studija slučaja o kapacitetima za lokalni ekonomski razvoj - F@M
studija slučaja o kapacitetima za lokalni ekonomski razvoj - F@M
studija slučaja o kapacitetima za lokalni ekonomski razvoj - F@M
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
STUDIJA SLUČAJA O KAPACITETIMA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U<br />
OPŠTINAMA ISTOČNE I CENTRALNE SRBIJE<br />
A CASE STUDY ON CAPACITIES FOR LOCAL ECONOMIC DEVELOPMENT IN<br />
MUNICIPALITIES OF EASTERN AND CENTRAL SERBIA<br />
MILAN VEMIĆ<br />
Fakultet <strong>za</strong> menadžment, Novi Sad<br />
SNEŽANA UROŠEVIĆ<br />
Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru<br />
Rezime: Tema ovog rada je anali<strong>za</strong> specifičnih ključnih oblasti <strong>za</strong> uspeh i opstanak istraživanih opština iz istočne i<br />
centralne Srbije što predstavlja uvod u jedno šire istraživanje o loklanom ekonomskom <strong>razvoj</strong>u koje su autori <strong>za</strong>počeli u<br />
ovom delu Srbije. Ključni kriterterijumi <strong>za</strong> uspeh i opstanak istraživanih opština iz istočne i centralne Srbije koje su<br />
autori proučili <strong>za</strong> ovu studiju <strong>slučaja</strong> odnose se na <strong>razvoj</strong>nu analizu, ulogu MSP, inkubatore, klastere, menadžment i<br />
kontrolu privrednog <strong>razvoj</strong>a, upravljanje privrednim aktivnostima i finansiranje privrednog rasta. Istovremeno,<br />
kriterijumi koji se odnose na ocenu kapaciteta <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> koje su autori ovom prilikom obuhvatili<br />
podrazumevaju planiranje i kontrolu lokalnog ekononskog <strong>razvoj</strong>a, analizu i upravljanje <strong>lokalni</strong>m ekononskim<br />
<strong>razvoj</strong>em, i finansiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />
Ključne reči: Lokalni ekonomnski <strong>razvoj</strong>, opštine, kapaciteti, ocena.<br />
Abstract: This case study is dedicated to the analysis of specific areas for the success and survival of researched<br />
municipalities in eastern and central Serbia. This paper represents an introduction into a broaderpresentation of our<br />
research on local economic development that was performed in this part of Serbia. The key criteria for success and<br />
survival of researched municipalities in eastern and central Serbia relate to development analysis, role of SMEs,<br />
incubators, clusters, management and control of of economic activities and financing of economic growth. At the same<br />
time, the criteria used by authotrs to evaluate the capacities for local economic development include planning and<br />
control of local economic dveelopment, analysis and management of local economic develolpment and financing of<br />
local economic development.<br />
Key words: Local economic development, municipalities, capacities.<br />
1. UVOD<br />
Na osnovu teorije sistema i u skladu sa sistemskim<br />
pristupom <strong>razvoj</strong>u [1], <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> je prema<br />
našem razumevanju pre svega podskup lokalnog i<br />
regionalog društveno-ekonomskog <strong>razvoj</strong>a. Između<br />
elemenata <strong>za</strong> izvođenje <strong>lokalni</strong>h i opštinskih <strong>razvoj</strong>nih<br />
aktivnosti postoji interakcija resursa, pre svega<br />
finansijskih i ljudskih. To je istovremeno i proces putem<br />
kojeg akteri u okviru naših <strong>za</strong>jednica - rade <strong>za</strong>jedno sa<br />
partnerima iz javnosti, poslovnog i nevladinog sektora, sa<br />
ciljem stvaranja boljih uslova <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> rast i<br />
stvaranje radnih mesta u ovim sredinama. Putem ovog<br />
procesa oni treba da uspostavljaju i održavaju dinamičnu<br />
preduzetničku kulturu i stvaraju novu <strong>za</strong>jednicu i<br />
poslovno blagostanje u cilju poboljšanja kvaliteta života<br />
<strong>za</strong> sve u lokalnoj sredini što je i bila prva motivacija <strong>za</strong><br />
istraživanje koje su autori sproveli. Druga polazna<br />
pretpostavka istraživanja je bila da je celokupan korpus<br />
lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a veoma značajan <strong>za</strong><br />
istraživane opštine u Srbiji i da su istovremeno kapaciteti<br />
ovih <strong>lokalni</strong>h <strong>za</strong>jednica još uvek na niskom nivou <strong>za</strong> ovaj<br />
pristup.<br />
2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA<br />
U okviru ove studije <strong>slučaja</strong> a radi modeliranja lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a u Srbiji odabrana je grupa od 9<br />
opština Istočne i Centralne Srbije (Bor, Zaječar,<br />
Knjaževac, Soko Banja, Kladovo, Požarevac, Jagodina,<br />
Paraćin i opštine sa teritoriji grada Niša) koje prema<br />
zvaničnoj statistici <strong>za</strong>ostaju u privrednom <strong>razvoj</strong>u [2].<br />
