Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!
Leverage SEO-optimized Flipbooks, powerful backlinks, and multimedia content to professionally showcase your products and significantly increase your reach.
PONEŠTO<br />
O MAČKAMA<br />
MA KAMA<br />
1
Posvećeno mom Coletu, koga su ubili neznanje i nemar.<br />
PREDGOVOR<br />
Teško je, najteže, voleti nekoga a biti nemoćan kada mu je potrebna pomoć. Voleti<br />
mačku, znači biti izložen stalnim stresovima zbog njenog zdravlja. Nažalost, bar moje iskustvo je<br />
takvo, ta divna stvorenja su izuzetno krhkog zdravlja. Mačka je savršeno biće, ali prilagođeno<br />
životu u divljini, u zdravoj sredini koja omogućava zdravu i pravilnu ishranu i ostale uslove za<br />
život. Toga nema u sredinama u kojima žive ljudi. Potrebno je uložiti poseban napor, što<br />
podrazumeva i sticanje određenih znanja, kako bi se našim voljenim stvorenjima omogućio<br />
normalan, zdrav i srećan život kakav ona zaslužuju.<br />
Deveti grob u mojoj bašti, deveta rana na srcu. Kao i mnogi prethodni, zbog<br />
neznanja. Shvatio sam da moram nešto da učinim za svoje voljene. Tako je počela potraga po<br />
Internetu. Tražio sam sve moguće tekstove o mačkama, koji bi mi pomogli da naučim nešto o<br />
njima. Nešto sam naučio, naravno nedovoljno, ali i to je mnogo više od onog što sam ranije znao,<br />
jer praktično nisam znao ništa. Kako postupiti kada Vam veterinar proda prazikvantel tablete i<br />
kaže Vam da je to sredstvo univerzalno, protiv svih crevnih parazita! (Nemojte da se čudite, ovo<br />
sam stvarno doživeo. Srećom, taj veterinar već nekoliko godina ne radi.) Da li do sudnjeg dana<br />
čekati da prazikvantel, koji inače uništava isključivo pantljičare, uništi „sve parazite”? Sada bar to<br />
znam, i još ponešto. Ova knjižica treba da pomogne da i Vi to saznate.<br />
Napravio sam izbor tekstova za koje smatram da mogu da budu od koristi i ostalim<br />
mačkama u ovoj tužnoj zemlji. Prevod, koji naravno nije savršen, ali verujem da je dovoljno jasan,<br />
nalazi se pred Vama. Verovatno ima slovnih grešaka, možda, na žalost i gramatičkih (gimnazijski<br />
dani su davno prošli, a bavljenje tehnikom teško može da pomogne u usavršavanju jezika), ali i<br />
ovakva knjižica će, nadam se, da posluži svrsi.<br />
Želim Vam sreću u negovanju Vaših voljenih.<br />
Moram ovo da kažem. 1999. godine kupio sam, videvši oglas u štampi, knjigu „Sve<br />
o mačkama”. Sve! Iza pretencioznog naslova krije se knjižica u kojoj je to „sve” obrađeno na 22<br />
stranice džepnog formata, posle kojih dođe još oko 30 stranica „klasifikacije mačaka”, od čega su<br />
više od polovine slike! Tu je odštampano ime osobe koja je sačinila „analizu” - Simonida<br />
Paunović, zatim lektora - Nada Terzić. Sve je tu, dakle, osim jedne sitnice - pravih informacija o<br />
mačkama. Platio sam je, ako se dobro sećam, oko 6,5 evra (u dinarima)! Vidim da se pojavilo<br />
novo izdanje, sada je jeftinija, ali s obzirom na to koliko je „sadržajna”, preskupa je! Žalosno je<br />
što postoje osobe spremne da nečiju ljubav i glad za znanjem o voljenim bićima zloupotrebe za<br />
olako sticanje novca. Zato ova knjižica, što se mene tiče, ne košta ništa.<br />
U međuvremenu sam na Internetu video reklamu za još jednu knjigu o mačkama.<br />
Kažu da je opširna, a nije ni skupa - samo $36. Da, 36 američkih dolara (zašto u dolarima, ne<br />
znam).<br />
2
Ovo je početak. Materijal koji mi je na raspolaganju obuhvata više stotina stranica<br />
formata A4, gusto štampanih vrlo sitnim slovima. Ja nemam tako puno vremena na raspolaganju,<br />
do sada sam proveo 15 meseci prevodeći (uz sve ostalo što moram da radim), preveo sam tek<br />
polovinu, a vremena je sve manje. Zato je ovo početna verzija knjižice, koja će (bar želim da bude<br />
tako) da narasta, kako budem napredovao sa prevođenjem. Činilo mi se nerazumnim da Vam ne<br />
ponudim ovo već sada, jer verujem da je korisno.<br />
Često se pominju američki veterinari, američka Uprava za hranu i lekove, američko<br />
ovo i ono... To je zato što su ovi tekstovi „skinuti” sa američkih sajtova na Internetu. To je, opet,<br />
zato što jedino Amerikanci i imaju takve sajtove. Uostalom, u toj zemlji postoje desetine miliona<br />
kućnih mačaka koje imaju sav potreban zdravstveni tretman, negu o kojoj mi ne možemo da<br />
sanjamo, vakcine i t.d. (korišćenje skenera ili magnetne rezonance kod životinja tamo je nešto<br />
normalno, ovde i ljudi mogu o tome uglavnom da sanjaju). Veterinarska služba tamo je najjača na<br />
svetu (ovo se ipak i pre svega odnosi na visokorazvijene urbane sredine). Tamo mačkama čak i<br />
bubrege presađuju (samo na Veterinarskom fakultetu kalifornijskog univerziteta Dejvis preko 200<br />
do sada registrovanih transplantacija). Zamislite samo šta o mačkama zna jedan od autora<br />
pojedinih tekstova iz ovog priručnika, veterinar specijalista za sitne životinje, koji poslednjih šest<br />
godina leči SAMO MAČKE (a to su hiljade pacijenata)! No, na stranu sva nauka i tehnika kojom<br />
američki veterinari raspolažu. Iz tekstova izbija jedna snažna poruka: MAČKAMA JE PRE<br />
SVEGA POTREBNA NAŠA LJUBAV. A bar to možemo da im pružimo, ako već ne možemo<br />
vrhunsku negu kakvu može onaj srećniji deo sveta.<br />
Nastojao sam da ispoštujem duh tekstova koje sam prevodio i stil njihovih autora.<br />
Ako je autor u tekstu 50 puta napisao „Vaša mačka” ja sam to poštovao, mada to ponegde izgleda<br />
preterano..<br />
NAPOMENA: Delovi teksta pisani manjim i kosim slovima (kurziv, italik) su moji<br />
lični komentari i primedbe.<br />
Ishrana<br />
O POGLAVLJIMA<br />
Iskreno Vaš rzivorad@yahoo.com<br />
Zbog izuzetne važnosti, ovo poglavlje je stavljeno na prvo mesto. Možda ćete ovu<br />
knjižicu čitati s vremena na vreme, možda nećete imati vremena da je pročitate odjednom celu,<br />
zato je neophodno da naiđete na ovaj deo što pre (mnogi ovaj predgovor neće ni pročitati, jer<br />
obično i ne čitaju predgovore). Upamtite: Vaša mačka MORA da se hrani pravilno, i MORA to da<br />
čini redovno (kasnije ćete pročitati zašto). Ako je volite, potrudićete se oko toga, a ako je ne volite,<br />
ova knjižica i nije za Vas.<br />
Narod kaže: „Zdravlje ulazi na usta”. Ni za jednu vrstu to ne važi više nego za<br />
mačku. Od svih živih bića koja srećemo u našem okruženju, mačka je najosetljivija na ishranu, u<br />
tom smislu da njeno zdravlje i, konačno, sam život, strahovito zavise od PRAVILNE ishrane. Nije<br />
dovoljno mački samo napuniti stomak. Ako mačka stalno boravi u stanu i nema mogućnost da<br />
popravi kvalitet ishrane lovom, budite sigurni da ćete joj nepravilnom ishranom ugroziti život.<br />
3
Nega<br />
Brinuti o mački znači mnogo više od davanja dovoljno hrane i vode. Igračke,<br />
grebalice, macina menta i krevetac, samo su neke od stvari koje Vašoj mački mogu život da učine<br />
lepšim. Mentalno zdravlje Vaše mačke je isto tako važno kao i njeno fizičko zdravlje i što bolje<br />
razumete verbalne i neverbalne signale koje Vam ona upućuje, to će vreme koje provodite sa njom<br />
biti lepše i sadržajnije. Mentalnim stimulisanjem, vežbanjem i negom u okruženju punom ljubavi i<br />
bez stresa, održaćete je srećnom i zdravom kroz dugi niz godina!<br />
Nekoliko stranica ovog poglavlja imaju za cilj da objasne izvesne postupke mačaka<br />
i da, ako su oni neprihvatljivi, daju ideje kako te postupke svesti na najmanju meru. Takođe, dati<br />
su saveti koji bi trebalo da pomognu Vašim ljubimcima da uz Vas žive još lepše. Redosled po<br />
kome su tekstovi razvrstani čini mi se logičnim - najpre dovodite mače u kuću, koju za to treba<br />
prethodno pripremiti. Obezbeđujete mu hranu i vodu. Pružate mu zabavu, jer želite da ima lep<br />
život, zatim uočavate zanimljive stvari u njegovom ponašanju, upoznajete sredstva koje ono koristi<br />
za komunikaciju. Zatim se srećete sa raznim potrebama i problemima, za čije rešavanje Vam se<br />
ovde nude saveti (za koje se nadam da su korisni) i t.d.<br />
Buve i krpelji<br />
Poznato je da su buve i krpelji velika napast od koje trpe i kućni ljubimci, ali i ljudi<br />
koji sa njima žive. To je sasvim dovoljan razlog da uništavanju i potiskivanju buva i krpelja bude<br />
posvećena najveća pažnja. Manje je poznato koje sve bolesti ovi napasnici prenose, ljubimcima a<br />
takođe i ljudima. Ove bolesti su dodatni razlog za najozbiljnije shvatanje problema koje buve i<br />
krpelji donose i za krajnje odlučnu borbu protiv njih. Istovremeno, u ovoj borbi nije dozvoljena<br />
upotreba svih mogućih sredstava za uništenje neprijatelja, jer mnoga od tih sredstava su štetna za<br />
mačke.<br />
Crevni paraziti<br />
Veoma važno poglavlje, možda je trebalo da bude odmah iza ishrane, ako ne i pre<br />
nje. Crevni paraziti se nigde ne tretiraju kao posebna oblast, već u sklopu bolesti<br />
gastrointestinalnog sistema, a u našim humanim zdravstvenim ustanovama obično na odeljenjima<br />
za infektivne bolesti. Smatram da je ipak potrebno da budu posebno prikazani, zbog značaja koji<br />
poznavanje ovih stvorenja ima za život naših ljubimaca. Crevni paraziti mogu ozbiljno da ugroze<br />
zdravlje, a u najtežem slučaju i život Vašeg ljubimca, a Vama da zadaju veliku brigu. Zato je ova<br />
pošast prikazana posebno. Pažljivo pročitajte ovo poglavlje, jer je jedno od najkorisnijih u ovoj<br />
knjižici.<br />
Ako se dogodi da Vaša mačka, naročito ako je mlada, dobije „kijavicu” kojoj teško<br />
može da se objasni poreklo, ako pri kijanju kapljice iz nosića lete na sve strane, oči su upaljene i<br />
pune suza, pogotovu ako počne često da balavi, znajte da su paraziti izvršili invaziju na njen<br />
organizam. Pluća su puna larvi koje su, putujući krvotokom, dospele u njih i izazivaju lučenje<br />
sekreta, koji se izliva preko usta i nosne duplje. Oči su takođe pune larvi, koje u nekim slučajevima<br />
mogu da dovedu čak i do slepila! Imao sam slično iskustvo (srećom, bez slepila) i verujte da je<br />
strašno.<br />
Redovno sprovodite čišćenje svojih ljubimaca od ove napasti, koja je strahovito<br />
uporna. Time ćete da poštedite i njih i sebe velikih problema.<br />
Imunitet i krv<br />
Prilikom opisivanja mnogih bolesti, upotrebljavaju se pojmovi imunitet, imuni<br />
sistem i sl. Imuni sistem je jedan od najvažnijih delova svakog živog organizma. Bez imuniteta,<br />
jedinka bi bila osuđena na vrlo kratak život. Čak i ako bolest ponekad počne da odnosi prevagu,<br />
imuni sistem je učinio mnogo - poveo je borbu, sprečio vrlo brz razvoj oboljenja i time nam je<br />
omogućio da preživimo dok lekovi ne počnu da deluju. Sa druge strane, često nismo ni svesni da<br />
4
smo bili izloženi napadu, jer imuni sistem je u tišini završio svoj posao. U ovom poglavlju dat je<br />
kratak opis imunog sistema, njegovih sastavnih delova i načina delovanja.<br />
Da bi mogla da bude postavljena dijagnoza, kod većine oboljenja neophodno je<br />
uraditi analize krvi, kao i kod čoveka, uostalom. Zato je potrebno pre poglavlja o bolestima dati<br />
mali pregled krvnog sistema mačaka i osnovne opise analiza krvi. Prikaz svrhe biohemijskih<br />
analiza pomoći će Vam da razumete i eventualne biohemijske analize koje lekar zahteva kada je<br />
provera Vašeg zdravlja u pitanju, jer je princip funkcionisanja krvotoka i organa kod mačke<br />
identičan sa principima funkcionisanja ljudskog organizma. Naravno, tu je i opis krvnih ćelija i<br />
njihova uloga. Date su normalne vrednosti broja pojedinih krvnih ćelija (zrnaca) i pojedinih<br />
sastojaka u krvnoj plazmi koji se proveravaju biohemijskim analizama.<br />
Bolesti<br />
Kada se razboli, Vaša mačka neće moći da Vam kaže da se ne oseća dobro. Na<br />
Vama leži odgovornost da svakodnevnim pažljivim posmatranjem voljenog bića uočite kada se<br />
ono ne oseća dobro i da pokušate da utvrdite da li je u pitanju eventualno ozbiljna bolest. Ne<br />
oklevajte nikada da pozovete svog veterinara i konsultujete se sa njim. Tačno je da u našoj<br />
provinciji na osobu koja vodi mačku na pregled i lečenje gledaju kao na slučaj za psihijatra, ali ne<br />
obazirite se. Niti je ružno niti sramno voleti, a mi volimo svoje mace.<br />
Mačke, za razliku od ljudi, nisu nikada umorne ili neraspoložene. Neraspoloženje<br />
kod njih traje samo dok traje razlog koji ga izaziva. Ako primetite da je Vaša mačka izgubila dobro<br />
raspoloženje, onda je razlog tome najverovatnije bolest. Pogledajte je odmah pažljivo. Možda ima<br />
neku povredu koja je bolna. Ne dozvolite da se naizgled naivna povreda zakomplikuje, inficira.<br />
Ako razlog lošeg raspoloženja nije očigledan, Vaša mačka je bolesna. Ako ne jede, čak i pošto ste<br />
joj ponudili nešto izuzetno zanimljivo, posumnjajte na bolest. Za mačku je vrlo važno da jede<br />
redovno. Ne dozvolite da gladuje. Ako samo dva dana mačka ne jede (naročito pregojena mačka),<br />
mogu da nastupe izuzetno ozbiljne posledice po njeno zdravlje, posebno jetru! Pokušajte da je,<br />
mazeći je, privolite da počne da jede. Još pažljivije je držite na oku, nemojte dozvoliti da slabi dok<br />
vi umišljate kako će to samo da prođe. Možda i hoće, ali zašto rizikovati? Vi volite to stvorenje,<br />
zato mu posvetite svoje vreme. Bdite nad njim. Ako vrlo brzo ne počne da uzima hranu, posetite<br />
svog veterinara. A ako Vam on, bez ikakvih analiza, kaže kako ne vidi ništa posebno i da će to da<br />
prođe samo, bežite od njega! To nije veterinar za mačke, garantujem Vam.<br />
Veterinara pažljivo odaberite. Mora da bude temeljan. Kod mačaka površan pristup<br />
može da dovede do najtežih posledica. Mora da bude specijalista za male životinje. Mačka i krava<br />
nemaju ničeg zajedničkog. Proverite da li je i koliko uspešno lečio mačke. Ako nije, bežite.<br />
Nemojte da se uči na greškama i to na Vašoj mački. Molim Vas, ne dozvolite da Vaš ljubimac<br />
primi bilo kakvu injekciju ako ne znate šta prima i pre nego što čujete dijagnozu. Mnogi opasni<br />
lekovi (n. pr. gentamicin) se olako daju, a i „lečenje” se sprovodi bez prave dijagnoze. Pogrešan<br />
lek može brže da upropasti zdravlje Vašeg ljubimca nego bilo koja bolest.<br />
Nađite OBAVEZNO veterinara koji VOLI životinje. On neće da „otaljava posao“.<br />
Bojim se, nažalost, da ćete ovaj uslov teško moći da ispunite. Ranije sam preporučivao, kada su u<br />
pitanju teži slučajevi, odlazak na Veterinarski fakultet. U međuvremenu sam tamo doživeo<br />
nekoliko teških razočaranja i to od samih profesora internih bolesti, tako da ovu preporuku nisam<br />
spreman da dajem i dalje.<br />
Pred Vama se nalaze kratki, ali vrlo informativni, opisi bolesti od kojih se<br />
razboljevaju mačke, njihovi simptomi i mere prevencije. Narod je lepo rekao: „Bolje sprečiti, nego<br />
lečiti”. Pročitajte ovo poglavlje. Obratite pažnju na simptome, da biste mogli eventualno da ih<br />
uočite na Vašoj mački, ali i na preventivne mere. Poštujte sve pobrojane preventivne mere svih<br />
navedenih bolesti. Tako ćete sigurno i Vi i Vaša mačka biti srećniji. Nažalost, ovo nije kompletan<br />
spisak. Prema statistici, ovo su najčešće bolesti. Zatim, tekstove o još nekim bolestima još nisam<br />
stigao da prevedem.<br />
5
Moram da kažem da me je sve vreme prevođenja jako frustriralo kada sam nailazio<br />
na rečenice tipa „Vaš veterinar će da ispita ...”, „Veterinar će odmah da ...” i slične. Ja sam<br />
najčešće imao kontakte sa veterinarima koji, kao, negde strašno žure, a preduzimaju nešto samo<br />
kada ih na to naterate. Kome treba veterinar koji žuri dok pregleda njegovog ljubimca, pa zato<br />
otaljava intervenciju?<br />
Bežite od veterinara kome nikada nije potrebna analiza krvi da bi postavio<br />
dijagnozu, a još dalje bežite od onog od koga i ne čujete dijagnozu, koji poteže špric i daje<br />
nekakvu injekciju, a da vi nemate pojma koju i zašto je daje, jer neće da Vam kaže. Klonite se<br />
veterinara koji izbegava da razgovara o bolesti Vašeg ljubimca, o terapiji i slično. To je verovatno<br />
zato što i ne zna o čemu je reč, ili je bar nesiguran u sebe i svoje znanje, pa radi nasumice.<br />
Za analize krvi koje su, nažalost, često potrebne za tačno (i brzo) postavljanje<br />
dijagnoze, na raspolaganju su Vam privatne laboratorije. Raspitajte se na koji način se u toj<br />
laboratoriji analize rade. Ako možete da birate, poželjno je da koriste aparaturu koja radi pomoću<br />
tečnih reagenasa, umesto traka, jer ovakva analiza je mnogo pouzdanija.<br />
Čitajući o postavljanju dijagnoze, ili tretmanu kod pojedinih bolesti, videćete kako<br />
se to radi u svetu. Neko će možda da kaže kako je to tamo skupo, ali pitam Vas: šta je skuplje od<br />
gubitka voljenog bića? Da li ste ikada bili u prilici da biste rado prodavali imovinu samo da ga<br />
spasete? (Uostalom, da li je zaista skupo? Prema statistici, prosečna američka mačkarska porodica<br />
ima godišnji prihod veći od 30.000 dolara. Da li je za njih veterinarski pregled od 50 dolara, i to na<br />
vrhunski opremljenoj klinici i kod vrhunskog veterinara, stvarno skup?). Postoji nešto što me je<br />
oduševilo, a o čemu sam saznao na mnogim forumima koji okupljaju ljubitelje mačaka, a to je da<br />
tamo ima puno ljudi koji uzimaju kredit da bi platili lečenje koje je ponekad veoma skupo.<br />
Tekstovi koji su pred Vama bude nadu da ćemo i mi jednom moći svojim<br />
ljubimcima da pružimo negu koju zaslužuju.<br />
Lekovi<br />
U ovom poglavlju naći ćete detaljni prikaz antibiotika koji se uobičajeno koriste<br />
kod mačaka. Takođe, videćete koji antibiotici (i ostali lekovi) su opasni za mačke, pa čak i<br />
zabranjeni. Postoje, nažalost, veterinari koji olako, da ne kažem neodgovorno, daju gentamicin,<br />
vrlo opasan antibiotik i to čak i u slučajevima gde ne može da se očekuje da će on uopšte da deluje<br />
(kao što je slučaj kod tonzilitisa – upale krajnika, kod koga je penicilin nezamenljiv, jer u 90%<br />
slučajeva, kada je u pitanju bakterijska infekcija, uzročnik je Streptococcus pyogenes, ne koga<br />
gentamicin ne deluje, ili kod hlamidije, kod koje se normalno daje tetraciklin ili hloramfenikol)!<br />
Da ne pominjemo virusne infekcije grla, koje su možda čak i češće od bakterijskih, kod kojih je<br />
primena antibiotika besmislena. Ipak, IZBEGAVAJTE DA SAMI ODREĐUJETE TERAPIJU!<br />
Prepustite to veterinaru, kada nađete onog kome možete da verujete.<br />
Na kraju ovog poglavlja dodat je spisak sa preporukama za doziranje (naravno, kod<br />
mačaka – kod pasa, ljudi i t.d. doze su često sasvim drugačije) velikog broja lekova koji se koriste<br />
za lečenje mačaka. Preporuke koje ćete videti sastavio je Fakultet veterinarske medicine<br />
Univerziteta Jeil (Yale), na osnovu poznatih američkih farmakoloških (veterinarskih) priručnika.<br />
Verujem da ovo može da Vam koristi, jer meni je bilo i te kako korisno. Moraćete, na primer,<br />
mački koja ima želudačni poremećaj da date ranitidin („Ranisan“). Koliko? To ćete videti ovde.<br />
Videćete, ponegde u tekstovima pominjem firmu „Merck”. To je najveća svetska<br />
farmaceutska kompanija, u čijem sastavu posluje „Merial”, koji je najveća svetska veterinarska<br />
farmaceutska kompanija (sa filijalama u 159 zemalja sveta). „Merck” je objavio veterinarski<br />
priručnik, sa preko 12.000 (!) tekstova iz oblasti veterine. (Pitajte svog veterinara da li ima ovaj<br />
priručnik, ili ga, možda, bar koristi „on line”, t.j. preko Interneta, adresa je<br />
www.merckvetmanual.com). „Merck” pominjem zbog toga što su neki od saveta za primenu<br />
lekova uzeti iz njihovog priručnika, tako da, kada naiđete na ime ove kompanije, znate o kome je<br />
reč.<br />
6
UVOD<br />
MAČKA<br />
Mačka je ime koje se u širem smislu primenjuje na sisare mesoždere, koji<br />
sačinjavaju familiju Felidae, a posebno na domaću mačku, Felis catus.<br />
Velike mačke, koje riču: lav, tigar, jaguar, leopard i snežni leopard, anatomski su<br />
vrlo slične međusobno i sačinjavaju rod Panthera. Oblačasti leopard (Leo nebulosa, živi na<br />
Sumatri, Javi, Borneu i Tajvanu) i gepard, Acinonyx, su velike mačke koje ne riču. Srednje velike i<br />
male mačke razni zoolozi svrstavaju u različit broj rodova, ali u sistemu najčešće korišćenom u<br />
novije vreme, sve one su svrstane u jedinstveni rod Felis, uprkos velikim varijacijama među njima.<br />
Među ovim mačkama su: puma, ris, ocelot, jaguarundi, serval i mnoge sitne vrste opisane imenom<br />
mačka ili divlja mačka, kao što su zlatna mačka i evropska divlja mačka, kao i domaća mačka.<br />
Male mačke su šarene, prugaste ili tufnaste. Mnoge mogu da se ukrštaju sa domaćom mačkom, a<br />
neke mogu da se pripitome ako su uhvaćene mlade.<br />
Mnogi su pridevi korišćeni za opisivanje mačke. Najuobičajeniji je „nezavisna”.<br />
Mačke nemaju, kao što svi znamo, „vlasnike”, već samo „staratelje”, kojima one dozvoljavaju da<br />
sa njima žive. Za Vas, kao staratelja Vaše mačke, razumevanje ponašanja, problema nege i<br />
potencijalnih zdravstvenih problema vašeg mačjeg prijatelja je veoma važno. Iako su mačke<br />
nezavisne, one se oslanjaju na Vas kada je zdravlje u pitanju. Tekstovi u ovoj knjižici bi trebalo da<br />
pomognu u razumevanju najlepših bića u svemiru.<br />
ISTORIJA<br />
Pre više od 50 miliona godina zemljom je počela da tumara mala životinja nalik na<br />
lasicu, koja se zvala „Miacis”. Većina naučnika veruje da je ova životinja bila predak današnjih<br />
domaćih mačaka, isto kao što je bila i predak nekih drugih sisara kao što su rakuni, psi i medvedi.<br />
Pre oko 40 miliona godina pojavili su se prvi pravi članovi porodice mačaka.<br />
Mačke su pripitomljene u preistorijsko vreme, možda pre oko 5000 godina. (Veruje<br />
se da su psi pripitomljeni pre oko 50.000 godina.) Bile su visoko cenjene kao uništitelji štetočina, a<br />
tako isto i zbog njihovih ukrasnih kvaliteta.<br />
Još 3500 godina pre Hrista, Egipćani su pripitomljavali divlje mačke iz Afrike i ove<br />
su postale dragoceni ljubimci kojima su, zbog njihove veštine u lovljenju i ubijanju štetočina kao<br />
što su zmije, pacovi i miševi, odavane počasti kroz mnoge oblike umetnosti. Egipatska domaća<br />
mačka, koja se tokom istorije proširila do Evrope, takođe je korišćena i kao pomoćnik u lovu.<br />
Najverovatnije je nastala od libijske mačke, Felis lybica, ili neke druge severnoafričke divlje<br />
mačke. Savremena domaća mačka, Felis catus, verovatno vodi poreklo od ove životinje, možda sa<br />
primesama drugih divljih vrsta, ili od vrsta pripitomljenih u različito vreme u drugim delovima<br />
sveta.<br />
8
Oko 1500 godina pre Hrista, mačke su u Egiptu počeli da smatraju svetim i ako bi<br />
osoba ubila mačku bila bi osuđena na smrt. Egipćani su brijali obrve u znak žalosti za preminulom<br />
mačkom ljubimicom, a mačku bi mumificirali (samo u iskopinama arheološkog nalazišta Beni-<br />
Hasan pronađeno je preko 300.000 mumija mačaka). Takođe su obožavali i boginju plodnosti i<br />
ljubavi po imenu Bastet, koja je imala telo žene a glavu mačke.<br />
Mačka je prvi put došla u Evropu i na Srednji Istok oko 1000. godine pre Hrista,<br />
najverovatnije sa grčkim i feničanskim trgovcima. Antički Grci i Rimljani su takođe veoma cenili<br />
mačke zbog njihove sposobnosti da kontrolišu neželjene glodare. Mačka je u Rimu smatrana<br />
duhom zaštitnikom domaćinstva i simbolom slobode.<br />
Tada su se domaće mačke proširile po celoj Aziji, gde su korišćene za zaštitu larvi<br />
svilene bube od glodara, što je bilo životno važno za proizvodnju svile. Ljudi sa Orijenta su se<br />
veoma divili misteriji i lepoti mačke, pa su mnogi pisci i umetnici u Japanu i Kini u svojoj<br />
umetnosti slavili ove životinje.<br />
U srednjem veku, međutim, procvetalo je sujeverje. U Evropi su mačke dovedene u<br />
vezu sa đavolom i veštičarenjem, usled čega su stotine hiljada mačaka ubijene po nalogu<br />
Inkvizicije. Prema nekim procenama, broj mačaka je ovim smanjen na svega 10% od prvobitnog.<br />
Uništenje ovolikog broja mačaka dovelo je do poremećaja ravnoteže u populaciji glodara, uveliko<br />
doprinoseći širenju kuge zvane „crna smrt”, koju su sa pacova na ljude prenosile buve. Skoro<br />
četvrtina stanovništva Evrope je 1300. godine umrla od kuge.<br />
Ne iznenađuje činjenica da su Evropljani još jednom počeli da shvataju značajnu<br />
ulogu koju su mačke igrale u kontrolisanju glodara, pa su one tako postupno povratile svoju<br />
popularnost. Trgovci, istraživači i kolonizatori su sa sobom u Novi Svet doneli domaće mačke<br />
tokom 17. i 18. veka, a naseljenici su nastavili da nose svoje mačke dalje prema zapadu.<br />
Da li ste znali da je prva uopšte izložba mačaka održana u Londonu 1871. a da je<br />
prvo „mačje” udruženje osnovano 1887. takođe u Velikoj Britaniji, pod nazivom „Nacionalni<br />
mačji klub Velike Britanije”??<br />
ANATOMIJA I OSOBINE<br />
Od svih bića koja se hrane mesom, mačke (rod Felidae unutar reda Carnivora) su<br />
najizrazitiji mesožderi i najprilagođenije su za lov i proždiranje plena. Sve mačke imaju zaobljene<br />
glave, kratke njuške, velike oči, osetljive brkove i obrve i uspravno postavljene uši. Imaju kratke,<br />
široke čeljusti opremljene dugim očnjacima i snažnim kutnjacima oštrih ivica. Jezik im je<br />
prekriven oštrim, unatrag povijenim mesnatim izbočinama zvanim papile (papillae), koje pomažu<br />
kod pijenja i kod negovanja krzna.<br />
Mačke imaju pet prstiju na prednjim nogama i četiri na zadnjim. Peti prst je<br />
postavljen visoko na cevanici i ne dodiruje zemlju prilikom hodanja, ali se koristi kod nege tela i<br />
hvatanja plena. Na krajevima prstiju su snažne, oštre, povijene kandže. Kod svih sem geparda<br />
kandže mogu da se potpuno uvuku u zaštitne korice. Ovaj mehanizam je prepoznatljivo svojstvo<br />
familije mačaka, iako se javlja u manje razvijenom obliku i kod nekih cibetki.<br />
Sve mačke, izuzev risa i srodnih vrsta, imaju duge repove koji im služe za<br />
ravnotežu. Mišićno-skeletni sistem je krajnje savitljiv, dozvoljavajući mačkama da savijaju i<br />
izvijaju tela na mnogo načina. Većina mačaka ima dobar vid i sposobne su da vide dobro i pri<br />
slabom svetlu (smatra se da im je noćni vid šest puta jači od čovečjeg); boje vide slabo. Čulo sluha<br />
im je odlično i, bar kod malih mačaka, može da oseti zvuke do 40.000 Hz, pa i više. Čulo mirisa<br />
nije tako dobro razvijeno kao kod psa (ali je ipak 14 puta razvijenije nego kod čoveka); njegova<br />
osetljivost može da varira od jedne vrste do druge.<br />
9
Mačke su krajnje hitre; na kratka rastojanja mogu da trče brže od ma kog drugog<br />
sisara i izuzetni su skakači. Takođe su i dobri plivači, pa pripadnici mnogih vrsta uživaju u<br />
kupanju. Sa lakoćom se penju na drveće, ali se u ponašanju razlikuju, od gotovo isključivo<br />
„zemaljskog” (n. pr. lav) do boravka najvećim delom na drveću (n. pr. oblačasti leopard). Većina<br />
može da vreba žrtve veoma postojano i u tišini; čak i lav, koji živi na otvorenom, obično leži<br />
sakriven dok ne dođe u priliku da zaskoči žrtvu. Jedino gepard, najbrži sisar, juri svoj plen.<br />
Većina mačaka su manje ili više samotnjaci, ali gepardi žive u porodičnim grupama,<br />
a i lavovi žive u grupama do 30 jedinki. Mačke žive u vrlo različitim sredinama, mada su<br />
najbrojnije u toplim predelima. Čak i jedna vrsta, kao tigar, može da se prostire od hladnih<br />
severnih oblasti do tropskih. Svi kontinenti, izuzev Australije i Antarktika, imaju svoje domaće<br />
vrste.<br />
10
ISHRANA<br />
Pažljivo pročitajte ovaj tekst, p`omoći će Vam da ne pravite greške u ishrani Vašeg ljubimca, koje<br />
obično pravi većina našeg sveta. Takođe, pomoći će Vam da ne nasedate jevtinim marketinškim trikovima kojima<br />
pribegavaju izvesni proizvođači gotove hrane za mačke, ako se za ovu hranu opredelite. Jedan od takvih trikova je i<br />
suva hrana sa povrćem, koju proizvodi „Whiskas”. Kažu da je veoma tražena. Ne nasedajte na ovakve trikove. Ako<br />
povrće u ishrani predstavlja raznovrsnost za Vas, što je tačno, za Vašu mačku ono ne znači gotovo ništa. Bolje kupite<br />
proizvod od onog ko Vas ne laže. U tom pogledu, verovatno su najsigurniji proizvodi firmi „Royal Canin”, zatim<br />
„Purina”, „Hill's“ i „Eukanuba”. Ja koristim „Royal Canin” - pogledajte njihove deklaracije i shvatićete zašto.<br />
Iznad svega, važno je upamtiti da je Vaša mačka mesožder i da zahteva mesnu<br />
ishranu. Ovu očigledno samodovoljnu činjenicu ljudi, u najboljoj nameri, prečesto previđaju,<br />
nastojeći da od svojih ljubimaca naprave sveždere ili pak biljoždere. Oni polako ubijaju životinju,<br />
s ljubavlju.<br />
Psi su, mada mesožderi u najstrožem smislu, u velikom stepenu i svežderi i imaju<br />
sposobnost da razgrađuju i vare i biljne, isto kao i životinjske belančevine. Pas može sasvim<br />
uspešno da preživi na istoj hrani kao i čovek, stoga može da živi na otpacima sa stola, pa čak i na<br />
pažljivo uravnoteženoj vegetarijanskoj dijeti.<br />
Mačke, uprkos 5000 godina pripitomljavanja (ili bolje reći zbog samo 5000 godina<br />
pripitomljavanja), ostaju strogi mesožderi. Nesposobne su za varenje većine biljnih belančevina.<br />
Nema i ne može ni biti vegetarijanskih mačaka! Da dodamo, mačke u divljini su mesožderi<br />
jednakih mogućnosti koji proždiru ceo svoj plen: mišiće, organe, kosti, otpatke, kožu... Na taj<br />
način, mačke konzumiraju ne samo meso i organe plena, već isto tako i delimično svarenu biljnu<br />
hranu koju je plen pojeo. Uz pomoć žrtvinog procesa varenja, mačka je u stanju da izvuče hranu iz<br />
raznih biljnih izvora.<br />
Ovaj razrađeni pristup ishrani znači da je mačka izgubila sposobnost da stvara razne<br />
vitamine, enzime i druge supstance neophodne za život, primajući ih direktno iz hrane. Ova<br />
„lenjost” je dovela do toga da mačkini prehrambeni zahtevi budu korenito različiti od psećih, što je<br />
i razlog da mačja hrana bude skuplja od pseće.<br />
HRANA KAO GORIVO<br />
Hrana je gorivo. Svrha hrane, pre svega i nadasve, je da opskrbi telo energijom koja<br />
mu je potrebna da bi funkcionisalo. Najveći deo ove energije koristi se da bi telo radilo kao<br />
mašina. Svi procesi u telu - kretanje, varenje, disanje, kretanje krvi, razmišljanje... zahtevaju<br />
energiju, koja sva mora da se dobije iz konzumirane hrane. Ova energija se meri kalorijama<br />
(uobičajeno za izražavanje enrgetske vrednosti hrane, zvanična jedinica za merenje svih vrsta energije je vat-sekund<br />
ili kilovat-čas).<br />
Za naučnika, kalorija je jedinica toplotne energije; posebno, količina toplotne<br />
energije potrebne da povisi temperaturu jednog kubnog centimetra vode za jedan stepen<br />
Celzijusov. To je jasna i konačna količina.<br />
Za dijetetičara, „kalorija” je jedinica potencijalne toplotne energije sadržane u hrani:<br />
posebno, količina potencijalne toplotne energije koja bi podigla temperaturu jednog litra vode za<br />
jedan stepen Celzijusov. Stoga je dijetetičareva „kalorija” hiljadu puta veća od naučnikove.<br />
Dijetetičareve kalorije se ponekad zovu „velike kalorije”, da bi se razlikovale od naučničkih<br />
„stvarnih kalorija”. Za nas, one će jednostavno biti „kalorije”.<br />
12
PROMENA ENERGIJE<br />
Energija se dobija iz hrane i telo je koristi preko niza hemijskih reakcija. Svim<br />
hemijskim reakcijama je potrebna ulazna energija koja ih „okida” i kontroliše. Bez ulazne energije,<br />
nema ni reakcije.<br />
Neke hemijske reakcije oslobađaju više energije nego što je bilo potrebno za<br />
njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj višak energije se skladišti u telu u obliku hemikalija kao što su<br />
belančevine, masti i ugljeni hidrati i dostupan je za buduću upotrebu. Druge hemijske reakcije<br />
oslobađaju manje energije nego što je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj deficit<br />
energije mora da se nadoknadi iz telesnih energetskih rezervi, razlaganjem uskladištenih<br />
hemikalija i oslobađanjem energije. Otpadni proizvodi ovog razlaganja prelaze u krv, pa ih bubrezi<br />
filtriraju.<br />
DRUGE HRANLJIVE MATERIJE<br />
Pored osnovne energije u obliku kalorija, zadatak hrane je da obezbedi sve bitne<br />
materije, hemikalije neophodne za život. Velika većina ovih materija se dobija razlaganjem i<br />
preuređenjem molekularne strukture belančevina, masti i ugljenih hidrata iz konzumirane hrane.<br />
Ovaj proces je poznat kao sinteza i tehnički je definisan kao formiranje ili građenje složenijih<br />
jedinjenja iz elemenata ili prostijih jedinjenja.<br />
Važno je napomenuti da su zaista svi organski molekuli sintetizovani. Molekul<br />
glukoze koga je sintetizovala mačka, identičan je sa onim koga je sintetizovalo drvo jabuke i<br />
identičan je sa onim sintetizovanim u laboratoriji. Svi molekuli datog tipa su identični: na stranu<br />
reklamne poruke, nema apsolutno nikakve razlike između „prirodnog” vitamina S i „sintetičkog”<br />
vitamina S. Oni su identični i izrazi „prirodan” i „sintetički” su u ovom kontekstu ništavni.<br />
Kao većina viših organizama, mačka je izgubila sposobnost da sintetizuje neke<br />
hemikalije koje su joj potrebne za život, obezbeđujući ih već gotove iz hrane koju jede. Očito je da<br />
te hemikalije moraju da postoje u hrani, ili će mačka da se razboli i možda čak i umre. Nasuprot<br />
tome, mačka svoj vitamin S sama sintetizuje, dok će kod ljudi, na primer, nedostatak askorbinske<br />
kiseline (vitamina S) u ishrani, da dovede do stanja poznatog kao skorbut.<br />
BELANČEVINE<br />
Osnovni izvor energije u hrani su belančevine. Kao tela ostalih životinja i mačkino<br />
telo su pre svega belančevine, stoga su ogromne količine belančevina iz hrane potrebne za njegovo<br />
održavanje. Tipično, energetski sadržaj u mačjoj ishrani treba da bude najmanje 25 do 30<br />
procenata izveden iz belančevina, od čega skoro sve treba da budu životinjske belančevine. Glavni<br />
izvori životinjskih belančevina u gotovoj hrani su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi. Biljne<br />
belančevine se obično dobijaju iz pasulja i graška, oraha i žitarica.<br />
Belančevine, iz kojih se obezbeđuju osnovne amino kiseline za mišiće i tkiva<br />
organa, sadrže visok procenat otpadnih materija, koje bubrezi moraju da odstrane iz organizma.<br />
Kod ishrane čistim belančevinama, kao što je ishrana sirovim mesom, neće samo da nedostaju<br />
druge važne i čak kritične materije, već će da budu preopterećeni bubrezi, što može da dovede do<br />
urinarnih problema ili preranog otkazivanja bubrega.<br />
MASTI<br />
Drugi izvor energije u hrani su masti. O mastima se nezasluženo loše pisalo,<br />
najviše zbog opsednutosti javnosti vitkim izgledom i potpunog nepoznavanja od čega se sastoji<br />
pravilna, dobro uravnotežena ishrana. Ova opsednutost i nerazumevanje su snažno ovekovečene u<br />
reklamnoj industriji (od onih istih ljudi koji su definisali Tvinkija - lik iz crtaća - kao „zdravog”, a<br />
13
takođe definisali „zdravo” kao „ono što ne izaziva smrt u roku od 48 sati”). Dok je ovakva<br />
tendencija i za naše kolektivno zdravlje dovoljno loša, za mačke može biti katastrofalna, ako se<br />
ista filozofija primeni na njih. Mi bar imamo nekakav izbor.<br />
Mačka zahteva ishranu sa puno masti, mnogo više nego čovek ili pas. 15 - 40<br />
procenata energije koju mačka unese ishranom, treba da potiče od masti.<br />
Za razliku od belančevina, masti imaju malo otpadaka u mačjem metabolizmu,<br />
stoga ne čine štetu bubrezima. Zbog toga, kako mačka postaje starija, tako joj pomalo treba<br />
povećavati sadržaj masti, a belančevine proporcionalno smanjiti. Na ovaj način, može da se održi<br />
pravilan energetski sadržaj, dok se olakšava rad ostarelim bubrezima. Ključ je u umerenosti, u<br />
brzini (tačnije u sporosti) i količini dijetetskih promena. Iznenadne ili nagle promene su posebno<br />
teške za stariju mačku, dok je ishrana samim mastima isto tako loša kao i ishrana potpuno bez njih.<br />
UGLJENI HIDRATI<br />
Treći izvor energije u ishrani su ugljeni hidrati, prvenstveno skrob i šećeri. Kao i<br />
masti, tako su i ugljeni hidrati na lošem glasu. Ni mi ni naše mačke ne možemo da živimo bez<br />
ugljenih hidrata: oni su isto tako neophodni za život kao i voda. U mačjoj ishrani se zahteva samo<br />
mala količina ugljenih hidrata, sa svega 5 procenata ukupne energije u tom obliku. Jednostavni<br />
ugljeni hidrati, šećeri, najlakše se asimiluju u sistemu mačke, dok složeni ugljeni hidrati, skrob,<br />
prolaze kroz njega praktično nedodirnuti. Kuvanje složenih ugljenih hidrata kao što su krompir,<br />
žito, testenine... započinje pretvaranje skroba u šećer i pomaže u procesu varenja.<br />
VLAKNA<br />
Biljna materija ima još jednu važnu funkciju, pored energetskog sadržaja: pomaže<br />
da stomak radi glatko, blago abrazivnim i apsorpcionim delovanjem celuloznog sadržaja, obično<br />
zvanog vlakna. Primetite da dva naizgled suprotna stanja mogu da proiziđu iz nedostatka vlakana:<br />
konstipacija (zatvor), zbog nedostatka abrazivnog delovanja, ili dijareja (proliv), zbog nedostatka<br />
apsorpcionog delovanja. Mada vlakna sama po sebi nisu hranljiva materija, normalnoj mački su u<br />
ishrani potrebna.<br />
Kao i tako mnogo drugih stvari, potreba za vlaknima i njihovi tipovi su potpuno<br />
izopačeni, gotovo do neraspoznavanja, od strane reklamne industrije. Vlakna su jednostavno<br />
celuloza, koja je osnovni materijal od koga su sazdani zidovi ćelija (membrane) biljaka. Celuloza<br />
je celuloza, nezavisno od njenog porekla. U divljini, mačka svu potrebnu celulozu dobija iz<br />
stomaka i creva plena. Mačka ljubimac mora svu potrebnu celulozu da dobije putem normalne<br />
ishrane.<br />
Kao zanimljivo odstupanje može da posluži sledeći primer. Mnoge manje divlje<br />
mačke opstaju hraneći se uglavnom insektima i životinjama koje se njima hrane (gušteri i t.d.). Na<br />
prvi pogled, pomislilo bi se da takva mačka ima u ishrani manjak celuloze i ugljenih hidrata. To<br />
nije slučaj, pošto su insekti bezskeletna stvorenja pokrivena hitinom, složenim polisaharidom koji<br />
se sastoji od jednostavnog baznog molekula nalik na celulozu (hitin i celuloza su hemijski<br />
povezani), vezanim sa raznim jednostavnim šećerima, obezbeđujući tako istovremeno i vlakna i<br />
ugljene hidrate. Dobra stvar te bube!<br />
VITAMINI<br />
Vitamini i jedinjenja u vezi sa njima su složeni organski molekuli koji služe kao<br />
katalizatori ili činioci u raznim metaboličkim procesima. U divljini, mačka dobija potrebne<br />
vitamine iz svog plena i sunčeve svetlosti. Domaća mačka mora da primi većinu tih vitamina kroz<br />
ishranu. Pod nekim uslovima, Vaš veterinar može da prepiše dopunu.<br />
14
Treba napomenuti nešto. Ako je ishrana pravilno izbalansirana i ako je mačka<br />
mlada i zdrava, dopuna za vitamine je nepotrebna. Davanje vitamina zdravoj mački zapravo može<br />
da dovede do zatrovanosti vitaminima, koja može da bude veoma opasna, čak i smrtonosna. Na<br />
sličan način, nedostatak vitamina može takođe da bude vrlo ozbiljan. Najbolje rešenje je dobro<br />
uravnotežena ishrana bez dopuna, ukoliko ih nije prepisao veterinar.<br />
Svaki vitamin igra ulogu u zdravlju mačke. Vitamin A je neophodan za dobar vid,<br />
pravilan rast i zdravu kožu. Vitamin V1 je potreban zbog dobrog rasta i ukupnog funkcionisanja<br />
tela. Vitamin S je važan za zdravu kožu, dlaku i desni, ali je nepotreban u ishrani pošto mačka<br />
sintetiše koliko joj je potrebno. Vrlo male količine vitamina D potrebne su za regulisanje<br />
korišćenja kalcijuma i fosfora, neophodnih za dobre kosti i zube. Vitamin E je potreban za zdrav<br />
skelet i reproduktivni sistem. K vitamin potreban je zbog dobrog zgrušavanja krvi, ali kao i<br />
vitamin S sav potreban sintetizuje mačka. Vitamin V12 mački nije potreban, osim u tragovima.<br />
MINERALI<br />
Kao dodatak belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, celulozi i vitaminima,<br />
koji su svi složeni organski molekuli, za život su potrebne i izvesne male količine raznih<br />
neorganskih materija. O životu se obično misli kako je sastavljen od šest elemenata: ugljenika,<br />
vodonika, kiseonika, azota, fosfora i sumpora; istih elemenata koji grade DNK. „Velika šestorka”<br />
su prevladavajuće komponente života, obuhvatajući sve sem delića procenta sve žive materije. Taj<br />
delić procenta je takođe važan.<br />
Elementi: gvožđe, natrijum, jod, magnezijum, kalijum, mangan i mnoštvo drugih,<br />
takođe su potrebni u različitim količinama. Sve ove neorganske materije združene su pod opštim<br />
imenom „minerali”.<br />
Ponovo, atomi su atomi, pa nema takve stvari kao „organski kalcijum”, uprkos<br />
tvrdnjama reklamera. Kalcijum dobijen iz krečnjaka identičan je sa kalcijumom dobijenim iz<br />
morskih školjki ili kostiju. Kalcijum je element, kao i gvožđe, natrijum, jod i t.d., i ne može da se<br />
proizvede veštački. Svi elementi, izuzev nekoliko koji su kratkog veka trajanja i visoko<br />
radioaktivni, kao plutonijum, nalaze se jedino u prirodi (oni kratkog veka trajanja takođe se nalaze<br />
u prirodi, ali ne na Zemlji).<br />
Minerali, kao i vitamini, su neophodni za sveukupni rad organizma. Tri najvažnija<br />
minerala su gvožđe, kalcijum i fosfor. Gvožđe je ključno za krvotok; ono je „heme” u<br />
hemoglobinu, koji nosi kiseonik iz pluća po celom telu (čineći krv crvenom). Kalcijum i fosfor su<br />
potrebni kostima i zubima, koji zajedno sadrže preko 99 procenata telesnog kalcijuma i fosfora,<br />
kao i za pravilan rad mišića.<br />
NEKLASIFIKOVANE HRANLJIVE<br />
MATERIJE<br />
Kao i svuda, ima nekoliko hranljivih materija koje ne spadaju tačno u glavne grupe;<br />
belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale. One su ipak bitne za život. Jedna takva<br />
materija je linoleinska kiselina, masna kiselina koja je po sastavu između masti i ugljenih hidrata,<br />
koja je neophodna za zdravu kožu i krzno, između ostalog. Ima mnogo takvih neklasifikovanih ali<br />
potrebnih materija.<br />
POTREBE SVOJSTVENE MAČKAMA<br />
Važno je upamtiti da je mačka - mačka, nije i nikada neće biti pas ili čovek, ili ma<br />
koje drugo živo biće. Mačke su jedinstvene i imaju jedinstvene potrebe. Baš kao što mačka ima<br />
male, ili nikakve, potrebe za materijama koje su potrebne nama, kao što je vitamin V12, sa druge<br />
15
strane ima jasnu potrebu za drugim, koju mi nemamo, isto kao i drugačije razmere tih materija od<br />
onih na koje smo navikli.<br />
Već je pomenuto da je linoleinska kiselina, masna kiselina po sastavu na pola puta<br />
između masti i ugljenih hidrata, neophodna za zdravu kožu i krzno.<br />
Inozitol, na primer, je izrazito potreban mački i mora se nalaziti u njenoj ishrani,<br />
dok ga psi i ljudi sintetizuju.<br />
Na sličan način jedinjenje taurin (ponekad nepravilno svrstavan u amino kiseline)<br />
potreban je izvesnim noćnim životinjama, kao što su mačke, zbog dobrog vida. Smatra se da je<br />
potreban zbog zdravog tapetum lucidum, tkiva unutar oka koje se ponaša kao „pojačavač svetla”,<br />
uveliko povećavajući noćni vid i, slučajno, čineći da oči odbijaju svetlo. (Novija istraživanja su<br />
pokazala da je izuzetno važan i za pravilan rad srčanog mišića).<br />
Metabolizam mačke je veoma različit od psećeg ili ljudskog u svojoj sposobnosti da<br />
iščisti razne hemikalije iz sistema. Ta metabolička razlika uzrokuje da se mačke lako otruju<br />
stvarima zbog kojih bi pas ili čovek samo „slegnuli ramenima”. Običan aspirin se kod čoveka<br />
razlaže i izlučuje za oko četiri do šest časova, dok je mački za to potrebno 38 časova! Ova razlika<br />
čini mačku visoko osetljivom na salicilatno trovanje.<br />
probleme.<br />
Preobilje izvesnih materija, ili pak nedostatak, često vode u različita bolesna stanja i<br />
VODA<br />
Ljudi ne misle često o vodi kao delu ishrane, ali bez nje nema života. Oko 70<br />
procenata mačjeg tela je voda.<br />
Mački je dnevno potrebno oko 60ml vode na svaki kilogram telesne mase. U<br />
divljini, većina te vode potiče od telesnih tečnosti plena. U kući bi ovo moglo takođe da važi ako<br />
se mačka hrani konzerviranom, ili drugom kašastom hranom, ali to nije slučaj sa polusuvom ili<br />
suvom hranom. Sveže vode, za svaki slučaj, mora da bude uvek dovoljno u mačkinoj blizini,<br />
nezavisno od njene ishrane.<br />
Ne zamenjujte vodu mlekom, ili drugim tečnostima. Za mačku, mleko je hrana, a ne<br />
napitak (primedba prevodioca: tek svaka treća odrasla mačka može da vari mleko, kod ostale dve ono izaziva tešku<br />
dijareju). Jedini napitak za mačku je voda. Mnogi ljudi se zgroze kada njihova mačka pije iz bare,<br />
slivnika, ribnjaka pa čak i toaleta, a neće ni da dodirne svoju lepu, čistu posudu za vodu.<br />
Jednostavan je razlog za takvo ponašanje; posuda za vodu ima za mačku rđav ukus, ili ga je imala<br />
(mačke dobro pamte). Ako za trenutak razmislimo na mačkin način, alge, mulj, komadići ribe, čak<br />
i fekalije su savim prirodne, normalne stvari koje rado prihvata u divljini. Ali hlor! Fuj! Upamtite<br />
da Vaša mačka ima osetljivo čulo mirisa i može lako da oseti smradove i mirise koji su za nas<br />
izgubljeni, dok čak i mi možemo da osetimo hlor u vodi sa česme. Zato, ako postoji problem sa<br />
hlorisanom vodom, ovu treba prvo prokuvati, jer će je to osloboditi lako isparljivog hlora. Takođe,<br />
dodavanje 30ml soda-vode na pola litra vode sa česme će završiti posao. Mačke vole ugljenu<br />
kiselinu (ugljen-dioksid).<br />
PRIRODNA ISHRANA<br />
Uvek postoje protivurečnosti oko toga od čega se sastoji idealna ishrana.<br />
Ostavljajuću po strani takve protivurečnosti, bar na trenutak, možemo sa sigurnošću da kažemo da<br />
bi idealna ishrana bila ona koja zadovoljava sve mačkine kriterijume. Drugim rečima, divlja<br />
ishrana: celi miš, vrabac, cvrčak, gušter i t.d. Nije za očekivanje da će iko u bliskoj budućnosti<br />
proizvoditi konzervirane seckane miševe, tako da moramo baciti pogled na divlju mačku i njen<br />
plen.<br />
16
sledećeg:<br />
Stvarna, dugotrajna ishrana divlje, ili slobodne domaće mačke, sastoji se od<br />
Materija Ukupno Suvo Gorivo Energija<br />
Voda 70,0% ----- ----- -----<br />
Belančevine 14,0% 46,7% 50,0% 35,7%<br />
Masti 9,0% 30,0% 32,1% 51,5%<br />
Uglj. Hidrati 5,0% 16,7% 17,9% 12,8%<br />
Pepeo 1,0% 3,3% ----- -----<br />
Kalcijum 0,6% 2,0% ----- -----<br />
Ostalo 0,4% 1,3% ----- -----<br />
Kolona „ukupno” označava procentualnu podelu ishrane, uključujući vodu koja se<br />
nalazi u prehrambenoj materiji, dok kolona „suvo” označava procentualnu podelu isključujući<br />
vodu.<br />
Kolona „gorivo” označava procentualni odnos gorivih namirnica (belančevina,<br />
masti i ugljenih hidrata) jedne prema drugoj.<br />
Kolona „energija” označava procenat učešća u ukupnoj energiji (kalorije), svake od<br />
tri vrste gorivih materija. Uočite da masti, koje učestvuju samo sa 9% u ukupnoj ishrani, 30% u<br />
suvoj ishrani i 32% kao gorivo, u energetskom smislu učestvuju sa 51.5% od ukupne energije. To<br />
je zato što masti sadrže 9 kalorija po gramu, dok belančevine i ugljeni hidrati sadrže po 4 kalorije<br />
po gramu.<br />
PRIRODNA ISHRANA MAČETA<br />
Prirodna hrana mačića je majčino mleko. Mačje mleko je radikalno različito od<br />
mleka većine sisara, posebno krava. Osnovni sastojci po decilitru mačkinog mleka, poređeni sa<br />
ekvivalentnom ishranom odrasle mačke, psećim mlekom, kravljim mlekom i 20 procentnim<br />
mlekom od kravljeg mleka u prahu (hidratizovano mleko) dati su u sledećoj tabeli:<br />
Hrana<br />
odraslih<br />
Mačje<br />
mleko<br />
Pseće<br />
mleko<br />
Kravlje<br />
mleko<br />
Hidrat.<br />
Mleko<br />
Voda 70,0% 72,0% 77,0% 87,0% 80,0%<br />
Čvrste materije 30,0% 28,0% 23,0% 13,0% 20,0%<br />
Kalorije 187,2 147,9 119,5 88,7 115,4<br />
Belančevine 18,8 11,4 7,5 3,5 5,8<br />
Masti 11,8 7,9 8,3 3,9 8,8<br />
Uglj. Hidrati 3,9 7,8 3,7 4,9 8,2<br />
Kalorije su po decilitru mleka, ili ekvivalentne ishrane odraslih. Belančevine, masti<br />
i ugljeni hidrati su u gramima po decilitru (100ml). Ugljenohidratni sadržaj mleka ustvari je sve<br />
laktoza, obično zvana mlečni šećer.<br />
17
POSEBNI ZAHTEVI<br />
Nekim mačkama je potrebna posebna dijetalna nega. Očigledan primer su mačići,<br />
bremenite mačke ili dojilje, starije mačke i rekonvalescenti. Ako Vam je mačka bolesna, ili je to<br />
bila, moraćete da sledite dijetalna uputstva koja je propisao veterinar. Stanje normalne mačke<br />
zahteva samo normalne varijacije u ishrani.<br />
U današnje vreme postoji jaka težnja ljudi da slede tuđe savete kada je u pitanju<br />
ishrana, čak i ako su u pitanju najčudnije dijete. To nije baš uvek mudro, čak ni za ljude. A kada<br />
smo kod naših maca, jedno pravilo je vrlo prosto: ukoliko savetodavac nije školovan u veterini ili<br />
ishrani mačaka, primite svaki takav savet (posebno ako je radikalan) sa krajnjom sumnjom.<br />
Zapamtite da su neke komponente u ishrani kritične, ali ne i očigledne, i da više ne znači uvek i<br />
bolje. Kada i najmanje posumnjate dok razmatrate nov način ishrane za mačku, pitajte stručnjaka.<br />
Normalna ishrana svakog sisara se menja sa starošću. Očigledno, mačetu koje sisa treba mleko,<br />
dok starijoj mački ne treba: mit o mačkama i mleku je samo mit, u stvari neke starije mačke će se<br />
razboleti ako piju mleko!<br />
Manje očigledna je činjenica da se ukupni unos kalorija po kilogramu telesne mase i<br />
odnos belančevina i masti u ishrani menja sa starošću i drugim uslovima. Sledi jednostavna tabela<br />
koja daje potrebe prema starosti i stanju:<br />
Kalorije Belančevine Masti Uglj. hidrati<br />
Novorođenčad 420 42% 29% 29%<br />
5 sedmica 275 47% 28% 25%<br />
10 sedmica 220 50% 28% 22%<br />
20 sedmica 145 52% 30% 18%<br />
8 meseci 110 51% 34% 15%<br />
1 – 10 godina 90 52% 36% 12%<br />
15 godina 80 44% 42% 14%<br />
20 godina 80 43% 42% 15%<br />
Trudnice 275 46% 32% 22%<br />
Dojilje 275 45% 31% 24%<br />
(Da ponovimo: kalorije su po kilogramu telesne mase)<br />
DNEVNE POTREBE<br />
Mnogo nas ljudi broji kalorije, isto može da se učini i za mačku. Zdravoj odrasloj<br />
mački treba 70-90 kalorija po kilogramu telesne mase dnevno. Sledeća tabela prikazuje od čega<br />
treba da se sastoji mačja hrana da bi mogla da se smatra potpunom i uravnoteženom, prema<br />
standardu AAFCO (Udruženje američkih zvaničnika za kontrolu hrane). Nivoi sastojaka u tabeli<br />
izraženi su na bazi suve materije (SM). Na većini etiketa hrane za mačke, nivoi su navedeni na<br />
bazi „kao za jelo”. Prevođenje na suvu materiju je jednostavno. Takozvana suva hrana, na primer,<br />
ima u sebi 10% vlage, dakle ima 90% suve materije. Na etiketi piše „proteina 20%”. Sada treba<br />
ovih 20% da podelimo sa 0,9 (90% suvo), pa dobijemo približno 22% i to je procenat belančevina<br />
na bazi suve materije.<br />
18
Sastojak Jedinica<br />
(SM)<br />
Za rast<br />
minimum<br />
Odrasli<br />
minimum maksimum<br />
Protein % 30,0 26,0 -<br />
Arginin % 1,25 1,04 -<br />
Histidin % 0,31 0,31 -<br />
Izoleucin % 0,52 0,52 -<br />
Leucin % 1,25 1,25 -<br />
Lizin % 1,20 0,83 -<br />
Metionin-cistin % 1,10 1,10 -<br />
Metionin % 0,62 0,62 1,50<br />
Fenil alanin - tirozin % 0,88 0,88 -<br />
Treonin % 0,73 0,73 -<br />
Triptofan % 0,25 0,16 -<br />
Valin % 0,62 0,62 -<br />
Taurin (slobodni) % 0,10 0,10 -<br />
Taurin (vezani) % 0,20 0,20 -<br />
Mast % 9,0 9,0 -<br />
Linoleinska kiselina % 0,5 0,5 -<br />
Arahidonska kiselina % 0,02 0,02 -<br />
Kalcijum % 1,0 0,6 -<br />
Fosfor % 0,8 0,5 -<br />
Kalijum % 0,6 0,6 -<br />
Natrijum % 0,2 0,2 -<br />
Hlor % 0,3 0,3 -<br />
Magnezijum % 0,08 0,04 -<br />
Gvožđe mg/kg 80,0 80,0 -<br />
Bakar (slobodni) mg/kg 15,0 5,0 -<br />
Bakar (vezani) mg/kg 5,0 5,0 -<br />
Mangan mg/kg 7,5 7,5 -<br />
Cink mg/kg 75,0 75,0 2000,0<br />
Jod mg/kg 0,35 0,35 -<br />
Selen mg/kg 0,1 0,1 -<br />
Vitamin A IJ/kg 9000,0 9000,0 750000<br />
Vitamin D IJ/kg 750,0 500,0 10000<br />
Vitamin E IJ/kg 30,0 30,0 -<br />
Vitamin K mg/kg 0,1 0,1 -<br />
Vitamin V1 (tiamin) mg/kg 5,0 5,0 -<br />
Vitamin V2 (riboflavin) mg/kg 4,0 4,0 -<br />
Vitamin V5 (pantotenska kiselina) mg/kg 5,0 5,0 -<br />
19
Sastojak Jedinica<br />
(SM)<br />
Za rast<br />
minimum<br />
Odrasli<br />
minimum maksimum<br />
Vitamin V3 (niacin) mg/kg 60,0 60,0 -<br />
Vitamin V6 (piridoksin) mg/kg 4,0 4,0 -<br />
Folna kiselina mg/kg 0,8 0,8 -<br />
Biotin mg/kg 0,07 0,07 -<br />
Vitamin V12 (cianokobalamin) mg/kg 0,02 0,02 -<br />
Holin mg/kg 2400 2400 -<br />
FABRIČKI PROIZVEDENA HRANA<br />
Ovo je kratak pregled osnovnih osobina hrane koju možete da kupite po<br />
prodavnicama, bar osnovnih nekoliko vrsta.<br />
Suva hrana<br />
Suva hrana je najmanje skupa od tri tipa i, budući suva, ima dodatnu prednost<br />
abrazivnog delovanja, koje pomaže da zubi i desni ostanu čisti i da smanji taloženje zubnog<br />
kamenca (praksa je pokazala da ovo, nažalost, nije potpuno tačno). Belančevine i masti za ovu hranu<br />
dobijaju se iz mesa, ribe, živine i mlečnih proizvoda, umešanih u osnovu od žitarica, obično<br />
kukuruzno brašno. Pažljivo balansiranje i dodatak vitamina i minerala učinili su da suva hrana<br />
postane dobra i uravnotežena.<br />
Ova hrana sadrži 10% vode, stoga dugo traje i na polici i u stomaku. Ovo znači da<br />
hranu možete da ostavite sve vreme napolju, a mačka može da se posluži manjim obrocima,<br />
umesto jednog velikog. Ovo unapređuje probavu.<br />
Jedan teoretski nedostatak je predispozicija među mužjacima, posebno kastriranim,<br />
da dobiju urinarni poremećaj (poznat kao FLUTD, raniji naziv FUS). Ova predispozicija nije<br />
dosad dokazana (niti pobijena), te su veterinari oštro podeljeni oko toga. Ukoliko postoji takva<br />
predispozicija, to je verovatno zbog malog sadržaja vode u suvoj hrani, odatle slabije ispiranje<br />
urinarnog sistema. Obezbeđivanje adekvatnog izvora ukusne sveže vode će negirati takav problem.<br />
(Ako imate kastrirane mužjake, potrudite se da nabavite hranu u kojoj nema više od 0,1% magnezijuma i koja<br />
obavezno sadrži DL-metioanin, koji se koristi za zakišeljavanje urina, što je dobra preventiva protiv stvaranja<br />
urinarnog kamena struvita – mada i oko zakišeljavanja urina ima dosta kontroverzi).<br />
Suva hrana vremenom gubi deo svoje hranljive vrednosti, naročito ako je izložena<br />
vazduhu i svetlu. Izbegavajte korišćenje suve hrane koja je starija od 6 meseci (mada proizvođači<br />
najčešće deklarišu rok trajanja od 12 meseci). Ako morate da je skladištite na duže vreme, činite to<br />
u hermetičkim i tamnim posudama.<br />
Moram ovo da kažem. Na suvu hranu se u poslednje vreme diže dosta velika povika zbog previsokog<br />
sadržaja ugljenih hidrata, odnosno skroba – u pojedinim vrstama čak 25% pa i više, što jako odudara od sastava<br />
hrane kojom se mačke prirodno hrane (pogledajte tabelu u odeljku „Prirodna ishrana“). Pojedine mačke pod<br />
uticajem ove hrane mogu da postanu dijabetičari, pa ovo treba imati u vidu ako se odlučite za suvu hranu.<br />
Proveravajte svojim mačkama glukozu u krvi povremeno, pa ako treba promenite joj način ishrane. To ponekad može<br />
da bude dovoljno za vraćanje u normalu.<br />
Meka navlažena hrana<br />
Ova hrana ima veću privlačnost od suve, takođe i više košta. Napravljena je sa<br />
namerom da navede mačku da pomisli da je u pitanju meso, po izgledu i po ukusu, i u tome se<br />
prilično uspelo.<br />
20
Kao i za suvu hranu, belančevine i masti se dobijaju iz raznih izvora. Pojedini izvor:<br />
meso, riba, šta god, često se dodatno ističe da bi se ojačala aroma. Sadrži oko 30 - 35% vode,<br />
nasuprot suvoj hrani sa 10% i konzerviranoj sa 70 - 80%. Za razliku od suve hrane, ne suzbija<br />
zubni kamenac. Takođe ima prednost minimalnog mirisa i dugog vremena skladištenja. Dobra je<br />
za otprilike jedan dan u činiji i ne bi trebalo da se ostavlja napolju duže od toga. Vreme<br />
skladištenja je ekstremno dugo, pošto je obično pakovana u hermetičke kese.<br />
Pazite, većina ove hrane sadrži mnoštvo konzervansa za sprečavanje kvarenja, zato<br />
pažljivo čitajte deklaracije na pakovanjima.<br />
Konzervirana hrana<br />
Najskuplja je od sva tri tipa, ali još uvek je u svetu najpopularnija. Njeni najveći<br />
nedostaci su cena i miris.<br />
Sadrži prvenstveno belančevine i masti iz mesa, ribe, mlečnih proizvoda i biljnih<br />
izvora, sa dodatkom vitamina i minerala. Većinom su potpune u prehrambenom smislu. Sadržaj<br />
ugljenih hidrata je, najčešće, vrlo približan onom u prirodnoj hrani.<br />
Mnogo konzervirane hrane sadrži 70%, pa i svih 80% vode, a kao ispuna se često<br />
koristi že<strong>latin</strong>, da bi vezao što više vode. Kupac, prirodno, plaća tu vodu i že<strong>latin</strong>. Čitajte<br />
nalepnice!<br />
Ni ova hrana ništa ne čini protiv zubnog kamenca. Dobra je, međutim, za one<br />
mačke koje pate od urinarnog poremećaja (FLUTD), zbog niskog sadržaja magnezijuma.<br />
SVEŽA HRANA<br />
Rasprostranjena je deviza „najbolje je sveže”. To je tačno ukoliko je sveže<br />
istovremeno uravnoteženo, što često nije.<br />
Dobro uravnotežena ishrana za mačku, od sveže hrane, sastojala bi se od mesa<br />
(mišićnog tkiva) zbog belančevina; zasićenih i nezasićenih masti (polinezasićene masti, kao one u<br />
margarinu, obično se ne nalaze u jelovniku mesoždera); šećera, skroba i drugih ugljenohidrata;<br />
cerealija, trave i izvesnog lisnatog povrća zbog celuloze; raznih organa zbog vitaminskog sadržaja;<br />
kostiju zbog kalcijuma i fosfora; krvi i povrća zbog gvožđa i mineralnog sadržaja; i malih količina<br />
ovog i onog zbog elemenata u tragovima i zadovoljstva. Sve te zahteve zadovoljava prosečni miš<br />
(nažalost, danas nikada niste sigurni da miš nije konzumirao neki od otrova usporenog dejstva, koji će da ugrozi, pa i<br />
usmrti Vašeg ljubimca).<br />
Pošto će veoma malo nas da uzgaja miševe za mačju hranu, možemo da uz malo<br />
razmišljanja hranimo svoje ljubimce dobro uravnoteženom ishranom od svežih namirnica. Sledeće<br />
namirnice imaju navedene osobine i efekte:<br />
Meso (mišićno tkivo): ovo je osnovna hrana svakog mesoždera. Meso može da<br />
bude goveđe, konjsko, svinjsko, ovčje, pileće, ma koje (čak i mišje). Većinu mesa treba lako<br />
prokuvati da bi se ubili paraziti, posebno svinjetinu i slatkovodnu ribu. Jeftiniji, masni komadi<br />
mesa će takođe da obezbede mast koja je neophodna mački (kupujte najjeftinije mleveno meso,<br />
bolje je za mačku).<br />
Kao posebnu poslasticu, probajte da date svojoj mački parče skoro sirove zečetine<br />
ili piletine koje ima temperaturu tela i to kada ona nije posebno gladna, pa gledajte kako se rađa<br />
lovac. Ona će najverovatnije da mu se prikrada, da ga baca u vazduh, obruši se na njega, pa možda<br />
i da ga pojede. Sve je to deo prirodnog poretka.<br />
Jetra: mačke imaju slabost prema jetri. To je razvijena osobina koja garantuje da<br />
će jetra plena da bude pojedena i da će mačka da obezbedi dovoljno vitamina A i gvožđa. U kući<br />
21
će mačka da pojede svu jetru do koje može da dođe. Ako joj se da previše jetre, mačka će dobiti<br />
trovanje A vitaminom, što može da bude fatalno. Kao i u svemu, ključ je u umerenosti.<br />
Jetra (posebno juneća) bi trebalo lako da se skuva. Kada se jede sirova, često izaziva<br />
dijareju (proliv), a kada je prekuvana, konstipaciju (zatvor).<br />
Bubrezi: obično jeftini, bubrezi (posebno juneći) predstavljaju dobar izvor<br />
gvožđa i nekoliko kritičnih vitamina. Pošto sadrže dosta urinske kiseline, trebalo bi ih pre kuvanja<br />
držati dva sata i hladnoj vodi.<br />
Srce: srce uopšte, ali posebno živinska i zečja srca su favoriti među mačkama i<br />
obezbeđuju prvorazredne belančevine. Ne uklanjajte masno tkivo i srčane opne, pošto sadrže<br />
potrebne masti.<br />
Pluća: imaju malu hranljivu vrednost i ne vredi ih davati. Većina mačaka i neće da<br />
jede samo pluća.<br />
Vime: kao i pluća, vime ima malu hranljivu vrednost i ne vredi ga davati.<br />
Slezina: često izaziva dijareju i treba je izbegavati.<br />
Želudac: dobar za pse i velike mačke, želudac je obično pretvrd za naše male<br />
mačke. Kaša od želuca je, sa druge strane, odlična, pošto je meso omekšalo mlevenjem, a čorba je<br />
uopšte dobra.<br />
Otpaci: otpaci od sitnih životinja, kao što su zečevi, su fini ako su prokuvani lako,<br />
da se ubiju paraziti. To je, konačno, ono što jedu u divljini.<br />
Kosti: kosti su dobra hrana. Kosti većih životinja, kao juneće, obično su prevelike<br />
za mačku, ali na primer repna kost može biti ono pravo. Kosti sitnih životinja mogu da se služe<br />
lako prokuvane da se pobiju paraziti, ali nemojte da služite kuvane kosti ptica, posebno dugačke<br />
kosti, jer od kuvanja postaju krte pa mogu da se smrve te se zaglave u grlu ili probuše jednjak ili<br />
želudačni zid.<br />
Kosti svih veličina mogu da se kuvaju pod pritiskom dok ne omekšaju, ali to<br />
uništava koštanu srž, koju mačka smatra najboljim delom. Za obezbeđivanje kalcijuma i fosfora<br />
može da se upotrebi koštano brašno.<br />
Riba: kuvana koščata riba je uvek dobrodošla. Izbegavajte veće količine sirove<br />
ribe, jer može lako da dovede do trovanja vitaminom V, posebno ako je u pitanju bakalar, tuna ili<br />
druge ribe pune ulja. Ne dajte riblje organe, posebno jetru morskih riba, zbog viška joda.<br />
Mleko: mleko je hrana a ne piće (jedino piće za mačku je voda). Ova hrana<br />
predstavlja odličan izvor kalcijuma i fosfora potrebnih za jake kosti i zube, isto kao i mnogih<br />
vitamina i minerala. Nažlost, kada odrastu, veliki procenat mačaka izgubi sposobnost da vari<br />
mleko (odnosno laktozu u njemu ).<br />
Da biste ispitali da li Vaša mačka podnosi mleko, dajte joj malu činiju mleka a onda<br />
posmatrajte kakvu će stolicu imati u narednih šest časova. Ako se javi dijareja, mačka ne može da<br />
vari mleko, ako stolica ostane normalna, može.<br />
U prodavnicama može da se nađe mleko obrađeno bakterijom acidofolus, koje je<br />
lakše za varenje, pošto nosi sa sobom svoj acidofolus, a glavni razlog za nepodnošenje mleka (t.j.<br />
laktoze) je upravo nedostatak ove bakterije u organizmu.<br />
Jogurt: mnoge mačke vole čist jogurt a on je, kao i mleko, odličan izvor kalcijuma<br />
i fosfora. Za razliku od mleka, jogurt je jedan korak dalje od svežeg. Njega su već konzumirale<br />
bakterije, pa je stoga delimično svaren. To i mačkama i ljudima omogućava da lako dovrše<br />
varenje.<br />
22
Maslac: odličan izvor masti, dobar za rast i krzno, maslac je dobra ali nešto skuplja<br />
poslastica zbog koje bi se mačke rado „usvinjile”. Predlažemo povremeno komadić kao posebnu<br />
poslasticu.<br />
Pavlaka: kombinujući ukuse i dobre strane maslaca i mleka, slatka pavlaka je<br />
macin šampanjac! Kao takvu je i tretirajte.<br />
Sir: većina sireva će izazvati konstipaciju ukoliko se daju u većim količinama.<br />
Mali komad povremeno je zdrav i poželjan. Čini se da mačke ne mare mnogo za egzotične sireve,<br />
odbijene verovatno mirisom plesni (mi ljudi jedemo najprokletije stvari!).<br />
Margarin: pošto većina margarina imaju ukus kao maslac, mačke će ga obično<br />
tako i tretirati i ješće sve što mogu da dobiju. Nažalost, margarin nije maslac, i ne sadrži kalcijum i<br />
fosfor koji čine da maslac mačkama bude tako koristan. Polinezasićene biljne masti koje se koriste<br />
u većini margarina prolaze ravno kroz mačku. O margarinu razmišljajte kao o blagom laksativu<br />
dobrog ukusa i koristite komadić kao ljupku prevenciju protiv kuglica dlake, ili konstipacije.<br />
Jaja: žumance sirovog jajeta je korisno i ukusno, obezbeđujući belančevine,<br />
sumpor, kalcijum, fosfor i mnoštvo drugih minerala i vitamina. Sirovo belance, sa druge strane,<br />
sadrži avidin, koji razgrađuje i uništava vitamine V kompleksa.<br />
Ako morate svojoj mački da dajete cela jaja, najpre ih skuvajte, što zgušnjava<br />
belance i uništava avidin.<br />
Povrće: mačke jesu mesožderi, ali jedu povrće koje se nalazi u želucu i crevima<br />
plena. Male količine biljnog porekla, kao krompir ili testenine, oko 5% ukupne ishrane, mogu de<br />
se konzumiraju pod uslovom da je povrće najpre prokuvano (kuvanje razlaže složene<br />
ugljenohidrate u proste ugljenohidrate i pospešuje varenje). Ako dajete previše povrća, ili ga ne<br />
kuvate dovoljno, javiće se konstipacija ili dijareja, zavisi od vrste.<br />
Voće: za razliku od povrća, voće prvenstveno sadrži proste ugljene hidrate pa ne<br />
mora de se kuva. Kao i kod povrća, budite umereni, zbog mogućih želudačnih tegoba.<br />
Cerealije: mnoge mačke ih vole. Ponovo, sa merom, cerealije kao što su zobno<br />
brašno, pšenično brašno, kukuruzno brašno, su sasvim korisne kao izvor ugljenih hidrata.<br />
Izbegavajte sirove cerealije, pošto mačka ne može da vari skrob. Apsolutno izbegavajte griz<br />
(uopšte, svaku kašu), pošto je zaostali sok od kuvanja za mačku otrovan!<br />
23
NEGA<br />
PRIPREMITE SE ZA SVOG NOVOG LJUBIMCA<br />
KAKO KUĆU UČINITI BEZBEDNOM ZA<br />
MAČE ILI MAČKU<br />
Konačno je došlo vreme da dovedete kući svoje novo mače ili mačku! Koliko god<br />
ovaj trenutak bio uzbudljiv za Vas, on je veliki izazov i trauma za mačku, bez obzira što su novi<br />
dom i porodica puni ljubavi. Unapred osigurajte da prelazak Vašeg novog krznatog člana porodice<br />
bude što tiši, mirniji i udobniji. Mačke i mačići su po prirodi vrlo radoznali u pogledu okoline,<br />
tako da morate da budete sigurni da nema skrivenih puteva za bekstvo. Čak i ako ne planirate da<br />
mačku držite samo u kući, potrebno je da ona najpre navikne na kuću kao na svoj novi dom, gde<br />
dobija hranu i sigurnost, pa tek onda da joj dopustite izlazak napolje. Ako imate malu decu, ili iz<br />
drugih razloga postoji bojazan da vrata mogu da ostanu otvorena, napravite prikladni podsetnik<br />
koji ćete da okačite na vrata.<br />
Klozetsku šolju obavezno držite zatvorenom, zbog mačića koje voda veoma često<br />
jako privlači. Staklene i ostale lomljive predmete stavite u vitrine. Vrata mašine za pranje držite<br />
uvek zatvorenim, a pre svake upotrebe iste za svaki slučaj proverite da mače nije ipak nekako<br />
dospelo unutra. Mačići nekako posebno vole da istražuju ispod frižidera, zato im to onemogućite<br />
stavljanjem odgovarajuće zapreke.<br />
Sve otrovne i opasne materije i predmete sklonite van domašaja Vaše mačke (u<br />
domaćinstvima sa decom ovo je već rešeno). Ovde spadaju sredstva za čišćenje, proizvodi za auto<br />
(kao što je antifriz), mali oštri predmeti, otrovne biljke i t.d. Prekrijte strujne priključnice i sklonite<br />
van domašaja električne kablove pošto mačke, a posebno mačići kojima rastu zubi, vole da ih<br />
žvaću. Obratite pažnju na lagane stone lampe koje lako mogu da padnu; teške pegle koje mogu da<br />
padnu sa daske za peglanje; udobne fotelje u koje mačka (ili mače) može da uđe i uguši se, ili bude<br />
zarobljena ili teško povređena, pa i ubijena, kada neko sedne u pogrešno vreme.<br />
Najbolje je držati sobne biljke u posebnoj, zatvorenoj prostoriji, van domašaja<br />
mačke. Biljke od svile su atraktivna i bezbedna zamena. Na ovaj način mačka ne dolazi u dodir sa<br />
otrovnim biljem, niti sa mogućim parazitima iz zemlje. Sve konce uklonite da mačići ne bi mogli<br />
da ih progutaju. Odmah pozovite profesionalnog veterinara ako Vaša mačka iznenada klone,<br />
učestalo povraća ili ima jak proliv, ili pokaže znake jake nadraženosti kože, ili usta i grla. Mačka<br />
koja je postala letargična i izgubila interesovanje za hranu, na jedan dan a pogotovu duže, možda<br />
je progutala nešto potencijalno opasno i potrebna je profesionalna pomoć. Ako ste primetili da<br />
Vaša mačka jede nešto za šta sumnjate da je otrovno, ne pokušavajte da je sami naterate da<br />
povraća, već je odvedite veterinaru. Dodir sa lišćem, stabljikom ili sokom pojedinih biljaka može<br />
da izazove preosetljivost na sunčevo svetlo, što može da dovede do opekotina. Kod mačaka, ove<br />
biljke mogu da izazovu oticanje i svrab usta i desni, što ponekad može da bude pogrešno<br />
dijagnosticirano kao gingivitis. Kijanje i problemi sa očima takođe mogu da budu izazvani<br />
dodirom sa ovim biljkama.<br />
Budite obazrivi, nisu sve igračke za mačke bezopasne - posebno pazite na kanape,<br />
igle, gumene trake i sitne delove kao što su oči lutaka, koji lako mogu da otpadnu i budu progutani.<br />
Nažalost, gutanje stranih tela od strane mačaka je prilično uobičajeno i često kobno, a skoro uvek<br />
24
je moglo da se spreči. Uverite se da igračke koje napravite ili nabavite nemaju sitne i oštre delove<br />
koji mogu da budu progutani. Vaša mačka možda veoma voli loptice od alumimijumske folije, jer<br />
ih je tako lako kotrljati i proizvode tako lep zvuk na tvrdom podu, ali budite sigurni da ste lopticu<br />
vrlo čvrsto zbili, tako da komadići ne mogu da budu otkinuti i progutani, a takođe lopta mora da<br />
bude dovoljno velika da ne može da bude progutana cela.<br />
Ostale vrste potencijalnih opasnosti po mačku i mačiće uključuju sve ono što na<br />
sebi ima pantljike, kao što su trgovačke papirne ili plastične kese sa ručicama, čak i trake za<br />
podizanje roletni. Sve one mogu da budu smrtonosne ako mače zapetlja glavu u pantljiku.<br />
Sklanjajte SVE plastične kese od mačića.<br />
POTREPŠTINE NABAVITE NA VREME<br />
Sigurno ćete želeti da imate pri ruci: posude za hranu i vodu (preporučujemo<br />
nerđajući čelik), hranu (nastojte da zadržite vrstu hrane na koju je maca navikla, da biste izbegli<br />
nagle promene u ishrani koje mogu da dovedu do meke stolice), kutiju za pesak (pravilno<br />
odaberite veličinu i kutiju stavite na pristupačno mesto, ali dalje od posuda za hranu i vodu), pesak<br />
(treba uvek imati dovoljne količine suvog, jer maci ne pada na pamet da koristi pesak koji je<br />
vlažan)(i kod nas može da se kupi poseban materijal za ovu svrhu, vrsta zrnaste gline sa sredstvom za dezinfekcjiju,<br />
ali za veći broj mačaka je isuviše skup), nekoliko grebalica (zgodnih predmeta za oštrenje nokata),<br />
odmaralište pored prozora i bar jedno mačje drvo ili kulu za penjanje, zatim ležaljku, igračke,<br />
ogrlicu sa identifikacionim priveskom, nosiljku za prevoženje mace (n. pr. do veterinara), četku i<br />
zdravu vodu za piće. (Važno ako koristite običan pesak: ne uzimajte pesak iz peščanika ili gomila gde su druge<br />
životinje možda defecirale, jer takav pesak je skoro sigurno zagađen jajima crevnih parazita!)<br />
KORISTITE NOSILJKU ZA PREVOŽENJE<br />
MACE<br />
Vrlo je važno da maca bude bezbedna za vreme vožnje kolima. Nosiljku možete da<br />
obložite mekim ćebetom (kada macu preuzimate iz ranijeg doma, zgodno je da ćebe sadrži miris<br />
tog doma, to će da pomogne njenom smirivanju) i stavite nekoliko igračaka unutra. Maca će<br />
svakako da bude bezbednija u nosiljci nego ako slobodno tumara po kolima koja se kreću.<br />
KUĆNA ATMOSFERA MORA DA BUDE<br />
MIRNA<br />
Vašoj maci će trebati izvesno vreme da se privikne na novi dom. Preporučujemo da<br />
njenu nosiljku unesete najpre u jednu prostoriju (najbolje da to bude Vaša spavaća soba), i<br />
dozvolite joj da se navikne na tu prostoriju u prvih nekoliko dana, sa otvorenim vratima nosiljke.<br />
Pričajte mekim, prijatnim i ljubaznim glasom i ne prisiljavajte je da iziđe iz nosiljke dok ne bude<br />
spremna. Pokažite joj gde su joj hrana i voda, kao i kutija sa peskom. Dajte joj vremena da se<br />
privikne na stvari sopstvenim tempom. Prvi dani nisu vreme za upoznavanje male dece sa macom.<br />
To možete da učinite postupno, tek pošto se maca srodila sa novom okolinom. Pošto je maca<br />
upoznala prvu prostoriju, možete postupno da joj dozvolite ispitivanje ostatka kuće (vodeći računa<br />
da uvek može da se vrati u prvobitnu odaju, ako se oseti uplašenom), sve dok se potpuno ne<br />
odomaći. Ne brinite ako prvog dana Vaša nova maca ne jede, malecka će brzo da se stabilizuje.<br />
Novo mače će možda da mjauče i deluje uplašeno prvih noći. To je savršeno prirodno, pošto se<br />
nalazi na sasvim novom mestu sa novim ljudima, novim mirisima i t.d. Puno ga milujte i dozvolite<br />
da spava sa Vama ako to želi. Ovo je veoma važno vreme za vas oboje, da pokrenete vezu i<br />
započnete njegovo poverenje u Vas, koje će vremenom da raste.<br />
Imajte u vidu da je vreme proslava posebno naporno za Vašu macu. Gužva koja se<br />
stvori, galama i žurba kod nje izazivaju napetost. Zato nastojte da joj obezbedite miran kutak gde<br />
će da se skloni od svega, naročito od nepoznatih ljudi kojih se verovatno boji.<br />
25
VAŠ NOVI ZAJEDNIČKI ŽIVOT<br />
Pošto se mačka navikla na kuću, uključujući mesta na kojima se nalaze posude za<br />
hranu i vodu i kutije sa peskom (za kuće sa više spratova, bar jedna na svakom spratu) i grebalice<br />
za oštrenje nokata, možete da počnete da je upoznajete sa kućnim i porodičnim pravilima, u šta će<br />
od sada i ona da bude uključena. Čini se da mačkama prija postojanost, pa će poštovanje vremena<br />
kada se hrani, ili igra, biti za nju veoma umirujuće, a verovatno i za Vas. Biće mnogo otvorenija za<br />
učenje prepoznavanja svog imena, Vašeg glasa, različitih ličnih osobina članova Vaše porodice,<br />
kućnih pravila o skakanju, grebanju i sličnom. Kao i ljudi, svaka mačka je jedinstvena ličnost, pa<br />
je važno da nemate nerealna očekivanja u vezi sa ličnošću Vaše mace. Kako postaje prisnija sa<br />
Vama, tako će se sve više otvarati i ispoljavati svoju individualnost. Pokažite joj da je sada<br />
punopravni član Vaše porodice i ona će Vas nagraditi, na svoj sopstveni način, svojim poverenjem,<br />
privrženošću i ljubavlju.<br />
OSIGURAJTE DOMAĆINSTVO OD<br />
OTROVNIH MATERIJA<br />
1) Čuvajte se biljaka koje držite u kući i u dvorištu, ako dozvoljavate mački da<br />
izlazi (američka Asocijacija ljubitelja mačaka zagovara držanje mačaka u kući sve vreme). Jedenje<br />
n. pr. azaleje, oleandera, uskršnjeg ljiljana ili tise može da bude kobno.<br />
2) Kada čistite kuću, nikada ne dozvolite mački da prilazi prostoru gde se koriste<br />
ili čuvaju sredstva za čišćenje. Sredstva za čišćenje imaju razne osobine; od onih da mogu samo da<br />
nadraže želudačno-crevni sistem, do onih da imaju snažno korozivno dejstvo, tako da mogu<br />
hemijski da izgore osetljivu sluzokožu usta, jednjaka i želuca.<br />
3) Kada koristite mamce za pacove ili miševe, kao i za mrave, puževe i slično,<br />
postavite ih na mesta nedostupna Vašim mačkama. Mnogi od ovih mamaca sadrže sastojke slatkog<br />
mirisa, koji je vrlo privlačan za mačke.<br />
4) Nikada ne dajte mački nikakve lekove, osim onih koje je prepisao veterinar.<br />
Mnogi lekovi potpuno bezbedni za ljude mogu da budu smrtonosni kada se nepravilno koriste.<br />
Jedna jaka tableta paracetamola („febricet“) od 500mg može da ubije mačku od preko 3 kilograma.<br />
5) Držite sve lekove van domašaja Vaše mačke. Sredstva protiv bolova, protiv<br />
prehlade, lekovi protiv raka, antidepresanti i tablete za mršavljenje su jednostavni primeri lekova<br />
za ljude koji mogu da budu opasni pa i smrtonosni čak i u malim dozama. Samo jedna polovina<br />
tablete naproksena od 200mg može da izazove čir kod mačke!<br />
6) Nikada ne ostavljajte čokoladu na dohvat. Približno 30g čokolade po kilogramu<br />
telesne mase može da izazove kliničke znake trovanja.<br />
7) Mnogi obični proizvodi za domaćinstvo pokazali su se smrtonosnim za mnoge<br />
vrste, uključujući mačke. U takve spada čak i sitan novac (visoka koncentracija cinka), kuglice<br />
protiv moljaca (pogotovu čist naftalin), omekšivači, deterdžent za mašinsko pranje sudova, baterije<br />
(soli ili alkalije u njima), svi proizvodi sa visokom koncentracijom kuhinjske soli, talog kafe i<br />
alkoholna pića.<br />
8) Benzin, motorno ulje, antifriz, treba da se čuvaju van domašaja mačaka. Samo<br />
jedna kafena kašičica antifriza (etilen glikola) može da bude smrtonosna za mačku od 3,5<br />
kilograma!<br />
9) Pre nego što kupite proizvode protiv buva za Vašu mačku ili domaćinstvo,<br />
konsultujte veterinara (i ovu knjižicu!) o tome koji proizvod da odaberete. Pročitajte SVA<br />
obaveštenja o proizvodu pre nego što ga upotrebite na svom ljubimcu, ili u domaćinstvu. Ako je<br />
proizvod označen „samo za pse” to znači da NIPOŠTO ne sme da se primeni na mačkama. Kada<br />
koristite sprej, ili dimni uništavač buva, udaljite mačke iz kuće za vreme određeno na pakovanju.<br />
26
10) Kada travnjak ili baštu tretirate đubrivima, herbicidima ili insekticidima, uvek<br />
udaljite mačke sa ovih površina dogod se potpuno ne osuše. Upotrebu proizvoda prodiskutujte sa<br />
proizvođačem proizvoda. Ove proizvode obavezno čuvajte na mestima kojima mačke nemaju<br />
pristup.<br />
HRANA I VODA<br />
Teško je poverovati da tu ima šta da se nauči u vezi sa staranjem o mački - a još<br />
teže je poverovati da čak i nešto tako jednostavno, kao što je obezbeđivanje hrane i vode za Vašu<br />
mačku, mora pažljivo da se razmotri! Možda ste čuli da je važno da ne stavite posude za hranu i<br />
vodu pored kutije sa peskom. Ovo stoga što, ako ih stavite, posebno hranu, pored kutije sa peskom,<br />
mačka će biti zbunjena. Ako joj je prostor za hranjenje preblizu kutije sa peskom, može da odluči<br />
da uopšte ne koristi ovu kutiju - što neće da bude dobro ni za Vas, ni za nju. Prirodni instink<br />
mačaka je da obavljaju nužne radnje daleko od legla, da bi grabljivce zadržale daleko od<br />
potomstva i sebe samih kada su najranjivije.<br />
Treba da promislite o izboru mesta u kući za njene posude za hranu i vodu, koja će<br />
joj omogućiti da na miru uživa u obrocima i što će je ohrabriti da pije dosta vode. Ako posude<br />
stavite u prometni deo kuće (kao što je kuhinja), gde uvek ima puno aktivnosti, buke i prometa,<br />
neće joj biti udobno i bezbedno, pa tako možda neće uzimati dovoljno hrane i vode. Vreme njenih<br />
obroka mora biti vreme mira i tišine, tako da uživa u jelu. Sa malo kreativnosti i razmišljanja, doći<br />
ćete do idealnog mesta za hranjenje, a kada to postignete, ne menjajte lokaciju. Mačke su u<br />
potpunosti sklone navikama i najviše vole kada im je okruženje postojano. Upamtite, takođe, da<br />
kako Vaša mačka stari, ili bude povređena na neki način, moraćete da joj omogućite lak pristup<br />
hrani (izbegavajte stepenice i slično).<br />
Ako u istoj kući imate pse i mačke, ili mačke sa posebnim dijetalnim zahtevima,<br />
moraćete da ih hranite zasebno, pa posvetite izvesno vreme proveri da li su sve životinje jele i pile.<br />
Postoje psi kojima se posebno dopada mačja hrana, kao što i pojedine mačke jedu pseću hranu ako<br />
im se ukaže prilika, a to NIJE zdravo za njih! Psi i mačke imaju vrlo različite prehrambene<br />
zahteve, zato moraju da se hrane odvojeno (vidite poglavlje o ishrani ).<br />
Postoje dve „škole” u razmatranju kako hraniti mačke. Jedna je samohrana metoda,<br />
kod koje mačke uvek imaju hranu i dopušteno im je da jedu kad požele (upamtite: mačke bi<br />
trebalo uvek da imaju svežu vodu, bez obzira na način hranjenja). Drugi način je hranjenje<br />
urednim obrocima, gde se mačka hrani nekoliko puta dnevno. Osim ako Vaša mačka nije ugojena,<br />
ili ima problem sa prejedanjem ako ima stalni pristup hrani, mnogi veterinari i stručnjaci za<br />
ponašanje preporučuju samohranu metodu zbog mnogo razloga (upamtite: mačke nikada ne treba<br />
da jedu hranu za pse!):<br />
- Mačke su po prirodi prefinjene u ishrani. One ne vole da jedu 2 ili 3 ogromna<br />
obroka, već mnogo manjih tokom celog dana.<br />
- Mačja tela su vrlo neefikasna u preradi uskladištene masnoće. Kao i ljudi, ako<br />
mačke ostanu bez hrane duži vremenski period, moraće da upotrebe mast i belančevine<br />
uskladištene u telu. Njihova tela, međutim, nisu u tome tako dobra. Mačka koja nije jela čak vrlo<br />
kratko vreme, dan ili dva, može ponekad da pretrpi oštećenje jetre.<br />
- Ako je mačka hranjena samo nekoliko puta dnevno, postoje izgledi da će u<br />
vreme hranjenja da bude vrlo gladna, pa će da jede i više nego što joj je potrebno. Ovo će da stvori<br />
ugojenu mačku, ili mačku koja se prejeda pa zatim povraća (običaj „orgijanje-pročišćavanje”).<br />
Naravno, ako imate ugojenu mačku, ili mačku kojoj je potrebna posebna dijeta,<br />
mogu da Vam zatrebaju mogućnosti koje u takvim slučajevima pruža hranjenje pravilnim<br />
obrocima.<br />
27
Ako se pitate koja metoda bi bila najbolja za Vašu mačku, posavetujte se sa svojim<br />
veterinarom i vidite koju metodu on preporučuje, (ili jednostavno izvršite probe nekoliko dana pa sami<br />
utvrdite šta joj najviše odgovara).<br />
