ekonomija ekologija

ISSN br. 0354-8651
List Saveza energeti~ara
Broj 2-3 / Godina XI / Jun 20095.
UDC 620.9
� ekonomija � ekologija

Zlatibor 19 - 22. jun 2005.
SAVEZ ENERGETI^ARA
organizuje
ME\UNARODNO SAVETOVANJE
pod pokroviteljstvom
Ministarstva za rudarstvo i energetiku
Ministarstva za nauku i za{titu `ivotne sredine
Privredne komore Srbije
JP Elektroprivrede Srbije
JP Naftne industrije Srbije
Glavni sponzori
Elektroprivreda Crne Gore
Elektroprivreda Republike Srpske
JP Elektroistok
JP Termoelektrana “Nikola Tesla”
Holding Energoprojekt
JP HE “\erdap”
NIS Naftagas
JKP Beogradske elektrane
JP RB Kolubara
JP PK Kostolac
Delta banka
JP TE Kostolac
EFT
FEMAN-Jagodina
Sponzori
Agencija za energetsku efikasnost
NIS Rafinerija nafte Pan~evo
JP Elektrodistribucija Beograd
JP Elektrovojvodina
Termoelektrana Pljevlja
JP Elektrosrbija Kraljevo
PROTENT
Rafinerija nafte Novi Sad
JP Elektrodistribucija Ni{
NIS Energogas
JP Beogradski vodovod i kanalizacija
JP HE Bajina Ba{ta
GALEB GROUP, [abac
Rafinerija nafte Beograd

energija
� ekonomija � ekologija
Energija/Ekonomija/Ekologija
Broj 1, 2, maj jun 2005.
Osniva~ i izdava~
Savez energeti~ara
Predsednik SE
Prof. dr Nikola Rajakovi}
Sekretar SE
Nada Negovanovi}
Glavni urednik
Prof. dr Rajko Tomanovi}
Odgovorni urednik
Du{an Ra{eta
Adresa Redakcije
Savez energeti~ara
11000 Beograd
Knez Mihailova 33
tel. 011/183-315, faks 011/639-368
E-mail:savezenergeticara@EUnet.yu
E-mail:savezenergeticara@yahoo.com
Kompjuterski prelom
Dragoslav Je{i}
[tampa
„Akademska izdanja“,
Beograd
Godi{nja pretplata
- za Jugoslaviju 6.000,00 dinara
- za inostranstvo 12.000,00 dinara
Teku}i ra~un SE
broj 355-1006850-61
Re{enjem Ministarstva za
informisanje Republike Srbije
^asopis je upisan u Registar
sredstava javnog informisanja
pod brojem 2154.
Prema mi{ljenju Ministarstva za
nauku i za{titu `ivotne sredine
Republike Srbije ^asopis je
publikacija od posebnog
interesa za nauku.
Sva prava zadr`ana. Radovi su
{tampani u izvornom obliku uz
neophodnu tehni~ku obradu.
Autori odgovaraju za svoje
stavove i saop{tene podatke u
radovima. Nijedan deo ove
publikacije ne mo`e biti
reprodukovan, presnimavan ili
preno{en bez prethodne
saglasnosti Izdava~a.
IZDAVA^KI SAVET
Milan Nikoli}, gen. dir. “Simpo”
Radomir Naumov, ministar
rudarstva i energetike
Dr Aleksandar Popovi}, ministar
za nauku i za{titu `ivotne sredine
Dr Slobodan Milosavljevi},
predsednik PKS
Jeroslav @ivani}, predsednik UO
JP EPS
Vranje
Dragoslav Radovanovi}, gen.
dir. Go{a Hoding
Dr Vojislav Miti}, gen. dir. EI
Korpracije Ni{
Dejan Popovi}, dir. JP “Rembas”
Milo{ Bugarin, gen. dir. PKB
Korporacije
Milo{ Tomi}, predsednik UO JP Prof. dr Milun Babi}, Ma{inski
NIS
fakultet
Dr Vladimir \or|evi}, gen. dir.
JP EPS
@eljko Popovi}, gen. dir. JP NIS
Dr Radomir Milovi}, izvr{ni dir.
EP CG
Pantelija Daki}, gen. dir. EP
R. Srpske
Drago Davidovi}, predsednik SE
Miljan Vuksanovi}, dir. Hotela
“Interkontinental”
Mr Dobrosav Vasili}, Galenika A.D.
Ivan T. Sav~i}, dir. JP Elektro{umadija
Srdan Dimitrijevi}, dir. “FOM-a”
Andrija Jovi~i}, Privredni
savetnik A.D.
R. Srpske
Prof. dr Nikola Rajakovi}, REDAKCIONI ODBOR
predsednik SE
Marko Pejovi}, potpredednik SE
Dr Tomislav Simovi}, gen. dir.
Montinvest
Dr Miroslav Ignjatovi},
potpredsednik SE
Dr Ozren Oci}, NIS RNP
Dragan Vignjevi}, dir. JP
Dragomir Markovi}, zam. dir. JP TENT
Elektroistok
Igor Kora}, dir. NIS-Naftagas
Bo{ko Buha, dir. JP TE “Nikola
Tesla”
Dragan Stankovi}, dir. HE \erdap
Kosta Ili}, dir. NIS Rafinerija nafte
Pan~evo
Vladan Pirivatri}, gen. dir. HK
Energoprojekt
Miodrag Bo`ovi}, gen. dir. JKP
Beogradske elektrane
Milutin Prodanovi}, dir. NIS
Dr Vojislav Vuleti}, NIS Energogas
Dr Aca Markovi}, pom. dir. Direkcije
EPS
Prof. dr Ne{o Miju{kovi}, pom. dir.
JP Elektroistok
Dr Branislava Lepoti}, Ministarstvo
za rudarstvo i energetiku
Dr Maja \urovi}, Ministarstvo za
nauku i za{titu `ivotne sredine
Mr Mi{ko Markovi}, pom. dir. EP CG
Stevan Kne`evi}, dir. Proizvodnje EP CG
Energogas
Dr Du{an Nestorovi}, NIS RNP
Prof. dr \or|e Ba{i}, Tehni~ki Mladen Simovi}, Energoprojekt - Entel
fakultet Novi Sad
Milorad Markovi}, predsednik HK
Minel
Mr Goran Jak{i}, dir. NIS
Rafinerija nafte Beograd
Miodrag Nikoli}, dir. Femana
Radi{a Kosti}, zam. dir. JP
Elektroistok
Vitomir Kravaru{i}, dir. JP
Panonske elektrane
Branislav \or|evi}, dir. JP
Svetislav Barbuzan, dir. Prerada RNP
Dr Danilo [ukovi}, dir. Instituta za
dru{tvene nauke
Dr Predrag Stefanovi}, Institut Vin~a
Tomislav Mi}ovi}, NIS dir. za
odnose sa javno{}u
Srdan Bo{njakovi}, NIS-Gas
Neboj{a Lemaji}, pom. dir. NIS-Gas
Prof. dr Nenad \aji}, RGF
Ivica Ristovi}, Podzemna
Elektrovojvodina
eksploatacija Resavica
Dr Dragan Kova~evi}, dir. Instituta Vojin Trkulja, pom. teh. dir. JKP
"Nikola Tesla"
Slavko Vuka{inovi}, dir. TE Pljevlja
Dragojlo Ba`alac, zam. dir. JP
EPS
Zoran Manasijevi}, zam. dir. JP
EPS
Sr|an Dabi}, Lukoil
Mr Jovan Radakovi}, dir. HK Sever
Dragan Nikoli}, dir. Tigar Pirot
Nikola Pavi~i}, dir. Sintelona
Dragan Tomi}, dir. RB Kolubara
Bojan @ivanovi}, TE Kostolac
Beogradske elektrane
Slobodan Mitrovi}, pom. dir.
Direkcije za proizvodnju uglja
Dr Du{an Unkovi}, JP NIS
Miroslav Sofroni}, JP TENT
Dr Stevan @ivojinovi}, JP EPS
Mr Aleksandar Katan~evi}, HSE
Mr Igor Sreji}, dir. Elektrodistribucije
Subotica
Dr Josif Spiri}, dir. Distribucije
Leskovac
Mr Nenad Pavlovi}, dir. Agencije Mile Danilovi}, dir. Termoelektro “ENEL”
za energetsku efikasnost
Ljubo Ma}i}, dir. Direkcije JP EPS
Dragoljub Lakovi}, Kopovi
Kostolac
Tomislav Papi}, zam. dir.
Elektrovojvodine
Tomislav Bjelogrlica, gen. dir.
Lola-Utva
Dr Vladimir @ivanovi}, SE
Goran Radovanovi}, dir. JP EDB
Rodoljub Markovi}, dir. JP
Elektrosrbija
Milutin Prodanovi}, dir. NIS Energogas
Prof. dr Ilija Vujo{evi}, ETF Podgorica
Prof. dr Milo{ Gruji}, RGF
Branislav Ignjatovi}, zam. dir.
JP HE “\erdap”
Prof. dr Branislav Toma{evi}, pom.
dir. Elektroistoka
Miodrag Le~i}, Udru`enje toplana
Srbije
Roman Muli}, SE
Dobrica Filipovi}, NIS In`enjering
Lazar Vasiljevi}, gen. dir. Prva Milena Babi}, novinar RTS-a
petoletka
Milomir Kuzmanovi}, gen.
direktor Termoelektro A.D.
Dr Vladan Batanovi}, gen. dir.
Instituta “Mihajlo Pupin”
Prof. dr Branko Kova~evi},
dekan Elektrotehni~kog fakulteta
Dr Zlatko Rako~evi}, dir. Insituta
Vin~a
Zoran Radojkovi}, gen. dir “Grupa
Zastava”
Dmitar [egrt, gen. dir. IGM “Toza
Toplica Pavlovi}, pom. gen. dir.
Holding “Kablovi”
Prof. dr Petar \uki}, TMF
Prof. dr Vera [ija~ki, Ma{inski fakultet
Dragan Nedeljkovi}, novinar
Mr Neboj{a Radovanovi}, dir. Direkcije
EDB
Miroslav Nada{ki, pom. direktora
JKP Novosadska Toplana
Vera Ra`natovi}, PKS
Zoran Jovanovi}, dir. “Zastava
Markovi}”
Energetika”

energija
� ekonomija � ekologija
Po~asni odbor
Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike
Aleksandar Popovi}, ministar za nauku i za{titu `ivotne sredine
Slobodan Milosavljevi}, predsednik Privredne komore Srbije
@eljko Popovi}, generalni direktor JP NIS
Vladimir \or|evi}, generalni direktor JP EPS
Radomir Milovi}, izvr{ni direktor EP Crne Gore A.D.
Pantelija Daki}, generalni direktor EP Republike Srpske
Nikola Rajakovi}, Predsednik SE
Drago Davidovi}, predsednik SE Republike Srpske
Du{an Vasiljevi},OEBS
Dragan Vignjevi}, direktor Elektroistok
Igor Kora}, direktor JP NIS-Naftagas
Bo{ko Buha, direktor JP TE “Nikola Tesla”
Du{an Pavlovi}, direktor JP NIS Jugopetrol
Dragan Stankovi}, direktor JP HE “\erdap”
Zlatko Rako~evi}, direktor Instituta Vin~a
Vladan Batanovi}, direktor Instituta “Mihajlo Pupin”
Kosta Ili}, direktor JP NIS Rafinerija nafte Pan~evo
Goran Jak{i}, direktor JP NIS Rafinerija nafte Beograd
Branislav Jovanovi}, direktor FAM
Milo{ Nedeljkovi}, dekan Ma{inskog fakulteta, Beograd
Branko Kova~evi}, dekan Elektrotehni~kog fakulteta, Beograd
Vladan Pirivatri}, generalni direktor Holding Energoprojekt
Milorad Markovi}, predsednik HK MINEL A.D.
Milutin Prodanovi}, direktor JP NIS Energogas
Goran Radovanovi}, direktor JP Elektrodistribucija Beograd
Vladimir @ivanovi}, SE
Programski odbor
Predsednik: Nikola Rajakovi}
Sekretar: Nada Negovanovi}
^lanovi: Branislav Toma{evi}, Branislav Ignjatovi}, Dobrica Filipovi}, Ozren
Oci}, Rajko Tomanovi}, Milun Babi}, Roman Muli}, Miodrag Le~i}, Milo{
Gruji}, Nenad \aji}, Miroslav Ignjatovi}, Ljubi{a Brki}, Titoslav @ivanovi},
Stojan Sedmak, Dragomir Markovi}, Slobodan \eki}, Aleksandar Gaji},
Mihajlo Gavri}, Ljubo Ma}i}, Miroslav Beni{ek, Ljubinka Rajakovi},
Dragoljub Milenkovi}, Vladimir Stevanovi}, Milan Petrovi}, Stevan Kne`evi},
Petar \uki}, Toplica Pavlovi}, Predrag Stefanovi}, Mladen Simovi},
Predrag Radovanovi}, Aca Markovi}, \or|e Ba{i}, Nenad Pavlovi}
Organizacioni odbor
Predsednik: Vera [ija~ki-@erav~i}
Sekretar: Nada Negovanovi}
^lanovi: Marko Pejovi}, Rade Dr~a, Tomislav Simovi}, Radi{a Kosti},
Milovan A}imovi}, Sr|an Bo{njakovi}, Neboj{a Lemaji}, Aleksandar Vu~i},
Jovan Radakovi}, Slavko Vuka{inovi}, Miodrag Nikoli}-FEMAN,
Srdan Dimitrijevi}, Dragan Nikoli}, Mile Danilovi}, Milena Babi},
Miljan Vuksanovi}, Sr|an Babi}, Tomislav Bjelogrlica, Vojin Trkulja,
Tomislav Mi}ovi}, Svetislav Barbuzan, Du{an Nestorovi}, Aca ]esarevi},
Milivoje Milovanovi}, Stanko Kova~evi}, Vitomir Kravaru{i}, Ivan T. Sav~i},
Neboj{a Radovanovi}, Biljana An|eli}, Gordana Baki}, Milo{ \uki},
Bratislav Raji~i}, Dragan Tucakovi}, Aleksandar Jakovljevi}, Neboj{a
Arsenijevi}, Goran \uki}, @eljko \uri{i}, Aleksandar Katan~evi}, Konstantin
Ignjatovi}, Dragoljub Milenkovi}, Slobodan S. Petrovi}, Miroslav Crn~evi},
Mi{ko Markovi}

energija
�� ekonomija �� ekologija
Sadr`aj
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE
I RESTRUKTURIRANJE ENERGETSKOG SEKTORA
[007] D. Filipovi}, \. Ba{i}, O. Oci}, B. Perkovi}
Strategija razvoja energetike i novi energetski izazovi
[012] S. Mitrovi}, N. Petrovi}
Liberalizacija tr`i{ta elektri~ne energije u zemljama jugoisto~ne
Evrope
[019] D. ^abrilo, B. Zari}-Bjelanovi}
Naftna industrija i tr`i{te - suo~avanja i dileme
[022] P. \uki}
Energetika Srbije pred izazovima tranzicije i globalnih promena
[029] T. Simovi}, M. Trifunovi}
Energetika - politika, osiguranje, kultura ...
[031] D. Mandi}, S. Mili}
Mogu}a proizvodnja elektri~ne energije u Srbiji u periodu
2005 - 2010. i o~ekivani rizici redukcija
[037] G. Kokeza, I. Najdenov
Upravljanje tro{kovima energije u funkciji poslovnog uspeha -
primer TIR RTB Bor
ZA[TITA @IVOTNE SREDINE
[040] D. Vukoti}
Kjoto protokol i njegovi mehanizmi u funkciji odr`ivog razvoja
SCG
[044] Lj. Popovi}, B. Lekovi}
Klimatske promene kao posledica upotrebe nafte i prirodnog gasa
[049] @. Mitrovi}
Izvori i prevencija aerozaga|enja u rafineriji nafte
[051] M. Gruji}
Za{tita `ivotne sredine primenom duga~kih transportera pri
transportu uglja
[054] M. Sretenovi}, P. Radosavljevi}
Za{tita `ivotne sredine u akumulacijama HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II"
[061] Lj. Rajakovi}, D. ^i~kari}, V. Rajakovi}, I. Novakovi}
Uticaj JP RB Kolubara na `ivotnu sredinu
[067] Lj. Rajakovi}, D. ^i~kari}, V. Rajakovi}, I. Novakovi}
Zna~aj laboratorije za monitoring `ivotne sredine u JP EPS
Primer: JP RB Kolubara
NAFTA, GAS, ENERGETSKA OPREMA
[072] O. Oci}, M. Kovi}, Lj. Uskokovi}
Izgradnja kontinualnog kataliti~kog reforminga sa
hidrodesulfurizacijom benzina u NIS-RNP
[075] D. Nestorovi}, S. Spasojevi}
Etil-alkohol kao dodatak olovnim motornim benzinima
[080] N. Ostrovski, P. Stamenkovi}, F. Kenig, S. Mauhar, B. Barjaktarovi}
Pove}anje tehnolo{ke i enegretske efikasnosti kolone destilacije
propilena
[085] G. \ur|evi}
Proizvodnja i upotreba opreme pod pritiskom u kontekstu
uskla|ivanja tehni~ke regulative sa EU
[090] M. Ristivojevi}, R. Mitrovi}, T. Lazovi}, Z. Stameni}
Istra`ivanje mogu}ih uzroka gubitka radne sposobnosti vratila
ventilatora sve`eg vazduha termoenergetskih postrojenja

energija
�� ekonomija �� ekologija
[095] S. Bo{njak, Z. Petkovi}, P. Mateji}, N. Zrni}, V. Ga{i}
Rotorni bageri i pretovarni mostovi za ugalj - problemi ~vrsto}e u
eksploataciji
[101] A. Ribi}, D. Ne{i}
Projektovanje regulacije temperature svje`e pare u TE Morava
[104] T. Pavlovi}, R. Dimitrijevi}
Komparativne prednosti FKS-Jagodina u proizvodnji energetskih kablova
[110] R. Dimitrijevi}, J. Manasijevi}, M. @ivkovi}, T. Pavlovi}, A. Milosavljevi},
R. Proki}- Cvetkovi}
Primena amorfnih legura za izradu magnetnih kola u cilju u{tede
elektri~ne energije
OBNOVLJIVI IZVORI I ENERGETSKA EFIKASNOST
[116] M. Burzan
Osnivanje Crnogorske jedinice za energetsku efikasnost (CJEE)
[120] S. \ukanovi}
Podsticanje primene solarnih }elija - Nema~ka, Holandija, [vajcarska,
Srbija
[126] S. Vukosavi}
Mogu}nost u{tede elektri~ne energije pove}anjem efikasnosti
elektromotornih pogona
[129] M. Burzan
Mjere sistemskog karaktera za unapre|enje energetske efikasnosti u
Crnoj Gori
[133] R. Muli}, D. [kori}, M. @e`elj, M. Babi}, R. Tomanovi}, M. Brki}
Bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi
[140] N. Rajakovi}, @. \uri{i}
Distribuirana proizvodnja elektri~ne energije - definicija i podele
[144] N. Miti}, D. Stojiljkovi}, S. Stojiljkovi}, M. \urovi}-Petrovi}
Geotermalna energija Sijarinske Banje
[147] D. Lazarevi}, N. Arsenijevi}
Primena ESCO koncepta u realizaciji projekata energetske efikasnosti
[151] @. \uri{i}, N. Rajakovi}
Perspektivne tehnologije distribuirane proizvodnje elektri~ne energije
[159] M. Markovi}
Energija plimskog talasa (struje) - tradicionalni i netradicionalni pristup
HIDROENERGETIKA I VETROENERGETIKA
[164] M. Beni{ek, M. Mesarovi}
Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji
[169] M. Perovi}
Polazna osnova Strategije razvoja i izgradnje malih HE u Crnoj Gori
[173] M. Arsi}, V. Aleksi}, M. Beni{ek
Analiza dosada{njeg razvoja i mogu}nosti osvajanja proizvodnje cevnih
turbina i prate}e ma{inske opreme
[177] M. ]u{i}, B. Ignjatovi}
Zna~aj i uloga malih hidroelektrana u Srbiji
[180] S. Mili}
Hidroenergetski objekti na Velikoj Moravi: energetsko-ekonomski
pokazatelji
[184] B. \or|evi}, M. Panajotovi}, M. Sretenovi}, P. Radosavljevi}
Integralno ure|enje doline Velike Morave i uloga hidroenergetike u tom
razvojnom projektu
[190] B. Ignjatovi}, V. Petrovi}, Z. Predi}, Z. Savi}
Pove}anje snage postoje}ih hidrauli~kih turbina HE "\erdap I" pre
njihove revitalizacije
[197] B. Ignjatovi}, M. Sretenovi}, S. Proki}, S. Jon~i}
Obnavljanje mini hidroelektrane "Studenica"
[202] D. Veselinovi}, Lj. Stojanovi}
Iskustva iz eksploatacije i odr`avanja agregata HE ''Pirot''
[206] B. Ignjatovi} , V. Petrovi} , A. Petrovi}
Hidrauli~ki aspekti pove}anja snage Kaplanovih turbina HE "Ov~ar
Banja", HE "Me|uvr{je" i HE "Zvornik" pri revitalizaciji

energija
�� ekonomija �� ekologija
[211] M. Babi}, D. Milovanovi}, N. Jovi~i}, D. Gordi}, M. Despotovi}, V. [u{ter~i~,
N. Pavlovi}
Analiza mogu}ih energetsko-ekonomsko-ekolo{kih doprinosa od
realizacije glavnog plana za gradnju MHE u Srbiji
[216] B. Ignjatovi}, M. Beni{ek, S. Jon~i}
Osposobljavanje doma}e energetske ma{inske i elektrogradnje za
proizvodnju hidroagregata snage do 20MW
[221] V. Zeljkovi}, V. Vuki}evi}, R. Albijani}, R. Radi{a
Razvoj opreme za elektrane na vetar
[224] L. Risti}, Z. Stojiljkovi}, B. Jefteni}, M. Bebi}
Dvostrano napajani asinhroni vetrogeneratori - pregled stanja
[229] M. ]u{i}, B. Ignjatovi}
Pristup izgradnji malih hidroelektrana u Srbiji
ENERGETSKO RUDARSTVO I TERMOENERGETIKA
[233] V. @ivanovi}, R. @ivojinovi}, M. Babovi}
Uloga uglja u na{oj energetici
[239] V. Bijeli}
Energetski potencijal uglja u Republici Srpskoj
[241] I. Ristovi}, D. Popovi}, D. \ukanovi}
Specifi~nosti strate{ke konsolidacije rudnika uglja sa podzemnom
eksploatacijom u Republici Srbiji
[244] D. \ukanovi}, B. \uki}, ]. Sankovi}
Ukrupnjavanje sitnih asortimana uglja u cilju pove}anja finansijske
efikasnosti rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji
[246] Z. Banovi}, S. \oki}, V. ^okorilo
Mogu}i pravci razvoja prerade kolubarskog lignita
[250] V. [ija~ki-@erav~i}, G. Baki}, M. \uki}, D. Milanovi}, D. Markovi}
Faze strate{kog planiranja unapre|enja odr`avanja starih TE postrojenja
[254] A. Jakovljevi}
Primena kogenerativnih postrojenja za proizvodnju elektri~ne i toplotne
energije u Srbiji - stanje, perspektive i mogu}nosti
[259] D. Zuki}, A. Stone, R. Cox
Mala kogenerativna postrojenja kao ekonomski opravdana, energetski
efikasna a ekolo{ki prihvatljiva tehnologija
[263] D. Ivezi}, M. @ivkovi}, N. \aji}
Mogu}nosti primene malih kogeneracionih postrojenja u Srbiji
[267] D. Tucakovi}, T. @ivanovi}, D. Stoiljkovi}, V. Jovanovi}
Lo`i{ta za sagorevanje suncokretove ljuske
ELEKTROENERGETIKA
[275] M. Apostolovi}, I. [kokljev
Berze elektri~ne energije - uloga, osobine i na~in rada
[280] N. Miju{kovi}
Ekonomska procena rada regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije
[282] A. Katan~evi}
Pravilna deregulacija elektroenergetskog sektora - tr`i{te i
elektroprivreda
[285] M. Markovi}
Ugovor o kupovini energije od nezavisnog proizvo|a~a energije u
tr`i{nim uslovima
[289] M. Tanaskovi}, S. Maksimovi}
Analiza uticaja tarifnog sistema na vr{nu snagu i energiju i prognoza
potreba na konzumu “Elektrodistribucije” - Beograd
[294] D. Tasi}, N. Rajakovi}, M. Stojanovi}
Prilog klasifikaciji metoda za prora~un gubitaka elektri~ne energije u
distributivnim mre`ama
[300] J. Milovanovi}, Z. Laslo, A. Kova~, M. Srdija
Niskonaponski asinhroni elektromotori za razne pogone na brodovima
[302] Z. Ri`anji, S. Nikoleti}, S. Todorovi}
Visokonaponski motori sa sistemom hla|enja IC 411
[304] S. Pejnovi}, B. Bili}, R. Panti}, D. Despotovi}, R. Mati}, M. Ne{ovi}
Zamena namotaja statora na trofaznom sinhronom motor-generatoru

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE
1. Uvod
Uklju~enje u regionalno i tr`i{te energije
EU, koje nam predstoji, uti~e na promenu
sveukupnih odnosa u energetici zemlje. U
tom smislu tokom pro{le godine donet je
Zakon o energetici, a nedavno, u toku ove
godine, usvojena je i Strategija razvoja
energetike Srbije do 2015. Oba ova
dokumenta uti~u , pre svega, na
orijentaciju energetskog sistema zemlje na
tr`i{no, profitabilno i konkurentno
poslovanje.
Istovremeno, svakako treba re}i, da se u
energetskom sektoru ove zemlje ve} dugo
ne misli globalno i strate{ki, a i ne deluje
racionalno. Ovo se isti~e kao veliki
problem kada se ima u vidu da gre{ke na
globalnom planu dovode do te{kih
posledica koje je kasnije te{ko ispraviti.
Ovo je naro~ito zna~ajno kada se zna da je
energetika skupa, slo`ena i
multidisciplinarna delatnost koja ne trpi
improvizacije i parcijalna re{enja i koja
direktno i dugoro~no uti~e na `ivotni
standard stanovni{tva i stabilnost
ekonomskih i politi~kih odnosa u dr`avi.
Iz tog razloga, osnovni cilj dr`ave treba da
bude da se pove}a energetska efikasnost
sistema, smanji uvozna energetska
zavisnosti, tj. izvr{i redukucija tro{kova za
nabavku uvoznih energenata (nafte i gasa )
i elektri~ne energije uz odr`ivi energetski
razvoj/ {tednja i racionalno kori{}enje
doma}ih energetskih resursa, izvr{i
supstitucija potro{nje elektri~ne energije za
zagrevanje objekata i ostvari ekolo{ki
prihvatljiva proizvodnja i plasman
energije. Shodno tome potrebno je
postaviti savremen i racionalan koncept
razvoja energetike definisan Strategijom
razvoja energetike Srbije do 2015. Bez
ozbiljne Strategije, a na predvi|enom
tr`i{tu energije (sa regulisani i slobodnim
cenama) ne}e se ni{ta promeniti i dalje
}emo pla}ati postoje}u neracionalnost
energetskog sistema.
Na tom putu preorijentacije energetskog
sistema na tr`i{no poslovanje o~ekuju nas
brojni izazovi ka postavljanju energetske
politike u cilju racionalnog i profitabilnog
poslovanja eneregtskog sistema zemlje. Pri
tome mo`e se re}i da samo dono{enje
Zakona o energetici i Stratigije, nije
dovoljno za uklju~enje na regionalno i
[007]
energija
Dobrica Filipovi}
NIS-In`enjering, Novi Sad
Prof. dr \or|e Ba{i}
FTN, Institut za energetiku i procesnu tehniku, Novi Sad
Dr Ozren Oci}
NIS-Rafinerija nafte Pan~evo, Pan~evo
Branislav Perkovi}
ACTA, Novi Sad
UDC 620.9.001.6/.7
Strategija razvoja energetike
i novi energetski izazovi
Rezime
Uklju~enje u regionalno i tr`i{te energije EU, koje nam predstoji, uti~e na promenu
sveukupnih odnosa u energetici zemlje. U tom smislu tokom pro{le godine donet je
Zakon o energetici, a nedavno, u toku ove godine, i Strategija razvoja energetike Srbije
do 2015. Oba ova dokumenta uti~u , pre svega, na orijentaciju energetskog sistema
zemlje na tr`i{no, profitabilno i konkurentno poslovanje.
Prema pokazateljima Strategije, i pored svih predvi|enih mera racionalizacije potro{nje
energije, supstitucije potro{nje elektri~ne energije za zagrevanje objekata, uvo|enja u
energetski bilans obnovljivih izvora energije, programa toplifikacije i gasifikacije,
izgradnjom novih elektroenergetskih postrojenja, rezultati efikasnosti energetskog
sistema zemlje nisu zna~ajnije pobolj{ani. Istovremeno Strategija je predvidela novi
razvojno-investicioni ciklus u sektoru energetike. Strategijom se, dakle, direktno uti~e na
devizno-finansijski bilans zemlje jer podrazumeva ulaganje u rekonstrukciju,
modernizaciju postoje}ih i izgradnju novih energetskih objekata. Od te projekcije zavisi
dalji dru{tveni i ekonomski razvoj zemlje.
Imaju}i u vidu navedeno, Strategiju bi trebalo dopuniti analizama mogu}nosti {ire
primene savremene visokoefikasne energetske tehnologije, primene drugih energetskih
ma{ina, razvoja i primene novih goriva, i analizama mogu}nosti kori{}enja modela
decentralizovanih energetskih sistema (DES) itd. Koriste}i koncept razvoja energetskog
sistema sa DES, prema preliminarnim kalkulacijama osnovnih energetskih pokazatelja
delovanja eneregtskog sistema, iskazuju se povoljniji rezultati u odnosu na
konzervativni koncept Strategije.
Energetska delatnost se nalazi na prekretnici i pred novim izazovima ne samo zbog
novog razvojno-investicionog ciklusa, ve} i novog modela poslovanja na tr`i{nom i
profitabilnom principu, kao i uklju~enjem na regionalno i tr`i{te EU. To se pre svega
odnosi na ocenu efekta ustupanja koncesionih prava u energetici, modela zajedni~kog
ulaganja u izgradnju energetskih objekata i nastup na tre}em tr`i{tu, uspostavljanje
novog modela energetske ekonomije, promene odnosa prema potro{a~ima, utvr|ivanje
modela uvo|enja novih doma}ih i stranih proizvo|a~a i distributra energije,
opredeljenje stimulativnih mere (carine, porezi) za doma}a i strana ulaganja u
energetski sektor, ponudu atraktivnih energetskih ptojekata itd.
Dakle, samo dono{enje Zakona o energetici i Strategija nisu dovoljni za uklju~enje na
regionalno i tr`i{te energije EU i promenu odnosa u energetskom sistemu zemlje. Za
definisanje celovite energetske politike neophodno je izrada dodatne posebne studije i
analiza u cilju definisanja energetskih, ekolo{kih, ekonomsko-finajsijskih i pravnih
kriterijuma shodno potrebi racionalnog i profitabilnog poslovanja eneregtskog sistema
zemlje.
Klju~ne re~i: Strategija, energetska efikasnost, energetski kriterijumi, energetske
reforme.
tr`i{te energije EU i promenu odnosa u
energetskom sistemu zemlje.
2. Strategija razvoja energetike
Srbije do 2015.
Za razre{enje brojnih energetskih problema
i dostizanje ovih energetskih ciljeva

energija
Slika 1 Osnovni parametri efikasnosti energetskog sistema
Energetska efikasnost sistema
izra|ena je Strategija razvoja energetike
Srbije do 2015. Istovremeno Strategija je
predvidela novi razvojno-investicioni
ciklus u sektoru energetike. Dakle,
Strategijom se direktno uti~e na deviznofinansijski
bilans zemlje jer podrazumeva
ulaganje u rekonstrukciju, modernizaciju
postoje}ih i izgradnju novih energetskih
objekata, re{enja problema pove}anja
energetske efikasnosti sistema, kao i
elemente racionalne potro{nje i supstitucije
potro{nje energije. Od te projekcije zavisi
dalji dru{tveni i ekonomski razvoj zemlje.
Na drugi na~in re~eno treba da procenimo
koliko nas ko{ta Strategija i {ta se zauzvrat
dobija i da li }e dugoro~no re{iti
energetske probleme zemlje. Strategija
razvoja energetike upravo treba da bude taj
zamajac koji }e preko razvoja energetske
delatnosti pokrenuti i razviti doma}u
elektroma{inogradnju i prate}e delatnosti.
Dodatno Strategija na indirektan na~in
uti~e i na budu}e restrukturisanje EPS, NIS
i sve ostale subjekte energetskog sektora.
Postoje}i energetski sistem zemlje
optere}en je nizom problema koji
uslovlajvaju smanjenu konkurentnost na
tr`i{tu energije. Pri tome, odlu~uju}i uticaj
na konkurentnost i profitabilno poslovanje
imaju osnovni parametri efikasnost
energetskog sitema (slika1). Strategija nije
eksplicitno prikazala efikasnost
proizvodnje elektri~ne energije, a pre
svega TE-ugalj, ~iji je udeo u ukupnoj
proizvodnji elektri~ne energije veliki
(67%), a efikasnost mala 28 - 29 %. Dakle,
nije predo~en su{tinski energetski problem
zemlje.
Posledica toga je neracionalno kori{}enje
doma}eg resursa uglja (gubi se 40-50%
primarne energije - uglja). Dakle,
nepovratno se baca energije oko 3.2
Mten/god., {to odgovara godi{njem uvozu
nafte. Ili iskazano vrednosno 1,2 milijarde
USD/god. Tome svakako treba dodati
visoke gubitke u prenosu i distribuciji
elektri~ne energije oko 18-20 %, ili oko
5500 GWh/god., {to odgovara proizvodnji
TE od 850 MWe. U vrednosnom iskazu
gubi se oko 220.000.000 USD/god.
Istovremeno, energetski efikasne TE-TO
(proizvodnja elektri~ne i toplotne energije,
η = 0.6 - 0.85) su zanemarene i u~estvuju
u
u proizvodnji elektri~ne energije sa samo
oko 2 % ( u 1990. sa 3, 7 %). Ovakav
odnos prema TE-TO proisti~e iz dispariteta
cena energenata i energije, ali i iz stava da
je cena elektri~ne energije ve}a od cena iz
TE-ugalj. Naprotiv, cena elektri~ne
energije je konkurentna jer se u tom
slu~aju prihod ostvaruje od plasmana dva
oblika energije elektri~ni i toplotni. Zato su
nejasni razlozi za{to se u konceptu
strategije ne podsti~e i planira izgradnja
TE-TO radi zadovoljenja potro{nje
elektri~ne i toplotne energije u gradovima,
kao najve}im energetskim potro{a~ima.
S druge strane, evidentna je visoka uvozna
zavisnost od nafte i gasa, koja iznosi preko
1,2 milijarde USD godi{nje, a da pri tome
NIS nije osposobljen za realizaciju
deviznog priliva radi pokrivanja dela
tro{kova uvoza nafte i gasa. Dodatni
limitiraju}i faktor je nepovoljna struktura
prerade nafte u doma}im rafinerijama
(udeo mazuta preko 30 %), koja direktno
uti~e na potrebane koli~ine uvoza nafte.
Tome treba dodati da NIS za izvo|enje
samo tehnolo{ko-energetskih operacija i
gubitke godi{nje potro{i energije ~iji
[008]
ekvivalent
iznosi oko 60
- 70 %
doma}e
proizvodnje
nafte (oko
400-450.000
t/god.).
Dodu{e
na~injen je
poku{aj u
proceni
smanjene
prerade nafte,
za 2015.
smanjen na
4,54 miliona
t/god. (u
1990. bila je
5,44 miliona
t/god.). Za
ovu procenu
u Strategiji
nije
prikazana
analiza
kapaciteta i struktura rafinerijske prerade,
kao ni procena strukture potro{nje derivata
nafte koji odlu~uju}e uti~u na energetski i
devizni bilans zemlje. Isto tako, nije dat
prikaz proizvodnje (1- 1,3 miliona t/god.) i
potro{nje mazuta i uticaj na gasifikaciju.
Stim u vezi treba naglasiti da su potro{nja
gasa i potreban uvoz gasa su direktnoj
korelaciji sa proizvod-njom mazuta. Pri
izvo|enju ovako delikatnih bilansa
nedovoljna je i sama struktura prerade
potrebno je izvesti analize vrste, kvaliteta i
koli~ina derivata nafte u potro{nji. Ove
analize mogu ukazati na neuskla|enosti
rafinerijske proizvodnje sa zahtevima
tr`i{ta derivata nafte, {to opet dovodi u
te{ku poziciju preradbene kapacitete nafte,
jer se produkuju proizvodi za kojima nema
zahteva na tr`i{tu motornih goriva.
Nije promenjena lo{a struktura ukupne
potro{nje energije u kojoj potro{nja
elektri~ne energije u~estvuje sa 28 do 29%
(20% u 1990) {to indikuje da putem
gasifikacije i toplifikacije nije izvr{ena
dovoljna supstitucija potro{nje elektri~ne
energije za zagrevanje objekata ili je
precenjena potro{nja.
2.1. Programi Strategije razvoje
energetike do 2015.
Radi pobolj{anja nepovoljnih parametra
funkcionisanja energetskog sistema
Strategija je predvidela potrebu realizacije
vi{e energetskih programa. To se pre svega
odnosi na program za racionalnu upotrebu
energije, selektivno uvo|enje NOIE,
program supstitucije potro{nje elektri~ne
energije za zagrevanje objekata (
gasifikacija, toplifikacija), kao i program
izgradnje nove TE-ugalj 750 MWe i
TECCGT 250 MWe. O~ekivani efekti ovih

energija
Tabela 1
Energetski program
programa predstavljeni su u tabeli 1.
Potrebno je odmah ista}i da je vrednost
racionalizacije potro{nje energije u
vrednosnom iskazu od 600.000.000 USD
precenjena, jer bi za taj iznos tona
ekvivalentne nafte iznosila 1000 USD/t (ili
137 USD/bbl).
Na programu supstitucije potro{nje
elektri~ne energije za grejanje objekata
u~injene su jo{ ve}e gre{ke u proceni
mogu}eg broja doma}instava koje je
mogu}e gasificirati i toplificirati. Dakle, za
bilansiranu supstituciju elektri~ne energije
od 2300 GWh/god. mogu}e je gasificirati
oko 200.000 doma}instava, duplo manje
nego {to je predvi|eno. Program
supstitucije elektri~ne energije od 700
GWh/god. putem toplifikacije 180.000
doma}instava tako|e je nerealan jer je
mogu}e toplificirati svega 60.000
doma}instava, ili tri puta manje od
predvi|enog.
Strategija svojim programom predvi|a,
kako je ve} nazna~eno, i izgradnju
elektrokapaciteta 750 MWe za proizvodnju
samo elektri~ne energije (TE) sa pogonom
na doma}i ugalj (tabela 2). Realizacijom
ovog projekta ne bi se re{io klju~ni
problemi energetike. Naime, zadr`ala bi se
niska efikasnost proizvodnje elektri~ne
energije u TE (28-29 %). Ne bi se smanjili
gubici u prenosu i distribuciji, skratio
period izgradnje objekta (oko 10 godina) ,
smanjila visoka investicija (oko 800
milona USD) , kao ni redukovali ekolo{ki
uticaji i degradacija 40-50 % primarne
energije-ugalj. Ovakava uzaludna
degradacija ~ini nepovratni gubitaka
energije, {to je suprotno deklarisanom
stavu o potrebi o~uvanja doma}eg resursa
za budu}a pokoljenja. I onda, postavlja se
pitanje za{to bi EPS investirao u
neracionalno energetsko postrojenje? Pri
tome, ne vidi se ni razlog koji bi naveo
Broj
Pe Eel Bgod Cg
doma}instva MWe GWh/god T/god USD/god
1. Racionalizacija 600.000 600.000.000
2. Program NOIE 100.000 300.000.000
3. Supstitucija el. energije za zagrevanje
a. Gasifikacija 400.000 657 2300 197764
b. Toplifikacija 180.000 200 700 60189
UKUPNO USTEDA 580.000 857 3000 957954
Tabela 2
nezavisne proizvo|a~e energije (NPE) -
doma}e i strane da investiraju u ovakav
projekat.
Razmi{ljanja u pravcu uvo|enja novog
goriva - prirodni gas za produkciju
elektri~ne energije u gasno-parnom ciklusu
snage 250 MWe (tabela 2), koja je tako|e
predvi|ena u Strategiji, treba svestrano
analizirati. To se naro~ito odnosi na bilans
potro{nja gasa i potreban uvoz gasa za TE
(oko 435.000.000 m3 /god), koji je u
direktnoj korelaciji i konkurenciji sa
proizvodnjom mazuta. Naime, nesklad
bilansa mazut-gas uti~e na pove}anje
dodatnih tro{kova za izgradnju i kori{}enje
PSG (podzemno skladi{te gasa), ili pojavu
zaliha mazuta (posledica potro{nje
zima/leto ). I mora se dodati da su
nepoznati razlozi za{to nije izvr{ena
analiza mogu}nosti kori{}enja mazuta kao
pogonskog goriva za proizvodnju
elektri~ne i toplotne energije.
Kao opravdanje predloga novog razvojno
investicionog ciklusa u Strategiji se isti~e
pozitivan finansijski efekat od 11 milijardi
USD. Na`alost, nejasna je kalkulacija ovog
finasijskog efekta. Naime, u Strategiji
nema ni re~i o cenama i paritetima cena
energenata i energije, kao osnove za
vo|enje energetske politike i kalkulacije
ekonomske efikasnosti.
Svakako ne treba zaboraviti potrebu
re{enja klju~nog pitanja, koje pored
energetske efikasnosti sistema, odlu~uju}e
uti~e na ekonomiju sistema, a to je
uspostavljanje pravilnog pariteta cena
energenata i energije, kao i odgovaraju}eg
tarifnog sistema.
Prema pokazateljima Strategije, i pored
svih predvi|enih mera racionalizacije
potro{nje energije, supstitucije potro{nje
elektri~ne energije za zagrevanje objekata,
uvo|enja u energetski bilans obnovljivih
Gorivo Pe Eel Bgod
NOVA TE i TE-TO MWe GWh/god ten/god
1. Nova TE na ugalj lignit 750 4800 516.000
2. CCGT gas 250 1720 362.000
[009]
izvora energije, programa toplifikacije i
gasifikacije, izgradnjom novih
elektroenergetskih postrojenja, rezultati
efikasnosti energetskog sistema zemlje
nisu zna~ajnije pobolj{ani.
Pri svemu ovome va`no je naglasiti da
Zakon o energetici , a i strategija nisu
definisali ko je garant energetskog bilansa
zemlje, {to mo`e da ima velike negativne
posledice po celokupan energetski sistem
zemlje.
3. Predlog dopune Strategije
razvoja energetike
Ovakvi rezultati Strategije su posledica
konzervativnog koncepta razvoja
energetike bez dovoljno analiza o
mogu}nosti {ire primene savremene
visokoefikasne energetske tehnologije,
primene drugih energetskih ma{ina,
razvoja i primene novih goriva (emulzija
mazut/voda, deponijsko sme}e), analize
mogu}nosti kori{}enja modela
decentralizovanih energetskih sistema
(DES) itd. Sumnjam da ovako definisan
predlog Strategije mo`e da omogu}i
konkurentnost na{eg energetskog sistema
na regionalnom i evropskom tr`i{tu
energije.
Da se razumemo nije sporna potreba
izgradnje elektro kapaciteta 750 MWe
nego mogu}e lokacije, vrsta pogonskog
goriva, energetska efikasnost, primenjena
energetska tehnologija i ko }e preuzeti
status investitora. Istovremeno, mora se
dodati, da je kojim slu~ajem izvedeno
regionalno bilansiranje proizvodnje i
potro{nje elektri~ne energije , ustanovilo bi
se da podru~ju AP Vojvodina nedostaje
oko 700 - 800 MWe. Dakle, ovaj podatak
vr{i regionalnu orijentaciju podru~ja i bli`e
odre|uje lokacije za mogu}u izgradnju TE-
TO (termoelektrane-toplane), a ne TE -
ugalj.
U svakom slu~aju
strategiju bi trebalo
dopuniti analizama
primene modela
decentralizovanih
energetskih sistema (DES).
To zna~i izvesti ocenu
mogu}nosti izgradnje

energija
Tabela 3
Parametar STRATEGIJA NOVI PREDLOG
Energetska efikasnost sistema % 55.5 58.9
Efikasnost TE, TE-TO % 29.3 32.4
Uvozna zavisnost/nafta, gas % 83 66
U{teda ten/god 1.000.000
ve}eg broja manjih TE-TO lociranih u
blizini gradova i naselja (gde se i ostvaruje
najve}a potro{nja energije) iste ukupne
snage kao TE - ugalj 750 MWe. Brojne su
prednosti ovakvog DES. Naime,
kori{}enjem visokoefikasnih pogonskih
ma{ina za TE-TO (dizel motori, gasni
motori i gasne turbine) mogu}e je ostvariti
produkciju elektri~ne energije sa daleko
ve}im stepenom korisnosti 45 - 50%. Uz
istovremenu produkciju i toplotne energije
TE-TO posti`e ukupni stepen korisnosti
oko 80-85 %. Pri tome, ukupne investicije
od oko 400 miliona USD su duplo ni`e od
cena za izgradnju TE-ugalj snage 750
MWe sa daleko kra}im periodom izgradnje
2-2.5 godina. Ovome treba dodati jo{ jedan
zna~ajan mogu}i efekat - smanjenje
gubitaka u prenosu i distribuciji elektri~ne
energije.
Za razliku od TE-ugalj ovakvi projekti
kogeneracije (TE-TO) su atraktivni za
NPE jer je kori{}enjem ovog modela
mogu}e ostvariti plasman energije na dva
tr`i{ta: elektri~ne i toplotne energije, {to i
jeste cilj profitnog poslovanja. Za
realizaciju ovakvih projekata NPE }e
sigurno povesti pregovore sa NIS radi
garancija za obezbe|enja goriva (mazut i
gas). S tim u vezi postavlja se ozbiljno
pitanje za{to NIS ne bi u{ao u koncesione
odnose ili zajedni~ka ulaganja sa NPE u
cilju razvoja nove profitabilne delatnosti:
proizvodnja i plasman elektri~ne i toplotne
energije?
Neopravdano je zapostavljen i projekat
rekonstrukcije postoje}e TE-ugalj u cilju
plasmana toplotne energije za toplifikacini
sistem Novog Beograda (780 MWt) ). U
tim uslovima stavlja se van pogona
postoje}a TO Novi Beograd i na taj na~in
se neutrali{u tro{kovi za uvoz gasa.
Preliminarne kalkulacije ukazuju da je
Tabela 4
mogu}e racionalisati oko 300.000 t/god.
ekvivalntne nafte.
Prema preliminarnim kalkulacijama
osnovnih energetskih pokazatelja
delovanja eneregtskog sistema koncept sa
DES (tabela 3) u odnosu na predlog
Strategije iskazuje povoljnije rezultate:
energetska efikasnost celokupnog
energetskog sistema se pove}va sa 55,5 %
na 58.9%, uvozna zavisnost od nafte i gasa
se smanjuje sa 83 % na 66 %, efikasnost
proizvodnje elektri~ne energije se
pove}ava sa 29,3% na 32.4 %, procenjena
u{teda oko 5.5 miliona t/god. uglja ili oko
1 milion t/god. ekvivalentne nafte.
Naravno da se ovakvi energetski
pokazatelji odra`avaju na ekonomske
efekte (tabela 4). Dakle, o~ekivani efekti
ovakvog koncepta sa DES su slede}i:
prepu{tanjem izgradnje DES nezavisnim
proizvo|a~ima energije izostaju tro{kovi
investicija od 800 miliona USD kao i
tro{kovi pogonskog goriva oko 140 milona
USD/god, ustupanjem koncesija na NIS
rafinerijskim kapacitetima izostaju tro{kovi
za uvoz nafte oko 390 milona USD/god.,
neutralisanje potro{nje goriva u TO Novi
Beograd oko 60 miliona USD/god, a
o~ekuje se redukcija tro{kova zbog
smanjenih gubitaka u prenosu i distribuciji
elektri~ne energije.
Prema vi|enju ovog koncepta EPS bi
trebalo da ostene na postoje}im
instalisanim kapacitetima TE na ugalj,
eventualno da izvr{i »repowering«
postoje}ih TE-TO. Izgradnju DES poveriti
NPE. Na taj na~in dr`ava }e u{tedeti na
tro{kovima investicija, a i uvoz energenata
}e biti obaveza NPE. Dakle, ostvaruje se
dupli efeket u pogledu u{teda deviznih
sredstava.
Novo koncipiran energetski sistem zemlje,
sa modelom dogradnje DES, ima {anse da
[010]
ostvari
konkurentnost na
regionalnom tr`i{tu
energije.
3.1. Razvoj nove
delatnosti NIS -
proizvodnja i
plasman
elektri~ne i toplotne energije
Liberalizacija tr`i{ta energije u EU, pre
svega prirodnog gasa i elektri~ne energije,
izdvojila je u prvi plan kogeneraciona
postrojenja, kao visokoefikasnu i racionalnu
energetsku tehnologiju za kombinovanu
proizvodnju elektri~ne i toplotne energije.
Mnoge svetske naftno-gasne kompanije
prepoznale su tokove liberalizacije i
izgradile sopstvena kogeneraciona
postrojenja u cilju bolje valorizacije mazuta
i gasa tj. pove}anja profita.
Promenjeni odnosi na tr`i{tu derivata
nafte, gde je NIS izgubio 30 -40 %
plasmana, upu}uju na potrebu ocene
mogu}nosti osvajanja novog tr`i{ta -
energetskog, a to zna~i kori{}enje
sopstvenih resursa mazut i gasa za
proizvodnju i plasman elektri~ne i toplotne
energije. Istovremeno to bi bio prvi korak
ka demonopolizaciji i uvo|enja
konkurencije na tr`i{te elektri~ne i toplotne
energije u energetskom sistemu zemlje.
Za takav koncept postoje osnovni
preduslovi jer NIS raspola`e te~nim i
gasovitim gorivima, tehnolo{koproizvodna
postrojenja su locirana blizu
gradova i naselja gde se nalaze potro{a~i, a
tako|e poseduje postrojenja za
kombinovanu produkciju elektri~ne i
toplotne energije za sopstvene potrebe.
Istovremeno izgra|en je razvijen
gasovodni sistem koji ~ini osnovu
mogu}nosti razvoja primene
decentralizovanih energetskih sistema.
Na osnovu postoje}ih resursa kojim NIS
raspola`e u svojim osnovnim delatnostima
izvedene su preliminarne kalkulacije
mogu}e instalisane snage kogeneracionih
TE-TO (tabela 5).
Realizacijom koncepta izgradnje
kogeneracionih TE-TO, tj. plasmanom
mazuta i gasa
za proizvodnju
1.DES / Nezavisni proizvodja~i Vrednost
- U{teda investicija / NPE USD/god 800.000.000
- Tro{kovi goriva USD/god 140.000.000
2. Koncesije NIS-Rafinerija USD/god 390.000.000
3. Plasman toplotne energije iz TE-ugalj za TO Novi Beograd USD/god 60.000.000
Tabela 5
NIS Jed. mere Vrsta goriva Kapacitet
RESURSI t/god.
mn3/god.
Mazut
Gas
1.300.000
185.000.000
Pe
Qt
(kWe) (kWt)
913.000 846.000
elektri~ne i
toplotne
energije
omogu}ava se
niz povoljnosti:
- brzo
pobolj{anje
energetskog
bilansa i
pove}anje
efikasnosti
energetskog
sistema zemlje

energija
- smanjuje se uvoz elektri~ne energije i
prirodnog gasa i time redukuje odliv
deviznih sredstava
- stvaraju uslovi za mogu}i izvoz
elektri~ne energije i time ostvarenje
deviznog priliva
- mazut se indirektno preko proizvedene
elektri~ne i toplotne energije plasira na
novo tr`i{te, bez zna~ajnijih ulaganja u
osvajanje novog tr`i{ta energije.
- prirodni gas se usmerava u
negasisificirana podru~ja i postaje osnova
za izgradnju decentralizovanih
energetskih sistema
- bolja valorizacija gasa i mazuta-plasman
skuplje finalne energije: elektri~na i
toplotna
- diversifikacija osnovne delatnosti NISnova
delatnost: proizvodnja i plasman
elektri~ne i toplotne energije ( novi
proizvod i delatnost) ~ime se:
a) uti~e se na pobolj{anje ekonomije, tj.
profitabilnost poslovanja NIS
b) omogu}ava prekvalifikacija i
zapo{ljavanje radnika
Primenom ovog koncepta NIS bi svojom
proizvodnjom elektri~ne i toplotne energije
bio u konkurenciji sa EPS, {to i jeste cilj
tr`i{nog poslovanja energetskog sistema.
Dakle, resursi NIS omogu}avaju izgradnju
nedostaju}eg elektrokapaciteta od 750
MWe.
4. Novi energetski izazovi
U energetskom sektoru odvijaju se
nesinhroni-zovani procesi na putu
privatizacije energetskog sektora zemlje.
To se odnosi na postupak restruktuiranja
dr`avnih preduze}a, otvaranje novog
investicionog ciklusa, utvr|ivanje
privatizacionog modela, stvaranje uslova
konkurencije na doma}em tr`i{tu energije,
pripreme za pridru`ivanje na regionalno i
energetsko tr`i{te EU.
Na`alast, kod izvo|enja ovako
kompleksnih poslova ne postoji jasna
strategija privatizacije energetskog sektora
koja dovodi do dezorijentisanosti u
postupku restruktuiranja. Iz tog razloga
nedavno je od strane Vlade najavljeno da
}e se raspisati tender za izbor privatizacionog
savetnika za NIS.
Iz celog kompleksa pitanja restruktuiranja
u prvi plan se stavlja reorganizacija javnih
preduze}a i vi{ak radnika i isplata
otpremnina, radi redukcije tro{kova
poslovanja. To je krajnje jednostran
pristup. Dakle, vr{i se analiza socijalnog
programa ( sveden samo na isplatu
otpremnina radnika), a ne razmatra
mogu}nost kori{}enje tih sredstava za
razvoj nove delatnosti ili pove}anja
postoje}ih kapaciteta. S tim u vezi
zanemarena je obaveza Ministarstva i
uloga menad`era da podsti~u stvaranje
novih proizvoda i profitabilnih delatnosti
kojim se vr{i zapo{ljavaje i
prekvalifikacija radnika. Pri tome
zaboravlja se cilj restruktuiranja, a to je
pove}anje tr`i{ne vrednosti i profitabilnosti
kompanija..
Energetska delatnost se nalazi na
prekretnici i pred novim izazovima ne
samo zbog novog razvojno investicionog
ciklusa ve} i novog modela poslovanja na
tr`i{nom i profitabilnom principu kao i
uklju~enjem na regionalno i tr`i{te EU. Na
tom putu o~ekuju nas dodatni problemi
koji do sada nisu svestranije analizirani. To
se pre svega odnosi na efekte ustupanja
koncesionih prava u energetici, modela
zajedni~kog ulaganja u izgradnju
eneregetskih objekata i nastup na tre}em
tr`i{tu, proveri mogu}nosti primene
principa prevo|enja otpremnine radnika u
funkciju akcionarskog uloga u izgradnju
novih energetskh objekata, uspostavljanje
novog modela energetske ekonomije,
promene odnosa prema potro{a~ima,
utvr|ivanje modela uvo|enje novih
doma}ih i stranih proizvo|a~a i distributra
energije, opredeljenje stimulativnih mere
(carine, porezi) za doma}a i strana
ulaganja u energetski sektor, ponuda
atraktivnih energetskih projekata itd.
U domenu energetske regulative o~ekuje
nas veliki i kompleksan posao na izradi
brojanih podzkonskih akta u skladu sa
propisima i standardima energetskog
sektora EU.
Dakle, samo dono{enje Zakona o
energetici i Strategija nisu dovoljni za
uklju~enje na regionalno i tr`i{te energije
EU i promenu odnosa u energetskom
sistemu zemlje. Za ocenu integralnih
efekata nazna~enih mera neophodna je
izrada dodatne posebne studije i analiza u
cilju definisanja energetskih, ekolo{kih,
ekonomskih-finajsijskih i pravnih
kriterijuma ka postavjanju energetske
politike u cilju racionalnog i profitabilnog
poslovanja eneregtskog sistema zemlje. To
istovremeno podrazumeva i korenite
promene odnosa prema potro{a~ima u
pogledu na~ina i uslova investiranja i
finansiranja objekata energetske
infrastrukture i instalacija, naplate,
isporuke, kvaliteta i pouzdanosti
snabdevanja energijom.
5. Zaklju~ne preporuke
Dosada{nja praksa u reformi energetskog
sistema ukazuje da je za ovakve su{tinske,
kompleksne i obimne promene u
energetskom sistemu zemlje neophodno
{to pre aktivirati rad Agencije za
energetiku radi br`eg uspostaviljanja
dejstva Zakona o energetici. Obim i
slo`enost, multidisciplinarnih energetskih
poslova ne mo`e obaviti sama Agencija.
[011]
Prema tome neophodno je uklju~iti vi{e
stru~nih i profesionlnih organizacija,
nau~nih institucija i formirati
kompetentene timove stru~njaka koji bi
delovali na osnovu koordinacije Agencije.
I jo{ ne{to, vrlo va`no, za rad u Agenciji i
poslovima koje ista izdaje treba anga`ovati
energetske specijaliste koji prepoznaju
energetsku ekonomiju zasnovanu na
tehnolo{ko-energetskim kriterijumima. To
zna~i eksperti sa sa referencama i
investicionim iskustvom i izuzetnim
poznavanjem tehnologije prerade nafte i
energetskim tehnologijama proizvodnje
elektri~ne i toplotne energije, postupcima
toplifikacije i gasifikacije i ekolo{kih
uticaja energetskog sektora.
Na osnovu svega prednje izlo`enog
mi{ljenja smo da ima dovoljno
inicijativnih elemenata da se predlo`i
slede}e:
1. da se izvr{e analize o mogu}nosti
dopune strategije sa konceptom primene
DES u energetskom sistemu zemlje. To
podrazumeva regionalno bilansiranje
proizvodnje i potro{nje energije za
ocenu povoljnih lokacija za primenu
savremene visokoefikasne energetske
tehnologije - kogeneracije
2. svakako je potrebno posebno analizirati
mogu}nost kori{}enja resursa NIS za
razvoj nove delatnosti NIS: proizvodnja
i plasman elektri~ne i toplotne energije
3. da se {to pre konstitui{e Agencija za
energiju i organizuje ogranak za APV da
bi se uspostavilo dejstvo Zakona o
energetici i ubrzao rad na reformi
energetskog sektora
4. da se dezorijentisanost u pogledu
privatizacionog modela NIS prevazi|e
anga`ovanjem privatizacionog
savetnika. Pri tome potrebno je ve} sada
formirati stru~ni tim koji }e sara|ivati sa
privatizacionim savetnikom
5. da se odmah formira stru~an
kompetentan tim za izradu
podzakonskih akata uskla|en sa
Zakonom o energetici energetskom
regulativom EU
6. posebnim podzakonskim aktom
potrebno je propisti uslove za garancije
energetskog bilansa

