Topsrbija br43

Značaj i vrednost rada na
sakupljanju pesama na
astalski glas
Dr Jelena Jovanović
Promocija studije „Srpske
epsko-lirske pesme
na astalski glas“
(Savez kulturno-umetničkih
društava Srbije, SKUD
Železničar, Ansabl „Vila“,
Novi Sad, 2023), autora
Valentine Letić, profesora
u Muzičkoj školi „Isidor
Bajić“ u Novom Sadu, priređena
u Biblioteci Matice
Srpske, bila je jedinstvena
uvertira povodom Svetskog
dana srpskog kola (njegovog
ulaska na UNESCO Reprezentativnu
listu nematerijalne
kulturne baštine čovečanstva
2017. godine), i XVI
Festivala zlatnih ansambala
Srbije, važnih za očuvanje i
negovanja kolektivnog identiteta
naše zemlje. Prilika da
se o srpskim epsko-lirskim
pesmama na astalski glas
razgovara u stručnim krugovima
u cilju daljeg istraživanja
i popularizacije, a pre
svega u skladu sa značajem
u okvirima nematerijalne
kulturne baštine Srba sa teritorije
Vojvodine.
- Predstavljanje knjige Valentine
Letić o srpskim tradicionalnim
pesmama - na
astalski glas, je zapravo lep,
hvale vredan poduhvat koji
objedinjuje stručne napore
etnomuzikologa, terenskog
radnika, analitičara i napore
u oživljavanju tradicionalne
muzike, ne samo postavljanja
na scenu već rada da
te pesme prozvuče danas,
ovde među nama. Prvi koraci
u tom pravcu upravo
su učinjeni - obrazložila je
dr Jelena Jovanović, etnomuzikolog,
naučni savetnik
u Muzikološkom institutu
SANU, recenzent ovog izdanja.
Osim pisanog dela, u okviru
knjige „Srpske epsko-lirske
pesme na astalski glas“,
nalazi se i kompakt disk sa
snimcima 104 pesme koje je
Valentina Letić načinila na
teritoriji Banata (obuhvatajući
17 naselja), Srema (devet)
i Bačke (pet), i „na taj
način pružena je mogućnost
da svi čuju te pevače i sami
svojim uhom i sluhom prođu
kroz tu vrstu materijala, i da
možda budu u prilici da sami
zapevaju ukoliko to žele“.
Dr Jovanović podvlači da je
ova knjiga posvećena jednom
od ključnih kodova srpske
muzičke kulture i da je
tzv astalski glas rasprostranjen
na vrlo širokom prostoru
nastanjenom srpskom
populacijom (u granicama
današnje Srbije, u Rumuniji,
Mađarskoj, Severnoj Makedoniji).
Po njenim rečima očigledno
da je ovaj obrazac tako široko
rasprostranjen i sa tako mnogo
varijanata, te se može primetiti
da je izvođen mnogo puta i rado
i da su sami pevači izvodeći ga
dolazili do novih varijanti ukorenjenih
u tradiciju u ozbiljnoj
vremenskoj vertikali, odnosno
velikoj starini prisustva na tim
terenima.
- Autorka je težište rada usmerila
na varijantnost, varijabilnost,
takođe karakteristiku usmene
muzičke kulture i ustanovila da
se u okviru pojma astalski glas
nalazi veliki broj varijacija i jedan
određen broj modela koji se
u pesmama koriste i ponavljaju
u zavisnosti od tematike pesme,
teksta, veštine i namere samog
pevača. Izdvajanjem melodijskih
modela u okviru pojma astalski
glas, rangirala je njihovu muzičku
izražajnost, što su neki od
ključnih doprinosa ove knjige
etnomuzikologiji - istakla je dr
Jovanović.
Sve to objašnjava da su dugom
upotrebom i velikom raznovrsnošću
modela ove pesme dugo
živele i da su imale određenu
ulogu u zajednici koja ih je negovala,
jer su iz nekog razloga
opstajale, živele, njih su slušali
predstavnici različitih generacija,
i na osnovu tih tragova koje etnomuzikolozi
beleže i na osnovu
svedočanstva starijih generacija,
navodi na zaključak da su u svečarskim
prilikama pevane upravo
takve pesme koje su „prenosile
određene poruke mlađim naraštajima
i koje su sadržale neku
mitsku dimenziju, što bi značilo
da se zajednica kroz te pesme
obraćala jednoj onostranosti,
nekom viđenju sveta na univerzalan,
etički profilisan način, u
kojem se razlikuje dobro od zla“.
Dr Jelena Jovanović naglašava
i zahtevnost u izvođenju astalskih
pesama, posebno izazovno
Sa promocije u Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu
današnjim generacijama, ali verujući
u mlade ljude koji su tome
posvećeni, njihovoj istrajnosti
i viziji da je to moguće, optimistički
gleda u budućnost. Ovo
„druženje“ otvorilo je mogućnost
formiranja neke vrste događaja
koji bi dao prostora pesmama na
astalski glas i osmišljen tako da
ispuni svoju namenu
64