VODA ZA PIĆE<br />
Preporučujemo filtriranu ili flaširanu vodu (ali ne mineralnu!) - kako za ljude, tako i za<br />
ljubimce. Voda iz vodovoda, bunara posebno, sadrži često razne parazite ili hemikalije. Upotreba<br />
filtrirane ili flaširane vode otklanja mogućnost štetnog delovanja na zdravlje. Mačke su posebno<br />
vrlo izbirljive kada je voda u pitanju i piće mnogo više ako je voda sveža (IZUZETNO je važno da<br />
mačka pije što više vode, u protivnom postoji opasnost od pojave urinarnih problema). Voda koja<br />
je dugo stojala gubi kiseonik što joj daje ukus bajatosti, koji mačke ne vole.<br />
POSUDE<br />
Suočimo se sa činjenicom da je za mačku hranjenje jedna od najomiljenijih stvari.<br />
Iako je mačkama stvarno malo potrebno kada je već u činijama, sve ono što treba preduzeti dok se<br />
do toga dođe je veoma važno.<br />
1) Posude za hranu i vodu moraju sve vreme da budu čiste.<br />
2) Voda uvek mora da bude sveža, dostupna i hladna.<br />
3) Nastojte da koristite staklene, keramičke ili čelične posude. Protivno<br />
popularnom verovanju, mnoge mačke ne vole ukus plastike i mnogo su srećnije kada ne jedu iz<br />
plastičnih posuda. Posude svakako perite vrućom vodom i deterdžentom.<br />
4) Kao i Vi, Vaša mačka voli da obeduje u miru. Stoga, držite posude za hranu i<br />
vodu na manje prometnim, mirnim mestima.<br />
5) Mada mnogi ljudi vole da drže sve mačje stvari na okupu, NEMOJTE da držite<br />
posude za hranu i vodu blizu posude za nuždu. Uostalom, da li biste Vi voleli da vam trpezarijski<br />
sto bude blizu toaleta!? Mačke čije posude za hranjenje stoje blizu posude za nuždu imaju problem<br />
sa neprikladnim obavljanjem nužde (pošto ne žele da idu blizu svojih posuda za hranu i vodu, idu<br />
na neko drugo mesto, kao što je Vaš kauč), ili ne jedu. Izbor posuda je veliki, zato ne oklevajte da<br />
obezbedite Vašoj maci onu pravu!<br />
SIMPTOMI DA JE MAČKA PROGUTALA<br />
STRANO TELO I ŠTA ČINITI<br />
Ako primetite komad vunice, audio trake, kanapa i sl. kako proviruje iz anusa Vaše<br />
mačke, NE pokušavajte da ga izvučete! Možda je obmotano oko creva Vaše mačke i povlačenjem<br />
je možete ubiti! Umesto toga, HITNO odvedite mačku veterinaru! Ostali simptomi koji mogu da se<br />
jave, čak i ako se ne primećuje strano telo: mačka ima otežano disanje, povraća ili pokušava da<br />
povraća, kašlje, krvari iz usta ili anusa, grči se, peni na usta ili jako balavi, ili ima natečen jezik.<br />
Svaki od ovih simptoma zahteva TRENUTNU veterinarsku intervenciju i negu.<br />
MLEKO I MAČKE<br />
U reklamama i TV emisijama vidimo mačke kako piju mleko. Značajna činjenica je<br />
da većina mačaka ne podnosi laktozu. To znači da one ne mogu da svare šećere koje mleko sadrži.<br />
Mleko, takođe, ima veoma mali, ili nikakav, prehrambeni značaj za mačke. U suštini, mačka<br />
hranjena samo mlekom će da umre zbog nepravilne ishrane. Ipak, većina mačaka VOLI ukus<br />
mleka, šta onda činiti?<br />
28
„Kvaka” je da mačke uvek imaju pristup svežoj, hladnoj vodi. Sve dok Vašoj mački<br />
laktoza nije nepodnošljiva, mleko neće da bude loše za nju ako se daje kao povremena poslastica.<br />
Prvi korak je da utvrdite da li Vaša mačka voli mleko. Ako ga voli, onda utvrdite da li podnosi<br />
laktozu. Dajte mački malo mleka, zatim je posmatrajte sledećih nekoliko časova. Ako ne podnosi<br />
laktozu, dobiće dijareju i možda će imati bol u stomaku, a ako ne dobije dijareju (smatra se da je<br />
dovoljno vreme posmatranja 6 časova), onda sme da pije mleko. Ukoliko mačka ne podnosi<br />
laktozu, moraćete da joj dajete specijalno pripremljeno mleko (mleko prerađeno bakterijom<br />
acidofilus, koja uništava laktozu u njemu; ako nemate ovakvo mleko, dobar je i jogurt, naravno<br />
ako se dopada mački).<br />
PODSTICANJE APETITA<br />
Baš kao i ljudi, mačke treba da jedu kada su bolesne. Naravno, takođe kao ljudi,<br />
ponekad kada su bolesne, uzimanje hrane je poslednje što žele da čine. Vrlo je važno, posebno kod<br />
slučajeva hepatičkog lipidozisa, da mačke održe unošenje kalorija. Ako Vaša mačka celog dana<br />
nije jela, momentalno se obratite veterinaru. Nedostatak apetita je pokazatelj bolesti, a mačke<br />
mogu da dobiju oštećenje jetre kada ne jedu, makar samo dan ili dva (ako su pregojene). Kada<br />
Vaša mačka prestane da jede, telo će početi da koristi svoju mast kao gorivo. Na nesreću, mačke<br />
nisu baš dobre u korišćenju uskladištene masti i stoga mast može početi da se akumulira u ćelijama<br />
jetre. Ako Vaša mačka treba da jede ali to odbija, prvo pozovite veterinara. U međuvremenu,<br />
možete pokušati sa nekoliko stvari:<br />
1) Hranite iz ruke. Ponekad sam čin ličnog dodira, dok Vam je mačka bolesna,<br />
pomaže da počne da jede. Sedite i pričajte svojoj mački, mazite je i polako pokušajte da je<br />
navedete da jede.<br />
2) Dajte joj posebnu hranu. Ponekad će hranjenje rukom, hranom koju ona najviše<br />
voli, pospešiti apetit i glad.<br />
3) Zagrejte hranu. Ponekad jednostavno zagrevanje (sočne) hrane pomaže da ona<br />
zamiriše jače i bude privlačnija za Vašu mačku.<br />
4) Ako mačka neće sama da jede, možete da probate hranjenje špricem. Možete<br />
koristiti bilo medicinski, bilo poslastičarski špric. Možete izmešati sočnu hranu sa malo vode u<br />
mikseru za voće, a zatim špricem prinuditi mačku da jede. Ovo činite samo kada mačka uopšte<br />
neće da se hrani sama.<br />
5) Postoje mnogi lekovi koji mogu da se daju za stimulisanje apetita. To su<br />
diazepam, oksazepam, periaktin, flurazepam i slični (ovo su ustvari lekovi za umirenje, koji kao sporedni<br />
efekat imaju povećanje apetita, ali kod mačaka čak mogu da dovedu i do oštećenja jetre! Verovatnoća da se ovo<br />
dogodi je izuzetno mala, ali svakako treba razmotriti rizik. Međutim, diazepam zaista deluje i to u roku od nekoliko<br />
desetina minuta, ako se daje peroralno, odnosno nekoliko desetina sekundi, ako se daje parenteralno. Zato, ako imate<br />
veliki problem i mačka mora hitno da projede, onda ...) U poslednje vreme dosta veliku „popularnost“ je<br />
stekao mirtazapin („remeron“), koji je efikasan u izazivanju apetita, ali bez značajnih neželjenih<br />
efekata . Naravno, NIKADA NE DAJTE NIKAKVE LEKOVE AKO VAM IH NIJE PREPISAO<br />
VETERINAR.<br />
6) Kao krajnju meru, možete umetnuti cev (tubu) u želudac Vaše mačke i hraniti je<br />
kroz cev. U slučaju hepatičkog lipidozisa, gde je neophodno da mačka jede da bi preokrenula<br />
stanje, ovo može biti jedini način.<br />
29
ZABAVA I IGRAČKE<br />
U Americi, mačka je i zvanično zamenila psa kao najpopularnijeg kućnog ljubimca.<br />
Više porodica ima mačku nego psa - i većina porodica sa mačkom ima više od jedne mačke, koje<br />
sa njima dele njihov dom. Kako sve više ljudi shvata visoke rizike koje u ovo moderno vreme<br />
njihovim mačkama donosi slobodno tumaranje unaokolo (statistike su vrlo mračne - mačke na<br />
slobodi i mačke koje povremeno žive u kući ali slobodno izlaze bez čovekovog nadzora sada žive<br />
prosečno samo 2 do 3 godine, dok je prosečni život isključivo kućnih mačaka 16 do 17 godina), u<br />
nameri da sačuvaju život, zdravlje i sigurnost svojih mačaka, drže ih strogo u kućama. (Od nedavno i<br />
ja spadam u ovu grupu. „Sloboda” koju su moje mačke donedavno „uživale” bila je sloboda da umru - otrovane,<br />
zgažene i Bog zna kako još! Dok su bile na takozvanoj slobodi, moje mačke nisu doživljavale starost veću od 2<br />
godine, jer previše zlotvora je oko nas. Sada su u kući, možda malo nezadovoljne, ali svakako bezbednije. Da ne<br />
pominjem rasprave sa susedima zbog njihovih ljubljenih bašta! Da, budite sigurni da ima mnogo „ljudi” koji<br />
manijački izgrabuljanu zemlju u bašti više vole od ma kog živog stvora!). Nije koincidencija da su ove<br />
promene dovele do porasta problema u ponašanju mačaka, kao što su samosakaćenje, preterano<br />
lizanje krzna, obeležavanje urinom i fekalijama i bučno, nasilno oglašavanje - sve bez očitog<br />
medicinskog razloga. Ovaj fenomen nije ograničen na kućne mačke, već se takođe javlja u<br />
zoološkim vrtovima i drugim mestima gde su mačke zatvorene. Stručnjaci za ponašanje iz<br />
zoološkog vrta u San Dijegu otkrili su, međutim, da svakodnevna primena nekih bezopasnih,<br />
kreativnih izazova kod njihovih zatvorenika, indokineskih tigrova, stimuliše ove mačke i fizički i<br />
psihički, tako da su srećniji i žive duže, bez ispoljavanja istog nasilnog ponašanja, kako to čine<br />
njihovi domaći mačji rođaci.<br />
Dosada, samoća i nedostatak izazova mogu da budu krajnje opterećujući za mačke.<br />
Mačke su po prirodi radoznale, društvene i vole da se igraju, pa kada im životi postanu tako<br />
izolovani, bez pustolovina koje mogu da posmatraju ili učestvuju u njima, bez ikave neprilike u<br />
koju mogu da se uvale ili bez novih stvari u okolini koje bi istražile, mogu da postanu deprimirane,<br />
pa možda i da više ne vide svrhu svog života. Ovo, naravno, može da dovede do letargije i<br />
povećane prijemčivosti za bolesti.<br />
Pa, kakve su opcije za obezbeđenje više stimulansa za Vašu kućnu mačku? Dve<br />
ključne reči, oko kojih se većina stručnjaka za ponašanje mačaka slaže, jesu: „raznolikost” i<br />
„slučajnost”. Upamtite da kućne mačke, ostavljene same ceo dan, ne čuju glasove svojih ljudi, ne<br />
viđaju ih, nema ni posetilaca, ni zvonjave telefona, niti tapšanja po glavi i milovanja. Često,<br />
relativno jednostavno rešenje je - nabaviti još jednu mačku! Brinuti o dve mačke nije mnogo teže<br />
nego brinuti o jednoj, a one su jedna drugoj najbolje društvo kada su ljudi van kuće. Mogu da se<br />
hrvaju, prave poteru jedna za drugom, uređuju jedna drugoj krzno, razgovaraju, spavaju zajedno i<br />
t.d.<br />
Još jedno rešenje su - IGRAČKE! Različite igračke, davane sporadično a zatim<br />
skrivane izvesno vreme, da ne izgube draž novog, jesu nužnost za kućne mačke. Igračke, naravno,<br />
ne moraju da budu skupe. Većina mačaka vole da love zgužvanu aluminijumsku foliju i grickaju<br />
plastične slamke za pijenje. Možete da pokušate sa skrivanjem omiljenih igračaka Vaše mačke, pre<br />
nego što izjutra iziđete iz stana, omogućavajući joj tako „lov na blago”, koji će da angažuje njenu<br />
ljubav prema lovu. (Treba da budete sigurni da je videla kako skrivate bar neke od igračaka!) Nova<br />
zanimljiva igračka, ispunjena mačjom mentom zabavljaće je satima.<br />
Probajte sa uključivanjem u određeno vreme dana, kada ste odsutni, televizora (ili<br />
video rekordera), na sportskim kanalima ili programima sa životinjama, to će možda Vašoj maci<br />
biti zanimljivo (primedba prevodioca: baš danas, na dan prevođenja ovog teksta, bila je gran-pri moto trka, što ja<br />
inače ne propuštam, ali sam malo toga video jer je moja Mala Cveta sve vreme lovila motoraše po ekranu ). Ili,<br />
neka radio bude tiho uključen nekoliko dana u sedmici. Upamtite - RAZNOLIKOST i<br />
SLUČAJNOST!! Takođe pokušajte sa puštanjem Vaše mačke u kupatilo kada niste kod kuće,<br />
prethodno uklonite sve opasne i oštre predmete. Ping-pong loptice i druge male lopte u suvoj kadi<br />
mogu da predstavljaju veliku zabavu, isto kao i kockice leda, dok se ne otope! Mnoge mačke<br />
takođe uživaju u penjanju u kartonske kutije i iz njih. Ako imate malu punjenu životinju koju ste<br />
30
spremni da žrtvujete, pogotovu ako ona ima noge i rep, lako možete da otkrijete kako ju je Vaša<br />
mačka usvojila i „neguje” je! Dobro pravilo kod igračaka je da uvek imate jednu igračku za<br />
„negovanje” i jednu za „vrebanje i ubijanje”.<br />
Ne možemo da zaboravimo važnost nameštaja za mačke i potrebu Vaše mačke da se<br />
penje, istražuje različite visine i površine i t.d. Dobra visoka stelaža za mačku, sa raznim<br />
površinama za grebanje, takođe će uvećati kod Vaše mačke osećaj za „teritoriju” i značajno<br />
doprineti kvalitetu njenog života. Postavljanje ležaljki u prozore takođe će povećati mogućnost za<br />
osmatranje spoljašnjeg sveta, što doprinosi razbijanju monotonije.<br />
Igranje sa mačkom, posebno pred spavanje, može da bude zabava za oboje i da<br />
pomogne Vašem noćnom lovcu da se smiri i spava u toku noći! Na kraju, reč opomene u vezi sa<br />
igračkama - obezbedite da Vaša kuća bude bezbedna za macu kada se radi o stvarima koje ona<br />
može da smatra privlačnim, ali koje su u stvari za nju štetne, kao što su spajalice, gumice za tegle,<br />
pera, opruge, ili ma koji drugi predmet koji maca može da proguta. Što se tiče mekih igračaka,<br />
neka budu označene kao bezbedne za decu do tri godine, tako ste sigurni da ne sadrže opasnu<br />
ispunu.<br />
Upamtite da je Vaša domaća mačka genetski još uvek vrlo blisko povezana sa<br />
svojim divljim precima. Dogod je naša obaveza da svoje ljubimce mačiće i mačke sačuvamo<br />
zdravim i stoga ih držimo u kući, treba da poštujemo potrebu ovih fantastičnih bića da koriste svoj<br />
prirodni instinkt da vrebaju, love, prihvataju izazove, istražuju teritoriju - ukratko, da budu zdrave,<br />
srećne i aktivne mačke!<br />
Evo nekoliko jednostavnih igračaka iz domaće radinosti, koje su pored toga i veoma<br />
jevtine (čak besplatne):<br />
1) Uzmite staru kasetu za film, ili bočicu za lek (naravno, dobro ispranu), ispunite<br />
ih spajalicama za papir i bezbedno zatvorite lepljivom trakom. Vaša mačka će voleti ovu malu,<br />
bučnu igračku, laku za ćuškanje.<br />
2) Zatvarači plastičnih boca za napitke takođe mogu da budu veliki pobednik.<br />
Mačka ih lako grize i hvata, jednostavni su za bacanje u vazduh i kotrljanje.<br />
3) Kada sledeći put budete imali balon sa helijumom, okačite o njega kanapom<br />
otežanu igračku, tako da bude 7 - 8 centimetara iznad poda. Vaše mačke će voleti da prave poteru<br />
za igračkom, naročito zbog njenog laganog i glatkog klizanja preko sobe.<br />
4) Nabavite laserski pokazivač, nije skup, a mačke će „poludeti” pokušavajući da<br />
ulove malu crvenu tačku (provereno, jurenje do ludila).<br />
PONAŠANJE<br />
Život sa mačkom je uvek avantura, samo ako odvojite vreme za posmatranje, ako<br />
razmišljate i pitate se o nekim očaravajućim stvarima u ponašanju, uočenim kod mačeta ili mačke<br />
u toku samo jednog jedinog dana. A kada imate više od jedne mačke u svom domu, naravno da<br />
tada postoje svi drugi interaktivni oblici ponašanja, koje ćete posmatrati i čuditi im se! U jednu<br />
stvar možete da budete sigurni - mačke SVE čine sa razlogom! Ponekad, u ove razloge je možda<br />
uključeno nešto što mi ljudi ne opažamo, čujemo ili mu osećamo miris; a ponekad taj razlog može<br />
da bude, jednostavno i čudesno, deo genetike i instinktivna „šminka” divne životinje koju zovemo<br />
mačka. Evo nekih najuobičajenijih ponašanja koja su mnogi staratelji mačaka opazili i možda se<br />
pitali o razlozima koji stoje iza tog ponašanja, kao i o najboljem načinu da se na takvo ponašanje<br />
odgovori.<br />
31
UBACUJE OMILJENE IGRAČKE U POSUDU<br />
ZA HRANU ILI VODU<br />
Da li je Vaša mačka ikada spustila omiljenu igračku, ili gumenu lopticu u posudu za<br />
vodu? Ili, da li ste ikada pošli da joj dopunite posudu sa hranom i pronašli u sred nje neki, mački<br />
omiljeni, predmet? To bi moglo da znači da Vaša mačka pokušava da pronađe „sigurno” mesto za<br />
svoje omiljene stvari. Često se događa da je predmet koji završi u posudi za hranu ili vodu, onaj<br />
isti u kome je mačka koji čas ranije uživala, možda čak zajedno sa Vama. U divljini, mačke često<br />
nose svoj plen do svog „legla”, gde ga kriju od grabljivaca. Mačke koje žive u kući nemaju takvo<br />
„leglo”, zato često gledaju na posude za hranu i vodu kao na „najsigurnija” mesta u okviru njihove<br />
„teritorije”.<br />
MESI VAS ŠAPAMA<br />
Mnogi ljudi shvataju da, kada njihova mačka „mesi” njihov stomak šapama, ona<br />
ustvari ispoljava svoju ljubav prema njima. Mačka će pri tom obično imati vrlo poseban, pun<br />
ljubavi izraz na svom licu i možda će da prede. Mačka je tada ponovo u kontaktu sa svojim<br />
instinktom mačeta, kada je to isto radila sa svojom majkom i ima isto osećanje udobnosti i topline<br />
kakvo je imala kao mače kada je bila sa svojom majkom. Mačići često „mese” bradavice svojih<br />
majki da bi time podstakli lučenje mleka. Radeći Vam ovo, mačka izražava svoju ljubav prema<br />
Vama kao majčinskom liku. Ako Vam je ovo ponašanje neudobno zbog nokata, onda ih skratite<br />
(ovo važi samo za mačke koje borave isključivo u kući, napolju su im nokti i te kako potrebni), a<br />
možete da imate pri ruci neki peškir koji ćete da podmetnete. Nemojte nipošto da odbijate mačkine<br />
izlive ljubavi i nežnosti. Kako se osećate kada se Vama tako nešto dogodi?<br />
IZNENADA ZAŠIŠTI KADA JE MAZITE<br />
Ponekad može da se desi da mačka zašišti na Vas, pa čak pokuša i da Vas ogrebe ili<br />
ugrize, očito bez upozorenja, usred nečega što ste smatrali prijatnim maženjem ili milovanjem. Ne<br />
znači da Vas mačka više ne voli! Takvo ponašanje je najčešće jedini način koji ona poznaje da bi<br />
Vam stavila do znanja da joj je dosta maženja i milovanja - možda je potrajalo mnogo duže nego<br />
što ona voli. Po svoj prilici, verovatno ste je mazili mnogo duže nego obično, ili ste počeli da<br />
razmišljate o nečemu i to Vas je sprečilo da primetite kako joj je maženje postalo neudobno.<br />
LIŽE ILI ŽVAĆE FOTOGRAFIJE I<br />
PLASTIČNE KESE<br />
Ovo ponašanje je teško objasniti, a neke mačke su mu naklonjenije od drugih.<br />
Većina stručnjaka za ponašanje mačaka došla je na pomisao da neke mačke nalaze da je laki miris<br />
plastike i površine fotogtafija jednostavno neodoljiv.<br />
ODLUČUJE DA SE IGRA SA VAMA U SRED<br />
NOĆI<br />
Možda je Vaša mačka slušala mnogo pesama u kojima se kaže „noć je pravo<br />
vreme”? Svakako da je neprijatno kada Vam se mačka ovako ponaša. Znajte da je mačkama u<br />
divljini noć prevashodno vreme za lov, zato joj instinkt govori da noću treba da bude aktivna.<br />
Galopiranje preko nameštaja i udaranje u sve što joj se nađe na putu je možda njen način na koji<br />
traži „plen”! Drugi ključni razlog zbog koga se mačka ovako ponaša je da je, kada su članovi njene<br />
ljudske porodice ceo dan odsutni, razumno izabrati dan za spavanje i dremku, tako da može da<br />
bude budna i aktivna kada je ljudska porodica kod kuće! Mačići i mlade mačke posebno mogu da<br />
budu aktivni u toku noći. Potrudite se da provodite sa svojom mačkom vreme pre i posle posla i<br />
kad god možete u toku dana. Posebno je dobro zamorite igrom pre spavanja. Ako imate samo<br />
32
jednu mačku i ona insistira na ovakvom ponašanju, razmislite da joj nabavite mačjeg drugara, tako<br />
da joj preko dana ne bude dosadno i da može da utroši nešto od energije koju sada čuva za noć.<br />
GREBE ŠAPAMA STAKLO NA PROZORIMA<br />
Na ovaj način Vaša mačka najverovatnije „testira” staklo, da bi se uverila da je ono<br />
efikasno odvaja od onoga što kroz njega vidi. Ponekad, ona može da vidi ili čuje stvari koje je<br />
svakako zanimaju i koje bi volela da istraži, kao što su druge mačke, druge životinje, potencijalni<br />
plen kao leptiri ili ptice, ljudi, automobili, razni pokretni pa i nepokretni objekti. Na ovaj način<br />
možda izražava svoju frustraciju što ne može kroz staklo. Kako se kaže, „vredi pokušati”!<br />
„CVOKOĆE” ZUBIMA NA PTICE<br />
Većina mačaka proizvodi ovaj prepoznatljivi zvuk cvokotanja rezervisan, čini se,<br />
posebno za situacije kada ugledaju ptice ili sitne životinje, bilo napolju ili na televiziji. Ovo je<br />
verovatno povezanije sa instinktom nego što možemo da shvatimo. Mnogi specijalisti za ponašanje<br />
mačaka su primetili sličnost ovog zvuka sa posebnim vratnim ugrizom koji koriste mačke u<br />
divljini, koji je namenjen za brzo i efikasno ubijanje ptica i sitnih glodara, pre nego što dođu u<br />
priliku da se bore. Mačići i mladunci u divljini imaju priliku da vežbaju ovaj ugriz; mačke koje<br />
žive u kući mogu samo da pokažu uzbuđenje, ili možda frustraciju (pomešanu sa uzbuđenjem)<br />
kada vide potencijalni plen koji ne mogu da dosegnu. Mnogo puta možete da primetite kako rep<br />
Vaše mačke postaje nakostrešen, ili se izvija na poseban način, što prati ovaj cvokoćući zvuk.<br />
POKUŠAVA DA ZAKOPA POSUDU SA<br />
HRANOM<br />
Ponekad posle jela, ili jednostavno kada joj date posudu sa hranom, Vaša mačka će<br />
možda pokušati da Vam stavi do znanja da joj se hrana ne dopada tako što će nastojati da je<br />
zakopa! Ovo ponašanje može takođe da se javi zbog nezadovoljstva mestom na koje je posuda<br />
stavljena, ali možda i zato što baš i nije gladna pa zato pokušava da „zakopa” svoju hranu (na koju<br />
gleda kao na plen), da bi je sačuvala za kasnije.<br />
VIŠE VOLI VODU DIREKTNO IZ ČESME<br />
Nije čudo, mačke takođe vole svežu vodu. Voda koje teče iz česme je vrlo privlačna<br />
njihovim čulima sluha i vida, verovatno i čulu mirisa. Čak i ako posuda za vodu Vaše mačke<br />
deluje čisto, bakterije mogu vrlo brzo da se skupe, naročito na keramičkim ili plastičnim<br />
posudama. Nastojte da uvek koristite posude od nerđajućeg čelika („rostfraj”), kako za hranu tako i<br />
za vodu. Takođe, menjajte vodu što češće, pritom posudu vrlo temeljno isperite. Voda koja je<br />
odstojala, čak i samo nekoliko časova, gubi kiseonik; mačke su dovoljno bistre da znaju kako<br />
sveža voda ima u sebi puno kiseonika, što posebno važi za svežu vodu koje teče iz slavine (naravno,<br />
ako nema miris hlora).<br />
TRLJA GLAVU O VAS ILI VAŠU OBUĆU<br />
Vaša mačka ima posebne žlezde koje luče miris, koje su smeštene na raznim<br />
delovima njenog tela, uključujući oblasti pod kožom na bradi i oko očiju. Kada se mačka glavom<br />
trlja o vas, ona Vas ustvari obeležava svojim mirisom, kao znak drugim mačkama da ste vi njeni!<br />
Primetićete da je Vaša mačka, kada se ovako ponaša, u raspoloženju punom ljubavi, miroljubivosti<br />
i zadovoljstva. Žlezde na njenom licu oslobađaju ono što se naziva „facijalni feromoni”, zvani još i<br />
„hormoni sreće”! Treba da se osećate počastvovanim kada se Vaša mačka ovako ponaša, jer time<br />
pokazuje duboka osećanja prema Vama.<br />
33
NAPADA VAM NOGE DOK PROLAZITE<br />
Ovakvo ponašanje ukazuje na mačku kojoj je dosadno! Mačkama je potrebna igra i<br />
uvežbavanje lovačke tehnike. Mačka koja živi isključivo u kući (posebno ako je pripadnik aktivne<br />
vrste), bez prikladnih igračaka, mačjeg nameštaja i drugih predmeta i situacija koje je stimulišu,<br />
može da oseti da ste vi jedina prilika za uvežbavanje ovih veština. Može da započne da razvija<br />
lovačke igre skrivanjem iza nameštaja, van Vašeg vidokruga i da sačeka da došetate do njenog<br />
skrovišta gde će da Vas zaskoči. Važno je da razumete da Vaša mačka nema nameru da Vas<br />
povredi i da je verovatno sasvim nesvesna kada se to dogodi. Mački koja se ovako ponaša<br />
potrebno je više grebalica i penjalica i sličnog nameštaja, a takođe joj mogu biti od koristi plišane<br />
životinje koje će da povlači uokolo, kao i prikladan mačji krevetac u obliku životinje, koji će da joj<br />
stvori utisak društva i sigurnosti koju pruža „mama” ili rođak. Mački, koja ipak nastavi sa ovim<br />
ponašanjem, koristio bi pravi mačji drugar, koji će se igrati i odmarati sa njom i pomoći da sagori<br />
nešto od energije koju poseduje. Najčešće se ovako ponašaju mužjaci i tu su u pitanju izvesni<br />
seksualni impulsi, čak i kada je mužjak sterilisan. Važno je da shvatite da Vaša mačka samo<br />
pokušava da Vas uvuče u igru i to prihvatite na pravi način.<br />
ZAKOPAVA VAN KUTIJE SA PESKOM<br />
Ako Vaša mačka grebe pod oko kutije sa peskom, naročito ako to čini neposredno<br />
posle upotrebe kutije, najverovatnije pokušava da Vam kaže kako joj se nešto u vezi sa posudom<br />
ne dopada; ne dopada joj se kvalitet peska; miris peska; vrsta posude; položaj kutije; ili nešto tome<br />
slično. Jedini način koji može da smisli da bi Vam to pokazala je da pokuša da „zakopa” prostor<br />
oko kutije, ili samu kutiju. Ako je sa kutijom sve u redu, uskočiće u nju, uraditi što treba, zakopati<br />
urin ili fekalije, zatim iskočiti napolje i nastaviti prethodni „posao”.<br />
POKUŠAVA DA SISA ODEĆU ILI<br />
PREDMETE<br />
Ovo ponašanje se najčešće opaža kod mačeta, ili mačke, koji su prerano uzeti od<br />
majke ili odbijeni od sise. Imajte u vidu da su, kao i ljudi, mačke posebne ličnosti, nekima je zbog<br />
emocionalnih razloga potrebno da provedu više vremena sa svojim majkama nego što je to<br />
potrebno drugima. Mačke najčešće prerastu ovakvo ponašanje kada su starije; neke, međutim, to<br />
nikada ne učine. Možete pokušati da odbijete mačku od takvog ponašanja premazivanjem<br />
predmeta koje rado sisa nečim što ima za nju gadan ukus (paprika, sprej za kosu, miris limuna),<br />
vodeći računa da ta materija nije štetna za mačku! Čini se da je najbolji način da se prekine, ili bar<br />
umanji, ovo sisanje i žvakanje, održavanje mačaka u dobrom raspoloženju i stanju psihičke<br />
opuštenosti. Poznato je da napetost dovodi do ovakvog ponašanja. Nipošto ne vičite na mačku<br />
kada žvaće predmete, jer to povećava njenu napetost, samim tim i potrebu da žvaće. Obezbedite<br />
mački neke igračke koje će moći da žvaće bez ikakve štete. Ponekad glad navede mačku da žvaće<br />
stvari, tako zamišlja da stvarno nešto jede. Znajte da je žvakanje električnih kablova i sličnih<br />
predmeta najčešće izraz mačkine zabrinutosti zbog toga što se odvajate od nje.<br />
SAKUPLJA SITNE OKRUGLE PREDMETE I<br />
STAVLJA IH NA SIGURNO MESTO<br />
Na ovaj način pojedine mačke (neke vrste su mu naklonjenije od drugih) nastoje da<br />
zadovolje svoj prirodni nagon za donošenjem. U divljini, mačke love plen, zatim ga donose na<br />
sigurno mesto pre nego što ga pojedu. Kod kućnih mačaka, izazov je stvoriti sigurne i smislene<br />
načine za „lov” i „donošenje”. Stoga su neke mačke razvile način za uživanje uzimanjem sitnih<br />
predmeta kao što su njihove igračke, ali i nakit ili druga svojina čoveka, i donošenjem na određeno<br />
mesto.<br />
34
NEPREKIDNO PRAVI BUKU ILI MJAUČE<br />
Neke mačke su, naravno, prave „pričalice” i sve vreme se oglašavaju. Ako je Vašu<br />
mačku pregledao veterinar i ona nema nikakvih zdravstvenih problema, a ipak pokušava da Vam<br />
privuče pažnju stalnim mjaukanjem, krajnje je vreme da obratite pažnju i da pokušate da shvatite<br />
šta to ona pokušava da Vam kaže! Možda je gladna; možda usamljena; možda kutija sa peskom<br />
nije dovoljno čista po njenom ukusu; možda u kući, ili u ponašanju ukućana, ima promena koje je<br />
uznemiravaju. Upamtite - Vaša mačka takođe ima osećanja, i treba da nastojite da na stvari gledate<br />
iz NJENOG ugla, a ne Vašeg.<br />
POLAKO ŽMIRKA NA VAS<br />
Ovo je vrlo zabavno za posmatranje, jer obično znači da je Vaša mačka tog trenutka<br />
vrlo zadovoljna i bezbrižna. Poneko sedne tiho i uzvrati žmirkanje i često je to ono poslednje,<br />
slatko opuštanje posle koga mačka sasvim zatvara oči, sigurna da joj je ljubav uzvraćena i pada u<br />
blaženi san.<br />
UJEDA<br />
Mačići između 3 sedmice i 8 meseci dobijaju i gube zube i imaju vrlo jaku potrebu<br />
da grizu. Kao i bebe, mačići se rađaju bez zuba, prve zubiće dobijaju u dobu od 3-4 sedmice, zatim<br />
gube ove prve zube i dobijaju stalne zube u uzrastu od oko 8 meseci. Trik nije sprečiti ih da grizu,<br />
već im obezbediti prikladne predmete za to. Za naše mačiće koristimo plastične slamke za pijenje i<br />
od samog početka ih učimo da su one savršene za griženje, dok su delovi ljudskog tela zabranjeni.<br />
Neke mačke počinju da grizu zbog pogrešno usmerene agresije, što je moguće potisnuti<br />
dovođenjem mačjeg drugara, obezbeđivanjem više igračaka i zabave, prikladnog mačjeg nameštaja<br />
i stvaranjem stimulativnijeg okruženja. Dobar način da mačku odviknete da Vas ujeda je da joj,<br />
čim to pokuša, snažno dunete u lice i odmah izgovorite odlučno „NE!”.<br />
VALJA SE NA LEĐIMA I POKAZUJE TRBUH<br />
Vaša mačka Vam stavlja do znanja da Vam potpuno veruje, pošto Vam izlaže<br />
najranjiviji deo tela. To ne mora obavezno da znači da hoće češkanje po stomaku, već samo da je<br />
sa Vama potpuno komotna. Kod nesterilisanih mačaka, ovo može da znači da je spremna za<br />
parenje.<br />
HRČE<br />
Ako hrče dok spava, mačka je potpuno opuštena.<br />
NJUŠI VAS<br />
Mačke u divljini njuše jedna drugu u znak pozdrava i da bi se upoznale. Ako Vam<br />
mačka njuši lice, smatrajte to pozdravom i načinom pokazivanja da Vam mačka veruje i da joj se<br />
dopadate. Mnogi prijatelji mačaka se spuste na pod i dodirom noseva se pozdravljaju sa svojom<br />
ljubimicom.<br />
MAČJA KOMUNIKACIJA<br />
Mačke možda ne mogu da govore ljudskim jezicima, ali zato raspolažu sa mnogo<br />
drugih načina na koje mogu da Vam „govore”. Mačke su razumne životinje, probleme rešavaju<br />
kao i sve visoko razvijene vrste. Mačke mogu da komuniciraju sa Vama i činiće to ako im<br />
35
dozvolite da se izraze, ako im odgovorite i nastojite da shvatite šta one hoće da kažu. Naučite šta<br />
razni signali Vaše mačke znače, tako da Vi i Vaša mačka možete redovno da komunicirate. To će<br />
ne samo da unapredi Vašu vezu sa mačkom i Vašu mačku da učini srećnom, već će da Vam<br />
omogući da čitate mačkine signale, tako da ćete znati kada Vaša mačka želi da se igra ili pak da<br />
bude ostavljena na miru.<br />
REP<br />
Rep je verovatno jedan od najboljih komunikacionih indikatora koji mačke imaju.<br />
Možete pročitati gotovo svako mačje osećanje i misao gledajući njen rep.<br />
Rep savijen u luk i naježen: Vaša mačka je uplašena i spremna je da napadne u<br />
samoodbrani. Ježenje je instinktivno, pošto čini da mačka izgleda veća.<br />
da napadne.<br />
Rep potpuno uspravljen i naježen: Vaša mačka je naljućena, agresivna i spremna<br />
Rep potpuno uspravljen i podrhtava: na ovaj način rep se pokreće kada mačka<br />
obeležava teritoriju urinom; međutim, ako Vam je mačka sterilisana, rep će svejedno da pokreće<br />
ovako kada je pozdravite, samo što neće biti nikakvog obeležavanja. To je njen način da Vam kaže<br />
„zdravo, evo tvoje ljubljene mačke”.<br />
Rep potpuno uspravljen i nepokretan: besramni pozdrav. Tako majka mačka<br />
pokazuje mačićima da joj pregledaju zadnjicu.<br />
Rep potpuno uspravljen, ali vrh povijen u stranu: Vaša mačka je veoma<br />
zainteresovana za nešto; srećna je i prijateljski raspoložena.<br />
Rep lagano dignut i povijen kao znak pitanja: mačka je uzbuđena.<br />
Rep povijen nadole, a zatim unatrag: mačka Vam je vrlo opuštena i zadovoljna.<br />
Rep miran, ali vrh mu podrhtava ili se trza: Mačka Vam je blago naljućena. Može<br />
da napadne ako trzanje postane dovoljno žestoko.<br />
Rep žestoko šiba levo-desno: Mačka samo što ne napadne nešto, ovi pokreti se vide<br />
za vreme borbi ili igre. Ovo nije isto kao klimanje repom kod pasa.<br />
parenju).<br />
poraz.<br />
Rep stoji postrance: mačka upućuje seksualni poziv (ovo obično čine samo ženke u<br />
Rep stoji nisko i naježen je: Vaša mačka je snažno uplašena.<br />
Rep stoji nisko i udenut je između zadnjih nogu: mačka pokazuje pokornost, ili<br />
UŠI<br />
Mačje uši su još jedno sredstvo za izražavanje osećanja.<br />
Uši okrenute napred i pomalo u stranu: Mačka Vam je opuštena i srećna.<br />
Uši vrlo uspravne i okrenute napred: Vaša mačka sluša nešto što je vrlo zanima.<br />
Uši nervozno švićkaju: mačka Vam je uzbunjena i nervozna.<br />
Uši poravnate sa glavom: mačka Vam je preplašena i može da napadne (ovo je<br />
instinkt za zaštitu ušiju za vreme borbe).<br />
da napadne.<br />
Uši unazad ili između opomene i defanzivnog položaja: Mačka je agresivna i može<br />
Uši okrenute u stranu: mačka Vam je veoma ljuta i neraspoložena.<br />
36
LEĐA / KRZNO<br />
Mačje krzno, uopšteno, je prilično postojano; međutim, ako primetite svoju mačku<br />
kako kao luk savija leđa i ježi se, možete biti uvereni da Vam je mačka preplašena i u defanzivi. U<br />
ovom trenutku može da napadne.<br />
MJAUKANJE<br />
Mačke mogu da proizvedu preko 100 različitih glasova (psi mogu samo 10). Ovi<br />
zvuci uključuju različita mjaukanja, predenja, grgljanja i pištanja, koja se javljaju u različitim<br />
tonovima i oktavama, i mogu da znače mnogo stvari. Što više pričate sa svojom mačkom, to će<br />
više i ona da uzvraća i da proširuje svoj „rečnik”. Pravi prijatelj će vremenom da nauči šta<br />
njegovoj mački znači svaki od ovih zvukova. Slušajući mačku i odgovarajući joj, vremenom<br />
možete da počnete pravi razgovor, sa razumevanjem jedno drugog. To će pomoći da se veza<br />
između Vas i Vaše mačke razvija, a Vašu mačku će privući da bude još izražajnija.<br />
REŽANJE / ŠIŠTANJE<br />
Režanje i/ili šištanje znači samo jedno - Vaša mačka razmišlja poslovno i želi da<br />
odstupite. Ako Vaša mačka reži ili šišti na Vas, ne poguravajte stvar ili ćete biti napadnuti.<br />
ZENICE<br />
Mačje zenice se najčešće menjaju sa količinom svetla u prostoriji. Međutim, ako<br />
mačka postane previše uzbuđena, ili pak ljuta, njene zenice će da postanu veoma uvećane,<br />
nezavisno od količine svetla.<br />
OČI<br />
Oči Vaše mačke takođe mogu mnogo da Vam kažu o tome šta Vaša maca misli:<br />
Širom otvorene oči: mačka je probuđena i spremna da ode.<br />
Širom otvorene oči koje pomalo cakle: Vaša mačka se oseća pomalo obesno.<br />
Poluzatvorene oči: Vaša maca je opuštena i spremna za „ponjave”. Ovo takođe<br />
može da znači da Vam je mačka bolesna, ako joj oči izgledaju ovako čak i kada je razbuđena.<br />
opuštena.<br />
Zatvorene oči: očigledno, spavanje.<br />
Namigivanje/žmirenje: dugo, sporo žmirenje znači da je Vaša mačka zadovoljna i<br />
PREDENJE<br />
Jedna od najvećih stvari koju staratelj može da čuje od svoje mačke je predenje. Ta<br />
duga, duboka grmljavina stavlja nam do znanja kada su naše mačke zaista srećne, opuštene i<br />
zadovoljne. Ili, jesu li? I zašto naša dragocena maca uopšte prede?<br />
Kako mačka prede?<br />
Iako je mnogo istraživanja posvećeno pronalaženju kako to mehanizam za predenje<br />
radi, potpun odgovor još uvek ne znamo. Postoji nekoliko aktuelnih teorija o tome kako mačke<br />
predu. Ove teorije uključuju postojanje neispravnih glasnih žica, grčenje grlenih mišića i proticanje<br />
krvi koje pojačava dijafragma.<br />
Zašto mačka prede?<br />
37
Ljubitelji mačaka su odavno zaključili da mačke predu kada su srećne i zadovoljne.<br />
Koji staratelj će da se požali što mu maca prede dok je češka po stomaku? Ali, takođe je poznato<br />
da mačke predu kada su povređene, kada trpe bol, za vreme porođaja ili kada su bolesne. Ovo je<br />
navelo istraživače na pretpostavku da je mnogo toga povezano sa predenjem, ne samo osećaj<br />
blaženstva.<br />
Novorođeni mačići su slepi i gluvi (oči im se obično otvaraju između 5. i 10. dana<br />
života, a otprilike u isto vreme počinju i da čuju). Tako se na predenje gleda kao na način na koji<br />
majka pomaže svojim mačićima da je pronađu, tako da mogu da sisaju, budu negovani i t.d. Iako<br />
mače ne može da vidi ili čuje svoju mamu, može da oseti vibracije njenog predenja. Primećeno je<br />
da mačići stari samo jednu sedmicu takođe predu. Mnogi veruju da ovo rano predenje pomaže u<br />
uspostavljanju veze između majke i mačića i pomaže im da komuniciraju i da se međusobno<br />
povežu. Kako odrastaju, mačke nastavljaju da predu i možete da ih vidite kako predu u raznim<br />
prilikama i zbog raznih razloga. Kako je ranije pomenuto, mačke često predu kada su srećne i<br />
zadovoljne, ali takođe možete da ih vidite da predu kada su uplašene, povređene ili kada trpe bol.<br />
Rezultati novih istraživanja izloženi u članku Dejvida Harisona pod naslovom<br />
„Otkriće: tajna veza predenja i mačjih devet života” mogu da nam daju nove odgovore! U toku<br />
proučavanja utvrđeno je da mačke predu frekvencijama između 27 i 44 Hz (herca). Druge, velike<br />
mačke (pume, gepardi i t.d.), predu između 20 i 50 Hz. Poznato je da izlaganje frekvencijama od<br />
20-50 Hz pomaže jačanje kostiju i olakšava njihov rast. Stoga predenje može da se smatra mačjim<br />
prirodnim „mehanizmom za ozdravljenje”, slično ultrazvičnom tretmanu kome se ljudi<br />
podvrgavaju zbog mnogih bolesti. A kako su velike mačke (preci naših domaćih mačaka) morale<br />
brzo da se oporave od rana i bolesti da bi preživele u prirodi, predenje je veoma korisna osobina za<br />
opstanak, ako je zaista nastalo kao mehanizam za isceljenje. Nije čudo što je ova zadivljujuća<br />
osobina zadržana kod mnogih velikih mačaka i čak preneta na naše pripitomljene mačke.<br />
Mačke kao mašine za ozdravljenje?!<br />
Ova nova teorija bi mogla da objasni zašto će kućne mačke koje su povređene, u<br />
nevolji ili bolesne, da predu isto kao i one koje su srećne i zadovoljne. Ovo takođe baca novu<br />
svetlost na pojavu da majka i njeni mačići predu. Pored toga što im tako pomaže da je pronađu,<br />
takođe im pomaže i da rastu jaki i zdravi. A mačići mogu da reprodukuju majčino predenje da<br />
pospeše rast sopstvenog tela. Proučavanja su takođe pokazala da staratelji mačaka, posebno starije<br />
osobe, imaju niži krvni pritisak i duže žive od onih koji nemaju mačke. Može li predenje naše<br />
mačke da pomogne u našem ozdravljenju? Svakako je potrebno izvršiti još istraživanja da bi se<br />
potpuno rasvetlila tajna čarobnog predenja i da bi se otkrile sve koristi od predenja. A do tada,<br />
održite mačke u dobrom raspoloženju i neka predu, to može da bude od koristi i njima i Vama.<br />
PRVA POMOĆ<br />
Ovaj članak je napisan sa namerom da onima koji su prvi put postali staratelji<br />
mačke bude vodič, a iskusnima podsetnik, o osnovnim smernicama za očuvanje zdravlja kod<br />
hitnog slučaja. UVEK se konsultujte sa svojim veterinarom pre nego što svojoj maci prepišete bilo<br />
koji lek, ili ako samo imate ma kakvu brigu ili pitanje o zdravlju Vaše mace. NIKADA nemojte da<br />
dajete mački lekove namenjene ljudima, a da se prethodno ne posavetujete sa veterinarom. Ako<br />
Vaša maca ima ili tek dobija hronično stanje poremećaja zdravlja, kao što je mačji dijabetes ili<br />
mačja leukemija i t.d., preporučujemo da se vode pisane beleške o svim datim lekovima, kao i sve<br />
druge beleške o stanju mačjeg organizma kao što je hidracija, puls, apetit, rad želuca i creva, isto<br />
kao i nivo energije i temperament, a isto tako i lično mišljenje o opštem stanju Vaše mace. Ovo<br />
neće samo da Vam pomogne da shvatite šta najviše pomaže Vašoj maci, već će da se pokaže<br />
neprocenjivim za veterinare koji će sa Vama i Vašom macom da rade u budućnosti.<br />
38
PRIBOR ZA PRVU POMOĆ<br />
Svaka kuća sa mačkom treba da ima jedan ovakav!!! Uverite se kako svaki član<br />
porodice zna gde se ovaj pribor nalazi i da takođe zna kako pozvati Vašeg veterinara 24 časa<br />
dnevno zbog hitnog slučaja (!). (Moram da Vam kažem da sam ovde, pre nego što sam upoznao profesora<br />
Trailovića sa Veterinarskog fakulteta, najčešće imao posla sa veoma važnim likovima do kojih nije bilo lako dopreti<br />
ni danju, kamo li noću. Da im je znanje bar približno aroganciji i samoljublju, ne bi čoveku ni bilo krivo.) Evo šta<br />
treba da se nalazi u priboru:<br />
- Broj telefona Vašeg veterinara i svi brojevi za hitne slučajeve.<br />
- Vata. Najbolje je imati paketić vate i malo tufera.<br />
- Gaza u rolni i jastučići od gaze.<br />
- Zavoj.<br />
- Vodonik peroksid (3% hidrogen za dezinfekciju)<br />
- Hidrokortizon mast.<br />
- Manje makaze, sa zaobljenim vrhovima.<br />
- Sterilni rastvor za ispiranje očiju, neškodljiv za mačke.<br />
- Pincete.<br />
- Čista, bela pamučna čarapa. Vrlo je korisna da se navuče preko povređene šape,<br />
što pomaže da rana i Vaši podovi ostanu čisti dok se ne zaustavi krvarenje.<br />
- Rektalni termometar (preporučujem Vam da nabavite neki od novih termometara koji mere<br />
temperaturu za samo 3 sekunde, jer mace nisu baš strpljive kada treba da im se meri temperatura).<br />
- Špricevi (raznih veličina). Vrlo su korisni za davanje oralnih lekova i prisilno<br />
hranjenje mačaka i mačića koji su suviše slabi da jedu sami.<br />
- Nekoliko limenki hrane za bebe, po mogućnosti sa ukusom jagnjetine<br />
(najprivlačniji za mačke) (dobro se uverite da ova hrana slučajno ne sadrži crni luk, jer je on otrovan za mačke)<br />
- Lek protiv dijareje, za mačke, koji je prepisao veterinar.<br />
- Loptasti špric (sisaljka), za usisavanje sluzi iz nosa i usta.<br />
- Jaka svetiljka, za pregled mačke.<br />
TABLETE<br />
KAKO DAVATI LEKOVE<br />
Najpre, probajte sa namotavanjem peškira oko grudi Vaše mačke, tako da su joj<br />
noge i šape blokirane peškirom. Položite šaku na koren mačkinog nosa, palcem i srednjim prstom<br />
obuhvatite njenu njušku, pa ih smestite iza gornjih očnjaka.<br />
Blago joj pritisnite usne na zube da je naterate da opusti vilicu, zatim drugom<br />
rukom brzo ubacite tabletu na koren njenog jezika, što dublje možete (verovatno ćete morati malo da<br />
pogurate prstom dublje u grlo, inače će tableta da bude izgurana jezikom i ispljunuta). Držite joj usta<br />
zatvorenim i nežno joj gladite grlo dok ne vidite da guta. Ako oblizuje nos, znaćete da ste bili<br />
uspešni!! Drugi način da se osigurate da mačka proguta tabletu jeste da je prepadnete laganim<br />
duvanjem u lice.<br />
(Ovo je tehnika koju ja koristim i do koje sam došao tokom vremena:<br />
Pripremite špric sa 3-5ml vode, u zavisnosti od toga šta mačka treba da proguta. Za kapsulu će Vam<br />
trebati svih 5ml. Špric postavite na dlan i obuhvatite ga domalim i malim prstom, tako da palac može lako da potisne<br />
klip kada za to dođe vreme. Tabletu držite palcem i kažiprstom. Drugom rukom uhvatite mačku za kožu na vratu i<br />
odignite je od podloge da se oslanja samo vrhovima šapa zadnjih nogu, pa joj zabacite glavu unazad tako da su usta<br />
okrenuta prema gore. Ako Vam se čini da je ovo grubo, setite se da majka na taj način drži mačiće kada ih prenosi i<br />
da je to nešto sasvim normalno. Mačka će vrlo malo da se opire u ovom položaju, jer je on urezan u njenu podsvest, a<br />
i usta će da budu delimično već otvorena. Sada samo treba srednji prst ruke u kojoj je tableta staviti između vilica,<br />
najbolje blizu ugla usana, pa dodatno njime otvoriti usta u koja ubacite tabletu. Tabletu ubacite što dublje u ždrelo,<br />
ako treba malo je i pogurajte kažiprstom, inače će veštim pokretima jezika da bude vrlo brzo izbačena iz usta. Odmah<br />
potom sledi stavljanje šprica sa vodom u ugao usana i postupno ubrizgavanje. Vodite računa da svakim pokretom<br />
palca ubrizgate samo po 0,5ml vode, jer veća količina lako može da ode u dušnik. Voda koja dospe u grlo mačke<br />
trenutno izaziva nagon za gutanjem i tableta biva progutana. Utrošite svu pripremljenu vodu čak iako mačka proguta<br />
39
tabletu već sa prvim gutljajem, zato što će inače ona da zastane u jednjaku. Videćete, vrlo brzo ćete da steknete<br />
potrebnu rutinu i osećaj za pravilno ubrizgavanje vode i nadalje neće biti problema.)<br />
Za tablete koje imaju neprijatan ukus ili miris, možete da pokušate sa mrvljenjem<br />
tablete i stavljanjem u praznu kapsulu. Neki ljudi izveštavaju o uspehu koji su imali stavljanjem<br />
komadića maslaca ili hrane za bebe na kapsulu. Vi i Vaša maca ćete verovatno morati malo da<br />
eksperimentišete sa različitim načinima pre nego što dođete do onog koji daje najbolje rezultate.<br />
Posle davanja tablete moraćete da motrite na mačku neko vreme, da se uverite da<br />
nije povratila.<br />
TEČNOSTI<br />
Koristite špric koji ćete nežno da stavite u ugao usta mačke, pa ubrizgajte tečnost u<br />
usta. Možda će biti potrebno da ovo ponovite nekoliko puta, u zavisnosti od količine tečnosti koju<br />
treba da joj date (ako treba da date 2ml, najbolje je to učiniti bar u četiri poteza po 0,5ml). Ako joj odjednom<br />
date previše, ona će jednostavno da je ispljune, ili će njen jezik refleksno da izgura višak napolje, a<br />
može da ode i u dušnik. Ako je mačka suviše tvrdoglava, možete da probate da „sednete” na nju,<br />
da je nežno opkoračite tako da su joj leđa čvrsto uglavljena među Vaše butine i upotrebite jednu<br />
ruku da joj otvorite usta, dok drugom stavite špric i ubrizgate lek (Ili probajte „magični zahvat” koji sam<br />
Vam malopre preporučio i koji otklanja potrebu za rvanjem ili uvijanjem u peškir).<br />
MALI SAVETI<br />
Ako Vaša mačka posle uzimanja tablete povraća, možete da probate sa davanjem<br />
nekog privlačnog zalogaja posle tablete. To će da stavi „dobar ukus” u macina usta i pomoći će joj<br />
da zaboravi tabletu.<br />
Možete da nabavite „pištolj za tablete” u lokalnoj prodavnici opreme za ljubimce<br />
(na žalost, ja ovo nisam nigde video, Amerika je ipak daleko).<br />
1. KAŠALj<br />
ZNACI UPOZORENJA (NA MOGUĆU BOLEST)<br />
Kod mačaka je kašalj vrlo redak i svaku mačku koja ima kašalj morao bi što pre da<br />
pregleda veterinar. Kašalj može da ukaže na srčano oboljenje.<br />
2. KRV U POVRAĆCI ILI URINU<br />
Ovo je znak unutrašnjeg krvarenja.<br />
3. BLEDO RUŽIČASTE ILI BELE DESNI<br />
Pritisnite mačkine desni prstom. Ako odmah po prestanku pritiska usled koga su<br />
pobelele ne povrate ružičastu boju, ovo bi moglo da ukaže da je Vaša mačka izgubila veliku<br />
količinu krvi i/ili da pati od unutrašnjeg krvarenja.<br />
4. MLITAVOST<br />
Mogla bi da bude znak mnogih bolesti, a takođe i unutrašnjeg krvarenja.<br />
5. UČESTALO PIJENJE I URINIRANJE<br />
6.IZNENADNE PROMENE APETITA<br />
7. ZNATAN GUBITAK TEŽINE, NAGAO ILI POSTEPEN<br />
Anoreksija (gubitak apetita) bi mogla da bude simptom mnogih bolesti, a naročito<br />
bi mogla da ukaže na bolest jetre.<br />
40
8. NEOBIČNO KRATAK DAH I UBRZANO DISANJE<br />
9. BILO KAKVA GRUDVA U KOŽI MAČKE<br />
PROVERITE MAČKIN DAH<br />
Miris mačkinog daha ponekad može da ukaže na zdravstveno stanje na koje inače<br />
ne biste bili upozoreni. Na primer, ako Vaša mačka ima dah koji miriše na urin, to bi moglo da<br />
znači da boluje od bubrežne bolesti. Ako ima slatkast, ili miris na voće, to bi moglo da ukaže da je<br />
možda postala dijabetična (ovo je pogotovu tačno ako pije velike količine vode i češće urinira nego<br />
obično). Poremećaji jetre se ponekad otkrivaju kada mačka ima dah koji jednostavno „neispravno”<br />
miriše, a takođe je združen sa povraćanjem, gubitkom apetita, oticanjem trbuha i žuticom očiju ili<br />
desni.<br />
PROVERAVAJTE HIDRACIJU VAŠE MACE<br />
Najlakši način da se proveri hidracija mačke je da se uštine, čvrsto ali nežno, koža<br />
između mačkinih lopatica i da se podigne ravno naviše i da se u trenutku puštanja uvrne. Koža<br />
koja je dobro vlažna vratiće se natrag za manje od sekunde, gotovo trenutno. Što duže se koža<br />
vraća na svoje mesto, to je Vašoj mački potrebno više tečnosti. Kod teško dehidriranih mačaka<br />
možete, sa Vašim veterinarom, da odlučite da ubrizgate rastvor (obično 5% glukoza ili Hartmanov<br />
rastvor) pod kožu.<br />
PROVERAVAJTE PULS VAŠE MACE<br />
Normalna brzina otkucaja srca za mačke je 110 - 150 otkucaja u minutu, a puls je<br />
najlakše pronaći unutar mačkinih butina, gde se noge spajaju sa telom. Naravno, podrazumeva se<br />
puls u mirovanju. (Kupite stetoskop, nije skup a najlakše je meriti puls direktnim slušanjem srca. Pošto su obično<br />
nestrpljive, mačkama se puls meri na 15 sekundi, pa se izbrojani otkucaji pomnože sa četiri).<br />
VEŠTAČKO DISANJE I KARDIO-PULMONARNO<br />
OŽIVLJAVANJE<br />
Veštačko disanje je potrebno kada zbog šoka, davljenja, gušenja, povrede ili bolesti,<br />
Vaša mačka prestane da diše. Mnogo puta, kada prestane disanje i srce će uskoro da stane, tako da<br />
bi trebalo da znate kako da izvedete veštačko disanje, isto tako i KPO (kardio-pulmonarno<br />
oživljavanje) (pročitao sam u nekim dnevnim novinama kako je, negde u Evropi, vatrogasac kardio-pulmonarnim<br />
oživljavanjem spasao život mački koju je, bez znakova života, našao u zapaljenoj kući u čijem gašenju je učestvovao).<br />
Šta treba proveriti pre izvođenja veštačkog disanja:<br />
- Diše li još uvek Vaša mačka? To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba<br />
da se dižu i spuštaju. Takođe možete prislanjanjam obraza na mačkin nos da osetite disanje.<br />
- Ima li Vaša mačka puls? To možete da utvrdite opipavanjem femoralne arterije<br />
(smeštene u preponi), proverom vratne žile ili osluškivanjem srca.<br />
Upotrebite tabelu da utvrdite šta je neophodno izvesti:<br />
41
Puls - da Puls - ne<br />
Disanje - da Masaža srca<br />
Disanje - ne Veštačko disanje KPO<br />
VEŠTAČKO DISANJE:<br />
1) Položite mačku na ravnu površinu desnom stranom dole.<br />
2) Otvorite joj usta i očistite ih od svih stranih tela, sluzi ili povraćke. Ako je<br />
nemoguće dosegnuti smetnju, izvedite Hajmlihov zahvat*.<br />
3) Izvucite jezik napred i zatvorite usta. Držite rukama mačkinu njušku<br />
zatvorenom i stavite usta na mačkin nos.<br />
4) Dunite nežno u mačkine nozdrve. Dunite onoliko snažno koliko je potrebno da<br />
dođe do dizanja grudi.<br />
5) Dišite u nos životinje brzinom od 15 do 25 udisaja u minutu.<br />
6) Nastavite dok mačka ne počne sama da diše, ili dok srce još radi.<br />
*Ovu tehniku razvio je američki hirurg Henri J. Hajmlih, za isterivanje hrane ili<br />
drugih objekata koji blokiraju disanje kod svesne žrtve. Tehnika uključuje pritiskanje abdomena<br />
nizom brzih, snažnih zamaha:<br />
1) Kleknite na tlo i držite mačku jednom rukom ispod pazuha i grudi. Mačka bi<br />
trebalo da „stoji uspravno” na zadnjim nogama, leđima oslonjena na Vaše grudi.<br />
dijafragma.<br />
2) Pesnicu druge ruke postavite tačno ispod zadnjeg rebra, gde je smeštena<br />
3) Brzo potisnite naviše dva-tri puta. To će isterati vazduh u dušnik, isterujući što<br />
god da je blokiralo put vazduhu.<br />
KARDIO-PULMONARNO OŽIVLJAVANJE (KPO)<br />
Kardio-pulmonarno oživljavanje je potrebno kada iz razloga kao što je šok,<br />
davljenje, zadavljivanje, povreda ili bolest, mački prestane disanje i rad srca. KPO je kombinacija<br />
tehnika veštačkog disanja sa tehnikama masaže i pokretanja srca. Uopšteno, kada disanje prestane,<br />
uskoro prestaje i rad srca i obratno, stoga je KPO najčešće primenjivana procedura za spasavanje<br />
života u takvoj prilici.<br />
KPO može da izvede bilo sama osoba, bilo dve osobe, mada je naravno lakše kada<br />
su dve - jedna da izvodi masažu srca, druga veštačko disanje.<br />
Možda ćete posvetiti malo vremena utvrđivanju gde se kod Vaše mace nalazi<br />
grudna kost i bedrena arterija, pre nego što nastupi stvarna potreba da to znate?<br />
PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI PRE IZVOĐENJA KPO:<br />
Diše li još uvek Vaša mačka? To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba da<br />
se dižu i spuštaju. Takođe možete prislanjanjam obraza na mačkin nos da osetite disanje.<br />
42
Ima li Vaša mačka puls? To možete da utvrdite opipavanjem femoralne arterije<br />
smeštene u preponi, proverom vratne žile ili osluškivanjem srca.<br />
TEHNIKA IZVOĐENJA:<br />
Dve osobe:<br />
1) Položite mačku postrance na ravnu površinu.<br />
2) Jedna osoba treba da daje disanje usta na nos.<br />
Prvo očistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povraćke.<br />
Izvucite jezik napolje i zatvorite usta. Rukama držite vilicu zatvorenom.<br />
Nežno duvajte u mačkine nozdrve, onoliko snažno koliko je potrebno da vidite<br />
kako joj se grudi dižu i spuštaju.<br />
Izdišite u nos brzinom od 15 do 25 puta u minutu.<br />
3) Druga osoba treba da klekne iza mačke u nivou ramena.<br />
Položite vrhove prstiju i palac sa svake strane grudne kosti, otprilike kod petog<br />
rebra, tačno iznad i iza pregiba.<br />
4) Pritiskajte grudni koš oko 1,5 do 2cm brzinom oko 60-80 puta u minutu.<br />
5) Ako je moguće, ne prekidajte masažu srca dok izvodite veštačko disanje.<br />
6) Pauzirajte na svaka dva minuta po 10 do 15 sekundi, da proverite puls i pojavu<br />
normalnog disanja.<br />
7) Nastavite dok srce ne proradi i mačka počne da diše slobodno, ili dok od<br />
prekida rada srca ne prođe svih 30 minuta.<br />
usta na nos:<br />
Jedna osoba:<br />
1) Položite mačku stranom na ravnu površinu.<br />
2) Kleknite iza mačke oko nivoa ramena i upotrebite jednu ruku za davanje disanja<br />
Prvo očistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povraćke.<br />
Izvucite jezik napolje i zatvorite usta. Rukama držite vilicu zatvorenom.<br />
Nežno duvajte u mačkine nozdrve, onoliko snažno koliko je potrebno da vidite<br />
kako joj se grudi dižu i spuštaju.<br />
Izdišite u nos brzinom od 15 do 25 puta u minutu.<br />
3) Prstima druge ruke obuhvatite mačku sa svake strane grudne kosti, otprilike kod<br />
petog rebra, tačno iznad i iza pregiba.<br />
4) Pritiskajte grudni koš oko 1,5 do 2cm brzinom oko 60-80 puta u minutu.<br />
5) Ako je moguće, ne prekidajte masažu srca dok izvodite veštačko disanje.<br />
6) Pauzirajte na svaka dva minuta po 10 do 15 sekundi, da proverite puls i pojavu<br />
normalnog disanja.<br />
7) Nastavite dok srce ne proradi i mačka počne da diše slobodno, ili dok od<br />
prekida rada srca ne prođe svih 30 minuta.<br />
43
TROVANJE<br />
Mnoge stvari koje se normalno nalaze u Vašoj kući su otrovne za Vašu macu. Efekti<br />
gutanja otrovnih materija različiti su, zavisno od veličine životinje, šta je i koliko jela ili pila pre<br />
gutanja, brzine metabolizma mačke, relativne vlažnosti i stanja uhranjenosti i opšteg zdravstvenog<br />
stanja mačke. Ako mislite da je Vaša mačka progutala nešto otrovno ne pokušavajte da izazovete<br />
povraćanje, umesto toga zovite odmah svog veterinara ili macu momentalno odvedite u službu<br />
hitne pomoći (da li sanjam?), ukoliko nije predaleko.<br />
Nekoliko običnih materija otrovnih za mačke:<br />
Azaleja<br />
Antifriz<br />
Aspirin<br />
Acetomenifen (tilenol, paracetamol, n. pr. febricet)<br />
Beli luk<br />
Benzil alkohol<br />
Benzin<br />
Benzokain (kožni anestetik, n. pr. lanakain)<br />
Boja<br />
Bršljan<br />
Vitamini (ako ih nije prepisao veterinar)<br />
Gvožđe<br />
Grožđe (naročito suvo)<br />
Difenbahija<br />
Duvan<br />
Zmajevo drvo (Dracaena draco)<br />
Đubrivo (veštačko)<br />
Božićna zvezda (Euphorbia pulcherrima)<br />
Zelenkada<br />
Ibuprofen (brufen)<br />
Izbleđivač<br />
Imela<br />
Insekticidi i pesticidi<br />
Jerusalimska višnja (Solanum pseudocapsicum)<br />
Kaktusi<br />
Kaladijum<br />
Kukuta<br />
Listovi paradajza<br />
Lukovice (uključujući i crni luk)<br />
Makovi<br />
Marihuana<br />
Paradajz (100 grama svežeg paradajza može da usmrti mačku)<br />
Plavi metilen (nekad korišćen kod urinarnih infekcija)<br />
Mnogi lekovi za ljude<br />
Motorno ulje<br />
Noćna frajla<br />
Olovo<br />
Čokolada<br />
Orasi<br />
Otrov za glodare<br />
Otrovni bršljan<br />
Pastrnak<br />
Pasuljaste biljke<br />
44
Paukova trava (rod Chlorophytum)<br />
Petrolej<br />
Pečurke<br />
Pogrešno korišćeni proizvodi protiv buva i krpelja<br />
Rododendron<br />
Svaki lek, ako Vam ga nije prepisao veterinar<br />
Svekrvin jezik<br />
Sredstva za čišćenje u domaćinstvu<br />
Terpentin<br />
Tilenol<br />
Tisa<br />
Uskršnji ljiljan<br />
Fenazopiridin (koristi se sa sulfa-preparatima za ljude)<br />
Fenitoin (n. pr. dilantin, koristi se kod epilepsije i sl.)<br />
Filodendron<br />
Fosfor<br />
Heksahlorofen (ima ga u nekim sapunima)<br />
Hlorisani ugljovodonici (lindan, hlordan i t.d.)<br />
Ciklame<br />
Čistač cevi<br />
Šafram<br />
Simptomi trovanja:<br />
promene na koži ili boji usta<br />
podrhtavanje mišića<br />
disajne promene<br />
povećano balavljenje, ili suva usta<br />
suvo podrigivanje<br />
povraćanje<br />
letargija<br />
uznemirenost<br />
trljanje usta o površine<br />
grebanje po licu ili ustima<br />
dijareja ili konstipacija<br />
Tretman:<br />
Ako posumnjate da je Vaša mačka pojela nešto otrovno, pozovite veterinara ili idite<br />
i hitnu (veterinarsku) pomoć, ako do tamo možete brzo da stignete. Isto tako, možete da pozovete i<br />
policiju (naravno ne u ovoj zemlji, gde policija ne dolazi pre nego što se dogodi ubistvo).<br />
Imajte na umu da iznuđeno povraćanje NIJE dobra ideja ako je Vaša mačka<br />
progutala nešto kao čistač cevi ili kiselinu, jer će to da načini više štete nego koristi vraćanjem<br />
hemikalije natrag u usta. Zato pozovite veterinara pre nego što ma šta preduzmete. Ako on zatraži<br />
da izazovete povraćanje učinićete to, a posle ćete mački da date što više mleka ili vode (možda će<br />
biti potrebno da koristite špric).<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Sve potencijalne opasnosti sklonite van domašaja. Zapamtite, mačke mogu da skaču<br />
i skakaće svuda. Zato, ako je potrebno, zaključajte ormane sa otrovnim materijama.<br />
45
ZADAVLJIVANJE<br />
Mačke mogu da se zadave kada pokušaju da progutaju nešto što je preveliko za njih<br />
i što im se zaglavi u grlu. Ako je Vaša mačka bez svesti, primenite KPO. Ako je mačka svesna,<br />
možete pokušati sa otvaranjem usta i izvlačenjem predmeta prstima, ili pak sa Hajmlihovim<br />
zahvatom, ukoliko je predmet dublje u grlu.<br />
Simptomi:<br />
guranje šape u usta<br />
klonulost<br />
Ako možete da dosegnete zaglavu:<br />
otvorite usta i izvucite jezik napolje, potražite u ustima strani predmet i pokušajte da<br />
ga odglavite prstima, kleštima ili pincetama.<br />
Ako na možete da dosegnete zaglavu:<br />
primenite Hajmlihov zahvat (videti „Veštačko disanje”).<br />
AGRESIVNOST<br />
Kada je agresivnog ponašanja dosta? Kućne mačke, iako pripitomljene verzije, još<br />
uvek su rođaci „velikih mačaka”, a sa tim su zadržale nešto od agresivnog ponašanja većih i divljih<br />
mačaka.<br />
Mnogi staratelji se žale da imaju mačku koja grize i grebe. Njihove ruke i noge<br />
pričaju o agresivnoj mački! Šta činiti kada imate mačku koja grize i grebe?<br />
Mačke, uopšteno, ispoljavaju takvo agresivno ponašanje zbog brojnih razloga. Iako<br />
to može biti frustrirajuće, ima nade. Upamtite da se Vama ne dopada ponašanje, a ne mačka, zato<br />
ne žurite sa otuđivanjem mačke ako je pomalo problematična. Većina problema sa agresivnošću<br />
kod mačaka ima vrlo jednostavna rešenja koja, uz malo vremena i energije mogu pomoći Vašoj<br />
mački da bude slatka, ljupka maza kakvu želite. Ako osećate da je Vaša mačka prekomerno<br />
agresivna i da primena datih saveta ne pomaže, potrebno je posavetovati se sa veterinarom ili pak<br />
stručnjakom za ponašanje.<br />
Mačke, kao lavovi, pokazuju znake dominacije i teritorijalnosti prema drugim<br />
mačkama u domaćinstvu, pa će dominantna mačka najverovatnije biti i agresor u kući. Nikada ne<br />
bi trebalo da pokušate da prekinete hijerarhiju kod vaših mačaka. Međutim, ako Vaša mačka počne<br />
da bude previše agresivna prema Vama ili drugoj mački u Vašoj kući, verovatno treba da<br />
intervenišete i probate da pomognete agresivnoj mački da se umiri. Upamtite, postoji fina crta<br />
između dominantne mačke i prekomerno agresivne mačke. Razliku ćete uočiti po brazgotinama i<br />
ujedima na Vama i Vašim ostalim ljubimcima.<br />
Najjednostavniji način za ograničavanje agresivnosti je pomaganje Vašem ljubimcu<br />
da ispolji tu agresivnu energiju na drugačiji, zdraviji način, tako što ćete mu pomoći da smanji<br />
potrebu za agresivnošću. Vaša mačka može biti agresivna zbog mnogo razloga:<br />
1) Postupate sa svojim mačkama protivno njihovoj već utvrđenoj hijerarhiji<br />
2) Teritorijalizam<br />
3) Materinski/očinski instinkti<br />
4) Vreme parenja<br />
46
5) Dosada/želja za igrom<br />
6) Bolest<br />
7) Genetska predodređenost<br />
8) Nije prikladno socijalizovana<br />
9) Strah ili preusmerena agresivnost<br />
10) Nepravilno čitanje mačkinih signala<br />
Hijerarhija:<br />
U kućama sa više mačaka, među njima će biti uspostavljena hijerarhija u<br />
dominaciji. To se obično ogleda u tome kako se Vaše mačke postavljaju vertikalno. Uopšteno,<br />
Vaša dominantna mačka će zahtevati da sedi na najvišoj mogućoj tački. Morate da se povinujete<br />
ovim „zakonima” i da postupate sa mačkama shodno tome. Vodite računa da uvek hranite i mazite<br />
najpre dominantnu mačku. Ako samo pričate svojim macama, opet morate prvo da se obratite onoj<br />
dominantnoj. Pomalo je uvek favorizujte, ako ikako možete. To možda izgleda nepravedno, ali<br />
tako je to u mačjem svetu, a same Vaše mačke su to odabrale. Ako probate da idete protiv ovog<br />
sistema i „odaberete” dominantnu mačku sami, a da ona stvarno to nije, pravi dominator neće biti<br />
srećan i počeće sa agresivnim ponašanjem da bi održao svoj položaj.<br />
Teritorijalizam:<br />
Mačke su po prirodi teritorijalna bića. To potiče od njihovih predaka, koji su morali<br />
da štite svoju teritoriju da bi preživeli. Iako Vaša kućna mačka ne mora to da čini da bi preživela,<br />
one će svejedno da ispoljava takvo ponašanje. Obezbedite da Vaša mačka ima svoje sopstvene<br />
stvari (posebno ako imate više mačaka). Svaka mačka bi trebalo da ima svoje sopstvene igračke,<br />
ležaj, prostor za spavanje i odmor i t.d. Ako mačka oseća da nema odgovarajuću teritoriju ili ako<br />
oseća da je njena teritorija prisvojena, može da se javi agresivno ponašanje.<br />
Materinski / očinski instinkt:<br />
Mačka koja tek što je postala majka, ili otac (zavisno od rase), biće VRLO<br />
zaštitnički raspoložena prema svojim mladim. Ako se postavite između roditelja i deteta, moći ćete<br />
da iz prve ruke vidite malo agresivnog ponašanja!<br />
Parenje:<br />
Mačka u vreme parenja može da postane vrlo agresivna, pošto je njen instinkt da<br />
pronađe par po svaku cenu. Ne samo zbog agresivnosti, već i zbog mnogih drugih razloga, trebalo<br />
bi da sterilizujete svoje mačke kada su u uzrastu od oko 6 meseci.<br />
Dosada:<br />
Misliti kako su mačke potpuno samodovoljne i da im nismo potrebni ni zbog čega<br />
drugog sem hrane, vode i skrovišta, netačno je. Naši ljubimci od nas očekuju podsticaje u obliku<br />
igre i razgovora. U divljini možete videti mačke kako se stalno igraju sa drugim mačkama i to je u<br />
stvari vrlo važan deo njihovih aktivnosti, pošto im pomaže da nauče da se bore i napadaju plen,<br />
podstiče intelektualni razvoj, uči ih prikladnim društvenim veštinama a takođe i koordinaciji i<br />
proceni trenutka. Vašim mačkama je takođe potrebno to vreme igranja. Treba da provedete<br />
najmanje dva sata dnevno igrajući se sa Vašim ljubimcem (samo vodite računa da ga ne učite<br />
grubostima). Što više stimulišete um svoje mačke i učite je da istražuje i igra se, to više će Vaša<br />
mačka biti srećna i samodovoljna. Mačke koje nemaju oduške za svoju „kreativnu energiju” mogu<br />
da postanu agresivne iz dva razloga. Prvi je da im to pomaže da oslobode tu energiju, a drugi je da<br />
im to pomaže da privuku pažnju koju žele od Vas. Ako Vaša mačka ima običaj da vas ogrebe dok<br />
prolazite pored nje, ili da skače na Vas i napada Vas bez razloga, možda je to zato što je željna<br />
pažnje.<br />
47
Bolest:<br />
Mnoge mačke koje imaju zdravstvene probleme (od buva do bubrežne bolesti), će<br />
ispoljavati agresivnost. Ako ne možete da nađete ni jedan drugi razlog za agresivnost Vaše mačke,<br />
trebalo bi da je odvedete veterinaru na kompletan pregled.<br />
Genetska predodređenost:<br />
Kao i ljudi i mačke imaju ličnosti za koje imaju genetsku predodređenost. Neke<br />
mačke su po prirodi agresivne. Ako imate agresivnu mačku možda ćete poželeti da tu agresivnost<br />
umanjite postupajući sa njom kao sa dominantnom, sterilisati je, obezbediti joj dovoljno teritorije i<br />
stimulisati je igrom. Ako osećate da ste pokušali sve a još uvek imate prekomerno agresivnu<br />
mačku, možete da razmislite o odlasku do veterinara koji će Vašoj mački dati sredstva za<br />
umirenje.<br />
Nedovoljno socijalizovana:<br />
Socijalizacija je čin podučavanja mačke kako da postane društvena životinja. Ako je<br />
Vaša mačka onaj tip koji ujeda kad god joj priđete, mrzi da je držite ili dodirujete i koja u svakoj<br />
prilici sikće na Vas, onda Vi imate loše socijalizovanu mačku. To je verovatno potomak napuštene<br />
mačke, beskućnice, koji nije imao pravi kontakt sa ljudima. Takva mačka mora najpre da bude<br />
socijalizovana pre nego što postane prihvatljiv ljubimac. Kućne mačke takođe mogu da se vrate<br />
takvom ponašanju ako su napuštene, ako se sa njima loše postupa ili su zapostavljene.<br />
Socijalizacija nije strašno težak posao ali traži vreme. NE ODUSTAJTE, JER STRPLJENJEM<br />
POMAŽETE NESREĆNOM BIĆU, A NAGRADA JE ZNAČAJNA: DOBIĆETE LJUBIMCA<br />
KOJI ĆE ZNATI DA VAS CENI.<br />
Strah ili preusmerena agresivnost:<br />
Mnogi staratelji su bili žrtve ovakve vrste agresije, koja se javlja kada je mačka već<br />
u stanju preuzbuđenosti ili straha, a čovek se umeša. To se događa kada pokušate da prekinete<br />
borbu mačaka, ako ometete mačku dok vreba plen, ili ako je Vaša mačka u borbenom<br />
raspoloženju. Najbolje je ne mešati se u ovakve stvari (osim naravno ako osećate da Vam je mačka<br />
u opasnosti i da morate da je zaštitite).<br />
Nepravilno čitanje mačkinih signala:<br />
Mačke, kao i ljudi, imaju različita raspoloženja o kojima nas obaveštavaju pomoću<br />
ušiju, očiju, repova, položaja tela, glasa i krzna. Ako se Vaša mačka nalazi u raspoloženju u kome<br />
ne želi da se igra ili da bude uznemiravana, to će Vam staviti do znanja. Može da šiba repom,<br />
povije uši unazad i t.d. Ako ne poštujete to što Vaša mačka govori pa pokušate da je uzmete, ili je<br />
pomilujete dok je u lošem raspoloženju, možete da dobijete ćušku, šištanje ili grebanje. Najbolji<br />
način da se takve situacije izbegnu je da naučite ono što ona „govori”. Ako to učinite, znaćete kada<br />
Vaša mačka želi ljubav i pažnju, a kada samo želi da bude ostavljena na miru.<br />
DOMINACIJA / HIJERARHIJA KOD MAČAKA<br />
Mačke u domovima sa više mačaka će vrlo brzo među sobom da uspostave<br />
hijerarhiju. To je opšte prihvaćeno stanje reda u mačjem svetu i u njega staratelji ne treba da se<br />
mešaju. U takvoj hijerarhiji jedna mačka će da zauzme vrhovni položaj. Takva mačka će biti<br />
poznata kao, da tako kažemo, „alfa vuk”. Mačka sa najnižim statusom poznata je kao „izgnanik”<br />
(parija). Ovaj poredak je normalan i u njega se ne treba uplitati.<br />
48
Ovakav sistem se obično uspostavlja kroz nekoliko „borbenih igara” između raznih<br />
mačaka u kući. Ova hijerarhija može da se vidi u svakodnevnom životu mačaka. Vaša dominantna<br />
mačka biće prva na hranjenju, prva kada se igrate, prva kojoj morate da posvetite pažnju i t.d.<br />
Dominantna mačka će da se postavlja na najviše mesto u sobi (visina je u mačjem svetu jednaka<br />
poštovanju), dok ostalim mačkama preostaju manje visine. Mnoga današnja prihvatilišta imaju<br />
puno kula sa više nivoa i razne objekte različite visine, tako da mačke mogu da ispolje dominaciju<br />
dok su u prihvatilištu.<br />
Zapamtite takođe da su mačke bića sklona navikama. Vole rutinu i okruženje sa što<br />
manje stresa. Za njih je ova uspostavljena hijerarhija deo njihove rutine i navika. Ako im se ne<br />
dozvoli da se ovako ponašaju, biće pod stresom i biće zabrinute. Ne pokušavajte da idete protiv<br />
ovog sistema. Vaša dominantna mačka nije zla ili „gazda”, samo poštuje instinktivne zakone.<br />
Mada to ponekad može da bude naporno, poštujte hijerarhiju koju su mačke uspostavile.<br />
Dominantnu mačku tako i tretirajte, uvek prvo njoj dajte poslasticu ili hranu, prvo nju mazite...<br />
Idući protiv sistema nateraćete dominantnu mačku da postane agresivna u pokušaju da povrati<br />
svoju ulogu. Mačke čija dominacija je ugrožena mogu da ispolje:<br />
- obeležavanje urinom<br />
- probleme sa kutijom sa peskom<br />
- ujedanje i grebanje<br />
- agresivno ponašanje<br />
- šištanje<br />
Dominantnost je jedan od razloga zbog koga uzimanje druge mačke „da bi se igrala<br />
sa Vašom prvom mačkom” nije uvek najbolja ideja. Dominantnoj mački neće da se svidi nova<br />
mačka u kući i to će da pokaže i Vama i novoj mački. Ovo je posebno teška situacija ako novoj<br />
mački ne odgovara položaj „izgnanika”. Ovo je razlog zbog koga mnogi staratelji odjednom<br />
primete da njihova stara, uvek prijateljski raspoložena i neproblematična mačka, odjednom počne<br />
da urinira van kutije kada u kuću dovedu novo mače! Ako usvajate drugu mačku, neka bude<br />
suprotnog pola. Pravilno združene mačke obično prihvate jedna drugu, ali budite spremni i na<br />
mogućnost de se to nikada ne desi i da će morati sve vreme da budu razdvojene.<br />
TERITORIJA<br />
Mačke imaju instinkt da omeđe i obeleže teritoriju. Ovo ponašanje je mnogo<br />
izraženije kod nesterilizovanih mužjaka i dominantnih mačaka u domaćinstvu; međutim, sve<br />
mačke mogu da ispolje teritorijalizam. Postarajte se da Vaša mačka ima svoje sopstvene stvari<br />
(posebno ako imate više mačaka). Svaka mačka bi trebalo da ima svoje sopstvene igračke,<br />
krevetac, prostor za spavanje i odmor i t.d. Mačke koje ne osećaju da poseduju dovoljno teritorije,<br />
ili osećaju da im je teritorija ugrožena, mogu da ispolje agresivno ili dominantno ponašanje i da<br />
prskaju urinom. Klasičan primer za ovo je kućna mačka, koja kroz prozor vidi u dvorištu mačku<br />
lutalicu. Vaša kućna mačka može da počne da se ponaša teritorijalistički (prska urinom i slično),<br />
pošto je videla lutalicu. Teritorijalnost se ispoljava na sledeće načine:<br />
Agresivnošću<br />
Grebanjem<br />
Obeležavanjem<br />
Prskanjem urinom<br />
Borbom<br />
Ako kod svoje mačke uočite ovakvo ponašanje, možete da ga umanjite pomažući<br />
joj da smanji svoj teritorijalistički instinkt i potrebu za teritorijom. To postižete držeći je u<br />
okruženju u kome se oseća sigurnom i udobno, držeći neželjene „provalnike” van kuće i van<br />
vidokruga. Uvek neka ima dovoljno hrane, vode i teritorije koja može da se nazove njenom<br />
sopstvenom. Takođe, ako imate više mačaka, poštujte hijerarhiju koja je uspostavljena među<br />
49
njima. Uvek tretirajte dominantnu mačku kao „glavu porodice”. Takođe, postarajte se da Vam sve<br />
mačke budu sterilisane. Time umanjujete sukobe među njima, a i omogućavate im zdraviji život.<br />
SPORNA KUTIJA SA PESKOM (NEPRIKLADNO<br />
PRAŽNJENJE)<br />
Mačke su vrlo čiste životinje koje vole naviku tako da, kada Vaš mali krznati<br />
prijatelj počne da obavlja svoje potrebe na mestima drukčijim od kutije sa peskom, možete da<br />
budete sigurni da nešto nije u redu. Ovaj problem može da znači ozbiljno oštećenje zdravlja, kao<br />
što je infekcija bubrega, gastritis ili rak, pa sve do jednostavnog problema u ponašanju, koji lako<br />
može da se ispravi. Ako Vaša mačka ima problem sa kutijom sa peskom (posebno ako<br />
istovremeno pokazuje i znakove bolesti) najpre treba da konsultujete svog veterinara, da biste<br />
isključili svaki medicinski razlog kao pozadinu problema. Ako je utvrđeno da je mačka zdrava, a<br />
ipak pravi „incidente”, onda to možete mirno da svrstate u problematično ponašanje.<br />
Razlozi za neprikladno pražnjenje mogu da budu sledeći:<br />
- Kutija je previše prljava da bi se normalno koristila. Mačke su vrlo čiste i ako je<br />
kutija prljava, naći će drugo mesto.<br />
- Kutija je na prometnom mestu. Mačke neće da „idu u WC” na bučna ili zakrčena<br />
mesta, zato kutiju držite negde gde je tiho i mirno.<br />
- Kutija je premala/prevelika. Kutija treba da je dovoljno velika (ne prevelika) da<br />
mačka može da stane u nju i pomera se u njoj, a pesak ne bi trebalo da bude dublji od 5cm.<br />
- Sam pesak se ne dopada mački. Mačka može da ima sklonost ka određenom<br />
kvalitetu peska, a ta sklonost se javlja u mladosti. Ako je u pitanju mačka koju ste nabavili kao već<br />
poodraslu, pokušajte da saznate na šta je navikla i da joj udovoljite.<br />
- Kutija je preblizu hrani ili vodi. Mačke neće da se hrane i „idu u WC” na istom<br />
mestu, zato razdvojte ove dve oblasti.<br />
- Promenili ste mesto kutiji i Vaša mačka ima problem da upamti to novo mesto.<br />
Pošto se mačka jednom navikne na mesto na kome se kutija nalazi, nastojte da ga više ne menjate.<br />
Ako morate da menjate mesto, budite strpljivi dok mačka ne navikne na novo.<br />
- Kutija nema dva puta za lako bekstvo. Mačke vole kada mogu da vide dva čista<br />
pravca za bekstvo dok su u kutiji, ovo je instinktivno osećanje koje potiče od želje da ne postanu<br />
zalogaj i to u neprikladnom trenutku.<br />
- Druge mačke takođe koriste ovu kutiju (u kućama sa više mačaka), a Vaša mačka<br />
želi da ima svoju sopstvenu. Opšte pravilo bi bilo da imate po jednu kutiju za svaku mačku u kući.<br />
- Vaša mačka ne voli da urinira i defecira u istoj kutiji. Ako je tako, probajte da<br />
imate dve kutije i često ih čistite.<br />
- Vaša mačka traži da se pari pa vrši obeležavanje urinom. Zbog mnogo drugih<br />
razloga, pored ovog navedenog, sterilišite (ili kastrirajte) mačku/mačka.<br />
- Mačka vam je previše agresivna i obeležava. Probajte da saznate razlog za<br />
preveliku agresivnost i stišajte je. Vaša mačka možda oseća da joj je teritorija napadnuta pa je<br />
obeležava. Da li ste možda nabavili novu mačku ili drugog ljubimca? Može li Vaša mačka da vidi<br />
druge mačke kroz prozor? Da li se u kući nešto promenilo?<br />
- Vaša mačka obeležava da ispolji svoju dominaciju u kući. Ovo može da se dogodi<br />
ako u kuću dođe nova mačka, ili sa Vašom mačkom postupate protivno prirodnoj hijerarhiji u kući.<br />
50
- Vaša mačka ima loše iskustvo sa kutijom i boji se da ide tamo. Ovo je jedan od<br />
razloga da ne gurnete nos svoje mačke u „grešku” a zatim je bacite u kutiju. Svako loše iskustvo sa<br />
kutijom samo će da doprinese da je mačka još više izbegava.<br />
- U mačkinom životu se javio veliki stres, kao što je preseljenje u novu kuću, ili se<br />
u kući pojavilo novo dete, ili je doneta nova mačka. U ovom slučaju takođe može da bude<br />
potrebno da mačku ponovo naučite da ide u kutiju.<br />
Ako je Vaša mačka napravila grešku prilikom pražnjenja, NEMOJTE da je<br />
odvlačite „na mesto zločina” i da joj njušku trljate u fekaliju ili je na drugi način kažnjavate!<br />
Mnogi staratelji vole da posle incidenta stave mačku u kutiju i viču na nju. Osim ako mačku niste<br />
„uhvatili na delu”, sva je prilika da ona neće imati pojma zašto je kažnjena, niti će moći da dovede<br />
u vezu fleku na tepihu sa upadanjem u probleme ako ne bude koristila kutiju. Sve što će znati jeste<br />
da je korišćenje kutije ili „odlazak u WC” jedan opasan trenutak koji dovodi do kazne. Ovo će<br />
samo da pojača problem jer će mačka još više da izbegava kutiju.<br />
U većini slučajeva problematično ponašanje, kao u napred navedenim slučajevima,<br />
može da se ispravi jednostavnim izmenama na kutiji ili kvalitetu peska. Međutim, ako osećate da<br />
ste sve isprobali a Vaša mačka jednostavno neće da koristi kutiju, možda će biti potrebno da je<br />
ponovo uvežbate kako da je koristi. Ovo nije teško, ali može da oduzme vreme i strpljenje. Ponovo<br />
pokažite mački kutiju i to kako se ona koristi, dajući joj nagrade i poslastice kada „uradi kako<br />
treba”. Takođe posmatrajte mačku da uočite znake da hoće „u WC”, pa ako ih vidite odnesite je do<br />
kutije i zatim joj dajte poslastice ako kutiju upotrebi. Može takođe da bude potrebno da primenite<br />
tehnike odbijanja da biste mačku sprečili da „ide u WC” na nova, omiljena mesta. Potrudite se da<br />
dobro očistite takva mesta sredstvom koje odstranjuje miris mačjeg urina, što će verovatno pomoći<br />
da se mačka ne vraća „na mesto zločina”, da tako kažemo. Uobičajena sredstva neće da obave<br />
posao. Iako prostor Vama možda lepo miriše, ukoliko ne upotrebite prikladno sredstvo on će<br />
mački još uvek da miriše na urin. A ako miriše kao kutija za pesak, mačka će vrlo verovatno tako i<br />
da ga tretira.<br />
OBELEŽAVANJE<br />
Mačke u divljini obeležavanje koriste kao način da komuniciraju jedna sa drugom.<br />
Proces obeležavanja može da poprimi nekoliko različitih oblika. Mačke najčešće rasprše urin po<br />
površini da bi je obeležile. Mačji urin sadrži masnu supstancu koja pomaže da se urin „prilepi” za<br />
predmete. Ovo je takođe sastojak koji čini da mačji urin ima svoj poseban i jak miris. Takođe<br />
može da se javi obeležavanje fekalijama, mada manje često.<br />
Mačke takođe poseduju žlezde za miris na podbratku, na slepoočnicama, oko očiju,<br />
ispod ušiju, oko anusa, u korenu repa i između šapa. Miris takođe može da se izluči iz svih ovih<br />
oblasti. Dobar primer za ovo je kada mačka grebe predmete. Ovaj postupak ne samo da ostavlja<br />
njihov miris, već takođe stvara i vizuelne oznake drugim mačkama, da ih vide i da znaju.<br />
Mačke oba pola (mada mužjaci češće obeležavaju nego ženke) obeležavaju kao<br />
znak drugim mačkama da je izvesna teritorija njihova i da su one dominantne mačke u kraju.<br />
Mačka koja je u teranju i mužjak koji joj odgovara puno će da obeležavaju dok su u potrazi za<br />
parom.<br />
Prilično je jednostavno odvići mačku od loše navike da grebe (vidite odeljak o<br />
grebanju) i da obeležava urinom i fekalijama (oba, međutim, zahtevaju vreme i strpljenje). U<br />
većini slučajeva sterilizacija mačke će biti dovoljna da zaustavi obeležavanje. Ako ovo ne reši<br />
problem, potrudite se da mačku uverite da joj je teritorija bezbedna i da je njena dominacija (ili<br />
položaj u hijerarhiji) sigurna. Ovo znači da ćete morati da otkrijete zbog čega ona obeležava (ima<br />
li u kući nove mačke, može li kroz prozor da vidi drugu mačku, da li ste upravo nabavili novog<br />
51
ljubimca, da li dajete prednost drugoj mački koja nije dominantna) a onda da pokušate da se iz tog<br />
ugla borite sa problemom.<br />
Ako je vaša mačka makar i malo obeležavala u prošlosti, moraćete da uklonite sve<br />
znake obeležavanja upotrebom posebnog rastvora za suzbijanje mirisa (u jednom tekstu sam naišao na<br />
tvrdnju da će i deterdžent za pranje rublja sa enzimima da završi posao). Iako Vi možda imate osećaj da ste<br />
potpuno očistili prostor i da on lepo miriše, mačke imaju prefinjeno čulo mirisa i vrlo je verovatno<br />
da će taj prostor još uvek da smatraju označenim, osim ako niste primenili rastvor za uklanjanje<br />
mirisa koji je predviđen za mačji urin i sprej (raspršeni urin). Sve dok prostor ne bude zaista čist,<br />
mačka će da odlazi tamo i da ponovo obeležava. Takve proizvode možete da nabavite u prodavnici<br />
za ljubimce.<br />
Napomena: Mačke mogu da obeležavaju zbog bolesti. Stoga, pre nego što počnete<br />
sa pokušajima da obeležavanje suzbijete posmatrajući ga sa stanovišta mačjeg ponašanja, odvedite<br />
mačku veterinaru da biste otklonili svaku sumnju.<br />
PRSKANJE URINOM<br />
Kao što je većini staratelja mačaka poznato, mačji „sprej” je jedan od<br />
najneprijatnijih mirisa uopšte. Sprej ustvari nastaje kada mačka pomeša malo urina sa žlezdanim<br />
sekretom zvanim feromon. Ovo se događa dok urin prolazi preko genitalne oblasti. Ovo je takođe<br />
razlog što mačke imaju veoma uočljiv položaj dok prskaju (stoje uspravno i zadnjice dignu visoko<br />
u vazduh, umesto da čučnu, kako to čine dok uriniraju). Ako Vaša mačka ne zauzima takav<br />
položaj onda ona možda urinira, a ne prska. Ako je tako, vidite tekst „Neprikladno pražnjenje”.<br />
Razlog broj jedan da mačke prskaju je taj što su u teranju (ženke), ili žele da se pare<br />
(mužjaci). Ženke će da prskaju da bi privukle mužjaka. Mužjaci će da označe spoljne granice svoje<br />
teritorije, da bi omeđili prostor u kome će da nađu svoj par. U takvom slučaju, sterilizacija Vaše<br />
mačke bi trebalo da bude dovoljna da zaustavi prskanje.<br />
Mačke mogu da prskaju i zbog bolesti. Stoga, pre nego što počnete sa ispravljanjem<br />
prskanja sa stanovišta ponašanja, treba najpre da odvedete mačku veterinaru i odbacite svaki<br />
mogući zdravstveni problem koji bi mogao da bude krivac.<br />
Neki od razloga za prskanje su sledeći:<br />
- Javio se trenutak velike napetosti (stres), koji je uzrujao Vašu mačku<br />
(preseljenje, veliko okupljanje u kući, građevinski radovi na kući i t.d.).<br />
- Dominantno ponašanje<br />
- Teritorijalističko ili agresivno ponašanje<br />
Klasični primer dominantnog ili teritorijalističkog ponašanja je kada u kuću<br />
dovedete novu mačku. Ako Vaša mačka oseti da joj je dominantni položaj ugrožen, može da<br />
otpočne da prska (čak i ako je sterilisana), da pokaže ko je gazda i čija je stvarno ta kuća. Druga<br />
klasična situacija je kada mačka koja živi u kući počne da kroz prozor viđa slobodne mačke u<br />
