topsrbija br44

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

April 2025. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 44

ISSN 2334-6027

Foto: Martin Candir

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

Biti ČOVEK

Being HUMAN

Bezbroj je asocijacija i u pesmama opevanih. Čovek

posmatran kroz vizuru bliskih nam životinja,

upredili bi ga sa paunom, plemićem među pticama,

simoblom lepote, elegancije, plemenitosti, najvišeg

saznanja. Šare na njegovom repu, nalik zvezdanom

nebu, vrhunac su harmonije, moći, dostojanstva,

elegancije… koje ne označavaju samo estetsku privlačnost,

već i unutrašnju snagu i samopouzdanje.

Ko je zadovoljan sobom ne upoređuje se sa drugima

i ne zavidi nikome, znači da nije razočaran

već je zadovoljan sobom, srećan, i umeće da usreći

druge - taj je spoznao sam smisao života.

Od svih karakteristika pauna izdvaju se duhovnost,

vitalnost, besmrtnost, osobine ili potajne

težnje čoveka na stazi života. Ne sjaj i slava, već

zdravlje, snaga i sreća.

Čovekova fascinacija jedinstvenom pojavom ove

ptice ujedno je i njegova inspiracija da bude svoj.

Zadatak svakog od nas je da ispoljimo razlog našeg

dolaska na svet, u kojem smo, zahvaljujući činjenici da smo socijalna

bića, usmereni i zavisni od drugih.

Vinčanci (Srbi) nisu sprovodili kaznene mere, nisu im trebali zatvori.

Onoga koji je zgrešio, okružili bi, okrenuli mu leđa razilazeći

se poput zraka sunca, ostavljajući ga samog. A sam ni tada, kao ni

sada, čovek ne može.

“Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema

tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti

izgovor da budemo neljudi” - govorio patrijar Pavle, a važi i danas,

za uvek, poruka da temelj svih naših odnosa počiva na pravdi i pravednosti,

razumevanju, solidarnosti…, da budemo podrška jedni

drugima.

Nekada su mesta za okupljanje, zborovanje, razmenu svega i svačega

bila vašarišta, potom, trgovišta, vremenom izrasla u gradove.

Danas su to svetkovine, okupljališta i družilišta, sa temom, smislom,

povodom i definisanim konceptom, bilo da je reč o izložbi slika, poljoprivrednih

mašina, rukotvorina i starih zanata, hrane, vina, nastup

kulturno-umetničkih društava i udruženja različitih profila ujedinjenih

oko zajedničke ideje, na kojem svako može da predstavi sebe

kroz svoj rad, veštinu, i da probudi interesovanje kod drugih. Poput

jedinstvenog u životinjskom, ptičjem svetu - pauna, svesnog svoje

neponovljivosti i vrhunske kakvoće, a daleko od umislenog uzleta

nad drugima, gordosti -prvog među sedam smrtnih grehova u hrišćanstvu.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

There are countless associations and they are sung

in songs. Man, perceived from the viewpoint of animals

close to us, would be associateed with a peacock,

a nobleman among birds, a symbol of beauty,

elegance, nobility, and the highest knowledge. The

pattern images on its tail, resembling the starry sky,

are the pinnacle of harmony, power, dignity, elegance...

which do not denote aesthetic appeal only,

but also inner strength and self-confidence. A man

satisfied with himself does not tend to compare himself

with others or envy anyone. This means that he

is not disappointed but is satisfied with himself and

happy, and knows how to make others happy - he

has realized the very meaning of life.

Of all the characteristics of the peacock, spirituality,

vitality and immortality stand out, traits or secret

aspirations of man on his path in life; not glitter or

glory, but health, strength and happiness.

Man‘s fascination with the unique appearance of

this bird is also his inspiration to be himself. The task of each of us

is to manifest the reason for our arrival into this world, in which,

thanks to the fact that we are social beings, we are directed by and

dependent on others.

The people of Vinča (Serbs) did not implement punitive measures,

they did not need prisons. They would surround the one who had

sinned, turn their backs on him, diverging like the rays of the sun,

leaving him on his own. And if on his own, even then, as well as

now, a man cannot exist.

„We are obliged to act as human beings even in the most difficult

situations, and there is no such interest, either national or individual,

which could be an excuse for us to be inhuman beings“ – Patriarch

Pavle used to say, and it is still valid today and valid forever, the

message that the foundation of all our relations rests on justice and

fairness, understanding, solidarity..., to be a support to each other.

In the past fairgrounds used to be places for gathering, conversation,

and exchanging anything and everything, then market places,

which with time grew into cities. Today, they are festivals, meeting

places and hangouts, with a theme, meaning, occasion and defined

concept, whether it is an exhibition of paintings, agricultural machinery,

handicrafts and old crafts, food, wine, the performance of

cultural and artistic societies and associations of different profiles

united around a common idea, where everyone can present themselves

through their work, skill, and arouse interest in others.

As the unique one in the animal world, bird world, - the peacock

is aware of its uniqueness and superior quality, and is far from an

imagined rise above others, pride - the first among the seven deadly

sins in Christianity.

Mihailo Berček - Editor in - Chief

TOPSERBIA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 44

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2025. April – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2025. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 • 060 6 52 51 50 • 069 44 55 77

4

udobno - sigurno - povoljno

SADRŽAJ

Foto: Martin Candir - Paun........................................... 1

Hotel Olimp, Zlatibor ................................................... 2

Biti ČOVEK ..................................................................3

Being HUMAN ............................................................ 3

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 44 Impresum ... 3

CRVENI TAXI, Novi Sad ............................................ 4

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 44 ................. 5

Uloga strategije u planiranju i organizovanju

turističkih manifestacija ............................................ 6,7

Ogroman potencijal, realizacija upitna ........................ 8

Turizam implicira promene u svesti svakog čoveka .... 9

Puno srce, najveća je vrednost

različitih događaja ................................................. 10,11

Manifestacije da, ali higijenske i zdravstveno

bezbedne ............................................................... 12,13

Novi uspeh mladih kuvarskih nada Srbije ................. 14

PMF i privreda zajedno za zdravu životnu sredinu ... 15

Zorici Radišić priznanje

Najbolja preduzetnica 2024........................................ 16

Prof. dr Milan Ubavić - Privrednik godine................. 17

Unapređenje konkurentnosti organskih prehrambenih

proizvoda u funkciji održivog razvoja APV ...............18

Škola ljudskih prava «Izazovi ljudskih prava

u 21. veku» ................................................................. 19

Palić, jedna od prestonica evropskog filma ................ 20

Inovacije u turizmu u odnosu na postojeće stanje ..... 21

Potraga za pečatom mami turiste u Suboticu ........ 22,23

Perfect Vision ili zdrav pogled na sve(t)................ 24,25

Palićki Zoo vrt na radost turista,

posebno mlađih ..................................................... 26,27

III NORTHSTORM Palić - za najhrabrije

i najspremnije ........................................................ 28,29

Nikada bogatija turistička ponuda grada Vršca .......... 30

Zrenjanin spreman za 6. Banatski vinski festival ...... 31

Aqua Doria Fest - praznik hrane, pića

i dobre zabave ....................................................... 32,33

Kapija slobode - svetionik budućnosti ...................34,35

Forum za turistički razvoj opštine Žabalj ............. 36,37

Stara Pazova sve bogatija turističkim sadržajima ...... 38

Gold gondola - novi pogled na Zlatibor ..................... 39

Merkur - lekovita snaga Vrnjačke Banje ............... 40,41

Niš - grad meraka, istorije i nezaboravnih

festivala i događaja ............................................... 42,43

Kragujevac - grad burne istorije, kulture, izazova

i nepresušne inspiracije ......................................... 44,45

Vreme poljoprivrednika nove generacije .............. 46,47

Prosto ko pasulj - 07. juna na Temerinskom

Vašarištu ................................................................ 48,49

Mali butik najvećih svetskih brendova

Kuhinje na otvorenom ................................................ 50

Festivali hrane - jedan od simbola Vojvodine

i Srbije ........................................................................ 51

Beloblatska Kobasica - festival dobrih ukusa,

mirisa i vibracija......................................................... 52

Kobasica sa ukusom 7 naroda .................................... 53

Najbolji majstori petrovačkog kulena na

jednom mestu ............................................................. 54

Jednostavno, a ekskluzivno - Slaninijada u

Kačarevu .................................................................... 55

Hedonizam sa kamena - događaj koji

se ne propušta...............................................................56

Dobro doš‘o, izuj brige, uspori,

uživaj - u rajskom Janju ..............................................57

Pogled na ravnicu sa reka .......................................... 58

Institut u Sr. Karlovcima - kuća u kojoj teorija

i praksa žive zajedno .................................................. 59

Petar Samardžija: Ovoga mi vina ......................... 60,61

Kultura je važan deo života i nacionalnog

identiteta ................................................................ 62,63

Stvaramo nove šampione u stonom tenisu

osoba sa invaliditetom ........................................... 64,65

Tamburica fest zadivila Beč ....................................... 66

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja ............... 67

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ....... 68

5

Uloga strategi

i organizovanju turist

Ukusi Vojvodine, foto: Martin Candir

Jasmina Beljan

Iskrin

Tokom prethodna četiri meseca Turistička

organizacija Vojvodine

(TOV) sprovela je ozbiljnu promociju

srpskog turizma učešćem na međunarodnim

sajmovima turizma u Beogradu,

Budimpešti, Beču, Berlinu, Banjaluci,

Madridu, Ljubljani, Zagrebu, Nišu, uključujući

i gastronomsku ponudu naše zemlje.

- Na navedenim sajmovima Turistička

organizacija Vojvodine predstavila je raznovrsnu

i autentičnu turističku ponudu regiona

- od prirodnih lepota i kulturno-istorijskog

nasleđa, do aktivnog odmora,

vinskog i gastronomskog turizma. Zajedno

sa lokalnim turističkim organizacijama i

partnerima iz sektora turizma, posetiocima

je približeno bogatstvo turističkih sadržaja

Vojvodine kroz promotivne materijale,

degustacije i direktnu komunikaciju. Kada

su u pitanju manifestacije, Turistička organizacija

Vojvodine pruža

podršku promociji događaja

putem zvaničnog web portala,

društvenih mreža, kao i

kroz mogućnost najave događaja

u okviru Informativnog

centra. Pored toga Turistička

organizacija Vojvodine

i sama doprinosi bogatstvu

manifestacione ponude - organizujući

manifestaciju

„Fruška Walk & Wine“, koja

pruža jedinstven doživljaj

vinskih puteva Fruške gore,

a ovogodišnji termin je 27.

septembar - navodi Jasmina

Beljan Iskrin, direktorka Turističke organizacije

Vojvodine.

Po njenom mišljenju, u Vojvodini, iako

ima dosta manifestacija, potrebno je permanentno

raditi na unapređenju

njihovog kvaliteta.

Turističke manifestacije,

svetkovine, fešte, događaji,

festivali…, predstavljaju organizovana

dešavanja koja

svojim sadržajima i kvalitetom

imaju mogućnost da

privuku posetioce, a efekti

njihove realizacije proporcionalni

su postavljenim ciljevima,

zadacima, aktivnostima…,

od strane organizatora.

Jasmina Beljan Iskrin, zagovornik

strateškog prilaza u

organizaciji, od najmanjih do

onih najvećih manifestacija, izdvojila je

nekoliko primera ilustrujući ovaj ne mali

problem, često marginalizovan u našoj

sredini:

6

je u planiranju

ičkih manifestacija

- Manifestacija „Ukusi

Vojvodine“ u Limanskom

parku u Novom Sadu je uspela

da objedini sve potrebne

uslove „dobre manifestacije“:

adekvatan prostor, prilagođenu

ponudu, autentične

proizvode i jela sa ovog

prostora, uz prikladno ime

promovišući, kako i sam

njen naziv sugeriše - gastronomiju

ravnice. Sve to uz

odgovarajuću scenografiju i

dvodnevni program na vojvođanski

pristojan, lagan,

dostojanstven način, jer to je

Vojvodina i kako su Vojvođani

viđeni od strane posetilaca,

a sve predstavljeno na

jedan savremen način. Exit

je takođe dobar primer kako

se organizaciono pristupa u

pripremi i realizaciji događaja.

Ima sigurno još dosta

dobrih primera koji mogu

poslužiti kao smernica kako

pripremiti događaj od ideje

do sprovođenja - istakla je

direktorka.

Uz primere dobre prakse,

Jasmina Beljan Iskrin ukazuje

i na one koji zahtevaju

ozbiljnu reviziju:

- Kada imamo cilj manifestacije,

temu i proizvod

koji želimo da predstavimo,

moramo da odredimo i efikasne

organizacione timove

koji će se baviti pojedinačno

izlagačkim prostorom, programskim

aktivnostima, bezbednošću

kod velikih manifestacija…

Dakle, dobra

manifestacija je ona koja je

postavljena na dobrim osnovama,

a tek kada je tako oblikujemo,

možemo da pričamo

o promociji i benefitima iste.

Društvene mreže su ubrzale,

i znatno lakšim učinile prenos

informacija i dolazak do

potencijalnih posetilaca.

Turističke organizacije se bave promocijom, ali

pre svega stvaranjem uslova za prihvat i boravak

turista, kao i kreiranjem turističkih proizvoda.

Exit, foto: Martin Candir

Fruškogorski maraton, foto: Nenad Mihajlović

Manifestacije mogu da budu zaseban turistički

proizvod, ali i dodatna vrednost svim ostalim turističkim

proizvodima na destinaciji.

7

Ogroman potencijal, realizacija upitna

Goran Janković, sekretar Udruženja

ugostiteljstva i turizma Privredne

komore Beograda, sa stažom od

39 godina u turizmu, a 40 na gastronomskim

manifestacijama u zemlji i regionu.

Svoj prvi susret sa imao je na petodnevnom

festivalu - „Gardošu sa ljubavlju“

1985., gde je sve „štimalo“, a u organizaciju

bili uključeni PKS, Opština, RTB i

druge institucije. Zato i danas veruje da je

za svaku manifestaciju potrebno razumevanje

lokalne zajednice.

- Da bi manifestacija preraste iz malog

događaja u veliki, potrebna je ne samo

dobra organizacija, već i podrška institucija

i šire društvene zajednice. Imamo

primer Dragačevskog sabora trubača u

Guči, osnovanog davne 1961. godine, koji

je porastao do najvećeg festivala trube u

svetu, i pitanje dokle će da ode. Ono što

je bitno za manifestacije, je da su dobro

pripremljene na lokalu, sa ljudima sa tog

prostora. Ti entuzijasti ne mogu da budu

sami. Njihovu ideju, rad, mora da prepoznaju

i turističke organizacije i stručno

rukovodstvo u nadležnim pokrajinskim i

republičkim institucijama, jer samo tako

podržana manifestacija može da raste -

poručuje gospodin Janković.

Pokušao je i da definiše svoje viđenje

manifestacija po selima, koje se redovno

završavaju sa gorkim

ukusom, jer:

- Hoćemo da privučemo

goste, a na kraju se završi sa

pljeskaviom iz Leskovca. Dobro

je što promovišemo Leskovac,

zbog saradnje, ali mi

imamo kolač na kukuruzovini,

ajmokac, nudle, itd. i trenutno

nemamo dobru promociju

naše hrane. Kroz manifestacije

gajimo našu kulturu, želimo

da očuvamo naš nacionalitet,

ali isto tako da edukujemo mlađe

generacije, i to je prvo što sam naučio

od svojih prethodnika. Okupiti gastronome,

kulinare i pozvati ih da zajedničkim

snagama napravimo našu priču. Nadam se

da ćemo u tome još više uspevati u budućnosti,

jer imamo svetle primere. To su ti

naši proizvodi koje moramo da “guramo“,

favorizujemo, veličamo… Takođe i da

manifestacije koje su obeležene proizvodom

izvrsnog kvaliteta, učinimo prisutnim

tokom cele godine, kako bi mu produžili

trajanje.

Po njegovim rečima, do sada nismo

iskoristili našu gastronomsku ponudu

zbog razloga što niti alevu papriku iz Horgoša,

niti nanu ubranu podno Fruške gore,

niti pečurke koje rastu na Fruškoj, prodaju

Goran Janković

se u Istri, preprodaju u Italiji,

ne umemo da cenimo dovoljno

i, zato što se gaje, rastu na

domaćim terenima, za nas nemaju

posebnu vrednost. A ako

mi ne cenimo svoje, kako da

očekujemo da to rade drugi?

Postoje velike mogućnosti

da to ispravimo putem manifestacija

ali, kako zapaža gospodin

Janković, problem je često

u njihovoj organizaciji. Pravimo

manifestacije bez jasnog

plana šta želimo da postignemo

i uglavnom su kratkog daha. Imamo fenomenalno

osmišljene priče, ali da bi bile

uspešne, svaki učesnik, svaki posetilac

mora da bude ispoštovan od strane organizatora

manifestacije, koja mora da ima

logičan kraj, smileni završetak, poruku.

Takođe konstatuje, da imamo paletu fenomenalnih

proizvoda, ali ljudi gube volju

da se bave npr. proizvodnjom sira i drugih

jedinstvenih mlečnih proizvoda.

- Ako se i bave, nije isplativo da proizvode

za svoje domaćinstvo, nego moraju

da proizvedu više i izađu za tržište, i u

tom pravcu treba da se krećemo. Međutim,

zbog raznih nameta, proizvođačima

se proizvodnja ne isplati, a time su svi na

gubitku - zaključio je gospodin Janković.

8

Turizam implicira promene u svesti

svakog čoveka i društva u celini

Dr Nenad Ivanišević

Turizam je opšte mesto u životu svakog pojedinca.

Nema nikoga ko bar jednom nije koristio javni

prevoz, ko nije putovao iz jednog mesta u drugo…

- Turizam se dešava. Pitanje je da li njegov razvoj planski

usmeravan, kontrolisan, da li daje povoljne efekte, ili se

odvija stihijski. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da

se u Srbiji danas razvoj turizma odvija planski - naglasio je

dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam,

I izneo svoja razmišljanja na ovu temu,

- Da ili ste spremni za promene ili ćete se zadovoljiti

onim što imate? Svaki napredak zahteva rad iza kojeg,

u našem slučaju stoje, pre svega Turistička orgnizacija

Vojvodine (TOV), odnosno akademska zajednica, koja je i

otvorila ovu temu. Uvek može bolje, a koliko bolje, zavisi

od ne malog broja okolnosti. Na neke od njih možemo da

utičemo, na neke ne možemo. Ono što svi možemo je da ako

vidite da se neki turista iz Kine,

Izraela, Republike Srpske, Niša,

kako se okreće u potrazi za informacijama,

da mu priđite i pitate

ga: „Mogu li da pomognem?“.

Dr Nenad Ivanišević je takođe

poručio:

- Nemamo alternativu. Ili

ćemo se prilagodoti onome što

turista očekuje da pronađe kod

nas, ili će potražiti drugu destinaciju.

Srbija se takmiči sa velikim

tržištima na kojima vlada surova

konkurencija, i gde se sve brzo

događaja.

- Najveća greška je samozadovoljstvo,

pomisao da smo

vekovima ovde i da ćemo sami

od sebe prodati neki proizvod.

Da ne treba ništa da preduzimamo

već da će turisti sami prepoznati

vaš proizvod. Istina je da

ne smemo da štedimo na marketnigu.

Ako nas nema na društvenim

mrežama, u štampanim, TV

i svim drugim medijima, nema

čemu da se nadamo. Neizostavna

je prezentacija svega onoga što

imamo, da predstavimo, pokažemo,

da potencijalni turisti požele

da dođu i upoznaju Srbiju. Turisti

danas troše tamo gde ih je neko,

kroz marketinške kanale, ubedio

da je na tom mestu usluga dobra.

Kada proverite i potvrdite da je

tako, shvatite da nema greške,

nema prevare jer iza toga stoji

čitav tim i čuva teškom mukom

izvojevan renome.

- Iskustvo je pogrešna shaćena

budućnost. Ako hoćemo da

budemo moderna turistička destinacija,

a na dobrom smo putu

da to postanemo, moramo da se

promenimo i shvatimo da se takmičimo

sa celim svetom. Da

bi u toj „trci“ koliko toliko učestvovali

ravnopravno, moramo

da menjamo shvatanje pojma

turizma i da ono što je bilo pre

40, pre pet godina, više ne važi.

Inovacija je stanje svesti. Ako se

ne menjamo - ne rastemo. Ako ne

rastemo - ne živimo. Turizam je

promenljiva kategorija kojoj se

moramo prilagoditi. To je uslov

za bolje razumevanje onih koji

pripadaju različitim zemljama,

kulturama i religijama. Naš zadatak

je da turistima ponudimo

sve, bez ograničenja, da bi nam

se vratili.

- Nije sve u cloud-u, ima nešto

i u jastucima: Savremenim

turistima su prioritetne tri stvari:

pouzdana internet konekcija,

brzo oticanje vode u slivniku i

kvalitet jastuka.

- Dobro shvaćen problem

napola je rešen. Rušenje hotela

„Jugoslavija“ izazvalo je revolt

mnogih Beograđana, a da

većina onih koji se bune, nikada

u njemu nisu prespavali. Na

mestu starog biće izgrađen hotel

Rich-Carlton na koji ćemo svi

biti ponosni. Slično je i sa hotelom

„Park“ u Novom Sadu na čijem

će se mestu graditi jedan od

najvećih svetskih hotelskih brendova,

Hyatt Regency, a zvanično

će nositi ime Hyatt Regency

Novi Sad. Razlozi ruši-gradi

priče su brojni, a jedan od njih

je nedostatak kapaciteta za npr.

održavanje velikih skupova (preko

1.000 učesnika), pa umesto u

Novom Sadu isti se organizuju u

Beogradu, Vrnjačkoj Banji, na

Zlatiboru…

- Nisam za to da se uništava

Srbija, ali jesam da se sačuvaju

prave vrednosti, poput kulturnog

nasleđa, onog što je izvorno naše,

na šta smo ponosni. Turizmom

se bavimo da bi zaradili, a da bi

neko ostavio novac mora pre svega

da bude zadovoljan - poručio

je dr Nenad Ivanišević.

9

Puno srce, najveća je vred

Mislim da smo blagosloveni i istorijom

i geografijom i da ne postoji mesto

koje na pola sata avionom ima sve

- i ski centar, i rivijeru, banju, arheološko nalazište

i nacionalni park ili park prirode sa značajnim

biodiverzitetom biljnih i životinjskih

vrsta. Autentično, raznoliko, ukusno, posebno

izraženo u vreme neke od 4.000 manifestacija

organizovanih širom Srbije. I nije sve sjajno.

Infrastruktura, sanitarni čvorovi, higijenski

deo…, može i mora da se poprave, ali taj osećaj

kada se vratiš sa festivala, kada ti je srce puno a

ljudi gostojubivi, je najveća vrednost različitih

događaja koje najčešće nazivamo manifestacijama

- izjavio je Robert Čoban, majstor pisane

reči, hedonista, koji je svoje bogato iskustvo,

znanje i kontakte, između ostalog uložio u organizaciju

Novosadskog Oktoberfest-a, jedinstvenog

u našoj zemlji događaja, naslonjenog

na bavarsku tradiciju.

Oktoberfest od Minhena do Novog Sada

Oktoberfest je prvi put održan 1810. u čast

venčanja princa Ludviga i princeze Tereze na

kojem su centralno mesto imale konjičke trke i

tradicionalne igre. Godine 1896. festival uzima

prefiks pivskog i gastronomskog, postavljajući

temelje današnjem Oktoberfestu koji se održava

u Minhenu, na Terezijinoj poljani (Theresienwiese)

samom središtu događaja, gde se

ogromni šatori pretvaraju u najveću pivaru na

svetu. Za dve nedelje trajanja, od sredine septembra

do početka oktobra Oktoberfest pohode

milioni ljudi iz celog sveta. Popije se oko 11

miliona litara piva zahvaljujući i obilju tradicionalnih

bavarskih specijaliteta i grickalica

koje kod posetilaca izazivaju žeđ i potrebu za

pivom.

Novosadski Oktoberfest traje dva dana i

mesto je promocije za više od 100 vrsta piva,

uz Würstl (kobasice napravljene po bavarskoj

recepturi) još 20 vrsta naših, domaćih, Leberkäse

(mestnom hlebu) i Brezn (perecama). To

je mesto dobrog druženja i zabave, propraćeno

koncertima. Prvi je održan 2016. godine u Master

hali Novosadskog sajma. Nekoliko godina

unazad mesto susreta sa dobrom zabavom u

bavarskoj atmosferi je veliki pivski šator ispred

Promenade.

- Novosadski Oktoberfest je zadržao svoj

obim ali je povećavao kvalitet, u smislu većeg

broja kraft pivara, izbora hrane, pratećih

sadržaja i kompletne logistike. Međutim, čini

mi se da su nekako sve velike manifestacije

postale iste. Isti pevači, isti način zabave, pa

Robert Čoban na otvaranju Novosadskog Oktoberfesta 2016

Manifestacija u startu prihvaćena od publike

je pitanje: Po čemu ćemo neku manifestaciju

pamtiti? Oktoberfest je postigao

kvalitet, ali budući da su nam kapaciteti

ograničeni, daljom popularizacijom sadašnji

štimung bi se potpuno promenio.

Oktoberfest je drugačiji jer se ne baštini

na lokalnoj vojvođanskoj tradiciji već

na tradiciji Bavarske, gde smo našli

konekciju sa tri velike pivare, sve tri

u Vojvodini, sa mnogo kraft pivara, iz

cele Srbije, koje su deo festivala od samog

početka. Hteli smo da napravimo

ne samo manifestaciju na koju se dolazi

na pivo gde će se slušati Orthodox Celts

i slični bendovi, već smo se, kako bi pridobili

publiku, odlučili za bendove koje

je publika tražila. Želeli smo i prisustvo

Ambasade Nemačke, Privredne komore

Nemačke, nemačkih firmi, i predstavnike

grada Novog Sada, Pokrajine, Republike,

TO Srbije i TO Vojvodine, oblikujući

novu tradiciju odnosa, o čemu

svedoči prisustvo atašea Nemačke na

otvaranju, koja je obišla sve štandove sa

kraft pivom i na kraju učestvovala u takmičenju

u držanju krigle. U sklopu fe-

10

nost različitih događaja

Čarde preseljene na Sunčani kej u Novom Sadu

stivala svake godine organizuje se izložba

npr. o istorijatu pivarstva u Vojvodini

- objašnjava gospodin Čoban.

Za manifestacije sa lokalnim

obeležjem

Robert Čoban je i vlasnik izdavačke

kuće „Color press grupa“ potpisuje se i

ispod manifestacija poput:

- Festivala „Čarde i bande“ na Sunčanom

keju, u proleće i jesen, u trajanju

od jednog vikenda, gde Novosađani,

putnici sa kruzera i ostali turisti mogu

Gde se kuva tu su i tamburaši

da probaju riblje specijalitete, i na obali

Dunava uživaju u najlepšem pogledu na

Petrovaradinsku tvrđavu, uz zvuke tamburaša;

- „Novembar fest“ svinjokolj, disnotor,

zabijačka, je poput prethodnog

samo sa svinjskim specijalitetima (hurke,

švargle, kobasice, čvarci) koji se pripremaju

na licu mesta; - „Food Planet“

je manifestacija ispred TC Promenada,

uz prisustvo ambasadora različitih zemalja

(Norveške, Češke, Slovačke, Mađarske,

Koreje…) u Srbiji, gde svakog

dana druga ambasada predstavlja nacionalne

spsecijalitete, muziku, zanimljivosti iz svoje

zemlje;

- Projekat „Dvorci Vojvodine“, na čijem

obnavljanju „Color press grupa“ insistira,

jer iako se ne radi o objektima prenaglašene

raskoši i bogatstva, koje su gradili zaslužni

oficiri, niža aristokratija i zemljoposednici, a

ne kraljevi i visoki dvorski dostojanstvenici

simboli su kulturnog i statusnog prosperiteta

generacija od kraja XVIII i početka XX veka.

- Vojvodina i njena sela su zapuštena,

a svaka druga kuća prazna. Ako bi obnovili

dvorce, npr. najpoznatiji „Fantast“, ruiniran

poslednjih pet godina, restitucijom vraćen Matici

srpskoj, mogao bi da zaposli bar 15 ljudi,

da pokrene neke stvari - rekao je Robert Čoban.

Kada su u pitanju manifestacije, nezaobilazni

su i problemi, tekući, ničim izazvani, nenadani…

Oktoberfest je po ugledu na EXIT, dve

godine obezbedio sa Srbija voz a.d. vanredne

polaske voza, koji staje na svim usputnim stanicama,

kako bi se, posle festivala raspoloženi

gosti sigurno vratili svojim kućama. Za ovu

godinu taj aranžman je pod znakom pitanja.

Pored bezbednosti hrane, pića, fizička bezbednost

je prioritet svih prioriteta, pa se uveliko

planira povratak Oktoberfesta u fiksni prostor.

- Nije uslov ali je potajna nada svakog

organizatora novorođene manifestacije da nadraste

okvire u kojima je nastala. Lokalnim da

postanu opštinske, nacionalne, nacionalnim da

ih prepozna region, a potom, kao brend, deluju

izvan granica. Na osnovu godišnjeg kalendara

manifestacija u Srbiji, čini se da svako selo

ima svoju manifestaciju, gradovi i nekoliko.

Pored svih izazova manifestacije su značajan

vid turističke privrede, svojevrsna promocija

specifičnih, originalnih proizvoda, ideja…,

mesta, kraja u kojima se jedna manifestacija

održava i treba da ih bude što više. Uprkos autentičnosti

svakog mesta, počev od najmanjeg,

od kojih svako ima svoje osobenosti iz kojih

bi se mogla razviti zanimljiva priča, uglavnom

se sve svode na isto, „sa istim pljeskavicama,

pevačima koje se vrte sa jedne na drugu manifestaciju“

a najveći „promašaj“ je što su i teme

iste, bez lokalnog obeležja. Upravo to dovodi

do zaključka da je mnogo važnije napraviti

događaj sa kvalitetnim sadržajem, potpuno različitim

od svega ostalog, a publika će u većem

broju svakako doći isprovocirana nečim

drugačijim (primer Festival „Cvetanje Tise“ u

Senti sredinom juna) - poručuje Robert Čoban.

