11.01.2013 Views

studija slučaja o kapacitetima za lokalni ekonomski razvoj - F@M

studija slučaja o kapacitetima za lokalni ekonomski razvoj - F@M

studija slučaja o kapacitetima za lokalni ekonomski razvoj - F@M

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

STUDIJA SLUČAJA O KAPACITETIMA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U<br />

OPŠTINAMA ISTOČNE I CENTRALNE SRBIJE<br />

A CASE STUDY ON CAPACITIES FOR LOCAL ECONOMIC DEVELOPMENT IN<br />

MUNICIPALITIES OF EASTERN AND CENTRAL SERBIA<br />

MILAN VEMIĆ<br />

Fakultet <strong>za</strong> menadžment, Novi Sad<br />

SNEŽANA UROŠEVIĆ<br />

Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru<br />

Rezime: Tema ovog rada je anali<strong>za</strong> specifičnih ključnih oblasti <strong>za</strong> uspeh i opstanak istraživanih opština iz istočne i<br />

centralne Srbije što predstavlja uvod u jedno šire istraživanje o loklanom ekonomskom <strong>razvoj</strong>u koje su autori <strong>za</strong>počeli u<br />

ovom delu Srbije. Ključni kriterterijumi <strong>za</strong> uspeh i opstanak istraživanih opština iz istočne i centralne Srbije koje su<br />

autori proučili <strong>za</strong> ovu studiju <strong>slučaja</strong> odnose se na <strong>razvoj</strong>nu analizu, ulogu MSP, inkubatore, klastere, menadžment i<br />

kontrolu privrednog <strong>razvoj</strong>a, upravljanje privrednim aktivnostima i finansiranje privrednog rasta. Istovremeno,<br />

kriterijumi koji se odnose na ocenu kapaciteta <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> koje su autori ovom prilikom obuhvatili<br />

podrazumevaju planiranje i kontrolu lokalnog ekononskog <strong>razvoj</strong>a, analizu i upravljanje <strong>lokalni</strong>m ekononskim<br />

<strong>razvoj</strong>em, i finansiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />

Ključne reči: Lokalni ekonomnski <strong>razvoj</strong>, opštine, kapaciteti, ocena.<br />

Abstract: This case study is dedicated to the analysis of specific areas for the success and survival of researched<br />

municipalities in eastern and central Serbia. This paper represents an introduction into a broaderpresentation of our<br />

research on local economic development that was performed in this part of Serbia. The key criteria for success and<br />

survival of researched municipalities in eastern and central Serbia relate to development analysis, role of SMEs,<br />

incubators, clusters, management and control of of economic activities and financing of economic growth. At the same<br />

time, the criteria used by authotrs to evaluate the capacities for local economic development include planning and<br />

control of local economic dveelopment, analysis and management of local economic develolpment and financing of<br />

local economic development.<br />

Key words: Local economic development, municipalities, capacities.<br />

1. UVOD<br />

Na osnovu teorije sistema i u skladu sa sistemskim<br />

pristupom <strong>razvoj</strong>u [1], <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> je prema<br />

našem razumevanju pre svega podskup lokalnog i<br />

regionalog društveno-ekonomskog <strong>razvoj</strong>a. Između<br />

elemenata <strong>za</strong> izvođenje <strong>lokalni</strong>h i opštinskih <strong>razvoj</strong>nih<br />

aktivnosti postoji interakcija resursa, pre svega<br />

finansijskih i ljudskih. To je istovremeno i proces putem<br />

kojeg akteri u okviru naših <strong>za</strong>jednica - rade <strong>za</strong>jedno sa<br />

partnerima iz javnosti, poslovnog i nevladinog sektora, sa<br />

ciljem stvaranja boljih uslova <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> rast i<br />

stvaranje radnih mesta u ovim sredinama. Putem ovog<br />

procesa oni treba da uspostavljaju i održavaju dinamičnu<br />

preduzetničku kulturu i stvaraju novu <strong>za</strong>jednicu i<br />

poslovno blagostanje u cilju poboljšanja kvaliteta života<br />

<strong>za</strong> sve u lokalnoj sredini što je i bila prva motivacija <strong>za</strong><br />

istraživanje koje su autori sproveli. Druga polazna<br />

pretpostavka istraživanja je bila da je celokupan korpus<br />

lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a veoma značajan <strong>za</strong><br />

istraživane opštine u Srbiji i da su istovremeno kapaciteti<br />

ovih <strong>lokalni</strong>h <strong>za</strong>jednica još uvek na niskom nivou <strong>za</strong> ovaj<br />

pristup.<br />

2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA<br />

U okviru ove studije <strong>slučaja</strong> a radi modeliranja lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a u Srbiji odabrana je grupa od 9<br />

opština Istočne i Centralne Srbije (Bor, Zaječar,<br />

Knjaževac, Soko Banja, Kladovo, Požarevac, Jagodina,<br />

Paraćin i opštine sa teritoriji grada Niša) koje prema<br />

zvaničnoj statistici <strong>za</strong>ostaju u privrednom <strong>razvoj</strong>u [2].<br />

Autori su ovu test-monitoring grupu proučavali u periodu<br />

mart-juni 2009.<br />

Dva osnovna cilja ovog istraživanja su sledeća:<br />

1. istražiti i prika<strong>za</strong>ti uticaje ključnih kriterijuma na<br />

<strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u manje razvijenim<br />

opštinama centralne i istočne Srbije,


2. istražiti i prika<strong>za</strong>ti trenutne kapacitete <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />

<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u manje razvijenim opštinama<br />

centralne i istočne Srbije.<br />

U ovom proučavanju korišćene su sledeće grupe ključnih<br />

kriterijuma:<br />

1. Značaj specifičnih ključnih oblasti <strong>za</strong> uspeh i<br />

opstanak istraživanih opština,<br />

2. Ocena kapaciteta opština <strong>za</strong> upravljanje, planiranje,<br />

finansiranje, praćenje i umrežavanje lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a,<br />

3. Specifična područja u kojim istraživane opštine žele<br />

edukaciju,<br />

4. Stepen prepoznatljivosti inkubatora, fondova,<br />

klastera, udruženja i <strong>za</strong>druga,<br />

5. Uloga pojedinih modula <strong>za</strong> edukaciju u funkciji<br />

<strong>razvoj</strong>a privatnog sektora,<br />

6. Raspoloživost potrebnih resursa uključujući i ljudske<br />

resurse <strong>za</strong> edukaciju,<br />

7. Uticaj kvaliteta odnosa unutar pojedinih opština na<br />

<strong>lokalni</strong> <strong>razvoj</strong>.<br />

8. Identifikovani ključni projekti lokalnog ekonomskog<br />

<strong>razvoj</strong>a umrežavanje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />

U okviru ove specifične studije <strong>slučaja</strong>[7] autori prikazuju<br />

rezulatate svojih istraživanja iz uvodnog dela koji se<br />

odnosi na prve dve grupe kriterijuma: razmatranje<br />

ključnih oblasti <strong>za</strong> uspeh i opstanak istraživanih opština i<br />

ocenu kapaciteta opština <strong>za</strong> upravljanje, planiranje,<br />

finansiranje, praćenje i umrežavanje lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a. Preostali rezultati istraživanja će<br />

biti prika<strong>za</strong>ni u sukcesivnim usko fokusiranim <strong>studija</strong>ma<br />

<strong>slučaja</strong>.<br />

3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA<br />

Autori su obavili deskriptivno istraživanje i analizu<br />

stručne literature zbog istraživanja lokalnog ekononskog<br />

<strong>razvoj</strong>a u Srbiji. Takođe, anali<strong>za</strong> sadržaja je kao metod<br />

odabrana u istraživanju dostignutog nivoa primene<br />

savremenih metoda lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a. Pri<br />

tome, vršili su odgovarajuća analizu dokumentacije,<br />

planova <strong>razvoj</strong>a, saopštenja i radova sa stručnih skupova.<br />

Druga korišćena metoda je “anketa”. Anketiranjem putem<br />

posebnih upitnika konstruisanih <strong>za</strong> potrebe istraživanja,<br />

prikupili su se relevantni podaci o značaju i stepenu<br />

stepenu lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a, kao i podaci o<br />

dostignutom nivou primene u odabranim opštinama<br />

istočne i centralne Srbije. Podaci su se <strong>za</strong>tim na<br />

odgovarajući način statistički obradili.<br />

Deskriptivna statistika je rađena je softverskim paketom<br />

SPSS. U okviru deskriptivne statistike, izračunati su<br />

standardni statistički parametri (medijana, standardna<br />

devijacija i kvartilna raspodela). Deskriptivana statistika<br />

je rađena <strong>za</strong> svaku grupu pitanja posebno.<br />

U pogledu strukture ispitanika, najveći broj anketiranih su<br />

ženskog pola, njih 41 ili (70,69%), od ukupnog broja<br />

ispitanika 58, dok su muškarci <strong>za</strong>stupljeni sa (29,31%) u<br />

uzorku tj. samo 17 ispitanika. Kada se radi o drugom<br />

demografskom poka<strong>za</strong>telju, starosnoj strukturi, najveći<br />

broj ispitanika se nalazi u starosnoj dobi od 30-39 godina<br />

(36,2%), <strong>za</strong>tim slede ispitanici između 40-49 godina<br />

(25,86%) i između 20-29 godina (22,41%), a između<br />

50-59 godina (13,8%) i preko 60 godina samo jedan<br />

ispitanik ili 1,73%.<br />

Većina ispitanika njih 45 ili 77,58% je sa visokom<br />

stručnom spremom, 5 ispitanika (8,62%) je sa višom<br />

stučnom spremom, 7 ispitanika (12,06%) je sa srednjom<br />

stručnom spremom, a samo jedan ispitanik (1,73%) je sa<br />

<strong>za</strong>vršenom magistraturom. Kada se radi o obrazovnim<br />

profilima ispitanika najveći broj ispitanika čine<br />

diplomirani ekonomisti (48,27%), <strong>za</strong>tim slede diplomirani<br />

pravnici (13,8%), i diplomirani menadžeri (13,8%),<br />

diplomirani inženjeri sa (3,44%) i ostali profili sa 20,<br />

69%.<br />

Kada se radi o poziciji ispitanika u organi<strong>za</strong>ciji, najveći<br />

broj ispitanika (25,56%) su stručni saradnici u opštinskoj<br />

upravi, <strong>za</strong>tim (18,97%) stručni saradnici <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSP,<br />

(12,06%) načelnici odeljenja u opštinskoj upravi,<br />

savetnici i viši savetnici (10,34%), i ostali (rukovodioci<br />

odeljenja <strong>za</strong> privredu, poreski inspektori, direktori sektora<br />

<strong>za</strong> budžet, direktori inkubator centra, saradnici u<br />

Nacionalnoj službi <strong>za</strong> <strong>za</strong>pošljavanje itd.).<br />