dvorištu. Osećajući se ugroženom i teritorijalnom, mačka počinje da prska.<br />
U ovakvim prilikama pokušajte da smanjite potrebu Vaše mačke da prska, dovodeći<br />
je u uverenje da je njena teritorija bezbedna, da je njen dominantni položaj (ili položaj u<br />
hijerarhiji) siguran i nivo napetosti Vaše mačke održavajte što nižim. Na primer, ako ste u kuću<br />
doveli novu mačku, možda će da bude potrebno da postojećoj mački pomognete da prihvati novog<br />
ljubimca i da shvati da je njen položaj u kući još uvek bezbedan. Ako se zbio neki događaj koji je<br />
stvorio napetost (selidba n. pr.), možda ćete morati da ponovo uvežbate mačku da prihvati novo<br />
okruženje kao bezbedan, postojan dom, u kome nema napetosti.<br />
52
Takođe će da bude potrebno da uklonite sve tragove mirisa upotrebom specijalnog<br />
rastvora za suzbijanje mirisa. (Vidite pasus o uklanjanju mirisa u prethodnom tekstu.)<br />
Mačji urin i sprej sadrže amonijak, snažnog i postojanog mirisa koji se teško<br />
uklanja. Uobičajeno čišćenje neće potpuno da ukloni miris, bar ne do onog stepena kada mačka<br />
više neće moći da ga oseti (mačke imaju krajnje osetljivo čulo mirisa). U nastojanju da uklonite<br />
sve tragove mirisa, biće neophodno da koristite poseban rastvor. Ovakav rastvor razlaže amonijak i<br />
druge sastojke zasnovane na belančevinama, koji se nalaze u urinu, u hemikalije koje će Vaša<br />
mačka da ignoriše. Vrlo pažljivo sledite uputstvo za upotrebu ovih proizvoda. Mnogo puta će biti<br />
potrebno da ponovite tretman dok potpuno ne uklonite miris.<br />
Ako ne možete da utvrdite koja mesta su poprskana urinom, upotrebite<br />
ultraljubičastu svetiljku. Pod svetlom ove svetiljke, ta mesta će da imaju svetlo žutu boju. Ovu<br />
svetiljku možda možete da iznajmite u lokalnoj prodavnici za ljubimce.<br />
GREBANJE<br />
Mačke ne grebu samo da bi uništile stvari u kući, već zbog više razloga:<br />
- Uklanjaju spoljne korice nokata i turpijaju/oštre nokte.<br />
- Ostavljaju miris na predmetima da ih obeleže.<br />
- Grebanjem prave vidljive znake tako da ih druge mačke vide.<br />
Ako ne želite da Vam mačka grebe nameštaj morate da joj date odgovarajuću<br />
alternativu kao što je za tu svrhu posebno napravljena grebalica, a takođe morate da naučite mačku<br />
kako da je koristi. Ona može da se napravi od talasastog kartona, materijala za zastiranje (itison i<br />
sl.) i od drveta. Ako Vaša mačka voli da grebe pod, onda joj dajte grebalicu koja može da se<br />
prostre po podu, a ako voli da se ispruži na zadnjim nogama, dajte joj visoku kulu na čijem vrhu je<br />
grebalica. Ako Vam je mačka nenaviknuta na grebalicu, biće potrebno da je uvežbate tako da<br />
radije izabere grebalicu nego nameštaj. To možete da postignete sledećom kombinacijom:<br />
- utrljajte valerijanu na grebalicu da biste privukli mačku<br />
- pokažite mački kako da koristi grebalicu, tako što ćete da pravite odgovarajuće<br />
pokrete rukom dok Vas ona posmatra (ne hvatajte je za šape da biste njima grebali, mačke ne vole<br />
da budu uhvaćene za šape, tako da time možete samo da je uplašite)<br />
- podignite mačku i odnesite je do grebalice kad god vidite da grebe na<br />
pogrešnom mestu<br />
- poprskajte je vodom kad god grebe na pogrešnom mestu, a uvek je nagradite<br />
kada to radi gde treba<br />
- prekrijte mesta koja mačka rado grebe dvostrano lepljivom trakom, ili nekim<br />
drugim sredstvom, kako je objašnjeno u tekstu o tehnikama odbijanja<br />
Ne razmišljajte o uklanjanju kandži Vaše mačke, jer to je krajnje surovo.<br />
Uklanjanjem kandži, pogotovu kod mačke koja slobodno boravi napolju, Vi ćete da:<br />
- uklonite njen glavni odbrambeni mehanizam<br />
- uništite njenu sposobnost da brzo pobegne od opasnosti<br />
- otežate pa čak i onemogućite skakanje i penjanje<br />
- uklanjanje kandži može da ugrozi njenu ravnotežu<br />
- mačka može da postane deprimirana jer je izgubila odbranu i nije više tako<br />
dobra u skakanju i trčanju<br />
- mačke mogu da imaju probleme sa kutijom sa peskom posle uklanjanja<br />
kandži, jer osećaj peska na šapama može da bude neprijatan<br />
- uklanjanje kandži može da bude rizično, pošto mačka mora da bude pod<br />
anestezijom, a postoji i rizik od infekcije dok šape zaceljuju.<br />
53
TRUDNOĆA<br />
U svetu odgajivača mačaka, ženka se obično naziva „kraljica”. Njen ciklus parenja<br />
(„teranje”) se naučno naziva estrus. Trajanje estrusa i učestanost ciklusa zavisi od mnogih činilaca,<br />
kao što su geografski činioci i okruženje (temperatura i trajanje obdanice), starost i opšte stanje<br />
zdravlja kao i genetski činioci. Kada kraljica jednom započne teranje, ono može da potraje<br />
nekoliko dana, pa do 2-3 sedmice. Neke kraljice, kada jednom dostignu polnu zrelost i otpočnu<br />
teranje, ne izlaze više iz ciklusa sve dok se ne spare sa zrelim mužjakom, ili ne budu sterilisane.<br />
Većina kraljica će naizmenično da ulaze u ciklus i izlaze iz njega za vreme glavne sezone parenja<br />
(decembar do avgusta), dobijajući nagon za parenje približno svake druge sedmice.<br />
Različite kraljice će različito da ispoljavaju znake teranja. Za razliku od kuja, mačke<br />
retko pokazuju znake vaginalnog krvarenja za vreme estrusa. Ponašanje im se, međutim, jako<br />
menja, pri čemu većina kraljica postaje vrlo govorljiva i glasna i ispoljava pojačane znake<br />
osećanja. Mogu da se valjaju uokolo po podu ili ispruže po podu ispred Vas dok hodate;<br />
neprekidno žele da budu sa Vama i da budu glađene, a kada ih mazite po leđima podići će visoko<br />
zadnji deo i mesiće svojim šapama.<br />
Kako odrediti kada treba pariti ženku? Mnogi odgajivači, kao i veterinari, imaju o<br />
tome različite stavove. Uvek je poželjno pustiti da kraljica potpuno odraste i sazri, fizički i<br />
emocionalno, pre nego što pokušate da je učinite majkom. Obično se preporučuje da sačekate da<br />
Vaša kraljica napuni godinu i da ima dva ciklusa teranja pre nego što je parite. Postoje slučajevi<br />
kada nije u njenom interesu, medicinski, da tako dugo čeka na parenje. Činioci kao što je rasa, broj<br />
i jačina ciklusa teranja, mogu da igraju značajnu ulogu kod ove kritične odluke. Uzgajivači finih<br />
pedigriranih mačaka hodaju po tankoj crti između onog što misle da je najbolje za njihovu kraljicu<br />
i nepažljivog stvaranja problema za kraljicu previše se uplićući u ono što bi u prirodi bio normalni<br />
splet okolnosti. Neke kraljice, ako ne bi bile parene a imaju tri ili više ciklusa teranja, naročito ako<br />
su oni krajnje jaki, mogle bi da postanu podložne stanju koje je poznato kao „cistični jajnici”.<br />
Kada se jednom na jajniku stvori cista, takve kraljice obično postaju sterilne i nesposobne da<br />
ostanu trudne. Međutim, njih je sve jedno moguće sterilizacijom osloboditi nagona i stvoriti divne<br />
ljubimce.<br />
Ženke mačaka su poznate po „indukovanoj ovulaciji”, što znači da sam čin parenja<br />
stimuliše njene jajnike da izbace jajne ćelije. Većini ženki je potrebno 3-4 parenja u periodu od 24<br />
časa da bi se javila ovulacija. Ponovo, mnogo činilaca ovde mogu da odigraju ulogu i odgajivač<br />
treba da pazi ne samo na dobrobit kraljice, već takođe i na zdravlje i dobrobit mužjaka („pastuva”).<br />
Ako se mužjak i ženka dobro slažu, nema hitne potrebe da se razdvoje posle parenja. Mi bismo<br />
srećni par ostavljali zajedno sve do sedmicu pre porođaja! Kada kraljica ostane trudna prestaje<br />
teranje i mužjak više neće pokušavati da se pari sa njom. Neki uzgajivači ostavljaju kraljicu sa<br />
mužjakom 1-2 dana, dok drugi vole da budu sigurniji da je kraljica trudna, pa im daju da budu<br />
zajedno po 4 dana.<br />
Trudnoća kod mačaka traje između 60 i 67 dana, prosečno 63 dana. Vrlo je važno<br />
na kalendaru obeležiti dan kada ste se osvedočili da se Vaša kraljica sparila sa mužjakom, jer će to<br />
za Vas biti primarni način da odredite kada će doći vreme porođaja. Otprilike 3 sedmice posle<br />
parenja, trudnica će pokazati izvesne prve fizičke znake trudnoće, kao što su uvećane i ružičaste<br />
bradavice i veliko povećanje apetita i uopšte zanimanje za hranu. Vaš veterinar bi trebalo da je u<br />
stanju da pažljivo opipa njen trbuh (to se zove palpacija) i da otkrije sve male fetuse (dvojica<br />
„mojih” veterinara nisu to mogli ni dve sedmice pre porođaja!). Neke kraljice će imati nekoliko epizoda<br />
povraćanja - mačja verzija „jutarnje bolesti”. Većina trudnih kraljica postaće vrlo ljubazna, želeće<br />
da sa Vama budu bliske i nastojaće da od Vas dobiju ljubazna uveravanja da će sve da bude u<br />
redu!!<br />
Treba da očekujete da će Vaša kraljica tražiti i jesti više hrane za vreme trudnoće i<br />
dojenja, nego što je činila prethodno. Jedan od načina da se uverita da dobija dovoljno hrane ja da<br />
je učestalije hranite. Potrebna je neverovatna količina hrane da bi se stvorili a zatim i dojili mačići<br />
54
i ako kraljica ne dobija dovoljno hrane hranljivi sastojci će da budu trošeni iz njenih tkiva što će da<br />
ugrozi njeno zdravlje. Nekoliko dana pre porođaja, možda ćete poželeti da dodajete malo<br />
kalcijuma u njenu vlažnu hranu. Dodatni kalcijum za mačke možete da dobavite u većini velikih<br />
prodavnica za ljubimce, kao i većim prodavnicama hrane (!!!)<br />
Trudnim mačkama je potrebno malo posebne nege. Postarajte se da je sve vreme<br />
držite u kući i na čistom, bezbednom mestu. Uverite se da joj je kutija sa peskom uvek potpuno<br />
čista, da bi se izbeglo širenje zaraze; i možda ćete hteti da pređete na „kraću” kutiju kako njen<br />
stomak bude rastao. Obezbedite joj udobna, mekana mesta za odmor, neka se odmara puno i<br />
učinite sve što možete u pokušaju da atmosferu oko nje održite mirnom, bez napetosti. Za vreme<br />
poslednjih par sedmica trudnoće, a nekad i ranije, buduća majka će obično da potraži bezbedno<br />
mesto gde će da donese potomstvo na svet. To je vreme kada treba da joj predstavite „leglo” i<br />
porođajno mesto, ako to već niste uradili. Ako vaša kraljica ne prihvati mesto koje ste joj odabrali<br />
za porođaj, možda će biti potrebno da je pritvorite u veliki kavez ili kakav ograđen prostor, ili<br />
malo kupatilo, veći plakar i t.d. Mnoge kraljice ustvari vole ovaj pritvor gde mogu da se skrase i<br />
prepuste svojoj dužnosti. Mesto koje ste joj odabrali treba da bude tiho i usamljeno, daleko od<br />
strke i zbrke, a svakako daleko od takmičenja i društvene napetosti koja potiče od blizine ostalih<br />
životinja.<br />
Leglo treba da bude dovoljno veliko za Vašu kraljicu, da može da se pokreće i<br />
okrene u njemu i da može potpuno da ustane, ali ne toliko veliko da ne izgleda kao privatno, nalik<br />
na pećinu, bezbedno sklonište. Kartonske kutije se često koriste i odlična su legla. Prednja strana<br />
treba da bude visoka bar 20-25cm, da bi zadržala mačiće unutra, a da ipak omogući kraljici da<br />
ulazi i izlazi. Nemojte da koristite plastične kutije, jer bilo je izveštaja o izgubljenom nakotu zbog<br />
hemikalija u plastici. Stavite unutar kutije nekoliko slojeva mekih i čistih, dobro upijajućih peškira<br />
i pustite kraljicu da kopa po njima i napravi od njih leglo. Kada se mačići rode, lako je izvući<br />
gornje, zaprljane peškire, bez velikog uznemiravanja majke i novorođenih mačića.<br />
Imajte pri ruci, sve na jednom mestu tako da Vam bude lako da ih uzmete kada<br />
kraljica počne da se porađa, sledeće:<br />
- malu nosiljku, ili kutiju koja se otvara odozgo<br />
- tufere natopljene alkoholom<br />
- mali hemostat (sredstvo za zaustavljanje krvarenja)<br />
- dodatne peškire za presvlačenje posteljine u leglu<br />
- beležnicu i olovku<br />
- bežični telefon i broj hitne veterinarske službe (!!!)<br />
- malu, preciznu vagu<br />
- loptastu gumenu sisaljku<br />
- jaku svetiljku<br />
- doksapram hidrohlorid (stimulans disanja, daje se intravenozno).<br />
POROĐAJ<br />
Svaka ženka, ili „kraljica”, je različita, a čak i ista kraljica može da ima različita<br />
iskustva sa svakim nakotom. Kako će njen porođaj da se odvija zavisi od mnogih činilaca,<br />
uključujući njenu starost, zdravlje, genetiku, koliko mačića nosi, veličinu i položaj mačića u<br />
materici, da li joj je ovo prvi kot i t.d i t.d. Neka kraljica će da postane razdraženija i nemirnija<br />
kada počnu rani trudovi; neka će imati lagani sluzavi vaginalni ekskret; a takođe možete da<br />
primetite kako mnogo češće pokušava da opere i očisti genitalije. Kada porođaj ozbiljno počne,<br />
znaci će obično da budu nervoza i dahtanje. Kraljice često izgube interesovanje za hranu u<br />
poslednja 24 časa pre početka porođaja. Takođe im, obično, padne rektalna temperatura ispod<br />
37,8°C. Pad temperature može naizmenično da se javlja nekoliko dana pre porođaja, ali<br />
temperatura će obično da bude konstantna u poslednja 24 časa. Kada počne porođaj, neke kraljice<br />
55
će da odu pravo u svoje leglo i da se zakopaju u peškire; neke će da ispuštaju krike i želeće da<br />
ostanu pored Vas. Neke kraljice imaju relativno lagane porođaje, dok druge budu zaista ozleđene i<br />
kriknu sa svakim rođenim mačetom. Kada primetite da se Vaša kraljica napinje da istisne mače<br />
napolje, znači da ima kontrakcije i jake trudove. Ukupno vreme porođaja može da bude od<br />
nekoliko časova do 24 časa ili više, pri čemu će majka mačka normalno da ima između mačića<br />
nekoliko predaha i odmora od trudova.<br />
Mada većina kraljica porođaj prebrodi bez komplikacija, odgajivači žele da uvek<br />
budu na oprezu i spremni da asistiraju svojim kraljicama ako bi im zatrebalo. Ako i ima problema<br />
tokom porođaja, to je obično kod kraljica koje se prvi put porađaju. Mačići se obično rađaju sa<br />
glavom napred; međutim, porođaji kada se mačetu prvo pojavi rep javljaju se u oko 40% slučajeva<br />
i kod mačaka se isto tako smatraju normalnim. Čini se da kratkodlake mačke i rase sa mršavim ili<br />
šiljastim tipovima glava imaju lakše i brže porođaje, dok mačke sa većim, zaobljenim glavama<br />
uglavnom imaju duže porođaje. Svako mače u kraljici je zatvoreno u njegov sopstveni zaštitni<br />
omotač (vodenjak) koji je deo posteljice. Posteljice obično bivaju izbačene posle rođenja mačića.<br />
Ako se porođaj odvija normalno, nekoliko jačih kontrakcija će da istisnu mače<br />
napolje; trebalo bi da izađe iz porođajnog kanala u roku od deset minuta od kako se pojavilo (bilo<br />
sa glavom ili sa repom napred). Posle svakog rođenja, majka bi trebalo da liže novorođenčetovo<br />
lice. Njen oštri jezik pocepaće zaštitni omotač i otkriti mačetova usta i nos. Ovo snažno „kupanje”<br />
koje majka obavlja stimuliše cirkulaciju, terajući mače da „zaplače” i počne da diše, a istovremeno<br />
pomaže da se novorođenče osuši. Majka mačka će da raskine pupčanu vrpcu tako što će da je<br />
pregrize oko 2-2,5cm od tela mačeta. Zatim, verovatno će da pojede posteljicu, koja će obično da<br />
izađe ili zakačena za mače, ili pak da bude izbačena posebno. Za majku mačku je normalno da<br />
pojede posteljicu, mada to ne čine sve kraljice. Smatra se da posteljica sadrži važne hranljive<br />
sastojke, možda laksative, kao i važne hormone koji pomažu da se stimuliše lučenje mleka.<br />
Svako mače, kao što je napomenuto, sa rađa uvijeno u zaštitni omotač, providan i<br />
ispunjen tečnošću. Kada mače krene kroz porođajni kanal, ovaj omotač ponekad bude prvi istisnut,<br />
tako da kao rezultat nastaje neka vrsta balončića koji se pojavi pre mačeta. Ponekad jačina<br />
kontrakcija veoma ispuni balončić tečnošću i spreči normalno napredovanje mačeta kroz porođajni<br />
kanal. Desi li se ovo, uštinite balončić između nokata palca i kažiprsta (takođe možete da koristite<br />
tanki tufer sa alkoholom ili komad sterilne gaze) da biste nežno probušili omotač. Ovo omogućava<br />
isticanje nešto tečnosti i mače bi trebalo brzo da iziđe, pošto je smanjen pritisak balončića.<br />
Normalno je za kraljicu da probije posteljični omotač i očisti mačiće; međutim,<br />
majke prvorotke mogu da budu preplašene celokupnim iskustvom i da ne znaju šta da rade. Ako se<br />
zaštitni omotač ne ukloni u roku od nekoliko minuta posle porođaja, mače će da se uguši, zato<br />
treba da budete pripravni da intervenišete. Mačetovo lice treba da bude obrisano toplom,<br />
navlaženom krpom ili čistom gazom, da bi se uklonio omotač i mačetu omogućilo da diše. Zatim<br />
snažno istrljajte mače mekim, toplim peškirom (nastojeći da što je moguće više simulirate način na<br />
koji bi ga majka normalno „okupala” svojim jezikom), da biste kod mačeta podstakli cirkulaciju i<br />
osušili ga. Pupčana vrpca koja spaja mače sa posteljicom treba da se podveže šivaćim ili zubnim<br />
koncem i preseče makazama koje su sterilisane alkoholom. Vrpcu treba preseći 2-2,5cm od tela<br />
mačeta. Sačekajte nekoliko minuta pošto ste podvezali vrpcu, zatim je pažljivo presecite.<br />
Kada čujete hrapav zvuk koji proizvodi novorođenče dok pokušava da diše,<br />
proverite unutar njegovih usta da slučajno nema rascepljena nepca, otvor koji spaja usnu i nosnu<br />
duplju. (Ovo stanje je obično praćeno i stvaranjem mehurića vazduha u nosu i nesposobnošću da<br />
sisa.) Ponekad, novorođeni mačići mogu da udahnu tečnost u pluća, koju možete da uklonite<br />
sledećim postupkom. Prvo, mače treba da držite u šaci sa licem između prva dva Vaša prsta. Glavu<br />
treba držati čvrsto ovom rukom, a telo drugom. Ustanite i napravite rukama spor, promišljen<br />
pokret naniže, tako da se mače pritom spusti između Vaših nogu, zatim ga ponovo vratite natrag.<br />
Gravitacija će da pomogne da tečnost i sluz isteknu iz pluća. Ovaj proces može da se oproba<br />
nekoliko puta, dok pluća ne zazvuče čisto. Ako mače dobija dovoljno kiseonika, njegov jezik će da<br />
56
ude između ružičastog i crvenog. Plavičast jezik ukazuje na nedovoljno kiseonika u plućima i<br />
postupak treba da se ponovi.<br />
Može da bude od koristi ako pripremite za novorođene mačiće manju, čistu i suvu<br />
kutiju („inkubator”), presvučenu toplim peškirom. (Peškir može lagano da se zagreje u<br />
mikrotalasnoj pećnici.) Pošto se mače stabilizuje i pupčana vrpca podveže i preseče, treba ga<br />
staviti u inkubatorsku kutiju dok majka ne završi porođaj. (Sa iskusnom kraljicom, možda uopšte<br />
neće biti potrebe da radite sve ovo, jer ona će znati kako da nastavi sa brigom o novorođenim<br />
mačićima, čak i za vreme porođaja.) Toplota je od suštinske važnosti za novorođene mačiće, tako<br />
da električni pokrivač, ili topla boca sa vodom može da se postavi ispod kutije. Ako se koristi<br />
električni pokrivač, treba ga staviti na najmanju snagu, pokriti peškirom i postaviti ISPOD kutije<br />
da se izbegne pregrevanje. Boca tople vode treba takođe da se prekrije peškirom. Zapamtite,<br />
novorođeni mačići najverovatnije neće moći da se sklone od izvora toplote pa ih je lako povrediti<br />
na ovaj način.<br />
Majku i njen porod bi trebalo da pregleda veterinar u roku od 24 časa posle<br />
završenog porođaja. Ova poseta treba da proveri da li je majka obavila potpun porođaj i da proveri<br />
novorođenčad. Majka može da primi injekciju (obično oksitocin) za skupljanje materice,<br />
izbacivanje bilo kakvog sadržaja zaostalog od porođaja i za stimulisanje stvaranja mleka. Majka će<br />
3-7 dana posle porođaja imati sukrvičavi vaginalni iscedak, što je savršeno normalno. Međutim,<br />
ako je iscedak ekstremno jak ili potraje duže od jedne sedmice, obavezno treba da je pregleda<br />
veterinar zbog mogućih problema.<br />
Mada je većina porođaja bez problema, ako kraljica ima jake trudove, sa snažnim<br />
kontrakcijama i napinjanjem za vreme od jednog časa, ali bez rezultata, definitivno treba de se<br />
zabrinete i pozovete veterinara za savet. To može da bude jednostavan problem gde će Vam<br />
veterinar posavetovati da mače rukom dovedete u položaj bolji za rađanje. Međutim, ovo može da<br />
znači i da je mače preveliko za porođaj, ili je zaglavljeno u porođajnom kanalu, ili to može da<br />
znači čak i pocepanu matericu. Ponekad je kraljici potreban i carski rez, a ponekad joj je potrebno<br />
više stručne pomoći nego što Vi možete da joj pružite. Porođaj može da se prekine i veterinar će<br />
da da injekcije oksitocina i/ili kalcijuma, da bi ponovo pokrenuo kontrakcije. Uzgred, ako bi Vašoj<br />
kraljici bio potreban carski rez, pod uslovom da Vaš veterinar ne pronađe ništa loše na samoj<br />
materici, inače zdrava i jaka kraljica može da bude veoma sposobna za normalne porođaje u<br />
budućnosti, mada bi njene trudnoće trebalo vrlo pažljivo pratiti.<br />
Kraljica može da rađa svoje mačiće u intervalima od približno 15 minuta, ili pak da<br />
pauzira čas ili više između dva mačeta. Sve dok izgleda opušteno - ne paničite. Produženi period<br />
teških, neproduktivnih trudova zaslužuje paniku. Ako majka ima duge pauze između dva<br />
novorođenčeta, stavite po jedno mače za izvesno vreme kod nje, da ga okupa i podoji, ako to želi.<br />
Ponekad će prisustvo mačeta koje sisa da pomogne grčenju njene materice i čak olakša rađanje<br />
njegovog sledećeg brata ili sestre. Prosfesionalnu pomoć treba razmotriti ako se desi bilo šta od<br />
sledećeg:<br />
1) Dvadeset minuta jakih trudova bez rađanja;<br />
2) Deset minuta jakih trudova je prošlo od kada se u porođajnom kanalu pojavio<br />
deo mačeta ili mehur ispunjen tečnoću;<br />
3) Majka ispolji iznenadnu depresiju ili primetnu letargiju;<br />
4) Majčina telesna temperatura premaši 39,4°C mereno rektalno;<br />
5) Iz kraljičine vagine curi sveža krv duže od 10 minuta.<br />
Težak porođaj, poznat kao „distocija”, može da se okonča sa ili bez hirurgije. Stanje<br />
majke, veličina kota, veličina i položaji mačića su faktori koje iskusni veterinari koriste za<br />
donošenje odluke. Ovo je jedan od važnih razloga da ne pustite kraljicu da se bori i potpuno izmori<br />
pre nego što zatražite pomoć veterinara.<br />
Moguće ja da majka mačka rodi svoj nakot nekoliko dana prerano. Mačići mogu da<br />
budu mali, mršavi i da imaju malo ili nimalo dlake. Moguće je da prežive, ali potrebna im je<br />
57
ogromna količina nege, budući da su izloženi hladnoći i često veoma slabi i nesposobni da gutaju.<br />
Neki mogu da sisaju, ali su toliko slabi da ih treba pridržavati pored majke. Mačići koji ne sisaju<br />
mogu da se hrane malim špricem, bočicom, ili pomoću creva umetnutog u želudac. Oprema i<br />
uputstva za ove postupke mogu da se dobiju od veterinara(?) Nedonoščad treba utopljavati. Majka<br />
mačka može da obezbedi dovoljno toplote pod uslovom da im stalno bude blizu, ali na to ne treba<br />
da računate i kao dodatnu meru predostrožnosti treba da obezbedite ambijentalno grejanje iz<br />
električnog pokrivača podešenog na manju snagu, pokrivenog peškirom i postavljenog ISPOD<br />
kutije. Temperaturu u kutiji treba održavati između 29,5°C i 32°C, ali kutija treba da je dovoljno<br />
velika da mačići mogu da se udalje od izvora toplote ako im postane neudobno.<br />
Nije neobično da jedno do dva mačeta u kotu budu mrtvorođeni. Ponekad će<br />
mrtvorođeno mače da prekine kraljičine trudove i da dovede do distocije. U ostalim prilikama<br />
mrtvo mače će da se rodi normalno i kraljica će da nastavi sa rađanjem ostatka svog nakota. Majke<br />
mačke instinktivno znaju kada je mače mrtvorođeno i obično ignorišu ovakvo mače da bi sačuvale<br />
energiju za brigu o sposobnim potomcima. Iako je vrlo tužno imati mrtvorođeno mače, obično<br />
nema načina da se sazna uzrok (osim ukoliko ne postoji očigledna nenormalnost) bez slanja fetusa<br />
u laboratoriju za patologiju na kompletnu autopsiju koja obuhvata kulture tkiva i virusne i<br />
bakterijske kulture. Čak i tada, ponekad nema odgovora, mada je za odgajivače mir u duši zbog<br />
otklanjanja sumnje u urođene defekte i virusne i bakterijske infekcije, često neprocenjiv. Kada se<br />
patološka studija vrati bez poznatog uzroka smrti, kraljičini hormonalni nivoi (posebno nivo<br />
progesterona) su sledeća moguća oblast gde treba tražiti uzrok rađanja mrtvorođenčeta.<br />
Osim što ćete da uživate u Vašim novim mačićima, pažljivo motrite na majku zbog<br />
pojave bilo kakvog neuobičajenog krvarenja ili izlučivanja. Takođe proverite da li prikladno doji.<br />
Prvih nekoliko dana mačići će od kraljice da primaju važni „kolostrum”, koji je vodnjikava<br />
supstanca puna vitalnih materija i antitela. Posle prvih nekoliko dana kraljica će da dobije mleko<br />
koje će da bude primetno u njenim dojkama. Mačići bi trebalo da imaju pune stomačiće i da ne<br />
plaču neprekidno, niti da pokazuju druge znake problema. Prvih nekoliko sedmica života mačići bi<br />
trebalo uglavnom da sisaju i spavaju. Majka mačka će voditi računa o stimulisanju svojih mačića<br />
da uriniraju i da prazne creva i sama će da čisti njihove male zadnjice. Ali, ako se mleko ne pojavi,<br />
biće potrebno da pomognete hraneći flašicom, da biste spasli mačiće. Kada se rode, mačići treba da<br />
su teški oko 85-110 grama, i svakodnevno treba da dobijaju u težini. Krajem prve sedmice, trebalo<br />
bi da su udvostručili težinu sa kojom su rođeni. Ako posumnjate u zdravlje mačića ili majke<br />
mačke, UVEK zatražite profesionalnu, veterinarsku pomoć.<br />
MAJUŠNI MAČIĆI (STARATELjSKA BRIGA)<br />
Najbolja moguća majka svakog mačeta je... njegova sopstvena majka! Međutim,<br />
postoje trenuci kada ja ljudska intervencija, različitog stepena, neophodna da bi se spasao život<br />
mačeta. Ovi trenuci mogu da se jave kada majka mačka (zvana „kraljica”) rodi preveliki broj<br />
mačića da bi prikladno mogla da se o svima stara, ili kada nema dovoljno mleka da ih hrani. U<br />
nekim slučajevima, kraljica može da dobije neku infekciju, kao što je mastitis zbog koga ne može<br />
da doji, ili može čak i da umre. Kada kraljica mora da se porodi carskim rezom, to obično poremeti<br />
prirodni tok mleka, a i potrebno je dati joj izvesno vreme da prezdravi pre nego što se mačićima<br />
dopusti da sisaju. Ponekad, sami mačići mogu da obole od virusne ili bakterijske infekcije koja<br />
poremeti njihov instinkt da sisaju, ili nisu u stanju da sisaju zbog zapušenog nosa, ili ne mogu da<br />
namirišu majku ili njeno mleko. (Kamo sreće da sam ovo znao kada mi je trebalo, jer upravo se poslednji od<br />
navedenih slučajeva desio mališanima moje sirote Angeline). Retko, kraljica može da napusti svoje<br />
potomstvo, ili da odbaci mačiće.<br />
Kada su siročad, ili spašeni mačići, bez svoje prirodne majke, sledeća najbolja stvar<br />
za njih je da se pronađe druga ženka koja već doji svoj nakot. Naravno, ovo nije uvek moguće i<br />
kada je takav slučaj, VI postajete majka. Vaš krajnji cilj je da obezbedite da mače, ili mačići,<br />
izrastu u jaku mačku, zdravu i punu ljubavi. Trebaće Vam mnogo vremena i pažnje da biste<br />
58
postigli ovaj cilj; međutim, Vaša posvećenost će biti nagrađena jednim od iskustava koja najviše<br />
obogaćuju život.<br />
Kada podižete Vaše mačiće, biće potrebno da se usredsredite na tri glavne oblasti.<br />
Treba najpre da stvorite za njih toplo, suvo, čisto i bezbedno okruženje; treba da ih hranite<br />
najzdravijom hranom koju možete da nađete i to u pravilnom količinama i u pravo vreme za njihov<br />
optimalni rast i razvoj; i treba da posvetite pažnju svim faktorima koji doprinose da mačići dobiju<br />
prikladnu ukupnu negu. Mačićima je potrebna ljubav, i to PUNO ljubavi! Bez svoje majke, oni<br />
gledaju u Vas očekujući tu ljubav, kao i vođstvo.<br />
Beležite. Stvarno nam se dopada ideja o vođenju što detaljnijih beležaka o napretku<br />
svakog pojedinog mačeta. Bićete strašno zauzeti brigom o njima i beleženje njihovih težina,<br />
hidracije, izgleda stolice i opšteg izgleda obezbediće Vam neprocenjive informacije o njihovom<br />
rastenju.<br />
MATERIJALI KOJI SU VAM POTREBNI<br />
Treba da budete sigurni da Vam se pri ruci nalaze prave potrepštine. Biće potrebno<br />
da napravite inkubator (ili „leglo”); takođe će da Vam bude potrebno električno jastuče; sobni<br />
termometar; sterilini tuferi ili gaza; precizna vaga; set za dojenje sa bočicama, cuclama i četkom za<br />
pranje; tečnost sa elektrolitima (može n. pr. Hartmanov rastvor); visokokvalitetna zamena za majčino<br />
mleko (prah je mnogo ekonomičniji, manje se rasipa, i možete da pripremite svež rastvor kad god<br />
Vam zatreba) (Sada i kod nas može da se kupi zamena za mačje mleko, u prahu. Skupo je. Nekada smo morali da<br />
pribegavamo sirotinjskom načinu. U poglavlju „Ishrana” prikazan je sastav mleka mačke. To može da posluži kod<br />
stvaranja zamene u domaćoj radinosti. Ja lično sam imao dobar rezultat hraneći mešavinom pasterizovanog kravljeg<br />
mleka i pavlake (sa 20% masti) - slatke ili kisele, sve jedno - u odnosu dva dela mleka i jedan deo pavlake. Verovatno<br />
tu nedostaje dosta bitnih sastojaka, ali mače preživi, a to je najvažnije. Možda nije loše u prah izmrviti vitaminskomineralne<br />
tablete za mačke, pa dodati u mleko sa pavlakom); i, u slučaju da treba da hranite kroz crevo,<br />
trebaće Vam nekoliko špriceva raznih veličina (2,5 do 20ml) i crevo za hranjenje, koje može da se<br />
nabavi u veterinarskim klinikama.<br />
PRAVLJENJE INKUBATORA<br />
(LEGLA U KUTIJI)<br />
Inkubator, ili kako ga zovemo, leglo u kutiji, treba da je bezbedno, čisto, suvo mesto<br />
gde će mačići da dobiju silnu količinu sna koja im je potrebna za rast i razvitak u nekoliko prvih,<br />
kritičnih sedmica. Leglo ne mora da bude savršeno, pa upotreba kartonske kutije sasvim lepo vrši<br />
posao! Toplota će biti posebno, životno važna u prve dve sedmice života mačića, pošto oni nisu u<br />
stanju da drhte, pa ne možete da znate kada im je hladno. Kada koristite električno jastuče<br />
postavite ga na najslabije grejanje i dobro ga zamotajte u peškire i nepromočive prostirke. Jastuče<br />
postavite ISPOD same kutije, pod jednu stranu ili ugao legla, tako da mačići mogu da se premeste<br />
u hladniji deo ako im postane pretoplo.<br />
Leglo treba da bude na tihom, skrovitom mestu, sa stranicama dovoljno visokim da<br />
mačiće zadrže unutra i veličinom dovoljnom da omogući malo vežbanja. Obezbedite da mačići ne<br />
mogu da se zaglave ispod pokrivača u uglovima legla, ili da ne mogu da se podvuku pod peškire i<br />
dospeju direktno na grejno jastuče (zato preporučujemo da ono bude ispod kutije, a ne u njoj).<br />
Neki odgajivači preporučuju da se blizu legla postavi otvoreni sud sa vodom, da bi vazduhu<br />
obezbedio malo vlažnosti.<br />
Idealna temperatura vazduha za mačiće:<br />
do 7 dana starosti je od 31 do 33°C ;<br />
od 8 do 14 dana između 27 i 29°C ;<br />
od 15 do 28 dana je 27°C ;<br />
59
od 29 do 35 dana je 24°C ,<br />
a od 35 dana nadalje je 21°C .<br />
HRANJENJE POMOĆU BOČICE<br />
Hranjenje mačeta pomoću bočice zahteva posebne bočice i cucle za tu svrhu (Opet<br />
nešto što mi možda ne možemo da nabavimo; snađite se, to bar umemo). Nežno stavite cuclu mačetu u usta -<br />
najbolje dok se odmara na stomaku - zatim polako povucite bočicu naviše tako da glava mačeta<br />
bude malo podignuta a vratić izdužen dok sisa. Gledajte, prema nivou mleka u bočici, da li mače<br />
stvarno sisa.<br />
Koliko hraniti? Stvarno je bolje u prvih nekoliko dana da mače bude pothranjeno,<br />
nego prehranjeno. Mače koje hranite bočicom obično će i samo da prestane da sisa kada je sito.<br />
Ako, međutim, primetite da mu mleko curi iz nosa, znači da je otvor na cucli prevelik. (Ako mače<br />
nastavi da ima mehuriće mleka u nosu svaki put kada ga hranite, potrebno je da ga veterinar<br />
pažljivo pregleda, da budete sigurni da su mu nepca pravilno razvijena.) Pre davanja mačetu, treba<br />
da zagrejete mleko (t.j prikladnu zamenu za mleko), na temperaturu od 38°C (približno<br />
temperaturi tela mačke), a to ćete da uradite stavljanjem bočice u toplu vodu, radije nego u<br />
mikrotalasnu pećnicu, jer ona može da stvori vrele tačke u mešavini.<br />
Dobar način hranjenja je upotrebom šprica za injekcije (bez igle, naravno!) Za<br />
novorođenče, pa do 1. sedmice starosti, koristite špric od 3ml i hranite svaka 2 sata. Sa 1 semicom,<br />
spremni su za 6ml svaka 3 sata, a sa 3 sedmice prebacite ih na 12ml i hranite bar na svaka 4 sata.<br />
Prosečni obrok za mače staro 3 sedmice može da varira od jednog do tri puna šprica od 12ml, ako<br />
je malecni vrlo gladan!!<br />
Posle svakog hranjenja, treba da držite mače prislonjeno na Vaše rame i nežno ga<br />
ljuljukškate da podrigne. Druga tehnika je da mače držite tako da su mu leđa oslonjena na Vaše<br />
grudi, nežno ga milujući podbratkom dok istovremeno trljate njegov stomačić.<br />
Preporučuje se da mače ravnomerno dobija u težini 10g dnevno, ali nemojte da Vas<br />
iznenadi ako mače zastane na nekoj težini dan-dva, a zatim iznenada uznapreduje. Posle hranjenja,<br />
podrigivanja i merenja mačeta, proverite da li treba promeniti posteljinu u leglu i da li je<br />
temperatura pravilna. Zatim vratite mače u leglo, da može da spava. Pravilno nahranjeno mače<br />
obično će da spava do sledećeg hranjenja.<br />
PODSTICANJE PRAŽNJENJA<br />
Mačići će normalno da imaju par čvrstih, žućkastih stolica u toku dana, ukoliko su<br />
pravilno hranjeni. Takođe, posle svakog hranjenja, biće potrebno da nežno masirate i stimulišete<br />
analnu i genitalnu oblast sterilnom vatom natopljenom toplom vodom. To će navesti mače da<br />
urinira i pokrenuće mu pražnjenje creva i vrlo je važno da nastavite sa ovim sve dok mače konačno<br />
ne počne samostalno da koristi kutiju sa peskom, čak i ako znamo da većina mačića može da<br />
kontroliše stomak u uzrastu od 10 dana. Imajte na umu da Vaše mače creva verovatno neće da<br />
prazni redovno posle svakog hranjenja, a ponekad možda preskoči čitav dan. To je u redu sve dok<br />
mače raste, dobro jede i ne pokazuje nikakve znake problema, kao i dok urinira.<br />
Mladi mačići moraju da se štite od bolesti!! UVEK perite ruke pre i posle uzimanja<br />
mačića i UVEK perite i sterilišite bočice, cucle, četke ili creva za hranjenje, vrelom vodom, posle<br />
svake upotrebe!! Ako Vaši mačići nisu primili kolostrum svoje majke (vodnjikavo mleko koje<br />
kraljica stvara u prvih par dana posle porođaja), postoji povećani rizik za Vaše mačiće pošto nisu<br />
primili antitela koja postoje u kolostrumu. U ovom slučaju, odvajajte ih od ostalih životinja.<br />
60
DIJAREJA / KONSTIPACIJA<br />
Šta znači mekana i žuta stolica? Ovo može da označi blagi slučaj prehranjenosti.<br />
Pokušajte sa razređivanjem hrane za 1/3 dok se stolica ne vrati u normalu, zatim postupno<br />
pojačavajte hranu do pune jačine.<br />
Šta znači mekana i zelenkasta stolica? Ovo bi bio pokazatelj da se hrana prebrzo<br />
kreće kroz probavni sistem mačeta i žuč se ne apsorbuje, a verovatno je u vezi sa umerenom<br />
prehranjenošću. Razblažite hranu.<br />
Šta sa stolicama koje izgledaju kao sir? Ili je hrana prejaka, postoji jaka<br />
prehranjenost, ili mače možda ima bakterijsku infekciju. Proverite sa veterinarom, koji će Vam<br />
možda savetovati da jačinu hrane prepolovite, a možda otpočnete sa antibioticima. Ako je mače<br />
ozbiljno dehidriralo, može da primi rastvor glukoze pod kožu.<br />
Mačići sa konstipacijom ili imaju stolicu sa naporom? U ovom slučaju treba da<br />
pojačate hranu i da hranite malo manjim količinama, ali češće. Ako mače ima natečen stomak i<br />
ako creva nisu pražnjena više od jednog dana, možda treba da mu date da popije mineralno ulje<br />
(parafinsko ulje, 10 kapi na 100g telesne težine). (Pazite kada dajete parafinsko ulje, jer je bez mirisa i<br />
ukusa, pa ga mačka vrlo lako udahne u pluća, pošto ga ne oseća. U plućima ono može da dovede do veoma teških<br />
upala, pošto se uopšte ne razgrađuje u organizmu. Zato se preporučuje da se parafinskom ulju pre davanja daju ukus<br />
i miris dodavanjem nekoliko kapi sirupa, možda malo ribljeg ulja i sl. Iz mog iskustva najbolje je riblje ulje, jer se dva<br />
ulja potpuno mešaju, što sa uljem i sirupom nije slučaj. Osim toga, miris i ukus ribljeg ulja su tako jaki da je dovoljna<br />
vrlo mala količina. Ja sam, u međuvremenu, digao ruke od parafinskog ulja i sada dajem samo laktulozu, dva puta<br />
dnevno po 0,75ml/kg telesne mase. Pokazalo se da je to dovoljno.). Sa veterinarom prodiskutujte da li bi<br />
trebalo primeniti klistir sa toplom sapunjavom vodom.<br />
HRANJENJE KROZ CREVO<br />
Ponekad je hranjenje kroz crevo jedini način da se spase život mačeta. Hranjenje<br />
kroz crevo treba da se primeni samo kao poslednji izlaz da se mače spase i u početku treba da se<br />
izvede sa iskusnim veterinarom ili veterinarskim tehničarem, iako je mnogo ljudi ovo naučilo iz<br />
tehničkog priručnika sa odličnim ilustracijama. Ponekad su mačići preslabi da sisaju iz bočice,<br />
zbog dehidracije, prehlade ili bolesti i potrebno je da se izvede hranjenje kroz crevo. Koristićete<br />
istu hranu kao i za hranjenje bočicom, a količina hrane se uglavnom proračunava po obrascu 28ml<br />
dnevno na 100g telesne težine.<br />
Kako početi? Položite crevo preko tela mačeta i pronađite mačetovo poslednje<br />
rebro. Tu se nalazi želudac mačeta. Označite crevo vodootpornim markerom ili lepljivom trakom,<br />
tako da znate koliko treba da ga potisnete da biste dospeli do želuca. Crevo pričvrstite na špric one<br />
veličine koja odgovara uzrastu mačeta i zagrejte hranu na 38°C stavljanjem šprica u toplu vodu.<br />
Sedeći korak. Proverite da nema velikih mehurova ili džepova u špricu sa hranom.<br />
Mače umotano u mali, čisti i suvi peškir držite uspravno, jednom rukom. Kraj creva navlažite<br />
hranom, onda VRLO NEŽNO uvedite crevo preko mačetovog jezika u njegovo grlo. Laganim,<br />
sporim ali ustaljenim pokretom ugurajte crevo dok ne dostignete ranije napravljenu oznaku. Pre<br />
nego što ubrizgate hranu, potisnite vrlo malu količinu i sačekajte samo nekoliko sekundi. Ako<br />
mače momentalno počne da kašlje, crevo ste uvukli u mačetov dušnik umesto u želudac i morate<br />
ponovo da pokušate. Kada ste sigurni da je crevo u želucu, ubrizgajte hranu vrlo polako. Kada je<br />
hrana ubrizgana presavijte crevo da biste sprečili vraćanje hrane u njega, pa ga polako izvucite iz<br />
mačeta. Kada steknete malo iskustva i samopouzdanja, čitav postupak hranjenja pojedinog mačeta<br />
trajaće dva do dva i po minuta. Kada mačiće hranite kroz crevo ne morate da ih terate da podrignu,<br />
ali svakako možete, ako želite to dodatno dodirivanje i milovanje posle hranjenja.<br />
Hranjenje kroz crevo starijeg mačeta ili bolesnog odraslog. Dobro umotajte mače<br />
ili mačku u peškir, da sprečite da Vas ogrebe. Porazgovarajte sa veterinarom o upotrebi cevi od<br />
tvrde plastike, koju biste stavili u usta tako da mače ili mačka ne mogu da Vas ujedu. Na ovaj<br />
61
način, crevo za hranjenje možete da uvedete kroz ovu cev, pa zatim dalje kroz grlo životinje, a da<br />
životinja ne može da Vas ugrize, niti da pregrize gumeno crevo.<br />
Najčešći problemi. Hranjenje kroz crevo nije tako jednostavno za izvođenje i može<br />
da izazove ozbiljne i kobne komplikacije kao što je zapaljenje pluća (ako pogrešite pa hranu<br />
ubrizgate u pluća) i aspiracija i konstipacija/blokada creva. Ovo je krajnji izlaz, ali je često veoma<br />
efektan način da se pokuša spasavanje mačeta.<br />
UVOĐENJE ČVRSTE HRANE<br />
Mačići čak i iz istog kota mogu da se široko razlikuju u tome kada će početi da<br />
prihvataju čvrstu hranu (proces odbijanja od dojenja). U starosti od oko četiri nedelje, većina<br />
mačića ispoljava neko zanimanje za čvrstu hranu. Postarajte se da ovo odbijanje od dojenja<br />
tretirate kao pozitivno iskustvo, tako da mače ne bude uplašeno. Počnite tako što ćete malo hrane<br />
da stavite na prst. Ako mače ne počne da je liže, onda treba da natrljate njome njegova usta, pazeći<br />
da hranom ne zatvorite nos i onemogućite disanje. Mače će sigurno da se obliže i na taj način da<br />
uzme hranu.<br />
Važno je upamtiti koliko je probavni sistem mačeta nežan i kako lako može da se<br />
poremeti. Vrlo sporo, upotrebom prsta, nastavite da radite na novoj veštini mačeta da uzima čvrstu<br />
hranu, ohrabrujući mače da liže hranu sa Vašeg prsta. Sledeći korak je da dodate malo blago<br />
zagrejane hrane za bebe u mačetovu hranu, praveći tako od nje kašu. Neki od vas su možda čuli da<br />
je hrana za bebe opasna za mačiće zbog sušenog luka koji se nalazi u njoj; većina proizvođača<br />
hrane za bebe je izbacila taj sastojak (ali ipak proverite za određenu vrstu hrane da li je to tačno).<br />
Hrana za bebe je pogodna zbog mirisa koji prija mačićima i ohrabruje ih da jedu, kada su mladi ili<br />
bolesni pa ne mogu dobro da osete mirise, ili nisu svesni gladi.<br />
Budite strpljivi. Neki mačići ne ispoljavaju zanimanje za čvrstu hranu sve do<br />
starosti od sedam sedmica... ovo je krajnost, ali može da se dogodi. Nastavite rad sa mačetom<br />
najmanje četiri puta dnevno istovremeno ga hraneći bočicom ili špricem da budete sigurni da mače<br />
dobija dovoljno hrane. Kako mače polako otpočne sa prihvatanjem čvrste hrane, taku mu<br />
postepeno uvodite u ishranu onu hranu kojom ćete da ga hranite ubuduće. Takođe se postarajte da<br />
mačetu obezbedite visokokvalitetnu suvu hranu koja će da mu bude UVEK dostupna. Neki mačići<br />
će da daju prednost suvoj hrani i uživaće da češkaju zubiće i da krckaju hrskave komadiće.<br />
DRUGE PREPORUKE<br />
Proveravajte da Vaše mače nije dehidrirano. Najlakši način da se proveri hidracija<br />
mačeta je da se uštine, čvrsto ali nežno, koža između mačetovih lopatica i da se podigne ravno<br />
naviše i da se u trenutku puštanja uvrne. Koža koja je dobro vlažna vratiće se natrag za manje od<br />
sekunde, gotovo trenutno. Što duže se koža vraća na svoje mesto, to je Vašem mačetu potrebno<br />
više tečnosti. Kod teško dehidriranih mačića možete, sa Vašim veterinarom, da odlučite da<br />
ubrizgate rastvor (obično 5% glukoza ili pak Hartmanov rastvor) pod kožu.<br />
RAZVITAK MAČETA<br />
Prvih dvanaest nedelja u životu mačeta su vrlo važne kada se govori o razvitku. Za<br />
vreme ovog perioda ceo nakot bi trebalo da ostane zajedno sa majkom, tako da mogu da nauče<br />
pravila o tome kako biti mačka! Ovaj tekst će Vas provesti kroz faze kroz koje mače prolazi.<br />
Odmah po rođenju i prva sedmica<br />
Mačići se rađaju slepi i gluvi, tako da moraju da se oslone na čulo mirisa da bi našli<br />
majku i sisali. Nekoliko prvih dana po rođenju glavni zadatak mačeta je da jede, spava i da ga<br />
62
majka neguje. U ovom periodu treba mačiće da prepustite majci, nema potrebe da ih uzimate i čak<br />
treba da se trudite da ih ne uzimate osim ako nije apsolutno neophodno. Između petog i desetog<br />
dana života oči mačića će početi da se otvaraju i oni će početi da posmatraju svoj novi svet. Mogu<br />
da pokušaju da hodaju kada progledaju, ali biće vrlo trapavi; ovo je normalno. Ne brinite za<br />
čišćenje materinske kutije, ni samih mačića, majka će to da radi. Mačići treba da su pri rođenju<br />
teški oko 85-110 grama i treba da napreduju između 85 i 140 grama sedmično. Moguće je da<br />
majka počne da seli mačiće po stanu ako je nezadovoljna položajem materinske kutije. Ovo je<br />
instinktivno nastojanje majke da obezbedi mačićima sigurnost. Ako počne ovo da radi, NE<br />
VRAĆAJTE mačiće u kutiju. Ovo će samo da uzruja majku, jer će pomisliti da su joj mačići<br />
nestali! Popustite majčinim željama.<br />
Druga i treća sedmica<br />
Do ovog trenutka mačići bi trebalo da su sposobni da gledaju, a počeće i da čuju.<br />
Počeće da lutaju i šetaju okolo, ali biće vrlo nestabilni. Ne brinite, brzo će da napreduju u tome.<br />
Sledite majčine želje, ali ćete verovatno moći da uzimate mačiće. Ne preterujte u tome i ako se<br />
majka ikada naljuti na Vas zbog preteranog diranja njenih beba, odmah prestanite. Mačići još treba<br />
da sisaju kod majke i da od nje dobijaju sve što im je potrebno.<br />
Treba da razgovarate sa veterinarom o čišćenju od parazita i o vakcinaciji (pročitajte<br />
tekst o vakcinaciji). Mačići koji su jako zaraženi crevnim parazitima mogu da umru. Mnogim<br />
mačićima je potrebno nekoliko čišćenja, zato obavezno o planu čišćenja razgovarajte sa<br />
veterinarom.<br />
Četvrta i peta sedmica<br />
Do ovog vremena mačići će da nauče da vrlo lepo hodaju, a možda će početi i da<br />
koriste kutiju za pesak. Potrudite se da za mačiće nabavite odgovarajuću kutiju (pliću i manju od<br />
majčine); ovu kutiju možete da držite negde u blizini materinske kutije. Majka bi trebalo da nauči<br />
decu kako se kutija koristi. Pustite je da to sama radi i samo održavajte potpunu čistoću kutije.<br />
Neka zubići počnu da rastu! Mačići će početi da dobijaju zube u ovom periodu.<br />
Majci ovaj rast neće da se dopadne, pošto ih još doji, pa će da smanji vreme dojenja. Stavite malo<br />
hrane i činiju sa vodom za mačiće blizu materinske kutije. Samo nemojte da budu pored kutije sa<br />
peskom. Mačiće treba da hranite kvalitetnom hranom, specijalno izrađenom za njih.<br />
Šesta i sedma sedmica<br />
Do kraja ovog perioda svi mačići bi trebalo da su već odbijeni od dojenja i da jedu<br />
hranu iz svojih činija. Svako mače bi trebalo da je teško oko 400-500 grama. Do dvanaeste<br />
sedmice mačići bi trebalo da pređu na potpunu ishranu suvom (ili kakvom drugom) hranom<br />
posebno proizvedenom za mačiće.<br />
Mačići će sa majkom da otpočnu uvek važno igranje. Igra je vrlo važna za pravilnu<br />
socijalizaciju mačića, zato ih pustite da se igraju i istražuju! Kao i deca, što više se igraju i<br />
istražuju, to više će da napreduju, mentalno i intelektualno! Nastavite da uzimate mačiće samo<br />
onoliko koliko majka dopušta. To će da im pomogne da se naviknu na svoje ljudske partnere i<br />
postanu bolji ljubimci.<br />
Osma i deveta sedmica<br />
Mačići će da nastave sa učenjem i istraživanjem i biće tipični „mačići” - znatiželjni<br />
za sve i ulaziće svuda. Pustite ih da istražuju, igraju se i dirajte ih onoliko koliko majka dozvoli.<br />
Počećete bolje da shvatate kako će mačići da izgledaju kada odrastu. Boja očiju i krzno postaće do<br />
ovog trenutka onakvi kakvi će verovatno i konačno da ostanu.<br />
63
Mačići i dalje mnogo uče od majke i zato ih još ne treba odvajati. Mnogi uzgajivači<br />
nastoje da prodaju mačiće pre 12 sedmica starosti. Nemojte kupovati mačiće ovog uzrasta. To nije<br />
dobro za mače, a kako mače nije potpuno socijalizovano, može da se desi da imate više problema<br />
sa njegovim ponašanjem nego ako ga nabavite u uzrastu od 11-12 sedmica. Druga je stvar ako<br />
usvajate mače iz prihvatilišta. U tom slučaju ne oklevajte ni trenutak, jer sirotanu je očajnički<br />
potrebna pomajka pa će Vas da prihvati u toj ulozi.<br />
Deseta do dvanaesta sedmica<br />
Mačići će početi da postaju nezavisniji jedni od drugih, kao i od majke. Moguće je<br />
da im je potrebna neka završna vakcinacija, ali uglavnom su već vakcinisani, zdravi i potpuno<br />
socijalizovani. U ovom periodu i samo tada, možete da razmotrite prelazak mačeta u novi dom.<br />
VAKCINISANJE I ČIŠĆENJE OD PARAZITA<br />
Sve mačke treba vakcinisati, čak i one strogo kućne. Mačke mogu da pobegnu.<br />
Neke bolesti koriste miševe, buve ili druge insekte kao prenosioce i nije im potrebno prisustvo<br />
drugih mačaka. Prirodne nepogode, zemljotres i sl., mogu da ostave mačku van kuće. Čišćenje od<br />
crevnih parazita se takođe podrazumeva. Stoga se preporučuje sledeće:<br />
3 sedmice fekalni pregled<br />
6 sedmica fekalni pregled<br />
9-10 sedmica FHV/FCV/FPV* vakcina<br />
ELISA test na FeLV<br />
FeLV vakcina<br />
fekalni pregled<br />
12-14 sedmica FHV/FCV/FPV vakcina<br />
FeLV vakcina<br />
vakcina protiv besnila<br />
fekalni pregled<br />
6 meseci FeLV vakcina i fekalni pregled<br />
12 meseci fekalni pregled<br />
16 meseci FHV/FCV/FPV vakcina (ponavljati godišnje)<br />
FeLV vakcina (ponavljati godišnje)<br />
vakcina protiv besnila (ponavljati prema propisima)<br />
fekalni pregled<br />
*FCV = mačji kalicivirus<br />
FHV = mačji herpes virus (ranije zvan mačji rinotraheitis virus)<br />
FPV = mačji panleukopenia virus<br />
FeLV = mačji leukemija virus<br />
FIP = mačji infektivni peritonitis. Vakcinacija je godišnja, ali njegna efikasnost i<br />
bezbednost su pod znakom pitanja. Razgovarajte sa veterinarom.<br />
FHV/FCV/FPV injekcija za mačke obično sadrži i vakcinu protiv hlamidije, što je<br />
još jedna bolest disajnih organa. Izbegavajte ovu kombinaciju, jer vakcina protiv hlamidije može<br />
da stvori komplikacije koje su mnogo teže od same (inače blage) bolesti. Uočite da se ovde i ne<br />
preporučuje vakcina protiv hlamidije (zbog pomenutog razloga). Takođe, FHV/FCV vakcina sme<br />
64
da se daje samo potpuno zdravim mačkama, kada ste sigurni da mačka već nije zaražena nekim od<br />
ovih virusa. U protivnom, mogu da nastanu veoma ozbiljne komplikacije.<br />
VAŽNA NAPOMENA: Kada je vakcinacija u pitanju, treba znati da je bilo<br />
slučajeva pojave sarkoma izazvanih vakcinacijom (između 1 i 4 slučaja na 10000 vakcinisanih).<br />
Do ove pojave dolazi prvenstveno kod vakcinacije protiv besnila i protiv virusne leukemije. Zašto<br />
do nje dolazi nije poznato. Na mestu davanja vakcine obično se javi otok, koji normalno nije veći<br />
od par centimetara. Otok se povuče za najviše jedan mesec. Ako je otok previše veliki, ili traje<br />
duže od mesec dana, obavezno posetite veterinara. Ovi sarkomi brzo deluju i vreme je dragoceno.<br />
U roku od 12 sedmica posle davanja vakcine (ako sa stvorio sarkom) treba ukloniti sarkom i<br />
okolno tkivo. Prethodno treba uraditi biopsiju i dobiti patološki nalaz, da bi se utvrdilo da li je<br />
tumor sarkom, ili eventualno benigna vrsta. Do ovakvih pojava je dolazilo nezavisno od<br />
proizvođača vakcine. Dakle, treba dobro (u dogovoru sa Vašim veterinarom) izvagati korist od<br />
vakcine i potencijalnu opasnost. Da li ja mačka lutalica ili živi samo u kući, da li dolazi u kontakt<br />
sa drugim, eventualno zaraženim životinjama? Ovo su pitanja od kojih će zavisiti odluka o<br />
vakcinaciji.<br />
(Poslednjih godina, vacinacija svake godine našla se pod velikim znakom pitanja. Mnogi stručnjaci osporavaju<br />
potrebu za godišnjim vakcinisanjem, pa čak tvrde i da je štetno. Uostalom, ni kod ljudi se vakcinacija ne vrši svake godine - obavi<br />
se u ranom detinjstvu i gotovo. Imunitet stečen protiv virusa obično traje tokom celog života, dok je protiv bakterijskih oboljenja<br />
potrebna periodična revakcinacija, ali ne svake godine)<br />
STERILIZACIJA<br />
Zbog problema prenaseljenosti kućnih ljubimaca, sterilizaciji svojih maca pribegava<br />
veći broj ljudi nego ikada ranije. U Sjedinjenim Državama svake godine eutanazijom biva<br />
usmrćeno preko 10 miliona pasa i mačaka, zato što za njih ne može da se nađe dom. A ogromna<br />
većina ovih životinja su savršeno zdrave, prijateljski raspoložene i mlade. Zbog ovoga mora da se<br />
posveti velika pažnja sprečavanju neplaniranog razmnožavanja, ili razmnožavanja ako nema već<br />
spremnih domova koji čekaju na bebe. Najbolje rešenje ovog problema je sterilizacija ljubimaca.<br />
Postoje dodatne prednosti za staratelja ljubimaca koji je primenio ovu proceduru na<br />
svoje ljubimce: ove prednosti uključuju, u većini, duži i zdraviji život ljubimaca; poboljšano<br />
ponašanje i veću vezanost za njihovu ljudsku porodicu; povećanu bezbednost, jer sterilisani<br />
ljubimci su manje naklonjeni tumaranju ulicama, gde bivaju povređeni ili čak izgube život u<br />
traganju za parom; nema neželjenih mačića; manja težnja sterilisanih ljubimaca da „obeležavaju”<br />
ili oštećuju nameštaj, kao i značajno smanjenje mnogih medicinskih problema kao što su rak dojke<br />
i materične infekcije, koji su prilično uobičajeni kod nesterilisanih mačaka.<br />
Jednostavno rečeno, sterilizacija uklanja sposobnost životinje da se razmnožava.<br />
Sterilizacija ženki uključuje hirurško uklanjanje ženkine materice i jajnika. Kod mužjaka,<br />
uklanjaju se testisi. Oba zahvata se izvode pod potpunom anestezijom i smatraju se relativno<br />
sigurnim, rutinskim i bezbolnim (čuvajte se Petrujkića, profesora na Veterinarskom fakultetu, kod njega je ova<br />
operacija sve samo ne sigurna). Obično se životinja oporavi u roku od jednog dana od operacije.<br />
KORISTI OD STERILIZACIJE VAŠE MAČKE<br />
Postoje mnoge koristi zbog kojih bi valjalo sterilisati mačku. Kod ženki,<br />
sterilizacija će da ih spreči da prolaze kroz nove cikluse „teranja”. Nesterilisane ženke normalno<br />
ulaze u teranje nekoliko puta godišnje, a ovi ciklusi mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko<br />
sedmica i uključuju takvo ponašanje kao što je prskanje urinom (da, i ženke takođe mogu da<br />
prskaju), obeležavanje urinom, zavijanje (urlikanje) kao i neka druga nerado viđena ponašanja.<br />
Sterilizacija mužjaka pre nego što postigne zrelost gotovo uvek sprečava razvoj ponašanja vezanog<br />
za parenje, što uključuje prskanje urinom i obeležavanje teritorije i želju da tumara naokolo tražeći<br />
partnerku (što se tiče obeležavanja, moje iskustvo je da sterilizacija mužjaka ne daje baš uvek željeni rezultat). To<br />
65
samo po sebi dovodi mačku u veliku opasnost da se povredi, ili čak izgubi život (od udarca autom,<br />
n. pr.); da postane predmet ljudske surovosti; da se zarazi od drugih mačaka, pogotovu u borbi.<br />
STERILIZACIJA ŽENKI<br />
Najčešće, preporučuje se da se ženski mačići sterilišu u uzrastu od šest meseci, pre<br />
prvog teranja. Operacija, zvana „ovariohisterektomija”, uključuje anesteziju, posle koje veterinar<br />
pravi rez kroz koji uklanja jajnike i matericu. Hirurški rez se zatim zatvara ili neapsorbujućim<br />
šavom (koji zatim mora da se ukloni posle 7-10 dana); ili potkožnim šavom koji se sam postepeno<br />
razlaže u telu. Postoji još jedan zahvat, koji se zove „podvezivanje jajovoda”, koji ženku čini<br />
sterilnom, ali je ne sprečava da ulazi u teranje i privlači mužjake. Zbog tog razloga, podvezivanje<br />
jajovoda nije posebno popularno!<br />
Često nas pitaju da li ženka može da se steriliše iako je u sred ciklusa teranja. Dok<br />
većina veterinara voli da izvede operaciju na mačkama koje nisu u teranju, neki će da je sterilišu i<br />
tada. Često se to dodatno naplaćuje, jer je za operaciju potrebno više vremena i pažnje zbog<br />
povećanog snabdevanja materice krvlju za vreme ciklusa teranja. Ipak, sterilizacija za vreme<br />
teranja je mnogo bolja od čekanja i možda nastajanja neželjenih posledica po mačku, kao što je<br />
neželjena trudnoća, bolest ili povreda dobijena od drugih mačaka dok luta u potrazi za mužjakom.<br />
STERILIZACIJA MUŽJAKA<br />
Drugi naziv za sterilizaciju mužjaka je kastracija.<br />
Mužjaci se obično sterilišu u uzrastu između 5 i 9 meseci, pre nego što otpočne sa<br />
običajem da prska urinom. Sterilizacija uključuje uklanjanje izvora polnih hormona i ćelija<br />
sperme, a to su testisi. Dva zaseka su obično tako mala da šavovi nisu ni potrebni. Naravno, mačak<br />
se šalje kući istog dana.<br />
STERILIZACIJA PROTIV VASEKTOMIJE<br />
Postoji još jedan postupak za sprečavanje plodnosti kod mužjaka, a to je<br />
„vasektomija”. Iako ostavlja mužjaka sterilnim, ona ne utiče na nivo testosterona, sve dok je<br />
spermatička arterija netaknuta. Drugim rečima, mačak na kome je primenjena vasektomija može<br />
da se pari, ali ne može da stvara mačiće. Ovaj postupak se retko koristi kod mužjaka domaćih<br />
mačaka, zato što je takav mačak i dalje teritorijalan, bori se, luta i još uvek prska urinom koji ima<br />
veoma jak miris. Vasektomija je valjan način za kontrolu naseljenosti u kolonijama mačaka<br />
lutalica.<br />
KOJI UZRAST JE NAJBOLJI ZA<br />
STERILIZACIJU?<br />
Najbolje vreme je pre nego što životinja dostigne zrelost. Mnogi stručnjaci tvrde da<br />
je uzrast od šest meseci idealno vreme za sterilizaciju. Međutim, izvršena su mnoga proučavanja<br />
koja pokazuju da zdravi mačići, sterilisani već u uzrastu od šest sedmica, sasvim dobro to podnose.<br />
Oporavak ovako mladih mačića je vrlo brz i do sada nisu utvrđene nikakve značajne štetne<br />
posledice. Sterilizaciju zdravih mačića i štenaca još u ranoj mladosti odobravaju mnoge<br />
humanitarne, ali i stručne organizacije, uključujući „Humanitarno društvo Sjedinjenih Država”,<br />
„Američko veterinarsko udruženje”, „Američko humanitarno udruženje” i „Udruženje ljubitelja<br />
mačaka”.<br />
Neki ljudi ipak osećaju da mače treba da bude veće i jače pre nego što se podvrgne<br />
potpunoj anesteziji koja je neophodna da bi se operacija izvela, kao i da dopuste više vremena za<br />
razvoj urinarnog sistema. Posavetujte se sa svojim veterinarom i drugim profesionalcima iz oblasti<br />
66
veterine kojima verujete, da Vam pomognu da utvrdite pravo vreme za sterilizaciju Vašeg mačeta<br />
ili mačke. A kada govorimo o mačkama, osim ako Vaša mačka nema zdravstveni problem,<br />
sterilizacija se smatra bezbednom u SVAKOM uzrastu!<br />
JOŠ RAZLOGA ZA STERILIZACIJU<br />
Mnoge porodice bi volele da njihova deca iskuse čudo rađanja tako što će da puste<br />
da njihova ljubljena maca ima još jedan kot. Međutim, kada milioni porodica ovako postupe,<br />
gledamo ogroman broj mačaka koje bivaju usmrćene eutanazijom zbog narastajuće<br />
prenaseljenosti. Vaša biblioteka i televizija su veliki izvori ove vrste naobrazbe, a takođe,<br />
pronađite poznate odgajivače pa vidite hoće li da dozvole Vašoj deci posetu kada ima mladih<br />
mačića.<br />
NOVE TEHNOLOGIJE<br />
Postoji postupak sterilizacije koji se trenutno široko koristi u Evropi, ali retko u<br />
Sjedinjenim Državama. Ova ekonomična metoda se zove „sterilizacija na levom boku”, a<br />
uključuje pravljenje malog reza kroz bočni trbušni zid mačke. U osnovi, ova tehnika uključuje<br />
ulazak kroz bok životinje, nasuprot želudačnog predela životinje. Životinji se izbrije levi bok, a<br />
veterinari u Engleskoj i Francuskoj su otkrili da je ovaj postupak mnogo jeftiniji, kraći i za mačku<br />
bezbedniji. Ova tehnika je originalno razvijena za primenu na mačkama lutalicama, koje je trebalo<br />
pustiti u divljinu u roku od 48 časova posle operacije.<br />
Za mužjake postoji nova tehnologija zvana „hemijska sterilizacija”, koja izgleda<br />
veoma obećavajuće. Patentirani hemijski sterilizator zove se „Neutersol” i injekciona je supstanca,<br />
koja se sastoji od neutralizovanog cink arginina. Jednom ubrizgan, preparat mačka čini sterilnim<br />
neprekidno za vreme od sedam dana, bez bola, problema ili neželjenih pojava. Preparat se već<br />
koristi sa uspehom van Sjedinjenih Država, ali za upotrebu u Sjedinjenim Državama još ga nije<br />
odobrila FDA (Uprava za hranu i lekove).<br />
PERUT<br />
Iako ovo nije tako česta pojava, mačke mogu da imaju perut. Perut može da bude<br />
znak nadražaja kože, suve kože, alergije, infekcije, ili ozbiljnije bolesti tako da, ako Vaša mačka<br />
ima perut, možda želite da je odvedete veterinaru na kompletan pregled. Ako sa Vašim<br />
veterinarom isključite sve zdravstvene razloge, onda Vaša mačka verovatno ima običnu staru<br />
perut! Ako je tako, postoji nekoliko stvari koje pomažu da se perut svede na minimum.<br />
- Održavajte vlažnost kože i krzna Vaše mačke. Možete povremeno da joj date<br />
MALO ulja od tune, svakih par sedmica.<br />
- Svakodnevno četkajte mačku, ili bar nekoliko puta sedmično. Mačke imaju blizu<br />
korena dlake lojne žlezde, koje luče masnoću. Češljanjem pomažete da se ova masnoća razastre po<br />
celom krznu.<br />
– Kupajte mačku. Ima šampona za mačke, predviđenih za suvu kožu i protiv peruti. Kupajte<br />
je jednom sedmično (ili koliko često Vam dozvoli).<br />
67
PROBLEMI SA ZUBIMA<br />
Jedna od najboljih stvari koje staratelj mačke može da učini da bi se uverio u opšte<br />
zdravlje svog ljubimca jeste da rutinski proverava zube, desni i usnu duplju. Mačke su, budući da<br />
ne mogu kao mi da čiste same svoje zube, izložene brojnim problemima sa zubima.<br />
Mače počinje da dobija mlečne zube u uzrastu od 2-4 sedmice. Kada ovi postanu<br />
dovoljno oštri da povrede majku za vreme dojenja (oko četvrte sedmice), ona će početi da odbija<br />
mačiće. Zatim ove zube zamenjuju trajni, u uzrastu od 3-4 meseca. Zdrava odrasla mačka će imati<br />
30 zuba - sekutića, očnjaka, pretkutnjaka i kutnjaka. Mačke kojima su zubi zapušteni patiće od<br />
sledećih problema:<br />
- naslage na zubima (plak)<br />
- karijes<br />
- gubitak ili lomljenje zuba<br />
- gingivitis (bolest desni)<br />
- parodontoza<br />
- rak usne duplje<br />
Iako neki od ovih problema ne zvuče opasno, dokazano je da bakterije iz mačjih<br />
usta prodiru u krvotok oštećujući bubrege, srce i jetru ako se ne tretiraju kroz dugi period vremena<br />
(znamo da isto važi i za ljude).<br />
Naslage na zubima su osnovni uzročnik bolesti desni i prvi korak ka dentalnim<br />
problemima. One se sastoje od ostataka hrane, pljuvačke i bakterija. Zalepe se za povšinu zuba i<br />
mogu da se uklone jedino mehaničkim sredstvima. Ako se ne uklone pretvoriće se u zubni<br />
kamenac (kalcifikacija) već u roku od 48 časova. Kamenac može da ukloni jedino veterinar. Stoga<br />
je najbolje da uklonite naslage pre nego što postanu kamenac.<br />
Naslage koje zaista čine štetu zubima i desnima nalaze se ispod linije desni.<br />
Bakterije u naslagama se razmnožavaju i napadaju desni i kost, pa kako infekcija nagriza ležište<br />
zuba, ovaj postaje raskliman. Mačke od slomljenih ili izgubljenih zuba mogu da dobiju gnojenje ili<br />
infekcije.<br />
Najbolji način za izbegavanje problema sa zubima je da započnete redovno<br />
sedmično čišćenje zuba. Takođe nastojte da od samog početka (pošto je odbijeno od dojenja)<br />
hranite mače suvom hranom.<br />
Ako posumnjate na bilo koji problem sa zubima (ili desnima), odvedite mačku<br />
veterinaru. Ako je sve u redu, bar može da obavi profesionalno čišćenje zuba.<br />
Simptomi:<br />
zadah<br />
gubitak apetita<br />
gubitak težine<br />
žuto/smeđe/crni zubi<br />
otečene, crvene desni<br />
nedostaje zub, ili je slomljen<br />
Tretman:<br />
Ako ne čistite redovno zube svoje mačke, ili to nikada niste ni radili, trebalo bi da je<br />
odvedete veterinaru na prvi pregled. On će možda da je stavi pod anesteziju. Nažalost, mačke ne<br />
umeju da budu mirne za vreme čišćenja zuba. Veterinar će da očisti mački zube i ukloni sve<br />
naslage i kamenac i pregledaće joj zube i desni tražeći bilo kakve nepravilnosti.<br />
68
Kod kuće, trebalo bi da očistite mački zube jednom sedmično. Trebalo bi da<br />
otpočnete sa ovim još dok je mačka mlada i činite to vrlo lagano, kako bi se ona navikla na<br />
čišćenje.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Redovno (sedmično) čistite mački zube. Četkica mora da bude mekana. Nabavite<br />
pastu koja nema (za mačkino shvatanje) neprijatan miris. Odlično sredstvo za čišćenje je sodabikarbona<br />
sa malo vode. Naviknite mačku na četkicu tako što ćete da kapnete malo soka od ribe (iz<br />
konzerve, na primer) na četkicu, pa je pustite da to njuši i liže. U početku, čišćenje zuba neka traje<br />
samo nekoliko sekundi, dok ne stekne naviku. Kada mačka navikne na čišćenje zuba, pređite posle<br />
čišćenja na masažu desni. To podstiče proticanje krvi kroz desni i održava ih u dobrom zdravlju.<br />
Koristite specijalnu, suvu hranu, jer ona se mnogo manje zadržava na zubima.<br />
STRES<br />
Mačke ne vole napete situacije i slabo se snalaze u njima. Za vreme velike napetosti<br />
one su mnogo podložnije bolestima (i podložne vraćanju napada bolesti od koje trenutno boluju) i<br />
mogu iznenada da počnu da ispoljavaju sledeće ponašanje:<br />
Prskanje urinom<br />
Neprikladno pražnjenje<br />
Problemi sa kutijom za pesak<br />
Agresivno ponašanje<br />
Grebanje<br />
Obeležavanje<br />
Ujedanje<br />
Skakanje<br />
Depresija ili osamljivanje<br />
Loše lične higijenske navike<br />
Pokušajte da izbegnete ili da Vašem ljubimcu bar umanjite stresnu situaciju.<br />
Ponekad sama situacija ne može da se izbegne (n. pr. selidba), ali možete da umirite ljubimca za to<br />
vreme. Evo liste uobičajenih situacija koje mačkama stvaraju napetost:<br />
Preseljenje<br />
Odmor (mačka je svesna Vašeg odsustva i zabrinuta je)<br />
Praznici<br />
Skupovi<br />
Deca u kući<br />
Gosti<br />
Druge životinje u kući<br />
Veliko spremanje<br />
Renoviranje kuće<br />
Put do veterinara, ili drugo putovanje<br />
Glasna muzika<br />
TRAVA<br />
Kao i ljudima, mačkama je ponekad potrebno nešto oporo da im pomogne da održe<br />
probavni sistem u zdravlju. Zbog ovog razloga mačke uživaju da povremeno jedu travu i zeleniše.<br />
To čine i kada žele da podstaknu povraćanje kojim izbacuju dlake nakupljene u želucu prilikom<br />
69
uređivanja krzna. Omiljena im je vlaknasta trava, dugih listova, kao kod mlade pšenice. Morate<br />
mnogo da pazite da Vaša mačka, tražeći travu koju će da gricka, ne naiđe na onu koja je poprskana<br />
pesticidima, ili pak na neku od mnogobrojnih biljnih vrsta koje su otrovne za mačke.<br />
Najbolje je da, ako ikako možete, odvojite jedan deo bašte (ili saksiju u stanu) i<br />
zasejete travu koju će Vaša mačka da gricka, a koja je za nju bezbedna. Pogodan za sejanje je ovas,<br />
koga možete da zasejete i zimi, u saksije, tako da Vaša ljubimica i preko zime ima potreban<br />
zeleniš.<br />
MACINA MENTA<br />
Poznato je da jedna vrsta mente („mačja menta”, Nepeta cataria) natera mačke da<br />
„polude” (slično korenu valerijane)... Pa, kako ona to deluje?<br />
Mačja menta je trava iz prirode, iz familije mente, koja deluje kao halucinogen. Nije<br />
onda čudo što mačke „poblesave”! Ne brinite, ne stiče se zavisnost. Ako se koristi previše često,<br />
izgubiće uticaj na mačku.<br />
Neke mačke ne ispoljavaju zanimanje za mačju mentu; međutim, većina mačaka je<br />
voli! Ako uspete da nabavite seme ove mente, možete da je uzgajate u uglu svog dvorišta. To će<br />
pomoći da Vaša maca manje luta po susedstvu, jer će biti privučena mačjom mentom i želeće da se<br />
što više zadržava pored nje.<br />
NOSILjKE<br />
Postoje razni tipovi nosiljki za mačke, uključujući kartonske, meke i čvrste nosiljke.<br />
Kartonske mogu da posluže jednokratno, ili za retko prenošenje. Mada ekonomične, nisu tako jake<br />
i udobne kao one druge.<br />
Ako često prenosite Vašu mačku, verovatno bi trebalo da investirate u jači, čvrsti ili<br />
meki model. Tako Vaša mačka može da stekne naviku na istu nosiljku; a ta nosiljka će biti<br />
stabilnija i udobnija za Vašu malenu. I čvrste i meke nosiljke obezbeđuju puno „prozora” tako da<br />
mačka može da razgleda okolo. Moguće je da će Vam dozvoliti da na ovaj način mačku prevozite i<br />
autobusom.<br />
Kada birate veličinu nosiljke, neka bude jedan i po put veća od Vaše mačke. Treba<br />
omogućiti mački da lepo legne, da se uspravi i da se okrene. Kada nabavite nosiljku, ostavite je da<br />
mačka može da je onjuši i navikne se na nju. Možete da stavite neke igračke, ćebence ili druge<br />
poznate mirise u nosiljku. Što god da uradite, neka ima za cilj da se Vaša mačka u nosiljci oseti<br />
sigurnom i „kod kuće”. Ako nabavite korišćenu nosiljku, obavezno je operite antibakterijskim<br />
sapunom i toplom vodom.<br />
KREVETIĆI ZA MAČKE<br />
Spavanje je definitvno mačji prioritet, jer mačke spavaju u proseku 16 časova<br />
dnevno. Zato ćete možda želeti da investirate u plišani i udobni krevetac za Vašu omiljenu macu.<br />
Naravno, mačke su ćudljive pa mogu jednostavno da „dignu nos” na lep i skupocen krevet.<br />
Međutim, većina mačaka uživa da se izležava na udobnom krevetu, danju i noću. Uočite gde Vaša<br />
mačka voli da se izležava tokom dana (i noći, ukoliko ne spava sa Vama), pa postavite novi krevet<br />
na to mesto. Svi su izgledi da će Vaša mačka voleti svoje novo mesto za spavanje.<br />
70
Kada nabavljate krevet, neka bude mek, plišan i dovoljno veliki da Vaša mačka<br />
može potpuno da se sklupča ili pak ispruži u njemu. Mačke, za razliku od pasa, vole krevete koji<br />
imaju visoke ivice i pokrivke, gde lepo mogu da se sklupčaju.<br />
OGRLICE<br />
Mačke bi, kao i psi, trebalo da nose neku vrstu ogrlice sa priveskom za<br />
raspoznavanje, čak i mačke koje žive stalno u kući. Nikad se na zna kada kućna mačka može<br />
iznenada da pobegne iz kuće kroz otvorena vrata ili prozor. Tada je teško očekivati povratak<br />
mačke.<br />
Izaberite ogrlicu i privezak koji su vrlo lagani. Ako je ogrlica teška, mačka će<br />
mrzeti ovaj novi „nakit” i verovatno će nastojati da ga na svaki način skine.<br />
Uverite se da ogrlica pristaje mački. Ako je labava, mačka će verovatno da pronađe<br />
način da je skine, ako je tesna biće neudobna. Dobro je ako možete da umetnete dva prsta između<br />
ogrlice i vrata mačke.<br />
Privezak treba da sadrži sledeće informacije: ime mačke (naročito ako ona zna da je<br />
to njeno ime), Vaše ime, broj telefona i adresu. Obavezno koristite ogrlicu za mačke, ne za pse.<br />
Ogrlice za mačke su napravljene tako da mačka, u slučaju da se zakači za nešto (grana drveta,<br />
ograda i sl.) može da se izvuče iz ogrlice, dok pseća uvek stoji čvrsto. Ako nameravate da kupite<br />
ogrlicu protiv buva, proverite da li je možda Vaša mačka alergična na nju (ili je možda njeno delovanje<br />
zasnovano na preparatu koji nije preporučljiv za primenu kod mačaka, jer je za njih otrovan! Vidite poglavlje „Buve i<br />
krpelji”).<br />
TEHNIKE ODVRAĆANJA<br />
Protivno popularnom verovanju, mačke je vrlo lako uvežbati, tako da svoje mačke<br />
možete naučiti i koja mesta u kući su van dozvoljene granice. Probajte neki od datih saveta i sa<br />
nešto truda i strpljenja Vaša mačka može biti uvežbana bolje nego bilo koji pas koga znate!<br />
Napomena: ako nastojite da zaustavite prskanje urinom, probleme sa posudom za nuždu, ili<br />
grebanje, pogledajte odgovarajuće odeljke.<br />
1) Ako Vaša mačka skače na mesta koja smatrate neprikladnim (police, stolovi...),<br />
postavite pitanje „Da li moja mačka ima dovoljno visokih mesta?”. Možda je to zato što nema<br />
dovoljno visokih mesta na koja može da ide. Mačkama su potrebna visoka mesta za sedenje. Ako<br />
nemate mačju kulu, ili visoku grebalicu, nabavite jednu i vidite da li možete da naučite mačku da<br />
je koristi kao novo mesto za skakanje.<br />
2) Uputite mački odlučno „ne” kada se ponaša na neželjen način. Nikada ne<br />
kažnjavajte mačku, niti prekomerno vičite ili je plašite. Ovo će samo naučiti Vašu mačku kako ste<br />
Vi vrlo „živčano” biće koga treba da se kloni i da ga ne voli. Ako često niste kod kuće ovaj metod<br />
neće biti uspešan, jer nećete uvek zateći mačku na delu, stoga neće konstantno ni dobijati<br />
odbijajuću poruku.<br />
3) Upotrebite bočicu (neškodljivog) spreja da poprskate mačku svaki put kada se<br />
ponaša na neželjen način. Loša strana ovog postupka je što mačka može Vas povezati sa gadnim<br />
mlazom koji dobija.<br />
4) Bacite neki predmet (lagano! Vi samo pokušavate da stavite mački do znanja da<br />
je njeno ponašanje pogrešno, ne želite da je prekomerno uplašite ili povredite), kao što je smotana<br />
čarapa, blizu mačke. To će je blago uplašiti i pomoći joj da shvati da je ponašanje koje je upravo<br />
71
sprovela strogo zabranjeno. To istovremeno dovodi u vezu` pljusku po glavi sa čarapom, a ne sa<br />
Vama.<br />
5) Postavite dvostranu lepljivu traku preko površine koja je nedozvoljena mački.<br />
Mačka će mrzeti taj osećaj pod šapama i prestaće da odlazi tamo.<br />
6) Postavite aluminijumsku foliju preko zabranjene površine. Mnoge mačke mrze<br />
taj osećaj pod nogama.<br />
7) Postavite naopako okrenute mišolovke po zabranjenoj zoni, pa ih prekrijte<br />
komadom voštane hartije ili nečim sličnim. Kada mačka pređe preko voštane hartije, biće<br />
neočekivano uplašena. Posle izvesnog vremena shvatiće da ta oblast donosi mnogo više nevolja<br />
nego što zavređuje. Ovaj metod može da bude nezgodan, zato budite pažljivi da se mačka slučajno<br />
ne uhvati u mišolovku<br />
8) Dobro očistite oblast rastvorom koji neutrališe mirise, ako pokušavate da<br />
zadržite mačku dalje od mesta koje je označila urinom. To će ukloniti sav miris, pa mesto neće<br />
više biti zanimljivo za mačku<br />
Upotrebom nekog od ovih trikova Vaša mačka će prestati da odlazi „preko crte” za<br />
nekih 4 - 6 sedmica. Ako ove metode ne deluju, biće potrebno da konsultujete specijalistu za<br />
ponašanje, ili Vašeg veterinara, za pomoć.<br />
KAKO ODABRATI VETERINARA<br />
Izbor pravog veterinara igraće vrlo važnu ulogu u budućem životu Vaše mačke.<br />
Primenite ove kriterijume koji će da Vam pomognu da odaberete pravog:<br />
Istraživački akreditivi - Nemaju svi veterinari isti nivo znanja, ni zaleđe. Proverite<br />
gde je Vaš veterinar pohađao školu, kakav je student bio i koji način rada primenjuje, odnosno<br />
koje konferencije posećuje da bi ostao u toku sa medicinskom naukom.<br />
Da li je Vaš veterinar ličnost - Da li objašnjava stvari? Da li je lako razgovarati sa<br />
njim, je li uglađen, pun znanja i savremen? Ne bojte se da pitate. A ako Vaš veterinar ikada<br />
izazove nelagodnost kod Vas kada treba nešto da pitate, razmotrite odustajanje od njega.<br />
Ima li ordinacija Vašeg veterinara 24 časovno dežurstvo - Mačke se ne<br />
razboljevaju uvek od 7-15 časova, zato proverite da li je Vaš veterinar spreman da Vam pruži ovu<br />
vrstu usluge.<br />
Da li je veterinar blizu Vaše kuće - Najgore što može da Vam se desi je da morate<br />
da idete na dugu vožnju (što može da odnese dragoceno vreme) da biste stigli do veterinara. Kada<br />
se javi hitan slučaj, ono što želite ja da Vašu mazu što pre odvedete veterinaru.<br />
Koliki su troškovi - Ima li Vaš veterinar razumne cene? Obično dobijete onoliko<br />
koliko platite, zato se čuvajte previše jeftinih usluga. Međutim, potrebno je da pritom nađete<br />
veterinara koga možete da platite.<br />
Kakva je sama ordinacija - Posetite ordinaciju i proverite da li je čista,<br />
organizovana i da li su tamo ljubazni. Ako osetite neprijatnost, znajte da će da je oseti i Vaša<br />
maca!<br />
Politika - Kakva je politika Vašeg veterinara u pogledu dozvole boravka u<br />
ordinaciji za vreme pregleda i poseta ljubimcu pre i posle operacije. Dozvoljava li da posmatrate<br />
operacije? Dopušta li da uzmete učešće u negovanju i ozdravljenju ljubimca? Kakva mu je politika<br />
u vezi sa eutanazijom (neki veterinari olako predlažu eutanaziju, drugi pokušavaju sve pre nego što<br />
72
napuste životinju) i da li se ovakva politika poklapa sa onim što Vi osećate? Sve ovo mogu da<br />
budu veoma važna pitanja na koja ćete jednom morati da odgovorite.<br />
Pribavite reference - Pitajte prijatelje, kolege i familiju za preporuke. Ako neko<br />
kome verujete veruje određenom veterinaru, postoje izgledi da ćete i Vi moći da mu verujete.<br />
Kada posetiti veterinara?<br />
ZNACI UPOZORENJA<br />
Nažalost, naši ljubimci ne mogu da nam kažu kada se loše osećaju, niti mogu sebi<br />
da zakažu pregled kod lekara. Stoga je na staratelju da uoči znake koji upozoravaju na bolest i da,<br />
ako je potrebno, odvede životinju veterinaru. Imajte na umu da su mačke veoma vešte u<br />
prikrivanju znakova bolesti. Vrlo često, dok Vi primetite da je mačka uopšte bolesna, bolest može<br />
da postane ozbiljna.<br />
Ako se pitate da li treba da vodite mačku veterinaru, uvek je bolje pogrešiti težeći<br />
preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje počinju kao beznačajni problemi, mogu da se preobrate<br />
u opasnost po život ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. A ako brinete zbog cene<br />
veterinarskog pregleda... Biće mnogo jevtinije ako mačku odvedete veterinaru blagovremeno, na<br />
prve znake bolesti, nego da čekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplikacije.<br />
Potrebno je da znate šta je za Vašu mačku „normalno”. Vodite računa o tome koliko<br />
često voli da jede i da pije, koliko često ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li<br />
je normalno „pričljiva” i da li često prede... Svaka mačka je različita i ono što je za jednu<br />
normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. Poznajući normalno ponašanje svoje mačke,<br />
možete da budete sigurni da ćete uvek moći da uočite vanredno ponašanje i znake da nije sve u<br />
redu. Na primer, ako je Vaša mačka fanatično čista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada<br />
počne da pravi „incidente”, možda pokušava da Vam time nešto kaže. Normalno nežna i ljubazna<br />
mačka može, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Mačka koja normalno defecira<br />
jednom dnevno, može da počne to da čini svega nekoliko puta sedmično, ili može da ima malo<br />
krvi u stolici. Svaka fina promena ličnosti, ponašanja, običaja u održavanju lične higijene, igranju,<br />
hranjenju ili pražnjenju creva, koja pokazuje odstupanje od uobičajenog, može da bude znak da je<br />
Vašoj mački potrebno da je pogleda veterinar.<br />
Da bi sve bilo teže, mačke su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Mačke<br />
mogu da prežive sa samo 1/3 bubrežnih funkcija. Takođe, mogu da prežive sa samo 20%<br />
normalnih funkcija jetre. Uobičajen simptom, koji može da prođe neproveren, je gubitak telesne<br />
težine ili apetita (obavezno nabavite tačnu vagu, prikladnu za merenje mačke i redovno kontrolišite<br />
macinu težinu). Za razliku od ljudi, mačke ne drže dijetu tako da, ako maca mršavi, nešto sigurno<br />
nije u redu. Mačka koja ne jede, počinje da razgrađuje sopstvene zalihe masti. Nažalost, mačji<br />
metabolizam je u tome loš, pa u ovakvom slučaju lako može da dođe do vrlo ozbiljne bolesti jetre,<br />
hepatičkog lipidozisa (zvanog „masna jetra”). Često mačka počne da mršavi zbog jednostavnog<br />
problema kao što je infekcija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis<br />
(koji, nažalost, baš i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, mačka može da završi sa hepatičkim<br />
lipidozisom koji može da bude opasan po život.<br />
Znaci upozorenja na moguću bolest<br />
Gubitak apetita ili telesne težine<br />
Povećan apetit ili telesna težina<br />
Smanjena aktivnost<br />
Razdražljivost<br />
Letargija<br />
Pojačana žeđ<br />
73
Smanjena žeđ<br />
Pojačano mjaukanje ili režanje<br />
Skrivanje i nedruštvenost<br />
Bilo kakva promena ličnosti u odnosu na normalnu<br />
Bilo kakva promena ponašanja u odnosu na normalno<br />
Šepanje, ili očigledan bol dok se kreće<br />
Bol od dodira<br />
Dezorijentisanost<br />
Dehidracija<br />
Promena u širenju zenica ili čudno ponašanje zenica<br />
Problem pri korišćenju veštine kretanja<br />
Suzne ili vodnjikave oči<br />
Izraženi treći kapci<br />
Tvrd i napregnut stomak<br />
Nos curi<br />
Loš zadah<br />
Buve ili krpelji<br />
Kijanje<br />
Teško disanje ili kašalj<br />
Povišena temperatura (preko 39,4°C)<br />
Dijareja (proliv)<br />
Konstipacija (zatvor)<br />
Krv u urinu<br />
Krv u stolici<br />
Pojačano uriniranje<br />
Napor pri uriniranju ili defekaciji<br />
Jak miris urina<br />
Neprikladno pražnjenje<br />
Ranice na koži<br />
Blede desni i/ili uši<br />
Povraćanje<br />
Ma kakvo gnojenje<br />
Rana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvari<br />
Gubitak krzna ili njegov loš izgled<br />
Isto važi i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udarac automobilom i tako dalje.<br />
ALERGIJE NA MAČKE<br />
Alergija je možda najraširenije hronično stanje zdravlja u svetu, prema<br />
Enciklopediji Britanika, i smatra se da jedan od četvoro ljudi hronično pati od alergije. Alergija je<br />
preosetljivost, ili nenormalna reakcija, na materije koje nisu štetne za većinu ljudi. Alergija je<br />
krajnje ozbiljan zdravstveni problem, koji naglo narasta u razvijenom svetu. Materije koje<br />
izazivaju alergije zovu se alergeni ili antigeni. Činjenica je da imuni sistem uvek biva umešan, u<br />
pokušaju da nas odbrani od ovih, obično bezopasnih, materija koje čine razliku između alergijske<br />
reakcije i ma kog drugog tipa reakcije.<br />
Osnovni biološki mehanizam iza svake alergijske bolesti je skoro identičan.<br />
Alergije mogu da se unesu u telo na četiri različita načina: kroz nos, grlo i pluća (kao kod materija<br />
nošenih vazduhom, koje udišemo); preko usta i sistema za varenje (kao kod hrane, tečnosti i<br />
lekova koje gutamo); preko materija i hemikalija koje dolaze u dodir sa našom kožom (kao biljke,<br />
kozmetika, deterdženti i t.d.) i preko tkiva pod kožom (kao što su ubrizgane vakcine, medikamenti,<br />