11

Manifestacije da, ali higijen

Ne zna se broj svetkovina, događaja, fešti…, ili jednostavno

manifestacija, na teritoriji Srbije. Kažu oko 4.000 što

većih, što lokalnih, tradicionalnih i onih koje tek treba

da skrenu pažnju. Gastronomske manifestacije, organizovana

okupljanja radi plasmana ili pripreme neke hrane, verovatno su

najbrojnije, najposećenije sigurno, osim turističkog, njihov veliki

značaj je u širenju lokalnih brendova, prezentaciji domaćih

proizvoda, stvaranju prostora za promociju samih proizvođača i

mogućnost plasmana njihove robe.

Gastronomske manifestacije prava su mesta za sagledavanje

kulturnih razlika i vrednosti u pripremi hrane, specijaliteta određenih

etničkih zajednica. Najveće bogatstvo - ljudi, koji pripremaju

„hranu svoga kraja“, u želji da je podele sa drugima stvarajući

poseban ambijent oplemenjen ukusima, dimom, druženjem,

zadovoljstvom. Pored njihove brojnosti profesionalni gastronomi

sve glasnije postavljaju pitanja vezana za higijenske uslove i bezbednost

hrane, kako bi se izbegli propusti i predupredile moguće

neželjene posledice.

Dr Veselina Radanov

Pelagić

O bezbednosti i kvalitetu hrane

Dr Veselina Radanov Pelagić, veterinar i mikrobiolog, predsedica

UO Fondacije za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i

eko zdravlje, član Pregovaračke grupe za bezbednost hrane, veterinarska

i fitosanitarna pitanja EU,

poglavlje 12, veliki zagovornik jednog

zdravlja - međusobnog odnosa zdravlja

životinja, ljudi i životne sredine.

- Bezbednost hrane (Food safety)

podrazumeva naučnu metodu/disciplinu

u rukovanju, pripremi i skladištenju

hrane, što znači da moramo da vodimo

računa o hrani kako bi otklonili i najmanji

rizik od zaraze, bolesti. Kvalitet

hrane (Food Healthy) predstavlja

drugu komponentu sigurnosti hrane za

naše zdravlje.

Zašto je potrebno da govorimo i o standardima? Tema HACCP

(Hazard Analysis Critical Control Point), započeta 2004/5 potvrdila

nam je da to nije ništa drugo do filozofiije kontinuiranog

praćenja dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse u lancu

proizvodnje „od njive do trpeze“, objašnjenje npr. potrebu stalnog

pranja ruku, na kojima se zadržava čak 10 6 različitih bakterija.

Iste godine sprovedena je edukacija o higijenskom minimumu pri

branju voća, posebno za standarde skladištenja, idealne sredine

za razvoj mikrotoksina, tzv. nevidljive pretnje (vlaga, tama, temperature

i dr.). Obrazlažući ove teze, dr Radanov Pelagić, navela

je slučaj vraćenog kontigenta izvoza sokova zbog velike količine

mikrotoksina, jer su korišćene trule i propale jabuke. Nešto slično

se ponovilo i sa malinama.

Sve bezbednosno-higijenske mere koje se preporučuju u svim

uslovima, najteže je ispratiti na manifestacijama, koje se uglavnom

organizuju na otvorenom, leti, na visokim temperaturama

i često uz nedostatak tekuće vode. Zbog toga su od ogromnog

značaja edukacije, kao preventive situacija u kojima ne želimo

da se nađemo.

Razvojni put jednog od vodećih gastronomskih znalaca

Dejan Čavić, mašinac, vlasnik časopisa, projekta za promociju

zdrave i kvalitetne ishrane - „Kuhinjica“ koji obuhvata televizijske

emisije, kao i internet-portal, direktor je Produkcijske kuće

„ScoMediaSco“ doo. Ima zvanje M.Sc Zaštite životne sredine

na Univerzitetu Privredna akademija u

Novom Sadu, doktorant je na Fakultetu

za hotelijerstvo i turizam, Univerziteta

u Kragujevcu.

Razvojni put jednog od vodećih gastronomskih

znalaca, Dejan Čavić je

počeo snimanjem kulinarskih emisija

2000., kao prvi u Ex Jugoslaviji nakon

osam/devet godina prestanka „Malih

tajni velilkih majstora kuhinje“ Steve

Dejan Čavić

Karapandže. Godine 2005. startovala je

„Kuhinjica“ - prvi serijal koji se bavio

„zdravom“ (pravilnom) ishranom, prvi put su uvedeni lekari kao

prateći segment svakog recepta sa preporukama za koje kategorije

konzumenata je namenjen, i po prvi put kod nas uveden standard

izračunavanja nutritivnih vrednosti, koje će značiti onima kojima

je to bitno. Sve to je bilo zbog ekspanzije dijabetesa: 2000. godine,

kada je u svetu zabaleženo 108 miliona, 2021. - 580, 2023. -

630 miliona dijagnostikovanih obolelih, odnosno 13% punoletne

svetske populacije. Smatra se da još toliko nije dijagnostikovano.

Na ovu „pandemiju“ nije bilo adekvatnog odgovora od strane medija,

instutucija…, a širenje znanja, rezultata istraživanja na ovu

temu, takođe je išla sporo.

- Standardizacija u ishrani je davno napravljena i samo je pitanje

trendova, šta se trenutno dešava i primenjuje (ili ne primenjuje).

Pravilnici postoje za čuvanje, pripremu hrane…, ali da bi neko

bio dobar kuvar mora imati proširena znanja (npr. o načinima čuvanja

namirnica i njihovom „ponašanju“ tokom termičke obrade).

Sa druge strane imamo načine održavanja higijene, gde se u svetu,

posebno u Japanu, otišlo jako daleko, Kod nas najdelotvorniji metod

za uklanjanje pesticida iz voća/povrća je soda bikarbona, ali

samo delimično, što je naučno dokazano. Ne možemo biti sigurni

ni da li su prskane i koliko jabuke kupljene na pijaci.

I tu dolazimo do problema koji nije vezan za higijenu već za

hemiju - kaže naš sagovornik postavljajući pitanje: - Koliko možemo

da postignemo da se na manifestacijama nađe ne čista, higijenska

nego vrhunska, zdrava hrana? I predlaže: - Maksimalna

medijska propraćenost, propisani higijenski standardi uz obezbeđivanja

potrebnih uslova od strane organizatora ili učesnika

(hladna komora, frižider, topla vitrina i sl). Obavezno prisustvo

veterinarske inspektcije.

Uloga i prisustvo Kulinarske federacije Srbije

Uloga KFS na gastronomskim manifestacijama trebala bi da je

ključna za obezbeđivanje i ispunjenje svih potrebnih uslova za

higijenske i zdravstvene uslove i standarde, zbog objektivnog rizika

mesta na kojima se priprema ili izlaže hrana i poljoprivredni

proizvodi.

- Članovi KFS imaju pozive od organizatora manifestacija da u

svojstvu arbitara procenjuju gotov proizvod, ali uvek primećuje-

12

ske i zdravstveno bezbedne

mo stvari koje se mogu unaprediti, bilo

da je to u vezi same organizacije, sigurnosti

hrane. Želimo da skrenemo pažnju

organizatorima koji su to aspekti koje

sami mogu da poboljašaju i povećaju

sigurnost hrane. Naredne godine kada

se vratimo na tu manifestaciju i vidimo

da su naše sugestije usvojene, standardi

implementirati, a sama manifestacija

podignuta na viši nivo, potvrđuje nam

da smo na pravom mestu. Upravo je

M.Sc. Stefan

Šmugović

Sa Sačijade na Stražilovu

Somborski kotlić - jedan od brendova Srbije

edukacija organizatora i takmičara, prvi korak koji KFS može

da učini podizanjem svesti o sigurnosti hrane na ovim mestima.

Svedoci smo da se gastronomske manifestacije održavaju u različitim

uslovima, i s toga su određeni apsekti kod sigurnosti hrane

veoma izloženi visokim rizicima po zdravlje prisutnih - kaže

M.Sc. Stefan Šmugović, koji je nakon master studija upisao doktorske

studije iz oblasti gastronomije takođe na PMF-u na Katedri

za gastronomiju Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno je na

funkciji šefa Asocijacije kuvara Srbije, članice Kuvarske federacije

Srbije (KFS). Njegova stručnost i posvećenost prepoznati su

i na međunarodnom nivou.

Po njegovim rečima uloga KFS bi

mogla biti mnogostrana: u izradi svih

standarda za oranizaciju manifestacija

po sigurnost hrane, uputa, smernica za

takmičare, samo za sigurnost hrane koje

moraju da se poštuju. Na prvom mestu je

higijena i prva prepreka jer organizator

ne obezbeđuje uvek tekuću vodu, i dolazimo

u situaciju da je takmičar od pripreme

štanda, ložišta, do gotovog jela,

jednom ili nijednom oprao ruke. Sledeći

zadatak je poštovanje temperaturnih

zona, odnosno obezbeđivanje uređaja za

čuvanje hrane, hladne i toplotno obrađene,

preko 60°C. Treći je: sprečavanje

kontaminacije prostora za kuvanje, od

kuhinjskih dasaka, sudova, stolova…,

gde se značajno povećava rizik od bolesti

koje se prenose hranom, a s obzirom

da manifestacije posećuje veliki broj ljudi

posledice bi mogle biti katastrofalne.

KFS stoji na raspolaganju svim organizatorima,

bilo prilikom izrade standarda,

edukacije, savetima, sugestijama,

obukama i u svakoj drugoj pomoći.

Predlaže prisustvo dvodnevnom seminaru,

na Katedri za gastronomiju u Novom

Sadu, pod nazivom „Poslovanje po

principima HACCP sistema u ugostiteljstvu“

namenjenom ugostiteljima i svim

drugim akterima vezanim za hranu.

Govoreći o manifestacijama dolazimo

do zaključka da je svaka priča za sebe.

Drugačiji su ljudi, uslovi, i svakoj treba

pristupiti na drugačiji način, najozbiljnije.

Kuglof standardi će biti dosta

drugačiji nego standardi za bezbednost

na Sačijadi, gde ima svežeg mesa i zbog

toga je neophodno uključiti članove

KFS, krovne organizacije u Srbiji, radi

edukacije organizatora raznih događaja,

napraviti standarde, i na taj način zaštiti

sebe kao organizatora, učesnika i posetioca.

13

Novi uspeh mladih kuvarskih

nada Srbije

Tim Kulinarske federacije

Srbije uspešno,

godinama unazad,

brani boje naše zemlje na

raznim takmičenjima širom

sveta. Ove godine, na prestižnom

takmičenju Global

Chefs Challenge Semi-Finals

- Worldchefs @worldchefs

European Grand Prix u

Riminiju (Italija) od 16 - 18.

februara srpski tim je briljirao

u nekoliko kategorija.

Milana Čugalj, student

doktorkih studija iz Zrenjanina,

članica KFS, koja je sa

svojim pomoćnikom, Mihailom

Malbašom, studentom

treće godine gastronomije

na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu

(PMF), u kategoriji „Global

Vegan“ pripremila predjelo

i glavno jelo, zasluženo se

okitila bronzanom medaljom

uspevši da u svoju kreaciju

utka tradiciju i kulturu naše

zemlje; isti uspeh su postigli

Branislav Kockarović i Đuro

Tintor u kategoriji Global

Chefs Challenge; Strahinja

Josimov, student prve godine

gastronomije, zaokružio

je uspeh naših bronzanom

medaljom u kategoriji Young

Chef. Ovaj izuzetan rezultat

potvrđuje vrhunski talenat

mladih kuvarskih nada Srbije,

sposobnih i spremnih

da odgovore na sve izazove

postavljene na svetskoj kuvarskoj

sceni i nastave da

pomeraju standardr i afirmišu

gastronomiju Srbije na

međunarodnom nivou.

Ovo je bila još jedna prilika

da mladi kuvari pokažu

svoje znanje, veštine i posvećenost,

da se suoče sa izabranim

kuvarima iz drugih

evropskih zemalja, jer samo

Milana Čugalj i

Mihailo Malbaša

društvo najboljih vodi do novih znanja, profesionalnog

i ličnog napretka. Ovogodišnji nastup srpskih

gastronoma u Italiji obezbedio je MSc Goran

Radivojević, nastavnik veština na Katedri za gastronomiju

na Departmanu za geografiju, turizam i

hotelijerstvo, PMF-a, Univerziteta u Novom Sadu,

pre dve godine plasmanom u veliko finale GCC.

Za Gorana Radivojevića uspeh u Riminiju je

samo segment odrastanja u struci. Na PMF se

na smerovima gastronomija i nutricionizam, na

osnovim i master strudijama, radi na oblikovanju

mladih ne samo u struci, pružanjem svih potrebnih

znanja, teorijskih i praktičnih, već i sveobuhvatnoj

podršci da ta znanja usavršavaju i implementiraju

u privredi. Takmičenja jesu garant kvaliteta i dosadašnjeg

rada, motiv da rade više i posvećenije,

ali nikako signal da treba da se opuste.

- Time što se Srbija upisala među najbolje u

Evropi, nakon uspeha na Global Chefs Challenge

Semi-Finals, time je obezbedili mesto za dalja

takmičenja, gde samo najbolji idu dalje. Učešće

na takmičenju utiče, pre svega na iskustvo mladih

kuvara, na njihov profesionalni razvoj, širenje vidika

i mi, nastavnici ih i kroz učešća na raznim

takmičenjima podstičemo da traže više, rade sa

boljima od sebe, jer samo na taj način mogu da

napreduju - kaže Goran Radivojević, i nastavlja:

- Svako priznanje je potvrda kvaliteta. Moram da

primetim da nam posebno znači podrška kolega

iz privrede, jer nema dalje od onoga kada vam

kažu: „Ova škola/fakultet dobro rade, uče decu

kako treba!“. To ne može da se kupi.

Koliko naši studenti utiču na podizanje kvaliteta

domaće gastronomije rečito govore svakog

dana priznanja iz hotela, ugostiteljskih objekata

gde sprovode praktičnu nastavu, i za kratko vreme

Ekipa Srbije na takmičenju u Italiji

Goran

Radivojević

uspevaju da skrenu pažnju na sebe i u kratkom

roku prilagode, upoznaju sa radnom sredinom,

progresivno napredujući od početne pozicije svake

godine na više pozicije, posebno u objektima

sa kojima PMF ima dugogodišnju saradnju/praksu

dobijajući ugovor o radu. Nije izuzetak da studenti

od 20-22 godine dobijaju odogovorna mesta u tim

objektima, što olakšava dalju saradnju i komunikaciju

za nalaženje novih objekata za praksu

studenata.

Prioritet osnivanja Katedre za gastronomiju pre

dvadesetak godina je bio razvoj ugostiteljsko-turističke

privrede, koja je vrlo brzo zavredela ugled

i naučno-istraživačkim pristupom gastronomiji

izjednačila se sa najprestižnijim zvanjima. Profesori,

predavači, odigrali su presudnu ulogu, i pored

svih uspeha, nagrada, u želji za višim, boljim,

konstantno beleže „slabe tačke“ u privredi, koje se

odnose na radnu snagu, kao smernicu modifikovanja

svog rada sa studentima u skladu sa potrebama

privrede. U tome im pomaže i savremena laboratorija

za gastronomiju (otvorena septembra 2018.)

na PMF-u, opremljena svim aparatima, opremom i

inventarom koje studenti mogu da sretnu u „svetskim“

kuhinjama. U toku je akreditacija master

studija - Nutricionizam i dijetetika u ugostiteljstvu,

smer otvoren prošle godine, koji je odmah

popunio sva mesta.

- Postali smo svesni promena i tendencija

koje se dešavaju u društvu. Isto tako smo svesni

da sve polazi od nas, nastavnika na Katedri, i samim

tim smo spremni i mi da se usavršavamo, da

unapređujemo naša znanja kako bi bili u toku sa

svim kretanjima u ovoj oblasti i umeli da prenesemo

adekvatna stučna znanja onima koji će nas

naslediti.

14

PMF i privreda zajedno za

zdravu životnu sredinu

Saradnja nauke i privrede

ključna je za održivi

razvoj savremenog

društva. Prirodno-matematički

fakultet Univerziteta

u Novom Sadu (PMF), sa

tradicijom dužom od 55 godina,

aktivno doprinosi rešavanju

aktuelnih izazova u

životnoj sredini kroz primenu

naučnih saznanja u praksi.

Zahvaljujući savremenoj

opremi, međunarodnoj

saradnji i stručnom kadru,

PMF postaje sve značajniji

partner privrede u razvoju

održivih rešenja.

Poseban značaj ima delatnost

Fakulteta u oblasti

zaštite životne sredine, pre

svega kroz rad akreditovane

Laboratorije za ispitivanje

voda i sedimenta, koja je

osposobljena za sprovođenje

operativnog, nadzornog

i istraživačkog monitoringa.

Laboratorija je akreditovana

prema standardu SRPS

ISO/IEC 17025 i učestvuje

u međunarodnim međulaboratorijskim

ispitivanjima, čime potvrđuje

visok nivo pouzdanosti i stručnosti.

Delokrug rada obuhvata:

• fizičko-hemijska ispitivanja ambijentalnih

i otpadnih voda, sedimenta, zemljišta

i mulja,

• izveštavanje o emisijama i procenama

uticaja zagađujućih materija na životnu

sredinu,

• konsultantske usluge u vezi sa vodovodnim

sistemima i navodnjavanjem,

• procenu kvaliteta sedimenta radi bezbednog

uklanjanja i deponovanja.

Ipak, rad PMF-a u oblasti zaštite životne

sredine ne završava se u okviru akreditovane

laboratorije. Kroz učešće u brojnim

naučnoistraživačkim projektima, kao i

saradnju sa privredom, stečeno znanje se

prenosi u praksu, a istovremeno se kroz

rad u istraživačkim laboratorijama dolazi

I nauka i obrazovanje u funkciji zaštite životne sredine

do inovacija i razvoja novih analitičkih

metoda. Upravo ova sinergija između nauke

i primene omogućava stvaranje konkretnih,

održivih i naprednih rešenja značajnih

za privredu.

Fakultet je tokom prethodnih godina

učestvovao u realizaciji brojnih projekata

od nacionalnog značaja, uključujući izradu

zakonske regulative u oblasti voda i sedimenta,

projekte remedijacije najugroženijih

lokaliteta poput Velikog bačkog kanala

i kanala Begej, kao i istraživačke studije u

kojima su se po prvi put analizirale prisustvo

i efekti mikroplastike, PFAS-a, dioksina

i drugih zagađujućih materija.

U vremenu sve izraženijih klimatskih

promena i degradacije prirodnih resursa,

PMF pokazuje da partnerstvo nauke i privrede

može biti snažan oslonac za očuvanje

životne sredine i izgradnju bezbednije

budućnosti za sve.

Pored naučnoistraživačkog i stručnog

rada, PMF ima važnu ulogu i u obrazovanju

kadra koji će doprineti unapređenju

stanja životne sredine u praksi. Kroz savremene

i pažljivo koncipirane studijske

programe poput Hemije životne sredine i

Zaštite životne sredine, Fakultet školuje

stručnjake koji su osposobljeni da prepoznaju,

analiziraju i rešavaju kompleksne

izazove u ovoj oblasti. Studenti stiču znanja

i veštine potrebne za rad u privredi, državnim

institucijama, kao i u nevladinom

sektoru, spremni da odmah po završetku

studija doprinesu razvoju održivih rešenja

i efikasnom upravljanju prirodnim resursima.

Zato pozivamo privredne subjekte da

udruže snage sa naukom jer uz podršku

PMF-a, izazovi u životnoj sredini postaju

šansa za napredak.

♦

15

Zorici Radišić priznanje

Najbolja preduzetnica 2024.

Privredna komora Vojvodine

(PKV) ove godine obeležava

106 godina trajanja.

Osnovana 01. februara 1919.

kao Trgovinsko-industrijska i

zanatska komora, u skladu sa

vremenom, prerasla je u instituciju,

nezaobilazno MESTO SU-

SRETANJA PRIVREDNIKA.

Povodom tog dana za istaknuta

privredna ostvarenja, uspešno

poslovanje i postignute vrhunske

rezultate u oblasti poljoprivrede,

industrije i usluga PKV najuspešnijim

privrednicima sa teritorije

AP Vojvodine uručuje Godišnje

nagrade „Kosta Mirosavljević“.

Za 2024.najuspešnijim privrednici,

dobitnici nagrade su: ATB

SEVER DOO iz Subotice; Industrija

mesa „Đurđević“ iz Subotišta

(kod Pećinaca); Zorica Radišić

(Farmer sir, Čurug) i prof. dr Milan

Ubavić (Medlab - Laboratorija

za medicinsku dijagnostiku, vinarija

Vinum - Sr. Karlovci).

Slučaj je hteo da Zorica Radišić,

motor današnje proizvodnje

brenda „Farmer“ iz Čuruga, poput

PKV nastavlja tradiciju preko

veka dugu. Doduše ne u ovakvom

obliku, ali sa znanjem domaćina

koje je odgovaralo potrebama tog

vremena.

- Moji počeci bavljenja proizvodnjom

sira nisu bili ni malo

laki, ali uz zajedničku posvećenost

i energiju uspela sam da prevaziđem

prvobitne teškoće i da ih

plasiram na tržište kao visokokvalitetan

proizvod prepoznatljiv kod

potrošača - objašnjava dobitnica

brojnih naznačajnijih nagrada u

Vojvodini i šire za bogatu paletu

svojih proizvoda.

Uz zahvalnost PKV koja je prepoznala

kvalitet i autentičnost

sireva „Farmer“ dodelivši joj ovu

vrednu nagradu, zahvalila se svima

koji su je sve vreme podržavali,

i dalje su joj podrška u njenom

Zorica Radišić sa priznanjem PKV

radu na novim kreacijama. Pre svega porodoci,

saradnicima i partner timu koji se nesebično zalaže

da ostvare zajednički cilj, a to je plasman ovih

sireva.

- Nagradu posvećujem svima onima koji su

verovali u mene i moj trud. Priznanje „Najbolje

preduzetnice“ posvećujem svim ženam koje su u

preduzetništvu i svima onima koje će se ohrabriti

da krenu putem preduzetništva. Mogu da im prenesem

svoju podršku, da veruju u sebe jer svaka

od nas ima sposobnost da bude pokretač pozitivnih

promena - poručila je Zorica Radišić.

I sama članica Udruženja preduzetnica osnovanog

na inicijativu PKV, kako bi svojim aktivnostima,

umrežavanjem i promocijom svojih proizvoda

pojačale vidljivost na tržištu, dodala je da je lakše i

bolje ići udruženo nego sam, gde su sve žene jednako

snažne i odvažne u svojim malim biznisima,

a ako nisu, vrlo brzo će postati.

- Hvala PKV koja je prepoznala naše trud i rad

i čestitam ostalim preduzetnicima koji su preuzeli

odgovornost za svoje poslovanje i jednako s istim

takvim zalaganjem radom i trudom osvojili svoja

Za sreću je potrebno malo FARMER sira

priznanja. Biti žena preduzetnica ili preduzetnik

danas je izazovno i ne zaboravite

da je „ZA SREĆU POTREBNO MALO

SIRA, A ZA MALO SIRA PUNO LJU-

BAVI“ (slogan „Farmer“ sira).

A tajna upeha je jednostavna. U Poljoprivednom

gazdinstvu „Farmer“ u Čurugu,

čija je proizvodnja zasnovana po principu

„od njive do trpeze“, svaki sir delo je ručno

obrade, uz koriščenje savremenih metoda

kako bi se unapredili higijenski standardi,

proces stvaranja proizvoda i efikasnost.

Dokaz da tradicija i inovacija mogu savrešeno

da se dopunjuju.

- Porodična tradicija nije samo posao

već i način života, deo identiteta i vrednosti

koja će ostati budućim generacijama.

Svaki sir koji se ovde pravi nosi tu priču

i emociju. Svi „Farmer“ sirevi potiču od

mleka krava koje uzgajamo na sopstvenom

imanju i s toga kažemo da svaki sir raste

na njivi.

Želja porodice Radišić je da njihov

brend, sinonim za autntičnost i kvalitet,

osvoji nova tržišta, ali i da osvesti vrednosti

lokalnih proizvoda.

16

Prof. dr Milan Ubavić -

Privrednik godine

Da se ulog u kvalitet,

posvećenost i

najviše standarde

isplati potvrda je upravo nagrada

“Privrednik godine”

koju je po 62. put dodelila

Privredna komora Vojvodine

(PKV), povodom godišnjice,

106 godina od njenog

osnivanja. Centralna svečanost,

održana je u Kongresnom

centru “Master”

Novosadskog sajma, a tradicionalna

nagrada “Kosta

Mirosavljević” uručena je

najboljim privrednim društvima

i pojedincima iz Vojvodine.

Prof. dr Milan Ubavić

svojim uspešnim, višedecenijskim

radom na dva

fronta - laboratorijska dijagnostika

(MEDLAB) i

vinogradarstvo i vinarstvo

(Vinarija VINUM), zaslužio

je priznanje PRIVRED-

NIK GODINE.

- Dok me za laboratoriju

vezuje ljubav prema profesiji,

specijalizacija, kasnije

i doktorat, uz veliku podršku

porodice, za vinariju me

vezuje samo ljubav. Opredelio

sam se za vina koja

meni pričinjavaju zadovoljstvo,

u kojima uživam,

a vinarija nastaje iz potrebe

da to uživanje podelim

sa drugima. I MEDLAB

i VINUM napravljeni su

po najvišim standardima,

opremnljeni najsavremenijom

tehnologijom što je i

filozofija svega što ja i svi

moji saradnici radimo i u

čemu dosledno istrajavamo

- kaže dr Ubavić, koji je u

proizvodnju vina prvi na

Fruškoj gori uveo kontrolisanu

fermentaciju i hladnu

stabilizaciju u više sudova

istovremeno na različitim temperaturama

vrenja.

Sa sigurnošću se može reći da je

prošla godina bila godina Vinarije

VINUM iz Sremskih Karlovaca

(osnovane 2000), koja se samo

sa Balkanskog BIWC 2024 vinskog

nadmetanja u Sofiji, vratila

okićena sa 19 zlata, gde je Grašac

beli 2019 Vinum osvojio GRAND

TROPHY i proglašen najboljim vinom

Balkana za 2024.

Prof. dr Milan Ubavić

Ugled MEDLAB-a prve i vodeće

private medicinske laboratorije

u Vojvodini, iz godine u godinu raste.

Osnovana pre više od 30 godina

(1994.) u Novom Sadu sa sedam

zaposlenih, danas, sa 107 stručnjaka

iz raznih oblasti laboratorijskog

rada, svoje usluge proširila je na

sve veće centre u Pokrajini.

Na osnovu postignutih rezultata,

krajem 2023. godine, po odluci

Pokrajinske vlade, prof. dr Milanu

Ubaviću uručen je prestižni

sertifikat sa značenjem izuzetnosti

i korišćenjem Znaka

Najbolje iz Vojvodine,

za kvalitet usluge i razvoj

laboratorijske dijagnostike

u zdravstvenom sektoru.

U godini obeležavanja

tri decenije rada MED-

LAB-a, na osnovu prezentovanih

rezultata koje je

ova zdravstvena ustanova

ostvarila tokom svog rada,

MEDLAB je poneo prestižno

priznanje “Najbolje iz

Vojvodine”, koje dodeljuje

Vlada Vojvodine, kao prva

zdravstvena ustanova koja

je ponela ovu oznaku kvaliteta

iz oblasti zdravstva.

Sledeći poslovnu filozofiju

na oba polja, da se radi na

najbolji mogući način i Vinarija

VINUM dobitnik je

znaka kvaliteta “Najbolje

iz Vojvodine” za uslugu u

vinskom turizmu, „Kapije

uspeha”, najvišeg priznanja

PKV za kvalitet usluga

u svojim delatnostima u

2017. godini…

Kontinuirano povećanje

kvaliteta usluga, zadovoljstvo

i razumevanje zaposlenih

recept je koji propisuje

dr Milan Ubavić. A nagrada

“Privrednik godine”, podstrek

je za unapređenje rada

na oba polja.

- Bez podrške Privredne

komore Vojvodine ne može

se ići napred jer definitivno

kao pojedinac ne mogu

da se “probijem” dalje od

naše države. Da bismo uspeli

van Srbije, pre svega

mislim na VINUM, podrška

jedne ovakve insistucije

je neophodna - zaključuje

prof. dr Milan Ubavić.

♦

17

Unapređenje konkurentnosti

organskih prehrambenih proizvoda

u funkciji održivog razvoja APV

Projekat „Unapređenje konkurentnosti

organskih prehrambenih proizvoda

u funkciji održivog razvoja Autonomne

Pokrajine Vojvodine“, finansiran od

strane APV, Pokrajinskog sekretarijata za

visoko obrazovanje i naučnoistraživačku

delatnost (2021-2025), za primarni cilj ima

utvđivanje stepena konkurentnosti sektora

organskih prehrambenih proizvoda (OPP)

putem analize sklonosti potrošača u kupovini

OPP u Vojvodini, kao i stepen aktuelne

tržišne pozicioniranosti proizvođača

OPP. Sekundarni cilj istraživanja je analiziranje

razvojnih mogućnosti ovog sektora

kako bi se kreirale strategije unapređenja

konkurentnosti OPP u APV, što direktno

doprinosi smanjenju nezaposlenosti, ruralnom

razvoju, smanjenju migracije stanovništva,

razvoju turizma, odnosno održivom

razvoju pokrajine.

Rukovodilac projketa je prof. dr Marko

Carić, u saradnji sa istraživačima prof. dr

Svetlana Ignjatijević, prof. dr Jelena Vapa

Tankosić, prof. dr Radivoj Prodanović,

prof. dr Nikola Puvača, prof. dr Ivana Brkić

i doc. dr Aleksandra Čavić sa Fakulteta

za ekonomiju i inženjerski menadžment u

Novom Sadu, kao i prof. dr Biljana Carić

sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom

Sadu. Istraživanje je započeto analizom

ponašanja potrošača na teritoriji Vojvodine

po pitanju kupovine i konzumiranja OPP.

Pomoću situacione analize je analiziran

sektor OPP u Vojvodini sa ekonomsko-finansijskog

aspekta organske poljoprivredne

proizvodnje u zemljama članicama EU

i u našoj zemlji. Kao rezultat projektnih

aktivnosti publikovan je priručnik „Srpska

organska prehrambena proizvodnja“.