Uočavamo da je skoro polovina ispitanika iz različitih<br />

struktura opštinske uprave i da ogromna većina ima<br />

visoku stručnu spremu. Autori <strong>za</strong>to u celini <strong>za</strong>ključuju da<br />

su kvalifikaciona struktura i profesionalna orientacija<br />

ispitanika adekvatni <strong>za</strong> ovo istraživanje i da su<br />

obezbeđeni kompetentni odgovori koji u stvari potvrđuju<br />

polazne pretpostavke istraživanja što će se eksplicitno<br />

videti u našem kasnijem izlaganju. Sada slede pojedinačni<br />

rezultati istraživanja do kojih su autori došli.<br />

4. OCENA ZNAČAJA SPECIFIČNIH<br />

KLJUČNIH OBLASTI ZA USPEH I<br />

OPSTANAK ISTRAŽIVANIH OPŠTINA<br />

Ukupni rezultati <strong>za</strong> prvu grupu pitanja dati su u sledećoj<br />

tabeli:


Tabela 1. Ukupni rezultati <strong>za</strong> prvu grupu pitanja<br />

N<br />

Std. Error of Mean<br />

Median<br />

Std. Deviation<br />

Minimum<br />

Maximum<br />

Percentiles<br />

Valid<br />

Missing<br />

25<br />

50<br />

75<br />

V1.1.<br />

Razvojna_<br />

V1.2.Razvoj _<br />

malih_i_<br />

srednjih_<br />

Statistics<br />

Prema pojedinačnim kriterijumima istraživanja autori su<br />

došli do sledećih ključnih nala<strong>za</strong> i rezultata.<br />

4.1. Ocena značaja <strong>razvoj</strong>ne analize lokalnog nivoa<br />

<strong>razvoj</strong>a<br />

Pored kontrole, organizovanja i vođenja anali<strong>za</strong> kao<br />

pretpostavka uspešnog upravljanja je centralni deo nauke<br />

o menadžmentu [3]. Ovo je autore motivisalo da <strong>za</strong>počnu<br />

svoje istraživanje u menadžmentu lokalnog ekonomskog<br />

<strong>razvoj</strong>a sa ovim kriterijumom.<br />

Frequency<br />

Valid<br />

30<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

1.00<br />

Tabela 2. Razvojna anali<strong>za</strong><br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

1 1.7 1.7 1.7<br />

1 1.7 1.7 3.4<br />

15 25.9 25.9 29.3<br />

13 22.4 22.4 51.7<br />

28 48.3 48.3 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

2.00 3.00 4.00<br />

Razvojna anali<strong>za</strong><br />

5.00<br />

V1.3.Razvoj _<br />

V1.4.Razvoj _<br />

V1.5.<br />

Menadzment_<br />

i_kontrola_<br />

privrednog_<br />

V1.6.<br />

Finansiranje_<br />

privrednog_<br />

V1.7.<br />

Upravljanje_<br />

privrednim_<br />

anali<strong>za</strong> preduzeca klastera inkubatora <strong>razvoj</strong>a<br />

ras ta aktivnostima<br />

58 58 58 58 58 58 58<br />

0 0 0 0 0 0 0<br />

.12886 .11338 .14912 .14458 .12983 .12300 .13464<br />

4.0000 5.0000 4.0000 4.0000 4.0000 4.5000 4.0000<br />

.98138 .86349 1.13568 1.10106 .98874 .93675 1.02539<br />

1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 2.00<br />

5.00 5.00 5.00 5.00 5.00 5.00 5.00<br />

3.0000 4.0000 3.7500 3.0000 3.7500 4.0000 3.0000<br />

4.0000 5.0000 4.0000 4.0000 4.0000 4.5000 4.0000<br />

5.0000 5.0000 4.2500 4.0000 5.0000 5.0000 5.0000<br />

6.00<br />

Slika1. Razvojna anali<strong>za</strong><br />

Mean = 4.1379<br />

Std. Dev. = 0.98138<br />

N = 58<br />

Očigledno je da je 28 od 58 ispitanika (48,3%) ocenilo<br />

kriterijum <strong>razvoj</strong>ne analize sa najvišom ocenom (5) i da je<br />