životinjski ujedi ili ubodi insekata).<br />
74
Ponovljeno izlaganje alergenu prouzrokuje oslobađanje antitela, koja se prikačinju<br />
za površinu posebnih ćelija nazvanih mast ćelije (mast ćelije su te koje su odgovorne za alergijske<br />
reakcije).<br />
Mast ćelije reaguju oslobađanjem niza hemikalija koje izazivaju širenje krvnih<br />
sudova, dok se vazdušni putevi u plućima skupljaju.<br />
Ova vrsta imunog odgovora zatim poziva napadačke ćelije da unište materiju koja<br />
„navaljuje” na telo, koja, u stvari, uopšte NE ČINI stvarnu štetu telu.<br />
Tako najvažnije napadačke ćelije izazivaju upalu, u nastojanju da odbrane telo od<br />
alergena, ili uočenog „napadača”. Ovaj odgovor sasvim dobro deluje kada je „materija agresor”<br />
stvarno štetna, ali je veoma opasan kada se odnosi na alergen potpuno bezopasan za nealergične<br />
osobe.<br />
TIPOVI ALERGENA<br />
ŠUGARCI IZ KUĆNE PRAŠINE (GRINJE): Kapi koje proizvode milioni ovih<br />
sićušnih bića, koja dele naše domove sa nama, mogu da izazovu probleme alergičnim ljudima, kao<br />
što mogu biti i najvažniji aktivator astme. Ovi paraziti posebno bujaju u spavaćim i dnevnim<br />
sobama, pošto vole tople, vlažne uslove, a žive na odbačenim ćelijama kože koje svakodnevno<br />
rasipamo.<br />
PLESNI: Razbacujući spore u atmosferu, plesni mogu da budu isto tako i u vezi sa<br />
astmom, kao i da izazivaju polensku groznicu čak i po završetku sezone polena.<br />
POLEN: Polenska groznica je stanje izazvano najverovatnije alergijom na polen.<br />
Od proleća do jeseni trave, drveće i korov oslobađaju stotine vrsta polena. Geografski faktor ima<br />
značajnu ulogu, kao i faktor okoline, kao što je globalno zagrevanje.<br />
HRANA: Alergije na hranu su mnogo manje uobičajene nego što možda<br />
pretpostavljate; međutim, kod nekih ljudi mogu da prouzrokuju vrlo opasne reakcije. Posebno su<br />
kikiriki, jaja, mleko i riba poznati kao izazivači problema kod alergičnih ljudi.<br />
LJUBIMCI: Sva toplokrvna stvorenja rasipaju alergene koji lakše od ostalih mogu<br />
da izazovu simptome astme ili rinitisa.<br />
DODATNI UZROČNICI: Vrlo mali procenat ljudi je toliko osetljiv na izvesne<br />
ubode pčele ili ose da može da ispolji po život opasne reakcije, pa moraju potpuno da izmene<br />
način života. Ostali mogući alergeni za ljude sklone alergiji su izvesni medikamenti, hemikalije,<br />
metalni nakit, biljke, pa čak i sunčeva svetlost.<br />
Ko i zašto dobija alergije?<br />
Čini se da je primarni određujući faktor da li će osoba da razvije alergiju ili ne<br />
istovremeno genetski i posledica okruženja. Ako imate bliske rođake koji pate od alergije ma koje<br />
vrste, velika je verovatnoća da potičete iz „atopijske” porodice (atopija je tip preosetljivosti koju<br />
karakteriše trenutna fiziološka reakcija, sa prelaskom tečnosti iz krvnih sudova u tkiva, pod<br />
dejstvom alergena). Ovo znači da ste nasledili potencijal da proizvodite IgE (imunoglobulin E,<br />
materija koju oslobađaju pomenute mast ćelije) nivoa viših od normalnih, kao odgovor na dodir sa<br />
alergenom.<br />
Jedini način da postanete alergični na neku supstancu je da budete izloženi toj<br />
supstanci. Često se misli da prvih nekoliko meseci života mogu da budu posebno važni u ovom<br />
smislu, isto kao i to gde odrastate. Primer koji se ponekad navodi je da će ljudi u Sjedinjenim<br />
Državama mnogo lakše da budu alergični na kikiriki, pošto je maslac od kikirikija vrlo uobičajena<br />
hrana u ovoj zemlji, dok će ljudi rođeni u Švedskoj verovatnije da budu alergični na lososa, koji se<br />
tamo jede u velikim količinama. Postoje dokazi da genetički osetljivi ljudi rođeni u sezoni polena<br />
75
mnogo češće pate od polenske groznice. Posebno je važno za bebe iz „atopijskih” porodica da<br />
budu dojene, pošto majčino mleko štiti od razvoja alergije.<br />
Kod naučnika postoji jasno izražena razlika između izvora alergije i izvora<br />
nadražaja. Niko, međutim, ne zna potpunu priču o tome zašto se svaka od njih razvija i o raznim<br />
oblicima koje poprimaju.<br />
Šta su alergije na ljubimce?<br />
Osetljivost na životinje je jedna od najčešće viđenih alergija. Mačke su te koje<br />
prouzrokuju najviše alergijskih reakcija, ali bilo koja životinja sa krznom ili perjem takođe može<br />
da postane „okidač” za simptome kao što su crvene, svrbeće, vodnjikave oči; zapušen nos; svrab u<br />
nosu; kijanje; otežano disanje; hronična upala grla, ili svrab u grlu; kašalj, teško disanje, ili svrab<br />
kože.<br />
Smatra se da je alergen na koji osetljivi ljudi najčešće reaguju supstanca Fel d 1,<br />
koja se stvara u lojnim i pljuvačnim žlezdama mačke (Fel d 1 skraćeno od Felis domesticus, t.j.<br />
domaća mačka). Perut, koju životinje neprestano rasipaju u okolni prostor, sastoji se od sićušnih,<br />
mikronskih čestica koje se lepe na nameštaj, zavese i tapete i mogu da stvore problem alergičnim<br />
ljudima. Čestice Fel d 1 koje lebde u vazduhu iste su veličine kao kapi lekova za bronhije koje<br />
stvaraju inhalatori sa ciljem da prodru u bronhijalne membrane... tako da nije nikakvo čudo što<br />
alergija na mačke može da dovede do astme!! Fel d 1, koja dolazi od masnih sekreta (loj), može da<br />
se zadrži mesecima, pa i godinama nakon što je mačka napustila određeni prostor. Zanimljivo je da<br />
ženke rasipaju MANJE količine alergena nego mužjaci, a opet kastrirani mužjaci rasipaju znatno<br />
manje alergena od nekastriranih. Novija istraživanja su pokazala da, nezavisno od rase ili pola<br />
mačke, mnogo više ljudi reaguje na mačke tamne dlake.<br />
Kako živeti sa alergijom?<br />
Pretpostavlja se da je posedovanje ljubimca dobro za Vas... Na kraju, istraživanja su<br />
pokazala da staratelji ljubimaca žive duže od drugih ljudi, verovatno zato što briga o ljubimcu<br />
umanjuje napetost svakodnevnog života. Naučnici su postigli dramatičan napredak u razumevanju<br />
i tretmanu alergena nošenih vazduhom. Važno je zapamtiti da su alergije kumulativne; znači,<br />
izgrađuju se. Ljudi mogu da imaju različite stepene osetljivosti na različite alergene. Prašina,<br />
plesan, polen, boja, parfemi, kozmetika i mnoge druge supstance mogu da pokrenu reakciju, a da li<br />
osoba ima ili nema simptome, zavisi od toga koliko mnogo ovih alergena postoji u njenom<br />
okruženju u određenom trenutku. Upamtite da je ovo faktor koji se stalno menja, koji zavisi od<br />
mnoštva uslova koji postoje u kućnom ambijentu.<br />
Ima smisla, dakle, da se smanji izlaganje ostalim alergenima koji pokreću napade<br />
kod ljudi koji su alergični na svoje ljubimce. Svaka alergična osoba ima prag tolerancije koji je<br />
jedinstven za nju, a iznad koga se javlja akutna alergijska reakcija. Sve dok je Vaša ukupna<br />
izloženost ispod tog praga, nećete imati reakciju. Ponekad je posedovanje ženke, ili kastriranog<br />
mužjaka, dovoljno da održi alergen ispod praga osetljivosti. Mnogi ljudi alergični na mačke<br />
vremenom su postali „imuni” na alergijske simptome koji potiču od njihovih sopstvenih mačaka;<br />
međutim, i dalje su alergični na ostale mačke.<br />
Stvari koje možete da uradite u kući da biste smanjili izloženost: Obzirom da se<br />
alergeni koji potiču od mačaka raznose kroz vazduh i prodiru svuda po kući, možete da uradite<br />
nekoliko stvari koje će smanjiti rezervoare alergena. Smanjite količinu tepiha u kući, posebno u<br />
spavaćoj i sobi za boravak... naučite da volite drvene podove! Prekrijte dušeke i jastuke<br />
nepropusnim prekrivačima i smanjite broj presvučenog nameštaja, posebno u spavaćoj sobi. Neka<br />
neko drugi usisava prostorije, ili koristite usisivače sa efikasnim filterima.<br />
Šta sa lekovima protiv alergije? Postoje mnogi novi lekovi (bez neprijatnih<br />
uzgrednih efekata), kao što su steroidni sprejevi za nos, koji smanjuju alergijske upale u nosu i<br />
pomažu smanjenju bronhijalnih upala koje dovode do kašlja, teškog disanja i stezanja u grudima.<br />
76
Plus, sada postoji i nekoliko proizvoda koji se primenjuju na same mačke, koji smanjuju perutanje<br />
i rasipanje alergena.<br />
Injekcije<br />
Mada ne kod svakog, primećuju se značajna poboljšanja kod oko 80% ljudi koji se<br />
podvrgnu imunoterapiji. Nedostatak je što je ovaj postupak naporan, jer se injekcije daju dva puta<br />
sedmično u periodu od šest meseci, zatim na svake tri do četiri sedmice u toku tri do pet godina.<br />
Nažalost, zbog prirode terapije, česte su neželjene reakcije, mada su ozbiljne neželjene reakcije<br />
veoma retke. Ovo je zbog toga što je serum koji dobijate u injekcijama sačinjen od ekstrakta<br />
materija na koje ste alergični. Stoga, mada ova imunoterapija nije lek za alergije, smatra se da je<br />
efektna jer tretira uzrok alergijske reakcije, ne samo simptome.<br />
Kupajte mačku! Nova studija, načinjena u Centru za astmu i alergijske bolesti<br />
Univerziteta Virdžinije (u Šarlotsvilu), ukazuje da često kupanje mačke umanjuje rasipanje<br />
alergena (Fel d 1). Kupanje treba obavljati svake dve do četiri sedmice. Kupanje sapunom i<br />
vodom, gde mačku polivate, smanjuje za 44% protein koji izaziva alergiju, dok kupanje tako što je<br />
mačka cela u vodi smanjuje ovaj protein za 79% u sedmici posle kupanja.<br />
Sintetička epitopska* vakcina: Vakcina se sastoji od dva peptida amino kiseline 27,<br />
dobijenih iz Fel d 1. Većina pacijenata u studiji (71%) pokazala je poboljšanje, a naknadna studija<br />
je pokazala da je 75% ovih ispitanika to poboljšanje zadržalo tokom perioda od sedam i po meseci.<br />
Molekularni biolozi su klonirali mnoge glavne alergene i identifikovali su<br />
specifične T-ćelijske epitope koji su u vezi sa čovečjim imunim reakcijama. Ovo je rezultovalo<br />
povećanim razumevanjem alergijskih reakcija i uloge koju T ćelije igraju u ovim reakcijama.<br />
Epitopska vakcina predstavlja novi pravac i nadu u terapiji protiv alergija.<br />
*Epitop: materija koja određuje antigen (trodimenzionalni šablon na delu površine<br />
antigena). Prepoznaju ga limfociti.<br />
ZOONOZE<br />
Zoonoze, takođe zvane i „zoonotičke bolesti”, su bolesti koje mogu da budu prenete<br />
sa životinja na čoveka. Većina bolesti su specifične za pojedine vrste. Ljudi ne mogu da se zaraze<br />
mačjim gripom, uprkos legendama koje tvrde suprotno. Većina zoonotičkih bolesti može da se<br />
izbegne dobrom higijenom - dezinfekcija zagađenih površina, pranje ruku posle dodirivanja<br />
zagađenog materijala (i samih mačaka) i nošenje gumenih rukavica da bi se sprečilo prodiranje<br />
zaraznih materija kroz rane na koži. Većina ovih bolesti nisu ozbiljna pretnja za čoveka i lekar ih<br />
jednostavno tretira. Nekolicina je opasnija, naročito za osobe slabog imunog sistema, dok je samo<br />
mali broj nesporno opasan, na primer besnilo.<br />
Uobičajeni primeri zoonoza su toksoplazmoza (protozoa), psitakoza (virus) i<br />
dermatofitoza (gljivica). Toksoplazma je protozoa koja sa mačaka, ali i mnogih drugih izvora,<br />
može da se prenese na ljude. Trudnica koja dobije toksoplazmozu rizikuje da rodi bebu sa<br />
urođenim nedostacima. Psitakoza je infekcija gornjih disajnih puteva, koja se obično dobija od<br />
papagaja. Infekcija hlamidijom kod ptica, kod ljudi može da izazove zapaljenje pluća. Mada se kod<br />
zdravih odraslih osoba jednostavno leči, zapaljenje je opasno za vrlo mlade, vrlo stare i one čiji<br />
imuni sistem je slab. Psitakoza takođe kod mačaka izaziva hlamidijske infekcije očiju i disajnih<br />
organa. Dermatofitoza je gljivično kožno oboljenje koje je za većinu ljudi pre razdražujuće nego li<br />
opasno, mada može da izazove i krastavost (zbog stalnog češanja) i može da bude značajno kod<br />
osoba slabog imuniteta.<br />
Ovo je kratak i jednostavan vodič kroz zoonotičke bolesti koje mogu da se prenesu<br />
sa mačke na čoveka, koji je namenjen starateljima. Više informacija o svakoj od ovih infekcija<br />
77
možete dobiti pretraživanjem Interneta. Ako ste zabrinuti, Vaši veterinar i lekar daće Vam<br />
informacije. Opasne zoonoze su ipak vrlo retke! Mnogi staratelji su verovatno imali neke<br />
zoonotičke bolesti, uopšte ne primećujući simptome.<br />
GLJIVIČNE INFEKCIJE<br />
Gljivične infekcije ljudi su začuđujuće uobičajene: ustobolja, atletsko stopalo i t.d.<br />
U ovom članku, zanima nas samo gljivično oboljenje dermatofitoza, koje može da se prenese sa<br />
mačke na čoveka.<br />
Dermatofitoza<br />
Ovo je verovatno najuobičajenija zoonoza mačaka. Veterinari koji tretiraju mačke<br />
sa ovom bolešću navikli su da viđaju staratelje sa crvenim, krastavim, svrbećim flekama na koži.<br />
Mada se ova bolest još naziva i „prstenasti crv” (engleski ringworm), nije u pitanju crv već<br />
gljivica; ona normalno izaziva kružne krastave ozlede (koje često svetle fluorescentnim svetlom<br />
pod ultraljubičastom lampom). Neke vrste ne svetle, pa moraju da se rasejavaju u laboratoriji da bi<br />
se dobila dijagnoza. Na nesreću (staratelja), čak do 40% mačaka može da ima ovu gljivicu, ne<br />
pokazujući ikakve simptome.<br />
Velika je neugodnost iskoreniti spore iz domaćinstva. Tretman mačke sprovodi se<br />
obično tabletom (ponekad prskanjem tečnošću, ili kupanjem). Tretman ljudi je obično kremama<br />
protiv gljivica. Ljudska verzija se verovatno od strane staratelja često pogrešno zamenjuje za<br />
ekcem, pa ostaje netretirana.<br />
BAKTERIJSKE INFEKCIJE<br />
Bakterije su obično sekundarni infektivni uzročnici koji prate virusne ili<br />
mikobakterijske infekcije. Bakterije mogu da se nađu u dijareji, koja je efikasno sredstvo za<br />
prenošenje zaraze (čvrste stolice zakopane u pesku su manje zarazne). Uobičajene zoonotičke<br />
bakterije uključuju vrste kampilobakter, streptokoke i stafilokoke; uglavnom reaguju na<br />
antibiotike. Međutim, neki odgajivači mačaka sada rutinski daju svojim mačkama antibiotike, u<br />
pokušaju da umanje bolesti u uzgajivačnici. Ovo vodi u stvaranje vrsta bakterija koje su otporne na<br />
antibiotike. Sa problemima otpornih bakterija već su se sreli u industrijskoj proizvodnji stoke i<br />
živine, izazvanim prevelikim brojem životinja na premalom prostoru i davanjem „preventivnih”<br />
antibiotika.<br />
Mačji konjunktivitis može da bude izazvan mnogim stanjima, uključujući<br />
bakterijske ili virusne infekcije; konjunktivitis izazvan stranim telom može da vodi u sekundarnu<br />
bakterijsku infekciju. Pošto neke od ovih klica takođe mogu da zaraze i ljude, mudro je razmotriti<br />
osnovnu higijensku predostrožnost kada ste u dodiru sa mačkom koja ima konjunktivitis. Većina<br />
slučajeva se lako tretira, kako kod mačaka tako i kod ljudi, kapima ili mastima za oči koje često<br />
sadrže isti aktivni sastojak!<br />
i faringitis.<br />
Uporne streptokokne infekcije kod mačaka mogu kod staratelja da izazovu tonzilitis<br />
Pasterela (Pasteurella) je verovatno najuobičajenija bakterijska zoonoza, koju u<br />
ustima nosi i do 75% mačaka. Rane od ujeda mačke uvek treba pažljivo očistiti antiseptikom ili<br />
antibiotičkim sredstvom, pa namazati antibiotičkom mašću. Ma koji znak upale rane, trajnije<br />
oticanje ili temperaturu, treba prijaviti lekaru, jer mogu da budu potrebni oralni antibiotici. Većina<br />
zdravih odraslih osoba podneće ujed bez tretmana; ali Vi ne želite da rizikujete zdravlje.<br />
Salmonela (Salmonella) je više prisutna u fekaliji mačaka hranjenih sirovim mesom,<br />
ili onih koje love divlje ptice. Infekcija sledi put fekalija-usta (čistite kutiju za pesak i počešete<br />
usnu ne perući prethodno ruke).<br />
78
Bartoneloza<br />
Zove se još „bolest mačjeg grebanja”. Izaziva je bakterija Bartonella henselae<br />
(ranije zvana Rochalimaea henselae). Bakteriju prenose mačje buve. Izaziva ozlede limfnih<br />
čvorova i može da bude vrlo ozbiljna kod osoba sa slabim imunitetom. Kod zdravih mladih ljudi<br />
terapija antibioticima obično dovodi do izlečenja, bez komplikacija. Čišćenje bakterija kod<br />
zaraženih mačaka može da zahteva dugotrajnu primenu antibiotika, a mačka može beskrajno da<br />
bude stalno ili povremeno zaražena. Proučavanja u Sjedinjenim državama pokazala su da 20-40%<br />
mačaka nose ovu bolest. Ovaj procenat će biti drugačiji u drugim zemljama, zahvaljujući tome<br />
kakvi su običaji u držanju mačaka. Bolest je prvi put opisana 1950. godine i pobudila je značajnu<br />
pažnju u sledećih dvadeset godina, sa stotinama prijavljenih slučajeva u medicinskoj literaturi.<br />
Rani pokušaji da se utvrdi uzročnik bolesti su bili neuspešni i dijagnoza je pravljena na kliničkim<br />
kriterijumima, kao što je limfadenopatija i istorija kontakta sa životinjom, pozitivni rezultat testa<br />
kože, negativni laboratorijski nalazi za druge uzroke limfadenopatije i/ili karakteristična<br />
histopatologija biopsije limfnih žlezda. Kod zdravih ljudi, bolest se obično svodi na<br />
samoograničenu infekciju i obično se dijagnoza postavi prekasno da bi se preduzela ma kakva<br />
akcija (t.j. telo već drži stvar pod kontrolom u vreme kada doktor uzme uzorke).<br />
Postoji bar osam vrsta bakterije Bartonella od kojih se za četiri (B. bacilliformis; B.<br />
elizabetbae; B. henselae i B. quintana) zna da izazivaju bolest kod ljudi. B. henselae se smatra<br />
uzročnikom „bolesti mačjeg grebanja”, mada francuske studije ukazuju i na B. quintana.<br />
Bartonella je uspešan parazit velikog broja sisara utoliko što obično ne izaziva efekat bolesti kod<br />
domaćina. Bolest se vidi samo kada dospeju u pogrešnog domaćina (t.j. u čoveka). Teško da su<br />
mačke jedini izvor zaraze. Drugi mali sisari nose Bartonella bakteriju, ali ljudi češće imaju kontakt<br />
sa mačkama nego sa drugim nosiocima tako da krivica uglavnom pada na mačke. U 10% slučajeva<br />
bolesti, nije bilo kontakta sa mačkom.<br />
Heliobacter pylori<br />
Heliobacter pylori nalazi se takođe i kod mačaka. Ovaj organizam izaziva<br />
želudačne čireve kod ljudi i spona mačka-čovek izazvala je paniku među starateljima mačaka<br />
sredinom 1990. Nalazi se u želucu. Nagoveštava se da može da se prenese na ljude ako mačka šeta<br />
po površini za pripremanje hrane, a ne izvrši se dezinfekcija pre nego što se hrana priprema.<br />
Preporučuje se jednostavna higijena, uključujući zadržavanje mačaka dalje od stolova i sl., mada<br />
nije poznato koji procenat mačaka nosi ovu bakteriju.<br />
Campylobacter<br />
Campylobacter jejuni je normalna crevna flora kod mnogih mačaka, koja buja kada<br />
su prisutni crevni paraziti, posebno kod mačića. Glavni izvor zaraze i za ljude i za mačke je preko<br />
nedokuvanog živinskog mesa. Mada retko ozbiljna kod ljudi, za decu predstavlja veću opasnost,<br />
kao i za starije i osobe sa smanjenim imunitetom. Simptomi su: dijareja (uvek); temperatura,<br />
drhtavica, a može da se javi i povraćanje. Preventiva se sprovodi nošenjem rukavica kada se radi<br />
sa mačjim fekalijama, i sprečavanjem dodirivanja oblasti lica telima sumnjivih mačića. Tretman je<br />
retko potreban, ali ako primetite simptome, obratite se lekaru.<br />
PROTOZOE<br />
Mačje vrste kokcidije i đardije ne čine se zaraznim za ljude. Đardija izaziva dijareju<br />
kod mačaka i treba biti normalno predostrožan kada se obavlja čišćenje; mačke i ljudi se normalno<br />
zaražavaju sa istog izvora (zagađene vode), a ne jedni od drugih. Pažnja medija je ponekad<br />
usmerena na toksoplazmu, vrstu protozoe koja može da izazove ozbiljne nedostatke kod još<br />
nerođenih beba. Toksoplazmozu, bolest mačaka i drugih vrsta sisara, izaziva protozoa Toxoplasma<br />
gondii. Protozoe su jednoćelijske životinje i, mada je infekcija toksoplazmom prilično česta,<br />
79
stvarna bolest koju ovaj parazit izaziva je relativno retka. Toksoplazmoza je detaljno opisana u<br />
poglavlju „Crevni paraziti”.<br />
Tuberculosis<br />
MIKOBAKTERIJE<br />
Mikobakterija tuberculosis i njoj srodne mikobakterije koje izazivaju tuberkulozu<br />
mogu da zaraze mačke i da se prenesu na ljude. To je posebno opasno za ljude sa slabim imunim<br />
sistemom, n.pr. sa sidom (virus HIV). Pošto kod mačaka nema potpuno efikasnog tretmana,<br />
preporučuje se eutanazija, da bi se smanjio rizik za ljude. To je, međutim, kod mačaka retka bolest.<br />
VIRUSI<br />
Većina virusa su krajnje specifični za vrstu. Mačji virus gubitka imuniteta, mačji<br />
infektivni peritonitis i virus mačje leukemije ne mogu da izazovu bolest kod ljudi. Mačka ne može<br />
da dobije čovečju kijavicu, mada postoje indicije da pseća infekcija koronavirusom može kod<br />
mačaka da podstakne infektivni peritonitis, a čovečji grip može da zarazi mačke. Kao i besnilo,<br />
postoji nekoliko mačjih virusnih infekcija koje mogu da izazovu bolest kod ljudi.<br />
Rotavirusi izazivaju dijareju kod brojnih vrsta; infekcija je obično prolazna i<br />
izlečiva lekovima protiv dijareje. Rotavirusi mogu da prelaze sa vrste na vrstu i mada se pogođene<br />
mačke ne smatraju zaraznim za ljude, trebalo bi nositi gumene rukavice, dezinfikovane zbog<br />
predostrožnosti, kada se čiste površine zagađene dijarejom.<br />
Besnilo<br />
Besnilo je virusna infekcija koja se širi putem pljuvačke, t.j. preko ugriza ili preko<br />
pljuvačke koja dospe na otvorenu ranu. Napada centralni nervni sistem izazivajući mnoge<br />
simptome (uključujući promene u ponašanju) i skoro uvek je kobno. Dokumentovani slučajevi<br />
oporavka kod ljudi su krajnje retki. Nosioci postoje, ali su neuobičajeni. Postoje vakcine za mačke<br />
i za ljude, ali takođe se zahteva i tretman posle izlaganja zarazi. Divljim životinjama mogu da se<br />
daju oralne vakcine, da bi se ograničilo širenje među sisarima. Zaražena životinja koja je ujela<br />
čoveka mora da se ubije i donese na nekropsiju, da bi se utvrdilo da li je bila zaražena besnilom.<br />
Zaražene mačke uglavnom ispoljavaju pasivni oblik bolesti i retko počinju da ujedaju u besu<br />
(klasična slika bolesti), stoga prenošenje sa mačke na čoveka nije uobičajeno.<br />
Mačja leukemija<br />
Potencijalna prenosivost ovog virusa rasvetljena je 1994. na univerzitetu Kembridž,<br />
u radu koji je u vezi sa virusima izazivačima raka. Kod mačaka, virus mačje leukemije izaziva<br />
leukemiju, limfomu (rak), anemiju i slabljenje imuniteta. Većina mačaka umire zbog slabljenja<br />
imuniteta. Prema veterinarskim podacima iz 1989. godine, u Velikoj Britaniji je oko 18% bolesnih<br />
i 5% zdravih mačaka bilo pozitivno na ovaj virus.<br />
Postavljeno je pitanje da li je limfoblastična leukemija kod dece bila izazvana ovim<br />
virusom. Činjenice su sledeće: prvo, virus se među mačkama prenosi bliskim kontaktom. Drugo,<br />
virus u laboratorijskim uslovima može da zarazi i da se razmnožava na ćelijama drugih vrsta - u<br />
laboratoriji, virus je bio sposoban da se razmnožava u čovečjim ćelijama koštane srži. Treće,<br />
prijavljeni su mnogi slučajevi raka ili leukemije kod ljudi i istovremeno kod njihovih ljubimaca.<br />
Virus se u velikim količinama nalazi u pljuvačci, krvi i urinu zaraženih mačaka. Zarazan je među<br />
mačkama koje žive u bliskom kontaktu, a prenosi se lizanjem, grebanjem i ujedima. Mačke takođe<br />
mogu da ližu, ogrebu ili ugrizu čoveka, izlažući ga tako virusu. Može li virus da se razmnožava u<br />
čovečjem tkivu van laboratorije?<br />
80
Postoje tri vrste, ili podgrupe, virusa mačje leukemije: A, B i C. 1993. je<br />
demonstrirano da podgrupe B i C mogu da rastu u ćelijama čovečje koštane srži. Među mačkama,<br />
virus se širi preko podvrste A. Podvrste B i C se javljaju mutacijom ili rekombinacijom podvrste<br />
A, ali nisu lako prenosive među mačkama. Mada su ova dva tipa (B i C) u petrijevim posudama<br />
naterana da pređu barijeru među vrstama, oni su relativno nezarazni i nema dokaza da do zaraze<br />
može da dođe u prirodi.<br />
Slučajevi jednovremenog oboljevanja od limfoma ljudi i njihovih ljubimaca<br />
smatraju se koincidencijom. Imunološki (serološki) testovi nisu pružili dokaze o prenosivosti<br />
virusa sa mačke na čoveka, niti su pacijenti sa različitim malignim tumorima imali antitela za ovaj<br />
virus.<br />
Sva ova ispitivanja imala su mali broj uzoraka, ali kada se posmatraju zajedno,<br />
nema dokaza da virus mačje leukemije može da zarazi ljude.<br />
Mačji virus gubitka imuniteta (mačja sida)<br />
Ovaj virus se od humanog virusa razlikuje virološki, patološki i epidemiološki.<br />
Mada nema dokaza da ovaj virus može da zarazi ljude, preporučuje se da osobe sa potisnutim<br />
imunitetom smanje kontakt sa zaraženim mačkama. Rizik se, ipak, smatra krajnje malim i za<br />
većinu pacijenata koristi od druženja sa mačkom daleko prevazilaze ma koji rizik.<br />
Hlamidija i psitakoza<br />
Kod mačaka hlamidija izaziva konjunktivitis i, ređe, simptome respiratornih<br />
(disajnih) poremećaja. Kod ljudi može da izazove zapaljenje pluća; međutim, infekcija kod ljudi<br />
(psitakoza) je uglavnom od papagaja i ostalih ptica u kavezima.<br />
Boginje<br />
Mačje kravlje boginje (Vaccinia) su neobičan virus, koji kod mačaka izaziva ozlede<br />
kože. Ne postoji vakcina i tretman se sastoji od primene antibiotika zbog sekundarnih bakterijskih<br />
infekcija. Mačke su izvor gotovo polovine svih zaraza kravljim boginjama kod ljudi; u Velikoj<br />
Britaniji godišnje ima dva do tri prijavljena slučaja kravljih boginja. Prenošenje sa mačke na<br />
čoveka može da se spreči osnovnim higijenskim merama. Kod ljudi se infekcija obično ograniči na<br />
pojedinačnu ozledu na ruci ili licu (posle diranja zaraženom rukom).<br />
SPOLJAŠNJI PARAZITI<br />
Izvesni paraziti mogu da se prenesu sa mačke na čoveka. Najuobičajenije su buve.<br />
Neki ljudi su osetljiviji na ujede buva od drugih. Krpelji, za razliku od buva, ne napuštaju mačku<br />
za koju su zakačeni.<br />
CREVNI PARAZITI<br />
Larve nekih crevnih parazita mogu da prodru u organizam čoveka. Larve gliste<br />
Toxocara cati mogu da prodru u organe, a larve gliste Ancylostoma prodiru pod kožu, gde<br />
izazivaju upale.<br />
SLOBODNJAK ILI KUĆNA MAČKA?<br />
Ne možemo da poreknemo da mnoge mačke uživaju napolju (dok neke mrze spoljni<br />
svet, a druge za njega ne pokazuju zanimanje). Mačke, koje kretnja uzbuđuje, vole da sede i<br />
81
posmatraju ptice koje preleću, gledaju bube kako se kreću, travu i drveće koji se lelujaju na vetru,<br />
da se sunčaju, a ko još može da zaboravi mnoštvo mirisa koji postoje napolju? Niko neće da<br />
porekne da mnoge mačke procvetaju napolju, jer spoljni svet je mesto gde je akcija. Sa druge<br />
strane, ne može da se porekne da ima ne malo opasnosti koje vrebaju slobodnjaka. A suočeni sa<br />
ovim opasnostima, moramo da se zapitamo da li je mačkama zaista potrebno da budu napolju i da<br />
li ono što dobijaju od spoljnog sveta ima veću težinu od opasnosti?<br />
Mada o mačkama često mislimo kao o minijaturnim „divljim životinjama”,<br />
rođacima lavova i tigrova koji mogu da se brane u spoljnom svetu, treba da shvatimo da smo<br />
pripitomili obične domaće mačke. Njihovo pripitomljavanje nije trajalo onoliko dugo kao<br />
pripitomljavanje pasa, zato u našim kućnim mačkama još uvek možemo da vidimo ostatke „velikih<br />
mačaka”, ali kroz godine pripitomljavanja odgajili smo mačke koje su izgubile mnoge „divlje<br />
osobine”, kako bi postale bolji ljubimci. Ovim su naše mace ljubimice izgubile mnoge prirodne<br />
instinkte potrebne za preživljavanje u spoljnom svetu. Pogledajte na primer lovački instinkt. Ljudi<br />
često misle da je njihovim kućnim mačkama, kao i divljim, potrebno da lutaju ili love. Divljim<br />
mačkama, pravim grabljivcima, potrebno je lutanje da bi lovile i ubijale, ali one ubijaju jedino ono<br />
što će da pojedu. Pripitomljene mačke lutaju iz zabave i zbog igre, a kada love onda veoma retko,<br />
ako uopšte to čine, pojedu svoj plen. To je znak da su, mada uživaju u lutanju i lovu, izgubile<br />
instinkt ili „potrebu” za tim.<br />
Kućne mačke su takođe izgubile mnogo od svog prirodnog imuniteta prema<br />
izvesnim bolestima kojih ima u spoljnom svetu. Dovoljno je zanimljivo da mnoge velike mačke u<br />
Africi imaju pozitivne testove na FIV („mačja sida”), ali retko, ako je to uopšte i moguće, vidite<br />
veliku mačku koja pati od posledica virusa ili bolesti. Zašto? Zato što su se njihova tela prilagodila<br />
životu sa virusima, tokom stotina i hiljada godina življenja sa njim u divljini. Pa zašto je FIV tako<br />
veliki problem za naše kućne mačke? Zato što su izgubile otpornost prema ovom virusu u procesu<br />
pripitomljavanja. Uočite, molim Vas, da se FIV najčešće viđa kod slobodnjaka, zato što se prenosi<br />
putem krvi (uglavnom preko rana od borbi).<br />
Postoji razlog što kućne mačke žive u proseku 12-15 godina, dok slobodne žive<br />
prosečno samo dve godine. Ove se sreću sa opasnostima da nestanu, budu izložene obesti ljudi i<br />
dece, automibilima na ulici, klopkama, otrovnim materijama ili biljkama koje mogu da pojedu ili<br />
popiju, drugim mačkama i drugim životinjama sa kojima mogu da se bore. Kod slobodnjaka,<br />
srećemo se sa najčešćom pojavom bolesti kao što su virusni gubitak imuniteta („mačja sida”),<br />
infektivna leukemija i infektivni peritonitis, a ovo su bolesti od kojih nema leka. Iako su neki<br />
slobodnjaci srećni da požive do svojih desetak godina, to nažalost nije pravilo, pa većina<br />
slobodnjaka umre u mladosti, bolnom smrću od povreda, bolesti ili trovanja.<br />
Pogledajmo, međutim, drugu stranu medalje: zagovornici držanja mačaka napolju<br />
protestuju kako je surovo držati mačke unutra gledajući ih kako zure kroz prozor, želeći da budu<br />
napolju gde ima tako puno zabave. A i da je neprirodno držati ih unutra. Ali medicinske, faktičke i<br />
statističke činjenice pokazuju da, iako držanje mačke napolju ima jednu moguću prednost (zabavu<br />
kroz igru napolju), ima i bezbroj nedostataka, a takođe nema ni dokaza koji bi poduprli tvrdnju da<br />
je mačkama iz bilo kog razloga potrebno da budu napolju. Nalazi takođe pokazuju da većina<br />
mačaka toliko uživa da bude napolju zato što je unutra prilično dosadno (a mnogi staratelji ne<br />
provode dovoljno kvalitetno vreme sa svojim ljubimcem), a ne zbog prirodne potrebe. Stoga se<br />
potrudite da Vaša kuća mački bude podjednako zanimljiva kao što bi joj bilo napolju. Igrajte se sa<br />
njom bar 2 časa dnevno i neka uvek bude pri ruci puno igračaka, kula za penjanje i grebalica, tako<br />
da mačka može da se zabavlja i kada se ne igrate sa njom.<br />
Postoji razlog zbog koga se većina stručnjaka za mačke, veterinara i ljubitelja<br />
mačaka slažu da je držanje mačke u kući ukupno bolje za zdravlje i sigurnost životinje. Prvi<br />
neprirodni korak bio je pripitomljavanje mačke, a sada kada smo ih pripitomili, treba da snosimo<br />
odgovornost za njih, kao što činimo sa psima. Ali šta sa mačkom koja izgleda zaista uživa u<br />
izlascima, ili starateljem koji kaže da je njegova mačka drugačija i da joj je potrebno da bude<br />
82
napolju? Postavimo ovo pitanje: „Da li držanje mačke unutra znači da ona nikada ne može da<br />
uživa u spoljnom svetu?” Svakako ne!<br />
Jedan kompromis je da se napravi ograđeni prostor unutar dvorišta, tako da to<br />
postane bezbedna, ograđena luka. Upamtite da je glavni problem sa puštanjem mačke da tumara<br />
uokolo taj što će da se susreće sa opasnostima od drugih životinja, bolesti, povrede, ljudi i<br />
automobila. Stoga, ako je dvorište ograđeno tako da mačka ne može da ga napusti, a ni druge<br />
životinje ne mogu da uđu, Vi imate savršeni kompromis. Vaša mačka sada može da uživa u čarima<br />
spoljnog sveta, a pri tom je bezbedna i zdrava. (Po vrhu ograde treba postaviti pletenu žicu<br />
nagnutu prema unutrašnjosti pod uglom od 45 stepeni, na isti način je treba postaviti oko drveća<br />
koje je blizu ograde, da mačka ne bi mogla da ode koristeći drvo za preskakanje.)<br />
Takođe, ako imate balkon, možete da postavite neke biljke (vodite računa da nisu<br />
otrovne), macinu travu, igračke i kulu za penjanje, stvarajući tako mini dvorište za Vašeg ljubimca.<br />
Ovo će da joj omogući da na bezbedan način onjuši mirise, proširi vidike i da se sunča.<br />
Na kraju, ako živite u stanu, pa nemate dvorište a ni balkon, možete mačku da<br />
izvodite u šetnje parkom. Možete da je naučite da šeta sa „amovima”. A ako zna svoje ime i uvek<br />
je spremna da dođe kad je pozovete, možete da je šetate i bez amova. Vodite računa da ne naleti na<br />
druge životinje, posebno pse!<br />
Da podvučemo: postoje faktički i statistički dokazi da ima previše opasnosti koje<br />
potiču od dopuštanja mački da luta uokolo kad poželi, bez pratnje i kontrole, da bi bilo vredno biti<br />
slobodnjak. Baš kao što ne biste pustili dete da besni po gradu sa ljudima koje slučajno sretne, ali<br />
puštate ga na okupljanje u kući bliskog prijatelja, tako isto možete da pustite mačku u šetnju ako će<br />
to da bude po bezbednom prostoru kao što je dobro ograđeno dvorište, balkon, ili da je Vi sami<br />
izvedete u šetnju po parku. Kao staratelj, morate da shvatite da su mačke pripitomljene i da Vi<br />
snosite odgovornost za njihovu bezbednost, dugovečnost i zdravlje, isto kao i za njihovu sreću.<br />
Iako bismo u savršenom svetu mogli da pustimo naše mačke da uživaju u slobodnom tumaranju i<br />
činjenju što im je drago, moramo da budemo realistični i da shvatimo opasnosti od takvog<br />
postupanja, tako da pronađemo kompromis koji ih čini srećnim i bezbednim.<br />
KAKO ODREDITI POL MAČETA<br />
Jedno od osnovnih pitanja koje ljudi postavljaju kada nabave mače (osim ako ga<br />
nisu nabavili u prodavnici ljubimaca gde im je to rečeno), jeste da li je u pitanju dečak ili curica!<br />
Pa, kako da odredite pol mačeta?<br />
Najlakši način je da pokušate da uočite testise. Ako ih vidite, jasno je da je to<br />
momak! Međutim, ako je mače vrlo mlado, možda se oni još ne vide. Stoga je najbolji način za<br />
utvrđivanje pola da se izmeri rastojanje između dva otvora (anus/vagina ili anus/penis).<br />
Vagina kod ženke će biti više vertikalni prorez nego što je to otvor za penis kod<br />
mužjaka i biće dosta bliži anusu. Penisov otvor će biti okrugliji i biće dalje od anusa. Stoga<br />
mužjakovi delovi izgledaju kao : (dvotačka) i prilično su udaljeni, dok ženkini izgledaju kao ;<br />
(tačka-zarez).<br />
KAKO ODREDITI STAROST MAČETA<br />
Starost mačića možete vrlo približno da odredite na nekoliko načina. Ako još uvek<br />
imaju svoju pupčanu vrpcu, verovatno su stari između 1 i 3 dana. Ako su im oči još uvek<br />
zatvorene, stari su verovatno manje od 10 dana. Sa 10 dana oči bi trebalo da su otvorene. Otvorite<br />
83
im usta i pogledajte zube. Vidite li vrškove koji se pomaljaju? Oko 2 sedmice. Pokušavaju li da<br />
stoje? Verovatno 2 do 3 sedmice. Počinju li da se igraju? Starost im procenite na 4 sedmice.<br />
POREĐENJE STAROSTI MAČKE I ČOVEKA<br />
Mačke, nažalost, žive kraće od nas. Videli ste, verovatno, da se u nekim tekstovima u ovoj knjižici<br />
pominje da prosečni život kućnih mačaka traje 16-17 godina. Najduže je poživela jedna šarena gospođa maca, mislim<br />
da je to bilo u Velikoj Britaniji, i to pune 34 godine!<br />
Imajući ovo u vidu, sigurno ste se bar nekada zapitali koliko bi to godina imala<br />
Vaša maca „prevedeno” u čovečje godine. Čuli ste od mnogih da jedna mačja godina vredi 7<br />
čovečjih. Pošto stvar nije tako jednostavna, evo tabele koja Vam pomaže da odredite ljudske<br />
godine Vaše mace (isto važi i za pse). Podatke je obezbedio kalifornijski univerzitet „Dejvis”, a<br />
zasnovani su na činiocima koji su povezani sa starošću, kao što su rast zuba i kostiju i polna<br />
zrelost.<br />
Starost mačke ili psa Odgovarajuća starost<br />
čoveka<br />
3 meseca 5 godina<br />
6 meseci 10 godina<br />
1 godina 15 godina<br />
2 godine 24 godine<br />
Za svaku sledeću godinu ... ... dodati 4 godine<br />
18 godina 88 – 91 godina<br />
20 godina 91 – 96 godina<br />
21 godina 96 – 106 godina<br />
MALE ZANIMLJIVOSTI<br />
Čulo mirisa mačke je 14 puta jače od našeg.<br />
U svojim telima mačke imaju 244 kosti, oko 40 više nego čovek.<br />
U svakom uhu mačka ima 32 mišića.<br />
Mačkama se znoje samo jastučići na šapama.<br />
Mačke nisu lovci po prirodi. Tome ih uče njihove majke.<br />
Ženke mogu da dostignu zrelost za samo 5 meseci, mužjaci za 9 do 12.<br />
Mačke razlikuju boje, ali znatno slabije od čoveka.<br />
Brkovi mački služe da proceni da li je prolaz dovoljno širok za nju.<br />
Najveći broj novorođenih mačića u jednom nakotu iznosio je 19.<br />
Mačka i čovek u mozgu imaju identične oblasti odgovorne za emocije.<br />
Naučno je dokazano da milovanje mačke snižava krvni pritisak.<br />
Ako je mačka uplašena, smirićete je stavljajući joj ruku preko očiju i ušiju.<br />
84
BUVE I KRPELJI<br />
BUVE<br />
ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I<br />
PRENOŠENJE BOLESTI<br />
Buve su insekti koji pripadaju redu Siphonaptera, što znači da su beskrilni. U svetu<br />
postoji preko 2000 vrsta buva. Vole odvojeni život i ne ukrštaju se. Buve imaju veliki uticaj na<br />
životinje (i ljude) zbog bolesti koje prenose. Neke od najvažnijih vrsta su:<br />
Xenopsylla cheopis je poznata kao pacovska buva i prenosilac je bubonske kuge.<br />
Poznata kao „crna smrt”, bubonska kuga je u srednjem veku usmrtila 200 miliona ljudi. Ime<br />
„pacovska buva” znači da je pacov najomiljenija hrana, ali može to da bude i Vaš pas, ili Vi. Ni<br />
mačke nisu bezbednije.<br />
Echidnophaga gallinacea je poznata i kao tropska kokošja buva. Gozbe najradije<br />
priređuje na pticama, ali takođe zna da obeduje i na životinjama.<br />
Pulex irritans je čovečja buva. Malo je čudno, ali voli i svinje. Međutim, ako joj<br />
nisu dostupni ni ljudi ni svinje, gozbu će da napravi na psima i mačkama.<br />
Ctenocephalides felis je buva domaćih mačaka, ali ustvari više voli pse. Ovo je<br />
najčešća buva kod pasa i mačaka.<br />
Ctenocephalides canis je pseća buva. Uprkos imenu, takođe se hrani na ljudima,<br />
mačkama i drugim životinjama.<br />
Sve ove buve imaju omiljene domaćine, ali takođe će da se hrane i na psima i<br />
mačkama. Sa tako ogromnim nizom buva koje mogu da napadaju pse i mačke, lako je razumeti<br />
zašto je teško kontrolisati njihov broj.<br />
Anatomija i životni ciklus buve<br />
Buve su insekti, dugi 2-8mm, čije je telo podeljeno u tri dela: glava, grudi i stomak.<br />
Na grudni deo su pričvršćena tri para nogu. Nemaju krila. Najuočljivija je njihova smeđa do<br />
mahagoni boja i bočno spljošteno telo.<br />
Nešto su manje od zrna susama. Vratimo se nogama; zadnji par je znatno uvećan što<br />
im daje fantastične skakačke sposobnosti.<br />
Buve imaju oči i antene koje registruju toplotu, vibracije, ugljen dioksid, senke i<br />
promene u strujanju vazduha, što sve nagoveštava da je u blizini mogući obrok.<br />
Ženke i mužjaci hrane se krvlju životinja. Mogu nekoliko meseci da žive bez hrane.<br />
U razvitku buve postoje četiri faze: jaja, larve, pupe i odrasle. Mužjak i ženka se<br />
spare i posle dva dana ženka počne da polaže jaja. Jaja često polaže na životinji, ali pošto nisu<br />
lepljiva, padaju u okolni prostor. Pored jaja, ženka ostavlja velike količine izmeta („buvlje<br />
smeće”). Kada se navlaži, on se rastapa u crvenu boju; to je stoga što je prvenstveno svarena krv.<br />
86
Buva snese 30-50 jaja dnevno, uglavnom u grupama od 3 do 15. Buva u toku života (nekoliko<br />
meseci do dve godine, zavisno od vrste) može da proizvede 400-1000 jaja.<br />
Pošto vrlo brzo dostižu polnu zrelost, 25 odraslih ženki buve mogu da proizvedu<br />
četvrt miliona buva za samo trideset dana!<br />
Dva dana (ili više, zavisi od temperature) pošto je jaje položeno ono se izleže i<br />
larva, koja izgleda kao mali crv, počinje da se hrani izmetom koji je ostavila majka. Larva prolazi<br />
kroz nekoliko faza razvitka za oko nedelju dana. U to vreme larve počinju da proizvode čauru i<br />
nazivaju se pupa. Čaura je lepljiva i često biva prekrivena finom prljavštinom ili peskom i može da<br />
se nađe duboko u tepihu ili u pukotinama. Za nedelju dana pupa se razvija u odraslu jedinku i<br />
napušta čauru kada oseti vibracije, ugljen dioksid ili toplotu, što im govori da je životinja domaćin<br />
u blizini. Za ceo životni ciklus treba 15 dana, ali pupa može da ostane uspavana pod<br />
negostoljubivim uslovima (n. pr. hladnoća) i da produži ciklus na preko jedne godine. Ovo je<br />
važno upamtiti kada se planira kontrola buva.<br />
Simptomi koje izaziva buva i dijagnoza zaraze buvama<br />
Sami ujedi buve mogu da se ne primete na nekim životinjama, kod drugih mogu da<br />
izazovu laki nadražaj, ili da proizvedu jak svrab, crvenilo, gubitak dlake pa čak i gnojenje kod<br />
treće grupe. Ove velike ozlede izaziva preosetljivost prema buvljoj pljuvačci i naziva se dermatitis<br />
izazvan alergijom na buve (FAD, engleska skraćenica, prihvaćena i od većine naših veterinara).<br />
Veliki broj buva može da izazove malokrvnost, naročito kod mačića. Poznato je da<br />
su neke životinje umrle zbog velike anemije.<br />
Dijagnoza zaraze buvama može da se postavi ako se na životinji pronađu odrasle<br />
buve, ili „buvlje smeće” (opisano ranije).<br />
Bolesti koje prenose buve<br />
Buve mogu da prenesu sledeće bolesti:<br />
1) Pantljičaru Dipylidium caninum (pseća pantljičara)<br />
2) Hemobartonelozu (Haemobartonellosis), koja napada crvena krvna zrnca<br />
3) Parazita (nematodu) Dipetalonema reconditum<br />
4) Kugu, koju izaziva bacil Yersinia pestis<br />
5) Tifus, koji izaziva Rickettsia typhi<br />
6) Tularemiju, koju izaziva Francisella tularensis<br />
Dermatitis od alergije na buve<br />
Proučavanja su pokazala da u pljuvačci buve postoji preko 15 alergena. Svaki od<br />
njih je sposoban da kod osetljive mačke izazove alergijski odgovor. Uprkos napretku u<br />
kontrolisanju buva, alergije na buve još uvek predstavljaju čest problem.<br />
Pošto jednom razviju alergiju, mačke (i psi) retko postaju ponovo neosetljivi.<br />
Mačke koje nisu osetljive na buve retko dobijaju oštećenja usled alergije, ali često se ujedu tamo<br />
gde ih je buva ugrizla. Rasa ili pol nisu od značaja za postojanje osetljivosti.<br />
Simptomi:<br />
Alergija na ujed buva je sezonska, pogoršava se leti, kada su buve na vrhuncu.<br />
Mačke sa alergijskim dermatitisom mogu da imaju širok spektar simptoma, uključujući „sočivasti”<br />
dermatitis koga karakterišu sitne crvene kraste, simetrični gubitak dlake (alopecija), eozinofilske<br />
naslage i linearne granulome.<br />
87
Dijagnoza:<br />
Dijagnoza može da se postavi na osnovu vidljivih znakova kombinovanih sa<br />
prisustvom buva, ili putem intradermalnog testa. Ovo je vrlo efikasna alatka za dijagnostiku za ovu<br />
alergiju, mada mogu da se jave neki lažni negativni rezultati. Neke mačke sa alergijskim<br />
dermatitisom nemaju pozitivan intradermalni test.<br />
Tretman:<br />
Tretman pre svega uključuje preduzimanje mera da buve ne dođu u dodir sa<br />
mačkom. Preduzima se i smanjenje osetljivosti, za ovo je potreban veterinar - dermatolog. Ne čini<br />
se da je ova mera naročito efikasna, jer za ovo nema dovoljno dobrih proizvoda.<br />
Suzbijanje buva i prevencija<br />
Kada je reč o buvama, ključ uspeha je prevencija. Pitajte bilo koga ko je imao<br />
problem sa buvama - on je sada zdušni zagovornik prevencije (i ja sam među njima). Kontrolisanje i<br />
eliminisanje već postojećeg problema sa buvama iziskuje mnogo vremena i napora, a može i da<br />
postane vrlo skupo ako se previdi ma koji od potrebnih koraka.<br />
Pokušaj da se kontroliše broj buva na našim mazama je proces u više koraka.<br />
Odrasle buve provode većinu vremena na životinji, ali buvlja jaja, larve i pupe nalaze se u mnoštvu<br />
u okruženju, kao što su tepisi, ćilimi, posteljina a i trava. Ne postoji uspešan program za kontrolu<br />
buva koji ne obuhvata i okruženje. Da bismo imali uspešan program za kontrolu buva, moramo da:<br />
- odstranimo buve iz unutrašnjeg okruženja,<br />
- odstranimo buve iz spoljašnjeg okruženja,<br />
- uklonimo buve sa ljubimaca,<br />
- zadržimo buve daleko od nas.<br />
Kontrola buva je otežana činjenicom da postoje mnoge divlje životinje koje služe<br />
kao „rezervoari” buva. Mačje buve mogu da zaraze preko 50 životinjskih vrsta širom sveta. Lisice,<br />
šakali, neki glodari, tvorovi i lasice su vrste na kojima buve nalaze utočište. Kontrola buva je<br />
dodatno otežana i činjenicom da su neke buve razvile otpornost prema nekim proizvodima za<br />
njihovu kontrolu, naročito organofosfatima.<br />
Možete da pomislite kako ste uklonili sve buve, kada se one iznenada ponovo<br />
pojave. To ne mora da bude zato što ste bilo šta uradili pogrešno. To može da bude zato što se<br />
izlegao izvestan broj pupa koje su bile uspavane. Upamtite, pupe buva mogu da budu uspavane<br />
mesecima, zaštićene čaurom, otporne na većinu insekticida. Biće Vam potrebno da tretirate<br />
okruženje i životinju sve dotle dok se te pupe ne izlegu.<br />
Sastojci u proizvodima za kontrolu buva mogu da budu različiti i da sadrže otrove<br />
za odrasle jedinke, hemikalije koje ubijaju nezrele oblike, regulatore rasta insekata / potiskivače<br />
razvoja, ili kombinacije pomenutih. Izbor proizvoda treba da zavisi od stepena zaraženosti<br />
buvama; rasom, zdravstvenim stanjem i starošću ljubimca; okruženjem; prisustvom drugih<br />
ljubimaca; posebnim porodičnim potrebama (mladi, astmatičari ...).<br />
Kontrola buva u unutrašnjem okruženju<br />
Kontrola buva unutar stana obuhvata mehaničko uklanjanje svih faza u razvitku<br />
buve, ubijanje svih zaostalih odraslih jedinki i sprečavanje nezrelih oblika da se razviju.<br />
1) Da mehanički uklonite sve faze buve, usisajte stan temeljno, vrećicu iz usisivača<br />
stavite u plastičnu vrećicu i bacite je (još bolje, spalite je). Usisavanje mora da bude sistematično -<br />
svakodnevno prometne oblasti, nedeljno ostale. Procenjuje se da usisavanje može da ukloni svih<br />
88
50% buvljih jaja. NEMOJTE da u usisivač dospeju kuglice protiv moljaca ili ogrlice protiv buva,<br />
pošto mogu da se jave otrovna isparenja.<br />
2) Upotrebite otrov za odrasle jedinke da ubijete preostale odrasle buve. On može<br />
da bude u obliku praška za tepih, dima ili spreja. Ponekad moraju da se upotrebe kombinacije ovih<br />
proizvoda. Dimna sredstva su posebno dobra za velike otvorene prostore. Sprejevi mogu da<br />
dostignu mesta koja dimna sredstva ne mogu. Pažljivo odaberite proizvod koji koristite, uzimajući<br />
u obzir prisustvo dece, riba, ptica, osoba sa astmom i t.d. Veterinar može da Vam pomogne u<br />
izboru prikladnog proizvoda (meni je veterinarka „hladno” prodala permetrinski prašak protiv buva, a videćete<br />
kasnije da je permetrin (piretroid) ZABRANJEN za mačke).<br />
3) Da sprečite razvoj nezrelih oblika biće potrebno da koristite sprejeve i dimna<br />
sredstva, koji sadrže regulator rasta insekata. Mnogi sprejevi i dimna sredstva sadrže i otrove za<br />
odrasle i regulatore rasta.<br />
4) Ne zaboravite da nedeljno operete posteljinu Vaše maze i da prostor obradite<br />
regulatorom rasta insekata, a po mogućnosti i otrovom za odrasle.<br />
5) Ne zaboravite, takođe, da očistite i obradite Vaš automobil, nosiljku za mačku,<br />
garažu i podrum i svako drugo mesto gde Vaša maza provodi vreme.<br />
Sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da tromesečna primena preparata „Frontline” na<br />
ljubimcima u domaćinstvu, bez ikakvog dodatnog tretmana, uspešno dovodi do uništavanja buva i u unutrašnjem<br />
okruženju. Kako? Dovoljno je da buve, koje su se u međuvremenu izlegle iz jaja ili pupa skoče na ljubimca i odmah<br />
budu zatrovane i uništene! Kada sam čitao brošuru o tome, u vreme kada se „Frontline” pojavio kod nas, mislio sam<br />
da je u pitanju preterana reklama. Kasnije sam se lično uverio da je to tačno i stoga Vam ovaj preparat preporučujem<br />
od sveg srca.<br />
Kontrola buva u spoljašnjem okruženju<br />
Kontrola buva u spoljašnjem okruženju obuhvata obradu dvorišta i prostora oko<br />
boravišta ljubimaca. Buve vole vlažne prostore, tople i senovite i gde ima organskog materijala.<br />
Biće posebno tamo gde ljubimci provode većinu svog vremena. Usredsredite se na takva mesta.<br />
Sakupite sve organske materije kao što je lišće, slama, trava, reznice i t.d. da biste rasturili buvlja<br />
boravišta i omogućili da sredstva protiv buva i krpelja nesmetano prodiru.<br />
Prilikom odabiranja sredstva treba, kao i uvek, voditi računa da ne sadrži hemikalije<br />
koje su opasne za mačke. Zato može da Vam bude od koristi kratki prikaz hemikalija najčešće<br />
korišćenih za suzbijanje buva i krpelja. Pogledajte šta sadrži sredstvo koje želite da koristite, pa u<br />
prikazu proverite da li je ono bezopasno za mačke. Ako sredstvo sadrži hemikalije za koje ne znate<br />
da li su bezopasne, NE KORISTITE GA.<br />
Kontrola buva na Vašem ljubimcu<br />
Postoji više načina da na Vašem ljubimcu primenite proizvod za kontrolu buva i<br />
krpelja, uključujući one koji se koriste jednom mesečno, sprejeve, praškove, šampone, ogrlice, ili<br />
oralne, odnosno injekcione proizvode.<br />
Normalno je videti žive buve na ljubimcu odmah posle primene sredstva. Kod<br />
svakog proizvoda koji se primenjuje direktno na ljubimca, neophodno je da buve prošetaju kroz<br />
krzno da bi došle u dodir sa insekticidom. Tada će da skoče sa ljubimca i da uginu u travi, ili na<br />
podu. Pojavljivanje buva može da se nastavi čak i mesecima posle primene sredstva, zavisno od<br />
buvlje populacije.<br />
Sredstva za primenu jednom mesečno: Ovi insekticidi se nanose na malu površinu<br />
na vratu životinje i verovatno su najjednostavniji proizvodi za primenu, a uopšte najduže traju.<br />
Neki ubijaju buve i krpelje, dok drugi samo buve. Neki pored insekticida sadrže i regulatore rasta,<br />
zato proverite etiketu. Primeri: BioSpot, Advantage, FrontlineTopSpot.<br />
89
Sprejevi: Sprejevi za kontrolu buva i krpelja mogu da budu u obliku aerosola ili<br />
bočica sa pumpicom. Većina mačaka više voli bočice sa pumpicom, jer šištanje aerosola može<br />
previše da zvuči kao šištanje druge mačke. Ako morate da koristite aerosol, biće korisno ako prvo<br />
poprskate krpu, a onda mačku natrljate tom krpom. Kada koristite sprej, nije potrebno da ljubimca<br />
natopite njime, već samo da poprskate sve delove tela. Oko očiju i ušiju nanosite sprej primenom<br />
loptice od vate koju najpre poprskate. Koliko često ćete da koristite sprej zavisi od proizvođačkog<br />
uputstva. Radite na dobro provetrenom mestu.<br />
Praškovi: Jednostavni su za upotrebu, ali mogu da naprave nered. Ako Vi ili Vaš<br />
ljubimac imate astmu, praškovi možda nisu najbolji izbor, pošto mogu de se udahnu. Koristite ih u<br />
dobro provetrenom prostoru.<br />
Kupke: Primenjuju se na celu životinju. Imaju izvesno produženo dejstvo. Vodite<br />
računa da ne dospeju u uši i oči. Sve u svemu, nisu baš pogodni za mačke, jer je njihova „sklonost”<br />
prema kupanju nadaleko poznata.<br />
Šamponi: Važi isto što i za kupke.<br />
Ogrlice: Mogu da budu efikasne, ali moraju da se pravilno upotrebe. Da bi se dobio<br />
pravi stepen udobnosti, treba da možete da provučete dva prsta između ogrlice i vrata Vašeg<br />
ljubimca. Posle pravilnog postavljanja, otsecite sav višak. U protivnom, sam ljubimac ili druge<br />
životinje mogu da pokušaju da žvaću ovaj kraj. Pročitajte uputstvo da vidite trajnost ogrlice, jer<br />
mnoge gube efikasnost ako se ukvase i slično. Proveravajte da li se ispod ogrlice javlja<br />
nadraženost kože. Da li ogrlica sadrži preparat koji je dozvoljen za mačke? Možda ćete morati da<br />
odaberete neki drugi proizvod.<br />
Oralni i injekcioni proizvodi: Proizvod koji sadrži sredstvo za suzbijanje razvitka<br />
insekata dostupan je u obliku tableta i kao injekcioni. Tablete sa daju jednom mesečno; injekcija se<br />
daje svakih 6 meseci. Upamtite, ovi proizvodi ne ubijaju odrasle buve, tako da ako ima buva (a ne<br />
samo jaja i larvi), MORATE da upotrebite nešto što će da ih ubije.<br />
Češljevi za buve: Ljudi ih često previđaju kao koristan alat za uklanjanje buva.<br />
Potpuno su neotrovni pa su najbolje sredstvo za upotrebu na bolesnim, trudnim ili mladim<br />
ljubimcima. Odaberite češalj sa bar 12 zuba po centimetru. Očešljajte ljubimca, a zatim sakupljene<br />
buve istresite u vodu sa deterdžentom, koji će da ih pobije. Nedostatak ovog metoda je što zahteva<br />
puno vremena, a nije efikasan kod mačaka koje su preosetljive na ujed buve.<br />
PREVENCIJA PREVENCIJA PREVENCIJA<br />
Najbolji način za kontrolisanje buva je prevencija. Hemikalije koje imaju osobinu<br />
da odbijaju buve su piretrini i permetrin (permetrin, t.j. piretroidi, NE SMEJU da se upotrebljavaju<br />
na mačkama). Korišćenje proizvoda koji sadrže ove insekticide zadržaće buve na odstojanju i<br />
sprečiti nastajanje problema.<br />
Redovna upotreba regulatora rasta insekata smanjiće rizik od pojavljivanja i<br />
naseljavanja buva.<br />
Ako se Vaš ljubimac igrao sa drugim životinjama, ili je bio na mestima gde može<br />
da se pretpostavi da ima buva, posle igre ga odmah treba očistiti od buva koje je možda tom<br />
prilikom nakupio.<br />
Potpuno eliminisanje buva kod ljubimaca koji se slobodno kreću i redovno borave<br />
van kuće je teško. Kod ovakvih slučajeva jedino efikasno sredstvo su preparati koji se jednom<br />
mesečno nanesu na kožu na vratu mačke (najbolji su oni na bazi fipronila, n.pr. „Frontline”), koji<br />
će dovoljno da štite mačku, ali neće sprečiti donošenje buva u kuću.<br />
90
KRPELJI<br />
ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I<br />
PRENOŠENJE BOLESTI<br />
Krpelji nisu insekti kao buve, muve ili vaške, već su aranidi, kao pauci. Na svetu<br />
postoji približno 850 vrsta krpelja. Naučnici su krpelje na osnovu njihove strukture klasifikovali u<br />
dve familije. Familija Argasidae sadrži krpelje argaside, koji su mekog oklopa. Njihovom telu<br />
nedostaje tvrda ljuska, koja je spoljni zaštitni prekrivač koga neki krpelji imaju. Argasidi takođe<br />
imaju glavu sa donje strane i kada se gledaju odozgo glava ne može da im se primeti.<br />
Druga familija krpelja zove se Ixodidae i ovi krpelji imaju tvrd spoljni pokrivač.<br />
Anatomija i životni ciklus krpelja<br />
Svi krpelji imaju tri para nogu u nezreloj fazi života i četiri kad odrastu. Oni<br />
gamižu, ali ne mogu da lete. Krila ne postoje. Krpelji poseduju čulni aparat zvan Halerov organ.<br />
Ova struktura oseća miris, toplotu, vlažnost - i Vas. Eto kako krpelji pronalaze izvor hrane. Oni se<br />
penju na visoku travu i kada osete životinju u blizini, uspuzaju se na nju.<br />
Ishrana krpelja se sastoji od krvi i samo krvi. Vaše krvi, pseće krvi, mačje krvi, i što<br />
više krvi. Krpelj usadi delove svoje vilice u kožu životinje (ili vašu kožu) i sisa krv. Osim za<br />
ishranu jaja, krpelju je krv potrebna za napredovanje u svakoj fazi u nizu u njegovom životnom<br />
ciklusu.<br />
Većina krpelja su ono što nazivamo „krpelj tri domaćina”, to jest, za vreme<br />
njihovog razvitka koji traje dve godine hrane se na tri različita domaćina. Svi krpelji imaju četiri<br />
faze životnog ciklusa: jaje, larva, nimfa i odrasli. Pogledajmo životni ciklus jelenjeg krpelja, kao<br />
primer.<br />
Odrasle ženke jelenjeg krpelja u proleće polažu jaja na zemlju. Svaka ženka krpelja<br />
položi približno 3000 jaja. Kasnije u leto (zavisno od vlage i temperature), jaja se izlegu u larve.<br />
Larve, koje su manje od tačke na kraju ove rečenice, pronađu životinju (prvi domaćin, obično ptica<br />
ili glodar), žive od njegove krvi nekoliko dana, onda se otkače i padnu natrag na zemlju. Kod<br />
jelenjeg krpelja ovo se obično događa u avgustu. U zemlji dobro uhranjena larva prelazi u drugu<br />
fazu, koja se zove nimfa.<br />
Nimfe ostaju neaktivne tokom zime i u proleće se aktivnost nastavlja. Nimfa sada<br />
nalazi životinju (drugog domaćina - glodara, kućnog ljubimca, čoveka) i ponovo se hrani. Jednom<br />
dobro nahranjena, nimfa se otkačinje i pada nazad na zemlju. Ovde se preobražava u odraslu<br />
jedinku. I mužjak i ženka sada nalaze novu životinju (trećeg domaćina - glodara, jelena, kućnog<br />
ljubimca ili čoveka), hrane se krvlju i pare se. Dobro uhranjeni padaju opet na zemlju. Mužjak<br />
umire, dok ženka preživljava zimu i u proleće polaže jaja, upotpunjujući ciklus.<br />
Ako odrasli ne mogu da nađu životinju domaćina da se hrane u jesen, preživeće u<br />
trulom lišću do sledećeg proleća, kada će se hraniti, pariti i proizvesti jaja.<br />
Druge vrste krpelja mogu da imaju drugačiji sezonski raspored aktivnosti nego<br />
jelenji krpelj, koji je uzet samo kao jedan primer.<br />
Bolesti koje prenose krpelji<br />
Krpelji mogu da prenose sledeće bolesti:<br />
1) Babeziozu (piroplazmozu)<br />
2) Citozoonozu<br />
3) Erlihiozu<br />
91
4) Hemobartonelozu<br />
5) Hepatozoonozu<br />
6) Lajmsku bolest<br />
7) Tularemiju<br />
Uklanjanje krpelja<br />
Da biste uklonili pričvršćenog krpelja, upotrebite par pinceta finog vrha (ili<br />
specijalni instrument za uklanjanje krpelja). Ovo Vam omogućava uklanjanje krpelja bez gnječenja<br />
njegovog tela. Ovo je važno jer ne želite da smrvite krpelja i naterate štetne bakterije da napuste<br />
krpelja i pređu u krvotok.<br />
Uhvatite krpelja za glavu ili delove vilica baš tamo gde prodiru u kožu. Ne hvatajte<br />
krpelja za telo.<br />
ga povlačite.<br />
Povucite čvrsto i ravnomerno, bez trzanja, direktno napolje. Ne uvrćite krpelja dok<br />
Primena metoda kao što je vazelin, vrela šibica ili alkohol NEĆE da natera krpelja<br />
da „odstupi”. U stvari, ovi nadražaji mogu da nateraju krpelja da izluči još više zarazne pljuvačke<br />
u ranu.<br />
Posle uklanjanja krpelja, uronite ga u alkohol, da biste ga ubili. Krpelji se NE<br />
UBIJAJU puštanjem u toalet.<br />
Očistite ugriznu ranu dezinfekcionim sredstvom. Ako želite, možete da upotrebite i<br />
mast sa kombinovanim antibioticima.<br />
Dobro operite ruke.<br />
Ne koristite prste za uklanjanje ili bacanje krpelja. NEMOJTE da gnječite krpelja<br />
prstima. Sadržaj krpelja može da bude uzročnik bolesti.<br />
Posle uklanjanja krpelja nije neobično da se javi reakcija na koži. Malo spreja sa<br />
hidrokortizonom pomoći će da se ublaži nadraženost, ali može da prođe sedmica, pa i više, dok<br />
mesto ne zaceli. U nekim slučajevima ujed krpelja može da postane neprekidni ožiljak, ostavljajući<br />
ćelavu površinu. Ovaj nadražaj kože potiče od razorne pljuvačke krpelja. On nije posledica<br />
otkidanja glave krpelja. Ne brinite zbog glave krpelja koja ostaje u koži; to se retko dešava.<br />
Oteklina nastaje zbog otrovne pljuvačke, ne zbog otrovne glave.<br />
SASTOJCI U PROIZVODIMA ZA KONTROLU<br />
BUVA I KRPELJA<br />
Verovatno ni jedna oblast veterine nije toliko naglo napredovala kao kontrola buva i<br />
krpelja. Buve su postale otporne na mnoge proizvode, a sa eksplozijom broja buva, potrebni su<br />
ogromni napori da bi se uspostavila kontrola. Krpelji mogu da prenesu mnoge bolesti, tako da<br />
kontrola krpelja takođe dobija sve više pažnje. Današnji insekticidi za kućne ljubimce su načinili<br />
veliki napredak i otkriven je veliki broj raznih smesa. Cilj ovog članka je da objasni neke<br />
uobičajene aktivne sastojke koji se nalaze na etiketama raznih šampona, kapi, sprejeva, pudera i<br />
t.d.<br />
Piretrini<br />
Piretrini su najčešće korišćeni insekticidi u današnjim proizvodima za kontrolu buva<br />
i krpelja, a koriste se kao insekticidi preko 100 godina. Piretrini su prirodni ekstrakti napravljeni<br />
od cvetova biljaka roda hrizantema. Ove biljke rastu u prirodi na Srednjem istoku, Evropi, Japanu i<br />
92
najvažnije, u Keniji. Postoji šest različitih piretrina: piretrin I i II, cinevin I i II i jasmolin I i II. U<br />
proizvodima za kontrolu buva i krpelja se uopšteno nazivaju „pyrethrin” t.j. „piretrin”.<br />
Način delovanja: Piretrini deluju na nervni sistem insekata što ima za rezultat<br />
ponovljeno i produženo paljenje nerava. To se postiže delovanjem na protok natrijuma izvan<br />
nervnih ćelija.<br />
Primena: Piretrini se koriste za kontrolu krpelja, buva, vaši i komaraca.<br />
Uglavnom se nalaze u proizvodima koji se direktno primenjuju na ljubimca. Proizvodi za<br />
domaćinstvo obično sadrže ili piretrine, kombinaciju piretrina i permetrina, ili piretrine plus<br />
sinergist. Sinergisti su hemikalije koje pospešuju delovanje drugih lekova. Sinergist najčešće<br />
korišćen sa piretrinima je piperonil butoksid.<br />
Bezbednost: Hidroliza i razlaganje svih piretrina stomačnom kiselinom je lako,<br />
tako da je otrovnost koja sledi usled gutanja od strane ljubimaca vrlo niska. Trovanja, mada retka,<br />
ipak se javljaju. Mačka (ili pas) zatrovana piretrinima će obično da balavi, drhti, povraća i možda<br />
da se ukoči. Znaci trovanja će uglavnom da nestanu posle 24 časa. Ni posle niza godina upotrebe u<br />
jednoj velikoj veterinarskoj bolnici (u kojoj rade autori teksta - prim. prev.) nije bilo ni jednog slučaja<br />
trovanja piretrinom, tako da se smatra da su piretrini najbezbedniji sastojci koji postoje. Ako treba<br />
tretirati mlade, dojilje ili trudne životinje, treba se opredeliti za smesu na bazi piretrina.<br />
Piretroidi (n. pr. permetrin)<br />
Piretroidi su sintetičke piretrinske smese. To znači da su proizvedeni u laboratoriji i<br />
nisu ekstrakti prirodnog bilja. Tri uobičjena sintetička piretrina su aletrin (allethrin), rezmetrin<br />
(resmethrin) i permetrin (permethrin). Prva dva se obično koriste za ubijanje letećih insekata, dok<br />
se permetrin koristi za kontrolu buva i krpelja. Permetrin sporije deluje od prirodnih piretrina, ali<br />
ima duže dejstvo.<br />
Način delovanja: Piretroidi, kao i piretrini, utiču na nervni sistem insekata,<br />
prouzrokujući ponavljana paljenja nerava.<br />
Primena: Koriste se za kontrolu buva, krpelja, vaši i komaraca. Kao dodatak<br />
uništavanju ovih parazita, takođe deluju odbijajuće. Zbog toga što permetrini duže traju od<br />
piretrina, obično se nalaze u sprejevima i drugim proizvodima namenjenim sporijem, ali<br />
dugotrajnijem dejstvu. Permetrini se rastvaraju u uljima, ali ne i u vodi. To se koristi za<br />
pospešivanje raznošenja piretroida po telu životinje i za produžavanje njegove aktivnosti, n. pr.<br />
jednomesečna kapaljka za pse. Piretroidi NE SMEJU de se koriste na mačkama, pogotovu<br />
mačićima.<br />
Piretroid koji se često koristi kod zaštite okruženja od buva je fenvalerat.<br />
Bezbednost: Piretroidi se teže razgrađuju od piretrina, što njihovu otrovnost, mada<br />
je mala, čini većom od otrovnosti piretrina. Kao i kod bilo kog pesticida, neke životinje mogu da<br />
ispolje privremenu osetljivost tamo gde je proizvod primenjen. Pacijent sa trovanjem piretroidom<br />
će da balavi, drhti, povraća i možda da se koči. Ako se ovo desi, konsultujte svog veterinara.<br />
Kada se primenjuju na spoljnom okruženju, piretroidi su vrlo bezbedni jer ih tlo ne<br />
upija. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da će fenvalerat „izazvati problem jedino u slučaju<br />
prosipanja”.<br />
Organofosfati ( i organokarbamati)<br />
Organofosfati su još jedna klasa hemikalija koje imaju široku primenu kao<br />
insekticidi, u poljoprivredi ali i kod ljubimaca. Obično korišćeni organofosfati i organokarbamati<br />
obuhvataju dihlorvos, citioat, diazinon, malation, karbaril (sevin), fention i prolat.<br />
93
Način delovanja: Organofosfati deluju blokiranjem inhibicije nerava, t.j. kada je<br />
prisutan organofosfat nerv koji je upaljen će nastaviti da bude upaljen.<br />
Primena: Organofosfati se koriste za kontrolu termita i imaju mnoge primene u<br />
poljoprivredi, uključujući kontrolu parazita kod stoke. Ima ih i u proizvodima za kontrolu mrava.<br />
Organofosfati i organokarbamati NE SMEJU da se koriste na mačkama.<br />
Bezbednost: Organofosfati i organokarbamati su klasa insekticida koji će<br />
najverovatnije da izazovu toksične reakcije kod ljubimaca. Ako se na životinju primene na nivou<br />
koji izaziva toksičnost (ili ih ona proguta), životinja će da doživi nervnu poremećenost. Takva<br />
životinja će da balavi, drhti, tetura se, možda da se koči. Postoji protivsredstvo za suzbijanje ovih<br />
efekata.<br />
Imidakloprid<br />
Ovo je još jedan novi insekticid koji je u drugačijoj klasi hemikalija. Proizvod<br />
Advantage sadrži imidakloprid.<br />
Način delovanja: Kao većina insekticida, imidakloprid utiče na rad nervnog<br />
sistema. On blokira nervne prijemnike. Uništava buve, ali na krpelje nema uticaj.<br />
Primena: Najčešće se koristi kao insekticid za jednomesečnu upotrebu kod<br />
mačaka i pasa. Meša se sa uljnim nosačem i smešta se u koren dlake, odakle se polako oslobađa.<br />
Bezbednost: Spada u bezbedne hemikalije, ali kao i kod ostalih insekticida, neki<br />
ljubimci mogu da razviju osetljivost na ovaj proizvod.<br />
Arilheterocikli (n. pr. Fipronyl)<br />
Fipronyl je najčešće korišćeni proizvod u ovoj relativno novoj grupi sintetičkih<br />
insekticida, kao što je Frontline TopSpot.<br />
Način delovanja: Arilheterocikli blokiraju prolazak hlora kroz ćelije nervnog<br />
sistema insekata i ovo rezultuje paralizom.<br />
Primena: Fipronyl se obično koristi kao jednomesečni insekticid na mačkama i<br />
psima, za uništavanje buva i krpelja. Fipronyl se uglavnom meša sa uljnim nosačem a supstanca se<br />
sakuplja u korenu dlake, odakle se postupno oslobađa.<br />
Bezbednost: Kao i kod ma kog pesticida, neke životinje mogu da pokažu<br />
privremenu osetljivost na mestu primene proizvoda. Neke životinje mogu da razviju mnogo<br />
snažniju osetljivost i ako je tako, treba konsultovati veterinara.<br />
Frontline se danas smatra jednim od najbezbednijih preparata, zato ga preporučuju i na<br />
Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Piretrini su, naravno, najbezbedniji, ali teško da ćete kod nas uspeti da nađete i<br />
jedan proizvod zasnovan na piretrinima, osim toga piretrini ne pružaju produženu zaštitu kao Frontline (1 mesec).<br />
Nažalost, Frontline je za naše prilike relativno skup (pakovanje za mačku, od 0,5ml, košta oko 5 evra). Šta ako imate<br />
veći broj mačaka? Evo saveta: kupite pakovanje za najvećeg psa (4,02ml, sastav proizvoda apsolutno identičan sa<br />
onim za mačke) i jedan pravi insulinski (zbog izuzetne preciznosti) špric sa iglom. Probušite iglom foliju na zgodnom<br />
mestu, usisajte 0,5ml preparata, skinite iglu i na preporučeno mesto (koža na vratu) istisnite preparat. (Naravno,<br />
zadržite mačku izvesno vreme, jer ako je odmah pustite ona će snažnim trešenjem glave da otrese nešto preparata.)<br />
Ponovite postupak za ostale mačke. Na ovaj način ste „namirili” 8 mačaka po ceni od oko 8,5 evra, jer ovo ogromno<br />
pakovanje košta samo toliko! Ako imate manje od 8 mačaka, slobodno rupicu napravljenu iglom zalepite selotejpom,<br />
pa preparat sačuvajte za idući mesec.<br />
Regulatori rasta i potiskivači razvitka<br />
Ovo su relativno nove komponente proizvoda protiv buva i krpelja. Regulatori rasta<br />
obuhvataju metopren, fenoksikarb i piriproksifen. Potiskivači razvitka obuhvataju lufenuron i<br />
diflubenzuron.<br />
94
Način delovanja: Ove supstance se razlikuju od tradicionalnih sastojaka proizvoda<br />
protiv buva u tome što je njihova glavna aktivnost protiv nezrelih oblika buve. Supstance iz prve<br />
grupe imitiraju mladalačke hormone rasta buve. Ovaj hormon sprečava buvu da se razvije u zreliji<br />
(viši) oblik. Kada se nivo mladalačkog hormona rasta smanji, oblik larve sazreva. Supstanca<br />
sprečava sazrevanje i tako nezreli oblici ne mogu da se preobraze, pa nastupa smrt.<br />
Potiskivači razvitka sprečavaju sintezu supstance zvane hitin. Hitin je neophodan za<br />
formiranje tvrdog spoljnog omotača buve. Bez hitina, nema ni buve.<br />
Primena: Primetili ste da ove supstance ne uništavaju odrasle buve, tako da za<br />
potpunu delotvornost treba da se koriste zajedno sa proizvodom koji ubija odrasle buve. Ako<br />
postoji mali rizik od zaraze buvama, ove supstance mogu da budu dovoljne za sprečavanje te<br />
zaraze. Međutim, ako problem buva već postoji, ili je rizik visok, najbolje je koristiti takođe otrov<br />
za odrasli oblik.<br />
U ovom trenutku nema efikasnih regulatora rasta i potiskivača razvitka koji bi<br />
delovali na krpelje.<br />
Bezbednost: Pošto ove hemikalije imitiraju hormone insekata i menjaju proces koji<br />
isključivo postoji kod insekata, one su krajnje bezbedne.<br />
Amitraz<br />
Amitraz je sastojak koji se koristi u kapaljci, protiv šuge. Takođe se pokazao visoko<br />
efikasnim kada se koristi kao sastojak u psećim ogrlicama protiv krpelja. Ima malo, ili nikakvo,<br />
dejstvo na buve, tako da se koristi samo protiv krpelja.<br />
Način delovanja: Amitraz pripada grupi medikamenata zvanih formamidini i<br />
sastojak je u preventivnim ogrlicama. Formamidini ubijaju krpelje delovanjem na njihove nerve.<br />
Primena: Amitraz se pokazao sposobnim da ubije krpelje koji su postali otporni na<br />
tradicionalnije smese, kao što su organofosfati. Amitraz se dobro rasprostire po celoj koži, čak i<br />
kod velikih pasa. Većinu krpelja amitraz usmrti pre pričvršćenja, ili ako se zakače, bivaju usmrćeni<br />
u roku od 24 časa, sprečavajući na taj način prenošenje lajmske bolesti. Ogrlice protiv krpelja koje<br />
sadrže amitraz mogu da se koriste istovremeno sa mnogo drugih proizvoda protiv buva i krpelja,<br />
samo najpre treba proveriti šta piše na etiketama ovih proizvoda.<br />
Bezbednost: Ogrlice koje sadrže amitraz su vrlo bezbedne ako se koriste pravilno.<br />
Ogrlica mora da se postavi tako da možete da stavite dva prsta između ogrlice i vrata životinje - ni<br />
manje ni više. Višak koji preostane morate da odsečete.<br />
Selamektin<br />
Način delovanja: Selamektin uništava insekte blokiranjem prenosa nervnih<br />
signala. Preparat ulazi u krvotok kroz kožu. Tu se zadržava, štiteći od bolesti srčanog crva, prolazi<br />
do gastrointestinalnog trakta gde može da usmrti neke crevne parazite, pa prelazi u lojne žlezde i<br />
zatim na dlaku i kožu, gradeći zaštitu protiv buva i izvesnih kožnih parazita i krpelja.<br />
Primena: Selamektin je lokalni insekticid koji se koristi za tretman i prevenciju<br />
buva, ušnog šugarca, nekih unutrašnjih parazita i nekih vrsta krpelja i za prevenciju bolesti srčanog<br />
crva. Preko 98% buva na ljubimcu biva usmrćeno u roku od 36 časova posle primene.<br />
Bezbednost: Selamektin je bezbedan za upotrebu na mladim mužjacima i ženkama i<br />
trudnim ženkama i dojiljama. Ne koristite ga na štencima i mačićima koji su stari manje od 6<br />
nedelja. Oprezno ga koristite na bolesnim, slabim ili omršavelim životinjama, ili životinjama sa<br />
oštećenom ili nadraženom kožom.<br />
95
Nitenpiram<br />
Nitenpiram je dopušten za uništavanje buva kod pasa i mačaka.<br />
Način delovanja: Nitenpiram utiče na rad provodnika nervnog sistema insekata,<br />
blokirajući nervne prijemnike (receptore).<br />
Upotreba: Dopušta se za upotrebu kod pasa i mačaka starijih od 4 nedelje i težih od<br />
900 grama. Nitenpiram počinje da ubija odrasle buve koje su na životinji u roku od 30 minuta.<br />
Vršni efekat po primeni sredstva je oko 3 sata za psa i oko 4 sata za mačku. To je vrlo korisno u<br />
nekim okolnostima, kao pre operacija. Takođe pomaže da ljubimci ne donesu buve sa izložbi, ili<br />
izleta do parka. Ljubimcu može da se da tableta pre odlaska u park, ili pre povratka kući sa<br />
udaljene izložbe. Sve buve na Vašem ljubimcu biće mrtve u roku od nekoliko časova. Preparat se<br />
izlučuje iz tela u roku od 24 časa.<br />
Bezbednost: Preparat se pokazao veoma bezbednim. Bezbedan je za štenad i<br />
mačiće stare 4 nedelje ili više, teške 900 grama ili više, isto kao i za trudne kuje ili dojilje.<br />
96
CREVNI PARAZITI<br />
Moram da se izvinim čitaocima zbog naziva nekih parazita. Svi nose <strong>latin</strong>ska imena (jer tako je i u<br />
tekstovima koje sam prevodio), dok neki pored toga nose i nazive kakve imaju na engleskom, samo što su ovi<br />
prevedeni (na primer „kukičaste gliste”). Žao mi je ako ovi nazivi ne odgovaraju domaćim, ali ja domaće nazive<br />
nisam uspeo da saznam. Odatle nazivi koji su samo prevedena engleska imena. Izdvojene su dve posebne grupe<br />
parazita - nematode (oble gliste) i cestode (pantljičare), jer se sa njima najčešće i srećemo.<br />
NEMATODE<br />
U klasifikaciji živog sveta to izgleda ovako (prema "Encyclopaedia Britannica", na nekom<br />
drugom mestu ćete možda da nađete drugačiju klasifikaciju):<br />
Carstvo Animalia (životinje)<br />
Potcarstvo Eumetazoa<br />
Kolo Aschelmintes<br />
Klasa Nematoda<br />
Potklasa Secernentea<br />
Red Ascaridida<br />
Rod Toxocara<br />
Vrste: Toxascaris leonina<br />
Toxocara canis<br />
Toxocara cati<br />
Red Strongylida<br />
Rod Ancylostoma<br />
Vrste: Ancylostoma tubaeforme<br />
Ancylostoma brasiliense<br />
Ancylostoma caninum<br />
Familija Strongyloididae<br />
Rod Strongyloides<br />
Vrste: Strongyloides tumefaciensis<br />
Strongyloides stercoralis<br />
Potklasa Adenophorea<br />
Red Enoplida<br />
Rod Trichinella<br />
Vrste: Trichinella spiralis<br />
Rod Trichuris<br />
Vrste: Trichuris vulpis<br />
Trichuris campanula<br />
Trichuris serata<br />
Ovako su klasifikovane oble gliste sa kojima vodimo borbu za zdravlje svojih<br />
ljubimaca, ali i ljudi koji su u dodiru sa njima.<br />
98
VALJKASTE GLISTE<br />
(Toxascaris leonina, Toxocara cati, Toxocara canis)<br />
Valjkaste gliste, često zvane „askaride”, su najčešći paraziti probavnog trakta<br />
mačaka i pasa. Postoje 3 vrste valjkastih glista koje napadaju mačke ili pse i sve imaju domaćineprenosioce.<br />
Vrsta Primarni domaćin Domaćinprenosilac<br />
Toxascaris leonina<br />
(lavlja valjkasta glista)<br />
Toxocara cati<br />
(mačja valjkasta glista)<br />
Toxocara canis<br />
(pseća valjkasta glista)<br />
Pas, mačka, lisica i drugi<br />
divlji mesojedi<br />
Mali glodari<br />
Mačka Mali glodari, bube,<br />
gliste iz zemlje<br />
Pas, lisica Mali glodari<br />
Sve ove valjkaste gliste su široko rasprostranjene. Od velikog su značaja za mlade<br />
životinje i u odgajivačnicama. Pošto mogu da izazovu bolest kod ljudi, takođe su veoma važne i za<br />
naše zdravlje.<br />
Čak i ptice i gmizavci mogu da imaju valjkaste gliste, mada su one drugačijeg roda i<br />
vrsta nego što su one kod mačaka i pasa. Odrasle valjkaste gliste žive u tankom crevu domaćina i<br />
njihova jaja su veoma sličnog izgleda. Sve valjkaste gliste su plodne i zaražena životinja može<br />
svakodnevno da sa fekalijama izbacuje milione jaja. Valjkaste gliste se, međutim, razlikuju svojim<br />
životnim ciklusima. Ove razlike su vrlo važne kada se radi o uništavanju ovih parazita kod naših<br />
ljubimaca.<br />
T. leonina: Od svih valjkastih glista, ova ima najprostiji životni ciklus. Pošto<br />
životinja proguta zarazna jaja, ona se izlegu i larve sazrevaju unutar tankog creva i njegovih<br />
zidova. Odrasla ženka gliste polaže jaja koja se izbacuju sa fekalijama. Jaja postaju zarazna pošto<br />
provedu u spoljnoj sredini bar 3-6 dana. Životinje se zaražavaju tako što pojedu nešto što je<br />
zagađeno zaraznim fekalijama.<br />
Miševi mogu da odigraju ulogu domaćina prenosioca. Glodar proguta jaja, ona se<br />
izlegu i larve se sele kroz tkiva glodara. Ako mesojed pojede glodara, larve se oslobađaju u<br />
probavnom sistemu mesojeda i razvijaju se u odrasle gliste unutar tankog creva.<br />
T. cati: Ove gliste imaju mnogo složeniji životni ciklus i vrlo delotvoran način za<br />
prenošenje svoje vrste sa generacije na generaciju. Pogledajmo.<br />
Životinja može da se zarazi sa T. cati na nekoliko načina: gutanjem jaja, gutanjem<br />
domaćina-prenosioca ili preko larvi u mleku.<br />
Gutanjem jaja: Pošto je mačka progutala jaja, ova se izlegu i larve prodiru u zid<br />
tankog creva. Larve se sele kroz sistem krvotoka i odlaze ili u respiratorni sistem, ili u druge<br />
organe i tkiva tela. Ako prodru u telesna tkiva, mogu da se učaure (okruže se zidom i postanu<br />
neaktivne). U tkivima mogu da ostanu učaurene mesecima pa i godinama. Ova seoba se najčešće<br />
viđa kod starijih mačaka. Kod vrlo mladih mačića, larve se sele iz krvotoka u respiratorni sistem,<br />
odakle bivaju iskašljane i zatim progutane i tako se vraćaju u želudac. Tamo larve sazrevaju u<br />
odrasle jedinke. Odrasle gliste polažu jaja koja iz životinje bivaju izbačena sa fekalijama. Jajima<br />
T. cati je potrebno da ostanu u spoljnoj sredini 10 - 14 dana pre nego što postanu zarazna.<br />
99
Gutanjem domaćina-prenosioca: Ako mačka proguta domaćina-prenosioca, kao što<br />
je glista iz zemlje ili buba, koje imaju u sebi učaurene larve, seoba larvi je slična kao kada su<br />
progutana jaja. Larve se oslobađaju iz domaćina-prenosioca pošto je ovaj progutan. Larve ulaze u<br />
krvotok i prelaze bilo u razna tkiva, bilo u respiratorni sistem. Isto važi i ako mačka pojede<br />
domaćina-prenosioca kao što je miš.<br />
Larvama preko mleka: U vreme pre porođaja uspavane larve majke mogu da počnu<br />
sa seobom u mlečne žlezde i mleko. Mačići mogu da se zaraze preko mleka dok su dojeni.<br />
Progutane larve sazrevaju u crevu mačeta. Ako larve budu izbačene sa fekalijama mačeta pre nego<br />
što sazru, one mogu da zaraze majku dok liže mladunca.<br />
Otprilike 4 nedelje pošto je mačka pojela zarazna jaja, odrasla glista je zrela u crevu<br />
životinje i pojavljuje se nova generacija jaja.<br />
T. canis: Životni ciklus T. canis je sličan životnom ciklusu T. Cati. U dodatku<br />
seobi u mlečne žlezde, larve koje su bile uspavane u majčinim tkivima mogu da se presele preko<br />
materice i posteljice i zaraze fetus štenca. Ovo se zove prenošenje in utero. Larve ulaze u pluća<br />
fetusa. Kada se štenac rodi, iskašljaće larve i one će sazreti u njegovom crevu. Zbog toga tako<br />
mnogo štenaca ima valjkaste gliste - zaraženi su pre rođenja!<br />
Upamtite, za sve valjkaste gliste, jaja moraju da ostanu u tlu, ili drugoj sredini,<br />
danima pa i nedeljama pre nego što postanu zarazna. Larve učaurene u domaćinovim tkivima<br />
mogu da ostanu uspavane čitav domaćinov život.<br />
Vrsta gliste<br />
Tabela sažima načine na koje se razne valjkaste gliste prenose:<br />
Jajima, putem<br />
gutanja<br />
Larvama, preko<br />
mleka<br />
Larvama, preko<br />
posteljice<br />
Larvama, preko<br />
prenosioca<br />
T. leonina Da Ne Ne Da<br />
T. cati Da Da Ne Da<br />
T. canis Da Da Da Da<br />
Odrasle gliste su dugačke obično 7-10 cm, mada neke gliste T. canis mogu da budu<br />
dugačke i do 18 cm. Odrasle mogu da se vide u fekalijama ili povraćci. Gliste su na poprečnom<br />
preseku okrugle i pomalo liče na špagete.<br />
Ženka T. canis može da proizvede 200.000 jaja dnevno.<br />
Jaja se prepoznaju u fekalijama. Za izdvajanje jaja iz ostatka stolice koristi se<br />
rastvor u kome ona isplivaju i uzorak se mikroskopski ispita. Vrlo mala razlika u izgledu jaja tri<br />
vrste valjkastih glista omogućava iskusnim osobama da ih razlikuju.<br />
Iznenađenje! Može da se desi da jaja T. cati nađemo u psećoj stolici. Kako je to<br />
moguće? Pas je počinio „poharu” mačje kutije sa peskom i pojeo fekalije (da, ponekad znaju to da<br />
urade). Jaja prolaze kroz sistem za varenje psa i nađu se u stolici.<br />
Simptomi:<br />
U crevu domaćina valjkaste gliste apsorbuju hranljive materije iz hrane koju je<br />
životinja pojela, utiču na varenje i mogu da oštete crevo. Životinje blago zaražene valjkastim<br />
glistama možda uopšte i ne pokažu ma kakve znake bolesti. Životinje sa težim zarazama mogu da<br />
oslabe, dobiju ispošćeno krzno i postanu trbušaste. Neke mogu da budu anemične i da povraćaju,<br />
ili pak imaju dijareju ili konstipaciju. Ređe, kod težih zaraza, valjkaste gliste mogu da izazovu<br />
oštećenje creva. Kod nekih životinja može da se primeti kašalj zbog seobe larvi u respiratorni<br />
sistem. Kod mladih životinja selidba larvi T. canis može da dovede do zapaljenja pluća. (Ako se<br />
100
veliki broj larvi nakupi u plućima ona počinju da luče veliku količinu sekreta, koji se izlučuje u<br />
usnu i nosnu duplju. Mačka jako intenzivno kašlje i kija, izbacujući kapi ovog sekreta na sve strane<br />
i to može da Vas zavara i navede na pomisao da je u pitanju jaka kijavica. Oči su pri tom upaljene i<br />
pune suza. Ne gubite vreme, odmah pristupite lečenju Vašeg ljubimca od crevnih parazita.)<br />
Tretman:<br />