Realizovane su radionice: „Tehnološko -

organizacioni modeli u proizvodnji OPP

u funkciji održivog razvoja sektora proizvodnje

organskih proizvoda“, „Prezentacija

marketing plana za unapređenje vidljivosti

i prepoznatljivosti srpskih organskih

prehrambenih proizvoda“, kao i seminari

sa ciljem unapređenja nivoa edukacije

proizvođača, i razvijena je zajednička

marketing strategija za promociju organskih

prehrambenih proizvoda. Organska

proizvodnja u Srbiji je sve popularnija i

ekonomski značajnija, može znatno doprineti

razvoju ruralnih područja, a time i

poljoprivrede uopšte. Poljoprivreda, kao

najvažnija i strateška privredna grana, ima

za cilj proizvodnju kvalitetne i zdravstveno-bezbedne

hrane. Organska proizvodnja

je sistem održive poljoprivrede koji se

bazira na visokom poštovanju ekoloških

principa putem racionalnog korišćenja

prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih

izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti

i zaštite životne sredine. Za razliku

od konvencionalne, organska proizvodnja

zasniva se na biološkoj ravnoteži sistema

zemljište-biljka-životinja-čovek.

Iskustva članova porodice i prijatelja su

osnovni pokretači usvajanja novog koncepta

u potrošnji organskih prehrambenih

proizvoda, a značajna je uloga i lekara i

medija. Ovi proizvodi nisu novina. Rezultati

istraživanja pokazuju da informisanost

o njihovim pozitivnim efektima bolja i rasprostranjenija.

takođe smo zaključili da je

upotreba s jedne strane motivisana satisfakcijom

potrošača koju ostvaruju samim

konzumiranjem, a s druge je povezana sa

brigom za zdravlje, odnosno zdravim stilom

života. Značajno je istaći da se organski

prehrambeni proizvodi koriste kao pomoćno

lekovito sredstvo u samoj ishrani.

Organskom proizvodnjom se danas

u Vojvodini ljudi bave profesionalno i

izvestan broj njih iz hobija. Pored stručnog

obrazovanja proizvođači se osposobljavaju

putem savetovanja, predavanja i drugih

vidova stručne edukacije. Poslednjih godina

u proizvodnju je uključeno više mladih

proizvođača. Sastavna aktivnost udruženja

proizvođača je promocija organske proizvodnje,

rad sa mladima i uključivanje i

edukacija novih članova.

Rezultati istraživanja će kroz dugoročni

uticaj biti od značaja za unapređenje održivosti

proizvodnje organskih prehrambenih

proizvoda i održivog ekonomskog razvoja

Srbije. Ovaj projekat će uspostaviti samoodrživ

sistem koji će stvarati finansijska

sredstva, pružajući na taj način trajnost izvršenih

zadataka. Na makro nivou projekat

ima: naučno-tehnološku funkciju koja se

ogleda kroz razmenu i prosleđivanje informacija

i znanja, buđenje interesa javnosti,

transfer znanja; funkciju zaštite vrednosti

organskih prehrambenih proizvoda; uključivanje

ostalih, nezaposlenih lica, posebno

mladih, u organsku proizvodnju i problematiku

očuvanja OPP; širenje svesti i

unapređenje uslova za razvoj organskog

proizvodnog turizma; usvajanje rešenja

koja će omogućiti bolji plasman organskih

prehrambenih proizvoda.

Prof. dr Svetlana Ignjatijević

18

Škola ljudskih prava „Izazovi

ljudskih prava u 21. veku“

U

periodu od 21. marta do 23. marta

2025. godine održana je Škola

ljudskih prava sa tematskim nazivom

„Izazovi ljudskih prava u 21. veku”.

Škola ljudskih prava je organizovana u saradnji

sa Pokrajinskim zaštitnikom građana

- Ombudsmanom.

Nakon pozdravnih reči, prof. dr Jelena

Matijašević, prodekanka za nauku, istakla

je da je od samog početka rada Pravni fakultet

za privredu i pravosuđe Univerziteta

Privredna akademija u Novom Sadu organizovao

brojne tribine, predavanja gostujućih

profesora, specijalističke kurseve,

naučne skupove, studentske prakse i ostale

vidove dodatnog sticanja znanja i usavršavanja

sa ciljem omogućavanja dodatne edukacije

i profesionalnog osposobljavanja iz

različitih oblasti prava, studentima sva tri

nivoa studija.

Studenti su kroz trodnevnu edukaciju u

okviru Škole ljudskih prava prisustvovali

predavanjima na različite teme, kao što

su: Domaći i međunarodni okviri ljudskih

prava, generacije ljudskih prava - predrasude

i stereotipi; Veštačka inteligencija i

ljudska prava; Evolucija izbornih prava,

sa posebnim osvrtom na SAD; Ugrožena

bezbednost dece na internetu - sharenting i

drugi rizici i zloupotrebe dece na internetu,

a učestvovali su i na dve debate koje su se

bavile temama Abortus i njegova zabrana

(prva debata) i Eutanazija (druga debata).

19

Palić, jedna od prestonica

evropskog filma

Posebno mesto jednog od simbola

Palića novijeg datuma - Festival

evropskog filma Palić, na otvorenoj

pozornici u stoletnom Velikom parku,

zavredeo je epitet posebnog, organizacijom

događaja, odabirom filmova,

bogatstvom propratnih sadržaja, ali

i originalnošću okruženja u kojem

se dešava. I kao i svih prethodnih

ni ove godine, u svom 32. izdanju,

neće razoračarati svoje pobornike,

tvrdi Ilija Tatić, izvršni producent

Festivala.

- Festival evropskog filma jedan

je od ozbiljno utemeljenih festivala,

ne samo u Srbiji već i u regionu.

Da se podsetimo na sve ono što

je u toku prethodne godine u evropskoj

kinematografiji urađeno. S obzirom

da je reč o međunarodnom

festivalu sa programom od oko 130

filmova, sa respektabilnim brojem

filmova iz domaće produkcije, festival

predstavlja značajan deo ponude

u oblasti kulturnog turizma Subotice,

koji je za razliku od evropskih

zemalja nedovoljno zastupljenim,

ali sa realnim izgledima da u potpunosti

zaživi i oživi kulturnu scenu

Srbije. Palić je, po mom mišljenju,

najbolje mesto za to - istakao je gospodin

Tatić, uz obrazloženje da je

ovaj Festival, u drugoj polovini jula

(ove godine od 19-25), sadržajnim

celodnevnim programima u trajanju

od nedelju dana, jasno isprofilisao

svoju publiku, koja zna šta može da očekuje.

Sadržajan program koji teče celog

dana u prepodnevnim časovima nudi projekcije

filmova u dva subotička bioskopa,

gde turisti imaju mogućnost da prošetaju

gradom, posete neke od viđenijih lokacija,

uživajući u kafi, kolačima, doručku, i budu

spremni da isprate popodnevne projekcije

istočnoevropskih, zapadnoevropskih, eksperimentalnih,

kratkih dokumentarnih i

svih drugih filmskih formi na Paliću, da bi

uz bogatu gastronomsku ponudu koja već

postoji, vinima iz brojnih palićkih vinarija,

doživeli nešto autentično.

- Čari večernjih programa pod otvorenim

nebom moraju se doživeti, rečima se

mogu samo nagovestiti. Svako veče na Letnjoj

pozornici u sred parka je svojevrsno

finale dana uz prikazivanje najnovijih filmskih

ostvarenja upravo pristiglih sa nekih

Ilija Tatić

od prestižnih festivala u Evropi. I to nije

kraj. Veče se nastavlja u bioskopu „Abrazija“,

na delu zakonom zaštićene arhitektonske

celine parka Palić, podignut 1925.

kao prvi na prostoru bivše SFR Jugoslavije

zidan namenski, što ga čini jedinstvenom

turističkom i kulturnom atrakcijom. U vreme

festivala „Abrazija“ je centar večernjih

druženja sa prijateljima, posetiocima festivala,

gostima, rediteljima, glumcima, u

domaćinskoj, opuštenoj atmosferi - navodi

naš sagovornik apostorfirajući neformalne

susrete filmadžija sa publikom, kako u

„Abraziji“ tako i na velikom šetalištu, u

kafiću, što nije moguće ni na jednom drugom

festivalu.

Nije se slučajno Festival evropskog

filma danas prepoznatljiv u regionalnim i

evropskim okvirima, desio i toliko godina

opstao na ovom prostoru. Jedan od

bitnih razloga je ozbiljna filmska publika,

negovana decenijama.

- Otvoreni univerzitet Subotica,

organizator Festivala, ozbiljno radi

na edukaciji, okupljanju mladih

filmskih kritičara iz Evrope, talenata

u raznim sferama, u zavisnosti

od teme festivala (snimanje super 8

kamerom, montaža zvuka, produkcija),

i idealna je prilika da se okupljaju

različite generacije. Paralelno

sa aktivnostima u sklopu festivala,

stavlja svoj potpis ispod izbora filmova

u bioskopu (Subotica) koji

vodi organizacije izložbi, radionica,

konferencija za medije, koncerata…,

koje poseti i do 25 hiljada, sada

već ljubitelja kulture, što je ozbiljna

poseta za ovaj grad. Kada govorimo

o publici, ona dobro poznaje film,

zna kakav je to festival, kakvu tradiciju

gaji, kakve filmove mogu da

očekuju, uz poneko iznenađenje, u

želji da se prikaže ono šta je izazvalo

pažnju na velikoj evropskoj sceni.

Festival evropskog filma Palić se

godinama razvija, konstantno raste

zahvaljujući delom i podršci najvažnijih

instanci ove države poput

Ministarstva kulture, Pokrajinskog

sekretarijata, Grada Subotice, kao i Creative

Europe programme EU, i već godinama

je prepoznat kao jedan evropski brend.

Došao je do nekog odgovarajućeg nivoa

u evropskim okvirima, ne pretendujući da

ide ka „A“ festivalima poput Kana (1946),

MOSTRA, Venecija (1932), BERLINA-

LE, Berlina (1951) i dr. Cilj organizatora

je sačuvati, zadržati „palićku atmosferu“,

sveprisutnu tokom filmskim dešavanja,

atmosferu gde akteri - dobitnici „Zlatne

palme“, berlinskog „Medveda“ venecijanskog

„Lava“ sede u kafiću ćaskajući sa

publikom. To se ne može videti nigde, osim

na Paliću. I svima je prijatno.

20

Inovacije u turizmu u odnosu

na postojeće stanje

Dr Srđan Milošević, vanredni profesor

na Fakultetu organizacionih studija

EDUKA u Beogradu, svojim originalnim

pogledom i pristupom kretanjima turističke

privrede u Republici Srbiji, pobudio

je veliko interesovanje kod predstavnika privrede

i turizma. Za polaznu osnovu u svom

obraćanju uzima rezultaet istraživanja, po

kojima turisti traže bazične stvari i usluge, a

mi pokušavamo da se bavimo razvojem nekih

inovacija, da napravimo nešto posebno, zaboravljajući

(možda) upravo na osnovne stvari.

- Bazične stvari su važne za postavljanje

zdravog temelja za nadograđivanje inovativnih

rešenja. Društvo je podeljeno i s jedne

strane je nezanemarljiv broj neobrazovanih,

s druge visok razvoj tehnologije, jazovi koje

pokušavamo da premostimo i nađemo balans

kako bismo optimizovali ponudu koju imamo.

Nije dovoljno da kažemo da smo spremni na

inovacije. Moramo da se pozabavimo time na

dubinskom planu, nađemo način na koji to

da rešimo, a pre svega odgovorimo na pitanje:

Šta je to što danas predstavlja inovaciju,

koji su to partneri sa kojima možemo da se

povežemo i na koji način tu inovaciju izvedemo.

Govoreći o inovacijama, koristimo veliki

broj stranih termina za koje verujem da

veliki broj i ne zna njihovo značenje. Ali u

tome vidim šansu da sve to stavimo u funkciju

našeg razvoja i krenemo sa nekim originalnim

idejama - rekao je na temu inovacija dr

Milošević, istovremeno pozivajući se na formalno

obazovanje, koje nosi breme pravljenja

kurikuluma (programa školovanja u obrazovmoj

instituciji), i još uvek nismo spremni da

na brz, okretan način uvodimo novine, da ih

adaptiramo u skladu sa savremenim trendovima

i potrebama prisutnim na tržištu.

Smatra da su kurikulumi, sa bazičnim temama

poput teorije turizma, hotelijertva, marketinga

u turizmu…, na fakultetima turizma

u Srbiji vrlo važni, jer se bave odrednicama

važnim za razumevanje ove priče, ali s druge

strane, da je danas, na tržištu obrazovanja u

Srbije sve manje fakulteta koji se isključivo

bave turizmom. To su studije ekonomije, socijologije,

psihologije i dr., sa usmerenjem na

oblast turizma, što nije ni čudno s obzirom da

je turizam specifična disciplina. Isključivo turistički

fakulteti pokušavaju da se usmere na

Prof. dr Srđan Milošević

uže oblasti, poput wellness, lovnog, hotelijerstvo…,

i ne bi čudilo da u nekom

budućem periodu kreiramo kurikulum

koji će se isključivo baviti inovacijama

u turizmu, digitalizacijom, svime onim

što je naša potreba budući da je sve veće

tržište turista.

- Prateći trendove kod nas i svetu, po

rečima dr Miloševića, možemo da budemo

zadovoljni turističkim prometom Srbije,

i prvi put je prošle godine broj stranih

turista bio zastupljeniji u ukupnom

prometu od domaćih turista.

- Dičimo se dobrim rezultatima, ali taj

pristup mora biti objektivniji. U apsolutnim

brojkama 4,4 miliona turista u toku

prošle godine je fantastičan rezultat i

probijaju se granice, postavljaju rekordi,

i prvi put je udeo stranih turista bio preko

50%. Ali u broju noćenja strani turisti su

bili manje zastupljeni od domaćih, koji

se na jednoj destinaciji u proseku zadržavaju

2.5 - 2,8 dana. Međutim, turistička

privreda u Srbiji u ukupnom BDP-u

učestvuje sa 1,8 - 2%, a to je minimalno

što možemo da očekujemo. U tom

kontekstu „dobre rezultate“ prevodimo

u „na dobrom smo putu“, i daleko od

turističke sile. Na globalnom nivou turizam

učestvuje sa 9%. U našem okruženju

turističke destinacije idu preko 20%

- saopštio je dr Milošević, a na pitanje

inovacija slaže se da ima puno prostora

kod nas, od turističkih destinacija, preko

hotela, aerodrome, fakulteta…, gde svako,

u domenu svojih nadležnosti, da da

svoj doprinos.

U svetu je već uveliko zastupljen Metaverse

City, Smart City, gde od rezervacije

do plaćanja ne postoji nikakav

problem u smislu kontakta, komunikacije,

korespodencije, bez čekanja, klasične

pasoške kontrole, provere, sve je

jednostavno, digitalizovano, a tako je i

u hotelima, ali ne još i kod nas. Imamo

dosta novih investicija koje se odnose na

podizanje novih hotela širom Srbije, sa

visokom kategorije sa vrhunskim uslovima

koji mogu da isprate sve i to je za

svaku pohvalu, izgradnje hotela i to je

nešto za svaku pohvalu. Ali, ideja koju

smo, sa grupom kolega pokušali da sprovedemo

- digitalizacija vinara na Fruškoj

gori, ukazuje na osnovni problem, a to je,

da bi u projektu svi želeli da učestvuju,

ali da nemaju sredstva koja su im za tako

nešto potrebna. I to je tema za razmišljanje

- poručuje prof dr Srđan Milošević.

21

Potraga za pečatom m

Suboticu, najseverniji grad u Srbiji (na

10km od granice sa Mađarskom),

drugi po broju stanovnika (bezmalo

89.000) u Vojvodini, sa oko 200 zvaničnih

naziva tokom svoje istorije, u kojoj se

danas oficijelno koriste srpski, mađarski,

hrvatski i bunjevački, zbog brojnih drugih

znamenitosti i senzacija, čini zanimljivom

na jedinstven način. Prvi razlog dolaska

turista u ovaj grad svakako su njene građevine

u stilu secesije, ali i obilje drugih

turističkih sadržaja, što navodi na pomisao

da turistički radnici Turističke organizacije

grada Subotica imaju „lak posao“ pri njenoj

promociji, To jeste prednost u prikazivanju

raznolikosti na ovom prostoru, ali

proces brendiranja sadržaja, pretvaranja

istih u turistički proizvod, kompleksan je

zadatak na šta je, između ostalog, skrenula

pažnju Božidarka Golubović, direktorka

Turističke organizacije grada Subotica.

Kako bi „pomirili“ i što racionalnije

Božidarka Golubović sa saradnicama

na promociji projekta

TURISTIČKI PASOŠ

prišli turističkom izazovu objektivno prisutnom

u subotičkoj opštini, u fokusu je

ove sezone postavljen TURISTIČKI PA-

SOŠ - pionirski projekat na tlu Evrope, zastupljen

u zemljama azijskog kontinenta,

dok se jedan sličan realizuje u Poljskoj.

Tim Turističke organizacije je ovaj obiman

projekat uspešno ostvario zahvaljujući

svim akterima, učesnicima na višemesečnim

pripremama i zajedničkom radu

na predstavljanju turističkih izvrsnosti Subotice

i Palića, jedne od TOP 5 turističkih

destinacija u Srbiji. Potvrda tome izražena

u brojevima je 401 hiljade noćenja (320 hiljada

u Subotici, uglavnom stranih turista,

i 80 hiljada na Paliću, uglavnom domaćih)

tokom prethodne turističke godine. Osim

iz svih krajeva Srbije, zabeležen je porast

broja gostiju iz Rusije, Kine, Turske…,

kao i iz regiona: BiH, Hrvatske, Makedonije…

- POTRAGA ZA PEČATOM kreirana

je po principu otkrivanja blaga i određenih

tačaka u gradu, putem kojih turistima

sugerišemo posetu mesta koje obavezno

moraju posetiti jer su od krucijalnog zna-

Gradska kuća

Subotička sinagoga

22

ami turiste u Suboticu

čaja za upoznavanje naše kulture i istorije -

istakla je direktorka, i objasnila: - Kupovinom

suvenira u suvenirnici u Turističkom

info centru turisti dobijaju TURISTIČKI

PASOŠ, koji upućuje na posetu secesijskim

objektima i tako započnu potragu za

pečatima. Obilaskom Gradske kuće i vidikovca,

dobijaju prvi pečat, potom Subotičke

sinagoge drugi, u Muzeju treći i četvrti

posetom Palate Ferenca Rajhla, najreprezentativnijih

predstavnika secesije, pored

desetine drugih objekata koji su obeležili

Suboticu kao evropski grad secesije.

Turistički pečat je zvanično u funkciji

od 20. februara, kao motivator turista da

naprave jedan veliki đir, da posetom Info

centra, kupovinom suvenira, dobiju knjižicu

- TURISTIČKI PASOŠ, „Pasoš mira“

- kako bi rekli turistički radnici, i sakupe

četiri pečata različite boje i oblika koji

simbolizuju dati objekat.

- Iskreno se nadam da će ovaj proizvod

imati dobar odziv kod turista i da će se

proširiti na ostale učesnike turističke

privrede u Subotici i na Paliću, poput

restorana, kafića i biti motiv posete još

većeg broja turista da obiđu naš prelepi

kraj - istakla je direktorka. Predstavljanje

Subotice, kako dolikuje porodici najvećih

turističkih destinacija, organizovano je

svakodnevno, sa drugačijim sadržajima:

brojnim manifestacijama; palićkog Zoo

vrta; enrgele „Kelebija“ (iz 1993), specijalizovane

za uzgoj vrhunskih lipicanera i

andaluzara, i ergele Lipicanera i Noniusa

- „Bunford“, tri kilometra od Subotice; u

turističkoj ponudu grada našao se i Perfect

Vision - centar za lasersku hirurgiju

oka i ultrazvučnu hirurgiju katarakte, koji

otvara mogućnost intenzivnijeg razvoja

zdravstvenog turizma u ovom gradu;

Garni hotel „IMPERIUM“ i Garni hotel

„Royal Crown“ sa ponudom modernog i

udobnog smeštaja u skladu sa međunarodnim

standardima hotelijerstva; predstavljanjem

gastro/eno ponude Subotice i

Palića uz seoska turistička domaćinstva,

pored zdravstvenog tuirizma pravci su

gde TOG Subotica planira dalji razvoj turističke

priče, za koju su turisti i te kako

zainteresovani.

Nastup na samovina turizma u Srbiji i

regionu, TOG je krunisala prikazivanjem

novog promo filma, koji na inovativan i

drugačiji način reprezentuje ono što je u

Subotici i na Paliću najbolje, ono što je

moglo da stane u pet minuta. Put do većeg

broja turista i u ovoj, 2025. godini trasira

i novim promo materijalom, brošurama sa

po nekom novom pričom, prikazivan na

sajamskim manifestacijama na kojima je

sa uspehom nastupala TOG Subotica i izazvala

veliko interesovanje turista.

Gradski muzej

Palata Ferenca Rajh

23

Perfect Vision i zdr

Značaj i potreba preventivnih

očnih pregleda ogleda se u

mogućnosti otkrivanja prvih

simptoma nekih bolesti, koji omogućavaju

da se kroz detaljniji uvid

u individualni zdravstveni profil

daju smernice za naredne korake

usmerene na očuvanje i unapređenje

zdravlja očiju. „Prevencija je pola

zdravlja“, kaže izreka, koju neretko

ignorišemo, a da se promene loše navike

misija je stručnjaka iz Centra za

lasersku hirurgiju oka „Perfect Vision“

iz Subotice.

Dr Branka Ivošević, oftalmolog sa

tridesetogodišnjim iskustvom, ispred

tima „Perfect Vision“, koji broji 13

oftalmologa od toga 7 hirurga, posvećeno

ukazuje na značaj preventivnih

pregleda vida, zbog brojnih

zabluda da se kod lekara ide samo

kada si bolestan i daje stručne smernice

kako čuvati i sačuvati vid.

Sa oftalmološkim pregledima počinje

se po rođenju, prvim pregledom

novorođenčeta u porodilištu,

a potom u trećoj, četvrtoj godini,

posebno u porodicama gde jedan ili

oba roditelja nose naočare, ali i kod

sve druge dece. Kontrole vida potom

preporučuju kod školske dece, radno

sposobne populacije naročito oko

40. godine, kada počinje dobro nam

poznata staračka dalekovidnost, pa

„ruke postaju kraće“. Taj pregled ne

treba obavljati u optici, što je u Srbiji

uobičajena praksa, jer je površan i

svodi se samo na određivanje dioptrije,

već u zdravstvenim oftalmološkim

ustanovama gde pregled vrši lekar

specijalista oftalmolog. Kompletan

oftalmološki pregled obuhvata proveru

vida (dioptrije), merenje očnog

pritiska, pregled prednjeg i zadnjeg

dela oka sa širenjem zenica. Na takvom

pregledu oftalmolog može da

otkrije vrlo podmukle bolesti, poput

glaukoma, bolest povišenog očnog

pritiska, koji se često otkrije kasno, u

stadijumu teških oštećenja vida i vidnog

polja koja više ne možemo lečiti

i zato ga oftalmolozi zovu „tihi ubica

vida“; ili kataraktu (siva mrena) koja

se javlja u srednjoj i starijoj životnoj

dobi, stanje koje dovodi do zamuće-

Operacija katarakte refraktivnog hirurga

dr Branke Ivošević

Inervencija laserskog skidanja dioptrije

refraktivnog hirurga dr Branke Ivošević

Centar za lasersku

nja sočiva, prisutno kod osoba 40+

godina. Moram da pomenem veliku

zabludu jer nam pacijenti često dolaze

kasno, sa veoma tvrdim kataraktama

sa ubeđenjem da katarakta treba

da sazri kako bi mogla da se operiše,

što su zastareli stavovi. Danas upravo

suprotno savetujemo pacijente

da je kataraktu poželjno operisati u

početnom stadijumu stoga pacijentima

posle 40. godine preporučujemo

jednom godišnje kompletan oftalmološki

pregled da bi se ovo stanje na

vreme otkrilo i operisalo, uz brz oporavak

i minimalan rizik od operativnih

i postoperativnih komplikacija.

Nakon 60. godine javlja se tzv. senilna

degeneracija makule (žute mrlje)

obolenje, središnjeg dela retine

(mrežnjače), pa i ove osobe treba da

obave očni pregled jednom godišnje

kako bi se ovo obolenje pravovremeno

otkrilo i lečilo radi prevencije

centralnog slepila tj. gubitka vida za

čitanje.

Dr Ivošević kaže da je jedan od

primarnih zadataka zdravstvenih

radnika preventivni rad na prosvećivanju

stanovništva što je jedan od ra-

24

av pogled na sve(t)

Dijagnostička ambulanta Perfect Vision

hirurgiju oka Perfect Vision Subotica

zloga prisustva na mnogim javnim manifestacijama.

Turistička organizacija grada Subotice i „Perfect Vision“

su tim povodom uspostavili blisku saradnju sa

ciljem edukacije, prevencije, podsećanja na potrebu

svakog pojedinca da preuzme odgovornost za svoje

zdravlje. Na Međunarodnom sajmu turizma održanom

u Beogradu u martu 2025., prisustvo „Perfect

Vision“ izazvalo je veliko interesovanje odraslih ali

i dece koja su strpljivo čekala svoj red i još strpljivije

slušala sve što je potrebno da znaju o svom vidu, o

prevenciji različitih bolesti, nošenju naočara ukoliko

je to potrebno.

Imali smo veliku posećenost i na Sajmu knjiga organizovanom

u martu 2025. godine u Novom Sadu,

što je bila zgodna prilika da mnogima damo dragocene

savete, preporuke, a pojedince smo uputili na

ciljane dijagnostičke procedure zbog sumnje na izvesna

očna obolenja. Izuzetno mi je drago da je prepoznata

potreba za ovakvom vrstom dijaloga, naglasila

je dr Ivošević.

Naša misija je očuvanje zdravog vida i poboljšanja

kvaliteta života stanovnika Srbije. U svom radu

stručnjaci Centra za lasersku hirurgiju oka „Perfect

Vision“ primenjuju najsavremenije metode u dijagnostici

i lečenju bolesti oka, nastojeći da pacijentima

pruže zdravstvenu zaštitu kakvu mogu dobiti u

vodećim svetskim oftalmološkim centrima. „Perfect

Vision“ tim sastavljen je od 13 vrhunskih stručnjaka,

oftalmologa koji se bave hirurgijom uglavnom

Apartman na klinici Perfect Vision Subotica

prednjeg dela oka, odnosno laserskim

skidanjem dioptrije koja se vrši kod

mlađih osoba, koji ne žele da nose

naočare ili kontaktna sočiva. Status

lidera klinika je stekla ugradnjom

multifokalnih intraokularnih sočiva

koja pacijentima nakon operacije

omogućavaju život bez naočara“

i kontaktnih sočiva. U našem timu

su i eksperti koji se bave lečenjem

bolesti očnog dna (bolesti retine) i

glaukoma. Vrhunski tim stručnjaka,

moderna oprema i konkurentne cene

u odnosu na zemlje regiona razlozi su

zbog čega im pacijenti dolaze iz cele

Srbije, Evrope i sveta. Klinika raspolaže

i sa dva dvokrevetna apartmana,

za pacijente koji dolaze iz drugih

gradova ili država. Ostvarena je i saradnja

sa subotičkim i palićkim hotelima,

gde pacijenti „Perfect Visiona“

imaju određene beneficije, spajajući

tako lepo i korisno.

Sve potrebne informacije i kontakti

mogu se naći na sajtu:

https://perfectvision.rs/.

25

Palićki Zoo vrt na radost

Najposećenija, najradosnija

i najinspirativnija

mesta, uglavnom

u većim gradovima, su Zoo

vrtovi, u kojima su obezbeđeni

kvalitetni uslovi za život i

potrebe životinja. Jedno takvo

mesto je Zoo vrt Palić, koji

položajem pleni, brojnošću

životinjskih vrsta iznenađuje,

tretmanom istih zaslužuje epitet

sigurne (ugledne) kuće za

divlje životinje i jedinstvene

turističke atrakcije. Nije čudno

jer, Zoo vrt Palić, osnovan 31.

maja 1950., ove godine slavi

75-ti rođendan, sve to vreme

prikupljajući znanje, stičući

praksu da pomiri zahteve EA-

ZA-e (Evropske asocijacije

zoloških vrtova i akvarijuma)

za obezbeđivanje adekvatnih

uslova za boravak divljih

životinja.

U porodici zoo vrtova, Paliću

je posebno mesto obezbedio

položaj u zaštićenom

prirodnom području 3. kategorije - Parka

prirode “Palić” i po površini je najveći u

Srbiji. Položaj i veličina zoo vrta benefit

su i za životinje, čije se volijere uklapaju

u zaštićeno područje, gradeći neku vrstu

prirodne kulise za njihov, što dozvoljava

lakše osmišljavanje kvalitetnih prostora (sa

prirodnim hladom i vodenom površinom)

za životinje, ali i poseban ugođaj za šetnju

posetilaca kroz vrt kroz parkovni deo. Zoo

vrt se nalazi na samoj obali Palićkog jezera

iz kojeg Tapšin kanal izlazi prolazeći

celim delom vrta, stvarajući barijeru za velike

volijere na rejonu biljojeda, još jedna

izuzetnost, funkcionalna i lepa za oko.

Vrt trenutno broji oko 100 životinjskih

vrsta smeštenih u 50-tak volijera i objekata

za životinje i o njima se trenutno brine 30

zaposlenih, od čega 20 timaritelja, pažljivo

odabranih po kriterijumu ljubavi prema

poslu, životinjama kao i umeće da uspostave

vezu sa njima, dok se njhova raspodela

vrši na osnovu afiniteta prema određenim

vrstama. Takođe se vodi računa da se timaritelji

ne rotiraju prečesto zbog navikavanja

i međusobnog poznavanja, i kako

bi kompletan obim posla zadržao svoju

dinamiku i kvalitet. Ostali zaposleni rade

Prelep ulaz u ZOO vrt Palić

na obogaćivanju okruženja,

prostora, kako bi životinjama

boravak u zoo vrtu bio što

prijatniji Organizacija rada

Zoo vrta Palić podeljena je na

šest reona: biljojeda, mesojeda,

teraristiku, ptice, primate

(majmune) i prihvatilište za

povređene životinje.