Autori su ovu test-monitoring grupu proučavali u periodu<br />
mart-juni 2009.<br />
Dva osnovna cilja ovog istraživanja su sledeća:<br />
1. istražiti i prika<strong>za</strong>ti uticaje ključnih kriterijuma na<br />
<strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u manje razvijenim<br />
opštinama centralne i istočne Srbije,
2. istražiti i prika<strong>za</strong>ti trenutne kapacitete <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />
<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u manje razvijenim opštinama<br />
centralne i istočne Srbije.<br />
U ovom proučavanju korišćene su sledeće grupe ključnih<br />
kriterijuma:<br />
1. Značaj specifičnih ključnih oblasti <strong>za</strong> uspeh i<br />
opstanak istraživanih opština,<br />
2. Ocena kapaciteta opština <strong>za</strong> upravljanje, planiranje,<br />
finansiranje, praćenje i umrežavanje lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a,<br />
3. Specifična područja u kojim istraživane opštine žele<br />
edukaciju,<br />
4. Stepen prepoznatljivosti inkubatora, fondova,<br />
klastera, udruženja i <strong>za</strong>druga,<br />
5. Uloga pojedinih modula <strong>za</strong> edukaciju u funkciji<br />
<strong>razvoj</strong>a privatnog sektora,<br />
6. Raspoloživost potrebnih resursa uključujući i ljudske<br />
resurse <strong>za</strong> edukaciju,<br />
7. Uticaj kvaliteta odnosa unutar pojedinih opština na<br />
<strong>lokalni</strong> <strong>razvoj</strong>.<br />
8. Identifikovani ključni projekti lokalnog ekonomskog<br />
<strong>razvoj</strong>a umrežavanje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />
U okviru ove specifične studije <strong>slučaja</strong>[7] autori prikazuju<br />
rezulatate svojih istraživanja iz uvodnog dela koji se<br />
odnosi na prve dve grupe kriterijuma: razmatranje<br />
ključnih oblasti <strong>za</strong> uspeh i opstanak istraživanih opština i<br />
ocenu kapaciteta opština <strong>za</strong> upravljanje, planiranje,<br />
finansiranje, praćenje i umrežavanje lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a. Preostali rezultati istraživanja će<br />
biti prika<strong>za</strong>ni u sukcesivnim usko fokusiranim <strong>studija</strong>ma<br />
<strong>slučaja</strong>.<br />
3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA<br />
Autori su obavili deskriptivno istraživanje i analizu<br />
stručne literature zbog istraživanja lokalnog ekononskog<br />
<strong>razvoj</strong>a u Srbiji. Takođe, anali<strong>za</strong> sadržaja je kao metod<br />
odabrana u istraživanju dostignutog nivoa primene<br />
savremenih metoda lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a. Pri<br />
tome, vršili su odgovarajuća analizu dokumentacije,<br />
planova <strong>razvoj</strong>a, saopštenja i radova sa stručnih skupova.<br />
Druga korišćena metoda je “anketa”. Anketiranjem putem<br />
posebnih upitnika konstruisanih <strong>za</strong> potrebe istraživanja,<br />
prikupili su se relevantni podaci o značaju i stepenu<br />
stepenu lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a, kao i podaci o<br />
dostignutom nivou primene u odabranim opštinama<br />
istočne i centralne Srbije. Podaci su se <strong>za</strong>tim na<br />
odgovarajući način statistički obradili.<br />
Deskriptivna statistika je rađena je softverskim paketom<br />
SPSS. U okviru deskriptivne statistike, izračunati su<br />
standardni statistički parametri (medijana, standardna<br />
devijacija i kvartilna raspodela). Deskriptivana statistika<br />
je rađena <strong>za</strong> svaku grupu pitanja posebno.<br />
U pogledu strukture ispitanika, najveći broj anketiranih su<br />
ženskog pola, njih 41 ili (70,69%), od ukupnog broja<br />
ispitanika 58, dok su muškarci <strong>za</strong>stupljeni sa (29,31%) u<br />
uzorku tj. samo 17 ispitanika. Kada se radi o drugom<br />
demografskom poka<strong>za</strong>telju, starosnoj strukturi, najveći<br />
broj ispitanika se nalazi u starosnoj dobi od 30-39 godina<br />
(36,2%), <strong>za</strong>tim slede ispitanici između 40-49 godina<br />
(25,86%) i između 20-29 godina (22,41%), a između<br />
50-59 godina (13,8%) i preko 60 godina samo jedan<br />
ispitanik ili 1,73%.<br />
Većina ispitanika njih 45 ili 77,58% je sa visokom<br />
stručnom spremom, 5 ispitanika (8,62%) je sa višom<br />
stučnom spremom, 7 ispitanika (12,06%) je sa srednjom<br />
stručnom spremom, a samo jedan ispitanik (1,73%) je sa<br />
<strong>za</strong>vršenom magistraturom. Kada se radi o obrazovnim<br />
profilima ispitanika najveći broj ispitanika čine<br />
diplomirani ekonomisti (48,27%), <strong>za</strong>tim slede diplomirani<br />
pravnici (13,8%), i diplomirani menadžeri (13,8%),<br />
diplomirani inženjeri sa (3,44%) i ostali profili sa 20,<br />
69%.<br />
Kada se radi o poziciji ispitanika u organi<strong>za</strong>ciji, najveći<br />