dodatnih 13 ispitanika (22,4%) dalo ocenu četiri (4) što<br />

kumulativno predstavlja 70,7% i ukazuje na to koliko je<br />

kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u<br />

opštinama.<br />

4.2. Ocena značaja uloge malih i srednjih preduzeća<br />

na lokalnom nivou<br />

Sektor malih i srednjih preduzeća igra veoma važnu ulogu<br />

u <strong>razvoj</strong>u domaće ekonomije. Najveći deo preduzeća koja<br />

posluju na tržištu Republike Srbije se prema zvaničnim<br />

poka<strong>za</strong>teljima svrstavaju u grupu malih i srednjih<br />

preduzeća (MSP).<br />

Ova činjenica predstavlja osnovni razlog zbog kog su<br />

autori odabrali ovaj segment privrednog <strong>razvoj</strong>a u svojoj<br />

analizi. Naime, u Republici Srbiji mala i srednja<br />

preduzeća učestvuju u ukupnom broju preduzeća sa<br />

99,8%, sa 65,5% u <strong>za</strong>poslenosti, sa 67,6% u prometu, sa<br />

oko 36% u bruto domaćem proizvodu. U ukupnom izvozu<br />

sektor MSP učestvuje sa 50,2%, u uvozu sa 64% i sa<br />

51,2% u investicijama u nefinansijskom sektoru. Mikro<br />

preduzeća (skladu sa Eurostat standardima do 9<br />

<strong>za</strong>poslenih) dominiraju u sektoru MSP sa učešćem od<br />

95,6% ukupnog broja i <strong>za</strong>pošljavaju čak 50% ukupnog<br />

broja <strong>za</strong>poslenih [4].<br />

Razvoj sektora MSP može u značajnoj meri da utiče na<br />

unapređenje konkurentske sposobnosti nacionalne<br />

ekonomije. Delujući inovativno MSP fleksibilno razvijaju<br />

tržište, a u nekim slučajevima i vrše revolucionisanje<br />

postojećih delova tržišta. Najznačajnija uloga sektora<br />

MSP treba da se ogleda u <strong>razvoj</strong>u konkuretnosti na nivou<br />

nacionalne ekonomije u funkcija unapređenja<br />

međunarodnog poslovanja domaće privrede. Razvoj<br />

sektora MSP, kao i agencija <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSP predstavlja<br />

jedan od bitnih prioriteta domaće ekonomije [8] što i<br />

sledeći rezultati istraživanja nepobitno potvrđuju.<br />

Valid<br />

Tabela 3. Razvoj malih i srednjih preduzeća<br />

1.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

1 1.7 1.7 1.7<br />

8 13.8 13.8 15.5<br />

9 15.5 15.5 31.0<br />

40 69.0 69.0 100.0<br />

58 100.0 100.0


Frequency<br />

40<br />

30<br />

20<br />

10<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

Razvoj malih i srednjih preduzeca<br />

5.00<br />

6.00<br />

Mean = 4.50<br />

Std. Dev. = 0.86349<br />

N = 58<br />

Slika 2. Razvoj malih i srednjih preduzeća<br />

Empirijski podaci pokazuju je da je 40 od 58 ispitanika<br />

(69%) ocenilo <strong>razvoj</strong> malih i srednjih preduzeća sa<br />

najvišom ocenom (5) i da je dodatnih 9 ispitanika (15,5%)<br />

dalo ocenu četiri (4) što kumulativno predstavlja 84,5% te<br />

ukazuje na to koliko je kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />

<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />

4.3. Ocena značaja uloge i značaja klastera na<br />

lokalnom nivou<br />

Jedan od značajnih oblika povezivanja i podrške <strong>razvoj</strong>u<br />

malih i srednjih preduzeća jesu klasteri. Klasteri su<br />

poka<strong>za</strong>li svoju delotvornost tek osamdesetih godine u<br />

Italiji, kao i tokom devetesetih u SAD u domenu <strong>razvoj</strong>a<br />

visokih tehnologija. Klaster predstavlja geografski<br />

omeđenu koncetraciju sličnih ili komplementarnih biznisa<br />

sa aktivnim kanalima <strong>za</strong> poslovne transakcije,<br />

komunikacije i saradnju[26]. Klasteri predstavljaju jedan<br />

od mogućih odgovora procesu globali<strong>za</strong>cije i<br />

neujednačenom regionalnom rastu i <strong>razvoj</strong>u. Razvijanje<br />

modela klastera na loklanom nivou u okviru nacionalne<br />

ekonomije predstavlja značajan impuls sveobuhvatnijem i<br />

intezivnijem <strong>razvoj</strong>u sektora MSP i privatnog kapitala,<br />

kao i produktivnijem <strong>za</strong>pošljavanju. Sa ovim stavom se<br />

slaže velika većina ispitanika u našem istraživanju što se<br />

uočava iz priložene statističke analize.<br />

Valid<br />

1.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Tabela 4: Razvoj klastera<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

6 10.3 10.3 10.3<br />

8 13.8 13.8 24.1<br />

30 51.7 51.7 75.9<br />

14 24.1 24.1 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

Frequency<br />

30<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00 3.00 4.00<br />

Razvoj klastera<br />

5.00<br />

6.00<br />

Slika 3. Razvoj klastera<br />

Mean = 3.7931<br />

Std. Dev. = 1.13568<br />

N = 58<br />

Naime, kada su u pitanju klasteri 14 od 58 ispitanika<br />

(24,1%) je ocenilo ovaj sektor sa najvišom ocenom (5) a<br />

dodatnih 30 ispitanika (51,7) je dalo ocenu četiri (4) što<br />

kumulativno predstavlja 75,8% te ukazuje na to koliko je<br />

kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong>.<br />

4.4. Ocena značaja uloge poslovnih inkubatora na<br />

lokalnom nivou<br />

Poslovni inkubator predstavlja jednu vrstu poslovnong<br />

centra koji obuhvata sve one segmente koji su neophodni<br />

preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima koji<br />

<strong>za</strong>počinju i razvijaju poslovanje u ranim fa<strong>za</strong>ma[12].<br />