1. Pravni okvir i razvojne faze
elektroenergetskog sektora EU
Dosada{nji proces liberalizacije
elektroenergetskog sektora EU pro{ao je
kroz tri faze. Prva faza je zapo~ela 1991.
primenom Direktive o transparentnosti
cena prirodnog gasa i elektri~ne energije,
kojom je industrijskim potro{a~ima
omogu}en pristup podacima o cenama, {to
je pregovore sa dobavlja~ima u~inilo
produktivnijim i efikasnijim. Direktivom o
tranzitu, koja je usledila kasnije,
omogu}ena je trgovina izme|u proizvo-
|a~a i potro{a~a ~ak i u slu~ajevima kada
oni nisu direktno povezani energetskom
mre`om.
Druga faza liberalizacije
elektroenergetskog tr`i{ta EU zapo~ela je
1993. U okviru ove faze omogu}eno je
dodeljivanje dozvola za izgradnju mre`e
na nediskriminatornoj osnovi, {to je
doprinelo ja~anju konkurencije. Do tada
vertikalno integrisana preduze}a izvr{ila su
ra~unovodstveno osamostaljivanje svojih
delatnosti (proizvodnja, prenos, distribucija),
a uveden je i pristup “tre}e strane” 1
za najve}e potro{a~e elektri~ne energije i
gasa.
U tre}oj fazi, 1996. godine, dono{enjem
Direktive 96/92/EC utvr|en je minimum
zahteva za otvaranje elektroenergetskog
tr`i{ta. Glavne odrednice Direktive se
odnose na :
� Slobodu izgradnje novih proizvodnih
kapaciteta;
� Pravo kori{}enja mre`e prenosa i
distribucije se zasniva na dva
kriterijuma: jedini kupac ili otvoreno
tr`i{te;
� Ra~unovodstveno odvajanje delatnosti
proizvodnje, prenosa i distribucije
1 third party access, umesto dotada{njeg sole buyer
tr`i{nog modela.
Reforma elektro-energetskog sektora se
sprovodi kroz:
� Liberalizaciju elektro-energetskog
tr`i{ta, kojom se omogu}ava stabilna
konkurencija, pove}ana efikasnost i
transparentnost tr`i{ta,
� Formiranje specijalizovanih nadzornih
tela, koja u svom radu moraju biti
nezavisna od vlade, sa punim
ovla{}enjima da interveni{u u re{avanju
svih pitanja u vezi sa ulaskom na tr`i{te,
kao i promovisanjem razvoja
konkurencije,
� Transnacionalnu harmonizaciju pravne
regulative,
[012]
energija
Svetlana Mitrovi}
Ekonomski institut, Beograd
Nevenka Petrovi}
Confida Consulting d.o.o., Beograd
UDC 621.31:339.9.012.421(4-12)
Liberalizacija tr`i{ta
elektri~ne energije u
zemljama jugoisto~ne
Evrope
Rezime
Promene u energetskom sektoru u zemljama u okru`enju vezane su za restrukturiranje,
deregulaciju, privatizaciju, liberalizaciju i ja~anje tr`i{ta. Liberalizacija za cilj ima
formiranje otvorenog, efikasnog, odr`ivog i sigurnog tr`i{ta energije u kome se
promovi{e poslovna klima pogodna za intenziviranje me|unarodne razmene. U tom
procesu, zemlje u okru`enju su na~inile veoma zna~ajan pomak.
Inicijativa za stvaranje regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije, koja je rezultirala
potpisivanjem atinskog Memoranduma o razumevanju, za cilj ima stimulisanje
ekonomskog razvoja i investicija na podru~ju Jugoisto~ne Evrope (JIE) kroz ve}u
dostupnost, efikasnost i pouzdanost energetskih izvora uz prihvatljive cene. Ostvarivanje
tog cilja mogu}e je upravo kroz pove}anje regionalne integrisanosti, kreiranje
regionalnog tr`i{ta kompatibilnog sa internim tr`i{tem energije EU, razvoj konkurencije,
ve}i stepen razmene izme|u zemalja JIE, kao i sa u~esnicima na tr`i{tu energije EU.
Klju~ne re~i: liberalizacija, restrukturiranje, regulativa, regionalno tr`i{te, konkurencija.
Abstract
The electric power market of Southeast European countries is going through processes
of restructuring, deregulation, privatization, liberalization and strengthening of the
market. The aim of liberalization is forming an open, efficient, sustainable and safe
market and to promote the favorable business climate which could intensify the
international interaction. In those terms, countries of the region have made a great step
ahead.
The initiative for creating a singe regional electric power market, which resulted in
signing of the Memorandum of Understanding (Athens, 2002) was aimed towards
stimulating economic development and investment activities in Southeast Europe (SEE),
by means of improved supply, efficiency in production and safety of power sources, at
reasonable price. As the only way to achieve this, the creation of a single regional
market must be preceded by regional integration, creation of the competitive
environment, intensifying the exchange among the SEE countries and among the region
and the EU countries.
Key words: liberalization, restructuring, regulations, regional market, competition.
� Omogu}avanje nediskriminatornog
pristupa tre}e strane distributivnoj mre`i,
� Formiranje transparentnog sistema cena
prenosa elektri~ne energije,
� Stvaranjem adekvatnog okvira za
me|unarodnu trgovinu elektri~nom
energijom i
� Razdvajanje delatnosti proizvodnje,
prenosa i distribucije elektri~ne
energije. 2
2 Liberalization and Privatization of the Energy
Sector, ICC Commission on Energy, 2002.

energija
2. Proces regionalne integracije
- uloga regionalne inicijative u
reformisanju energetskog
sektora
Evropska Komisija je 2002. podnela
predlog strategije kojom se defini{u
principi i institucionalni okvir za stvaranje
regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije u
jugoisto~noj Evropi. Sve dr`ave
jugoisto~ne Evrope su se slo`ile da usvoje
regulativu Evropske unije u oblasti elektroenergetike
i uspostave mehanizme za
pra}enje funkcionisanja tr`i{ta. Ove
obaveze su preuzete potpisivanjem
Memoranduma o razumevanju o
Regionalnom tr`i{tu elektri~ne energije u
jugoisto~noj Evropi (Atinski memorandum
2002). 3 U martu 2003. doneta je odluka da
se ovaj dogovor pro{iri i na podru~je gasa.
Osnovni cilj Atinskog Memoranduma o
razumevanju jeste stimulisanje
ekonomskog razvoja i investicija na
podru~ju Jugoisto~ne Evrope kroz ve}u
dostupnost, efikasnost i pouzdanost
energetskih izvora uz prihvatljive cene.
Na~in za ostvarivanje tog cilja vidi se
upravo u pove}anju regionalne
integrisanosti, kreiranju regionalnog tr`i{ta
energije kompatibilnog sa internim
tr`i{tem energije EU, kroz razvoj
konkurencije, ve}i stepen razmene unutar
regiona JI Evrope i na tr`i{tu EU.
Planom o formiranju REM-SEE, 4
predvi|eni su koraci koji podrazumevaju
prvenstveno formiranje “zdravog” tr`i{ta
energije na nivou dr`ava ~lanica, a potom i
njihovu integraciju u regionalno tr`i{te.
Prva faza (predvi|eno je da traje do kraja
2005) treba da obuhvati:
� Reformu platne i tarifne politike 5 , kojom
se te`i podi}i stepen naplate na 90%
isporu~ene energije i uspostavljanje
ekonomske cene energenata,
� Konsolidaciju distributivnih kompanija,
� Pove}anje investicionih ulaganja u
prioritetne projekte u ovoj oblasti,
� Dono{enje pravne i tehni~ke regulative
neophodne za funkcionisanje tr`i{ta
elektri~ne energije i gasa i
� Formiranje nezavisnog tela za nadzor
procesa na regionalnom nivou, ~iji je
zadatak pra}enje odvijanja celokupnog
procesa i podizanje transparentnosti
procesa .
Druga faza pri formiranju REM-SEE
obuhvata slede}e korake:
� Odre|ivanje regionalnih investicionih
prioriteta i odluka;
3 Potpisnice atinskog Memoranduma su: Albanija,
Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bugarska, dr`avna
zajednica Srbija i Crne Gora, BJR Makedonija,
Rumunija i Turska.
4 Regionalno tr`i{te energije zemalja jugoisto~ne
Evrope.
5 Pozitivni efekti od liberalizacije ne mogu se
o?ekivati pre dovodjenja maloprodajnih cena energije
na nivo koji pokriva investicije.
� Pred i postinvesticione garancije -
odredbama Energetske povelje,
inoinvesticije u postinvesticionom
periodu imaju tretman nacionalnih investicija,
dok se u drugoj fazi liberalizacije
te`i da se nacionalni tretman pro{iri i na
sve investicije predinvesticionog perioda,
� Uspostavljanje ugovorne razmene, ~ime
se posti`e podizanje likvidnosti tr`i{ta i
uporedivost cena na regionalnom nivou,
� Uspostavljanje principa jedinstvene
licence - regionalno regulatorno telo }e
biti zadu`eno za propisivanje minimuma
zajedni~kih kriterijuma koje bi sve
zemlje ~lanice regiona po{tovale,
� Ekspanzija distributivnih sistema i
� Uspostavljanje jedinstvenog modela
tr`i{ta, koji bi trebao da postane
operativan od januara 2008.
3. Liberalizacija
elektroenergetskog sektora u
Srbiji
Usvajanjem Zakona o energetici, sredinom
2004. zapo~eta je reforma elektroenergetskog
sektora u Srbiji. Ovaj zakon je
uskla|en sa standardima EU i predstavlja
osnovu pravno-institucionalnog okvira
neophodnog za liberalizaciju energetskog
sektora.
Za planiranje, predlaganje i sprovo|enje
energetske politike u Srbiji nadle`no je
Ministarstvo rudarstva i energetike. Pored
ve} osnovane Agencije za energetsku
efikasnost, novim zakonskim okvirom, u
skladu sa standardima EU, predvi|ena je
nadogradnja postoje}eg institucionalnog
okvira osnivanjem slede}ih tela:
� Agencija za energetiku je najva`nija
nova institucija, koja posluje nezavisno
od ostalih subjekata i u ~ijoj nadle`nosti
je: izdavanje licenci za obavljanje
energetske delatnosti, odobravanje
pravilnika o radu energetskog tr`i{ta i
davanje saglasnosti na cene energetskih
subjekata ~ije su delatnosti regulisane,
utvr|ivanje metodologije za prora~un
opravdanih tro{kova za obavljanje
odgovaraju}ih delatnosti energetskih
subjekata6 .
� Agencija za energetsku efikasnost
po~ela je sa radom u septembru 2002. i
bavi se: pripremom i predlaganjem
Programa i mera, stimulisanjem
aktivnosti kojima se ostvaruje racionalna
upotreba energenata, pove}anjem
efikasnosti kori{}enja energije u svim
sektorima potro{nje, utvr|ivanjem
prioritenih Projekata, predlaganjem
finansijske podr{ke i pra}enjem efekata
realizovanih projekata. 7
� Operator tr`i{ta, zadu`en za
organizovanje i administriranje tr`i{ta
6http://www.mem.sr.gov.yu/navigacija.php?jezik=lat& IDMeniGlavni=3&IDStranicaPodaci=48&MeniPodSe
kcijaID=20
7http://www.mem.sr.gov.yu/navigacija.php?jezik=lat& IDMeniGlavni=3&IDStranicaPodaci=49&MeniPodSe
kcijaID=21
[013]
energije i dono{enje Pravila o radu
tr`i{ta. Stvaranje uslova za organizovano
tr`i{te elektri~ne energije pretpostavlja
ispunjavanje niza preduslova, kao {to su
dostizanje odre|enog nivoa proizvodnje,
tehni~ko-tehnolo{ka razvijenost mre`a,
kao i adekvatna zakonodavna regulativa.
� Operator prenosnog / transportnog
sistema, zadu`en za: upravljanje
prenosnim sistemom na teritoriji Srbije,
ure|ivanje pitanja tehni~kih, operativnih
i drugih uslova za povezivanje objekata
za proizvodnju, prenos i distribuciju
elektri~ne energije i uslove priklju~enja
objekata kupaca na prenosni sistem.
Me|utim, s obzirom na to da aktivnosti
koje vode ka liberalizaciji
elektroenergetskog sektora u Srbiji tek
predstoje, mogu}e je govoriti jedino o
smernicama budu}ih aktivnosti koje je
potrebno sprovesti kako bi ovo tr`i{te
postalo konkurentnije, stabilnije i u {to
kra}em roku deo jedinstvenog energetskog
tr`i{ta Evrope.
U cilju br`eg otvaranja doma}eg
elektroenergetskog tr`i{ta i njegove
harmonizacije sa tr`i{tem EU potrebno je
preduzeti slede}e aktivnosti: 8
� Implementacija Zakona o energetici i
dono{enje prate}ih propisa - Su{tinski
korak u procesu liberalizacije tr`i{ta je
implementacija novog Zakona, uz
dono{enje neophodnog sekundarnog
zakonodavstva i formiranje adekvatnih
institucija.
� Restrukturiranje i transformacija
javnih preduze}a - Elektroenergetsko
tr`i{te u Srbiji je monopolisti~kog
karaktera, sa vertikalno integrisanim
konglomeratima Elektroprivreda Srbije
(EPS) i Naftna industrija Srbije (NIS).
Restrukturiranje i privatizacija pojedinih
delova EPS-a dove{}e do smanjenja
broja zaposlenih i do zna~ajnih
posledica po njihov socijalni polo`aj.
Zbog toga je bitno uraditi Modele
reorganizacije ovih konglomerata kao i
Socijalne programe za zaposlene.
� Pobolj{anje tehnolo{kih i operativnih
performansi postoje}ih energetskih
izvora i rekonstrukcija i
modernizacija prate}e infrastrukture -
Radi obezbe|enja boljeg i efikasnijeg
snabdevanja energijom, potrebno je
izvr{iti ulaganje u obnovu postoje}ih
proizvodnih i distributivnih kapaciteta u
Srbiji, kao i izgradnju novih. Pobolj{anje
performansi postoje}ih energetskih
izvora mogu}e je posti}i putem detaljnog
remonta i modernizacije: termoelektrana,
hidroelektrana, termoelektrana-toplana,
rudnika uglja, sistema prenosa i
distribucije, industrijskih energenata, itd.
U cilju boljeg snabdevanja bi}e
neophodno izvr{iti povezivanje
postoje}ih sa me|unarodnim
8 Kancelarija Vlade Republike Srbije za pridru`ivanje
EU Nacionalna Strategija Srbije za pristupanje SCG
EU, radna verzija, Beograd, 2005, str. 169.

energija
naftovodima, gasovodima i sa transnacionalnim
dalekovodima za prenos
elektri~ne energije, uz {irenje lokalnih
distributivnih mre`a prirodnog gasa, kao
alternativnog izvora i pogonskog goriva
u proizvodnji elektri~ne energije.
� Uspostavljanje transparentnog i
realnog cenovnog sistema -
Regulisanim cenama za energiju i
energetske usluge vr{i se za{tita tarifnih
kupaca od monopolske pozicije nekih
subjekata, ali i za{tita energetskih
subjekata od politi~ki motivisanog, a
ekonomski neopravdanog depreciranja.
Novim Zakonom je propisano da se cena
energetske delatnosti odre|uje na bazi
opravdanih tro{kova poslovanja, koje
utvr|uje Agencija za energetiku. Da bi
se elektroenergetski sektor u~inio {to
efikasnijim i konkurentnijim neophodno
je nastaviti sa pove}anjem cene
elektri~ne energije do nivoa koji omogu-
}ava pokrivanje tro{kova poslovanja.
� Uspostavljanje savremenog sistema
energetske statistike - Radi adekvatnog,
vo|enja, planiranja i dono{enja odluka, a
u skladu sa EUROSTAT sistemom,
potrebno je uspostaviti savremeni sistem
vo|enja energetske statistike. Pri tome,
treba definisati novi model prikupljanja,
selekcije, verifikacije i prikaza baze
podataka, uklju~uju}i i
utvr|ivanje/prikaz relevantnih
makroekonomskih, demografskih i sektorskih
parametara, kao i ekonomskoenergetskih,
energetsko-tehnolo{kih i
energetsko-ekolo{kih indikatora, uvoznu
zavisnost i detaljan prikaz energetskih
tokova na nacionalnom nivou i nivoima
prirodnog, energetskog i
socioekonomskog sistema. 9
� Racionalna upotreba energije i
pove}anje energetske efikasnosti -
Neadekvatni privredno-ekonomski
uslovi tokom proteklih decenija u Srbiji
uslovili su neefikasnu i neracionalnu
upotrebu energije, {to se posebno odnosi
na utro{ak elektri~ne energije u
doma}instvima. Zbog toga je potrebno
izraditi tematske programe akcije,
kojima }e se identifikovati mogu}nosti
za ostvarenje u{tede, odrediti prioritete i
doneti regulative i propise kojima }e se
subjekti obavezati na sprovo|enje mera
za pove}anje energetske efikasnosti.
Agencija za energetsku efikasnost
Republike Srbije je predvidela niz
aktivnosti i mera za promovisanje supstituta
elektri~ne energije kao izvora za
zagrevanje, kao i ostalih mera u cilju
pove}anja efikasnosti kori{}enja
energije. Pored toga, ona treba da
obezbedi i sredstva putem nacionalnog
Fonda za energetsku efikasnost, sredstva
iz stranih donacija i fondova EU.
� Kori{}enje novih i obnovljivih izvora
energije - Srbija raspola`e velikim
potencijalima za kori{}enje obnovljivih
9 Ministarstvo rudarstva i energetike, Strategija
dugoro~nog razvoja energetike RS do 2015, Beograd
2004, str. 16.
izvora energije u koje spadaju: biomasa,
hidropotencijali malih vodnih tokova (sa
objektima do 10 MW), geotermalna
energija, energija vetra i sun~evog
zra~enja. Programom za selektivno
kori{}enje novih obnovljivih izvora
energije potrebno je {ire definisati i
razraditi mere i aktivnosti u pravcu
njihovog intenzivnijeg kori{}enja.
Realizacijom ovog Programa, osim {to bi
se postiglo smanjenje potro{nje uvoznih
energenata i ugro`avanja `ivotne
sredine, 10 pove}alo bi se i anga`ovanje
doma}ih malih i srednjih preduze}a na
pokretanju proizvodnje energije
kori{}enjem ovih izvora energije.
� Za{tita `ivotne sredine - Napredak u
ovoj oblasti je tako|e preduslov za
me|unarodnu saradnju. S obzirom da je
nivo teku}ih emisija iz energetskih
izvora i objekata vi{estruko ve}i od svih
normi postavljenih IPP strategijom EU, 11
Kjoto protokolom ili Bazelskom
konvencijom, jedan od prioriteta jeste
upravo dostizanje evropskih i svetskih
standarda u pogledu za{tite `ivotne
sredine. Programom za{tite `ivotne
sredine mora se predvideti re{avanje
problema emisije dimnih gasova iz
termoelektrana, kao najve}ih zaga|iva~a,
i adekvatnog odlaganja pepela.
4. Liberalizacija
elektroenergetskog tr`i{ta u
zemljama u okru`enju
U nastavku teksta bi}e opisani dosada{nji
reformski procesi sprovedeni u oblasti
energetike nekih zemalja u okru`enju i
o~ekivani dalji koraci liberalizacije.
Imaju}i u vidu sli~nosti pre|a{njih sistema
poslovanja elektroenergetskih sistema u
regionu, svako iskustvo je dragoceno sa
stanovi{ta predvi|anja mogu}ih pote{ko}a
prilikom transformacije istih i njihovog
izbegavanja.
Hrvatska
Proces liberalizacije hrvatskog energetskog
sektora zapo~et je ratifikovanjem Ugovora
o energetskoj povelji, 12 1997. godine i
usvajanjem prvog bloka energetskih
zakona (Zakon o energiji, Zakon o tr`i{tu
elektri~ne energije, Zakon o tri{tu plina,
Zakon o tr`i{tu nafte i naftnih derivata i
Zakon o regulaciji energetskih delatnosti),
2001. Novine propisane usvojenim
zakonima mogu se, u najkra}em, svesti na
slede}e: 13
10 Kao rezultat realizacije ovog Projekta, u 2010.
o~ekuje se smanjenje izdataka za uvoz kvalitetnih
energenata za oko 30 miliona USD, anga`ovanje
doma}e industrije i radne snage i pobolj{ana za{tita
~ovekove okoline.
11 Integrated Product Policy, Commission of the
European Communities, June 2003
12 Narodne novine, me|unarodni ugovori 15/97.
Ugovorom se ostvaruje saradnja izme|u zemalja
potpisnica u pogledu optimalnog kori{}enja energije,
nediskriminatorne mogu}nosti ulaganja u energetski
sektor.
13 Energetski institut „Hrvoje Po`ar”, Strategija
energetskog razvitka Republike Hrvatske,”Hrvatska u
21. stole}u”, str. 25.
[014]
� Izgradnja novih kapaciteta za
proizvodnju elektri~ne energije putem tenderske
procedure;
� Odabran je regulisani pristup tre}e
strane;
� Definisana je kategorija potencijalnih
povla{}enih kupaca elektri~ne energije, u
koju spadaju svi potro{a~i koji godi{nje
utro{e vi{e od 40 GWh elektri~ne
energije, kojima je dozvoljen slobodan
izbor i pregovaranje sa dobavlja~ima.
Svi koji tro{e manju koli~inu od 40
GWh i dalje su u obavezi da se
snabdevaju elektri~nom energijom po
cenama utvr|enim tarifnim sistemom
(koji propisuje dr`ava);
� Definisana je i kategorija, odnosno status
povla{}enog proizvo|a~a, koji obuhvata
proizvodnju elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora i otpada;
� Ra~unovodstveno razdvajanje razli~itih
delatnosti u oblasti energetike
(proizvodnja, prenos, distribucija);
� Propisana je obaveza otvaranja tr`i{ta
svim komercijalnim potro{a~ima u
okviru REM-SEE do kraja 2005.
Osnovni institucionalni okvir u sektoru
energetike Republike Hrvatske su:
Hrvatski sabor, Vlada Republike Hrvatske,
Ministarstvo nadle`no za energetski sektor,
lokalne i regionalne vlasti. U skladu sa
standardima EU posebnim zakonom
propisano je osnivanje nacionalnog regulatornog
tela za energetsku delatnost. Ve}e
za regulaciju energetskih delatnosti postalo
je operativno u maju 2002. a za osnovne
nadle`nosti ima izdavanje i oduzimanje
dozvola za obavljanje energetske
delatnosti, regulisanje cena usluga
energetske delatnosti koje se obavljaju kao
javne usluge, za{tita prava potro{a~a i dr.
Radi lak{eg i efikasnijeg uklju~ivanja u
EU ura|ena je i Strategija razvitka
energetskog sektora koju je 2002. usvojio
Hrvatski sabor. Prema ovoj Strategiji
osnovni ciljevi energetske politike su:
pove}anje energetske efikasnosti, sigurna
dostava i snabdevanje, diversifikacija
izvora energije, kori{}enje obnovljivih
izvora, realne cene energije, razvitak
energetskog tr`i{ta i preduzetni{tva. 14
Prema Zakonu15 tr`i{te elektri~ne energije
je organizovano po modelu Nezavisni
operater elektroenergetskog sektora i
Operater tr`i{ta. To su novi tr`i{ni subjekti
koji }e se baviti vo|enjem
elektroenergetskog sektora i
organizovanjem tr`i{ta elektri~ne energije,
kao preduze}a u vlasni{tvu dr`ave. Polo`aj
HEP-a, dosada{njeg monopoliste, prema
ovom modelu se defini{e kao “zate~eni
elektroprivredni subjekt u okviru
poslovanja”. Na ovaj na~in se posti`e
uskla|enost sa Direktivama EU i opstanak
HEP-a kao preduze}a sa samostalnim
14 Ibid., str 12.
15 Zakon o tr`i{tu elektri~ne energije Republike
Hrvatske, NN 68/01.

energija
Tabela 1 Prose~na prodajna cena eletri~ne energije u Republici Hrvatskoj, u Kn/KWh
Potro{a~ 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001.
110kV 0,2632 0,2869 0,2616 0,2659 0,2720 0,2550 0,2462 0,2336
35kV 0,3555 0,3568 0,3575 0,3451 0,3554 0,3440 0,3286 0,3094
10kV 0,5191 0,5066 0,4985 0,5002 0,5073 0,4950 0,4788 0,4440
Doma}instva 0,3874 0,3806 0,3865 0,3859 0,3744 0,3940 0,4184 0,5095
Usluge 0,7155 0,6855 0,6866 0,6600 0,6590 0,6710 0,6499 0,5787
Javna rasveta 0,5227 05181 05242 0,5114 0,5122 0,5110 0,5007 0,4700
Prose~na prodajna cena 0,4373 0,4544 0,4683 0,4469 0,4451 0,4480 0,4519 0,4242
Izvor: Energetski institut „Hrvoje Po`ar”, Strategija energetskog razvitka Republike Hrvatske, “Hrvatska u 21. stole}u”, str. 54,
preuzeto od HEP-a.
delatnostima (kompanije za proizvodnju,
prenos, distribuciju i snabdevanje). 16
Sredinom 2002. usvojen je Zakoni o
privatizaciji, {to predstavlja start
transformacije vlasni~ke strukture u
hrvatskoj energetici. Privatizacija HEP-a 17
sprovedena je po modelu “nacionalnog
{ampiona”: dr`ava zadr`ava 51% akcija
ove kompanije do ulaska u EU, po 7% se
deli u~esnicima rata i zaposlenima, a 15%
se privatizuje postupkom javne ponude
akcija. Zbog zna~aja funkcije, dr`ava je
odlu~ila da prenosna i distributivna mre`a
ostanu javno dobro i budu pod dr`avnim
nadzorom, {to }e omogu}iti jednak,
nediskriminatorni pristup mre`ama i
konkurentnost.
U skladu sa utvr|enom obavezom reformi
platne i tarifne politike u okviru plana o
formiranju REM-SEE, u Hrvatskoj je u
toku reformisanje tarifnog sistema za
elektri~nu energiju, ~ime se stvaraju uslovi
za konkurentsko poslovanje na tr`i{tu. Sa
reformom cena elektri~ne energije
otpo~elo se tokom 1993. kada je Vlada
Republike Hrvatske donela odluku o
prose~noj ceni elektri~ne energije od
0,1404 DEM/kWh u protivrednosti
hrvatske kune. Poslednjom promenom
cene elektri~ne energije 2000. ispravljen je
nepravedni odnos cena za preduze}a i
doma}instva, po kojem je cena elektri~ne
energije za preduze}a ve}a u odnosu na
doma}instva. 18 Prose~na prodajna cena
elektri~ne energije od 1994. godine do
kraja 2000. pove}ana je za 3,3 posto.
Uprkos svim ovim sprovedenim
aktivnostima, Evropska Komisija je
po~etkom 2004. u svom izve{taju o
formiranju REM-SEE 19 procenila da
otvorenost hrvatskog elektroenergetskog
tr`i{ta iznosi svega 10%, iz ~ega proizlazi
da aktivnosti u pravcu dalje liberalizacije
16 Energetski institut „Hrvoje Po`ar”, Strategija
energetskog razvitka Republike Hrvatske, „Hrvatska u
21. stole}u”, str 162.
17 Proizvodnjom, prenosom i distribucijom elektri~ne
energije, kao i upravljenje sistemom bavi se Hrvatska
elektroprivreda, trgova~ko dru{tvo 100% u vlasni{tvu
dr`ave.
18 Energetski institut „Hrvoje Po`ar”, Strategija
energetskog razvitka Republike Hrvatske, „Hrvatska u
21. stole}u”, str 54.
19 Third benchmarking report on implementation on
internal electricity and gas market, European
Commission, Brussels, March 2004.
ovog tr`i{ta u Hrvatskoj, preuzete
potpisivanjem Atinskog Memoranduma,
tek predstoje.
Bosna i Hercegovina
Proces liberalizacije energetike u Bosni i
Hercegovini u ovom trenutku je ograni~en
samo na elektroenergetski sektor, dok u
ostalim sektorima jo{ uvek nisu zapo~eti
reformski procesi. Liberalizacija
elektroenergetskog sektora zapo~ela je
2002. dono{enjem Zakona o prenosu,
regulatoru i operatoru elektri~ne energije u
BiH, kao i entitetskih, Zakona o elektri~noj
energiji Federacije BiH i Zakona o
elektri~noj energiji Republike Srpske.
Osnovna zamisao ovih Zakona jeste
stvaranje uslova za neograni~enu i
slobodnu trgovinu na jedinstvenom
elektroenergetskom tr`i{tu BiH, uvo|enje
konkurencije, ja~anje za{tite potro{a~a i
integracija u regionalno tr`i{te. Novine
koje su uvedene Zakonom o prenosu,
regulatoru i operatoru elektri~ne energije u
BiH, su slede}e. 20
� Institucionalni okvir - Definisane su
slede}e institucije koje su nadle`ne za
elekto-prenosnu delatnost:
- Dr`avna regulatorna komisija za
elektri~nu energiju (DERK) }e biti
nezavisna i neprofitna institucija koja je
nadle`na za prenos elektri~ne energije,
operacije prenosnog sistema i
me|unarodnu trgovinu elektri~nom
energijom;
- Nezavisni operater sistema (NOS) }e
biti neprofitno telo, nezavisno od bilo
kog u~esnika na tr`i{tu a koje je
nadle`no je za upravljanje pogonom i
dispe~erovanje prenosne mre`e, kao i za
rukovo|enje, planiranje i koordiniranje
odr`avanja, izgradnju i {irenje mre`a u
saradnji sa kompanijom za prenos
elektri~ne energije;
- Jedinstvena kompanija za prenos
elektri~ne energije bila bi nadle`na za
prenos, odr`avanje, izgradnju,
pro{irenje i rukovo|enje
elektroprenosnom mre`om.
� Razdvajanje elektroenergetskog sistema
na proizvodni, prenosni i distributivni
deo. Proizvo|a~i elektri~ne energije }e
20 Vje}e ministara, Jedinica za ekonomsko planiranje i
implementaciju srednjoro~ne razvojne strategije,
Srednjoro~na razvojna strategija BiH 2004-2007,
BiH.
[015]
imati slobodu da prodaju
proizvedenu energiju na
bazi bilateralnih ugovora
kvalifikovanim
potro{a~ima 21 i nezavisnim
trgovcima elektri~ne
energije. 22 Distributivne
kompanije bi}e odgovorne
za izgradnju, razvoj,
upravljanje i odr`avanje
distributivnih mre`a;
Usvajanjem ove grupe
Zakona i osnivanjem
DERK-a u~injen je prvi
korak u pravcu
liberalizacije elektroenergetskog sektora. U
narednom periodu tek predstoji
implementacija zakonske regulative i
stvaranje konkretnih uslova za
liberalizaciju. U tom pravcu predvi|a se. 23
� Osnivanje ostalih institucija predvi|enih
zakonima do kraja 2004;
� Dono{enje strategije razvoja energetike u
BiH i strategije privatizacije
elektroenergetskog sektora, ~ije se
usvajanje o~ekuje 2005;
� Otpo~injanje procesa restrukturiranja
elektroenergetskog sektora koji bi se
odvijao u nekoliko faza. U prvoj fazi,
koja bi zapo~ela 2005. izvr{i}e se
razdvajanje sredstava, obaveza i
zaposlenih u postoje}im elektrokompanijama
i formiranje pojedina~nih
preduze}a u sektorima proizvodnje i
distribucije elektri~ne energije. U drugoj
fazi se planira korporatizacija (statusnoorganizaciono
zaokru`ivanje i
unapre|enje poslovanja) novoosnovanih
kompanija uz istovremeno davanje
privremenih dozvola za ulazak novih
kompanija. U poslednjoj fazi bi se izvr-
{ila komercijalizacija poslovanja datih
kompanija, koja }e biti okon~ana
njihovom privatizacijom. 24
� Implementiranje nove tarifne
metodologije za prenosne, distributivne i
proizvodne tarife koje }e biti u
nadle`nosti osnovanih regulativnih
institucija.
U sektoru elektri~ne energije BIH, s
obzirom da proizvodnja prevazilazi
doma}e potrebe ostatak elekri~ne energije
se izvozi u Hrvatsku, Sloveniju i Srbije i
Crne Gore. S obzirom da BIH raspola`e sa
21 Kategorije koje }e mo}i kupovati elektri~nu energiju
direktno od proizvodnih i/ili trgovinskih kompanija. U
njih spadaju: a) kvalifikovani potro{a~i koji }e u prvoj
fazi reforme obuhvatiti isklju~ivo velika industrijska
preduze}a; b) regionalni trgovci elektri~nom
energijom; c) nezavisni trgovci na malo.
22 Trgovci elektri~nom energijom bi}e kompanije koje
su zadu`ene za kupovinu elektri~ne energije i prodaju
kvalifikovanim potro{a~ima i ostalim trgovcima
elektri~ne energije.
23 Vje}e ministara, Jedinica za ekonomsko planiranje i
implementaciju srednjoro~ne razvojne strategije,
Srednjoro~na razvojna strategija BiH 2004-2007, BiH.
24 Proces privatizacije elektroenergetskog sektora je
ve} zapo~et prodajom 20% Elektroprivrede RS u
vau~erskoj ponudi i 10% Elektroprivrede BiH i
Elektroprivrede Herceg Bosne u javnoj ponudi
deonica.

energija
zna~ajnim potencijalima za proizvodnju
elektri~ne energije, potrebno je nastaviti sa
realizacijom za njih zna~ajnog projekta
Power III, kojim se ujedno predvi|a
ulaganje u rekonstrukciju postoje}ih
energetskih objekata.
Bugarska
Zna~ajan korak u liberalizaciji
elektroenergetskog sektora na~injen je
usvajanjem Nacionalne strategije o
energetskom razvoju i energetskoj
efikasnosti do 2010. (1998). Osnovne
aktivnosti koje je bi, prema ovoj Strategiji
trebalo preduzeti, odnosile su se na
modernizaciju i izgradnju nuklernih
postrojenja, restrukturiranje najve}e
kompanije za proizvodnju elektri~ne
energije NEC, itd. Strategijom, koja je
dopunjena 2002. poseban akcenat je
stavljen na neophodnost ubrzanja procesa
privatizacije elektroenergetskog sektora,
postepeno pove}anje cena elektri~ne
energije i gasa i ja~anje nezavisnosti
nacionalnog regulatornog tela.
Usvajanjem Zakona o energetici i
energetskoj efikasnosti, 25 1999.
omogu}eno je ubrzavanje procesa
liberalizacije ovog tr`i{ta, restrukturiranje
monopolisti~kih sistema, privatizacija,
omogu}avanje slobodne trgovine po
principu dozvoljenog pristupa tre}e strane,
unapre|ivanje efikasnosti i privla~enja
stranih investicija u delatnost energetike.
Novi Zakon o energetici (nakon dugih
rasprava), usvojen je 2003. i proklamuje
nova pravila, kako za proizvo|a~e, tako i
za potro{a~e elektri~ne energije. Osnovni
cilj ovog Zakona je uspostavljanje pravnog
okvira za modernizaciju i liberalizaciju
sektora energetike kroz. 26
� Uspostavljanje novog modela trgovanja
elektri~nom energijom - od modela “sole
buyer” do regulisanog pristupa tre}ih
lica energetskom tr`i{tu;
� Nove propise koji su pojednostavili
uslove dobijanja dozvola za izgradnju
energetskih objekata;
� Mogu}nost uklju~ivanja novih u~esnika
na tr`i{tu;
� Slobodnu trgovinu elektri~nom
energijom i prirodnim gasom;
� Ukidanje re`ima dozvola za izgradnju
novih i pove}anje kapaciteta izgra|enih
objekata za energetske subjekte;
� Preuzimanje kompletnog rizika za
plasman elektri~ne energije od strane
investitora, s obzirom da Nacionalna
kompanija za prenos elektri~ne energije
(NEC) ne}e biti u obavezi da otkupljuje
proizvedenu elektri~nu energiju;
Odabir investitora putem javnog tendera, 27
ukoliko energetski bilans zemlje uka`e na
25 Zamenjen odvojenim zakonima o energetici i o
energetskoj efikasnosti.
26 Izve{taj Central and Eastern Europe Business
Information Center (CEEBIC), Emily Toteva, 2004
27 Raspisuje dr`avna Regulatorna komisija za
energetiku.
potrebu za novim elektranama ili mre`om
dalekovoda / gasovoda. U tom slu~aju,
ministar energetike je zadu`en za
pravljenje liste energetskih objekata koje
treba izgraditi a dr`ava preuzima obavezu
otkupa proizvedene elektri~ne energije.
Restrukturiranje energetskog sektora
zapo~elo je 2000. kada je sektor
reorganizovan transformacijom NEC-a i
izdvajanjem osam nezavisnih kompanija za
proizvodnju i osam kompanija za
distribuciju elektri~ne energije. 28
Aktivnosti u pravcu demonopolizacije
NEC-a otpo~ele su usvajanjem principa
pristupa tre}e strane u pregovorima oko
trgovine elektri~nom energijom. Za
potro{a~e koji godi{nje tro{e preko 100
MW elektri~ne energije, dozvoljeno je
slobodno pregovaranje oko uslova
trgovine. 29 Ipak, potpuna demonopolizacija
NEC-a o~ekuje se tek u 2007.
Tokom 2002. i 2003. od ukupno 63
hidrocentrale, koje su u vlasni{tvu NEC-a,
21 je privatizovana. U planu je da se do
2010. privatizuju i Maritsa II, Bobov Dol i
elektrana Russe. Tako|e, obavljene su sve
pripreme za privatizaciju toplana, pa se
uskoro o~ekuje i njihova prodaja. Posebna
pa`nja je, me|utim, posve}ena privatizaciji
distributivnih kompanija. Nakon du`eg
odlaganja Vlada je u julu 2003. usvojila
strategiju privatizacije sedam distributivnih
kompanija, nude}i na prodaju 67% kapitala
svake od njih, koji su u dr`avnom
vlasni{tvu. 30 Zbog jakog politi~og pritiska,
postavljeni su strogi uslovi za
privatizaciju: zainteresovani investitor
mora da obezbedi minimalan po~etni
kapital od 460 mil USD, da ima prethodno
iskustvo poslovanja na liberalizovanom
tr`i{tu, da je prodao najmanje 7000 GWh
elektri~ne energije u 2002. i da mu kreditni
rejting nije ispod BBB. 31 Investitori koji
zadovoljavaju ove uslove moraju da kupe
minimum 51% distributivne kompanije za
koju su zainteresovani.
Kako bi predupredila mogu}i scenario
porasta cena elektri~ne energije nakon
privatizacije kompanija nadle`nih za
distribuciju, Dr`avna komisija za
energetsku regulaciju priprema Okvir za
regulaciju cena koji }e, u nastojanju za{tite
potro{a~a, biti obavezuju}i deo ugovora
koji se sklapa sa distributerima.
Trenutno je cena elektri~ne energije u
Bugarskoj niska, po evropskim
28 Athens Process - Overview of Energy Developments
in Southeast European Countries, October 2003,
http://www.seerecon.org/infrastructure/sectors/energy/
documents/ceer_country_overviews.pdf
29 Nedavno je potpisan prvi ugovor na bazi slobodnog
pregovaranja o ceni izmedju Umicore Media i NE
Kozloduy.
30 U 2002. ukupan profit koji su ove kompanije
ostvarile, uslu`uju}i vi{e od 4 miliona doma}instava i
preko pola miliona industrijskih potro{a~a, iznosio je
64 mil USD.
31 Kreditni rejting, tj. pouzdanost investitora u smislu
blagovremenog ispunjavanja preuzetih obaveza,
prema: Fitch Ratings, www.fitchratings.com, gde na
skali od AAA do D oznaka BBB predstavlja
investitora sa dobrim rejtingom.
[016]
standardima, jer iznosi svega 4,4 evrocenta
po Kw/h. Ne omogu}ava pokri}e
investicija u elektri~nu mre`u, kao ni
tro{kove odr`avanja, kako tvrdi ^e{ka
energetska korporacija (CEZ), koja pokriva
oblast Sofije i Plevena. Tri vlasnika
distribucionog sistema u Bugarskoj, ~e{ki
CEZ, austrijski EVN i nema~ki E.ON su
godi{nje ulagali oko 50 miliona bugarskih
leva ({to iznosi oko 25 miliona EUR) u
periodu od 2001. do 2004. Investicije su
bile nedovoljne da omogu}e kvalitetno
odr`avanje elektri~ne mre`e, te je CEZ
spreman da pove}a ulaganja u
modernizaciju iste na oko 100 do 150
miliona bugarskih leva (ili 50 do 75
miliona EUR) za period 2005-2006. Ta~no
pove}anje cene elektri~ne energije jo{
uvek nije utvr|eno, jer CEZ pregovara sa
Dr`avnom regulatornom komisijom za
vodu i energetiku (SERC). Od ukupne
cene elektri~ne energije, 50-60% ide
proizvo|a~u, 5-10% za prenos, 20-40% za
distribuciju i 1-5% za finalnog dobavlja~a.
Pomenute firme }e tra`iti dalje pove}anje
cena elektri~ne energije, za oko 25%, oko
~ega se trenutno pregovara, a pove}anje bi
moglo uslediti od oktobra 2005.
Rumunija
Energetska politika je bila jedna od va`nih
komponenti privrednih reformi, proteklih
petnaestak godina, u Rumuniji. U okviru
energetskog sektora, funkcioni{u dve
osnovne kategorije privrednih subjekata:
Regies Autonomes (RA) koje proizvode i
distribuiraju elektri~nu energiju i prometne
kompanije, koje omogu}avaju tehni~ku
podr{ku i prodaju elektri~ne energije. RA
su dr`avne kompanije koje posluju u svim
sektorima od strate{kog zna~aja, poput
elektro-energetskog, nafte, prirodnog gasa
i uglja. Prometne kompanije su
akcionarska dru{tva, osnovana po
odredbama privrednog prava.
Svetska banka, EBRD, EIB i USAID su
ulo`ili oko 370 miliona USD u reformu
energetskog sektora, ~iji je cilj
omogu}avanje redovnog snabdevanja
potro{a~a putem obnove termoelektrana.
Ovo je poduhvat koji se sprovodi kroz
materijalnu pomo} u nabavci opreme, al i
tehni~ku podr{ku i transfer znanja. Uz to,
Ministarstvo za industriju i prirodne
resurse Rumunije je objavilo listu
projekata za potencijalne ino-investitore,
me|u kojima je i investicija od 500
miliona USD za zavr{etak izgradnje
nuklearnog reaktora ^ernavoda 2, kao i
investicija od 35 miliona USD za razvoj
hidroelektrana.
Mada energetika tradicionalno predstavlja
jednu od osnovnih poluga razvoja
rumunske privrede, u kojoj je zaposleno
preko 6% ukupne radne snage i koja sa
preko 5% doprinosi ukupnoj industrijskoj
proizvodnji, liberalizaciji ovog segmenta
privrede pristupilo se vrlo obazrivo, ali po
metodi koja je karakteristi~na za sve
zemlje regiona.
Iako su od po~etka '90-tih preduzimane
izvesne mere, ozbiljne reforme u
energetskom sektoru po~ele su 1998.

energija
usvajanjem propisa, koji je u potpunosti
bio u skladu sa Direktivom 96/92 i kojim
su postavljene osnove za formiranje
konkurentnog energetskog tr`i{ta. U skladu
sa promenama u sektoru i neophodnim
detaljnijim definisanjem strukture energetskog
sektora, potrebno je definisati tarifni
sistem, koncesionalni i licencni re`im, itd.
Osnovana su i regulatorna tela za oblast
elektri~ne energije i prirodnog gasa
(ANRE i ANRDN), a u `elji za
privla~enjem neophodnih stranih
investicija u ovaj sektor doneta je i
Nacionalna strategija razvoja energetskog
sektora, kao i Road Map kojim je Vlada
preuzela obavezu za sprovo|enje strategije
i politike razvoja i liberalizacije energetskog
sektora do 2007, kada se o~ekuje
prijem Rumunije u EU.
Reforme su nastavljene restrukturiranjem
kompanija RENEL i R.A. Romgaz, koji su
do tada bili monopolisti na tr`i{tu
elektri~ne energije, odnosno prirodnog
gasa. Proces je podrazumevao izdvajanje
delatnosti proizvodnje, prenosa i
distribucije u nezavisna preduze}a, nad
kojima je dr`ava zadr`ala potpuno
vlasni{tvo.
Regulatorne agencije su usvajanjem
propisa omogu}ile dalje otvaranje t`i{ta. U
domenu elektri~ne energije ANRE je,
po~ev{i od februara 2000. omogu}ila
otvaranje tr`i{ta za deset kompanija (10%),
koje mogu slobodno da vr{e izbor
snabdeva~a. Ovaj procenat je vremenom
rastao. Ustanovljenom granicom potro{nje
od preko 100 GWh koja dozvoljava
slobodne pregovore oko cene elektri~ne
energije i dobavlja~a, otvorenost tr`i{ta se
danas procenjuje na oko 35%, a do 2007.
plan je da tr`i{te bude potpuno otvoreno.
Restrukturiranje i postepeno otvaranje
tr`i{ta, privuklo je dosta zainteresovanih
investitora, kojima proces privatizacije
otvara velike {anse ulaganja u energetski
sektor. Do sada je proces privatizacije
zahvatio segment proizvodnje i distribucije
elektri~ne energije i prirodnog gasa, dok }e
zbog strate{kog interesa koji delatnost
prenosa ima za nacionalnu ekonomiju ta
funkcija ostati u dr`avnom vlasni{tvu do
daljeg.
U segmentu cena, 1997. skinuta su
ograni~enja u kretanju cena elektri~ne
energije, ali su one i dalje na nivou ni`em
od cena u razvijenijim zemljama Evrope.
Pove}anja cene elektri~ne energije
zabele`ena su 1999, kao i tokom 2000. i
2001, kada je cena za doma}instva porasla
za 105%, dok je cena industrijske
elektri~ne energije smanjena za 33%.
Me|utim, u tom periodu je zabele`en i pad
vrednosti nacionalne valute, tako da je
cena elektri~ne energije ostala daleko
ispod evropskog proseka. Treba imati u
vidu i to da u Rumuniji oko 40%
doma}instava ispunjava kriterijume za
odobravanje “socijalne tarife”. 32
32 Zvani~no, prema Zakonu o energetici u Rumuniji,
doma}instva sa najni`im `ivotnim standardom imaju
pravo na beneficirane cene elektri~ne energije.
U decembru 2004. prose~na cena za
finalnog potro{a~a iznosila je 7,7 evrocenta
za KWh, odnosno 6,71 evrocent za KWh
za industrijske potro{a~e. 33 O~ekuje se da
}e nivo cena elektri~ne energije i
prirodnog gasa postepeno rasti i da }e
dosti}i nivo zapadnoevropskih cena do
ulaska Rumunije u EU.
Ma|arska
Mada sama nije zemlja jugoisto~ne
Evrope, po svojoj geografskoj bliskosti
Ma|arska predstavlja va`nog agenta u
me|unarodnim tokovima elektri~ne
energije ovog regiona. Proces reforme
energetskog tr`i{ta u Ma|arskoj zapo~eo je
sredinom 1990-tih usvajanjem Zakona o
konkurenciji, Zakona o elektri~noj energiji
i Zakona o gasu. Institucionalni okvir je
zaokru`en osnivanjem Ma|arske
energetske kancelarije (MEH) koji ima
regulatornu i kontrolnu ulogu na
energetskom tr`i{tu. U prvoj polovini
pro{le decenije izvr{eno je restrukturiranje
sektora, da bi od kraja 1995. bio zapo~et
proces privatizacije energetskog sektora,
koji je tekao u nekoliko faza, tako da se
danas najve}i deo proizvo|a~a elektri~ne
energije i 100% lokalne distribucije nalazi
u privatnom vlasni{tvu. Istovremeno,
izvr{ena je i privatizacija kompanije MOL
koja ima monopolisti~ki polo`aj u oblasti
prenosa, skladi{tenja i trgovine gasom.
Proces liberalizacije energetskog tr`i{ta i
uskla|ivanja sa EU direktivama je tekao
ne{to sporije (iako mnogo br`e u
pore|enju sa ostalim analiziranim
zemljama) i intenziviran je tokom
poslednjih godina pred priklju~enje
Evropskoj uniji.
Osnove razvoja energetskog sektora
Ma|arske su definisane 1999. godine
dono{enjem energetskog plana “Principi
ma|arske energetske politike i poslovni
model energetskog sektora”. Osnovni
ciljevi budu}eg razvoja su:
� Stvaranje efikasnog unutra{njeg tr`i{ta
kao sastavnog elementa jedinstvenog
evropskog energetskog tr`i{ta, uz
vo|enje ra~una o nacionalnim
specifi~nostima;
� O~uvanje i unapre|enje pouzdanosti
energetskog snadbevanja kroz
difersifikovanje energetskih snadbeva~a i
smanjenje zavisnosti od uvoza iz biv{ih
sovjetskih republika;
� Podizanje neophodnih zahteva za za{titu
`ivotne sredine kod postoje}ih i novih
tr`i{nih u~esnika;
� Unapre|enje transparentnosti i
dostupnosti informacija i, za preostale
monopole, transparentnosti cenovne
regulative.
Usvajanjem Zakona o elektri~noj energiji,
koji je stupio na snagu 2003. otvoren je
prostor za potpuno uskla|ivanje
ma|arskog zakonodavstva sa EU
regulativom i intenziviranje procesa
33 Romanian Energy Sector - Privatization is the Key
Word, Central Europe Trust Company (2004).
[017]
liberalizacije. Od januara 2003.
elektroenergetsko tr`i{te je delimi~no
otvoreno za konkurenciju putem pru`anja
slobode izbora i pregovaranja sa
dobavlja~ima za 200 najve}ih industrijskih
potro{a~a (koji ~ine oko 35% tra`nje na
tr`i{tu), dok je pristup tre}e strane
elektromre`i tako|e dozvoljen. S druge
strane, cena elektri~ne energije na javnom
komunalnom tr`i{tu je i dalje zvani~no
odre|ena sa MVM-om kao veletrgovcem.
Inicijalni plan je podrazumevao postepenu
liberalizaciju i nestajanje javnog
komunalnog tr`i{ta do kraja 2010.
Me|utim, u skladu sa izmenama EU
direktiva koje podrazumevaju ubrzavanje
otvaranja doma}eg tr`i{ta za industrijsku
elektri~nu energiju u svim zemljama
~lanicama do kraja 2004, a celokupnog
tr`i{ta do kraja 2007. mogu}e su izmene
prvobitnog plana u narednom periodu.
Tokom poslednjih 10 godina Ma|arska je
zna~ajno podigla nivo cena elektri~ne
energije uz postepeno uklanjanje
subvencija za doma}instva, tako da je cena
elektri~ne energije za doma}instva danas
{est puta ve}a u pore|enju sa pretranzicionim
periodom. Istovremeno, do{lo
je i do porasta cene za industrijske
potro{a~e, ali je ona danas ni`a u odnosu
na doma}instva. Kretanje cena tokom
poslednjih 10 godina je dato u narednom
tabelarnom pregledu:
Sli~na tendencija je prisutna i u sektoru
prirodnog gasa, gde je, uz postepeno
uklanjanje subvencija, do{lo do zna~ajnog
porasta cena za oba tipa potro{a~a.
Me|utim, i veleprodajne i cene za krajnje
potro{a~e u oba sektora su i dalje u velikoj
meri dr`avno regulisane. Nova regulacija
cena gasa je stupila na snagu po~etkom
2004. i va`i}e u naredne dve godine, dok
}e slede}i ~etvorogodi{nji period, u kome
}e cena elektri~ne energije biti regulisana,
otpo~eti od 2005.
Proces privatizacije energetskog sektora u
Ma|arskoj je u najve}em delu zavr{en.
Preostalo je jo{ da se izvr{i privatizacija
MSM-a, nuklearne elektrane Pacs koja je u
vlasni{tvu MSM-a, kao i prenosne mre`e
MAVIR. Rok u kome }e se izvr{iti
privatizacija navedenih kompanija
me|utim jo{ uvek nije definisan.
5. Zaklju~ak - sli~nosti i razlike
pojedinih nacionalnih sistema
reformi elektroenergetskog
sektora u zemljama jugoisto~ne
Evrope
Liberalizacija tr`i{ta elektri~ne energije
ima za cilj da oformi otvoreno, efikasno,
odr`ivo i sigurno tr`i{ta energije u kome se
promovi{e poslovna klima pogodna za
intenziviranje me|unarodne razmene. U
tom procesu, zemlje u okru`enju su
na~inile veoma zna~ajan pomak, te je
njihovo iskustvo dragoceno pred reforme
elektroenergetskog sistema Srbije.
Ostvarivanje tog cilja mogu}e je upravo
kroz pove}anje regionalne integrisanosti,
kreiranje regionalnog tr`i{ta kompatibilnog

energija
Tabela 2 Cena elektri~ne energije po potro{a~ima, USD po KWh
Potro{a~ 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002
Doma}instva 0,040 0,058 0,060 0,068 0,070 0,073 0,065 0,068 0,080
Industrija 0,046 0,045 0,048 0,054 0,056 0,055 0,049 0,051 0,060
Izvor: International Energy Agency: Energy Prices & Taxes - Quarterly Statistics.
sa internim tr`i{tem energije EU, razvoj
konkurencije, ve}i stepen razmene izme|u
zemalja JIE, kao i sa u~esnicima na tr`i{tu
energije EU. Ovako koncipirano
regionalno tr`i{te elektri~ne energije
podrazumeva usagla{avanje i koordinaciju
nacionalnih investicionih politika u oblasti
energetike i kreiranje tr`i{nih uslova
poslovanja u elektro-energetskoj delatnosti.
U sklopu prve faze reformi, shodno
potpisanom Atinskom Memorandumu,
predvi|eno je da do kraja 2005. zemlje JIE
sprovedu osnovne zahvate u procesu
liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije,
kako bi se stvorila osnova za formiranje
nadle`nih institucija na nivou regiona.
Osnovni koraci podrazumevaju:
� dono{enje pravne i tehni~ke regulative
neophodne za funkcionisanje tr`i{ta
elektri~ne energije,
� formiranje nezavisnog nacionalnog
nadzornog tela,
� konsolidacija energetskih subjekata,
� pove}anje ulaganja u prioritetne projekte
koji se odnose na obnovu i izgradnju
novih kapaciteta za proizvodnju
elektri~ne energije i bolje povezivanje
sa energetskim sistemima ostalih
zemalja,
� reformu platne i tarifne politike, kojom
se te`i podi}i pokrivenost investicija u
elektroenergetsku delatnost.
Od navedenih, svakako je najdalje oti{ao
proces usvajanja nacionalnih legislativa.
Zajedni~ko za sve njih je izbor regulisanog
pristupa tre}e strane, “third party access”,
umesto dosada{njeg “sole buyer” sistema,
{to je i klju~no za proces liberalizacije. Na
strani potro{nje, definisana je kategorija
potencijalnih povla{}enih kupaca
elektri~ne energije, prema prose~nom
godi{njem utro{ku. Granice potro{nje za
kategoriju ovih, tzv. kvalifikovanih,
potro{a~a se razlikuje u pojedinim
zemljama, {to je i razumljivo, imaju}i u
vidu razlike u veli~ini elektroenergetskih
sistema. No, bez obzira na tehni~ke
razlike, su{tinski, u pitanju je slobodno
pregovaranje o ceni elektri~ne energije.
Ra~unovodstveno razdvajanje razli~itih
delatnosti u oblasti energetike
(proizvodnja, prenos, distribucija), ~ime se
stvara temeljna struktura za 100%
liberalizaciju tr`i{ta, uslo`njava proces
registracije energetskih subjekata koji bi
obavljali vi{e delatnosti. Me|utim, time se
omogu}ava potpuniji uvid u ispunjavanje
tehni~kih uslova, kao i stimulacija
energetskih subjekata da se usmere na
delatnost u kojoj su najkonkurentniji.
Kada je re~ o nezavisnim regulatornim
telima, mora se napomenuti da na posredan
na~in jo{ uvek postoji veliki uticaj Vlade
na njihove aktivnosti. Ovo pitanje moglo
bi se re{iti prisustvom predstavnika
novoosnovanih energetskih subjekata u
radu ovih tela.
Odre|ene razlike su prisutne kada je u
pitanju sistem plasmana elektri~ne energije
koju bi proizveo novi energetski subjekat -
naime, u Bugarskoj, Nacionalna kompanija
za prenos elektri~ne energije (NEC) vi{e
nije u obavezi da otkupljuje proizvedenu
elektri~nu energiju, dakle, akcenat je na
limitu u otkupu, dok u Srbiji novi Zakon o
energetici predvi|a ograni~enja
proizvodnje, na osnovu godi{njih planova
proizvodnje i potro{nje elektri~ne energije.
Jo{ jedno od interesantnih pitanja je i
socijalni aspekt poslovanja elektroprivrede
- u Srbiji je godinama cena elektri~ne
energije slu`ila kao amortizer padu
`ivotnog standarda. Novi propisi nisu
predvideli specijalni sistem tarifiranja za
ove potro{a~e, ve} se apeluje na Vladu da
samostalno usvaja socijalne programe, dok
u Rumuniji postoji tzv. “socijalna tarifa”
za najugro`enije slojeve stanovni{tva.
Me|utim, treba pomenuti da je u ovu
kategoriju do pro{le godine svrstavano oko
~ak 40% doma}instava u Rumuniji.
Srbiji postoji slo`en put transformacije
elektroenergetskog sektora, ali je
najva`nije da na regionalnom nivou postoji
usagla{enost slede}ih koraka nacionalnih
reformi u pojedinim zemljama. To je jedini
na~in da se ostvari ideja regionalnog tr`i{ta
elektri~ne energije.
Literatura
Central Europe Trust Company, Romanian
Energy Sector - Privatization is the Key
Word, (2004)
Commission of the European
Communities, Integrated Product Policy,
June 2003
Council of Ministers of the Republic of
Bulgaria, Medium-term Economic Policy
Priorities, Sofia, 1999
Energetski institut „Hrvoje Po`ar”,
Strategija energetskog razvitka Republike
Hrvatske,”Hrvatska u 21. stole}u”.
European Commission, Third
benchmarking report on implementation
on internal electricity and gas market,
Brussels, March 2004.
European Commission, Report From The
Commission, Annual Report on the
Implementation of the Gas and Electricity
Internal Market, Brussels, 2004
[018]
http://www.amcham.hu/businesshungary -
Ameri~ka privredna komora u Ma|arskoj
http://www.balcanica.org - International
Center for Balkan Studie, CIBAL, Sofia
http://www.dkir.bg
http://www.ecee.org
http://www.eia.doe.gov/emeu/cabs/romaen
v.html
http://www.geni.org
http://www.iccwbo.org/home/news_archiv
es/1998/energy_sector_liberalization.asp
http://www.mac.doc.gov/ceebic/countryr/B
ulgaria/MARKET/bgneweng.htm
http://www.mem.sr.gov.yu/navigacija.php?
jezik=lat&IDMeniGlavni=3&IDStranicaPo
daci=48&MeniPodSekcijaID=20
http://www.osec.doc.gov/obl/romaniabulga
riatrademission/Romania%20Energy.htm
http://www.seerecon.org
ICC Commission on Energy,
Liberalization and Privatization of the
Energy Sector, 2002
Kancelarija Vlade Republike Srbije za
pridru`ivanje EU Nacionalna Strategija
Srbije za pristupanje SCG EU, radna
verzija, Beograd, 2005.
Me|unarodni ugovori, Narodne novine,
15/97, 1997.
Ministarstvo rudarstva i energetike,
Strategija dugoro~nog razvoja energetike
RS do 2015, Beograd 2004.
Rogers, M., Energy Exporting
Opportunities To Central And Eastern
Europe, Central and Eastern Europe
Business Information Center, Market
Access and Compliance, London, 2002
SEERECON, Athens Process - Overview
of Energy Developments in Southeast
European Countries, October 2003
Toteva, E., Report on Bulgaria Energy
Sector, Central and Eastern Europe
Business Information Center (CEEBIC),
2004
Vje}e Ministara, Jedinica za ekonomsko
planiranje i implementaciju srednjoro~ne
razvojne strategije, Srednjoro~na razvojna
strategija BiH 2004-2007, BiH.
Zakon o energetici, Slu`beni glasnik
Republike Srbije, 84/04.
Zakon o tr`i{tu elektri~ne energije
Republike Hrvatske, NN68/01.