broj ispitanika (25,56%) su stručni saradnici u opštinskoj<br />
upravi, <strong>za</strong>tim (18,97%) stručni saradnici <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSP,<br />
(12,06%) načelnici odeljenja u opštinskoj upravi,<br />
savetnici i viši savetnici (10,34%), i ostali (rukovodioci<br />
odeljenja <strong>za</strong> privredu, poreski inspektori, direktori sektora<br />
<strong>za</strong> budžet, direktori inkubator centra, saradnici u<br />
Nacionalnoj službi <strong>za</strong> <strong>za</strong>pošljavanje itd.).<br />
Uočavamo da je skoro polovina ispitanika iz različitih<br />
struktura opštinske uprave i da ogromna većina ima<br />
visoku stručnu spremu. Autori <strong>za</strong>to u celini <strong>za</strong>ključuju da<br />
su kvalifikaciona struktura i profesionalna orientacija<br />
ispitanika adekvatni <strong>za</strong> ovo istraživanje i da su<br />
obezbeđeni kompetentni odgovori koji u stvari potvrđuju<br />
polazne pretpostavke istraživanja što će se eksplicitno<br />
videti u našem kasnijem izlaganju. Sada slede pojedinačni<br />
rezultati istraživanja do kojih su autori došli.<br />
4. OCENA ZNAČAJA SPECIFIČNIH<br />
KLJUČNIH OBLASTI ZA USPEH I<br />
OPSTANAK ISTRAŽIVANIH OPŠTINA<br />
Ukupni rezultati <strong>za</strong> prvu grupu pitanja dati su u sledećoj<br />
tabeli:
Tabela 1. Ukupni rezultati <strong>za</strong> prvu grupu pitanja<br />
N<br />
Std. Error of Mean<br />
Median<br />
Std. Deviation<br />
Minimum<br />
Maximum<br />
Percentiles<br />
Valid<br />
Missing<br />
25<br />
50<br />
75<br />
V1.1.<br />
Razvojna_<br />
V1.2.Razvoj _<br />
malih_i_<br />
srednjih_<br />
Statistics<br />
Prema pojedinačnim kriterijumima istraživanja autori su<br />
došli do sledećih ključnih nala<strong>za</strong> i rezultata.<br />
4.1. Ocena značaja <strong>razvoj</strong>ne analize lokalnog nivoa<br />
<strong>razvoj</strong>a<br />
Pored kontrole, organizovanja i vođenja anali<strong>za</strong> kao<br />
pretpostavka uspešnog upravljanja je centralni deo nauke<br />
o menadžmentu [3]. Ovo je autore motivisalo da <strong>za</strong>počnu<br />
svoje istraživanje u menadžmentu lokalnog ekonomskog<br />
<strong>razvoj</strong>a sa ovim kriterijumom.<br />
Frequency<br />
Valid<br />
30<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
1.00<br />
Tabela 2. Razvojna anali<strong>za</strong><br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
1 1.7 1.7 1.7<br />
1 1.7 1.7 3.4<br />
15 25.9 25.9 29.3<br />
13 22.4 22.4 51.7<br />
28 48.3 48.3 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
2.00 3.00 4.00<br />
Razvojna anali<strong>za</strong><br />
5.00<br />
V1.3.Razvoj _<br />
V1.4.Razvoj _<br />
V1.5.<br />
Menadzment_<br />
i_kontrola_<br />
privrednog_<br />
V1.6.<br />
Finansiranje_<br />
privrednog_<br />
V1.7.<br />
Upravljanje_<br />
privrednim_<br />
anali<strong>za</strong> preduzeca klastera inkubatora <strong>razvoj</strong>a<br />
ras ta aktivnostima<br />
58 58 58 58 58 58 58<br />
0 0 0 0 0 0 0<br />
.12886 .11338 .14912 .14458 .12983 .12300 .13464<br />
4.0000 5.0000 4.0000 4.0000 4.0000 4.5000 4.0000<br />
.98138 .86349 1.13568 1.10106 .98874 .93675 1.02539<br />
1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 2.00<br />
5.00 5.00 5.00 5.00 5.00 5.00 5.00<br />
3.0000 4.0000 3.7500 3.0000 3.7500 4.0000 3.0000<br />
4.0000 5.0000 4.0000 4.0000 4.0000 4.5000 4.0000<br />
5.0000 5.0000 4.2500 4.0000 5.0000 5.0000 5.0000<br />
6.00<br />
Slika1. Razvojna anali<strong>za</strong><br />
Mean = 4.1379<br />
Std. Dev. = 0.98138<br />
N = 58<br />
Očigledno je da je 28 od 58 ispitanika (48,3%) ocenilo<br />
kriterijum <strong>razvoj</strong>ne analize sa najvišom ocenom (5) i da je<br />
dodatnih 13 ispitanika (22,4%) dalo ocenu četiri (4) što<br />
kumulativno predstavlja 70,7% i ukazuje na to koliko je<br />
kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u<br />
opštinama.<br />
4.2. Ocena značaja uloge malih i srednjih preduzeća<br />
na lokalnom nivou<br />
Sektor malih i srednjih preduzeća igra veoma važnu ulogu<br />
u <strong>razvoj</strong>u domaće ekonomije. Najveći deo preduzeća koja<br />
posluju na tržištu Republike Srbije se prema zvaničnim<br />
poka<strong>za</strong>teljima svrstavaju u grupu malih i srednjih<br />
preduzeća (MSP).<br />
Ova činjenica predstavlja osnovni razlog zbog kog su<br />
autori odabrali ovaj segment privrednog <strong>razvoj</strong>a u svojoj<br />
analizi. Naime, u Republici Srbiji mala i srednja<br />
preduzeća učestvuju u ukupnom broju preduzeća sa<br />
99,8%, sa 65,5% u <strong>za</strong>poslenosti, sa 67,6% u prometu, sa<br />
oko 36% u bruto domaćem proizvodu. U ukupnom izvozu<br />
sektor MSP učestvuje sa 50,2%, u uvozu sa 64% i sa<br />
51,2% u investicijama u nefinansijskom sektoru. Mikro<br />
preduzeća (skladu sa Eurostat standardima do 9<br />
<strong>za</strong>poslenih) dominiraju u sektoru MSP sa učešćem od<br />