Turističke aktivnosti vrta

velikim delom povezane su

sa Turističkom organizacijom

grada Subotice, koja preporučuje

posete, i kao svojevrsan

brend grada aktivno promoviše

na raznim događajima, sajmovima.

Za posetioce, od kojih više od 20% na godišnjem

nivou čine organizovane posete

školskih grupa, budući da se Palić nalazi

na mapi školskih ekskurzija u našoj zemlji

dugi niz godina, ostalo su porodične posete,

najviše porodica sa decom mlađeg

uzrasta. Ono što je za njih najatraktivnije

su egzotične životinje, posebno afrički i

beli lavovi, persijski leopard, tigrovi, hijene,

beli i sivi vukovi, mrki Medved. Zanimljiva

im je i zbirka teraristike, sa oko

15 vrsta zmija, guštera, kornjača, a velika

Sonja Mandić

atrakcija je i foka, američki

bizon, alpaka, lame, škotsko

planinsko goveče, crni bivoli.

Jedino mesto u Srbiji koje

čuva takine - Velike himalajske

koze je Zoo vrt Palić.

Edukativni programi Zoo

vrta privukli su u toku prošle

godine 18.000 dece sa teritorije

grada Subotice. Promena

odnosa prema životinjama,

posebno kod dece, proizišla je

kako iz ovih edukacija, tako i

sve većeg naglaska na zaštitu

prirode u školama i društvu

uopšte, i te kako je primetno.

Sa aspekta zaštite životne sredine za ovu

zbirku su vredne i strogo zaštićene domaće

vrste, te se stručni tim Zoo vrta bavi zaštitom

i razmnožavanjem, rehabilitacijom

i vraćanjem u prirodu orlova belorepana,

ušara - najvećih noćnih vrsta iz porodice

sova, beloglavih supova, u saradnji sa

SRP Uvac.

- Planovi za ovu godinu vezani su za

IPA projekat pekogoranične saradnje, za

podršku Ministarstva regionalnog razvoja

i EU fondova, u okviru kojeg ćemo zajedno

26

turista, posebno mlađih

sa projektnim partnerima iz Osijeka iskoristiti

sredstva, koja će biti upotrebljena

za zamenu objekata u celini, u središnjem

delu vrta, kao i za dečje igralište. Biće sazidan

i jedan novi objekat - Baby zoo, jednim

delom interaktivan, drugim sa mladuncima

egzotičnih životinja, koje će mališani

moći i da maze u prisustvu oficijelnog timaritelja.

Ono što nedostaje, a realno je i

dostižno, iako se radi o ozbiljnom poslu,

je vraćanje žirafa, koje su ranijih godina

bile zaštitni znak Zoo vrta Palić. Za njih

imamo spreman standardizovan objekat u

skladu sa domaćim i propisima EAZE, čiji

je Zoo vrt Palić, kandidat

za članstvo - objašnjava

gospođa Mandić, uz napomenu:

- Zoo vrt Palić

je registrovan kao ustanova

kulture, s obzirom

da je pod ingerencijom

grada - javna ustanova

koja se ne bavi komercijalnim

radom, prodajom

i nabavkom životinja. O

životinjama se brinemo

iz edukativnih razloga,

i funkcionišemo tako da

se svaka željena nabavka

prijavljuje kooridnatoru

EAZE za tu određenu

vrstu. Koordinator potom

procenjuje da li je taj prostor

za boravak životinje

adekvatan ako nije, daje

preporuke za adaptaciju,

kao i za broj jedinki

u određenom prostoru, o

polu, da li će to biti reproduktivna

grupa ili mužjačka,

namenjena samo

za izložbu. Kada prođemo

kroz te provere, upućuju

nas na druge zoo vrtove

gde su prijavljeni viškovi

tih životinja, od kojih ih

potom preuzimamo. Za

žirafe imamo pozitivan

odgovor.

Direktorka kaže i da je

u zoni u kojoj žive divlje

životinje neizbežno pitanje

bezbednosti. Od 2011.

na snagu su stupili novi

propisi o uslovima držanja

životinja u zoo vrtovima,

ali i procedure prilaska

posetilaca volijerama.

Vodi se strogo računa i o

timariteljima, gde postoji

sistem predkaveza i kaveza,

da kada radnici čiste i

ulaze u prostor sa opasnim životinjama,

one se metodom rotacije premeštaju u susedni

prostor.

Zoo vrt Palić nikada neće razočarati turiste,

pogotovo one najmlađe. Zbog njih i

svih ostalih Zoo vrt radi 365 dana u godini,

od 09:00, uvek do mraka.

27

III NORTHSTORM Palić -

Sa promocije na štandu TO grada Subotice u Beogradu

III NORTHSTORM trka sa preprekama

na Paliću, u organizaciji grupe mladih entuzijasta,

osnivača i članova Sportskog udruženja

SPARTAK SKYRUNNERS, Subotica, biće

održana u okviru manifestacije Dani trka, 27.

i 28. septembra. Sa kolikom ozibljnošću i pažnjom

članovi udruženja pristupaju organizaciji

ovog jedinstvenog događaja videlo se i na 46.

Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, gde

upriličena jedna od prvih promocija u Srbiji.

Samom svojom pojavom izazvali su pažnju posetilaca

na štandu Turističke roganizacije grada

Subotice i sada već imaju razrađen i spreman

plani i program realizacije sopstvene originalne

ideje, koja povezujee sportsku feštu i turistički

potencijal ovoga kraja.

NOVE TRKE, NOVI IZAZOVI

Nikolas Vuković, jedan od petorice iz grupe

SPARTAK SKYRUNNERS - od kojih se trojica

bave padobranstvom, pa otuda i ime, najavljuje

novitete za ovu godinu, i za razliku od dve

prethodne, umesto jedne trke dužine 13km, pred

takmičarima će biti novi izazov od tri trke - šest,

trinaest i osamnaest kilometara, sa petnaest, trideset

i trideset pet veoma izazovnih prirodnih i

veštačkih prepreka, u dva dana, a takmičari koji

završe sve tri trke steći će poseban plasman kao

i titula - Trials. U zavisnosti od težine, svaka

trka, po ugledu na ski staze, obojena je drugom

bojom. Simbol najteže, trke na 18km je crvena,

trke od 13 km plava, a ona dužine 5km bela

boja, boje naše zastave. Najviše učesnika je iz

Srbije. Na prošlogodišnjoj su učestvovali takmičari

iz 10 zemalja, a ove godine se očekuje

2.000 učesnika iz 20 zemalja.

- SKYRUNNERS danas broji preko 100

članova, a za veliku brojnost našeg udruženja

zaslužna je upravo manifestacija NORT-

HSTORM. Počeli smo sa učešćem desetak

članova u njenoj organizciji, prošle godine je

učestvovalo duplo više, koji 365 dana rade na

njenoj pripremi, dok je na sam dan trke angažovano

preko 250 ljudi, čime se jako ponosimo

- objašnjava Nikolas Vuković, dajući detaljno

pojašnjenje:

- Pošli smo od ideje da nešto posebno donesemo

u našu sredinu, i time u najlepšem svetlu,

predstavimo sve ono što imamo da ponudimo.

Bez pravih znanja i nedovoljno iskusni, snagom

Nikolas Vuković

volje i zdravom energijom,

podržani svom snagom od zajednice,

uspeli smo da napravimo

nešto što do sada niko nije

doživeo kod nas. Najzanimljiviji

deo takmičenja je NORT-

HRUNNE fod KIDS, dužine

200 - 300 metara sa preprekama

prilagođenim njihovom

uzrastu. Prve godine smo na

trci za odrasle imali 300 učesnika,

prošle 700 i 250 na trci

za mališane. Na ovu trku smo

najponosniji, svesni da su oni

28

za najhrabrije i najspremnije

naša budućnost, nastavljači onoga

što smo mi, grupa avanturista izraženog

sportskog duha započeli ne

odustajući ni nakon prve manifestacije,

čiju organizaciju su pratile

brojne poteškoće.

Sve teško brzo je bilo zaboravljeno,

a priče, pohvale upućene nečem

atraktivnom, novom, izazovnom, sa

ciljem lične satisfakcije svakog učesnka,

jer trka, koja može da se meri

sa maratonom, vrlo je izazovna, i

samo fizički i mentalno najspremniji,

ohrabrila ih je da nastave ovaj

projekat.

Jedan od važnih aduta je i - Palić,

gde je Lajoš Vermeš 1876. sanjao, a

1880. i ostvario svoj san o Paličkoj

olimpijadi, 16 godina pre no što je

Pjer de Kuberten u Atini zvanično

obnovio Olimpijske igre. Baklju

Palićke olimpijade ugasio je Veliki

rat, a svedočanstvo o Palićkoj olimpijadi

je bronzana bista Lakoša Vermeša,

postavljena 2004., na šetalištu

pored jezera koje nosi njegovo ime.

SKYRUNNERS širi svoju ulogu

- Dani trka, 27. i 28. septembra

mnogo su više od sportske manifestacije,

jer smo uspeli da produžetkom

sa jednog na dva takmičarska

dana, odnosno četiri dana priredimo

bogat sportski, ali i kulturni

program u saradnji sa Turističkom

organizacijom grada Subotice, koja

je među prvima prepoznala potencijal

ove manifestacije i podržala

napor, ideju za njeno održavanje,

Naime, akon okupljanja takmičara u

petak, takmičarskog vikenda, u ponedeljak,

koji smo nazvali „zaleni“

ponedeljak, je dan čišćenja Palića i

vraćanje u prvobitno stanje jer, cilj

nam je da priroda ostane onakva kakva

jeste, a potom se opustimo uz

turistički obilazak Subotice, da bi

dan završili sa radionicama i utiscima,

sigestijama, vezanim za proteklu

manifestaciju.

Udruženje SKYRUNNERS ima

i planove za druge programe, pa je

već za ovu godinu predviđen kamp

u trajanju od sedam dana, na dobrovoljnoj

bazi, prevashodno za

najiskusnije domaće takmičare, uz

mogućnost da im se pridruže i takmičari

iz regiona, sa kojima će

domaćini nesebično podeliti svoja

iskustva. Poznati kao dobri domaćini

koji vole da dele, garantuju dobru

atmosferu, prijateljski odnos i

mnogo lepih stvari koji prate slične

događaje.

Članovi SPARTAK-a dodeli su

svom udruženju ime Jovana Mikića-Spartaka,

atletičara, učesnika

OI u Berlinu 1936., reprezentativca

i jugoslovenskog rekordera

(troskok 14,20m) U svojoj atletskoj

karijeri koja je okončana početkom

Drugog svetskog rata, osvojio je

jednu zlatnu, 3 srebrne i 3 bronzane

medalje. Po završetku sportske karijere

bio je prosvetni radnik, novinar,

pesnik. Kao oficir u Jugoslovenskoj

kraljevskoj vojsci zbog hrabrosti

dobio je nadimak Spartak. Zbog

hrabrosti, istrajnosti prema onome

što rade, učestvuju na raznim manifestacijama,

a posebno su ponosni

na učešće na Svetskom prvenstvu

u Dubaiju, trci sa preprekama na

21km kroz pustinju, u trajanju od

četiri i po sata.

- Lično sam bio učesnik 2023. i do

sada ništa teže u životu nisam iskusio

- priznao je Nikolas Vuković.

29

Nikada bogatija turistička

ponuda grada Vršca

Grad vina, po istrorijskoj odrednici, dugoj tradiciji,

kulturi, koja je u sve pore Vrščana utkala

ovaj božanski napitak, grad koji vekovima

predstavlja jednu od istorijski značajnih teritorija

evropskog vina, kao neizbežan činilac “gospodari”

ovim gradom u smislu razvoja i egzistencije njegovih

stanovnika. Ono je oblikovalo i turističku ponudu

Vršca i njegove okoline, sa akcentom na vino i vinski

turizam.

Najdugovečnija manifestacija, vršačkih Dana berbe

grožđa - GROŽĐEBALA bez prekida traja 67

godina, povezana je sa vinom. Festival vina VINO-

FEST; najmlađi, i prvi u godišnjem kalendaru etno-turističkih

događanja - DANI MLADOG VINA

- Gudurica u najvinskijem od svih sela u Srbiji, zbog

broja aktivnih podruma u kojima se vino voli, neguje

i čuva, brojnosti onih koji se vinom bave, manifesacijom

u čijem je centru tog dana pitko, lagano, lepršavo,

mlado vino iz lanjeske berbe..

- DANI MLADOG VINA u Gudurici, okupili su

20-tak vinarija iz ovog kraja. Bilo je veliko interesovanje

publike, zbog atraktivnosti događaja i naravno

vina, za koji je Turistička organizacija Vršac obezbedila

besplatan atuobuski prevoz. Bogatoj ponudi hrane

i pića, uz tamburaše, doprinelo je i prisustvo UŽ iz

Gudurice, Mesića i Vršca, koje su svojim đakonijama

obogatile ovaj događaj - kaže Tatjana Palkovač, direktorka

TO Vršac.

Kulturno i istorijsko blago jednog od najstarijih

gradova u Banatu, u podnožju Vršačkih planina,

ostavilo je brojne spomenike i priče sećanja na dane

prošle, na ne mali broj Vrščana koji su ostavili svoja

dela evropskoj i svetskoj civilizaciji.

Vršac je i grad sporta, sa maratonom, aquatlonom

i dr., i jednom od najinteresntnijih, koja je spojila naizgled

nespojivo (kulturu, brzinu, izdržljivost) - međunardnom,

ekstremnom TRKOM UZ STEPENI-

CE, dužine 750m, sa visinskom razlikom od 133m,

za vreme koje treba savladati preko 430 stepenika.

Paralelno sa “Šetnjom zadovoljstva”, Trka na stepenicama

održava se u čast Slave grada, Sv. Teodora

Vršačkog. Mogao bi se nazvati i gradom telentovanih

ljudi i raskošne muzičke scene na kojoj su zastupljeni

svi žanrovi.

Više nego ikada ranije, TO Vršac je ove godine

turističku ponudu usredsredio u pravcu prirode,

zdravstvenih potencijala, ponajviše na turiste - rekreativce,

nastojeći da svojim programima, sugestijama

“pogura” ogroman i samo uslovno, nedovoljno iskorišćen

potencijal Vršačkih planina, idealnih za sve

vrste aktivnosti.

- Ideal dolazaka turista u Vršac je

da opušteno a otmeno, jer tako se radi

u Vršcu, degustiraju ovdašnja vina u

nekom od sve brojnijih i ekskluzivnijih

vršačkih/guduričkih

mesta za njhovu degustaciju.

U programu šetnje,

rekreacije i uživanju u blagodetima

prirode, gostima

našeg grada preporučujemo

zagrevanje “Stazom zdravlja”

potom i oblazak Brega

ispresecanog brojnim uređenim

pešačkim stazama,

obilazak nekog od vidikovaca

sa impresivnim panoramskim

pogledom koji će se pamtiti. Nismo

čuli da je neko odustao ni od staze

koja vodi čak do Guduričkog vrha,

najvišeg u Vojvodini (641m), Lisičije

glave (590 m/nv), Turske glave

(402m/nm), Đakovog vrha (449m/

nv), vidikovaca koji uvek ostavljaju

ljude bez daha. Vršački breg na jednu,

Deliblatska peščara na drugu,

takođe nudi sasvim različit doživljaj

prirode i mnogima neočekivan na Zagajičkim

brdima, nestvaran peskom

ispisan pejzaž koji kao da ne pripada

ovom prostoru, ali je tu - ističe Tatjana

Palkovač, zadovoljna sve većim

brojem smeštajnih jedinica, pre svega

Radost VINOFESTA

Tatjana Palkovač

u privatnom smeštaju.

Na VINOFESTU, (04 - 05. 07),

kao i svake godine osim domaćih

izalažu i vinari iz Rumunije, Mađarske,

Crne Gore, Severne

Makednonije, BiH i Slovenije.

Iako se izborio za svoj

integritet, VINOFEST je

ipak neka vrsta uvertire za

najveće i najlepše u Vršcu -

DANE BERBE GROŽĐA

(18 - 21.09.), manifestacije

koja privlači najveći broj

gostiju.

- Pored vinoljubaca iz

Srbije, najbrojniji su gosti iz Rumunije,

u vreme Grožđebala njih 30.000

iskoristi priliku da se upozna sa sadržajima

novih vršačkih vinarija, izvrsnom

gastronomijom, uživajući u

raznovrsnom programu u čast vina,

koji pažljivo i dugo pripremamo. Aktivni

smo i na terenu svojim promocijama,

ove godine u Temišvaru, Aradu

i Rešici, pozivajući Rumune, koji

znaju da cene dobra vina, da dođu u

Vršac jer TO i ceo grad im garantuju

višednevni zabavan, gurmansko/

vinski provod sa svim ostalim sadržajima,

izložbama, vodičkim turama,

maskenbalom i karnevalom, izborom

za Miss Grožđebala i dr.

30

Zrenjanin spreman

za 6. Banatski vinski festival

Zrenjanin će 17. maja 2025. godine

postati epicentar vinske kulture

regiona! U prefinjenom i romantičnom

ambijentu Gradske bašte, od 17 do

23 časa, održaće se šesti Banatski vinski

festival - manifestacija koja okuplja više

od 50 najprestižnijih vinarija

iz svih vinogradarskih

rejona Srbije, ali i iz

susednih zemalja poput

Hrvatske, Rumunije, Severne

Makedonije i Slovenije.

Ova elegantna manifestacija,

već prepoznata

među istinskim ljubiteljima

vina i dobrog ukusa,

ugostiće vinare koji će

predstaviti svoje najbolje

etikete - vina koja osvajaju

priznanja, ali i srca publike

širom Evrope. Posetioci će

imati priliku da degustiraju

raznovrsna vina i da iz

prve ruke čuju vinske priče,

upoznaju terroir, filozofiju

proizvodnje i ljude koji

stoje iza svake boce.

Degustiraće se najraznovrsnija

vina - od šardonea,

kabernea, grašca,

vranca i tamjanike, do prokupca,

malvazije i drugih

izuzetnih sorti koje predstavljaju

najbolje od balkanske

vinske scene.

Jedan od najznačajnijih

momenata festivala biće

proglašenje pobednika

takmičenja za najbolje

vino Banata. Devetočlani

stručni žiri, sastavljen od

istaknutih enologa, profesora,

somelijera i sudija

sa iskustvom ocenjivanja na prestižnom

Decanteru, ocenjivao je oko 100 pristiglih

uzoraka. Ova nagrada ima posebnu

težinu - jer ne samo da potvrđuje kvalitet

domaćih vinara, već i osnažuje razvoj vinske

scene u Banatu.

Pored vinskih užitaka, posetioce očekuje

i atraktivan muzički program koji

će dodatno upotpuniti atmosferu večeri.

Gradska bašta pod zvezdanim nebom postaje

savršena pozornica za uživanje uz

dobru muziku, smeh i razgovor uz čašu

omiljenog vina.

Vinski spektakl u najavi

Deo festivala je i manifestacija „25. Banatske

vredne ruke“, posvećena očuvanju

banatske tradicije i gastronomije. Posetioci

će moći da uživaju u autentičnim

zalogajima pripremljenim sa ljubavlju po

starim receptima iz Banata, savršenim uz

čašu kvalitetnog vina.

Festival organizuju Grad Zrenjanin,

Turistička organizacija grada Zrenjanina

i Kulturni centar Zrenjanina, uz

podršku renomiranog vinskog magazina

Vino & Fino.

Šesti Banatski vinski festival je prava

prilika da Zrenjanin pokaže svoje gostoprimstvo

i ljubav prema vinu, hrani i muzici.

Ne propustite ovaj jedinstveni spoj

ukusa, mirisa i melodija pod otvorenim

nebom!

Zrenjanin vas čeka 17. maja - uz

osmeh, muziku i čašu vrhunskog vina!

31

Aqua Doria Fest - praznik

Moda u hrani jednaka je

modi u oblačenju, gde

nije presudan samo komad

(koji se nosi), već i uživanje

i zadovoljstvo načinom na koji se

to radi. Drugim rečima, efekat zadovoljstva

koje izaziva neko jelo,

piće, usluga, ambijent, atmosfera…,

nagrada je i za kreatore

doživljaja i za uživaoce, korisnike

istog. Dobre stvari se dešavaju

onima koji se trude, a u Čardi

„Aqua Doria“, koja egzistira u saglasju

sa preko tri veka starim zidinama

Petrovaradinske tvrđave,

među najznačajnijim, sačuvanim,

evropskim fortifikacijama, na desnoj

obali Dunava, posvećeni su

strogom kodeksu ugostiteljske

profesije.

Iznenađenja uz znatiželju i

prijatnost, kao njihovu posledicu,

ustaljena su praksa ovog prestižnog

objekta, a Aqua Doria Fest

(24 - 25. maja 2025.), posvećen

Borivoju Đuroviću, legendarnom

novosadskom ugostitelju,

najava je još jednog odličnog provoda.

Uz veliki izbor najrazličitijih

jela, izbor vrhunskih domaćih

i stranih vina, domaćih rakija, za

prvi dan Fest-a goste očekuje muzički

program (14:00 do 22:00),

dok će drugi dan obeležiti gostovanje

Seke Sablić i Baneta Vidakovića,

glumačkih veličina, nosioca

kultnih uloga, i u večernjem

terminu Nebojše Dugalića.

- Prvi Aqua Doria Fest u potpunosti

se uklapa u koncept našeg

rada i inovacija neophodnih da bi

održali konstantu unapređivanja

našeg rada, na šta su gosti navikli.

Da ih ne bi izneverili, na Fest-u

će se „desiti“ kuvanje, u kome će

učestvovati amateri, timovi naših

saradnika, dok će kuvarski zadatak

postaviti Stevan Karapandža,

neponovljivi br. 1 jugoslovenske

gastro scene, uz Roberta Čobana,

medijskog maga i Srđana Jerinkića,

freelance kuvara, organizatora

Sarma Challenge. Sve to biće

začinjeno prebogatim izborom

jela, među kojima novitetima iz

opusa Stevana Karapandže, drugu

godinu za redom gostujućeg

kuvara ovog restorana, koji će naš

jelovnik još dodatno obogatiti salatama,

ribljim specijalitetima...

Vinska karta Aqua Doria sa etiketama

najboljih, na vinskim festivalima

širom sveta nagrađivanim

vinima, kao i poznatim etiketama

iz drugih zemalja biće dobra prilika

da se vina koja ćemo predložiti

„ispobraju“ sa odgovarajućim

zalogajima, ne bi li podstakli naše

Teodora Živković

goste da isprobaju nešto novo,

obogatili svoje iskustvo. Od rakija,

takođe nudimo široku lepezu

Premier rakija (šljiva, vilijamovka,

dunja, kajsija…) i Jelički dukat,

staru srpsku šljivovicu prepečenicu

- kaže Teodora Živković,

mlada dama sa osmogodišnjim

iskustvom, menadžer restorana,

uz Vladimira Baštovanova, organizator

manifestacija.

Prema rečima Teodore Živković.

uvođenjem novina, u jelovnik,

kartu pića, organizacijom

različitih događaja, nastoji se

zadržati, ne mali broj ljubitelja

ovog mesta, i uvek privući neki

novi, potencijalni gosti. Jedan od

važnijih uslova dobrog poslovanja

je stvaranje dobre atmosfere

ostvarene kroz dobru organizaciju

personala, poštovanja hijerarhije,

dobrog ambijenta, poput, sa

puno ukusa, obnovljenog prosto-

ra Aqua Dorie. Posebna važnost pridaje se bogatom izboru

jela i njihovom kvalitetu, u skladu sa renomeom restorana,

„te profesionalnom odnosu prema radu i posvećenosti

ovom zahtevnom poslu, koji s ljubavlju obavljamo“ - dodaje

menadžerka.

Fenomenalne utiske domaćih gostiju, pored gastronomskih

delicija, pravdaju znanje, sposobnost i želja Aqua

Doria tima da ugode, izađu u susret svim njihovim zah-

Ambijent

32

hrane, pića i dobre zabave

Domaćini sa Stevom Karapandžom

Sve za zadovoljne goste

koji osvaja

tevima. Najviše oduševljenja stranih turista, uglavnom sa

krstarenja, izaziva ukus friško pripremljene rečne ribe,

koju najčešće nisu imali priliku da probaju, i tamburaši,

koji umilnim zvucima svojih tambura od 20:30, svako veče

pretvaraju u praznik, čineći ga radosnijim i veselijim.- Kuvanje

je postalo trendy, bilo da se radi o obnovljenim receptima

iz kuvarica naših baka, ili inovativnim kreacijama.

Jedan od odgovora Aqua Doria tima je uvođenje doručka,

gde smo pored, za našu sredinu,

uobičajene ponude, uvrstili sendviče

„Aqua Doria“, varijacije na

temu jaja sa različitim, nesvakidašnjim

ukusima, domaće pite sa

grčkim jogurtom, koje pravi naše

osoblje, između ostalog i pice od

„našeg dede“, neprikosnovenog

pica majstora i majstora za sva

testa, koji je 20 godina sa nama.

Dalje unapređenje našeg restorana,

jednog od najposećenijih,

najreprezentativnijih u gradu

prepunog sličnih objekata, na

sjajnoj lokaciji i sa odličnom reputacijom,

poseban je izazov za

naš tim, i podrazumeva sveobuhvatnu

i kontinuiranu nadogradnju

postojećih kvaliteta. Jedan od

elemenata je gastronomija, zbog

koje je ovaj restoran izuzetno posećen.

Ali, periodično, moramo

da inoviramo ponudu, da je obogaćujemo,

kako bi gostima bilo

interesantnije i kako bi ispratili

novi kvalitet kojim smo obogatili

jelovnik, ili kartu pića. Radimo

365 dana u godini i trudimo se, za

sada i uspevamo da ispoštujemo

svakog gosta, uz jednu napomenu,

da se ipak najave i rezervišu

mesto, posebno ako su grupe u

pitanju - poručila je Teodora Živković.

33

Kapija slobode - sv

Bitka koja se vodila na Kajmakčalanu 1916.

godine ostaje zabeležena kao jedinstvena u

istoriji na toj visini. Sa svojih tada 2525. metara

nadmorske visine, Kajmakčalan je treći po visini

vrh u Grčkoj. Sam vrh je smatran nesavladivim

jer su Bugari zauzeli položaje na vrhu planine i bili

spremni na odbranu. Vaskrsla srpska vojska koja je

preživela Albansku golgotu nije štedela svoju snagu

i živote, hitajući prema Bugarima uz planinu. Trčali

su po tim planinskim vrletima pod punom ratnom

opremom teškom nekoliko desetina kilograma,

jurili kroz kišu metaka, uskakali u rovove i borili

se kundakom i bajonetom, na život i smrt. Epilog:

4683 poginula srpska vojnika, preko 2000 nestalih

i 30.000 vojnika van stroja. Ovi pali ratnici nisu

samo heroji, već mučenici koji su svoje živote dali

za slobodu svog naroda.

Proboj Solunskog fronta je definitivni čin vaskrsnuća

jedne vojske koja je samo tri godine ranije

bila proglašena za neuništivu, pa se potom posle neviđenih

patnji i uz pomoć Savezika sklonila na grčko

ostrvo Krf, gde će se oporaviti i potom morskim

putem prebaciti u Solun. Tu će se u maju 1916. godine

reorganizovati, prenaoružati i krenuti na trnoviti

put dvogodišnjeg rvanja sa neprijateljem u nastojanju

da probije put do napaćene otadžbine.

Ipak, bitka na Kajmakčalanu nije bila ona poslednja

bitka kojom je završen Prvi svetski rat. Biće to

dve godine kasnije bitka na Dobrom polju koji se

nalazi na svega 7 km udaljen vazdušnom linijom od

Kajmakčalana. Dve godine vodio se rovovski rat uz

jednu bitku na potezu Dobro polje - Sokol - Veternik

- Kravice - Kozjak, ali i velika bitka protiv malarije

koja je kosila naše borce. U te dve godine pripremala

se i infrastruktura, gradila železnička pruga i mostovi

kojom će se dopremati naoružanje i odvoziti

ranjenici, pripremale bolnice.

Kajmakčalan je tako postao grobnica najhrabrijih

srpskih vojnika i sinonim za izdržljivost i žrtve srpske

vojske u Prvom svetskom ratu. Najmanje što

možemo da danas učinimo je da se sećamo njihovih

dela, posetimo mesta na kojima su se borili i boravili

srpski vojnici.

Da je takvih mesta mnogo, otkriva nam Biljana

Marčeta, turistička radnica (vlasnica turističke agencije

“Magelan” iz Novog Sada) koja je svoju karijeru

u turizmu vezivala za turizam u Srbiji. Onda je

sudbina umešala svoje prste i odvela je baš u ove

krajeve. Biljana kaže da po dolasku na ovaj prostor

nije odmah ni shvatala da je gotovo sve oko nje vezano

za srpsku istoriju. Razlog leži u tome što Grci

planinu koju mi nazivamo Nidža zovu Voras, što

nije mogla sanjati da se jedan od najpoznatijih ski

centara Grčke danas nalazi baš na Kajmakčalanu.

Sreli smo je na Sajmu turizma gde je na štandu

Biljana Marčeta sa bratom Draganom

34

etionik budućnosti

Neumorni čuvar sećanja

Grčke organizovala promociju

Kajmakčalana i sajta kajmakcalan.rs

koji je počela da pravi.

- Osećam to kao svoju patriotsku

dužnost. Naša javnost zaista

malo zna o ovom delu istorije

i zato sam rešila da na jednom

mestu objedinim informacije o

događajima iz vremena Solunskog

fronta ali i ponudim turističke

informacije za sve one koji bi

samostalno išli u pohode slavnim

precima ili rado došli u okviru organizovanog

putovanja - rekla je

Biljana.

Zainteresovana za temu i sama

je počela da istražuje i tako je pronašla

spomenik i groblje Timočke

divizije u jednom selu u opštini

Aridea. Pokušaće da se organizuje

sređivanje ove lokacije. O svom

otkriću je obavestila i srpske i grčke

nadležne organe. U međuvremenu

dobija saznanja i o drugim

lokacijama za koje još uvek nema

saznanja da li su to groblja koja

su eshumirana (i ostaci palih vojnika

prenti na Zejtinlik) ili su ne

eshumirana. Pred njom je, kako

kaže, nova misija:

– da sačuva sećanja na slavne

srpske vojnike;

– da se mesta stradanja dostojno

obeleže;

– da se kao na i na Krfu osnuje

“Srpska kuća” - muzej Kajmakčalana

ili sl.;

– da se kroz priču o Kajmakčalanu

zbliže buduće generacije

Srba i Grka.