Svetska tra`nja za energijom
konstantno raste i predstavlja veliki
izazov za ~ove~anstvo. Naime,
nepobitna je povezanost i uzro~no
posledi~na veza izme|u zahteva
ekonomskog razvoja i tra`nje za
energijom. Pored brojnih prednosti koje
moderna upotreba energije donosi, ona
predstavlja osnovu rasta dru{tvenog
standarda, upotrebe transportnih sredstava,
razvoja industrije i modernizacije
poljoprivrede.
Rast svetske populacije i potrebe
ekonomskog rasta, uslovljavaju zavisnost
razvoja od raspolo`ivosti energije.
Decenijama unazad, svet je prvenstveno
koristio fosilna goriva (naftu, prirodni gas i
ugalj), me|utim cena nafte je veoma
visoka, neizvesno je do kada }e svet
raspolagati rezervama nafte, politi~ka i
ekonomska situacija u mnogim dr`avama
proizvo|a~ima je neizvesna, a briga zbog
promena u klimatskim uslovima i `ivotnoj
sredini (efekat staklene ba{te) pobu|uje
realni strah ~ove~anstva i dilemu: Da li je
energetska zavisnost od nafte i naftnih
derivata opasna i da li ju je mogu}e
smanjiti?
Primeri svetskih naftnih kompanija
pokazuju da je neophodna saradnja biznisa,
nauke i dr`ave i investiranje sve vi{e
finansijskih sredstava u istra`ivanje
mogu}nosti u{teda u energetskoj potro{nji,
unapre|enja tehnolo{kih re{enja
proizvodnje i primene postoje}ih
energenata i iznala`enja alternativnih
(nekonvencionalnih) izvora za proizvodnju
nafte i gasa. Tek dugoro~no posmatrano,
ulaganja u alternativne izvore energije
(energija sunca i vetra, vodonik i sli~no)
done}e ekonomski isplative rezultate.
Trendovi na tr`i{tu nafte i
naftnih derivata
O~ekuje se da }e do 2020. svetska
energetska potro{nja biti 300 miliona
barela ekvivalenta nafte dnevno, {to je za
40% vi{e energije nego danas (cca 60% od
Dara ^abrilo, mr Branislava Zari} - Bjelanovi}
NIS-Naftagas promet, Novi Sad
UDC 665.6/.7:339.13
Naftna industrija i tr`i{te -
suo~avanja i dileme
[019]
energija
Rezime
Globalni trendovi (uklju~uju}i i evropske) ukazuju na rastu}e potrebe za energentima
tokom narednih decenija. S obzirom na dostupnost i razra|ena tehnolo{ka re{enja
eksploatacije nafte i proizvodnje naftnih derivata, mo`e se i dalje o~ekivati dominantna
zavisnost ~ove~anstva od primarnih energenata, i to prvenstveno nafte, gasa i uglja.
Me|utim, visoka cena nafte, zabrinutost potro{a~a za dovoljnost svetskih rezervi i
sigurnost ponude, kao i dugoro~na briga zbog promena u klimatskim uslovima i `ivotnoj
sredini pobu|uje realni strah ~ove~anstva i dilemu: da li je energetska zavisnost od nafte
i naftnih derivata opasna i da li ju je mogu}e smanjiti?
Suo~avanje sa ovim problemima i tra`enje odgovora na ovo pitanje mora biti u svetlu
o~ekivanih promena u tra`nji energije, rezervama, ponudi i ceni nafte, kao i jo{ uvek
nepovoljnih mogu}nosti supstitucije nafte u energetskom miksu svetske tra`nje i ponude.
Primeri svetskih naftnih kompanija pokazuju da je neophodno investirati sve vi{e
finansijskih sredstava u istra`ivanje mogu}nosti u{teda u energetskoj potro{nji,
unapre|enja tehnolo{kih re{enja proizvodnje i primene postoje}ih energenata i
iznala`enja alternativnih (nekonvencionalnih) izvora za proizvodnju nafte i gasa. Tek
dugoro~no posmatrano, ulaganja u alternativne izvore energije (energija sunca i vetra,
vodonik i sli~no) done}e ekonomski isplative rezultate.
Posebno je indikativna sve ve}a saradnja naftnih kompanija sa komplementarnim
industrijama (npr. automobilskom industrijom) u cilju iznala`enja optimalnih re{enja
problema disproporcije ponude i tra`nje, ali i globalnih problema (npr. smanjenje
emisije gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te - prvenstveno CO 2 ).
Klju~ne re~i: nafta, ponuda nafte, rast tra`nje, emisija CO 2 .
Petroleum Industry and Market - Facing Problems and Dilemmas
Global trends (as well as the European) indicate the presence of ever-growing demand
for energy in the next decades. Regarding the availability and the developed crude oil
exploitation and petroleum products production technologies, we can still expect
dominant dependence of the mankind on primary energy (esp. oil, gas and coil).
However, high oil prices, the consumers concern for the world crude oil reserves and the
supply security, as well as long-term concern about climate and environment change
arouse real concern and create the dilemma: is the energy dependence of crude oil and
petroleum products dangerous and is it possible to decrease it?
Facing these problems and finding answers to these questions must be in the light of the
prospective changes in crude oil demand, reserves, supply and price, as well as still
unfavourable possibility for crude oil substitution in the world energy demand and
supply mix. Regarding the business operations of some world petroleum companies it is
clearly inevitable to invest continuously more funds into the exploration of the possible
reductions in energy consumption, technology improvements in conventional energy
production and application and the developing of alternative (unconventional) oil and
natural gas production. In the long-term prospective, the investments in alternative
energy resources (solar energy, energy of wind, hydrogen etc.) will bring economically
profitable results.
The present ever-growing co-operation of petroleum companies with the complementary
industries (e.g. automobile industry) is indicative, in order to develop the optimal
solution of the problem of supply and demand disproportion and some global problems
(e.g. reduction of Green house gas GHG emission - especially CO 2 ).
Key words: crude oil, supply,demand increase, CO 2 emission.

energija
Tabela 1 Svetska potro{nja energije po vrstama energenata u periodu 1990 - 2001, projekcija za period 2010 - 2025. u kvadrilionima BTU
pros. god. rast u %
Energent
1990. 2000. 2001. 2010. 2015. 2020. 2025. svet EU
Nafta 135,1 155,9 156,5 185,4 204,0 204,0 223,8 1,9 0,5
Prirodni gas 75,0 91,4 93,1 108,5 122,0 122,0 138,8 2,2 2,0
Ugalj 91,6 93,6 95,9 108,0 116,6 116,6 126,8 1,6 - 0,9
Nuklearna en. 20,3 25,5 26,4 29,8 31,4 31,4 31,8 0,6 - 0,6
Drugi izvori en. 26,4 32,8 32,2 39,0 43,2 43,2 46,6 0,9 1,1
Ukupno - SVET 348,4 399,2 404,1 470,7 517,2 517,2 567,8 1,8 0,7
Grafikon 1 Svetska potro{nja energije po vrstama energenata u periodu 1990 - 2001,
projekcija za period 2010 - 2025. u kvadrilionima BTU
Izvor: EIA International Energy Outlook 2004, Appendix A - Reference Case Projections. Energy Information
toga i dalje }e se obezbe|ivati od nafte i
gasa kao primarnih i najekonomi~nijih
energenata). 1 ^ak tri ~etvrtine rasta
energetske tra`nje proizilazi}e iz potrebe
unapre|enja `ivotnog standarda u
zemljama u razvoju, gde se pretpostavlja
da }e `iveti ~ak 85 % svetskog
stanovni{tva. 2
U svetskom energetskom miksu, u periodu
1990 - 2001. dominirala su fosilna goriva
(oko 61%), {to se o~ekuje i u narednom
periodu, uz pretpostavku prose~nog
godi{njeg rasta dru{tvenog bruto proizvoda
(eng. GDP - Gross Domestic Product) od
3%. 3 Istovremeno, pretpostavlja se
prose~ni godi{nji rast tra`nje za naftom
od 1,9%, za prirodnim gasom od 2,2% i
ugljem od 1,6%. Potro{nja nuklearne
energije }e rasti po ne{to ni`oj prose~noj
stopi (0,6%) od potro{nje ostalih izvora
energije (solarna i energija vetra, vodonik
1 Brojni faktori ote`avaju bilo kakvu projekciju vezanu
za tr`i{te nafte - internacionalni rat protiv terorizma,
posleratni neredi u Iraku, spor ekonomski oporavak
Japana i azijskih zemalja u razvoju, ekonomske i
politi~ke reforme u Kini, socijalno nezadovoljstvo u
velikom svetskom proizvo|a~u nafte Venecueli,
nedovoljna brzina reformi u zemljama biv{eg
Sovjetskog Saveza (FSU) i zemalja isto~ne Evrope itd.
2 Najve}i rast tra`nje za energijom prisutan je u SAD,
Kini, Indiji i zemljama biv{eg Sovjetskog Saveza i
o~ekuje se da }e se takav trend nastaviti i u prvim
decenijama XXI veka.
3 EIA International Energy Outlook 2004, Appendix A
- Reference Case Projections. Energy Information
Administration EIA je u svojim projekcijama
pretpostavila tri mogu}a slu~aja ekonomskog rasta -
vi{e stope rasta, ni`e stope rasta i prosek od 3%, koji
je uzet za primer u ovom radu.
itd.), za koje se o~ekuje prose~na stopa
rasta od 0,9%. [to se ti~e zemalja
Evropske unije, o~ekuje se prose~ni
godi{nji rast tra`nje za prirodnim gasom
od 2,0 %, za naftom i naftnim derivatima
od 0,5 % i ostalim
izvorima energije od
1,1 %, dok se o~ekuje
pad tra`nje za ugljem
(-0,9%) i nuklearnom
energijom (-0,6%).
(Primer: tabela 1 i
grafikon 1).
Dakle, narednih
decenija svetska
tra`nja nafte i naftnih
derivata }e rasti
prose~nom godi{njom
stopom od oko 1,9%
(uz pretpostavku
[020]
prose~nog godi{njeg rasta GDP u svetu od
3%), dok tra`nja u zemljama Evropske
Unije raste po sporijoj stopi u odnosu na
svetski prosek, s obzirom da se radi o
zreloj privredi, ni`oj stopi ekonomskog
rasta i sporijem rastu populacije. U
strukturi energetskog miksa, najbr`i
o~ekivani rast potro{nje prirodnog gasa
proisti~e iz sve ve}e supstitucije nafte i
uglja prirodnim gasom za potrebe grejanja
doma}instava, kao i za potrebe uslu`nog i
industrijskog sektora.
U najrazvijenijim zemljama Evrope
najve}i uticaj na rast tra`nje ima}e rastu}e
potrebe transporta tj. saobra}aja, i to
prvenstveno tra`nja za dizel gorivom.
Naime, po~ev od poslednjih godina XX
veka, sve je prisutniji trend rasta potro{nje
dizel goriva i mlaznog goriva, dok na
drugoj strani, tra`nja za motornim
benzinima, lo` uljem i mazutom opada.
Ovakav trend o~ekuje se i u prvim
decenijama XXI veka. Uzroke tome treba
tra`iti u sve ve}oj proizvodnji automobila
Grafikon 2 Struktura tra`nje motornih goriva (dizel goriva i
motornog benzina) u 2000. u odnosu na projekciju 2010, u %
Izvor: Mosconi, 2005.
Grafikon 3 Prikaz konvencionalne proizvodnje nafte zemalja OPEC i ne-OPEC i
nekonvencionalne proizvodnje nafte u 2001. i projekcija za 2010 - 2025. u
milionima barela na dan
Izvor: International Energy Information IEA, International Energy Outlook - World Oil Markets, Reference Case
Projections.

energija
sa dizel motorima, ve}em oporezivanju
motornog benzina u odnosu na dizel
gorivo, uz ~injenicu da se sagorevanjem
dizel goriva osloba|a manja koli~ina
gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te
(naro~ito ugljen-dioksida CO 2 ). To zna~i
da }e i obaveza Asocijacije evropskih
proizvo|a~a automobila da smanje emisiju
{tetnih gasova na 140 g CO 2 / km za nova
vozila u 2008 (u proseku), dovesti do
daljeg porasta tra`nje za dizel gorivom,
kao relativno ,,~istijim" u odnosu na
motorni benzin.
O~ekivano pomeranje u strukturi tra`nje
motornih goriva u smeru ve}eg u~e{}a
dizel goriva u odnosu na motorne benzine
ilustruje grafikon 2.
Rast tra`nje za energijom zahteva ozbiljan
pristup analizi mogu}nosti njene saturacije,
a s druge strane, i analiza ponude
energije, a naro~ito nafte i naftnih
derivata je veoma kompleksna i zahteva
fokusiranje na dokazane i potencijalne
rezerve, mogu}nost otkrivanja novih
naftnih polja, konvencionalnu i
nekonvencionalnu proizvodnju nafte, 4
o~ekivano u~e{}e zemalja ~lanica OPEC 5 i
ne-OPEC proizvo|a~a 6 u ukupnoj svetskoj
proizvodnji, itd.
U narednom periodu o~ekuje se nastavak
rasta svetske proizvodnje nafte, tako da }e
2025. dnevna proizvodnja nafte prevazi}i za
44 miliona barela proizvodnju u 2001. S
obzirom na zna~aj i veli~inu proizvodnje
zemalja ~lanica OPEC, va`no je napomenuti
da }e ~ak 60% o~ekivanog porasta tra`nje
nafte, biti pokriveno porastom proizvodnje
zemalja OPEC, a ostatak }e obezbediti
zemlje van ove organizacije. Grafikon 3
pokazuje projektovani rast konvencionalne
proizvodnje nafte zemalja ~lanica OPEC i
ne-OPEC zemalja, kao i projektovani rast
nekonvencionalne proizvodnje nafte u svetu.
Poslednjih godina, kao jedna od goru}ih
tema javilo se pitanje kada }e svetska
proizvodnja nafte do`iveti svoj vrhunac,
nakon ~ega }e po~eti da opada. Pri tome,
misli se na konvencionalnu proizvodnju
nafte (na postoje}im izvori{tima, po
postoje}oj tehnologiji). Treba napomenuti,
da su mnoge zemlje ve} do`ivele
maksimum proizvodnje (Venecuela, Iran,
Irak, itd.). [to se ti~e zemalja zapadne
Evrope, najve}i proizvo|a~ regiona je
Norve{ka, koja proizvodi oko 3 miliona
4 Pod nekonvencionalnom proizvodnjom nafte
podrazumeva se proizvodnja koja jo{ uvek nije
ekonomski isplativa (na sada{njem nivou tehnolo{kog
razvoja), a ~ini je proizvodnja iz naftnog peska, GTL -
Gas-To-Liquid tehnologije (tehnologije konverzije
gasovitih ugljovodonika u te~ne), tehnologije
biogoriva i naftnih {kriljaca. Zemlje koje imaju
zna~ajne nekonvencionalne izvore nafte su Kanada i
Venecuela.
5 OPEC - Organization of the Petroleum Exporting
Countries, ili Organizacija zemalja izvoznica nafte.
6 Ukoliko posmatramo zemlje van OPEC-a, najve}i
deo nove proizvodnje tokom 90-tih godina dolazio je
iz zemalja u razvoju Latinske Amerike, zapadne
Afrike, Srednjeg istoka i Kine. U bliskoj budu}nosti
najve}i porast konvencionalne proizvodnje o~ekuje se
iz regiona Srednjeg istoka, zapadnog Sibira, oko Volge
i Urala, Al`ira i Severnog mora.
Grafikon 4 Kretanje cene nafte tipa Brent sa Severnog mora u periodu 3. maj
2004 - 27. maj 2005. u USD/barel
Izvor: WTRG Economics, 2005
barela nafte na dan i za koju se o~ekuje da
}e uve}avati proizvodnju do 2006. godine,
nakon ~ega }e uslediti pad proizvodnje na
oko 2.5 miliona barela dnevno. Velika
Britanija se ve} suo~ava sa padom
proizvodnje nafte.
Bilo kakva analiza ponude nafte nije
kompletna ukoliko se ne razmotri pitanje
rezervi nafte. 7 Aktuelni svetski racio
Rezerve nafte u odnosu na proizvodnju
nafte (R/P ratio) je 36 godina, zasnovano
na svetskim dokazanim rezervama od
1047,7 milijardi barela (na po~etku 2004) i
godi{njoj proizvodnji od 29 milijardi
barela. Me|utim, rezerve su promenljiva
tehnologija, i one rastu otkrivanjim novih
nalazi{ta i primenom naprednijih
tehnologija istra`ivanja i proizvodnje.
Ina~e, smatra se da porast rezervi koji je
rezultat primene naprednijih tehnologija
istra`ivanja i proizvodnje daje tri puta
ve}i doprinos svetskoj proizvodnji u
odnosu na otkri}a novih polja.
U odnosu na projektovani rast tra`nje za
naftom i naftnim derivatima, koji je sasvim
izvestan, projekcije ponude direktno su
uslovljene brojnim netr`i{nim faktorima i
neizvesnostima. Naime, najve}i svetski
proizvo|a~i nafte su zemlje sa nestabilnim
socijalnim i politi~kim okru`enjem, {to je
~esto dovodilo do naglog smanjivanja
dnevne proizvodnje i poreme}aja u
snabdevanju tr`i{ta, reflektuju}i se na
cene nafte i svetsku ekonomiju.
Dakle, dileme se javljaju i kad se razmatra
pitanje o~ekivanih cena nafte i naftnih
derivata koje su, pokazalo se, veoma
nestabilne i promenljive. Aktuelne cene
nafte su ekstremno visoke (rekordni nivo
iz aprila 2004. iznosio je preko 57
USD/barel), {to se vidi iz grafikon 4.
Cene nafte i naftnih derivata zasigurno
uti~u na tra`nju nafte, me|utim, uprkos
rastu}im cenama, svet i dalje favorizuje
naftu kao energent, s obzirom na primenu
ve} razvijenih tehnolo{kih re{enja,
7 Rezerve nafte sa~injavaju dokazane rezerve
(prona|ena nafta koja jo{ nije u eksploataciji), porast
rezervi (koji je rezultat naprednijih tehnolo{kih re{enja
eksploatacije) i neotkrivene potencijalne rezerve (nafta
koja jo{ nije u eksploataciji, ali se pretpostavlja da je
ima u odre|enom regionu).
[021]
izgra|enju infrastrukturu i jo{ uvek slabe
mogu}nosti supstitucije naftnih derivata u
potro{nji8 . U tom smislu, sve je vi{e
zastupljena saradnja velikih naftnih
kompanija sa komplementarnim
industrijama9 (automobilskom
industrijom, npr.), nau~nim institucijama i
dr`avnim strukturama u traganju
optimalnih re{enja koja obezbe|uju ve}u
efikasnost motora i goriva, kao i redukciju
gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te,
od kojih je naro~ito opasan po `ivotnu
sredinu ugljen-dioksid (CO ). Istra`ivanja
2
idu u pravcu unapre|enja efikasnosti
postoje}ih motora sa unutra{njim
sagorevanjem (npr. kombinovanje
prednosti dizel i benzinskih motora),
konstruisanje tzv. hibridnih motora koji
koriste motorni benzin i elektri~ni motor,
kori{}enja Gas-To-Liquid (GTL ili FT
Fisher-Tropsh) tehnologija radi konverzije
gasovitih ugljovodonika u te~ne.
Primenom GTL tehnologije mo`e se
proizvesti tzv. FT dizel gorivo sa
unapre|enim osobinama (vi{i cetanski
broj, koli~ina te{kih metala i sumpora je
zanemarljiva, a emisija CO niska itd.).
2
U dugom roku, mnogi analiti~ari
predvi|aju preusmeravanje ~ove~anstva
prema sve ve}oj potro{nji vodonika u
energetskom miksu budu}nosti, mada, za
8 Ovo se naro~ito odnosi na sektor saobra}aja, koji i na
svetskom i na evropskom nivou najvi{e u~estvuje u
potro{nji naftnih derivata i gde su mogu}nosti
supstitucije motornih goriva drugim izvorima energije
jo{ uvek relativno male.
9 Na primer, British Petroleum razvija saradnju sa
Daimler Chryslerom radi komercijalizacije vozila na
vodonik i izgradnje infrastrukture za potro{nju
vodonika kao goriva u Singapuru, Los An|elesu i
Berlinu. Exxon Mobil u saradnji sa drugim
kompanijama (izme|u ostalih i Toyotaom) sprovodi
istra`ivanje i ispituje mogu}nosti razvoja novih
tehnologija u cilju unapre|enja efikasnosti i smanjenja
emisije CO , unapre|enjem postoje}ih motora i
2
goriva. Tako|e se bavi i pitanjima vezanim za
proizvodnju, distribuciju i potro{nju goriva budu}nosti
- vodonika. Shell Hydrogen (deo Royal Dutch/Shell
Group) u saradnji sa General Motorsom (GM) radi na
komercijalizaciji vodonika kao goriva budu}nosti. Ova
dva giganta su oti{la korak napred u vizualizaciji
budu}nosti tako {to su izgradili prvi kombinovani
punkt (sa tradicionalnim gorivima i vodonikom) u
svetu, za potrebe {est specijalnih automobila na
vodonik koje je konstruisao GM.

sada, brojna pitanja i rizici ote`avaju
uvo|enje ovog alternativnog vida
energije u {iru komercijalnu primenu.
Problemi su vezani kako za proizvodnju
(vodonik je u prirodi vezan i proizvodi se
iz vode i ugljovodonika uz veliki input
energije), distribuciju (postoje}a
infrastruktura nije odgovaraju}a za potrebe
prenosa vodonika), tako i za potro{nju
(zahtevi konstrukcije gorivnih }elija i
odgovaraju}ih vozila). Naro~ito veliki
problem predstavljaju zahtevi sigurnosti, s
obzirom da je vodonik izuzetno zapaljiv.
Me|utim, s obzirom da vodonik prilikom
sagorevanja ne emituje {tetne gasove ve}
sa kiseonikom gradi vodu, a pored toga
mo`e biti vrlo efikasan u primeni, ovo
gorivo postaje sve privla~nije, tako da su
velike svetske naftne kompanije prihvatile
izazov i uveliko rade na komercijalizaciji
vodonika kao goriva budu}nosti.
Umesto zaklju~ka
Naftna industrija se nalazi pred velikim
izazovom budu}eg snabdevanja
~ove~anstva energijom. Stalan rast
populacije i potrebe ekonomskog rasta i
pove}anja `ivotnog standarda stanovni{tva
pomeraju tra`nju za naftom i naftnim
derivatima u pravcu stalnog rasta.
Suo~avanje sa rastu}om tra`njom, uz
nesigurnu ponudu i rastu}e cene nafte,
zahteva od naftnih kompanija da odgovore
izazovima i u saradnji sa drugim
industrijama, naukom i dr`avom tra`e
optimalna re{enja u cilju pove}anja
efikasnosti u potro{nji goriva i sopstvenoj
potro{nji kako bi na taj na~in uticali na
eventualno smanjenje tra`nje.
Dalje, globalni zahtevi za smanjenjem
emisije ugljen-dioksida CO 2 , koji
potpisivanjem Kjoto protokola o smanjenju
emisije CO 2 , postaju imperativ dr`avama i
kompanijama, kao i neizvesnost budu}eg
snabdevanja sveta naftom, neminovno
zahtevaju istra`ivanje alternativnih izvora
energije u cilju postepene supstitucije
tra`nje za naftom i naftnim derivatima u
budu}nosti.
Literatura
Mosconi, Jean Jacques, (2005), Western
European Oil Product Demand
Projections, International Petroleum Week
2005, Energy Institute, London, UK.
Exxon Mobil, (2004), A Report on Energy
Trends, Greenhouse Gas Emissions and
Alternative Energy, Internet
Shell Hydrogen, (2005), Internet
EIA Energy Information Administration,
(2004), International Energy Outlook -
2004 Review, Internet
WTRG Economics, (2005), Internet
Ahlbrandt, Tomas, (2005), Global
Perspective on Petroleum Resources,
USGS, International Petroleum Week
2005, Energy Institute, London, UK.
Salameh, G., Mamdouh, (2005), Saudi
proven oil reserves - how realistic?,
Petroleum Review, No. 59, Energy
Institute, London, str. 34 - 36.
energija
Prof. dr Petar \uki}
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd
UDC 620.9:338.246.025.88(497.11)
Energetika Srbije pred
izazovima tranzicije
i globalnih promena
Rezime
Budu}i razvoj privrede Srbije, sa stanovi{ta potreba i mogu}nosti zemlje u fazi (zaostale)
ekonomske tranzicije, izgleda danas sasvim druga~ije nego pre zavr{etka XX stole}a.
Pored osnovnih ekonomskih promena koje tranzicija po sebi zna~i, brojni izazovi strukturnog
karaktera, me|u kojima sasvim druga~ije poimanje i uloga energetike u savremenoj privredi
i dru{tvu, name}u druga~iju percepciju razvoja i promena na~ina `ivota.
Tr`i{te energije, pored op{teg ekonomskog uticaja na energetske prilike i razvoj, zahteva
definisanje regionalne i globalne energetske me|uzavisnosti, standarda i ekonomskih kriterijuma
za proizvodnju, transfer, unutra{nju i me|unarodnu razmnenu, pa i potro{nju energije.
Ti standardi sve vi{e poprimaju op{ti karakter koji se zasniva na principima
decentralizacije i deregulacije, kao i ekologizacije i energetske efikasnosti. Energetika
Srbije mora {to pre da pro|e kroz standarde i kriterijume ekonomske efikasnosti, koji
ne}e ugroziti osnovnu, ekolo{ki podobnu, energetsku strategiju i koji }e se uklopiti u
koncept odr`ivog razvoja privrede i dru{tva.
Klju~ne re~i: tranzicija energetike, tr`i{te energije, restrukturiranje javnog sektora,
ekolo{ki standardi, decentralizacija, demonopolizacija, globalne energetske promene,
odr`ivi razvoj energetike.
Serbian Energetics in Front of Chalenges of the Transitionand Global
Changes
Future development of the Serbian economy, regarding to the country needs and
possibilities in state of the late phase of economic transition today, seems to be
completely different than until the finish of the XX century. Except of the economic
changes that transition by self brings, the numerous new challenges of structural
character, and especially different understanding and treatment of energetiscs in update
economy and society, brings different perception of structure and way of common life.
Energy market, except of general economic significance and influence on energy
conditions and development, ought to define and determine parameters of regional and
global interference, standards and economic criteria for production, transfer, internal
and international energy efficiency.
That standards gradually get more of general character based o the principles of
decentralization and deregulation, as much as environmental standards and energy
efficiency. Serbian energetics has to pass throw the standards and criteria of economical
and technical efficiency of energetics as soon as possible, but in the way that will not
destroy the basic, environmentally acceptable, sustainable strategy of energy
development, that should be adopted to the concept of sustainable social and economic
development.
Key words: energetics transition, energy market, public sector restructuring,
environmental standards, decentralization, demonopolization, global energy changes,
sustainable energy development.
U borbi izme|u vas i sveta,
ja }u se kladiti na svet.
F. Kafka
I sama pomisao na promene koje se
de{avaju mimo na{e volje i zadiru u li~ni
[022]
interes pojedinca na bilo kom
privilegovanom polju ekonomske
aktivnosti ili egzistencijalne
opskrbljenosti, proizvodi zebnju,
nelagodu, pa i veliku brigu. Pogotovo ako
se zna da vi{e ni{ta ne}e biti kao do sada i
da je definitivno do{ao kraj zavetrini koja

energija
Slika 1 Velika kontradikcija: dok rast svetske populacije po~inje daleko ranije, a svoju “ekspolziju” kao i opadanje
intenziteta rasta do`ivljava u drugoj polovini XX veka (1), dotle globalna ekspanzija tra`nje za energijom, uprkos
neuporedivo br`em rastu, traje nesamnjenim tempom i po~etkom XXI stole}a (2)
Ekspanzija i usporavanje rasta
globalne populacije tokom
XX veka
se postizala u dobrom delu socijalisti~ke,
dogovorne ili one postsocijalisti~ke,
(ve}im delom populisti~ke i egalitarne)
ekonomske prakse u tzv. velikim,
pioritetnim i privilegovanim dr`avnim
preduze}ima. Sve pomenuto va`i trenutno
daleko vi{e za ovda{nju energetiku, nego
za druge sektore ekonomske aktivnosti.
Naime, treba imati u vidu da je reforma
energetike u Srbiji, ve} du`e vreme, a
naro~ito od 2003. ozna~ena kao postupak
od vitalnog interesa za procese ekonomske
tranziciju u dubljim slojevima sistema i
dru{tva u celini.
Sa druge strane posmatrano (iz ugla
interesa velikog broja zaposlenih u sektoru
energetike u dana{njoj Srbiji i posebno sa
stanovi{ta interesa njihovih porodica),
reforma energetike, koja podrazumeva
postupanje u skladu sa principima tr`i{ta
energije, globalne konkurentnosti,
decentralizacije i privatizacije, povezano
sa radikalnim smanjivanjem tro{kova, a
posebno broja zaposlenih, izgleda kao
najve}a mogu}a po{ast u pogledu
socijalnih pa i egzistencijalnih interesa
ljudi.
Nije ~udo {to nijedna dosada{nja vlada,
ma kako ona oficijelno bila izrazito
1 Pod socijalizmom u ovom kontekstu se podrazumeva
stanje do 1991, a postsocijalisti~ki totalitarni poredak
u Srbiji je bio na delu izme|u socializma koji je
oli~avala biv{a SFRJ i perioda demokratske tranzicije
koji je otpo~eo krajem 2000.
2 Nema sumnje da je najve}i izazov koji se izme|u
ostalog ti~e i globalne ekonomije nastupio 11.
septembra 2001. kada je terorizam poprimio
karakteristike globalne opasnosti broj 1.
3 Misli se, pre svaga, na veliku naftnu krizu i »udare«
tokom sedamdesetih godina XX veka, kao i aktuelni
novi “naftni {ok” tokom 2004. i 2005, ali i
portencijalnu strukturnu i razvojnu krizu u koju, ne
samo zbog krize klasi~ne energetike, ve} i zbog
eskalacije ekolo{kih problema i sociopoliti~kih i
regionalnih ekonomsko-tehnolo{kih protivre~nosti,
polako zapada svetski ekonomski sistem.
reformska ili liberalisti~ka, evropski
orijentisana, nije u~inila dovoljno na
rekonstrukciji velikih javnih sistema koji
su vi{e-manje kvalitativno i kvantitativno
glavni problem ovda{nje ekonomske
strukture. Nema efikasne ekonomije, ni
reformi sa gubita{ima poput @eleznice,
EPS-a, NIS-a, u sada{njoj formi, niti se
korupcija velikog obima mo`e izbe}i sa
takvim mastodontima i njihovom
organizacijom, na~inom poslovanja,
nasle|enim iz socijalisti~ke i, jo{
problemati~nije, postsocijalisti~ke
pro{losti. 1
Energetika u svetu: ju~e, danas,
sutra
Van sumnje je da se stvari u energetici
menjaju neslu}enim tempom. Bez obzira
na sve vojno-politi~ke izazove, 2 razvojne i
prethodne energetske krize, 3 svet opstaje i
razvija se br`e nego ikad, Stopa rasta
svetskog bruto doma}eg proizvoda (GDP)
2004. bila je oko 5%, {to je najvi{a stopa
globalnog rasta od 1991. Prethodne 2003.
globalni rast je iznosio 3,5%, a ove 2005,
iako globalna aktivnost pokazuje znake
zamora, rast }e biti daleko iznad prose~ne
stope koja na nivou ~itavog XX veka
iznosi oko 1,7%.
Sve to se de{ava i mimo brojnih i
permanentnih nepoznanica i stalnih
izazova, kako ekonomsko-tehnolo{kog
karaktera, tako i usled burnih politi~kih
promena i vojno-politi~kih gibanja. Ni
terorizam kao globalno isku{enje, ni novi
mini naftni {okovi 2000, 2004. i 2005. nisu
doveli u pitanje svetsku ekonomsku
saradnju, me|unarodnu trgovinu i
investicije, niti globalizaciju i tranziciju
uop{te. Pri tome je energetika i dalje jedna
od najva`nijih industrijskih grana koje se
pojavljuju u novim formama organizacije
privre|ivanja, od minijaturnih energetskih
kompanija, do me{ovitih i
[023]
Nesmanjena ekspanzija
globalne potra`nje za
energijom izra`ena u mlrd
barela ekv. nafte
multinacionalnih kompanija sa prate}im
industrijama.
Ugalj, nafta, gas, hidro i nuklearna
energija, kao vode}i komercijalni oblici
primarne energije, tokom XX veka uvla~ili
su svet u brojne izazove, od velikih
“naftnih {okova” i globalne stagflacije
sedamdesetih godina, do nuklearnih
havarija, velikih geofizi~kih i klimatskih
promena, ekolo{kih katastrofa, enormnih
finansijskih gubitaka, 4 do masovnih
ljudskih `rtava. Ipak, glad za energijom,
danas vi{e nego ikada ranije, u skladu sa
dinamikom privrednog i tehnolo{kog
razvoja, prisutan je, ne samo u
mnogoljudnim zemljama (kao {to su brzo
rastu}e ekonomije tre}eg sveta Kina,
Indija..) ve} i u ~itavoj Aziji, velikom delu
Latinske Amerike, kao i u zemljama u
tranziciji, pa i industrijskim privredama.
Struktura privredne aktivnosti tako|e je
uslovila eksploziju energetskih potreba, s
obzirom da su dinami~ni, raznovrsni i
komplikovani procesi transporta,
komunikacije i tehnologija masovne
industrijske proizvodnje, postali deo
svakodnevice za najve}i deo dana{nje
populacije, a naro~ito one u visoko
razvijenim industrijskim zemljama.
Trendovi iz prethodna dva veka u pogledu
tra`nje za klasi~nim izvorima energije [2],
bez obzira na lagano smanjivanje stope
rasta globalne ljudske populacije, nisu se
bitno promenili. O tome dovoljno svedo~e
dva grafikona od kojih prvi pokazuje
uporedni rast globalne populacije i tra`nje
za ukupnom energijom tokom XX stole}a
4 Paradigmati~an je slu~aj ameri~kog giganta “Enron”
koji je propao 2002. na osnovu lo{e finansijske
strategije u okolnostima tr`i{ne privrede, uprkos
vrednosti godi{njeg obrta od 80 milijardi dolara, kao i
li~nim kontaktima i poznanstvu predsednika
kompanije sa predsednikom SAD.

energija
Slika 2 Globalna tra`nja za najupotrebljavanijim
i najdostupnijim mineralnim gorivima
ugljem i naftom tokom XIX i XX veka (u
milijardama tona) (izvor: The Economist
print ed.)
Vreme “energetskog obilja”
Globalna proizvodnja u
milijardama tona
Nafta
Ugalj
(slika 1) a drugi porast globalne potro{nje
uglja i nafte tokom XIX i XX veka (slika 2).
Klasi~na energetika i moderna
privredna aktivnost
Privredni razvoj se mo`e meriti
produktivno{~u faktora, posebno rada. Ako
se posmatra proizvodnja vrednosti
ekvivalentne jednom USA dolaru po ~asu,
u slu~aju industrijski razvijenih zemalja,
vidi se da je njihova produktivnost porasla
dvadeset do trideset puta tokom poslednjih
150 godina. Za to vreme privredni razvoj
na ovim, relativno malim teritorijama
Zapadne Evrope, Amerike i Dalekog
istoka, zasnivao se na nauci, neophodnom
tehnolo{kom znanju i visokoj koncentraciji
kproizvodnje i kori{}enju energije, radne
snage, materijala i kapitala [1].
Moderni industrijski razvoj baziran na
~eliku, a u drugoj polovini XIX veka na
bakru, na{ao je {iroku diversifikaciju i
masovnu reprodukciju zbog elektrotehnike.
Kasnije su u {iroku industrijsku upotrebu
u{li cink, aluminijum, nikl… Mineralni
materijali i izvori energije dominirali su
velikim delom industrijskog razvoja kao
relativno slobodna, i “neograni~ena”
dobra, bez nadoknade ekolo{kih tro{kova u
ceni i adekvatne razvojne cene. Nema
sumnje da je jeftina energija fosilnih
goriva (pre svega uglja i nafte) bez
obaveze vra}anja “duga za prirodu” [3]
najva`niji deo odgovora na pitanje kako je
do{lo do prethodno prikazanih energetskoindustrijskih
“eksplozija”. Moderna
industrijska era, isteruju}i sve ve}u
produktivnost rada, nastala je ustvari
zahvaljuju}i uglju i nafti (slika 2), ali na
na~in koji je permenentno intenzivirao
upotrebu energije.
Tehnologije industrijske ere zahtevale su
pertmanentno {to vi{e jeftine energije, a sa
druge strane omogu}avale
ekspolataciju prirodnih,
posebno energetskih resursa,
koji su pro{irili lepezu
klasi~nih izvora, najpre na
prirodni gas, hidroenergiju kao
i nukleranu energiju. Nema
sumnje da je XX vek doneo
mnogo novina u energetici,
pokazav{i, izme|u ostalog,
svu stvarnu i potencijalnu
ekolo{ko-industrijsku, pa i
ekonomsko-razvojnu globalnu
katastrofi~nost daljeg
sprovo|enja klasi~nog
industrijskog koncepta
privrednog razvoja,
zasnovanog na jeftinim
neobnovljivim izvorima,
posebno energentima fosilnog
porekla. Ponajvi{e
zahvaljuju}i takvom scenariju
do{li su u pitanje gotovo svi
oblici krhkih ravnote`a na
Planeti koje ~ine `ivot.
Geofizi~ke promene i
posledice globalnog
otopljenja samo su deo tog i
takvog “spontanog” scenarija.
Odr`ivi razvoj je definisan u kriti~nim
momentima ekonomskog razvoja i
dru{tvene evolucije, 5 kada su do{li u
pitanje osnovni postulati globalnog `ivota,
odnosno ravnote`e na kojima po~iva `ivot.
Ne dovode}i u pitanje pravo ljudi da `ive
bolje, prihvataju}i ekonomski rast kao
neminovnost postavljeni su zahtevi da se
budu}im generacijama ostavi bar isto
toliko {ansi koliko ih koriste sada{nje
generacije. To je mogu}e samo jasnim
strategijskim upravljanjem tehnolo{kom,
privrednom i socijalnom dimenzijom
razvoja, kako bi se odr`ale neophodne
ravnote`e od kojih je jedna energetska [5].
Stvar je relativno prosta i poznata ve}ini
u~esnika skupa za koji je rad namenje.
Me|utim, za ~itaoce ovog tekksta koji nisu
upotpunosti “u materiji” evo kratkog
obja{njenja. Zemlja svakodnevno prima i
emituje energiju Sunca. Me|utim, u
poslednjih 150 godina evidentan je porast
uticaja antropogenih faktora koji
uslovljavaju debalans globalne energetske
ravnote`e, poznat po efektima “staklene
ba{te”, destrukcije ozonskog omota~a itd.,
{to sve uslovljava pregrevanje planete,
poreme}aje `ivotne sredine i strukture
~itave `ivotne zajednice. Tokom XX veka
pros~na temperatura zemlje je pove}ana za
oko 0,6 stepenu Celzijusa, ali je od te
~injenice daleko opasnija tendencija po
kojoj bi taj prosek tokom slede}eg veka
mogao biti podignut jo{ za 5-7 stepeni, sa
nesagledivim zdaravstvenim, ekonomskim
demografskim i socijalnim posledicama.
Za ekonomiju i ekologiju energetike su
tako|e bitne ~injenice koje se odnose na
poreme}aj normalih tokova (odr`ivog)
5 Prvi put pomenut i definisan u Izve{taju Our
Common Future, koji je za potrebe OUN izradila tzv.
Brutland komisija 1987.
[024]
privrednog razvoja. Ukoliko se nastavi
eksploatacija prirodnih materijala i
energije iz neobnovljivih izvora, koju
name}e ekstrapolacija trendova sada{njeg
privrednog razvoja i porasta populacije,
vi{e je nego verovatan sudar sa oskudicom
(iscrpljivanjem) postoje}ih izvora i sa
te{kim posledicama po privredni `ivot
najve}eg dela planetarnog ekonomskog
sistema.
Tre}a globalna opasnost proisti~e iz
poreme}aja tr`i{ta klasi~nih
(konvencionalnih) izvora energije, od kojih
posebno turbulencije cena i tokova
snabdevanja nafte i gasa, kao i debalansi
proizvodnih mogu}nosti i poto{nje
elektri~ne energije, povremeno obnavljaju
sa sve te`im posledicama po teku}i
ekonomski sistem i postoje}i model
privrednog razvoja. Mada su veliki
poreme}aji na tr`i{tu energije zabele`eni
~ak dva veka ranije 6 [9], pravi “energetski
{okovi” su se de{avali u drugoj polovini
XX veka kao opomena globalnom modelu
industrijskog razvoja i neadekvatne
ekonomske politike. Sedadmdesetih godina
XX veka ekonomske protivre~nosti i
vojno-politi~ke okolnosti uslovile su dva
velika “naftna {oka” koji su imali mini
reprize 1990. i 2000, kao i najnovije
fluktuacije 2004/2005.
Ekonomija i energetska
efikasnost
Poreme}aji na svetskom tr`i{tu nafte i
lan~ano drugih energenata, uslovljavali su
inflaciju, porast tro{kova proizvodnje,
recesiju, strukturne krize. Ali, sa druge
strane, krize su uvek podsticale nau~na
istra`ivanja, tehnolo{ke inovacije i
strukturne promene. Jedan veoma koristan
koncept, kao izraz prve naftne krize tokom
sedamdesetih doprineo je da se stvari u
ekonomiji energetike postave na nove i
druga~ije osnove. To je koncept energetske
efikasnosti.
Principijelno, ekonomija podrazumeva
ve{tinu pove}avanja proizvodnje odnosno
tr`i{ne vrednosti uz alternativnu
kombimnaciju i optimizaciju upotrebe
postoje}ih resursa. Me|utim, izvorno
zna~enje pojma ekonomija u smislu
svakodnevne prakse podrazumeva {tednju.
Upravo u tome je dodirna ta~ka ekonomije
i ekolo{kog koncepta.
Energetska efikasnost, kao ekonomskotehnolo{ki
koncept, produkt je prakse i
teorije najnaprednijih industrijskih nacija i
procesa. To je ve}a ili manja mogu}nost
da se proizvede tr`i{na vrednost (dolarski
deo dru{tvenog proizvoda) upotrebom
jedinice energetskog faktora. Dakle,
ukoliko jedna nacionalna privreda (ili
kompanija) pove}ava svoje proizvodne
mogu}nosti po vi{oj stopi u odnosu na
6 U XVI veku u Engleskoj se javilo pomanjkanje
ogrevnog drveta, razume se kao posledica kr~enja
{uma i nemilosrdne se~e ogrevnog i industrijskog
drveta, tako da je tada{nje najmasovnije gorivo za
nekoliko decenija udvostru~ilo realnu cenu.

energija
stopu pove}anja upotrebe energije, to se
efektuira kao pove}anje energetske
efikasnosti. Re~ je o izmenama: same
privredne strukture (proizvodnja manje
energetski intenzivnih dobara i usluga);
u{tedama (racionalizacijom) utro{ka
energije po jedinici nov~anog proizvoda,
{to se jedino mo`e posti}i tr`i{nim merama
(adekvatnim cenama uz takse i poreze koji
anticipiraju i budu}e tro{kove): i
tehnolo{kim inovacijama (novi materijali,
aparati i ure|aji, tehnike… koje zna~e
u{tede u transportu, distribuciji i potro{nji,
kao i istra`ivanje i komercijalizacija
alternativnih izvora energije).
Prirodno je da se tr`i{te krajem XX veka
pojavilo kao odgovor na izazov koji su
dovodili u pitanje prethodni koncept
dr`avne ekonomske intervencije u
zapadnim industrijskim zemljama kao i
sistem realnog socijalizma na istoku. Ni
jedan od ova dva modela nije uspevao da
iza|e na kraj sa mnogim razvojnim
izazovima tog vremena, a posebno sa
problemom ekonomije i ekologije
energetike.
Ekonomske pouke naftnih
{okova: deregulacija i odr`ivost
Mnogi procesi i okolnosti u privrednoj
strukturi i globalnoj ekonomskoj politici
do sedamdesetih godina XX veka nisu
imale dana{nju formu i sadr`aje. Dr`avna
privreda je (bilo kao dr`ava blagostanja na
zapadu ili kao administrativna privreda u
zemljama realnog socijalizma) pokrivala
veliki deo privrednog `ivota, sa obimnim
javnim sektorom, koji je ~ak i u razvijenim
industrijskim zemljama obuhvatao i preko
60% nacionalne privrede. 7 U to vreme
dr`avna regulativna pokrivala je velikim
delom infrastrukru, `eleznicu, ~eli~ane,
te{ku industriju, puteve, elektri~nu
energiju, gasnu i naftnu privredu.
Ali kada je |avo odneo {alu i kada su se,
umesto automobilima, ministri
najrazvijenijih evropskih zemalja po~eli
dovoziti na posao biciklima zbog “naftnog
udara” 1974. i 1979, razvijeni svet,
posebno onaj energetski deficitaran njegov
deo, okrenuo je list. Cena nafte po barelu
na svetskom tr`i{tu najpre je 1973-1975.
porasla sa 3-4 dolara na blizu 12 dolara, da
bi 1979-1980. “sko~ila” na rekordnih 37
dolara (sve u nominalnim vrednostima),
{to je u realnom tada{njem iznosu
ekvivalentno ceni od oko 90 teku}ih
ameri~kih dolara (slika 3).
Ne samo trenutna racionalizacija i mere
{tednje ve} i posebni podsticaji energetski
svrhovitih tehnolo{kih promena, u cilju
podizanja energetske efikasnosti, izrada
nacionalnih energetskih strategija,
masovna edukacija i novi sistemi
7 Dr`ava je u ve}ini razvijenih zemalja 1880.
preraspodeljivala svega 7% dru{tvenog bruto
proizvoda, po~etkom XX veka zahvatanje je pre{lo
preko 10%, a kasnih {ezdesetih godina, u Velikoj
Britaniji na primer, administracija je u raznim
formama preraspodeljivala 65% GDP.
upravljanja energijom, ve} i
~itav niz ekonomskih mera,
usmereni su ka re{avanju
jednog dugoro~nog ali
funamentalnog problema. Iz
pro{losti se dalo pone{to
nau~iti.
Energetska efikasnost, koja se
meri nov~anom merom
veli~ine dru{tvenog proizvoda
ostvarenom na osnovu uporebe
jedinice energije, permanentno
je rasla u industrijski
najrazvijeminim zemljama
OECD. A sa druge strane
energetski intenzitet
proizvodnje, mera koja govori
koliko energije je neophodno za proizvodnju
nov~ane jedinice dru{tevnog proizvoda
stalno se je smanjivana. To se de{avalo po
pravilu na dva na~ina. Prvi je pove}anje
proizvodnje i ekonomske aktivnosti uop{te,
koje su generisali vi{e drugi faktori
(tehnologije, organizacija, humani kapital, a
manje dodatna energija) i, drugi, tako {to su
proizvodnja i potro{nja u tim zemljama kao
rezultat nacionalne strategije negovale
princip i praksu {tednje enegije.
Efekti su bili takvi da je Japan od tih
vremena do kraja veka pove}ao energetsku
efikasnost za 40% a Sjedinjene Ameri~ke
Dr`ave za 30%. Zemlje Evropske zajednice
(kasnije Unije) pove}ale su energetsku
efikasnost za 25%. Pojednostavljeno (opet
radi boljeg razumevanja kada je u pitanju
{ira ~itala~ka publika) to se mo`e
predstaviti slikom u kojoj u nekom gradu
od 200 000 `itelja u kome je bilo 50000
vozila koja su tro{ila u proseku po 15 litara
goriva na 100km, nakon dve decenije, zbog
obnove celokupnog stoka privatnih
automobila, kao i zbog njihovog
tehnolo{kog usavr{avanja (pobolj{anje
ekolo{kih performansi se podrazumeva) oni
sada tro{e po deset litara na 100 km vo`nje
u proseku. Dodatni je problem {to gotovo
da nema grada u kome danas broj
automobila nije pove}an po stanovniku,
kao i ukupni prostorni, ekolo{ki i
energetski problem. Me|utim, ako se stvari
posmatraju pojednostavljeno, iz ugla
efekata po jedinici proizvoda, potro{nje itd.
izra`ene u novcu, stvari su krenule nabolje,
bar delimi~no.
Politika i dr`ava na neki na~in i danas
kroje sudbinu energetike. Kao {to je to bilo
u ve}ini zemalja tokom pro{log veka kada
se svet probudio {okiran nakon ekstremnih
odluka OPEC-a, kada su dr`ave uvoznice
nafte preduzele mere rigorozne {tednje i
rekonstrukcije, tako se i danas preduzimaju
mnoge stare/nove mere pa i te{ke odluke, u
formi tranzicije energetike ili
postsocijalisti~kih procesa privatizacije,
restrukturiranja, regionalnog povezivanja,
uvo|enja tr`i{ta energije i sl.
Vi{e-manje interesni
nesporazumi: kada je re~ o nafti
i elektri~noj energiji u nas
Mnogo toga nasle|enog iz vremena
socijalizma i postsocijalisti~kog
[025]
Slika 3 Nominalna cena nafte na svetskom tr`i{tu
po barelu (159 litara) tokom poslednje tri
decenije XX veka
sankcijskog populizma jo{ se vu~e iza
poslovne strategije ovda{njih energetskih
kompanija, koje se nisu bitno promenile iz
vremena Marjanovi}eve i prethodne
[ajinovi}eve vlade. One, kao uostalom i
privreda u celini, pa i veliki deo gra|ana, u
velikoj meri jo{ nose pe~at ekonomske
pro{losti i nasle|ene socijalisti~ke,
institucionalno uslovljene, neefikasnosti.
To su u prvom redu nastojanja da se stvari
re{e “boljim” formiranjem cena,
poslovanje uz enermne tehni~ke pa i
finansijske gubitke, problemi u poslovanju
uklju~uju}i i kra|u struje, kao i derivata
nafrte, vi{akovi zaposlenih, nepovoljna
struktura zaposlenog stru~nog i re`ijskog
osoblja, na~in naplate isporu~ene energije,
kao i brojne nere{ene malverzacije i
zloupotrebe javnih sredstava. 8
Sa druge strane restrukturiranje o kome se
po~elo ozbiljnije pri~ati tek na izri~iti
zahtev/pritisak MMF-a u najnovijim
pregovorima oko prolongiranja i realizacije
trogodi{njeg finansijskog aran`mana, 9 nije
stvar koja bi i{la sama po sebi. To bi moralo
da bude jasno svim glasnogovornicima
“napretka pod neizmenjenim uslovima”. 10
8 Mada se afere mogu smatrati nepouzdanim
pokazateljima stvarnog stanja, moraju se bar pomenuti
slede}e: afera uvoza elektri~ne energije 2004, zbog
koje je smenjen generalni direktor EPS-a, pa potonja
“elektri~na” afera koja je bila pod lupom Anketnog
odbora Skup{tine (koja je okon~ana protivre~nim
dvostrukim izve{tajem), zatim vesti iz strane {tampe o
“mitu za remont elektrane” u kojoj je navodno “EPS
prihvatio skuplju ponudu za pet miliona evra”,
kona~no i ostavka/smena (?) {efa tenderske komisije u
Elektroprivredi Srbije za kvalifikacioni tender za
nabavku milion i po elektri~nih brojila (vrednost oko
150 miliona evra) u narednih {est godina Blic, 24.
septembar 2004, 6. oktobar 2004). A {to se ti~e NIS-a,
uvoz nekvalitetne i gotovo neupotrebljive libijske
nafte po enormnim cenama u toku leta 2004. sve
ukazuje da je glomazne javne sisteme kakvi su
trenutno velika javna preduze}a, posebno u energetici,
gotovo nemogu}e kontrolisati u potro{nji (pa i
zloupotrebi) javnih sredstava.
9 O tim detaljima i konsekvencama kojie se ti~u
strukturnih promena vi{e u: P. \uki}, S. Grk (ur.)
MAP, 1-4, 2005, Institut ekonomskih nauka, Beograd.
10 Pod ovim terminom se podrazumevaju izvesne
grupe, kako me|u radni~kim sindikatima, tako i me|u
menad`erima energetskih kompanija u nas koje svoju
tezu o “jedinstvenom” i neokrnjenom EPS-u, NIS-u
itd. “argumentuju posebnim zaslugama u te{kom
periodu sankcija i bombardovanja. Iza svega se krije
poku{aj zadr`avanja privilegija ili prikrivanja
nesposobnosti i nestru~nosti.