95,6% ukupnog broja i <strong>za</strong>pošljavaju čak 50% ukupnog<br />
broja <strong>za</strong>poslenih [4].<br />
Razvoj sektora MSP može u značajnoj meri da utiče na<br />
unapređenje konkurentske sposobnosti nacionalne<br />
ekonomije. Delujući inovativno MSP fleksibilno razvijaju<br />
tržište, a u nekim slučajevima i vrše revolucionisanje<br />
postojećih delova tržišta. Najznačajnija uloga sektora<br />
MSP treba da se ogleda u <strong>razvoj</strong>u konkuretnosti na nivou<br />
nacionalne ekonomije u funkcija unapređenja<br />
međunarodnog poslovanja domaće privrede. Razvoj<br />
sektora MSP, kao i agencija <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSP predstavlja<br />
jedan od bitnih prioriteta domaće ekonomije [8] što i<br />
sledeći rezultati istraživanja nepobitno potvrđuju.<br />
Valid<br />
Tabela 3. Razvoj malih i srednjih preduzeća<br />
1.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
1 1.7 1.7 1.7<br />
8 13.8 13.8 15.5<br />
9 15.5 15.5 31.0<br />
40 69.0 69.0 100.0<br />
58 100.0 100.0
Frequency<br />
40<br />
30<br />
20<br />
10<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
Razvoj malih i srednjih preduzeca<br />
5.00<br />
6.00<br />
Mean = 4.50<br />
Std. Dev. = 0.86349<br />
N = 58<br />
Slika 2. Razvoj malih i srednjih preduzeća<br />
Empirijski podaci pokazuju je da je 40 od 58 ispitanika<br />
(69%) ocenilo <strong>razvoj</strong> malih i srednjih preduzeća sa<br />
najvišom ocenom (5) i da je dodatnih 9 ispitanika (15,5%)<br />
dalo ocenu četiri (4) što kumulativno predstavlja 84,5% te<br />
ukazuje na to koliko je kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />
<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />
4.3. Ocena značaja uloge i značaja klastera na<br />
lokalnom nivou<br />
Jedan od značajnih oblika povezivanja i podrške <strong>razvoj</strong>u<br />
malih i srednjih preduzeća jesu klasteri. Klasteri su<br />
poka<strong>za</strong>li svoju delotvornost tek osamdesetih godine u<br />
Italiji, kao i tokom devetesetih u SAD u domenu <strong>razvoj</strong>a<br />
visokih tehnologija. Klaster predstavlja geografski<br />
omeđenu koncetraciju sličnih ili komplementarnih biznisa<br />
sa aktivnim kanalima <strong>za</strong> poslovne transakcije,<br />
komunikacije i saradnju[26]. Klasteri predstavljaju jedan<br />
od mogućih odgovora procesu globali<strong>za</strong>cije i<br />
neujednačenom regionalnom rastu i <strong>razvoj</strong>u. Razvijanje<br />
modela klastera na loklanom nivou u okviru nacionalne<br />
ekonomije predstavlja značajan impuls sveobuhvatnijem i<br />
intezivnijem <strong>razvoj</strong>u sektora MSP i privatnog kapitala,<br />
kao i produktivnijem <strong>za</strong>pošljavanju. Sa ovim stavom se<br />
slaže velika većina ispitanika u našem istraživanju što se<br />
uočava iz priložene statističke analize.<br />
Valid<br />
1.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Tabela 4: Razvoj klastera<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
6 10.3 10.3 10.3<br />
8 13.8 13.8 24.1<br />
30 51.7 51.7 75.9<br />
14 24.1 24.1 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
Frequency<br />
30<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00 3.00 4.00<br />
Razvoj klastera<br />
5.00<br />
6.00<br />
Slika 3. Razvoj klastera<br />
Mean = 3.7931<br />
Std. Dev. = 1.13568<br />
N = 58<br />
Naime, kada su u pitanju klasteri 14 od 58 ispitanika<br />
(24,1%) je ocenilo ovaj sektor sa najvišom ocenom (5) a<br />
dodatnih 30 ispitanika (51,7) je dalo ocenu četiri (4) što<br />
kumulativno predstavlja 75,8% te ukazuje na to koliko je<br />
kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong>.<br />
4.4. Ocena značaja uloge poslovnih inkubatora na<br />
lokalnom nivou<br />
Poslovni inkubator predstavlja jednu vrstu poslovnong<br />
centra koji obuhvata sve one segmente koji su neophodni<br />
preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima koji<br />
<strong>za</strong>počinju i razvijaju poslovanje u ranim fa<strong>za</strong>ma[12].<br />
Poslovni inkubatori su institucije, koje su dosta raširene u<br />
zemljama u tranziciji i <strong>za</strong>to postaju i <strong>za</strong>nimljivi našim<br />
preduzećima, kojima su osim hroničnog nedostatka<br />
finansija, neophodna i nova znanja i infomacije.<br />
Cilj poslovnih inkubatora je pomoć i podrška <strong>razvoj</strong>u<br />
preduzetništva kao pravca <strong>razvoj</strong>a privrede kroz<br />
formiranje institucionalne podrške <strong>razvoj</strong>u malih i<br />
srednjih preduzeća u cilju smanjenja ne<strong>za</strong>poslenosti na<br />
teritoriji opštine čime će se doprineti održivom,<br />
<strong>ekonomski</strong>, ekološki i demografski uravnoteženom<br />
opštinskom <strong>razvoj</strong>u, računajući na efiksno povezivanje sa<br />
većim centrima i tržištima, i na taj način stanovnicima<br />