Kajmakčalan zato treba da bude

svetionik budućnosti za naša buduća

pokoljenja.

Okolina oko Kajmakčalana

Edesa - grad gde je boravio

kralj Petar i prestolonaslednik

Aleksandar sa komandom vojske.

Tu je bila i centralna srpska bolnica.

Jedan od najšarmantnijih gradića

u Grčkoj, poznatog po prelepim

vodopadima i staroj varoši.

Aridea - gradić podno Moglenskih

planina gde je boravila naša

vojska od 1916-1918. Na groblju

u Aridei nalazi se spomenik Šumadijskoj

diviziji a tu je i stara

železnička stanica koju su gradili

srpski vojnici. U okolini Arideje

su sela u kojima su srpski spomenici

ili groblja, bile bolnice:

Eksaplatanos, Hrisi, Apsalos, …

Pozar Lutra - je danas jedna

od najpoznatijih banja Grčke. Iz

ove banje kreću pešačke ture do

Dobrog polja! Fascinantnost ove

banje ogleda se u tome što u koritu

hladne planinske reke postoje

izvori tople vode od 36-38 stepeni

i moguće je kupati se u toploj

vodi i zimi i leti.

Agios Athanasios je najbliže

naselje Kajmakčalanu. Nekada

napušteno selo, a danas simpatični

ski gradić koji je zadržao svoj

autentični izgled i može poslužiti

kao dobar primer usklađenosti

lokalne arhitekture sa potrebama

luksuznih smeštajnih objekata.

Posete Kajmakčalanu

Zbog velike visine i česte promene

vremenskih uslova na vrhu,

Biljana nikako ne preporučuje samostalnu

posetu, bez najave gorskoj

službi spasavanja!

Za organizovane posete preporučuje

prigodne datume: Vidovdan,

Petrovdan (dan slave crkve

na vrhu Kajmakčalana), kao i treći

vikend u septembru. Za većinu

ljudi koji pohode na Kajmakčalan

ovaj uspon je poput hodočašća i

prepuno emocija. Vredi se popeti

ne samo zbog pogleda već i da se

na licu mesta oseti bar delić onoga

što su naši preci učinili za nas.

I naravno zahvali i obeća da nećemo

zaboraviti.

Na sajtu Kajmakcalan.rs se

mogu naći programi poseta od

1-3 noći ,a biće tu i poziva na volonterske

akcije čišćenja grobalja.

www.kajmakcalan.rs

Društvene mreže:

@kajmakcalan1916

Kontakt: +38162514566,

+306981965093

35

Forum za turistički

Prvi korak u ostvarivanju projektovanih

ciljeva i zadataka razvoja

turističke privrede Žablja, opštine

ogromnih turističkih potencijala, načinjen

je osnovanjem TURISTIČKOG FORUMA

ŽABALJ (05. mart), na inicijativu Turističke

organizacije ove opštine, na čelu sa

Sergejom Zaporošcem, direktorom te organizacije.

Okupljanje svih relevantnih učesnika u

oblasti turizma radi boljeg umrežavanja,

unapređenja turističkog proizvoda i ukupnog

razvoja turističke ponude, samo su

neki od prioriteta Turističkog foruma. Prema

rečima direktora, „Forum će imati ulogu

platforme za saradnju turističkih aktera,

institucija i građana, omogućavajući razmenu

ideja i koordinaciju aktivnosti koje

će pospešiti dalji razvoj turizma na teritoriji

žabaljske opštine“.

Zaštićena prirodna bogatstva (PP „Stara

Tisa” kod Bisernog ostrva, PP „Jegrička“),

sakralni objekti (Crkva Vaznesenja Gospodnjeg

u Čurugu (1858.) sa ikonostasom

Obraćanje predsednika Uroša Radanovića na Forumu

Sergej Zaporožac

izuzetne umetničke vrednosti autora Đorđa

Krstića i zvonima duge i zanimljive istorije,

Crkva Svetog Nikole u Žablju počela je

da se gradi odmah po preseljenju Žabaljčana

sa Tise 1784. Jedna od najvećih i najlepših

u Bačkoj, spomenici (kompleks Crna

ćuprija, Spomen - obeležje posvećeno

žrtvama pogroma, „Taoc“ Majke koja

zagrljajem štiti dete, Slobode „Razapeti

Isus“, posvećenim žrtvama

Drugog svetskog rata Spomenik

porodice Beljanski,

Gospođinci u crkvenoj porti

pravoslavnog hrama Prenos

moštiju Sv. Stefana), arhitektura

(Rođina vetrenjača,

izložba Memorijalnog društva

Racija 1942. u Čurugu),

brojih manifestacija (među

najpoznatijim: Ovčarski

dani, Golfski turniri, Festival

zanatskog piva, Noć mladog

vina, „Dani Pavla Beljanskog“…),

poseta brojnim

proizvođačima sira, meda,

vina, rakija, bombona…,

ugostiteljskim objektima,

restoranima i čardama.

- Turistički forum je

mesto susreta i kreiranja

kvalitetnijih turističkih sadržaja

uključujući sve aktere

turističke privrede koji učestvuju

u izgradnji turističkog

proizvoda ove opštine, kako

bi svojim iskustvom, idejama,

pomogli TO da kroz

određene planove doprinesemo

da razviju svoj posao,

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Čurugu

36

razvoj opštine Žabalj

Jegrička Žabalj - raj za ribolovce

Čurug - vikend zona

Vladisavljević pčelarstvo, Gospođinci

pomognemo u promociji, kroz određene subvencije od

strane opštine, još bolje iskoristi i pozicionira našu destinaciju

na izazovno-zahtevnoj turističkoj pozornici.

Najbitnije je da su se građani uključili, i da TO nastupa

transparentno - objasnio je direktor.

Prvi Forum, kojem je prisustvovao i Uroš Radanović,

predsednik opštine Žabalj, okupio 42 učesnika, okosnica

buduće grupe motivisane da učestvuje u turističkom

razvoju, bilo da je reč o poljoprivrednim proizvođačima,

vlasnicima smeštaja, ili ugostiteljima na teritoriji

ove opštine. Svi oni, okupljeni na jednom mestu imaće

priliku da polemišu o radu TO, stanju njihovog biznisa,

problemima sa kojima se suočavaju, i da prave planove

za aktivnosti od zajedničkog značaja koje će se sprovoditi

u narednom periodu.

Prva pitanja odnosila su se na infrastrukturu, stanje puteva

koje vode do turističkih domaćinstava, kao i pitanja

dovođenja struje do obala Tise, Stare Tise, Jegričke, gde

se nalaze registrovani, kategorizovani turistički objekti.

Tim povodom formirana je radna grupa koja će se baviti

ovim problemom.

- Forum bi trebalo da bude nezvaničani organ TOO

Žablja, koji će u budućem periodu sugerisati, odlučivati,

slagati se ili ne sa idejama i aktivnostima koje TOO

ima na umu da realizuje u toku ove godine. Želimo da

kao jedna kompaktna celina postignemo konsenzus u

odlučivanju po pitanju turističkog razvoja naše opštine.

Smatram da je za turističku privredu značajna potvrda

„čoveka sa ovog terena“ i da je to pravi put unapređenja

turističkih potencijala ove opštine - saopštio je gospodin

Zaporožac.

Pokrenut je prvi projekat izrade 3D ture svakog turističkog

domaćinstva, ugostiteljskog objekta, ili biznisa

koji ima veza sa interesima promocije opštine Žabalj.

Za tu svrhu TO će angažovati firmu koja će sprovesti taj

zadatak, na način da će svi zainteresovani moći da „uđu“

u objekat i vrlo realno sagledaju njegov enterijer i eksterijer,

ali i njegovu okolinu. Projekat je u toku i do kraja

proleća ova virtualna tura će biti realizovana. Članovi

Foruma uključeni su i u viber zajednicu, i mogu, kada za

to budu spremni, da se prijave kako bi profesionalna ekipa

na najvišem nivou ovaj dogovor mogla i da sprovede.

- Za članove Foruma planirana su i druženja, vožnja

katamaranom i sl., ali i sistem povezivanja svih sektora

privrede putem kojih će svako imati određeni popust, kao

i njihovi gosti npr. u restoranima koji se nalaze u ovoj opštini,

kao i korisnici usluga restorana imaće popuste domaćinstava

koja nude smeštaj, određene poljoprivredne

proizvode itd. Sve se to čini u cilju unapređenja turističkog

proizvoda, jer samo kroz zajedničko funkcionisanje

svih privrednih subjekata, koji su povezani sa turizmom,

mogu da pomognu tokove turističkog razvoja, i dovedu

do onog nivoa koje su iskoristile mnoge evropske zemlje

i mislim da smo u vezi sa tim postigli konsenzus - zaključio

je Sergej Zaporožac.

37

Stara Pazova sve bogatija

turističkim sadržajima

Turistička organizacija opštine

Stara Pazova svake

godine na drugačiji, inovativniji

način, poziva turiste

da posete ovaj kraj, i uživaju

u brojnim atrakcijama u toku

leta - Gradskim bazenima u Novoj

Pazovi, Starim Banovcima,

uređenim plažama na Dunavu

u Surduku, Starim i Novim Banovcima,

Belegišu, dužine od

24km, rečnim oazama Belegiške

ade, malim rajevima za kupače

i nautičare. To su samo neke od

atrakcija u opštini Stara Pazova,

koje uz bogatu sremačku gastronomiju

mogu da pruže potpuni

doživljaj.

Ukupno 60-tak manifestacija,

mahom različitog karaktera, organizovane

na visokom novou

po mestima širom opštine, od

kojih je najmasovnija, kvalitetom

posebno istaknuta turističko-gastronomska

fešta „Gastro

Srem“, na kojoj su zastupljeni

proizvodi lokalnih proizvođača

koji odišu autentičnošću i vrhunskim

kvalitetom.

Kultura, primarni ili prateći

sadržaj svih manifestacija,

značajan je segment turističke

ponude i sa kulturnom baštinom

izraz je identiteta naroda,

njegove istorije, tradicije i civilizacije,

pokazatelj običaja,

kulturne baštine u vremenu i

prostoru kako receptivne zajednice

tako i brojnih nacionalnih

manjina prisutniih na ovom prostoru.

I kao što se po nazivima mesta

u ovoj sremskoj opštini može

naslutiti, ceo kraj je na razmeđi

starog i novog, što mu daje dodatni

šarm.

- Turistička ponudu opštine

je iz godine u godinu bogatija za

neki novi sadržaj a mi, turistički

radnici razmenjujemo iskustva

sa našim kolegama, sklapamo

Dragana Zorić

sporazume o saradnji radi ostvarivanja

zajedničkih ciljeva, planova i programa

razvoja. Radujemo se saradnji sa

mladima, studentima turizma, našim

budućim kolegama, pružajući im podršku

u vidu prakse. Otvoreni smo i

za saradnjoškolce, učenike Ekonomsko-trgovinske

škole “Vuk Karadžić”

u Staroj Pazovi, sa smerova, turistički

tehničar, kuvar/poslastičar otvorenih

školske 2022/23. Tim pre što su u maju

prošle godine Kristina Jovanović, Teodor

Mihajlović, Isidora Petković, Ana

Gastro Srem - kultna manifestacija opštine

Deo kompleksa bazena u Novoj Pazovi

Marija Tošić, osvojili nagrade na 11. Međunarodnom gastro

turističkom festivalu u Nišu u konkurenciji oko 400 takmičara

iz 17 država. Kod mladih insistiramo pre svega, na znanju o

svom mestu, regiji u kojoj žive, da vole svoju zemlju pa onda da

prodaju aranžmane i da putuju po svetu - ističe Dragana Zorić,

direktorka TOO Stara Pazova.

Animacija turista, po njenim rečima teče uzlaznom linijom,

ali nije ni malo jednostavno, uprkos pažljivo pripremljenim pa-

ketima obilaska ovog predela, sa

dvorcem Šlos (koji je, kažu, posećivao

i, tada ludo zaljubljeni

Betoven), rodne kuće narodnog

heroja Janka Čmelika, Sportskog

centra FSS - Nacionalne

kuće fudbala, jednog od najsavremenije

opremljenih fudbalskih

centara u Evropi, Ambara

sa kotobanjom u Golubincima,

građevine i nepokretnog dobra,

spomenika kulture Republike

Srbije, lepote Podunavlja, spomenika

nedirnute prirode… Ova

opština može da se pohvali sa

dve vrhunske vinarije u Surduku,

jedna sa degustacionom

salom… sa vinarima/vlasnivima

spremnim da izađu u susret

željama gostiju.

Stara Pazova i pored svega

navedenog još uvek nije na listi

poznatih turističkih destinacija

ovog kraja, ali, to može vrlo

uskoro i da se promeni.

- Stara Pazova je “opština

u prolazu”, između dva najveća

grada u zemlji i očekujem u

vrlo skorijem periodu ostvarenje

neke veće turističke investicije,

za čega pripremamo kadrove,

podižemo broj smeštajnih kapaciteta,

pripremamo logistiku da,

budući da se nalazimo na idelanoj

poziciji, budemo spremni

za EXPO 2027, kada s razlogom

očekujemo veliki broj dolazaka,

posebno stranih turista. Jedna

smo od opština sa niskom stopom

nezaposlenosti, ali uspevamo

da zainteresujemo sugrađane

da kategorizuju svoje smeštajne

jedinice i uključe se u turističku

privredu, makar i kao tercijalnu

delatnost, od koje takođe mogu

da ostvare finansijsku korist.

Jedan od najvećih problema je

mali broj zaposlenih u Turističkoj

organizaciji opštine. Ali, turisti

to nikada neće osetiti - poručila

je Dragana Zorić.

38

Gold gondola - novi pogled na

Zlatibor

Gold Gondolom preko Ribničkog jezera

Nakon deset godina pregovaranja,

problema, čekanja, Gold gondola

Zlatibor, januara 2021. počela je

sa radom. I kao što se i očekivalo, postala

je brend koji osim nestvarne panoramske

vožnje nudi brojne sadržaje i usluge, nova

iskustva, drugačiji doživljaj prirode.

- Gold gondola Zlatibor promoviše zdrav

stil života, novi koncept zabave na otvorenom,

povezivanje sa prirodom, društveno

odgovorno poslovanje i podršku lokalnom

preduzetnišvu, kao objedinjene vrednosti

kroz viziju koja kreira budućnost turizma

na Zlatiboru - izjavila je Bojana Božanić,

direktorka JP „Gold gondola Zlatibor“.

Gold gondola Zlatibor ima 72 kabine

kapaciteta 800 putnika na sat. Prošle godine

gondolom je preveženo oko 230 hiljada putnika.

Nakon četiri pune godine poslovanja,

iskustvo gondole doživelo je 950 hiljada

gostiju, a vrlo brzo biće obeležen prevoz

milionitog putnika na način “kako to rade

Zlatiborci”. Iza ovog javnog preduzeća je

puno sajmova, promocija gondole kada je

bila samo ideja. Trenutne aktivnosti vezani

se za njeno unapređenje, postavljanje novih

kabina.

- Svaki deo godine je poseban iz ptičje

perspektive koji pruža gondola, 365/12/7.

Njen rad ne zavisi od snega, kiše, temperature,

i jedino vetar zna da poremeti ritam, kada

gondola. zbog procedura i pravila, na čas

mora da zastane, a radno vreme uklapamo

i sa satnicom ski centra Tornik, u vreme

sezone. Gondola pruža mogućnost da se

za svega nekoliko minuta turista izmesti

iz urbanog dela Zlatibora u čistu prirodu,

iznad planine, pašnjaka, Ribničkog jezera,

šume, ostaviljajući jedinstven i neponovljiv

utisak koji će sećanje da sačuva. Ali, gondola

nije samo vožnja, prevozno sredstvo od

podnožja do vrha i obratno,

već celodnevni doživljaj za

celu porodicu, mesto susreta

i zanimljivih događaja.

Trudimo se da kroz brend

Gold Gondole spajamo turiste

Zlatibora i tradicionalane

proizvođače, hotelijere,

u čemu smo, po reakcijama

jednih i drugih uspeli - objašnjava

direktorka.

Povezivanje - ljudi, predela,

ideja…, kao malo koja

druga pominjana reč, objašnjava

suštinu i gondole, ali i

poslovne filozofije turističkih

radnika Zlatibora ove, oficijelno najstarije

turističke destinacije (1893.) u Republici

Srbiji. U svrhu povezivanja napravljena

je međustanica, “na prostoru koji oplemenjuje”,

uređenom u saglasju sa prirodom,

stazama za šetnju, mobilijarom za odmor i

zabavu za decu, mini ugostiteljskim objektom

koji nudi osveženje, sa pogledom na

jezero, planinu, sa prirodom u fokusu i minimalnim

intervencijama, na kojoj putnici

mogu da izađu, a potom i nastave vožnju

do vrha. Međustanica je mesto susreta gde

domaćini organizuju matine, tim building,

modne revije i druge aktivnosti, a na vrhu

Tornika (1.496 m), sve to još mnogo bogatije,

intenzivnije, raskošnije osmišljeno,

uvrste u dnevni izlet.

Prema rečima Bojane Božanić, JP Gold

gondola Zlatibor uveliko je definisala planove

razvoja za ovu godinu, a jedan od njih

je uređenje vrha Tornika, izgradnja nove

gondole, dužine 14.7km do Pribojske banje,

sa međustanicom kod Uvca, u cilju bližeg

povezivanja sa Zlatiborom i pospešivanja

tamošnje turističke ponude. Plan je da se u

Bojana Božanić

prvoj polovini godine prikupe

sredstva za plansku, a

potom i projektnu dokumentaciju,

da se ona pripremi,

potpiše ugovor, potom krene

u realizaciju vezano za administraciju

i projektovanje;

podizanje manjeg paviljona

na obroncima Tornika za odmor,

održavanje manjih skupova,

seminara i sl.; uređenje

dečjeg parka na početnoj stanici,

neposredno uz Upravnu

zgradu Gold gondola, kao i

dečjeg centra, koja bi trebalo

da bude završena do kraja

ove godine; organizacija nekoliko stručnih

skupova na temu etno-gastro stila, što će,

budući da se radi o manjim projektima,

biti realizovano ove godine, dok će veći

planova biti započeti, a sve to predstavljeno

na Sajmu turizma 2026.

Zlatibor, nekada planinsko turističko

mesto velikih potencijala, danas je grad

ostvarenih. Gondola je ozbiljna priča koja,

sa razlogom, mami turiste da osete lepote

Zlatibora sa njegovog krova, iz vazduha i

luksuz je ove turističke destinacije. Turistički

poslenici uporno i s pravom ističu da je

fantastičan vazduh, odlična voda, domaća

hrana, zlatni borovi i druge vrste zelenog

Blaga takođe luksuz današnjice.

- Svi oni koji žele da uživaju u luksuzu

neka dođu na Zlatibor. Da osete radost čiste

prirode, jer na Zlatiboru još uvek ima mesta

za duge šetnje uređenim stazama, kako u

neposrednoj okolini, tako i na Torniku ili

Ribničkom jezeru, uz pomoć gondole ili

peške, kao nekada - uputila je Bojana Božanić

poziv malom boju neodlučnih turista.

Velika većina se u to uverila.

39

Merkur - lekovita sn

Medicina, banjski tretmani i

75 godina tradicije SB Merkur

Merkur je moderna zdravstvena ustanova

sa tradicijom dugom preko 75

godina kada su medicinske usluge u

pitanju, kao i primena prirodnog faktora Vrnjačke

Banje - mineralnih voda u zdravstvene svrhe.

Najbolje efekte na zdravstveno stanje nakon boravka

u Merkuru imaju osobe obolele od dijabetesa,

gastro-enteroloških oboljenja i oboljenja

koštano-zglobnog sistema.

Lekovite moći vode

Topla mineralna voda koja se koristi u svim

Merkurovim procedurama jedinstvena je na

svetu zbog svoje temperature 36,5◦C i često je

porede sa vodom Karlovih Vari. Tretmani mineralnom

vodom su osnov na kome se zasniva

banjsko lečenje a sprovode se samo u Merkuru:

pijenje vode, kupanje u kadama, inhalacije, vaginalno

orošavanje i klizme. Jedinstven je i tretman

peloidom, lekovitim mineralnim blatom koje se

Kompletna briga o zdravlju pacijenata

40

aga Vrnjačke Banje

kupanje u toploj mineralnoj vodi

tivnostima i savremenom infrastrukturom ali

i dalјe gosti koji ovde dolaze vrednuju njen

prirodan i lekoviti faktor. Gledajući u budućnost,

Merkur se i dalјe razvija, vršeći nova

naučna istraživanja u saradnji sa Fakultetom

Medicinskih nauka iz Kragujevca, nastoji da

otkrije sve efekte delovanja banjskih voda i

budućim generacijama banjskih lekara ostavi

bazu novih znanja, na dobrobit svih banjskih

gostiju! JER VODA JE ZDRAVLjE I

IZVOR ŽIVOTA!

SB Merkur je Nacionalni edukativni centar za obolele od šećerne bolesti

Brišemo granice između lečenja i

uživanja

Medicinski tim Merkura sastoji se od

40 lekara specijalista i subspecialista, sa

višegodišnjim iskustvom u zdravstvenim

programima prevencije i dijagnostike. U

sklopu Merkura nalazi se i savremeno opremljen

blok za fizikalnu terapiju sa stručnim

timom fizioterapeuta i modernim aparatima,

uz angažovanje prirodnog faktora -mineralne

vode. Merkur je 2008. postao prvi

Nacionalni edukativni centar za obolele od

šećerne bolesti na insulinskoj terapiji i ujedno

prva ustanova takvog tipa u ovom delu

Evrope.

Spa i Wellness

U sklopu Merkura je Akva centar Waterfall

i spa centar Rimski Izvor, sa bazenima sa toplom

mineralnom vodom, širokom paletom

relaks sadržaja, od klasičnih relaks i terapeutskih

masaža do atraktivnih antiejdžing

tretmana i najsavremenijih aparata, zbog

čega je Merkur i savršeno mesto za odmor.

Medicinska estetika je segment koji Merkur

razvija u poslednjoj deceniji, koristeći moderne

aparate, prirodni faktor, wellness procedure,

a sve uz nadzor vrhunske medicine.

pravi na bazi mineralne vode, a koristi se

u zdravstvene i kozmetičke svrhe.

Voda je zdravlje i izvor života

Godina jubileja - 1700 godina

Rimskog izvora

Godina 2025. je značajna za Vrnjačku

Banju, jer se obeležava kao jubilarna.

Pre 7 vekova otkriven je Rimski izvor,

mesto koje je ukazalo na činjenicu da

su Rimljani koristili blagodeti mineralnih

voda Vrnjačke Banje. Ovo je bio

ključan trenutak koji je ukazao da je baš

ovo mesto vredno pažnje, zbog postojanja

prirodnog bogatstva i potencijala za

razvoj. Još jedan značajan jubilej obeležava

se ove godine, a to je 100 godina

od kaptaže izvora mineralne Tople vode,

koja se u Merkuru koristi u zdravstvene

svrhe. Danas je Banja moderna turistička

destinacija sa brojnim sadržajima, atrak-

Novi luksuzni objekat

Merkur u svom sastavu poseduje četiri

smeštajna objekta, na atraktivnim lokacijama.

Sve sobe su u moderno opremljene, sa

terasom i fenomenalnim pogledom. U cilju

razvoja usluge za visokoplatežne strane i domaće

goste, Merkur ove godine otvara vrata

novog luksuznog objekta Merkur Palace,

prve luksuzne bolnice u Srbiji. Biće to najekskluzivniji

medicinski i spa centar, u rangu

hotela sa četiri zvezdice, čije otvaranje je

planirano 2025. godine.

41

Niš - grad meraka, istorije i ne

Grad kafana i meraka

Smotra najboljih

Niš, grad bogate istorije i vedrog

južnajčkog duha, mesto na kojem

se prepliću zvuci tradicije

i džeza - pravi je izbor za sve koji žele

da spoje kulturu, zabavu i hedonizam.

Sa istorijskim nasleđem starijim od dva

milenijuma, Niš nikog ne ostavlja ravnodušnim

- bilo da ga otkrivate kroz

antičke mozaike, orijentalnu Tvrđavu,

spomenike posvećene borbi za slobodu

ili kroz autentične gastronomske ukuse.

Ono što ovaj grad čini posebno živim

tokom proleća i leta jesu događaji i festivalska

scena. Od maja do septembra,

Niš, a posebno Niška tvrđava postaju

centar raznovrsnih dešavanja - od muzičkih

i filmskih festivala, preko brojnih

koncerata, do dana posvećenih vinu,

pivu i naravno, čuvenom niškom bureku.

Ovogodišnju sezonu uspešnih događaja

Niš je započeo jubilarnim 25.

Međunarodnim sajmom turizma - koji

je privukao više od 120 izlagača iz Srbije,

Bugarske, Crne Gore, Rumunije

i Severne Makedonije, takođe i preko

8000 posetioca. Događaj je bio prilika

za razmenu ideja o novim trendovima u

turizmu, promociju destinacija i podsticaj

za saradnju u turističkoj industriji u

regionu Balkana.

Preporučujemo vam da svoju posetu

Nišu uskladite sa nekim od letnjih događaja,

jer upravo tada grad zrači posebnom

energijom, a vaš boravak postaje

nezaboravan doživljaj.

Gradska Slava - Dani Svetog Cara

Konstantina i Carice Jelene (01-05. jun)

- Niš će tokom prvih dana juna proslaviti

svoju gradsku slavu, Dani Svetog Cara

Konstantina i Carice Jelene. Ovaj festival

obeležiće brojne kulturne manifestacije na

više lokacija, koje će biti prava prilika da se

upoznamo sa bogatom istorijom i tradicijom

Niša.

Evergreen festival (25-28. jun) - Ljubitelji

dobre muzike ne bi trebalo da propuste

ovaj festival. Uz hitove regionalnih muzičkih

legendi u predivnom ambijentu Letnje

pozornice u Tvrđavi, ovaj događaj ostavlja

nezaboravne uspomene. Prethodnih godina

nastupali su Bisera Veletanlić, Parni valjak,

Yu grupa, Aleksandra Radović, Dado Topić

i mnogi drugi - zato s razlogom očekujemo

još jedan festival za pamćenje.

Dani bureka (10-13. jul) - Za ljubitelje

bureka, ovaj festival je pravi gastronomski

praznik! Amfiteatar ispred Oficirskog doma

ispuniće se mirisima i ukusima bureka, dok

će majstori iz čitavog regiona demonstrirati

Niška tvrđava domaćih brojnih manifestacija

svoje umeće. Teško da postoji bolje mesto

za uživanje u ovom tradicionalnom srpskom

specijalitetu.

Međunarodni studentski festival folklora

(16-21. jul) Tokom jula, Niš postaje

svetska pozornica plesa i tradicije! Studenti

42

zaboravnih festivala i događaja

srpskih vinara i vina

Nišville - jez festival koji se ne propušta

iz celog sveta dolaze sa svojim folklornim

ansamblima kako bi predstavili igre, nošnje

i pesme svojih zemalja. Letnja pozornica u

Tvrđavi postaće mesto gde se kulture susreću

kroz ritam i pokret. Autentična energija

mladih i bogatstvo različitih tradicija čine

ovaj festival jedinstvenim iskustvom.

Sajam Vina – Wine&Fine (08. i 09. avgust)

Dani kada vino priča priču - uz kap

Ne propustite priliku da posetite Medijanu

a uz pažljivo odabrane zalogaje i živu muziku,

ova manifestacija nudi pravi užitak za

sva čula. Idealna prilika za sve ljubitelje vina

i atmosfere sa stilom.

Nišville - International Jazz Festival

(08-17. avgust), jedan je od najposećenijih

džez festivala u region. Glavni program sa

najvećim zvezdama očekuje se na Earth &

Sky bini od 14. do 17. avgusta. Više od tri

izvođača kao što su Stereo MC’s, Fun

Lovin’ Criminals, Level 42 i mnogi drugi.

Pored muzičkog programa, festival

donosi i bogate prateće sadržaje - Movie

Summit, Nišville Jazz Theatre, Oldtimer

fest i brojne umetničke i kulturne

aktivnosti koje u tim danima pretvaraju

Niš u grad koji živi punim plućima.

Filmski Susreti - 60. Festival glumačkih

ostvarenja domaćeg igranog Filma

(23–29. avgust), predstavlja jedinstvenu

priliku da se pod vedrim nebom Letnje

pozornice uživa u najnovijim filmskim

ostvarenjima, susretima sa omiljenim

glumcima i bogatom pratećem programu.

Ljubitelji domaćeg filma neće želeti

da propuste ovogodišnji festival koji je

zbog jubileja najavljen kao poseban.

Zaštitnici Tvrđave (29-31. avgust)

Na kraju avgusta, Niš će ponovo oživeti

svoju istoriju kroz manifestaciju

„Zaštitnici Tvrđave“ koja će se održati

na Niškoj tvrđavi, a posetioci će moći

da uživaju u borbenim veštinama, istorijskim

rekonstrukcijama i muzičkim

nastupima.

Festival Zanatskog Piva (04-06.

septembar) u dvorištu Univerziteta, biće

pravi raj, prilika za uživanje u najfinijim

zanatskim pivima uz odličnu atmosferu

i muzički program.

dobrog vina i zalazak sunca na Letnjoj pozornici,

doživljaj je potpun. „Wine&Fine”

okuplja vrhunske vinare iz Srbije i regiona,

decenije, Niška tvrđava u avgustu postaje

epicentar svetske muzičke scene, a ovog

leta publiku očekuju spektakularni nastupi

Fotografije:

Arhiva Turističke organizacije Niš

https://visitnis.org/

43

Kragujevac - grad burne

nepresušne

Najava Vibe - festivala dobrih vibracija

Šumadija sajam mesto brojnih manifestacija

Osveženje na kompleksu kragujevačkih bazena

Izlišan je pokušaj nabrajanja bogate i raznovrsne

turističke ponude grada Kragujevca, budući

da je reč o prvoj prestonici Kneževine Srbije,

potvrđeno na Đurđevdanskoj skupštini u manastiru

Vraćevšnica, 06. maja 1818., o gradu u kojem je

1835. Srbija dobila prvi demokratski Ustav, a kojim

se danas obeležava Dan državnosti Republike

Srbije, gde je još 1805., u manastiru Voljavča, kraće

vreme bilo sedište prve sprske ustaničke vlade

- Praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog…

Gradu ponosnom na svoje „prvine“ u obnovljenoj

Srbiji: prvih novina, prve državne apoteke,

Liceja i Knjaževsko-srpskog Teatra, prve Gimnazije,

suda, prve časovničarske radnje, Skupštine,

prvog bala... prve na desnoj obali Lepenice sagrađene

Miloševe zadužbine i prve crkve u modernoj

Srbiji.