energija
Slika 4 Cena nafte po barelu (prosek) na svetskom tr`i{tu (nedeljne promene) tokom 2004. i 2005.
Izvor: Frozen by oil-price fears, Oct. 18th 2004 From The Economist Global Agenda, kao i redovne informacije iz razli~itih brojeva Ekonomist magazina.
Naime, bez obzira {to je EPS u prole}e
pro{le 2004. nakon jedne od najtoplijih
zima u nizu od pet prethodnih, saop{tio da
“Srbija ponovo izvozi” struju, to ne bi
trebalo ovda{nju populaciju da zavarava da
je, {to se ti~e bilansa, ne samo ukupne, ve} i
elektri~ne energije Srbija postala suficitarna.
Na`alost, nema dovoljno upotrebljivih i
celovitih informacija o tome kakav je
godi{nji bruto i neto izvozno-uvozni
bilans, ne samo u pogledu proizvedenih i
potro{enih, pozajmljenih i vra}enih
kilovata ve} i u pogledu neophodnih
primarnih energenata, opreme i materijala.
A jasno je, da i pored nesumnjovog
napretka u funkcionisanju sada{njih
kapaciteta Srbiji nedostaje bar jedna
milijarda KWh godi{nje, u proseku. Pri
zna~ajnijem pove}anju fizi~kog obima
industrijske proizvodnje (sada{nji je
savega 42% u odnosu prethodni na
maksimum iz 1989) deficit elektri~ne, pa i
ostalih oblika energije bi}e sve izra`eniji.
O~ekivanja da se stvar popravi
jednokratnim podizanjem cena na
“evropski nivo” ne vode trajnom re{enju.
Mada je Svetski savet za energiju jo{
davne 1994. preporu~io cenu od 8
tada{njih dolarskih centi za zemlje OECD,
kao i 5 centi za zemlje u tranziciju, srpski
model, po sistemu “kreni-stani”, nakon
ne{to ~e{}ih korekcija 2001-2003, uspeo je
da istera cenu svega do 3,8 evroceni po
KWh. Me|utim, ona je usled prioriteta
borbe protiv inflacije trenutno pala na
svega 3 centa. S tog stanovi{ta na{oj
elektroprivredi ne pi{e se dobro u pogledu
skora{nje ekonomizacije njenog poslovanja
prema standardima energetskog tr`i{ta.
Sa druge strane posmatrano, svaki
proizvodni sistem, a naro~ito onaj koji
u`iva prirodni monopol, mora da bude
ekonomski efikasan, {to podrazumeva
daleko manju uposlenost radne snage.
Reorganizacija “EPS-a” u oficijelnoj
varijanti, morala bi, prvenstveno da
zadovolji interese gra|ana, kao poreskih
obveznika i potro{a~a energije, a ne
MMFa. To }e re}i da drugi aspekt istog
problema (energetske neefikasnosti i
nekonkurentnosti) ogleda se i kroz zahteve
NIS-a da se problemi re{e primenom
Uredbe o korekcijama cene nafte, dok
prema sagledavanju Vlade, rukovodioci i
zaposleni u NIS-u nisu u~inili na
restrukturiranju, da bi permanentno na
ra~un potro{a~a tra`ili za{titu svog
prethodnog (~itaj monopolskog) polo`aja. I
zaista, rast cena na svetskom tr`i{tu nafte i
gasa prema propisanom mehanizmu
(uredbi) trebalo je automatski, da bude
faktor uskla|ivanja ovda{njih
maloprodajnih cena. Uredbu koju je donela
prethodna vlada, aktuelna vlada tokom
2004. (u vreme tre}eg naftnog {oka) nije
htela da po{tuje.
“Stabilnost” celine relativnih cena tokom
ve}eg dela 2004. a evo i u 2005. i branjena
je svim sredstvima, nasuprot protestu
privatnih pa i dr`avnih nafta{a. Stvar ni
najmanje nije tako jednostavna kao {to se
~ini. Inflacija je u 2004. i po~etkom 2005,
ustaliv{i se na 15-17% na godi{njem
nivou, postala daleko ve}i problem nego
{to se to mnogima, pa i Vladi u~inilo. O
tome su mnogi ekonomisti, manje-vi{e
uzaludno, upozoravali jo{ od leta 2004. 11
Sa druge strane rekonstrukcija gasnog
duga prema Rusiji, uz prihvatljiv sporazum
11 Vidi: \uki} M. P. i Grk S., uvodni referat na
Savetovanju Nau~nog dru{tva ekonomisa i Privredne
komore Srbije 12. i 22. decembra 2004, pod naslovom
“Makroekonomski tokovi, izgledi i razvojne
perspektive 2004/2005”, Ekonomski anali, 1, 2005.
kao i MAP, 7-9 i MAP, 10-12, 2004, Institut
ekonomskih nauka, Beograd.
[026]
vezan sa investicijama u ovda{nji gasovod,
kao i sporazum sa Kinom o dugu za naftu,
kao da su dali krila NIS-u da zahteva
popravljanje svog materijalnog polo`aja i
tehnolo{kih performansi isklju~ivo na bazi
odnosa cena. Tra`i se po{tovanje vladine
uredbe i cenama derivata.
Me|utim, {ta ka`e uporedna empirijska
analiza me|unarodnih i doma}ih cena
nafte? Tokom cele 2004. godine cena nafte
sa globalnog tr`i{ta obra~unata u proseku
po nedeljama iznosila je 40 dolara po
barelu (slika 3), {to je za 24% prose~no
bilo vi{e na kraju u odnosu na po~etak
2004. Ta~no toliko su derivati i u nas bili
skuplji krajem 2004. Me|utim, tokom ove
godine po~etkom januara do{lo je do
minornog pojeftinjenja, a onda zna~ajnog
slede}eg poskupljenja u februaru. Naredno
poskupljenje se se od ve}ine privrednika i
gra|ana sa zebnjom o~ekivalo, sve do
dovr{etka ovog rada, s obzirom da je
aktuelna svetska cena nafte i dalje rasla, da
bi opet, sredinom aprila, nakratko
prema{ila 50 dolara po barelu. Na svu
sre}u sada{nja cena je oko 48 dolara,
koliko iznosi i prose~na cena po nedeljama
tokom 2005. (vidi sliku 4) pri ~emu je
jedino izvesno to da je sa svetskom cenom
nafte sada sve neizvesno, pre svega zbog
rasta globalne tra`nje i razumljivo
neadekvatne reakcije globalne ponude.
Povrh svega, u 2004. do{lo je do oporavka
relativne vrednosti dolara. Sve su to
argumenti za tezu da se stabilnost doma}ih
cena ne mo`e braniti po cenu gubitaka u
naftnom sektoru ili u elektroprivredi. Sa
jedne strane, izgleda kao da su se ovda{nji
energeti~ari izborili za tretman
sprovo|enja uredbe (po starom latinskom
principu: “Po{tuj zakon koji si sam
doneo”) iako se Vlada uvek mo`e braniti
lukavstvom da uredbu nije donela ona, ve}

energija
prethodna vlada. Ali {ta dalje? Da li je
re{enje samo u promeni cenovnika i
zadr`avanja postoje}eg stanja stvari?
Na drugoj (Vladinoj) strani stoje argumenti
da su ekstremno visoke cene (od preko 50
dolara po barelu) trajale veoma kratko (ne
vi{e od dve nedelje tokom oktobra 2004.
kao i sredinom aprila 2005), kao i da je
snabdevanje od isto~ne (ruske) ponude
zna~i za na{u naftnu industriju ni blizu
tolike cene kao {to su na zapadnom
svetskom tr`i{tu ve} ne{to iznad 30 dolara
po barelu u proseku. I kona~no, deo od oko
20% doma}ih potreba, podmiruje se iz
ovda{nje proizvodnje, prema sasvim
druga~ijoj strukturi tro{kova i drugim
ekonomskim pretpostavkama.
Zato se, ni u kom slu~aju, stru~no ne mo`e
verifikovati teza da je Vladinim merama
kontrole cena “Naftna industrija dovedena
do propasti”, kao {to ni{ta konkretno ne
zna~i ni izjava da “u NIS-u ni{ta ozbiljno
nisu uradili na restrukturiranju”, pa se zbog
toga ne odobrava pove}anje cena derivata
shodno Uredbi. Me|utim, veoma je lo{e po
sebi, razila`enje u proceni, namerama,
planovima i prakti~nim re{enjima,
Ministrstva za energetiku, Vladinih ~elnika
zadu`enih za makroekonomsku stabilnost,
u odnosu na procene i namere energeti~ara
u praksi, ili zaposlenih u sektoru
energetike. Krajnje je vreme da se
stvarima pri|e na dovoljno analiti~ano i na
empirijski koherentan i socijalno
kooperativan na~in.
Energetika i dr`ava
Mada mnogi problemi tzv. odr`ivog
razvoja “klasi~ne” energetike koja jo{ uvek
“zauzdava prirodu” i ja{e na iscrpljivanju
mahom neobnovljivih izvora, posebno
mineralnih goriva, sa najopasnijim
ekolo{kim pa i ekonomskim posledicama
po budu}e generacije - ni izdaleka nisu
re{eni, energetika se u svetu jo{ uvek
pojavljuje kao jedna od najmo}nijih
industrija, u kojoj su zastupljene
najsavremenije tehnologije i u kojoj je
profitabilnost izuzetno visoka. [tavi{e,
istra`ivanja i razvoj novih tehnologija,
me|u kojima posebno onih energo{tednih,
resursno-ekonomi~nijih, alternativnih i
“ekolo{ki podobnih”, spada u domen rada i
razvoja nove restrukturisane energetike
{irom sveta.
Deragulacija energetike u svetu je otpo~ela
ve} pre dve ipo decenije, od momenta kada
je nakon drugog naftnog {oka 1979-1980.
postalo jasno da se iz stagflacije mogu
izvu}i samo privrede koje smanjuju
tro{kove, pove}avaju}i ekonomsku i
energetsku efikasnost proizvodnje i
potro{nje, odnosno promenama na bazi
tr`i{ta energije i sna`nih dr`avnih (pre
svega zakonskih) ali i privatnih
(konkurentskih podsticaja njenoj
ekologizaciji i obezbe|enju mera tzv.
odr`ivog razvoja energetike.
Da bi dr`ava mogla da ra~una na
samoodr`ivu energetiku koja ne}e
kolabirati od povremenih tr`i{nih
poreme}aja ili tehnolo{kih izazova, valjalo
je da se i sama povu~e iz energetike, da
uvede vi{i nivo konkurencije, oslobodi od
za{tite i prepusti tr`i{tu najve}i deo
neregetike. To je bilo mogu}a samo
privatizacijom dela energetskih sistema da
bi nakon nje tro{kovi proizvodnje po~eli
da se smanjuju a efikasnost u energetici da
se pove}ava. Razume se da privatni sektor
nije imao nameru da se bavi neefikasnim
na~inima dobijanja energije niti da
formalno zapo{ljava nepotrebnu radnu
snagu. Otpo~elo je masovno zatvaranje
rudnika uglja, gde god se pokazalo da su
drugi oblici i delatnosti u energetici,
jeftiniji, komforniji, ~istiji, a rad sa njima
ekonomski efikasniji.
Razume se da to ne zna~i da su naftne i
druge krize izbegnute. Veliki globalni
problem oko kraja neobnovljivih fosilnih
goriva nije re{en, kao ni glavnina
ekolo{kih problema sagorevanja, posebno
problem gomilanja ugljendioksida, kiselih
ki{a, itd.). Ali me|u klasi~nim izvorima
postoje oni ~istiji ili, bolje re~eno,
ekolop{ki prihvatljiviji (prirodni gas u
odnosu na ugalj i naftu, kao i gotovo cela
energetska alternativa). Upravo u tome le`i
neophodnost uloge dr`ave, kao i
nadnacionalnih regionalnih institucija,
kada je u pitanju odr`ivi razvoj
energetike. 12
Tranzicija i energetika: slu~aj
Srbije i Crne Gore
Nema te zemlje u tranziciji koja je mogla
da ostavi javni sektor energetike nedirnut.
U svakom slu~aju postavila se potreba
urgentne dereguacije, smanjenja dr`avnih
dotacija, restrukturiranja, reorganzacije i
smanjenja zaposlenih. Tr`i{te je postalo
aksiom nove ekonomije koja se manje vi{e
svuda prihvata kao neminovnost. Tr`i{te
energije zna~i da se u zemlji di`e nivo cena
energije na ekonomsku meru, bez obzira na
trenutni nivo razvijenosti i potro{nje (u
razumnom roku od nekoliko godina) ali i
da se nacionalne granice otvaraju za
konkurenciju u energetskom sektoru.
Velika javna preduze}a se, po pravilu, dele
na manje kompanije u kojima ostaju samo
primarne ekonomske delatnosti (promet i
prerada nafte, gas, proizvodnja ekeltri~ne
energije itd.) a ostale delatnosti se
izdvajaju iz ovih preduze}a.
Manje kompanije u izvesnom procentu
podle`u privatizaciji, prvenstveno radi
priliva investicionih sredstava u ovu
strate{ki va`nu, ina~e kapitalno intenzivnu
oblast. Drugi razlog je ekonomska
efikasnost, odnosno {tednja javnih
sredstava, naro~ito kada je u pitanju
12 Najaktuelniji primer je izgradnja prvog nuklearnog
reaktora na bazi fuzije, od strane EU i Japana, zbog
~ega su nastojanja Francuske do{la u konflikt sa
japanskim motivima da reaktor bude gra|en na
njihovoj teritoriji. Nije re~ samo o investiciji koja bi
trebalo da dovede do realizacije dodatne tra`nje od
milijardu dolara na odre|enom ekonomskom prostoru
ve} i o ~injenici da se o nuklearnoj fuziji kao postupku
za dobijanje elektri~ne energije doskora nije moglo ni
sanjati, usled brojnih tehni~kih problema.
[027]
ekonomija rada, odnosno racionalna
uposlenost radne snage. Na taj na~in
energetske kompanije se skidaju sa le|a
dr`ave, odnosno smanjuju i elimini{u
njihove dotacije, koje su alimentirane na
ra~un ~itavog dru{tva i me|unarodne
konkurentnosti privrede u celini.
U petoj godini od po~etka najnovije faze
ekonomske tranzicije u Srbiji se ne nazire
koherentna strategija dosledne ekonomske
reforme, odnosno tr`i{ne rekonstrukcije
privrede i preobra`aja javnog sektora u
skladu sa principima doslednog
proevropskog pristupa. Srbija je, u
me|uvremenu, donela veliki broj
raformskih zakona, pokrenula bud`etsku i
fiskalnu reformu, reformu tr`i{ta rada i
sprovela dobar deo oficijelne privatizacije
tzv. dru{tvenih preduze}a, a pri tome je
veoma malo u~inila na realnom
preobra`aju grane energetike (posebno
one dr`avne) koja jo{ u najve}oj meri nosi
pe~at ekonomske pro{losti i nasle|ene
socijalisti~ke, institucionalno uslovljene
neefikasnosti.
Sve ocene govore da je sa raformama
napravljen prvi iskorak, ali se stalo tokom
2004. MMF je u svakom od svojih
izve{taja, jo{ od marta 2004. tokom ove
godine podvla~io, izme|u ostalog, potrebu
usvajanja Zakona o energiji i reforme
energetike. 13 To je bilo poznato jo{ od
marta 2004. kada je usvajan bud`et koji
nije bio po meri MMF-a, ali je bar u
po~etku bio po meri i formalnoj nameri
Vlade. Razume se da je odustala od tih
proporcije ve} tokom avgusta, kada je
otpo~ela medijska priprema rebalansiranja
bud`eta, uz radikalno smanjivanje dotacija
privredi (~itaj velikim javnim sistemima i
dru{tvenim preduze}ima) da bi se
ispo{tovao zahtevani princip smanjenja
budr`etskog deficita sa 45 na 32 milijarde
dinara, odnosno na 2,5% GDP.
I ne samo to. Ispostavilo se da }e, ve}
po~etkom teku}e 2005, da se prihvati
sugestija /nalog MMF da morati da se
pre|e se sa bud`etskog deficita na (dodu{e
minilano) suficitarno bud`etsko
finansiranje. Na pitanje kakve to ima veze
sa energetikom, odgovor je vi{e nego
jednostavan. Ima veze sa slabostima
realnog sektora ekonomije, naro~ito
javnog, koji u stanju kakvo jeste i dalje
proizvodi gubitke, zahteva visoke dr`avne
subvencije i pogor{ava ekonomske i
finansijske performanse, odnosno
konkurentnost ukupne nacionalne privrede.
Razume se da se pri tome dovodi u pitanje
konkurentnost, permanentno i nedopustivo
unaza|uje makroekonomska stabilnost.
Evropska banka za obnovu i razvoj, u
“Strategiji za Srbiju Crnu Goru” od 2.
novembra 2004, pored ostalog isti~e da je
nakon zastoja u reformama napravljen
napredak dono{enjem zakona o energiji,
ali da dr`ava tek treba da preduzme korake
13 Videti na primer: IMF Mission Statement on
Discussion in Serbia and Montenegro, October 27,
2004. www.imf.org./external/np/sec/pr/2004/pr04428.htm

energija
restrukturiranja i privatizacije dela
energetike. U (pregledu) Banke za SCG
dalje se ka`e da }e “Banka zajedno sa
MMF-om i Svetskom bankom nastaviti da
igra klju~nu ulogu u kreditiranju
transporta, energetika i lokalne
infrastrukture u zemlji. Prioritet }e biti
infrasrukturni projekti sa regionalnom
dimenzijom, posebno oni koji pokrivaju
restrukturiranje elektroprivrede, gasa i
nafte (podv. P. \.)” 14
Promena zakonodavnog okvira i
nove okolnosti za reformu
Zakon o energetici koji je donet u Srbiji u
toku leta 2004, sa velikim zaka{njenjem i
kao rezultat iznudice, odnosno krajnjeg
pritiska Svetske banke, MMF-a i Evropske
unije, samo je postavio zakonske
pretpostavke za reformu energetike.
Mnogo vi{e od samog Zakona, usvojenog
sa problemati~nom aktuelnom ve}inom u
Parlamenu, kao i Zakona o privrednim
dru{tvima, usvojenog na ivici kvoruma tek
15. novembra 2004, za stvarnu tranziciju
energetike u Srbiji zna~i}e sama politika i
praksa Vlade u procesu restrukturiranja,
privatizacije i reformska aktivnost dr`ave u
narednom periodu. Bez obzira {to se u
2005. kao strate{ko pitanje, ali i kao
neposredna ekononomsko-politi~ka mera
zvani~no realizuje reforma javnog sektora
privrede, veliko je pitanje kako }e i sa
kakvim prakti~nim konsekvencama
izgledati ta reforma. Do sada je samo
izvesno to da se sa realizacijom koncepta
kasni, pre svega u shvatanju stranih
posmatra~a i ocenjiva~a na{ih reformi.
U svakom slu~aju izvesna zakonodavna
regulativa te reforme je uspostavljena.
Zakon o energetici je bio veoma dugo u
proceduri i nakon njegovog usvajanja tek
su po~ele zvani~ne pripreme za
restrukturiranje EPS-a i NIS-a koje bi
trebalo da donesu zna~ajnije rezultate. U
me|uvremenu su se stvari pobolj{ale u
tehnolo{kom smislu, mada se nisu bitno
promenile u smislu funkcionisanja dva
velika sistema kao jedinstvena nacionalna
preduze}a, koja slu`e kao oslonac aktuelne
vlasti i ekonomska baza za uhlebljenje
partijskih kadrova, bez obzira na
ekonomske konsekvence takvog
funkcionisanja. To dokazuju kako
ekonomsko-finansijsko stanje ovih
preduze}a (dalje gomilanje gubitaka, bez
obzira na njihovo realno smanjenje), tako i
stanje formalne zaposlenosti u njima, na~in
zapo{ljavanja i postavljenja, kao i broj
rukovodilaca, struktura tzv. proizvodnih i
re`ijskih radnika, i na kraju (nikako ne i
poslednje po zna~aju), brojne afere vezane
za finansijske malverzacije u ovim
sistemima.
Zakon o energetici predvi|a daleko vi{e
tr`i{ta energije ne samo kroz osloba|anje
cena energije i energenata, ve} i u pristupu
samoj ponudi energije na tr`i{tu,
14 www.ebrd.com/about/strategy/country/sm/main.hm
izjedna~avaju}i privatnu i javnu
konkurenciju. Decentralizacija i
demonopolizacija energetike, me|utim, ne
zna~e i automatski pove}anje
konkurentnosti, ekonomske efikasnosti,
ekolo{kih performansi i evropske
podobnosti energetike u nas (usvajanja i
po{tovanja standarda EU). Da bi se
tehnolo{ko stanje popravilo a energetske
kompanije u potupnosti ekonomski
osamostalile i unapredile svoje
finansijske, posebno investicione, pa i
razvojne fondove, neophodno je izvesno
vreme, kao i op{te povoljnije ekonomske
prilike za investicije i privredni razvoj.
U okolnostima ekonomski i finansijski
uveliko devastiranih kompanija u okviru
EPS-a, kao i segmenata sada{njeg NIS-a
(bez obrtnog kapitala, sa ogromnim
vi{kovima radne snage i zastarelom
tehnologijom) o ovom sektoru se mo`e
re}i jedino to da ne mo`e biti ekonomski
efikasne energetike, bez njenog
ekonomskog, organizacionog i
upravlja~kog restrukturiranja i bez
privatizacije dobrog dela sada{njih
energetskih kompanija u Srbiji.
Tzv. nezavisno zakonsko upravljanje
energetikom od strane ekspertske Agencije
za energetiku, odnosno nacionalnog Saveta
za energiju za njen nadzor, koje defini{e
novi zakon, predstavljaju u svetu ve}
isproban poku{aj da se stvari postave iznad
kratkoro~nog horizonta ove ili one vlade, u
smislu parlamentarne i nacionalne kontrole
strate{kih promena u energetici. Predlog za
formiranje privremenog Savetodavnog tela
za pra}enje restrukturiranja dr`avnih
preduze}a EPS-a i NIS-a u koji bi, pored
Vladinih i kompanijskih eksperata u{li i
predstavnici sindikata, gra|ana kao
potro{a~a i nezavisnih eksperata 15 nije
pro{ao. Ali je zato otpo~elo planiranje
velikih promena u energetici Srbije koje bi
mogle izazvati bumerang o{trih reakcija na
{tetu ~itavog procesa, kada on po~ne da se
realizuje u praksi.
Evo ilustracije koja govori o
najaktuelnijim ~injenicama od interesa za
restrukturiranje i revitalizaciju energetike
na bazi tr`i{ta. U javnosti je ovih dana
prezentiran stav Odbora za energetiku
jedne od najuticajnijih stranaka koja daje i
premijera aktuelne vlade, ~iji se koncept
rekonstrukcije energetike realizuje. U tom
saop{tenju se ka`e da “razne interesne
grupe i neki pojedinci ometaju oporavak
EPS i NIS, da bi se ovi resursi predstavili
kao kamen oko vreta celom dru{tvu i tako
brzo prodali”. Obezvre|ivanje tih dr`avnih
kompanija, ka`e se u saop{tenju, nastavlja
se “zadr`avanjem nerealnih cena
energenata, pa umesto da NIS i EPS budu
privredna snaga Srbije, uskoro bismo
mogli ostati bez tih kompanija, {to bi
imalo nesagledive posledice ne samo za
nacionalnu privredu, ve} mo`e da ugrozi
15 Takav predlog dostavila je Vladi jo{ 2004. Grana
hemije, nematala rudarstva i energetike “Nezavisnost”,
ali bez formalnog odgovora.
[028]
dru{tvenu i politi~ku stabilnost zemlje”
(!?). 16
Prethodni citat bi sasvim odgovarao bilo
kojoj od aktuelnih opozicionih “snaga”
Srbije, ali nikako ne klju~noj vladaju}oj
politi~koj strukturi, koja izme|u ostalog
sprovodii aktuelni koncept rastrukturiranja
i ekonomizacije energetika, dakakao u
dogovoru sa MMFom. Iz svega bi se
moglo zaklju~iti samo to da, ~ak ni u
polit~kom smislu, izgleda jo{ uvek
nemamo jasan oficijelni koncept reforme
energetike i njenih konsekvenci.
Restrukturiranje javne
energetike: ekonomski ciljevi i
razvojne konsekvence
Dakle, sve u velikoj meri zavisi od
prakti~nog postavljanja stvari, odnosno od
principa na kojima }e se sprovoditi
restrukturiranje ili “reorganizacija”. Do
tada platformu reforme treba postaviti
principijelno. Energetika u Srbiji mora da
se odvija u skladu sa principima tr`i{ta,
ekonomizacije i ekologizacije, podobno
preovla|uju}im evropskim tokovima.
Tro{kovi reformi energetike treba da budu
pravi~no raspore|eni, socijalno
prihvatljivi i utvr|eni nezavisno od
privilegija, monopola i dnevne politike. Ni
u jednom slu~aju do sada, na`alost, to u
nas nije bio slu~aj.
Diskriminacija jedne samo je druga strana
privilegija, monopola i korupcije na drugoj
strani. Ono {to je zapo~eto tokom leta
2003. (odvajanje rudnika sa podzemnom
eksploatacijom) u okviru EPS-a, samo je
bio probni kamen, koji je pokazao da su
kolektivni otpori reformi u celini
besperspektivni. JP PEU je izdvojeno
javno samostalno preduze}e, po posebnom
projektu tada{nje vlade (ovde su otpori
procenjeni kao najslabiji) kao `rtveni jarac
vi{e-manje neprincipijelnih reformi u
energetici Srbije.
S obzirom da je Vlada bila u krizi
(prevashodno iz politi~kih razloga) ni{ta
vi{e nije preduzeto. Razume se da
ekonomska ra~unica govori da je do toga
moralo da do|e daleko ranije i da je
trebalo preduzeti niz ostalih mera. Naime,
ekonomski efekti odvajanja JP PEU od
EPS-a, ga{enja dela njihove proizvodnje,
odvajanja odre|enih sporednih delatnosti
iz njihovog sastava, veoma su skromni u
odnosu na ukupno poslovanje dr`avne
energetike u Srbiji. A upravo takvo
restrukturiranje celokupne energetike
zahteva se iz me|unarodnog okru`enja, ne
samo radi ispunjavanja formalnih
reformskih pretpostavki ulaska u Evropsku
uniju ve} i radi pove}anje efikasnosti i
reforme ekonomije u celini.
Ono {to je usledilo kao nastavak u okviru
pojedinih kompanija EPS-a tokom 2004.
odnosi se na dalje izdvajanje non core
delatnosti i ekonomsko osamostaljivanje
pojedinih segmenata EPS-a zbog ~ega su u
najte`im letnjim (ne)prilikama
(temperatura oko 40 stepeni) bile u prekidu
16 Prema: Ekonomist magazin, 262, 30. maj 2005, str.
24.

najva`nije saobra}ajnice u zemlji usred
leta 2004. Kostola~ki letnji protest bio je
posledica, izme|u ostalog, neprincipijelnog
i diskriminatorskog tretmana radnika
kompanije Kostolac po zaradama za isti
rad u odnosu na Kolubaru i druge. Umesto
celovitog i usagla{enog programa
restrukturiranja na nivou integralnog EPS-a
sa jasno nazna~enim ciljevima, tro{kovima
i socijalnim posledicama, po~elo se sa
pojedina~nim poku{ajima. Slu~aj Kostolac
2004. ne bi se smeo nikada vi{e ponoviti.
Da li su sada povoljnije okolnosti za
revitalizaciju, rekonstrukciju i ekonomskotehnolo{ko
unapre|enje energetike u Srbiji
nego 2002, 2003. ili pro{le godine? Izuzev
oficijelnog opredeljenja za reorganizaciju i
restrukturiranje (koje je uzgred budi re~eno
jo{ uvek uglavnom u fazi planiranja i
Vladinog usagla{avanja i bez dovoljno
transparentnosti) nema mnogo naznaka da
}e stvari odmah krenuti nabolje u smislu
odlu~ne reforme i valjane strategije
restrukturiranja i odr`ivog razvoja
energetike.
Efikasnost je u ekonomiji osnovni princip,
koji danas primenjen na energetiku mo`e
dugoro~no funkcioni{e samo u saglasnosti
sa principom odr`ivosti i socijalne
ravnote`e. Stru~na interdisciplinarna
ekonomsko-tehnolo{ka analiza, zajedno sa
socijalnim dijalogom za urgentne promene
u energetici ostaju dugoro~nijeg karaktera
za privredu, gra|ane i vlade Srbije i Crne
Gore, ali samo u kontekstu intenziviranja
tr`i{nih reformi dru{tva u tranziciji, i u
skladu sa globalnim energetsko-ekolo{kim
i tr`i{nim izazovima.
Literatura
[1] Greadel T., Designing fof Energy Efficiency,
Industrial Ecology, Industrial Ecology and
Global Change, ed. by R. Socolow, C.
Andrews, F. Berkhout and V. Thomas,
Cambridge University Presss, NY 1994.
[2] Energy - The new prize, Economist,
June 18th, 1994
[3] T. E. Graedel and B. R. Allenby,
Industrial Ecology, Prentice Hall,
Engelwood Cliffs, New Jersey, 1995, 07632
[4] \uki} M. P., Energetika Srbije
(ponovo) na prekretnici, Energija, 1, 2005.
[5] \uki} P., Pavlovski M., Ekologija i
energetika, IV deo knjige Ekologija i
dru{tvo, Ekocentar, Beograd, 1999.
[6] Frozen by oil-price fears, Oct. 18th 2004
From The Economist Global Agenda.
[7] EBRD, Strategy for Srbia and
Montenegro, www.ebrd.com/about/strategy/
country/sm/main.hm pristup sredinom
novembra 2004
[8] Jean Jacques Servan Schreiber, Svjetski
izazov, Globus, Zagreb, 1981.
[9] Soot, steam, supply and a hole in
Pennsylvania, The Economist, print. ed.
[10] Wonnacot, Wonnacot, Economics, 33.
Natural resources, i 34. Energy, Mc. Graw
Hill, International Book Company 1982.
[11] Ristinen, R., Kraushaar, J., Energy
and the Environment, John Wiley and
Sons, 1999.
Polaze}i od ~injenice da su
ekonomske politike zemlje i kvalitet
`ivota stanovni{tva oslonjeni, pre
svega, na energetiku kao osnovnu
infrastrukturnu delatnost, jasno je da treba
obezbediti stabilnu proizvodnju energije u
potrebnim koli~inama. To uz
disciplinovane mere mo`emo, kao zemlja,
da obezbedimo. Stalni i veoma va`an
problem je uspostavljanje racionalne
potro{nje energije, zaustavljanje, bukvalno
re~eno, prosipanja tog te{ko ste~enog i
va`nog privrednog i svakog drugog dobra.
Neke od najzna~ajnijih karakteristika
energetskog sistema u na{oj zemlji jesu:
� visok stepen proizvodne zavisnosti od
uvoznih sirovina kao {to su nafta ili
prirodni gas,
� visok stepen tehnolo{ke zavisnosti
uvoznim najvitalnijim tehni~kim
podsistemima, opremom i rezervnim
delovima,
� neracionalna potro{nja svih vidova a
posebno elektroenergije koja
prouzrokuje preoptere}enje celog
sistema naro~ito u zimskom periodu,
[029]
energija
Tomislav Simovi}
Montinvest a.d., Beograd
Miroslav Trifunovi}
Elektrodistribucija, Kraljevo
UDC 316.644:502.173]:620.9(497.1)
Energetika - politika,
osiguranje, kultura ...
Rezime
Aktuelno stanje u energetici na{e zemlje karakteri{e ocena koja se decenijama ne menja.
To zna~i da »ne proizvodimo dovoljno i da tro{imo previ{e« energije. U tom smislu
svako pobolj{anje stanja vezuje se za precizno definisanu energetsku politiku zemlje u
kojoj posebno mesto zauzima razvoj energetske i ekolo{ke kulture na{eg stanovni{tva.
Ovaj rad ima za cilj da uka`e na probleme nedostatka energetske kulture na{eg
stanovni{tva i neophodnost odre|enih mera da se stanje popravi.
Klju~ne re~i: ekonomska politika, energetska politika, osiguranje, energetska kultura.
Abstract
The actual situation in the energy sector in our country characterises the diagnosis that
has not changed for decades. That is, »we do not produce enough and we spend too
much« energy. In that sense, each improvement of the situation is linked with a precisely
defined energy management policy of the country in which a special place takes the
development of energy and environment consciousness of our population.
The objective of the present text is to point out the problems of lack of energy
consciousness of our people and indispensability of certain measures aimed at
improvement of the situation.
Key words: economics policy, power sector policy, insurance, energy culture.
� nedovoljna raspolo`iva finansijska
sredstva za kapitalno i teku}e odr`avanje
tehni~kih sistema,
� zastarelost postoje}e proizvodno
tehnolo{ke opreme od proizvodnje do
potro{nje,
� zastoji u istra`ivanju i razvoju
sopstvenih energetskih resursa.
Na{e strate{ko opredeljenje je da celokupni
razvoj privrednog i dru{tvenog `ivota
dominantno opredeli na doma}e energetske
resurse, ali nam je tako|e jasno da za
odre|ene vrste i koli~ine moramo zavisiti
od spoljnih faktora. Ako je ovo strate{ko
opredeljenje na{e zemlje onda je tim pre
uloga svih subjekata ovog dru{tva koji
u~estvuju u realizaciji ovog projekta jo{
odgovornija, i dr`avnih organa, i
proizvo|a~a i distributera, i nauke i
preventive i osiguranja, pa i samih
korisnika.
Sa proizvodnjom i potro{njom energije
usko je povezana i ekologija, {to upu}uje
na integralno i kvalitetno harmonizovanje
efikasne proizvodnje, ekonomske potro{nje
i ekolo{ke za{tite (3E).

energija
1. Energetska politika
Kao {to je re~eno, ciljevi energetske
politike uslovljeni su ekonomskom
politikom zemlje. To, pre svega, zna~i
proizvesti struju po {to ni`oj ceni,
iskoristiti proizvodne kapacitete,
obezbediti njihov stabilan rad, realizovati
distribuciju sa {to manje gubitaka i spre~iti
»rasipanje« energije prilikom potro{nje.
Ovde }e se, posebno razra|ivati dva u
na{oj energetici prisutna problema,
osiguranje proizvodnih, prenosivih i
potro{nih energetskih objekata i
energetska kultura stanovni{tva.
1.1. Osiguranje
Osiguranje kao civilizacijska tekovina
posebno mesto ima i u energetici.
Osiguravaju}i fondovi se naj~e{}e koriste
u gradnji velikih energetskih objekata.
Istovremeno, osiguravanjem ovih objekata
obezbe|uje se neophodna finansijska
potpora u slu~aju nastalih {teta pri
havarijama, prirodnim nepogodama i sl.
Energetski objekti, tehni~ki sistemi,
rudnici, prenosni sistemi, sistemi ili
sredstva transporta predstavljaju rizike
veoma osetljive na razli~ite pojavne oblike
{teta. Po`ari, havarije, odroni, opasne
koncentracije eksplozivnih ili zapaljivih
gasova i para su ~esti pratioci ove vitalne
delatnosti.
Razli~itost tehnolo{kih procesa, tehni~ke
opreme i njihovih proizvo|a~a, teritorijalna
razu|enost objekata, opreme i instalacija,
kori{}enje eksplozivnih i zapaljivih
pra{ina, te~nosti i gasova predstavljaju
stalne izvore opasnosti i mogu}ih {tetnih
doga|aja. Naj~e{}i uzroci {tetnih doga|aja
u oblasti energetike jesu:
� gre{ke u konstrukciji,
� gre{ke u manipulaciji,
� otkazi u sistemu regulisanja,
� otkazi u sistemima za{tite,
� prekomerne vibracije,
� poboj izolacije,
� preoptere}enja zbog mraza, pritiska leda
i snega,
� udar ili upad stranog tela,
� tehnolo{ka nedisciplina pri izvo|enju
remonta i dr.
Jasno je da se nijedan od navedenih uzroka
ne mo`e potpuno isklju~iti, ali se mo`e
mnogo uraditi na smanjenju verovatno}e
doga|anja bilo kog od njih ili drugih ovde
nepomenutih. Aktivnosti na smanjivanju
mogu}nosti doga|anja, ili smanjenju ve}
ostvarene {tete sprovode se kroz proces
osiguranja objekata.
Osiguranje energetskih objekata, tehni~kih
sistema, opreme, zaposlenih i poslovnoekonomske
stabilnosti, sastoji se od ~etiri
metodolo{ke grupe poslova.
� Prvu grupu ~ini preventivni in`enjering
u kojoj se, primenom savremenih
dostignu}a tehni~kih nauka, obavlja:
- procena rizika osiguranja,
- kreiranje mera i aktivnosti koje su -
neophodne za pouzdanu preventivnu
za{titu i
- uspostavljanje sistema upravljanja
osiguranim rizikom, u toku perioda
Ugovora o osiguranju.
� Drugu grupu ~ini ugovaranje
osiguranja u kojoj se na osnovu
rezultata preventivnog in`enjeringa
ekonomskih i pravnih saznanja i iskustva
preciziraju obaveze, prava i odgovornosti
osiguranika i osigurava~a.
� Tre}u grupu ~ini upravljanje
osiguranim rizikom u toku perioda
primene Ugovora o osiguranju. U
predvi|enim intervalima prate se
promene svih komponenata koje uti~u na
pouzdanu za{titu i nesmetano
funkcionisanje i pravovremeno
interveni{e ukoliko se uo~e negativni
uticaji.
� ^etvrtu grupu ~ine poslovi obrade
nastalih {teta i njihovih posledica u
kojoj se, na osnovu ekspertskog
istra`ivanja, utvr|uju uzroci, visina svih
nastalih materijalnih {teta kao i na~in
njihove nadoknade.
^injenica da su ljudska nepa`nja i
neznanje, naj~e{}e, glavni krivci uzroka
{tetnih doga|aja, jo{ je izra`enija kod
podizanja tehni~kog nivoa objekata i
tehnologije. Ovo je, pre svega, posledica
izostanka odgovaraju}ih informacija i
obuka, kojima bi se obezbedila
odgovaraju}a tehni~ka saznanja (i
zaposlenih i korisnika), koja prati
tehnolo{ki i tehni~ki razvoj energetskih
sistema. Mora da se zna koje opasnosti sa
sobom nose nove tehnologije i kojim se
merama iste spre~avaju. Me|utim, isto
tako se mora znati i to da nikakve
racionalne mere potpuno ne isklju~uju
akcidentne situacije. Zato ovakvo saznanje
podrazumeva i mere efikasne represivne
za{tite u slu~ajevima gde preventiva nije
dala dobre rezultate.
Poznata je ~injenica da veliki deo na{ih
elektroprivrednih objekata nije
osiguranjem za{ti}en, {to za posledicu ima
nesigurnost, odnosno nepostojanje
ekonomske za{tite. Te{ko da je, u svetu,
mogu}e na}i primere da tako veliki i
slo`eni rizici nisu pokriveni osiguranjem,
kao {to je slu~aj sa na{om energetikom.
Iz navedenih razloga potrebno je odmah
pristupiti iznala`enju mera za obezbe|enje
odgovaraju}e osiguravaju}e za{tite, {to je
podjednaka obaveza i za energetske i za
osiguravaju}e kompanije.
1.2. Energetska kultura
^injenica je da se »kultura javlja kao
istorijska i dinami~ka kategorija, odnosno
razvojna kategorija odre|enog vremena i
prostora«, koja doprinosi privre|ivanju,
unapre|ivanju, pobolj{anju i odr`avanju
ljudskog razvoja. To zna~i da energetska
kultura predstavlja ostvareni nivo svesti u
gledanju na energiju i kod proizvo|a~a i
kod distributera i kod potro{a~a energije. U
tom smislu, normalno je o~ekivati da
[030]
razvijena energetska kultura podrazumeva:
intenzivno pove}anje proizvodnje energije
(sa najmanje tro{kova, sa obezbe|enim i
osiguranim objektima i opremom, kao i u
najmanjem stepenu, ugro`enom `ivotnom
sredinom); racionalni prenos (sa najmanje
gubitaka i rasipanja); visok stepen {tednje
od strane potro{a~a.
U vezi sa prethodnim, stanje u na{oj
energetici izgledalo bi ovako:
- Doma}a proizvodnja energije
nezadovoljava na{e potrebe, a obavlja se
uz velike tro{kove i nedopustivo
zaga|enje `ivotne sredine. Istovremeno,
objekti, oprema i ljudi nemaju potrebnu
osiguravaju}u za{titu.
- Prenos energije i prevoz energenata
odvija se uz velike gubitke i rasipanja i
uz nepovoljni uticaj na `ivotnu sredinu.
- Sama potro{nja, odnosno pona{anje
korisnika nije na potrebnom nivou.
Energija se ne koristi racionalno. ^esti su
slu~ajevi zaga|enja `ivotne okoline.
Vezuju}i negativne efekte nabrojanih
doga|aja za nizak nivo energetske kulture
proizvo|a~a i potro{a~a, na ovim
prostorima, autori se zala`u, izme|u
ostalog, i za mere podizanja nivoa
energetske kulture:
a) U delu proizvodnje
- dobro sagledavanje stanja energije na
globalnom i doma}em planu i, shodno
tome (dobro osmi{ljenoj strategiji)
napraviti najprihvatljiviji oblik
proizvodnje (ili uvoza energije)
- roizvodnja energije treba da se obavlja po
najni`im tro{kovima i uz najmanje
zaga|ivanje (ili poreme}aj) prirodnih
uslova
- proizvodni objekti i oprema treba da su
kvalitetno odr`avani, preventivno
pregledani i servisirani i osiguranjem
za{ti}eni
- proizvodni i svi drugi radnici u
proizvodnji treba da su dobro obu~eni i
kvalitetno informisani o tehnolo{kim
procesima
- obavezan Sistem kvaliteta i sl.
b) U delu prenosa i prevoza
- bira se najracionalniji na~in
- predvi|aju se preventivne mere
- distributivna mre`a se kvalitetno odr`ava
i svi radnici dr`e pod kontrolom
- koriste se savremena sredstva (stalna
modernizacija)
-obavezan Sistem kvaliteta i sl.
c) U delu potro{nje energetska kultura ima
najve}i zna~aj, jer se podizanjem svesti
potro{a~a mo`e ostvariti velika u{teda
energije.
U tom smislu vrlo je va`na svest potro{a~a
da tro{i kada mora, tamo gde treba, u
najmanjoj meri najjeftiniju energiju.
Istovremeno, svaka nepotrebna potro{nja
(svetlo po danu, grejanje prostorije
otvorenih vrata ili prozora, neispravne
instalacije - curenje goriva, prosipanje
uglja, nafte...) mora se {to pre spre~iti.

Kulturi potro{a~a mora se posvetiti
posebna pa`nja, kako bi se podigla svest i
spre~ile navedene pojave. To je mogu}e
kroz stalne kampanje i akcije u {koli,
{tampi, televiziji, posebne obuke i sl. To je
prilika da se potro{a~i (i potencijalni
poto{a~i) informi{u i edukuju, {to
predstavlja preventivne mere. Isto tako
moraju se predvideti i represivne mere.
Cena energije sigurno je najefikasnija mera
preventivnog i represivnog karaktera.
Kroz informisanje potro{a~ dolazi do
saznanja o ulozi i zna~aju energije, o
mogu}nosti raspolaganja njom, njenim
izvorima i na~inu proizvodnje, a
edukacijom se potro{a~ u~i kako se
energija koristi na najbolji na~in.
Energetske kompanije u svojoj organizaciji
moraju formirati centre za obuku
potro{a~a, koji }e osmi{ljavati i sprovoditi
kampanje (akcije) kojima }e obezbediti
najprihvatljiviji model - za podizanje
nivoa energetske kulture. Snaga medija
(televizije posebno) mora se posebno
koristiti za upozoravanje, obave{tavanje,
obuku i sl. kao najefikasnija mere za
racionalno tro{enje energije.
Vrlo je va`no da se {kolskim programima
obuhvate i neophodne mere, koje }e
animirati u~enike da sa pove}anom
pa`njom gledaju na energiju, kao
odlu~uju}i faktor nivoa `ivotnog standarda,
i da je kao takvu moraju posebno {tedeti.
Zaklju~ak
^injenica je da u oblasti energetike ima
mnogo problema. ^injenica je da se ti
problemi sa manje i vi{e uspeha re{avaju
zavisno od nivoa potrebnih sredstava. Isto
tako je i ~injenica da ima problema, koji se
mogu re{avati sa pove}anim fizi~kim
anga`ovanjem i osmi{ljenim kampanjama.
Autori, poznavaju}i situaciju, u
finansijskoj sferi na{e zemlje, upravo
insistiraju na aktivnostima koje manje
ko{taju, a mnogo vrede. U efekte ne treba
sumnjati.
Literatura
Strategija razvoja energetike SR
Jugoslavije do 2020, sa vizijom do 2050.
godine, Beograd, 1997.
Simovi}, T . i dr., Preventivni in`enjering
i osiguranje u energetici, Zbornik radova
Me|unarodnog savetovanja; Preventivni
in`enjering i osiguranje u energetici,
Vranja~ka Banja, 1998.
Bazi}, M., Isku{enje kulturne politike,
INTER JU PRES, Beograd, 1997.
[031]
energija
Dejan Mandi}
Slobodan Mili}
Energoprojekt-ENTEL, Beograd
UDC 621.311”2005/2010”(497.11)
Mogu}a proizvodnja
elektri~ne energije u Srbiji
u periodu 2005 - 2010.
i o~ekivani rizici redukcija
Rezime
EPS je poslednjih godina izvr{io obimne i temeljne radove na remontu proizvodnih
agregata, kao i na revitalizaciji mnogih jedinica u hidro i termoelektranama, na koji
na~in je izlaznu snagu gotovo svih jedinica doveo na projektne parametre, a istovremeno
uve}ao pouzdanost njihovog anga`ovanja. Nedavno je objavljeno da je tokom februara
ove godine u elektranama EPS-a ostvarena rekordna i maksimalno mogu}a dnevna
proizvodnja od oko 145 milion kWh {to je, uz relativno povoljne hidrolo{ke prilike,
omogu}ilo zadovoljenje potro{nje bez zna~ajnijeg uvoza ~ak i u uslovima vrlo niskih
tempertura. Ove ~injenice ne bi bile sporne da se i u EPS-u i u Ministarstvu energetike i
rudarstva Vlade Republike Srbije ne iskazuje uverenje da je raspolo`ivi postoje}i
kapacitet elektrana dovoljan da zadovolji o~ekivanu potro{nju elektri~ne energije i snage
u periodu do 2010. za koju se prognozira rast od oko 30% u odnosu na potro{nju
ostvarenu u 2003. Ocenjuju}i da je takav stav, u najmanju ruku, sporan, ovaj referat, na
osnovu prora~una izvr{enih osvedo~enim metodama predstavlja proveru teza o
zadovoljenju potro{nje postoje}im kapacitetima do 2010. i ocenu rizika koji takva
politika donosi.
Klju~ne re~i: proizvodni kapaciteti, potro{nja elektri~ne energije, rizici, osvedo~ene
metode.
Abstract
During the last several years, Electric Power Industry of Serbia (EPS) has made massive
and thorough overhaul of its generating capacities, as well as refurbishment of
numerous units at both, hydro and thermal power plants, thus achieving their design
parameters and an increased operational reliability. Recently, it was announced that,
during February of this year, a record and maxim possible daily output of 145 million
kWh was achieved, which made it possible to meet demand without considerable import
even under the conditions of very low temperatures. These facts should not be worth
mentioning if both, EPS and Ministry officials did not express their conviction that the
existing available generating capacities are sufficient to meet expected energy and
power demands by 2010, which are expected to rise by 30 % with respect to those in
2003. Believing that such a litigious conviction, this report, based on calculations
performed by the use of proven methodology, aims to verify standpoints that the existing
capacities are sufficient to meet demand by 2010, and to estimate risks brought by such
a policy.
Key words: generating capacities, consumption of electric energy, risks, proven
methods.
1. Uvod
Zakon o energetici, ali i Strategija razvoja
energetike Republike Srbije, nagla{eno
ukazuju na obaveze svih u~esnika u
energetskom procesu koje se odnose na
sigurnost snabdevanja potro{a~a i
opravdano ih stavljaju u tr`i{ni kontekst.
Odredbe Zakona podr`avaju savremene
tendencije u energetici u celom svetu i na
razuman na~in (u na{im uslovima)
stimuli{u odnose proizvo|a~a i potro{a~a
energije, obavezuju}i ih na ugovaranje
me|usobnih obaveza, uklju~uju}i i
materijalnu odgovornost. Zakon, dodu{e,
ne utvr|uje kriterijume na osnovu kojih bi
se mogli definisati standardi kvaliteta u
procesu snabdevanja energijom, ali se
o~ekuje da }e to pitanje re{avati
Regulatorna agencija.
Naravno da odgovor na pitanje kakve
standarde kvaliteta treba prihvatiti u
obavezama u odnosima sa potro{a~ima
nije nimalo jednostavan. U uslovima koji
su preovladavali u dr`avnim

energija
Tabela 1 Planska i prinudna neraspolo`ivost agregata termoelektrana
Maksimalna snaga bloka na pragu Neraspolo`ivost
(MW) Planska (dana) Prinudna 1 (%)
300 < P ≤600 60 22
150 < P ≤300 45 22
60

energija
Tabela 3 Proizvodne mogu}nosti hidroelektrana
razvoja energetike Republike Srbije. Iako
su trendovi porasta potro{nje u Strategiji u
posmatranom periodu ne{to vi{i u odnosu
na one date u podacima EPS-a (1.66%
prema 1.2%), apsolutne vrednosti u prvim
godinama perioda su u prognozi EPS-a 2-
3% vi{e, najverovatnije zbog toga {to su
ostvarene potro{nje u 2003. i 2004. iznad
onih koje su u Strategiji uzete kao bazne.
Takve razlike ne mogu zna~ajnije uticati
na zaklju~ke koji }e na osnovu izvr{enih
prora~una ovde biti izvedeni, pa ne}e ni
biti uzete u obzir.
3.3. Kapaciteti za proizvodnju
elektri~ne energije do 2010.
U alimentiranju prognoziranog obima i
strukture potro{nje elektri~ne energije
Proizvodnja HE (GWH) Snaga HE (MW)
Godina Minimalna Prose~na Maksimalna Prose~na
2005. 8494 10782 13734 2461
2006. 8494 10782 13734 2286
2007. 8423 10658 13520 2195
2008. 8423 10658 13520 2195
2009. 8423 10658 13520 2195
2010. 8423 10658 13520 2195
Termoelektrana Maksimalna snaga na
pragu
(MW)
sistema EPS-a u periodu do 2010.
u~estvova}e, pored postoje}ih, i proizvodni
kapaciteti ~ija je revitalizacija realizovana
ili }e biti realizovana u razmatranom
periodu.
3.3.1. Hidroelektrane
Proizvodne mogu}nosti postoje}ih
hidroelektrana odre|ene su na osnovu
srednjih sedmi~nih protoka u
~etrdesetogodi{njem hidrolo{kom periodu
1946-1985. Na~in kori{}enja bazena
akumulacionih hidroelektrana odre|en je
metodom grani~nih stanja po kriterijumu
minimalnih eksploatacionih tro{kova
elektroenergetskog sistema.
Planirani obim proizvodnje iz postoje}ih
hidroelektrana u prose~nim hidrolo{kim
Tabela 4 Tehni~ki parametri termoelektrana u sistemu Srbije - stanje po~etkom 2005.
Minimalna snaga na
pragu
(MW)
[033]
Cena goriva
(USc/kWh)
Nikola Tesla 1 181.0 118.0 1.68
Nikola Tesla 2 181.0 118.0 1.68
Nikola Tesla 3 280.0 200.0 1.64
Nikola Tesla 4 280.0 200.0 1.64
Nikola Tesla 5 280.0 200.0 1.64
Nikola Tesla 6 280.0 200.0 1.64
Nikola Tesla B1 580.0 370.0 1.53
Nikola Tesla B2 580.0 370.0 1.53
Kolubara A11 29.0 22.0 2.12
Kolubara A21 29.0 22.0 2.12
Kolubara A3 58.0 44.0 2.12
Kolubara A41 29.0 22.0 2.12
Kolubara A5 100.0 72.0 1.89
Kostolac 2 90.0 70.0 1.91
Kostolac 3 191.0 118.0 1.70
Kostolac B1 290.0 220.0 1.64
Kostolac B2 290.0 220.0 1.64
Morava 108.0 85.0 1.79
TO Beograd 1 28.0 0.0 7.50
TO Beograd 2 28.0 0.0 7.50
TO Beograd 3 28.0 0.0 7.50
Novi Sad 1 108.0 62.0 4.05
Novi Sad 2 100.0 56.0 4.05
Zrenjanin 100.0 56.0 3.84
EN.S.Mitrovica 5.5 5.0 4.80
EN.S.Mitrovica 11.0 8.0 4.80
EN.S.Mitrovica 28.5 22.0 4.80
Ukupno 4293. 2880.
1 Termoenergetski blokovi koji izlaze iz pogona 2008.
uslovima ~etrdesetogodi{njeg hidrolo{kog
perioda iznosi 11 TWh/god.
Ilustracije radi u tabeli 3 dat je raspored
proizvodnje sistema hidroelektrana tokom
godine (minimalne, prose~ne i maksimalne
vrednosti) kao i prose~ne vrednosti
maksimalnih snaga tokom godine.
U periodu do 2010. predvi|ena je
revitalizacija agregata HE \erdap 1 (od
2006) i HE Bajina Ba{ta (od 2007).
Revitalizacija bi se odvijala dinamikom od
po jednog agregata u elektrani godi{nje.
Proizvodnja pumpno-akumulacione
hidroelektrane Bajina Ba{ta zavisi od
ukupnih prilika u elektroenergetskom
sistemu Srbije i odre|ena je posebnim
optimizacionim postupkom u svakoj godini
razmatranog perioda.
3.3.2. Termoelektrane
Osnovni energetsko tehni~ki parametri
agregata termoelektrana raspolo`ivih
po~etkom 2005. prikazani su u tabeli 4.
Ukupna maskimalna snaga na pragu ovih
agregata iznosi 4293 MW. Potrebno je
imati u vidu da su tro{kovi goriva
prikazane u tabeli 3 iskazani u dolarima a
odre|eni na bazi cena energenata od:
- doma}a goriva (lignit): 1,40 USD/GJ
- uvozna goriva (gas): 4.019 USD/GJ
4. Analiza rezultata prora~una
Prora~unima, koji su izvr{eni na opisani
na{in, dobijene su brojne informacije o
uslovima za zadovoljenje planirane
potro{nje elektri~ne energije u periodu do
2010. zaklju~no. U analizama koje
predstoje mi }emo se, me|utim, ograni~iti
prvenstveno na pitanja koja se odnose na
ocenu rizika koji se mogu u tom periodu
o~ekivati, da planirana potro{nja
(podrazumeva se i projektovana
optere}enja) ne}e biti zadovoljena
mogu}om proizvodnjom iz elektrana EPS-a,
ali i koje mere treba preduzeti da se
ostvare planirani (odre|eni ili ugovoreni)
kriterijumi sigurnosti snabdevanja. Pri
tome se ovde sigurnost snabdevanja
potro{a~a, kao {to je ve} ranije nagla{eno,
ocenjuje samo u odnosu na raspolo`ivost
mogu}e proizvodnje elektrana, odnosno ne
uzima se u obzir pouzdanost mre`a za
prenos i distribuciju, i uticaj te pouzdanosti
na kvalitet isporuka elektri~ne energije.
Postavlja se, naravno, odmah pitanje koji
su to planirani (odre|eni, ugovoreni)
kriterijumi sigurnosti. Na`alost, ni teorijski
pristupi, a ni praksa u svetu, ne daju
odre|ene, pogotovo ne usagla{ene,
odgovore na ovo pitanje. Teorijski pristup
sa stanovi{ta dru{tvenih interesa po{ao bi
od kompromisa izme|u {teta od redukcija
potro{nje i izdataka na strani proizvodnje
koji bi se imali da se redukcije smanje ili
elimini{u. Dakle, kriterijum sigurnosti bi
bio odre|en na osnovu optimizacije
ukupnih dru{tvenih izdataka. Danas, u
uslovima liberalizovanog tr`i{ta elektri~ne
energije, pristup je druga~iji, i nastoji da
neposrednije uva`i interese potro{a~a i
njihovu spremnost (i mogu}nost) da plate

energija
Tabela 5 Obim, u~estalost i dubina redukcija
Reducirana potro{nja (GWh/god.) Reducirana snaga (MW) Verovatno}a pojave
d k ij
Godina Maks. Min. Prose~na Maksimalna (%)
2005. 1988.7 479.2 848.0 34.6
2006. 2160.0 815.1 130 1372.8 44.8
2007. 2815.7 1244.7 176 1439.0 53.5
2008. 2556.4 1189.8 163 1397.0 49.0
2009. 2954.8 1338.2 187 1466.3 55.6
2010. 3503.4 1612.0 225 1589.0 68.1
Tabela 6 Verovatno}a pojave redukcija u zimskom periodu
Verovatno}a pojave (%) u periodu nov.-dec. i jan.-feb.
Redukcije snaga ve}a od (MW) 2005/2006. 2006/2007. 2007/2008. 2008/2009. 2009/2010.
100 88.1 95.6 100.0 100.0 100.0
200 83.8 90.0 100.0 98.8 100.0
300 75.0 86.3 90.0 88.1 94.4
400 54.4 80.6 86.3 83.8 86.9
500 21.9 64.4 66.9 74.4 80.0
600 9.4 56.9 51.9 60.0 75.0
900 1.9 2.5 6.3 6.9 29.3
1000 1.3 1.9 1.9 1.9 12.5
cenu (sigurne) energije, uz jasno
upozorenje da postoji odnos kvalitet/cena,
tj. da vi{i kvalitet podrazumeva i vi{u
cenu. Mogu}e je, dakle, sa pojedinim
potro{a~ima (ili grupama potro{a~a),
naravno u granicama tehni~kih
mogu}nosti, ugovorom definisati obim i
garanciju isporuka, ali i cenu koju takva
garancija podrazumeva. Mi ne mo`emo u
okviru ovog referata re{avati ovo slo`eno
pitanje, pa }emo se osloniti na dosada{nju
praksu u planiranju u elektroprivredi i na
konvencije koje bi u na{im uslovima
mogle da budu prihvatljive.
Potrebni nivo izgradnje proizvodnih
kapaciteta u Elektroprivredi Srbije (a to je
bio kriterijum za planiranje i u ranijoj
Jugoslaviji), za koji se smatralo da
odra`ava optimalne uslove za snabdevanje
potro{a~a elektri~nom energijom,
odgovarao je ukupnoj raspolo`ivoj snazi
Slika 1 Verovatno}a pojave redukcija u zimskom periodu
proizvodnih kapaciteta koji su mogli
pouzdano da zadovolje planirane potrebe
energije i snage u godi{njem bilansu sa
verovatno}om od 95% u odnosu na
promenjljivost proizvodnje hidroelektrana,
odnosno smatran je kao prihvatljiv rizik da
u 5% najnepovoljnijih hidrolo{kih situacija
planirana potro{nja ne bude zadovoljena,
kada bi se pristupalo redukcijama po
unapred planiranom redosledu. Pri tome je
u sistemu morala da bude obezbe|ena
potrebna "hladna" rezerva, koja je za
termoelektrane, na osnovu statisti~kih
podataka o neraspolo`ivosti (prinudni
ispadi), bila utvr|ena u iznosu od 15%
ukupne raspolo`ive snage na pragu tih
elektrana. Takva rezerva u
hidroelektranama nije bila relevantna za
ove prora~une, ali je raspolo`iva
neiskori{}ena snaga hidroelektrana
prvenstveno podmirivala potrebnu
[034]
rotiraju}u rezervu.
Opisani kriterijumi bili
su polazna osnova i za
analize u ovom
referatu, te je na
osnovu aktuelnih
podataka, koji su
prethodno prikazani,
definisano referentno
stanje u sistemu u
svakoj od posmatranih
godina, da bi, zatim,
promenom pojedinih
parametara bilo
ukazano i na mogu}e
promene uslova u
snabdevanju
elektri~nom energijom.
4.1. Referentno
stanje za
zadovoljenje
prognozirane
potro{nje
Rezultati prora~una,
izvr{eni pod navedenim
uslovima, ukazali su na
vrlo zabrinjavaju}e
stanje po svim indikatorima zadovoljenja
planirane potro{nje. Na to pre svega
ukazuju podaci o mogu}em obimu i
u~estalosti redukcija potro{nje datih u
tabeli 5.
Najve}i iznosi redukcija po snazi
pojavljuju se po pravilu u zimskim
mesecima, naj~e{}e u januaru, {to je,
naravno, i iskustvo provereno u
dosada{njoj praksi. Ta okolnost, da
odlu~uju}i nepovoljan uticaj na
zadovoljenje potro{nje ima simultano
dejstvo visokih optere}enja i lo{ih
hidrolo{kih prilika, ~ini da stanje koje je
iskazano na nivou godine postaje jo{
nepovoljnije kada se prika`u rizici od
deficita u periodu novembar - decmbar
jedne i januar - februar naredne godine.
Verovatno}a da se pojave redukcije date i
ve}e snage u tom periodu pokazana je u
tabeli 6 i na slici 1.
Ako bismo za dati period
prihvatili rizik pojave deficita
na nivou od oko 15% ({to bi
pribli`no odgovaralo riziku od
5% na nivou godine), bilo bi
neophodno obezbediti dodatnu
snagu (u vreme maksimalnih
optere}enja) od preko 500-600
MW, a krajem perioda i preko
900 MW.
Podrazumeva se da je i u tim
uslovima potrebno obezbediti
rotiraju}u rezervu iz tehni~kotehnolo{kih
razloga u
eksploataciji
elektroenergetskih sistema ({to
je u ovim prora~unima i
u~injeno), ali i "hladnu"
rezervu zbog mogu}ih
dugotrajnijih ispada iz pogona,
pre svega jedinica u
termoelektranama. U na{im
prora~unima, kao {to je ranije

energija
Tabela 7 Obim, u~estalost i dubina redukcija
Reducirana potro{nja (GWh/god.) Reducirana snaga (MW) Verovatno}a pojave redukcija
Godina Maksim. Minim. Prose~na Maksimalna (%)
2005. 980.6 0.0 60.1 834.3 4.4
2006. 943.8 2.0 75.2 857.6 12.5
2007. 1033.7 13.4 171.3 923.8 22.9
2008. 1120.0 24.1 333.0 989.1 27.7
2009. 1471.6 288.4 546.6 1058.4 30.2
2010. 1514.7 305.0 822.6 1122.7 33.3
Tabela 8 Verovatno}a pojave redukcija u zimskom periodu
Verovatno}a pojave (%) u periodu nov.- dec. i jan.- feb.
Redukcije snaga ve}a od (MW) 2005/2006. 2006/2007. 2007/2008. 2008/2009. 2009/2010.
100 8.1 48.8 60.0 71.3 80.6
200 3.1 15.0 48.1 59.4 75.0
300 2.5 5.6 26.9 42.5 61.3
400 1.9 1.9 6.3 20.0 51.3
500 1.3 1.9 1.9 5.6 17.5
600 1.3 1.3 1.3 1.9 6.3
900 - 0.6 0.6 0.6 1.3
1000 - - - 0.6 0.6
navedeno, ra~unato je sa rezervom od 22%
u godinama 2005-2007, a dalje sa 19.5%
od ukupne raspolo`ive snage
termoelektrana, {to zna~i da se u "hladnoj"
rezervi nalazilo 837-945 MW. Kako se
radi o faktorima koji o~igledno imaju vrlo
veliki uticaj na ovu vrstu analiza, izvr{eni
su prora~uni sa redukovanim iznosima
"hladne" rezerve na nivou od 10% (oko
430 MW), {to bi svakako bio drugi
ekstrem. Za potrebe ovih analiza
nazva}emo to stanje optimisti~kim i
prikazati ga sa istim indikatorima kao i
prethodno. Treba, tako|e, napomenuti da
bi, u op{tem slu~aju, na rezultate
prora~una moglo da ima uticaja i trajanje
planskih, a ne samo prinudnih ispada
(redovni godi{nji remonti). Provera uticaja
skra}enja trajanja remonta sa 45 na 30
dana, i za najve}e jedinice, pokazala je da
se takav uticaj u na{im uslovima mo`e
zanemariti.
Slika 2 Verovatno}a pojave redukcija u zimskom periodu
4.2. Stanje sa pobolj{anom
raspolo`ivosti agregata
Rezultati prora~una elektroenergetskih
bilansa u ovom slu~aju dati su tabeli 7.
U kriti~nim periodima godine (novembar -
februar) rizici od pojave deficita prikazani
su u tabeli 8 i slici 2.
Ra~unaju}i, dakle, sa pove}anom
raspolo`ivosti jedinica, vidi se da bi
dodatna (raspolo`iva) snaga, uz isti
kriterijum sigurnosti, trebalo u periodu
najve}ih optere}enja 2006-2007. da iznosi
200-300 MW, a do kraja posmatranog
perioda i preko 500 MW.
Interesantno je pogledati podatke o
ukupnoj proizvodnji termoelektrana i
godi{njem iskori{}enju raspolo`ive snage.
Podaci za po~etnu i poslednju godinu
razmatranog perioda u ovom slu~aju
pobolj{ane raspolo`ivosti dati su u tabeli 9.
[035]
U prethodnom (referentnom) slu~aju
odgovaraju}e vrednosti su, razumljivo,
ne{to ni`e izme|u 19953 i 24519
GWh/god. u 2005. i od 21206 do 24852
GWh/god. u 2010. Ovi podaci su
ilustrativni pre svega zbog toga {to
ukazuju na prirodu deficita koji bi se u
narednom periodu mogao o~ekivati.
Naime, ako se u prora~unima pojavljuju
veliki deficiti, naro~ito po snazi, a
istovremeno iskazuje relativno umereno
iskori{}enje termoelektrana, uz gotovo
potpuno iskori{}enje raspolo`ive
proizvodnje hidroelektrana, jasno je da
nedostatak snage, a ne toliko nedostatak
energije, mo`e vrlo ozbiljno uticati na
snabdevanje potro{a~a elektri~nom
energijom u periodu koji je pred nama.
4.3. Potrebna dodatna snaga izvora
Potrebna dodatna snaga izvora odre|ena je
ovde na osnovu istih polaznih podataka
koji su kori{}eni i u prethodnim
prora~unima, s tim da je kao
opravdan usvojen faktor
raspolo`ovosti termoelektrana od
85%, odnosno "hladna" rezerva na
nivou od 15%. Uz takve
pretpostavke dobijene su vrednosti
prikazane u tabeli 10.
Treba imati u vidu da se date
vrednosti odnose na iznose neto
snaga raspolo`ivih za bilans, koje
sa ukupnom raspolo`ivom snagom
postoje}ih elektrana u nazna~enim
godinama omogu}avaju
zadovoljenje potro{nje uz usvojeni
(dati) kriterijum sigurnosti. Radi se,
dakle, o snagama koje bi sa
visokim stepenom garancija morale
da budu raspolo`ive u periodima
kriti~nim za elektroenergetski
sistem u vreme vr{nih optere}enja,
a mogu se obezbediti izgradnjom
sopstvenih kapaciteta ili uvozom,

energija
Tabela 9 Proizvodnja i godi{nje iskori{}enje termoelektrana
2005.
2010.
Proizvodnja termoelektrana (GWh/god.) Godi{nje iskori{}enje (h/god.)
Godina Minimalna Maksimalna Prose~na Minimalno Maksimalno Prose~no
21516 25654 23456 5012 5976 5464
22369 26776 24977 5282 6323 5898
Tabela 10 Potrebna dodatna snaga izvora
Godina 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
Snaga (MW) 193 382 548 625 705 866
od ~ega }e zavisiti veli~ina instalisane
snage. Izbor re{enja treba, naravno, da
bude predmet ozbiljnih studija sa ciljnim
kriterijumima optimizacije, {to nije
predmet ovih razmatranja. Zbog toga ovde
nisu date ni analize o~ekivane proizvodnje
dodatnih izvora, jer }e one zavisiti od
njihove strukture, pri ~emu }e ukupna
dodatna proizvodnja biti jednaka
smanjenju redukcija energije koje se
izgradnjom (ili zakupom) dodatnih
kapaciteta ostvaruju. Treba, tako|e,
naglasiti da detaljnije analize obima i
dinamike dodatnih isporuka zahtevaju
prora~une sa vremenskom osnovom
manjom od meseca, kada bi bilo mogu}e
ostvariti i bolje upravljanje raspolo`ivim
rezervama kapaciteta, a time umanjiti i
rizike od redukcija. Rezultati prikazani u
ovom referatu su, me|utim, dovoljno
pouzdani da uka`u na vrlo ozbiljne
probleme koji se u snabdevanju potro{a~a
elektri~nom energijom u Srbiji u narednom
periodu mogu o~ekivati.
5. Zaklju~ak
Izvr{eni su obimni prora~uni kojima je
simuliran rad proizvodnih kapaciteta EPSa
u periodu 2005-2010. sa ciljem da se
ispitaju uslovi pod kojim }e biti mogu}e
zadovoljenje planirane potro{nje elektri~ne
energije i snage uz usvojene standarde
kvaliteta. U o~ekivanju da odgovaraju}e
standarde utvrdi novi regulatorni organ,
ustanovljen nedavno usvojenim Zakonom
o energetici, u referatu su kori{}eni
iskustveni kriterijumi za izvr{enje obaveza
prema potro{a~ima elektri~ne energije.
Pokazano je, na`alost, da bez obzira na
mogu}a odstupanja vrednosti baznih
podataka, i uz relativno skroman porast
potro{nje elektri~ne energije, postoji velika
verovatno}a da postoje}im kapacitetima
ne}e biti mogu}e izvr{iti obaveze prema
potro{a~ima u iznosu od oko 200 MW
(2005.god.) do blizu 900 MW na kraju
posmatranog perioda (2010.god.).
Ukazano je na zna~aj preduzetih mera za
pove}anje raspolo`ivosti jedinica, naro~ito
u termoelektranama, ali je i pored toga
neophodno preduzeti interventne mere za
obezbe|enje dodatnih proizvodnih
kapaciteta.
Kako su blagovremene pripreme za
izgradnju novih kapaciteta propu{tene,
sopstvene izvore mogu}e je o~ekivati tek
posle 2007. U tom smislu, do 2008.
interventni uvoz sa tr`i{ta je svakako
mogu}a, ako ne i jedina opcija. Paralelno
sa uvozom neophodni su i dalji napori za
racionalizaciju potro{nje, a instituti koje je
uveo novi zakon, o odnosima sa
potro{a~ima mogli bi da budu iskori{}eni
da se, sa nekim od njih, ugovore takav
obim i dinamika potro{nje koji }e
relaksirati problematiku sistema u
zimskom periodu. Naravno da to treba
valorizovati i odgovaraju}om (smanjenom)
cenom energije. Ekonomsku prinudu u
smislu pove}ane cene ze energiju u
zimskom periodu ne treba isklju~iti kao
opciju.
Kombinacijom svih mera, uklju~uju}i i
odgovaraju}e upravljanje rezervnim
kapacitetima, mogu}e je do}i do
zadovoljavaju}eg nivoa u podmirenju
planiranih potreba u elektri~noj energiji i
snazi. Istovremeno je neophodno preduzeti
hitne mere za stvaranje uslova za
realizaciju sopstvenih proizvodnih
kapaciteta. Ovo se posebno odnosi na
kapacitete koji se mogu brzo realizovati i u
sklopu planiranih aktivnosti na
revitalizaciji postoje}ih agregata
(pove}anje snage, dodatni agregati i sl.)
Literatura
[1] Studija, Metodologija za odre|jivanje
energetsko-ekonomske opravdanosti i
redosleda izgradnje novih elektrana u
okviru ZEP-a, Energoprojekt, Beograd,
1978.
[036]