obezbediti povoljniji kulturni, socijalni i <strong>ekonomski</strong><br />
uslovi <strong>za</strong> život i rad.<br />
Inkubatori <strong>za</strong> svoj cilj imaju i stimulisanje novih<br />
preduzeća, posebno u segmentima finansija, marketinga,<br />
prodaje i sličnih segmenta neophodnih <strong>za</strong> njihovo<br />
poslovanje u ranoj fazi <strong>razvoj</strong>a. Pomoć se ogleda i u<br />
različitim oblicima obuke <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene u MSP [5]. Iako<br />
još nisu potpuno <strong>za</strong>živeli, proteklih godina inkubatori su<br />
postali veoma popularni u Srbiji što potrđuje i mišljenje<br />
anketiranih lica u našem istraživanju.<br />
Tabela 5. Razvoj inkubatora<br />
Valid<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
5 8.6 8.6 8.6<br />
4 6.9 6.9 15.5<br />
6 10.3 10.3 25.9<br />
34 58.6 58.6 84.5<br />
9 15.5 15.5 100.0<br />
58 100.0 100.0
Frequency<br />
40<br />
30<br />
20<br />
10<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
Razvoj inkubatora<br />
Slika 4. Razvoj inkubatora<br />
5.00<br />
6.00<br />
Mean = 3.6552<br />
Std. Dev. = 1.10106<br />
N = 58<br />
Naime, u našem istraživanju, kada su u pitanju inkubatori<br />
9 od 58 ispitanika (15,5%) je ocenilo ovaj sektor sa<br />
najvišom ocenom (5) a dodatnih 34 ispitanika (58,6) je<br />
dalo ocenu četiri (4) što kumulativno predstavlja 74,1% te<br />
ukazuje na to koliko je kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />
<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />
Istovremeno, treba pohvaliti činjenicu da je Vlada<br />
Republike Srbije shvatila neophodnost i drugih vrsta<br />
institucionalne podrške preduzetnicima i malim i srednjim<br />
preduzećima.<br />
Tako na primer funkcioniše mreža 14 regionalnih<br />
<strong>razvoj</strong>nih/msp agencija a u okviru NSZ funkcioniše mreža<br />
poslovnihih centara u okviru filijala <strong>za</strong>pošljavanje[25].<br />
No, ni jedna od ove dve mreže ne pokriva celu teritoriju<br />
Republike a njihova međusobna koordinacija aktivnosti je<br />
na niskom stepenu. Njihova uloga sastoji se u pružanju<br />
informacija, bazičnom treningu potencijalnih<br />
preduzetnika bez nadoknade, kao i uslovima konkurisanja<br />
<strong>za</strong> dobijanje finansijske podrške iz javnog sektora <strong>za</strong><br />
samo<strong>za</strong>pošljavanje (sredstava NSZ i Fonda <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong>).<br />
Potrebno je pomenuti da se deo njihovih aktivnosti<br />
<strong>za</strong>jednički realizuje na bazi godišnjeg ugovora između<br />
Republičke agencije <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSPP i NSZ[26].<br />
Ipak, ostaje nedefinisano <strong>za</strong>što ove dve strukture, obe<br />
finansirane iz budžeta Vlade, svoje aktivnosti međusobno<br />
nedovoljno koordiniraju ili se preklapaju i predstavljaju<br />
konkurenciju jedna drugoj. Naime, i Nacionalna Služba<br />
<strong>za</strong> <strong>za</strong>pošljavanje i Agencija <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> MSP rade na<br />
implementaciji koncepta <strong>razvoj</strong>a preduzetništva na<br />
lokalnom nivou. Situaciju svakako dodatno komplikuje<br />
činjenica da i Privredna Komora Srbije realizuje neke od<br />
ovih aktivnosti. Dakle, imamo odsustvo sistemskog<br />
modela menadžmenta nefinansijske podrške MSP u<br />
Srbiji.<br />
4.5. Ocena značaja menadžmenta i kontrole<br />
privrednog <strong>razvoj</strong>a na lokalnom nivou<br />
Pored ranije naglašene analize, menadžment i kontrola<br />
svakako predstavljaju centralne elemente lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a te smo ih uvrstili u naše istraživanje.<br />
Tabela 6. Menadžment i kontrola privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />
Frequency<br />
Valid<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
2 3.4 3.4 3.4<br />
1 1.7 1.7 5.2<br />
11 19.0 19.0 24.1<br />
21 36.2 36.2 60.3<br />
23 39.7 39.7 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />
Menadzment i kontrola privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />
6.00<br />
Mean = 4.069<br />
Std. Dev. = 0.98874<br />
N = 58<br />
Slika 5. Menadžment i kontrola privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />
U pogledu menadžmenta i kontrole privrednog <strong>razvoj</strong>a 23<br />
od 58 ispitanika (39,7%) je ocenilo ovaj kriterijum sa<br />
najvišom ocenom (5) a dodatnih 21 ispitanika (36,2) je<br />
dalo ocenu četiri (4) što kumulativno predstavlja 75,9% te<br />
ukazuje na to koliko je kritično ovo pitanje <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />
<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />
4.6. Ocena značaja finansiranja privrednog rasta na<br />
lokalnom nivou<br />
Finansiranje je stara boljka rasta[17] i <strong>razvoj</strong>a<br />
preduzetništva i naša ranija istraživanja [6] potvrđuju da<br />