Poslovni inkubatori su institucije, koje su dosta raširene u<br />

zemljama u tranziciji i <strong>za</strong>to postaju i <strong>za</strong>nimljivi našim<br />

preduzećima, kojima su osim hroničnog nedostatka<br />

finansija, neophodna i nova znanja i infomacije.<br />

Cilj poslovnih inkubatora je pomoć i podrška <strong>razvoj</strong>u<br />

preduzetništva kao pravca <strong>razvoj</strong>a privrede kroz<br />

formiranje institucionalne podrške <strong>razvoj</strong>u malih i<br />

srednjih preduzeća u cilju smanjenja ne<strong>za</strong>poslenosti na<br />

teritoriji opštine čime će se doprineti održivom,<br />

<strong>ekonomski</strong>, ekološki i demografski uravnoteženom<br />

opštinskom <strong>razvoj</strong>u, računajući na efiksno povezivanje sa<br />

većim centrima i tržištima, i na taj način stanovnicima<br />

obezbediti povoljniji kulturni, socijalni i <strong>ekonomski</strong><br />

uslovi <strong>za</strong> život i rad.<br />

Inkubatori <strong>za</strong> svoj cilj imaju i stimulisanje novih<br />

preduzeća, posebno u segmentima finansija, marketinga,<br />

prodaje i sličnih segmenta neophodnih <strong>za</strong> njihovo<br />

poslovanje u ranoj fazi <strong>razvoj</strong>a. Pomoć se ogleda i u<br />

različitim oblicima obuke <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene u MSP [5]. Iako<br />

još nisu potpuno <strong>za</strong>živeli, proteklih godina inkubatori su<br />

postali veoma popularni u Srbiji što potrđuje i mišljenje<br />

anketiranih lica u našem istraživanju.<br />

Tabela 5. Razvoj inkubatora<br />

Valid<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

5 8.6 8.6 8.6<br />

4 6.9 6.9 15.5<br />

6 10.3 10.3 25.9<br />

34 58.6 58.6 84.5<br />

9 15.5 15.5 100.0<br />

58 100.0 100.0


Frequency<br />

40<br />

30<br />

20<br />

10<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

Razvoj inkubatora<br />

Slika 4. Razvoj inkubatora<br />

5.00<br />

6.00<br />

Mean = 3.6552<br />

Std. Dev. = 1.10106<br />

N = 58<br />

Naime, u našem istraživanju, kada su u pitanju inkubatori<br />

9 od 58 ispitanika (15,5%) je ocenilo ovaj sektor sa<br />

najvišom ocenom (5) a dodatnih 34 ispitanika (58,6) je<br />

dalo ocenu četiri (4) što kumulativno predstavlja 74,1% te<br />

ukazuje na to koliko je kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />

<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />

Istovremeno, treba pohvaliti činjenicu da je Vlada<br />

Republike Srbije shvatila neophodnost i drugih vrsta<br />

institucionalne podrške preduzetnicima i malim i srednjim<br />

preduzećima.<br />

Tako na primer funkcioniše mreža 14 regionalnih<br />

<strong>razvoj</strong>nih/msp agencija a u okviru NSZ funkcioniše mreža<br />

poslovnihih centara u okviru filijala <strong>za</strong>pošljavanje[25].<br />

No, ni jedna od ove dve mreže ne pokriva celu teritoriju<br />

Republike a njihova međusobna koordinacija aktivnosti je<br />

na niskom stepenu. Njihova uloga sastoji se u pružanju<br />

informacija, bazičnom treningu potencijalnih<br />

preduzetnika bez nadoknade, kao i uslovima konkurisanja<br />

<strong>za</strong> dobijanje finansijske podrške iz javnog sektora <strong>za</strong><br />

samo<strong>za</strong>pošljavanje (sredstava NSZ i Fonda <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong>).<br />

Potrebno je pomenuti da se deo njihovih aktivnosti<br />

<strong>za</strong>jednički realizuje na bazi godišnjeg ugovora između<br />

Republičke agencije <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSPP i NSZ[26].<br />

Ipak, ostaje nedefinisano <strong>za</strong>što ove dve strukture, obe<br />

finansirane iz budžeta Vlade, svoje aktivnosti međusobno<br />

nedovoljno koordiniraju ili se preklapaju i predstavljaju<br />

konkurenciju jedna drugoj. Naime, i Nacionalna Služba<br />

<strong>za</strong> <strong>za</strong>pošljavanje i Agencija <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSP rade na<br />

implementaciji koncepta <strong>razvoj</strong>a preduzetništva na<br />

lokalnom nivou. Situaciju svakako dodatno komplikuje<br />

činjenica da i Privredna Komora Srbije realizuje neke od<br />

ovih aktivnosti. Dakle, imamo odsustvo sistemskog<br />

modela menadžmenta nefinansijske podrške MSP u<br />

Srbiji.<br />

4.5. Ocena značaja menadžmenta i kontrole<br />

privrednog <strong>razvoj</strong>a na lokalnom nivou<br />

Pored ranije naglašene analize, menadžment i kontrola<br />

svakako predstavljaju centralne elemente lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a te smo ih uvrstili u naše istraživanje.<br />

Tabela 6. Menadžment i kontrola privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />

Frequency<br />

Valid<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

2 3.4 3.4 3.4<br />

1 1.7 1.7 5.2<br />

11 19.0 19.0 24.1<br />

21 36.2 36.2 60.3<br />

23 39.7 39.7 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />

Menadzment i kontrola privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />

6.00<br />

Mean = 4.069<br />

Std. Dev. = 0.98874<br />

N = 58<br />

Slika 5. Menadžment i kontrola privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />

U pogledu menadžmenta i kontrole privrednog <strong>razvoj</strong>a 23<br />

od 58 ispitanika (39,7%) je ocenilo ovaj kriterijum sa<br />

najvišom ocenom (5) a dodatnih 21 ispitanika (36,2) je<br />

dalo ocenu četiri (4) što kumulativno predstavlja 75,9% te<br />

ukazuje na to koliko je kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />

<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />

4.6. Ocena značaja finansiranja privrednog rasta na<br />

lokalnom nivou<br />

Finansiranje je stara boljka rasta[17] i <strong>razvoj</strong>a<br />

preduzetništva i naša ranija istraživanja [6] potvrđuju da<br />

ovaj aspekt[11] <strong>za</strong>služuje dalju pažnju [13,14]istraživača<br />

u menadžmentu što nas je opredelilo da naše ispitanike<br />

konsultujemo po ovom pitanju.<br />

Valid<br />

Tabela 7. Finansiranje privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

2 3.4 3.4 3.4<br />

1 1.7 1.7 5.2<br />

4 6.9 6.9 12.1<br />

22 37.9 37.9 50.0<br />

29 50.0 50.0 100.0<br />

58 100.0 100.0


Frequency<br />

30<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

Finansiranje privrednog rasta<br />

5.00<br />

6.00<br />

Mean = 4.2931<br />

Std. Dev. = 0.93675<br />

N = 58<br />

Slika 6. Finansiranje privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />

U pogledu finansiranja privrednog rasta 29 od 58<br />

ispitanika (50%) je ocenilo ovaj kriterijum sa najvišom<br />

ocenom (5) a dodatnih 22 ispitanika (37,9) je dalo ocenu<br />

četiri (4) što kumulativno predstavlja 87,9% te ukazuje na<br />

to da je ovo pitanje izuzetno važno <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong><br />

<strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />

4.7. Ocena značaja upravljanja pivrednim<br />

aktivnostima<br />

Tabela 8. Upravljanje privrednim aktivnostima<br />

Valid<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

7 12.1 12.1 12.1<br />

10 17.2 17.2 29.3<br />

19 32.8 32.8 62.1<br />

22 37.9 37.9 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

Tabela 9. Ukupni rezultati <strong>za</strong> drugu grupu pitanja<br />

N<br />

Std. Error of Mean<br />

Median<br />

Std. Deviation<br />

Minimum<br />

Maximum<br />

Percentiles<br />

Valid<br />

Missing<br />

25<br />

50<br />

75<br />

V4.1.<br />

Planiranje_<br />

i_kontrola_<br />

ekonomsko<br />

Sada slede pojedinačni rezultati deskriptivne statistike <strong>za</strong><br />

ocenu kapaciteta u istraživanim opštinama.<br />

5.1. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> planiranje i kontrolu<br />

lokalnog ekononskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Tabela 10. Planiranje i kontrola ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Frequency<br />

Statistics<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

1.00<br />

2.00 3.00 4.00 5.00<br />

Upravljanje privrednim aktivnostima<br />

6.00<br />

Mean = 3.9655<br />

Std. Dev. = 1.02539<br />

N = 58<br />

Slika 7. Upravljanje privrednim aktivnostima<br />

U pogledu upravljanja privrednim aktivnostima 22 od 58<br />

ispitanika (37,9%) je ocenilo ovaj kriterijum sa najvišom<br />

ocenom (5) a dodatnih 19 ispitanika (32,8) je dalo ocenu<br />

četiri (4) što kumulativno predstavlja 70,7% te ukazuje na<br />

to da je ovo pitanje takođe jako važno <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />

<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />

Iz prethodnih podataka uočavamo da je finansiranje<br />

privrednog rasta ocenjeno kao najvažniji aspeket lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a što ukazuje i na odsustvo dovoljnih<br />

odnosno povoljnih izvora finansiranja u našim <strong>lokalni</strong>m<br />

samoupravama.<br />

5. OCENA KAPACITETA OPŠTINA ZA<br />

UPRAVLJANJE, PLANIIRANJE,<br />

FINANSIRANJE, PRAĆENJE I<br />

UMREŽAVANJE LOKALNOG<br />

EKONOMSKOG RAZVOJA<br />

Ukupni rezultati <strong>za</strong> drugu grupu pitanja dati su u sledećoj<br />

tabeli:<br />

V4.2.Anali<strong>za</strong>_<br />

lokalnog_<br />

ekonomskog_<br />

V4.3.<br />

Upravljanje_<br />

<strong>lokalni</strong>m_<br />

<strong>ekonomski</strong>m<br />

V4.4.<br />

Finansiranje<br />

_lokalnog_<br />

ekonomskog<br />

V4.5.<br />

Pracenje_<br />

i_ocena_<br />

lokalnog_<br />

ekonomsk<br />

g_<strong>razvoj</strong>a <strong>razvoj</strong>a _<strong>razvoj</strong>em _<strong>razvoj</strong>a og_<strong>razvoj</strong>a<br />

57 58 58 58 58<br />

1 0 0 0 0<br />

.14801 .13105 .14644 .15375 .15155<br />

3.0000 3.0000 3.0000 3.0000 3.0000<br />

1.11747 .99803 1.11526 1.17096 1.15418<br />

1.00 1.00 1.00 1.00 1.00<br />

5.00 5.00 5.00 5.00 5.00<br />

2.5000 3.0000 2.0000 2.0000 2.0000<br />

3.0000 3.0000 3.0000 3.0000 3.0000<br />

4.0000 4.0000 4.0000 4.0000 4.0000<br />

Valid<br />

Missing<br />

Total<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

System<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

3 5.2 5.3 5.3<br />

11 19.0 19.3 24.6<br />

18 31.0 31.6 56.1<br />

16 27.6 28.1 84.2<br />

9 15.5 15.8 100.0<br />

57 98.3 100.0<br />

1 1.7<br />

58 100.0


Frequency<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Planiranje i kontrola ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