Na samom početku XIX veka Kragujevac je

imao 193 kuće i 378 poreskih glava i osim geografskog,

bio je i ostao centar duhovnog, kulturnog

razvoja moderne države. Kragujevac je kolevka

srpske i jugoslovenske industrije, i tu tradiciju industrijskog

grada turistički poslenici Kragujevca

prevode u jedinstveni, u ovom delu Evrope, turistički

proizvod. Poseban značaj imala je Topolivnica

podignuta 1851-53., gde su izliveni prvi

topovi u Srbiji, u okviru koje je prvi upravnik,

Francuz Šarl Lubri, 1854. otvorio Prvu zanatlijsku

školu. U pogonu tadašnje Čaurinice 1884. zasijala

je prva električna sijalica u Srbiji, proradila prva

električna mašina.

Kragujevac je specifičnom turističkom

ponudom oduvek privlačio brojne

turiste. Osim neprocenjivih istorijskih

i kulturnih sadržaja, TOG Kragujevca

svake godine dočekuje stare i nove

turiste izvrsnostima, nanovo i nanovo

uspevajući da ih isporovocira, zagolica

maštu.

- U Kragujevcu ima za svakog po

nešto, od aktivnog odmora do mirnih,

idiličnih seoskih područja (obogaćenih

sadržajima poput vožnje kvadovima,

jahanje konja, škole jahanja), manifestacija

poput „Šumadijskih dana šljive“

u Stragarima, „Trojičkog sabora“ u

selu Velike Pčelice, prvi put organizovanog

prošle godine u, jednom od retkih

sela sa tri manastira - Denkovac,

44

istorije, kulture, izazova i

inspiracije

Sa promocije Festivala vina

Stragari u vreme Šumadijskih dana šljive

Raletinac i Sarinac. Za one, naklonjenije

urbanijim sadržajima manifestacije su jedan

od izbora. „Šumadija sajam“ je mesto

organizovanja brojnih sajamskih manifestacija;

u okviru Kragujevačkog kulturnog

leta održavaju se koncerti, književne

i pesničke večeri, izložbe; događaji u

sklopu „Zimske“ i „Letnje“ simfonije,

poslednjih godina su sve posećeniji. Trudimo

se da tokom cele godine imamo zastupljene

kvalitetne kulturno- umetničke

programe, da svih 11 ustanova kulture

u gradu aktiviramo da u svom domenu

delatnosti ponude kvalitetne a raznolike

sadržaje, koje će Kragujevčani i svi ostali

gosti lepo prihvatiti i rado sećati. Arsenal

fest je, pred EXIT-a, najjači festival koji

je prošle godine zabeležio rekordan broj

posetilaca. Realna su očekivanja da će ove taj

record biti oboren. Sve popularniji je Vibe -

festival dobrih vibracija. TOG Kragujevca se

trudi da, u skladu sa svojim kompetencijama,

na interesantan i privlačan način programski

ispuni i Trg Vojvode Radomira Putnika (bazar,

dnevne žurke, koncerti,), i Trg Sv. Đorđa, na

kojem je tokom zime postavljeno klizalište, i

Đački trg, ispred Prve kragujevačke gimnazije,

koji je brojnim koncertima postao mesto

okupljanja mladih. Budući da je Kragujevac

univerzitetski centar, upravo za mlade je organizovan

dinamičan i bogat noćni život - istakla

je Mirjana Milenković, direktorka TOG

Kragujevca, koja sa svojim timom, uspešno

prezentuje turističku ponudu grada jasno profilisanog

imidža

Sve je to samo šlagvort za po ukusima poznatu,

obilnu šumadijsku gastronomiju, šumadijska

vina i rakije, najprimamljiviju pozivnicu

turistima da ne samo dan, vikend već i čitav

odmor, sadržajno, u skladu sa afinitetima, provedu

u ovom gradu.

Hotelskog i drugog smeštaja u gradu ima

dovoljno, a 20 kategorizovaniih seoskih domaćinstava

opredelilo je svoj prostor za turističku

delatnost. Čuven i po (besplatnim)

turističkim turama po gradu i okolini, kao i

izuzetnim turističkim vodičima kojima je poznat

svaki kutak, bilo da je to Amidžin konak,

Knez Mihailov konak, u delu starog gradskog

jezgra, ili Spomen-park „Kragujevački oktobar„,

kao sećanje na 21. oktobar 1941., stare

kafane i lik Đure Jakšića koji je ostavio neizbrisiv

trag na kulturnu i „bećarsku“ scenu

grada.

Direktorka Mirjana Milenković je poručila

da su turisti dobrodošli u Kragujevac,

grad sa dušom, tradicijom, pesmom, igrama,

sećanjem, običajima, u kojima je vekovima

sabirana sva lepota, izdašnost, mudrost ovog

prostora. Kragujevac nije običan grad. Nekada

Kragujevča, Karagovindža, Karadžofdža,

Kragojevas, Krakoievaz ili Šanac Kragujevac

je grad velikih događaja, koja ni sećanje, ni

život, ni knjige ne mogu da zaobiđu, grad u

kojem se istorija i danas oseća. U isto vreme

i star i moderan, pun lepote, gostoprimstva,

ljubavi, prebogate gastronomije i odličnih

vina, šumadijske šljivovice, festivala, poziva

na nove doživljaje.

45

Vreme poljoprivedn

Sve velike ideje počinju sa snom, a

naš san je da poljoprivreda Srbije

bude moderna i konkurentna.

Poljoprivrednik budućnosti nije samo

proizvođač primarnih poljoprivrednih

proizvoda, on je i preduzetnik, vizionar

i lider - rekao je Aleksandar Đuragin, sekretar

Udruženja „Poljoprivrednici nove

generacije“.

Preduzetnici, vizonari, lideri

Afirmaciju mladih osnivanjem Udruženja

„Poljoprivrednici nove generacije“

iniciralo je Zavičajno društvo „Fruškogorac“

iz Rivice, uz podršku Pokrajinskog

sekratarijata za poljoprirvedu, vodoprivredu

i šumarstvo, Novosadskog sajma i

brojih agrarnih kompanija iz naše zemlje,

decembra 2021., promovisanjem 10, te

godine najboljih poljoprivrednika. Danas

ih je 42., a ovom prilikom reprezenti su:

Sava Milošev, poljoprivredni proizvođač

iz Crepaje, jedan od pionira poljoprivredne

proizvodnje u svom kraju,

pre svega po primeni savremenih tehnoloških

rešenja. Bavi se isključivo ratarstvom

i ostvaruje izvanredne rezultate;

Stefan Gligorić, poljoprivredni proizvođač

iz Manđelosa, jedan je od začetnika

ideje „Privrednici nove generacije“,

udruženja koje je okupilo mlade,

perspektivne, hrabre ljude kojima je cilj

širenje znanja, edukacija drugih poljoprivrednih

proizvođača. On je ne samo

PNG već i doktorant na Poljoprivrednom

fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na

smeru voćarstvo, stipendista Ministarstva

nauke Republike Srbije;

Zajednički snimak mladih poljoprivrednika na jednom od savetovanja

Aleksandar Đuragin iz Čuruga, zahvaljujući

njegovim kontaktima Udruženje

je ostvarilo saradnju sa brojnim

kompanijama, pre svega sa Triglav osiguranjem.

Uspeo je da se pozicionira kao

jedan od najreprezentativnijih poljoprivrednih

proizvođača. Isključivo se bavi

ratarskom proizvodnjom primenjujući

savremene tehnologije i trendove u proizvodnji.

Sava Kompalić iz Deronja se bavi

pre svega ratarskom proizvodnjom, stočarstvom

i povrtarskom proizvodnjom s

obzirom da ima oko 10 ha lubenica;

Goran Eror, poljoprivrednik, agrarni

novinar, doktorant na Ekonomskom

fakultetu u Novom Sadu, predsednik

Udruženja, istakao je važnost ovladanja

savremenim tehnologijama u poljoprivrednoj

proizvodnji, pre svega preciznom

poljoprivredom, s obzirom da je danas

potpuno dostupna poljoprivrednim proizvođačima,

nudi sjajna rešenja, određene

uštede, i da bez osavremenjivanja poljoprivredne

proizvodnje ne možemo računati

na veću profitabilnost, veće prinose

a samim tim i uspešniju poljoprivrednu

proizvodnju.

Uz znanje i udruživanje

- Veoma je bitno da sva mlada nada

našeg agrara pristupi inovacijama, savetovanjima,

jer bez inovacija, ulaganja u

poljoprivredu, primenjivanja znanja, ne

možemo doći do novih rešenja i napretka.

Bez udruživanja poljoprivrednika takođe

nema napretka. Prvenstveno mladim poljoprivrednicima,

savetujem da poseću-

46

ika nove generacije

ju predavanja, slušaju savete struke i to

primenjuju na svojim gazdinstvima. Takođe

želim da poručim svim mladima da

je veoma bitno da ulažu u znanje i da ga

primenjuju jer ono pokreće, i niko nam

ga ne može oduzeti. Udruženje organizuje

radionice gde širimo znanja i pomažemo

drugim poljoprivrednicima da to

znanje usvoje, primene i dođu do nekih

fantastičnih rezultata. Pomagati drugima

je naša misija. Širiti znanje - što je i moto

udruženja - izjavio je Sava Kompalić,

Aleksandar Đuragin sve novine

(koje može) primenjuje na svom gazdinstvu,

pre svega preciznu poljoprivredu

koja umnogome olakšava obradu zemlje

uz veliku uštedu u vremenu u potrošnji

goriva i repromaterijala u vreme sve većeg

jaza između cene proizvodnje i cene

proizvoda na tržištu. Nova iskustva, informacije,

saznanja, po njegovim rečima,

značajna su da se najbolje iz svega izvuče

i primeni, jer su prethodne godine nametnule

praksu maksimalnog postignuća u

realnim uslovima.

- Prvenstveno moramo da ulažemo u

znanje, da raspolažemo velikim brojem

informacija i konkretnih znanja da bismo

sve to mogli da primenimo na našim imanjima

i iskoristili na efikasan, ekonomski

isplativ način - dodao je mladi Đuragin.

Miloš Petrović, jedan od poljoprivednika

nove generacije, direktor ZZ

„Agročoka“, takođe sa iskustvom implementacije

novih tehnologija u poljoprivrednoj

proizvodnji na sopstvenom poljoprivrednom

gazdinstvu i u zadruzi na

čijem je čelu, kaže:

- Velika je to stvar ali pitanje je: Kolike

su naše mogućnosti? Udruženje „Poljoprivrednik

nove generacije“ je u punom

kapacitetu prepoznalo značaj ulaganja u

nove tehnologije i sve što nam je dostupno

primenjujemo uz konstantno praćenje

globalnih trendova, posećujemo sajmove…,

ali je sve to već putem medija,

interneta stiglo i kod nas. Odgovorno

tvrdim da mi apsolutno ne zaostajemo za

svetom niti u edukaciji niti u primeni novih

tehnologija.

Štefan Edorijan Belu, posvetio se i

nauci i poljoprivredi, obrađuje oko 450

ha, bavi se ratarskom i voćarskom proizvodnjom

(višnja, dunja) primenjujući

nove tehnologije:

- Jako je bitno ići u korak sa inovacijama,

zbog toga što olakšavaju posao,

Mladi Miloš Petrović, vlasnik ZZ Agro Čoka, sa bratom Nemanjom i roditeljima

primenjuje najnovije tehnologije u poljoprivredi

štede inpute i vreme, efikasnije su ali zahtevaju

mnogo veće investicije. Inovacije

su instrument racionalnizacije troškova

u poljoprivrednoj proizvodnji, što je od

velikog značaja u vreme kada gledamo

da uštedimo svaki dinar. Ljubav prema

poljoprivredi i selu, dovoljno je jak motiv

da sam se odlučio za poljoprivrednu

proizvodnju i stalno ulaganje u novine,

kako u znanju tako i tehnologijama,

kako bi napredovao. Jako bitno je imati

nekog od uticaja pored sebe, spremnog

da uputi, sugeriše, pomogne, kada je potrebno.

Ono što ovoj delatnosti nedostaje

su podsticaji, posebno mladim poljoprivrednicima,

povećanje limita povraćaja,

a nedostaju i konkursi za traktore. Osim

problema nabavke, ovladavanjem i primenom

inovacija u poljoprivredi, ova

privredna grana opterećena je nasleđem,

ili „našim mentalitetom“ koja se odnosi

na različite stavove dve i više generacija

na jednom gazdinstvu.

Poverenje poljoprivrednicima nove

generacije

Naša država obiluje starijim seoskim

domaćinstavima, a ključne tačke razmimoilaženja

među generacijama su što se

stariji striktno drže svojih pravila, strahuju

od novih ulaganja, nespremnosti da

prihvate predloge mlađih, a u novim tehnologijama

vide samo rizik.

Problem ostanka mladih na selu traje

dugo, a oni koji ostaju poljoprivredom

se bave kao dopunskom, a ne primarnom

delatnošću. Naime, isti uslovi važe za one

koji se profesionalno bave poljoprivredom

i za one koji imaju neki drugi posao.

Subvencije su jedan od bitnih momenata

kako država može da doprinese rešavanju

ovog problema. Sve više roditelja koji se

generacijski bave poljoprivredom prepoznaju

trud i zalaganje svojih naslednika i

želju da nastave njihovim putem preprepuštajući

im gazdinstva i da zajedno napreduju.

Razlog što neka gazdinstva stagniraju

je da nisu uvidela da mladi mogu

da preuzmu i posao i obaveze.

Poljoprivreda je jako težak posao, neki

vid vezivanja, neko kaže i robija. Marketing

u poljoprivredi je jako bitan. Poslednjih

godina su u prvi plan isplivale

društvene mreže, ali za svaki plasman

prvenstveno su bitni kvalitet i kvantitet

koji zadovoljava traženi tržišni standard.

Mladi poljoprivrednici intenzivno razmišljaju

o svojoj budućnosti u poljoprivredi,

ali prilike su takve da su predikcije

nepopularne, a planiranja samo u nagoveštajima.

Ipak, svako od njih sanja i o proširenju

poseda, i o obnavljanju mehanizacije,

napredovanju uz obavezne edukacije

i udruživanje, jer samo zajedničkim nastupom

mogu obezbediti prisutnost na

sve zahtevnijem tržištu.

47

Prosto ko pasulj - 07. juna na

Najveće takmičenje u kuvanju pasulja

- manifestacija „Prosto ko pasulj“

biće održano 07. juna 2025. godine u

Temerinu. Ove godine se očekuje preko 200

takmičarskih ekipa i nekoliko hiljada posetilaca,

koji su taj dan opredelili za zabavu, druženje

i prosto uživanje u dobroj atmosferi na

najlepšem - Temerinskom Vašarištu.

- Rekordan broj ekipa ove godine nadmetaće

se u plemenitoj veštini kuvanja pasulja

na otvorenoj vatri, a najbolje kuvare očekuju

vredne novčane i robne nagrade! Pored glavnih

nagrada za takmičenje u kuvanju pasulja,

svake godine dodeljuje se i nekoliko specijalnih

nagrada. Nama je posebno zadovoljstvo

kada se ekipe lepo pripreme, okupe društvo i

zabavljaju se, pa nas obraduju lepo uređenim

takmičarskim mestom, dekoracijom, interesantnim

majicama, kapama, kotlićima, originalnim

kazanima, pesmom... Takve ćemo ponovo

znati da nagradimo, cilj nam je da se svi

lepo provedu i uživaju toga dana - obavestila

je v.d.direktorka TOO Temerin Jelena Radić.

Zajednički snimak nagrađenih sa organizatorima

Pozdrav učesnika u takmičenju za najbolji pasulj

48

Temerinskom Vašarištu

Spreman humanitarni ručak za posetioce

Igre snage, spretnosti i zabave

Programska šema manifestacije nije se menjala,

tako da će se i ove godine pripremati najveći ručak

od humanitarnih 3,000 porcija, koncert za decu, tamburaše,

večernje koncerte, najveselije temerinske igre

sa Goranom Podlipecom Lipecom, igre i animatori za

decu... Svi posetioci koji ne kuvaju pasulj pozvani su

na veliki humanitarni ručak od 3.000 porcija pasulja.

Podela ovog pasulja počinje u 12 časova! Posetioci

dobijaju činiju i pribor za jelo, kao i hleb. Pored ovog

velikog kazana nalazi se kutija za priloge, a svi koji

dođu na ručak mogu da ostave dobrovoljni prilog.

Prikupljeni novac usmerava se u humanitarne svrhe,

odnosno onima kojima je najpotrebnije u dogovoru sa

Centrom za socijalni rad opštine Temerin. Ovaj pasulj

je atrakcija sam po sebi, jer se kuva u velikom kazanu

od 2.000 litara, i za njegovu pripremu sastojaka mere

se u džakovima, kilogramima, vezama.... (200 kg pasulja,

150 kg luka, 30 kg šargarepe, 20 kg zeleni, 2 kg

belog luka, 10 kg paprike babure, 20 ljutih paprika,

12 litara paradajza, 7 kg soli, 2 kg bibera, 4 pakovanja

lovorovog lista, 5 kg brašna, 2 kg sode bikarbone, 6

kg slatke crvene mlevene paprike, 200 kg mesa - kobasice

i slanine)

Pored takmičenja u kuvanju pasulja, u 12,30 časova

očekuju vas vesele Temerinske igre. Ekipna igra u kategoriji

muškarci i žene je navlačenje konopca za koju

je prošle godine vladalo veliko interesovanje, ove godine

će trajati duže i sa više ekipa. Pijani penal je igra

spretnosti, a bacanje akumulatora s ramena igra čiste

snage. Igra Iks oks pored razmradavanja vijuga, traži

i brzinu i spretnost. Prijave za igre su na licu mesta

kod bine, sat vremena pre početka igara. Sav novac

od kotizacija za učešće u igrama ide u humanitarne.

Domaćin igara Lipec i ove godine iće prvak u disciplinama

„zbuni igrače“ i „nasmej gledaoce“!

Tokom dana očekuju nas koncerti tamburaške i domaće

pop i rok muzike. Najmlađi posetioci zabaviće

se uz dečije hitove sa animatorima.

U poslepodnevnim časovima dok se kotlići polako

prazne, ekipe pakuju stvari, priprema se program za

uveče, a to su ove godine koncerti jedne pop grupe

od 20 časova, a potom koncert popularnog izvođača

od 22 časa. Uz vatromet u ponoć manifestacija će biti

privodena kraju.

Zabeležite sebi datum i ne propustite najbolje druženje

07. juna na manifestaciji „Prosto ko pasulj“ u

Temerinu! Očekujemo vas!

Deo ekipe Turističke organizacije opštine Temerin

Sve informacije možete dobiti pozivom na broj

021/844-655, sajta www.temerintourism.org.rs;

meila temturorg@gmail.com; ili preko naših društvenih

mreža. Facebook: Turistička organizacija

opštine Temerin Instagram: @visittemerin__

49

Mali butik najvećih svetskih

brendova Kuhinje na

otvorenom

U

Srbiji, u kojoj je hrana još uvek

jedna od najkvalitetnijih na svetu,

kuvanje u prirodi, pod otvorenim

nebom, vrhunac je gurmanskog

i svakog drugog doživljaja. Mada planetarno

popularan ovaj način kuvanja,

gde god uslovi to dozvoljavaju, okupljanja

radi roštilja i pripreme hrane u

prirodnom okruženju je specifičan spoj

pripreme hrane, druženja, zabave bez

oficijelnih normi ponašanja, dress code

formalnosti, što ga smatra posebno privlačnim,

pre svega „muškim“ poslom,

gde čak 95% njih na ovaj način pokazuje

svoje kuvarske sklonosti. Napredak se

ne može zaustaviti pa su te znatne modifikacije,

uz uvođenje savremenijih načina

pripreme hrane, spremno dočekane i

od strane ljubitelja picnic-a.

Romeo Karanović nije profesionalni

kuvar, ali je vlasnik kompanije i brenda

„Kuhinja na otvorenom“, u istoimenom

salonu ( Temerinska 77, Novi Sad), i predani

zagovornik nove grane gastronomije

- kuhinje na otvorenom, organizator

uspešne manifestacije „Sačijada“ na

Stražilovu, ove godine jubilarne 10-te,

Kongresa „Gastronomske manifestacije

Balkana“, sa učesnicima iz svih

zemalja bivše SFRJ, član UO Kulinarske

federacije Srbije (KFS), učesnik brojnih

manifestacija u zemlji i okruženju povezanih

za kuvanje u prirodi,

Osnovna delatnost Romea Karanovića

je uvoz i zastupništvo velikih svetskih

brendova: Weber, Kamado Bono

- najvećih proizvođača na svetu roštilja,

„Ooni“ pizza peći na drva ili na plin,

sačeva, smokera, kotlovina, gorionika,

dodatne opreme za roštilj, sve iz hobi

programa, za one koji kuvaju iz zabave,

a ne zato što im je to profesija.

O pitanju udela savremene tehnologije

na unapređenje pripreme jela na otvorenom,

poslednjih decenija kod nas, gospodin

Karanović kaže:

Romeo Karanović

- Današnji trendovi podrazumevaju drugačiju

termičku obradu namirnica. Klasični

načini pripreme mesa (kuvanje, pečenje, prženje),

zamenjeni su „low and slow“ obradom

na niskim temperaturama u dužem vremenskom

intervalu, velikih komada mesa koji se

termički obrađuju na 100 - 110°C od 6 - 15

sati, a prihvatili su ga uglavnom pripadnici

mlađe populacije. Taj trend uveli su i restorani

u Beogradu, Novom Sadu, sa specijalizovanom

ponudom mesa pripremljenog u smokerima.

Amerikanci i dalje diktiraju gastronomsku

modu, a apsolutni hit u svetu i kod nas

su stejkovi - najbolji komadi mesa, kojima se

zna poreklo, rasa goveda/svinja, koji mogu

biti izuzetno veliki. Njihova cena se kreće od

par hiljada dinara, do svetski poznatih stejkova

od čistokrvnih vagju krava, čije se meso u

vrhunskim restoranima služi na grame. Način

pripreme je specifičan, ali i način posluživanja.

Radi se o mesu koje je polusirovo, iznutra

crveno, i odudara od poimanja o načinu

pripreme mesa ljudi sa ovog prostora,

ali je svakako stvar prestiža.

Gospodin Karanović je pristalica upotrebe

termometra u kulinarstvu, nasuprot

odokativnoj proceni na osnovu iskustva

i subjektivnog osećaja. U salonu se nalazi

veliki izbor digitalnih, povezanih sa

telefonom…termometara, čiju upotrebu

vrlo često demonstrira, i dalje ostajući

bez objašnjenja zašto ljudi oklevaju da

ih primenjuju, tim pre što su cenovno

prihvatljivi, a garancija su da će meso

biti termički savršeno obrađeno.

U verovatno najvećoj na Balkanu ponudi

salona „Kuhinje na otvorenom“,

mogu se naći najbolje mešavina začina

Angus&Oink koji mesu daju treću

dimenziju u odnosu na tradicionalne

ukuse.

- Našim kupcima pokušavamo da

približimo i način upotrebe začina i

sosova, isto tako i opreme, alata, i činimo

mnogo toga da gastronomiju podignemo

na još viši nivo. Pokušavamo

da razbijemo zablude da se roštilj sa

ćumura smatra dodatnom vrednošću,

jer da bi meso dobilo poseban šmek,

uglju (čumuru) dodajemo drvo, koje je

zapravo to koje definiše specifičan ukus

mesa. Preporuke, savete delimo i u okviru

naših obuka, dajemo ideje, predloge,

objašnjavamo tehničke i tehnološke

novine u svetu kuvanja na otvorenom,

kako bi mariniranjem, raznim dodacima,

postigli nešto drugačije, a ukusno.

Nekoliko godina unazad, „Kuhinja na

otvorenom“ razvila je uslužne delatnosti

(ketering, events) pripreme na poziv povodom

proslava, obeležavanja, za manje

grupe od 10-20 osoba, ili povodom

Team Building-a, korporacijskih zabava,

godišnjica, zbog kvaliteta, pripreme,

usluge i nesvakidašnjeg Cooking

Show-a, posebnog spektakla, koji ovaj

„Kihinja na otvorenom“ tim priređuje,

možda i jedini u Srbiji.

50

Festivali hrane - jedan od

simbola Vojvodine i Srbije

Drugi po redu Kongres „Gastronomske manifestacije

Balkana“ okupio je organizatore

kobasicijada, pasuljijada, roštiljijada i

drugih, iz zemlje i regiona, radi razmene iskustava,

znanja, pomoći/ podrške u podizanju njihovog kvaliteta

i kapaciteta, budući da je reč o sve značajnijem

manifestacijama za turizam i privredu. Kongres

je održan 20. marta u Privrednoj komori Vojvodini

(PKV), u organizaciji - Udruženje vlasnika vikendica

i salaša Novi Sad, kompanije „Kuhinja Na

Otvorenom“, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata

za privredu i turizam, Privredne komore Vojvodine

(PKV), Turističke organizacije Vojvodine, Romeo

Karanović, predsednik Udruženja vlasnika vikendica

i salaša Novi Sad, vlasnik kompanije „Kuhinja

Na Otvorenom“ zadovoljan je tokom, diskusijama

i brojem značajnih učesnika za napredak ove sve

prisutnijeg oblika turističke privrede, koji su razmenili

mišljenja, stavove, izneli predloge u cilju unapređenja

gastronomskih manifestacija, da budu još

bolje i dobiju svoju prepoznatljivost. Sa Kongresa

je poslata i poruka lokalnim TO o podršci ovakvim

događajima kao turističkim proizvodima, jer su manifestacije

turistički proizvod koji služi promociji

turizma i dovodi nove posetioce.

- Gastronomija, apsolutni hit u celom svetu i kod

nas je pokazala da raspolažemo ogromnim potencijalom,

jer naši ljudi vole da kuvaju. Posetioci,

kibiceri na ovim manifestacijama, vole da i pored

dobre restoranske ponude, dožive i „kuhinju na

otvrenom“. Zato ovakvi događaji, bez restoranskog

posluženja, mogu da privuku posetioce autentične,

izvorne,. Bogatstvo srpske trpeze, raskošne riznice

ukusa i mirisa nastale fuzijom različtih uticaja, neprikosnoveno

je blago ovog prostora. Naša kuhinju

je veoma raznovrsna - jaka i začinjena hrana, bogata

mesom, povrćem, mlečnim proizvodima, različitim

vrstama testa,..

U Srbiji hrana je potreba, ali i ljubav i uživanje,

kako u propremi jela tako i u njihovom konzumiranju.

Kako i ne bi, zahvaljujući još uvek kvalitetnim

namirnicama, svežem mesu, uz dugo kuvanje,

bez jakih začina i soseva. Izuzetno važna, kulturna

dimenzija hrane je druženje, vreme za duge razgovore,

veselja uz pesmu. Kuvanje u prirodi, na otvorenom,

specifikumje naše sredine, i zbog okruženja,

brojnosti prisutnih za trpezom, ali i afiniteta prema

jelima sa „kašikom“ ili roštilja, što opravdava podatak

da se na godišnjem nivou u Srbiji organizuje

oko 4.000 gastronomskih manifestacija - naglasio je

Romeo Karanović.

Romeo Karanović sa suprugom i kolegama sudijana na jednoj od

prethodnih sačijada.

Tri generacije kuvara

„Sačijada“ je jedna ozbiljna manifestacija u organizaciji Romea

Karanovića, odnosno Udruženja vlasnika vikendica i salaša Novi

Sad i „Kuhinje Na Otvorenom“, koja će ove godine biti održana po

jedanaesti put, 07. jula, na Stražilovu. Reč je o jednom čisto gurmanskom

druženju, bez dodatnih sadržaja, s obzirom da se održava

u prostoru NP „Fruška gora“. Osim uobičajenog takmičenja u

pripremi jagnjetine ove godine takmičari će pripremati i pitu ispod

sača, kao nezvanične kategorije. Prijavljivanje je u toku, interesovanje

je veliko kako ekipa iz Srbije, tako i iz inostranstva.

51

Beloblatska Kobasica - festival

dobrih ukusa, mirisa i vibracija

Gastro praznik u Belom Blatu

Beloblatska Kobasica odavno je prerasla

okvire svoga mesta koje sa nešto

preko 1.000 stanovnika (prema

popisu iz 2022), za dva dana trajanja poseti

preko 30.000 posetilaca. Ideja održavanja

festivala rođena 6/7 godina pre same realizacije

2014. godine, govori da je detaljno i

studiozno planirana, da su je podržali meštani

i relevantni ljudi zrenjaninske opštine.

U po mnogo čemu neobičnom i jedinstvenom

ambijentu, koji odlikuju multikulturalnost,

multikonfesionalnost, u mestu sa

ogromnim etno-ruralnom potencijalom u

kojem se ljudi sporazumevaju na svom,

beloblatskom jeziku, jedanaest godina se

dešava festival tradicije, kulture i zabave,

jedna od najvećih i najposećenijh manifestacija

u opštini Zrenjanin. XI Beloblatska

kobasica (01. i 02. februara) spremno je

dočekala goste iz Vojvodine i celog regiona.Osim

što je u potpunosti odgovorila

početnim zamislima koje u osnovi baštine

originalnost i tradiciju, uuspela je da animira

lokalno stanovništvo koje kao izlagači,

redari, pomagači, aktivno učestvuju u njenom

sprovođenju. Ove godine je zabeležno

preko 200 izlagača što lokalnih, što iz

drugih mesta.