ovaj aspekt[11] <strong>za</strong>služuje dalju pažnju [13,14]istraživača<br />
u menadžmentu što nas je opredelilo da naše ispitanike<br />
konsultujemo po ovom pitanju.<br />
Valid<br />
Tabela 7. Finansiranje privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
2 3.4 3.4 3.4<br />
1 1.7 1.7 5.2<br />
4 6.9 6.9 12.1<br />
22 37.9 37.9 50.0<br />
29 50.0 50.0 100.0<br />
58 100.0 100.0
Frequency<br />
30<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
Finansiranje privrednog rasta<br />
5.00<br />
6.00<br />
Mean = 4.2931<br />
Std. Dev. = 0.93675<br />
N = 58<br />
Slika 6. Finansiranje privrednog <strong>razvoj</strong>a<br />
U pogledu finansiranja privrednog rasta 29 od 58<br />
ispitanika (50%) je ocenilo ovaj kriterijum sa najvišom<br />
ocenom (5) a dodatnih 22 ispitanika (37,9) je dalo ocenu<br />
četiri (4) što kumulativno predstavlja 87,9% te ukazuje na<br />
to da je ovo pitanje izuzetno važno <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong> <strong>ekonomski</strong><br />
<strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />
4.7. Ocena značaja upravljanja pivrednim<br />
aktivnostima<br />
Tabela 8. Upravljanje privrednim aktivnostima<br />
Valid<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
7 12.1 12.1 12.1<br />
10 17.2 17.2 29.3<br />
19 32.8 32.8 62.1<br />
22 37.9 37.9 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
Tabela 9. Ukupni rezultati <strong>za</strong> drugu grupu pitanja<br />
N<br />
Std. Error of Mean<br />
Median<br />
Std. Deviation<br />
Minimum<br />
Maximum<br />
Percentiles<br />
Valid<br />
Missing<br />
25<br />
50<br />
75<br />
V4.1.<br />
Planiranje_<br />
i_kontrola_<br />
ekonomsko<br />
Sada slede pojedinačni rezultati deskriptivne statistike <strong>za</strong><br />
ocenu kapaciteta u istraživanim opštinama.<br />
5.1. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> planiranje i kontrolu<br />
lokalnog ekononskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Tabela 10. Planiranje i kontrola ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Frequency<br />
Statistics<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
1.00<br />
2.00 3.00 4.00 5.00<br />
Upravljanje privrednim aktivnostima<br />
6.00<br />
Mean = 3.9655<br />
Std. Dev. = 1.02539<br />
N = 58<br />
Slika 7. Upravljanje privrednim aktivnostima<br />
U pogledu upravljanja privrednim aktivnostima 22 od 58<br />
ispitanika (37,9%) je ocenilo ovaj kriterijum sa najvišom<br />
ocenom (5) a dodatnih 19 ispitanika (32,8) je dalo ocenu<br />
četiri (4) što kumulativno predstavlja 70,7% te ukazuje na<br />
to da je ovo pitanje takođe jako važno <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />
<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u opštinama.<br />
Iz prethodnih podataka uočavamo da je finansiranje<br />
privrednog rasta ocenjeno kao najvažniji aspeket lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a što ukazuje i na odsustvo dovoljnih<br />
odnosno povoljnih izvora finansiranja u našim <strong>lokalni</strong>m<br />
samoupravama.<br />
5. OCENA KAPACITETA OPŠTINA ZA<br />
UPRAVLJANJE, PLANIIRANJE,<br />
FINANSIRANJE, PRAĆENJE I<br />
UMREŽAVANJE LOKALNOG<br />
EKONOMSKOG RAZVOJA<br />
Ukupni rezultati <strong>za</strong> drugu grupu pitanja dati su u sledećoj<br />
tabeli:<br />
V4.2.Anali<strong>za</strong>_<br />
lokalnog_<br />
ekonomskog_<br />
V4.3.<br />
Upravljanje_<br />
<strong>lokalni</strong>m_<br />
<strong>ekonomski</strong>m<br />
V4.4.<br />
Finansiranje<br />
_lokalnog_<br />
ekonomskog<br />
V4.5.<br />
Pracenje_<br />
i_ocena_<br />
lokalnog_<br />
ekonomsk<br />
g_<strong>razvoj</strong>a <strong>razvoj</strong>a _<strong>razvoj</strong>em _<strong>razvoj</strong>a og_<strong>razvoj</strong>a<br />
57 58 58 58 58<br />
1 0 0 0 0<br />
.14801 .13105 .14644 .15375 .15155<br />
3.0000 3.0000 3.0000 3.0000 3.0000<br />
1.11747 .99803 1.11526 1.17096 1.15418<br />
1.00 1.00 1.00 1.00 1.00<br />
5.00 5.00 5.00 5.00 5.00<br />
2.5000 3.0000 2.0000 2.0000 2.0000<br />
3.0000 3.0000 3.0000 3.0000 3.0000<br />
4.0000 4.0000 4.0000 4.0000 4.0000<br />
Valid<br />
Missing<br />
Total<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
System<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
3 5.2 5.3 5.3<br />
11 19.0 19.3 24.6<br />
18 31.0 31.6 56.1<br />
16 27.6 28.1 84.2<br />
9 15.5 15.8 100.0<br />
57 98.3 100.0<br />
1 1.7<br />
58 100.0
Frequency<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Planiranje i kontrola ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
6.00<br />
Mean = 3.2982<br />
Std. Dev. = 1.11747<br />
N = 57<br />
Slika 8. Planiranje i kontrola ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Po pitanju planiranja i kontrole ekonomskog <strong>razvoj</strong>a samo<br />
9 ispitanika (15,5%) je ocenilo svoje opštine sa najvišom<br />