6.00<br />

Mean = 3.2982<br />

Std. Dev. = 1.11747<br />

N = 57<br />

Slika 8. Planiranje i kontrola ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Po pitanju planiranja i kontrole ekonomskog <strong>razvoj</strong>a samo<br />

9 ispitanika (15,5%) je ocenilo svoje opštine sa najvišom<br />

ocenom, a dodatnih 16 ispitanika (27,6%) sa ocenom 4,<br />

dok je 18 ispitanika dalo srednju ocenu 3.<br />

5.2. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> analizu lokalnog ekonomskog<br />

<strong>razvoj</strong>a<br />

Tabela 11. Anali<strong>za</strong> lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Frequency<br />

Valid<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

2 3.4 3.4 3.4<br />

9 15.5 15.5 19.0<br />

22 37.9 37.9 56.9<br />

18 31.0 31.0 87.9<br />

7 12.1 12.1 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />

Anali<strong>za</strong> lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

6.00<br />

Mean = 3.3276<br />

Std. Dev. = 0.99803<br />

N = 58<br />

Slika 9. Anali<strong>za</strong> lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Po pitanju analize lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a samo 7<br />

ispitanika (12,1%) je ocenilo svoje opštine sa najvišom<br />

ocenom, a dodatnih 18 ispitanika (31%) sa ocenom 4, dok<br />

je 22 ispitanika (37,9%) dalo srednju ocenu 3.<br />

5.3. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> ukupno upravljanje <strong>lokalni</strong>m<br />

<strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />

Tabela 12. Upravljanje <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m<br />

<strong>razvoj</strong>em<br />

Frequency<br />

Valid<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

4 6.9 6.9 6.9<br />

13 22.4 22.4 29.3<br />

19 32.8 32.8 62.1<br />

15 25.9 25.9 87.9<br />

7 12.1 12.1 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />

Upravljanje <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />

6.00<br />

Mean = 3.1379<br />

Std. Dev. = 1.11526<br />

N = 58<br />

Slika 10. Upravljanje <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />

Po pitanju upravljanja <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />

samo 7 ispitanika (12,1%) je ocenilo svoje opštine sa<br />

najvišom ocenom, a dodatnih 15 ispitanika (25,9%) sa<br />

ocenom 4, dok je 19 ispitanika (32,9%) dalo srednju<br />

ocenu 3.<br />

5.4. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> finansiranje lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Tabela 13. Finasiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Frequency<br />

Valid<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

0.00<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

6 10.3 10.3 10.3<br />

19 32.8 32.8 43.1<br />

15 25.9 25.9 69.0<br />

12 20.7 20.7 89.7<br />

6 10.3 10.3 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />

Finansiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

6.00<br />

Mean = 2.8793<br />

Std. Dev. = 1.17096<br />

N = 58<br />

Slika 11. Finansiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a


Po pitanju finansiranja lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

samo 6 ispitanika (10,3%) je ocenilo svoje opštine sa<br />

najvišom ocenom, a dodatnih 12 ispitanika (20,7%) sa<br />

ocenom 4, dok je (25,9%) ispitanika dalo srednju ocenu 3.<br />

Čak 19 ispitanika (32,8%) je dalo ocenu dva (2) a<br />

dodatnih 6 ispitanika (10,3%) najnižu ocenu jedan (1).<br />

5.5. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> praćenje i ocenu lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Tabela 14. Praćenje i ocena lokalnog ekonomskog<br />

<strong>razvoj</strong>a<br />

Frequency<br />

Valid<br />

25<br />

20<br />

15<br />

10<br />

5<br />

0<br />

1.00<br />

2.00<br />

3.00<br />

4.00<br />

5.00<br />

Total<br />

Frequency Percent Valid Percent<br />

Cumulative<br />

Percent<br />

7 12.1 12.1 12.1<br />

13 22.4 22.4 34.5<br />

18 31.0 31.0 65.5<br />

15 25.9 25.9 91.4<br />

5 8.6 8.6 100.0<br />

58 100.0 100.0<br />

0.00 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00<br />

Pracenje i ocena lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

Mean = 2.9655<br />

Std. Dev. = 1.15418<br />

N = 58<br />

Slika 12 . Praćenje i ocena lokalnog ekonomskog<br />

<strong>razvoj</strong>a<br />

Po pitanju praćenja i ocene lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

samo 5 ispitanika (8,6%) je ocenilo svoje opštine sa<br />

najvišom ocenom, a dodatnih 15 ispitanika (25,9%) sa<br />

ocenom 4, dok je 31% ispitanika dalo srednju ocenu 3.<br />

Čak 13 ispitanika (22,4%) je dalo ocenu dva (2) a<br />

dodatnih 7 ispitanika (12,1%) najnižu ocenu jedan (1).<br />

6. NEKA ZNAČAJNA PITANJA KOJA SE<br />

OTVARAJU OVOM STUDIJOM SLUČAJA I<br />

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA<br />

Očigledno je iz prethodne analize da ispitanici daju<br />

releativno niže ocene <strong>kapacitetima</strong> opštinama <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />

<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> nego kada je ocena značaja pojedinih<br />

kriterijuma u pitanju što potvrđuje polazne pretpostavke<br />

našeg istraživanja ali i ukazuje na potrebu izgradnje<br />

kapaciteta u onim oblastima gde ispitanici uočavaju<br />

nesumnjivu potrebu daljeg lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />

Ova <strong>studija</strong> <strong>slučaja</strong> je ograničena na područja centralne i<br />

istočne Srbije i razmatra samo neke aspekte lokalnog<br />

ekonomskog <strong>razvoj</strong>a jer postoje i drugi značajni<br />

kriterijumi ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> životnu srfedinu i održivi <strong>razvoj</strong>.<br />

Naša <strong>studija</strong> daje sledeće ključne <strong>za</strong>ključke o lokalnomg<br />

ekonomskom <strong>razvoj</strong>u:<br />

• moguće je uočiti ključne oblasti <strong>za</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong><br />

opština.<br />

• moguće je uočiti i unaprediti kapacitete opština u<br />

specifičnim oblastima lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

u Srbiji, posebno kada se radi o finansiranju, praćenju<br />

i oceni lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />

• postoje mogućnosti primene rezultata ove studije u<br />

uspešnoj praksi lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />

• postoje mogućnosti obuke <strong>za</strong> savremeni <strong>lokalni</strong><br />

<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u Srbiji.<br />

• potrebno je unaprediti efikasnost upravljanja<br />

<strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em, posebno u domenu<br />

nefinansijske podrške malim i srednjim preduzećima<br />

• neophodne su promene u obrazovnom sistemu kod<br />

nas kako bi opštine stekle potpunija znanja iz<br />

menadžmenta i finansijskog menadžmenta posebno.<br />

7. LITERATURA<br />

[1] Černiček. I. (2000), Uvod u teoriju globalnog<br />

razmisljanja, Prometej, Novi Sad.<br />

[2] Republički <strong>za</strong>vod <strong>za</strong> statistiku Beograd. Opštine u<br />

Srbiji 2007,<br />

[3] Vemić dr. Milan (2007) Fundamentalni principi<br />

finansijskog menadžmenta, Cekom Books Novi Sad, str.<br />

23.<br />

[4] Stretegija <strong>razvoj</strong>a konkuretnosti i inovativnosti MSP<br />

<strong>za</strong> period 2008-2013. godine, Službeni glasnik RS,<br />

br.55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08, Beograd, 2008.<br />

[5] Vemić, dr. M. (Sep 2006) Koncizni postupci<br />

formiranja regionalnih MSP agencija i biznis inkubatora,<br />

Beograd,Poslovna politika.<br />

[6] Vemić, dr. M., (2005) Razvoj modela sistema<br />

upravljanja ruralnim preduzetništvom, neobjavljena<br />

doktorska disertacija, FAM, Novi Sad, str. 227.<br />

[7] Ba<strong>za</strong>la, A. Kvasnička, V. Razum, J. (1962)<br />

“Izučavanje slučajeva u jugoslavenskoj praksi”, Savezni<br />

centar <strong>za</strong> obrazovanje rukovodnih kadrova u privredi,<br />

Zagreb.<br />

[8] Dario, G. redaktor (2000) Local economic<br />

development agencies, UNOPS, ILO, EURADA.<br />

[9] Drucker, P., (1991) Inovacije i preduzetništvo.<br />

Privredni pregled, Beograd<br />

[10] Gutman P., (maj 1980). Assessing Country Risk,<br />

National Westminster Bank, London.<br />

[11] Ivanišević M.,(1996). i grupa autora, Poslovne<br />

Finansije, SRRRS, Beograd<br />

[12] Lalkaka, R. & Bishop J. (1996) Business Incubators<br />

in Economic Development, UNDP, New Zork.<br />

[13] Ledgerwood, J., (juli 2000). Sustainable Banking<br />

With the Poor, The World Bank.<br />

[14] Ljutić, B., (1995). Finansijsko planiranje u<br />

agrobiznisu, Pandagraf, Beograd.<br />

[15] Nohria, N.,(1998). Harvard Business School, MBA<br />

Desk Reference, John Wiley, Boston


[15] Neck, P & Nelson R., (1987) SME Development,<br />

ILO Management Series, Ženeva.<br />

[16] Omae K., (1995). Kako razmišlja strateg, Grmeč,<br />

Beograd.<br />

[17] Ots, D., (1991) Kompletan preduzetnik, Privredni<br />

Pregled.<br />

[17]Stanković, F., (1989) Preduzetnička ekonomija,<br />

Savremena administracija, Beograd.<br />

[18] Dictionary of Finance, (1989) Bannock G. & Manser<br />

W., Penguin books, London.<br />

[18] Američka vladina uprava <strong>za</strong> malu privredu<br />

www.sba.gov<br />

[19] Agencija Republike Srbije <strong>za</strong> mala i srednja<br />

preduzeća www.sme.sr.gov.yu<br />

[20] Agencija Republike Srbije <strong>za</strong> promociju izvo<strong>za</strong><br />

www.siepa.sr.gov.yu<br />

[21] Stalna konferencija gradova i opština<br />

http://www.skgoj.org/novosti/vesti.php<br />

[22] SEEP - Obrazovanje i promocija malih preduzeća<br />

www.seepnetwork.org<br />

[23] Resursi <strong>za</strong> kreiranje poslovnih inkubatora<br />

www.enterweb.org<br />

[24] www.startup.co.uk<br />

[25]Vemić dr. Milan (okt 2003). Doprinos preduzetništva<br />

lokalnom ekonomskom <strong>razvoj</strong>u. Poslovna politika<br />

[26] Vemić dr. Milan (2008) Nauka o privrednom sistemu<br />

i ekonomskoj politici u uslovima tranzicije, Cekom Books<br />

Novi Sad 2008

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!