Postoji veliki broj preparata koji ubijaju valjkaste gliste. Većina, međutim, ubija<br />
odrasle gliste a ne deluje na larve koje se sele, ili su učaurene. Zbog toga većina proizvođača ovih<br />
preparata preporučuje da se postupak čišćenja od parazita ponovi 2-4 nedelje posle prvog<br />
tretmana. Do tog vremena većina larvi, koje su se selile za vreme prvog tretmana, vratila se u crevo<br />
gde sada mogu da budu ubijene drugim tretmanom. Uobičajeni preparati i njihova delotvornost<br />
protiv valjkastih glista prikazani su na kraju poglavlja.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Jaja valjkastih glista su krajnje otporna prema uslovima u okruženju i u zaraženom<br />
tlu mogu da opstanu mesecima, pa i godinama. Ljubimce treba onemogućiti da progutaju zemlju ili<br />
ma šta drugo zaraženo jajima ovih parazita. Zbog zoonotičkog potencijala valjkastih glista, a i da<br />
biste zaštitili svog ljubimca i ostale, treba ukloniti sve izvore zaraze. Diskusija o čišćenju okoline<br />
data je malo kasnije.<br />
T. canis i T. cati predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje ljudi. Samo u<br />
Sjedinjenim državama hiljade ljudi budu zaražene svake godine. Kako se ljudi zaraze? Zaraze se<br />
gutanjem zaraznih jaja iz tla ili sa svojih ruku ili nekog drugog objekta. Velika količina jaja može<br />
da se nakupi u zemljištu gde se mačkama i psima dozvoljava defekacija. Jaja su lepljiva, pa mogu<br />
da se nakupe na rukama i pod noktima ljudi. Deca i ostale osobe sa nedovoljno higijene su<br />
najizloženiji zarazi.<br />
Upamtite, jajima Toxocare je potrebno da budu u zemlji oko dve nedelje pre nego<br />
što postanu zarazna, tako da direktni kontakt sa zaraženom životinjom uglavnom ne dovodi do<br />
prenošenja zaraze. Mladi, međutim, mogu neprestano da zagađuju celi prostor oko kutije sa<br />
peskom i čak da imaju zarazna jaja zalepljena za krzno.<br />
Ako čovek proguta jaja Toxocare, larve koje će da se izlegu mogu da se sele kroz<br />
tkiva. Larve se najčešće sele u jetru, pluća i mozak. One mogu da izazovu teška zapaljenja i<br />
mehanička oštećenja ovih organa. Ova bolest zove se „visceral larva migrans”. Znaci bolesti<br />
uključuju uvećanu jetru, povremenu temperaturu, gubitak težine i apetita i uporni kašalj. Mogu da<br />
se razviju astma ili zapaljenje pluća.<br />
Jedinstveni oblik ove bolesti je „ocular larva migrans”. Larve se sele u oko i mogu<br />
da izazovu gubitak vida pa i potpuno slepilo. Obično se javljaju kod dece starosti 7-8 godina, dok<br />
se seoba u druge organe javlja kod dece starosti 1- 4 godine. Razlog zbog koga se javlja ova<br />
razlika u uzrastima je nepoznat.<br />
Da bi se sprečilo zaražavanje ljudi, krajnje je važna higijena. Učite decu, posebno,<br />
da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvolite im da se igraju na mestima gde psi i mačke<br />
mogu da defeciraju. Ne dozvoljavajte životinjama da peščanike ili bašte koriste umesto kutija sa<br />
peskom. Čistite ljubimce od parazita prema preporukama, održavajte čistoću okoline i kontrolišite<br />
populaciju glodara.<br />
Za sve odgajivačnice (ali i domaćinstva sa velikim brojem mačaka) trebalo bi<br />
utvrditi dobar program za kontrolu valjkastih glista. Glavni izvori zaraze su larve kod dojilja, jaja u<br />
okruženju i larve u tkivima domaćina-prenosilaca. Sve ovo treba uključiti u dobar program<br />
kontrole.<br />
101
Medicinski tretman i izolacija: Vrlo teško je ukloniti učaurene larve iz ženki u<br />
nastojanju da se spreči prenošenje na potomstvo. Budući da mačići mogu da budu zaraženi tokom<br />
dojenja ali ne in utero, zaraze po rođenju mogu da se spreče blagovremenim uklanjanjem crevne<br />
infekcije majke.<br />
Tretman okoline: Kavezi treba da su nepromočivi tako da su lakši za čišćenje. Sav<br />
fekalni materijal bi trebalo ukloniti, jer organski materijal smanjuje dejstvo rastvora za čišćenje.<br />
10% rastvorom izbleđivača bi trebalo poprskati, ili sunđerom oprati prostor. Ovo bi trebalo raditi<br />
bar jednom nedeljno. Isto važi za kutije sa peskom. Rastvor izbleđivača ne ubija jaja, već skida<br />
njihov lepljivi spoljašnji sloj i omogućava njihovo lakše uklanjanje.<br />
Sve fekalije koje se nalaze napolju treba svakodnevno sakupljati. Ako tlo postane<br />
zagađeno, skoro jedina alternativa je njegovo uklanjanje i zamena, ili prevrtanje do dubine od 20-<br />
30 cm.<br />
uništavati.<br />
Zbog toga što miševi i ostali sitni glodari mogu da budu izvor zaraze, treba ih<br />
KUKIČASTE GLISTE<br />
(Ancylostoma – Uncinaria)<br />
Kukičaste gliste (ankilostome) su među najčešćim crevnim parazitima pasa i<br />
mačaka (posebno štenaca i mačića) i mogu da izazovu teške bolesti uključujući anemiju i ozbiljnu<br />
dijareju. One imaju strukture nalik na zube, ili pak pločice-sekače, kojima se pričvršćuju za crevni<br />
zid i hrane se krvlju životinje. Uobičajena imena kukičastih glista i životinje koje one zaražavaju<br />
dati su u tabeli:<br />
Latinski naziv Prevedeni naziv Zaraženi domaćin<br />
A. tubaeforme Mačja kukičasta glista Mačka<br />
A. braziliense Mačja i pseća kuk. glista Pas, mačka, lisica, čovek<br />
U. stenocephala Severna pseća kuk. glista Pas, mačka, lisica<br />
A. caninum Pseća kukičasta glista Pas, lisica, čovek (creva)<br />
Ovi paraziti mogu kod čoveka da izazovu kožnu bolest zvanu larva migrans.<br />
Kukičaste gliste su široko rasprostranjene, mada je A. braziliense uobičajenija u<br />
suptropskim i tropskim predelima, a U. stenocephala na hladnijem severu. Njihov životni ciklus<br />
ima neobičan preokret - životinje mogu da se zaraze gutanjem larvi, ali i zaraženim tlom i vodom;<br />
jedenjem zaraženog domaćina-prenosioca; pomoću larvi koje prodiru kroz kožu i larvi koje<br />
zaražavaju fetuse ili mladunce preko materice, odnosno mlečnih žlezda.<br />
Odrasle gliste žive u tankom crevu gde se pričvršćuju i hrane domaćinovom krvlju.<br />
Odrasle legu jaja koja odlaze napolje sa fekalijama. Za 1-3 nedelje jaja se izlegu i oslobađaju se<br />
larve. One su odlični plivači koji putuju preko kišnih kapi ili rose na lišću i čekaju da mačka naiđe.<br />
Larve prodiru u domaćina bilo tako što ih ovaj proguta, bilo ukopavanjem u domaćinovu kožu.<br />
Preko kože: Larve koje ulaze kroz kožu sele se preko krvotoka u pluća i traheje i<br />
bivaju zatim iskašljane i progutane. Pričvršćuju se za crevni zid i tako zaokružuju svoj životni<br />
ciklus.<br />
Putem gutanja: Larve mogu da budu progutane sa zaraženom hranom ili vodom,<br />
sa vlažnih površina, ili preko domaćina-prenosioca koji je zaražen larvama. Većina progutanih<br />
102
larvi obično odlazi u creva gde i ostaju. Izvestan broj, međutim, može da se seli kroz telesna tkiva i<br />
na kraju u traheje, odakle bivaju iskašljane i progutane. Neke larve će da prekinu seobu i da se<br />
učaure u mišićima.<br />
Putem materice i mleka: Larve koje se učaure u mišićima mogu kasnije da se<br />
presele u matericu trudne životinje i zaraze fetuse. Takođe mogu da pređu i u mlečne žlezde dojilje<br />
i zaraze mačiće koji sisaju.<br />
Simptomi:<br />
Kukičaste gliste mogu da izazovu teška oboljenja. Hraneći se krvlju domaćina koja<br />
prenosi kiseonik, kukičaste gliste mogu da izazovu jaku anemiju. Sluzokoža, n.pr. desni, postaće<br />
bleda, životinja će postati slaba i ponekad će se javiti crna, kao katran spolica. Rast mladih<br />
životinja je ometen a krzno može da postane slabo i suvo. Životinje mogu zbog infekcije da oslabe<br />
i eventualno umru.<br />
Kukičaste gliste u svojoj pljuvačci proizvode antikoagulant (materiju koja sprečava<br />
zgrušavanje krvi) tako da se na mestu gde je kukičasta glista prikačena domaćinova krv ne<br />
zgrušava. Ako se glista pomeri, da bi se zakačila na drugom mestu, prvo mesto može da nastavi da<br />
krvari, ponekad ozbiljno.<br />
Dijagnoza se postavlja nalaženjem jaja u fekalijama. Kod vrlo mladih životinja<br />
može da se javi jako oboljenje pre nego što zrele gliste počnu da polažu jaja. Dijagnoza tada mora<br />
da se postavi procenjivanjem znakova bolesti.<br />
Odrasle gliste su male, dugačke su 12-18 milimetara i retko se primećuju u stolici<br />
zbog svoje veličine i sposobnosti da se čvrsto prikače za crevni zid.<br />
Ove gliste mogu da zaraze i čoveka. Mogu da prodru kroz površinu kože čoveka<br />
(obično preko bosih stopala) i zatim se sele kroz nju izazivajući kožno oboljenje. Javljaju se<br />
oštećenja u obliku crvenih linija pod kožom, ponekad se rasprskavajući na površini kože. Ova<br />
oštećenja izazivaju jak svrab. Larve će obično da uginu posle nekoliko nedelja i stanje bolesti će da<br />
nestane. U težim slučajevima larve mogu da naprave prolaz kroz kožu i prodru u dublja tkiva.<br />
Mogu da izazovu oboljenje pluća i bol u mišićima.<br />
Prijavljeni su slučajevi ljudi koji su dobili crevnu infekciju psećim kukičastim<br />
glistama. Uglavnom, ovi zaraženi ljudi ne pokazuju kliničke znake bolesti.<br />
Tretman:<br />
Uobičajeni preparati za uništavanje crevnih parazita i preporuke kada i kako tretirati<br />
prikazani su na kraju ovog poglavlja.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Da bismo sprečili zarazu kukičastim glistama, treba da upamtimo da se životinje<br />
zaražavaju ili preko zagađenog zemljišta i vode, ili preko svojih majki.<br />
Tretman okoline: Larve kukičastih glista mogu da žive nekoliko nedelja u hladnoj,<br />
vlažnoj zemlji, ali brzo uginu prilikom zamrzavanja ili u vrelim i suvim uslovima. Dvorišta i kutije<br />
sa peskom treba svakodnevno čistiti. Ako na površinama ima fekalnog materijala, treba ga<br />
ukloniti, jer organski materijal umanjuje dejstvo sredstava za čišćenje. Rastvor izbeljivača (10%)<br />
je dobro sredstvo za čišćenje.<br />
Sve fekalije u dvorištu svakodnevno treba sakupljati. Spaljivanje površinskog sloja<br />
zemlje može da uništi larve.<br />
103
Medicinski tretman i izolacija: Kao i kod svake infekcije, životinje zaražene<br />
kukičastim glistama treba držati odvojeno od ostalih, sve dok se njihova infekcija ne izleči.<br />
Pregled stolice treba sprovesti u vreme kada mačići prestanu da sisaju, 4-8 nedelja<br />
posle poslednjeg tretmana, za vreme redovnog godišnjeg pregleda i kod ženki pre parenja. Neki<br />
vlasnici se opredeljuju za redovno čišćenje od crevnih parazita. Mnogi veterinari preporučuju da<br />
se životinje čiste od parazita bar jednom godišnje.<br />
Da bi se sprečilo zaražavanje ljudi, krajnje je značajna dobra higijena. Posebno<br />
naučite decu da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvoljavajte deci da se igraju na mestima<br />
gde psi i mačke možda defeciraju. Ne dozvoljavajte mačkama da koriste peščanike ili baštu umesto<br />
kutije sa peskom. Osobe koje imaju dodir sa tlom, posebno kroz duži vremenski period, na primer<br />
vodoinstalateri ili električari koji postavljaju podzemne instalacije, treba između sebe i tla da<br />
postave nepropustan materijal. (Zaraza kukičastim glistama kod ljudi često se naziva<br />
„vodoinstalaterski svrabež”).<br />
Osobe koje se sunčaju, posebno one koje leže na vlažnom pesku ili zemlji takođe su<br />
izložene velikom riziku da budu zaražene. Životinjama ne treba dozvoljavati da defeciraju na<br />
plažama, a ljudi ne bi trebalo da bosonogi šetaju po pesku.<br />
KONČASTE GLISTE<br />
(Strongyloides)<br />
Končaste gliste su paraziti mesojeda i čoveka. Strongyloides tumefaciensis je mačji<br />
parazit a S. stercoralis može da zarazi mačke i pse. Misli se da svaka vrsta domaćina, to jest mačka<br />
i pas, biva zaražena različitom vrstom ili varijetetom parazita. Znamo, međutim, da S. stercoralis<br />
može da se prenese sa čoveka na psa i sa psa na čoveka.<br />
Ime končaste dolazi odatle što su ove gliste, iako relativno dugačke (2mm), debele<br />
svega 0,035mm. Ovo je neobična glista. Postoje dva njena oblika: parazitski i oblik zvani<br />
„slobodno živeći”, to znači da može lepo da živi i razmnožava se i izvan domaćina. Drugi<br />
jedinstveni aspekt končastih glista je da su parazitski oblici isključivo ženke. Jesmo li pobudili<br />
Vašu pažnju?<br />
Različite vrste končastih glista zaražavaju konje, svinje, preživare kao što su krave i<br />
jeleni, gmizavce i druge divlje životinje. Ima ih i u Africi, gde zaražavaju zebre i babune.<br />
Ženka gliste živi u crevu domaćina, gde polaže jaja. Značajno je da jaja mogu da se<br />
razvijaju čak i ako ih nije oplodio mužjak. U stvari i nema odraslih mužjaka. Jaja se izbacuju sa<br />
fekalijama ili se izlegu u larve u crevu, pa onda izbacuju napolje. Ove larve mogu da se razviju<br />
bilo u zarazne parazitske larve, bilo u slobodno živeće gliste ma koga pola. Zarazne larve ulaze u<br />
novog domaćina tako što ih on proguta, ili pak kroz kožu. One se zatim sele u pluća, putuju do<br />
traheja i bivaju iskašljane pa progutane. Slobodno živeće gliste se pare, ali ne stvaraju nove<br />
slobodno živeće larve, već samo zarazne larve koje moraju da uđu u domaćina da bi preživele.<br />
Veruje se da jačina i trajanje zaraze, vrsta i starost domaćina i stanje domaćinovog<br />
imunog sistema utiču na razvitak larvi.<br />
Neke larve koje se sele mogu da ostanu u tkivima psa. Kod kuje, ove larve mogu da<br />
nađu put do mlečnih žlezda i zaraza može da bude preneta direktno na štence, preko mleka. Ovo je<br />
jedan od razloga što štenci i kao vrlo mladi mogu da imaju jake zaraze.<br />
104
Simptomi:<br />
S. tumefaciensis kod mačaka uglavnom ne izaziva oboljenje, već kod nekih jedinki<br />
mogu u debelom crevu da se stvore beli čvorići. Ako se ovo desi, može da se razvije hronična<br />
dijareja.<br />
Većina zaraza kod pasa nije očigledna, ili izaziva samo blagu dijareju. Zaraze kod<br />
mladih štenaca mogu da postanu krajnje ozbiljne, pa i kobne. Kod njih može da se javi dijareja ili<br />
znaci respiratornih bolesti, uključujući jako zapaljenje pluća.<br />
Dijagnoza se postavlja tako što se u fekalijama, mikroskopskim pregledom, nađu<br />
jaja ili, mnogo češće, larve. Pokretljive larve se često najbolje vide tako što se uzorak fecesa<br />
jednostavno nanese na pločicu i pogleda kroz mikroskop. Rastvori koji se koriste za rutinski<br />
pregled fekalija deformisaće larve i učiniti ih teško prepoznatljivima. Na uzorku fecesa moguće je<br />
izvesti poseban postupak za koncentrovanje larvi, što olakšava opažanje. Ovo se naziva<br />
Baermanova tehnika.<br />
Tretman:<br />
Do nedavno najčešći lek za tretman zaraze končastim glistama bio je tiabendazol,<br />
mada nije odobren za mačke od strane FDA (Uprava za hranu i lekove). Danas se preporučuje<br />
tretman fenbendazolom i ivermektinom, mada ni njih FDA nije odobrila. Preporučuje se da se<br />
ivermektin (1% rastvor) da oralno, u dozi od 0,8 mg/kg (četiri puta više od uobičajene doze). Ovaj<br />
tretman možda mora da se ponovi. Uglavnom, ovi lekovi nisu korisni za uklanjanje larvi koje su<br />
učaurene u tkivima.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Larve končastih glista ubijaju niske temperature ili suva okolina. Imperativ je da se<br />
životinje drže u suvom i čistom. Kao i kod drugih parazita koji se prenose fekalijama, dvorište i<br />
kutiju sa peskom treba održavati čistim. Osobe koje su u dodiru sa fekalijama treba strogo da se<br />
pridržavaju pravila higijene.<br />
BIČASTE GLISTE<br />
(Trichuris vulpis ...)<br />
Bičaste gliste (Trichuris vulpis, Trichuris campanula) su uobičajene kod pasa i ima<br />
ih širom sveta. Trichuris serata se javlja kod mačaka, ali retko. Bičaste gliste su ime dobile zbog<br />
oblika, sličnog biču. Prednji deo gliste je veoma tanak, zadnji je zadebljan. Bičaste gliste žive u<br />
debelom crevu i slepom crevu.<br />
Pas ili mačka se zaražavaju tako što konzumiraju hranu ili vodu zagađenu jajima<br />
bičaste gliste. Pošto su progutana, jaja se izlegu i kroz tri meseca larve sazru u odrasli oblik u<br />
slepom i debelom crevu, gde usta ukopaju u zid creva i hrane se krvlju. Odrasle gliste polažu jaja<br />
koja se izbacuju sa fekalijama. Jaja moraju da provedu u zemljištu oko 1 mesec da bi sazrela i<br />
postala sposobna da izazovu zarazu.<br />
Simptomi:<br />
Znaci zaraze se menjaju u zavisnosti od broja glista u crevu. Mali broj glista ne<br />
izaziva znake, ali veći broj može da dovede do zapaljenja crevnog zida. Upaljeno crevo stvara<br />
veliku količinu sluzi. Ponekad se javlja krvarenje u crevu, koje može da dovede do anemije.<br />
Životinje mogu da imaju dijareju i da gube težinu.<br />
105
Kod vrlo teških zaraza gliste mogu da probiju zid creva i zapaljenje koje usled toga<br />
nastupa dovodi do prirastanja creva za telesni zid. Životinje koje imaju ovo stanje mogu učestano<br />
da ližu svoj desni bok, gde se dešava prirastanje.<br />
Bilo je slučajeva zaražavanja ljudi sa T. vulpis. Češća zaraza kod ljudi je vrstom T.<br />
trichuria, čovečjom bičastom glistom.<br />
Dijagnoza se postavlja nalaženjem jaja u fekalijama. Ova jaja treba razlikovati od<br />
jaja gliste koja zaražava bešiku (Capillaria plica) i C. aerophila, parazita respiratornog sistema, ali<br />
čija jaja mogu da se nađu u fekalijama.<br />
Tretman:<br />
Za preparate, videti tabelu na kraju ovog poglavlja.<br />
TRIHINELA<br />
(Trichinella spiralis)<br />
Bolest izazvana Trichinell-om spiralis nije značajna kod ljubimaca, mada se javlja.<br />
Trihineloza može da bude značajna bolest kod ljudi i zato je uključen ovaj kratki prikaz.<br />
Odrasla glista trichina živi u tankom crevu. Ona ne stvara jaja, već žive larve koje<br />
prolaze kroz crevo i sele se po telu. Larve često svoj put završavaju u mišićnom tkivu gde stvaraju<br />
zid oko sebe (učaure se) i tu mogu da ostanu godinama, uspavane ali žive. Životinja se zarazi<br />
jedući mišiće (meso) ili druge organe zaražene životinje. Uglavnom su svinje izvor zaraze za<br />
životinje i ljude. Učaurene larve u svinji mogu da žive i do 11 godina.<br />
Simptomi:<br />
Znaci bolesti se uglavnom ne vide, ni kod domaćih, ni kod divljih životinja. Ljudi,<br />
pak, mogu da postanu teško bolesni i čak umru. Kada su odrasle gliste u crevu, osoba može da<br />
povraća, ima dijareju, povišenu temperaturu i bude utučena. Kada se larve sele izazivaju upalu<br />
krvnih sudova. Može da se javi hemoragija (krvarenje) pod korenom nokata i beonjačama. Kada se<br />
larve učaure u mišićima dolazi do jakih zapaljenja, bola i slabosti. U najtežim slučajevima mogu<br />
da se jave zapaljenje pluća, zapaljenje mozga (encefalitis) i otkazivanje srca.<br />
Trihinoza ljudi se najčešće otkriva za vreme perioda kada su larve učaurene u<br />
mišićima. Simptomi koji su sa ovim povezani uglavnom dovode ove osobe lekarima. Dijagnoza se<br />
obično postavlja analizom krvi, koja bi ukazala na zapaljenjske procese i dokazala oštećenje<br />
mišića.<br />
Tretman:<br />
Nekoliko lekova je efikasno u uništavanju larvi u mišićima, uključujući mebendazol<br />
(koji se i inače koristi za uništavanje nematoda).<br />
Trihinele ima širom sveta. Bila je mnogo češća pedesetih godina. 1950. je otkriveno<br />
da se svinje zaražavaju jedući otpatke u kojima ima sirovog mesa. Povedena je kampanja za<br />
obrazovanje stanovništva, koja naročito ukazuje na važnost kuvanja mesa, posebno svinjskog, na<br />
temperaturi (u unutrašnjosti mesa) od bar 70°C.<br />
Zamrzavanje može da uništi larve T. spiralis. Komade mesa tanje od 15 cm treba<br />
zamrznuti na temperaturi od -15°C bar 20 dana da bi se larve ubile.<br />
106
CESTODE<br />
Cestode (pantljičare) su gliste klase Cestoda u okviru kola Platyhelminthes. Ova<br />
klasa se deli na dve potklase, Cestodaria i Eucestoda, a ovoj drugoj pripadaju rodovi koji<br />
parazitiraju kod sisara.<br />
Pantljičare su pljosnate, segmentirane gliste. Sastoje se od glave, vrata i segmenata.<br />
Glava obično ima sisaljke ili mišićne kanale koji omogućavaju pantljičarama de se pričvrste za<br />
crevo životinje.<br />
Svaki segment pantljičare ima svoje sopstvene organe za razmnožavanje. Novi<br />
segmenti se neprestano stvaraju u predelu vrata, dok oni sa repa bivaju odbačeni kad sazru. Ovi<br />
zreli segmenti sadrže veliki broj jaja koja su često grupisana u pakete. Segmenti mogu često da se<br />
primete blizu anusa psa ili mačke. Ovi segmenti mogu da se pokreću ako su nedavno izbačeni ili,<br />
ako su osušeni, izgledaju kao zrna nekuvanog pirinča ili semenke krastavca. Infekcije pantljičarom<br />
se obično primećuju kada se ovi segmenti pronađu na životinji.<br />
Sve pantljičare mačaka i pasa imaju životne cikluse koji uključuju domaćinaposrednika.<br />
To su obično buve, ribe i domaće životinje kao ovce i svinje. Svi odrasli oblici ovih<br />
pantljičara žive u probavnom sistemu mačke ili psa. Zanimljivo je da same pantljičare nemaju<br />
probavni sistem, već apsorbuju hranljive materije kroz kožu.<br />
Najuobičajenije pantljičare mačaka i pasa:<br />
Dipylidium caninum (pseća pantljičara)<br />
Vrste Taenia (tenija)<br />
Echinococcus granulosus i E. Multiocularis (ehinokokus)<br />
Diphyllobotrium latum (deverikina pantljičara)<br />
Spirometra mansonoides (spirometra)<br />
PSEĆA PANTLJIČARA<br />
(Dipylidium caninum)<br />
Odrasli oblik D. caninum živi u mačkama, psima, lisicama i možda u ljudima.<br />
Nalazi se širom sveta. Domaćini-posrednici su buva ili vaška.<br />
Odrasla glista, koja može da bude dugačka do 50 cm, živi u tankom crevu.<br />
Segmenti puni jaja se izbacuju sa fekalijama. Dok su topli, segmenti su aktivni, ali kako se suše<br />
oni se raspuknu i oslobađaju jaja iz svoje unutrašnjosti. Vaška ili buva pojedu ta jaja. Unutar<br />
insekta jaja se razvijaju u nezreli oblik. Kada pas ili mačka pojedu insekta, nezreli oblik se razvije<br />
u odraslu glistu i životni ciklus je dovršen.<br />
Simptomi:<br />
Kod teških zaraza, možemo da primetimo bol u trbuhu ili nervozu kod životinje.<br />
Životinja može da povraća i ponekad da ima grčeve. Smatra se da grčevi potiču od otrova koje<br />
pantljičara stvara. Aktivni segmenti oko analnog predela mogu životinju da nateraju da ih liže, ili<br />
da trlja ovaj predeo po podu.<br />
Obično su deca ta koja se zaraze ovom pantljičarom tako što progutaju larvu buve<br />
ili odraslu vašku. Uglavnom, kod ljudi se simptomi viđaju retko. Kod jakih zaraza mogu da se jave<br />
bol u trbuhu, dijareja i svrab u analnom predelu.<br />
107
Dijagnoza zaraze D. caninum se postavlja pronalaženjem pokretnih segmenata,<br />
osušenih segmenata ili opažanjem jaja u fekalijama ukoliko je segment pukao.<br />
Tretman:<br />
Najčešći tretman je prazikvantelom. Doza se određuje u miligramima po kilogramu<br />
telesne mase. Ne može da se koristi kod trudnih životinja. Takođe je delotvoran epsiprantel, ali ne<br />
može da se koristi kod štenaca i mačića mlađih od 7 nedelja. Mebendazol ne deluje. Više detalja<br />
dato je na kraju ovog poglavlja.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Najvažnije mere predostrožnosti su kontrola buva i vaši. Na tržištu ima dosta<br />
proizvoda koji u ovu svrhu mogu da se koriste. Preporučuje se tretman ne samo životinja, već i<br />
okoline, da bi se uništilo što više buva i njihovih larvi.<br />
i mačke.<br />
VRSTE TENIJA<br />
(Taenia)<br />
Postoji 9 glavnih vrsta pantljičare tenija, od kojih 7 imaju za konačne domaćine pse<br />
Životni ciklusi raznih vrsta tenije su slični. Plodni segmenti gliste izbacuju se sa<br />
fekalijama psa ili mačke. Često se jaja oslobađaju iz segmenata pre izbacivanja. Domaćinposrednik<br />
proguta ova jaja koja su odmah zarazna. U domaćinu-posredniku se u tankom crevu<br />
oslobađa embrion i nezreli oblik se seli kroz telo u razne organe, zavisno od vrste tenije. Nezreli<br />
oblik formira malu kesu ispunjenu tečnošću, zvanu „bešika”, koja ga okružuje i obezbeđuje<br />
ishranu. Kada „bešiku” proguta konačni domaćin oslobađa se glava pantljičare koja se pričvršćuje<br />
za zid creva, raste i segmentira se.<br />
Latinsko ime Domaćin Domaćin-posrednik<br />
T. saginata Čovek Stoka<br />
T. solium Čovek Svinja<br />
T. hydatigena Pas, medved Ovca, koza, svinja, marva, jelen<br />
T. krabbei Pas Irvas<br />
T. multiceps Pas Ovca<br />
T. ovis Pas Ovca, koza<br />
T. pisiformis Pas Kunić, glodari<br />
T. serialis Pas Kunić, zec<br />
T. taeniaformis Mačka Glodari<br />
Psi ili mačke mogu da ostanu zaraženi godinu ili duže i pantljičara može da<br />
dostigne dužinu do 2 metra.<br />
Simptomi:<br />
Čak i kod jakih zaraza, malo je znakova zaraze sem pruritisa (svraba) oko analnog<br />
predela i pronađenih segmenata prilepljenih za krzno životinje. Retko se javljaju crevne smetnje.<br />
Uglavnom, domaćin-posrednik pokazuje mnogo više znakova bolesti od krajnjeg domaćina.<br />
108
Zbog toga što se jaja često oslobađaju iz segmenata pre nego što se segmenti izbace<br />
sa fekalijama, glavna metoda za postavljanje dijagnoze je mikroskopski fekalni pregled. Sva jaja<br />
tenija su slična, a identična su jajima ehinokokusa.<br />
Tretman:<br />
Vrste tenije su mnogo prijemčivije na antihelmintike od ostalih vrsta pantljičare.<br />
Efikasni tretmani uključuju prazikvantel i epsiprantel, kao i mebendazol.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Prevencija mora da se zasniva na zabrani mačkama i psima da jedu sirovo meso i<br />
iznutrice i da love divlje životinje. Nezreli oblici u domaćinu-posredniku se uništavaju<br />
zamrzavanjem ili kuvanjem. Važna je kontrola glodara.<br />
EHINOKOKUS<br />
(Echinococcus granulosus, E. multiocularis)<br />
Psi i divlji kanidi služe kao konačni domaćin za E. granulosus. Biljojedi, kao što su<br />
ovce, su domaćini-posrednici. Lisice, mačke i psi su konačni domaćini za E. multiocularis, a<br />
leminzi i tekunice su domaćini-posrednici. Ljudi takođe mogu da služe kao domaćini-posrednici za<br />
obe vrste ehinokokusa. Zaraza kod ljudi izaziva tešku, ponekad smrtonosnu bolest zvanu<br />
ehinokokoza.<br />
Domaćin-posrednik proguta jaja ehinokokusa koja su izbačena sa fekalijama<br />
konačnog domaćina. Jaja se izlegu i nezreli oblik prodire u zid creva domaćina-posrednika i seli se<br />
u razne organe, obično u pluća i jetru. Razvijaju se velike ciste, prečnika 5-12,5 cm, koje sadrže<br />
hiljade zaraznih, granulastih oblika.<br />
Kada konačni domaćin proguta ciste, svaki od zaraznih oblika koji se nalazio u<br />
cistama može da se razvije u odraslu pantljičaru koja je obično dugačka manje od 7 mm. Odrasle<br />
gliste se pričvršćuju za tanko crevo gde mogu da žive do dve godine.<br />
Simptomi:<br />
Kao i kod pantljičara Taenia, konačni domaćin retko pokazuje znake bolesti, osim<br />
ako pantljičare nisu prisutne u velikom broju. Obično ni domaćin-posrednik ne pokazuje znake<br />
zaraze.<br />
Jaja ove pantljičare se ne izbacuju ravnomerno sa stolicom. Ako se pronađu jaja,<br />
prosto je nemoguće razlikovati ih od jaja Taenia, koja je mnogo češća pantljičara.<br />
Tretman:<br />
Prazikvantel u dozama od 5 mg/kg se obično koristi za tretman mačaka i pasa<br />
zaraženih ehinokokusom. (Domaći proizvođač „Zdravlje” iz Leskovca svoj proizvod „Helmivet” (mebendazol)<br />
deklariše kao efikasan protiv ehinokokusa). Više informacija o preparatima za tretman naći ćete na kraju<br />
ovog poglavlja.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Kontrola ehinokokusa zasniva se na sprečavanju mačaka i pasa da jedu delove ili<br />
pak cele domaćine-posrednike. Životinje ne smeju da se hrane iznutricama ili nekuvanim mesom.<br />
Mora da se kontroliše populacija glodara.<br />
109
Ljudi postaju slučajno zaraženi tako što pojedu namirnice zaražene jajima<br />
ehinokokusa. Ovo može da se dogodi konzumiranjem zagađenog bilja kao što su lešnici, jagode i<br />
slično. Ruke mogu da se zagade baštovanskim poslovima, ili na drugi način, od zemlje koju su<br />
zagadile mačje, ili pak pseće, lisičje ili fekalije drugih kanida. Dobro operite voće i povrće, a ruke<br />
obavezno sapunom.<br />
zaraznih jaja.<br />
Znaci zaraze mogu da ne budu primetni sve dok ne prođu godine od gutanja<br />
Ljudi, za razliku od životinja, često ispoljavaju znake zaraze ehinokokusom i znaci<br />
su različiti, zavisno od zaraženog organa. Parazitski tumori mogu da se razviju u mozgu, srcu,<br />
plućima i jetri. Ako bi ovi tumori kod čoveka prsli, mogao bi da se javi anafilaktički šok. Kod ljudi<br />
zaraženih ehinokokusom, operacija je najčešći tretman. Novije terapije lekovima kao što je<br />
albendazol i albendazol sa prazikvantelom često se primenjuju zajedno sa hirurgijom, ili<br />
samostalno ukoliko hirurgija nije opcija.<br />
DEVERIKINA PANTLJIČARA<br />
(Diphyllobotrium latum)<br />
Kao i druge pantljičare, D. latum živi u tankom crevu konačnog domaćina, što<br />
uključuje mačke, pse, lisice, medvede, ostale mesojede i čoveka. Za razliku od ostalih već opisanih<br />
pantljičara, ona ima dva domaćina-posrednika.<br />
Odrasle gliste, koje mogu da dostignu dužinu od 10 metara, nalaze se u tankom<br />
crevu konačnog domaćina. Umesto da odbacuje segmente pune jaja, jaja D. latum se izbacuju kroz<br />
male „materične pore” koje ima svaki segment. Segmenti koji su izbacili sva jaja često se odbacuju<br />
u lancima, umesto pojedinačno.<br />
Pošto su jaja položena, potrebno je da ostanu u vodi 8 dana pre nego što postanu<br />
zarazna za prvog domaćina-posrednika, jednu vrstu slatkovodnih ljuskara. Unutar ovih domaćina<br />
embrioni D. latum se razvijaju u drugostepene larve.<br />
Sitne ribe često progutaju ove ljuskare, pa se u njima razvija treća faza larvi. Velike<br />
ribe zatim pojedu male pa se trećestepene larve premeštaju u njihova tkiva. Konačni domaćin se<br />
zarazi tako što pojede neku od ovih riba, sitnih ili krupnih, svejedno.<br />
Iako odrasla pantljičara može da poraste vrlo velika, kod mačaka i pasa ima<br />
minimalnih znakova zaraze.<br />
U ljudima, odrasla pantljičara može da živi i do 20 godina. D. latum iz crevnog<br />
sadržaja apsorbuje veliku količinu vitamina V12. Rezultat je nedostatak vitamina V12 kod nekih<br />
ljudi. Vitamin V12 je neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, pa njegov nedostatak može<br />
da dovede do kobne anemije.<br />
Simptomi:<br />
Jako zaraženi ljudi takođe mogu da imaju dijareju, oštećenja creva i žučnih kanala i<br />
ponekad mogu da imaju simptome trovanja.<br />
Diajgnoza se uglavnom postavlja nalaženjem jaja u fecesu. Mora da se vodi računa<br />
jer postoji sličnost sa jajima pantljičare spirometre, kao i plućnog parazita Paragonimus kellicotti.<br />
110
Tretman:<br />
Tretman prazikvantelom je često pravi izbor kod mačaka i pasa. Iako ga FDA nije<br />
odobrila za ovu svrhu, uobičajena je i prihvaćena praksa da se ovaj lek koristi u ovu svrhu. Doze<br />
koje se preporučuju variraju. Ljudi se tretiraju prazikvantelom i niklozamidom.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Prevencija se sprovodi sprečavanjem životinja da jedu svežu ili nedokuvanu ribu.<br />
PROTOZOE<br />
KOKCIDIJA<br />
(Coccidia)<br />
Kokcidija su protozoe (jednoćelijski organizmi) koji se razmnožavaju u crevnom<br />
sistemu pasa i mačaka, najčešće kod mačića i štenaca mlađih od šest meseci, kod odraslih životinja<br />
čiji imuni sistem je oslabljen ili kod životinja koje su na drugi način izložene pritisku (promena<br />
vlasnika, prisustvo druge bolesti).<br />
Kod pasa i mačaka, većina kokcidija je roda Isospora. I. felis i I. rivolta su najčešće<br />
vrste kod mačaka. Nezavisno od toga koja vrsta je prisutna, o bolesti uglavnom govorimo kao o<br />
kokcidiozi. Kako mače odrasta, ono razvija prirodni imunitet prema dejstvu kokcidije. Kao odrasla<br />
jedinka, može da nosi kokcidiju u svojim crevima, izbacuje ciste (učaurene larve) sa svojim<br />
fekalijama, ali da ne oseća nikakvo dejstvo.<br />
Mače se ne rađa sa kokcidijom u svojim crevima. Međutim, pošto je rođeno, mače<br />
je često izloženo fekalijama svoje majke i ako ona izbacuje sa njima zarazne ciste, mlade životinje<br />
će verovatno da ih progutaju i kokcidija će da se razvije u njihovim crevima. Pošto mladi mačići,<br />
obično oni mlađi od šest meseci, nemaju imunitet prema kokcidiji, organizmi će da se reprodukuju<br />
u velikom broju i parazitiraće u crevima mlade životinje. Ovo često ima opasne efekte.<br />
Od izlaganja kokcidiji u fekalijama do razvitka bolesti treba oko 13 dana. Većina<br />
mačića koji boluju od kokcidije su stoga stari dve nedelje, ili više. Iako je većina infekcija rezultat<br />
prenošenja sa majke, ovo nije uvek slučaj. Svako zaraženo mače je zarazno za druge mačiće. U<br />
odgajivačnicama, prihvatilištima, bolnicama za životinje i t.d. razborito je izolovati te koji su<br />
zaraženi od onih koji nisu.<br />
Simptomi:<br />
Prvi znak da životinja pati od kokcidioze je dijareja. Ona može da bude između<br />
blage i veoma jake, zavisi od stepena zaraze. Mogu da budu prisutni krv i sluz, posebno kod<br />
slučajeva koji su jako napredovali. Životinje koje su jako pogođene mogu takođe da povraćaju,<br />
izgube apetit, postanu dehidrirane i, u nekim slučajevima, umru od ove bolesti.<br />
Većina zaraženih mačića koje su autori sretali bili su u starosnoj grupi od četiri do<br />
dvanaest nedelja. Mogućnost kokcidioze treba uvek uzeti u obzir ako se u ovoj starosnoj grupi jave<br />
retke stolice ili dijareja. Mikroskopskim pregledom stolice treba da se pronađu ciste, što potvrđuje<br />
dijagnozu.<br />
Iako su mnogi slučajevi uglavnom blagi, nije neobično videti da jake, krvave<br />
dijareje prouzrokuju dehidraciju pa čak i smrt. Ovo je najčešće kod životinja koje boluju, ili su<br />
zaražene, od drugih parazita, bakterija ili virusa. Kokcidioza je veoma zarazna, posebno među<br />
111
mladim mačićima. Čitava uzgajališta mogu da postanu zaražena, sa mačićima raznih starosnih<br />
grupa koji su istovremeno pogođeni.<br />
Tretman:<br />
Treba pomenuti da napetost igra ulogu u razvoju kokcidioze. Nije neobično da<br />
naizgled zdravo mače stigne u svoj novi dom i posle nekoliko dana dobije dijareju, sa dijagnozom<br />
kokcidije. Ako je mače bilo u novom domu kraće od trinaest dana, onda je imalo kokcidiju pre<br />
dolaska. Upamtite da je period inkubacije oko trinaest dana. Ako je mače sa novim vlasnikom bilo<br />
nekoliko nedelja, onda je kokcidiji bilo izloženo po svoj prilici posle dolaska u novi dom. Autori<br />
ovo naglašavaju jer su bili umešani u sudske sporove oko toga ko je odgovoran za troškove<br />
lečenja, odgajivač ili vlasnik. Obično je kokcidija bila prisutna, da bi se ispoljila za vreme perioda<br />
privikavanja na novi dom.<br />
Na sreću, kokcidija se leči. Lekovi kao sulfadimetoksin i trimetoprim-sulfadijazin<br />
su efikasni u lečenju i prevenciji kokcidije. Pošto ovi lekovi ne ubijaju ove organizme, već pre<br />
suzbijaju njihovu sposobnost razmnožavanja, odstranjivanje kokcidije iz creva nije brzo.<br />
Zaustavljanjem protozoine sposobnosti da se reprodukuje, mladunčetu se omogućava da razvije<br />
sopstveni imunitet i ukloni organizme. Obično je potreban tretman lekovima od pet ili više dana.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Zbog toga što se kokcidija prenosi putem fekalija životinje nosioca, veoma je važno<br />
sprovoditi strogu sanitaciju. Sav fekalni materijal mora da bude uklonjen. Hrana i voda nipošto ne<br />
smeju da budu zagađeni fekalijama. U svako doba treba da bude obezbeđena čista voda. Većina<br />
sredstava za dezinfekciju ne deluje uspešno na kokcidiju; sagorevanje fekalija i čišćenje parom,<br />
potapanje u ključalu vodu ili 10% rastvor amonijaka su najbolji načini za ubijanje kokcidije.<br />
Kokcidija podnosi zamrzavanje.<br />
Bubašvabe i muve mogu mehanički da prenesu kokcidiju sa jednog mesta na drugo.<br />
Miševi i slične životinje mogu da nose kokcidiju i, kada ih mačka ulovi i pojede, bude zaražena.<br />
Stoga je kontrola insekata i glodara veoma važna u prevenciji kokcidioze.<br />
Pseće i mačje vrste kokcidije ne mogu da zaraze čoveka.<br />
ĐARDIJA<br />
(Giardia cati)<br />
Đardija su protozoe koje žive u tankim crevima pasa i mačaka. Nalaze se u mnogim<br />
delovima sveta. Infekcija đardijom se naziva đardijaza.<br />
Mnoge stvari o ovom parazitu ne znamo. Stručnjaci se ne slažu oko toga koliko<br />
vrsta đardije postoji i koja od njih napada koje životinje. Veterinari se čak ne slažu ni oko toga<br />
koliko su infekcije đardijom uobičajene i kada ih treba tretirati. Uglavnom, smatra se da je<br />
infekcija đardijom uobičajena, ali bolest je retka. Mnogo toga o životnom ciklusu još ne znamo.<br />
Đardija se razmnožava deobom. Mačka postaje zaražena jedući cistični oblik<br />
parazita. U tankom crevu cista se otvara i oslobađa aktivni oblik koji se naziva trofozoit. Ovaj<br />
poseduje flagele, strukture nalik na dlaku, koje se kao bič pokreću levo-desno, omogućavajući im<br />
da se kreću unaokolo. Prikačinju se za zid creva i razmnožavaju deobom na dva. Posle neznanog<br />
broja deoba, u nekom stupnju, na neznanom mestu, ovaj oblik stvara oko sebe zid (pretvara se u<br />
cistu) i prelazi u fekalije. Đardija u fekalijama može da zagadi okolinu i vodu i zarazi druge<br />
životinje i ljude.<br />
112
Simptomi:<br />
Većina infekcija đardijom su asimptomatične. U retkim slučajevima u kojima se<br />
bolest javlja, uglavnom su zaražene mlađe životinje i uobičajeni znak je dijareja. Dijareja može da<br />
bude akutna, povremena ili hronična. Zaražene životinje obično ne gube apetit, ali mogu da gube<br />
težinu. Fekalije su obično nenormalne, blede, lošeg mirisa i deluju masno. U crevima đardija<br />
sprečava pravilnu apsorpciju hranljivih materija, oštećuje fino tkivo creva i utiče na varenje.<br />
Dijagnostika:<br />
Đardijaza je vrlo teška za dijagnostiku zbog toga što su protozoe toliko male a i ne<br />
prenose se sa svakom stolicom. Često je potrebna serija testova stolice (jedan test dnevno, tri<br />
dana). Posebni dijagnostički testovi, pored rutinskog pregleda stolice, neophodni su za<br />
identifikaciju đardije. Postupci koje koristimo za identifikaciju oblih (Toxocara) i kukičastih glista<br />
(Ancylostoma, Uncinaria), ubijaju aktivni oblik đardije i koncentrišu cistični oblik.<br />
Da bi se video aktivni oblik, može na mikroskopskoj pločici da se pomeša sa<br />
vodom mala količina stolice i pregleda sa velikim povećanjem. Pošto ovaj oblik ima flagele,<br />
možete da ih vidite kako se pomeraju unaokolo. Aktivni oblici se mnogo češće pronalaze u retkoj<br />
stolici. Ako ikada imate priliku da pod mikroskopom vidite aktivni oblik đardije, iskoristite je! To<br />
je stvorenje zanimljivog izgleda. Kruškastog je oblika i njegova anatomija doprinosi da liči na lik<br />
iz crtaća, sa očima, nosem i ustima. Kada se jednom vidi, ne zaboravlja se.<br />
Ciste se mnogo češće nalaze u čvrstim stolicama. Za odvajanje cisti od ostatka<br />
stolice koriste se specijalni rastvori. Deo rastvora koji sadrži ciste se zatim ispituje mikroskopski.<br />
Testovi koji utvrđuju prisustvo antigena đardije u fekalijama su sve dostupniji.<br />
Mnogo teže se izvode, skuplji su, a njihova preciznost može da ne bude veća od drugih metoda. U<br />
budućnosti će ovi testovi, nadamo se, biti savršeniji tako da ćemo mnogo tačnije moći da<br />
postavimo dijagnozu infekcije đardijom.<br />
Sada treba protumačiti rezultate testa. To za Vašeg veterinara može da predstavlja<br />
dilemu. Ono što vidite (ili ne vidite), nije uvek tačna predstava onog što imate. Negativan test<br />
može da znači da životinja nije zaražena. Takođe može da znači da ima premalo đardije u uzorku<br />
stolice koja je ispitana. Negativni rezultati testa su uobičajeni kod zaraženih životinja. Ako se javi<br />
negativan test, veterinar će često da sugeriše ponavljanje ispitivanja stolice bar još dva puta, na<br />
različitim uzorcima uzetim različitih dana. Ponovljeni testovi su često neophodni za konačno<br />
pronalaženje organizma.<br />
Šta sa pozitivnim testom? Đardija može da se nađe kod mnogih mačaka, sa i bez<br />
dijareje. Ako pronađemo đardiju, da li je ona uzrok dijareje, ili je samo koincidencija da smo je<br />
pronašli? Životinja može zaista da ima dijareju prouzrokovanu bakterijskom infekcijom, dok smo<br />
đardiju (u ovom slučaju bezopasnu) sasvim slučajno pronašli. Rezultate testova uvek treba<br />
tumačiti u svetlosti znakova, simptoma i istorije bolesti.<br />
Tretman:<br />
Evo nas opet; tretman je takođe kontroverzan. Pitanje je kada tretirati. Ako je<br />
đardija nađena kod mačke koja nema simptome, treba li je tretirati? Pošto ne možemo da znamo da<br />
li G. cati može da zarazi čoveka, često nastupamo sa oprezom i tretiramo asimptomatički zaraženu<br />
životinju da bismo sprečili mogući prelazak na ljude.<br />
Ako jako sumnjamo na infekciju đardijom, ali ne možemo da nađemo organizam,<br />
treba li u svakom slučaju da tretiramo? To se često čini. Pošto je često teško utvrditi postojanje<br />
đardije u fekalijama mačaka koje imaju dijareju, ako nema drugih očitih uzroka dijareje, često<br />
tretiramo životinju za đardijazu.<br />
113
Postoji nekoliko tretmana za đardijazu; neki od njih nisu odobreni od strane FDA<br />
(američka Uprava za hranu i lekove) za tretman đardijaze kod mačaka. Jedan od njih je metronidazol,<br />
ali on je stara praksa. Dobra stvar u vezi sa ovim lekom je da takođe ubija neke tipove bakterija<br />
koje mogu da izazovu dijareju. Tako, ako je dijareja izazvana bakterijama a ne đardijom, mi ipak<br />
ubijamo uzročnika i eliminišemo simptome. Na žalost, metronidazol ima neke nedostatke.<br />
Utvrđeno je da nije 100% efikasan. Sumnja se da je teratogen, zato ne sme da se daje trudnim<br />
životinjama. Na kraju, ukus mu je veoma gorak tako da mnoge životinje odbijaju da ga piju,<br />
posebno mačke.<br />
Hinakrin hidrohlorid je korišćen ranije, ali nije baš efikasan i može da proizvede<br />
neželjene efekte kao što je letargija, povraćanje, anoreksija (gubitak apetita) i povišena<br />
temperatura.<br />
Furazolidin se koristi efikasno u tretmanu đardijaze kod mačaka. Može da izazove<br />
povraćanje i dijareju i ne sme da se koristi kod trudnih mačaka.<br />
Noviji lek, albendazol, pokazao se 50 puta efikasnijim od metronidazola i 10 - 40<br />
puta efikasniji od hinakrin hidrohlorida, prilikom ubijanja đardije u laboratoriji. Nije odobren za<br />
mačke. Primećeni su neki ozbiljni neželjeni efekti albendazola, uključujući oštećenje koštane srži.<br />
Pošto takođe može da izazove urođene defekte, ne sme da se koristi kod trudnih životinja.<br />
U novom malom proučavanju, fenbendazol se pokazao efikasnim u tretmanu<br />
đardijaze kod pasa, ali nije odobren za primenu kod mačaka.<br />
Sada dolazimo do još jedne nepoznanice. Moguće je da ovi tretmani samo uklanjaju<br />
ciste iz fekalija a ne ubijaju svu đardiju u crevima. Ovo znači da je, čak iako je fekalni pregled<br />
posle tretmana negativan, organizam još uvek prisutan u crevima. Ovo je posebno tačno kod<br />
starijih tretmana. Stoga tretirane životinje još uvek mogu da budu izvor zaraze za ostale.<br />
Tabela sažima prethodne informacije:<br />
Preparat Doza Primena kod trudnih<br />
mačaka, ili mačića<br />
Metronidazol 12-25mg/kg dvaput dnevno, 5 dana Ne<br />
Hinakrin hidrohlorid 6,5mg/kg dvaput dnevno, 5 dana Ne<br />
Albendazol 25mg/kg dvaput dnevno, 2 dana Ne<br />
Furazolidin 4,5mg/kg dvaput dnevno, 5-10 dana Ne<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Ciste mogu da žive nekoliko nedelja do nekoliko meseci izvan domaćina u vlažnoj i<br />
hladnoj okolini. Stoga travnjaci, parkovi, štenare i druge površine koje mogu da budu zaražene<br />
životinjskim fekalijama, mogu da budu izvor zaraze za Vašeg ljubimca. Treba da držite svog<br />
ljubimca podalje od prostora zagađenog fekalijama drugih životinja. To nije uvek lako.<br />
Kao i kod drugih parazita sistema za varenje, prevencija širenja đardije se<br />
usredsređuje na testiranje i tretman zaraženih životinja i na primenu sanitarnih mera za smanjenje<br />
ili ubijanje organizama u okruženju. Rastvor lizola, izbleđivača ili amonijaka su efikasni protiv<br />
đardije.<br />
Na kraju, može li đardija da zarazi čoveka? To je još jedna nepoznanica. Postoje<br />
mnoge vrste đardije i stručnjaci ne znaju da li one zaražavaju samo specifične domaćine. Izvori<br />
nekih infekcija kod ljudi povezani su sa dabrovima i drugim divljim i domaćim životinjama. Dok<br />
114
ne spoznamo drugačije, razumno je smatrati zaražene životinje sposobnim da prenesu đardiju na<br />
ljude.<br />
Možda ste čuli o epidemijama đardije koje su se javile zbog pijenja zagađene vode.<br />
Zaraza gradskih izvora vode obično se dovodi u vezu sa divljačkim izlivima čoveka. U seoskim<br />
sredinama, dabrovi se najčešće okrivljuju za zagađivanje jezera i potoka. Epidemije đardije su se<br />
takođe javljale u dnevnim boravcima, sa decom koja su imala higijenske navike ispod optimalnih.<br />
TOKSOPLAZMA<br />
(Toxoplasma gondii)<br />
Toxoplasma gondii se nalazi širom sveta i može da zarazi gotovo svaku toplokrvnu<br />
životinju ili pticu kao i ljude. Infekcija ovim parazitom, zvana toksoplazmoza, kod ljudi može da<br />
bude vrlo ozbiljna. Toxoplasma gondii može da se prenese sa trudne žene na njen fetus i izazove<br />
abortus ili urođene nedostatke.<br />
Kod dece i odraslih može da izazove druge znake i ponekad je kobna. Može da<br />
izazove teške bolesti kod osoba sa slabim imunim sistemom, kao što su one koje su podvrgnute<br />
hemoterapiji ili zaražene virusom HIV. Razmatranja u SAD pokazuju da je zaraženo 30% mačaka<br />
i 25-50% ljudi (infekcija bez, ili sa vrlo malo simptoma).<br />
Mačke su jedini primarni domaćin T. gondii; one su jedini sisari kod kojih se<br />
Toxoplasma prenosi fekalijama. Kod mačke, reproduktivni oblik T. gondii živi u crevu i oociste<br />
(jajoliki nezreli oblici) izlaze iz tela sa fekalijama. Oociste moraju da budu u okruženju 1-5 dana<br />
pre nego što postanu zarazne. Važno je upamtiti ovo kada raspravljamo o prevenciji zaraze. Mačke<br />
prenose T. gondii u svojim fekalijama nekoliko nedelja pošto su zaražene. Oociste mogu da<br />
prežive i nekoliko godina u okruženju i otporne su na većinu dezinfekcionih sredstava.<br />
Domaćin-posrednik, kao što su glodari ili ptice, ili druge životinje kao pas ili čovek,<br />
proguta oociste i one se sele u mišiće i mozak. Kada mačka pojede zaraženi plen-posrednika (ili<br />
deo neke veće životinje, na primer svinje), parazit se oslobađa u mačkinom crevu i životni ciklus<br />
može da se ponovi.<br />
Kod ma kog toplokrvnog domaćina T. gondii takođe može da se prenese in utero<br />
(preko posteljice) i preko mleka.<br />
Sve u svemu, glavni izvori zaraze za mačku su nekuvano meso (obično svinjsko),<br />
zaraženi plen, ili in utero odnosno kao mače preko mleka. Ljudi, psi i ostali sisari obično se zaraze<br />
preko mesa, nekuvanog mleka od zaraženih koza ili slučajnim gutanjem dela mačjih fekalija sa<br />
ruku ili namirnica.<br />
T. gondii može da izazove bolest kod pasa i mačaka; mnogo češće se primećuje kod<br />
mačaka. Znaci toksoplazmoze kod ljubimaca su nespecifični: groznica, gubitak apetita, potištenost.<br />
Sledeći znaci mogu da se jave u zavisnosti od toga da li je zaraza akutna ili hronična i gde se T.<br />
gondii nalazi u telu: u oku može da izazove upalu; u plućima zapaljenje pluća; u srcu aritmije; u<br />
probavnom sistemu povraćanje, dijareju, bol u trbuhu i žuticu; u nervnom sistemu padavicu,<br />
paralizu i gubitak nervnih funkcija; u mišićima ukočenost i atrofiju. Mačići mogu da se rode mrtvi<br />
ili bolesni.<br />
Kod životinja, kao i kod ljudi, bolest je češća kod onih sa oslabljenim imunim<br />
sistemom. Mačke sa toksoplazmozom treba ispitati na zaraze takvim virusima kao što je mačja<br />
leukemija, virus gubitka imuniteta („mačja sida”) i mačji infektivni peritonitis. Kod pasa,<br />
uznemirenost može da izazove gubitak imuniteta i omogući T. gondii da se razvije.<br />
Toksoplazmoza može da bude značajan izazivač abortusa kod ovaca.<br />
115
Merenje antitela prema T. gondii u krvi je najbolji način postavljanja dijagnoze.<br />
Ponekad u fekalijama mogu da se nađu oociste, ali one su toliko slične nekim drugim parazitima<br />
da ovo ne može da bude pouzdan metod za dijagnostiku. Osim toga, mačke izbacuju oociste samo<br />
na kratko (oko 2-3 nedelje), a često se dogodi da ih ne izbacuju kada pokazuju znake bolesti.<br />
Za tretman toksoplazmoze koristi se antibiotik klindamicin. Među lekovima koji se<br />
još koriste su pirimetamin i trimetoprim/sulfadijazin.<br />
Oko 60% ljubimaca koji boluju od toksoplazmoze mogu da se oporave zahvaljujući<br />
tretmanu. Oporavak je manje izvestan kod životinja koje su mlade ili imaju jako oslabljen imuni<br />
sitem.<br />
Bubašvabe i muve mogu da posluže kao domaćini-prenosioci T. gondii, noseći<br />
mačji fekalni materijal u svojim telima. Kontrola ovih napasti može da pomogne u sprečavanju<br />
širenja T. gondii.<br />
Životinje ne bi trebalo hraniti sirovim mesom ili kostima niti im treba dozvoliti da<br />
preturaju po smeću. Pošto T. gondii može da se nađe u nepasterizovanom kozjem mleku,<br />
ljubimcima ne treba dozvoliti da ga piju. Mačke kojima se dopušta da tumaraju okolo, mogu da se<br />
zaraze preko ulovljenog plena kao što su miševi i ptice, tako da je najbolje mačke držati u kući.<br />
Fekalije treba uklanjati iz posude sa peskom svakodnevno i prikladno ih uništiti.<br />
Posude za pesak redovno perite vrelom vodom. Psima ne treba dozvoliti pristup posudama sa<br />
peskom za mačke.<br />
Ljudi mogu da se zaraze bilo in utero (u materici), bilo slučajnim gutanjem oocisti.<br />
Ako se T. gondii prenese na fetus preko materice zaražene trudne žene rano u trudnoći, vrlo je<br />
moguć spontani pobačaj. Ako se zaraza javi u kasnijem periodu trudnoće (10-24 nedelje), dete<br />
može da ima ozbiljne ili čak kobne urođene poremećaje uključujući hidrocefalus, slepoću i<br />
mentalnu zaostalost. Većina zaraženih trudnica nema simptome. Približno 60% zaraženih trudnica<br />
će da prenese zarazu na svoje fetuse.<br />
Ljudi zaraženi preko progutanih oocisti mogu da postanu utučeni i da imaju<br />
groznicu, uvećane limfne čvorove i, ređe, upalu srca.<br />
Dijagnoza se uglavnom postavlja serološkim (krvnim) testovima.<br />
Odgovori na neke nedoumice:<br />
Vlasnici mačaka, kao ni veterinari, nemaju značajno veći rizik od zaraze T. gondii<br />
nego što ima ostatak populacije.<br />
U SAD, mnogo je verovatnije da ljudi postanu zaraženi jedući sirovo meso, nego od<br />
baratanja mačjim fekalijama. Takođe se zaražavaju jedući neoprano voće i povrće. Ne<br />
usredsređujte se samo na mačke!<br />
Nije verovatno da ćete da se zarazite milujući zaraženu mačku. Oociste se ne lepe<br />
za krzno kao jaja valjkastih glista. Mačka će, uređujući krzno, uglavnom ukloniti sve oociste pre<br />
nego što postanu zarazne.<br />
Nije verovatno da možete da se zarazite mačjim ugrizom ili grebanjem.<br />
Ma kako čudno izgledalo, zdrava mačka koja je na testu pozitivna na T. gondii je<br />
verovatno bezbednija od one koja je negativna. Da objasnimo ovo. Mačke koje su pozitivne bile su<br />
izložene toksoplazmozi. Razvile su jak imunitet prema T. gondii, što znači da je vrlo malo<br />
verovatno da ponovo postanu zaražene i počnu da izbacuju oociste, ukoliko bi bile ponovo<br />
izložene zarazi u toku godine nakon prve zaraze. Preko polovine mačaka koje su bile zaražene<br />
imaju imunitet čak do 6 godina. Negativne mačke, međutim, nemaju imunitet ili zaštitu protiv<br />
zaraze T. gondii. Ako se zaraze, izbacivaće oociste koje mogu da zaraze ljude i druge životinje.<br />
116
Trudnice bi trebalo da zapamte da je, na primer u SAD, izlaganje T. gondii preko<br />
hrane mnogo češće nego preko mačjih fekalija, međutim, oba su moguća. Trudnice i one koje<br />
planiraju trudnoću trebalo bi da sa svojim lekarima odluče da li je potrebno obaviti testove na T.<br />
gondii.<br />
Prevencija toksoplazmoze:<br />
Ne jedite nekuvano i nedovoljno kuvano meso. Meso treba da bude kuvano bar 20<br />
minuta na temperaturi (u unutrašnjosti) od 70°C.<br />
Ne pijte nepasterizovano mleko.<br />
Ne jedite neoprano voće i povrće.<br />
Posle rada sa sirovim mesom perite toplom sapunicom ruke i površine na kojima se<br />
priprema hrana.<br />
Kada radite u bašti nosite rukavice, posle toga operite ruke.<br />
Pre jela operite ruke (naročito deca).<br />
Peščanike za decu pokrivajte.<br />
Ne pijte vodu iz prirode, osim ako je prokuvana.<br />
Ne hranite mačke sirovim ili nedovoljno kuvanim mesom. Takođe im nemojte<br />
davati nepasterizovano mleko.<br />
Ne dozvolite mačkama da love ili tumaraju uokolo.<br />
Ne dozvolite mačkama da baštu ili prostor za igru dece koriste umesto kutije sa<br />
peskom.<br />
Svakodnevno uklanjajte fekalije iz kutija sa peskom i perite kutije vrelom vodom.<br />
Kontrolišite populaciju glodara i ostalih potencijalnih domaćina-posrednika.<br />
Trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom ne treba da čiste kutije sa peskom.<br />
MANJE ZNAČAJNI PARAZITI<br />
GNATOSTOMA<br />
(Gnathostoma)<br />
Jaja napuštaju telo sa fekalijama, ali im je potrebno da budu u vodi da bi se razvila u<br />
larve. Jaje se izleže i larva pliva unaokolo dok je malena vodena buva ne pojede. Larva se razvija u<br />
vodenoj buvi dogod ovu ne pojede riba. Samo malo, nismo još ni blizu završetka! Larva se u ribi<br />
razvija u konačni nezreli oblik. Ribu zatim pojede nešto veće i larva biva oslobođena i može da se<br />
seli kroz tu životinju. To može da traje i traje. Konačno, mačka pojede životinju koja sadrži larvu i<br />
ova je ponovo slobodna. (Parazitolozi sa univerziteta Kornel opisuju slučaj psa koji je zaražen<br />
gnatostomom jedući mrtvu tropsku ribu iz akvarijuma). Ali čekajte, ona ne ostaje u želucu već<br />
prolazi kroz želudačni zid i seli se u jetru, mišiće, vezivna tkiva. Posle tri meseca larva se vraća u<br />
želudac, gde se kao odrasla jedinka kači na želudačni zid.<br />
Za vreme selidbe zrele larve kroz tkiva mesojeda mogu da nastanu velika oštećenja.<br />
U želucu oko zrele gliste mogu da se stvore čvorovi. Oni narastaju, mogu da puknu i sadržaj želuca<br />
može da se izlije u stomačnu duplju. Ovo izaziva jako zapaljenje koje se zove peritonitis i koje<br />
može da bude kobno.<br />
Tretman:<br />
Tretman gnatostome je nepoznanica, mada postoje neki izveštaji koji ukazuju da<br />
albendazol može da bude efikasan.<br />
117
Može li gnatostoma da zarazi čoveka? Larve koje se sele nađene su pod kožom gde<br />
stvaraju tunele koji se razvijaju u gnojna zapaljenja. Larve takođe mogu da se sele do oka ili<br />
mozga, izazivajući ogromna oštećenja.<br />
FIZALOPTERA<br />
(Physaloptera)<br />
Vrste fizaloptere nalaze se širom sveta i zaražavaju tako različite životinje kao što<br />
su ježevi, golubovi i majmuni. Odrasla fizaloptera izgleda kao skraćena verzija valjkaste gliste i to<br />
je ono što stvara izvesnu zabunu. Ako se nađe u psećoj ili mačjoj povraćci, lako može da se<br />
pomisli da je valjkasta glista. Jaja fizaloptere kao i valjkastih glista se nalaze u fekalijama, ali se<br />
razlikuju po izgledu.<br />
Odrasla glista se prikačinje za želudačni zid mačaka i pasa i njena jaja odlaze u<br />
fekalije. Bube progutaju jaja koja sadrže larve. Pas ili mačka koji pojedu insekta postaju zaraženi.<br />
Ne smatra se da je fizaloptera ozbiljan uzročnik oboljenja, ali u nekim slučajevima<br />
može da izazove krvarenje u želucu. Kod jakih zaraza može da dođe do povraćanja, gubitka apetita<br />
i pojave crne, kao katran, stolice. Nema poznatog tretmana, međutim, noviji preparati kao<br />
fenbendazol mogu da budu efikasni.<br />
ČIŠĆENJE OD PARAZITA<br />
KOLIKO ČESTO<br />
Strateško čišćenje je praksa koju preporučuje Američko udruženje veterinara<br />
parazitologa (AAVP) i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).<br />
* Štenci<br />
Otpočnite tretman sa 2 nedelje, ponovite ga u 4, 6 i 8 nedelja starosti. Posle toga<br />
upotrebite preventivni lek protiv srčanog crva, koji je takođe efikasan protiv kukičastih i oblih<br />
glista.<br />
* Mačići<br />
Kod mačića, pošto se ne javlja prenatalna infekcija, izlučivanje jaja počinje kasnije<br />
nego kod štenaca i u nekim područjima rizik od valjkastih i kukičastih glista kod mačaka je<br />
srazmerno manji; čišćenje mačića može da otpočne sa 6 nedelja starosti i treba da se ponovi sa 8 i<br />
10 nedelja.<br />
Dojilje<br />
Tretirati jednovremeno sa mladima.<br />
Odrasli psi i mačke<br />
Tretirati redovno zbog preventive. Motrite na parazite u okolini i uklanjajte ih.<br />
Novousvojene životinje<br />
Tretirati odmah, zatim nakon 2 nedelje i potom prema gornjim preporukama.<br />
118
Fekalni pregled<br />
Fekalni pregled bi trebalo izvesti odmah po odbijanju mačića od dojenja, 4-8<br />
nedelja posle poslednjeg tretiranja zaraze, u vreme redovnog godišnjeg pregleda i pre parenja<br />
ženki.<br />
*Autori ovih tekstova preporučuju vlasnicima novousvojenih mačića i štenaca da<br />
pribave istoriju čišćenja od parazita svog novog ljubimca i da kontaktiraju svog veterinara u vezi<br />
sa dodatnim čišćenjem, ako je potrebno.<br />
PREPARATI ZA ORALNI TRETMAN<br />
CREVNIH PARAZITA<br />
Sastojak Deluje na Minimalna starost/težina<br />
Dihlorofen/toluen V, K, T, P > ili = 1,1 kg<br />
Dihlorvos V, K, T, P > ili = 1,1 kg<br />
Febantel/prazikvantel V, K, B, T, P > ili = 0,9 kg<br />
Fenbendazol V, K, B, T nema granice<br />
Mebendazol V, K, B, T nema granice<br />
Soli piperazina V > ili = 6 nedelja<br />
Pirantel pamoat/prazikvantel V, K, T, P > ili = 4 nedelje ili 0,7 kg<br />
Prazikvantel T, P > 6 nedelja<br />
Epsiprantel T, P > 7 nedelja<br />
Značenje oznaka u koloni „deluje na”:<br />
V - valjkaste gliste (Toxocara)<br />
K - kukičaste gliste (Ancylostoma, Uncinaria)<br />
B - bičaste gliste (Trichuris)<br />
T - pantljičare tenija (Taenia)<br />
P - pseća pantljičara (Dipylidium caninum)<br />
119
KRV, LIMFNI I IMUNI SISTEM<br />
Limfni i imuni sistemi su vrlo tesno povezani. Da bi funkcionisali, oba zahtevaju<br />
onaj drugi. Limfni sistem filtrira i uklanja otpatke iz tela. Imuni sistem je najveći deo<br />
odbrambenog sistema tela, i proizvodi ćelije i izvesne proteine zvane antitela, za borbu protiv<br />
infekcije.<br />
Krv se sastoji od nekoliko različitih tipova ćelija i proteina. Crvene krvne ćelije<br />
(krvna zrnca) daju krvi boju a odgovorne su za transport kiseonika i ugljen dioksida u i iz tkiva<br />
tela. Drugi sastavni deo krvi su bele krvne ćelije (zrnca), koje služe za borbu protiv infekcije.<br />
Ćelije trećeg tipa, trombociti, kruže krvotokom. Oni su odgovorni za zgrušavanje. Crvena i bela<br />
krvna zrnca i trombociti se stvaraju u koštanoj srži. U dodatku ćelijama, krv se još sastoji i od<br />
tečnog dela bogatog proteinima, koji se zove plazma.<br />
LIMFNI SISTEM<br />
Jedan od načina na koji se telo bori protiv bolesti je limfni sistem, koji filtrira i<br />
uklanja otpatke iz tela. Male, okrugle žlezde, zvane limfni čvorovi, odgovorne su za glavninu rada<br />
limfnog sistema. Limfni čvorovi su međusobno povezani nizom „cevi” (limfni sudovi) nazvanih<br />
limfatici, koji grade veliku mrežu po celom telu. Slezina, veliki organ smešten u trbušnoj duplji,<br />
takođe je povezana sa limfaticima. Limfni sudovi sakupljaju neke od masnih produkata varenja.<br />
Takođe sakupljaju tečnosti koje su iz krvnih sudova „pobegle” u tkiva. Ovi produkti i tečnosti se<br />
zajednički nazivaju limfa. Limfa se prenosi u sve veće i veće sudove, dok se sve zajedno ne okupe<br />
u grudima i unesu limfu u velike vene koje vode ka srcu.<br />
Tečnosti sakupljene po tkivima u telu se filtriraju kroz limfne čvorove dok ne<br />
produže dalje u limfatike i izmešaju se sa masnim produktima varenja u velikim limfnim kanalima.<br />
Limfni čvorovi filtriraju ćelijske otpadne proizvode i strani materijal u tečnosti, uključujući<br />
potencijalno opasne infektivne čestice kao što su bakterije i virusi.<br />
IMUNI SISTEM<br />
Imuni sistem je sistem opstanka i odbrane tela. On prepoznaje strane supstance (one<br />
koje ne pripadaju telu t.j. viruse, bakterije, polen) prema njihovim molekularnim svojstvima i<br />
odstranjuje ih iz tela.<br />
DVA FUNKCIONALNA DELA IMUNOG<br />
SISTEMA<br />
Imuni sistem može da se podeli na dva funkcionalna dela, na osnovu toga koliko su<br />
specifične njihove funkcije. Ta dva dela su nazvana urođeni imuni sistem i adaptivni (prilagodljivi)<br />
imuni sistem.<br />
120
Urođeni imuni sistem: Svi organizmi, čak i drveće, imaju nešto što bi moglo da se<br />
smatra urođenim odbrambenim sistemom. Za drveće to bi bila njegova kora, za pse i mačke<br />
njihova koža, a za bakteriju to bi bio ćelijski zid oko nje.<br />
Urođeni imuni sistem je prva linija odbrane. On je nespecifičan, znači stvoren je da<br />
manje ili više zadrži sve napolju. On je i neprilagodljiv, znači da se njegova delotvornost ne menja<br />
sa ponovljenom izloženošću stranoj materiji. Kao dodatak koži, stomačna kiselina, sluz u<br />
respiratornom sistemu i specijalne hemikalije u pljuvačci, takođe su deo ovog urođenog sistema.<br />
Postoje takođe izvesne ćelije u telu, zvane fagociti (žderači) u koje spadaju ćelije zvane monociti i<br />
makrofage (doslovce, veliki žderači!) i one pripadaju urođenom imunom sistemu. Ove ćelije će da<br />
jedu sve strano što im se nađe na vidiku.<br />
Srednjevekovni zamak bi bio dobra analogija sa urođenim imunim sistemom.<br />
Visoki zid zamka i šanac oko njega su napravljeni da skoro sve zadrže napolju. Igraju istu ulogu<br />
kao koža, sluz i stomačna kiselina. U šancu imamo aligatore, koji će kao makrofage u telu, pojesti<br />
skoro sve.<br />
Adaptivni imuni sistem: Kao dodatak urođenom imunom sistemu, psi, mačke i<br />
ostale životinje, uključujući čoveka, imaju adaptivni (prilagodljivi) imuni sistem. Ovaj sistem štiti<br />
telo od specifičnih stranih napadača, gradeći različite taktike prema različitim napadačima. Delovi<br />
adaptivnog sistema komuniciraju jedan sa drugim i razvijaju pamćenje o raznim napadačima sa<br />
kojima se sukobljavaju.<br />
U našoj analogiji sa zamkom, adaptivni sistem bi se sastojao od streličara,<br />
kopljanika, tobdžija i mačevalaca. Svi oni koriste različita sredstva i štite od onih napadača za koje<br />
su najbolje opremljeni. Pamte prethodne bitke i mogu da unaprede brzinu i efikasnost kojom brane<br />
zamak.<br />
Zajednički rad: Urođeni sistem je prva linija odbrane. Ako je napadač zaustavljen<br />
urođenim sistemom, neće da se javi nikakva bolest. Ako, međutim, napadača ne može da zaustavi<br />
urođeni sistem, aktivira se adaptivni sistem. Ako je on uspešan, telo će da se oporavi. Adaptivni<br />
sistem će takođe da zadrži sećanje na napadača. Tako, ako bude ponovo izložen napadu istog,<br />
adaptivni sistem će da pokrene veću i bržu odbranu, obično predupređujući bolest. Ako ni urođeni<br />
ni adaptivni sistem nisu efikasni, može da dođe do smrti.<br />
ĆELIJE IMUNOG SISTEMA<br />
Što bolje naučimo o tome kako radi imuni sistem, to bolje ćemo da razumemo<br />
igrače. Ćelije imunog sistema sve polaze iz koštane srži, ali sazrevaju na različitim putevima.<br />
Od granulocita, neutrofili i eozinofili imaju sposobnost da gutaju strane ćelije i<br />
druge materije, dok od agranulocita tu osobinu imaju monociti.<br />
Oni su fagociti (žderači). Kao deo urođenog imunog sistema, razgrađuju i ubijaju<br />
strane napadače. Takođe mogu da služe i kao deo adaptivnog sistema predstavljanjem delova<br />
napadača (antigeni) ostalim ćelijama adaptivnog sistema, upozoravajući ih na prisustvo napadača.<br />
Limfociti imaju životni ciklus sličan životinjskom. „Rađaju” se u koštanoj srži.<br />
Kako sazrevaju, tako se „obrazuju”. Neki od njih odlaze u žlezdu timus (različitu od tiroidne<br />
žlezde) i tamo se obrazuju. Ovi se nazivaju T ćelije (T od timus). T ćelije aktiviraju ostale ćelije<br />
odbrambenog sistema.<br />
Ostali limfociti se obrazuju u različitim oblastima. Kod pticae oblast naziva<br />
„bursa”, pa se takvi limfociti zovu B (be) ćelije. Bursa je modifikovani deo creva. Sisari ovaj deo<br />
nemaju, pa umesto u njega ćelije odlaze u zametkovu jetru ili ostaju u koštanoj srži gde se<br />
obrazuju. Tako „B” kod B ćelija može da bude i namesto „bone marrow” - koštana srž (eng.). Ove<br />
ćelije proizvode antitela.<br />
121
Jednom naobrazovani, B i T limfociti se zatim zapošljavaju i kreću se kroz telo<br />
tamo gde ima posla. Imaju tendenciju da se okupljaju u limfnim čvorovima i slezini. O naobrazbi<br />
limfocita biće više reči napred.<br />
IMUNI ODGOVOR<br />
Šta su antigeni? Antigeni su molekularne strukture na površini takvih čestica kao<br />
što su bakterije, virusi i polen. Antigene telo prepoznaje kao „strano” i oni ga podstiču da se od<br />
njih brani. Antigeni imaju različite veličine i oblike. Takođe imaju i posebnost. To znači da će sve<br />
bakterije, ili virusi, ako su istog tipa imati iste, ili skoro iste antigene. Virus na svojoj površini<br />
uglavnom ima nekoliko različitih vrsta antigena. Isto važi za bakterije, parazite i t.d.<br />
Naobrazba limfocita i prepoznavanje antigena: Svaki limfocit, bilo B ili T tipa,<br />
obrazuje se za prepoznavanje jednog posebnog antigena, koji ima izvesni oblik i veličinu.<br />
Obrazovane B i T ćelije koriste receptore (prijemnike) antigena na svojoj površini za<br />
prepoznavanje antigena. Antigen i receptor se uklapaju kao brava i ključ. Neki limfociti, na primer,<br />
imaće samo receptore za određeni antigen (nazovimo ga A1) na parvovirusu. Drugi limfociti će<br />
imati samo receptore za hipotetički antigen A2 na parvovirusu. (Telo može da raspozna mnogo<br />
antigena na jednom napadaču i da odgovori na svaki od njih.) Druga populacija limfocita ima<br />
receptore za specifične antigene na bakteriji salmonela. Treći jedino raspoznaju određeni antigen<br />
na polenu trave. Kada razmislite o tome, zaista je zapanjujuće. Na svetu ima miliona antigena, a<br />
tela sisara proizvode različite limfocite koji prepoznaju svaki od njih.<br />
Ćelije životinjskih tela takođe sadrže antigene. B i T ćelije su naučene da ih ignorišu<br />
i da ih smatraju za „svoje”. Različite krvne grupe kod ljudi: A, B, AB i 0 proističu iz različitih<br />
antigena na crvenim krvnim zrncima. Tako će B i T ćelije ljudi sa krvnom grupom B prepoznati<br />
antigen „A” koji se nalazi na crvenim krvnim zrncima grupe A kao strani.<br />
B-ćelijski odgovor antitelima i imunost telesnih tečnosti: Kada receptor B ćelije<br />
prepozna i prikači se za antigen „za koji je napravljen” (opet ćemo upotrebiti hipotetički A1), to je<br />
znak B ćeliji da počne da gradi odbranu. B ćelija proizvodi molekule zvane antitela (koja su<br />
proteini) za borbu protiv bolesti. B ćelije koje proizvode antitela takođe se nazivaju i „plazma<br />
ćelije”. Ponekad se antitela označavaju kao „imunoglobulini”. Antitela na sebi imaju prijemne<br />
površine koje će da se povežu sa antigenima A1. Na svakom antitelu postoje dva takva mesta, koja<br />
se nazivaju „spojke za antigen”. Spoj antigena i antitela se naziva „imuni kompleks”.<br />
Spojke za antigen nisu 100% specifične. Ovo znači da iako je antitelo stvoreno u<br />
odgovor na jedan antigen, u ovom slučaju antigen A1, ono će biti sposobno da se prikači i na drugi<br />
antigen, n.pr. antigen A2. Možete da shvatite kako to sve može da se događa ako ste ikada<br />
sastavljali slagalicu. Možete obično da nađete po nekoliko komada koji se skoro uklapaju, ali samo<br />
jedan se uklapa potpuno. Receptori antigena ponekad mogu da se povežu sa antigenima koji se<br />
skoro uklapaju, umesto sa onim antigenom za koji su stvoreni. Kada se dogodi, ovo se naziva<br />
„unakrsna reakcija”.<br />
Unakrsne reakcije mogu da budu problem prilikom izvođenja laboratorijskih<br />
analiza. Recimo da analizirate krv životinje da biste utvrdili da li ima antitela za naš hipotetički<br />
A1. Recimo takođe da će antitela za antigen koji ćemo nazvati B1 (koji je iz savim različitog<br />
organizma), takođe da se povežu sa A1. Ako krv naše životinje ima antitela za A1, test će biti<br />
pozitivan, ali ako krv ne sadrži antitela za A1, a sadrži antitela za B1, test će takođe da izgleda<br />
pozitivan. U ovom slučaju lažno pozitivan.<br />
U telu povezivanje antigena i antitela može da ima za rezultat :<br />
- neutralizovanje otrova, ako je antigen bio na otrovu<br />
- deaktiviranje virusa, ako je antigen bio na virusu<br />
122
- aktiviranje niza proteina (zvanog „komplement”) za ubijanje ćelija; antitelo i<br />
komplement zajedno mogu da razlože bakterije i tako ih unište.<br />
- prikazivanje antigena (i ono na šta je on prikačen) mnogo privlačnijim za<br />
fagocite. Ovo se naziva opsonizacija. Antitelo povezano sa antigenom je kao senf na hrenovkama -<br />
fagocite će ih jesti sa većim uživanjem!<br />
T-ćelijski odgovor i ćelijski imunitet: Kada se receptor na T ćeliji poveže sa<br />
antigenom on aktivira T ćeliju. Neke T ćelije će da se prikače na stranog napadača koji nosi taj<br />
antigen i razoriće ga. Druge T ćelije će da postanu aktivne i stvaraće materije zvane limfokini. Ovo<br />
su hemijski glasnici za makrofage i ostale fagocite, koji ih dozivaju da dođu na jelo.<br />
Memorija: Bilo da je odgovor tela prvenstveno tečnostima (preko antitela) ili<br />
ćelijski, izvesne T i B ćelije postaju „memorijske ćelije”. Ove ćelije pamte izlaganje određenim<br />
antigenima koji su bili na stranoj materiji. Ovo je mehanizam pomoću koga vakcinacija pomaže u<br />
zaštiti tela od bolesti. Ako mačka na primer primi kombinaciju vakcina koja sadrži<br />
panleukopeniju, rinotraheitis i kalicivirus, biće stvorene 3 grupe memorijskih ćelija: jedna grupa<br />
pamtiće antigene panleukopenije, druga rinotraheitisa i treća kalicivirusa.<br />
Ove memorijske ćelije pomažu telu da odgovori mnogo brže i jače, ako ikada<br />
ponovo bude izloženo antigenu za koji ima memoriju. Na primer, ako je mačka vakcinisana protiv<br />
panleukopenije, a zatim posle 3 - 4 nedelje ponovo vakcinisana protiv panleukopenije, odgovor<br />
tela na drugu vakcinaciju biće mnogo veći i mnogo brži nego posle prve vakcinacije. Ovaj brži i<br />
jači odgovor se naučno naziva „sekundarni odgovor”. Za ovaj efikasniji odgovor treba zahvaliti<br />
memorijskim ćelijama. Ove memorijske ćelije nisu proizvedene trenutno. Vremenski period<br />
između izlaganja antigenu (bilo vakcinacijom ili putem infekcije) i stvaranja memorijskih ćelija je<br />
2-3 sedmice.<br />
Memorijske ćelije stvorene protiv nekih bolesti žive dugo, dok ćelije za neke druge<br />
bolesti mogu da imaju vrlo kratak vek. Pošto memorijske ćelije ne žive zauvek, u nekim<br />
slučajevima potrebno je da revakcinišemo životinju da bismo proizveli novu generaciju<br />
memorijskih ćelija. Za neke bolesti to je svake godine, za druge 3 godine ili duže. Kada govorimo<br />
o trajanju imuniteta (vreme za koje je životinja zaštićena), mi zapravo govorimo o tome koliko živi<br />
dovoljan broj memorijskih ćelija i koliko dugo ostaju antitela tako da je životinja još uvek<br />
zaštićena.<br />
način.<br />
DVA NAČINA DA SE STEKNE IMUNITET -<br />
AKTIVNI I PASIVNI -<br />
Postoje dva načina na koje životinja može da stekne imunitet, aktivni i pasivni<br />
Aktivni imunitet: Kada su ljudi ili životinje na prirodan način ili vakcinacijom<br />
izloženi organizmu koji izaziva bolest, antigeni na organizmu stupaju u interakciju sa ćelijama<br />
imunog sistema životinje. B ćelije stvaraju antitela da unište organizam. T ćelije se aktiviraju i<br />
takođe pomažu u uklanjanju organizma. Kada jedinka ima imuni sistem koji je sposoban da je<br />
efikasno zaštiti od organizma koji izaziva bolest, kaže se da poseduje imunitet na taj organizam.<br />
Kada sopstveni imuni sistem životinje obezbeđuje tu zaštitu, govorimo o „aktivnom imunitetu”.<br />
Pasivni imunitet: Kada životinja primi odbrambene mehanizme druge životinje<br />
(antitela i/ili limfocite), pre nego da razvije sopstveni odbrambeni sistem, govorimo o „pasivnom<br />
imunitetu”. Primeri pasivnog imuniteta uključuju antitela koja fetus prima preko posteljice, antitela<br />
koja novorođenče prima od majke preko kolostruma*, protivotrove za tretman zmijskog ujeda i<br />
presad koštane srži koja pomaže u zameni limfocita.<br />
Nedostatak pasivnog imuniteta je u tome što telo životinje nema sposobnost da je<br />
obnovi (osim u slučaju presada koštane srži). Kako se antitela koja je životinja primila troše kroz<br />
123
prirodno starenje, ili bivaju iskorišćena uništavanjem organizma koji izaziva bolest, telo životinje<br />
ne može da ih zameni.<br />
Međutim, u slučaju aktivnog imuniteta, kada imuni sistem ponovo dođe u dodir sa<br />
istim organizmom, proizvede se još više antitela. Aktivni imunitet je večit, dok pasivni nije.<br />
*Kolostrum: prvo mleko, postoji samo 36 - 48 sati po rođenju. Visokokoncentrovana mešavina<br />
molekula antitela, vitamina, elektrolita i hranljivih materija.<br />
ABNORMALNOSTI IMUNOG SISTEMA<br />
Imuni sistem ne funkcioniše uvek pravilno. Ponekad reaguje na pogrešnu stvar<br />
(autoimunitet), drugi put reaguje prejako (preosetljivost), a nekad jednostavno uopšte ne reaguje<br />
(potiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta).<br />
Autoimunitet: Kod autoimuniteta imuni sistem greškom vidi neki deo sopstvenog<br />
tela kao strani i počinje da ga napada. Obe vrste ćelija, T i B, mogu da budu umešane u<br />
autoimunitet. Šta izaziva autoimunitet?<br />
Kod razvijanja nekih tipova autoimuniteta ulogu može da igra genetika. Neki lekovi<br />
mogu da izmene molekularni izgled ćelija. Neki lekovi se kače za crvena krvna zrnca, čineći da<br />
zrnce izgleda „strano”. Tada telo napada crvena krvna zrnca izazivajući autoimunu hemolitičku<br />
anemiju.<br />
Kao sa nekim lekovima, u nekim slučajevima kompleksi antigen - antitelo mogu da<br />
se vežu za ćelije i izazovu isti fenomen - telo napada ćelije pošto izgledaju kao strane. U nekim<br />
slučajevima ubijanje ovih ćelija može da prati veliki broj upala. Smatra se da ovaj tip autoimune<br />
reakcije doprinosi reumatoidnom artritisu.<br />
Greške u „naobrazbi” T i B ćelija mogu da ih učine nesposobnim za razlikovanje<br />
„stranog” i „svog”.<br />
Autoimune bolesti su svrstane u dva tipa: one kod kojih su antitela usmerena na<br />
određeni organ i one kod kojih je napadnut veći broj oblasti.<br />
Preosetljivost: Preosetljivi imuni sistem je onaj koji preterano reaguje na nadražaj.<br />
Kao dodatak T i B ćelijama, razne druge ćelije mogu takođe da budu aktivirane za vreme imunog<br />
odgovora. Ove ćelije proizvode hemikalije kao što su histamini, koji mogu da oštete mnoge delove<br />
tela. Kod preosetljivosti, telo proizvodi previše antitela, pogrešnu vrstu antitela, veliki broj<br />
kompleksa antigen - antitelo, ili antitela za protein koji nije stvarno stran. Kao dodatak, može da<br />
bude aktiviran preveliki broj ćelija za proizvodnju histamina i drugih hemikalija. Postoje četiri<br />
glavna tipa preosetljivosti.<br />
Potiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta: Izvesni lekovi i organizmi koji<br />
izazivaju bolest mogu da potisnu imuni sistem. Kod presađivanja organa i u nekim slučajevima<br />
autoimunih bolesti mi želimo da potisnemo imuni sistem, pa koristimo razne lekove za postizanje<br />
tog cilja. Kod nekih infekcija parazitima, kao što je malarija, trihineloza ili lajhmanijaza, strani<br />
organizam može da potisne imuni sistem preko različitih mehanizama, omogućavajući organizmu<br />
da raste i množi se u čoveku ili životinji. Nedostatak imuniteta može da se javi kao rezultat<br />
genetske greške kod različitih rasa mačaka i pasa. Neke virusne infekcije (n.pr. mačji virus gubitka<br />
imuniteta) mogu takođe da izazovu gubitak imuniteta. Novorođenčad koja nisu primila dovoljne<br />
količine kolostruma imaju nedostatak imuniteta i u velikoj su opasnosti da budu ozbiljno zaražena<br />
mnogim bolestima. Loša ishrana, koja dovodi do nedostatka vitamina A i E i selena, kao i<br />
ograničene količine belančevina i kalorija, mogu da dovedu do potiskivanja imunog sistema.<br />
124
ZAKLJUČAK<br />
Imuni sistem je neverovatan odbrambeni mehanizam koji štiti telo od mnogo vrsta<br />
uzročnika koji izazivaju bolesti uključujući bakterije, viruse, otrove i parazite. Urođeni deo<br />
imunog sistema, uključujući kožu, je prva linija odbrane, nespecifičan je i obezbeđuje zaštitu od<br />
mnogih stranih napadača. Adaptivni (prilagodljivi) deo imunog sistema je mnogo specifičniji,<br />
reaguje na jedinstvene molekule zvane antigeni i koristi antitela i ćelijski imunitet da oslobodi telo<br />
stranih materija. Adaptivni deo imunog sistema može da „upamti” prethodna izlaganja stranoj<br />
materiji i da reaguje brže i jače kod ponovnog izlaganja. Telo može da stekne imunitet prenosom<br />
sa druge životinje (pasivni imunitet), ili sopstvenim izlaganjem i reagovanjem na stranu materiju<br />
(aktivni imunitet). Ponekad imuni sistem može da radi pogrešno i da ili napada sopstveno telo<br />
(autoimunitet), pretera u reakciji (preosetljivost), ili da reaguje nedovoljno (nedostatak imuniteta<br />
ili potisnutost).<br />
KRV I ANALIZE KRVI<br />
Bilo da je u pitanju čovek, pas, mačka, ili čak i ptica ili lasica, kada je bolestan,<br />
njegovi lekari obično vade uzorak krvi i vrše neke analize da pomognu u određivanju dijagnoze.<br />
Ove analize su uglavnom jednog od dva tipa. Prvi tip je krvna slika, koja određuje broj i tipove<br />
prisutnih krvnih zrnaca (ćelija). Nauka koja se bavi ovim, ćelijskim delom krvi, zove se<br />
hematologija. Drugi tip analize je biohemijska analiza koja meri količine različitih elektrolita,<br />
enzima ili hemijskih jedinjenja u tečnom delu uzorka. Ponekad ove analize pribavljaju malo<br />
informacija o slučaju, ali mnogo tipičnije, one su najbrži i najbolji alat za dijagnostiku koji je<br />
dostupan doktoru.<br />
SASTOJCI KRVI<br />
Krv se sastoji od tečnog dela plus različitih krvnih ćelija. Njena uloga je da prenosi<br />
hranljive materije i kiseonik do ćelija; otpatke i ugljen dioksid do organa odgovornih za njihovo<br />
uklanjanje ili razlaganje; takođe i da brani telo od bakterija, virusa i drugih organizama.<br />
Tečni deo krvi naziva se plazma, ako krv nije zgrušana, a serum ako jeste. Ovaj<br />
tečni deo, bez ćelija, je uglavnom boje slame ili svetlo-žute boje. Tečni deo krvi se koristi u<br />
hemijskim analizama.<br />
Svaka kap krvi sadrži doslovno milione krvnih ćelija. Mada uzorak uzet za krvnu<br />
sliku može da izgleda mali, on sadrži tako ogroman broj ćelija da je odličan i tačan pokazatelj<br />
ukupnog broja ovih ćelija nađenih u krvotoku. Krvna slika se odnosi na količine i tipove crvenih i<br />
belih krvnih ćelija (zrnaca) i trombocita.<br />
Crvene krvne ćelije (zrnca)<br />
Pogledajmo najpre crvena krvna zrnca. Ona su sićušni tegleći konji zaduženi za<br />
prenos kiseonika do tkiva. Ona sadrže molekule hemoglobina. Kiseonik koji je unet u naša tela se<br />
povezuje sa hemoglobinom dok crvena krvna zrnca prolaze kroz pluća. Crvena krvna zrnca zatim<br />
isporučuju kiseonik svim ostalim ćelijama u telu, a ugljen dioksid vraćaju natrag do pluća. Crvena<br />
krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži. Koštana srž stalno proizvodi nova crvena krvna zrnca pošto<br />
je njihov životni vek samo oko 90 dana (kod mačaka, kod ljudi je 120 dana). Telo može brzo da<br />
odgovori da bi održalo broj crvenih krvnih zrnaca prisutnih u krvnim sudovima. Telo meri njihov<br />
broj jednostavnim proračunavanjem količine kiseonika koji se isporučuje tkivima. Ako nema<br />
dovoljno kiseonika, onda telo to vidi kao potrebu za još crvenih krvnih zrnaca.<br />
Ako je brzo potrebno više crvenih zrnaca, onda će u krvotok iz koštane srži da bude<br />
oslobođeno više nezrelih ćelija (zvanih retikulociti). Ako je, međutim, prisutan odgovarajući broj<br />
ćelija, to će da uspori oslobađanje novih.<br />
125
Hematokrit: Kod krvne slike određujemo broj crvenih zrnaca na nekoliko načina.<br />
Najbrži i najlakši (i najslikovitiji ) način zove se hematokrit, koji je poznat i kao zapremina<br />
grupisanih zrnaca. Krvni uzorak se stavlja u malu epruvetu i unosi u centrifugu. Ova naprava vrti<br />
epruvetu nekoliko hiljada obrtaja u minutu. Ćelije su teže od plazme pa se grupišu na dnu<br />
epruvete. Tada se određuje procenat udela ćelija u ukupnoj količini krvi u epruveti. Normalna<br />
vrednost za mačke je 29 - 50%.<br />
Ako je zapremina grupisanih zrnaca mala, ima manje crvenih zrnaca u telu nego što<br />
bismo očekivali. Ovo stanje je poznato kao anemija. Kod jakih slučajeva anemije, životinja bi<br />