Ekstraktivna industrija jeste veliki
potro{a~ svih vrsta energije tako da
tro{kovi energenata predstavljaju
zna~ajnu stavku u sumi ukupnih tro{kova
poslovanja. Poslovni uspeh svakog
ekonomskog subjekta zavisi od veli~ine
kako izlaznih elemenata (obima
proizvodnje, ukupnog prihoda, dohotka),
tako i od veli~ine elemenata ulaza
(utro{enog rada, ukupnih tro{kova, sume
anga`ovanih sredstava). U nastojanju da
ostvari optimalni poslovni uspeh,
ekonomski subjekt mora da uti~e na
smanjenje ulaznih i na pove}anje izlaznih
elemenata. Kako i u kojoj meri }e se
uticati na kretanje navedenih elemenata
zavisi od delovanja veoma velikog broja
objektivnih i subjektivnih faktora
poslovanja. Budu}i da na objektivne
faktore preduze}e ne mo`e da uti~e,
njegove upravlja~ke aktivnosti treba da
budu usmerene na subjektivne faktore.
Suma ukupnih tro{kova poslovanja formira
se tako|e pod uticajem delovanja i
subjektivnih i objektivnih faktora. Dati
faktori deluju kako na strani utro{aka tako
i na strani nabavnih cena osnovnih
elemenata proizvodnje. Upravlja~ka
aktivnost preduze}a u sferi tro{kova treba
da se usmeri na otklanjanje delovanja svih
subjektivnih faktora u sferi pove}anja
utro{aka i u sferi porasta nabavnih cena
osnovnih elemenata proizvodnje. U ovom
radu prou~ava}e se kretanje tro{kova
energenata i njihov uticaj na poslovni
uspeh, i to u preduze}ima ekstraktivne
industrije. Istra`ivanje }e se bazirati na
konkretnom primeru Preduze}a za
topljenje i rafinaciju bakra (TIR) RTB Bor.
1. Analiza kretanja tro{kova
energije u TIR RTB Bor
Da bi odre|enim procesom menad`ment
preduze}a mogao da upravlja i da ga
usmerava u funkciji pove}anja efikasnosti
poslovanja i, samim tim, pove}anja sume
ostvarenog profita, neophodno je prou~iti
karakteristike odvijanja datog procesa.
Prof. dr Gordana Kokeza
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd
Mr Ivan Najdenov
TIR RTB Bor
UDC 658.26:622.013]:005.52
Upravljanje tro{kovima
energije u funkciji
poslovnog uspeha - primer
preduze}a TIR RTB Bor
Preduze}e Topljenje i rafinacija bakra
RTB Bor je veliki potro{a~ skoro svih
vrsta energenata, a posebno elektri~ne
energije, ugljeva, nafte i mazuta. U sumi
ukupnih tro{kova ovog preduze}a, tro{kovi
energije u~estvuju sa visokim procentom
[037]
energija
Rezime
Tro{kovi energije predstavljaju zna~ajnu stavku ukupnih tro{kova poslovanja ve}ine
privrednih subjekata a posebno preduze}a ekstraktivne industrije. Budu}i da su tro{kovi
jedan od ulaznih elemenata u ekonomskom sistemu preduze}a, njihova visina, kada se
dovede u odnos sa odgovaraju}im izlaznim elementom, bitno uti~e na ekonomsku
efikasnost funkcionisanja datog sistema, tj. na njegov poslovni uspeh. U ovom radu
prou~ava se uticaj tro{kova energije na poslovni uspeh preduze}a za proizvodnju i
preradu bakra i to na konkretnom primeru preduze}a Topljenje i rafinacija RTB Bor. U
tom smislu, za period od pet karakteristi~nih godina (1996, 1997, 2000, 2001. i 2002),
prate se kretanje tro{kova energije, dinamika njihovog u~e{}a u strukturi ukupnih
tro{kova, kao i uticaj tro{kova energije na ostvareni poslovni uspeh konkretnog
preduze}a, izra`en preko pokazatelja produktivnosti i ekonomi~nosti. Analizom je
utvr|eno da je tokom posmatranih godina u~e{}e tro{kova energenata bilo preko 20%, a
da su se pokazatelji produktivnosti i ekonomi~nosti pogor{ali u drugom u odnosu na
prvi period posmatranja. Kao mere za smanjenje tro{kova energenata i za unapre|enje
poslovnog uspeha konkretnog preduze}a predla`e se efikasnije upravljanje procesom
potro{nje energenata koje podrazumeva dobro poznavanje tehnolo{kog procesa,
odgovaraju}u organizaciju proizvodnje uz stalne inovacije, poznavanje i prilago|avanje
situaciji na doma}em i inostranom tr`i{tu kao i stalno pra}enje tro{kova po fazama
proizvodnje pomo}u adekvatnog informacionog sistema.
Klju~ne re~i: upravljanje, tro{kovi, energija, efikasnost, poslovni uspeh.
The Management of Energy Costs in the Function of Business Success (Case
Study:TIR RTB Bor
Abstract: The Energy costs represent the significant part of the total expences,
especially in the extracting industry.The costs are one of the inputs of enterprise´s
economic system. The ratio between cost and adequate output element shows the firm´s
efficiency, i.e. it´s business success. The impact of Energy Exspenses on business success
in this paper is studed (Case study: TIR RTB Bor). Energy expenses dynamics and their
contribution to the total cost structure in the period of 5 specific years (1996,1997,
2000, 2001 and 2002) are analyzed. Energy costs influence on business success,
productivity and cost effectiveness are studed, too. Through the analyzed period the rate
of energy cost was more than 20% , and productivity and cost effectiveness got worse.
To reduce energy expenses and to encrease business succsess corresponding steps are
proposed. It means good knowledge of technology process, adequate product
organuzation, inovations, adapting to market demamand and permanently cost control
by corresponding informations system.
Key words: management, costs, energy, efficiency, business success.
(preko 20%), {to zna~i da navedena vrsta
tro{kova, kao ulazni element, ima bitan
uticaj i na poslovni uspeh ovog preduze}a.
Zato je pra}enje i upravljanje kategorijom
tro{kova energenata veoma bitno sa
stanovi{ta ostvarivanja optimalnih

energija
Tabela 1 Iznos i u~e{}e tro{kova energetike u sumi ukupnih tro{kova TIR-a
Red. Br. Godina Iznos trošk. u d. Iznos. trošk. u Uèešæe u % u uk.
USD
trošk.
1. 1996. 101.330.983. 17.777.365 22,22
2. 1997. 133.577.136 19.643.696 22,62
3. 2000. 179.527.414 3.989.498 13,88
4. 2001. 501.398.151 7.596.942 22,63
5. 2002. 573.939.225 8.912.100 24,97
poslovnih rezultata. U konkretnom primeru
TIR RTB Bor, pra}eno je kretanje tro{kova
energenata u periodu od 5 godina.
Me|utim, zbog specifi~nosti uslova
poslovanja, nije uzet kontinuelni niz od 5
godina, ve} su razmatrane karakteristi~ne
godine. U tom smislu, posmatra se kretanje
tro{kova energenata u 1996. i 1997. koje
se mogu smatrati periodom kada je
preduze}e TIR optimalno koristilo svoje
kapacitete, i u godinama 2000, 2001. i
2002. kada je proizvodnja drasti~no
smanjena zbog veoma nepovoljnih uslova
poslovanja. Godine 1998. i 1999. nisu
reprezentativne za analizu zbog ratnih
uslova, a u periodu do 1996. tako|e je
do{lo do promene uslova privr|ivanja
izazvanih hiperinflacijom, nerealnim
kursom dinara, ekonomskim sankcijama od
strane me|unarodne zajednice, izgubljenim
statusom povla{}ene nacije u izvozu na
zapadnoevropska tr`i{ta i u SAD. Ovome
se mo`e dodati i nedovoljna podr{ka
poslovnih banaka u kreditiranju
proizvodnje i izvoza, uz veoma nepovoljan
trend cena bakra i ostalih proizvoda TIR-a
na doma}em i inostranom tr`i{tu, tako da ni
ovaj period nije reprezentativan za analizu.
Tabelarni pregled iznosa i procentualnog
u~e{}a tro{kova energetike u sumi ukupnih
tro{kova TIR-a dat je u tabeli 1.
Na osnovu podataka datih u tabeli 1 mo`e
se izvr{iti slede}a analiza.
Tokom 1996. proizvodnja katodnog bakra
iznosila je 104.000 t, {to je doprinelo i
boljem kori{}enju kapaciteta ostalih
pogona. Topljenje i rafinacija bakra je
veliki potro{a~ energije, posebno linija
proizvodnje katodnog bakra. Posmatrane
godine, i pored relativno niskih cena
energenata, posebno elektri~ne energije,
ovo preduze}e ostvarilo je ukupne
tro{kove energije u iznosu od 101.330.983
d. ili 17.777.365 USD, {to u strukturi
ukupnih tro{kova ~ini 22,22%. Ovako
velika potro{nja energenata, i pored toga
{to je na nivou projektovanih veli~ina,
nastala je kao posledica i velikog obima
proizvodnje.
Godine 1997. tako|e je ostvaren
zadovoljavaju}i obim proizvodnje koji je
iznosio na liniji bakra 106.583 t.
Posmatrane godine u~e{}e tro{kova
energije u sumi ukupnih tro{kova nije se
bitno promenilo i iznosilo je 22,62%.
Ukupni tro{kovi energije iznosili su
133.577.136 d. ili 19.643.696 USD.
Minimalno pove}anje u~e{}a tro{kova
energetike u odnosu na prethodnu godinu
posledica je pove}anja obima proizvodnje
katodnog bakra za 2,5%, tj. za 2.583 t. To
je uticalo na i na ve}u potro{nju
energenata na liniji bakra, a samim tim i u
ostalim pogonima TIR-a.
U 2000. do{lo je do drasti~nog pada
proizvodnje na liniji bakra, i to za 57,2% u
odnosu na 1997. Pad proizvodnje bakra
doveo je do pada proizvodnje i u ostalim
pogonima TIR-a. Pad ostvarene
proizvodnje pratio je i pad kako ukupnih
tro{kova, tako i tro{kova energetike.
Ukupni tro{kovi energije navedene godine
iznosili su 179.527.414 dinara ili
3.989.498 USD. U~e{}e vrednosti tro{kova
energije u strukturi ukupnih tro{kova
iznosilo je 13,88%. Osim pada ostvarenog
obima proizvodnje, na pad u~e{}a tro{kova
energije u strukturi ukupnih tro{kova
uticao je i znatan porast kamata, usluga i
zarada u ukupnim tro{kovima, a tako|e i
rast crnog kursa dinara (1USD=45dinara)
zbog visoke inflacije.
Tokom 2001. tendencija pada ostvarenog
proizvodnje i dalje je nastavlljena u svim
pogonima TIRa. Dati pad proizvodnje
doveo je i do ne{to manje potro{nje
energenata u apsolutnom iznosu, dok su
utro{ci energije po jedinici proizvoda
pove}ani. Devalvacija dinara uslovila je
uskla|ivanja dispariteta cena proizvoda
energetike sa cenama u drugim privrednim
sektorima pa su cene svih energenata
zabele`ile veliki porast. To je pove}alo
u~e{}e tro{kova energenata u strukturi
ukupnih tro{kova, pri ~emu su oni iznosili
501.398.151 dinara ili 7.596.942 USD,
odnosno 22,63%.
Godine 2002. tendencija pada ostvarenog
obima proizvodnje i dalje se nastavlja u
svim pogonima TIR-a. Budu}i da tro{kovi
nekih energenata imaju fiksni karakter, u
situaciji kada se raspolo`ivi kapaciteti nisu
koristili u potpunosti, do{lo je do
pove}anja utro{aka datih energenata po
jedinici proizvoda. Posmatrane godine
ukupni tro{kovi energenata iznosili su
573.939.225 dinara ili 8.912.100 USD.
Usled daljeg skoka cena svih energenata,
procentualno u~e{}e tro{kova energetike
iznosilo je 24,97%, {to je za 2,34% ve}e
nego u prethodnoj godini.
Tabela 2 Dinamika produktivnosti
[038]
2. Dinamika produktivnosti i
ekonomi~nosti kao pokazatelja
poslovnog uspeha
Produktivnost, ekonomi~nost i rentabilnost
predstavljaju parcijalne principe
reprodukcije. Na osnovu datih pokazatelja
mogu}e je oceniti poslovni uspeh
preduze}a u odre|enom periodu njegovog
poslovanja. U ovom radu analizirana je
dinamika pokazatelja produktivnosti i
ekonomi~nosti u periodu od pet
karaktristi~nih godina poslovanja.
2.1. Analiza produktivnosti
Princip produktivnosti je na~elo, odnosno
zahtev, da se ostvari odre|ena proizvodnja
s minimalnim utro{cima radne snage za tu
proizvodnju. Saglasno tome, produktivnost
(P) mo`e se izraziti kao odnos ostvarenog
obima proizvodnje (Q) i utro{aka radne
snage (L), izraz 1:
P = Q / L (1)
Produktivnost kao parcijalni pokazatelj
kvaliteta ekonomije odre|enog privrednog
subjekta mo`e se posmatrati sa dva
aspekta. Sa stanovi{ta dru{tvene zajednice,
produktivnost pokazuje sposobnost
proizvo|enja, tj. koliki obim proizvoda je
ta organizacija sposobna da stavi dru{tvu
na raspolaganje. Me|utim, sa stanovi{ta
kvaliteta te organizacije, produktivnost
pokazuje racionalnost tro{enja radne snage,
tj. njenu sposobnost da po jedinici rada
ostvari odre|enu proizvodnju.
Preduze}e Topljenje i rafinacija u procesu
reprodukcije bavi se proizvodnjom velikog
broja razli~itih vrsta proizvoda - preko
300. Zato je za potrebe analize dinamike
produktivnosti uzet jedan, reprezentativni,
proizvod - katodni bakar. Kao opravdanje
tome navodi se i ~injenica da se najve}i
deo tro{kova i prihoda TIR-a, preko 65%,
odnosi upravo na ovaj proizvod.
U konkretnom slu~aju produktivnost je
izra~unata na bazi ostvarenog obima
proizvodnje i broja efektivnih ~asova rada
radnika koji neposredno rade u samoj
proizvodnji (tabela 2).
Iz tabele 2 mo`e se sagledati da je
produktivnost tokom posmatranih godina
pokazala tendenciju pada (od 101 tone
katodnog bakra po jedinici efektivnog
rada u 1997. na samo 35 t po jedinici
efektivnog rada u 2001. Nagli pad
produktivnosti na liniji proizvodnje
katodnog bakra uticao je i na pad
produktivnosti u ostalim metalur{kim
pogonima, a posebno u Fabrici sumporne
kiseline, Fabrici bakarne `ice i u Livnici
bakra i bakarnih legura.
Red. Godina Proizvodnja (Q) u t Utrošak radne Produktivnost
broj
sange (L) u è. rada Q/L
1. 1996. 104.000 1.038 100
2. 1997. 106.583 1.035 101
3. 2000. 45.633 930 49
4. 2001. 32.365 915 35
5. 2002. 35.897 503 71

energija
Slika 1 Grafi~ki prikaz dinamike produktivnosti Slika 2 Grafi~ki prikaz dinamike ekonomi~nosti
Grafi~ki prikaz dinamike produktivnosti u
posmatranom periodu dat je na slici 1.
2.2.Analiza ekonomi~nosti
Ekonomi~nost kao jedan od parcijalnih
principa reprodukcije pokazuje
racionalnost tro{enja svih elemenata
proizvodnje. Ekonomi~nost se izra`ava kao
odnos ostvarene proizvodnje (C) i ukupnih
tro{kova (T), (izraz 2):
E = C / T (2)
Analiza ekonomi~nosti TIR-a izvr{ena je
za liniju proizvodnje katodnog bakra, koja
je reprezentativna linija kako po u~injenim
tro{kovima tako i po ostvarenom prihodu.
Sve vrednosne veli~ine izra`ene su u
standardnim (stalnim) cenama iz 1996. da
bi se obezbedila uporedivost podataka.
Pregled ostvarene ekonomi~nosti po
analiziranim godinama dat je u tabeli 3.
Iz tabele 3 mo`e se sagledati da se
ekonomi~nost tokom posmatranih godina
smanjivala. Godine 1997. ekonomi~nost je
iznosila 1,72, {to zna~i da je ostvareno
1,72 dinara ukupnog prihoda po jedinici
utro{enih sredstava. Sa druge strane, 2001.
na svaki dinar tro{kova ostvarivalo se 0, 60
dinara ukupnog prihoda, {to ukazuje na
gubitak u poslovanju jer su ukupni
tro{kovi bili ve}i od ukupnog prihoda. Pad
ekonomi~nosti posledica je naglog pada
proizvodnje u periodu 2000-2002, kao i
posledica porasta utro{aka normativnih
materijala po jedinici proizvoda ({to je
uslovilo porast tro{kova). Na pove}anje
tro{kova, a samim tim, i na smanjenje
ekonomi~nosti, uticali su remonti
kapaciteta zbog dotrajalosti opreme i
agresivne sredine, i to u Fabrikama
sumporne kiseline, Elektrolizi i Topionici.
Grafi~ki prikaz dinamike ekonomi~nosti
dat je na slici 2.
Tabela 3 Dinamika ekonomi~nosti
Analizom pokazatelja i produktivnosti i
ekonomi~nosti mo`e se uo~iti njihov blagi
porast 2002. Dati porast usledio je ne
samo zbog neznatnog pove}anja
proizvodnje ve} i zbog smanjenja veoma
velikog broja zaposlenih na bazi socijalnog
programa Vlade Republike Srbije, i to za
33% na nivou TIR-a. To je uslovilo pad
tro{kova zarada, a time i ukupnih tro{kova.
Me|utim, mi{ljenja smo da bitnije
pove}anje efikasnosti poslovanja, izra`eno
porastom produktivnosti i ekonomi~nosti,
nije mogu}e posti}i bez odgovaraju}e
doma}e i inostrane finansijske podr{ke.
Data podr{ka neophodna je za
revitalizaciju sopstvenih rudnika i nabavku
ve}e koli~ine uvoznog koncentrata pod
povoljnijim uslovima prerade.
Zaklju~ak
Na osnovu analize dinamike tro{kova i
pokazatelja poslovnog uspeha u periodu od
pet karakteristi~nih godina u preduze}u
Topljenje i rafinacija RTB Bor, mo`e se
zaklju~iti da su tro{kovi energenata
zna~ajna stavka sume ukupnih tro{kova
preduze}a i da bitno uti~u na njegov
ostvareni poslovni uspeh. Prou~avanje
raspolo`ivih podataka pokazalo je da
tro{kovi energenata rastu u periodima
pove}anja proizvodnje, ali da se njihovo
procentualno u~e{}e, zbog fiksnog
karaktera pojedinih vrsta tro{kova, u sumi
ukupnih tro{kova ne menja bitno, osim u
izuzetnim situacijama. Produktivnost i
ekonomi~nost, kao pokazatelji poslovnog
uspeha, bili su znatno povoljniji u
godinama kada je ostvaren ve}i obim
proizvodnje i kada su se proizvodni
kapaciteti potpunije koristili. Smanjenje
tro{kova energenata uticalo bi na
pobolj{anje pokazatelja poslovnog uspeha.
Da bi se to postiglo neophodno je
Red.
broj
Godina Ukupni prihod (C) Ukupni troškovi (T) Ekonomiènost (C/T)
1. 1996. 323.540.394 191.085.998 1,69
2. 1997. 334.431.471 193.913.575 1,72
3. 2000. 136.043.765 168.321.565 0,80
4. 2001. 89.843.279 149.068.697 0,60
5. 2002. 102.807.564 154.700.795 0,68
[039]
preduzeti odgovaraju}e upravlja~ke mere u
ovoj sferi, koje podrazumevaju dobro
poznavanje tehnolo{kog procesa,
prilago|avanje zahtevima tr`i{ta, uvo|enje
inovacija, odgovaraju}u kontrolu tro{kova
i sl. Jedno od mogu}ih re{enja jeste
smanjenje i zamena pojedinih energenata
alternativnim gorivima kao i smanjenje
vr{nih snaga u ukupnim tro{kovima
elektri~ne energije.
Literatura
Najdenov, I., Upravljanje potro{njom
energenata u procesima topljenja i
rafinacije bakra, magistarska teza,
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd,
2004.
Kokeza, G., Rai}, K., Najdenov, I., Uticaj
potro{nje energenata u pogonima TIR-a na
cenu ko{tanja katodnog bakra, VI
savetovanje metalurga Srbije i Crne Gore,
Beograd, 2003.
Kokeza, G., Rai}, K., Najdenov, I.,
Optimiziranje potro{nje energenata u
pogonima TIR-a, Hemijska industrija,
SHD, Beograd, 2003.
Stavri}, B., Kokeza, G., Upravljanje
poslovnim sistemom, Tehnolo{kometalur{ki
fakultet, Beograd, 2002.
Stavri}, B., Kokeza, G., Osnovi
menad`menta - za in`enjere,
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd, 2005.

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE
1. Kjoto protokol
Promena klime je postala globalni problem
kojim su se prve pozabavile Ujedinjene
nacije (United Nation Framework
Convention on Climate Change -
UNFCCC). Glavni cilj Konvencije je da se
postigne “stabilizacija koncentracije
gasova koji proizvode efekat staklene ba{te
na nivou koji ne bi doveo do opasnih
antropogenih uticaja na klimatski sistem”
(~lan 2 UNFCCC). Da bi dostigla taj cilj
Konvencija poziva industrijalizovane
zemlje (Aneks I) da primene planove
akcija i mere za smanjenje emisije gasova
staklene ba{te (Greenhous Gases - GHG)
kao i da obezbede finansijske resurse i
transfer tehnologije za zemlje u razvoju.
[tavi{e, ~lanice Konvencije }e izvestiti o
svojim nacionalnim inventarima i o svojim
programima za borbu protiv klimatskih
promena (National Communication).
Na Tre}oj konferenciji o klimi odr`anoj u
Japanu 1997. industrijalizovane zemlje
(Aneks B) obavezale su se Kjoto
protokolom (KP) da smanje emisiju gasova
staklene ba{te tokom perioda 2008-2012
(Commitment Period) za najmanje 5% u
odnosu na 1990. koja se uzima kao bazna
godina. U gasove koji proizvode efekat
staklene ba{te spadaju ugljen-dioksid
(CO ), metan (CH ), azotsuboksid (N O) i
2 4 2
industrijski gasovi grupe HFC, PFC i
sumporheksafluorid (SF ). 6
1.1. Mehanizmi Kjoto protokola
Da bi se na ekonomi~an na~in ostvarile
obaveze na tom planu Kjoto protokol
obezbedjuje tri tzv. fleksibilna mehanizma:
� Zajedni~ka primena (Joint
Implementation - JI, ~l. 6 KP): Po tom
~lanu industrijalizovana zemlja investira u
projekte smanjenja emisije u drugoj
industrijalizovanoj ili tranzicionoj zemlji.
Po Kjoto protokolu odobrenja (Carbon
Credits) iz ovog mehanizma, tzv. jedinice
Dragan Vukoti}
Elektroprivreda Srbije, Beograd
UDC 551.583:502.131.1(497.1)
Kjoto protokol i njegovi
mehanizmi u funkciji
odr`ivog razvoja SCG
smanjenja emisije (Emission Reduction
Units - ERUs), mogu biti izdate samo
tokom obavezuju}eg perioda 2008-2012.
� Mehanizam ~istog razvoja (Clean
Development Mechanism - CDM, ~l. 12
KP): Po tom ~lanu industrijalizovana
strana ula`e u projekte smanjenja emisije u
zemlji u razvoju. Odobrenja (Carbon
Credits) ostvarena u takvim projektima,
tzv. sertifikovano smanjenje emisije
(Certified Emission Reduction - CERs), se
mogu sticati od 2000. nadalje.
Medjunarodna trgovina emisijama
(Internationa Emission Trading - IET, ~l.
17 KP): Dr`ave koje imaju utvrdjenu
ciljnu emisiju po Kjoto protokolu mogu
prodavati emisiona odobrenja (Emission
Allowances), koja same ne}e iskoristiti,
drugim dr`avama. Ove druge ih mogu
[040]
energija
Rezime
Globalno zagrevanje je posledica emisije gasova iz industriskih postrojenja koji se
akumuliraju u atmosferi i tako stvaraju efekat staklene ba{te. U cilju obuzdavanja
globalnog zagrevanja i promene klime Ujedinjene nacije su, na Tre}oj konferenciji o
klimatskim promenama koja je odr`ana 1997. u Japanu, usvojile Kjoto protokol.
Prema Kjoto protokolu, trgovina emisijama je generalni izraz za tri tzv. fleksibilna
mehanizma koji treba da omogu}e smanjenje emisije gasova sa efektom staklene ba{te
na ekonomi~an na~in.
Rad se bavi konceptom trgovine emisijama i mogu}im implikacijama Kjoto procesa na
doma}u elektroenergetiku, kao i osnovnim zahtevima za primenu CDM projekata.
Klju~ne re~i: Kjoto protokol, mehanizam ~istog razvoja, trgovina emisijama, CDM
projekat.
Abstract
Global warming is the consequence of emission of gasses from industrial facilities,
accumulated in the atmosphere and producing the greenhouse effect. For the purpose of
controlling the global warming and climate changes United Nations has adopted the
Kyoto Protocol at the Climate Conference held in Japan in 1997.
According to the Kyoto Protocol emission trading is the general term for three so called
flexible mechanisms enabling the reduction of GHG emission in an economical way.
The Paper deals with the concept of emission trading and possible implications of Kyoto
Process in relation to the domestic electric power industry as well as basic requirements
to facilitate implementation of CDM projects.
Key words: Kyoto protocol, clean development mechanism, emission trading, CDM
project.
iskoristiti za ispunjavanje svojih obaveza.
U maju 2002. Evropska unija i druge
industrijalizovane zemlje ratifikuju Kjoto
protokol koji je stupio na snagu 16.2.2005,
nakon ratifikacije Rusije. Iako tada Kjoto
protokol jo{ uvek nije bio na snazi,
nekoliko vlada i privatnih institucija su
preuzele inicijativu za investiranje u
fleksibilne mehanizme. Na primer,
holandska vlada je raspisala tender
(ERUPT i CERUPT) i kupuje karbon
kredite iz CDM i JI projekata. [tavi{e,
Svetska banka (World Bank) je osnovala
razli~ite fondove kao {to su Prototype
Carbon Fund i Bio-Carbon-Fund za
finansiranje smanjenja emisije GHG, dok
su Evropska unija i Japan izdali
deklaraciju kojom se obavezuju na
donaciju od 410 miliona US $ godi{nje,

energija
tokom 2005-2008. fondovima koji treba da
pomognu zemljama u razvoju da smanje
emisije GHG [1].
� Tipi~ni projekti koji su izabrani su:
� Biomasa
� Parkovi vetrogeneratora
� Hidroenergetika
� Energetska efikasnost
� Promena goriva sa uglja na gas
� Dobijanje gasa iz deponija (metan)
Da bi se izra~unala dodatna finansijska
korist od takvih CDM i JI projekata, koja
zavisi od iznosa smanjenja emisije i cene
po kojoj je pla}eno to smanjenje, emisija
koja je proizvod CDM/JI projekata se
poredi sa izra~unatim osnovnim
scenarijom. Iznos smanjenja emisije se
defini{e kao razlika u emisijama GHG
izmedju baznog scenarija i projekata.
1.2. Uslovi za primenu Kjoto
mehanizama
Za kori{}enje bilo kojih karbon kredita za
ostvarivanje obaveze po Kjoto Protokolu i
za u~e{}e u trgovini emisijama po ~lanu
17, zemlja ~lanica Kjoto protokola mora da
ispuni slede}e zahteve:
a) da je ratifikovala Kjoto protokol,
b) da ima uspostavljen svoj dodeljeni iznos
(assigned amount) emisije GHG u skladu
sa postoje}im zahtevima,
c) da ima kompjuterizovan nacionalni
registar u skladu sa medjunarodnim
zahtevima,
d) da ima uspostavljen nacionalni sistem
za procenu emisije GHG iz svih izvora i
pove}anja ponora (sinks),
e) da podnese najaktueliniji raspolo`ivi
godi{nji inventar GHG i da nastavi da
podnosi godi{nje inventare u skladu sa
postoje}im zahtevima,
f) da podnese dodatne informacije o
dodeljenom iznosu u skladu sa postoje}im
zahtevima.
Samo za CDM i JI Zemlje Doma}ina
postoje neka pojednostavljenja zahteva:
� Zemlja doma}in CDM projekta ne mora
da ispuni ni{ta vi{e od ratifikacije Kjoto
protokola.
� Za zemlje doma}ine JI projekta
uspostavljena su dva pristupa: Takozvani
“First Track” predstavlja jednostavniji
metod za JI projekte. Druga varijanta
(“Second Track”) se primenjuje u slu~aju
kada ~lanica doma}in ne ispunjava sve
prethodno navedene zahteve, ali ispunjava
minimalni set njih (a-c). One moraju
koristiti sli~na pravila kao za CDM.
Pravilo koje se primenjuje na oba
mehanizma, CDM i JI, je da ne
dozvoljavaju primenu nuklearnih
postrojenja. Takodje, CDM projekti
moraju ispuniti dodatne zahteve:
� Postoje}i Official Development
Assistance (ODA) resursi se ne smeju
preusmeravati za finansiranje projekta;
drugi javni fondovi za te svrhe moraju biti
odvojeni od, i ne smeju se ra~unati u tom
smislu, finansijskih obaveza zemalja
~lanica Aneksa I (npr. GEF).
� Projekat treba da poma`e odr`ivi razvoj
zemlje doma}ina. Ispunjenje ovog zahteva
ocenjuje zemlja doma}in.
� Samo po{umljavanje i obnova {uma su
zadovoljavaju}i kao pnor (sink) projekti za
CDM. U toku prvog perioda obaveze,
iznos CER, nastao takvim projektima i
kori{}en za ispunjenje obaveze zemlje
~lanice Aneksa B, ne sme pre}i 1% emisije
bazne godine ~lanice, puta pet. Da li }e i
drugi LULUCF projekti biti pogodni u
kasnijem periodu obaveze i da li }e
restrikcije vezane za kori{}enje CER iz
takvih projekata biti ukinute ostaje da se
usaglasi medju ~lanicama.
1.3. Tok ciklusa CDM projekta
Slede}i proces je predvidjen za ciklus
CDM projekata, koji je jednak zahtevima
za “2nd Track“ JI:
� U~esnici u projektu (investitor i nosilac
projekta) pi{u Project Design Document
(PDD). Na osnovu toga, oni tra`e “Letter
of Approval” da je njihov projekat priznat
kao CDM/JI projekat od strane vlade
zemlje doma}ina. Prema tome zemlja
doma}in daje odobrenje da projekat
ispunjava njene zahteve u cilju ostvarenja
odr`ivog razvoja.
� Slede}i korak je procena projekta od
strane nezavisnog entiteta kojeg imenuju
u~esnice u projektu (za CDM to je
Designated Operational Entity, a za JI je
Assigned Independent Entity). On
procenjuje projekat na osnovu PDD u
skladu sa kriterijumima za CDM/JI. Ti
entiteti su nezavisna tela koja su
akreditovana od strane posebnih tela kao
{to su “Executive Board” (EB) za CDM i
Supervisory Committee (SC) za JI. Ta tela
su glavni autoriteti za CDM/JI mehanizme
i sastoje se od odredjenog broja ~lanova iz
Aneksa B i ne-Aneks B ~lanica Kjoto
protokola.
� Nakon {to je projekat procenjen,
dokumenta se podnose EB na registraciju,
tj. na formalno prihvatanje kao CDM
projekat.
� Potom sledi implementacija projekta.
� Posle toga sprovodi se monitoring koji je
du`nost u~esnika u projektu.
� Verifikaciju, koja se sprovodi u
redovnim intervalima, vr{i takodje
nezavisni ili operativni entitet koji
proverava ex-post ta~nost procenjenih
iznosa karbon kredita.
� Sertifikacija podrazumeva pismenu
potvrdu od strane operativnog ili
nezavisnog entiteta da je projekat
[041]
rezultirao verifikovanom redukcijom
emisije GHG tokom datog perioda.
Izve{taj o sertifikaciji prakti~no predstavlja
aplikaciju za izdavanje emisionih kredita
na iznos verifikovane redukcije emisije
GHG.
� Kad je u pitanju CDM, EB izdaje CER
ukoliko nema, u odredjenom vremenskom
roku podnetog, zahteva tre}e strane za
reviziju CDM projekta. Prilikom
izdavanja, CER je pojedina~no ozna~en
serijskim brojem, “Share of Proceeds” se
zadr`ava, a preostali iznos CER se
pripisuje na ra~un u~esnika u projektu. U
slu~aju JI, zemlja doma}in mora da
prevede Assigned Amount Units (AAU) u
ERU i transferi{e ih na ra~un investitora u
nacionalnom regisru njegove zemlje.
“The Share of Proceeds” je naknada na
iznos izdatih CER iz CDM projekta.
Sredstva na taj na~in prikupljena se koriste
u dve svrhe. Prva je da pokrije
administrativne tro{kove CDM. Druga je
da obezbedi sredstva za Adaptation Fund
koji se koristi za finansiranje adaptacionih
mera zemalja koje su najvi{e pogodjene
klimatskim promenama.
Za promociju malih projekata set
pojednostavljenih modaliteta i pravila je
odobren na COP 8, odr`anoj u Nju Delhiju
2002. Oni podrazumevaju
pojednostavljenja prilikom izrade baznog
scenarija i monitioringa i primenjuju se na
slede}e kategorije projekata:
a) projekti vezani za obnovljive izvore sa
maksimalnim izlaznim kapacitetom do 15
MW;
b) projekti pobolj{anja energetske
efikasnosti koji smanjuju potro{nju
energije, na strani snabdevanja i/ili
potro{nje, do 15 GWh/god.;
c) drugi projekti koji smanjuju
antropogenetsku emisiju izvora i
direktno emisiju manje od 15.000 t
ekvivalentnog CO godi{nje.
2
2. Trgovina emisijama
Izraz “trgovina emisijama” se ne odnosi na
kupovinu i prodaju samih emisija ve} na
trgovinu pravima na emitovanje GHG u
atmosferu. Trgovina emisijama sama po sebi
ne}e smanjiti koli~inu emitovanja GHG.
Ipak, ona omogu}ava kompanijama da
iznadju najekonomi~nije re{enje za njih da
bi ostali u okviru dozvoljene emisije GHG.
U Kjoto Protokolu, trgovina emisijama je
generalni termin koji se koristi za tri, ve}
pomenuta, fleksibilna mehanizma koji su
precizirani u njegovim ~lanovima. Radi
lak{eg merenja i manipulacije, svaki od
{est navedenih gasova staklene ba{te, koji
su obuhva}eni Kjoto protokolom, imaju
svoj “potencijal globalnog zagrevanja”
(Global Warming Potential - GWP), koji
je medjunarodno prihva}en. Taj GWP
faktor se koristi za konverziju pet gasova

energija
koji nisu CO u tone CO ekvivalenta
2 2
(tCO eq) koja je standardna jedinica mere
2
za trgovinu.
2.1. Trgovina emisijama po Kjoto
protokolu
Uzimaju}i sistem trgovine emisijama
medju dr`avama kao primer, sve dr`ave
navedene u Aneksu B, i njihovi privatni
entiteti (kompanije/pojedinici), su
ovla{}eni da kupuju emisiona odobrenja
(Emissions Allowances) jedni od drugih.
Po Kjoto protokolu, svaka od dr`ava iz
Aneksa B ima dogovorenu ciljnu emisiju
koja odredjuje koli~inu emisionih
odobrenja kojima raspola`e. Dr`ava koja
`eli da uve}a koli~inu emisije GHG na
koju je ovla{}ena mo`e kupiti emisiona
odobrenja od druge dr`ave koja je spremna
da proda svoja odobrenja. Dr`ave kupac i
prodavac mogu direktno dogovarati svoje
transakcije, mogu koristiti usluge brokera
ili on-line berzu.
Trgovina je okon~ana uklanjanjem
odobrenja iz nacionalnog registra zemlje
prodavca i njihovim uno{enjem u
nacionalni registar zemlje kupca.
Regulatorno telo je Sekretarijat UNFCCC
sa sedi{tem u Bonu, Nema~ka.
2.2. Sistem trgovine emisijama
Evropske unije
Nasuprot trgovini emisijama po Kjoto
protokolu koja se bazira na
medjudr`avnom nivou, Evropska komisija
(EC) je predlo`ila u prole}e 2000. {emu
trgovine emisijama GHG na nivou
kompanija {irom EU.
Evropska unija i njene zemlje ~lanice su se
dogovorile da ispune svoje obaveze
smanjenja emisije GHG po Kjoto
protokolu zajedni~ki, “uspostavljanjem
efikasnog evropskog tr`i{ta emisionih
odobrenja gasova staklene ba{te”. EU i
njene zemlje ~lanice su se obavezale da
smanje proizvedenu emisiju {est tipova
gasova staklene ba{te za 8%, od nivoa iz
1990. godine, u periodu izmedju 2008. i
2012. (Commitment Period) [2].
Odgovaraju}a direktiva, koja je sa
amandmanima usvojena od strane
Evropskog parlamenta i Saveta, predvidja
obavezno u~e{}e kompanija energetskog
sektora i drugih industrija koje intezivno
emituju CO od 2005.
2
U tri godine koje prethode obavezuju}em
periodu ispunjenja obaveze (2005-2007)
od zemalja ~lanica se zahteva da po~nu
redukciju emisije CO . One mogu da
2
primenjuju trgovinu emisionim
odobrenjima kroz sistem trgovine
emisijama Evropske unije (EU Emission
Trading Scheme - ETS) koji je startovao
1.1.2005. ETS Evropske unije funkcioni{e
na principu limita i trgovine (Cap and
Trade Basis). Vlade odredjuju limit koliko
zagadjiva~ sme da emituje ali dozvoljavaju
trgovinu emisionim odobrenjima izmedju
zagadjiva~a. Tako, oni zagadjiva~i koji
prekora~e odredjeni limit mogu kupiti
odobrenja od onih zagadjiva~a koji su
smanjili svoju emisiju ispod njima
odredjenog limita.
Detalji o ETS su dati u direktivi EU o
trgovini emisijama GHG (2003/87/EC)
objavljenoj u Slu`benom listu EU od
25.10.2003. Zemljama ~lanicama su
dodeljena individualna odobrenja za
emitovanje CO koja su one du`ne da
2
raspodele zagadjiva~ima na svojoj
teritoriji. Industrijska postrojenja su
vlasni{tvo vi{e od 4.000 kompanija koje su
du`ne da limitiraju svoje emisije CO u 2
prvoj fazi. Tu spadaju termoelektrane
kapaciteta preko 20 MW, rafinerije nafte,
koksare, postrojenja za proizvodnju metala
na bazi gvo`dja (min. 2,5 t/h),
aluminijuma, industrije cementa, keramike,
stakla i staklneih vlakana, kao i industrija
proizvodnje pulpe i papira. Najve}i deo
emisije pripada sektoru proizvodnje
elektri~ne energije - u Evropskoj uniji na
njega otpada oko tre}ine ukupne emisije
GHG.
Svaka dr`ava ~lanica mora sa~initi
Nacionalni plan raspodele (National
Allocations Plan - NAP) emisionih
odobrenja. U njemu se navodi ukupan
iznos odobrenja (za emitovanje jedne tone
CO ) koji }e biti dodeljen industrijskim
2
postrojenjima na bazi objektivnih
kriterijuma kao {to su preovladjuju}i
uslovi i dosada{nji progres u smanjenju
emisija. Ministarstvo za `ivotnu sredinu
svake zemlje ~lanice EU mora izdati
dozvolu za emitovanje i dodeliti odobrenja
svakom pojedina~nom industrijskom
postrojenju.
Direktiva takodje uspostavlja mehanizme
za pra}enje emisija GHG i za procenu
progresa u pravcu dostizanja usvojenih
ciljeva. Postrojenje mora na
zadovoljavaju}i na~in dokazati nadle`nom
autoritetu ({to je u krajnjoj instanci vlada)
da je sposobno da prati emisiju i o tome
izve{tava. Dozvola za emitovanje mora biti
obnovljena ukoliko je do{lo do promena u
pogledu tehnologije procesa ili pro{irenja
kapaciteta. Postrojenje je u obavezi da
preda emisiona odobrenja u iznosu
jednakom koli~ini emitovanog CO u 2
svakoj kalendarskoj godini.
Na kraju, dr`ave ~lanice moraju obezbediti
pravila po kojima se primenjuju kazne za
prekr{ioce propisa. Tokom 2005-2007.
kazna iznosi 40 EUR/t emitovanog CO za 2
koju operator postrojenja nije predao
odobrenje. Od 2008. kazna za prekora~enje
emisije }e iznositi 100 EUR/t. Dodatno, u
narednoj godini operator mora predati
odobrenje u iznosu prekora~enja emisije iz
prethodne godine.
[042]
Tako|e, od zna~aja je i usvajanje
Povezuju}e direktive EU koja omogu}ava
uvoz i kori{}enje karbon kredita iz CDM i
JI projekata po Kjoto protokolu u okviru
ETS. To }e imati velikog uticaja na razvoj
projekata smanjenja emisije GHG {irom
sveta i, kona~no, na cenu karbon kredita.
3. Uticaj Kjoto procesa na razvoj
elektroenergetskog sektora SCG
Srbija i Crna Gora je ratifikovala
Konvenciju o klimatskim promenama UN,
ali jo{ uvek nije potpisala Kjoto protokol.
Njegova ratifikacija je jedan od preduslova
za formiranje Energetske zajednice
zemalja jugoisto~ne Evrope i o~ekuje se da
}e taj posao biti zavr{en do kraja ove
godine.
Glavna korist od ratifikacije Kjoto
protokola je kvalifikovanost za primenu
Kjoto mehanizama koji su detaljnije
opisani u poglavlju 1. Oni otvaraju
mogu}nost pristupa dodatnim finansijskim
sredstvima za investicije u energetsku
efikasnost i druge projekte smanjenja
emisije GHG, kao i prodaju tzv. karbon
kredita ili odobrenja. Ovo je ve}
demonstrirano ustanovljenjem razli~itih
karbon fondova od strane Svetske banke
(WB) koji ukupno dosti`u vrednost od 380
miliona USD. Takodje postoje i drugi
programi kao {to su ERUPT i CERUPT
programi holandske vlade, Francuska i
Austrija osnivaju svoje programe, Japan je
najavio da }e uspostaviti svoj karbon fond
u visini od 100 miliona USD do kraja
2004, Nema~ka vlada i KfW razmatraju
mogu}nost za uspostavljanje nema~kog
CDM-fonda itd. Prema izve{taju
istra`iva~kog odeljenja Prototype Carbon
Fund (WB) veli~ina tr`i{ta emisija GHG je
bila izme|u 350 i 500 miliona USD u
2002. dok se cena kretala u rasponu od 2
do 8 USD za tonu CO eq. U 2004. godini
2
je ostvaren promet od oko 160 miliona
tona CO eq sa prose~nom cenom ne{to
2
ve}om od 4 USD/tCO za CER i ne{to
2
ve}om od 5 USD/tCO za ERU [3].
2
Kako jo{ uvek nije re{eno da li i kada
}emo graditi nove kapacitete za
proizvodnju elektri~ne energije, glavni
potencijal za redukciju emisije GHG je u
rekonstrukciji starih termoelektrana na
ugalj u cilju pove}anja efikasnosti i
uvodjenju tzv. ~istih tehnologija sa ugljem
kao i u smanjenju potro{nje elektri~ne
energije (npr. pove}anje potro{nje
prirodnog gasa u doma}instvima, centralno
snabdevanje toplotnom energijom itd.).
Odredjeni potencijal postoji i u uvodjenju
obnovljivih izvora energije - prvenstveno
biomase i hidroenergije.
CDM projekat, kao i svaki drugi, treba da
otplati sam sebe, {to je olak{ano
generisanjem CER koji ima svoju vrednost
na tr`i{tu. Tako se pove}ava stopa

energija
povra}aja investicije i projekat postaje
atraktivniji za potencijalne investitore.
Ovakvi projekti se mogu smatrati
direktnim investicijama.
3.1. Modaliteti u~e{}a u Kjoto
procesu
Sa druge strane, rafitikacija Kjoto
protokola mo`e, takodje, pove}ati tro{kove
obzirom da treba posti}i emisione ciljeve.
Da li }e ratifikacija proizvesti pove}anje
neto tro{kova zavisi uglavnom od na~ina
na koji dr`ava participira u Kjoto procesu.
Srbija i Crna Gora ima dve opcije za
u~e{}e u Kjoto procesu:
� Kao {to je sada ne-Aneks I ~lanica po
Konvenciji, SCG bi pristupanjem Kjoto
Protokolu postala kvalifikovana za CDM, ili
� SCG bi mogla da pristupi Kjoto
protokolu kao ne-Aneks I strana i da se
kandiduje da postane Aneks B strana i
pristupi pregovorima za odredjivanje svog
cilja u koli~ini emitovanja gasova staklene
ba{te. Uspe{no okon~anje tog procesa bi
otvorilo mogu}nost primene i druga dva
mehanizma Kjoto protokola.
Obe opcije imaju svojih prednosti i
nedostataka koje treba komparirati da bi se
donela odluka koja je najpovoljnija po
SCG. Po{to je pristupanje Kjoto protokolu
dr`avno pitanje, na dr`avnim organima je
da formiraju kompetentna stru~na tela koja
bi dala kvalitetne i relevantne preporuke
po pitanju Kjoto protokola.
Treba re}i da ratifikacija Kjoto protokola i
participiranje kao ne-Aneks I ~lanica ne
proizvodi nikakve konkretne dodatne
obaveze po na{u zemlju, a otvara
mogu}nosti za pristup dodatnim
finansijskim sredstvima u cilju odr`ivog
razvoja. Takva vrsta u~e{}a u Kjoto
procesu ne bi imala uticaja na pove}anje
cena energije jer ne zahteva nikakve
konkretne mere na{ih subjekata, osim
generalno preuzetih obaveza ratifikacijom
UNFCCC.
Treba imati na umu da u~e{}e u Kjoto
procesu kao Aneks B ^lanica zna~i i
limitiranu emisiju GHG. U zavisnosti od
pregovora sa UNFCCC i dogovorenog
limita emisije zna}e se da li SCG ima
vi{ak ili manjak karbon kredita. U slu~aju
vi{ka, SCG ih mo`e ponuditi tr`i{tu i
ostvariti dobit po tom osnovu. U slu~aju
manjka, SCG mora preduzeti mere za
smanjenje emisije ili kupiti potrebnu
koli~inu karbon kredita na tr`i{tu, {to
iziskuje dodatna sredstva. Kako }e to
uticati na cene energije zavisi i od
raspodele emisionih prava po sektorima,
odnosno da li }e se smanjenje emisije
GHG ostvarivati u energetskom ili nekom
drugom sektoru.
Dilema da li pristupiti Aneksu B, kao i
mogu}nost politi~kog pritiska u tom
smislu, ne}e se postaviti pred nas tako brzo
te stoga ne treba gubiti vreme. Ne samo
zato {to za to vreme ne koristimo
pomenuta sredstva, ve} i zato {to }e druge
zemlje “popuniti prostor” i suziti
mogu}nosti za privla~enje tih sredtava. S
obzirom da su ^lanice Aneksa B razvijene
zemlje i zemlje u tranziciji i obzirom na
na{e pribli`avanje EU, mo`e se
pretpostaviti da }e pristupanje Aneksu B
biti jedan od uslova za pristup EU.
3.2. Institucionalni aspekti
Dosada{nja iskustva razvoja CDM
projekata ukazuju na izuzetnu va`nost
informacija, obuke i odgovaraju}ih
institucija koje su u njihovoj funkciji.
Institucije zemlje doma}ina treba da
odgovore zahtevima koji se ti~u
odobravanja projekta, izgradnje kapaciteta
i marketinga, kao i izve{tavanja.
Glavna poluga kojom zemlja doma}in
raspola`e, u kontekstu CDM, je odobrenje
za projekat koje izdaje Nacionalno telo
(Designated National Authority - DNA).
Stoga, zemlja doma}in mora jasno
definisati kriterijume za odobravanje
projekata. Ti kriterijumi se, izme|u
ostalog, ti~u odr`ivog razvoja, sektorskog i
tehnolo{kog prioriteta, podele CER,
zahteva “dodatnog”, prevencije gubitka
radnih mesta itd.
U cilju pove}anja konkurentnosti
nacionalnih CDM projekata i pribli`avanja
nacionalnog CDM programa investitorima,
nacionalne institucije bi trebale da razviju i
odre|ene usluge. Kao prvo, to je baza
podataka koja sadr`i portfolio projekta,
podatke o doma}em partneru i
odgovaraju}e podatke o tehnologiji. U
funkciji {irenja znanja potrebno je
uspostavljanje web-sajta, biltena i
organizacija seminara sa uputstvima za
trening. U funkciji podr{ke razvoja CDM
projekata to je pomo} pri struktuisanju
projekata za CDM i standardizovane
metodologije. Za podr{ku Operativnim
entitetima potrebno je organizovati
nacionalni seminar za akreditaciju. U cilju
podr{ke pri podeli karbon kredita iz
projekta potrebno je pripremiti standardni
model ugovora i pru`iti stru~nu pomo} u
procesu pregovaranja. I kona~no, u cilju
marketinga CDM projekata potreban je
odgovaraju}i web-sajt, kao i organizacija
promocija potencijalnih projekata.
Na Sedmoj konferenciji UNFCCC,
odr`anoj u Marake{u, uspostavljen je i
zahtev za detaljnim izve{tavanjem o
nacionalnim CDM programima.
Nacionalne institucije moraju predavati
godi{nji izve{taj o napretku CDM
projekata u njihovim zemljama.
3.3. Mogu}i oblici institucionalne
organizacije DNA
^ak i ako Srbija i Crna Gora ima
mogu}nosti za mnogo atraktivnih CDM
[043]
projekata, to ne zna~i obavezno i da }e
mnogo projekata biti stvarno
implementirano. Efektivna institucionalna
struktura na dr`avnom nivou je neophodna
da bi se iskoristili potencijali CDM-a i
privukli investitori. Do sada su prepoznata
tri oblika organizacije DNA: Nezavisna
CDM kancelarija, Nacionalni CDM odbor
sa Sekretarijatom i Nacionalni fokal point
UNFCCC-a kao DNA. Pri tom je kao
glavni problem prepoznato obezbe|ivanje
profesionalnog kadra koji nebi bio
podlo`an promenama na dnevnopoliti~koj
sceni [5].
Za na{u dr`avu, koja je slo`ena i gde
ministarstva ne mogu ili ne `ele preneti
svoje kompetencije na nezavisnu
kancelariju, najpogodnija je dvostepena
organizacija kao u slu~aju Nacionalnog
CDM odbora sa Sekretarijatom. To zna~i
da bi sva relevantna ministarstva imala
mesto u Nacionalnom CDM odboru koji
defini{e kriterijume i sektorske prioritete,
dok bi Sekretarijat imao stalno zaposleno
profesionalno osoblje i vr{io procenu
predlo`enih projekata.
Pri takvoj organizaciji postoje dve
mogu}nosti:
� Da Sekretarijat ima ovla{}enje za
odobravanje projekata i da o tome
izve{tava Odbor, pri ~emu bi Odbor mogao
da tra`i reviziju ili
� Da Sekretarijat prosle|uje pozitivno
procenjene projekte Odboru koje bi on
odobravao.
Pri ovakvoj organizaciji DNA, Sekretarijat
bi bio zadu`en za izgradnju kapaciteta i
marketing potencijalnih CDM projekata
kao i za izve{tavanje.
4. Zaklju~na razmatranja
Danas se vi{e ne postavlja pitanje da li se
uklju~iti u Koto proces ili ne, ve} kako to
u~initi i na koji na~in maksimalizovati
koristi koje iz njega mogu proizi}i za SCG
kao zemlju u razvoju. Izrada Nacionalne
komunikacije i Inventara gasova GHG,
koja je u toku, je od vitalnog zna~aja za
dono{enje ispravnih odluka u tom smislu.
Me|utim, ne treba ~ekati okon~anje tog
procesa da bi se zapo~elo sa
institucionalnom organizacijom jer je
faktor vremena izuzetno zna~ajan i ti
procesi mogu te}i paralelno.
Ako `elimo da iskoristimo potencijal Kjoto
protokola i na taj na~in obezbedimo
dodatna sredstva za unapre|enje privrede i
`ivotne sredine, name}e se potreba za
izradom Studije CDM strategije, na
nacionalnom ili sektorskom nivou, koja bi
dala odgovore na klju~na pitanja:
� Da li mo`emo ponuditi atraktivnu
koli~inu efektivnih CDM projekata;
� Kako se mo`e maksimalizovati sinergija
izme|u smanjenja emisije GHG i