ocenom, a dodatnih 16 ispitanika (27,6%) sa ocenom 4,<br />
dok je 18 ispitanika dalo srednju ocenu 3.<br />
5.2. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> analizu lokalnog ekonomskog<br />
<strong>razvoj</strong>a<br />
Tabela 11. Anali<strong>za</strong> lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Frequency<br />
Valid<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
2 3.4 3.4 3.4<br />
9 15.5 15.5 19.0<br />
22 37.9 37.9 56.9<br />
18 31.0 31.0 87.9<br />
7 12.1 12.1 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />
Anali<strong>za</strong> lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
6.00<br />
Mean = 3.3276<br />
Std. Dev. = 0.99803<br />
N = 58<br />
Slika 9. Anali<strong>za</strong> lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Po pitanju analize lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a samo 7<br />
ispitanika (12,1%) je ocenilo svoje opštine sa najvišom<br />
ocenom, a dodatnih 18 ispitanika (31%) sa ocenom 4, dok<br />
je 22 ispitanika (37,9%) dalo srednju ocenu 3.<br />
5.3. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> ukupno upravljanje <strong>lokalni</strong>m<br />
<strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />
Tabela 12. Upravljanje <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m<br />
<strong>razvoj</strong>em<br />
Frequency<br />
Valid<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
4 6.9 6.9 6.9<br />
13 22.4 22.4 29.3<br />
19 32.8 32.8 62.1<br />
15 25.9 25.9 87.9<br />
7 12.1 12.1 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />
Upravljanje <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />
6.00<br />
Mean = 3.1379<br />
Std. Dev. = 1.11526<br />
N = 58<br />
Slika 10. Upravljanje <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />
Po pitanju upravljanja <strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em<br />
samo 7 ispitanika (12,1%) je ocenilo svoje opštine sa<br />
najvišom ocenom, a dodatnih 15 ispitanika (25,9%) sa<br />
ocenom 4, dok je 19 ispitanika (32,9%) dalo srednju<br />
ocenu 3.<br />
5.4. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> finansiranje lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Tabela 13. Finasiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Frequency<br />
Valid<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
0.00<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
6 10.3 10.3 10.3<br />
19 32.8 32.8 43.1<br />
15 25.9 25.9 69.0<br />
12 20.7 20.7 89.7<br />
6 10.3 10.3 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
1.00 2.00 3.00 4.00 5.00<br />
Finansiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
6.00<br />
Mean = 2.8793<br />
Std. Dev. = 1.17096<br />
N = 58<br />
Slika 11. Finansiranje lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a
Po pitanju finansiranja lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
samo 6 ispitanika (10,3%) je ocenilo svoje opštine sa<br />
najvišom ocenom, a dodatnih 12 ispitanika (20,7%) sa<br />
ocenom 4, dok je (25,9%) ispitanika dalo srednju ocenu 3.<br />
Čak 19 ispitanika (32,8%) je dalo ocenu dva (2) a<br />
dodatnih 6 ispitanika (10,3%) najnižu ocenu jedan (1).<br />
5.5. Ocena kapaciteta <strong>za</strong> praćenje i ocenu lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Tabela 14. Praćenje i ocena lokalnog ekonomskog<br />
<strong>razvoj</strong>a<br />
Frequency<br />
Valid<br />
25<br />
20<br />
15<br />
10<br />
5<br />
0<br />
1.00<br />
2.00<br />
3.00<br />
4.00<br />
5.00<br />
Total<br />
Frequency Percent Valid Percent<br />
Cumulative<br />
Percent<br />
7 12.1 12.1 12.1<br />
13 22.4 22.4 34.5<br />
18 31.0 31.0 65.5<br />
15 25.9 25.9 91.4<br />
5 8.6 8.6 100.0<br />
58 100.0 100.0<br />
0.00 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00<br />
Pracenje i ocena lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
Mean = 2.9655<br />
Std. Dev. = 1.15418<br />
N = 58<br />
Slika 12 . Praćenje i ocena lokalnog ekonomskog<br />
<strong>razvoj</strong>a<br />
Po pitanju praćenja i ocene lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
samo 5 ispitanika (8,6%) je ocenilo svoje opštine sa<br />
najvišom ocenom, a dodatnih 15 ispitanika (25,9%) sa<br />
ocenom 4, dok je 31% ispitanika dalo srednju ocenu 3.<br />
Čak 13 ispitanika (22,4%) je dalo ocenu dva (2) a<br />
dodatnih 7 ispitanika (12,1%) najnižu ocenu jedan (1).<br />
6. NEKA ZNAČAJNA PITANJA KOJA SE<br />
OTVARAJU OVOM STUDIJOM SLUČAJA I<br />
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA<br />
Očigledno je iz prethodne analize da ispitanici daju<br />
releativno niže ocene <strong>kapacitetima</strong> opštinama <strong>za</strong> <strong>lokalni</strong><br />
<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> nego kada je ocena značaja pojedinih<br />
kriterijuma u pitanju što potvrđuje polazne pretpostavke<br />
našeg istraživanja ali i ukazuje na potrebu izgradnje<br />