Prvi festivalski dan obeležio je disnator

na starinski način, gde su ekipe iz okolnih

sela imale zadatak da za određeno vreme

obave svinjokolj počev od prljenja svinjčeta

slamom do finalne obrade mesa. Svake

godine se nekoliko ekipa, učesnika iz

Belog Blata i okolnih mesta, nadmeću u

5 kategorija. U kategoriji finalni proizvod

od mesa ovogodišnji pobednik je ekipa iz

Torde (opština Žitište); U kategoriji načina

obrade svinjčeta prva nagrada dodeljena je

ekipi iz Mužlje; Najupečatljiviji opšti utisak

ostavila je ekipa Belog Blata, dok je

najukusniji svinjokoljski ručak pripremila

ekipa Perleza, pre svega, prema rečima

moderatora, kobasica „zanimljivog“ ukusa.

Glavnu nagradu osvojila je ekipa domaćina

Belog Blata.

Nedelja je bila drugi dan festivala, a

centralni povod za okupljanje je veliko

ekipno takmičenje u pravljenju svežih domaćih

kobasica, sa vrednim nagradama za

ekipe koje pripreme najbolje kobasice. Prema

mišljenju kompetentne sudijske ekipe,

najbolju pečenu kobasicu imala je ekipa

PG Šljuka, Bački Petrovac; 2. PG Daniel

Ponjicin, Belo Blato; 3. Robi i penzioneri,

Zrenjanin.

Dodeljena su i Specijalna priznanja za:

higijenu i dekoraciju takmičarakog mesta;

originalnost i kreativnost; najudaljeniju

ekipu; najbolju žensku ekipu; dekoraciju

posluženja.

Pored toga, posetioci su imali prilike da

vide i prodajne izložbe suhomesnatih proizvoda,

alata i pribora za svinjokolje, kao i

rakije, vina, sireva, slatkiša, meda i starih

zanata…

Oba dana bio je organizovan prigodan

kulturno-umetnički i muzički program.

Pokrovitelj manifestacije, kao i prethodne

godine bio je Grad Zrenjanin u organizaciji

Mesne zajednice Belo Blato, Turističke

organizacije Grada Zrenjanina, kao i Turističkog

društva Belo Blato. Za promociju

je bila zadužena Agencija BIN Marketing

iz Novog Sada.

52

Kobasica sa ukusom 7 naroda

Beloblaćani, koji su od pre jedanaest

godina vlasnici prestižnog

brenda „Beloblatska kobasica“,

s pravom tvrde da je beloblatska najbolja,

jer je u nju utkana kultura, tradicija

i LJUBAV (kao osnovnog svojstva)

sedam naroda koji žive u ovoj, površinom

maloj sredini, brojnih ljudskih i

prirodnih vrednosti.

Miroslav Markuš, predsednik MZ

Belo Blato kaže da je beloblatska kobasica

nastala kao protivteža vekovnih

verbalnih sukoba po pitanju kobasica:

- Sasvim nesvesno, mimo namere

da napravimo nešto posebno, veliko

i postiocima privlačno, nakon svih

božićnih, novogodišnjih i drugih praznika,

rešili smo da se okupimo oko

jednostavne seoske priče koja se svodi

na druženje. Kako to biva, svako je doneo

nešto od onoga što je od praznika

preostalo, za probu. Komentari koji su

usledili, šta je dobro, šta može bolje,

uticali susu na to da se svako sledeće

druženje pretvori u vaganje i ocenjivanje

svih proizvoda iz manufakturne

proizvodnje, kao podstrek svakom domaćinu

da se svaki sledeći put predstavi

nečim boljim, ukusnijim, kvalitetnijim.

Godine druženja dovele su do

usaglašavanja najuspelijih recepata za

kobasice, švargle i druge đakonije, da

bi vrlo brzo izraslo u priču Beloblatske

kobasice - manifestacije koja je od jednodnevne

prerasla u dvodnevnu, sa bogatijim programima

i preko 30.000 posetilaca u dva dana - objašnjava

gospodin Markuš, dodajući: - Uopšte nismo krivi

za ono što se desilo. Krivi su posetioci.

Miroslav Markuš, MZ Belo Blato, sa Sanjom

Petrović direktorkom TO grada Zrenjanina

A ispalo je dobro. Danas je Belo Blato najrazvijenija

ruralna sredina u opštini Zrenjanin. Veliki

broj domaćina registrovao je svoja domaćinstva

za smeštaj gostiju, i time obezbedio dodatni prihod;

Beloblatska manifestacija privukla je brojne

tragače za novim izazovima otkrivši im nepresušnu

riznicu prirodnih, kulturnih i ljudskih vrednosti na

ovom, vodom omeđanom prostoru; benefit manife-

stacije posvećene kobasici učinio je da

i stanovnici Vojvodine saznaju za Belo

Blato i njegove izuzetnosti.

Danas je Beloblatska kobasica manifestacija

u trajanju od dva dana, koja je

izborila svoje mesto u ovom najprestižnijem

klubu - klubu proizvođača kobasica

u Vojvodini. Izlišno je govoriti

kakva su svojstva ove kobasice. Svako

će morati da proba i donese svoj sud.

Ono što je sigurno je da je jedinstvena

i da je nastala iz sloge ljudi pripadnika

raznih naroda, kao potvrda da „kako ne

postoje razlike između ljudi, ne postoje

razlike između kobasica“.

- Belo Blato je pomirilo sve ukuse

stvorivši proizvod koji svi prihvataju

kao svoj. Ova naša je spoj svih onih

koji žive na ovom prostoru - kaže predsednik

MZ.

Na sve prisutniji problem prostora,

nedovoljnog da primi sve zainteresovane

učesnike, posebno posetioce,

gospodin Markuš kaže da je to ozbiljan

„problem“ koji će kao i do sada,

složna zajednica Beloblaćana rešiti na

najprihvatljiviji način. Jedino je siguran,

da niko od njih neće dozvoliti da

se ova gastro manifestacija pretvori u

vašar svega i svačega, već će kao i do

sada negovati kulturne, tradicionalne i

vrednosti kultnog vojvođanskog proizvoda

- kobasice.

53

Najbolji majstori petrovačkog

kulena na jednom mestu

Međunarodni gastro-turistički festival

kobasica “Klobásafest

2025” 08. i 09. februara na sportskim

terenima OŠ «Jan Čajak“ u Bačkom

Petrovcu po bogatstvu ponude, broju izlagača

i posetilaca, za deset godina trajanja

postao je stvar prestiža, događaj na kojem

se očekuju redovni, prošlogodišnji i novi

posetioci, na fešti odličnih ukusa i zagarantovano

dobrog provoda. Potvrda tome

je broj od 107 takmičarskih timova (u

pravljenju svežih kobasica, prženju čvaraka)

iz svih krajeva naše zemlje, Hrvatske,

Slovenije, Italije…, ove godine Holandije

i Švajcarske.

- Bilo bi ih i više da to prostor, projektovan

za 100 ekipa dozvoljava - kaže Jasna

Šproh, pokrajinski poslanik u Skupštini AP

Vojvodine, dodajući: - “Klobásafest” je lična

karta Bačkog Petrovca, a petrovački kulen

prepoznatljiv i nadaleko čuven brend,

poznat i van granica naše zemlje i to ne

slučajno.

Osim takmičara svake godine primetno

je veći broj izlagača, koji prodaju svoje

proizvode, kao i publike, jer ovu veliku

dvodnevnu žurku sa bogatim kulturno

zabavnim programom i brojnim takmičenjima

za učesnike i publiku, uz kobasice i

brojne druge đakonije od svinjskog mesa,

priprema godinu dana unapred, predano,

znalački Udruženje Klobásafest, MZ Bački

Petrovac, Opština Bački Petrovac, uz podršku

Turističke organizacije opštine Bački

Petrovac i JKP „Komunalac“.

- Ovo je jedan porodiči happening na

kojem je sve dostupno svima. Osim u takmičarskom

programu, svaka ekipa želi da

prikaže čitav asortiman svojih proizvoda,

nudeći posetiocima očekujući njihov sud,

pohvalu, svakako, ili sugestiju, o kojoj

valja razmisliti. A da je sve ukusno, jeste.

Slovaci su gostoljubljiv narod. Vole ljude,

da ugoste, da pokažu kakvi su domaćini, da

počaste svojim specijalitetima: kobasicom,

slaninom, nekom slasnom štrudlom - dodaje

naša sagovornica.

Po njenom mišljenju, petrovački kulen

i cela manifestacija je dostigla neki maksimum.

Veća bi osim proširenja prostora,

podrazumevala obezbeđivanje smeštajnih

kapaciteta, dodatno angažovanje, a pitanje

koliko je to finansijski izvodljivo.

- Manifestacija je prelepa i daleko je

nadrasla planove onih koji su je ustanovili.

Sa drugačijim startnim pozicijama verovatno

bi moglo i više - objašnjava Jasna Šproh.

Samo u Bačkom Petrovcu, centru istoimene

opštine (koja obuhvata i Kulpin,

Gložane, Maglić), osim “Klobásafest-a”,

Petrovčani u akciji

Jasna Šproh ponosna na svoje sugrađane i Klobasafest

održavaju se značajne manifestacije povodom

Dana Petrovca (krajem maja), Petrovački

pozorišni dani, od 1919-te i Slovačke

narodne svečanosti, obe u avgustu.

Mnogo je razloga za dolazak u Bački

Petrovac, multikulturalnu sredinu u kojoj

dominira plava boja. Manifestacije su samo

lep povod, poziv za upoznavanje jedne drugačije

Vojvodine.

54

Jednostavno, a ekskluzivno -

Slaninijada u Kačarevu

Manifestacija na kojoj štandovi

„pucaju“ od slanine i drugih

suvomesnatih proizvoda -

„Slaninijada“ u Kačarevu, rođena je „iz

rivaliteta i inata“ u mesnoj kafani 1988.,

povodom rasprave o tome ko pravi najbolju

slaninu. Kako je svako tvrdio da

je baš njegova najbolja, organizovano je

takmičenje sa degustacijom, da bi 38 godina

kasnije, kačarevska „Slaninijada“

izborila status jedne od najprestižnijih

među brojnim gastronomskim manifestacijama

u Vojvodini i Srbiji.

Na prvom mestu domaćini ističu

kvalitet brenda Kačareva, organizaciju

događaja koji iz godine u godinu raste

i ponudom čitave palete suvomesnatih

proizvoda privlači publiku sve mlađe

životne dobi (od 18 - 30 godina). Posle

domaćih gostiju najbrojniji su turisti iz

Rumunije, koji izuzetno cene domaće

proizvode.

- Našoj slanini priključili smo i druge

suvomesnate proizvode, poput kobasica,

pršute, švargle, čvaraka..., okupljajući

proizvođače iz cele Srbije - kaže Branislava

Bogdanović, PR „Slaninijade“.

Blizina Beograda je neosporno jedan

od bitnijih razloga dolazaka posetilaca,

ali i samo mesto, izgrađeno po vojnom

planu 1791. koje su naselili Nemci godinu

dana kasnije, nazvavši ga Franzefeld,

po austrijskom caru. Danas broji 17 nacija

i prava je „ruska salata“ od kulturnih

osobenosti, za ovu priliku značajno,

običaja pripreme mesa po receptu koji

svako ljubomorno čuva, prenoseći ga sa

generacije na generaciju.

Neizbežna sinergija sa drugim, uglavnom

srodnim manifestacijama dovodi

do drugačijeg iskustva i saznanja, promocije,

novih gostiju. „Slaninijada“ gostuje

na „Beloblatskoj kobasici“ u „najlepšem

selu u Banatu“, na „Kulenijadi“,

manifestaciji najukusnijeg proizvoda

posle slanine, a u Erdeviku, Gastro-festu

Brankovina, gde je ove godine izmerena

najduža slanina (2.25m), na svim lokalnim

događajima poput „Štrudlijade“

u Dolovu, „Paprikijade“ u Banatskom

Brestovcu, „Kupusijade“ u Glogonju…,

Dopadljiv način da se privuku ljubitelji

slanine u Kačarevo

Branislava Bogdanović

okupljajući sva udruženja

žena, domaće radinosti, starih

zanata sa teritorije opštine

Pančevo.

Veliko pitanje koje se postavlja

povodom organizacije

gastronomskih manifestacija,

uglavnom na otvorenom i leti,

ali i svim ostalim situacijama,

je pitanje bezbednosti hrane,

o čemu Branislava Bogdanović

kaže:

- Velika većina naših proizvođača

sa lokala i iz cele

Srbije su domaćini, vlasnici

registrovanih poljoprivrednih

gazdinstava, koji izlažu svoje viškove, i oni

koji imaju svoju zemlju, stoku i poizvode isključivo

za svoju porodicu pa do sada nismo

imali nikakvih problema sa ispravnošću proizvoda.

Pri tom, o bezbednosti se vodi računa,

prate se i sprovode sve strožiji propisi koji se

odnose na bezbednost proizvoda, a prisustvo

inspektora je obavezno, jer se dešava da dolaze

ljudi koji nisu deo manifestacije,

a prodaju neke

svoje proizvode, što uspešno

rešavaju nadležni.

Sa strane posmatrajući

na manifestaciji koja bezmalo

traje četiri decenije,

sve štima. Domaćini ne misle

tako, pa ističu problem

kapaciteta mesta od 8.000

stanovnika koje poseti 150

hiljada ljudi za četiri dana

stvarajući izvesne gužve,

nedovoljan broj štandova,

parking mesta, ugostiteljskog

prostora, gde bi gosti

mogli da zastanu, odmore i osvežiti se.

- Imamo sreću što plasiramo proizvod

koji voli ceo svet, a sva pića se slažu

uz slaninu. Veći broj publike zahteva i

bogatiji izbor proizvoda, i iako do sada

ponuda nije zatajila, i dalje se trudimo

da odgovoriimo zahtevima, iznenadimo

goste nečim novim. U Kačarevu je

i štrudla najbolja na svetu, a vredne domaćice

nenadmašne u pravljenju salčića,

breskvica i drugih kolača iz širokog

opusa tradicionalne kuhinje. Uz dobru

hranu ide i dobro piće. Zato je broj destilerija,

vinarija i kraft pivara na “Slaninijadi“

sve veći, pogotovo zimi, i posebno

kada se zna da uz slaninu najbolje paše

beli luk i rakija, tzv. banatski antibiotik.

Planirali smo da napravimo gastro šor,

kombinaciju svih pića, sireva, zbir svih

domaćih proizvoda koje posetioci naše

manifestacije vole, u kojima uživaju, jer

smo odavno prerasli status isključivo festivala

slanine, iako smo zadržali njenu

srž - takmičenje za najbolju slaninu u

kategoriji domaće, domaće industrijske,

strane, i one posebne, od mangulice -

objašnjava Branislava Bogdanović.

Zahvaljujući ovakvoj posvećenosti u

svakom segmentu organizacije, i kada je

u pitanju gostoprimstvo, kvalitet, kvantitet

proizvoda, od delikatesa do proizvoda

„za svačiji džep“, mogućnosti da

se zaradi, selo živi i veliki broj stanovnika

je ostao u Kačarevu da privređuje,

stvara i rađa nove stanovnike.

55

Hedonizam sa kamena -

događaj koji se ne propušta

sa kamena“, svojevrsni

gastro hepening, biće

„Hedonizam

održan u Eco resortu Fruška

gora na Stražilovu, 16. maja, u organizaciji

Udruženja „Tradicija i

venčanje“, uz podršku Fonda

za izbegla, prognana i raseljena

lica, TV serijala i časopisa

„Kuhinjica“ i Udruženja turističkih

novinara Vojvodine

(UTNV). Povodom najave

manifestacije u Info centru TO

Vojvodine (TOV), 08. aprila,

održana je KZN, kao podsećanje

na autentične ukuse, mirise

i priče i radi saznanja koliko su

duboko povezani naši prostori,

istorija i običaji.

Pod nazivom „Hedonizam

sa kamena“ krije se ideja da iz

skromnosti, iz kamena, iz narodne tradicije,

može da izraste gastronomski hedonizam,

bogat, ukusan, pun duše, a sve to kroz prezentacije,

degustracije, kulturno-umetnički

program i susrete sa majstorima autentične

kuhinje - smatra Gordana Pašin, iz UTNV.

Mirjana Babić (Udruženje

„Tradicija i venčanje“), organizator

i inicijator niza projekata

u proteklih 14 godina, priznala

je da joj je „Hedonizam sa

kamena“ jedan od najdražih

događaja, zbog čuvanja tradicije,

autentičnosti, ambijenta,

zbog Saše Mišića. zaštitnog

lica manifestacije, zbog njenih

predaka. Najavila je i promociju

časopisa „Heodnizam sa kamena“,

koji će i u pisanoj formi

sačuvati sećanja, običaje, stare

recepte…, a koji će se deliti

kako bi došao u ruke svih onih

koji žele da saznaju više o ovoj temi.

Dejan Čavić (Kuhinjica), ovoga puta u

ulozi domaćina prostora, sa četvrt veka

dugim iskustvom vezanim za kulinarstvo,

kaže da su jela sa kamena sa bosansko-hercegovačkog

područja, postala i

vojvođanska, srpska. Po definiciji svetskih

stručnjaka u ovoj oblasti sva ona jela koja

su prisutna više od 30 godina na trpezama

jednog kraja mogu se smatrati izvornim.

S obzirom da se na prostorima Vojvodine

ta jela kuvaju poslednjih 250-300 godina,

odnosno od Čarnojvića, ispravno je da ih

Pozvani ste ma spektakl

Prilika da probate srpska jela sa kamena

nazivati i jelima Vojvodine.

Finansijsku podršku ovom događaju pružio

je Fond za izbegla i prognana lica u

Vojvodini i tim povodom, Dalibor Mitić,

predsednik UO Fonda izrazio je zadovoljstvo

saradnjom sa Srbima u regionu. On

smatra da je veoma interesantna i sintagma

- hedonizam sa kamena, ideja da se predstave

stara srpska jela, tradicionalni recepti

i da se okupe istinski gurmani i hedonisti,

istovremeno prikaže kultura, tradicionalna

kuhinja i delicije Srba sa kamena, krša, sa

prostora današnje BiH, slično i sa prostora

Crne Gore, Dalmacije.... Ciljevi su da se

sačuvaju stari recepti, jela od zaborava, da

se prikažu mlađim generacijama, čiji preci

možda dolaze sa tih prostora, da okupi

one ljude koji su sa tih prostora,

ali su kao mali napustili rodnu

grudu i nastanili se u ravnici, da

se kroz mirise i ukuse te hrane

podsete na rodni kraj i svoje detinjstvo.

„Pakleni kuvar“ Saša Mišić,

zaštitno lice manifestacije i časopisa

„Hedonizam sa kamena“,

naglasio je da je on samo jedan

od kuvara, da su najbolji oni koji

kuvaju, a ima ih jako puno, što

je razlog više da ih, preko ove

manifestacije, ispoštujemo, profesionalce

kao i one koji vekovima

kuvaju, čuvaju ognjište,

hrane porodicu, neguju tradiciju, kulturu

ishrane. Jer bez tradicije nema kulture,

nema naroda, nema nas. Zato je ovde, a na

manifestaciji publiku očekuje sve ono što

su bake mesile, domaćice spremale sa puno

pažnje, ljubavi i od onoga što se ima. Kultura

ishrane sa kamena je starija

od kulture ishrane koja nije sa

kamena. Bez kamena nema ništa.

Sa njim se zida, na kamenu

živi, kuva, stabilan je, i opstaće

svakako.

Iskrin Jasmina Beljan, direktorka

TO Vojvodine konstatovala

je da je ovo jedna od manifestacija

koja je potpuno zašla u

gastronomiju. Značaj negovanja

gastronomskih manifestacija je

veliki zbog materijalnog, duhovnog

nasleđa, međusobnog povezivanja,

zadovoljstva. Zadatak

TOV-a je da radi na njihovom

unapređivanju. Ako su dobre, imaju

potencijal da prerastu u veće, tradicionalne,

a ovo je jedna od takvih. Podržala je

vreme održavanja manifestacije, u špicu

turističke sezone, sredinom maja, kada je

broj turista u kulturnom i duhovnom centru

Srbije - Sremskim Karlovcima, najveći,

što će doprineti i broju posetilaca i značaju

samog događaja.

56

Dobro doš‘o, izuj brige, uspori,

uživaj - u rajskom Janju

Janj, oblast u opštini Šipovo, obuhvata

18 sela podno planine Vitorog, Republika

Srpska, na 100-tinak km od Banja

Luke. Do nje se stiže sa namerom. Reka

Janj, pritoka Plive, dužine 14,35 km prepuna

virova sa potočnom pastrmkom i lipljenom,

brojnim brzacima. Osim atraktivnog

ribolova, reka Janj, čija je temperature vode

bez obzira na godišnje doba uvek oko 7°C,

izvor je pitke vode za opštinu Šipovo.

Na devet kilometara od Šipova, koje leži

na tokovima reke Plive, Janj, Sokočnice,

Lubovice i Volarice, sa epitetom najlepšeg

malog grada u RS, su Janjske otoke, popularno

izletište, smešteno u oko kilometar

dugoj i 300 metara širokoj dolini, i pravo

je čudo prirode. Janjske otoke nazvane su

po “vodi koja otiče” brojnim potočićima

kroz predivnu, bujnu zelenu šumu, praveći

bezbroj kaskada, vodopada, mostića … Na

obalama načičkane stoje stare i autentične

vodenice pretvorene u mesta za uživanje,

roštiljanje.

Janjske otoke su, uz Plitvička jezera, proglašene

najlepšim izletištem u SFRJ, Prašuma

“Kriva jela” jedina je u BiH na UNES-

CO listi svetske prirodne baštine odlukom

Komiteta za svetsku baštinu UNESCO, od

28. jula 2021. Vaganska pećina živopisnih

stalaktita, sa brojnim lepotama na svega

120 metara uređenih staza ima osam celina

koje izazivaju nepodeljeno divljenje posetilaca.

Manastir Glogovac je sagrađen na mestu

manastira iz ranog XIV veka, verovatno

zadužbinom srpskog kralja Milutina; Crkva

Rođenja Presvete Bogorodice - Kamena

crkva, nastala na temeljima crkve brvnare

osveštane 1858. u Strojicama privlači pažnju

turista kao i tvrđava Sokograd, izvori

Plive, jezera lekovite vode Veliki i Mali

Đol; rimski spomenik uklesan u steni…

Među znamenitostima ovog kraja je i škola

u Strojicama (iz 1913), jedna od najstarijih

seoskih škola u današnjoj BiH. Godine

1972. u njoj je bilo 1.270 đaka. U septembru

2022. upisano je pet prvaka.

Nakon Drugog svetskog rata je od oko

14.000 Janjana, u Janju ostalo da živi oko

9.000 stanovnika. U procesu kolonizacije

iz ovog kraja iseljeno oko 1.350 stanovnika.

Osim prerade drveta, nekada kao i da-

Dobro došli u rajski Janj

Cvijan Savković

nas primarne privredne grane, meštani u

Janjskim otokama uzgajaju ribu, prave

na daleko čuveni sir i kajmak, rakiju,

izrađuju predmete od drveta u skladu sa

tradicijom kraja, ali se sve više bave turizmom,

izdavnjem soba i domaćinstava.

Janjani rado dočekuju goste, želeći da predstave

osobenosti kulture i odnegovane tradicije

svoga kraja, i toplom dobrodošlicom,

ispisanom na dasci usput okačenoj na drvo

jošike (jove) poručuju: - „Dobro doš‘o, izuj

brige…uspori…uživaj!”. Turistička ponuda

je najviše fokusirana na aktivan odmor

u prirodi, uz kombinaciju sa seoskim

turizmom. Naime, Šipovo ima preko 300

km uređenih brdskih i planinskih staza, a

u turističko-info centru mogu se iznajmiti

bicikli, angažovati vodiči, planinariti, šetati…

Pored raftinga i kajaka na Plivi i Janju,

domaćini organizuju i foto safari, posmatranje

divljih životinja, poput medveda, vuka,

divljih svinja, tetreba… Najpopularniji turistički

sadržaj ovog kraja je „mušičarenje“

na rekama Pliva i Janj, gde se održavaju i

važna svetska takmičenja.

- U Vojvodinu se od 1946. i kasnije,

doselilo oko 15.000 ljudi. Najviše u Obrovac,

Ravno Selo, Banatsko Novo Selo, Perlez,

Knićanin i Despotovac. Saživeli smo

se sa ovim narodom i pripadamo obema

kulturama. Jednom Janjanin uvek Janjanin

i gde god živeli svake godine nalazimo se u

vreme Janjskog sabora i Janjskog višeboja.

Zavičajno udruženje “Janjana” iz Vojvodine

i KUD “Janj” iz Strojnica, sedamanaest

godina organizuju ovu jedinstvenu manifestaciju,

koja ima korene u Janjskom saboru,

s tim što je osnivanjem Višeboja program

Sabora, kulturne i duhovne manifestacije

crkveno-narodnog karaktera, proširen i

izdvojen kao zasebna sportsko-rekreativna

i etno-turistička celina, koja se održava u

vreme Dana Šipova - kaže Cvijan Savković,

sekretar Zavičajnog udruženja “Janjana”

Janjske otoke je mesto održavanja - ZET

festa, takođe sredinom jula. Janjani neguju

kult košenja trave i dobrih kosaca, i koriste

svaku priliku da pokažu svoju živopisnu

žensku narodnu nošnju kakva se ne pravi

nigde, osim u njihovom starom kraju. Imaju

svoje gluvo kolo, svoje posebne božićne,

slavske i prelske običaje. Vole i da se pohvale

svojim starinskim jelima, janjskom

pitom, sirom u obliku pletenice… U janjskim

selima i danas živi tradicija utkana u

savremen način života.

57

Sa KZN povodom promocije Kovinske regate 2025

Pogled na ravnicu sa reka

Kako u ranijim strategijama razvoja

turizma Srbije tako i u strategijama

koje su se odnosile na razvoj

tuirzma u Vojvodini, odnosno programima

razvoja, strategijama brenda itd, u svima

je vodeno bogatstvo Vojvodine viđeno kao

jedan od osnovnih resursa. Svi turistički

subjekti i opštine bile su „okrenuti leđima

od vode“, i sve ono što su razvijali u turizmu,

razvijali su u središtu svojih opština a

nikako na vodi. Poslednjih godina menja

se ne samo narativ već i odnos prema vodnom

bogatstvu, pa i Turistička organizacija

Vojvodine želi da podrži maksimum

aktivnosti koje se odvijaju na vodi, bilo

kroz promocije, radionice, na terenu u

radu sa stakeholderima, kako bi uticala na

poboljšanje razvoja infrastrukture i samih

aktivnosti vezanih za izbor mogućnosti

povezanih sa vodom - istakla je Jasmina

Beljan Iskrin, v.d. direktorka Turističke organizacije

Vojvodine na KZN, održanoj u

Info centru TO Vojvodine, vezanoj za „Kovinsku

regatu 2025‟, najavljenoj za period

od 27. jula do 09. avgusta.

Divna Kirilov iz Turističke organizacije

opštine Kovin, zahvaljujući uspešno realizovanoj

prošlogodišnjoj „rečnoj avanturi“,

najavila je „Kovinsku regatu 2025“,

u opštini koja je prepoznata po vodenim

resursima, odnosno reci Dunav, koja se

nalazi na tri kilometra od grada, a kroz opštinu

protiče dužinom od 46km; rukavcu -

Dunavac, koji dopire do same ivice grada,

na kojem je podignuto pristanište; jezeru

Provala, petnaestak kilometara od grada,

nastalom velikom poplavom Dunava.

- Osnovna ideja prezentacije regate je

predstavljanje našeg grada, njegovih lepota,

reke Dunava i Tise, promovisanja ekologije

prirodnih lepota uopšte, po kojima

je kovinska opština poznata. Prošle godine

smo organizovali regatu kanalom DTD,

niz kovinski Dunavac do Zrenjanina i nazad

u trajanju od 10 dana. Ove godine ruta

plovidbe je malo duža, i obuhvata opštine:

Pančevo, Staru Pazovu, Zrenjanin, Stari

Bečej, Senta, Kanjižu, Mol i Zemun, dok je

Kovin početna i zadnja stanica ove vojvođanske

regate - izvestila je Divna Kirilov.

Uspehu prezentacije „Kovinske regate

2025“ pored velikog broja turističkih novinara,

doprinelo je prisustvo istaknutih

predstvnika lokalnih samouprava gradova

i mesta pored kojih prolazi regata, među

kojima se razvila konstruktivna diskusija o

mogućnostima, potrebama, ali i sa sugestijama

i rešenjima za unapređenje ovog vida

turističke ponude čiji je krajnji cilj prerastanje

turističkih potencijala u, do kraja

osmišljen, atraktivno upakovan turistički

proizvod.

Dogovorena je i dalja komunikacija između

organizatora, TOO Kovin i gospodina

Vase Bugarskog, zapovednika regate i

idejnog tvorca ove ideje, radi daljih smernica

postavljanja potrebne infrastrukture,

te aktivnog učešća domaćina, poljoprivrednih

proizvođača, proizvođača domaćih

proizvoda i rukotvorina, u promociji

svoje opštine za vreme dolaska učesnika

regate.

Turistički proizvod „Kovinska regata“

bila je učesnik Sajma nautike u Beogradu

(03 - 07 aprila), a sama prezetacija na štandu

Udruženja „Dunavski propeler“ izazvala

je veliko interesovanje nautičara.

Svi zainteresovani za ovu jedinstvenu

regatu mogu preuzeti obrazac za prijavu,

na linku koji se nalazi u novostima na sajtu

ТОО Коvin: www.turizamkovin.rs.

58

Institutut u Sr. Karlovcima - kuća u

kojoj teorija i praksa žive zajedno

Sremskokarlovčani, kojima “vino

umesto krvi teče žilama”, jer se

gajenjem vinove loze i pravljenjem

vina bave od pamtiveka, koriste

svaku priliku da povežu svoj rad sa

strukom i naukom, da se pohvale sa

svojim vinima, iskazujući poštovanje

i podršku Institutu i svim zaposlenima,

svesni njihovog značaja, ali i svoje

tradicije. Sa tim se slaže i prof. dr

Dragoslav Ivanišević, direktor Departrmana

za voćarstvo, vinogradarstvo,

hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog

fakulteta u Novom Sadu.

- Radimo u pravcu da vinarija

uvek bude na usluzi, da izađemo u

susret njihovim potrebma, da za sve

svoje probleme nađu odgovor. Da li i

koliko smo u mogućnosti da im svaki

put pomognemo ne znam, ali odgovorno

tvrdim da se trudimo maksimalno

u pravcu obezbeđivanja svih mogućih

informacija i svega što im je potrebno.