nacionalnih, ili sektorskih, ciljeva razvoja;
Imamo li dovoljno kapaciteta da podr`imo
CDM strategiju i kako ih organizovati.
Izradu ovakve studije treba poveriti
renomiranom konsultantu iz zemlje sa
kojiom imamo razvijenu kulturnu i
ekonomsku saradnju i partnerstvo na
{irokom planu pitanja. Tako bi lak{e
animirali potencijalne investitore iz te
zemlje, a i oni bi sa vi{e poverenja
pristupali partnerstvu sa na{im subjektima
u primeni CDM projekata.
Kako bilo, akciju treba preduzeti {to pre
kako nas razvoj dogadjaja i uslovi koji iz
toga proisti~u ne bi stavili pred svr{en ~in i
u mnogo nepovoljniju poziciju od trenutne,
koja za sada i nije tako lo{a za
elektroenergetski sektor.
Literatura
[1] www.platts.com by The McGrow Hill
Companies
[2] Directive of the European Parliament
and of the Council 2003/87/EC,
adopted13.10.2003.
[3] Natsource Reports: Significant
Increases In Greenhouse Gas Trading in
2004
[4] Technical Summary of the Working
Group I Report - UNFCCC
[5] Michaelowa A., CDM host country
institution building, Mitigation and
Adaptation Strategies for Global Change,
8, 2003, str. 201-220
[044]
energija
Ljubica M. Popovi}
NIS-NAFTAGAS, Novi Sad
Branko A. Lekovi}
RGF, Beograd
UDC 665.6/.7:[504.7:551.583
Klimatske promene kao
posledica upotrebe nafte
i prirodnog gasa
Rezime
Fosilna goriva dominiraju u zadovoljavanju potreba za energijom. Ugalj, nafta i
prirodni gas su u~estvovali sa 87% u ukupnoj primarnoj energiji u svetu 1999. pri ~emu
je 61% - u~e{}e nafte i gasa. Tokom eksploatacije, transporta, skladi{tenja i kori{}enja
ovih goriva dolazi do emisije razli~itih gasova: ugljen-monoksida, ugljen-dioksida
ugljovodonika, oksida azota i sumpora.
Ovi gasovi imaju zna~ajnu ulogu u stvaranju fotohemijskog smoga i kiselih ki{a,
smanjenju ozonskog omota~a i uti~u na razmenu toplote Zemlje sa okolnim prostorom
(efekat staklene ba{te).
Od 1850. koncentracija tri najzna~ajnija gasa efekta staklene ba{te je pove}ana: metana
150%, ugljen-dioksida 30% i azotnih oksida 15%, a to pove}anje se ubrzava.
Pove}anje emisija gasova koji nastaju usled ljudskih aktivnosti i kori{}enja
konvencionalnih goriva, zna~ajno uve}avaju njihovu koncentraciju u atmosferi i tako
pove}avaju prirodan efekat staklene ba{te, prouzrokuju}i dodatno zagrevanje koje je
pra}eno promenom klime.
Pore|enje prose~ne globalne temperature i sadr`aja CO 2 u atmosferi, za period 1880-
2000. pokazuje njihovu jasnu povezanost.
Podaci prikupljeni za 2001. pokazuju da je koncentracija CO 2 prose~no oko 372 ppm,
nastavljaju}i godi{nji porast od 2 ppm izmeren tokom 1990-ih. Ako se nastavi taj trend
atmosfera }e sadr`avati najmanje 390 ppm do 2010. i 410 ppm do 2020.
Pove}anje temperature je reagovanje Zemljinog klimatskog sistema na koncentraciju CO 2 ,
npr. 2004. je 0,48ºC iznad klimatskog proseka i to je ~etvrta najtoplija godina od kasnih
1880-ih. Najtoplija godina je bila 1998, dok su druga i tre}a po toploti 2002. i 2003.
U cilju razvoja klasifikacije mogu}ih klimatskih promena, Intergovernmental Panel on
Climate Change (IPCC) je definisao seriju scenarija za budu}u emisiju CO 2 i vodio
svaki scenario na nekoliko klimatskih modela. Ove projekcije do 2100. predvi|aju
pove}anje temperature za 1,3-5,6ºC, zavisno od scenarija za CO 2 emisiju i razlike u
na~inu kako svaki klimatski model obra|uje ulazne podatke i uzro~no-posledi~ne
mehanizme, dok je projekcija pove}anja nivoa mora za 13-80 cm.
U definisanju scenarija IPCC pretpostavlja da su resursi fosilnih goriva neograni~eni i
sposobni da isporu~e pove}ane koli~ine goriva tr`i{tu.
Naftna privreda je u prethodnom periodu uspevala pronala`enjem novih le`i{ta nafte i
gasa da snabdeva rastu}e tr`i{te sa gorivom. Ali koliko dugo }e ona biti sposobna da
nastavi sa pove}anim isporukama nafte i gasa u iznosu 1-2% godi{nje?
Protokol iz Kjota (decembar 1997), kao dodatak Konvenciji o klimatskim promenama,
prvi je zakonski obavezuju}i me|unarodni ugovor o za{titi okoline. Sporazum je stupio
na snagu 15. februara 2005. i predvi|a da razvijene zemlje smanje emisiju gasova
staklene ba{te (prose~no 5,2%) do obavezuju}eg perioda 2008-2012. a prema 1990. kao
osnovnom nivou.
Vlade zemalja potpisnica (141 dr`ava) imaju zadatak da usmere napore ka razvoju,
modifikaciji i implementaciji novih tehnologija, {to treba da dovede do smanjenja
emisije gasovi efekta staklene ba{te a time i promene trenda globalne temperature.
Klju~ne re~i: globalno zagrevanje, fosilna goriva, gasovi staklene ba{te, smanjenje
emisije.
Abstract
Fossil fuels dominate in meeting needs for energy. In 1999. coal, petroleum and natural
gas participated with 87% in total world primary energy, 61% being oil and gas. During

energija
production, transmission, storage and combustion process fossil fuels emit different gases: carbon monoxide, carbon dioxide,
hydrocarbon gases, nitrogen and sulphur oxides.
These gases have significant role in forming of photochemical smog and acid rains, thinning of ozone layer, etc. (greenhouse effect).
Since 1850 concentrations of three most important greenhouse gases have increased: methane 150%, carbon dioxide 30% and nitrous
oxides 15% and they still increase.
Emission increase of gases generated by human activities and utilization of conventional fuels, significantly enlarge their atmospheric
concentration, having, as a consequence, natural greenhouse effect and additional warming, followed by climate change.
Comparison of average global temperature and carbon dioxide content in atmosphere for a period from 1880-2000 shows their strong
relationship.
Data collected for 2001 reveals that CO 2 concentration is about 372 ppm on average, increasing annually by 2 ppm. If this trend
continuous, carbon dioxide content in atmosphere will be at least 390 ppm and 410 ppm by 2010 and 2020, respectively.
The temperature rising is reaction of Earth climate system to carbon dioxide concentration, e.g. 2004 is 0,48ºC above temperature
average value, and is the fourth hottest year since late 1880s. The hottest year was 1998,while the second and third hottest were 2002
and 2003.
Intergovermental Panel on Climate Change (IPCC) has defined series of scenarios for emission of carbon dioxide in the future, in
order to develop classification of possible climate changes. Each scenario was designed for several climate models. Depending on
scenario for carbon dioxide emission and differences in treating input data for each climate model, estimated temperature rising by
2100 is 1,3-5,6ºC, while estimated sea level rising is 13-80 cm.
In defining scenarios, IPCC assumed that fossil fuel resources are unlimited and able to provide the market with enlarged quantities of
fuels.
In the past, oil industry managed to discover new oil and gas deposits and to provide the market with these fuel. But for how long will it
be able to continue with increased oil and gas delivery of about 1-2% per year?
Kyoto Protocol (December 1997) as appendix to Climate Change Convention is the first obligatory international environmental
agreement. The agreement came into force on 15th of February 2005 and obliges develop countries to decrease emission of greenhouse
gases (5,2% on average) by the 2008-2012, comparing to 1990 as referent level.
Governments of the countries that signed the Protocol (141 states) have a task to direct their efforts to development, modification and
implementation of new technologies, resulting in decrease of greenhouse gases emission, and also in change of global temperature trend.
Key words: global warming, fossil fuels, greenhouse gases, emission decrease.
1. Uvod
Klimatske promene se odnose na
dugotrajne fluktuacije temperature,
padavine, vetar i druge elemente
Zemljinog klimatskog sistema. Prirodni
procesi kao varijacije Sun~evog zra~enja,
odstupanja u parametrima Zemljine orbite i
vulkanska aktivnosti mogu proizvesti
promenu klime. Klimatski sistem tako|e
mo`e biti pod uticajem promena
koncentracije razli~itih gasova u atmosferi
koji uti~u na Zemljinu apsorpciju
radijacije.
Zemlja prirodno apsorbuje i reflektuje
dolaze}e Sun~evo zra~enje a emituje
termalno zra~enje ve}e talasne du`ine sa
povr{ine, nazad u svemir. U proseku,
apsorbovana radijacija je izjedna~ena sa
odlaze}om povr{inskom radijacijom
emitovanom u svemir. Deo ovog
Zemljinog zra~enja apsorbuju gasovi u
atmosferi. Energija ove apsorbovane
radijacije zagreva Zemljinu povr{inu i
atmosferu stvaraju}i ono {to je poznato
kao “prirodni efekat staklene ba{te”. Bez
ove prirodne osobine, atmosferskih gasova
da zadr`avaju toplotu, prose~na
temperatura na povr{ini Zemlje bila bi oko
33ºC ni`a [1].
Ljudska aktivnost menja koncentraciju,
distribuciju gasova efekta staklene ba{te i
aerosola u atmosferi. Ove promene mogu
uticati na zra~enja bilo menjanjem
refleksije ili apsorpcije Sun~eve radijacije
ili emisije i apsorpcije Zemljine radijacije.
Koncentracija gasova staklene ba{te u
atmosferi i njihov energetski uticaj se
nastavlja pove}avati kao rezultat ljudske
aktivnosti.
Prose~na globalna temperatura na povr{ini
Zemlje porasla izme|u 0,6±0,2ºC tokom
20. veka a oko polovina toga nakon 1980.
Tako da su globalna temperatura,
koncentracija gasova staklene ba{te u
atmosferi i trendovi zaga|enja u uzajamnoj
vezi jedni sa drugima.
Pove}anje temperature je samo jedan takav
primer, npr. 2004. je 0,48ºC iznad
klimatskog proseka i to je ~etvrta najtoplija
godina od kasnih 1880-ih. Najtoplija
godina je bila 1998, dok su druga i tre}a
po toploti 2002. i 2003.
Zemlja je izvan energetskog balansa sa
0,85±0,15 W/m 2 vi{e primljene solarne
energije nego {to radijacijom odlazi u
svemir. Rezultat tog debalansa mo`e biti
dalje pove}anje globalne temperature i
iznad one iz 1998.
U cilju razvoja klasifikacije mogu}ih
klimatskih promena, Intergovernmental
[045]
Panel on Climate Change (IPCC) je
definisao seriju scenarija za budu}u
emisiju ugljen-dioksida i vodio svaki
scenario na nekoliko klimatskih modela.
Ove projekcije do 2100. predvi|aju
pove}anje temperature za 1,3-5,6ºC,
zavisno od scenarija za emisiju ugljendioksida
i razlike u na~inu kako svaki
klimatski model obra|uje ulazne podatke i
uzro~no-posledi~ne mehanizme, dok je
pretpostavljeno pove}anje nivoa mora 13-
80 cm (slika 1).
2. Gasovi efekta staklene ba{te
Mada se Zemljina atmosfera sastoji
uglavnom od kiseonika i azota nijedan od
ovih gasova nema zna~ajnu ulogu u
Slika 1 Razlike prose~ne globalne temperature i promene koncentracije CO 2 u atmosferi [2]

energija
pove}anju efekta staklene ba{te zato {to su
oba u su{tini transparentni za radijaciju sa
Zemlje. Efekat staklene ba{te je
prvenstveno funkcija koncentracije vodene
pare, ugljendioksida, i drugih malih
koli~ina gasova u atmosferi koji apsorbuju
radijaciju koja odlazi sa povr{ine Zemlje.
Promene u atmosferskoj koncentraciji ovih
gasova mogu izmeniti ravnote`u prenosa
energije izme|u atmosfere, vasione, kopna
i okeana. Veli~ina ovih promena se naziva
energetski uticaj {to je jednostavno mera
promene u energiji dostupnoj sistemu
Zemljine atmosfere. Zadr`avaju}i sve
ostalo konstantno, pove}anje koncentracije
gasova staklene ba{te u atmosferi }e
proizvesti pozitivni energetski uticaj (tj.
pove}anje u apsorpciji energije od strane
Zemlje).
Klimatske promene mogu biti izazvane
promenama atmosferske koncentracije
brojnih energetski aktivnih gasova i
aerosola uz evidenciju da ljudska aktivnost
uti~e na koncentraciju, distribuciju i
`ivotni ciklus ovih gasova.
Gasovi efekta staklene ba{te koji se
prirodno pojavljuju su ugljen-dioksid
(CO ), metan (CH ), azotsuboksid (N O) i
2 4 2
ozon (O ). Nekoliko klasa halogenizovanih
3
supstanci koji sadr`e fluor, hlor ili brom su
tako|e gasovi efekta staklene ba{te, ali su
oni ve}im delom isklju~ivo proizvod
industrijskih aktivnosti. Neke
halogenizovane supstance koje sadr`e fluor
kao (HFC), (PFC) i sumporheksafluorid
(SF ) ne uni{tavaju stratosferski ozon ali su
6
sna`ni gasovi efekta staklene ba{te.
Hlorfluorugljenici (CFC) i (HCFC) sadr`e
hlor i oni koji sadr`e brom
bromfluorugljenici (tj. haloni) su supstance
koje uni{tavaju stratosferski ozon.
Postoji i nekoliko gasova, mada nema
op{teg slaganja o njihovom direktnom
energetskom efektu, koji uti~u na globalno
stanje radijacije. Ovi troposferski gasovi -
spominju se kao polutanti vazduha -
uklju~uju ugljen-monoksid (CO), azotdioksid
(NO ), sumpor-dioksid (SO ) i
2 2
troposferski ozon (O ). 3
Ugljen-dioksid, metan i azot-suboksid se
kontinualno emituju u atmosferu i
odstranjuju iz nje prirodnim procesima na
Zemlji. Antropogene aktivnosti, me|utim,
mogu prouzrokovati dodatne koli~ine ovih
i drugih gasovi efekta staklene ba{te ili
umanjenje, {to izaziva promene njihove
globalne prose~ne atmosferske
koncentracije. Prirodne aktivnosti kao {to
su disanje biljaka ili `ivotinja i sezonske
ciklusi rasta biljaka ili raspadanja su
primeri procesa kru`enja ugljenika ili azota
izme|u atmosfere i organske biomase.
Takvi procesi, osim direktnog ili
indirektnog poreme}aja ravnote`e
antropogenih aktivnosti, uop{teno ne
menjaju prose~nu koncentraciju gasova
efekta staklene ba{te u atmosferi tokom
decenija.
Klimatske promene koje su izazvane
antropogenim aktivnostima me|utim imaju
efekat pozitivne ili negativne povratne
veze (uzro~no-posledi~ni mehanizam) na
Tabela 1 Globalna koncentracija nekih gasovi efekta staklene ba{te u atmosferi
(ppm ukoliko nije druga~ije ozna~eno), iznos promene koncentracije
(ppb/god.) i atmosferski `ivot (godina) [3]
ove prirodne sisteme. Atmosferska
koncentracija ovih gasova zajedno sa
njihovim porastom i `ivotnim vekom u
atmosferi je prikazana u tabeli 1.
2.1. Ugljen-dioksid
Koncentracija ugljendioksida u atmosferi
je porasla od pribli`no 280 ppm u
preindustrijsko doba do 367 ppm u 1999,
{to je pove}anje od 31%. Ova
koncentracija nije bila ve}a poslednjih
420000 godina a verovatno ni tokom
poslednjih 20 miliona godina. Brzina
pove}anja tokom pro{log veka je bez
presedana u poslednjih 20000 god. i
sada{nje pove}anje koncentracije CO u 2
atmosferi je izazvano antropogenom
emisijom ovog gasa [1].
U svojoj drugoj proceni IPCC tako|e
navodi “pove}anje iznosa ugljendioksida u
atmosferi vodi klimatskim promenama i
proizve{}e globalno zagrevanje Zemljine
povr{ine zbog svog izra`enog efekta
staklene ba{te - mada veli~ina i zna~aj
efekta nije potpuno definisan”.
Sagorevanje fosilnih goriva je uzro~nik za
vi{e od 80% CO emisije. Ovaj gas traje u
2
atmosferi do 200 godina i posle vodene
pare to je drugi po koli~ini apsorbent
toplote.
2.2. Metan
Metan (CH ), kao jedan od antropogenih
4
gasova efekta staklene ba{te, je drugi po
uticaju na globalno zagrevanje posle
ugljendioksida. Procenjuje se da je 20-30
puta efikasniji u zadr`avanju toplote u
atmosferi od ugljen-dioksida. Tokom
poslednjih 200 god. koncentracija metana
u atmosferi je pove}ana za 150% i
nastavlja da raste. Metan se emituje iz
prirodnih i glavnih antropogenih izvora
koji uklju~uju deponije za otpad,
energetiku i sektor poljoprivrede. U 2000.
ova tri izvora su bila odgovorna za preko
75% ukupne emisije metana u razvijenim
zemljama.
Emisija metana nastaje tokom prozvodnje i
distribucije prirodnog gasa i nafte,
osloba|a se kao nusprodukt va|enja uglja i
nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva.
Prirodni gas i nafta su najve}i antropogeni
izvori emisije metana.
[046]
a a
Atmosferska promenljiva CO2 CH4 N2O SF6 CF4
Preindustrijska koncentracija 278 0,700 0,270 0 40
Atmosferska koncentracija (1998) 365 1,745 0,314 4,2 80
Iznos promene koncentracije 1,5 c 0,007 c 0,0008 0,24 1,0
@ivotni vek u atmosferi 50-200 d 12 114 3200 >50000
a Koncentracija u ppb i iznos promene koncentracije u ppb/god.; b Iznos je izra~unat za period 1990-1999.; c Iznos
je fluktuirao izme|u 0,9 i 2,8 ppm/god. za CO 2 i izme|u 0 i 0,013 ppm/god. za CH 4 u periodu 1990-1999.; d Ne
mo`e se definisati, zbog razli~itih procesa razlaganja.
Uticaj metana na globalno zagrevanje
iznosi oko 20%.
Metan iz atmosfere se razla`e reakcijom sa
hidroksilnom grupom (OH) i na kraju
pretvara u CO 2 .
3. Prirodni gas i nafta
Metan je osnovna komponenta (95%)
prirodnog gasa i emituje se prilikom
proizvodnje, transporta, distribucije i
pripreme. Prirodni gas se ~esto nalazi
zajedno sa naftom stoga i proizvodnja
nafte, tj. priprema mogu tako|e emitovati
metan u znatnim koli~inama. U sistemima
za naftu i gas metan emituje oprema koja
propu{ta, namerno ispu{tanje kroz sistem
uklju~uju}i proizvodnju na polju, ure|aji
za pripremu, prenosni cevovodi, oprema za
skladi{tenje i gasni ditributivni cevovodi.
Rusija i SAD kao najve}i proizvo|a~i
nafte i gasa a i potro{a~i izazivaju ve}i deo
emisije metana, {to je pokazano na slici 2.
Sama Rusija doprinosi pribli`no polovini
emisije razvijenih zemalja iz ovog izvora.
3.1. Prirodni gas
Sistemi za prirodni gas su glavni izvor
antropogene emisije metana koja je
odgovorna za preko 960 MMTCO E u 2
2000. Pretpostavlja da su sistemi za
prirodni gas odgovorni za 17% ukupne
globalne emisije metana. U~e{}e Rusije,
SAD, Venecuele i Ukrajine je preko 44%
svetske emisije metana u sektoru prirodnog
gasa (slika 3).
Projekcija za period 2005-2020. je
pove}anje emisije za 50% sa Brazilom i
Kinom koje imaju najve}i rast od 329% i
293% a dva regiona sa predvi|anjem
najve}eg porasta proizvodnje su Srednji
istok i zemlje u razvoju Ju`ne Amerike [1].
Mada potrebe tr`i{ta za prirodnim gasom
rastu, emisija metana se ne pove}ava
linearno sa proizvodnjom a nova oprema
ima manja ispu{tanja od stare.
Sistemi za prirodni gas uklju~uju
prozvodnju, pripremu, transport,
skladi{tenje i distribuciju. Postrojenja i
oprema povezana sa razli~itim segmentima
sistema za prirodni gas prikazana je u
tabeli 2. Tokom prozvodnje gas izlazi iz
bu{otine pod pritiskom ve}im od 70 bara i
prolazi kroz dehidratore, gde se odstranjuje
voda. Zatim se sabirnim cevovodima

energija
Slika 2 Emisija metana koju izazivaju prirodni gas i nafta [3]
malog pre~nika sprovodi do postrojenja za
pripremu ili ubrizgava direktno u
magistralne ili distribucione cevovode.
Postrojenja za pripremu dalje pre~i{}avaju
gas uklanjaju}i te~nosti iz prirodnog gasa,
sadr`aj sumpora, ~estice i ugljen-dioksid.
Pre~i{}eni gas, koji sadr`i 95% metana se
nakon toga utiskuje u magistralni cevovod
velikog pre~nika gde se pod pritiskom
transportuje do skladi{ta ili distribucionih
postrojenja. Skladi{ta sa kompresorskim
stanicama mogu biti nadzemna ili
podzemna. Distribucione kompanije
redukuju gas visokog pritiska (prose~no
20-40 bara) do iznosa od nekoliko desetih
delova bara za isporuku krajnjem
potro{a~u.
Emisija metana se javlja se pri normalnim
operacijama u svakom od 4 segmenta
industrije prirodnog gasa. Ispu{tanja na
opremi/cevovodima su primarni izvor
emisije metana u sektoru prirodnog gasa.
Kako se metan kre}e kroz sistem
komponenti pod ekstremnim pritiskom on
se mo`e osloboditi u atmosferu kroz
istro{ene ventile, prirubnice, zaptivke na
pumpama i kompresorima, spojnice ili
Slika 3 Emisija metana iz sistema za prirodni gas [3]
veze u sabirnim cevovodima. Na primer u
proizvodnom segmentu sistema prirodnog
gasa emisija nastaje na u{}u bu{otine,
tokom dehidracije i kada se gas
komprimuje za transport sa u{}a bu{otine
do postrojenja za pripremu-pre~i{}avanje.
Emisija metana tako|e se javlja tokom
rutinskog odr`avanja svuda u sistemu
prirodnog gasa. Npr. emisija iz segmenta
transporta uklju~uje ispu{tanja pri ~i{}enju,
tokom odr`avanja i pregleda. Opcije za
umanjenje u sektoru prirodnog gasa
uop{teno spadaju u tri kategorije:
promena/pobolj{anje opreme, promene u
na~inu rada i direktnom pregledu i
odr`avanju. Mnoge opcije za umanjenje su
primenljive kroz sva ~etiri segmenta - dela
sistema prirodnog gasa datih u tabeli 2.
3.2. Sirova nafta
Emisija metana iz proizvodnje nafte {irom
sveta je iznosila preko 48 MMTCO E u 2
2000. Nafta je globalno jedanaesti izvor po
veli~ini antropogene emisije metana.
Procene su da je prozvodnja nafte
u~estvovala pribli`no sa 1% ukupne
globalne emisije metana u 2000. Meksiko,
[047]
Rumunija i Saudijska
Arabija zajedno su
odgovorne za pribli`no
60 % svetske emisije
metana iz nafte (slika 4).
O~ekuje se rast globalne
emisije metana iz nafte
od pribli`no 84 %
izme|u 2005. i 2020.
Proizvodnja nafte po~inje
sa izvla~enjem sirove
nafte iz bu{otina sa
prozvodnih polja (na
kopnu) ili platformi (na
moru). Nafta se
transportuje kroz
cevovode do sistema za
pripremu-obradu i na
kraju do rezervoara za
skladi{tenje. Cisterne za
`eljezni~ki i kamionski
prevoz, tankeri za vodeni
i naftovodi su tri glavna oblika transporta
koje koristi naftna industrija za prenos
sirove nafte sa mesta proizvodnje do
rafinerije. Pumpne stanice reguli{u prenos
sirove nafte od skladi{nih rezervoara ili
cevovoda na transportne tankere.
Emisija metana je povezana sa
proizvodnjom, transportom i preradom
sirove nafte. Iz ovih proizvodnih
segmenata metan se osloba|a u atmosferu
kao odbegla emisija, usled radnih
poreme}aja i emisija iz sagorevanja goriva.
U SAD najve}i izvori uklju~uju
pneumatske mehanizme, spaljivanje na
baklji, pumpe za injektovanje hemikalija i
u{}a bu{otina sa lakom naftom. Emisija sa
proizvodnih polja je odgovorna za preko
97% ukupne emisije u industriji nafte.
Preostala tri procenta se odnose na
transport sirove nafte (1 %) i preradu (2 %).
Tokom radova na proizvodnim poljima
metan se osloba|a u atmosferu usled
uobi~ajenih proizvodnih operacija kroz
pro~i{}avanja, ispu{tanja pri nezgodama i
sagorevanjem goriva. Smatra se da ve}i
deo emisije dolazi sa u{}a bu{otine,
rezervora za skladi{tenje i povezane
opreme za pripremu-obradu kao {to su
kompresori i injekcione pumpe za
hemikalije. Emisija metana iz rezervoara,
dominiraju}i izvor emisije, nastaje
isparavanjem iz sirove nafte u
rezervoarima gde se skladi{ti pod
atmosferskim pritiskom. Ispu{tanja na
opremi i pro~i{}avanja posuda tokom
redovnog odr`avanja ~ine drugi po veli~ini
udeo u emisiji iz sistema za naftu.
Preostala emisija sa proizvodnih polja je
povezana sa ispu{tanjima usled
sagorevanja preko baklji.
Saudijska Arabija i SAD su dva najve}a
proizvo|a~a nafte u 2000. sa proizvodnjom
od 9,2 odnosno, 8,1 miliona barela sirove
nafte dnevno. Me|utim one nemaju
najve}u emisiju metana iz nafte.
Proizvodnja nafte na kopnu stvara manju
emisiju metana od eksploatacije na moru
zato {to se metan proizveden na kopnu
mnogo lak{e skuplja i transportuje za
upotrebu a tu je i manje sigurnosnih
propisa povezanih sa spaljivanjem na

energija
Tabela 2 Industrija prirodnog gasa [3]
Segment Ure|aji Oprema na postrojenju
Proizvodnja Bu{otine, centralni sabirni U{}e bu{otine, separatori,
ure|aji
pneumatska oprema, pumpe za
injektovanje hemikalija,
dehidratori, kompresori, greja~i,
merni ure|aji, cevovodi
Priprema Gasna postrojenja Posude, dehidratori, kompresori,
oprema za uklanjanje kiselog gasa,
greja~i, pneumatski mehanizmi
Transport i
skladi{tenje
Mre`a transportnih cevovda,
kompresorske stanice, mernoregulacione
stanice, skladi{ta,
ure|aji za te~ni naftni gas (LNG)
Distribucija Glavna i servisna mre`a
cevovoda, merno-regulacione
stanice
baklji. Proizvodnja nafte u mnogim
zemljama OPEC-a, uklju~uju}i Saudijsku
Arabiju, zasniva se na kopnenoj
proizvodnji, a veliki udeo proizvodnje nafte
u Meksiku dolazi sa platformi na moru.
Aktivnosti pro~i{}avanja u cisternama i
tankerima pri utovaru odgovorne su za
ve}i deo emisije u segmentu transporta.
Emisija ispu{tena iz plutaju}ih krovova
rezervoara odgovorna je za ostatak emisije
pri transportu nafte u SAD.
Ve}i deo metana iz sirove nafte je ve}
izdvojen pre faze prerade. Ispu{tanja koja
nastaju tokom teku}ih radova odgovorna
su za ve}i deo emisije u ovom sektoru.
Primeri uklju~uju sistem rafinerijskih
pro~i{}avanja tokom redovnih odr`avanja i
izbacivanja asfalta. Do ispu{tanja dolazi i
iz rafinerijskog sistema za gasno gorivo a
emisija iz sagorevanja dolazi iz male
koli~ine nesagorelog metana u greja~ima i
iz nesagorelog metana u izduvnim
gasovima motora i baklji.
4. Zaklju~ak
Budu}i nivo emisije metana mo`e biti i
manji od projektovanog usled nekih va`nih
trendova u sektoru:
Slika 4 Emisija metana ~iji je uzrok proizvodnja nafte [3]
- U mnogim zemljama je pove}an interes
za u~e{}e infrastrukture za gas i naftu u
pogor{avanju kvaliteta vazduha, posebno
usled emisije nemetanskih isparljivih
organskih komponenti. Mere preduzete da
umanje ove emisije, imaju dodatnu korist
smanjenja emisije metana.
- Ekonomsko restrukturiranje u zemljama
biv{eg Sovjetskog Savezu i isto~ne Evrope
}e voditi ka modernizaciji postrojenja za
prirodni gas i naftu.
- Protokol iz Kjota (decembar 1997) kao
dodatak Konvenciji o klimatskim
promenama, prvi zakonski obavezuju}i
me|unarodni ugovor o za{titi okoline,
stupio je na snagu 15. februara 2005. On
predvi|a da zemlje potpisnice (141 dr`ava)
a posebno razvijene zemlje smanje emisiju
gasova staklene ba{te (prose~no 5,2%) do
obavezuju}eg perioda 2008-2012. a prema
1990. kao osnovnom nivou.
Sve ovo }e pomo}i razvoju, modifikaciji i
implementaciji novih tehnologija, {to treba
da dovede do redukcije emisije gasova
efekta staklene ba{te a time i smanjenja
uticaja na klimu.
[048]
Posude, kompresori, cevovodi,
merni ure|aji, regulatori pritiska,
pneumatski mehanizmi,
dehidratori, greja~i
Cevovodi, mera~i i regulatori
pritiska, pneumatski mehanizmi,
mera~i kod potro{a~a
Literatura
[1] Intergovernmental Panel on Climate
Change (IPCC), Revised 1996 IPCC
Guidelines for National Greenhouse Gas
Inventories, http://www.ipccnggip.iges.or.jp/public/gl/invs6.htm
[2] Standing T., Climate change
projections hinge on global CO , 2
temperature data, O&GJ, PenWell
Corporation, Tulsa, Vol. 99 (2001) No. 46,
str. 20-26.
[3] US Environmental Protection Agency
(EPA), Global Emissions Report 2004,
Washington DC, http://www.epa.gov
[4] US Energy Information Administration
(EIA), International Energy Outlook 2002,
Washington DC,
http://www.eia.doe.gov/oiaf/archive/ieo02/
[5] Fernandez R. et al, US Natural Gas
STAR program success points to global
opportunities to cut methane emissions
cost-effectively, O&GJ, PenWell
Corporation, Tulsa, Vol. 102 (2004) No.
26, str. 18-24.
[6] Weir, J., Global Warming,
http://earthobservatory.nasa.gov, April 8,
2002.

Uvod u preradu nafte
Nafta se u rafinerijama procesom
destilacije razdvaja na te~ni naftni gas,
benzin, kerozin, dizel i lo`ivo ulje.
Katalitu~ki kreking i reforming, termi~ki
kreking i drugi sekundarni procesi se
koriste da bi se promenio hemijski sastav
proizvoda dobijenih destilacijom u
komercijalne proizvode. Finalnim
procesima se dobijaju `eljene speifikacije
proizvoda. Neke rafinerije tako|e
proizvode sirovinu za ulja za
podmazivanje kao i bitumene. U
rafinerijama tako|e mo`e da se proizvodi i
koks.
Rafinerijski procesi kao izvori
aerozaga|enja
Kotlovi, procesne pe}i i ostala procesna
oprema su izvori emisije ~a|i,
ugljen-monoksida, azotnih oksida NOx,
sumpornih oksida SOx i ugljen-dioksida.
Postrojenje za izdvajanje sumpora, pe}i i
baklja emituju SOx. Regenerator
kataliti~kog krekinga emituje pra{inu i
SOx. Lako isparljive oganske komponete
(IOC) kao {to su benzen, toluen i ksilen se
osloba|aju iz rezervoara, opreme za utovar
i manipulaciju ovim proizvodima,
sistemima za uklanjanje ulja iz vode i kroz
propu{tanja/curenja na prirubnicama,
ventilima zaptiva~ima i drena`ama.
Karakteristike rafinerijskog
otpada
Po toni prera|ene nafte rafinerija mo`e da
emituje oko:
� 1.3 kg SOx (u granicama 0.2- 6 kg i 0.1
kg, sa postrojenjem za izdvajanje
sumpora;
� 0.8 kg (od 0.1 do 3 kg) ~vrstih ~estica;
� 0.3 kg NOx (u granicama 0.06-0.5 kg); i
� 2.5g of BTX (benzene, toluen, ksilen) (u
granicama 0. 75 do 6) i 1g sa
postrojenjem za izdvajanje sumpora. Od
toga oko 0,14 g benzena, 0,55 g toluena,
i 1,8 g ksilena se mo`e osloboditi po toni
prera|ene nafte. Emisija isparljivih
organskih komponenata (IOK) zavisi od
vrste prerade, tehnike kontrole emisije,
stanja opreme i klimatskih uslova. Mo`e
biti 1 kg po toni prera|ene nafte sa
opsegom od 0,5 do 6 kg/t.
Rafinerije koriste relativno velike koli~ine
vode, posebno za sisteme hla|enja.
Koli~ina otpadnih voda i njihove
karakteristike zavise od strukture
rafinerijskih postrojenja.
� 3,5 - 5 m3 otpadne vode se stvara po
toni nafte kada se rashladna voda
recirkuli{e.
� Rafinerija tako|e proizvodi ~vrsti otpad i
mulj u koli~inama 3-5 kg po toni nafte.
Od toga 80% se mo`e smatrati opasnim
zbog sadr`aja otrovnih jedinjenja i te{kih
metala.
Ispu{tanja ve}ih koli~ina zaga|iva~a su
mogu}a pri nenormalnom radu rafinerije.
[049]
energija
@ivota Mitrovi}
NIS Rafinerija nafte Pan~evo
UDC 665.6:[628.52:502.3
Izvori i prevencija
aerozaga|enja
u rafineriji nafte
Rezime
Aerozaga|enje koje se emituje iz rafinerija uklju~uje emisiju isparljivih komponenata iz
nafte i njenih derivate, emisiju produkata sagorevanja goriva u procesnim pe}ima, kao i
emisiju iz raznih rafinerijskih procesa. Veliki broj procesnih pe}i koje se koiste u
rafinerijama za zagrevanje procesnih tokova ili za proizvodnju vodene pare (kotlovi) za
grejanje ili pre~i{}avanje produkata, mogu da budu izvori SO x , NO x , CO, ~estica i
emisije ugljovodonika. Kada se proces vodi ispravno i kada se koristi ~isto gorivo kao
{to je rafinerijski lo`ivi gas, lo`-ulje ili prirodni gas, ova emisija je relativno mala. U
slu~aju da sagorevanje nije kompletno ili se pe}i lo`e sa te{kim mazutom, emisija mo`e
da bude veoma zna~ajna.
Klju~ne re~i: rafinerija, procesne pe}i, goriva, emisija.
Air Pollution Sources and Prevention in Petroleum Refining
Air emissions from refineries include emissions of the volatile constituents in crude oil
and its fractions, emissions from the burning of fuels in process heaters, and emissions
from the various refinery processes themselves. The numerous process heaters used in
refineries to heat process streams or to generate steam (boilers) for heating or steam
stripping, can be potential sources of SO , NO , CO, particulates and hydrocarbons
x x
emissions. When operating properly and when burning cleaner fuels such as refinery
fuel gas, fuel oil or natural gas, these emissions are relatively low. If combustion is not
complete, or heaters are fired with refinery fuel residuals, emissions can be significant.
Key words: refinery, process heaters, fuels, emission.
Prevencija i kontrola zaga|enja
Rafinerije nafte su kompleksna postrojenja
u kojima kombinacija procesa obi~no
veoma specifi~na zavisno od karakteristika
nafte i proizvoda. Prevenciju zaga|enja ili
mere za smanjenje izvora zaga|enja
najbolje mogu odrediti stru~njaci za
projektovanje rafinerija. Ipak, postoji ve}i
broj oblasti gde su pobolj{anja ~esto
mogu}a i unutar same rafinerije.
Specifi~ne mere za smanjenje otpada u
ovim zonama treba da se ugrade u projekat
postrojenja i sprovode od strane
rukovodstva postrojenja. Nave{}emo
oblasti u kojima napori treba da budu
koncentrisani.
Smanjenje aerozaga|enja
� Smanjivanjem gubitaka iz rezervoara i
zone manipulacije metodama kao {to su
sistem za povra}aj para i dvostruko
zaptivanje rezervoara.

energija
� Smanjivanjem emisije sumpornih oksida
putem desulfurizacije goriva ili
kori{}enjem goriva sa visokim sadr`ajem
sumpora na postrojenjima opremljenim
ure|ajima za kontrolu emisije
sumpor-dioksida.
� Supstitucijom potro{nje lo`ivog ulja
rafinerijskim gasom putem njegove ve}e
proizvodnje na kataliti~kom krekingu.
� Kori{}enjem aditiva za prevo|enje SOx
u H2S u regeneratoru kataliti~kog
krekinga i njegovo prevo|enje u otpadni
rafinerijski gas.
� Uklanjanjem sumpora iz otpadnih
gasova u postrojenjima za proizvodnju
sumpora visoke efikasnosti.
� Regeneracijom metalnih katalizatora i
redukovanjem emisije pra{ine.
� Kori{}enjem gorionika za redukciju
emisije NOx
� Izbegavanjem i limitiranjem ispu{tanja
lako isparljivih komponenti boljim
dizajniranjem procesa i boljim
odr`avanjem.
� Potro{nju goriva dr`ati na minimumu.
Eliminacija/redukcija zaga|iva~a
� Zamenom olova visokoktanskim
komponentama u benzinu.
� Zabranom kori{}enje inhibitora za
rashladnu vodu na bazi hroma.
� Kori{}enjem katalizatora sa dugim
vekom trajanja i obaveznom njegovom
regeneracijom da bi mu se produ`io vek
trajanja.
Reckilovanje/ponovna upotreba
� Reciklovati rashladnu vodu
� Maksimizirati povra}aj ulja iz otpadne
vode i mulja
� Ponovo vratiti u proces fenole lu`inu i
rastvara~e iz njihovih istro{enih rastvora
� Zauljeni mulj vratiti na koking
postrojenje ili na atmosfersku destilaciju.
Pogonska uputstva
� Razdvojiti uljnu i ki{nu kanalizaciju
� Smanjiti ispu{tanja uljne faze pri
dreniranju vode iz rezervoara pre
otpreme produkata
� Optimizovati u~estanost ~i{}enja
rezervoara i opreme da bi se izbeglo
talo`enje ostatka na dnu rezervoara.
� Spre~iti da mehani~ke ne~isto}e i
zauljeni otpad dospeju u drena`ne
sisteme.
� Redovno pra}enja i prevencije korozije
podzemnih cevovoda i dna rezervoara.
� Uvesti i sprovoditi plan za pona{anje u
hitnim situacijma i raditi redovnu obuku.
� Uraditi program detekcije i sanacije
curenja.
Ciljani stepen zaga|enja
Primenom mera prevencije zaga|enja
mogu se posti}i oba cilja, ekonomske
u{tede i ekolo{ko pobolj{anje.
Slede}i proizvodno orijentisani ciljevi se
mogu posti}i primenom navedenih mera:
Sopstvena potro{nja goriva u rafinerijama
manje slo`enosti ne bi trebalo da bude
preko 3.5% ra~unato na kapacitet prerade.
Za rafinerije sa postrojenjima za
sekundarnu preradu cilj bi trebalo da bude
potro{nja 5 do 6% (u posebnim
slu~ajevima do 10%) kapaciteta prerade.
Isparenja iz procesa mogu se smanjiti na
0,05% kapaciteta sa ukupnim isparenjima
manjim od 1 kg/t nafte odnosno 0,1%
kapaciteta. Sistem za povra}aj isparenja iz
rezervoara i zona manipulacije treba da
ima stepene efikasnosti od 90 do 100%.
Metode za odre|ivanje ovih brojeva
uklju~uju monitoring emisija,
izra~unavanje materijalnog bilansa i broja
izvora emisija.
Operaterima na postrojenjima treba da se
omogu}i kori{}enje goriva sa manje od
0,5% sumpora (tj stepen emisije koji
odgovara 0,5% S u gorivu). Goriva sa
visokim sadr`ajem S treba da se koriste na
postrojenjima koja su opremljena da mogu
da dr`e pod kontrolom emisiju sumpornih
oksida. Ukoliko toga nema potrebno je
maksimalno mogu}e supstituisati potro{nju
lo`ivog ulja rafinerijskim lo`ivim gasom.
Glavni snabdeva~ lo`ivog gasa je
postrojenje kataliti~kog krekinga koje
izmenom re`ima rada mo`e da varira
proizvodnju lo`ivog gasa. Name{avanje
goriva je je dodatna opcija.
Postrojenje za izdvajanje sumora mora da
je efikasnosti najmanje 97%, mada se
preporu~uje efikasnost 99% kada je
koncentracija vodonik sulfida u kiselom
gasu iznad 230 mg/Nm 3 . Ukupno
ispu{tanje sumpor dioksida treba da bude
ispod 0,5 kg po toni prera|ene nafte u
rafinerijama manje slo`enosti, i ispod 1 kg
po toni za konverzione rafinerije.
Koli~ina otpadnih voda od 0,4 m 3 /t
prera|ene nafte se o~ekuje u dobro
projektovanim rafinerijama sa dobrim
vo|enjem procesa.
^vrsti otpad i mulj trebalo bi da se
proizvode u koli~ini manjoj od 0,5%
prera|ene nafte a trebalo bi da se te`i da ta
takoli~ina bude 0,3%.
Aerozaga|iva~i
Kontrola emisije u atmosferu obi~no
uklju~uje hvatanje i recikliranje ili
sagorevanje emisija sa odu{aka sa utovara
derivata, rezervoara i druge opreme u radu.
Kotlovi, pe}i i drugi ure|aji za
sagorevanje, kokeri i kataliti~ka
postrojenja mogu zahtevati posebne vidove
kontrole. CO bojler je obi~no u sklopu
postrojenja fluidnog kataliti~kog krekinga
koji treba da ima i opremu za uklanjnje
pra{ine iz dimnog gasa. Dodavanje vodene
pare u rafinerijsku baklju mo`e da smanji
emisiju ~a|i.
Te~ni zaga|iva~i
Tretman opadnih voda u rafineriji ~esto
zahteva kombinaciju vi{e metoda da bi se
[050]
uklonilo ulje i drugi kontaminati.
Separacija razli~itih vodenih tokova je
veoma bitna da bi se uprostili tretmani.
Jedan tipi~an sistem mo`e da ima striper
kisele vode, gravitacioni separator ulja i
vode, flotator rastvorenog vazduha,
biolo{ki tretman i pre~ista~. Finalni korak
je kori{}enje filtracije pomo}u aktivnog
uglja ili mo`e biti potreban hemijski
tretman. @eljeni sadr`aj polutanata
uklju~uje: BOD5 od 6g, COD od 50,
suspendovane ~vrste ~estice od 10 g i
masti 2 g, sve po toni prera|ene nafte.
^vrst i opasan otpad
Tretman rafinerijskog mulja se obi~no radi
kori{}enjem bioremediacije ili solventske
ekstrakcije nakon koje se ostatak spaljuje
ili dodaje u bitumen.
Zaklju~ak
Cilj rada je bio da iznese raspolo`ive
podatke koji ukazuje na izvore zaga|enja u
rafinerijama za preradu nafte, prose~ne
vrednosti zaga|enja u rafinerijama i uka`e
na mere kako da se ove vrednosti dr`e pod
kontrolom i ako je to mogu}e smanje.
Generalni zaklju~ak je da je moderna
rafinerija jedino ekolo{ki prihvatljiva
rafinerija. Ipak, postoje mere koje mogu da
poprave ekologiju a da se to nepovoljno ne
odrazi na ekonomsko poslovanje. Pre
svega to je:
� ve}e kori{}enje lo`ivog gasa za
sopstvene potrebe umesto lo`ivog ulja
(potencijalni izvori lo`ivog gasa su
sistem baklje i kataliti~ki kreking)
� uklanjanje SOx iz dimnog gasa sa
kataliti~kog krekinga i
� stvaranje ekolo{ke svesti kod zaposlenih
i njihova stalna obuka u tom smeru.

Uvod
U rudnicima uglja, posebno na povr{inskim
kopovima lignita egzistira veliki broj
transportera sa trakom. Samo na povr{inskim
kopovima RB Kolubare je u radu 22 sistema
na uglju i jalovini sa vi{e od 50 transportera.
Veliki broj transportera istovremeno zna~i i
veliki broj presipnih mesta.
Presipna mesta transportera su najkriti~nije
ta~ke za ugro`avanje `ivotne sredine,
odnosno zaga|enje atmosfere. U procesu
otkopavanja i transporta uglja i jalovine
javlja se veliki broj ~estica pre~nika od
nekoliko mm do mikronskih vrednosti.
Ovako sitne ~estice, usled strujanja
vazduha {ire se kroz vazduh i dospevaju u
disajne organe ljudi i `ivotinja, putem
imisije iz vazduha dospevaju na biljke i
druge povr{ine zna~ajne za `ivotnu
sredinu.
Po{to se ugalj prevozi do objekata za
skladi{tenje, pogona za preradu i
termoelektrana van granica povr{inskog
kopa, kroz razli~ite kategorije `ivotne
sredine, neminovno se javlja i zaga|enje
okoline, naro~ito na presipnim mestima.
Cilj ovog rada je da uka`e na smanjenje
ugro`avanja `ivotne sredine smanjenjem
broja presipnih mesta primenom duga~kih
transportera.
Uslovi zaga|enja atmosfere na
presipnim mestima pri
transportu uglja
UZapra{enost vazduha na presipnim
mestima pri transportu uglja zavisi od
mnogo faktora, od kojih su najva`niji:
� koli~ina sitnih (pra{inastih) frakcija u
uglju koji se prevozi,
� stepena vla`nosti materijala,
� klimatskih prilika (vlage u vazduhu,
intenziteta vazdu{nih strujanja,
temperature vazduha, vazdu{nog pritiska
itd.),
� brzine kretanja transportnih traka,
� izolovanost presipnog mesta od
spolja{nje sredine,
� mera preduzetih za spre~avanje
zaga|enja i dr.
Kao jedan od va`nih postupaka u procesu
pra}enja i prognoze zaga|enosti atmosfere
na mestima gde se javlja pove}ana
zapra{enost, predstavljaju merenja
koncentracije, rasprostranjenosti,
utvr|ivanje zakonitosti rasprostiranja
pra{ine i uslove imisije iz vazduha. Sve
mineralne pra{ine imaju {tetan uticaj na
`ivi svet, uklju~uju}i i ljude. Zbog toga se
propisima i standardima skoro svih
zemalja utvr|uju maksimalno dozvoljene
koncentracije (MDK) pojedinih vrsta
pra{ine u vazduhu. U tabeli 1 su date
respirabilne i ukupne MDK za neke vrste
mineralnih pra{ina koje se sre}u na
presipnim mestima transportera sa trakom.
Smanjenje zapra{enosti na presipnim
mestima se vr{i mokrim i suvim
[051]
energija
Prof. dr Milo{ Gruji}
Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd
UDC 622.33:622.627]:502.17
Za{tita `ivotne sredine
primenom duga~kih
transportera pri transportu
uglja
Rezime
Transport uglja od rudnika do objekata za skladi{tenje i pogona za preradu se vr{i kroz
razli~ite kategorije `ivotne sredine. Negativan uticaj transporta na `ivotnu sredinu ima
za posledicu veliki broj {tetnosti, naro~ito onih koje su vezane za zaga|enje atmosfere.
Zapra{enost atmosfere se javlja naj~e{}e na pretovarnim mestima transportnih sistema
sa trakama. Ovaj problem se re{ava smanjenjem broja pretovarnih mesta, izme|u
ostalog i pove}anjem du`ine transportera. U ovom radu se razmatra pitanje za{tite
`ivotne sredine ako se primenjuju transporteri velike du`ine.
Klju~ne re~i: za{tita `ivotne sredine, transport uglja.
Environmental Advantages of Long-Distance Conveyors for Coal
Transportation
Coal is transported from the mines towards the stockpiles and coal processing plants
crossing different categories of environment. The adverse environmental impact of coal
transportation is particulary reflected in pronounced air pollution. The highest
concentracion is usually recorded at transfer points in belt conveyor systems. This
problem may be solved by reducing the number of transfer points and among other
things by extending conveyor lenghts. This paper discusses environmental issues in cases
when long-distance conveyors are used.
Key words: environmentalprotection, coal transportation.
postupkom. Mokri postupak zna~i obaranje
pra{ine vodom ili rastvorima raznih aditiva
u vodi i to kva{enjem ~estica putem
izazivanja vodene zavese ili stvaranjem
vodene magle.
Kod suvog postupka smanjenje
zapra{enosti vr{i se aspiracijom
zapra{enog vazduha na presipnom mestu.
Da bi se to moglo ostvariti neophodno je
da pretovarno mesto bude izolovano od
okoline, tj. mora da postoji mehani~ka
za{tita spolja{nje sredine. Ure|aji za suvi
postupak se sastoje od usisnih levkova
(hauba) i multiciklona. Usisni levkovi
imaju ulogu aspiratora, odnosno oni
usisavaju zapra{eni vazduh pomo}u
ventilatora, a ~i{}enje vazduha se obavlja u
multiciklonu.
Ipak najbolji rezultati u smanjenju
zapra{enosti na sistemima za transport
uglja se posti`e eliminacijom ta~kastih
izvora zaga|enja vazduha, u ovom slu~aju
presipnih mesta. Uvo|enjem u

energija
Tabela 1
Pra{ina
eksploataciju duga~kih transportera
smanjuje se broj presipnih mesta i time
smanjuje emitovanje pra{ine. Pored toga,
duga~ki transporteri imaju i drugih
prednosti, kao {to je smanjenje broja
zaposlenih, postavljanje manjeg broja
energetskih objekata du` trase, manja
potro{nja energije po jedinici proizvoda i
dr. Duga~ki transporteri imaju i nedostatke
koji se ogledaju u pogonskim stanicama
velike snage, trakama velike ~vrsto}e i
krutosti, problemima sa zatezanjem i sl.
U praksi zamena kratkih duga~kim
transporterima se javlja u dva slu~aja:
� kada vi{e transportera u pravcu treba
zameniti jednim i
� kada umesto transportera postavljenih
pod uglom treba postaviti jedan sa
krivinama u horizontalnoj ravni..
Zahvaljuju}i postignutim velikim
~vrsto}ama trake, danas je mogu}e da
jedan transporter bude duga~ak i nekoliko
desetina kilometara. Problem predstavlja
velika udaljenost pogona, koja se odra`ava
na ravnomerno zatezanje trake. To se
re{ava postavljanjem vi{e klasi~nih pogona
du` trase ili ugradnjom umetnutih traka.
Osnovni princip rada transportera sa
umetnutim trakama se ogleda u tome da se
na odre|enim rastojanjima postavljaju
kra}i transporteri sa trakom iste brzine kao
glavna traka. Umetnuta traka nale`e na
nose}u traku i putem trenja prenosi
sopstvenu vu~nu silu. Na taj na~in se
ostvaruje princip vi{epogonskih traka, bez
presipnih mesta. Na slici 1 su prikazane
{eme vi{e pogonskih transportera sa
umetnutim trakama.
Da bi se postavili duga~ki transporteri sa
trakom na mesto vi{e transportera sa
izlomljenim linijama, neophodno je
konstruisati i izgraditi transportere sa
krivinama u horizontalnoj ravni. Ovi
transporteri se sve vi{e primenjuju za
transport mineralnih sirovina, a
najpoznatiji su transporter firme Nickel u
Novoj Kaledoniji (11 km od ~ega 5,5 u
krivini) i transporter Chanar u Australiji
du`ine 20,4 km (9 km u krivini).
Specifi~nosti transportera sa
trakom u horizontalnim
krivinama
Transporter sa trakom u horizontalnoj
krivini razlikuje se od klasi~nog
pravolinijskog transportera po rasporedu
[052]
Respirabilna
mg/m 3
Ukupno
mg/m 3
Pra{ina uglja bez SiO 2 3 10
Pra{ina silikata sa manje od 10% SiO 2 (talk, olivin, liskun) 4 12
Mineralna pra{ina sa manje od 1% SiO 2 (glinica, korund,
kre~njak, portland-cement, barit, fosforit i sl.)
5 15
Pra{ina azbesta 1 3
Pra{ina granita 2 6
Slika 1 [eme transportera sa umetnutim trakama
sila u traci prilikom njenog nailaska u
krivinu. Na traku u horizontalnoj krivini
deluju slede}e sile (slika 2):
� sila zatezanja trake P z ,
� sila koja dejstvuje ka unutra{njosti
krivine P , n
� sila koja je izazvana te`inom trake P , c
� te`i{na sila koja deluje od mase trake i
materijala na njoj P i 0
� sile trenja usled postavljanja valjaka pod
uglom P . z
Svaka od ovih sila ima zna~ajnu ulogu u
definisanju konstruktivnih parametara
transportera sa trakom.
Da bi se traka u horizontalnoj ravni mogla
normalno kretati i obavljati svoju funkciju,
moraju biti ispunjeni slede}i uslovi:
Za polo`aj trake u unutra{njosti krivine:
u
P n + P o + P c + P z ≥ 0 (1)
Za polo`aj trake na spolja{njem delu
krivine:
s
u
s
P + P + P + P ≥ 0 (2)
n o c z
Normalna sila koja deluje u unutra{njosti
krivine zavisi od zatezne sile P , z
polupre~nika krivine R i rastojanja izme|u
valjaka. Te`i{na sila se mo`e odrediti u
zavisnosti od polupre~nika krivine,
rastojanja izme|u valjaka, mase trake i
tereta na njoj. Sila izazvana te`inom trake i
materijala zavisi od du`inskih optere}enja,
ugla nagiba bo~nih valjaka na
pravolinijskom delu trase i uglova nagiba
bo~nih valjaka u unutra{njem i spolja{njem
delu krivine. Na veli~inu sile od te`ine
povr{ine preseka materijala iznad
unutra{njeg i spolja{njeg valjka. Sila trenja
zavisi od du`inskih optere}enja, rastojanja
izme|u valjaka, du`ine valjaka, njihovog
nagiba i koeficijenta trenja izme|u trake i
valjaka. Za odre|ivanje ovih veli~ina
postoje analiti~ki izrazi.
Kod transportera u horizontalnim
krivinama dominantan je uticaj sile P koja n
deluje ka unutra{njosti krivine. Da bi se
ovaj uticaj ubla`io i obezbedilo
zadovoljavaju}e kretanje, uprkos dejstva
Slika 2 [ema sila koje se javljaju u u
traci sa krivinama u horizontalnoj ravni

energija
Slika 3 [ema nose}e konstrukcije valjaka sa nagnutim i produ`enim valjkom
radijalnih sila, potrebno je izvr{iti
naginjanje baterije valjaka za neki ugao, ili
izvr{iti produ`avanje unutra{njeg bo~nog
valjka (slika 3). Izdizanje trake koje je
posledica kretanja u krivini, a samim tim i
podizanje valjaka, vr{i se ka unutra{njosti
krivine.
Istra`ivanja koja se vr{e u vezi sa
transporterima sa trakom u horizontalnim
krivinama usmerena su, uglavnom, na
tra`enje na~ina za automatsko postavljanje
baterije valjaka u polo`aj koji }e
odgovarati zadovoljavaju}oj ravnote`i sila
na traci u krivini. Poznate su konstrukcije
sa oprugom i ramom i obrtnom ta~kom,
kao i re{enja sa postavljanjem valjaka na
kotrljaju}e oslonce i gravitaciono
kontrolisane klackalice.
Postavljanje transportera sa trakom u
horizontalnim krivinama donosi znatne
prednosti u odnosu na sisteme sa vi{e
pravolinijskih transportera. Me|utim,
primena ovih transportera zahteva veoma
ozbiljan pristup i predvi|anje svih
mogu}ih promena u toku eksploatacije.
Dosada{nja iskustva pokazuju da postoji
nekoliko va`nih pitanja o kojima se
posebno mora voditi ra~una. Me|u
najva`nije probleme koji se mogu javiti pri
eksploataciji ovih transportera spadaju:
� promena koeficijenta trenja usled
promena atmosferskih i drugih
klimatskih prilika,
� obezbe|enje {to manjeg naprezanja u
traci u delu transportera u krivini,
� re{enje dozvoljenog hoda trake usled
radijalnih sila u krivini itd.
Primenljivost ovih transportera zavisi i od
veli~ine minimalnog radijusa krivine.
Prema dosada{njim iskustvima, minimalni
radijus zavisi od ~vrsto}e trake (uz druge
uslove) i mo`e iznositi i manje od 200 m.
Za trake ve}e ~vrsto}e (St 3150)
polupre~nik krivine ne treba da bude manji
od 700 m. Neophodno je da se za svaku
traku i za svaki materijal koji se prevozi,
odredi minimalni radijus krivine, vode}i
ra~una o svim uticajnim parametrima,
posebno o brzini kretanja trake.
Zaklju~ak
Veliki broj transportera u sistemu za
transport negativno uti~e na `ivotnu
sredinu, prilikom transporta uglja. Zbog
toga se pristupa postavljanju duga~kih
transportera u cilju smanjenja presipnih
mesta, kao najve}ih izvora zaga|enja.
Transporteri sa krivinama u horizontalnoj
ravni su pogodni za primenu pri transportu
uglja kroz `ivotnu sredinu jer
omogu}avaju zaobila`enje prepreka,
smanjuju zaga|enje atmosfere, pove}avaju
mogu}nosti automatizacije, smanjuju broj
zaposlenih, imaju manju potro{nju energije
po jedinici prevezenog uglja itd. Na
povr{inskim kopovima Srbije postoje
uslovi za primenu ovih transportera za
transport uglja do objekata za preradu,
pretovar u vagone i do termoelektrana.
[053]
Literatura
Gruji}, M., Transport mineralnih sirovina
kroz `ivotnu sredinu. monografija, RGF,
str.1-112, Beograd, 1998.
Gruji}, M., Uslovi za primenu trakastih
transportera sa krivinama u horizontalnoj
ravni pri transportu gline, Komseko,
Budva, 2000.
Zegzulka, J., Sliva, A., Importance of bulk
materials parameters measurment for
transport, New Trends in Mineral
processing III, Ostrava: ES V[B-TU
Ostrava, 1999, Czech Republic,
str. 483-491.
Kessler, F., Hinterholzer, S., Grimmer,
K.-J., Non-positive guidance of conveyor
belts through horizontal curves. Bulk Solid
Handling, 2, 1998.