verovatno imala blede desni i sluzokožu u ustima i izgledala slabo i umorno jer bi njeno telo<br />
dobijalo manje kiseonika nego što mu je potrebno. Anemije su dalje klasifikovane kao<br />
regenerativne i neregenerativne. Kod prvih, ako je broj crvenih zrnaca manji od normalnog, telo<br />
odgovara oslobađanjem novih retikulocita u krvotok. Kod neregenerativne anemije, ima vrlo malo,<br />
ili nimalo, nezrelih crvenih zrnaca u uzorku i telo nastavlja sa gubljenjem crvenih zrnaca, a nova<br />
ne proizvodi. Neregenerativna anemija je vrlo, vrlo ozbiljna i brzo postaje pretnja po život.<br />
Ako je zapremina grupisanih zrnaca veća od 55, kaže se da je uvećana. Ovo se viđa<br />
kod dehidriranih životinja, pošto njihova krv postaje koncentrovanija. To se primećuje i u drugim<br />
uslovima, kao što su neki slučajevi šoka, reakcija na veliku visinu (vazduh je ređi pa je manje<br />
kiseonika, stoga se više crvenih zrnaca pušta u opticaj), plućnih bolesti i t.d. Upamtite, sve što<br />
umanjuje količinu kiseonika koji stiže u tkiva, dovešće do povećanja broja crvenih krvnih zrnaca.<br />
Broj crvenih krvnih zrnaca: Možemo takođe da merimo stvarni broj crvenih krvnih<br />
zrnaca u datoj količini krvi. Ovo je mnogo teže izvesti nego hematokrit. Daje se kao stvarni broj<br />
ćelija u jednom mikrolitru. Normalna vrednost je, prosečno, 6.1 - 11.9 x 10 6 (znači miliona)<br />
crvenih krvnih zrnaca u mikrolitru, odnosno 6.1 - 11.9 x 10 12 (biliona) u litru, zavisi od toga kako<br />
koja laboratorija prikazuje.<br />
Hemoglobin: Konačan način za procenu krvne slike je određivanje prisutnog<br />
hemoglobina. Kod nekih anemija broj crvenih zrnaca može da ne bude nizak, ali ako krvna zrnca<br />
sadrže manju količinu hemoglobina od normalne, znaci anemije mogu da budu sasvim jaki.<br />
Normalni nivo hemoglobina je 90 - 156 g/l.<br />
Bele krvne ćelije (zrnca)<br />
Drugi najveći tip krvnih ćelija su bele krvne ćelije (zrnca), koje su takođe poznate<br />
kao leukociti. Ima ih mnogo manje nego crvenih zrnaca. Na svaki leukocit prisutan u uzorku biće<br />
normalno 600 do 700 crvenih zrnaca. Glavna uloga belih zrnaca je da brane telo od napadačkih<br />
organizama kao što su bakterije, virusi i gljivice. Postoje različiti tipovi leukocita i broj belih<br />
krvnih zrnaca je zbir svih tih različitih vrsta. Normalni broj belih zrnaca kod mačke je 5500 -<br />
19500 u mikrolitru, odnosno 5,5 – 19,5 x 10 9 (milijardi) u litru. Broj leukocita se normalno poveća<br />
kada se telo bori protiv jakih infekcija ili kada je opterećeno metaboličkim otrovima (pacijent sa<br />
akutnim bubrežnim oboljenjem, sa otpadnim materijama koje mu se gomilaju u telu će normalno<br />
imati uvećani broj leukocita). Kao dodatak ovome, kada je krajnje uzbuđena (ako preterano<br />
uzbudimo ili uplašimo životinju kada uzimamo uzorak krvi) bela krvna zrnca će da budu<br />
oslobođena u krvotok i nivo će da im poraste. Broj leukocita će da bude manji ako je životinja<br />
oslabljena dugom, iscrpljujućom bolešću, ili kod nekih virusnih infekcija.<br />
Bela krvna zrnca se dele u dve grupe u zavisnosti od toga kako reaguju sa nekim<br />
bojama koje se koriste za njihovo bolje uočavanje pod mikroskopom. Postoje granulociti (imaju<br />
granule koje apsorbuju boju) i agranulociti. U granulocite spadaju neutrofili, eozinofili i bazofili,<br />
dok su agranulociti limfociti i monociti.<br />
126
Granulociti<br />
Neutrofili: Neutrofili se takođe stvaraju u koštanoj srži. Zrele ćelije imaju višestrano<br />
jezgro i nazivaju se „segmentirane ćelije”, dok nezrele ćelije imaju jednostrano jezgro i nazivaju se<br />
„štapićaste”. Štapićasti neutrofili su, dakle, mlađi od segmentiranih. Ove ćelije funkcionišu tako<br />
što u stvari gutaju bakterije koje izazivaju bolesti, kao i druge sitne čestice. U prisustvu bakterijske<br />
infekcije njihov broj u periferijskoj krvi raste, koštana srž oslobađa u krvotok više mladih ćelija i<br />
procenat štapićastih raste u odnosu na segmentirane. Normalan broj zrelih neutrofila je između<br />
2500 i 12500 u mikrolitru. Normalno za štapićaste je približno 100 do 300 u mikrolitru.<br />
Kada ukupni broj neutrofila naraste, to je obično znak bakterijske infekcije ili nekog<br />
oblika ekstremne napetosti. Ako broj štapićastih drastično naraste u poređenju sa segmentiranim,<br />
to se smatra jačom reakcijom jer telo oslobađa sve više i više nezrelih ćelija u krvotok da bi se<br />
odbranilo od infekcije. Kod većine virusnih infekcija ukupni broj neutrofila se smanjuje.<br />
Eozinofili: Eozinofila normalno ima manje nego neutrofila. Oni se takođe stvaraju u<br />
koštanoj srži i njihov normalan broj je 100 do 1200 u mikrolitru. Takođe imaju sposobnost da<br />
gutaju strane čestice. Njihov broj u krvotoku se povećava kada životinja pati od infekcije<br />
parazitima, ili ima alergije. U uslovima koji prouzrokuju ekstremno ili produženo opterećenje<br />
(stres), broj eozinofila se smanjuje.<br />
Bazofili: Poslednji od granulocita su bazofili. Ovo su najmanje uobičajeni od svih<br />
leukocita. U mnogim uzorcima uopšte ih nema. Funkcija im je nepoznata, a takođe nastaju u<br />
koštanoj srži.<br />
Agranulociti<br />
Limfociti: Od svih agranulocita, najobilniji su limfociti. Normalno ih ima 1500 -<br />
7000 u mikrolitru. Stvara ih i oslobađa u krvotok limfoidno tkivo, kao što su limfni čvorovi,<br />
slezina i t.d. Nisu sposobni da jedu ili gutaju organizme, ali svoju funkciju odbrane tela<br />
ispunjavaju na druge načine. Limfociti mogu da se po svojim funkcijama podele u dve veće grupe<br />
- B (be) ćelije i T ćelije, ali jedni od drugih ne mogu da se razlikuju pod mikroskopom. B ćelije<br />
proizvode antitela, koja su proteinski molekuli koji se kače na napadačke organizme i tako ih<br />
uništavaju. T ćelije aktiviraju druge ćelije i pomažu im da uništavaju viruse i drugi strani materijal.<br />
Kada se broj limfocita smanji to se naziva limfopenija i često se opaža u početnim stadijumima<br />
infekcija, ili posle upotrebe kortikosteroida kao prednizon. Postoje i druge situacije kada se javlja<br />
smanjeni broj limfocita, ali one su prilično neuobičajene. Povećanje broja limfocita ne događa se<br />
tako često kao što bi se očekivalo, ali je primećeno kod produženih bolesti. Primer za ovo bio bi<br />
kada se bakterijska ili virusna infekcija jako produže, ili kod izvesnih autoimunih bolesti.<br />
Uobičajeni uzrok povećanja broja limfocita je leukemija, što je rak sistema za proizvodnju krvnih<br />
ćelija, koji je obično fatalan.<br />
Monociti: Monociti se razvijaju i skladište u slezini i koštanoj srži. Normalno ih<br />
ima svega 0 do 850 u mikrolitru. Takođe imaju sposobnost da gutaju strane materije, kao što su<br />
infektivni organizmi. Oni dodatno izlučuju razne proteinske molekule koji pomažu u<br />
pročišćavanju upaljenih i nadraženih tkiva. Njihov broj se ne menja bitno osim ako nije u pitanju<br />
stanje kancerozne leukemije koja utiče na njihove ćelije.<br />
Trombociti<br />
Poslednja komponenta koju pominjemo kada govorimo o krvnoj slici su trombociti.<br />
Oni igraju vitalnu ulogu u formiranju ugrušaka. Da bismo shvatili njihov značaj, zamislimo veliku<br />
posekotinu koja bi mogla da krvari do smrti ukoliko se ne bi stvorio ugrušak. Mi u stvarnosti<br />
stalno krvarimo. Mikroskopski krvni sudovi u našim telima često pucaju, ali mi to ne primećujemo<br />
zato što se u roku od nekoliko sekundi formira ugrušak i gubitak krvi je beznačajan. Trombociti i<br />
belančevina zvana fibrinogen su odgovorni za popravke svih oštećenih krvnih sudova. Čak i ako<br />
nikada ne bi bilo posekotina na površini naših tela, bez trombocita i fibrinogena koji zajednički<br />
deluju, mi bismo zbog unutrašnjih krvarenja iskrvarili do smrti u roku od nekoliko dana. Ako bi<br />
127
oj trombocita bio snižen, to bi moglo da znači ili da je telo iskoristilo veliki broj njih za<br />
formiranje ugrušaka, ili da im je broj mali pa je životinja u velikoj opasnosti ako bi do krvarenja<br />
došlo u bliskoj bubućnosti.<br />
NORMALNE HEMATOLOŠKE VREDNOSTI<br />
KOD PASA I MAČAKA *<br />
Jedinica Pas Mačka<br />
Hematokrit % 40 - 59 24 - 45<br />
Hemoglobin g/l 140 - 200 80 - 150<br />
Crvena k. z. x10 6 /µl 5,6 - 8,7 5 - 10<br />
Bela k. z. /µl 6.000 - 17.000 5500 - 19500<br />
Neutrofili /µl 3.000 - 12.000 2500 - 12500<br />
Limfociti /µl 530 - 4.800 1500 - 7000<br />
Monociti /µl 100 - 1.800 0 - 850<br />
Eozinofili /µl 0 - 1.900 100 - 1200<br />
Bazofili /µl
kalcijum<br />
ukupne belančevine<br />
albumin<br />
globulin<br />
ukupni bilirubin<br />
alkalne fosfataze<br />
holesterol<br />
natrijum<br />
kalijum<br />
SGPT (ALT)<br />
SGOT (AST)<br />
CKP (CK)<br />
Lepo bi bilo reći da su svi veterinari veliki dijagnostičari. Istina je da ih mnogo puta<br />
svake godine biohemijska analiza spasava. Ona nas često odvede do dijagnoza koje nismo ni<br />
pomislili da razmatramo u okviru svoje liste mogućih poremećaja. Ponekad je moguće da veterinar<br />
ispituje Vašeg ljubimca svaka dva sata u roku od tri dana a da nema nikakav trag za razumevanje<br />
problema. U ovakvoj situaciji biohemijska analiza ima nesumnjivu vrednost. Ponekad su njeni<br />
rezultati od male koristi u procesu postavljanja dijagnoze ali ovo je vrlo, vrlo retko.<br />
Opisi pojedinačnih analiza<br />
Glukoza u krvi: Kada telo troši ugljene hidrate, ono ih pretvara u glikogen, koji se<br />
skladišti u jetri. Kad je jedinki potrebna energija, glikogen se pretvara u glukozu, koja ulazi u<br />
krvotok i prenosi se kroz telo. Stoga je glukoza u krvi mera nivoa ishrane životinje, ali mnogo<br />
češće se koristi za proveru metabolizma i fizioligije. Ako je rezultat niži od očekivane normalne<br />
vrednosti, životinja ima nizak nivo šećera i kaže se da je hipoglikemična. Ako je rezultat viši,<br />
životinja pati od hiperglikemije.<br />
Malo povišen šećer u krvi često se javlja kod životinje pod stresom, ili ako je vrlo<br />
uzbuđena zbog uzimanja uzorka krvi. Ovo se naročito javlja kod mačaka, kod kojih smo često<br />
viđali rezultate preko 160 samo zbog uzbuđenja. (Odlazak veterinaru je za mačku vrlo stresna situacija.<br />
Stoga se smatra da vrednost do 10 mmol/l pre ukazuje na stres nego na hiperglikemiju.) Međutim, ako je rezultat<br />
izrazito visok (>180mg/dl), to je znak da ima problema. U ovom trenutku, u radu bubrega dolazi<br />
do prekoračenja praga. (Dok bubrezi filtriraju krv, oni treba da spreče gubitak glukoze preko urina.<br />
Međutim, kad se jednom dostigne ovako visok nivo, sposobnost bubrega da zadrže glukozu biva<br />
prevaziđena i šećer se preliva u urin.) Najčešći uzrok ovoga je dijabetes. Puno ime ove bolesti je<br />
diabetes mellitus. U ovim okolnostima telo ne proizvodi dovoljno insulina, koji je potreban da bi<br />
glukoza mogla da prodre u ćelije. Kod nedovoljne proizvodnje insulina, glukoza ostaje u krvi.<br />
Urea i azot u urei: Belančevine koje životinje koriste u svojoj ishrani su veliki<br />
molekuli. Uzgredni proizvod njihovog razgrađivanja u organizmu je smesa urea, koja sadrži azot.<br />
Ona nije od koristi organizmu i izlučuje se kroz bubrege. Ako bubreg ne radi pravilno i ne<br />
prečišćava krv od ove smese, ona će se nagomilati do visokog nivoa. Kada se ovo dogodi ljudima,<br />
kaže se da su „uremični” i verovatno će biti poslati na dijalizu.<br />
Kada je rezultat azota u urei visok, to je pokazatelj da azotni otpaci belančevina nisu<br />
uklonjeni iz tela. Mada je oboljenje bubrega glavni razlog za proučavanje nivoa azota u urei, mogu<br />
da postoje i drugi uzroci ovog povišenja. Značajna povišenja azota u urei vidimo kada je pacijent<br />
dehidriran, pošto u organizmu nema dovoljno tečnosti za pravilan rad bubrega. Dodatno, ako bilo<br />
šta izazove smanjen dotok krvi u bubrege, oni ne mogu da izvrše odgovarajuće prečišćavanje krvi,<br />
pa će azot u urei da se povisi.<br />
129
Niži nivoi azota u urei od normalnog primećuju se kod oboljenja jetre. Ovaj organ<br />
je jedno od prvih mesta gde se razgrađuju belančevine. Ako do ovog razgrađivanja ne dođe, azotni<br />
otpaci će imati nivo niži od normalnog.<br />
Kreatinin: Kreatinin se takođe koristi za merenje sposobnosti prečišćavanja koju<br />
imaju bubrezi. Jedino bubrezi luče ovu materiju i ako se ona nagomila do nivoa višeg od<br />
normalnog, to je znak smanjene ili oštećene funkcije ovih organa.<br />
Kalcijum: Kalcijum je mineral koji se u postojanom nivou nalazi u krvotoku. Za<br />
vreme trudnoće ili dojenja, nivo kalcijuma može da postane ozbiljno snižen kod bolesti zvane<br />
eklampsija. Dodatno, izvesni lekovi, tumori i t.d. mogu da utiču na nivo kalcijuma. Važno je uočiti<br />
da nenormalni nivo kalcijuma u krvi brzo dovodi do ozbiljnih srčanih i mišićnih poremećaja.<br />
Ukupne belančevine: Nivo ukupnih belančevina je kombinovana mera za dva<br />
molekula belančevina, albumin i globulin. Albumin normalno proizvodi jetra. Često vidimo snižen<br />
nivo albumina kada životinja dobija neprikladnu ili siromašnu ishranu, ili posle hroničnih<br />
infektivnih bolesti kod kojih su njihove zalihe iskorišćene a nisu još zamenjene.<br />
Termin „globulini” uključuje imunoglobuline koje stvara imuni sistem, kao deo<br />
odbrane tela od bakterija i virusa. Kod izvesnih bolesti, kao mačji infektivni peritonitis, mogu da<br />
se jave povišeni globulini.<br />
Povišeni nivo belančevina obično je znak dehidracije.<br />
Bilirubin: Bilirubin je uzgredni proizvod razlaganja hemoglobina. Hemoglobin je<br />
molekul u sastavu crvene krvne ćelije, odgovoran za prenos kiseonika do tkiva. Kada krvne ćelije<br />
umru, ili budu uništene, hemoglobin se oslobađa i brzo razlaže u jetri odakle biva izlučen kao<br />
bilirubin. Stoga, nivo bilirubina može da bude viši od normalnog kada se razlaže preveliki broj<br />
crvenih krvnih zrnaca ili ako je jetra bolesna i nesposobna da očisti krv od bilirubina. Ako postoji<br />
začepljenje u jetri ili žučnom kanalu, pa bilirubin ne može da se odvede u creva, nivo u krvi će<br />
takođe da se povisi.<br />
Alkalna fosfataza (AP): Serumska alkalna fosfataza pripada klasi smesa pod<br />
imenom enzimi. Ovo su molekuli belančevina čija funkcija je da pomažu u različitim hemijskim<br />
reakcijama. Mada nivo alkalne fosfataze varira kod različitih vrsta životinja, alkalna fosfataza ima<br />
viši nivo kod nekih oblika raka i nekih mišićnih i bolesti jetre.<br />
SGPT (ALT): Serumska glutaminska piruvinska transaminaza (SGPT), takođe se<br />
naziva „alaninska aminotransferaza” (ALT). To je enzim važan za rad jetre. Uvećanje obično znači<br />
da se ćelije jetre iz nekog razloga razgrađuju. Jetra može da bude kancerozna, da ima u sebi<br />
infekciju, da bude zagušena sa previše krvi (kao kod slabog srca), da otkaže ili bude iscrpena kao<br />
kod ciroze, ometena u radu tako da otpadne materije i toksini koje ona čisti iz krvi ne mogu da<br />
budu uklonjeni iz tela kroz žučni kanal i t.d. U osnovi, sve što oštećuje jetru ili njenu sposobnost<br />
da radi pravilno će da povisi SGPT. Mada se ALT nalazi i u nekim drugim organima (bubrezi,<br />
srce, mišići i pankreas), do njegovog uvećanja najčešće dolazi zbog oštećenja jetre.<br />
SGOT (AST): Serumska glutaminska oksaloacetatska transaminaza (SGOT), takođe<br />
se naziva „aspartatska aminotransferaza” (AST). To je enzim koji se nalazi u jetri, srcu, skeletnim<br />
mišićima, bubrezima, pankreasu, slezini, plućima, crvenim krvnim zrncima i mozgu. Određivanje<br />
nivoa AST pomaže pre svega u dijagnostici oboljenja jetre. U slučaju bolesti ili povrede dolazi do<br />
uništavanja ćelija i AST se oslobađa u krv. Količina AST je u direktnoj vezi sa brojem oštećenih<br />
ćelija, a rezultat zavisi od toga kada se test obavlja. Do porasta dolazi 8 časova posle oštećenja,<br />
vrhunac se dostiže nakon 24-36 časova, dok nakon tri do sedam dana dolazi do povratka na<br />
normalu. Ako je oštećenje ćelija hronično, AST će da ostane uvećana.<br />
CKP (CK): Kreatinska fosfokinaza, naziva se još „kreatinska kinaza” (CK), je<br />
enzim koji se uglavnom nalazi u srcu, mozgu i skeletnim mišićima. Kada je njen nivo povećan, to<br />
obično znači povredu ili stres jedne ili više ovih oblasti. Merenje nivoa ovog enzima se koristi za<br />
130
dijagnostiku srčanog udara, utvrđivanje uzroka bola u grudima, utvrđivanje obima oštećenja<br />
mišića, otkrivanje ranog dermatomiozitisa i polimiozitisa i otkrivanje nosilaca distrofije mišića.<br />
Amilaza i lipaza: Enzimi pankreasa. Njihov nivo u krvi ukazuje na stanje<br />
pankreasa. Ukoliko je uvećan, znači da je pankreas oboleo.<br />
Holesterol: Holesterol nema istu konotaciju kao što je ima u humanoj medicini.<br />
Otvrdnjavanje i ometanje krvnih sudova srca nije uobičajen problem u medicini mačaka.<br />
Odstupanje holesterola od normale je pre znak nekih drugih bolesti. Životinje kod kojih tiroidne<br />
žlezde ne rade pravilno često imaju povišen holesterol. Životinje koje su izgladnele mogu da imaju<br />
niži holesterol od očekivanog.<br />
Natrijum i kalijum: Nivoi natrijuma i kalijuma se tumače zajedno. Njihovi nivoi<br />
mogu da budu ozbiljno poremećeni kod bolesti adrenalnih žlezda, srca ili bubrega, usled raznih<br />
lekova i t.d. Obrnuto, promene u njihovim nivoima mogu da dovedu do vrlo ozbiljnih sekundarnih<br />
problema kao što je sprečavanje pravilnog rada srca, nerava i bubrega.<br />
Zaključak<br />
U poređenju sa krvnom slikom, koja posmatra ćelijske komponente krvi,<br />
biohemijska analiza često nudi više informacija u vezi sa specifičnim dijagnozama. Napred<br />
navedeni testovi omogućavaju direktnu procenu zdravlja jetre, bubrega, adrenalnih žlezda, imunog<br />
sistema i t.d. Takođe, kao dodatak pomoći pri postavljanju dijagnoze, biohemijska analiza je od<br />
koristi u određivanju prognoze. U nekim slučajevima, međutim, do dijagnoze se dolazi<br />
posmatranjem promene raznih parametara tokom nekog vremenskog perioda.<br />
Kao i krvna slika, biohemijska analiza je samo slika pacijentovog tela u jednom<br />
vremenskom trenutku. Očitavanja u toku 24 sata mogu da budu veoma različita, pa čak i u toku<br />
jednog sata. Veterinar uvek mora da uzme u razmatranje sve što utiče na pacijenta i, takođe, kako<br />
to može da utiče na rezultate analiza.<br />
BIOHEMIJSKE ANALIZE<br />
-NORMALNE VREDNOSTI-<br />
Sastojak Jedinica Normalno<br />
Glukoza mmol/l 3 - 6,7<br />
Urea mmol/l 3,3 - 10<br />
Kreatinin µmol/l 70 - 140<br />
Ukupni bilirubin µmol/l 0 – 8,55<br />
ALT Jedinica/l 10 - 50<br />
AST Jedinica/l 26 - 59<br />
AP Jedinica/l do 90<br />
CK Jedinica/l 59 - 527<br />
Pankreasna amilaza Jedinica/l nema dijagnostički značaj<br />
Ukupni holesterol mmol/l 1,8 – 3,9<br />
Trigliceridi mmol/l 0,6 - 1,3<br />
Ukupni proteini g/l 55 - 75<br />
Albumini g/l 21 - 32<br />
Globulini g/l 19 - 48<br />
131
NAPOMENA: Normalne vrednosti su date prema tabeli koja se koristi na Veterinarskom<br />
fakultetu u Beogradu.<br />
132
UPAMTITE DOBRO:<br />
BOLESTI<br />
NIKADA NEMOJTE OLAKO DA DAJETE MAČKI LEKOVE PREDVIĐENE ZA LEČENJE<br />
LJUDI, A DA SE PRETHODNO O TOME NE KONSULTUJETE SA VETERINAROM U<br />
KOGA IMATE POVERENJE!<br />
MNOGI LEKOVI IZ HUMANE MEDICINE SU SMRTONOSNI ZA MAČKE (na primer aspirin<br />
koji, ako se da u dozi na kakvu ste navikli kod ljudi, može da usmrti mačku)!<br />
Pošto će na narednim stranicama da budu pominjani uzročnici bolesti smatram da je, radi boljeg<br />
razumevanja, poželjno u najkraćim crtama opisati osnovne među njima.<br />
BAKTERIJE<br />
Bakterije su takozvani prokariotski jednoćelijski mikroorganizmi (koji nemaju<br />
ćelijsko jezgro obavijeno membranom i organele).<br />
Prema obliku, dele se na tri grupe:<br />
koke (sferne)<br />
bacili (štapićaste)<br />
spirohete (zakrivljene)<br />
Prema reagovanju na boju koja služi za izdvajanje bakterija od podloge (Gramova<br />
boja, koja ustvari ukazuje na razlike u strukturi površine ćelije bakterije), dele se na dve grupe:<br />
gram pozitivne<br />
gram negativne<br />
Prema sredini u kojoj žive i razmnožavaju se dele se na dve grupe:<br />
aerobne (žive u sredinama gde ima kiseonika)<br />
anaerobne (žive u sredinama bez kiseonika)<br />
Postoje i drugi kriterijumi podele, ali kada se govori o bakterijama, uglavnom se<br />
koristi neki od ova tri.<br />
PROTOZOE<br />
Protozoe su takozvani eukariotski jednoćelijski organizmi (sa jasno određenim<br />
ćelijskim jezgrom). Postoji preko 65000 vrsta, od čega su više od polovine fosili. Oko jedne<br />
trećine živih vrsta protozoa su paraziti. U biološkom smislu, protozoe nisu prirodna grupa gde su<br />
organizmi povezani međusobno, već su pre zbirka organizama.<br />
133
VIRUSI<br />
Virusi nisu ni biljke, ni životinje, ni prokariotske bakterije. Klasifikovani su kao<br />
zasebno carstvo. Oni su najmanji organizmi, toliko mali da mogu da zaraze čak i bakterije!<br />
Ustvari, čak i ne mogu da se smatraju organizmima, u tom smislu da ne mogu ni da se<br />
razmnožavaju niti da imaju metaboličke procese bez učešća domaćinove ćelije. Da bi postojali,<br />
potreban im je domaćin, odnosno domaćinove žive ćelije. Svaki virus se sastoji od nukleinske<br />
kiseline i proteina. Infektivni, vanćelijski oblik virusa zove se virion. Virus koji napada koristi<br />
nukleotide i amino kiseline domaćinove ćelije za stvaranje sopstvenih nukleinskih kiselina i<br />
proteina. Infektivni deo virusa je, ustvari, njegova nukleinska kiselina, dezoksiribonukleinska<br />
(DNK) ili ribonukleinska kiselina (RNK), ali nikada obe. Virusi obično leže uspavani u ćelijama<br />
domaćina, a njihova DNK može, u pogodnom trenutku, da se integriše u DNK hromozoma<br />
domaćinove ćelije. Replikacija genoma ćelije u ovom slučaju dovodi do replikacije virusove DNK,<br />
tako da nova ćelija od početka sadrži DNK virusa.<br />
Virusi su podeljeni u 20 familija, od čega je 7 familija DNK virusa i 13 familija<br />
RNK virusa. DNK virusi svoju DNK integrišu u DNK domaćinove ćelije, dok RNK virusi posle<br />
aktiviranja u napadnutoj ćeliji najpre pretvaraju svoju RNK u DNK koristeći za to enzim zvani<br />
reverzna transkriptaza, pa onda ovu DNK integrišu u DNK ćelije domaćina.<br />
ALERGIJE KOD MAČAKA<br />
Mačke mogu, kao i ljudi, da budu alergične. Mogu da budu alergične na buve,<br />
hranu, proizvode iz okruženja ili čak da im alergija bude u vezi sa stresom. Koji god da je alergen,<br />
te se alergije ispoljavaju kao crveni osip koji svrbi (alergije na hranu mogu da se ispolje<br />
istovremeno kao osip na koži i kao upala organa za varenje). Prvi korak u oslobađanju od alergije,<br />
ili stavljanju ove pod kontrolu, je pronalaženje na šta je Vaša mačka alergična. Ovo, naravno,<br />
može da bude vrlo varljivo.<br />
Izazivači alergija kod mačaka:<br />
- buve i ostali paraziti<br />
- ogrlice protiv buva<br />
- plesni<br />
- polen<br />
- biljke<br />
- trava<br />
- hemikalije u domaćinstvu<br />
- hemikalije u šamponu<br />
- životinjske belančevine iz hrane<br />
- konzervansi iz hrane<br />
- hormonska neravnoteža<br />
Simptomi:<br />
- stalno češanje<br />
- crvena, upaljena koža<br />
- gubitak dlake<br />
- infekcija<br />
- krastava ili šugava koža<br />
134
Tretman:<br />
Najbolja stvar koju možete da učinite ako posumnjate da Vaša mačka ima alergiju<br />
je da je odvedete veterinaru ili veterinaru-dermatologu (utorkom i četvrtkom, popodne, na Veterinarskom<br />
fakultetu), koji može da izvede niz alergijskih testova. Kada jednom izolujete alergen, Vaša mačka<br />
može ili da bude podvrgnuta otklanjanju osetljivosti, ili da jednostavno izbegavate alergen.<br />
(Videti takođe: Dermatitis )<br />
ANEMIJA<br />
Hemolitička anemija je opšte stanje kod koga je sposobnost krvi da prenosi kiseonik<br />
smanjena. Crvena krvna zrnca poseduju komponentu za prenos kiseonika zvanu hemoglobin. Ako<br />
se broj crvenih krvnih zrnaca u telu smanji, smanjiće se takođe i količina hemoglobina. Ovo stanje<br />
zove se anemija i ono lišava ćelije kiseonika koji im je potreban za preživljavanje.<br />
Životni ciklus crvenog krvnog zrnca je sledeći: crvena krvna zrnca se stvaraju u<br />
koštanoj srži, a zatim se oslobađaju u krvotok. Tamo obavljaju svoje funkcije i posle oko tri<br />
meseca umiru i zatim se sakupljaju u slezini gde se uništavaju. Kada se ovaj proces prekine ili<br />
promeni (bilo kada u životnom ciklusu), može da nastane anemija.<br />
Mnogo je razloga zbog kojih mačka može da postane anemična, uključujući rak<br />
koštane srži ili smanjenje proizvodnje u koštanoj srži, unutrašnje krvarenje, infekciju, autoimuni<br />
poremećaj, endo (crevne) i ekto (kožne) parazite, nedostatak gvožđa, vitamina V9 i V12 i t.d..<br />
Simptomi:<br />
- letargija<br />
- smanjenje apetita<br />
- gubitak težine<br />
- blede ili bele desni (desni su, uopšte, ružičaste)<br />
- dehidracija<br />
- dijareja<br />
- nekontrolisano uriniranje<br />
- ubrzano ili teško disanje<br />
Tretman:<br />
Ako Vaša mačka ima ma koji od gornjih simptoma, odmah je odvedite veterinaru<br />
zbog tretmana. Veterinar treba da utvrdi uzrok anemije i zavisno od uzroka tretman može da bude<br />
u rasponu od antibiotika do primene dijetetskih dopuna, pa i do transfuzije krvi.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Mačke koje žive u kući, koje su mnogo manje u dodiru sa bolešću ili parazitima,<br />
imaju mnogo manji rizik od anemije. Držanje mačke u kući i pravilna ishrana su najbolje mere<br />
predostrožnosti protiv anemije.<br />
Mačja infektivna anemija je krvna bolest koju izaziva bakterija familije<br />
Rickettsiaceae, Haemobartonella felis. H. felis se kači za mačkina crvena krvna zrnca. Tada<br />
mačkino telo raspoznaje ova zrnca kao nenormalna i počinje da ih uništava u slezini. Rezultat je taj<br />
da mačka ima veliki gubitak crvenih krvnih zrnaca i stoga jaku anemiju.<br />
Nije konačno dokazano kako mačka dobija ovu bolest; međutim, postoji nekoliko<br />
teorija. Trenutno se ova bolest smatra veoma zaraznom i smatra se da većina mačaka koje imaju<br />
135
ovu bolest, imaju je od rođenja, ili su je dobile putem ugriza, ogrebotine, ili nekim drugim<br />
prenošenjem krvi od zaražene životinje. Mačka takođe može da dobije bolest ako je ujede buva,<br />
komarac, krpelj ili kakav drugi parazit koji ovu prenosi.<br />
Mnogo „normalnih” mačaka ima parazita hemobartonelu na malom broju crvenih<br />
krvnih zrnaca. To ne ukazuje da one obavezno imaju infektivnu anemiju. Uopšteno, ako mačka<br />
samo jednom ima stres na neki način (druga infekcija, druga bolest, preseljenje u novu kuću, novi<br />
ljubimac u kući), parazit može da bude aktiviran. Izgleda da postoji visoka prijemčivost na ovu<br />
bakteriju u slučajevima mačaka koje imaju infektivni peritonitis ili virusnu leukemiju, pa ako Vaša<br />
mačka ima bilo koju od ovih bolesti i izgleda posebno letargična, možda želite da je testirate na<br />
infektivnu anemiju.<br />
Simptomi:<br />
- letargija<br />
- depresija<br />
- gubitak težine<br />
- smanjen apetit<br />
- blede ili bele uši ili desni<br />
- žutica<br />
- dehidracija<br />
- dijareja<br />
- nekontrolisano uriniranje<br />
- ubrzano ili teško disanje<br />
Tretman:<br />
Ako sumnjate da Vam mačka ima infektivnu anemiju, veterinar bi trebalo da izvadi<br />
krv i obavi test na prisustvo hemobartonele. Hemobartonela kruži krvotokom u ciklusima, tako da<br />
je možda nećete videti samo jednim testom. Od trenutka infekcije do prvog pokazivanja u krvi,<br />
parazitu je potrebno 8-23 dana, posle toga kruži krvotokom u intervalima. Stoga testiranje može da<br />
bude varljivo, a poslednja stvar koju želite da radite anemičnoj mački je da joj vadite još krvi,<br />
pošto je ona već i sama dovoljno uništava.<br />
Pošto je jednom utvrđeno da Vaša mačka ima infektivnu anemiju, biće joj određena<br />
terapija antibiotikom iz grupe tetraciklina i, verovatno, prednizon ili drugo sredstvo za suzbijanje<br />
imunosti (zbog autoimunosti). Mački će možda biti potrebna jedna ili više transfuzija krvi, zavisno<br />
kada je bolest primećena i koliki je broj crvenih krvnih zrnaca Vaše mačke. Mački će takođe<br />
možda trebati da se da tečnost (glukoza 5%), potkožno ili intravenozno, ukoliko je dehidrirala.<br />
Najmanje što treba da uradite je da se uverite da Vaša mačka pije puno vode, dok se oporavlja od<br />
infektivne anemije. Ako se bolest uoči dovoljno rano, procenat uspeha je vrlo visok.<br />
Imajte na umu da, ako Vaša mačka ima hemobartonelu, nikada je se neće osloboditi.<br />
Uvek će biti nosilac i uvek treba da imate u vidu da može da zarazi i druge mačke, a možda i da<br />
prođe kroz ponovljene epizode infektivne anemije. Da je zaštitite od budućih novih napada bolesti,<br />
biće potrebno da mačku držite u kući, dajete joj zdravu hranu, sve druge zdravstvene probleme<br />
tretirate što je brže moguće i redovno je vakcinišete.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Pošto se ova bolest smatra zaraznom sa krvi na krv, držite mačku podalje od<br />
opasnosti borbe sa nepoznatim mačkama. Takođe održavajte mačku u dobrom zdravlju i, ako Vaša<br />
mačka ima ma koji zdravstveni problem (grip, buve i t.d.) odvedite je veterinaru. Obezbedite da<br />
Vaša mačka ima kvalitetnu uravnoteženu ishranu i uvek čiste činije kao i posudu sa peskom.<br />
NAPOMENA: Infektivna anemija je kod nas (prema Dr. Radmili Resanović, profesorki na katedri za<br />
bolesti mesojeda na Veterinarskom fakultetu) veoma retka bolest.<br />
136
ARTRITIS<br />
Artritis je degenerisanje sastava skeleta (zglobova). Između svake dve kosti se<br />
nalazi materija zvana hrskavica, koja ih podmazuje i ima ulogu „jastuka” među njima. Kada se<br />
hrskavica izliže do krajeva kostiju, mogu da se pojave koštani šiljci i zadebljanje kosti. To će<br />
izazvati bol, oteklinu, upalu i ukočenost u zglobovima.<br />
Kao i kod ljudi, kod mačaka postoje dva tipa artritisa. Osteoartritis je degenerativno<br />
stanje hrskavice koja prekriva krajeve kostiju. Ovaj tip artritisa javlja se sa godinama i upotrebom<br />
zglobova. Osteoartritis se uglavnom javlja kod starijih mačaka, ali može da se javi i kod mlađih,<br />
do sredovečnih mačaka, ukoliko je mačka imala ozbiljnu bolest ili kakav lom zglobova.<br />
Reumatoidni artritis je autoimuno stanje kod koga telo napada sopstvene zglobove i tkivo, što se<br />
pretvara u artritis. Mada retko, ovo stanje može da se vidi kod mačaka svih doba starosti.<br />
Simptomi:<br />
- nevoljno hodanje<br />
- smanjeno kretanje<br />
- hramanje, ili favorizovanje jedne strane tela<br />
- letargija<br />
- povišena temperatura<br />
- gubitak apetita<br />
- očigledan bol i nelagodnost<br />
Tretman:<br />
Tretman će zavisiti od toga da li Vaša mačka ima osteoartritis ili reumatoidni<br />
artritis. Mogu da joj budu prepisani steroidi, lekovi protiv upale, ili antibiotici. Međutim, NIKADA<br />
nemojte davati mački aspirin, acetaminofen ili ibuprofen (brufen)! Ovi lekovi, mada se obično<br />
koriste za lečenje artritisa kod ljudi, mogu da budu SMRTONOSNI za mačke.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Nastojte da održite mačku u dobrom zdravlju i da bude aktivna. Prevelika težina je<br />
opterećenje za zglobove i kosti.<br />
ASTMA<br />
Astma je hronično zapaljenjsko disajno oboljenje, izazvano stezanjem vazdušnih<br />
puteva u plućima. Tačan uzrok mačje astme nije poznat.<br />
Obolele mačke mogu da prolaze kroz periode krajnje teškog disanja i mnoge imaju<br />
periode teškog kašlja. Astmatički napadi se obično vraćaju i teško ih je, gotovo nemoguće,<br />
predvideti. Između napada može da prođe mnogo meseci, ali mogu da se jave i više puta dnevno.<br />
Vaš veterinar mora da ispita Vašu mačku, da pokuša da utvrdi alergen koji izaziva<br />
astmu. U većini slučajeva nije moguće otkriti alergen. Ako bi bilo moguće utvrditi alergen, onda bi<br />
se učestanost napada mogla smanjiti sklanjanjem mačke dalje od alergena. Alergeni mogu da<br />
uključuju zagađivače, prašinu, dim i slično.<br />
Simptomi:<br />
- teško disanje<br />
- suvi kašalj<br />
137
Tretman:<br />
Potreban je pregled da bi se utvrdilo koji je uzrok astme. Iako astma nije izlečiva,<br />
može da se tretira injekcijama na bazi steroida, ili tabletama, koje pomažu u otvaranju bronhijalnih<br />
cevi. Vaš veterinar će odrediti tok aktivnosti na smanjenju učestanosti napada. Ako Vaša mačka<br />
ima jak napad astme, posebno starija mačka, hitno je odvedite veterinaru.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Održavajte kuću čistom, pokušavajući da smanjite količinu prašine, polena i dima sa<br />
kojima bi mačka došla u dodir. Povećavanje vlažnosti takođe može da koristi. Ako Vaša mačka<br />
ima respiratornu infekciju, NEMOJTE da je ostavite bez tretmana. Hronični bronhitis može da<br />
dovede do astme. Na prvi znak astmatičnog napada odvedite mačku veterinaru na ispitivanje i<br />
tretman.<br />
BESNILO<br />
Besnilo je akutna virusna infekcija centralnog nervnog sistema. Obično je prenose<br />
divlje životinje uključujući tvorove, šakale i lisice. Virus se viđa u pljuvačci i drugim telesnim<br />
tečnostima. Stoga mačke najčešće dobijaju besnilo kada ih ugrize ili ogrebe zaražena životinja, ili<br />
ako imaju otvorenu ranu koju zaražena životinja liže. Virus će tada da putuje od rane do mozga i<br />
centralnog nervnog sistema. Infekcija i upala centralnog nervnog sistema je ta koja izaziva tipične<br />
simptome besnila.<br />
Mačka će uglavnom da počne da pokazuje znake besnila oko četiri do osam<br />
sedmica pošto je zaražena. Najpre će da se ponaša vrlo čudno u odnosu na normalno ponašanje. U<br />
početku može da postane vrlo nemirna, razdražena i moguće ja da će da se izoluje na dug period.<br />
Zatim će da uđe u vrlo bolnu fazu telesnih grčeva (uključujući grč grla dok pokušava da pije,<br />
odatle dolazi izraz „hidrofobija”), jaku agresivnost i moguću paralizu. Za besnilo nema leka.<br />
veterinaru.<br />
Simptomi:<br />
- padavica<br />
- grčevi<br />
- delirijum<br />
- bol<br />
- jaka žeđ<br />
- grčevi grla kada pokuša da pije<br />
- nezainteresovanost za hranu<br />
- čudno ponašanje<br />
Tretman:<br />
Najbolji tretman je preventiva. Ako posumnjate na besnilo, vodite mačku odmah<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Vaš ljubimac treba da se vakciniše protiv besnila u uzrastu od 3 do 6 meseci. Posle<br />
toga revakcina može da se daje godišnje ili trogodišnje. (Obratite pažnju na tekst o opasnostima od<br />
pojedinih vakcina.)<br />
138
BOLESTI JETRE<br />
Jetra je veoma važan organ u telu. Ona je jedan od najvećih organa kod mačke i<br />
smeštena je iza donjih rebara sa desne strane tela. Jetra je povezana sa tankim crevom preko<br />
žučnog kanala koji prenosi žuč (koja se stvara u jetri) do creva. Sva krv koja napušta želudac i<br />
creva mora da prođe kroz jetru, pre nego što stigne do svog cilja u ostalim delovima tela. Tako na<br />
jetru može da se gleda kao na glavni industrijski centar koji prerađuje hranljive materije i krv u<br />
oblike koji su za ostale delove tela jednostavniji za upotrebu.<br />
Sama po sebi, jetra ima izuzetne rezervne mogućnosti, isto kao i deo mogućnosti<br />
regeneracije. Ove dve osobine su divna stvar koja održava Vašu mačku zdravom uprkos bolesti, ali<br />
istovremeno to znači da, kada jednom primetite problem, možda je već oštećeno 70 do 80% jetre.<br />
Stoga, već na prvi znak problema, vodite mačku veterinaru na pregled.<br />
Jetra ima brojne funkcije u telu, uključujući:<br />
- Proizvodnju krvnih enzima, krvnih belančevina i koagulanata<br />
- Proizvodnju žuči i metabolizam žučnih soli<br />
- Metabolizam holesterola i belančevina<br />
- Skladištenje glikogena i drugih hranljivih materija<br />
- Održavanje koncentracije šećera u krvi<br />
- Aktiviranje B vitamina<br />
- Hormonsku regulaciju<br />
Mačke mogu da dobiju pet različitih bolesti jetre.<br />
Holangitis ili holangiohepatitis karakteriše infekcija ili upala žučnih kanala i/ili<br />
jetre. Ova upala može eventualno da dovede do oštećenja jetre. Ova bolest jetre se obično javlja u<br />
sprezi sa drugim bolestima, kao što je mačji infektivni peritonitis, „mačja sida” i mačja virusna<br />
leukemija. Postoji nekoliko razloga za pojavu holangitisa:<br />
- Infektivna bolest (infektivni peritonitis, „mačja sida” )<br />
- Parazitski uslovi (n. pr. toksoplazmoza)<br />
- Bakterijska infekcija jetre ili žučnih kanala<br />
- Pankreatitis<br />
- Metabolička bolest<br />
Hepatički lipidozis ili „bolest masne jetre” se javlja kada se u jetri nakupe masne<br />
naslage. Ovo se obično javlja kada mačka iz nekog razloga prestane da jede (ovo se obično događa<br />
u sprezi sa nekom drugom bolešću). U ovom trenutku telo će da otpočne sa korišćenjem svojih<br />
masnih naslaga. Na nesreću, mačke nisu građene za uspešno korišćenje masnih naslaga pa stoga<br />
može da dođe do gomilanja masti u jetri. Hepatički lipidozis se obično ne javlja kao primarni<br />
problem, već kao reakcija na neki drugi poremećaj. Ovo je najčešći poremećaj jetre kod mačaka.<br />
Prosečna starost u kojoj se javlja je 8 godina, mada je bilo slučajeva oboljenja kod mačaka starih<br />
samo 1 godinu. Najvećem riziku su izložene debele mačke, mačke koje dobiju anoreksiju (na<br />
primer usled napetosti), kao i one koje usled neke bolesti dobiju hroničnu anoreksiju.<br />
Mačke jako bolesne od hepatičkog lipidozisa moraju da budu hospitalizo-vane. U<br />
ostalim slučajevima, daleko bolja je kućna nega, ali ona zahteva veliki trud. Najpre treba otkloniti<br />
sve razloge napetosti (koja doprinosi anoreksiji) i sprovoditi neprekidno hranjenje i tečnu terapiju.<br />
Visoko hranljiva ishrana na bazi velike količine belančevina, koja zadovoljava mačkine energetske<br />
potrebe, je neophodna.<br />
Oštećenje otrovom nastaje kao posledica trovanja, dejstvom bakterijskih toksina ili<br />
zbog nedostatka krvi u jetri. Simptomi ovakvog oštećenja javljaju se naglo i neophodna je trenutna<br />
reakcija.<br />
139
Portalni šantovi (mostovi) se javljaju kada cirkulacija u jetri nije potpuno<br />
funkcionalna. Ovo može da nastane kada se formiraju nepravilni spojevi između arterijske i venske<br />
krvi (tzv. portalna vena spaja jetru sa crevima, odatle naziv poremećaja ). Kada do ovoga dođe, krv<br />
ne odlazi u jetru već prolazi pored nje i stoga jetra ne može pravilno da obavlja svoje funkcije.<br />
Ovo je obično urođeno stanje.<br />
Rak jetre takođe može da se javi, mada je kod mačaka redak. Postoji nekoliko vrsta<br />
raka kod mačaka koji imaju tendenciju da se prošire na jetru, uključujuči rak pankreasa.<br />
Simptomi:<br />
- žutilo kože i beonjača<br />
- natečen trbuh ispunjen tečnošću<br />
- dijareja<br />
- povraćanje<br />
- vrlo žut urin<br />
- gubitak apetita<br />
- gubitak težine<br />
- letargija<br />
- razdražljivost<br />
- padavica<br />
Tretman:<br />
Ako Vaš veterinar posumnja na bolest jetre, uradiće analize krvi (insistirajte na njima),<br />
da bi proverio nivoe:<br />
ALT (alaninska aminotransferaza). Do porasta dolazi kada su ćelije jetre oštećene<br />
dovoljno da dolazi do curenja kroz ćelijske membrane i oslobađanja ovog enzima. Do ovoga može<br />
da dođe zbog akutnog napada na jetru otrovima, bakterijskom infekcijom, nedovoljnim<br />
snabdevanjem krvlju, oštećenjem žučnih kanala ili zbog hepatičkog lipidozisa.<br />
AST (aspartatska aminotransferaza). Njen porast, u sprezi sa ALT može da<br />
pomogne u potvrđivanju da postoji bolest jetre. U osnovi, potrebno je da postoji blokada žučnih<br />
kanala koja izaziva odumiranje ćelija jetre, da bi se oslobodila AST. Test na ovaj enzim može da<br />
pomogne u ukazivanju na uzrok oštećenja jetre i pokaže da li postoji odumiranje ćelija u sprezi sa<br />
oštećenjem ćelija.<br />
AP (ALP, SAP: alkalna fosfataza u serumu). Ovaj enzim se obično nalazi u sprezi<br />
sa oštećenjem žučnih puteva. (Pogledajte objašnjenje analiza u poglavlju „Krv, limfni i imuni sistem”.)<br />
Bilirubin. Ovo je pigment žuči i njegovi uvećani nivoi mogu da ukažu na problem<br />
sa jetrom ili nemogućnost jetre da pravilno razgrađuje bilirubin.<br />
Nivoe glukoze, uree, albumina, globulina i žučne kiseline.<br />
Funkcija jetre može da se oceni primenom testa reakcije na žučnu kiselinu. Rentgen<br />
i ultra-zvuk mogu da ukažu na veličinu jetre i da daju uvid u specifična oštećenja jetre ili žučne<br />
kese. Naravno, biopsija jetre je jedini potpuni način za utvrđivanje bolesti jetre.<br />
Tretman je različit i zavisi od posebnog tipa bolesti jetre i njene jačine. Ako Vaša<br />
mačka ima holangitis, tretman će se verovatno sastojati od antibiotika i potporne terapije, kao što<br />
je dehidroholna kiselina, ako su nivoi bilirubina visoki. Često se daju stimulansi apetita (kod<br />
mačaka se najčešće koristio diazepam), a mnogi veterinari takođe preporučuju primenu<br />
kortikosteroida, ili drugih imunosupresivnih (za potiskivanje imuniteta) lekova. Važno je da se<br />
pokuša sa utvrđivanjem uzroka holangitisa, ako je to moguće, pošto promene u ishrani mačke<br />
mogu da budu od pomoći, što zavisi od tačnog uzroka problema sa jetrom.<br />
140
Pošto kortikosteroidi mogu da budu veoma opasni za mačke sa hepatičkim<br />
lipidozisom, vrlo je važno da se pre početka tretmana uradi biopsija jetre. Ako Vaš veterinar ne<br />
izvodi ovaj postupak, zamolite ga da Vas uputi specijalisti za interne bolesti mačaka (Veterinarski<br />
fakultet). Dobra praksa je da se uvek pre biopsije urade analize krvi i rentgensko snimanje, da bi bili<br />
sigurni da nema drugih faktora koji doprinose stanju mačke.<br />
Mačkama sa holangitisom mnogo bolje prija ishrana kvalitetnim belančevinama i u<br />
manjim količinama. Svim mačkama sa obolelom jetrom treba davati male, ali što češće obroke.<br />
Mačke koje su teško obolele od hepatičkog lipidozisa moraju da budu<br />
hospitalizovane. Kućna nega je ipak kod ove bolesti najdelotvornija, ali zahteva veliki stepen<br />
posvećenosti i napora. Najpre treba otkloniti sve razloge koji stvaraju napetost (što izaziva<br />
anoreksiju) i sprovoditi vrlo redovno hranjenje, združeno sa tečnom terapijom (obično 250<br />
mililitara fiziološkog rastvora dnevno). Dijetalna terapija je glavno sredstvo za tretman ove bolesti<br />
i za cilj ima preokretanje anoreksije i same bolesti jetre. Ishrana bogata belančevinama i energijom<br />
treba da zadovolji mačkine energetske potrebe. Za stimulisanje apetita, kao i kod holangitisa,<br />
koristi se obično diazepam. Kod mnogih mačaka sa „masnom jetrom” povraćanje je tako veliki<br />
problem da mora hirurškim putem da se umetne crevo (tuba) u želudac, da bi se omogućilo<br />
hranjenje. Postoje tri tipa creva, a sva prolaze kroz jednjak; prvo prolazi kroz nos, drugo kroz vrat<br />
a treće kroz abdomen. Ako na vreme primetite znake bolesti, tuba možda neće da bude potrebna.<br />
Svakih nedelju - dve treba kontrolisati stanje bolesti pomoću krvnih analiza, a svakodnevno pratiti<br />
težinu mačke. Povećanje težine ukazuje na oporavak. Napredak bi trebalo da se primeti dve do tri<br />
nedelje posle započinjanja tretmana.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Najbolja mera je održavanje normalne težine mačke pomoću zdrave ishrane. Mada<br />
ne postoji jasna, 100% veza, debele mačke imaju veću sklonost prema problemima sa jetrom,<br />
naročito ako u nekom trenutku pretrpe nagli gubitak težine. Zato, ako je Vaša mačka debela i želite<br />
da je podvrgnete dijeti, činite to vrlo oprezno i strpljivo. Mačka sme da gubi najviše 1,5% svoje<br />
težine nedeljno.<br />
Izbegavajte izlaganje Vaše mačke napetim situacijama, koje bi mogle da dovedu do<br />
gubitka apetita i naglog mršavljenja (imajte u vidu da je mačka krajnje osetljivo biće i njena<br />
predstava o napetosti je daleko složenija nego naša; za mačku može da predstavlja veliko<br />
uzbuđenje ono na šta se mi ljudi i ne osvrnemo).<br />
BRONHITIS<br />
Bronhitis je upala bronhija (vazdušnih puteva u plućima). One mogu da dobiju<br />
upalu zbog mnogo razloga uključujući respiratornu infekciju, alergene ili nadražujuće materije.<br />
Bronhitis može da se javi u dva različita oblika. Akutni bronhitis uopšteno izaziva<br />
virusna infekcija, javlja se brzo i obično je kratkotrajan, ako se pravilno tretira. Mačke sa akutnim<br />
bronhitisom imaće nadražajni, suvi, bolni kašalj, koji je istrajan i proizvodi žuto-zelenu pljuvačku.<br />
Takođe mogu imati osrednje povišenu temperaturu. Hronični bronhitis će, obično, da se javi posle<br />
ponovljenih napada akutnog bronhitisa. Simptomi su slični onima kod akutnog bronhitisa, ali ovaj<br />
tip će da traje mnogo duže. Pogoršavaju ga duvanski dim i teški uslovi u okruženju, kao što su<br />
vazduh zagađen hemikalijama i prašina.<br />
Zbog opterećenja koje hronični bronhitis stvara respiratornom sistemu, zidovi<br />
bronhija mogu da zadebljaju. To će da učini da mačka bude mnogo prijemčivija za druge infekcije<br />
i može da dovede do astme, emfizema ili upale pluća.<br />
141
Simptomi:<br />
- kašalj<br />
- teško disanje<br />
- kijanje<br />
- žuto-zeleni ispljuvak<br />
- povišena temperatura<br />
- letargija<br />
- gubitak apetita<br />
Tretman:<br />
Ako posumnjate na bilo koju respiratornu infekciju ili bronhitis, odmah vodite<br />
mačku veterinaru. Mački će najviše da prija da bude u toploj sobi sa navlaženim vazduhom, sa<br />
čestim inhalacijama pare iz isparivača. To će da pomogne u omekšavanju inficirane sluzi u<br />
bronhijama. Takođe mogu da budu prepisani antibiotici, da zaštite od svake trenutne ili<br />
potencijalne infekcije. Posle napada akutnog bronhitisa, morate da pazite na sve kasnije prehlade<br />
ili respiratorne infekcije, ili ma kakve promene u pljuvačci.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Mačku čuvajte u kući i u toplom, posebno zimi. Nastojte da svedete na najmanju<br />
meru prašinu, polen, alergene i dim. Ako posumnjate na ma kakvu respiratornu infekciju, odmah<br />
vodite mačku veterinaru.<br />
BUBREŽNE BOLESTI<br />
Bubreg je organ od najvećeg značaja u telu. Njegov glavni posao je da filtrira krv i<br />
izdvaja otpadne metaboličke proizvode iz tela (urin, ureu i kreatinin), da uklanja otrove iz tela, da<br />
reguliše vodu i elektrolite u telu (Na, K, Mg, Cl, HCO3, PO4), da proizvodi eritropojetin (stimuliše<br />
proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži) i da proizvodi renin (enzim krvnog pritiska).<br />
Ako iz bilo kog razloga bubreg ne funkcioniše pravilno, otrovi će brzo da se nagomilaju u telu.<br />
Mačka može da postane anemična i da ima probleme sa elektrolitima ili krvnim pritiskom. Može<br />
da bude preplavljena nakupljenim otrovima. Bolest bubrega može da bude ili akutna ili hronična.<br />
Bubrežni problemi su uobičajeniji kod izvesnih rasa mačaka (persijske ili<br />
bengalske), kao i kod starijih mačaka. Ako imate stariju mačku, možda ćete poželeti da otpočnete<br />
sa redovnim godišnjim pregledima zbog hroničnog otkazivanja bubrega, kao i da je hranite hranom<br />
posebnog sastava, koja pospešuje zdravlje bubrega i urinarnog trakta.<br />
AKUTNO OTKAZIVANJE BUBREGA<br />
Akutno otkazivanje bubrega se javlja kada dođe do akutnog ometanja bubrežne<br />
funkcije. Osnovna jedinica građe bubrega je nefron i kod akutnog otkaza nefroni iznenada<br />
odumiru, pa u tom slučaju bubreg nema vremena da kompenzuje nastalu štetu. Takva nagla<br />
oštećenja mogu da nastanu zbog gutanja izvesnih lekova ili otrova (na primer antifriza), smanjenja<br />
dotoka krvi u bubreg zbog dijabetesa ili blokade bubrežnih arterija, infekcije bubrega ili drugih<br />
infektivnih bolesti, ili povrede bubrega. Ovo je vrlo ozbiljan poremećaj. Ako se ne leči, mačka će<br />
umreti, međutim ako se tretira brzo i agresivno moguće je povratiti neke od bubrežnih funkcija.<br />
142
HRONIČNO OTKAZIVANJE BUBREGA<br />
Ovo je, nažalost, vrlo čest i ozbiljan poremećaj kod mačaka. Hronično otkazivanje<br />
bubrega je progresivna bolest kod koje nefroni bivaju polako razarani. U ovom slučaju bubreg će<br />
lagano da kompenzuje ovaj gubitak; međutim, ovo je dugotrajna i kobna bolest kod mačaka.<br />
Uzroci hroničnog otkazivanja bubrega mogu da budu brojni, od starosti, ili genetičke<br />
predodređenosti, do tumora bubrega. Ako Vaša mačka ima ovaj poremećaj, biće potrebno da se<br />
postarate da joj kvalitet života održite što višim, što je moguće duže. Mačke mogu da žive<br />
mesecima, pa i godinama sa ovim poremećajem, uz pravilan tretman, medicinsku pažnju, ljubav i<br />
brigu.<br />
Imajte u vidu da mačke mogu da prežive sa samo 1/3 funkcije bubrega. Tako je<br />
moguće da do trenutka kada primetite problem Vaša mačka već pretrpi značajno oštećenje<br />
bubrega. Stoga, već kod prvog znaka problema, odvedite mačku veterinaru na pregled.<br />
Simptomi:<br />
- gubitak apetita i težine<br />
- povećana žeđ<br />
- pojačano uriniranje<br />
- nekontrolisano uriniranje<br />
- povraćanje<br />
- dijabetes<br />
- visok krvni pritisak<br />
- zadah iz usta<br />
- letargija<br />
Tretman:<br />
Veterinar će da postavi dijagnozu uzimanjem uzorka krvi i urina. Biohemijska<br />
analiza će da pokaže eventualno visoke nivoe azota u urei, kreatinina i fosfora. U urinu će da bude<br />
potražena ma kakva infekcija, gubitak proteina i sposobnosti koncentrovanja (nesposobnost<br />
koncentrovanja urina je dobar pokazatelj bubrežnih problema). Veterinar će možda poželeti da<br />
načini i rentgenski ili ultrazvučni snimak, da pogleda same bubrege, jer bubrezi sa problemima su<br />
obično smanjeni i nepravilnog oblika.<br />
Tretman bubrega koji su otkazali je obično trostruk. Prvi cilj je da se održe niski<br />
nivoi otrova (kreatinina i uree). Najbolji način da se ovo postigne je putem terapije tečnostima i<br />
promenom ishrane, odnosno obezbeđivanjem ishrane koja stvara manje otpadnih materija prilikom<br />
varenja. Tečnosti će da omoguće bolje ispiranje postojećih otrova. Mačke mogu da primaju tečnost<br />
bilo intravenozno, bilo potkožno; učestanost ovakve terapije zavisi od razvoja bolesti. Počinje da<br />
preovlađuje dijaliza, mada je još uvek skupa i nije široko dostupna. Drugi cilj je da se ograniči<br />
nivo fosfora u telu, jer on komplikuje problem. Postoje lekovi koji vezuju fosfor u crevima i oni se<br />
obično preporučuju. Treći cilj je sprečavanje stomačnog čira koji može da se javi u slučaju<br />
povišenih uremičkih otrova.<br />
Zavisno od sekundarnih problema sa kojima se mačka suočava (anemija, visok<br />
krvni pritisak) može da bude prepisana odgovarajuća terapija.<br />
Mačke koje primaju kombinovanu terapiju tečnostima i lekovima mogu da žive<br />
srećno, od više meseci do godina, posebno ako je bolest uočena na vreme, zato motrite na svoje<br />
mačke (posebno one starije). Na ma koji znak problema sa bubrezima, vodite mačku veterinaru.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Najbolja odbrana je dobra ishrana. Neka Vaša mačka jede kvalitetnu hranu, posebno<br />
napravljenu za zdravlje bubrega i urinarnog trakta (one sadrže manje soli i fosfora) (Za hranjenje<br />
143
svojih starijih mačaka ja koristim Royal Canin "Mature", pa je preporučujem i Vama). Neka uvek bude puno<br />
sveže vode. Ako je mačka starija od 8 godina, svake godine je vodite na kontrolu bubrega.<br />
GASTRITIS<br />
Gastritis je zapaljenje ili oštećenje tkiva želuca. Ovo može da bude razultat<br />
delovanja ma koga od sledećih uzroka:<br />
- infektivna bolest<br />
- gutanje stranog tela (n.pr. igračke)<br />
- alergija na hranu<br />
- dijetetska netolerancija (n.pr. nepodnošenje laktoze)<br />
- jedenje pokvarene hrane<br />
- unošenje otrova ili lekova<br />
Ako Vaša mačka ima gastritis, odmah je vodite veterinaru. Gastritis može da bude<br />
pokazatelj mnogo ozbiljnijeg problema i ako ostane neproveren može da dovede do čira,<br />
hroničnog gastritisa i poremećaja želuca.<br />
Simptomi:<br />
- povraćanje<br />
- krv u povraćci ili stolici<br />
- gasovi<br />
- podrigivanje<br />
- smanjen apetit<br />
- smenjeno pijenje vode<br />
- dijareja<br />
- grčenje<br />
- uznemirenost<br />
- razdražljivost<br />
- letargija<br />
- gubitak apetita<br />
Tretman:<br />
Vaš veterinar će da ispita mačku uzimanjem uzorka krvi ili urina, a može da se<br />
uradi i rentgensko snimanje, da bi se videlo ima li u želucu gasova ili stranog tela. Zavisno od<br />
uzroka gastritisa, veterinar će da prepiše nešto od sledećeg: 1) tečnosti, za borbu protiv<br />
dehidriranosti, 2) antibiotike, 3) anti-emetike protiv povraćanja, 4) sredtvo protiv bolova. Takođe<br />
može od Vas da zatraži da za 24-36 časova obustavite davanje hrane, dok se želudac ne vrati u<br />
normalu.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Mačku hranite ustaljeno, zdravom hranom, izbegavajte promene u ishrani. Takođe<br />
izbegavajte da mačku izlažete stresu. Nastojte da sve materije koje mogu da budu otrovne za<br />
mačku držite van njenog domašaja. Posude za hranu i vodu redovno dezinfikujte.<br />
144
GINGIVITIS<br />
Plazmacitno-limfocitni stomatitis je kod mačaka hronično stanje koje rezultuje<br />
ekstremnim gingivitisom i gubitkom zuba. (Gingiva je ivica desni, koja okružuje zube, gingivitis je njeno<br />
zapaljenje). Postoji nekoliko stvari koje izazivaju ovu bolest, ali krajnji rezultat je uvek isti. Mačke<br />
sa stomatitisom često imaju u ustima pokvaren zadah, jako balave i otežano jedu. Hronični bol u<br />
ustima rezultuje smanjenjem apetita i gubitkom težine. Pregled zuba i desni otkriva krajnje jak<br />
gingivitis, posebno oko gornjih zadnjih kutnjaka. Desni će da izgledaju ogrubelo i otečeno i lako<br />
će da krvare. Kako bolest napreduje, desni će da se odvajaju od korena zuba i koren će početi da se<br />
razgrađuje, što dovodi do gubitka zuba. Biopsije oštećenog tkiva desni otkrivaju plazma ćelije i<br />
limfocite, odatle i ime bolesti. Ove ćelije su prisutne u slučajevima hronične upale i otkrivaju ne<br />
posebnu bolest, već pre nekontrolisanu imunu reakciju. Kada se javi ovaj stepen upale, sekundarna<br />
invazija bakterija je vrlo uobičajena. Bakterijska infekcija stvara pokvareni zadah i može da<br />
dovede i do navale bakterija na krvotok, preko koga dolazi do infekcije drugih organa kao što su<br />
bubrezi, srce i jetra.<br />
Istraživači nisu bili u stanju da izoluju ni jedan uzrok ove bolesti, mada je u<br />
mnogim od ovih slučajeva izolovan kalicivirus. Infekcije kalicivirusom kod mačića izazivaju male<br />
plihove na jeziku i desnima. Sumnja se da su mnoge mačke hronično zaražene ovim virusom, sa<br />
povratnim infekcijama koje izazivaju ekstremni gingivitis.<br />
Bolesti koje izazivaju potiskivanje imunog sistema mogu da dovedu do hroničnog<br />
stomatitisa. Mnoge mačke sa infekcijom mačje virusne leukemije i mačjeg virusa gubitka<br />
imuniteta (FIV, „mačja sida”) takođe imaju i ekstremni gingivitis. Takođe postoje i mnogi<br />
nepoznati činioci koji bi mogli da igraju ulogu kod ove bolesti, kao što je jaka reakcija na bakterije<br />
koje postoje u plaku (naslage organskih materija na zubima). Jake ozlede koje se viđaju kod<br />
mačaka sa ovom bolešću nagoveštavaju da je u njenoj osnovi najverovatnije kombinacija dva ili<br />
više napred navedenih činilaca.<br />
Limfocitno-plazmacitni stomatitis se javlja kod mladih odraslih i kod starijih<br />
mačaka. Mačići razvijaju mladalački gingivitis koji izaziva zadah iz usta i zapaljene desni, ali sa<br />
agresivnom kućnom negom većina mačića će da preraste ovaj gingivitis u roku od 2 godine.<br />
Izvešteno je o nekoliko slučajeva razvoja mladalačke parodontoze. Ova bolest počinje pre uzrasta<br />
od 9 meseci i, za razliku od mladalačkog gingivitisa dovodi do stvaranja prekomernog plaka i<br />
tartara, koji se talože na zubima.<br />
Simptomi:<br />
- upala desni<br />
- odbijanje hrane<br />
- zadah iz usta<br />
Tretman:<br />
Za tretman hroničnog stomatitisa korišćeni su različiti metodi, sa različitim<br />
rezultatima. Na žalost, na duge staze, odgovor na tretman je slab. Kamen temeljac svakog pristupa<br />
tretmanu je potpuno čišćenje zuba pod anestezijom. Važno je dospeti ispod linije desni i postaviti<br />
dugotrajni gel za dezinfekciju. Terapija antibioticima daje privremeno olakšanje i kontrolisaće<br />
najezdu bakterija na tkivo desni. Terapija kortikosteroidima, protiv upale, korišćena je sa<br />
mešovitim rezultatima. Imunostimulans, kao imunoregulin, takođe je korišćen sa nekim uspehom.<br />
Vađenje svih pretkutnjaka i kutnjaka čini se kao jedini tretman koji obezbeđuje<br />
dugotrajno olakšanje ovim mačkama. Važno je da svi koreni budu odstranjeni, da bi se uklonila<br />
mogućnost zapaljenja. Ova opcija se primenjuje kada su svi napred pomenuti tretmani omanuli.<br />
Važno je upamtiti da ove mačke imaju jake bolove i da odbijaju da jedu; obezbeđivanje prikladne<br />
145
prehrambene potpore je od osnovnog značaja. Postoji na tržištu nekoliko vrsta visokokalorične<br />
meke hrane, koja obezbeđuje ovu ishranu.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Pošto je odgovor na tretman slab, ima smisla kontrolisati hronični gingivitis<br />
preventivnim merama. Pošto se kalicivirus javlja kao mogući činilac koji doprinosi ovoj bolesti,<br />
važno je u kući kontrolisati infekcije gornjih respiratornih puteva. Mačiće treba vakcinisati protiv<br />
kalicivirusa u 6 sedmica, 9 i 12 sedmica starosti i treba ih odvajati od ostalih mačića i odraslih dok<br />
se vakcinacije ne završe. Sve odrasle u kući takođe treba redovno vakcinisati protiv kalicivirusa.<br />
Kao dodatak, treba obaviti testove na mačju leukemiju i FIV. Svaku pozitivnu mačku treba<br />
izolovati.<br />
Sve odrasle koji imaju hronični gingivitis, ili stvaraju potomstvo koje kasnije<br />
razvija hronični gingivitis, treba sterilisati. Ako se gingivitis javio, onda je rani agresivni tretman<br />
važan za kontrolu bolesti. Zube treba pregledati sedmično, pošto gingivitis počinje da se javlja u<br />
uzrastu od 12 sedmica. Posebnu pažnju obratite na pretkutnjake i kutnjake. Ako je gingivitis<br />
prisutan, treba započeti agresivnu kućnu negu sa antiseptičkim gelom za površinsku primenu.<br />
Takođe treba primeniti i antibiotike, ako postoji zadah ili bol u ustima.<br />
GOJAZNOST<br />
Gojaznost je, među bolestima koje potiču od ishrane, bolest broj jedan. Približno<br />
40% (američkih) mačaka je medicinski gojazno. Gojaznost se definiše kao telesna težina koja je<br />
20%, ili više, iznad idealne. Najbolji način da utvrdite da li je Vaša mačka gojazna, jeste da joj<br />
opipate rebra. Treba da budete u stanju da, dodirujući bokove mačke, osetite svako pojedino rebro,<br />
pod kožom i tankim slojem sala ispod nje. Takođe treba da budete u stanju da ispratite svako rebro<br />
do kičme. Ako ne možete da napipate mačkina rebra, ili da ih ispratite do same kičme, Vaša mačka<br />
je debela.<br />
Prevelika težina dovodi ljubimca u opasnost od mnogih bolesti, kao što je dijabetes,<br />
kardiovaskularne bolesti, bolesti disajnih organa, jetre, povećan je rizik od anestezije prilikom<br />
eventualnih hirurških zahvata i rizik od skeltno-mišićne disfunkcije. Mačke dnevno jedu izvestan<br />
broj kalorija. Takođe vežbaju (igraju se i t.d.) da bi sagorele izvestan broj kalorija. Ako unesu više<br />
kalorija nego što potroše, dobiće u težini. Pošto je teško mačku podvrgnuti dijeti (posebno ako<br />
imate više mačaka u kući), uvek je lakše ne dopustiti ljubimcu da postane gojazan.<br />
Gojazne mačke su takve zbog jednog ili više navedenih razloga:<br />
- prejedanje, ili neprikladno hranjenje<br />
- nedostatak vežbe<br />
- nasledne predispozicije<br />
- hormonska neravnoteža<br />
Ako mislite da Vaša mačka ima hormonski poremećaj, kao hipotiroidizam, koji<br />
izaziva problem sa težinom, treba da je odvedete veterinaru zbog dijagnoze.<br />
Simptomi:<br />
- nemogućnost da se na dodir osete rebra<br />
- naslage sala na leđima, repu, grudima i kičmi<br />
- odsustvo prepoznatljivog struka<br />
- nema nabora na stomaku<br />
146
Tretman:<br />
Ako je Vaša mačka povećala težinu zbog hormonskih ili medicinskih razloga,<br />
veterinar će propisati tretman bolesti, što će pomoći i kod problema sa težinom.<br />
Ako je Vaša mačka gojazna jednostavno zato što se prejeda, ili nedovoljno vežba,<br />
onda je vreme za dijetu! Imajte na umu da treba da konsultujete svog veterinara pre nego što<br />
otpočnete bilo kakav dijetalni program. Evo nekih dijeta na koje možete da stavite svog ljubimca:<br />
1) Niskokalorična kabasta dijeta. Ovo će da popuni želudac Vašeg ljubimca, dok dobija manje<br />
kalorija. 2) Dajte mu manje obroke. Ovo može da bude otežano ako imate veći broj mačaka, ili<br />
ako praktikujete metod samohranjenja (hrana je uvek dostupna, jede koliko kome treba ). 3)<br />
Ukinite poslastice i davanje otpadaka sa stola. Ako baš želite da date poslasticu, neka to bude nešto<br />
niskokalorično. Baš kao što ljudi, koji su na dijeti, vole ponekad poslasticu, tako isto je vole i<br />
mačke! 4) Postarajte se da Vaša mačka dobije dovoljno vežbe i vremena za igru. Možda je<br />
potrebno da joj date i malo dodatne vežbe i igranja, da pomogne u sagorevanju još malo te masti i<br />
tih kalorija!<br />
Vodite računa o tome da ne dolazi u obzir rigorozna dijeta i naglo smanjenje telesne<br />
težine! Mačka sme da slabi najviše 1,5% sedmično. Znači, mačka od 6 kilograma za jednu<br />
sedmicu sme da oslabi najviše 90 grama.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Najlakše je ako Vaša mačka nikada ne dobije težinu veću od idealne, zato pokušajte<br />
da ja sve vreme zadržite na toj težini. Hranite je kvalitetnom, ne previše kaloričnom hranom, sa<br />
puno celuloze i potrudite se da uvek ima dovoljno prilike za vežbu.<br />
DERMATITIS<br />
Dermatitis je opšti naziv za predstavljanje ma koje vrste upale kože. Tip upale može<br />
da se kreće od svrabne kože do osipa, peruti, pa sve do jako inficirane i oštećene kože.<br />
Dermatitis može da se razloži u nekoliko opštih grupa. Alergijski dermatitis je<br />
nadražaj kože zbog alergijske reakcije. Ima mnogo alergena na koje mačka može da bude<br />
alergična, od šampona do hrane. Ako je Vaša mačka alergična na nešto, može da ima i više od<br />
same nadraženosti kože. Vaša mačka može da počne da ispoljava disajne probleme (kašalj ili<br />
kijanje) koji su povezani sa alergijom. Kontaktni dermatitis se javlja kada mačka dođe u dodir sa<br />
nečim što nadražuje kožu. To može da bude bilo šta, od tečnosti za čišćenje do ogrlica protiv buva.<br />
Parazitski dermatitis je tip dermatitisa koji se razvija usled navale parazita. Neke mačke su stvarno<br />
alergične na tu napast, ali većina će stvoriti dermatitis zbog češanja u nameri da uklone napast. U<br />
ovom slučaju dermatitis je simptom većeg problema, pre nego što je problem sam po sebi. Ako<br />
utvrdite da Vaša mačka ima dermatitis, jedan pogled na kožu trebalo bi da Vam omogući da<br />
utvrdite ima li Vaša mačka neku vrstu parazita (buve ili slične), ili jednostavno ima nadraženu<br />
kožu. U svakom slučaju, što pre treba da je pogleda vetrinar.<br />
Bez obzira koji je uzrok dermatitisa, kod mačke će obično da se razvije svrabni osip<br />
koji se sastoji od crvene, natečene kože. Ako mačka češa ove delove, može da ozledi kožu<br />
stvarajući otvorenu ranu koja može da se inficira. Mačke mogu toliko snažno da se češaju da neće<br />
da povrede samo kožu, već će i okolna dlaka da im otpadne. Kada osip jednom postane inficiran,<br />
Vašoj mački počinju da prete mnogo ozbiljniji problemi. Parazitski dermatitis, ako se ne tretira,<br />
može da dovede do anemije.<br />
Simptomi:<br />
- prekomerno češanje/lizanje<br />
147
- češanje/lizanje neprekidno istog predela<br />
- češanje/lizanje dok ne prokrvari<br />
- nadraženost<br />
- perut<br />
- gubitak dlake<br />
- letargija (neki paraziti sisaju mački krv ostavljajući je anemičnom)<br />
Tretman:<br />
Ako sumnjate da Vaša mačka ima ma koji od gornjih tipova dermatitisa, odmah je<br />
vodite veterinaru (posebno ako imate mače). Dermatitis može da vodi u infekciju i anemiju, ako<br />
ostane neproveren. Ako Vaša mačka ima alergijski, ili kontaktni dermatitis, može da joj bude dat<br />
krem ili kupka, koji će da umanje svrab i bol i, moguće je, antibiotici, da je zaštite od bilo koje<br />
infekcije kože. Veterinar će Vam takođe pomoći da ustanovite alergen, ili drugi uzrok reakcije.<br />
Tada ćete morati da pokušate da umanjite izloženost toj supstanci.<br />
Ako Vaša mačka ima parazitski dermatitis, veterinar će Vam verovatno dati neku<br />
vrstu šampona protiv buva, ili drugi preparat koji će pobiti parazite i njihova jaja.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Nastojte da Vam mačka bude dobro negovana i čista. Ako imate mačku koja boravi<br />
van kuće, možda bi trebalo povremeno da joj proverite krzno i češće da je kupate zbog zaštite od<br />
parazita. Čak i mački koja živi u kući dobro čini kada je negovana. Takođe održavajte kuću čistom<br />
i bez potencijalnih alergena, ili materija koje mogu da izazovu nadražaj kože kod Vaše mačke. To<br />
uključuje toksične i korozivne materije. Koristite samo veterinarski potvrđene šampone i ogrlice.<br />
DERMATOFITOZA<br />
Ovo je gljivično oboljenje. Potiče od gljivice koja živi na keratinu (koji se nalazi u<br />
koži, dlaci i noktima). Tri vrste ovih gljivica obično zaražavaju mačke. To su Microsporum canis<br />
(ova je daleko najčešći uzrok infekcije kod mačaka), Trichophyton mentagrophytes (dobija se<br />
obično preko glodara) i Microsporum gypseum/fulvum (dobijaju se najčešće kontaktom sa sporama<br />
u tlu).<br />
Zaraza se uglavnom širi putem kontakta sa drugom zaraženom životinjom, ili<br />
kontaktom sa sporama gljivice (artrospore). Spore su veoma otporne i mogu da žive u okruženju i<br />
do 18 meseci. Zato tretman mora da uključi i temeljno čišćenje kuće, da bi se uklonile spore koje<br />
mogu ponovo da zaraze Vas ili mačku. Ovo može da se uradi čišćenjem razređenim hlornim<br />
(0,5%) izbleđivačem. Mora da se očisti sav nameštaj, prostirke i t.d. Temeljno usisavanje (a zatim<br />
uništavanje filterske vrećice iz usisivača) takođe dosta pomaže. Ako možete, bacite svu macinu<br />
posteljinu na kojoj je spavala kada je bila zaražena.<br />
Dermatofitoza je najčešća zoonotička bolest, što znači da može da se prenese sa<br />
životinje na čoveka, a brzina njenog širenja raste. Zato povedite računa o ličnoj zaštiti.<br />
Mačke mogu da budu asimptomatički prenosioci pa, ako imate više mačaka od<br />
kojih jedna ima dermatofitozu dok ostale izgledaju bez simptoma... možda želite da i njih testirate,<br />
za svaki slučaj.<br />
Dermatofitoza se uglavnom viđa kod mačića pre nego što im se imuni sistem<br />
potpuno razvije, ili kod odraslih kojima je iz nekog razloga oslabio imunitet (bolest, stres ili<br />
poremećaj).<br />
148
Simptomi:<br />
- gubitak dlake u obliku krugova<br />
- gubitak dlake u nepravilnim oblicima<br />
- krastava koža<br />
- crvenilo ili svrab<br />
- deformisani nokti<br />
Tretman:<br />
Ovo je često bolest koja sama prestaje, u toku od nekoliko meseci. Međutim, ovo<br />
nije uvek slučaj (posebno ako Vaša mačka nema zdrav imuni sistem) i stoga se daje lek da<br />
pomogne telu da se zaleči brže i da pomogne da se zaustavi širenje gljivice.<br />
Ako posumnjate da Vaša mačka ima dermatofitozu, odmah je odvedite veterinaru.<br />
On može da primeni test Vudsovom lampom, u kome se malo zaražene dlake/kože/nokta stavi pod<br />
lampu. Površine zaražene sa M. canis će da svetle. Takođe, može da pregleda dlaku i kožu pomoću<br />
mikroskopa. To je brz i lak način da se utvrdi da li mačka ima ovu infekciju, međutim, to zahteva<br />
malo više stručnosti od ispitivača pošto su delići gljivice mali i ponekad teški za raspoznavanje.<br />
Najpouzdaniji način da se uverite da Vaša mačka ima ovu infekciju je da se uzme komadić kože i<br />
na njemu uradi gljivična kultura.<br />
Tretman se obično sprovodi primenom antigljivičnih rastvora za spoljnu upotrebu,<br />
ili davanjem oralnih lekova. Aktuelna otkrića pokazuju da oralni lekovi, bez obzira koliko je<br />
zaraza jaka, daju bolje rezultate. Budite, u svakom slučaju, strpljivi. Ako Vaša mačka ima ovu<br />
infekciju, mogu da budu potrebne sedmice, pa i meseci, dok je se Vaš ljubimac ne otarasi. Jedini<br />
način da budete sigurni da je to postignuto je da Vaš veterinar na kraju tretmana ponovo obavi test.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Najbolja preventiva je držanje ljubimca u čistom okruženju i podalje od ostalih<br />
životinja koje bi mogle da imaju dermatofitozu. Ako je mačka već inficirana, temeljno čistite kuću<br />
zbog spora, a takođe testirajte (i po potrebi tretirajte) sve ostale životinje u kući.<br />
DEHIDRACIJA<br />
Zdrave životinje zahtevaju sve vreme veliku količinu vode u svojim telima. Slično<br />
čoveku, voda sačinjava 60 - 70% mačkine telesne mase. Ova voda održava njihova tkiva vlažnim i<br />
prenosi bitne hranljive materije kroz telo. Minerali kao kalijum i natrijum prenose nervne impulse<br />
kroz telo i gubitak ovih elektrolita može da izazove ozbiljne probleme. Dehidracija nastaje kada<br />
mačka izluči više vode nego što unese u organizam.<br />
Mačka može da dehidrira iz mnogo razloga uključujući bolest, povišenu<br />
temperaturu, infekciju, povraćanje, dijareju, dijabetes i problem sa bubrezima. Možete da kažete<br />
kada Vam je mačka dehidrirala ako uradite test „štipanje”. Uhvatite deo kože na mačkinim leđima<br />
i odignite je, pritom je malo uvrnuvši, zatim je pustite i posmatrajte koliko je koži potrebno da se<br />
vrati u normalan položaj. Koža treba da bude krajnje elastična i da se trenutno vrati natrag. Ako joj<br />
je potrebno sekund ili dva, Vaša mačka je verovatno dehidrirala.<br />
Simptomi:<br />
- suv nos<br />
- suva usta ili oči<br />
- test „štipanje”<br />
- jaka žeđ<br />
149
- letargija<br />
Tretman:<br />
Ako Vam je mačka dehidrirala, odvedite je veterinaru da utvrdi uzrok dehidracije.<br />
Ako dehidracija nije ozbiljna može da se tretira jednostavnim davanjem mački više vode. Ako je<br />
dehidracija izazvana prethodnim stanjem ili bolešću, Vaš veterinar može to da utvrdi i uputi Vas<br />
kako da zbrinete to stanje. Uvek treba da brinete o tome da Vaša mačka pije dovoljno tečnosti i<br />
neka uvek ima u blizini činiju sveže i čiste vode.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Motrite da li Vaša mačka pije dovoljno vode. Ne pretopljavajte kuću. Opšte stanje<br />
zdravlja Vaše mačke treba uvek da bude dobro.<br />
DIJABETES<br />
Diabetes mellitus (grčki diabainein = „prolaziti kroz” i <strong>latin</strong>ski mellitus =<br />
„zaslađen medom”) je hormonalni poremećaj kod koga pankreas ne proizvodi insulin pravilno.<br />
Insulin je neophodan za varenje glukoze koja je ćelijama u telu potrebna za pravilan rad.<br />
Jednostavna analiza krvi ili urina, koja meri nivo glukoze, dovoljna je da utvrdi da li mačka ima<br />
dijabetes.<br />
Postoje dva tipa dijabetesa. Tip I, ili od insulina zavisni dijabetes, je najozbiljniji<br />
oblik i napada do 75% mačaka sa dijagnozom dijabetes. Ovaj tip dijabetesa je uzrokovan<br />
nesposobnošću pankreasa da proizvodi insulin. Za ovu bolest nema leka. Stoga insulin mora da se<br />
daje injekcijama. Tip II dijabetesa, ili dijebetes nezavistan od insulina, je manje ozbiljan od tipa I.<br />
Najčešći uzrok ove bolesti je neprekidno konzumiranje previše šećera (ugljenih hidrata), tokom<br />
dužeg vremenskog perioda. Stoga je ovaj tip uopšte povezan sa starijim mačkama prekomerne<br />
težine, pa može da se kontroliše putem smanjenja težine, odgovarajućom dijetom i, možda,<br />
oralnim lekovima. Procenjuje se da 25% mačaka sa dijabetesom pati od ovog tipa dijabetesa. Ne<br />
postoji pouzdan, praktični test za utvrđivanje kom tipu pripada Vaša mačka. Zato se mačka tretira<br />
početnom dozom glipizida ili gliburida i prati se nivo glukoze u krvi, pa se procenjuje da li je<br />
došlo do odgovora na terapiju ili ne. Ako je došlo do odgovora, tretman se nastavlja (ponekad i<br />
godinama), sve dok je delotvoran. Jedan od problema sa oralnim tretmanom je taj što neke mačke<br />
imaju samo privremeni odziv.<br />
Dva tipa su različita, ali je rezultat isti. Kod tipa I nemate uopšte insulin, dok kod<br />
tipa II imate previše usporeno lučenje insulina. U oba slučaja završavate sa nivoima šećera u krvi<br />
koji su previsoki. Oba su vrlo ozbiljne bolesti koje iziskuju medicinsku pažnju i, ako ostanu<br />
nelečene, obe mogu da dovedu do oštećenja bubrega, slepila, kome i smrti.<br />
Simptomi:<br />
- gubitak težine<br />
- veoma povećan apetit<br />
- povećano pijenje vode<br />
- pojačano uriniranje<br />
Tretman:<br />
Zavisno od tipa i jačine dijabetesa, Vašoj mački će trebati insulinske injekcije,<br />
lekovi za regulisanje glukoze ili promene u ishrani i načinu života. Vaš veterinar može da Vas<br />
poduči kako da dajete insulinske injekcije ukoliko bude neophodno.<br />
150
Možda će Vaša mačka morati da smanji težinu i prebaci se na ishranu sa više<br />
vlakana a manje kalorija. Možda će biti potrebno da se mačka hrani u ciklusima, samo u određeno<br />
doba dana, što će pomoći da se nivo glukoze održava stabilnim tokom dana i noći.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Neka Vaša mačka bude uvek zdrava i ima normalnu težinu. Hranite mačku hranom<br />
sa više vlakana a manje kalorija. Motrite na mačkinu težinu, pogotovu da se ne poveća.<br />
Ukoliko Vas dijabetes posebno zanima, obratite mi se (moju e-mail adresu imate). O dijabetesu<br />
posedujem tekstove mnogo sadržajnije od ovog (o insulinu, tehnika davanja injekcija i sl.), ali sam smatrao da je ovaj<br />
dovoljan da posluži osnovnoj svrsi ove knjižice.<br />
DIJAREJA<br />
Dijareja se javlja kada ima viška tečnosti i vode u probavnom sistemu. Stoga stolica<br />
postaje tečna. Dijareja obično nije problem sama po sebi, već je simptom većeg problema.<br />
Dijareja može da se javi iz mnogo razloga uključujući:<br />
- uzimanje pokvarene ili bakterijama zagađene hrane<br />
- iznenadne promene u ishrani<br />
- trovanje hranom<br />
- infektivne činioce u telu (virusni, bakterijski ili gljivični)<br />
- laktozu ili drugu nepodnošljivu hranu<br />
- parazitsku infekciju<br />
- lekove u sistemu (steroidi, antibiotici i t.d.)<br />
- otrove u telu (veštačko đubrivo i t.d.)<br />
- ozbiljnu bolest kao oboljenje jetre, bubrega, upala organa za varenje,<br />
hipertiroidizam, bolest pankreasa, panleukopenija i rak<br />
- stres<br />
Debelo crevo će normalno da absorbuje vodu iz stolice dok ova prolazi kroz njega.<br />
Ako stolica prolazi prebrzo, ili ako probavni trakt luči tečnost, mačka može da ima dijareju. Ako<br />
primetite da Vam mačka ima dijareju, treba da je odvedete veterinaru i, možda, da ponesete uzorak<br />
stolice sa sobom, ako je moguće.<br />
Simptomi:<br />
- tečna stolica<br />
- letargija (zbog gubitka tečnosti i elektrolitskog debalansa)<br />
- dehidracija<br />
- krv u stolici<br />
Tretman:<br />
Prvi korak je da se utvrdi koji je uzrok dijareje. Veterinar može da uzme uzorak krvi<br />
i obavi analize da utvrdi prisustvo virusa i bakterija. Takođe može da analizira uzorke stolice i<br />
urina zbog eventualnih drugih bolesti koje bi mogle da izazivaju dijareju.<br />
Ako je Vaša mačka dehidrirala zbog dijareje (mačići i neke mačke vrlo brzo mogu<br />
da dehidriraju zbog gubitka vode kod dijareje), veterinar može da joj da tečnost, intravenozno ili<br />
potkožno.<br />
151
Ako je Vaša mačka u svakom drugom pogledu zdrava, veterinar može da Vam<br />
predloži da obustavite obroke na 24 ili 36 časova, a onda da date jedan mali obrok. Ako je dijareja<br />
prošla, onda je verovatno bila zbog stresa, prežderavanja ili prostog nepodnošenja određene hrane.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Održavajte mačku i njeno okruženje čistim koliko god je moguće. Neka joj posude<br />
budu očišćene od bakterija. Takođe, vodite računa da mačka jede uravnoteženu ishranu i da što<br />
manje bude izložena stresu.<br />
ENDOKRINA ALOPECIJA<br />
Endokrina alopecija je poremećaj kože kod koga dolazi do velikog opadanja dlake.<br />
U normalnim okolnostima vlasi krzna će rasti i eventualno otpadati, u kom slučaju nove vlasi<br />
izrastaju kao zamena za izgubljene. Kod alopecije (ćelavosti) nove vlasi ne izrastaju kada stare<br />
otpadnu. Tada ćete videti kako se pojavljuju ćelava mesta. Takav gubitak dlake se obično viđa na<br />
trbuhu, butinama i donjoj strani repa. Gubitak dlake je simetričan.<br />
Endokrini sistem je kontrolni centar tela. Ovaj sistem kontroliše hormone koji se<br />
oslobađaju u telo. Onda hormoni regulišu razne funkcije tela. Izvesni hormoni endokrinog sistema<br />
su u vezi sa rastom dlake. Kada se jave nenormalni nivoi ovih hormona dolazi do ove vrste<br />
ćelavosti, poznate kao endokrina alopecija.<br />
Postoji takođe sličan poremećaj koji se zove psihogena alopecija. Ovo stanje izaziva<br />
ćelavost na sličan način kao i endokrina alopecija, međutim, uzrok je sasvim različit. Psihogena<br />
alopecija je opsesijom iznuđeni poremećaj nastao usled nekog stresa ili brige u životu mačke.<br />
Uzrok stresa može da bude bilo šta, od preseljenja u novu kuću do dovođenja u kuću nove<br />
životinje. Ovaj stres izaziva pojačano uređivanje krzna (lizanje) do pojave ćelavosti.<br />
Simptomi:<br />
- simetrična ćelavost na trbuhu, butinama i repu<br />
Tretman:<br />
Endokrina alopecija je dijagnoza koja se obično postavlja pošto su isključeni svi<br />
drugi mogući uzroci. Tretman se obično sastoji od hormonske terapije, antidepresanata ili lekova<br />
protiv zabrinutosti.<br />
ŽELUDAČNI POREMEĆAJI<br />
Želudac je šupalj organ nalik na vreću, koji se nalazi između jednjaka i tankog<br />
creva. U želucu se zadržava hrana dok se obavlja varenje želudačnim sokovima. Svarena hrana se<br />
zatim apsorbuje u telo. Ono što se ne absorbuje u želucu šalje se u creva da bi se ili absorbovalo, ili<br />
izlučilo iz tela.<br />
Mačke mogu da imaju razne želudačne probleme:<br />
- infekcije<br />
- čireve (kod mačaka su retki)<br />
- rak (redak)<br />
- mučninu (obično simptom druge bolesti)<br />
- povraćanje (obično simptom druge bolesti)<br />
152
Ako posumnjate da Vaša mačka ima ma kakav želudačni problem, treba da je<br />
odvedete veterinaru na pregled. Mačke mogu da imaju infekciju želuca, ali u većini slučajeva<br />
simptomi želudačnog problema će da budu znaci većeg problema.<br />
Simptomi:<br />
- nedostatak apetita<br />
- povraćanje<br />
- dijareja<br />
- gubitak težine<br />
Tretman:<br />
Vaš veterinar će da primeni rentgensko snimanje sa barijumom, ili gastroskop, da bi<br />
potražio ma kakve nenormalnosti na tkivu želuca, čir ili neko oštećenje. Takođe može da bude<br />
neophodna i biopsija želuca, da bi se isključila svaka vrsta raka.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Starajte se da Vaša mačka dobija uravnoteženu i zdravu ishranu, visokog kvaliteta.<br />
Takođe, redovno perite posude za hranu i vodu, zbog bakterija.<br />
ZAPALJENJE GRLA I KRAJNIKA<br />
Zapaljenje grla (faringitis) se obično javlja kao deo virusne infekcije gornjih<br />
respiratornih puteva, pa se primenjuju mere koje su tamo opisane.<br />
Zapaljenje krajnika (tonzilitis) je veoma retko, izuzev kao deo "mačjeg gripa",<br />
odnosno infekcije gornjih respiratornih puteva.<br />
ZAPALJENJE PLUĆA<br />
Zapaljenje pluća je infekcija pluća izazvana bakterijama, virusom ili gljivicama.<br />
Obično se dobija udisanjem sitnih kapi koje sadrže štetne viruse ili bakterije. Stoga je zapaljenje<br />
pluća mnogo puta komplikacija usled neke druge bolesti, kao što je virusna leukemija, ili FIV<br />
(„mačja sida”). Zapaljenje pluća se obično viđa kod mačića, odraslih kojima je smanjen imunitet,<br />
ili starijih mačaka.<br />
Zapaljenje pluća je obično znak da Vaša mačka ima infekciju pluća, prehladu ili<br />
kakvu drugu bolest koja se proširila na pluća. Ako sumnjate da Vaša mačka ima zapaljenje pluća,<br />
odmah je vodite veterinaru.<br />
Simptomi:<br />
- kratak dah<br />
- kijanje<br />
- teško disanje<br />
- temperatura (preko 39,4° S)<br />
- kašalj koji proizvodi žuto-zelenu pljuvačku<br />
- kašalj koji proizvodi krv<br />
153
Tretman:<br />
Vaš veterinar će da postavi dijagnozu snimanjem pluća i grudi rentgenom,<br />
slušanjem mačkinog disanja i ispitivanjem uzorka pljuvačke iz grudi. Ako mačka ima zapaljenje<br />
pluća, tretman će da zavisi od toga šta ga je tačno izazvalo. Tada će Vaša mačka da bude tretirana<br />