Potvrde kontinuirane i kvalitetne saradnje

vinogradara, vinara i stručnjaka

sa Instituta stigle su sa najprestižnijih

vinskih festivala u zemlji, regiona

i sveta. Samo na Open Balkan Wine

Trophy održanom u okviru 3th Wine

vision - by Open Balkan 2024, u Beogradu

od 22-24. novembra, u konkurenciji

od preko 650 izlagača iz 38 zemalja

i 10.000 etiketa, karlovačka vina

„pokupila“ su preko 25 medalja boje

platine i zlata potvrđujući istorijsku i

kulturnu matricu - vinske prestonice,

za koje je opština, na čelu sa Draženom

Đurđićem, predsednikom opštine,

u zgradi Magistrata kasnije priredila

Masterclass nagrađenih vina, koji je

vodio Igor Luković, svetski poznati

vinski stručnjak, istovremeno podelivši

svoj uspeh sa sugrađanima i predstavnicima

medija.

- Na balkanskoj vinskoj sceni

Sremski Karlovci su zauzeli vrlo primećeno

mesto i danas, bez ustručavanja

možemo da se pohvalimo da je

kvalitet vina iz godine u godine sve bolji

- kaže dr Ivanišević uz napomenu:

- Pred nama su brojni zadaci

kao što su proširivanje zasada

našim starim, lokalnim, autohtonim

sortama, kao i novostvorenim

sortama na Institutu; da

izađemo u susret klimatskim

promenama primenom nove

tehnologije u proizvodnji grožđa

i vina, i novim zahtevima

potrošača. Promene nastale

u pogledu klime ne možemo

zaustaviti, ali im se možemo

prilagoditi i izvući što bolji

kvalitet. To je naša misija

kojoj u prilog ide i učešće na

projektu AdaptVitis, koji ima

za cilj upravo poboljšanje

Prof. dr Dragoslav

Ivanišević

i vinarstvo u Sremskim Karlovcima,

odnosno Nacionalnog

instituta za vinogradarstvo i

vinarstvo, koji će, pored novih

zasada vinove loze, obuhvatati

i novopodignute radne objekte,

kao modernu osnovu budućeg

razvoja srpskog vinogradarstva

i vinarstva u cilju unapređenja

proizvodnje grožđa i

vina u Srbiji, ali i u čitavom

regionu. Plan je da Nacionalni

institut za vinogradarstvo i

vinarstvo bude najznačajnija

ustanova u toj oblasti na ovim

prostorima, a Sremski Karlovci

centar vinarstva u zemlji i

prilagođavanja vinogradarstva klimatskim

promenama. AdaptiVitis će nam dati priliku

da ispitamo sve mogućnosti i agrotehnike i

sortimenta, da Karlovačanima i šire pružimo

veće mogućnosti za ono što nas čeka.

Činjenica je da se površine pod vinogradima

u Sr. Karlovcima uvećavaju, što je

razlika u odnosu na ostatak Srbije, ali i da

treba da bude još intenzivnije. Prvi korak je

učinjen izradom urbanističkog projekta za

novi kompleks Instituta za vinogradarstvo

okruženju sa aktivnostima na polju edukacije,

informisanja o savremenim tokovima

u proizvodnji vina, namenjenim kako proizvođačima

tako i studentima fakulteta, a

kroz okupljanje zainteresovanih subjekata

kada su u pitanju vinogradarska i vinarska

delatnost, kao i kroz stručno-naučni i istraživački

rad. Opremanje Instituta biće praćeno

najsavremenijom tehnologijom dostupnom

naučnim i stručnim radnicima vinogradarsko-vinarske

struke.

59

Petar Samardžija:

Prve divane o lozi i vinu, Petar Samardžija

zapisao je u 14. broju Dnevnikovog

dodatka „Nedeljni ručak“, 2007.,

na predlog Rože Luko Stošić i Marine Jablanov

Stojanović, urednica, na osnovu ispravne

procene da nedeljni ruškovi - male

svečanosti od posebnog značaja za Vojvođane,

oplemene vinom. Angažman ovog vrsnog

enofila, dipl. agronoma na mestu kolumniste,

koji je u svetu novinarstva proveo

duže od pola veka, kao još jedan ispravan

potez „Dnevnikovih“ dama. Godine 1998.

Petar Samardžija je pokrenuo „Svet pića“,

prvu jugoslovensku reviju o kulturi pića,

koja izlazi do 2011., ali „zahvaljujući profesiji

i enofilskoj radoznalosti, još uvek tabana

evropskim vinogorjima“.

Bez sumnje, već je mesto rođenja - Pariz,

odrastanja - Dalmacija, mladost provedena

sa pogledom na fruškogorje, u gradu

kojem je SAD (sadnica) deo imena, predodredio

životni put Petra Samardžije i njegovu

vinsku sudbinu.

„Ovoga mi vina“ (Prometej, Novi Sad,

2024) sa preko 70 priča u intervalu zapisivanih

od 2017 - 2024., govori o božanskoj

prirodi vina, polazeći prvenstveno od

Fruške gore, obuhvatajući ceo svet. Piše o

onome što zna i voli, razumljivo i slojevito,

čitljivo i za laike i za poznavaoce. Prvi

će mnogo toga naučiti, ovi drugi proveriti

i dopuniti svoje znanje. Sa ličnim potpisom

kao potvrdom da se svemu izrečenom može

verovati.

Govori poput Plinija (I vek): pričaću

vam o lozi sa ozbiljnošću koja pristaje Rimljanima

kada govore o nauci i umetnosti.

Neću govoriti o njoj kao lekar, nego kao sudija

koji je dužan da se izjasni o fizičkom i

moralnom zdravlju čovečanstva“.

- Priče o vinu napisane su pitkim jezikom,

poput laganog vina, lakog i lepršavog,

pristup mu je ljudski, sklon navođenju nekih

lokalnih šala, osobenosti, kurioziteta, poput

opaske - „Nepce je centar sveta“. kaže Dragan

Prole, filozof, u predgovoru ove knjige.

Pisac „Ovoga mi vina“ ne mašta, već maštu

pretvara u stvarnost i objašnjava da bez negovanja

vinskog patriotizma nema razvoja

vinarstva ni u jednoj zemlji.

Loza traži poštovanje, jer je rođena

mnogo pre homo sapiensa, kao divlja, malog

roda, do plemenite, nastale krajem V

veka p.n.e. Priča o vinu je priča o čoveku. O

piću prema kojem ni Isus nije bio ravnodu-

šan. Voleo ga je, čak je na svadbi u Kani

učinio svoje prvo čudo, kada ga je ponestalo,

nadomestio je novim.

„Vino daje snagu telu, toplinu srcu,

a životnost duhu“. Gospodin Samardžija

uvek tipuje na vina od domaćih sorti

grožđa, jer „u Rimu pij rimsko, u Sremu

sremsko. Grašac (Italijanski rizling) je

lična karta Fruške gore. Do njega su Sila,

Petar Samardžija

mirisna Neoplanta, Probus…, brojne novostvorene

sorte na Institutu u Sremskim

Karlovcima u koje su svoju stručnost,

trud, veliki deo života uložili Dragoslav

Milisavljević, dr Vladimir Kovač, dr Nadežda

Ružić, dr Petar Cindrić, dr Sima

Lazić i dr.

Za gospodina Samardžiju, zaljubljenika

u fruškogorje, bez dvojbe bi rekli,

60

Ovoga mi vina

da je to zbog vina, napred nabrojanog, ali

i Pino Noir-a, Chardonnay-a, o vinima sa

specifičnim karakteristikama teroara, zasnovanih

na tradiciji, u skladu sa savremenim

zahtevima kvalitetne proizvodnje.

Govori: - Sve do nedavno, pilo se godišnje

milion litara masovnih, jeftinih, jednostavnih

vina. Najtraženiji u Beogradu bili

su Banatski rizling Vršačkih vinograda i

Karlovački rizling Podruma „Fruškogorac“

u Petrovaradinu. Bio je to današnjim očima

gledano, naš varvarski način uživanja u

vinu, koji je na žalost dugo trajao... Za razliku

od ranije, danas se vinu poklanja pažnja

koju najstarije čovekovo piće zaslužuje.

O Igoru Mandiću, saborcu u stvaranju,

pisanju, piću, pominje sa pijetotom nekoliko

puta; o Tanji Đuričić, enologu vinarije

„Erdevik“, kreatoru najtrofejnijih vina na

svetskim vinskim festivalima - stručnjaku

kojem se veruje; o vinogradima vinarije

„Bajilo“, najvećem oglednom dobru karlovačkog

Instituta, i sa 14.000 čokota Sile

- najvećem proizvođaču ove vinske etikete

na svetu; o Sremskoj Kamenici nekada

ozbiljnom vinogradarskom kraju, danas sa

jednom vinarijom „Šukac“; o Vinskoj republici

„InterFestu“.

Piše o vernicima Portugizera i Mačkovim

danima mladog vina u Irigu, sa namerom

da se Fruška upiše na listu svetskih

metropola mladog vina; piše o petrovaradinskoj

trti, jednom čokotu Žametovke, u

dvorištu porodične kuće Petra Mudrog zasađenog

2014., potomku najstarijeg čokota

na svetu, koji i posle 400 godina rađa na

mariborskom Lentu.

Konstatuje da je sve više vinopija sa

negovanim nepcetom. Gde se loza sadi ima

nade. Podseća da su sremska vina još u XVI

veku imala svoje mesto na evropskom, naročito

češkom i poljskom tržištu, i ne samo

da su se nalazila na njihovim trpezama,

nego su bila i statusni simbol.

Za njega je „Srem jedan od najlepših

vinogradarskih krajeva u zemlji. Na njegovim

bregovima živi vredni, vedri i vaspitani

živalj, nazvan Fruškogorci ili „planinci“,

koji pored… svih peripetija, ostade na tom

terenu više od 1.700 godina privijen uz vinovu

lozu, kojoj je davao ljubav i znoj, od

koje je dobijao veselje, nadahnuće i deo

svoje neobuzdane individualnosti“ i poručuje:

- Fruška gora leži na zlatnim polugama

- loznim i voćnim i ako bi prihvatili

tvrdnju da Srema ima samo tamo gde su

čokoti i vinogradi, onda bi se morali složiti

s tim, da njega više skoro da i nema.

Na više od 50.000 ha Bogom danih za vinovu

lozu…, danas je pod lozom manje

od 1.000 hektara. Umesto da se na toj velikoj

površini stiče bogatstvo ono je prepušteno

siromaštvu, koje se na njemu postiže

setvom ratarskog bilja. A Pokrajina

Vinski aristokrata

žedna. Neda se svojim vinima da ostare,

pa nema vinskih staraca….“

Zvuči sumorno, ali pisano nadahnuto,

na momente duhovito, i sa verom da

„gde god se loza sadi ima nade“.

A mi, čitaoci, pozdravljamo ovaj izdavački

poduhvat sa niskom kvalitetnih

štiva, koja zahtevaju više ponovljenih

čitanja. Očekujemo i nova.

61

Kultura je važan deo živo

Centar za kulturu „Vuk Karadžić” Loznica polivalentna

je ustanova kulture izuzetno značajna

i jedinstvena u zemlji i šire. Centar je osnovan

1998. godine za sprovođenje delatnosti iz oblasti kulture,

prosvete, muzeja, galerija, zbirki, zaštite kulturnih

dobara, prirodnih i drugih znamenitosti. Pod njegovom

ingerencijom se nalaze sve ustanove koje se bave, i

u čijem fokusu je kultura (osim Biblioteke Vukovog

zavičaja), kulturna zbivanja u gradu i mestima koja

mu pripradaju, poput: Znamenitog mesta Tršić, Muzeja

Jadra (osnovan 1987), Galerije Miće Popovića i Vere

Božičković Popović (otvorene 1989), Vukovog doma

kulture (objekta specifične namene iz 1937), Spomen

kompleksa Tekeriš, Gučevo i Draginac. Jedna od redovnih

aktivnosti Centra je i organizacija i realizacija

različitih oblika formalnog i neformalnog obrazovanja

za decu predškolskog, školskog uzrasta, i za odrasle.

Bogata aktivnost Centra

Mr Snežana Nešković Simić, direktor Centra za

kulturu „Vuk Karadžić”, akademski slikar, objašnjava

bogatu aktivnost ove ustanove,

koja aktivno prati sva obeležavanja,

akcije kao kulturni pregalac

i inspirator očuvanja svih

tradicionalnih vrednosti. Kako

bi podržala narodni običaj star

nekoliko vekova, prisutna je i

na polaganju ratarskih sveća u

manastiru Tronoša, a svake godine

uoči ovog događaja, u organizaciji

Centra sa učenicima

OŠ u Tršiću, rade se radionice

šaranja jaja voskom, razvijajući

svest o značaju i lepoti ove

tradicije kod najmlađih.

Mr Snežana

Nešković Simić

Ako bi iz mnoštva značajnog trebalo izvojiti najznačajnije

u radu Centra, Znamenitom mestu Tršić, kolevki

srpskog jezika i pisma pripada centralno. U užem jezgru

koje se prostire na 5.5 ha, nalazi se 35-40 objekata

narodnog graditeljstva. Godine 2019. Vlada Republike

Srbije šire područje koje obuhvata 1.800ha proglašava

Predeo izuzetnih odlika „Kulturni predeo Tršić - Tronoša“.

Osnovne vrednosti u ovom zaštićenom području

čine „Spomen kuća Vuka Karadžića“ sa zaštićenom

okolinom, kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog

značaja i Spomenik kulture od velikog značaja - manastir

„Tronoša“ (XIV vek).

Obeležavanja značajnih datuma, mr Nešković Simić

smatra obavezom Centra, kako zbog pijeteta prema

određenim ličnostima i događajima tako i zbog podsećanja

na neprelozanost i veličinu njihovih dela za

sadašnje generacije. U tom kontekstu, Centar priprema

obeležavanje 130 godina od smrti Mine Karadžić Vukomanović

(Beč, 12. jun 1894), slikara i književnika,

Vukov Dom kulture u Loznici

Spomen kuća Vuka Karadžića u Tršiću

62

ta i nacionalnog identiteta

sedmog deteta Vuka Karadžića i

Ane Marije Kraus, a čijim imenom

je nazvana Galerija u Vukovog

doma kulture.

Od svih manifestacija nematerijalne

kulturne baštine posebno

mesto pripada najstarijoj i najvećoj

kulturnoj manifestaciji -

Vukovom saboru, koji neprekidno

traje od 1933. Povodom 90

godina postojanja Vukovog sabora,

koji organizuju Centar za

kulturu „Vuk Karadžić” i Grad

Loznica, manifestacija je 2023.

godine, odlikovana Sretenjskim

ordenom drugog stepena.

Nizu kulturnih dešavanja

u Tršiću, 1972. pridružio se

Đački Vukov sabor, koji je od

provobitnih sportskih i likovnih

takmičenja proširen na radionice

kaligrafije, takmičenja iz srpskog

jezika i jezičke kulture (na republičkom

nivou za osnovnoškolce

i srednjoškolce), Vukovu trku

(za učenike osnovnih i srednjih

škola), uz pozorišne predstave,

naučne skupove na temu dečje

književnosti.

Loznica vodi računa o

svojim velikanima

Položaj Loznice, uz Drinu

podno Gučeva, odredio je sudbinu ovog

kraja burne istorije, koju su ispisivali znani

i neznani junaci. Zato su spomenici, njima

u čast, podizani na svakom koraku. Prvi

srpski ustanak ostavio je sećanje na podrinjskog

vojvodu Anta Bogićevića (umro

1813. u Loznici); 28. aprila prošle godine

obeleženo je 220 godina boja na Čokešini;

Spomen-kosturnica podignuta 1928. u selu

Tekeriš na Ceru, pomen je na prvu srpsku i

ujedno savezničku pobedu u Velikom ratu;

u Spomen - kosturnici (podignutoj 1929)

na Gučevu nalaze se posmrtni ostaci srpskih

i austrougarskih vojnika, poginulih

1914. godine za vreme Gučevske bitke;

Centar je organizator obeležavanja sećanje

na 31. avgust 1941. i prvi oslobođeni

grad u Evropi za vreme Drugog svetskog

rata - Loznicu i četničkog potkupovnika

Veselina Misite. Nakon Bitke za Loznicu

nakon koje je grad bio oslobođen 40 dana,

sledio je „krvavi oktobar“ i manje poznati

Galerija Miće Popovića i Vere Božičković Popović

Spomen kompleks na Gučevu

genocid, koji je u selima Gornjeg Jadra,

počinjen nad srpskim civilima. Prvi zločin

zabeležen je u selu Draginac, i prethodio

je onima koji su, nekoliko dana kasnije,

izvršeni u Kraljevu i Kragujevcu.

Loznica je grad kulture i znamenitih

istorijskih ličnosti, na prvom mestu Vuka

Karadžića, Miće Popovića, Jovana Cvijića,

svetski poznatog geografa.

U delokrugu rada Centra nalazi se i Galerija

Miće Popovića i Vere Božičković

Popović, sa vrednim slikama dobijenim

na poklon rodnom gradu. Njima u čast 12.

juna, svake godine održavaju se Mićini i

Verini dani.

- Loznica vodi računa o svojim velikanima

i drago mi je da živim u ovom

vremenu i što iimam privilegiju da sam

na čelu ovakve ustanove u kojoj radim

35 godina. Centar ima 40 zaposlenih, od

stručnog kadra: istoričara, etnologa, arheologa,

preko vodiče, do tri radnika

koji se brinu da Tršić izleda

čist, da trava bude pokošena i

dva čuvara - dodaje naša sagovornica,

naglašavajući važnost

svakog pojedinca, profesije i opravdanost

prisustva u nesmetanom

i kvalitetnom radu Centra.

I još malo činjenica. Godine

2011. u „Godini knjige i jezika”

u Tršiću je otvoren Muzej

jezika i pisma, po mnogo čemu

jedinstvena institucija te vrste

ne samo u Srbiji nego i van njenih

granica, zasnovan na ideji i

doprinosu Loznice i Centra za

kulturu „Vuk Karadzić“, koju

je podržalo Ministarstvo kulture.

Od 90-tih godina do danas.

redovni gosti Vukovog Tršića

u Predsaborske dane Vukovog

sabora su slavisti iz celog sveta,

koji održavaju tzv. plenarna zasedanja,

Njihov boravak u trajanju

od dva-tri dana podrazumeva

i posetu Vukovoj rodnoj

kući, zaštićenoj i sačuvanoj u

autentičnom obliku, bez struje

i sa podovima od blata.

- Strancima koji obilaze

Vukovu kuću teško možemo

objasniti i tadašnje uslove

života i naša nastojanja da tako nasleđeno,

sačuvamo u izvornom obliku. Ali sve nas

je rasplakao jedan profesor sa katedre za

slavistiku sa Univerziteta u Indiji, koji je

poljubio prag Vukove kuće objasnivši: „Ja

sam svoju životnu misiju ispuno jer kod

nas čovek za života treba da obiđe jedno

sveto mesto. Ja sam došao na to mesto i to

je ova kuća“.

Koliko je Vuk Karadžić zadužio

čovečanstvo govori i podatak da ga je

UNESCO 1985. proglasio „građaninom

sveta“, kao „jednog od onih umova koji

su najviše doprineli duhovnom jedinstvu

čovečanstva.” Dodajmo i da je Vukov sabor

2012. godine upisan u Nacionalni registar

nematerijalnog kulturnog nasleđa

Srbije.

Zato hvala svima onima koji bezrezervno

rade na istraživanju, očuvanju svega

nasleđenog što smo dužni da predamo narednim

generacijama.

63

Stvaramo nove šampione u ston

Reči šampiona Zlatka Keslera se slušaju

Oni koji prevaziđu izazove

postaju divovi.

Neki od njih svakog

dana vredno treniraju, pobeđuju

i osvajaju medalje na najvećim

svetskim takmičenjima,

uspešni su i cenjeni i kao sportisti

i kao ljudi.

Zlatko Kesler, svetski i

evropski šampion u stonom

tenisu, jedan je od najuspešnijih

na svetu stonotenisera sa

invaliditetom svih vremena,

danas jednako uspešan selektor

i trener Stonoteniske reprezentacije

Srbije za osobe sa

invaliditetom. Kao igrač osvojio

je ukupno 26 medalja (na

šest Paraolimpijskih igra (pet),

na četiri Svetskih prvenstava

(pet) i na 13 Evropskih šampionata

(16)), na mestu selektora

29, kao trener 16.

Danas u ulozi trenera stonoteniske

reprezentacije Srbije

priprema nove nade srpskog

stonog tenisa. U tome mu pomažu

Borislava Perić Ranković,

najbolja stonoteniserka

sveta u kategoriji sportista sa

invaliditetom (2015., Lisabon),

koja sa dubl partnerka, Nadom

Matić, takođe nosiocem brojnih

odličja sa prestižnih svetskih

takmičenja, dva puta nedeljeno

kao sparing partneri,

prenosi svoja iskustva naslednicama.

Dragocena je i pomoć

Lazara Kurteša, novinara,

igrača i selektora stonoteniske

reprezentacije, od 2010. stalnog

člana Stonoteniske invalidske

federacije, kao trener,

zajedno sa Zlatkom Keslerom

uspešno vodi najbolje u ovoj

konkurenciji.

Na SPENS-u koji nazivaju

i KUĆOM STONOG TENI-

SA treniraju evropski i svetski

šampioni. To je mesto gde

se sastaju mladost i iskustvo,

bivši igrači koji se odazivaju

svakom pozivu kolega znajući

da je njihova pomoć dragocena.

Tu praksu iskusili su u aktivnim

danima Zlatko Kesler

i Ilija Đurašinović, još jedan

uspešan stonoteniser (bronza

na Paraolimpijadi u Njujorku

1984., tri puta zlatni i jednom

srebrni na paraolimpijskim

igrama u ekipnoj konkurenciji),

kada je njima bila potrebna

podrška starijih stonotenisera.

Trenutno traju pripreme za

evropsko prvenstvo u Helsingborgu,

Švedskoj, u novembru

ove godine gde se, s obzirom

na smenu generacija i da je

čuveni ženski dubl: Perić -

Matić, srebrni iz Pariza prošle

godine, odlučio da napusti

takmičarski sport, očekuje

se osvajanje jedne medalje, a

najbliži tome je dubl par Mitar

Palikuća - Mladen Ćirić. Tu je

Trener Lazar Kurteš uz šampionski muški dubl

i ženska ekipa u sastavu Kristina

Arančić i Zorica Popadić,

u klasi 4,5, a u klasi 2,3 Ana

Prvulović i Sanja Bogićević.

Takođe imamo stari muški

dubl u klasi 2,3, Goran Per-

Jedan trening,

64

om tenisu osoba sa invaliditetom

Trenerski tandem za nove svetske medalje

hiljadu radosti

Beba i Nada - sinonim za rad, uspeh i zadovoljstvo

lić i Boriša Ivković koji čine

okosnicu reprezentacije koja

bi trebala da nastupe ove godine

na evropskom prvenstvu

uz nadu da bi mogli da osvoje

jednu medalju ili dve.

- Uz svu nesebičnu pomoć,

kao i vredan rad i želju naših

mladih stonotenisera, nadamo

se da ćemo i u narednom paraolimpijskom

ciklusu, do Los

Anđelesa 2028., tako nastaviti

- kaže Zlatko Kesler.

Stonoteniski savez Srbije osoba

sa invaliditetom okuplja 13

klubova, oko 120 registrovanih

igrača u svim kategorijama, osoba

koje su igrači u kolicima i stajaći

igrači sa invaliditetom. Od

tih 13, čak tri su iz Novog Sada:

Stonoteniski klub osoba sa invaliditetom

„SPID“, „Tvrđava

021“ i „Nais“, ukupno 30 osoba

koje treniraju pod istim krovom.

Novi Sad je po rečima gospodina

Keslera, dugi niz godina jedan

od centara muških i ženskih

stonoteniskih ekipa, kao logičan

sled popularnosti ovog sporta

širom Vojvodine, gde je svako

selo u vreme bivše Jugoslavije

imalo stonotenski klub. SPENS

je i središte reprezentacije Srbije,

gde se okuplja i priprema

stonoteniska reprezentacija osoba

sa invaliditetom za naredna

takmičenja.

- Kada shvatite da ćete

ostati vezani za kolica, morate

prelomiti i pripremiti se za neki

drugi život tražeći način da se

nečemu posvetite. Neko će se

posvetiti školi, neko će se izlaz

naći u sportu. Mnogi od nas su

se opredelili za stoni tenis, koji

je, zbog odličnih rezultata često

bio prisutan u medijima. Razlog

je i što na SPENS-u imamo dobre

uslove, prilagođene našim

potrebama. Podršku dobijamo

i od Ministarstva sporta u vidu

sportskih renti, kada osvojimo

medalju, stipendija za mlade

sportiste koji osvoje neku medalju

na velikim takmičenjima,

što je ne mala satisfakcija da

nastave svoje treninge i budu

socijalo aktivni. Kod ovh mladih

ljudi koji se ostvaruju kroz

sport, velika je želja za uspehom,

za radom, jer su shvatili

da sedenje u kući nije rešenje.

Danas je i društvo otvorenije,

oslobođeno predrasuda, i radi

se na tome da je dosta toga prilagođeno

osobama sa invalideitetom

što omogućava korišćenje

gradskog prevoza, a automobili

sa ručnim komandama pristupačni

su da mnogi od nas mogu

da postanu vozači. Država pomaže

i nabavku sportskih invalidskih

kolica, za osobe koje se

bave sportom, teška 10-12 kg,

za razliku od običnih, bolničkih

teških 20 - 30 kg, što nam olakšava

život - istakao je gospodin

Kesler, i uputio poziv osobama

sa invaliditetom, koje se još nisu

uključile u neke aktivnosti, da se

oprobaju u sportu, pre svega u

stonom tenisu.

65

Tamburica fest zadivila Beč

Tamburica fest je najvišim brojkama

ocenjenom promocijom

na ovogodišnjem Svetosavskom

balu u Beču, ostavila snažan pečat

svoje kulturne misije neposrednim

učešćem, i širom otvorila vrata velelepnog

dvorca Hofburg za saradnju

i druženje u još većem obimu naredne

godine. Delegacija Tamburica festa uz

podršku tamburaškog ansambla „Velos“,

sadržajnim predstavljanjem manifestacije

koja traje od 2008. godine,

potvrdila je epitet najboljeg festivala

etno muzike u Evropi kao i činjenicu

da nosi zvanje „Najbolje iz Vojvodine“.

Na najprestižnijem okupljanju srpske

zajednice u prestonici Austrije,

kao sastavni deo čuvene bečke balske

sezone i svetosavskih svečanosti, tradiciji

koja traje od 1846. godine, prisustvovali

su gosti sa svih kontinenata.

Ove godine, u 14 sala palate Hofburg i

prisustvo više od 2.500 zvanica, odenutih

u paradne odore, smoking odela

i večernje haljine, održan je celovečernji

program.

Tamburica fest je na raspolaganju

imala veliku svečanu „Agape salu“,

koja je, međutim, bila mala da primi

sve zainteresovane goste u istom trenutku,

pa su se tokom programa sve

do tri časa ujutro narednog dana, znatiželjnici

smenjivali u raskošnom prostoru.

Predstavnici naše dijaspore tiskali

su se da čuju umilne zvuke tamburice,

koje su budile nostalgiju, i da svedoče

jedinstvenom predstavljanju srpske

kulture čuvara tradicije, festivala koji

objedinjuje sve vidove umetničkog

stvaralaštva.

Tamburaši „Velosa“, apsolutnog pobednika

Tamburica festa su, izvodeći

bogat program, od valcera, klasičnih

kompozicija pa sve do starogradskih i

srpskih narodnih pesama, brali salve

aplauza. Pokazali su snagu i moć tamburice,

instrumenta koji na najvišem

nivou jednako iznedrava sve muzičke

žanrove. Njima su raskošnim glasovima

svesrdnu podršku pružali Marinko

Mare Stambolija, pobednik Tamburaške

mondovizije i Helga Popović, istaknuta

vokalna solistkinja.

Veoma zapaženim nastupom Tamburica

festa na prestižnom Svetosavskom balu,

gosti, kao i domaćini iz Srpskog centra, bili

su oduševljeni, posebno Milorad Samardžija,

umetnički direktor Svetosavskog bala

i Milan Vidović, predsednik Srpskog centra

u Beču i organizator Svetosavskog bala.

Ekipa Tamburica festa u Beču

Saradnja dve institucije , izvesno je, biće

nastavljena u oba smera, s obzirom na to da

se očekuje prisustvo predstavnika Srpskog

centra i na ovogodišnjem festivalu na centralnom

gradskom trgu u Novom Sadu, kao

i nastup Tamburica festa u palati Hofburg

dogodine.

XVIII Svetski Tamburica fest će ove godine biti održan od 11. do 14. septembra na

Gradskom trgu i u Novom Sadu. Komisija Svetskog Tamburica Fest-a je već donela konačnu

odluku o učešću 15 novih autorskih kompozicija na ovogodišnjem programskom

segmentu Tamburaška Mondovizija - Izbor najlepše nove pesme 2025. Dobrodošli!

66

POSTOJI JEDNO

ČAROBNO MESTO

2025 .

Pansioni

Tradicionalno lečenje

mineralnim vodama

uz primenu moderne

medicine, savremenih

aparata i lekara

specijalista i

subspecijalista.

Odmor i lečenje u

u Vrnjačkoj Banji

ŽIVETI SA

DIJABETESOM

*od 8.390,00 din/dan

Kontrola šećera i rizika uz stalni

nadzor lekara specijalista, upotrebu

modernih aparata i primenu

tradicionalnih tretmana.

OPŠTI MEDICINSKI

PANSION


Smeštaj na bazi punog pansiona,

medicinska usluga u skladu sa

zdravstvenim stanjem i preporukom

lekara.

LEČENJE

OSTEOPOROZE


Prevencija i lečenje oboljenja

koštanog sistema-promene koštane

mase u visokom riziku za pojave

preloma.

Smestaj

u centru

banje

BANJSKI PANSION

*od 6,930.00 din/dan

Terapije mineralnom vodom

za prevenciju i unapređenje

zdravstvenog stanja, uz rekreaciju i

relaksaciju u bazenu.

036 51 55 150 rezervacije@vrnjcispa.rs www.vrnjackabanjamerkur.com

Znanje kreira lidere!

topsrbija br44

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?