kapaciteta u onim oblastima gde ispitanici uočavaju<br />
nesumnjivu potrebu daljeg lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />
Ova <strong>studija</strong> <strong>slučaja</strong> je ograničena na područja centralne i<br />
istočne Srbije i razmatra samo neke aspekte lokalnog<br />
ekonomskog <strong>razvoj</strong>a jer postoje i drugi značajni<br />
kriterijumi ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> životnu srfedinu i održivi <strong>razvoj</strong>.<br />
Naša <strong>studija</strong> daje sledeće ključne <strong>za</strong>ključke o lokalnomg<br />
ekonomskom <strong>razvoj</strong>u:<br />
• moguće je uočiti ključne oblasti <strong>za</strong> <strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong><br />
opština.<br />
• moguće je uočiti i unaprediti kapacitete opština u<br />
specifičnim oblastima lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
u Srbiji, posebno kada se radi o finansiranju, praćenju<br />
i oceni lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a.<br />
• postoje mogućnosti primene rezultata ove studije u<br />
uspešnoj praksi lokalnog ekonomskog <strong>razvoj</strong>a<br />
• postoje mogućnosti obuke <strong>za</strong> savremeni <strong>lokalni</strong><br />
<strong>ekonomski</strong> <strong>razvoj</strong> u Srbiji.<br />
• potrebno je unaprediti efikasnost upravljanja<br />
<strong>lokalni</strong>m <strong>ekonomski</strong>m <strong>razvoj</strong>em, posebno u domenu<br />
nefinansijske podrške malim i srednjim preduzećima<br />
• neophodne su promene u obrazovnom sistemu kod<br />
nas kako bi opštine stekle potpunija znanja iz<br />
menadžmenta i finansijskog menadžmenta posebno.<br />
7. LITERATURA<br />
[1] Černiček. I. (2000), Uvod u teoriju globalnog<br />
razmisljanja, Prometej, Novi Sad.<br />
[2] Republički <strong>za</strong>vod <strong>za</strong> statistiku Beograd. Opštine u<br />
Srbiji 2007,<br />
[3] Vemić dr. Milan (2007) Fundamentalni principi<br />
finansijskog menadžmenta, Cekom Books Novi Sad, str.<br />
23.<br />
[4] Stretegija <strong>razvoj</strong>a konkuretnosti i inovativnosti MSP<br />
<strong>za</strong> period 2008-2013. godine, Službeni glasnik RS,<br />
br.55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08, Beograd, 2008.<br />
[5] Vemić, dr. M. (Sep 2006) Koncizni postupci<br />
formiranja regionalnih MSP agencija i biznis inkubatora,<br />
Beograd,Poslovna politika.<br />
[6] Vemić, dr. M., (2005) Razvoj modela sistema<br />
upravljanja ruralnim preduzetništvom, neobjavljena<br />
doktorska disertacija, FAM, Novi Sad, str. 227.<br />
[7] Ba<strong>za</strong>la, A. Kvasnička, V. Razum, J. (1962)<br />
“Izučavanje slučajeva u jugoslavenskoj praksi”, Savezni<br />
centar <strong>za</strong> obrazovanje rukovodnih kadrova u privredi,<br />
Zagreb.<br />
[8] Dario, G. redaktor (2000) Local economic<br />
development agencies, UNOPS, ILO, EURADA.<br />
[9] Drucker, P., (1991) Inovacije i preduzetništvo.<br />
Privredni pregled, Beograd<br />
[10] Gutman P., (maj 1980). Assessing Country Risk,<br />
National Westminster Bank, London.<br />
[11] Ivanišević M.,(1996). i grupa autora, Poslovne<br />
Finansije, SRRRS, Beograd<br />
[12] Lalkaka, R. & Bishop J. (1996) Business Incubators<br />
in Economic Development, UNDP, New Zork.<br />
[13] Ledgerwood, J., (juli 2000). Sustainable Banking<br />
With the Poor, The World Bank.<br />
[14] Ljutić, B., (1995). Finansijsko planiranje u<br />
agrobiznisu, Pandagraf, Beograd.<br />
[15] Nohria, N.,(1998). Harvard Business School, MBA<br />
Desk Reference, John Wiley, Boston
[15] Neck, P & Nelson R., (1987) SME Development,<br />
ILO Management Series, Ženeva.<br />
[16] Omae K., (1995). Kako razmišlja strateg, Grmeč,<br />
Beograd.<br />
[17] Ots, D., (1991) Kompletan preduzetnik, Privredni<br />
Pregled.<br />
[17]Stanković, F., (1989) Preduzetnička ekonomija,<br />
Savremena administracija, Beograd.<br />
[18] Dictionary of Finance, (1989) Bannock G. & Manser<br />
W., Penguin books, London.<br />
[18] Američka vladina uprava <strong>za</strong> malu privredu<br />
www.sba.gov<br />
[19] Agencija Republike Srbije <strong>za</strong> mala i srednja<br />
preduzeća www.sme.sr.gov.yu<br />
[20] Agencija Republike Srbije <strong>za</strong> promociju izvo<strong>za</strong><br />
www.siepa.sr.gov.yu<br />
[21] Stalna konferencija gradova i opština<br />
http://www.skgoj.org/novosti/vesti.php<br />
[22] SEEP - Obrazovanje i promocija malih preduzeća<br />
www.seepnetwork.org<br />
[23] Resursi <strong>za</strong> kreiranje poslovnih inkubatora<br />
www.enterweb.org<br />
[24] www.startup.co.uk<br />
[25]Vemić dr. Milan (okt 2003). Doprinos preduzetništva<br />
lokalnom ekonomskom <strong>razvoj</strong>u. Poslovna politika<br />
[26] Vemić dr. Milan (2008) Nauka o privrednom sistemu<br />
i ekonomskoj politici u uslovima tranzicije, Cekom Books<br />
Novi Sad 2008