antibioticima i možda nekim drugim medikamentom, zavisno od uzroka. Biće joj potrebno što više<br />
ležanja, pošto pluća treba rasteretiti. Probajte da mački odredite sobu odvojenu od ostalih, jer<br />
zapaljenje pluća je zarazno. Oporavak je spor proces, pa mački može da treba šest do devet<br />
sedmica pre nego što se vrati u normalu.<br />
ZAPALJENJE ORGANA ZA VARENJE<br />
Malo je stvari koje mogu da frustriraju više nego kada Vaša mačka pati od<br />
hroničnih napada povraćanja i dijareje. Povraćanje i dijareja izazivaju dehidraciju, a ako ostane<br />
netretirana, ona može da postane opasna po život. Stoga, svaku mačku koja ispoljava takve znake<br />
bi trebalo da pregleda veterinar. Mnogo je mogućih uzroka povraćanja i dijareje, ali zapaljenje<br />
organa za varenje je kod mačaka uobičajen gastrointestinalni problem. Mada mogu da budu<br />
pogođene mačke svih starosnih doba, sredovečne i starije su mnogo prijemčivije na ovaj<br />
poremećaj.<br />
Zapaljenje organa za varenje opisuje grupu hroničnih gastrointestinalnih<br />
poremećaja. Bolest mikroskopski karakteriše prodiranje zapaljenskih ćelija u tkivo (sluzokožu)<br />
digestivnog trakta (sistema za varenje). Uzrok bolesti je nepoznat, ali mikroskopske promene u<br />
tkivima (histopatologija) ukazuju da imunološki faktor igra značajnu ulogu.<br />
Naučna imena data raznim oblicima ove bolesti lome jezik, ali ona ustvari opisuju<br />
svojstva bolesti. Na primer, najuobičajeniji oblik bolesti kod mačaka zove se limfocitnoplazmacitni<br />
enterokolitis. Prevedeno, ovo znači da su primarni tipovi zapaljenjskih ćelija prisutnih<br />
u sluzokoži limfociti (tip belih krvnih ćelija) i plazma ćelije (ćelije koje stvaraju antitela). Manje<br />
uobičajeni oblici zovu se eozinofilni, neutrofilni i granulomatozni, zavisno od toga koje<br />
zapaljenjske ćelije dominiraju. Enterokolitis se odnosi na zapaljenje tankog i debelog creva, koje<br />
se javlja kod ovog oblika bolesti. U slučajevima gde se zapaljenje javlja samo u tankom crevu,<br />
bolest se zove enteritis (karakteristična za enteritis je t.zv. dijareja tankog creva – stolica je tečna ali bez ikakvog<br />
neprijatnog mirisa, obično ima miris hrane koju mačka jede, jer je u pitanju potpuno nesvarena hrana); u<br />
slučajevima kada oboli samo debelo crevo, zove se kolitis; gastritis u onim slučajevima gde<br />
preovladava zapaljenje želuca.<br />
Da bi isključio ostale uzroke gastrointestinalnih bolesti, Vaš veterinar će da<br />
sprovede dijagnostički test koji može da uključi krvnu sliku, biohemijske analize krvnog seruma,<br />
nivo tiroksina u serumu, test na virus leukemije i „mačje side”, analizu urina, fekalni pregled zbog<br />
parazita i bakterijskih uzročnika, dijetetsku proveru i radiografiju i/ili ultrazvuk trbuha. (Imao sam<br />
slučaj enterititsa, sa dijarejom tankog creva. Moj tadašnji veterinar je nekoliko dana davao injekcije sulfonamida –<br />
koji se uglavnom smatra zabranjenim za mačke – sve dok nije došlo do teške alergijske reakcije, zatim je odustao od<br />
bilo kakve terapije. Analize? Izvinite, šta su to analize? Mačku mi je na kraju izlečio profesor Trailović i to preko<br />
telefona! Predložio mi je terapiju koja je navedena na kraju ovog teksta i ona je bila delotvorna – već pri kraju prve<br />
sedmice došlo je do prestanka dijareje, iako je pre toga trajala čitav mesec!)<br />
Konačni sud daje se na osnovu mikroskopskog pregleda malog komada crevnog<br />
tkiva (biopsija sluzokože). Uzorci tkiva mogu da se dobiju hirurškim putem (laparotomija), ili<br />
prilikom endoskopije. Mada oba postupka iziskuju potpunu anesteziju, izbor jednog od njih zavisi<br />
od brojnih faktora, uključujući dostupnu opremu.<br />
Simptomi:<br />
- povraćanje<br />
154
- dijareja<br />
- gubitak težine<br />
- normalan/povećan apetit<br />
- krčanje creva<br />
- podrigivanje<br />
- crna, kao katran stolica<br />
- zadah iz usta<br />
- pojačana žeđ<br />
- bol u trbuhu<br />
Kod teških slučajeva, gubitak težine može da bude ogroman. Prilikom povraćanja,<br />
retko ima ostataka hrane, već se povraćka obično sastoji od sluzi pomešane sa žučnim sokom.<br />
Tretman:<br />
Kod većine mačaka, kombinacija dijete i medicinske terapije će uspešno da reši<br />
problem zapaljenja organa za varenje. Pošto ne postoji jedinstven, najbolji tretman, Vaš veterinar<br />
će možda da isproba nekoliko različitih kombinacija sa ciljem da utvrdi najbolju za Vašu mačku.<br />
DIJETA:<br />
Osetljivost na antigene u hrani doprinosi kod nekih mačaka gastrointestinalnim<br />
zapaljenjima, tako da promene u ishrani često donose simptomatično olakšanje. Efikasna dijetetska<br />
terapija za mačke sa limfocitno-plazmacitnim enterokolitisom sastoji se od domaće hrane<br />
sastavljene od belančevina i ugljenih hidrata. Komercijalne, hipoalergijske dijete nisu efikasne.<br />
Potrebno je pažljivo sačiniti dijetetsku istoriju, da bi se utvrdilo koje sastojke je<br />
mačka tokom života jela. Tada može da se sastavi ishrana od onih sastojaka koje mačka nikada<br />
nije jela. Za vreme dijetetskih proba (idealno pet do šest sedmica), mačka ne sme da konzumira<br />
ništa osim te specijalne hrane i vode. Ako se stanje za ovo vreme popravi, možete da pokušate sa<br />
prelaskom na komercijalnu hranu zasnovanu na belančevinama koje su isprobane.<br />
Dodavanje ishrani više celuloze može da bude od koristi, popravljanjem balansa<br />
tečnosti u crevima i smanjenjem dijareje.<br />
MEDICINSKA TERAPIJA:<br />
Za tretiranje zapaljenja organa za varenje kod mačaka uobičajeno je da se koriste<br />
kortikosteroidi. Ovi lekovi imaju jako dejstvo na zapaljenja, a takođe potiskuju prejak imuni<br />
odgovor. Dodatno, kortikosteroidi mogu da stimulišu apetit i pojačaju apsorpciju natrijuma i vode<br />
u crevima. Najčešće se koriste oralni prednizon i prednizolon, zbog kratkog trajanja dejstva i<br />
dobavljivosti u obliku tableta prikladnih veličina. Ako je neophodno, mogu da se koriste i<br />
injekcioni kortikosteroidi, ako mačka teško prihvata tablete ili previše povraća.<br />
Ako se koristi samo prednizolon, napredak bi trebalo da se primeti u prvih nedelju -<br />
dve dana terapije. Većini mačaka sa limfocitno-plazmacitnim enterokolitisom biće potrebna<br />
doživotna prednizolonska terapija da bi se sprečilo ponavljanje bolesti.<br />
Antibiotici, kao metronidazol ili tilozin, mogu da budu korisni u kombinaciji sa<br />
kortikosteroidima. Kod malih doza, neželjeno dejstvo metronidazola nije uobičajeno, ali može da<br />
se javi gubitak apetita i povraćanje. Jako balavljenje se javlja kao dosta česta reakcija posle<br />
progutane tablete, verovatno zbog neprijatnog ukusa leka. Ako je dominantni problem zapaljenje<br />
debelog creva (kolitis), često se koristi lek sulfasalazin.<br />
Terapija koja se najčešće preporučuje (za prosečnu mačku od 4,5 kg) je sledeća:<br />
1) Oralni prednizon („Pronizon” tablete - „Galenika”), prve 2 sedmice dva puta dnevno po<br />
5mg (1/4 tablete), zatim sledeće 2 sedmice jednom dnevno 5mg, potom 4 sedmice svakog drugog dana po jedna doza<br />
od 5mg.<br />
155
2) Oralni metronidazol („Orvagil” tablete - „Galenika”), dva puta dnevno po 60mg (1/4 tablete<br />
od 250mg), u trajanju od 2 do 4 sedmice, prema potrebi.<br />
INFEKCIJE UHA<br />
Infekcije uha su vrlo uobičajene kod mačaka. Mačke mogu da dobiju nekoliko<br />
različitih tipova infekcije uha. Mogu da dobiju infekcije od bakterija ili gljivica; ovaj tip se<br />
uopšteno naziva Otitis Externa. Takođe mogu da dobiju infekcije izazvane kvasnim ćelijama u<br />
uhu.<br />
Uopšteno, infekcija uha se javlja kada bakterija spolja prodre u već oslabljen ušni<br />
kanal. Kanal može da bude oslabljen i da izgubi sposobnost da se bori protiv infekcije iz mnogo<br />
razloga uključujuću alergije, kožnu bolest, strana tela u uhu, parazite, tumore, infekciju srednjeg<br />
uha, vlagu, ili povredu od grebanja ili ujeda.<br />
Simptomi:<br />
- tamno voštano lučenje<br />
- neprijatan miris<br />
- krv ili gnoj<br />
- upala ili crvenilo<br />
- često češanje<br />
- prekomerno trešenje glave<br />
Tretman:<br />
Vaš veterinar će najpre da ispita izlučevinu iz uha, da bi eliminisao ušne parazite<br />
kao uzrok infekcije. To će da učini primenom otoskopa. Svaki dati lek treba da dosegne koren<br />
problema, zato je prvi korak čišćenje što je moguće više naslaga i ušne masti. Ako je toga previše,<br />
možda će biti potrebna potpuna anestezija. Tada će uši da budu očišćene dezinfikujućim<br />
rastvorom. Mačka će da dobije kapi za uši i antibiotike za oralnu primenu.<br />
Ako se infekcija ne suzbije blagovremeno, može da dovede do oštećenja bubne<br />
opne. Ovo može da izazove infekciju srednjeg uha, gluvoću i probleme sa ravnotežom. Stalno<br />
trešenje glave može da izazove stvaranje krvnog podliva u ušnoj školjci, koja mora da se ukloni<br />
hirurški.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Čistite uši Vašoj mački (ali ne previše, jer prekomerno čišćenje može da stvori<br />
predispoziciju za Otitis externa). Takođe vodite računa da ušni kanali budu dobro osušeni posle<br />
svakog kupanja. Na kraju, pošto su jedan od primarnih uzroka ušnih infekcija alergije, starajte se<br />
da Vaš ljubimac bude odmah lečen od svake alergije, čim počne da se češa.<br />
Na kraju jedna stvar, ne čistite uši preduboko bilo kakvim predmetom. Mačke imaju<br />
sklonost ka naglim pokretima, pogotovu kada im neko čeprka po ušima, a Vi svakako ne želite da<br />
oštetite svom ljubimcu unutrašnje uho ili ušni kanal. Radije koristite lopticu vate.<br />
INFEKCIJE GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA<br />
Infekcije gornjih respiratornih puteva su kod mačaka krajnje uobičajene, a većina<br />
ovih infekcija u današnje vreme potiče od herpes virusa i kalici virusa. Na ovoj listi postoji i<br />
pridošlica koji naglo narasta, a to je Chlamydia psitacci (nalikuje bakteriji). Ove infekcije se<br />
156
ponekad nazivaju „mačji grip” ili „mačje zapaljenje pluća”; međutim, ovo nisu ispravni nazivi za<br />
ove infekcije.<br />
Ove infekcije su krajnje zarazne i veoma uobičajeno za sve mačke u kućama sa više<br />
mačaka je da postanu zaražene. Dok mačji herpes virus u okruženju može da se održi 18 časova, a<br />
kalici virus 10-18 dana, oni u mačjem respiratornom sistemu opstaju vrlo dugo. Često virus nestaje<br />
pa se ponovo vraća pošto čak za 80% mačaka koje su se oporavile od akutne upale respiratornih<br />
puteva postoji verovatnoća da će da postanu hronični nosioci i moći će da zaraze osetljive mačke i<br />
mačiće. Pritom, nosioci mačjeg kalicivirusa predstavljaju veću pretnju od nosilaca herpes virusa.<br />
Simptomi:<br />
- kijanje<br />
- suzne oči<br />
- nos curi<br />
- kašalj<br />
- teško disanje<br />
- čir na usni (ponekad)<br />
- konjunktivitis<br />
Tretman:<br />
Na sreću, većina mačaka koje dobiju ove infekcije se potpuno oporave ako dobiju<br />
trenutnu i potpunu veterinarsku negu. Mnoge mačke primaju antibiotike da bi se zaštitile od<br />
sekundarnih bakterijskih komplikacija. Za vlasnika je važno da pažljivo motri na mačku, da bi<br />
reagovao ako primeti da mačka ne jede ili ne pije, pošto ove infekcije veoma smanjuju sposobnost<br />
mačke da namiriše i da oseti ukus hrane. Kao poslednju meru, neki odgajivači su počeli da koriste<br />
proces zvan „nebulizacija” (nebula = oblak), koji raspršuje lek kroz vazduh, odakle se duboko<br />
inhalira u namučena pluća mačke.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Nastojte da zadržite mačku dalje od onih mačaka za koje sumnjate da imaju<br />
infekciju. Za većinu ovih infekcija postoje vakcine, a neke studije pokazuju da intra-nazalna (kroz<br />
nos) vakcina može da pruži najbolju zaštitu. (Bilo je, međutim, nekih ozbiljnih problema u vezi sa<br />
upotrebom nekih intranazalnih vakcina, pa ih treba koristiti samo uz preporuku veterinara, a i tada<br />
uz veliku predostrožnost.) Same vakcinacije neće, međutim, potpuno da eliminišu nastupe<br />
infekcija.<br />
KATARAKTA<br />
Katarakta se često javlja kod životinja i može da pogodi ljubimce ma kog doba.<br />
Kataraktu ćete prepoznati kao plavo-sivu obojenost sočiva (sočivo je normalno tamno i čisto).<br />
Sočivo se nalazi u zaptivenoj kapsuli. Kada stare ćelije odumiru, bivaju zarobljene u kapsuli.<br />
Vremenom, ćelije se nagomilaju, čineći da sočivo izgleda zamagljeno i neprozirno. Zbog toga slike<br />
koje mačka vidi izgledaju zamrljane i magličaste. Katarakta ne izaziva nikakav bol, ali će da<br />
smanji sposobnost mačke da vidi jasno, pogotovo noću, i može da dovede do kratkovidosti (to je<br />
suprotno od onog kako mačke normalno vide).<br />
Katarakta se obično javlja sa godinama, ali takođe može da bude izazvana<br />
poremećajima metabolizma, kao što je dijabetes, ili da bude posledica nasleđene sklonosti ili<br />
degenerativne bolesti mrežnjače.<br />
157
mačke.<br />
Simptomi:<br />
- plavo-sivo zamućenje sočiva<br />
Tretman:<br />
Kataraktu može hirurški da ukloni veterinar-oftalmolog. To će popraviti vid Vaše<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Većinom se katarakta javlja jednostavno sa godinama, međutim, možete da<br />
pomognete u prevenciji ako mačku držite u kući, da biste smanjili povrede oka u borbama. Takođe<br />
brinite o mačkinom opštem zdravlju i pravilnoj ishrani. Katarakta i dijabetes su obično povezani.<br />
KOLITIS<br />
Kolitis je zapaljenje debelog creva. Mogu da ga prouzrokuju bakterije, stres, paraziti<br />
i t.d. Međutim, obično nema uočljivog uzroka zapaljenja. Većina mačaka nema ozbiljan<br />
zdravstveni rizik. Rektalni pregled, uz biopsiju zida debelog creva, uglavnom će da potvrdi<br />
dijagnozu. Fekalni pregled, zbog parazita kao što je đardija ili kokcidija, treba obaviti u svakom<br />
slučaju.<br />
Simptomi:<br />
Većina mačaka sa kolitisom izgledaju i osećaju se normalno. Jednostavno, često<br />
imaju sluz i povremeno mrlje krvi u fekalijama. U težim slučajevima može da se javi povraćanje.<br />
Neke mačke mogu da imaju jak bol prilikom defekacije, zbog zapaljenja, pa mogu da pokušaju da<br />
zaustave defekaciju, što dovodi do konstipacije. Može da sa javi ili dijareja ili konstipacija, ali bez<br />
razlike proces defekacije nije normalan.<br />
Tretman:<br />
Blage dijete će da pomognu da se debelo crevo odmori i zaleči. Ponekad, mačka<br />
mora da bude na blagoj, lako svarljivoj dijeti do kraja svog života. Kod bakterijskih uzročnika<br />
pomoći će antibiotici. Kod hroničnog kolitisa može da se pribegne dugotrajnoj primeni sulfapreparata<br />
(sulfasalazin). Kod mačaka mogu da se primene i steroidi, kao što je prednizolon, koji<br />
smanjuju zapaljenje („Merck” preporučuje metronidazol i prednizon).<br />
KONJUNKTIVITIS<br />
Konjunktivitis je infekcija u epitelu ili sluznici očnog kapka (konjunktiva). Gornji,<br />
donji i treći očni kapak imaju konjunktivu. Kod zdrave mačke konjunktiva neće biti vidljiva,<br />
međutim, inficirana konjunktiva će da postane crvena, upaljena i otečena. Oko može veoma da<br />
suzi i luči iscedak, koji će biti bistar pa do žute boje, a gustina ove tečnosti će da se menja od<br />
prilično tečnog do gustog. Ako ovo stanje potraje, oko će da se skori stvrdnjavanjem te tečnosti.<br />
Uzroci konjunktivitisa:<br />
1) Nadražujuće materije, povrede (t.j. borba mačaka) i strana tela izazivaju<br />
iznenadnu pojavu konjunktivitisa. U većini slučajeva tretman je jako efikasan, pošto se ukloni<br />
uzročnik.<br />
158
2) Najuobičajeniji uzroci konjunktivitisa kod mačaka su infektivni činioci. Ovi<br />
mogu da budu virusi, (obično neki od virusa „mačje prehlade” - mačji herpes virus, takođe zvan i<br />
mačji rinotraheitis virus, i mačji kalici virus), bakterije i grupa organizama koji nalikuju na<br />
bakterije (najčešće hlamidija).<br />
3) Bolesti zasnovane na imunoj reakciji. Ove bolesti su kod mačaka retke, ali zato<br />
su teške za lečenje. Delovanje na simptome je često jedina realistična opcija.<br />
Konjunktivitis može da se tretira prikladnim lekovima (kapi ili mast, koji sadrže<br />
antibiotike i medikamente protiv upale), ali ako se ostavi neizlečen infekcija može da se proširi na<br />
drugo oko, organe za disanje i druge delove tela. U ekstremnim slučajevima neizlečeni<br />
konjunktivitis može da izazove ozbiljno oštećenje oka ili slepilo. Konjunktivitis je takođe zarazan,<br />
tako da ako imate druge mačke u kući, one takođe imaju rizik od dobijanja konjunktivitisa.<br />
Ako je uzročnik konjunktivitisa hlamidija, onda će simptomi najverovatnije da se<br />
jave najpre samo na jednom oku, a kasnije će da se prošire i na drugo. Ako je uzročnik kalici virus,<br />
ili herpes virus, simptomi će jednovremeno da se jave na oba oka.<br />
Konjunktivitis takođe može da bude simptom ozbiljnijih infekcija kod mačke,<br />
stoga, ako primetite ma koji od pobrojanih simptoma, odvedite mačku veterinaru na ispitivanje.<br />
Simptomi:<br />
- oko suzi<br />
- iscedak iz oka<br />
- crvenilo i upala oka<br />
- gnojenje oka<br />
Tretman:<br />
Veterinar će prepisati odgovarajući tretman, za početak verovatno deksametazonneomicin<br />
kapi i/ili rastvor borne kiseline. Ako je uzrok konjunktivitisa hlamidija, tretman će<br />
verovatno biti injekcionim ili oralnim antibiotikom (tetraciklin ili hloramfenikol).<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Mnogi mačići dobijaju konjunktivitis zbog kontakta sa bakterijama u majčinoj<br />
materici. Mada je ovakav konjunktivitis kod mačića možda neizbežan, možete da smanjite<br />
učestalost kod odraslih držanjem mačke u kući i u čistom okruženju.<br />
KONSTIPACIJA<br />
Mačke, kao i ljudi, ponekad mogu da dobiju konstipaciju. Konstipacija može da<br />
bude simptom mnogo većeg problema, uključujuću rak creva, rak debelog creva, smanjenu<br />
funkciju jetre, hipotiroidizam i drugo. Naravno, Vaša mačka može da ima starinski zatvor zbog<br />
jednostavnog nedostatka biljnih vlakana u ishrani, loptica krzna ili dehidracije.<br />
Kao opšte pravilo, mačke defeciraju jednom dnevno. Svaka mačka ima svoju<br />
sopstvenu definiciju šta je to „redovno”. Ako primetite da se, kada je u pitanju posuda sa peskom,<br />
običaji Vaše mačke razlikuju od normalnih, odvedite je veterinaru, kako bi eventualno odbacio sve<br />
što bi bilo ozbiljnije od jednostavne konstipacije.<br />
Simptomi:<br />
- uznemirenost<br />
159
- nadimanje<br />
- nadraženost<br />
- gubitak apetita<br />
- povraćanje<br />
- očigledan nedostatak defekacije<br />
Tretman:<br />
Vaš veterinar će pregledati mačku, kako bi utvrdio ima li ozbiljnijeg problema koji<br />
bi izazivao konstipaciju. Ako mačka ima staromodni zatvor, veterinar može da prepiše neku vrstu<br />
vlaknaste (celulozne) dopune, ili može da razmotri mačkinu ishranu pokušavajući da prirodno<br />
poveća sadržaj vode i vlakana u ishrani. Postoje komercijalne zamene za vlakna, a i davanje 3ml<br />
maslinovog (ili parafinskog) ulja svakog drugog (pa čak i trećeg) dana može da pomogne (lično<br />
iskustvo). Naravno, uvek pre nego što date neki domaći lek, konsultujte veterinara. (Pogledajte<br />
napomenu u tekstu MAJUŠNI MAČIĆI (STARATELJSKA BRIGA), odeljak DIJAREJA/KONSTIPACIJA, strana 61)<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Uverite se da Vaša mačka pije puno vode. Kao što svi znamo, mačke mogu da budu<br />
vrlo izbirljive, zato posudu za vodu održavajte uvek čistom i punom. Mnoge mačke ne vole ukus<br />
plastike, zato gledajte da hranu i vodu držite u porcelanskim ili staklenim posudama. Takođe,<br />
vodite računa da se Vaša mačka hrani dobrom i zdravom hranom (videti: Ishrana). Hrana mora<br />
obavezno da sadrži biljna vlakna.<br />
Mačke takođe dobiju konstipaciju zbog loptica progutanih dlaka, zato dobro negujte<br />
i redovno češljajte mačku. Vežba, ako mačke žive stalno u kući, će pomoći zdravlju njihovih<br />
trbuha, zato nastojte da svakodnevno omogućite mački neku vrstu vežbe.<br />
MAČJA VIRUSNA LEUKEMIJA<br />
Virus mačje leukemije je RNK virus iz familije retrovirusa (Retroviridae) i danas je<br />
najveći uzročnik smrtnosti kućnih mačaka. Virus mačje leukemije specifično zaražava ćelije<br />
koštane srži, crvena krvna zrnca i limfocite.<br />
Mačji virus leukemije (u daljem tekstu FeLV) se izlučuje sa telesnim tečnostima<br />
(pljuvačka, suze, možda urin i fekalije). Virus leukemije na preživljava dobro van tela, tako da je<br />
potreban dodir sa telesnim tečnostima (deljenje posuda za hranu, pesak i sl.) zaražene mačke, da bi<br />
mačka i sama postala pozitivna na virus. Mnoge mačke, iako izložene virusu, postaju imune na<br />
njega i čak ga ne nose u svojoj krvi ili koštanoj srži. Druge mačke prenose virus (i na testu će se<br />
pokazati pozitivnim), ali ne postaju bolesne. One mogu da prožive dug i zdrav život kao prenosioci<br />
virusa. Međutim, one su prenosioci i mogu da zaraze ostale mačke u kući. Obično takve mačke,<br />
izuzev pod dejstvom stresa ili poremećaja imuniteta, nikada ne pokažu znake bolesti. Mačka, kod<br />
koje se javila bolest, može da preživi nedelje, mesece pa i duže, uz pravilan tretman. Oko 30%<br />
mačaka koje dođu u dodir sa virusom, pokazaće znake bolesti. Mačke zaražene virusom FeLV<br />
mogu da dobiju tri primarne bolesti: 1) leukemiju ili rak belih krvnih zrnaca, 2) limfosarkome ili<br />
rak limfoidnoe materije i 3) bolesti koje su u vezi sa poremećenim imunim sistemom (anemije,<br />
respiratorne infekcije i t.d.). Ne postoji lek za infektivnu leukemiju ali možete, uz napor, ljubav i<br />
pažnju, da pomognete svojoj mački da živi lep i zdrav život duži vremenski period.<br />
Do sada nije poznato da FeLV može da se prenese na čoveka i čini se da nema<br />
povezanosti između bolesnika od AIDS-a i FeLV. Međutim, ovo nije konačno dokazano tako da,<br />
ako imate AIDS možda ćete želeti da budete vrlo pažljivi kada dodirujete mačku sa FeLV.<br />
160
Simptomi:<br />
- letargija<br />
- depresija<br />
- gubitak težine<br />
- smanjen apetit<br />
- dijareja<br />
- krv u stolici<br />
- nekontrolisano uriniranje<br />
- povraćanje<br />
- uvećani limfni čvorovi<br />
- disajne tegobe<br />
- pojačano pijenje<br />
- pojačano uriniranje<br />
- sekundarna infekcija<br />
- hronične bolesti<br />
- rak<br />
- bolest jetre/bubrega<br />
- žutica<br />
- neurološki problemi<br />
Tretman:<br />
Veterinar će izvaditi krv Vašoj mački i uraditi odgovarajuću analizu, ili više njih (u<br />
našim uslovima, jedino Veterinarski fakultet). Ako se na testu pokaže da je Vaša mačka negativna, to<br />
može da znači da je virus još uvek u vrlo ranom stadijumu, ili da je virus u takvoj fazi da se nije<br />
video u krvi u vreme testa. Stoga, ako Vaša mačka ima sve simptome i ako su oni neobjašnjivi<br />
drugom bolešću, a na testu je bila negativna, možda ćete poželeti da je kasnije ponovo testirate.<br />
Trenutno, nema leka za ovu bolest. Ako imate mačku koja je pozitivna na FeLV<br />
treba da budete vrlo marljivi pri tretiranju svih sekundarnih infekcija i simptoma. Ovo će pomoći<br />
da mačku održi zdravom, jakom i da joj produži život. Neke terapije koje se koriste za direktnu<br />
borbu sa virusom, su hemoterapeutski preparati i antivirusni lekovi (uključujući interferon).<br />
Pronađeno je da ovo, u nekim slučajevima, dovodi do privremenog popuštanja. Nekim mačkama<br />
može da koristi terapija steroidima (prednizon), pošto ovo može da smanji broj belih krvnih zrnaca<br />
i nenormalnih ili kanceroznih krvnih zrnaca i da potisne imunu reakciju zasnovanu na ćelijama.<br />
Drugi lekovi koji se koriste za tretman FeLV (neki su polemični) uključuju AZT (antivirusni lek<br />
koji se koristi da smanji navalu virusa), imunoregulin (stimuliše ćelijski odgovor imunog sistema)<br />
i stafilokokal A (stimulans imunog sistema koji može ali ne mora da bude od koristi). Najbolji<br />
pristup danas je, čini se, tretiranje svih sekundarnih infekcija, dok se istovremeno daju interferon i<br />
prednizon.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Za FelV postoji vakcina, za koju je utvrđeno da je razumno uspešna. (Pročitajte tekst o<br />
vakcinaciji, da biste se obavestili o opasnostima koje neke vakcine donose). Čini se da je ona najbolja odbrana<br />
koja danas postoji. Pre nego što unesete u kuću neku novu mačku, testirajte je i vakcinišite.<br />
Godišnje možete da dajete revakcine - pojačivače. Osim toga, ako možete držite mačku u kući, da<br />
biste smanjili mogućnost dolaska u dodir sa FeLV pozitivnom mačkom.<br />
Pošto je FeLV zarazna bolest, ako imate FeLV pozitivnu mačku, želećete da<br />
zaštitite ostale mačke u kući. Najbolja stvar je da sve one budu vakcinisane, a FeLV pozitivnu<br />
držite odvojeno od ostalih. Pošto ćete imati kontakt sa obe grupe, pazite da ne prenesete bolest.<br />
Perite ruke kad god prelazite od bolesne mačke do zdravih. Vodite računa o pljuvačci koja može<br />
da Vam se nađe na odeći. Takođe treba rutinski dezinfikovati kuću sredstvom koje će ubiti sve<br />
viruse koji se nalaze slobodno u kući.<br />
161
MAČJI VIRUS GUBITKA IMUNITETA<br />
(MAČJI AIDS)<br />
FIV (engl.-mačji virus gubitka imuniteta) je RNK virus iz grupe lentivirus, familija<br />
retrovirusa. Kada virus FIV napušta ćeliju domaćina, on je ubija.<br />
FIV specifično napada CD4+ T ćelije (postoji više tipova T ćelija) i makrofage, koje<br />
su ćelije koje proizvode ćelijski imuni odgovor u telu. Nakon početne infekcije FIV-om, stvara se<br />
veliki broj viriona i shodno tome veliki broj T ćelija i makrofaga biva ubijen. Ovo će kod mačke<br />
da stvori simptome nalik na grip (povišena temperatura i uvećani limfni čvorovi). Imuni sistem će<br />
da prepozna ovaj virus u telu i proizvodiće antitela i razne tipove T ćelija da bi ga ubio. Posle<br />
bitke, koju imuni sistem obično „dobije”, preostaće samo mali procenat T ćelija zaraženih virusom<br />
u latentnom (uspavanom) stanju. Mnogi vlasnici mačaka čak i ne primete ovu fazu bolesti, zato što<br />
kratko traje i uglavnom prolazi sama od sebe. U ovom trenutku mačka će da bude asimptomatična<br />
(i ovakva može da ostane mesecima, pa i godinama). Virus se tada polako premešta u druge delova<br />
tela (obično u limfne čvorove), polako se razmnožavajući i ubijajući T ćelije. Za ovo vreme Vaša<br />
mačka može tu i tamo da dobije poneku infekciju, ali ništa toliko strašno. Svaki put kada mačka<br />
dobije infekciju, T ćelije će da se umnože da bi se borile protiv nje, a pošto se virus FIV integrisao<br />
u DNK T ćelija, on će takođe da se razmnožava. Tako mačka ulazi u neku vrstu „kvake 22”. Što<br />
više infekcija mačka dobije, to više T ćelija se aktivira, što stvara više virusa, koji ubija više T<br />
ćelija. Kako T ćelije u telu polako nestaju, mačka je sve prijemčivija na veće infekcije. Kada<br />
jednom nivo T ćelija padne ispod izvesne tačke, mačka se smatra obolelom od mačjeg AIDS-a.<br />
Kada se ovo dogodi, ona obično padne kao žrtva sekundarne bolesti protiv koje telo ne može da se<br />
bori.<br />
Trenutno se smatra da se FIV prenosi jedino putem ujeda, pošto se zna da zaražene<br />
mačke virus raznose svojom pljuvačkom. Ne smatra se da virus sa jedne mačke na drugu može da<br />
se prenese slučajno (lizanjem, deljenjem hrane, dodirivanjem nosevima, zajedničkim kutijama za<br />
pesak). Mada je tačno da je „bolje biti siguran nego žalostan”, pa zato treba držati FIV pozitivnu<br />
mačku zasebno. FIV je, mada se ponaša slično kao i HIV, genetički i strukturno različit od HIV i<br />
ne može da bude prenet na ljude.<br />
FIV se sreće kod mačaka svih starosti i rasa. Međutim, najčešće se sreće kod<br />
mužjaka lutalica, koji dolaze u dodir sa mnogo drugih mačaka i često ulaze u borbe (ovo ima<br />
smisla, pošto se smatra da se ova bolest prvenstveno prenosi ujedima).<br />
Simptomi:<br />
- hronična infekcija kože<br />
- hronična infekcija bešike<br />
- hronična infekcija gornjih disajnih puteva<br />
- hronična bolest desni<br />
- hronični konjunktivitis<br />
- ma kakva sekundarna infekcija koja ne prolazi<br />
- slabo krzno<br />
- uvećani limfni čvorovi<br />
- povišena temperatura<br />
- gubitak težine<br />
- letargija<br />
- dijareja<br />
- neurološki znaci<br />
Tretman:<br />
Test koji se izvodi za pronalaženje bolesti se zove ELISA test i traži prisutstvo<br />
antitela. Ovaj test je oko 90% pouzdan, a može da da lažno negativan rezultat. Stoga, ako Vaša<br />
162
mačka ima sve simptome, ali se sa ELISA testa vrati kao negativna, ipak je verovatno da ima FIV.<br />
Možete da zatražite da se izvrše dodatni testovi (n. pr. IFA). Ovakvi testovi su, uglavnom, mnogo<br />
tačniji, ali su i mnogo skuplji a potrebno je i više čekati na rezultat.<br />
Ako je mačka jednom dobila virus, imaće ga uvek. U ovom trenutku nema leka.<br />
Glavni metod lečenja je tretman sekundarnih infekcija. Mačke mogu da požive veoma dug i<br />
sadržajan život, zavisno od toga koliko je bolest jaka i koliko se o njima starate. Dobra ishrana,<br />
minimalna napetost, čista kuća (što manje bakterija u okruženju) i terapija lekovima biće deo<br />
ukupnog nastojanja da Vaša mačka ostane što zdravija, kroz što duži period vremena. Upamtite,<br />
ako Vaša mačka ima FIV, najveći problem sa kojim ćete da se suočavate je taj što je njen imuni<br />
sistem oslabljen. Živeći sa tim, nastojte da mačku sklonite od svega što može da izazove njenu<br />
bolest, a ako se to ipak dogodi, tretirajte bolest što pre možete. Takođe, pošto je FIV veoma<br />
zarazna bolest, držite Vašu mačku u kući, kako ne bi mogla da zarazi druge mačke, a samim tim ni<br />
one neće moći njoj da prenesu bilo koju zarazu.<br />
Kod ljudi sa HIV-om, postoje mnoge terapije lekovima koje se obično koriste,<br />
uključujući antivirusne (ograničivači reverzne transkriptaze, ograničivači proteaze) i<br />
antiretrovirusne (hidroksiurea). Nije potpuno poznato da li ovi lekovi mogu da budu od koristi<br />
mačkama sa FIV-om. Mnogi vlasnici koriste kombinacije nekih od ovih lekova i imaju sa njima<br />
veliki uspeh. Neki drugi polemični lekovi za tretman FIV-a uključuju imunoregulin (stimuliše<br />
imuni odgovor zasnovan na ćelijama) i acemanan (ekstrakt biljke Aloe vera - aloja, za koji se<br />
pokazalo da stimuliše imuni sistem).<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Osigurajte mački kvalitetnu ishranu bogatu belančevinama. Sačuvajte je od učešća u<br />
borbama i od nepoznatih životinja. Ako možete, držite je u kući, gde su šanse da bude zaražena<br />
nikakve.<br />
MAČJI INFEKTIVNI PERITONITIS<br />
Mačji infektivni perironitis (u daljem tekstu FIP - prim. prev.) izaziva korona virus (RNK<br />
klasa virusa). FIP virus se integriše u ćelije organizma (bolest je nazvana po infekciji belih krvnih<br />
zrnaca u peritoneum-u - trbušnoj maramici). Pošto je jednom zaraženo, telo će da stvara ćelijski<br />
imuni odgovor. Takav odgovor uključuje makrofage, citotoksične T ćelije i ostale koje razaraju<br />
ćelije koje sadrže virus. Ako takav odgovor ne ukloni sa uspehom virus iz sistema, znatno smanji<br />
količinu virusa ili omogući mački da postane imuna tako da može da preživi i sa virusom u telu,<br />
mačka će da pokrene odgovor antitelima. Kod takvog odgovora će biti stvorena antitela, da traže i<br />
uništavaju virus i ćelije koje ga sadrže. Odgovor antitelima je taj koji ustvari izaziva simptome<br />
bolesti i čak može da ubije mačku. Stoga mačke koje mogu da pokrenu efikasan ćelijski odgovor i<br />
tako izbegnu odgovor antitelima, obično mogu da žive sa bolešću, ili da je pobede, dok životinje<br />
koje dođu do tačke kada se pokreće odgovor antitelima obično pokazuju znake bolesti. Kod<br />
prosečne mačke, ako će bolest uopšte da se razvije, simptomi bolesti će se razviti u toku dve<br />
nedelje. Najčešće će samo vrlo mlade, vrlo stare, izložene stresu ili imuno poremećene mačke<br />
postati bolesne usled izlaganja virusu.<br />
Trenutno se javljaju mnoga razmatranja o tome kako se virus prenosi i širi. Poznato<br />
je da mačke izlučuju virus u pljuvačku i fekalije. Tokom mnogo vremena mislilo se da se virus<br />
prenosi slučajnim kontaktom sa pljuvačkom ili fekalijama, ili sa majke na mačiće. Stoga se<br />
smatralo da u odgajivačnicama, ili kućama sa više mačaka, mogu da se zaraze sve životinje.<br />
Međutim, nova proučavanja pokazuju da to možda uopšte ne može da bude slučaj. Ta proučavanja<br />
sugerišu da se FIP dobija kroz mutacije drugih korona virusa u FIP virus. Ove hipoteze su<br />
zasnovane na brojnim studijama koje pokazuju da FIP virus nije mnogo stabilan u okruženju i da<br />
pod dejstvom hemikalija za čišćenje biva snažno deaktiviran, da strogo kućne mačke koje su bile<br />
163
testirane kao FIP negativne, iznenada mogu da postanu FIP pozitivne i da je infekcija mačaka u<br />
kućama sa više mačaka u kojima postoji jedna FIP pozitivna sporadična i ograničena (broj mačaka<br />
koje postanu FIP pozitivne odgovara broju mačaka koje bi i onako postale zaražene zbog<br />
mutacije). Naravno, dok se konačna proučavanja ne završe, najbolje je FIP pozitivnu mačku držati<br />
odvojeno.<br />
Postoje dva tipa FIP-a, vlažni i suvi. Obe bolesti će da utiču na više organa u telu<br />
(bubrege, jetru, oči, mozak, pluća, stomak, nervni sistem) i mnogi simptomi mogu da budu<br />
nespecifični i da variraju od jednog slučaja do drugog. Vlažni je vrlo progresivan i karakteriše ga<br />
sakupljanje tečnosti u raznim delovima tela (plućima, grudima, stomaku). Zaražena mačka može<br />
da ima otečen trbuh i otežano disanje. Suvi oblik karakterišu nespecifični simptomi kao povišena<br />
temperatura, gubitak apetita, letargija i neurološki problemi. Takve mačke mogu da imaju problem<br />
sa hodanjem ili pokretanjem i mogu da imaju deformaciju oka kod koje se jedna zenica raširi i<br />
tako ostane.<br />
Simptomi:<br />
- povišena temperatura (većina veterinara se slaže da je FIP najveći uzročnik<br />
hronične povišene temperature nepoznatog porekla)<br />
- letargija<br />
- depresija<br />
- gubitak težine<br />
- ogrubelo krzno<br />
- povraćanje<br />
- dijareja<br />
- otečen trbuh (kod vlažnog FIP-a)<br />
- deformacija oka (jedna zenica potpuno raširena)<br />
- teško hodanje ili pokretanje<br />
- nekontrolisano uriniranje<br />
- teško disanje<br />
- anemija<br />
- neurološki problemi (padavica, paraliza, promene ponašanja, problem sa<br />
ravnotežom)<br />
- problemi sa bubrezima (otkazivanje)<br />
- problemi sa jetrom (otkazivanje)<br />
Dijagnoza:<br />
Nažalost, testovi za FIP su u najboljem slučaju nepouzdani. Zato je vrlo važno<br />
tretirati simptome, ne test. Stoga, ako Vaša mačka ima sve simptome FIP-a i ne postoji drugo<br />
objašnjenje za njenu bolest, čak iako su testovi negativni, tretirajte ja kao za FIP. Mačke koje su<br />
testirane kao negativne, mogu to da budu iz više razloga:<br />
1) mačka nije ni bila izložena virusu<br />
2) mačka ima bolest ali antitela su aktivna u pokušaju da ubiju virus<br />
3) imuni sistem je toliko slab zbog bolesti da više ne proizvodi antitela<br />
4) antitela su trenutno u rast/propadanje fazi i nema ih u velikom broju. Slično<br />
tome, ako je Vaša mačka testirana i pokazalo se da je FIP pozitivna, a ipak nema simptome,<br />
nemojte da je smatrate bolesnom i nemojte da je tretirate kao bolesnu. Vaša mačka možda jeste<br />
bila izložena FIP-u i ima antitela, ali nema bolest, ili možda ima antitela za FECV (Feline Enteric<br />
Corona Virus - stomačni korona virus), blagi virus koji izaziva dijareju. Standardni test za FIP (test<br />
na antitela u serumu) jednostavno proverava postojanje antitela za korona virus, ne posebno samo<br />
za FIP. Rezultat takvog testa biće u obliku relacije (na primer 1:4000). Ovo znači da toliko puta<br />
možete da razredite serum na pola i još uvek da vidite prisustvo virusa. Što je veći drugi broj, to je<br />
164
više antitela prisutno. Drugi načini testiranja FIP-a, koji ponekad mogu da budu tačniji, uključuju,<br />
ali nisu ograničeni samo na njih:<br />
- Test imunooksidaze - pronalazi ćelije zaražene virusom u tkivu, radije nego samo<br />
slobodni virus ili antitela za virus.<br />
- Lančanu reakciju polimeraze - test prisustva virusa, ne antitela. Međutim to je test<br />
prisustva korona virusa uopšte.<br />
- Nivoe proteina u serumu - visoki nivoi ukupnih proteina u serumu i mali A:G<br />
odnos (odnos albumina prema globulinima) mogu da budu znak da mačka ima FIP, jer ovo izaziva<br />
svega nekoliko bolesti.<br />
- Analizu trbušne i grudne tečnosti - ako Vaša mačka ima vlažni FIP, ili suvi sa<br />
nešto akumulirane tečnosti, ispitivanje određenih karakteristika tečnosti može da naznači jaku<br />
kandidaturu za FIP.<br />
FIP-a.<br />
- Rentgensko snimanje grudi i trbuha - ovo može da potvrdi prisustvo tečnosti kod<br />
- Broj belih krvnih zrnaca - kako se bela krvna zrnca stvaraju u imunom odgovoru,<br />
za borbu sa FIP-om, visok nivo BKZ može da nagovesti da je FIP jedna od mogućnosti (mnoge<br />
mačke, međutim, imaju normalan nivo BKZ dok imaju FIP).<br />
Tretman:<br />
Većina veterinara će da Vam kaže da je FIP skoro uvek fatalan i da ništa ne možete<br />
da učinite sem eutanazije. Mada je FIP često fatalan, postoje tretmani koje možete da probate da<br />
biste pomogli svom ljubimcu da natera virus da popusti, ili da stvori simbiozu sa virusom, tako da<br />
oboje žive sasvim srećno, ili da jednostavno živi kvalitetnim životom mesecima, pa i godinama<br />
posle dijagnoze. Cilj tretmana bi trebalo da bude da pojača ćelijski imuni odgovor i potisne imuni<br />
odgovor antitelima. I dok potiskivanje bilo kog dela imunog sistema čini mačku prijemčivom za<br />
mnoge bolesti, morate da nastojite da Vam mačka bude što je moguće više zaštićena i zdrava za<br />
ovo vreme, kako ne bi dobila koju drugu bolest. Takođe smanjite stresove u mačkinom životu,<br />
održavajte je srećnom i hranite je kvalitetno. Možda će biti preduzete i mere protiv nekih<br />
simptoma izazvanih FIP-om, kao što je anemija ili problemi sa bubrezima. Lekovi koji mogu da se<br />
koriste da bi se postigao gornji cilj uključuju interferon, prednizon ili druge kortikosteroide,<br />
antibiotike, citostatike i antivirusne medikamente.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Postoji vakcina za FIP; međutim, ova vakcina je vrlo protivrečna i nije bila<br />
odobrena, jer može da izazove mnogo teže slučajeve FIP-a. U ovom trenutku ne možemo da<br />
zastupamo upotrebu takve vakcine.<br />
MAČJI UROLOŠKI SINDROM<br />
Mačji urološki sindrom (raniji naziv, sada se naziva poremećaj donjeg urinarnog<br />
trakta kod mačaka) je opštiji naziv za zbir problema koji uključuju:<br />
- cistitis (upala bešike)<br />
- uretritis (upala uretre)<br />
- rak urinarnog trakta (tumor bešike ili uretre)<br />
- traumu urinarnog trakta (udar kolima, pad i t.d.).<br />
- uretralna začepljenja, koja se sastoje od mekanih materijala koji su podložni<br />
raznim uticajima a sadrže minerale, ćelijske otpatke i belančevine. Mnoge stvari svojim<br />
165
sadejstvom proizvode začepljenja: virusi, bakterije, fizička neaktivnost, napetost, način ishrane,<br />
smanjeno pijenje vode, gustina urina i pH faktor urina.<br />
- kamenje u uretri/bešici (uroliti), koje se stvara ako se dovoljno dugo talože<br />
kristali ili minerali. Ovo kamenje se uglavnom sastoji od magnezijum amonijum fosfata (struvit),<br />
ili kalcijum oksalata. Ovo kamenje nadražuje tkivo uretre ili bešike i može delimično ili potpuno<br />
da blokira urinarni trakt.<br />
Ova bolest može da se javi kod mačaka ma kog doba, mada su starije mnogo<br />
prijemčivije. Poznato je da se ovaj sindrom javlja kod gotovo 30% domaćih mačaka u toku<br />
njihovog života. Takođe, mužjaci su veći kandidati za pojavu sindroma od ženki, zahvaljujući<br />
anatomiji ženke, t.j. dužoj i tanjoj uretri (stoga bakterije spolja teže mogu da prodru). Mužjaci su<br />
kandidati i za ponavljanje blokade. Ponekad može da dođe do taloženja materijala duž uretralnog<br />
zida, što dovodi do neprekidnog sužavanja kanala. Ovakve mačke mogu da budu kandidati za<br />
operaciju nazvanu „perinealna uretrostomija”. Ovo treba da bude poslednji izlaz, jer kada je<br />
operacija urađena, mnogo su lakše infekcije urinarnog trakta zbog smanjenja razmaka između<br />
anusa i novog uretralnog otvora.<br />
Utvrđivanje uzroka poremećaja urinarnog trakta je ključ za tretman; međutim,<br />
veoma je teško otkriti pravi uzrok bolesti. U stvari, u 50% slučajeva pravi uzrok se ne pronađe. Za<br />
takve mačke se kaže da imaju idiopatski poremećaj donjeg urinarnog trakta.<br />
Nije 100% jasno zašto mačke dobijaju bilo koji od pobrojanih problema. Misli se da<br />
je jedan od uzroka način ishrane. Smatra se da hrana bogata magnezijumom pomaže stvaranje<br />
mineralnih naslaga. Bazna sredina kod urinarnog trakta (suprotno od kisele) pogodna je za<br />
stvaranje struvita. Danas se mnoge vrste hrane za mačke prave tako da održavaju pH faktor urina<br />
niskim, kao i nivo magnezijuma u telu. U koncentrovanom urinu se lakše stvaraju mineralne<br />
naslage. Stoga budite sigurni da Vaša mačka pije dosta sveže vode (zato se potrudite oko kvaliteta,<br />
svežine i ukusa vode - prim. prev.), da bi urin bio razređen. Misli se da je napetost (stres) još jedan od<br />
potencijalnih uzroka. U stvari, proučavanja su pokazala da prethodna napeta situacija ima i te kako<br />
veze sa nastalim poremećajem urinarnog trakta.<br />
Ne oklevajte da zovete veterinara ako posumnjate na ma koju vrstu uretralne<br />
blokade (pogledajte donje simptome). Ako mačka ne može da urinira, bubrezi postaju nesposobni<br />
da izluče otrove iz krvi i održe ravnotežu tečnosti i elektrolita. Kada se ovo dogodi, mačka može<br />
da umre u roku od 48 časova, zbog previsokog nivoa toksina u krvi ili elektrolitske neravnoteže<br />
(što dovodi do otkazivanja rada srca).<br />
Simptomi:<br />
- odbija da urinira<br />
- otežno uriniranje<br />
- često uriniranje, sa malo urina<br />
- uriniranje izvan kutije sa peskom<br />
- tvrda ili puna bešika<br />
- lizanje genitalnog predela<br />
- krv u urinu<br />
Tretman:<br />
Ako posumnjate na urinarni sindrom, odmah vodite mačku veterinaru. On će uzeti<br />
uzorak urina (samo na Veterinarskom fakultetu - prim. prev.), proveriće prisustvo kristala i odrediće pH<br />
faktor. Može da se uradi i rentgenski snimak, zbog kamenja ili blokada.<br />
Ako Vaša mačka ima poremećaj, može da joj bude potrebna kateterizacija ili<br />
hirurški zahvat za uklanjanje blokade. Ako je mačka dehidrirala ili ima neravnotežu elektrolita,<br />
primiće terapiju sa tečnošću (obično 5% rastvor glukoze), bilo potkožno ili u venu. Lekovima će<br />
da se zakiseli urin, boriće se protiv bakterijske infekcije, ublažiće se bol i povratiti funkcija<br />
166
ubrezima. Verovatno će da bude prepisana i dijeta koja treba da obezbedi dobro zdravlje<br />
urinarnog trakta.(Imam lično iskustvo sa nekoliko slučajeva cistitisa nepoznatog porekla kod mojih kastriranih<br />
mužjaka, od kojih je jedan bio izuzetno jak, tako da je doveo do potpunog prekida uriniranja. Ovde moram da<br />
zahvalim svom veterinaru Vojkanu Trudiću za obavljeno punktiranje bešike, čime je mom ljubljenom mačku Mazi<br />
spasao život! Mogu da Vam posavetujem upotrebu velikih doza oralnog prednizona - „Pronizona”- od čak 15mg<br />
dnevno podeljenog u dve doze, za vreme od bar 7 dana, za saniranje izuzetno jake upale koja dovodi do blokade<br />
urinarnog sistema. Takođe treba da Vam napomenem da „Merck-Merial” tvrdi da, kada se koristi specijalna hrana<br />
za podršku urinarnom traktu, ne treba koristiti dodatna sredstva za zakišeljavanje urina, jer ih ova hrana već sadrži.<br />
Posedujem veći broj tekstova o ovim problemima, pa ako Vam je potrebno možete da zatražite da ih prevedem i<br />
pošaljem Vam ih).<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Čini se da je najbolje održavati zdravlje urinarnog trakta načinom ishrane. Hranite<br />
mačku samo visokokvalitetnom hranom, sa malim sadržajem magnezijuma (i sa dodatkom DLmetionina<br />
za zakišeljavanje urina). Vodite računa da Vaša mačka pije puno vode. Takođe, kutije sa<br />
peskom moraju da budu čiste, kako bi se smanjila mogućnost bakterijske infekcije.<br />
Dva najčešća poremećaja urinarnog trakta su cistitis (upala mokraćne bešike) i<br />
uretritis (upala uretre, kanala kojim se mokraća izbacuje iz bešike) i oni su posebno opisani.<br />
CISTITIS<br />
Cistitis je opšti naziv koji se odnosi na nadražaj mokraćne bešike. Pod uticajem<br />
visokog nivoa bakterija i kristala (najčešći kristali prisutni u urinu zovu se struviti), tkivo bešike<br />
postaje upaljeno. Ovi kristali mogu da naprave kamenje, ili mogu da postanu dovoljno veliki da<br />
blokiraju uretru. U takvim slučajevima mačka može da umre zbog otkazivanja bubrega, usled<br />
visokog nivoa toksina u telu. Međutim, ako se rano otkrije i pravilno tretira, većina mačaka neće<br />
da dospe do ovog stanja. Cistitis može da bude znak bolesti donjeg urinarnog trakta, pa ako<br />
primetite ma kakve promene u uriniranju Vaše mačke, odmah je vodite veterinaru.<br />
Simptomi:<br />
- često uriniranje sa malom količinom urina<br />
- krv u urinu<br />
- uriniranje van posude sa peskom<br />
- nelagodnost za vreme uriniranja (mjaukanje, krici)<br />
- povišena temperatura<br />
Tretman:<br />
Većina slučajeva cistitisa lako se tretiraju antibioticima. Veterinar će uzeti uzorak<br />
urina i analizirati ga na prisustvo bakterija i kristala. Zavisno od toga šta je pronašao, odabraće<br />
terapiju. U retkim slučajevima Vašoj mački će trebati hirurški zahvat da bi se uklonile blokade, ili<br />
popravila šteta na uretri. Međutim, ovo je retko.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Vodite računa da Vaša mačka pije puno vode, jer će to pomoći u izbacivanju<br />
bakterija. Odaberite posudu za vodu koja neće imati nikakav ukus koji bi mačku odvraćao. Posudu<br />
sa peskom držite što je moguće čistijom, bez bakterija. Ne samo da time ograničavate širenje<br />
bakterija, već je poznato da mnoge mačke zadržavaju urin ako im posude nisu čiste, a to takođe<br />
može da dovede do infekcije. Za zdravlje urinarnog trakta, hranite mačku zdravom hranom, koja<br />
ujedno sadrži što manje magnezijuma (magnezijum učestvuje u stvaranju urinarnog kamena<br />
struvita).<br />
167
URETRITIS<br />
Uretritis je upala uretre, cevi koja vodi urin iz bešike van tela. Većina slučajeva<br />
uretririsa je izazvana infekcijom uretre, ali uretritis takođe može da bude izazvan traumom ili<br />
jakim nadražajem uretre.<br />
Većina slučajeva uretritisa biće rešena pravilnim tretmanom antibioticima. Ako<br />
Vaša mačka ima ma kakav problem sa uriniranjem, odvedite je veterinaru, da bi utvrdio da li se<br />
radi o uretritisu ili težem problemu sa kamenom u bešici, cistitisom ili kakvim drugim<br />
poremećajem.<br />
Simptomi:<br />
- odbija da urinira<br />
- otežano uriniranje<br />
- često uriniranje, sa malo urina<br />
- bolno uriniranje<br />
- uriniranje izvan kutije sa peskom<br />
- krv u urinu<br />
Tretman:<br />
Veterinar će da proveri uzorak urina zbog eventualne infekcije ili kristala. Prisustvo<br />
kristala može da bude pokazatelj da Vaša mačka ima cistitis ili urološki sindrom. Pošto se utvrdi<br />
uretriris (a cistitis bude odbačen), Vašoj mački će biti određena terapija antibioticima koja će da<br />
poništi infekciju.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Budite sigurni da Vaša mačka pije puno vode, pošto to pomaže da se speru sve<br />
bakterije koje mogu da budu u sistemu. Mačke mogu, kao što znamo, da budu krajnje izbirljive,<br />
zato neka im posude za vodu uvek budu potpuno čiste i napunjene. Mnoge mačke mrze ukus<br />
plastike, zato nastojte da im posude za vodu (i hranu) budu od rostfraja ili stakla (porcelan ima<br />
lošu osobinu da isprska, pa se u pukotinama zadržavaju bakterije i neprijatni mirisi). Kutija sa<br />
peskom neka je uvek čista. Tako bakterije ne mogu da se šire, sem toga mnoge mačke zadržavaju<br />
urin, jer ne vole da ulaze u nečiste kutije. Hranite mačku samo visokokvalitetnom hranom, koja<br />
ima niski sadržaj magnezijuma i doprinosi snižavanju pH faktora urina (zakišeljavanje urina, obično se<br />
za to koristi Dl-metionin).<br />
NEKONTROLISANO URINIRANJE<br />
Ovo može da znači bilo malo kapanje posle uriniranja u kutiji, bilo kapanje urina<br />
tokom celog dana. Vaša mačka čak može i da ne bude svesna da urinira, kada se ovo dogodi. Ovo<br />
je različito od pojačanog uriniranja, obeležavanja ili prskanja.<br />
Poremećaj može da se javi zbog raznih razloga, od kojih je jedan starosno doba.<br />
Kako mačka stari, stezni mišići oko uretre slabe i tako može da se javi kapanje. Razlog može da<br />
bude i povreda, stres, bolest ili infekcija urinarnog trakta, kamen u urinarnom traktu, povreda<br />
kičmene moždine, povreda mozga ili drugi neurološki problemi.<br />
Ako posumnjate na nekontrolisano uriniranje, odmah odvedite ljubimca veterinaru.<br />
On će prvo da potraži eventualnu bolest koja uzrokuje ovu pojavu, a isto tako će da proveri nije li<br />
u pitanju i prekomerno uriniranje ili infekcija urinarnog trakta.<br />
168
Simptomi:<br />
- kapanje urina<br />
Tretman:<br />
Zavisno od uzroka, veterinar može da propiše različit tretman: hirurški zahvat za<br />
popravku uretre, uklanjanje kamena ili blokade, lek protiv zapaljenja ili infekcije uretre, ili tretman<br />
neurološke povrede.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Hranite mačku kvalitetno, hranom koju je preporučio veterinar. Mačku držite u<br />
okruženju bez stresa, posebno oko kutije sa peskom. Na kraju, ako Vaša mačka ima bilo koju vrstu<br />
infekcije bešike ili problem sa urinarnim traktom, odmah je vodite veterinaru. Čak i obična<br />
infekcija gornjih respiratornih puteva može da dovede do nekontrolisanog uriniranja ako se ne<br />
tretira pravilno i blagovremeno.<br />
OČNI HERPES<br />
Očni herpes je infekcija oka izazvana mačjim herpesvirusom. Herpesvirus je obično<br />
uzrok ponovljenih slučajeva konjunktivitisa i/ili postojanih gnojenja rožnjače (rožnjača je prozirni,<br />
kružni i sferično ispupčeni prednji deo oka, koji štiti sočivo i zenicu).<br />
Slično herpesu kod ljudi, kada mačka postane zaražena herpesvirusom, nikada više<br />
ne može da ga se otarasi. Stoga će Vaša mačka, jednom zaražena, uvek da bude nosilac virusa. To<br />
znači da će moći da zarazi druge mačke koje nisu na njega imune, a takođe može uvek nanovo da<br />
se i sama razboljeva. Virus će obično da ostane uspavan u telu i stvaraće bolest samo u vreme kada<br />
je mačka pod stresom, već bolesna, ili sa imunitetom oslabelim na neki način. Ovaj virus može ne<br />
samo da zarazi oko, već i da izazove bolest (gornjih) disajnih organa (mačji virusni rinotraheitis) i<br />
mnogo drugih bolesti (uključujući i oboljenje pankreasa).<br />
Očni herpes stvara iste simptome i vrstu bolesti kakva se viđa kod bakterijskog<br />
konjunktivitisa. Ako Vaša mačka ima konjunktivitis na koji uobičajeni antibiotici ne deluju i ako<br />
ima stalne navale konjunktivitisa koji, čini se, nikako ne prolazi, možda je zaražena mačjim<br />
herpesvirusom. Glavna razlika između konjunktivitisa izazvanog bakterijama i konjunktivitisa<br />
izazvanog virusom je ta što je virusni konjunktivitis teže tretirati (antibiotici deluju na bakterije, ne<br />
na viruse), nikada stvarno ne prolazi i obično se javlja kao hronična bolest.<br />
zarazite.<br />
Napomena: mačji herpesvirus je specifičan za mačke, tako da ne možete da se<br />
Simptomi:<br />
- oko suzi<br />
- izlučevina iz oka<br />
- crvenilo i upala oka<br />
- gnojenje u oku<br />
- zamućenje oka<br />
Tretman:<br />
Očni herpes je teško tretirati. Najviše zbog toga što tretman mačku ne oslobađa<br />
virusa. Pošto nije neuobičajeno da se za vreme prisustva herpesvirusa jave i sekundarne bakterijske<br />
infekcije, Vaš veterinar će Vašoj mački možda da prepiše i antibiotike. Stoga možete da uočite<br />
169
nekakav početni napredak zbog tretmana antibiotikom, međutim, ovaj napredak je kratkog veka,<br />
ukoliko i virus nije takođe pobeđen. Možda će biti prepisani i antivirusni lekovi.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Najbolji način za sprečavanje infekcije ja držanje mačke u kući i redovno<br />
vakcinisanje. Takođe, ako u kuću donesete novu mačku, pre nego što je pustite da se druži sa<br />
starom uverite se da je zdrava.<br />
PADAVICA<br />
Padavica je iznenadno, nekontrolisano i često veoma snažno bacakanje tela. Mnogo<br />
određenije, padavica je nevoljno grčenje telesnih mišića. Padavica je znak da je nešto vrlo loše u<br />
vezi sa telom i, ako Vaša mačka ima makar samo jedan takav grč, treba je odmah odvesti<br />
veterinaru. Ako Vaš veterinar ne poseduje znanje u vezi sa padavicom kod mačaka, potražite<br />
drugog veterinara, najbolje nekog ko je specijalizovao neurologiju.<br />
Mačke mogu da dobiju padavicu zbog raznih razloga koji obuhvataju: povredu<br />
glave, bolest, zarazu, tumor, alergiju, epilepsiju i trovanje. Zato je važno dopreti do razloga za<br />
pojavu padavice, pošto većina uzroka padavice može i treba da se tretira. Padavica je opasna i<br />
sama po sebi, pošto za vreme napada životinja može da se uguši ili povredi.<br />
Postoji mnogo različitih vrsta padavice. Možete da pomognete veterinaru da odredi<br />
vrstu padavice i tako mu omogućite da pronađe uzrok, tako što ćete da mu kažete što više možete o<br />
padavici i o istoriji Vaše mačke. Kada Vaša mačka ima padavicu, potrudite sa da upamtite (ili<br />
zabeležite) svaki detalj, uključujući:<br />
- kako biste opisali pokrete tela za vreme napada<br />
- da li se telo uvijalo (ako jeste, koji udovi)<br />
- da li su se mišići trzali (ako jesu, gde)<br />
- koji delovi tela su se pokretali<br />
- koliko su udovi bili ukrućeni za vreme napada<br />
- da li su oči bile raširene i da li su se pokretale<br />
- da li je mačka balavila ili penila na usta<br />
- koliko je napad trajao<br />
- da li je gubljena svest<br />
- kako je mačka disala za vreme napada<br />
- da li je bilo gubitka kontrole nad bešikom/crevima<br />
Tretman:<br />
Vaš veterinar bi trebalo da obavi urološki pregled, kao i neke analize krvi zbog<br />
bolesti kao infektivni peritonitis, virusna leukemija, „mačja sida” i toksoplazmoza i da proveri<br />
funkcionalnost jetre. Padavica i epilepsija su kod mačaka retke, stoga mnogim veterinarima nisu<br />
mnogo bliske. Ako izgleda da Vaš veterinar ne zna puno o padavici, pronađite drugog, najbolje<br />
specijalistu.<br />
Na osnovu uzroka padavice, Vaš veterinar će prikladno da tretira razlog koji je u<br />
korenu ove pojave. Ako je razlog idiopatska epilepsija (epilepsija nepoznatog porekla), onda će da<br />
prepiše lekove za umirenje (mnogim mačkama se prepisuje fenobarbital).<br />
170
PANKREATITIS<br />
Pankreas je žlezda koja je kod pasa i mačaka smeštena ispod želuca i duodenuma<br />
(dvanaestopalačno crevo, prvi deo tankog creva). Pankreas ima dve funkcije: 1) egzokrinu - da<br />
stvara enzime potrebne za varenje hrane i 2) endokrinu - da stvara hormone, uključujući hormon<br />
insulin, koji olakšavaju preuzimanje i skladištenje glukoze (šećer) i amino kiselina (belančevine).<br />
Pankreatitis je zapaljenje pankreasa, koje izaziva isticanje enzima za varenje, dok<br />
pankreas bukvalno počinje da „vari sebe samog”. Naime, enzimi pankreasa nalaze se u neaktivnom<br />
obliku. Do njihovog aktiviranja dolazi kada dospeju u crevo, međutim, usled poremećaja mogu da<br />
se aktiviraju u samom pankreasu. Pankreatitis može da bude akutni (iznenadan) ili hronični (koji<br />
se događa za vreme dužeg perioda). Oba oblika su vrlo ozbiljni i mogu da predstavljaju pretnju za<br />
život, posebno akutni oblik.<br />
U većini slučajeva, uzrok bolesti nije poznat. Pankreatitis može da se javi i kod<br />
mačaka i kod pasa, ali je uobičajeniji kod pasa, posebno akutni oblik. Mačke mnogo češće imaju<br />
hronični oblik, stvarajući upalu koja sporo napreduje i neodređene znake bolesti. Postavljanje<br />
dijagnoze može da bude teško. Smatra se da kod mačaka obolelih od pankreatitisa nema bola u<br />
trbuhu. Većina mačaka sa pankreatitisom pati od gubitka apetita, gubitka težine i različitih<br />
nedostataka energije. Mnoge uriniraju mnogo češće nego obično. Takođe, abnormalnosti u krvnim<br />
analizama kod mačaka sa pankreatitisom nisu tako postojane kao što su kod pasa, što otežava<br />
postavljanje dijagnoze. Mada tačni uzroci nisu poznati, postoje identifikovani faktori rizika. Evo<br />
nekih potencijalnih faktora rizika:<br />
insekticida<br />
- hiperlipidemija (visok sadržaj masnoće u krvi)<br />
- masna hrana (okidač za hiperlipidemiju)<br />
- gojaznost (posebno kod pasa)<br />
- trauma (n. pr. udarac automobilom)<br />
- druga bolest, koja pogoduje nastanku - t.j. kušingova bolest, dijabetes<br />
- zagađena hrana ili voda<br />
- izvesni lekovi ili otrovi - t.j. neke vrste diuretika, antibiotika i organofosfatnih<br />
- bakterijska ili virusna infekcija<br />
Vaš veterinar će da oceni istoriju bolesti Vašeg ljubimca (t.j. da li je išao u smeće,<br />
jeo mnogo „ljudske hrane” i t.d.), obaviće temeljni fizički pregled i verovatno će uraditi analizu<br />
krvi, da bi isključio druge bolesti i proverio enzime pankreasa (test pankreasne amilaze). (Prof. D.<br />
Trailović ističe da pankreasna amilaza kod mačaka ima mali, gotovo nikakav, dijagnostički značaj.) Takođe je<br />
moguća radiografija ili ultrazvučni pregled, kojima se isključuje strano telo u želucu ili crevima,<br />
kao i druge gastrointestinalne bolesti odnosno stanja. Pankreas pod zapaljenjem obično je uvećan i<br />
okružen tečnošću.<br />
Simptomi:<br />
Simptomi mogu da variraju od blagog stomačnog poremećaja do kolapsa i smrti.<br />
Većina životinja ispoljava znake stomačnih poremećaja, kao što su:<br />
„štipanje”)<br />
- povraćanje<br />
- odbijanje hrane<br />
- bol u stomaku (?)<br />
- povišena, ili pak snižena telesna temperatura<br />
- dijareja<br />
- potištenost<br />
- dehidracija, koja se procenjuje po upalim očima, suvim ustima i suvoj koži (test<br />
171
Ovi znaci nisu specifični za pankreatitis i mogu da se vide kod mnogih poremećaja<br />
organa za varenje. Svi, ili samo neki od njih, mogu da budu primećeni kod pojedinog pacijenta sa<br />
pankreatitisom. Mačke mogu da budu posebno teške za postavljanje dijagnoze zbog neodređenih<br />
znakova koje ispoljavaju kod hroničnog pankreatitisa - potištenost i slab apetit se redovno viđaju, a<br />
gastrointestinalni znaci kao povraćanje, dijareja i/ili bol viđaju se povremeno.<br />
Tretman:<br />
Tretman za ovu bolest je potporni, znači da obično nema direktnog uzroka i leka,<br />
već se životinji daje potpora dok se oporavlja od bolesti. Veterinari će da se pobrinu o potrebama<br />
životinje za hranom i tečnošću i pokušaju da preduprede druge bolesti (infekcija, dijabetes i t.d.)<br />
dok pankreas ostavljaju na miru da se sam oporavi. Ključ je u odmaranju pankreasa i<br />
gastrointetinalnog sistema, a to znači bez hrane i vode 24-36 časova (za to vreme životinja mora da<br />
prima fizioliški rastvor - najbolje Hartmanov rastvor - zbog tečnosti i elektrolita, obično pod kožu,<br />
mada postoji mišljenje da je delotvornije intravensko davanje, ali to je dodatna muka za Vašeg<br />
ljubimca). Ovo zavisi od ozbiljnosti pojedinog slučaja.<br />
Verovatno će da bude potrebno propisati dijetu sa malo masnoće i dosta celuloze,<br />
koja će da pomogne u oporavku Vašeg ljubimca i sprečavanju kasnijih ponovnih pojava<br />
pankreatitisa.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Jedna od mera predostrožnosti bila bi ishrana sa kontrolisanim sadržajem masnoće<br />
(masnoće mora da bude, zbog esencijalnih masnih kiselina - linoleinske i arahidonske). Opštije<br />
mere predostrožnosti, zbog mnogo nepoznanica u vezi sa ovom bolešću, teško je propisati.<br />
PANLEUKOPENIJA<br />
Mačja panleukopenija je takođe poznata i kao mačji infektivni enteritis. To je<br />
veoma zarazna bolest, izazvana virusom iz familije parvovirusa, koji se prenosi kroz telesne<br />
sekrete i tečnosti i može da preživi sedmicama pa i mesecima izvan tela. Virus panleukopenije<br />
napada mačkinu koštanu srž, limfoidno tkivo i tkivo creva. U telu može da izazove različite<br />
probleme, uključujući sekundarnu infekciju, anemiju, oštećenje imunog sistema i infekciju ili<br />
oštećenje gastrointestinalnog sistema.<br />
Panleukopenija uglavnom napada jedino mačiće, životinje oštećenog imuniteta i<br />
vrlo stare. Panleukopenija je bolest koja se brzo razvija, tako da samo mačke kod kojih je rano<br />
otkrivena mogu da prežive. Međutim, virus mačku može da ubije vrlo brzo pa je, ako sumnjate da<br />
Vaša mačka ima ovu bolest, odmah odvedite veterinaru.<br />
Simptomi:<br />
- depresija<br />
- gubitak apetita<br />
- gubitak težine<br />
- vrzmanje oko posude sa vodom, bez pijenja<br />
- temperatura<br />
- letargija<br />
- povraćanje<br />
- dijareja<br />
- dehidracija<br />
172
Tretman:<br />
Vaš veterinar će da uradi analizu krvi da bi potvrdio prisustvo virusa i smanjenje<br />
broja belih krvnih zrnaca (panleukopenija). Tretman je ograničen na podršku, da bi se pomoglo<br />
mački da ojača sopstveni imuni sistem i sačuva ga dovoljno za borbu protiv virusa. Trenutno nema<br />
lekova za ubijanje samog virusa.<br />
Pošto ne možete da ubijete virus, najbolje što možete da učinite je da pomognete<br />
mački da ubije ma kakvu sekundarnu infekciju i podržite imuni sistem da se izbori sa virusom.<br />
Tako će Vaša mačka verovatno da prima tečnosti, transfuziju krvi (zavisno od toga da li je<br />
malokrvna) i antibiotike za borbu protiv sekundarnih infekcija.<br />
Ako Vaša mačka ima panleukopeniju, moraćete da dezinfikujete kuću kako joj ne<br />
biste pogoršali stanje, ili zarazili druge mačke u kući. Zaražena mačka treba da bude odvojena od<br />
ostalih mačaka u kući. Na nesreću, većina dezinfekcionih sredstava ne ubija panleukopeniju. Biće<br />
Vam potrebno sredstvo za čišćenje sa izbeljivačem (aktivni hlor) da biste prikladno ubili virus.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Najbolja preventiva protiv ove bolesti je vakcinacija. Takođe, nastojte da mačku<br />
držite u kući i tako ograničite izlaganje nevakcinisanim ili zaraženim mačkama.<br />
PROBLEMI SA ANALNIM ŽLEZDAMA<br />
Povlačenje ili trljanje analnog predela po tepihu ili podu obično je izavano jednim<br />
od dva razloga - pantljičarama, ili problemom sa analnim kesama.<br />
Analne kese su dve male žlezde koje se nalaze na suprotnim stranama anusa.<br />
Povezane su sa anusom preko malih kanala i luče tamnu materiju neprijatnog mirisa. Kese su u<br />
samom anusu i slične su žlezdama za lučenje mirisa kakve ima tvor. Misli se da su te žlezde<br />
nekada imale ulogu u obeležavanju pomoću mirisa. Domaće mačke, mada su zadržale analne kese<br />
u manje razvijenom obliku, su izgubile sposobnost da ih prazne po želji. Mačke prazne svoje<br />
analne kese nevoljno, kada prazne creva (defeciraju). Kada se analne kese ne prazne pravilno,<br />
može da se javi problem.<br />
Simptomi:<br />
- trljanje anusa<br />
- prekomerno lizanje anusa<br />
- izgrebana oblast repa<br />
Tretman:<br />
Smatra se da se analne kese poremete tako što dođe do zapušavanja, usled čega se<br />
materijal unutar njih zgusne i stvrdne. To će izazvati nadraženost i upalu, što izaziva bol i svrab u<br />
analnom predelu. Tretman se sastoji u pražnjenju kesa rukom i odstranjivanju stvrdnutog<br />
materijala.<br />
Kako se stvrdnuta materija povećava i začepljenje nastavlja, u kesama se razmnože<br />
bakterije. To može da dovede do infekcije kesa, što može da bude vrlo bolno. Vaš veterinar mora<br />
da isprazni inficirane kese. Kao dodatak intervenciji, moraju da se prepišu i antibiotici, da prekinu<br />
infekciju.<br />
Ako se infekcija produži može da se javi zagnojenost. Ako Vaša mačka ima<br />
zagnojeni čir na analnoj kesi, ovaj može da se provali tako da ćete blizu mačkinog anusa videti<br />
173
gnoj, možda i krv. Zagnojena kesa može da bude krajnje bolna. Biće potrebno drenirati čir<br />
hirurški, uz pražnjenje žlezda i prepisivanje antibiotika. Kod mačaka koje imaju hroničan problem<br />
sa ovim kesama, možda će biti potrebno da se one odstrane hirurški.<br />
RAK<br />
Ćelije raka su bile normalne ćelije koje su, iz nekog razloga, postale nemormalne.<br />
Ove ćelije, za razliku od normalnih, nastoje da rastu i ubace se u okolna tkiva. Za ćelije raka koje<br />
se šire na druge oblasti preko sistema krvotoka, ili limfnog sistema, kaže se da su metastazirale.<br />
Rak kod životinja postaje sve češći (pošto naši ljubimci sve duže žive) i može da se<br />
javi u ma kom dobu. Kod životinja rak najčešće napada pluća i jetru, pa se bolest koja je nastala na<br />
nekom drugom mestu, često širi na ove organe. Rak može da poprimi oblik tumora koji mogu da<br />
se vide ili osete, ali su oni često u telu, ili napadaju limfni sistem.<br />
Rak može brzo da se širi i zato rano otkrivanje može značajno da doprinese<br />
tretmanu. Zavisno od toga gde je rak, možda možete da osetite grumen negde na telu. Ako bilo<br />
kada otkrijete grumen koji je nov, ili koji se povećao, morali biste da odvedete mačku veterinaru<br />
na pregled. Nije jasno šta izaziva rak, ali mnogo uticaja ima okruženje, ishrana, radijacija i<br />
genetska predodređenost.<br />
Simptomi:<br />
- grumen koji se vidi ili može da se oseti<br />
- grumen koji vremenom menja veličinu, oblik ili boju<br />
- gubitak apetita<br />
- letargija<br />
- povraćanje<br />
- gubitak težine<br />
- promene na krznu<br />
- promene u stolici ili urinu<br />
- dijareja<br />
- nekontrolisano uriniranje<br />
- otežano disanje<br />
- zadah<br />
- slabost<br />
- nenormalno curenje iz očiju, nosa, ušiju ili usta<br />
- rane koje ne zarastaju<br />
Tretman:<br />
Ako posumnjate na rak, odmah odvedite mačku veterinaru. On će proveriti da li je<br />
zaista. Prvi korak u dijagnozi je analiza krvi. Veterinar će obratiti pažnju na sve nenormalnosti<br />
koje ste naveli i, zavisno od analize krvi, predložiće dalje analize. Uobičajena sredstva za<br />
dijagnostiku su rentgen, ultrazvuk i biopsija. Ako mačka zaista ima rak, zavisno od vrste i od<br />
stepena bolesti, tretman varira i može da uključi: terapiju lekovima, hirurški zahvat za uklanjanje<br />
mase, hemoterapiju, zračenje. Neki veterinari takođe mogu da preporuče imunoterapiju. Treba da<br />
porazgovarate sa svojim veterinarom o promenama u ishrani koje treba učiniti. Ako se bolest rano<br />
uoči, stepen preživljavanja kod mačaka je vrlo dobar i čini se da mačke ne primaju tretman<br />
(hemoterapija i zračenje) tako teško kao ljudi.<br />
174
Mere predostrožnosti:<br />
Preventiva kod raka je teška, pošto uzrok mnogih vrsta bolesti nije poznat. Najbolje<br />
što se može ja da se mačka održava u dobrom zdravlju i dobro da se hrani. Rak može da bude i<br />
genetički, pa treba proveriti i istoriju majke.<br />
SRČANA OBOLJENJA<br />
Mačke retko imaju tipične „srčane napade” sa kojima smo mi ljudi tako bliski.<br />
Međutim, mačke mogu da imaju ono što se naziva kardiomiopatije ili bolesti srčanog mišića. One<br />
uključuju:<br />
1) Hipertrofičnu kardiomiopatiju (najčešći mačji problem sa srcem) - kada se<br />
delovi srčanog mišića (najčešće leva komora) uvećaju i zadebljaju.<br />
2) Kongestivnu (nagomilanu) slabost srca - kada srce ne može da pumpa krv<br />
dovoljno efikasno za funkcionisanje tela.<br />
otkucaj.<br />
krvotokom.<br />
3) Srčane aritmije ili nepravilne otkucaje srca - kada srce tu i tamo „preskoči”<br />
4) Tromboembolijsku bolest - kada se tromb (krvni ugrušak) otkači i putuje<br />
Srčanoj bolesti obično treba nekoliko nedelja do nekoliko meseci da bi se razvila do<br />
ozbiljnog stepena. Prvih nekoliko nedelja Vaša mačka će da izgleda i ponaša se potpuno normalno.<br />
Eventualno, počećete da opažate kako je letargična, ili ima slab apetit. Pred kraj razvoja bolesti,<br />
mačka će da ima problematično disanje i biće izložena riziku od krvnih ugrušaka koji mogu da se<br />
zaglave u krvnim sudovima po celom telu. Najčešće mesto gde se zaglavljuju je tamo gde se aorta<br />
deli pre nego što pređe u zadnje noge. Mačka može da izgleda paralizovana ili kao da ima<br />
slomljenu nogu, ali stvarnost je da u nogu ne odlazi dovoljno krvi i kiseonika. Ako mačka ima<br />
ugrušak, oštećena oblast neće imati puls i postaće hladna i plavičasta.<br />
Niko nije siguran zbog čega mačke dobijaju srčane bolesti. Neki misle da možda<br />
postoji genetska predispozicija i da su izazvane nasleđenim genetskim poremećajem. U prošlosti,<br />
kardiomiopatije su sasvim često viđane zbog nedostatka taurina (esencijalna amino kiselina).<br />
Međutim, sve komercijalne vrste hrane danas su obogaćene taurinom, da bi se izbegao ovaj<br />
problem.<br />
Simptomi:<br />
- letargija<br />
- slab apetit<br />
- ubrzano disanje<br />
- kratak i "plitak" dah<br />
- ubrzan rad srca<br />
- neaktivnost<br />
- paraliza nogu (zbog ugruška)<br />
Tretman:<br />
Kongestivna slabost srca je hronični poremećaj i stoga, ako ga uočite rano i rano ga<br />
tretirate, Vaš ljubimac može da proživi dug i srećan život. Većini mačaka dijagnoza će biti<br />
uspešno postavljena jednom od sledećih tehnika: rentgen, ehokardiogram, elektrokardiogram,<br />
sonogram, ili analiza krvi. Ako se sumnja da Vaša mačka ima oboljenje srca, verovatno će biti<br />
175
izvršene i druge analize, da se isključe drugi uzroci bolesti srca, kao što je bolest bubrega,<br />
hipertiroidizam ili bolest jetre.<br />
Ako Vaša mačka ima srčano oboljenje, može da se primeni jedan od sledećih<br />
tretmana (tretmani se veoma široko razlikuju, zavisno od individualnih simptoma koje mačka<br />
ima): 1) lek za srce da poboljša rad srca (beta blokatori ili blokatori kalcijum kanala) 2) diuretici<br />
za mačke sa kongestivnom slabošću srca 3) lekovi za smanjenje krvnog ugruška. Verovali ili ne,<br />
mačke mogu da imaju čak i pejsmejkere.<br />
Ako mislite da Vaša mačka možda ima problem sa srcem, što pre posetite svog<br />
veterinara. Danas postoje mnoge opcije za mačke sa kardiomiopatijama, ali bolest morate da uočite<br />
rano i da je što pre tretirate.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Vodite računa da se Vaša mačka zdravo hrani i da često vežba. Maca u dobroj formi<br />
će mnogo teže da dobije srčane smetnje, čak i ako za početak ima slabo srce. Ako sami spremate<br />
hranu, ili kupujete hranu slabijeg kvaliteta, pokušajte da obezbedite potrebni taurin, da biste<br />
sprečili pojavu kardiomiopatije usled nedostatka taurina.<br />
UŠNI ŠUGARAC<br />
Ušni šugarci, sićušna stvorenja nalik na pauka, takođe poznata kao Otodectes<br />
Cynotis, su spoljašnji paraziti uobičajeni kod pasa i mačaka. Ovaj tip parazita je veoma zarazan i<br />
može da se širi sa jednog na drugog ljubimca u kući putem dodira.<br />
Ušni šugarac živi zakopan u ušni kanal. Mačkino uho će da odgovori na ovaj<br />
nadražaj proizvodnjom više ušne masti. Pošto se parazit hrani ušnom mašću, ovo samo dalje<br />
proširuje problem. Paraziti izazivaju jak svrab i stoga će Vaša mačka da trese glavu i neprestano da<br />
se češa; u stvari, toliko jako da će da napravi gnojave kraste i dalju infekciju.<br />
Paraziti se obično pojavljuju kod mačića dok njihov imuni sitem nije još dovoljno<br />
jak da stvori otpornost prema njima. Međutim, mačke svih doba starosti mogu da dobiju ove<br />
parazite. Vrlo je važno tretirati ih što je pre moguće. Ako se ne iskorene, mogu da izazovu ozbiljne<br />
probleme kao što je sekundarna bakterijska infekcija i gluvoća.<br />
Simptomi:<br />
- često češanje<br />
- prekomerno trešenje glave<br />
- češanje pri čemu se ušna školjka trlja preko uha<br />
- crveno - smeđa ili crna voštana naslaga u uhu<br />
- neprijatan miris<br />
Tretman:<br />
Veterinar treba najpre pod mikroskopom da pregleda iscedak iz uha, ili da pogleda<br />
uho otoskopom. Takođe će da proveri postoje li sekundarne infekcije ili ranice u uhu. Ako se<br />
utvrdi postojanje parazita, potrebno je uši temeljno očistiti kiselim rastvorom i lekovima protiv<br />
parazita. Za ovo čišćenje će možda biti neophodna potpuna anestezija. Dobićete kapi za uho, ili<br />
lekove koji se koriste oko 2 do 3 nedelje. Ako Vaša mačka ima bilo kakvu sekundarnu infekciju,<br />
dobiće lekove i za nju.<br />
Imajte na umu da se pomenuti paraziti mogu naći i slobodni, u okruženju. Ako Vam<br />
je kod mačke utvrđeno postojanje parazita, najbolje je da sve ostale ljubimce tretirate istovremeno,<br />
176
da biste bili sigurni kako ste uklonili sve parazite. Protiv buva i ovih parazita treba da tretirate i<br />
ljubimce i okruženje (dobro čišćenje tepiha i nameštaja).<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Kuća mora da bude što čistija, bez naslaga finih komadića tepiha, mebla i sličnog.<br />
Ako bilo koji Vaš ljubimac ima buve ili druge parazite, temeljno očistite kuću od njih. Pošto<br />
mnogi paraziti mogu da žive ne samo na Vašim ljubimcima, već slobodno u kući, samo<br />
oslobađanje Vaše mačke od parazita može da ne bude dovoljno. Dobro usisajte kauče i tepihe.<br />
Možda je dobro da hemijskim sredstvima uništite parazite u kući (pri tom dobro vodite računa da<br />
su hemikalije koje ćete da koristite uglavnom smrtonosne za mačke, zato mačke morate<br />
privremeno da sklonite na sigurno!).<br />
Možda ćete želeti da jednom nedeljno kupate mačku šamponom protiv buva,<br />
naročito ako ona boravi van kuće i dolazi u kontakt sa drugim mačkama.<br />
HIPERTIROIDIZAM<br />
Hipertiroidizam se definiše kao previše aktivna tiroidna žlezda (t.j. proizvodi suviše<br />
tiroidnog hormona). Tiroidna žlezda se nalazi u vratu, blizu traheje (dušničke cevi) i ako je<br />
uvećana može da se oseti. Bolest može da se javi kao rezultat tumora (benignog ili malignog) na<br />
tiroidnoj žlezdi, ili kao rezultat povećanja žlezde. Nejasno je zašto se sama tiroidna žlezda uveća.<br />
Ovo je jedan od najuobičajenijih endokrinih poremećaja kod mačaka, isto kao što je jedna od<br />
bolesti koje preovladavaju kod starijih (preko 8 godina).<br />
Tiroidna žlezda kontroliše metabolizam u telu. Tako, ako Vaša mačka ima<br />
hipertiroidizam, njen metabolizam je ubrzan. To samo po sebi i nije problem, ali može da dovede<br />
do drugih zdravstvenih problema kao što je zamor srca, povišeni krvni pritisak, kardiomiopatija<br />
(srčana bolest), otkazivanje bubrega, aritmije i ubrzan rad srca.<br />
Simptomi hipertiroidizma su slični onima kod nekih vrsta raka, bolesti bubrega ili<br />
dijabetesa - koji su svi ozbiljni problemi. Stoga, ako Vaša mačka ima ma koji od donjih simptoma,<br />
odvedite je odmah veterinaru zbog tačne dijagnoze. Tiroidni problem može lako da se<br />
dijagnosticira jednostavnom analizom krvi.<br />
Simptomi:<br />
- povraćanje češće nego jednom sedmično<br />
- gubitak težine<br />
- pojačana žeđ<br />
- pojačano uriniranje<br />
- dijareja<br />
- pojačan apetit<br />
- prevelika aktivnost<br />
Tretman:<br />
Trenutno postoje tri načina za tretiranje hipertiroidizma:<br />
1) Tretman radioaktivnim jodom. Ovo je zapanjujuće jednostavan postupak, koji<br />
zahteva samo injekciju pod kožu. Hiperaktivne ćelije u tiroidnoj žlezdi apsorbuju radioaktivnu<br />
materiju koja ih uništi. Približno normalne ćelije ostaju neoštećene. Uspešnost je 90 do 95% posle<br />
jednog tretmana. Ovaj metod počinje da preovladava, mada je još uvek skup (750 do 1000 USA $)<br />
i izvodi se samo u nekim gradovima.<br />
177
2) Hirurški zahvat za uklanjanje nenormalnog tiroidnog tkiva i oštećenih režnjeva<br />
tiroidne žlezde. Ovo može da bude težak postupak, posebno za starije mačke koje nisu tako dobri<br />
kandidati za anesteziju. Hirurška opcija se često čini uspešnom na početku, ali bolest kasnije može<br />
da se ponovi.<br />
3) Oralni medikament (metimazol), koji blokira proizvodnju tiroidnog hormona, ali<br />
ništa ne čini po pitanju uzroka. Ovaj lek može da se daje dva puta dnevno, do kraja mačkinog<br />
života. Najveći problem sa ovim lekom je taj što mnoge mačke teško podnose neželjene efekte.<br />
Ova opcija može da izgleda kao najjevtinije rešenje, ali tokom vremena troškovi nabavke leka se<br />
nagomilavaju i mogu da prevaziđu cenu tretmana radioaktivnim jodom.<br />
Hipertiroidizam je bolest koja može da se kontroliše, ako se rano primeti i pravilno<br />
tretira. Ako ne tretirate mačku, umreće od komplikacija.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Pošto se smatra da je hipertiroidizam nasledan, nema stvarnih mera predostrožnosti<br />
protiv ove bolesti. Stoga je najbolja mera rano otkrivanje bolesti.<br />
HIPOTIROIDIZAM<br />
Hipotiroidizam se definiše kao smanjena aktivnost tiroidne žlezde i kod mačaka je<br />
krajnje redak. Dijagnoza može da se postavi jednostavnom analizom krvi.<br />
problem.<br />
Simptomi:<br />
- gubitak dlake<br />
- suva koža<br />
- povećanje telesne težine<br />
- letargija i zamor<br />
- razdražljivost<br />
Tretman:<br />
Mačkama sa hipotiroidizmom daju se dodatni hormoni. Ovo uglavnom popravlja<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Važi isto što i za hipertiroidizam.<br />
HLAMIDIOZA<br />
Infekcija organizmom Chlamydia psittaci, koji nalikuje na bakteriju, u poslednje<br />
vreme postaje sve češći uzrok konjunktivitisa kod mačaka. Dijagnoza hlamidioze se obično<br />
zasniva na kliničkim simptomima, isto kao i na medicinskoj istoriji mačke. Nekoliko testova može<br />
da otkrije Chlamydia psittaci u izlučevini mačjeg oka i da potvrdi dijagnozu. Uzorak se uzima<br />
komadom vate ili gaze, sa sluzokože oka. Inače, simptomi konjunktivitisa se kod hlamidioze<br />
obično javljaju najpre samo na jednom oku, a tek kasnije se prošire i na drugo.<br />
Bris oka: uzorak se boji specijalnom bojom, koja služi za razlikovanje struktura<br />
unutar jezgra ćelija zaraženih bakterijom. Ove strukture su najbrojnije tokom prvih 4-7 dana<br />
kliničke bolesti.<br />
178
Bakterio-kultura: (ćelije rastu u posebnoj sredini, tako da bakterije mogu da se<br />
identifikuju) može da se izvede, ali teško je razlikovati C. psittaci od normalnih bakterija<br />
respiratornog trakta.<br />
Imunofluorescentni ogled (IFA test): koristi posebne proteine označene<br />
fluorescentnim hemikalijama za utvrđivanje antigena C. psittaci. Ako su prisutni antigeni, ima i<br />
bakterija.<br />
Diferencijalna dijagnoza: Klinički simptomi hlamidije su slični onima kod drugih<br />
infekcija gornjih respiratornih puteva. Stoga treba razlikovati sledeće:<br />
- Mačke sa infekcijom kalici virusom obično imaju ulcerativni stomatitis<br />
(zapaljenje usta koje izaziva gnojenje na jeziku i usnama) i veoma je verovatno da imaju upalu<br />
pluća. Pošto je izazvana virusom a ne bakterijom, ne reaguje na antibiotike. Simptomi<br />
konjunktivitisa se obično javljaju istovremeno na oba oka.<br />
- Mačke sa rinotraheitisom (herpes virus) obično imaju jaku kijavicu (za razliku od<br />
povremenog kijanja), mnogo jači razvoj konjunktivitisa i gnojni keratitis (zapaljenje rožnjače -<br />
prozirnog, kružnog i sferično ispupčenog prednjeg dela oka, koji štiti sočivo i zenicu). Takođe ne<br />
reaguje na antibiotike, pošto je izazvan virusom. Simptomi konjunktivitisa se, kao i kod kalici<br />
virusa, obično javljaju istovremeno na oba oka.<br />
Neke mačke sa simptomima gornje respiratorne infekcije mogu da imaju zapaljenje<br />
pluća koje je izazvano drugom vrstom bakterija, što bi trebalo da bude prepoznatljivo na<br />
rentgenskom snimku pluća.<br />
Simptomi:<br />
- konjunktivitis<br />
- slaba kijavica<br />
Tretman:<br />
Hlamidioza je obično dovoljno blaga da može da se tretira antibioticima u<br />
vanbolničkom lečenju. Za tretiranje infekcije obično se prepisuje tetraciklin (ili hloramfenikol)<br />
mast za oči. Mada je hlamidija osetljiva na ove antibiotike, mačke uglavnom treba tretirati<br />
nekoliko sedmica, ponekad čak 6 sedmica. U domovima sa više mačaka, moguće je da sve treba da<br />
budu tretirane. Oči i nozdrve mačke treba čistiti od izlučevine.<br />
Zaražene mačke treba izdvojiti od ostalih, da bi se sprečilo širenje infekcije.<br />
Neki veterinari preporučuju vakcinisanje zaraženih mačaka. Vakcina ne sprečava<br />
pojavu bolesti, ali može da smanji njenu jačinu i trajanje kada se ova javi, ali neke mačke mogu da<br />
ispolje negativnu reakciju na vakcinu, koja je obično ozbiljnija od same bolesti. Sem toga,<br />
hlamidija izaziva samo oko 5% infekcija gornjeg respiratornog sistema. (Stoga se u Americi<br />