1. UVOD
Hidroenergetski i plovidbeni sistemi
"\erdap I" i "\erdap II", s obzirom na
vrstu radova, namenu i lokacije pojedinih
objekata mo`e se podeliti na nekoliko
glavnih grupa:
� glavni objekti HE "\erdap I" (km D
943+800) i HE "\erdap II" (km D
862+800) koji se sastoje od po dve
elektrane, po dve brodske prevodnice,
prelivnih brana i drugih prate}ih objekata i
akumulacionih jezera: za HEPS "\erdap I"
do Novog Sada na Dunavu, [apca na Savi
i Be~eja na Tisi, a za HEPS "\erdap II" do
glavnog objekta HE "\erdap I",
� spoljne komunikacije: izme{tanje i
rekonstrukcija postoje}ih `elezni~kih
pruga, puteva, pristani{ta, dalekovoda,
telegrafsko-telefonskih linija i kulturnoistorijskih
objekata,
� relokacije naselja du` akumulacije,
� objekti i ure|aji za za{titu priobalnih
terena od dejstva uspora - sistem za{tite
~ovekove okoline: novih i rekonstruisanih
nasipa sa oblogom, obaloutvrde i za{tita
obale i saobra}ajnica na vi{im delovima
obale, za{tita od spoljnih i podzemnih voda
pojedinih naselja, gradova i industrijskih
zona, horizontalni linijski drena`ni sistem
sa otvorenim drena`nim kanalima,
vertikalni drena`ni sistemi bu{enih bunara
sa samoizlivom ili sa pumpama,
horizontalni drena`ni kolektori, cevna
drena`a, crpne stanice i drugi posebni
sistemi, pregradne brane, drena`na jezera,
prevodnice na re~nom toku, pristani{ta,
zimovnici, putevi,
� sistem osmatranja i pra}enja promena
u akumulaciji i pritokama, sa periodi~nim
analizama stanja i efekata sistema za{tite,
� sistem upravljanja, registrovanja i
daljinskog prenosa podataka i prognoze dotoka.
Veliki broj efekata izgradnje HEPS
"\erdap I" i HEPS "\erdap II", (slika 1)
odnosno njihov uticaj na okolinu,
obra|ivan je, odnosno uzet u obzir,
prilikom planiranja i pristupanja izgradnji
ovih sistema: energetsko-ekonomski efekat
(ekonomi~nost, rentabilnost), uticaj na
demografiju, uticaj na plovidbu. uticaj na
poljoprivredu, , industrijalizacija, uticaj na
saobra}aj (putevi, `eleznice), uticaj na
arheologiju, uticaj na zapo{ljavanje, uticaj
[054]
energija
Mihailo Sretenovi}, Predrag Radosavljevi}
JP "\erdap" - Kladovo, Sektor za razvoj, investicije i odr`avanje priobalja, Beograd
UDC 622.311.21:502.171(497.11)
Za{tita `ivotne sredine
u akumulacijama
HEPS "\erdap I"
i HEPS "\erdap II"
Rezime
Hidroenergetski i plovidbeni sistemi "\erdap I" i "\erdap II" predstavljaju i danas
jedan od najve}ih in`enjersko-tehni~kih poduhvata u Evropi. Izgra|eni su prvenstveno
radi racionalnog i trajnog iskori{}enja raspolo`ivog hidroenergetskog potencijala ovog
sektora Dunava i obezbe|enja uslova plovidbe na |erdapskom sektoru Dunava, {to je u
potpunosti ispunjeno. Pod uticajem uspora, na vrlo velikom prostoru (Dunavu 390 km,
Savi 100 km i Tisi 60 km) do{lo je do trajne promene prirodnih uslova. Izmene
prirodnog re`ima Dunava mogu dovesti do odre|enih negativnih posledica u akumulaciji
i priobalju, kao {to su: talo`enje nanosa i dodatni uspor, problemi sa nagomilavanjem
leda u zoni isklinjavanja uspora, propadanje ili smanjenje produktivne sposobnosti {uma
u forlandima, ugro`avanje podzemnim vodama naseljenih mesta, industrijskih,
komunalnih i saobra}ajnih objekata, prevla`ivanje i zasoljavanje poljoprivrednog
zemlji{ta, koje mo`e ugroziti poljoprivrednu proizvodnju u branjenom podru~ju,
ugro`avanje stabilnosti postoje}ih odbrambenih nasipa, ugro`avanje stabilnosti visokih
obala, izmene u re~noj biocenozi, i dr. Veliki broj efekata eksploatacije HEPS "\erdap
I" i HEPS "\erdap II", odnosno uticaj dve velike, zna~ajne akumulacije na Dunavu na
okolinu obra|en je i uzet u obzir prilikom projektovanja i pristupanja izgradnji ovih
sistema. Vrlo bitan i odlu~uju}i ~inilac za dugotrajno odr`avanje usporenih nivoa
Dunava, odnosno proizvodnju elektri~ne energije i plovidbu predstavlja ukupno stanje u
koritu i priobalju Dunava, odnosno promene koje pod uticajem takvog stanja nastaju po
vrsti, kvalitetu i kvantitetu. Od uspostavljanja akumulacija HEPS "\erdap I" 1970. i
HEPS "\erdap II" 1985. razvijen je i realizuje se multidisciplonarni Program pra}enja,
merenja i analiza uticaja ovih akumulacija na `ivotnu sredinu.
Klju~ne re~i: Dunav, HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II", `ivotna sredina, programi
osmatranja.
Abstract
The \erdap I and \erdap II Hydro Power and Navigation Systems (HPNS), also known
as the Iron Gate HPNS, are among the largest in Europe. Their purpose was to utilize
the considerable hydropower potential and improve the conditions for navigation i the
formerly very dangerous section of the Danube. The Iron Gate System generated
considerable modifications of the natural river regime and raised a number of questions
concerning water management decisions, such as: the reduced sediment transport
capacity, followed by sediment deposition; the raising of the groundwater table, the
endangerment of many communities and industrial, municipal and transportation
facilities, as well as agricultural production in the riparian belt; the inadequacy of the
existing flood control structures; the decrease of the ice transport capacity at the end of
the backwater zone; etc. Over the many years of system operation, most of the initially
recognized water management problems were addressed by comprehensive protection
works and measures. The environmental impacts and effects of the protection measures
were investigated within the scope of a multidisciplinary and complex monitoring
program.
Key words: Danube, Iron Gate, environment, monitoring.
na turizam, uticaj na komunalnu
infrastrukturu, ukupan uticaj na privredno
okru`enje.
Globalno ocenjuju}i efekte izgradnje
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II"mo`e

energija
Slika 1 HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II"
se re}i da su oni u osnovi pozitivni, ali da
iza sebe donose i mnogo novih posledica
na koje se nije ra~unalo i koji u fazi
planiranja i izgradnje nisu bili poznati, niti
su se mogli predvideti.
Kako su u toku prethodnih istra`ivanja i
projektovanja HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II" izvr{ena detaljna prou~avanja
promene re`ima povr{inskih i podzemnih
voda u zoni uticaja uspora, zatim promene
re`ima nanosa i leda, kao i neophodnih
mera za otklanjanje negativnih uticaja
izazvanih usporom, ustanovljen je Sistem
osmatranja sa ciljem stalnog kontrolisanja
efekata izgra|enih Sistema za{tite
priobalnih povr{ina, uticaja izmenjenog
prirodnog re`ima Dunava kao i
odre|ivanja mera za ostvarivanje
planiranih kriterijuma za sve vreme
postojanja Sistema \erdap.
2. Programi pra}enja merenja i
analiza uticaja akumulacija
HEPS “\erdap I” i HEPS
“\erdap II” na `ivotnu sredinu
Od uspostavljanja akumulacija HEPS
"\erdap 1" 1970. i HEPS "\erdap 2"
1985. godine, Institut za vodoprivredu
"Jaroslav ^erni" kao nosilac posla, sa
nizom drugih specijalizovanih instituta i
organizacija, razvio je i realizuje
multidisciplonarni program Pra}enja,
merenja i analiza uticaja ovih akumulacija
na `ivotnu sredinu:
� Program I - Re`im povr{inskih voda
� Program II - Re`im podzemnih voda
- Program II/1 - Osmatranje i pra}enje
nivoa podzemnih voda
- Program II/2 - Dopuna postoje}e
osmatra~ke mre`e
- Program II/3 - Pra}enje uticaja uspora i
re`ima rada postoje}ih drena`nih
sistema
- Program II/4 - Analiza hemijskog
sastava podzemnih voda
- Program II/5 - Analiza podataka
osmatranja re`ima podzemnih voda i
efekata drena`nih sistema
- Program II/6 - Studija re`ima
podzemnih voda i efekata postoje}ih
drena`nih sistema
� Program III -
Pra}enja i analiza
re`ima nanosa
� Program IV -
Osmatranje, merenje
i analiza re`ima leda
� Program V -
Osmatranje, merenje
i analize vodnosonog
re`ima i
uticaja na
poljoprivredu
� Program VI -
Izu~avanje uticaja
uspora na {ume u
forlandu
� Program VII -
Odre|ivanje uticaja
uspora na stabilnost
nasipa
� Program VIII - Pra}enja i analiza
kvaliteta povr{inskih voda i ekosistema
� Program IX - Pra}enja i analiza
stabilnosti padina i kosina
Periodi~na interpretacija rezultata
sistematskog osmatranja i pra}enja svih
aspekata uticaja akumulacija na okolinu
sprovodi se u Institutu za vodoprivredu
"Jaroslav ^erni". Cilj ove interpretacije je
da se analizom i hidrodinami~kim
prora~unima utvrdi stepen odr`avanja
postavljenih kriterijuma kompleksnog
ure|enja podru~ja, te blagovremeno
signalizira potreba u korekciji re`ima
eksploatacije za{titnih sistema ili potreba
za rekonstrukcijom ili digradnjom
pojedinih delova, odnosno objekata
sistema za{tite i ure|enja podru~ja, vezano
za dopune projektne ili izrade novih
tehni~kih re{enja za{tite.
2.1. Program I - Osmatranje,
merenje i analize re`ima povr{inskih
voda
U okviru ovog programa odvijaju se
slede}e aktivnosti:
- Osmatranje stanja vodostaja, merenje i
odre|ivanje proticaja. Pregledna karta
sa prikazom osmatra~kih punktova na
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II"
prikazana je na slici 2,
- Izrada godi{njih
izve{taja o opa`enim
vodostajima i
proticajima na
Dunavu i pritokama,
- Periodi~na izrada
studija o ostvarenom
re`imu usporavanja sa
odgovaraju}im
prora~unima,
analizama, prikazima
i upore|enjima sa
projektovanim -
dozvoljenim re`imom
usporavanja Dunava i
pritoka sistema HEPS
“\erdap”.
Prema raspolo`ivim
podacima, prora~unima i
analizama mo`e se
zaklju~iti slede}e:
[055]
- Investitor je tokom eksploatacije
organizovao i vr{io osmatranja re`ima
povr{inskih voda u skladu sa
Programom I. Ovi podaci su kori{}eni
kao osnovne podloge za definisanje
re`ima eksploatacije hidroelektrane,
analize uticaja re`ima eksploatacije na
re`im podzemnih voda, drena`ne
sisteme, privredne objekte i naselja,
plovidbu, izgra|ene sisteme za odbranu
od poplava i leda, energetske efekte,
vremenske i prostorne varijacije nivoa
du` akumulacije, visoke obale u
akumulaciji, {ume u forlandima i dr.
- Tokom eksploatacije po~etni re`im
rada 68/63 promenjen je postepenim
uvo|enjem vi{ih re`ima (69,5/63 i
"69,5 i vi{e"), u cilju potpunijeg
iskori{}enja hidropotencijala Dunava.
Novi re`imi rada hidroelektrane su
uvo|eni kroz nekoliko faza: definisanje
re`ima - analiza uticaja na akumulaciju
i priobalje na bazi podataka iz
Programa osmatranja - eksperimentalni
rad uz osmatranja - korekcija re`ima -
idejna re{enja i investicioni program
dodatnog sistema za{tite. Potom su
potpisivani me|udr`avni akti
(Sporazumi, Konvencije, Ugovori)
kojima se utvr|uju me|usobna prava i
obaveze izme|u Jugoslavije i Rumunije
u vezi kori{}enja HEPS u
odgovaraju}em re`imu rada.
Realizacija aktuelnog re`ima uspora
"69,5 i vi{e" odvija se u skladu
Konvencijom iz 1998.
2.2. Program II - Program pra}enja
re`ima podzemnih voda
Objekti sistema za{tite su prostorno
locirani u probalju u skladu sa granicama
prostiranja uspora za aktuelni re`im "69,5 i
vi{e", na Dunavu od brane HEPS "\erdap
I" (km 943) do Novog Sada (km 1250), na
Tisi od u{}a do Be~eja, na Savi do [apca i
na drugim pritokama Dunava u ve}em ili
manjem pojasu od u{}a do granice uspora.
Odr`avanjem odre|enog re`ima
pijezometarskih nivoa u donjem
vodonosnom sloju drena`nim sistemom
postavljenim pored reke, uticaj reke na
Slika 2 Mre`a osmatra~kih profila u akumulacijama
HEPS "\erdap"

energija
Slika 3 Osnovni tipovi primenjenih mera za{tite i
ure|enja poljoprivrednih povr{ina
branjeno podru~je se stavlja pod kontrolu,
{to omogu}ava ne samo da se elimini{e
{tetan uticaj uspora HEPS \erdap ve},
uop{te, i negativan uticaj visokih vodostaja
reka.
U skladu s postavljenom koncepcijom
za{tite i ure|enja niskih priobalnih
povr{ina, u zavisnosti od specifi~nosti
uslova na podru~ju (hidrogeolo{kih,
geomorfolo{kih, hidrolo{kih, pedolo{kih i
dr.), izabrane su i primenjene odgovaraju}e
tehni~ke mere, koje se mogu, u zavisnosti
od usvojenih kriterijuma dubine do nivoa
podzemnih voda, izdvojiti kao dva
osnovna oblika za{tite:
Za{tita poljoprivrednih podru~ja (slika 3)
gde je kao kriterijum za{tite usvojena
dubina do nivoa podzemnih voda od 0,8-1
m od povr{ine terena
- otvorena drena`na kanalska mre`a, sa
crpnim stanicama
- otvoreni drana`ni kanali u kombinaciji sa
starim rukavcima Dunava i delovima
drugih vodotoka, sa crpnim stanicama
- otvorena kanalska mre`a u kombinaciji sa
samoizlivnim drena`nim bunarima, sa
crpnim stanicama
- pojedina~ni specijalni sistemi za{tite na
delovima podru~ja sa izrazito niskim
kotama terena i na povr{inama sa te{kim
glinovitim zemlji{tem - horizontalna
cevna drena`a.
Na delovima poljoprivrednih podru~ja gde
je povr{inski slabije propusni sloj manje
debljine (1,5-2,0 m), za{tita je izvedena
sistemom otvorenih drena`nih kanala
(svojim dnom zalaze u peskovito-
{ljunkovite naslage vodonosnog sloja), koji
gravitiraju crpnim stanicama putem kojih
se unutra{nje vode preko nasipa evakui{u u
[056]
vodotoke. U pojedinim
podru~jima je drena`na
funkcija u sistemu za{tite,
osim kanalima, data i
delovima korita prirodnih
vodotoka (stari rukavci
Dunava i sl.). Odr`avanje
pijezometarskih nivoa
otvorenim drena`nim
kanalima u kombinaciji sa
samoizlivnim bunarima
ostvareno je na podru~jima
gde se ispod mo}nog
povr{inskog glinovitog
sloja nalaze peskovito-
{ljunkoviti vodonosni
slojevi.
Za{tita naselja u priobalju
gde usvojeni kriterijum
dubine do nivoa
podzemnih voda iznose 3
m za gradove, odnosno 2
m za manja naselja.
Postavljeni kriterijum
za{tite se posti`e izradom
drena`nih bunara sa
potopljnim pumpama i
drena`nim kolektorima
(slika 4).
Drena`ni bunari su gra|eni
u nizu paralelnom vodotoku, a nivoi vode
u bunarima se odr`avaju tako da se na
polurastojanju izme|u bunara ostvaruje
predvi|ena kota, odnosno dubina do
podzemne vode od povr{ine terena.
Ovakav tip za{tite se pokazao izuzetno
efikasnim i bezbednim.
Drena`ni kolektori su izgra|eni za za{titu
manjih naselja, gde je prema kriterijumu
dubine do nivoa podzemne vode potrebno
ostvariti 2 m od povr{ine terena. Sistem
za{tite ~ine kolektori paralelni vodotoku,
koji gravitiraju crpnoj stanici kojom se
voda evakui{e sa podru~ja. Postoje}i
drena`ni kolektori u priobalju rade sa
velikim ulaznim gubicima i na granici su
mogu~nosti obezbe|enja postavljenog
kriterijuma za{tite.
Ocena uspe{nosti rada izvedenih drena`nih
sistema i postignutih efekata u za{titi
priobalja mo`e se dati na bazi rezultata
osmatranja na terenu i sprovedenih analiza.
U tom cilju postavljen je veliki broj
osmatra~kih pijezometara i vr{ena
osmatranja. Mre`a osmatra~kih
pijezometara je formirana pre
uspostavljanja uspora HEPS “\erdap I”
(na delu Pan~eva~kog rita 1950, na delu
priobalja nizvodno od Beograda po~etkom
60-tih godina, a na sektorima uzvodno od
Beograda krajem 60-tih i po~etkom 70-tih
godina). Mre`a osmatra~kih pijezometara
je tokom perioda eksploatacije vi{e puta
dopunjavana i obnavljana. Najzna~ajnije
dopune i obnavljanja pijezometara bila su
tokom 1974, 1978. i po~etkom 80-tih
godin.
Na priobalju HEPS”\erdap I” i HEPS
"\erdap II" danas se u okviru Programa II
redovno na oko 800 pijezometara prati
re`im u donjem vodonosnom sloju u {iroj
zoni potencijalno ugro`enih niskih
priobalnih podru~ja (osmatranja na 15
dana), dok se na oko 1.000 pijezometara
(izvedenih du` za{titnih drena`nih linija)
osmatranja vr{e 4 puta godi{nje, radi
kontrole efikasnosti drena`nih sistema.
Program II obuhvata i pra}enje re`ima
rada (evidencija ~asova rada svakog
crpnog agregata) i nivoa vode u dovodnim
kanalima crpnih stanica, kao i anga`ovanja
crpnih agregata ugra|enih u drena`ne
bunare u naseljima i industrijskim zonama.
Interpretacija rezultata Programa II vr{i se
periodi~no u Institutu za vodoprivredu
"Jaroslav ^erni". Njen cilj je da na bazi
analiza i hidrodinami~kih prora~una utvrdi
stepen odr`avanja postavljenih kriterijuma
i blagovremeno uka`e na potrebu korekcije
re`ima eksploatacije drena`nih sistema
(rada crpnih stanica) ili rekonstrukcije i
dogradnje pojedinih delova/objekata
sistema za{tite i ure|enja podru~ja.
Investitor je izgradnju objekata za za{titu
od uticaja uspora na podzemne vode u
priobalju Dunava i pritoka zapo~eo pre
pu{tanja u pogon HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II" i nastavio u periodu
eksploatacije. Projektovane radove za{tite
Investitor je realizovao sam ili je prava i
obaveze preneo na druge organizacije.
Slika 4 Drena`ni bunar sa potopljenom pumpom i polo`aj bunara za za{titu
Velikog Gradi{ta

energija
Projekti Sistema za{tite ra|eni su naj~e{}e
tako da obezbede uslove za kompleksno
ure|enje vodnog re`ima na branjenom
podru~ju, a ne samo za{titu od uticaja
uspora.
Rezultati dugogodi{njeg osmatranja re`ima
podzemnih voda pokazuju slede}e:
- Na ve}em delu podru~ja sa izgra|enim
drena`nim sistemima uz dobro
odr`avanje ostvaruje se povoljniji vodni
re`im nego u prirodnim uslovima. Pri
tome projektovani efekti nisu u
potpunosti ostvareni samo na manjim
povr{inama sa ni`im kotama terena.
- Na prostorima gde je sistem za{tite
delimi~no izveden ima izvesnih
pozitivnih efekata, ali se projektovani
mogu o~ekivati tek posle kompletiranja
sistema.
- Na uzvodnim potezima akumulacije,
projektovana re{enja (negde delimi~no i
realizovana) treba preispitati, kako bi se
utvrdili pravi uticaji i neophodne mere
za{tite.
- Na prostorima gde izvedenim objektima
nisu postignuti projektovani efekti, treba
realizovati dodatne radove za{tite.
Na delu podru~ja izme|u odbrambenih
nasipa i prve drena`ne linije registruje se
stanje nivoa podzemnih voda sli~no onom
u prirodnim uslovima, {to je u skladu sa
projektnom dokumentacijom, u kojoj ovaj
prostor nije predvi|en za intenzivnu
poljoprivrednu proizvodnju.
Izostanak adekvatnog odr`avanja u
poslednjih desetak godina neminovno se
odrazio na ostvarenje projektovanih
efekata izgra|enih drena`nih objekata i
sistema. Zato je neophodno u budu}em
periodu eksploatacije radove na odr`avanju
(teku}em i investicionom) objekata/sistema
organizovati na na~in kojim se obezbe|uju
projektovani kriterijumi.
2.3. Program III - Program za
pra}enje morfolo{kih promena i
re`ima
Jedna od zna~ajnih posledica izgradnje
brane HEPS "\erdap I" je izmena
prirodnog re`ima nanosa na Dunavu i
pritokama. Pra}enje re`ima nanosa i
morfolo{kih promena u prostoru
akumulacije zapo~eto je, po utvr|enom
programu, 1974. godine i odvijalo se u
kontinuitetu, pri ~emu je obim radova
varirao: od po~etnih 108 profila (koji su
snimani svake godine) na 315 profila (~ije
je snimanje vr{eno 1976, 1981, 1984, 1988
i 1997/2001). Ovaj program obuhvata i:
- odre|ivanje bilansa nanosa u akumulaciji;
- povremena snimanja stalnih profila
akumulacije na Dunavu i pritokama i
izrada analiza morfolo{kih promena u
akumulaciji;
- izradu prognoza istalo`avanja nanosa za
naredni period, sa analizom uticaja na
akumulaciju i priobalje i predlogom mera
za otklanjanje {tetnih uticaja uspora.
Polo`aj svih psamolo{kih profila u
akumulaciji prikazan je na slici 5. U toku
Slika 5 Mre`a profila za osmatranje i merenje re`ima nanosa u akumulaciji
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II"
realizacije programa broj i polo`aj profila
se vi{e puta dopunjavao. Radi preciznijeg
determinisanja procesa na uzvodnim
sektorima akumulacije, posle prelaska na
re`im "69,5 i vi{e" formirani su dopunski
kontrolni profili.
U tridesetogodi{njem periodu rada HEPS
"\erdap I" i HEPS "\erdap II" intenzitet
talo`enja nanosa je bio zna~ajan, a na
njega su vi{e uticali hidrolo{ki uslovi nego
re`im eksploatacije hidroelektrane.
Nanosne naslage u akumulaciji HEPS
"\erdap I" nisu uniformno raspore|ene.
^ak 87% materijala koji je do danas
istalo`en u akumulaciji nalazi se na
sektoru Dunava izme|u u{}a Nere i brane.
Registrovana deformacija korita Dunava
na ovom sektoru upore|ena je sa
prognoziranim rasporedom nanosnih
naslaga za 30 godina rada
hidroelektranaukazuje da je prognoza bila
dosta ta~na, s obzirom na aproksimativni
karakter modela i kvalitet ulaznih
podataka. Evidentno je, me|utim, da i na
sektoru akumulacije nizvodno od Nere
postoje velike razlike u koli~inama nanosa
koje su istalo`ene na pojedinim
deonicama. Po veli~ini nanosnih naslaga
izdvaja se potez kod Donjeg Milanovca
(970-1003 km), dok su one uzvodno i
nizvodno znatno manje.
Posledice
zasipanja
najnizvodnijeg
sektora
akumulacije su
ve} sada, posle
trideset godina
eksploatacije,
zna~ajne, a
posledica je
povi{enje
nivoa vode
("dopunski
uspor"), koje u
uslovima
velike vode
stogodi{njeg
povratnog
[057]
perioda iznosi 0,8-0,9 m na v.st. Golubac i
Veliko Gradi{te. Veli~ina "dopunskog
uspora" se smanjuje uzvodno do 0,4 m u
zoni u{}a Save, {to je delimi~no i rezultat
bagerovanja nanosa.
U nedostatku novije operativne prognoze
(bazirane na najnovijem stanju
akumulacije i prognozi hidrolo{kog ulaza u
odre|enom periodu), mo`e se izvr{iti samo
gruba procena dinamike i posledica
zasipanja akumulacije u narednom periodu.
Pri tom je procena fokusirana na jednu
deonicu akumulacije (kod Donjeg
Milanovca), na kojoj je proces zasipanja
do sada bio najintenzivniji i sa zna~ajnim
uticajem na nivoe vode na uzvodnim
sektorima akumulacije (slika 6).
Sigurno je da }e se, na delu akumulacije
uzvodno od Golupca, uslovi talo`enja
nanosa promeniti kada pro{ireno korito
kod Donjeg Milanovca izgubi ulogu
talo`nice. Tada }e proces zasipanja du`
akumulacije postati ravnomerniji, ali sa
znatno nepovoljnijim posledicama sa
aspekta za{tite priobalja, plovidbe i ekosistema.
Prora~une i analize u cilju
kvantifikacije ovih efekata treba {to pre
uraditi.
Sa starenjem akumulacije pra}enje procesa
zasipanja postaje sve zna~ajniji i zbog toga
Slika 6 Karakteristi~an popre~ni profil Dunava u zoni Donjeg
Milanovca (PA 11b)

energija
je neophodno i u budu}nosti nastaviti sa
aktivnostima na osmatranju, merenju i
analizi parametara re`ima nanosa u
akumulaciji tako da se u narednom
periodu:
- nastavi sa realizacijom Programa III,
- redovno snima stalne profile u
akumulaciji na Dunavu i njegovim
glavnim pritokama u razmaku od 5
godina, a po potrebi i zone u{}a manjih
pritoka.
- {to hitnije uradi prognozu zasipanja
akumulacije za du`i vremenski period,
kojom bi se kvantifikovale izmene re`ima
nanosa koje se mogu o~ekivati kada se
zapuni deonica kod Donjeg Milanovca, i
sagledao uticaj zasipanja na priobalje
akumulacije.
- na osnovu rezultata prognoze planira}e se
eventualne mere i radovi, kao uklanjanje
istalo`enog nanosa, dogradnja i
rekonstrukcija za{titnih sistema, uz
obavezu pra}enja njihovih efekata.
2.4. Program IV - Program za
pra}enje, merenje i analizu re`ima
leda
Izgradnjom i pu{tanjem u pogon HEPS
"\erdap I" i HEPS "\erdap II" promenjeni
su prirodni uslovi formiranja i proticanja
leda. U zoni isklinjavanja uspora je re`im
nepovoljniji, dok je u zoni neposredne
akumulacije i nizvodno od objekta re`im
povoljniji. Dosada{nja iskustva u odbrani
od leda u zoni uspora HEPS "\erdap I" su
vrlo skromna i nedovoljna za proveru
tehnologije i organizacije odbrane od leda.
Naime, u periodu eksploatacije Sistema
" erdap" nije bilo kriti~nih situacija sa
ledom, s obzirom na relativno povoljne
meteorolo{ke uslove. Ledostaj je zabele`en
izvan zone uspora samo u dve zime
(1984/85. i 1986/87), kada su samo i
preduzimane mere odbrane od leda,
uzvodno od Golupca u 4 zime i u osnovnoj
akumulaciji (nizvodno od Golupca) u 7
zima.
U budu}em periodu eksploatacije treba da
se nastavi sa redovnim aktivnostima u
okviru Programa IV i da se vr{i
preduzimanje mera iz Konvencije,
Sporazuma i va`e}ih propisa koji se
odnose na odbranu od leda, kao i da se
izradi Pravilnik za operativno delovanje
~itavog sistema u uslovima odbrane od
leda. Oba investitora su u obavezi da, u
najkra}em mogu}em roku, realizuju
aktivnosti na formiranju flote ledolomaca
odgovaraju}e snage, prihva}ene u
Konvenciji iz 1998. godine (da investitori
obezbede po dva ledolomca odgovaraju}e
snage, sposobna da spre~e nagomilavanje
leda, odnosno da rade u ledu debljine
najmanje 0,5 m).
2.5. Program V - Program za
pra}enje, merenje i analize vodnosonog
re`ima i uticaja na
poljoprivredu
Osmatranje i pra}enje parametara vodnosonog
re`ima zemlji{ta u priobalju HE
”\erdap I” vr{eno je po~ev od 1963-1989.
i potom, od 2000. do danas. Prvi period
istra`ivanja se odlikovao znatnim brojem
osmatra~kih punktova, ali bez stalnih
mesta za uzimanje uzoraka zemlji{ta i
podzemne vode, dok se u toku nastavka
radova pristupilo organizovanijem
rasporedu uzorkovanja, ali sa ne{to
restriktivnijim obimom radova.
Rezultati dosada{njih osmatranja pokazuju
da je proces salinizacije i po prostoru i po
intenzitetu slabiji od prognoziranog. Ja~e
izra`eni procesi salinizacije na pojedinim
podru~jima priobalja ~e{}e su evidentirani
u toku ranijih istra`ivanja, nego {to je to
slu~aj poslednjih sezona.
Pove}an sadr`aj soli u zemlji{tu koji se
javlja na pojedinim sasvim neznatnim
povr{inama u sistemima za odvodnjavanje
pod uticajem uspora akumulacije HEPS
“\erdap I” ukazuje na potrebu
kontinualnog pra}enja i analize
odgovaraju}ih parametara na tim
lokalitetima, jer rad na osmatranju,
pra}enju i analizi vodno-sonog re`ima
zemlji{ta mora se tretirati kao faktor za
sagledavanje promena u ekosistemu.
2.6. Program VI - Uticaj uspora na
{ume u forlandu
Uticaj uspora na {ume u forlandima pra}en
je od uspostavljanja re`ima uspora i tokom
svih promena re`ima uspora. Trideset
godina eksploatacije i delovanja uspora na
{ume u forlandima je dovoljno dug period
da se sagleda uticaj na {ume topole i vrbe
koje su u tom periodu pro{le dva do tri
ciklusa ophodnje (od sadnje do se~e).
- [umski fond koji je ostao posle zoniranja
i isklju~ivanja nepogodnih povr{ina u
forlandima, uzvodno od Pan~eva je
neugro`en sada{njim re`imom uspora.
- [ume na sektoru od u{}a Nere do
Pan~eva su opstale i u uslovima
realizovanih re`ima uspora uz
mestimi~na o{te}enja {uma koja su
nastala u kombinaciji delovanja uspora i
drugih {tetnih uticaja (zaga|ene otpadne
vode, aerozaga|enje i sli~no). Za {ume
koje su opstale na ovom sektoru,
potrebna je, u slu~aju promene re`ima
uspora, primena meliorativnih zahvata,
svakako uz nu`nu preorjentaciju kultura.
Potrebno je stalno pra}enje stanja {uma
zbog pravovremenih korekcija
primenjenih mera.
Sledeli zadaci koji se moraju realizovati su:
- upravljanje re`imom plavljenja na onim
vodotokovima gde je to izvodljivo kao
{to je na primer reka Tami{.
- meliorativni zahvati u {umama u
forlandima
- razvoj metoda eksploatacije {uma u
forlandima.
- za {ume tvrdih li{}ara potrebno je
uspostaviti osmatranja u cilju utvr|ivanja
eventualnih uticaja uspora na ove {ume.
2.7. Program VII - Program pra}enja
uticaja uspora na stabilnost nasipa
Na novoizgra|enim i rekonstruisanim
nasipima, budu}i da je re~ o relativno
[058]
novim objektima, projektovanim u skladu
sa savremenim kriterijumima za{tite,
tokom poslednjih nekoliko odbrana od
poplava nisu se pojavili zna~ajniji
problemi koji bi mogli da ugroze normalno
funkcionisanje odbrambenih nasipa.
Odre|eni problemi vezani za nasipe, koji
su evidentirani u proteklom periodu,
imali su uglavnom lokalni karakter i
mahom su re{eni posebnim interventnim i
sanacionim radovima ili rekonstrukcijom
za vi{e kote uspora, ali su neki od njih,
prvenstveno kao posledice nerealizacije
programa odr`avanja, zamene i
rekonstrukcije, i dalje prisutni, a zahtevaju
prioritet u re{avanju.
Rezultati realizacije Programa pra}enja
uticaja uspora na nasipe u priobalju ukazali
su na neophodnost hitnog iznala`enja
re{enja za odre|ene probleme vezane za
sistem za{tite od spoljnih voda, dok sa
druge strane jedan deo radova na
realizaciji ovog programa predstavlja
trajan zadatak u okviru pra}enja uslova u
zoni akumulacije. S tim u vezi, u
narednom periodu neophodno je:
- sanirati o{te}enja za{titne obloge delova
nasipa na pojedinim deonicama,
- sanirati - rekonstruisati deonice kanala
izvedenih u neposrednoj blizini nasipa -
lateralnih i drena`nih kanala a kod kojih
je naru{ena stabilnost kosina i dna usled
izno{enja peskovitog materijala,
- odr`avati nasipe prema Programu
odbrane od poplava,
- nastaviti radova na pra}enju uticaja
uspora na nasipe direktnim tehni~kim
uvidom u stanje odbrambene linije za{tite
od spoljnih voda,
- prikupljati, sistematizovati, obra|ivati i
analizirati podatake osmatranja na
uspostavljenim nasipskim
pijezometarskim profilima, uz prethodno
obnavljanje uni{tenih i neispravnih
objekata.
Mo`e se konstatovati da izgra|eni nasipi u
priobalju HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II", posmatrano u celini, mogu da
obezbede za{titu priobalnog podru~ja u
re`imu stalne eksploatacije ovih Sistema
uz realizaciju gore navedenih aktivnosti.
2.8. Program VIII - Pra}enje i analiza
kvaliteta povr{inskih voda i
ekosistema
Akumulacija HEPS "\erdap I” je proto~na
akumulacija re~no-jezerskog tipa,
izgra|ena na dugom re~nom toku Dunava,
koja jednim delom prolazi kroz \erdapsku
klisuru (du`ine 98,5 km), sa veoma
kratkim vremenom retenzije, reda veli~ine
10-tak dana u zavisnosti od nivoa vode i
doticaja. Akumulacija HEPS "\erdap II”
je formirana na mirnom re`imu Dunava
nizvodno od \erdapa I, bez zna~ajnijih
pritoka, sa izra`enijim jezerskim
karakteristikama. Ovo su bitni morfolo{ki,
geolo{ki i hidrolo{ki faktori koji daju
specifi~an pe~at akumulacijama \erdap.
Na osnovu najnovijih ispitivanja kvaliteta
vode konstatovano je:

energija
- Prema ve}ini ispitivanih fizi~kohemijskih
i hemijskih parametara
kvaliteta, voda u akumulacijama Heps
“\erdap I” i HEPS "\erdap II”
zadovoljava kriterijume propisane za I i
II klasu voda.
- Povremena odstupanja od tog kvaliteta
bele`e se uglavnom po parametrima koji
ukazuju na organsko optere}enje i
poreme}en bilans kiseonika (pojava
deficita kiseonika na nizvodnijim
profilima vezano za hidrolo{ki re`im i
sezonske promene). Osim toga
povremeno se bele`e pove}ane vrednosti
gvo`|a i suspendovanih materija.
- Od opasnih materija povremeno se bele`e
visoke koncentracije fenolnih materija i
mineralnih ulja (ukupni ugljovodonici).
Ova pojava se mo`e dovesti u vezu sa
~injenicom da je Dunav jedan od
najve}ih plovnih puteva.
- Isti~e se da je sadr`aj ostalih opasnih
materija u vodi redovno u dozvoljenim
granicama za vode II klase kvaliteta
(te{ki metali, polihlorovani bifenili,
policikli~ni aromati~ni ugljovodonici,
radionuklidi).
- Prema kvalitativnom i kvantitativnom
sastavu fitoplanktonske zajednice i
indeksu saprobnosti kvalitet vode na svim
lokalitetima u navedenom periodu
ispitivanja odgovara betamezo
limnosaprobnom stanju (II klasa).
- Indeks saprobnosti zooplanktonske
zajednice se nalazi u granicama
betamezosaprobnosti (II klasa kvaliteta)
sa jednim izuzetkom na profilu Tekija,
sredina, kada je bio na granici beta-alfa
mezosaprobnosti.
- Indeks saprobnosti izra~unat na osnovu
zajednice makroinvertebrata nalazi se u
okvirima III klase boniteta sa prisutnim
indikatorima degradacije vodenih
ekosistema.
Posebno se izdvajaju karakteristike koje
odlikuju HEPS "\erdap I" i HEPS
“\erdap II” kao akumulacije:
- Na prvom mestu to je odsustvo
temperaturne stratifikacije koja se tipi~no
javlja u jezerima i akumulacijama
umereno kontinentalnog klimata.
- Tako|e, ne uspostavlja se stabilna
kiseoni~na stratifikacija, niti se remeti
vertikalan kiseoni~ni re`im (nisu
zabele`ene pojave supersaturacije u
epilimnionu ni deficita kiseonika u
hipolimnionu).
- Najzad po sadr`aju makronutrijenata obe
akumulacije (HEPS “\erdap I” i "\erdap
II”) imaju potencijal za intenzivnu
eutrofikaciju.
Pri odre|enim hidrolo{kim uslovima i u
zavisnosti od sezone, uo~ava se trend
opadanja kiseoni~ne saturacije u pravcu
toka, trend opadanja sadr`aja hlorofila ?a?
u povr{inskom sloju vode u pravcu toka,
{to je pra}eno pove}anjem prozirnosti
vode.
Povi{enjem kote uspora posti`e se ve}i
volumen u osnovnom retenzionom
prostoru kao i dodatan uspor. Na osnovu
obavljenih analiza kvaliteta vode uo~ava se
da je mo} samopre~i{}avanja Dunava na
ispitivanom potezu velika, i da promene
nastale izmenom re`ima rada nemaju
zna~ajnog merljivog uticaja na kvalitet
vode. Zapravo pove}anjem uspora se ne
naru{avaju osnovni mehanizmi koji
odre|uju ekosistem u celini, niti dolazi do
zna~ajnog pove}anja retenzionog vremena,
u odnosu na prethodni re`im rada, pa je
kvalitet vode u akumulaciji dominantno
pod uticajem kvaliteta vode u doticaju.
Ovde se isti~e da Dunav predstavlja krajnji
recipijent ve}ine pre~i{}enih i
nepre~i{}enih otpadnih voda sa slivnog
podru~ja uzvodno od brane. Jasno je da na
rezultuju}i kvalitet vode na ispitivanoj
deonici Dunava, imaju uticaji, kako na
slivu (kvalitet vode u doticaju, uticaj
nepre~i{}enih ili nedovoljno pre~i{}enih
otpadnih voda iz koncentrisanih i rasutih
izvora zaga|enja) tako i specifi~ni faktori
stani{ta izazvani usporom vode.
Navedena ocena kvaliteta vode predstavlja
samo trenutno stanje na osnovu najnovijih
ispitivanja u okviru programa pra}enja
promena kvaliteta vode Dunava na sektoru
\erdapa. Redovan monitoring
kvaliteta vode je neophodno i ubudu}e
sprovoditi, ~etiri puta godi{nje na sedam
osnovnih profila. Najmanje dve serije treba
da budu u letnjem periodu. Program
ispitivanja treba da obuhvati organske
polutante i jedinjenja naftnog porekla,
analizu kiseoni~nog re`ima i stratifikacije,
kao i ispitivanje neporeme}enih uzoraka
sedimenta. Povremeno ispitivanja treba
pro{iriti na du`i sektor Dunava uzvodno do
Novog Sada, kao i na glavne pritoke
Dunava u zoni akumulacije. Ispitivanja
treba vr{iti po istoj metodologiji (na
uzorcima vode, sedimenta i biote).
Ispitivanjima bi ubudu}e trebalo obuhvatiti
i ihtiofaunu, kako bi se upotpunila
saznanja o uticaju kvaliteta vode i
sedimenta na okru`enje.
2.9. Program IX - Pra}enje i analiza
stabilnosti padina i kosina
Na osnovu detaljne analize raspolo`ive
geolo{ke dokumentacije, obilaska
predmetnog podru~ja i izvr{enih
geofizi~kih i projektovanih geodetskih
radova na odabranim, potencijalno
kriti~nim sektorima u du`em periodu u
okviru realizacije Programa IX, doneti su
odredeni zaklju~ci o pojavama
nestabilnosti desne obale Dunava i uticaja
akumulacija HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II" na stabilnost padina i kosina.
Prilikom obilaska predmetnog podru~ja,
nije konstatovano da se pojave
nestabilnosti nalaze u aktivnom stanju, sva
klizi{ta su mirovala. Me|utim, da bi se sa
sigurno{}u pratila budu}a aktivnost
nestabilnih pojava, a samim tim i da bi se
sagledali uticaji akumulacija na stabilnost
padina i kosina, uspostavljen je sistem
osmatranja (geodetski, geotehni~ki) na
onim lokacijama koje su prilikom obilaska
i izvr{enih analiza uo~ene kao najve}a
[059]
Slika 7
potencijalna opasnost za akumulaciju
(Mali i Veliki Kazan, Kusjak) kao i na
ostalim nestabilnim pojave, naro~ito u zoni
naseljenih mesta (Smederevo, Grocka,
Ritopek), jer samo osmatranja na
razli~itim tipovima nestabilnosti u
razli~itim geolo{kim sredinama, mogu dati
~vrsti dokaz o tome da li ima uticaja i
koliki je uticaj Dunava, odnosno
akumulacija na stanje stabilnosti padina i
kosina (slika 7).
Za sada se, generalno, mo`e re}i da je
formiranje akumulacija uslovilo znatno
manju razliku u amplitudama oscilacija
nivoa voda u uslovima uspora u odnosu na
oscilacije u prirodnom re`imu nivoa
Dunava, odnodno da su smanjene brzina
toka i eroziona mo}, pa se mo`e re}i da
akumulacije sada vr{i ve}i kontra pritisak
na stenske mase koje su do sada bile
sklone procesu klizanja i da time u manjoj
meri mo`e uticati na aktiviranje nestabilnih
pojava. Na osnovu prethodne konstatacije,
proizilazi da se formiranjem akumulacija i
podizanjem uspora na samo pove}ao
postoje}i stepen stabilnosti
Medutim, ono {to mo`e ugroziti stabilnost
desne obale je naglo spu{tanje nivoa
akumulacija, ~ime bi se pozitivan efekat
pritiska vode na padinu izgubio, i moglo bi
do}i do aktiviranja procesa klizanja i
odronjavanja.
Iz tih razloga je neophodno:
- da se u najskorije vreme oformi baza
geolo{kih, geodetdkih, geofizi~kih i
ostalih relevantnih podataka, koja bi
sadr`ala rezultate svih do sada obavljenih
geolo{kih, geodetskih, geofizi~kih,
hidrolo{kih istra`ivanja, bez obzira da li
je njihova namena bila za potrebe rada
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II" ili
neke druge,
- da se nastavi sa realizacijom Programa
IX, odnosno uspostavi sistem pra}enja,
osmatranja i istra`ivanja svih nestabilnih
pojava, a naro~ito onih koje se nalaze u
naseljenim podru~jima i onih koje su ve}
sada definisane kao pojave koje pri
odredenim uslovima rada akumulacije
mogu ugroziti bilo akumulaciju, bilo
naseljena podru~ja ili saobra}ajnice,

energija
- da se formira katastar svih nestabilnih
pojava na predmetnom podru~ju koji bi,
osim uobi~ajenih, sadr`ao i podatke o
njihovim istra`ivanjima, pra}enju i
osmatranju,
da se na bazi svih prethodno navedenih
aktivnosti, formira informacioni sistem
(baza podataka) o stabilnosti terena u zoni
akumulacija HEPS "\erdap I" i HEPS
"\erdap II", na bazi kog bi se u svakom
trenutku mogla imati informacija o stanju
stabilnosti terena i kosina u zoni
akumulacija
3. Zaklju~ci
Vrlo bitan i odlu~uju}i ~inilac za
dugorajno odr`avanje usporenih nivoa
Dunava predstavlja ukupno stanje u koritu
i priobalju Dunava, odnosno promene koje
pod uticajem takvog stanja nastaju po vrsti,
kvalitetu i kvantitetu. S obzirom na to da
se trajna promena prirodnog re`ima reka
pod uticajem uspora uspostavlja na vrlo
velikom prostoru, na kojem postoji mnogo
razli~itih stanja i situacija, nije slu~ajno {to
se problem Sistema za{tite re{avao vrlo
oprezno i uz anga`ovanje {iroke stru~ne
javnosti, kao i uz primenu adekvatnih
dostignu}e i preporuka svetski meritornih
organa i organizacije.
Ocena postignutih rezultata uvek se donosi
iznova i proverava, {to je osnovni cilj
Sistema osmatranja i realizacije Programa
osmatranja, merenja i analize uticaja
uspora. No, sigurno je da posle 35 godina
postojanja Sistema \erdap ima jo{
nedore~enih pitanja, nedovr{enih poslova i
neokon~anih zaklju~aka o uticaju promene
prirodnog re`ima Dunava. Re{avanje tih
pitanja je zadatak za budu}i rad, pri ~emu
}e va`nu ulogu odigrati do sada ste~ena
iskustva, kao i uva`avanje preporuka
doma}ih i me|unarodnih institucija.
Sistematsko pra}enje rada i efekata
izgra|enih objekata i ure|aja za za{titu
priobalnih terena od dejstva uspora kroz
realizaciju 9 programa osmatranja, merenja
i analize uticaja uspora na priobalje i
njihova periodi~na interpretacija
omogu}avaju da se kvantitativno i
kvalitativno utvrde realizovani efekti rada
ovih sistema i predlo`i eventualna dopuna
ili rekonstrukcija izgra|enog sistema ili
izmena re`ima eksploatacije. Mo`e se
zaklju~iti:
- potpuno je pravilno postupljeno {to je na
po~etku rada na Sistemu \erdap utvr|en
okvirni program istra`ivanja s
mogu}no{}u odre|enih izmena i dopuna
u toku njegove realizacije shodno
zaklju~cima sprovedenih periodi~nih
Analiza. Ova postavka je omogu}ila
stvarala~ku realizaciju ve}ine programa,
{to je znatno doprinelo kvalitetu
dobijenih rezultata istra`ivanja,
- u celini posmatrano (sem manjih
izuzetaka), Programi osmatranja i
merenja su uspe{no realizovani. Time su
dobijeni dovoljno pouzdani podaci uticaja
uspora na re`im voda i priobalje i za
ocenu sepena u kojem su izvedeni radovi
doprine +li otklanjanju negativnih uticaja
na priobalje,
- bez obzira {to su u proteklom periodu
dobijeni dovoljno pouzdani podaci o
uticaju uspora, ipak se ve}ina merenja i
osmatranja, koja se odnose na re`im
povr{inskih i podzemnih voda, kvalitet
voda, transport i talo`enje nanosa, pronos
i zagu{enje leda i vodno-soni re`im
zemlji{ta, mora nastaviti. Sve ove pojave
se nalaze u fazi neprekidnih promena pod
uticajem uspora,
- pri realizaciji treba programu osmatranja
i merenja prilaziti stvarala~ki i redovno
unositi izmene i dopune koje koje }e
doprineti dobijanju pouzdanijih i
kvalitetnijih podataka.
Literatura
Dimkic, M., Babic Mladenovic, M.,
Popovic, L. & Radovanovic, M.,
Monitoring of the Danube River and its
Tributaries Upstream of the Iron Gate I
Dam, Proceedings of the International
conference "Danube - River of
Cooperation", 2002, Kladovo
Katic, B., Sretenovic, M., Hidroenergetski
i plovidbeni sistem \erdap I,
Vodoprivreda, 22, 1990, str. 123-124, 11.
Miloradov, M., The Concept of a Research
Programme to Assess the Retention Impact
of the Iron Gate I HPNS on the Water and
Riparian Regimes, Vodoprivreda, 22,
1990, str. 123-124.
Sretenovic, M., Radosavljevic, P.,
Zivanovic, V., Uticaj akumulacionih jezera
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II" na
okolinu, pra}enje uticaja i neki predlozi za
dopunu pra}enja, osmatranja i analize
uticaja, Vodoprivreda, 32, 2002, str. 183-
185, 185.
Sretenovic, M, Radosavljevic, P,
Zivanovic, V: Uticaj akumulacionih jezera
HEPS "\erdap I" i HEPS "\erdap II" na
okolinu, pra}enje uticaja i neki predlozi za
dopunu pra}enja, osmatranja i analize
uticaja, Vodoprivreda 32, 2002 ( 183-185
): 185
Sretenovic, M., Radosavljevic, P., The
Implementation of Recommendations of the
International Committee for Large Dams
(ICOLD) in Management Standardization
of Environmental Protection (ISO 14000)
at the \erdap PC by a Program of
Observation, Measurement and Analyses
of the Danube Impoundment Impacts on
the Riparian Land, Proceedings of the
International Conference for Basin
Organism, 2002, Madrid.
Sretenovi}, M., Radosavljevi}, P., Babic
Mladenovic, M., The program of
monitoring, measurements and analysis of
the effects of "\erdap I" and "\erdap II"
reservoirs on the environment from 1980
to 2003 - General results, V International
Symposium on Ecohydraulics, 2004,
Madrid.
[060]

Eksploatacija uglja uti~e vi{ezna~no
na zaga|enja `ivotne sredine. Ti
procesi se odnose na zaga|enje
vazduha, vode i zemlji{ta. Kontaminacija
podzemnih i povr{inskih voda, razno{enje
pra{ine i ~estica uglja, spontana paljenja
uglja procesi su koji se moraju razmatrati
kao izvori zaga|enja i emisije zaga|iva~a.
Veliki otvoreni kopovi, odlagali{ta,
raskrivke uti~u na kvalitet prirodnih ekosistema,
dovode do poreme}aja kvaliteta
povr{inskih i podzemnih voda, promene
kvaliteta zemlji{ta, uni{tavanja postoje}e
infrastrukture, preme{tanja naselja. Da bi
se ostvario dobar efekat proizvodnje uglja
moraju se prepoznati i re{iti svi negativni
uticaji. U tome JP RB Kolubara, zbog
svojih interesa i interesa {ire zajednice,
mora da u~estvuje ostvarenjem „zelenijeg”
procesa proizvodnje, ugra|ivanjem i
osvajanjem novih tehnologija koje
preventivno (pre svega), u toku
proizvodnje i u slu~aju zaga|enja mogu da
se primene i time smanje negativne uticaje.
Prvi potez je pokretanje savremene, mo}ne
laborataorije za monitoring neposrednog
zaga|enja (kontrola i pra}enje emisija
zaga|iva~a je zakonska obaveza JP RB
Kolubara).
Izvori zaga|enja `ivotne sredine rudnika
uglja su: 1) pra{ina; 2) metan (i gasovi sa
efektom staklene ba{te) i isparljiva
organska jedinjenja (VOC); 3) emisija iz
procesa samozapaljenja, 4) izduvni gasovi
(mehanizacija i transport uglja); 5)
zaga|ivanje podzemnih i povr{inskih voda;
6) zaga|ivanje zemlji{ta; 7) buka i 8)
toplota.
Sagledavanjem uticaja JP RB Kolubara na
`ivotnu sredinu mogu se pokrenuti akcije
za za{titu `ivotne sredine. Prate}i uticaje
pojedinih faza tehnolo{kog procesa i
lokacijsku raspodelu njihovog naja~eg
delovanja na `ivotnu sredinu, mogu se
definisati i odrediti merne stanice, odnosno
postaviti hemijski senzori za analizu,
kontrolu i pra}enje zaga|iva~a. Broj i
pozicija mernih stanica i hemijskih senzora
zavisi dakle od tehnolo{kog procesa i
uticaja tehnolo{kog procesa na `ivotnu
sredinu. Raspolo`ivi podaci dobijeni
monitoringom JP RB Kolubara moraju se
lokalno (formiranjem centra za
monitoring) obraditi, preneti na
odgovaraju}e vi{e nivoe i tek iza toga
integralno zapo~eti razvoj ukupnog sistema
upravljanja za{titom `ivotne sredine u
realnom vremenu.
Tehnolo{ki procesi na
povr{inskim kopovima uglja
U JP Kolubara ugalj se eksploati{e
povr{inski. Eksploatacija uglja uti~e
vi{ezna~no na zaga|enja `ivotne sredine.
Ti procesi se odnose na zaga|enje
vazduha, vode i zemlji{ta.
Otkopavanje uglja na povr{inskim
kopovima
Tehnolo{ki proces povr{inskog
otkopavanja uglja mo`e se podeliti u
nekoliko tehnolo{kih celina:
� Skidanje raskrivke bagerima, transport
raskrivke transportnim trakama,
pretovaranje raskrivke sa trake na traku,
odlaganje raskrivke uz pomo} odlaga~a i
utovar raskrivke uz pomo} utovara~a.
� Kopanje uglja (lignita) bagerima,
transport rovnog uglja transportnim
trakama, pretovaranje rovnog uglja sa trake
na traku i transport izvan rudnika; utovar
[061]
energija
Dr Ljubinka Rajakovi}, mr Dragana ^i~kari}
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd
Mr Vladana Rajakovi}
Gra|evinski fakultet, Beograd
Ivana Novakovi}
Poljoprivredni fakultet, Zemun
UDC 622.33:502.173(497.11)
Uticaj JP RB Kolubara
na `ivotnu sredinu
Rezime
Da bi se adekvatno sagledao uticaj JP RB Kolubara na `ivotnu sredinu mora se po}i od
geografskog polo`aja regiona, prirodnih uslova, antropogenih faktora i organizacije
tehnolo{kog procesa od iskopavanja i obrade uglja, preko potro{nje uglja u
termoelektranama, do skladi{tenja i otpremanja uglja. U okvir uticaja na `ivotnu sredinu
od strane JP RB Kolubara primarno ulaze povr{inski kopovi uglja. Uticaj TE Kolubara
koja nije organizaciono deo JP RB Kolubara bitan je i mora se uzeti u razmatranje kada
se analizira kvalitet `ivotne sredine celokupnog kolubarskog regiona.
Klju~ne re~i: JP RB Kolubara, `ivotna sredina, izvori zaga|enja.
uglja uz pomo} utovariva~a, transport uglja
kamionima ili vagonima
� Ure|ivanje i odr`avanje povr{inskog
kopa uz pomo} mehanizacije.
� Odvodnjavanje povr{inskog kopa putem
sistema bunara na rubu kopa ili u
neposrednoj blizini kopa i prenos vode
cevovodom do obli`njeg recipijenta (reke)
Prerada uglja
Postrojenje za preradu uglja pri preduze}u
„Kolubara prerada“ nalazi se u Vreocima,
mestu koje je sme{teno izme|u kopova B s
leve strane i polja D s desne strane.
Prerada uglja, u osnovi se deli, na fizi~ku i
hemijsku preradu uglja. Prvom se
odstranjuju beskorisni sastojci (jalovina) i
voda iz uglja, a drugom se odstranjuju
sumpor ili neki drugi {tetni sastojci. U JP
RB Kolubara postoje dva osnovna na~ina
fizi~ke prerade uglja: suva i mokra
separacija. Hemijska prerada uglja se ne
koristi.
Proces su{enja uglja odvija se po
Flajsnerovom (Fleissner) postupku. Proces
se primenjuje kod geolo{ki mladih ugljeva.
Ovim postupkom se pored oduzimanja
vode, posti`e ve{ta~ko „starenje” uglja.
Tehnolo{ki proces prerade uglja
Tehnolo{ki proces prerade uglja relativno
je slo`en ali se mo`e podeliti u nekoliko
tehnolo{kih celina, a ove u nekoliko etapa
koje su prikazane u tabeli 1.

