Topsrbija br43

ZZ Veljko Lukić-Kurjak za
život i ostanak mladih na selu
ZZ
“Veljko Lukić-Kurjak”
Lukićevo, opština Zrenjanin,
bila je mesto održavanja
IV Škole zadrugarstva, održane decembra
2024. u organizaciji Zadružnog saveza
Vojvodine. Dobrodošlicu polaznicima i
brojim zvaničnicima među kojima su bili:
Atila Juhas, državni sekretar Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
predstavnici Vlade AP Vojvodine, privrednih
institucija, Simo Salapura, gradononačelnik
grada Zrenjanina i dr., poželeo
je Čedomir Spasojević, direktor zadruge,
u nadi da će nakon škole i druženja, otići
sa utiskom da su bili kod dobrih, vrednih
i iskrenih domaćina. Prikazivanje kratkog
filma o zadruzi i zadrugarima prikazao
je sva nastojanja da se poštenim radom,
stalnim unapređivanjem i međusobnim i
međuinstitucionalnim povezivanjem unaprede
životni uslovi poljoprivrednika, sela
i njegovih stanovnika.
Istorija je pokazala da su Zadruga i selo
rasli zajedno. Meštani su primenjivali
principe zadugarstva tako što su sve bitnije
infrastrukturne objekte izgradili ili iz
sredstava samodoprinosa ili dobrovoljnim
radom.
Teritoriju sela nekada Martinaca, danas
Lukićeva, pre osam decenija naselilo je
276 porodica iz istočne Bosne i tu počeli
da grade svoj novi zavičaj. Prvi posao
kojem su pristupili bilo je ubiranje useva
na širokim banatskim njivama. Na osnovu
jednog izveštaja iz 1955. saznajemo
da je 1. decembra 1945. u selu osnovana
Seljačka radna zadrugu za nabavku i
prodaju. Uz nju je delovala i ZZ “Veljko
Lukić-Kurjak”. Obe su učestvovale u
elektrifikaciji sela 50-tih godina prošlog
veka. U kratkoj vesti u lokalnom zrenjaninskom
listu 1960-te saznajemo da je
podnet predlog Glavnom odboru Zrenjanina
o integraciji ove dve zadruge. Novonastala
je delovala sa manjim i većim
teškoćama da bi od 2000. godine poslovala
pod aktuelnim imenom i statusom ZZ
“Veljko Lukić-Kurjak”, koja je u pravom
smislu oslonac za 2.077 stanovnika prema
popisu 2022., i motor razvoja Lukićeva.
Tako ojačana Zadruga je krenula u novo
neizvesno privredno doba, i
koliko god je bilo teško nije
napuštala svoju važnu ulogu
pružanja pomoći mesnim
organizacijama. Uloženo je
puno napora da se Zadruga
održi, bude profitabilna i
obezbedi sigurnost zadrugarima,
kooperantima, posebno
u godinama galopirajuće
inflacije.
Čedomir Spasojević - Danas je zadruga u vrhu
po prinosima u ratarstvu i
povrtarstvu, zahvaljujući pre svega sistemu za navodnjavanje,
koji daje “veštačku kišu” na 420 od
490ha u vlasništvu zadruge. Sistem je tipa rendžer
i linear i sve se organizuje tako da obezbedi dve
Zadruga u vrhu po prinosima u ratarstvu i
povrtarstvu
Klub zadrugara za budućnost sela
žetve godišnje. Zadruga predstavlja redak primer
gde se skoro 80% površina u jednoj zadruzi navodnjava.
Svima je jasno da se intenzivna proizvodnja
mora unapređivati, ali je problem visokih troškova
za energente u navodnjavanju, zato nastojimo da
navodnjavanje dizel agregatima zamenimo elektropumpama,
čime ćemo ostvariti do 70% uštede
- kaže direktor, i dodaje da se
pretežno rade useve koji im omogućavaju
drugu setvu. Proizvodnju
baziraju na uzgoju graška,
pivarskog ječma i uljane repice.
Trenutno je pod uljanom repicom
zasejano oko 96ha, pod ječmom
135ha i pod graškom, u proleće
će biti oko 130ha. Na svim tim
površinama radi se prostorna setva.
Da postoji vizija i širi pogled
na budućnost svedoče i ulaganja
u “Klub zadrugara”, ili popularna
“Stara uprava”, adaptiran objekat
u kojem se organizuju kulturni i
umetnički sadržaji, sastanci i poslovne
prezentacije, ali isto tako
je i smeštena kafe-poslastičarnica
i poljoprivedna apoteka gde meštani
mogu da nabave potrebna
semena, sadnice i sve drugo za
poljoprivredu.
- U ovom trenutku ZZ ima 27
zaposlenih i 20 zadrugara. Posebno
smo posnosni na činjenicu da
je među zaposlenima njih deset
mlađe od 35 godina - kaže direktor.
Zadruga ugovara proizvodnju
sa kooperantima na 130 ha i obezbeđuje
im repromaterijal, mašinske
usuge, kao i otkup proizvoda.
Poseduje savremenu mehanizaciju,
podno skladište kapaciteta
1.000 tona, svoju vagu. Radi po
principu da se otkupljena roba
lageruje i na tržištu traže najpovoljniji
uslovu za prodaju. Strategija
setvene kulture je da se uz
ratarsku nastavi proizvodnja povrtrskih.
Sve je ovo moguće ako
bi zadruga imala status koji zaslužuje
u oblasti politike, podsticaja,
subvencija. Zadruga poput ove je
osnov razvoja sela i zbog toga ne
sme biti ograničenja u javnim pozivima
kada je reč o površinama
zemlje za koju se daje državna
podrška.
Fotografije: Goran Mulić
54