vakcinisanje protiv hlamidije više ne preporučuje.)<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Mačke koje žive u domovima sa većim brojem mačaka treba da budu vakcinisane.<br />
Mačke treba vakcinisati prilikom prve posete veterinaru, a zatim godišnje. (Da li vakcinisati ili ne,<br />
odlučite sami, imajući u vidu prethodnu napomenu).<br />
Veterinari uglavnom preporučuju da se mačke koje žive same u kući (i ne lutaju) ne<br />
vakcinišu, jer je pojava bolesti u tom slučaju krajnje retka.<br />
179
HORNEROV SINDROM<br />
Hornerov sindrom je poremećaj nervnog sistema, koji izaziva simptome na očima.<br />
Ovaj poremećaj se obično javlja posle oštećenja simpatičkog nerva koji vodi do oka. Ovo može da<br />
bude posledica povrede nerva, virusne infekcije, tumora ili kakve druge mase koja vrši pritisak na<br />
nerv, ili zapaljenja nerva. Pošto nerv putuje od mozga niz vrat, pa preko grudi do oka, povreda<br />
mozga, grudi ili vrata može da dovede do Hornerovog sindroma.<br />
Zahvaljujući ovom specifičnom oštećenju, oči počinju da primaju nenormalne<br />
nervne signale. Zahvaljujući, pak, ovim signalima, mogu da se jave neki od ovih simptoma:<br />
prekomerno smanjenje ili kontrakcija zenica oka (miozis), zenice različite veličine, vidljiv treći<br />
očni kapak, opušteni očni kapci ili očne jabučice tonu u orbitalnu duplju (enoftalmos). Ovi<br />
simptomi se obično vide samo na jednoj strani, mada i obe mogu da budu pogođene.<br />
Hornerov sindrom sam po sebi nije opasan po život i obično sam nestane.<br />
Simptomi:<br />
- skupljanje zenice<br />
- zenice različite veličine<br />
- vidljiv treći očni kapak<br />
- opušteni očni kapci<br />
- tonjenje očne jabučice u orbitalnu duplju<br />
Tretman:<br />
Tretman Hornerovog sindroma se obično oslanja na tretiranje uzroka koji je u<br />
osnovi povrede nervnog sistema. Zavisno od uzroka povrede, ovo može da uključi stvari kao što je<br />
smanjenje oticanja nerava, uklanjanje mase koja utiče na nerve, tretiranje virusne infekcije koja<br />
utiče na nerve i t.d. Ako sumnjate da Vaša mačka ima Hornerov sindrom ili ma koji drugi problem<br />
sa očima, posetite veterinara zbog pregleda i tačne dijagnoze.<br />
ČIR<br />
Čir može da se definiše kao otvorena ranica na telesnom tkivu. Čir može da se javi<br />
u ustima (desni), na tkivu želuca ili sistema za varenje. Kao i svaka otvorena ranica na telu, čir<br />
brzo postane nadražen, upaljen i bolan, ukoliko se ne tretira. Može da se javi zbog mnogo razloga<br />
od alergija do kontaktnog dermatitisa, infekcije parazitima ili bakterijom.<br />
Čir u ustima može da bude težak za otkrivanje, pošto većina ljudi ne pregleda<br />
svakodnevno usta svojih mačaka. Međutim, ako primetite ma kakvu promenu u ponašanju svoje<br />
mačke, posebno promene u jedenju i pijenju, pogledajte u usta.<br />
Čirevi u digestivnom traktu mogu da budu nemogući za otkrivanje, međutim, ako<br />
Vaša mačka ima čir na želucu ili digestivnom traktu, njen način ishrane će da se promeni. Ako<br />
posumnjate na čir, odmah konsultujte veterinara. Čir brzo postane dodatno nadražen, a ako je<br />
virusnog ili bakterijskog porekla može i da se proširi na druge delove tela.<br />
Simptomi:<br />
- promene u načinu jedenja i pijenja<br />
- letargija<br />
- očigledan bol<br />
- razdražljivost<br />
180
Tretman:<br />
Većina čireva može da se tretira promenom ishrane i antibioticima ili drugim<br />
lekovima. U vrlo retkim slučajevima može da bude potrebna hirurgija za uklanjanje čira.<br />
Mere predostrožnosti:<br />
Držite mačku u čistom okruženju, bez parazita. Hranite je zdravom i uravnoteženom<br />
hranom. Posude treba da su uvek čiste. Ako mačka dobija alergije, sklanjajte je od potencijalnih<br />
alergena.<br />
ZNACI UPOZORENJA<br />
Ovaj tekst nalazi se i u poglavlju "Nega", ali pošto smatram da je izuzetno važan,<br />
evo ga i ovde, jer prirodno pripada poglavlju o bolestima.<br />
Kada posetiti veterinara?<br />
Nažalost, naši ljubimci ne mogu da nam kažu kada se loše osećaju, niti mogu sebi<br />
da zakažu pregled kod lekara. Stoga je na staratelju da uoči znake koji upozoravaju na bolest i da,<br />
ako je potrebno, odvede životinju veterinaru. Imajte na umu da su mačke veoma vešte u<br />
prikrivanju znakova bolesti. Vrlo često, dok Vi primetite da je mačka uopšte bolesna, bolest može<br />
da postane ozbiljna.<br />
Ako se pitate da li treba da vodite mačku veterinaru, uvek je bolje pogrešiti težeći<br />
preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje počinju kao beznačajni problemi, mogu da se preobrate<br />
u opasnost po život ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. A ako brinete zbog cene<br />
veterinarskog pregleda... Biće mnogo jevtinije ako mačku odvedete veterinaru blagovremeno, na<br />
prve znake bolesti, nego da čekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplikacije.<br />
Potrebno je da znate šta je za Vašu mačku „normalno”. Vodite računa o tome koliko<br />
često voli da jede i da pije, koliko često ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li<br />
je normalno „pričljiva” i da li često prede... Svaka mačka je različita i ono što je za jednu<br />
normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. Poznajući normalno ponašanje svoje mačke,<br />
možete da budete sigurni da ćete uvek moći da uočite vanredno ponašanje i znake da nije sve u<br />
redu. Na primer, ako je Vaša mačka fanatično čista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada<br />
počne da pravi „incidente”, možda pokušava da Vam time nešto kaže. Normalno nežna i ljubazna<br />
mačka može, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Mačka koja normalno defecira<br />
jednom dnevno, može da počne to da čini svega nekoliko puta sedmično, ili može da ima malo<br />
krvi u stolici. Svaka fina promena ličnosti, ponašanja, običaja u održavanju lične higijene, igranju,<br />
hranjenju ili pražnjenju stomaka, koja pokazuje odstupanje od uobičajenog, može da bude znak da<br />
je Vašoj mački potrebno da je pogleda veterinar.<br />
Da bi sve bilo teže, mačke su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Mačke<br />
mogu da prežive sa samo 1/3 bubrežnih funkcija. Takođe, mogu da prežive sa samo 20%<br />
normalnih funkcija jetre. Uobičajen simptom, koji može da prođe neproveren, je gubitak telesne<br />
težine ili apetita (obavezno nabavite tačnu vagu, prikladnu za merenje mačke i redovno kontrolišite<br />
macinu težinu). Za razliku od ljudi, mačke ne drže dijetu tako da, ako maca mršavi, nešto sigurno<br />
nije u redu. Mačka koja ne jede, počinje da razgrađuje sopstvene zalihe masti. Nažalost, mačji<br />
metabolizam je u tome loš, pa u ovakvom slučaju lako može da dođe do vrlo ozbiljne bolesti jetre,<br />
hepatičkog lipidozisa (zvanog „masna jetra”). Često mačka počne da mršavi zbog jednostavnog<br />
problema kao što je infekcija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis<br />
(koji, nažalost, baš i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, mačka može da završi sa hepatičkim<br />
lipidozisom koji može da bude opasan po život.<br />
181
Znaci upozorenja na moguću bolest<br />
Gubitak apetita ili telesne težine<br />
Povećan apetit ili telesna težina<br />
Smanjena aktivnost<br />
Razdražljivost<br />
Letargija<br />
Pojačana žeđ<br />
Smanjena žeđ<br />
Pojačano mjaukanje ili režanje<br />
Skrivanje i nedruštvenost<br />
Bilo kakva promena ličnosti u odnosu na normalnu<br />
Bilo kakva promena ponašanja u odnosu na normalno<br />
Šepanje, ili očigledan bol dok se kreće<br />
Bol od dodira<br />
Dezorijentisanost<br />
Dehidracija<br />
Promena u širenju zenica ili čudno ponašanje zenica<br />
Problem pri korišćenju veštine kretanja<br />
Suzne ili vodnjikave oči<br />
Izraženi treći kapci<br />
Tvrd i napregnut stomak<br />
Nos curi<br />
Loš zadah<br />
Buve ili krpelji<br />
Kijanje<br />
Teško disanje ili kašalj<br />
Povišena temperatura (preko 39,4°C)<br />
Dijareja (proliv)<br />
Konstipacija (zatvor)<br />
Krv u urinu<br />
Krv u stolici<br />
Pojačano uriniranje<br />
Napor pri uriniranju ili defekaciji<br />
Jak miris urina<br />
Neprikladno pražnjenje<br />
Ranice na koži<br />
Blede desni i/ili uši<br />
Povraćanje<br />
Ma kakvo gnojenje<br />
Rana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvari<br />
Gubitak krzna ili njegov loš izgled<br />
Isto važi i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udarac automobilom i tako dalje.<br />
182
UPAMTITE DOBRO:<br />
LEKOVI<br />
NIKADA NEMOJTE OLAKO DA DAJETE MAČKI LEKOVE PREDVIĆENE ZA LEČ ENJE<br />
LJUDI, A DA SE PRETHODNO O TOME NE KONSULTUJETE SA VETERINAROM U<br />
KOGA IMATE POVERENJE!<br />
MNOGI LEKOVI IZ HUMANE MEDICINE SU SMRTONOSNI ZA MAČKE! Pregled<br />
ANTIBIOTICI<br />
AMINOPENICILINI (AMPICILIN,<br />
AMOKSICILIN)<br />
Aminopenicilini su veoma bezbedni antibiotici, koji se često daju kod infekcija<br />
nepoznatog porekla, ili dok se čeka na laboratorijske rezultate. Moraju da se daju bar 7 - 10 dana,<br />
zbog efikasnosti; ako se daju kraće vreme, infekcije lako mogu da se ponove. Davati jedino ako je<br />
prepisao veterinar i to tačno prema uputstvu.<br />
Zajednički nazivi (generička imena)<br />
Ampicilin, Amoksicilin, Ciklacilin, Hetacilin, Bakampicilin<br />
Tip leka<br />
Klasa penicilinskih antibiotika. Postoje 4 klase penicilina, prema njihovoj<br />
sposobnosti da ubijaju različite tipove bakterija. To su:<br />
Prirodni penicilini i penicilini otporni na penicilinazu<br />
Aminopenicilini<br />
Penicilini proširenog spektra<br />
Pojačani penicilini<br />
Oblik i skladištenje<br />
Kapsule, sirup i injekcije.<br />
Čuvati na sobnoj temperaturi. Pošto je sirup pripremljen (prah je razmućen u vodi),<br />
čuvati u frižideru do 14 dana. Pošto je injekcija pripremljena, čuvati u frižideru do 12 meseci, ili na<br />
sobnoj temperaturi do 3 meseca.<br />
183
Indikacije<br />
Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.<br />
Opšta informacija<br />
Penicilini su ubitačni za bakterije. Aminopenicilini, takođe zvani i penicilini širokog<br />
spektra, ili ampicilinski penicilini, imaju povećanu aktivnost prema mnogim vrstama gram<br />
negativnih aerobnih bakterija, koje ne ubijaju prirodni penicilini, ili penicilini otporni na<br />
penicilinaze. Nisu tako korisni protiv anaerobnih bakterija kao što su to prirodni penicilini.<br />
Amoksicilin i ampicilin su često prvi izbor kod nepoznatih infekcija, ili dok se čeka na<br />
bakteriološki nalaz. Aminopenicilini nisu efikasni protiv bakterija koje proizvode penicilinazu ili<br />
beta-laktamazu.<br />
Doziranje i način primene<br />
Ampicilin: Psi i mačke 22 - 33 mg/kg svakih 8 časova oralno.<br />
Amoksicilin: Psi i mačke 11 - 22 mg/kg svakih 12 - 24 časa, oralno. Dužina<br />
tretmana zavisi od uzročnika i odgovora na tretman.<br />
Oralni amoksicilin se bolje apsorbuje od strane gastrointestinalnog trakta nego<br />
ampicilin. Za bolju apsorpciju ampicilina davati 1 čas pre jela ili 2 časa posle. Može da se daje sa<br />
hranom, ako se želi smanjenje neželjenih efekata kao što je povraćanje.<br />
Amoksicilin može da se daje sa hranom.<br />
Neželjeni efekti<br />
Nedostatak apetita, pojačano lučenje pljuvačke, povraćanje ili dijareja. U slučaju<br />
alergijske reakcije, može da se javi osip, groznica, promene kod krvnih ćelija, uvećani limfni<br />
čvorovi, gubitak koordinacije, ubrzano ili otežano disanje, oticanje lica ili udova.<br />
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Osobe preosetljive na peniciline ili beta-laktam antibiotike, kao što su cefalosporini,<br />
ne smeju da rukuju penicilinima, pošto alergijske reakcije mogu da se jave i od samog dodira.<br />
Ne primenjivati kod pacijenata preosetljivih na peniciline ili beta-laktam<br />
antibiotike, kao što su cefalosporini.<br />
Penicilini prolaze kroz posteljicu, pa nije preporučljivo da se koriste kod trudnih<br />
životinja, mada nisu uočena štetna dejstva na fetus.<br />
Neki penicilini mogu da izazovu elektrolitske promene posebno kod vrlo malih<br />
životinja, koje mogu da dehidriraju ili da imaju bubrežne ili srčane poremećaje.<br />
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Nisu za upotrebu sa bakteriostatičkim lekovima, kao što je eritromicin ili<br />
tetraciklini, pošto ove vrste lekova zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi penicilini<br />
mogli da ih ubiju.<br />
Koristite oprezno sa antikoagulantima.<br />
Ampicilin može da umanji efikasnost atenolola (leka za srce).<br />
Ampicilin može da izazove lažne pozitivne rezultate glukoze u urinu.<br />
steroidi.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Može da se javi povraćanje ili dijareja. U slučaju alergijske reakcije koriste se<br />
184
Pregled<br />
CEFALOSPORINI<br />
Cefalosporini si bezbedni i uobičajeni antibiotici. Često su prvi izbor za tretman<br />
bakterijskih infekcija. Neželjeni efekti su retki, iako oralni oblici mogu da poremete stomak. Ubija<br />
mnoge različite tipove bakterija.<br />
Zajednički naziv (generičko ime)<br />
Cefalosporin<br />
Tip leka<br />
Baktericidni antibiotik.<br />
Oblik i skladištenje<br />
Tablete, kapsule, sirup i injekcije<br />
Tablete i kapsule: čuvati na sobnoj temperaturi u zaptivenoj kutiji<br />
Sirup: čuvati u frižideru do 14 dana<br />
Indikacije<br />
Tretman gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih infekcija kože, urinarnog<br />
trakta, respiratornog trakta, kostiju i zglobova. Često se koristi kod kritično bolesnih životinja, ili<br />
za tretman infekcije u očekivanju bakterijskog nalaza.<br />
Opšta informacija<br />
FDA* odobrava upotrebu nekih cefalosporina kod pasa i mačaka, ali ne svih.<br />
Cefalosporini prve generacije najčešće se koriste kod pasa i mačaka. Ceftiofur se koristi samo za<br />
velike životinje. Cefalosporini si baktericidni; ne koristiti ih sa bakteriostatičkim antibioticima.<br />
Doziranje i način primene<br />
Psi i mačke: cefaleksin: 11 - 33 mg/kg svakih 8 - 12 časova, oralno. Dužina<br />
tretmana zavisi od uzročnika i odgovora na tretman.<br />
Neželjeni efekti<br />
Retki. Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje ili dijareja. Ređe se javljaju<br />
osipi, svrab, otežano disanje, promene na krvnim ćelijama, ili alergijska reakcija. Može da izazove<br />
balavljenje, snažno disanje, uzbuđenost kod pasa ili groznicu i povraćanje kod mačaka.<br />
Intramuskularne (IM) injekcije mogu da prouzrokuju bol na mestu davanja i sterilne čireve.<br />
Intravenozna (IV) injekcija može da prouzrokuje upalu vene na mestu davanja.<br />
*FDA (Food i Drug Admimistration) – Uprava za hranu i lekove<br />
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Ne koristiti kod životinja preosetljivih (alergičnih) na njih. Ne koristiti kod životinja<br />
preosetljivih na peniciline jer mogu da reaguju na oba.<br />
Osobe preosetljive na oba tipa leka ne smeju da rukuju njima.<br />
Mada nisu dokumentovane nenormalnosti fetusa, ne koristiti ako je moguće kod<br />
trudnih životinja ili dojilja, jer cefalosporini prolaze do fetusa i prelaze u mleko.<br />
185
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Ne koristiti sa drugim lekovima koji deluju na bubrege pošto istovremena primena<br />
povećava rizik njihovog oštećenja.<br />
Koristiti oprezno kod životinja koje primaju antikoagulante.<br />
Ne koristiti sa bakteriostatičkim antibioticima, pošto oni smanjuju rast bakterija, a<br />
cefalosporinima je potrebno da bakterije rastu da bi ih ubili.<br />
Izvesni neželjeni efekti mogu da se smanje ako sa daje sa malom količinom hrane.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Može da se javi povraćanje ili dijareja. Kod velikih doza pri dugoj upotrebi, može<br />
da dođe do oštećenja jetre ili bubrega, poremećaja krvi, ili oštećenja nervnog sistema.<br />
Predoziranost ili duga upotreba mogu takođe da izazovu pozitivan rezultat testa za bolesti izazvane<br />
imunitetom.<br />
Pregled<br />
ENROFLOKSACIN<br />
Relativno nov antibiotik koji se koristi za tretman mnogih tipova bakterijskih<br />
infekcija. NE KORISTITI kod pasa koji rastu, trudnih životinja ili dojilja, pošto štetno deluje na<br />
razvoj zglobova. Neželjeni efekti kod odraslih su retki.<br />
Zajednički naziv (generičko ime)<br />
Enrofloksacin<br />
Tip leka<br />
Hinolonski (fluorohinolonski) antibiotik.<br />
Oblik i skladištenje<br />
Tablete, injekcije, kapi za oči<br />
Čuvati na sobnoj temperaturi u zaptivenim kutijama, zaštićeno od svetla.<br />
Indikacije<br />
Tretman osetljivih gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih infekcija,<br />
posebno urinarnog trakta, prostate, gastrointestinalnog sistema, jetre i pluća. "Bajtril" kapi za uho<br />
se koriste za tretiranje osetljivih infekcija uha kod pasa.<br />
Doziranje i način primene<br />
Psi: 5 - 20 mg/kg oralno, svaka 24 časa; može da se daje kao jedna doza, ili<br />
podeljeno u dve doze na 12 časova.<br />
Mačke: 3.9 - 5 mg/kg dnevno, oralno; može da se daje kao jedna doza, ili podeljeno<br />
u dve doze na 12 časova. NE PREKORAČIVATI dozu 5 mg/kg dnevno kod mačaka!<br />
Napomena: Ne mrvite tabletu, jer je veoma gorkog ukusa.<br />
Neželjeni efekti<br />
Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje, dijareja, padavica kod životinja sa<br />
poremećajem centralnog nervnog sistema, alergijske reakcije ili zbunjenost.<br />
186
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Ne koristiti kod životinja koje su preosetljive (alergične) na ovaj, ili druge<br />
hinolonske antibiotike.<br />
NE PREKORAČIVATI dozu 5 mg/kg dnevno kod mačaka! Veće doze mogu da<br />
dovedu do poremećaja u vidu ili čak slepila.<br />
Može da dovede do problema u razvitku kostiju i zglobova mladih životinja koje još<br />
rastu, posebno pasa. Ne koristiti kod trudnica ili dojilja, iz istog razloga.<br />
Ne koristiti kod životinja sa poremećajem centralnog nervnog sistema, jer može da<br />
dovede do padavice.<br />
Ne dozvolite da životinja postane dehidrirana, jer to može da dovede do formiranja<br />
kristala u urinu.<br />
Bajtril kapi: Nije potvrđena bezbednost kod pacijenata sa puknutim bubnim<br />
opnama.<br />
Minimalna aktivnost protiv anaerobnih (koje rastu u odsustvu kiseonika) bakterija.<br />
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Ne koristiti bar 2 časa posle davanja lekova protiv kiseline ili sukralfata, zato što će<br />
da bude smanjena apsorpcija.<br />
Ne davati sa vitaminsko-mineralnim preparatima. Ne davati sa hranom.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje ili dijareja.<br />
Pregled<br />
ERITROMICIN<br />
Eritromicin je antibiotik koji se koristi za tretman izvesnih tipova dijareje, kožnih<br />
infekcija i infekcija prostate. Obratite se svom veterinaru ako Vaš ljubimac dobije dijareju,<br />
povraćanje ili izgubi apetit dok prima eritromicin.<br />
Zajednički naziv (generičko ime)<br />
Eritromicin<br />
Tip leka<br />
Antibiotik<br />
Oblik i skladištenje<br />
Tablete, kapsule, sirup i injekcije<br />
Čuvati na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj kutiji, zaštićeno od svetla. Sirup<br />
čuvajte u frižideru.<br />
Indikacije<br />
Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.<br />
187
Opšta informacija<br />
FDA je odobrila samo injekcije za upotrebu kod pasa i mačaka, mada je uobičajena<br />
i prihvaćena praksa da se takođe koriste i ostali oblici. Postoji nekoliko hemijski različitih oblika<br />
eritromicina. Obično je bakteriostatičan, ali u visokim dozama može da bude i baktericidan.<br />
Doziranje i način primene<br />
Psi i mačke: 5 - 20 mg/kg oralno, svakih 8 časova. Dužina tretmana zavisi od<br />
razloga za tretman i odgovora na tretman.<br />
Neželjeni efekti<br />
Može da se javi gubitak apetita, povraćanje ili dijareja.<br />
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Ne koristiti kod pacijenata koji su na njega osetljivi.<br />
Ne koristiti kod trudnih životinja ili dojilja.<br />
Koristiti oprezno kod pacijenata sa bolešću jetre.<br />
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Ne koristiti u kombinaciji sa klindamicinom, linkomicinom, hloramfenikolom ili<br />
penicilinom.<br />
Može da izazove narastanje nivoa teofilina ili digoksina do granice toksičnosti, i<br />
može da poveća nivoe terfenadina tako da može da izazove jake srčane smetnje.<br />
Vreme krvarenja može da se poveća ako se koristi sa varfarinom.<br />
Može da umanji metabolizam metil-prednizolona (steroida).<br />
Fenitoin može da uveća nivoe eritromicina.<br />
Hrana umanjuje apsorpciju eritromicina, ali može da bude potrebno davanje manjih<br />
obroka zajedno sa lekom, da bi se smanjili neželjeni efekti.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Nisu uobičajeni. Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje ili dijareja.<br />
Pregled<br />
PENICILINI PROŠIRENOG SPEKTRA<br />
Penicilini proširenog spektra su ređe korišćeni antibiotici. Prepisuju se za izvesne<br />
bakterijske infekcije kada su drugi antibiotici neefikasni. Postoje mnogi oblici penicilina, tako da<br />
doziranje uveliko varira. Uvek primenu i doziranje penicilina kod Vašeg ljubimca proverite kod<br />
svog veterinara. Neprikladne doze i vreme tretmana, ili predoziranost, mogu da izazovu značajne<br />
probleme.<br />
Zajednički nazivi (generička imena)<br />
Alfa-karboksipenicilini: karbenicilin, tikarcilin<br />
Acilaminopenicilini: piperacilin, azlocilin, mezloksilin<br />
Tip leka<br />
Klasa penicilinskog antibiotika.<br />
188
Oblik i skladištenje<br />
Tablete i injekcije<br />
Indikacije<br />
Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.<br />
Opšta informacija<br />
FDA ih nije odobrila za primenu kod pasa i mačaka, ali se koriste u nekim<br />
slučajevima kada drugi antibiotici nisu efikasni (n. pr. infekcije pseudomonasom). Drugi penicilini<br />
se mnogo češće koriste. Penicilini su baktericidni. Penicilini proširenog spektra tretiraju slične<br />
infekcije kao aminopenicilini, ali imaju dodatnu aktivnost protiv većeg broja gram negativnih<br />
bakterija. Osetljivi na umrtvljivanje od strane bakterija koje stvaraju penicilinazu i beta-laktamazu.<br />
Doziranje i način primene<br />
Kontaktirajte veterinara.<br />
Neželjeni efekti<br />
Može da se javi gubitak apetita, balavljenje, povraćanje ili dijareja. U slučaju<br />
alergijske reakcije, može da se javi osip, groznica, promene na krvnim ćelijama, uvećani limfni<br />
čvorovi, gubitak koordinacije, ubrzani rad srca, ubrzano disanje, otežano disanje ili oticanje lica i<br />
udova.<br />
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Osobe preosetljive (alergične) na penicilin ili betalaktam antibiotike ne smeju da<br />
rukuju penicilinima jer su alergijske reakcije moguće od samog kontakta.<br />
Nije za upotrebu kod pacijenata preosetljivih na penicilin ili beta-laktam antibiotike.<br />
Penicilini prolaze kroz posteljicu, pa se savetuje da se ne koriste kod trudnih<br />
životinja, iako nisu prijavljene štetne posledice po fetus.<br />
Neki penicilini mogu da izazovu elektrolitske promene, posebno kod vrlo malih<br />
životinja koje mogu da dehidriraju ili imaju poremećaje bubrega ili srca.<br />
Karbenicilin je kod ljudi doveden u vezu sa problemima sa krvarenjem.<br />
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Nije za upotrebu sa bakteriostatičkim lekovima, kao što je eritromicin ili<br />
tetraciklini, pošto ovi lekovi zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi ih penicilin ubio.<br />
Probenicid može da uveća nivoe penicilina u serumu.<br />
Koristiti oprezno sa antikoagulantima, kao što je heparin.<br />
Za najbolju apsorpciju, davati 1 čas pre jela ili 2 časa posle. Može da se da sa<br />
hranom ako je potrebno da se smanje neželjeni efekti, kao povraćanje.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Može da se javi povraćanje, ili dijareja. U slučaju alergijske reakcije koristi se<br />
epinefrin ili steroidi.<br />
189
Pregled<br />
GENTAMICIN<br />
Gentamicin je injekcioni antibiotik koji se koristi za tretiranje težih infekcija. Može<br />
da bude toksičan za uši, vestibularni sistem (sistem za ravnotežu) i bubrege.<br />
Zajednički naziv (generičko ime)<br />
Gentamicin<br />
Tip leka<br />
Aminoglikozidski antibiotik<br />
Oblik i skladištenje<br />
Injekcije. Čuvati na sobnoj temperaturi.<br />
Indikacije<br />
Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.<br />
Opšta informacija<br />
FDA ga je odobrila za upotrebu kod pasa i mačaka. Aminoglikozidi su baktericidni.<br />
Obično se daje u bolničkom lečenju, pošto je injekcioni. Koristi se za tretman gram negativnih<br />
aerobnih bakterija. Koristiti sa oprezom, pošto se razvija otpornost na gentamicin.<br />
Doziranje i način primene<br />
Psi i mačke: 2,2 - 4,4 mg/kg svakih 8 časova, kao intrevenozna, intramuskularna ili<br />
potkožna injekcija. Neki veterinari daju veće doze jednom dnevno. Dužina tretmana zavisi od<br />
razloga za tretman i od odgovora na tretman.<br />
Neželjeni efekti<br />
Može da dođe do oštećenja bubrega, gubitka sluha, ili poremećaja ravnoteže.<br />
Takođe može da se javi oticanje lica, bol na mestu davanja, alergijske reakcije, povraćanje,<br />
dijareja, krvni poremećaji ili poremećaji jetre.<br />
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Ne koristiti kod životinja preosetljivih na aminoglikozide.<br />
Neefikasan protiv većine anaerobnih (koje žive bez kiseonika) bakterija.<br />
Ne koristiti kod životinja kojima je sluh važan za obavljanje njihovog posla (vojni<br />
psi, policijski psi, psi osmatrači, psi čuvari i td.), pošto slabljenje ravnoteže ili sluha može da bude<br />
nepovratno.<br />
Ne koristiti kod životinja sa obolelim bubrezima, pošto ova grupa lekova može da<br />
pogorša bolest.<br />
Nije za primenu kod trudnih životinja ili dojilja.<br />
Nije za upotrebu kod životinja sa miastenijom gravis ili drugim neuro-muskularnim<br />
poremećajima.<br />
Nije za upotrebu kod životinja sa groznicom ili dehidracijom.<br />
Rani znaci toksičnosti uključuju gubitak sluha i ravnoteže.<br />
190
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Ne koristiti sa diureticima, pošto to povećava rizik od oštećenja bubrega.<br />
Ne koristiti u kombinaciji sa drugim aminoglikozidima.<br />
Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolest<br />
ravnoteže ili bubrežnu bolest.<br />
Ne koristiti sa opštim anesteticima.<br />
Nisu poznate interakcije sa hranom.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Rani znaci toksičnosti uključuju gubitak sluha i ravnoteže i povraćanje. Mogu da se<br />
jave simptomi bubrežne bolesti, uključujući povećano ili smanjeno pijenje vode, gubitak apetita,<br />
povraćanje, depresiju, komu i smrt.<br />
i kožu.<br />
NAPOMENA: Gentamicinski proizvodi su takođe navedeni kao lekovi za oko, uho<br />
Pregled<br />
KANAMICIN<br />
Kanamicin je antibiotik koji se najčešće koristi kao sastojak lekova za dijareju.<br />
Veće doze mogu da dovedu do slabljenja sluha i ravnoteže i oštećenja bubrega.<br />
Zajednički naziv (generičko ime)<br />
Kanamicin<br />
Tip leka<br />
Aminoglikozidski antibiotik<br />
Oblik i skladištenje<br />
Sirup, tablete i injekcije, čuvati na sobnoj temperaturi.<br />
Indikacije<br />
Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.<br />
Opšta informacija<br />
Odobren od strane FDA za primenu kod pasa i mačaka. Kanamicin je baktericidan.<br />
Koristan u tretmanu mnogih gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Otpornost na kanamicin<br />
se sporo razvija.<br />
Doziranje i način primene<br />
Psi i mačke: 5,5 mg/kg svakih 12 časova, najbolje kao potkožna injekcija. Ne<br />
tretirati duže od 5 dana.<br />
Neželjeni efekti<br />
Može da izazove bol na mestu ubrizgavanja, pogotovu ako se daje intramuskularno.<br />
Bizmut subkarbonat koji se koristi u nekim kombinacijama može da izazove zatamnjenje jezika i<br />
191
stolice, što može da se protumači kao melena (krv u stolici). Produžena oralna upotreba<br />
bizmutovih soli kod drugih vrsta je dovedena u vezu sa encefalopatijama, sa simptomima koji<br />
mogu da uključe nedostatak apetita, trzanje mišića, konfuziju, grčeve i komu.<br />
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Ne koristiti kod pacijenata preosetljivih na aminoglikozidske antibiotike.<br />
Ne koristiti kod pacijenata podvrgnutih opštim anesteticima.<br />
Ne koristiti kod pacijenata sa bubrežnim oboljenjem ili dehidracijom.<br />
Ne koristiti kod životinja kojima je sluh važan zbog posla koji obavljaju, jer<br />
oštećenja sluha i ravnoteže mogu da budu trajna.<br />
Nije za primenu kod trudnih životinja ili dojilja.<br />
Rani znaci trovanja uključuju gubitak ravnoteže i povraćanje.<br />
Pacijente ispod 2,5 kilograma, ili vrlo mlade kučiće ili mačiće tretirajte oprezno, jer<br />
preporučena doza može da dovede do oštećenja bubrega ili sluha.<br />
Tretiranje crevnih infekcija Salmonelom može da rezultuje produženim<br />
odbacivanjem mikro-organizama.<br />
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Ne koristiti u kombinaciji sa drugim aminoglikozidima.<br />
Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolesti<br />
sistema za ravnotežu ili bubrežne bolesti.<br />
Ne koristiti sa diureticima jer to povećava rizik od bubrežnih oboljenja.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Rani znaci trovanja uključuju gubitak ravnoteže i povraćanje. Mogu da se jave<br />
simptomi bubrežnih oboljenja, uključujući povećano ili smanjeno pijenje, zatim gubitak apetita,<br />
povraćanje, depresija, koma i smrt.<br />
Pregled<br />
TETRACIKLIN ANTIBIOTICI (VIBRAMICIN,<br />
TERAMICIN)<br />
Tetraciklini su antibiotici dostupni u mnogo oblika. Ne ubijaju bakterije, već<br />
usporavaju njihov rast. Ne koristiti kod trudnih keruša, dojilja ili kučića.<br />
Zajednički nazivi (generičko ime)<br />
Doksiciklin, Oksitetraciklin, Tetraciklin<br />
Tip leka<br />
Bakteriostatički antibiotik<br />
Oblik i skladištenje<br />
Tablete, kapsule, sirup, prah za injekcije i kao kapi za oko. Ukoliko proizviđač nije<br />
odredio drugačije, proizvod treba čuvati u zaptivenoj kutiji, zaštićen od svetlosti, na sobnoj<br />
temperaturi. Nakon što je prah razmućen u destilisanoj vodi, treba ga čuvati na sobnoj temperaturi<br />
najduže 12 časova, za koje vreme ga treba utrošiti.<br />
192
Indikacije<br />
Tretman spiroheta (organizmi kao kod lajmske bolesti), hlamidije, rikecije (kao<br />
erlihioza) i gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Neke bakterije razvijaju otpornost na<br />
tetracikline. Tetraciklin se sa promenljivim razultatima koristio za smanjenje facijalnih suznih<br />
mrlja, iako nije odobren za ovakvu upotrebu.<br />
Opšta informacija<br />
Tetraciklini su od strane FDA odobreni za primenu kod pasa i mačaka.<br />
Oksitetraciklin je odobren za krupne životinje. Doksiciklin nije odobren za upotrebu u<br />
veterinarskoj medicini, ali je uobičajena praksa da se oksitetraciklin i doksiciklin koriste kod pasa i<br />
mačaka. Tetraciklini su bakteriostatički, što znači da utiču na ciklus rasta bakterije, obezbeđujući<br />
telu vreme da se bori protiv infekcije.<br />
Doziranje i način primene<br />
Mačke: Oksitetraciklin i tetraciklin 20 mg/kg svakih 8-12 časova, oralno.<br />
Doksiciklin 4,5 mg/kg svakih 12 časova, oralno. Tip i trajanje tretmana zavise od bolesti koja se<br />
tretira i odgovora na tretman.<br />
Neželjeni efekti<br />
Može da se javi povraćanje, dijareja ili gubitak apetita. Mačke imaju veće probleme<br />
sa podnošenjem tetraciklina i takođe mogu da pokažu znake bola u stomaku, groznice, gubitka<br />
dlake i depresije. Ređe se javlja osetljivost na svetlost, oštećenje jetre i poremećaji krvi.<br />
Kontraindikacije/Upozorenja<br />
Ne koristiti kod životinja preosetljivih na njih.<br />
Ne koristiti kod trudnih životinja ili dojilja, ili životinja koje rastu, jer može da<br />
uspori rast kostiju i oboji zube mladih životinja.<br />
Koristiti oprezno kod životinja sa bolestima jetre ili bubrega, ili kada se koriste<br />
drugi lekovi koji ugrožavaju ove organe.<br />
Interakcije sa hranom i lekovima<br />
Proizvodi koji se daju oralno, kao antacidi, vitamini, minerali... mogu da umanje<br />
apsorpciju tetraciklinskih antibiotika. Proporučuje se davanje ovih proizvoda bar 3 časa pre ili 2<br />
časa posle tetraciklina.<br />
Kod ljudi, tetraciklin je uzrokovao povećanje nivoa digoksina (leka za srce) u<br />
serumu, što može da traje i nekoliko meseci posle prestanka korišćenja tetraciklina.<br />
Oksitetraciklin i tetraciklin se najbolje apsorbuju na prazan stomak. Doksiciklin se<br />
apsorbuje čak i sa hranom u stomaku.<br />
Neželjeni efekti mogu da se umanje ako se daje sa hranom.<br />
Predoziranost/Trovanje<br />
Nije oubičajeno posle oralnih predoziranja. Može da se javi povraćanje, nedostatak<br />
apetita ili dijareja.<br />
193
DOZIRANJE POJEDINIH LEKOVA<br />
OBJAŠNJENJA NEKIH LATINSKIH SKRAĆENICA KOJE SE OBIČNO KORISTE U FARMAKOLOGIJI:<br />
TM - telesna masa<br />
IM - „intramuskularno” - daje se u mišić<br />
IV - „intravenozno” - daje se u venu<br />
SC - „subkutano”- daje se pod kožu<br />
PO - „peroralno” - daje se kroz usta, t.j. pije se<br />
sid - jednom dnevno<br />
bid - dva puta dnevno<br />
tid - tri puta dnevno<br />
qid - četiri puta dnevno<br />
q - na svakih ... (na primer „q12h” znači „na svakih 12 časova”)<br />
qod - svakog drugog dana<br />
NAPOMENA: dati nazivi su t.zv. generička imena lekova i pod ovim imenima oni<br />
su poznati u celom svetu. Trgovački nazivi zavise od proizvođača (n.pr. „Galenika“ cefaleksin<br />
prodaje pod imenom “Palitreks”).<br />
LEKOVI PROTIV INFEKCIJA<br />
Amikacin<br />
5-7 mg/kg TM IM, IV, bid (Boothe, 1996) (5-7mg na kilogram telesne mase, u mišić ili venu, dva puta<br />
dnevno)<br />
15 mg/kg TM IM, IV sid (Boothe, 1996)<br />
Amoksicilin<br />
11-22 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)<br />
11 mg/kg TM IM, SC sid (Kinsell, 1986)<br />
11-22 mg/kg TM IM, PO, SC q8-12h (Boothe, 1996)<br />
7 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)<br />
Amoksicilin klavulanat<br />
13,75-20 mg/kg TM PO bid, tid (Boothe, 1996)<br />
Amfotericin B<br />
0,25-0,5 mg/kg TM 2-3 puta nedeljno, naizmeničnih dana, sporo IV, sa 5% dekstroze i vode<br />
(Kinsell, 1986)<br />
Ampicilin<br />
Ampicilin natrijum: 6,6 mg/kg TM IV, IM q8-12h (Kinsell, 1986)<br />
Ampicilin trihidrat: 6,6-17,6 mg/kg TM IM, SC q8-12h ili 22-66 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell,<br />
1986)<br />
22 mg/kg TM IV, PO, SC tid (Hawkins, 1996)<br />
5-10 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)<br />
10-50 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)<br />
Cefazolin<br />
15-25 mg/kg TM IM, IV, SC q4-8h (Boothe, 1996)<br />
Cefotaksim<br />
20-80 mg/kg TM IM, IV qid (Boothe, 1996)<br />
Cefoksitin<br />
10-30 mg/kg TM IM, IV, SC qid (Boothe, 1996)<br />
Cefaleksin<br />
35 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)<br />
20-40 mg/kg TM PO tid (Hawkins, 1996)<br />
10-30 mg/kg TM PO q6-8h (Boothe, 1996)<br />
10 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)<br />
194
Cefalotin<br />
40-80 mg/kg TM dnevno IM, IV, podeljeno u doze q8-12h (Kinsell, 1986)<br />
20-40 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Hawkins, 1996)<br />
15-35 mg/kg TM IM, IV, SC q6-8h (Boothe, 1996)<br />
Hloramfenikol palmitat<br />
33-44 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)<br />
25-50 mg/kg TM PO bid (Carr, 1997)<br />
50 mg/cat PO q4-6h (Booffie, 1996)<br />
Hloramfenikol sukcinat<br />
10 mg/kg TM IM, IV q12h (Kinsell, 1986)<br />
50 mg/cat IM, IV, SC q4-6h (Boothe, 1996)<br />
Ciprofloksacin<br />
5,2 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996)<br />
5-15 mg/kg TM IV, PO bid (Boothe, 1996)<br />
Klindamicin (Klindamicin)<br />
11 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996)<br />
Doksiciklin<br />
5-10 mg/kg TM PO bid (Hawkins, 1996)<br />
Enrofloksacin<br />
2,5-5 mg/kg TM PO q12-24h (McKellar, 1996)<br />
2,5-5 mg/kg TM IM, SC kao udarna doza (McKellar, 1996)<br />
5 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)<br />
5 mg/kg TM IV bid (Hardie, 1995)<br />
Eritromicin<br />
11-22 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)<br />
Gentamicin<br />
4,4 mg/kg TM IM, SC q12h prvog dana, onda sid (Kinsell, 1986)<br />
2,2 mg/kg TM SC tid (Senior, 1996)<br />
6 mg/kg TM IV sid (Hardie, 1995)<br />
Grizeofulvin<br />
20 mg/kg TM PO sid u toku 6 sedmica, ili 140 mg/kg po jednom svake sedmice u toku 6 sedmica<br />
(Kinsell, 1986)<br />
Hetacilin<br />
25 mg/kg TM PO tid (Senior, 1996)<br />
Imipenem/cilastatin<br />
3-10 mg/kg TM IM, IV q6-8h (Boothe, 1996)<br />
2-7,5 mg/kg TM IM, IV tid (Boothe, 1996)<br />
Kanamicin<br />
5-7,5 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)<br />
5,5 mg/kg TM SC q12h (Kinsell, 1986)<br />
Ketokonazol<br />
10-20 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)<br />
Linkomicin<br />
22 mg/kg TM PO q12h ili 15 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)<br />
10 mg/kg TM IM q12h (Kinsell, 1986)<br />
11-22 mg/kg TM sporo IV u 5% glukozi ili normalnom fiziološkom rastvoru (Napomena: terapiju<br />
ne produžavati preko 12 dana, može da izazove pseudomembranski kolitis) (Kinsell, 1986)<br />
Marbofloksacin<br />
2 mg/kg TM PO, SC sid (McKellar, 1996)<br />
Metronidazol<br />
10 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)<br />
195
Minociklin<br />
5-12,5 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996)<br />
Neomicin<br />
11-15,5 mg/kg TM PO q6-24h (Kinsell, 1986)<br />
Nitrofurantoin<br />
2,2-4,4 mg/kg TM PO q8h sa hranom (Kinsell, 1986)<br />
Norfloksacin<br />
22 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996)<br />
Orbifloksacin<br />
2,5-5 mg/kg TM IM sid (McKellar, 1996)<br />
Oksitetraciklin<br />
20 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997)<br />
Penicilin<br />
Penicilinn G, prokain: 40,000 J/kg TM IM q24h (Kinsell, 1986)<br />
Sulfametazin<br />
50 mg/kg TM PO, IV q12h 12,5% rastvor (Kinsell, 1986)<br />
Tetraciklin<br />
22-55 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)<br />
22 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997)<br />
Tikarcilin<br />
75-100 mg/kg TM IV q6-8h (Boothe, 1996)<br />
Tobramicin<br />
2 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)<br />
Trimetoprim/sulfadijazin<br />
11 mg/kg TM sid (Kinsell, 1986)<br />
15 mg/kg TM IM, PO bid (Hawkins, 1996)<br />
Tilozin<br />
2,2-11 mg/kg TM IM q12-24h (ne mešati ni sa jednim drugim rastvorom) (Kinsell, 1986)<br />
22- 4 4 mg/kg TM dnevno, PO podeljeno na 3- 4 doze (Kinsell, 1986)<br />
ANALGETICI I SEDATIVI<br />
Acepromazin<br />
0,1-0,2 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986)<br />
1,1-2,2 mg/kg TM PO prn (Kinsell, 1986)<br />
Alfaksalon/alfadolon<br />
9 mg/kg TM IM (Flecknell, 1987)<br />
Antipirin<br />
100 mg/kg TM IM, IP, SC (Borchard et al., 1990)<br />
500 mg/kg TM PO (Borchard et al., 1990)<br />
Aspirin<br />
10 mg/kg TM PO q48h (Jenkins, 1987)<br />
Buprenorfin<br />
0,005-0,01 mg/kg TM SC, IM q12h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987)<br />
0,005-0,01 mg/kg TM IV, SC q8-12h (Flecknell, 1996)<br />
Butorfanol<br />
0,4 mg/kg TM SC q6h (Jenkins, 1987)<br />
0,22 mg/kg TM IM (Short, 1997)<br />
0,4-1,5 mg/kg TM PO q4-8h (Hansen, 1996)<br />
0,4 mg/kg TM SC q3-4h (Flecknell, 1996)<br />
196
Butorfanol i acepromazin (respektivno)<br />
0,1-0,4 mg/kg TM IM, IV i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995)<br />
Karprofen<br />
4 mg/kg TM IV, SC (Flecknell, 1996)<br />
Hlorpromazin<br />
1-2 mg/kg TM IV, IM q12h (Kinsell, 1986)<br />
Dijazepam<br />
1 mg/kg TM IV do maksimalnih 5 mg (Kinell, 1986)<br />
Fentanil<br />
25-µg flaster za telesnu masu veću od 3 kg (Hansen, 1996)<br />
Fluniksin<br />
1 mg/kg TM PO, IV q24h (Haskins, 1987)<br />
0,3 mg/kg TM IM (Kinsell, 1986)<br />
Ibuprofen<br />
5 mg/kg TM PO q24h (Haskins, 1987)<br />
Ketamin<br />
10-30 mg/kg TM IM, IV (Kinsell, 1986)<br />
Ketoprofen<br />
1-2 mg/kg TM IM, IV, SC sid (Hellyer i Gaynor, 1998)<br />
1 mg/kg TM PO posle prva 24 h koji slede injekciju (Hellyer i Gaynor, 1998)<br />
Meklofenaminska kiselina<br />
2,2 mg/kg TM PO q24h (Haskins, 1987)<br />
Medetomidin<br />
10-40 µg/kg TM W (Ko et al., 1997)<br />
40-80 µg/kg TM IM (Ko et al., 1997)<br />
Meperidin<br />
2-10 mg/kg TM SC, IM q2h (Jenkins, 1987)<br />
2-4 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986)<br />
Midazol i ketamin (respektivno)<br />
5-10 mg/kg TM IM i 0,2 mg/kg TM IM (Mama, 1998)<br />
Morfijum<br />
0,1 mg/kg TM SC, IM q4-6h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987)<br />
0,1 mg/kg TM IM, SC q6-7h; koristiti oprezno (Kinsell, 1986)<br />
Morfijum i acepromazin (respektivno)<br />
0,2-0,5 mg/kg TM IM i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995)<br />
Nalbufin<br />
1,5-3 mg/kg TM IV q3h (Flecknell, 1996)<br />
Oksimorfon<br />
0,4-1,5 mg/kg TM SC, IM, IV (Jenkins, 1987)<br />
0,2 mg/kg TM IM, IV, SC (Short, 1997)<br />
Oksimorfon i acepromazin (respektivno)<br />
0,05-0,15 mg/kg TM IM, IV i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995)<br />
Pentazocin<br />
2-3 mg/kg TM SC, IM, IV q4h (Jenkins, 1987)<br />
8 mg/kg TM IP q4h (Flecknell, 1985)<br />
1-3 mg/kg TM SC, IM, IV; IV trajanje 2-4 h (Kinsell, 1986)<br />
Pentobarbital natrijum<br />
2-4 mg/kg TM IV za sedaciju (Kinsell, 1986)<br />
197
Fenilbutazon<br />
15 mg/kg TM IV q8h (Haskins, 1987)<br />
10-14 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)<br />
Ksilazin<br />
1,1 mg/kg TM IV (Kinsell, 1986)<br />
2,2 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986)<br />
Hlorni hidrat<br />
300 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)<br />
Hloraloz<br />
75 mg/kg IV (Borchard et al., 1990)<br />
ANESTETICI<br />
Fentanil i metomidat (respektivno)<br />
0,02 mg/kg TM IM i 20 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)<br />
Ketamin i acepromazin (respektivno)<br />
20 mg/kg TM IM i 0,11 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)<br />
Ketamin i medetomidin (respektivno) (nije za veće hirurške zahvate)<br />
7 mg/kg TM IM i 80 µg/kg TM IM (Flecknell, 1996)<br />
2-3 mg/kg TM IV i 30-50 µg/kg TM IV (Ko et al., 1997)<br />
3-5 mg/kg TM IM i 40-80 µg/kg TM IM (Ko et al., 1997)<br />
Ketamin i midazol (respektivno)<br />
10 mg/kg TM IM i 0,2 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)<br />
Medetomidin i butorfanol (respektivno) (nije za veće hirurške zahvate)<br />
30-50 µg/kg TM IV i 0,1-0,2 mg/kg TM IV (Ko et al., 1997)<br />
40-80 µg/kg TM IM i 0,1-0,2 mg/kg TM IM (Ko et al., 1997)<br />
Metoksifluran<br />
3% da izazove; 0,5% inhalacijom za održavanje (Kinsell, 1986)<br />
Pentobarbital natrijum<br />
30 mg/kg IV za izazivanje anestezije (Kinsell, 1986)<br />
Safan (alfadolon i alfaksalon)<br />
9 mg/kg TM IV inicijalno, praćeno višestrukim dozama od 3 mg/kg TM IV, ako je potrebno za<br />
održanje anestezije (iz informacije o proizvodu)<br />
18 mg/kg TM IM inicijalno, praćeno višestrukim dozama od 3 mg/kg TM IV, ako je potrebno za<br />
održanje anestezije (iz informacije o proizvodu)<br />
Tiletamin/zolazepam<br />
7,5 mg/kg TM IM i 7,5 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)<br />
LEKOVI PROTIV PARAZITA<br />
Bunamidin<br />
25-50 mg/kg TM PO; jednokratna doza, daje se na prazan stomak (Kinsell, 1986)<br />
Dihlorvos<br />
11 mg/kg TM PO (Kinsell, 1986)<br />
Dietilkarbamazin<br />
55-110 mg/kg TM PO jednom, za askaride ponavljati 10-20 dana (Kinsell, 1986)<br />
Fenbendazol<br />
33 mg/kg TM PO sid tokom 5-7 dana (Kinsell, 1986)<br />
Ivermektin<br />
400 µg/kg TM SC (Clyde, 1996a)<br />
198
Metronidazol<br />
10 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)<br />
Piperazin (adipat i citrat)<br />
1,9 g/kg TM PO; ponoviti kroz 10-21 dana (Kinsell, 1986)<br />
OSTALI LEKOVI<br />
Acetilcistein<br />
140 mg/kg TM IV jednom, zatim ponavljati q6h 70 mg/kg TM IV ili PO do 7 tretmana (Kore,<br />
1997)<br />
Alkuronijum<br />
0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)<br />
Aloksan<br />
750 mg/kg TM PO (Borchard et al., 1990)<br />
Alprazolam<br />
0,1 mg/kg TM tid (Dodman, 1995)<br />
Aminofilin<br />
10 mg/kg TM IM, IV q8-12h: za IV primenu, rastvoriti u 10-20 ml fiziološkog rastvora ili 5%<br />
rastvoru dekstroze u vodi i ubrizgati polako (Kinsell, 1986)<br />
Amitriptilin<br />
5-10 mg ukupne doze PO (Borchard et al., 1990)<br />
2-4 mg/kg TM sid-tid (Dodman, 1995)<br />
0,5-1 mg/kg TM PO sid, bid (Shanley i Overall, 1995)<br />
Atenolol<br />
6,25-12,5 mg/kg TM PO q12-24h (Anonymous, 1994)<br />
Atipamezol<br />
0,3-0,5 mg/kg TM IV, SC (Flecknell, 1996)<br />
Atrakuronijum<br />
0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)<br />
0,2-0,25 mg/kg TM IV početna doza; 0,1-0,15 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995)<br />
0,25 mg/kg TM IV udarna doza praćena sa 3-8 µg/kg TM/min IV infuzijom (Lukasik, 1995)<br />
Atropin<br />
0,05 mg/kg TM IM, IV, SC q6h (Kinsell, 1986)<br />
Bretilijum<br />
15 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)<br />
Buspiron<br />
2-4 mg/kg TM PO bid (Dodman, 1995)<br />
0,5-1 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995)<br />
Katopril<br />
0,5-2 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994)<br />
Hlorpromazin<br />
1-2 mg/kg TM IV, IM q12h (Kinsell, 1986)<br />
Cisaprid<br />
0,1-1 mg/kg TM PO bid, tid (Washabau i Hall, 1997)<br />
Klomipramin<br />
1-1,5 mg/kg TM PO sid (Dodman, 1995)<br />
0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995)<br />
Deksametazon<br />
0,125-0,5 mg sid ili podeljen u doze IV, IM, PO (Kinsell, 1986)<br />
Deksametazon natrijum fosfat<br />
1-5 mg/kg TM polako IV (Schultz, 1989)<br />
199
Dietilstilbestrol<br />
0,05-0,1 mg dnevno PO (Kinsell, 1986)<br />
Diltiazem<br />
7,5 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994)<br />
Difenhidramin<br />
4 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)<br />
1,1 mg/kg TM IV (smatra se velikom dozom, Kinsell, 1986)<br />
Doksapram<br />
5-10 mg/kg TM IV; može da se ponovi posle 15-20 min (Kinsell, 1986)<br />
Edrofonijum<br />
0,5 mg/kg TM IV (Lukasik, 1995)<br />
Esmolol<br />
0,25-0,5 mg/kg TM IV sporo davati; 50-200 g/(kg min) infuzija (Anonymous, 1994)<br />
Fluoksetin<br />
0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995)<br />
Furosemid<br />
2 mg/kg TM IV q12h do maksimalne ukupne doze od 5 mg (Kinsell, 1986)<br />
2-4 mg/kg PO q8-12h (Kinsell, 1986)<br />
Galamin<br />
1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)<br />
Glikopirolat<br />
11 µg/kg ili 0,55 ml/10 kg TM IM<br />
Heparin<br />
1 mg/kg TM IV (Kinsell, 1986)<br />
Levalorfan<br />
Važi za svaku vrstu: dati 1 mg levalorfana (do maksimalnih 0,5 mg/kg TM) za svakih 50 mg datog<br />
morfijuma (Green, 1982)<br />
Metilprednizolon<br />
1 mg/kg TM IM sedmično (Kinsell, 1986)<br />
Metoklopramid<br />
0,2-0,5 mg/kg TM PO tid (Washabau i Hall, 1997)<br />
Mineralno ulje<br />
2-6 ml PO (Kinsell, 1986)<br />
Nalorfin<br />
1 mg/kg TM IM, IV, SC; ne više od 5 mg po dozi (Kinsell, 1986)<br />
Nalokson<br />
0,04 mg/kg TM IM, IV, SC (Short, 1997)<br />
Naltrekson<br />
2-4 mg/kg TM sid (Dodman, 1995)<br />
Neostigmin<br />
40-60 µg/kgTM IV (Lukasik, 1995)<br />
Omeprazol<br />
0,7 mg/kg TM PO sid (Washabau i Hall, 1997)<br />
Ne preporučuje se (Kore, 1997)<br />
Oksitocin<br />
5-10 J IM, IV, SC (Kinsell, 1986)<br />
200
Pankuronijum<br />
0,06 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)<br />
0,03-0,1 mg/kg TM IV početna doza; 0,015-0,05 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995)<br />
0,1 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)<br />
Prednizolon<br />
Za produženu primenu, 2-4 mg/kg TM PO qod (Kinsell, 1986)<br />
Za potiskivanje imuniteta, 3 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986)<br />
Za alergiju; 1 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986)<br />
NAPOMENA: prednizolon je prirodni metabolit prednizona, tako da su ova dva kortikosteroida<br />
praktično ista stvar, dakle ono što važi za prednizolon važi i za prednizon.<br />
Propranolol<br />
0,5-1 mg/kg TM PO tid (Jacobs, 1996)<br />
Ranitidin<br />
1-2 mg/kg TM IV, PO bid, tid (Washabau i Hall, 1997)<br />
1-2 mg/kg TM IM, PO bid, tid (Hall i Washabau, 1997)<br />
2,5 mg/kg TM IV bid (Kore, 1997)<br />
3,5 mg/kg TM PO bid (Kore, 1997)<br />
Sukcinilholin<br />
0,06 mg/kg TM putem neprekidne IV infuzije (Kinsell, 1986)<br />
Sukralfat<br />
250 mg na životinju PO bid, tid (Kore, 1997)<br />
Suksametonijum<br />
0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)<br />
Tubokurarin<br />
0,4 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)<br />
Vekuronijum<br />
0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)<br />
0,01-0,1 mg/kg TM IV početna doza; 0,005-0,04 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995)<br />
Vitamin B kompleks<br />
1-2 ml IM, IV, 1-2 puta nedeljno (Kinsell, 1986)<br />
Vitamin C<br />
100 mg/day PO (Kinsell, 1986)<br />
25-75 mg IM, IV, SC (Kinsell, 1986)<br />
100 mg PO q8h za zakišeljavanje urina (Kinsell, 1986)<br />
Vinstrol-V (Stanozolol)<br />
10-25 mg IM sedmično (Kinsell, 1986)<br />
201
SADRŽAJ<br />
PREDGOVOR.............................................................................................................1<br />
O POGLAVLJIMA.....................................................................................................................2<br />
UVOD........................................................................................................................7<br />
MAČKA......................................................................................................................................7<br />
ISTORIJA..................................................................................................................................7<br />
ANATOMIJA I OSOBINE.........................................................................................................8<br />
ISHRANA.................................................................................................................11<br />
HRANA KAO GORIVO..................................................................................................................11<br />
PROMENA ENERGIJE.................................................................................................................12<br />
DRUGE HRANLJIVE MATERIJE................................................................................................12<br />
BELANČEVINE.............................................................................................................................12<br />
MASTI............................................................................................................................................12<br />
UGLJENI HIDRATI......................................................................................................................13<br />
VLAKNA........................................................................................................................................13<br />
VITAMINI......................................................................................................................................13<br />
MINERALI....................................................................................................................................14<br />
NEKLASIFIKOVANE HRANLJIVE MATERIJE..........................................................................14<br />
POTREBE SVOJSTVENE MAČKAMA.........................................................................................14<br />
VODA.............................................................................................................................................15<br />
PRIRODNA ISHRANA..................................................................................................................15<br />
PRIRODNA ISHRANA MAČETA.................................................................................................16<br />
POSEBNI ZAHTEVI......................................................................................................................17<br />
DNEVNE POTREBE......................................................................................................................17<br />
FABRIČKI PROIZVEDENA HRANA............................................................................................19<br />
SVEŽA HRANA.............................................................................................................................20<br />
NEGA......................................................................................................................23<br />
PRIPREMITE SE ZA SVOG NOVOG LJUBIMCA..................................................................23<br />
KAKO KUĆU UČINITI BEZBEDNOM ZA MAČE ILI MAČKU...................................................23<br />
POTREPŠTINE NABAVITE NA VREME.....................................................................................24<br />
KORISTITE NOSILJKU ZA PREVOŽENJE MACE.....................................................................24<br />
KUĆNA ATMOSFERA MORA DA BUDE MIRNA.......................................................................24<br />
VAŠ NOVI ZAJEDNIČKI ŽIVOT............................................................................................25<br />
OSIGURAJTE DOMAĆINSTVO OD OTROVNIH MATERIJA....................................................25<br />
HRANA I VODA............................................................................................................................26<br />
VODA ZA PIĆE..............................................................................................................................27<br />
POSUDE........................................................................................................................................27<br />
SIMPTOMI DA JE MAČKA PROGUTALA STRANO TELO I ŠTA ČINITI..................................27<br />
MLEKO I MAČKE...................................................................................................................27<br />
PODSTICANJE APETITA.......................................................................................................28<br />
ZABAVA I IGRAČKE..............................................................................................................29<br />
PONAŠANJE...........................................................................................................................30<br />
UBACUJE OMILJENE IGRAČKE U POSUDU ZA HRANU ILI VODU.......................................31<br />
MESI VAS ŠAPAMA......................................................................................................................31<br />
IZNENADA ZAŠIŠTI KADA JE MAZITE.....................................................................................31<br />
LIŽE ILI ŽVAĆE FOTOGRAFIJE I PLASTIČNE KESE................................................................31<br />
ODLUČUJE DA SE IGRA SA VAMA U SRED NOĆI....................................................................31<br />
GREBE ŠAPAMA STAKLO NA PROZORIMA.............................................................................32<br />
„CVOKOĆE” ZUBIMA NA PTICE.................................................................................................32<br />
POKUŠAVA DA ZAKOPA POSUDU SA HRANOM.....................................................................32<br />
VIŠE VOLI VODU DIREKTNO IZ ČESME..................................................................................32<br />
TRLJA GLAVU O VAS ILI VAŠU OBUĆU....................................................................................32<br />
NAPADA VAM NOGE DOK PROLAZITE....................................................................................33<br />
ZAKOPAVA VAN KUTIJE SA PESKOM......................................................................................33<br />
POKUŠAVA DA SISA ODEĆU ILI PREDMETE..........................................................................33<br />
SAKUPLJA SITNE OKRUGLE PREDMETE I STAVLJA IH NA SIGURNO MESTO.................33<br />
NEPREKIDNO PRAVI BUKU ILI MJAUČE................................................................................34<br />
POLAKO ŽMIRKA NA VAS..........................................................................................................34<br />
202
UJEDA..........................................................................................................................................34<br />
VALJA SE NA LEĐIMA I POKAZUJE TRBUH...........................................................................34<br />
HRČE............................................................................................................................................34<br />
NJUŠI VAS....................................................................................................................................34<br />
MAČJA KOMUNIKACIJA......................................................................................................34<br />
PREDENJE.............................................................................................................................36<br />
PRVA POMOĆ.........................................................................................................................37<br />
PRIBOR ZA PRVU POMOĆ..........................................................................................................38<br />
KAKO DAVATI LEKOVE..............................................................................................................38<br />
ZNACI UPOZORENJA (NA MOGUĆU BOLEST)..................................................................39<br />
VEŠTAČKO DISANJE I KARDIO-PULMONARNO OŽIVLJAVANJE.................................40<br />
TROVANJE.............................................................................................................................43<br />
ZADAVLJIVANJE...................................................................................................................45<br />
AGRESIVNOST.......................................................................................................................45<br />
DOMINACIJA / HIJERARHIJA KOD MAČAKA...................................................................47<br />
TERITORIJA..........................................................................................................................48<br />
SPORNA KUTIJA SA PESKOM (NEPRIKLADNO PRAŽNJENJE)......................................49<br />
OBELEŽAVANJE....................................................................................................................50<br />
PRSKANJE URINOM.............................................................................................................51<br />
GREBANJE.............................................................................................................................52<br />
TRUDNOĆA............................................................................................................................53<br />
POROĐAJ...............................................................................................................................54<br />
MAJUŠNI MAČIĆI (STARATELJSKA BRIGA).....................................................................57<br />
MATERIJALI KOJI SU VAM POTREBNI....................................................................................58<br />
PRAVLJENJE INKUBATORA (LEGLA U KUTIJI)....................................................................58<br />
HRANJENJE POMOĆU BOČICE.................................................................................................59<br />
PODSTICANJE PRAŽNJENJA....................................................................................................59<br />
DIJAREJA / KONSTIPACIJA......................................................................................................60<br />
HRANJENJE KROZ CREVO........................................................................................................60<br />
UVOĐENJE ČVRSTE HRANE......................................................................................................61<br />
DRUGE PREPORUKE...................................................................................................................61<br />
RAZVITAK MAČETA..............................................................................................................61<br />
VAKCINISANJE I ČIŠĆENJE OD PARAZITA.......................................................................63<br />
STERILIZACIJA.....................................................................................................................64<br />
KORISTI OD STERILIZACIJE VAŠE MAČKE.............................................................................64<br />
STERILIZACIJA ŽENKI..............................................................................................................65<br />
STERILIZACIJA MUŽJAKA.........................................................................................................65<br />
STERILIZACIJA PROTIV VASEKTOMIJE..................................................................................65<br />
KOJI UZRAST JE NAJBOLJI ZA STERILIZACIJU?...................................................................65<br />
JOŠ RAZLOGA ZA STERILIZACIJU............................................................................................66<br />
NOVE TEHNOLOGIJE.................................................................................................................66<br />
PERUT....................................................................................................................................66<br />
PROBLEMI SA ZUBIMA........................................................................................................67<br />
STRES.....................................................................................................................................68<br />
TRAVA....................................................................................................................................68<br />
MACINA MENTA...................................................................................................................69<br />
NOSILJKE..............................................................................................................................69<br />
KREVETIĆI ZA MAČKE.........................................................................................................69<br />
OGRLICE................................................................................................................................70<br />
TEHNIKE ODVRAĆANJA......................................................................................................70<br />
KAKO ODABRATI VETERINARA..........................................................................................71<br />
ZNACI UPOZORENJA............................................................................................................72<br />
ALERGIJE NA MAČKE..........................................................................................................73<br />
TIPOVI ALERGENA.....................................................................................................................74<br />
ZOONOZE...............................................................................................................................76<br />
GLJIVIČNE INFEKCIJE...............................................................................................................77<br />
BAKTERIJSKE INFEKCIJE..........................................................................................................77<br />
PROTOZOE...................................................................................................................................78<br />
MIKOBAKTERIJE........................................................................................................................79<br />
VIRUSI..........................................................................................................................................79<br />
SPOLJAŠNJI PARAZITI..............................................................................................................80<br />
CREVNI PARAZITI......................................................................................................................80<br />
203
SLOBODNJAK ILI KUĆNA MAČKA?....................................................................................81<br />
KAKO ODREDITI POL MAČETA...........................................................................................82<br />
KAKO ODREDITI STAROST MAČETA.................................................................................83<br />
POREĐENJE STAROSTI MAČKE I ČOVEKA.......................................................................83<br />
MALE ZANIMLJIVOSTI........................................................................................................83<br />
BUVE I KRPELJI.....................................................................................................85<br />
BUVE.......................................................................................................................................85<br />
ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOŠENJE BOLESTI.....................................................85<br />
PREVENCIJA PREVENCIJA PREVENCIJA............................................................................89<br />
KRPELJI.................................................................................................................................90<br />
ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOŠENJE BOLESTI.....................................................90<br />
SASTOJCI U PROIZVODIMA ZA KONTROLU BUVA I KRPELJA......................................91<br />
CREVNI PARAZITI..................................................................................................97<br />
NEMATODE............................................................................................................................97<br />
VALJKASTE GLISTE....................................................................................................................98<br />
KUKIČASTE GLISTE...................................................................................................................101<br />
KONČASTE GLISTE...................................................................................................................103<br />
BIČASTE GLISTE........................................................................................................................104<br />
TRIHINELA................................................................................................................................105<br />
CESTODE..............................................................................................................................106<br />
PSEĆA PANTLJIČARA...............................................................................................................106<br />
VRSTE TENIJA...........................................................................................................................107<br />
EHINOKOKUS............................................................................................................................108<br />
DEVERIKINA PANTLJIČARA...................................................................................................109<br />
PROTOZOE...........................................................................................................................110<br />
KOKCIDIJA.................................................................................................................................110<br />
ĐARDIJA......................................................................................................................................111<br />
TOKSOPLAZMA..........................................................................................................................114<br />
MANJE ZNAČAJNI PARAZITI.............................................................................................116<br />
GNATOSTOMA............................................................................................................................116<br />
FIZALOPTERA............................................................................................................................117<br />
ČIŠĆENJE OD PARAZITA.....................................................................................................117<br />
KOLIKO ČESTO...........................................................................................................................117<br />
PREPARATI ZA ORALNI TRETMAN CREVNIH PARAZITA....................................................118<br />
KRV, LIMFNI I IMUNI SISTEM..............................................................................119<br />
LIMFNI SISTEM...................................................................................................................119<br />
IMUNI SISTEM.....................................................................................................................119<br />
DVA FUNKCIONALNA DELA IMUNOG SISTEMA...................................................................119<br />
ĆELIJE IMUNOG SISTEMA......................................................................................................120<br />
IMUNI ODGOVOR......................................................................................................................121<br />
DVA NAČINA DA SE STEKNE IMUNITET - AKTIVNI I PASIVNI -........................................122<br />
ABNORMALNOSTI IMUNOG SISTEMA...................................................................................123<br />
ZAKLJUČAK................................................................................................................................124<br />
KRV I ANALIZE KRVI..........................................................................................................124<br />
SASTOJCI KRVI..........................................................................................................................124<br />
NORMALNE HEMATOLOŠKE VREDNOSTI KOD PASA I MAČAKA *...................................127<br />
BIOHEMIJSKE ANALIZE...........................................................................................................127<br />
BIOHEMIJSKE ANALIZE -NORMALNE VREDNOSTI-...........................................................130<br />
BOLESTI................................................................................................................131<br />
BAKTERIJE.................................................................................................................................131<br />
PROTOZOE..................................................................................................................................131<br />
VIRUSI........................................................................................................................................132<br />
ALERGIJE KOD MAČAKA...................................................................................................132<br />
ANEMIJA..............................................................................................................................133<br />
ARTRITIS..............................................................................................................................135<br />
ASTMA..................................................................................................................................135<br />
BESNILO...............................................................................................................................136<br />
BOLESTI JETRE...................................................................................................................137<br />
BRONHITIS..........................................................................................................................139<br />
BUBREŽNE BOLESTI..........................................................................................................140<br />
AKUTNO OTKAZIVANJE BUBREGA........................................................................................140<br />
HRONIČNO OTKAZIVANJE BUBREGA....................................................................................141<br />
204
GASTRITIS............................................................................................................................142<br />
GINGIVITIS..........................................................................................................................143<br />
GOJAZNOST.........................................................................................................................144<br />
DERMATITIS........................................................................................................................145<br />
DERMATOFITOZA...............................................................................................................146<br />
DEHIDRACIJA......................................................................................................................147<br />
DIJABETES...........................................................................................................................148<br />
DIJAREJA.............................................................................................................................149<br />
ENDOKRINA ALOPECIJA...................................................................................................150<br />
ŽELUDAČNI POREMEĆAJI.................................................................................................150<br />
ZAPALJENJE GRLA I KRAJNIKA........................................................................................151<br />
ZAPALJENJE PLUĆA............................................................................................................151<br />
ZAPALJENJE ORGANA ZA VARENJE................................................................................152<br />
INFEKCIJE UHA..................................................................................................................154<br />
INFEKCIJE GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA..........................................................154<br />
KATARAKTA.........................................................................................................................155<br />
KOLITIS................................................................................................................................156<br />
KONJUNKTIVITIS................................................................................................................156<br />
KONSTIPACIJA.....................................................................................................................157<br />
MAČJA VIRUSNA LEUKEMIJA..........................................................................................158<br />
MAČJI VIRUS GUBITKA IMUNITETA (MAČJI AIDS)......................................................160<br />
MAČJI INFEKTIVNI PERITONITIS.....................................................................................161<br />
MAČJI UROLOŠKI SINDROM.............................................................................................163<br />
CISTITIS......................................................................................................................................165<br />
URETRITIS.................................................................................................................................166<br />
NEKONTROLISANO URINIRANJE....................................................................................166<br />
OČNI HERPES......................................................................................................................167<br />
PADAVICA............................................................................................................................168<br />
PANKREATITIS....................................................................................................................169<br />
PANLEUKOPENIJA..............................................................................................................170<br />
PROBLEMI SA ANALNIM ŽLEZDAMA...............................................................................171<br />
RAK........................................................................................................................................172<br />
SRČANA OBOLJENJA..........................................................................................................173<br />
UŠNI ŠUGARAC....................................................................................................................174<br />
HIPERTIROIDIZAM.............................................................................................................175<br />
HIPOTIROIDIZAM...............................................................................................................176<br />
HLAMIDIOZA.......................................................................................................................176<br />
HORNEROV SINDROM.......................................................................................................178<br />
ČIR.........................................................................................................................................178<br />
ZNACI UPOZORENJA..........................................................................................................179<br />
LEKOVI..................................................................................................................181<br />
ANTIBIOTICI........................................................................................................................181<br />
AMINOPENICILINI (AMPICILIN, AMOKSICILIN)..................................................................181<br />
CEFALOSPORINI.......................................................................................................................183<br />
ENROFLOKSACIN.....................................................................................................................184<br />
ERITROMICIN............................................................................................................................185<br />
PENICILINI PROŠIRENOG SPEKTRA......................................................................................186<br />
GENTAMICIN.............................................................................................................................188<br />
KANAMICIN...............................................................................................................................189<br />
TETRACIKLIN ANTIBIOTICI (VIBRAMICIN, TERAMICIN)...................................................190<br />
DOZIRANJE POJEDINIH LEKOVA....................................................................................192<br />
LEKOVI PROTIV INFEKCIJA....................................................................................................192<br />
ANALGETICI I SEDATIVI..........................................................................................................194<br />
ANESTETICI...............................................................................................................................196<br />
LEKOVI PROTIV PARAZITA......................................................................................................196<br />
OSTALI LEKOVI.........................................................................................................................197<br />
205
Change language