energija
Tabela 1 Tehnolo{ki proces prerade uglja
I Suva separacija II Mokra separacija
• Dopremanje uglja i istovar
• Odvajanje kamena
• Primarno drobljenje i
prosejavanje: (-400 mm)
• Sekundarno drobljenje i
prosejavanje: (-155 mm)
• Skladi{tenje
• Sortiranje
Uticaj povr{inskog kopa na
`ivotnu sredinu
Povr{inski kopovi su ne samo izvori
zaga|iva~a ve} predstavljaju jedan od
sistema sa najnegativnijim uticajem na
`ivotnu sredinu. Kontaminacija
podzemnih i povr{inskih voda, razno{enje
pra{ine i ~estica uglja, spontana paljenja
uglja i rad motora sa unutra{njim
sagorevanjem su procesi koji se moraju
tretirati kao izvori zaga|enja i zaga|iva~a.
Veliki otvoreni kopovi, odlagali{ta,
raskrivke, uni{tavanje prirodnih ekosistema,
poreme}aj re`ima povr{inskih i
podzemnih voda, promena namene
zemlji{ta, uni{tavanje postoje}e
infrastrukture, preme{tanje naselja mogu se
prepoznati kao negativni uticaji.
Pra}enje negativnih uticaja predmet je
onog dela monitoring sistema koji mora da
izvr{i procenu ugro`enosti i {tete. U tome
bi JP RB Kolubara, zbog svojih interesa
trebao da u~estvuje. Monitoring
neposrednog zaga|enja - kontrola i
pra}enje emisija zaga|iva~a je zakonska
obaveza JP RB Kolubara.
Jedna od osnovnih tehnolo{kih operacija
na povr{inskim kopovima je uklanjanje
raskrivke- stenskog materijala koji pokriva
slojeve uglja. Posle uklanjanja raskrivka
se usitnjava i u procesu rekultivacije
zemlji{ta koristi za popunjavanje ve}
eksploatisanih kopova.
Takvo novoformirano zemlji{te ima ve}i
kapacitet skladi{tenja podzemnih voda i
bolje propusne i transportne osobine od
originalnog stenskog materijala. Te razlike
delimi~no menjaju tokove podzemnih voda
u zoni rekultivisanog podru~ja i mogu
uticati i na ostale podzemne rezervoare
koji su hidrauli~ki povezani sa ugro`enim
podru~jem.
Uklanjanje vode iz aktivnih kopova mo`e,
naj~e{}e privremeno, smanjiti koli~inu
vode u neposrednoj okolini kopa.
Usitnjavanjem raskrivke stvaraju se sve`e
stenske povr{ine. To mo`e dovesti do
� Dopremanje uglja transportnom trakom
� Odvajanje ksilita
� Priprema te{ke sredine sa kvarcnim peskom (ρ=1,3 g/cm 3 )
� Pranje u te{koj sredini i odvajanje jalovine
� Odvo|enje otpadne vode
� Sakupljanje jalovine
� Prosejavanje uglja na sitima
� Skladi{tenje u bunkeru (sadr`aj vode oko 55%)
� Punjenje autoklava ugljem
� Proizvodnja pare u toplani (toplana se greje na ugalj)
� Zagrevanje i su{enje na povi{enoj temperaturi i pritisku (230 o C i 30
bara u trajanju od 110 min) - Flajsner postupak
� Pra`njenje autoklava (temperatura uglja oko 90 o C i sadr`aj vode ispod 21%)
� Skladi{tenje uglja u bunkeru
� Klasiranje uglja
� Utovar i transport uglja
visokog sadr`aja ukupno rastvorenih
supstanci u vodama koje u procesu
perlokacije popunjavaju podzemne
rezervoare. U procesu usitnjavanja
usitnjene stene se oboga}uju kiseonikom
{to omogu}uje procese oksidacije i
hidrolize minerala, ali i stvaranje kiseline
(posebno sumporne) i toksi~nih drena`nih
voda sa povi{enim sadr`ajem metala i
sulfata. Takve vode mogu da popunjavaju
podzemne vode, ali i da zaga|uju
povr{inske vodene tokove.
Promena povr{ine, nagiba zemlji{ta i
povr{ine biljnog pokriva na podru~ju
otvorenih kopova menja buji~ne tokove i
tokove povr{inskih oticanja. To mo`e
dovesti do izmene u geometriji kanala i
korita lokalnih vodotokova.
Zajedni~ki problemi svih rudnika su
rekultivacija uni{tenog zemlji{ta i
obezbe|enje odgovaraju}ih na~ina za
odr`avanje kvaliteta voda i sistema
upravljanja vodama, bez obzira da li se
radi o podzemnim ili povr{inskim
kopovima.
Izvori zaga|enja `ivotne sredine u krugu
rudnika uglja su:
I. pra{ina,
II. metan (i gasovi sa efektom staklene
ba{te) i isparljiva organska jedinjenja
(VOC),
III. emisija iz procesa samozapaljenja,
IV. izduvni gasovi (mehanizacija i
transport uglja),
V. zaga|ivanje podzemnih i povr{inskih
voda i
VI. zaga|ivanje zemlji{ta.
I. Pra{ina se generi{e: radom rudni~ke
mehanizacije (bagera, utovara~a, itd.) i
eksplozijama. Di`e se sa puteva kojima se
transportuje ugalj. Nastaje u toku
rukovanja i usitnjavanja (sa transportnih
traka, nastaje na pretovarnim stanicama u
toku procesa lomljenja, mlevenja, itd);
nastaje na odlagali{tima raskrivke i
nedovoljno rekultivisanim zemlji{tima;
nastaje na nesaniranim kopovima i
[062]
spontanim paljenjem
uglja. Klimatski
uslovi u kojima je
emisija pra{ine
naro~ito izra`ena su
du`i periodi toplog i
suvog vremena kada
treba i vr{iti merenja
koli~ina emitovane
pra{ine.
II. Metan i VOC su
gasovi koji se u
emisiji nalaze u
relativno niskim
koncentracijama.
Procesi u kojima, u
toku va|enja uglja,
dolazi do emisije
metana su:
a) proces otvaranja
novih le`i{ta i
priprema za
va|enje,
b) va|enje uglja i
transport na povr{inu,
c) obrada uglja, skladi{tenje, transport i
usitnjavanje pre kona~ne upotrebe, i
d) odlagali{ta jalovine.
Dodatno, za povr{inske kopove
karakteristi~na je:
� emisija iz iskopanog uglja i
� emisija iz raskrivke.
Emisija gasova nastavlja se i nakon
va|enja uglja, i zavisi od vrste uglja,
njegove granulacije i mehani~ke obrade.
Ventilacioni sistemi su primarni izvori
emisije metana iz rudnika sa podzemnom
eksploatacijom. Usvojen naziv za tu
emisiju u EU je ventilaciona emisija, a
metan se, zajedno sa ostalim VOC u tom
slu~aju naziva ,,rezidualni gas” (ali i
praskavi gas). Rezidualni gas u uglju se
osloba|a za vreme njegovog va|enja i
transporta do povr{ine, skladi{tenja itd. Ta
emisija se naziva emisija procesa va|enja.
Osim metana u rezidualnom gasu nalazi se
etan, propan i vi{i alkani, azot, ugljendioksid,
kiseonik i tragovi argona,
helijuma i vodonika.
III. Spontano paljenje je relativno redak
slu~aj stvaranja. Spontano paljenje
uzrokovano je oslobo|enom toplotom koja
nastaje oksidacijom ~estica uglja.
Oksidacija pirita osloba|a dodatnu
koli~inu energije potrebnu za spontano
paljenje. Brzina oksidacije zavisi od
veli~ine ~estica, prirode i porekla uglja,
temperature i koncentracije kiseonika.
Osim ~estica, spontanim paljenjem ugljene
pra{ine u vazduh se emituju CO CO, CH 2, 4,
NO , SO kao i niska koncentracija
x 2
policikli~nih aromati~nih ugljovodonika
(PAH-ova).
IV. Emisija izduvnih gasova Rudni~ka
mehanizacija koja za svoj rad ili
pokretanje koristi motore sa unutra{njim
sagorevanjem emituje u vazduh: NO , CO, x
CO , H O(g), nesagorele ugljovodonike i
2 2
SO . Emisija se deli na emisiju iz
2

energija
Slika 1 Izvori i kru`enje SO 2 i NO x gasova u prirodi
pokretnih izvora i emisiju iz nepokretnih
izvora.
V. Zaga|ivanje povr{inskih i podzemnih
voda
Hidrolo{ki procesi zna~ajni za podru~je
bilo kog rudnika su:
� precipitacija - menja se u zavisnosti od
godi{njeg doba i vremenskih uslova;
� infiltracija - mnogi parametri uti~u na
brzinu infiltracije padavina u zemlji{te i
druge geolo{ke materijale (po~etni
sadr`aj vlage, stanje povr{ine, priroda
padavina, hidrauli~ka provodljivost);
� povr{inska oticanja - kada je infiltracija
spora ili mala pokoli~inama, povr~inska
oticanja se pove}avaju {to dovodi do
erozije i visokog sadr`aja suspendovanih
materija u povr{inskim vodama;
� evapotranspiracija - proces u kom biljke
upijaju vodu iz zemlji{ta i otpu{taju je
preko listi}a kao vodenu paru. Proces
zavisi od vla`nosti vazduha i op{tih
klimatskih uslova. Uklanjanje vegetacije
smanjuje koli~inu vode koju neko
zemlji{te mo`e da apsorbuje i tako
posredno pove}ava povr{inska oticanja;
� evaporacija - zavisi prvenstveno od
klimatskih uslova;
� perlokacija - kretanje vode pod uticajem
gravitacionih sila u zemlju i
popunjavanje rezervoara podzemnih
voda;
� povr{inski tokovi - usmerena kretanja
povr{inskih voda u definisanim kanalima
ili koritima, a koji se mogu naru{iti
rudarskim aktivnostima;
� podzemni tokovi - tokovi vode unutar
podzemnih rezervoara. Zavise od
poroznosti podzemnog rezervoara i
hidrauli~kog pritiska.
Osim precipitacije, svi ostali hidrolo{ki
procesi su u ve}oj ili manjoj meri
poreme}eni rudarskim aktivnostima koje,
zajedno sa zaga|iva~ima, imaju uticaj na
`ivotnu sredinu.
Prirodne karakteristike povr{inskih i
podzemnih voda na podru~ju rudnika
menjaju se pove}anjem sadr`aja:
� anjona i katjona: Cl- - - 2- , HCO , OH , SO4 ,
3
2- 3- + + 2+ 2+ 2+ CO , PO4 , Na , K , Ca , Mg , Fe ,
3
Fe3+ itd. Izvor tih jona su ocedne vode iz
[063]
rudni~kog otpada i drugih sistema koji ih
okru`uju;
� te{kih metala i tragova metala Al, Mn,
Cr, Cu, Zn, As, Se, Cd, Sb, Hg, Tl, Bi,
Pb, U i Th, izdvojeni iz sulfidnih
minerala i okolnih stena;
� nutrienata - uglavnom P i N koji su
najva`niji za odr`avanje odgovaraju}ih
biolo{kih funkcija. Vi{ak mo`e dovesto
do stvaranja algi i makrofita;
� ulja, masti i ugljovodonika;
� organika, hemikalija i radionuklida -
pojava zavisi od tehnologije koja se
koristi u rudnicima (odnosi se na procese
flotacije i dr.) i sadr`aja radionuklida u
uglju. U na{im rudnicima uglja ovakva
zaga|enja ne postoje ili su minimalna.
Osim pove}avanja sadr`aja navedenih
supstanci, dolazi i do promene pH
(uglavnom sni`enja), alkaliteta, pove}anja
tvrdo}e kao i provodljivosti, ukupnog
sadr`aja supstanci (rastvorenih i
suspendovanih), turbiditeta i hemijske
potro{nje kiseonika.
Primarni parametri kvaliteta povr{inskih i
podzemnih voda su: ukupno suspendovane
i rastvorene ~estice, rastvorene supstance i
pH. Pove}anje kiselosti je uzrokovano
pove}anjem sadr`aja sulfata i te{kih metala
(rezultat kiselog ispiranja). Sni`enje pH je
posledica oksidacije sulfidnih minerala
(naro~ito pirita i dr.) i stvaranja sumporne
kiseline.
VI. Zaga|ivanje zemlji{ta
Zaga|uju}e supstance koje se nalaze u
povr{inskim vodama i one isprane iz
~estica pra{ine, posebno rastvoreni te{ki
metali, u procesu infiltracije se sa povr{ine
zemlji{ta preme{taju u dublje slojeve i u
zavisnosti od jonoizmenjiva~ih
karakteristika zemlji{ta ili ostaju u
zemlji{tu ili prolaze dalje u podzemne
vode. Proces vezivanja u najve}oj meri
zavisi od sadr`aja glina u zemlji{tu. Tako
vezani te{ki elementi relativno lako ulaze u
lanac ishrane.
Ostali izvori zaga|uju}ih materija su
skladi{ta uglja koja predstavljaju izvor
zaga|iva~a kao {to su ~estice uglja, zatim
kapljice vode, vlaga i toplota koji u znatnoj
meri uti~u na promene mikroklime u bli`oj
okolini i otpadne vode (mogu se podeliti u
dve grupe: 1. zasoljene i zamuljene
otpadne vode i 2. zauljene otpadne vode).
Postrojenja za preradu uglja kao
izvori zaga|enja
Postrojenje za preradu uglja sastoji se iz
dve celine: dela za suvu i dela za mokru
separaciju uglja. Oba dela postrojenja
imaju probleme koji, osim {to duboko
zadiru u podru~je za{tite `ivotne sredine,
imaju i jasne dodire sa sistemom za{tite na
radu. To se posebno odnosi na postrojenje
za mokru separaciju.
Analiza procesa suve separacije zahteva
proveru svakog dela procesa po pitanju
potencijalnog uticaja na `ivotnu sredinu
(tabela 2).

energija
Tabela 2 Uticaji suve separacije na `ivotnu sredinu
PROCES OPIS UTICAJI NA GRUBA PROCENA
@IVOTNU SREDINU UTICAJA
Dovoz uglja Poluatomatski vagoni Pra{ina i buka Manji zna~aj
istovar
sa polja D i B
Odvajanje kamena Ru~no --- Manji zna~aj
Primarno
drobljenje
Zub~asta drobilica Pra{ina i buka Promenljiv
Sekundarno
drobljenje
Zub~asta drobilica Pra{ina i buka Promenljiv
Skladi{tenje Privremeno Pra{ina Manji zna~aj
Sortiranje Na re{etkama Pra{ina i buka Promenljiv do zna~aja
Tabela 3 Uticaji mokre separacije na `ivotnu sredinu
PROCES OPIS KOMENTAR NEGATIVNI
EFEKTI PO
@IVOTNU
Analiza procesa mokre separacije zahteva
proveru svakog dela procesa po pitanju
potencijalnog uticaja na `ivotnu sredinu
(tabela 3). Analiza obuhvata:
� Buku;
� Emisiju VOC i SVOC u ispusnim
parama autoklava (metan, fenoli);
� Stvaranje otpadnih voda (pH, te{ki
metali, organske supstance);
� Sakupljanje jalovine (sastav jalovine) i
� Stvaranje pra{ine na klasiranju i utovaru.
Emisija organskih supstanci obuhvata
isparljive, relativno neisparljive organske
supstance podlo`ne kondenzaciji koje
poti~u iz lignita ili nastaju tokom procesa
nepotpunog sagorevanja (oksidacije)
lignita. Pri organskoj emisiji posebno se
stvaraju one organske supstance koje
spadaju u klasu nedovoljno sagorelih
(oksidovanih) supstanci. Ove supstance
obuhvataju pre svega alkane, aldehide,
alkohole i supstituisane benzene (benzen,
toluen, ksilen i etil-benzen).
[064]
Posebno treba ista}i da
polihlorovani dibenzo-pdioksini
i polihlorovani
dibenzofurani nastaju tokom
sagorevanja lignita. Me|u
njima posebno mesto zauzimaju
tetrahloro do oktahloro dioksini
i furani. Emisija dioksina i
furana je bitno kontrolisana
procesima oksidacije u gasnoj
fazi, a zavisi i od opreme koja
prati ovu vrstu zaga|enja.
Osnovni faktori koji pogoduju
generisanju ovih
opasnih
zaga|iva~a je
GRUBA
PROCENA
UTICAJA
Dopremanje Sa transportnim Pra{ina svih dimenzija
SREDINU
Pra{ina Promenljivo
nadre{etne frakcije trakama
do zna~ajno
Odvajanje ksilita Ru~no / Nema Bezna~ajno
Priprema te{ke
sredine
Sa kvarcnim peskom Ru~no Nema Bezna~ajno
Pranje u te{koj Na pokretnoj traci Leti visoka vlaga Buka
Promenljivo
sredini i odvajanje
jalovine
prskalicama
Vibracije
Odvo|enje otpadne Sabirnice ispod sita Otpadne vode se Rastvorne Zna~ajno
vode
mehani~ki
organske i
pre~i{}avaju (talo`e) i neorganske
pre ispu{tanja u supstance slabo
recipijent odvode u
lagune
poznate
Sakupljanje jalovine Na trakama, korpama
na jalovi{te
1100 - 1300 KJ/kg Nema Bezna~ajno
Ce|enje uglja na
sitima
Sabirnice ispod sita 55 % vode u uglju Nema Beuza~ajno
Skladi{tenje uglja u
bunkeru
Privremeno / Nema Bezna~ajno
Punjenje autoklava
ugljem
Poluautomatsko Ima ih 12, samo 6 radi Nema Bezna~ajno
Proizvodnja pare u
toplani
Poseban pogon / SO2 i NOx, PM Zna~ajno
Zagrevanje i su{enje 230
na povi{enoj T i P
0C Para sti`e iz toplane Nema Bezna~ajno
30 bara
110 min
Ispu{tanje pare u Prekid procesa Pregrejana para ide VOC i SVOC u Zna~ajno
vreme kvara
direktno u atmosferu pari, ~estice
uglja
Pra`njenje autoklava Poluautomatsko
Ugalj 90 o 19 - 21 % vode u uglju VOC i SVOC u Zna~ajno
C
pari, ~estice
uglja
Skladi{tenje uglja u
bunkere
Privremeno / VOC u pari Bezna~ajno
Klasiranje uglja Sa sitima / PM Promenljivo
Utovar uglja U vagone / PM Promenljivo
temperatura
otpadnih gasova.
Pri temperaturama
gasovite faze od
220 do 330 o C
ostvaruju se
uslovi za
formiranje ovih
zaga|iva~a.
Organski
polutanati koji se
formiraju u
procesu oksidacije
kondenzovane
faze klasifikuju se
u grupu
policikli~nih
aromatskih
ugljovodonika
(PAH).
Koncentracija
PAH-ova mora se
povremeno
kontrolisati kako
bi se imao uvid u
dinamiku i proces
nastajanja opasnih
i {tetnih
zaga|iva~a.
Prate}i uticaje
pojedinih faza
tehnolo{kog
procesa i mesta na
kome pojedini
procesi uti~u
najvi{e na `ivotnu
sredinu, mogu se
definisati i
odrediti merne
stanice, odnosno
postaviti hemijski
senzori za analizu,
kontrolu i
pra}enje
zaga|iva~a. Broj i
pozicija mernih stanica i hemijskih senzora
zavisi dakle od tehnolo{kog procesa i
uticaja tehnolo{kog procesa na `ivotnu
sredinu.
U sklopu sagledavanja kompletnog ekouticaja
svih segmeneta JP Kolubara, na
slici 2 prikazan je uticaj TE Kolubara na
`ivotnu sredinu.
Od svih uticaja TE najve}i uticaj na
kolubarski region u kome se TE Kolubara
nalazi (iako organizaciono pripada JP

energija
Slika 2 Uticaj termoelektrana koje koriste ugalj kao pogonsko gorivo na `ivotnu sredinu
Prašina
CO2, CO, NOx, SO 2, Toplota
II. SISTEM DIMNIH GASOVA
(elektrostatièki filtri,
dimnjak)
Lignit
IV. DOPREMA I
SKLADIŠTENJE
GORIVA
TEÈNO GORIVO
Leteæi
pepeo
TENT) imaju zaga|iva~i iz dimnjaka,
zaga|iva~i otpadnih voda i zaga|iva~i sa
deponije pepela.
Zaga|iva~i u dimnom gasu
Sme{a dimnog gasa i lete}eg pepela koja
nastaje sagorevanjem uglja, transportuje se
do sistema dimnog gasa u kom je
najva`niji deo elektrostati~ki filtar.
Prašina
Ocedne
vode
I. GLAVNI TEHNOLOŠKI
SISTEM
Zagaðene
atmosferske
vode
Pomo}u elektrostati~kih filtara, ~ija je
efikasnost odvajanja od 98 do 99,83 %,
lete}i pepeo se izdvaja iz dimnih gasova i
posebnim hidrauli~nim transportnim
sistemom, pomo}u vode, odvodi i odla`e
na deponiju pepela i {ljake. Deo koji se ne
izdvoji na elektrostati~kim filtrima (od
0,07 do 2 %) kroz dimnjake se emituje u
atmosferu. Krupnije ~estice se dovoljno
[065]
(kotao, generator)
Prašina
ATMOSFERA
Leteæi pepeo Kapljice Toplota, vlaga
Leteæi pepeo Leteæi pepeo
Dimni gasovi
Zauljene vode
Otpadna ulja i masti
Šljaka, pepeo
Otpadne vode
Otpadni mulj
V. DEPONIJA PEPELA I
ŠLJAKE
Ukupno rastvorene i
suspendovane materije
Podzemne vode
Otpadne
tehnološke
vode
Mulj od
pripreme vode
VI. SISTEM
RASHLADNE VODE
Demi voda
Deka voda
(zatvoren)
Otpadne vode
III. HEMIJSKA
PRIPREMA VODE
Otpadne vode
Napojna voda
Površinske vode
Sirova voda
efikasno odvajaju iz dimnih gasova pa se u
atmosferu emituju uglavnom sitnije
frakcije lete}eg pepela.
Godi{nje se, iz TE EPS-a odlo`i oko 6 do
8 miliona tona pepela, a procenjuje se da
se u atmosferu emituje do 100 000 t
lete}eg pepela, pra{ine ili ~vrstih ~estica.
Problem je {to ve}i broj elektrostati~kih
filtara, zbog starosti i neodgovaraju}eg

energija
odr`avanja radi sa smanjenim stepenom
efikasnosti i ~estim ispadima pojedinih
sekcija.
Osim {to se elektrostati~kim filtrima
smanjenje zaga|enje lete}im pepelom,
smanjuje se i emisija te{kih metala.
Efikasnost zadr`avanja te{kih metala koji
se nalaze u lete}em pepelu je izme|u 92 i
95 % od njihovog sadr`aja u uglju. Zbog
toga su efikasni elektrostati~ki filtri
najbolja raspolo`iva tehnologija za
ograni~enje emisije te{kih metala iz
termoelektrana. Ovo ne va`i jedino za
`ivu, Hg. Zbog fizi~kih svojstava `ive i
temperature u elektrofilteru (oko 150 oC), efikasnost zadr`avanja `ive je oko 40 %.
Sa slike 3 se mo`e sagledati da se deo
jednog te istog elementa raspodeljuje na
~vrst deo pepela, kalcificirani deo, lete}i i
isparljivi deo koji odlazi u atmosferu.
Raspodela tragova elemenata u toku
spaljivanja ima direktan uticaj na
zaga|ivanje vazduha. S izuzetkom `ive i
selena svi ostali elementi se mogu uz
odgovaraju}i postupak kontrolisati. Smatra
se da su upravo najsitnije ~estice koje
odlaze u atmosferu u toku sagorevanja
oboga}ene tragovima jedanaest ekoelemenata.
Specijacija (vrste) tragova koji odlaze u
atmosferu zaslu`uje posebno istra`ivanje
jer su to hazardni i toksi~ni elementi.
Specijacija bi trebalo da poka`e i
valentnost i oblik jedinjenja.
Koncentracija jona metala i metala u
dimnim gasovima zavisi od:
� fizi~kih i hemijskih svojstava metala,
� sadr`aja metala i oksida metala u lignitu,
� uslova sagorevanja,
� vrste sistema za kontrolu emisije i
efikasnosti sistema.
Ugalj sadr`i veliki broj elemenata i veliki
broj organskih i neorganskih jedinjenja.
Mnogi od njih su termi~ki nestabilni, lako
isparljivi i predstavljaju poseban problem u
toku hemijske analize. To su ~esto i {tetni
elementi koje je neophodno kontrolisati,
pratiti i ograni~iti u svim segmentima ekosistema:
uglju, pepelu, zemlji{tu, vodi.
Posebnu grupu ~ini grupa elemenata koji
se u uglju nalaze u tragovima, u opsegu od
0,1 do 300 mg/g. To su: Be, Cr, Mn, Co,
Ni, As, Se, Cd, Sb, Hg i Pb. U tabeli 4
prikazan je opseg koncentracija tragova
elemenata koji se prose~no nalaze u uglju,
Tabela 4 Eko-elementi u uglju
elemenata koji su
ozna~eni kao
opasni zaga|iva~i
vazduha, a poti~u
iz uglja i pepela
nastalog
spaljivanjem
uglja.
Sagorevanjem
lignita nastaju
zna~ajne
koncentracije
gasova: SO , 2
NO i CO x
Ostali gasovi:
Gasovi sa
efektom staklene
ba{te: N O i CH 2 4
i oni koji nastaju
u uslovima lo{eg
sagorevanja u
toku paljenja ili
ga{enja lo`i{ta.
Sagorevanjem
lignita nastaje i niz drugih zaga|iva~a i
opasnih materija u niskim
koncentracijama. Kao rezultat nepotpunog
sagorevanja ili prisustva u lignitu, u
dimnim gasovima koji nastaju
sagorevanjem lignita na|en je niz razli~itih
organskih supstanci. Naj~e{}e su to alkani,
alkeni, alkoholi, benzen i toluen. Od
opasnih materija mogu nastati, ali u
izuzetno niskim koncentracijama PCDF
(polihlorovanidibenzofurani), PCDD
(polihlorovanivanidibenzodioksini). Grupa
jedinjenja koja se iz dimnjaka emituje kao
kondenzovana faza ~ini grupu policikli~nih
organskih materija (POM), od kojih je
najpoznatija grupa poliaromatskih
ugljovodonika (PAH).
Odre|ivanje ve}ine ovih supstanci u
dimnom gasu (osim sumpor-dioksida,
azotnih oksida i pra{ine) ne pripada
kategoriji kontinualnih merenja, ali bi ih
trebalo izvr{iti saglasno propisima, a
ponoviti kada se dogode zna~ajne promene
u kvalitetu goriva.
Literatura
[1] Rajakovi} Lj.V., Rajakovi} V.N.,
^i~kari} D.Z., Novakovi} I., Elaborat za
opremanje laboratorije za monitoring
`ivotne sredine u JP RB Kolubara
Lazarevac, EPS/TMF, (2004) 289.
Red.br. ELEMENT OPSEG (mg/kg)
1. Berilijum Be 0,1-15
2. Hrom Cr 0,5-60
3. Mangan Mn 5-300
4. Kobalt Co 0,5-30
5. Nikl Ni 0,5-50
6. Arsen As 0,5-80
7. Selen Se 0,2-10
8. Kadmijum Cd 0,1-3
9. Antimon Sb 0,05-10
10. @iva Hg 0,02-1
11. Olovo Pb 0,2-80
[066]
Slika 3 Udeli i raspodela eko-elemenata uglja u toku sagorevanja [3]
[2] D. S. Veselinovi}, I. A. Gr`eti}, [. A.
\armati, D. A. Markovi}, Fizi~kohemijski
osnovi za{tite `ivotne sredine, Fakultet za
fizi~ku hemiju, Beograd, 1995.
[3] Lj. Rajakovi}, Z. @bogar, E. Boti,
Elektra, Budva, 2004.
[4] B. Dalmacija, Kontrola kvaliteta voda u
okviru upravljanja kvalitetom, Univerzitet
u Novom Sadu, Novi Sad, 2000.
[5] M. R. Ili}, S. R. Mileti}, Osnovi
upravljanja ~vrstim otpadom, IMS,
Beograd, 1998.

Osnivanje laboratorije za monitoring
`ivotne sredine neophodno je u
cilju preventive i za{tite `ivotne
sredine u okru`enju koje je od uticaja JP
RB Kolubara. Na slici 1 prikazan je
ekolo{ki ciklus: vazduh, voda, zemlji{te
koji je pod uticajem zaga|iva~a koje
obavezno treba kontrolisati.
Pouzdani i brzo dobijeni parametri
omogu}uju pravovremenu akciju slu`be
hemije, i proizvodnje {to doprinosi pored
ostalog direktnoj u{tedi i br`oj
sinhronizaciji rada kompleksnog sistema
RB Kolubara. Modernizacija sistema
analiti~ke kontrole u elektranama EPS-a i
formiranje laboratorije za monitoring
predstavljali bi dobru osnovu za pove}anje
pouzdanosti rada. Nema razvoja ~ak i u
uslovima objektivnih ekonomskih te{ko}a,
bez ugradnja kontinualnih, automatskih
on line mera~a-analizatora za merenje
najnu`nijih parametara. Dovoljan broj
najsavremenijih analizatora obezbe|uje
informacije o stanju ne samo kvaliteta eko
sistema ve} i kvaliteta radnih parametara u
tehnolo{kom procesu. Parametri pH,
provodljivost, sadr`aj natrijuma, hlorida i
silicijuma predstavljaju procesne
indikatore kvaliteta, a grani~ne vrednosti
ovih parametara predstavljaju pokreta~e
brzih akcija za otklanjanje nepravilnog
rada sistema JP RB Kolubara.
Cilj uvo|enja laboratorije za
monitoring `ivotne sredine
Efikasni monitoring sistem mora da bude
pa`ljivo planiran jer postoji niz ~inilaca
koji mogu da uti~u na kvalitet sistema. Na
prvom mestu mora se razmotriti namena i
uloga laboratorije za monitoring.
Uloga montiranog sistema je da daje
informacije koje }e biti namenjene pre
svega vlasniku monitoring sistema, u ovom
slu~aju JP RB Kolubara, potom dr`avnim
organima, a zatim i javnosti u u`em ili
{irem smislu, a sve u cilju definisanja
stanja i pobolj{anja ukupnog kvaliteta
`ivotne sredine u na{oj zemlji. JP EPS sa
svojim proizvodnim kapacitetima sme{ten
je po celoj teritoriji Srbije, te je
zainteresovan da prati kvalitet `ivotne
sredine u celoj zemlji; svojim aktivnostima
trebalo bi da daje primer manjim
preduze}ima kako se monitoring sprovodi i
na koji na~in se informacije dobijene
monitoringom koriste.
Ako se po|e od definicije monitoring
sistema, koja ka`e da je to sistem koji
obuhvata detektore, sistem prenosa i
obrade podataka uklju~uju}i i ljude koji
tim sistemom upravljaju, a dobijene
podatke koriste, onda se iz same definicije
sagledava slo`ena struktura sistema.
[067]
energija
Dr Ljubinka Rajakovi}, mr Dragana ^i~kari}
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd
Mr Vladana Rajakovi}
Gra|evinski fakultet, Beograd
Ivana Novakovi}
Poljoprivredni fakultet, Zemun
UDC 502.175.001.53:622.33
Zna~aj laboratorije za
monitoring `ivotne sredine u
JP EPS
Primer JP RB Kolubara
Rezime
U koncipiranju integralnog sistema za kontrolu, monitoring i upravljanje za{titom
`ivotne sredine prvi potez je osnivanje i opremanje laboratorije za monitoring `ivotne
sredine. Od ovog temelja gradi se i nadogra|uje celokupan sistem upravljanja
kvalitetom `ivotne sredine. JP RB Kolubara kao deo JP EPS-a pokrenuo je
sveobuhvatnu akciju na uspostavljanju laboratorije za monitoring `ivotne sredine - ovaj
rad inspirisan je upravo zadatkom vezanim za izradu elaborata za opremanje
laboratorije za monitoring `ivotne sredine od uticaja JP RB Kolubara. Svaki region,
svaki proizvodni kompleks predstavlja izvor zaga|enja `ivotne sredine. Da bi se za{titila
okolina neophodno je kontrolisati i pratiti kvalitet eko-sistema koji ~ine voda, vazduh, i
zemlji{te. Neophodno je kontrolisati i pratiti efekte buke i toplote. Neophodno je
kontrolisati sve materijale koji ulaze (mazut, ulje) ili izlaze iz proizvodnog sistema (u JP
RB Kolubara to su ugalj, pepeo i drugi materijali). Neophodno je, tako|e, kontrolisati
klju~ne parametre kvaliteta procesa proizvodnje uglja i elektri~ne energije, jer se
njihovim pobolj{anjem mo`e obezbediti dugotrajan i pouzdan rad povr{inskih kopova i
termoelektrana. Mo}na laboratorija za monitoring mora da bude uklju~ena u re{avanje
problema vezanih za proizvodnju uglja i energije i u preventivnu za{titu `ivotne sredine.
Op{teprihva}en koncept „zelene energije” pretpostavlja i primenu metoda i postupaka u
skladu sa „zelenom hemijom”, ~ime se ostvaruje i globalni zahtev za odr`ivim razvojem.
Za svaki segment (voda, vazduh, zemlji{te) neophodno je izdvojiti parametre koji se, u
skladu sa doma}im i evropskim pravilnicima, moraju pratiti, meriti i uskladiti. Na
osnovu zahtevane osetljivosti i definisanih grani~nih vrednosti parametara mora se
sa~initi lista opreme, aparata i instrumenata za monitoring kojom se zadate vrednosti
mogu sa visokom pouzdano{}u izmeriti. Akreditovana, referentna laboratorija mora da
poseduje sofisticiranu opremu koja je jezgro i garant kvaliteta laboratorije. Ekolo{ka
laboratorija, odnosno laboratorija za monitoring mora da se opremi, akredituje i razvije
u referentnu laboratoriju ne samo za JP RB Kolubara, ne samo za EPS ve} i za ceo
region Jugoisto~ne Evrope.
Klju~ne re~i: monitoring, laboratorija, upravljanje, kvalitet, `ivotna sredina, zelena
energija, zelena hemija.
Obezbe|enje kvaliteta i upravljanje
kvalitetom `ivotne sredine u JP RB
Kolubara
Uvo|enje sistema monitoringa, u bilo kom
preduze}u pa i u JP RB Kolubara je slo`en
zadatak. Sistem monitoringa, da bi bio
savremen i operativan, mora da zadovolji
gotovo sve standarde u oblasti sistema
kvaliteta. Pojam kvaliteta u oblasti
analitike ili monitoringa se mo`e najkra}e
definisati kao skup karakteristika
celokupne procedure u oblasti monitoringa
koji daje analiti~ke rezultate koji
ispunjavaju o~ekivane i propisane zahteve
saglasne potrebama preduze}a.
Decenijama je monitoring kvaliteta `ivotne

energija
sredine u JP RB Kolubara imao okvir
povremenih, zadatih i empirijskih analiza
kojima su proveravane karakteristike
proizvoda (uglja, vode, vazduha i
zemlji{ta). Razvojna politika dovela je do
spoznaje da je potrebno razviti Sistem
kvaliteta koji se neposredno ostvaruje
kroz kontrolu kvaliteta i upravljanje
kvalitetom.
Struktura monitoring sistema
Svaki monitoring sistem ima svoju
strukturu i sadr`aj. Struktura podrazumeva
organizacionu {emu pojedinih elemenata
sistema, a sadr`aj hardverske i softverske
elemente koji imaju odre|enu funkciju u
sistemu i informacije.
Struktura monitoring sistema podrazumeva
razvoj horizontalne i vertikalne
organizacione {eme u okviru kojih se
defini{u pojedini sadr`aji radni i
organizacioni zadaci zna~ajni za rad
monitoring sisitema.
Sadr`aj monitoring sistema je uslovljena
kategorija, pre svega zahtevima odnosno
informacijama koje sistem treba da daje
~ime se defini{u hardverski i softverski
elementi sistema.
Monitoring sistem se mo`e se razlo`iti na
nekoliko nivoa (po vertikali) od kojih
svaki ima svoju horizontalnu strukturu kao
{to je prikazano na slici 2.
Struktura monitoring sistema mo`e se
razlo`iti (u skladu sa slikom 2) na nekoliko
nivoa:
� Osnovni nivo
Sistem monitoringa na kopovima (i u
termoelektranama) obuhvataju logistiku
za sakupljanje uzoraka i merenja a to su:
ljudski resursi, laboratorije, monitoring
oprema, prevoz, ra~unarska oprema,
komunikaciona oprema.
� Drugi nivo
Sistem sakupljanje mernih podataka:
kontinualni ili diskontinualni
monitoringa parametara na razli~itim
mestima uzorkovanja.
� Tre}i nivo
Sistem centralne obrade podataka koji
ima svoju horizontalnu strukturu: sistem
kontrole kvaliteta rada, sistem kontrole
rezultata, gegrafski informacioni sisitem,
GIS, sistem za korelaciju fizi~kohemijskih
podataka: sa
hidrometerolo{kim i gegrafskim
podacima, i sistem za isporuku finalnih
rezultata.
� ^etvrti nivo
^etvrti nivo je evaluacija podataka sa
horizontalnom strukturom: upore|enje sa
zakonskim normama, sistemom za
procenu rizika, multidisciplinarnim
timom sa pravom odlu~ivanja i izdavanja
naredbi.
� Peti nivo
Ukr{tanje globalnog Sistema upravljanja
EPS-om i Sistema za{tite `ivotne sredine
u EPS-u. To je nivo na kome se donose
strate{ke odluke (investiranije, izdavanja
saop{tenja, kadrovska re{enja).
Slika 1 Ekolo{ki ciklus: vazduh, voda, zemlji{te pod uticajem zaga|iva~a
� [esti nivo
Ukr{tanja JP EPS sa
Vladom, Sistemom javnog
infirmisanja, Sindikatima,
Stru~nim organizacijama,
nevladinim
organizacijama, NVO itd.
To su spoljne
komunikacije vezane za
problematiku za{tite
`ivotne sredine.
Vertikalna struktura je
difrencirana u {est osnovnih
nivoa, od kojih je prvih pet
nivoa unutar sistema JP
EPS, dok je {esti nivo izvan
sistema. Prema broju radnih
zadataka i tehni~kim
zahtevima najslo`eniji je
prvi nivo koji obuhvata
ljudstvo i hardverski deo
monitoring sistema. Ovaj
nivo zahteva najve}a
finansijska ulaganja u
opremu i obuku ljudi.
Monitoring `ivotne sredine
u JP RB Kolubara
obuhvata dve velike celine.
Prvu celinu ~ini tehnolo{ki
sistem za proizvodnju uglja i
[068]
Slika 2 Osnovni elementi monitoringa `ivotne sredine

energija
Slika 3 Pregled parametara koje treba meriti na mernim stanicama pomo}u hemijskih senzors
VAZDUH
Obavezni: SO , NO , CO, CO ,
2 x 2
VOC (C H ), Pb, O , PM i PM .
6 6 3 2,5 10
Mere se kontinualno.
U perspektivi:
VOC, As, Cd, Ni, Hg, PAH u PM , 10
aerosoli.
Mere se povremeno.
U aerosolima:
2- - - +
, NO3 , Cl , NH4
SO 4
U padavinama:
2- - - + + + SO , NO3 , Cl , NH4 , Na , K ,
4
Ca2+ , Mg2+ , k , pH.
Mere se povremeno.
U lebde}im i natalo`enim
~esticama iz atmosfere:
2- - - + + + SO , NO3 , Cl , NH4 , Na , K ,
4
Zn2+ , Cu2+ , Fe3+ , Pb2+ , Ni2+ , Cd2+ ,
Cr3+ , Mn2+ , ukupni N i P, pH.
Mere se povremeno.
Prezentacija rezultata vr{i se na
osnovu GIS-a, uz meteorolo{ke
podatke.
elektri~ne energije (koja iako nije deo JP
Kolubara ima uticaj na `ivotnu sredinu),
sistem koji ima uticaja na `ivotnu sredinu.
To su:
� rudnik sa povr{inskom eksploatacijom
uglja,
� postrojenja za preradu uglja,
� TE sa prate}im objektima i
prenosna i distributivna mre`a.
Slika 4 Primer mernog mesta-dimnjak
LABORATORIJA ZA MONITORING
@IVOTNE SREDINE JP RB KOLUBARA
PREGLED PARAMETARA KOJE TREBA MERITI NA MERNIM
STANICAMA POMOÆU HEMIJSKIH SENZORA
OP[TA MERNA MESTA
4-5 MERNIH STANICA 10 MERNIH STANICA 4-5 MERNIH STANICA
VODA
VODA ZA PI]E: klasi~ni parametri
kvaliteta, oko 25 fizi~ko-hemijskih i
biolo{kih indikatora.
Kontinualno se mere: t, pH, κ, O , 2
SS, anjoni i katjoni.
Ostali se mere nedeljno i mese~no.
OTPADNA VODA
Obavezni: t, pH, κ, O , mutno}a,
2
boja, te{ki metali, klasi~ni
nespecifi~ni i specifi~ni katjoni i
anjoni, CN- - - , ClO , ClO , fenoli,
4
VOC, PAH, PCB, TOC.
Mere se kontinualno i povremeno.
RE^NA VODA: klasi~ni parametri
kvaliteta. Mere se kontinualno i
povremeno.
PODZEMNA VODA: t, pH, κ, te{ki
metali, nutrijenti, elementarna
analiza (C, N, S), nespecifi~ni i
specifi~ni anjoni, VOC, PAH, PCB, PBB
Mere se mese~no.
Sedimenti iz vode:
Klasi~ni nespecifi~ni i specifi~ni
katjoni i anjoni, PAH, TOC i PAH
u frakcijama manjim od 0,2.
Drugu celinu ~ine receptori-prijemnici
zaga|iva~a koji nastaju usled
funkcionisanja prve celine, usled
funkcionisanja JP RB Kolubara. To su
receptori zbog kojih se i vr{i monitoring
`ivotne sredine. U nizu ekolo{kih sistema
koji su pod uticajem zaga|iva~a treba
izdvojiti slede}e receptore:
Slika 5 Primer lokacije merne opreme
van postrojenja
[069]
ZEMLJI[TE
Obavezni: pH, κ, t (mere se
kontinualno), te{ki metali, nutrijenti,
elementarna analiza (C, N, S)
U perspektivi: nespecifi~ni i
specifi~ni anjoni, VOC, PAH, PCB,
PBB
FAKTORI PLODNOSTI
(humus, nutrijenti, mikropolutanti)
FAKTORI TOKSI^NOSTI
(PCB, PBB; te{ki metali)
Mere se povremeno.
� povr{inske vode
(reke, potoci i
jezera),
� podzemne vode,
� zemlji{te u
okolini
postrojenja JP
Kolubara,
� vazduh,
� lokalni biljni
svet,
� lokalni
`ivotinjski svet,
� ljudi, i
� urbana i ruralna
naselja.
Laboratorija za
monitoring
`ivotne sredine
u JP Kolubara
Laboratorija za
monitoring `ivotne
sredine bila bi
koncipirana sa
zahtevima ISO
14001 serije
standarda.
Laboratorija bi bila
organizovana na
nivou posebnih
odeljenja koja bi se
bavila
monitoringom
kvaliteta pojedinih
segmenata `ivotne
sredine:
1. Laboratorija za
monitoring
kvaliteta
vazduha,
Laboratorija za monitoring kvaliteta vode i
Laboratorija za monitoring kvaliteta
zemlji{ta.
Na slici 3 prikazan je pregled parametara
koji se moraju kontinualno meriti u cilju
permanentne kontrole kvaliteta vazduha,
vode i zemlji{ta u JP Kolubara.
Slika 6 Primer lokacije merne
opreme unutar postrojenja
Slika 7 Ure|aji za monitoring indikatorskih parametara kvaliteta vode: pH-metar, mera~ O 2 , turbidimetar, TOC, pH/ISE/Cond

energija
Monitoring kvaliteta vazduha
Zakoni iz oblasti kvaliteta vazduha u
mnogim zemljama propisuju kontrolu
ambijentalnog vazduha pre i posle
izgradnje postrojenja, kako bi se ukazalo
na promenu kvaliteta vazduha tokom
eksploatacije i rada postrojenja. Prvi korak
za regulaciju i analizu kvaliteta vazduha je
odre|ivanje emisije polutanata iz izvora ili
postrojenja, kako bi se stekao uvid u ta~an
emisijski inventar.
Pouzdan izvor i lista emisionih faktora
zaga|iva~a vazduha nalazi se na Internet
web strani koju je objavila EPA
(Agencija za za{titu `ivotne sredine -
eng. Environmental Protection Agency,
www.epa.gov/).
Na slikama 4, 5 i 6 prikazana su
karakteristi~na merna mesta za merenje
klju~nih parametara kvaliteta vazduha.
Monitoring kvaliteta vode
Mininimalan broj parametara koji moraju
da budu obuhva}eni monitoringom, a koji
}e dati dovoljno dobru informaciju o
kvalitetu vode su: temperatura, boja,
mutno}a, provodljivost, pH, rastvoreni
kiseonik, sadr`aj algi (hlorofila) i sadr`aj
azotnih jedinjenja (amonijak, nitrati,
nitrati).
Ovi parametri su prete`no fizi~ki, a od
hemijskih to su parametri koji se mogu
meriti pogodnim elektroanaliti~kim
metodama koje kao izlazni signal imaju
strujni signal (lako se prevodi u digitalni
signal za dalju obradu podataka).
Temperatura vode i temperatura okolnog
ambijenta mora da bude obavezni i prate}i
parametar jer se sve reakcije odigravaju u
ravnote`nim sistemima a oni su u direktnoj
zavisnosti od temperature. Mutno}a
ukazuje na sadr`aj suspendovanih materija
(mulj, glina, organska i neorganska
jedinjenja slabo rastvorna u vodi).
Provodljivost ukazuje na prisustvo jonskih
vrsta, na prisustvo elektrolita rastvornih u
vodi. pH vrednost ukazuje na uticaj
alkalnih ili kiselih primesa na ravnote`ni
karbonatni sistem u vodi. Rastvoreni
kiseonik ukazuje na reaktivnost vodene
sredine, prisustvo redoks jedinjenja i
otpadnih materijala koji se razgra|uju u
vodi. Sadr`aj algi i sadr`aj azotnih
jedinjenja ukazuje da su u vodi dostignuti
uslovi za rast biljnog sveta {to mo`e da
bude podstaknuto prisustvom ve{ta~kih
|ubriva i sredstava za pranje.
Kod stalnog pra}enja kvaliteta povr{inskih
voda on-line merenja su posebno va`na i
neophodna. Zato je danas razvijen ~itav niz
elektroda, senzora i mera~a za merenje
pojedinih klju~nih parametara kvaliteta
vode tzv. in-situ mera~i. Tako su razvijene
i proizvedene jon-selektivne elektrode
(ISE) za merenje pojedinih jona (NH 4
- - 3- NO , NO2 , PO4 i dr.), senzorske }elije za
3
merenje kiseonika i oksido-redukcionog
potencijala (ORP), pH-elektrode,
senzorske }elije na bazi kombinacije
elektroda za merenje mutno}e i ukupnih
suspendovanih materija (TSS),
konduktometrijske }elije i veliki broj
multifunkcionalnih on-line ure|aja. Na
tr`i{tu danas postoji veliki broj razli~itih
kombinacija multifunkcionalnih senzora i
mera~a. Treba pomenuti senzore koji
istovremeno mere pH, provodljivost,
turbiditet, TSS, rastvoreni kiseonik, sadr`aj
amonijum-jona, ukupni organski ugljenik
(TOC) i sli~no.
Na slici 7 prikazani su ure|aji za
kontinualno pra}enje (monitoring)
indikatorskih parametara kvaliteta vode:
pH-metar, mera~ O , turbidimetar, TOC,
2
multiparametarski ure|aj pH/ISE/Cond.
Pra}enjem ovih parametara ostvareno je
sveukupno pra}enje jonskih i molekulskih
jedinjenja, organskih i neorganskih
jedinjenja, koloidnih i suspendovanih
~estica kao i biohemijskih jedinjenja.
Sveobuhvatna analiza kvaliteta vode mora
da obuhvati i sadr`aj:
� anjona i katjona: Cl- - - 2- , HCO , OH , SO4 ,
3
2- 3- + + 2+ 2+ 2+ CO , PO4 , Na , K , Ca , Mg , Fe ,
3
Fe3+ i drugi. Izvor tih jona su ocedne
vode iz rudni~kog otpada i drugih
sistema koji ih okru`uju;
� te{kih metala i tragova metala Al, Mn,
Cr, Cu, Zn, As, Se, Cd, Sb, Hg, Tl, Bi,
Pb, U i Th, izdvojeni iz sulfidnih
minerala i okolnih stena;
� nutrienata - uglavnom P i N koji su
najva`niji za odr`avanje odgovaraju}ih
biolo{kih funkcija. Vi{ak mo`e dovesto
do stvaranja algi i makrofita;
� ulja, masti i ugljovodonika;
� organskih jedinjenja, hemikalija i
radionuklida - pojava zavisi od
tehnologije koja se koristi u rudnicima
(odnosi se na procese flotacije i dr.) i
sadr`aja radionuklida u uglju. U na{im
rudnicima uglja ovakva zaga|enja ne
postoje ili su minimalna.
Slika 8 Ure|aji za in situ merenje parametara kvaliteta zemlji{ta: piezometar,
konduktometar i aparat za respiraciju zemlji{ta
[070]
+ ,
Monitoring kvaliteta zemlji{ta
Cilj monitoringa zemlji{ta je pobolj{anje
uslova kori{}enja zemlji{ta, a
podrazumeva, uzimanje uzorka, merenje i
obradu podataka o faktorima plodnosti
zemlji{ta i o faktorima toksi~nosti
zemlji{ta, naro~ito te{kih metala.
Zaga|ivanje zemlji{ta mo`e rezultirati
smanjenjem ili potpunim gubitkom mnogih
funkcija zemlji{ta, a indirektno uti~e i na
zaga|ivanje vode. Zaga|ivanje zemlji{ta
preko dozvoljenog nivoa mo`e imati
ve{estruke posledice, koje se ogledaju kroz
uzlazak polutanata u lanac ishrane, {to
ostavlja posledice na ljudsko zdravlje, ali i
na eko-sistem u celini.
Na slici 8 prikazani su ure|aji za „in situ”
merenje parametara kvaliteta zemlji{ta:
piezometar, konduktometar i aparat za
respiraciju zemlji{ta
Standard ISO 190/TC 16133 odnosi se na
uspostavljanje i odr`avanje mernih mesta
sistema monitoringa kvaliteta zemlji{ta
(Soil quality - Guidance on the
establishment and maintenance of
monitoring programmes). Prema ovom
standardu potrebno je pra}enje minimum
pet parametara: pH-vrednosti, sadr`aja
organskog ugljenika, kapaciteta jonske
izmene katjona, provodljivosti, sadr`aja
suve materije, rasporeda veli~ine ~estica i
gustine. Broj biolo{kih parametara koji se
prate nije ograni~en i zavisi od cilja
uspostavljenog sistema monitoringa.
Paralelno sa kontrolom kvaliteta zemlji{ta
potrebno je pratiti i kvalitet podzemnih
voda. Program monitoringa kvaliteta
zemlji{ta u JP RB Kolubara trebalo bi da
obuhvati pra}enje i kontrolu kvaliteta
pasivnih i aktivnih jalovi{ta i kvalitet prvih
podzemnih voda oko jalovi{ta. Na
pasivnim jalovi{tima, a u cilju njihove
remedijacije i ozelenjavanja, potrebno je
odrediti faktore plodnosti. Monitoring
rekultivisanih podru~ja zahteva pra}enje
kvaliteta podzemnih voda, zemlji{ta, kao i
absorpciju polutanata od strane korenja i
zelenih delova zasa|enih biljaka.
Zaklju~ak
Unapre|enje, razvoj i osvajanje novog
koncepta kontrole, monitoringa i
upravljanja `ivotnom sredinom u JP EPS
mo`e se ostvariti osnivanjem laboratorija
za monitoring `ivotne sredine. Rad
laboratorije za monitoring mo`e biti
ostvaren primenom integralnih principa
EMS i QMS (Kvalitet `ivotne i radne
sredine, eng. Environmental Management
System, EMS). Integracijom SCG
u EU, JP EPS }e biti u situaciji da
ozbiljno {titi svoje interese pred
zakonom i javno{}u. U toj i u
svakoj drugoj situaciji neophodno
je puno poverenje u laboratoriju
koja radi analize. To je aprioran
uslov, bez obzira kakvi su
rezultati analiza: pozitivni ili
negativni po JP EPS. Razvojem
tr`i{ta u ovoj oblasti mo`e se
o~ekivati pove}anje broja
laboratorija koje se bave

energija
poslovima hemijske analize. U tim
uslovima JP EPS i delovi EPS-a moraju
ulagati u laboratorije koje }e biti
osposobljene za odgovoran i pouzdan rad.
U skladu sa ISO 17025 standardom,
neophodno je projektovati i opremiti
laboratorije za monitoring `ivotne sredine.
Neophodno je izgraditi centralnu
laboratoriju za monitoring `ivotne sredine,
koja bi pored centralnog nadzornog
sistema za prikupljanje, obradu, korelaciju
i prikazivanje rezultata, u svom delokrugu
rada imala sve laboratorije (svih delova JP
EPS-a) za monitoring sa najsavremenijim,
sofisticiranim instrumentima i aparatima za
merenje i pra}enje kvaliteta `ivotne
sredine. Laboratorija bi bila umre`ena,
povezana sa mobilnom laboratorijom i
stabilnim laboratorijama za analizu,
kontrolu i monitoring eko sistema
(vazduha, vode, zemlji{ta) i buke u okviru
JP EPS-a, odnosno sistema upravljanja i
za{tite `ivotne sredine. Inkorporiranjem
principa i postupaka „zelene analiti~ke
hemije” u sistem monitoringa `ivotne
sredine, termoelektrane bi (kao najmanje
zelene u lancu proizvodnje energije) u{le u
krug postrojenja s prijateljskim odnosom
prema prirodi i `ivotnoj sredini.
Literatura
Rajakovi} Lj.V., Rajakovi} V.N., ^i~kari}
D.Z., Novakovi} I., Elaborat za opremanje
laboratorije za monitoring `ivotne sredine
u JP RB Kolubara Lazarevac, EPS/TMF,
(2004) 289.
G.Schwedt, The Essential Guide to
Environmental Chemistry, John Wiley &
Sons, New York, 2004.
B. Dalmacija, Kontrola kvaliteta voda u
okviru upravljanja kvalitetom, Univerzitet
u Novom Sadu, Novi Sad, 2000.
Rajakovi} Lj.V., Gradi{ar Lj., Ne{i} Lj.,
Jovi} J., Potreba za formiranjem referentne
laboratorije za analizu i kontrolu vode u
termoenergetskim objektima,
Elektroprivreda, 2 (2001) 32-35
D. S. Veselinovi}, I. A. Gr`eti}, [. A.
\armati, D. A. Markovi}, Fizi~kohemijski
osnovi za{tite `ivotne sredine, Fakultet za
fizi~ku hemiju, Beograd, 1995.
V. Rekali}, Analiza zaga|iva~a vazduha i
vode, TMF, Beograd, 1989.
Lj. Rajakovi}, D. ^i~kari} i drugi,
Korozioni potencijal vode u
termoenergetskim postrojenjima EPS-a,
Studija TMF-a, MF-a i EPS-a, Codex,
Beograd, 2002.
www.hach.com
http://las.perkinelmer.com/
www.radiometer-analytical.com
www.thermo.com
www.coleparmer.com/
www.wtw.com
[071]

NAFTA, GAS,
ENERGETSKA OPREMA
Naftna industrija Srbije je u du`em
periodu radila pod izuzetno
nepovoljnim uslovima, {to ima za
posledicu zastoj u tehnolo{kom razvoju,
posebno u oblasti rafinerijske prerade. NIS
- Rafinerija nafte Pan~evo, jedna od dve
na{e energetske rafinerije, je u mogu}nosti
Dr Ozren Oci}, Miljana Kovi}, Ljubivoje Uskokovi}
NIS-Rafinerija nafte Pan~evo
UDC 665.644.4-932.2.011
Izgradnja kontinualnog
kataliti~kog reforminga
sa hidrodesulfurizacijom
benzina u NIS-RNP
[072]
energija
Rezime
Kontinualni kataliti~ki reforming sa hidrodesulfurizacijom benzina (CCR/HDS) je klju~no postrojenje za dostizanje evropskog kvaliteta
motornih benzina. Ovo postrojenje }e proizvoditi platformat, visokokvalitetnu komponentu za name{avanje bezolovnih motornih
benzina, sa visokim oktanskim brojem i malim sadr`ajem sumpora. Tako|e CCR/HDS }e proizvoditi i 17.000 tona visokovrednog,
nedostaju}eg vodonika za potrebe ostalih postrojenja u NIS-RNP.
CCR/HDS je klju~no postrojenje za postizanje kvaliteta motornih benzina koji se predvi|a da }e va`iti u Evropskoj uniji nakon 2010.
(EURO 5). Evropski kvalitet benzina predstavlja neophodnu i realnu osnovu kako za izlazak na strano tr`i{te, tako i za opstanak na
doma}em tr`i{tu, jer je realno o~ekivati da }e doma}i standardi u bliskoj budu}nosti morati da se izjedna~e sa evropskim.
Sirovina za CCR/HDS je sirovi benzin, poluproizvod u rafinerijskoj preradi, koji nastaje destilacijom sirove nafte.
Postrojenje CCR/HDS se sastoji od tri tehnolo{ki povezane sekcije: za pripremu sirovine (HDS), za reformiranje benzina (PTF) i za
regeneraciju katalizatora (Cyclemax).
Osnovna funkcija postrojenja je da manje vredne benzinske komponente pretvori u daleko kvalitetnije i vrednije komponente za
name{avanje bezolovnih motornih benzina evropskog kvaliteta.
Investicija je procenjena u visini od 81,4 miliona dolara.
Projekat izgradnje kontinualnog kataliti~kog reforminga sa hidrodesulfurizacijom benzina je u svim godinama redovnog rada
postrojenja likvidan i ostvaruje pozitivan finansijski rezultat. Pozitivne ocene projekta (stati~ke i dinami~ke), utvr|ene ekonomskofinansijskom
analizom u slu~aju sopstvenog finansiranja, izra`avaju ekonomsku opravdanost ulaganja.
Projekat se nalazi u zoni opravdanosti i ukoliko se 83% investicije pokriva dugoro~nim investicionim kreditom. Postojenje pokazuje
zna~ajnu, ali ne kriti~nu osetljivost pri pove}anju investicije do 50% (uz uslov da se aktivizacioni period ne produ`ava).
Klju~ne re~i: modernizacija, kontinualni kataliti~ki reforming, tehnolo{ka optimizacija, evropski standardi, kvalitet benzina.
Abstract
Continuous Catalytic Reforming with Gasoline Hydrodesulphurisation (CCR/HDS) is the major Unit for obtaining the European
quality of the motor gasoline. This Unit will produce platformate, the high quality component for unleaded motor gasoline blending,
with high octane number and low sulphur content. CCR/HDS will also produce 17.000 tons of highgrade, missing hydrogen for the
needs of other Units in NIS-RNP.
CCR/HDS is the major Unit for achieving the motor gasoline quality, which is predicted to be vulid in the European Union beyond
2010 (EURO 5). European quality of the gasoline is the necessary and real base both for entering the foreign market and survival in
the home market, because our standards are really expected to meet the European standards in the near future. CCR/HDS feedstock is
naphtna, the semiproduct in refinery processing, which is produced by crude oil distilation.
CCR/HDS Unit consists of three tehnologically connected sections: for feedstock preparation (HDS), for gasoline reforming (PTF) and
catalyst regeneration (Cyclemax). Basic function of the Unit is to convert less valuable gasoline components into more qualitative and
valuable components for European quality unleaded motor gasoline blending. Investment estimation is 81,4 million dollars.
Continuous Catalytic Reforming with Gasoline Hydrodesulphurisation Constraction Project has been, after the years of regular Unit
operation, solvent and positive financial result is being achieved.
Positive Project evaluations (static and dynamic), determined by economical and financial analysis in case of own financing, show the
economical justification of the investment. Project is in the justification zone and if 83% of the investment is covered with long term
investment credit. The Unit shows significant, but not critical sensitivity during the investment increase of 50% (provided that the
acivation period is not increased).
Key words: modernization, continuous catalytic reforming, technological optimization, European standards, gasoline quality.
da zadovolji potrebe doma}eg tr`i{ta
derivatima, koji po kvalitetu zadovoljavaju
doma}e standarde, ali ne i evropske.
Koriste}i znanje i iskustvo renomiranih
inostranih in`enjering ku}a (JGC, SHELL
i ABB) NIS-RNP je po~etkom 2003.
definisala potrebna ulaganja u svoju
modernizaciju i sa~inila Biznis plan
¨Program tehnolo{kog razvoja NIS-RNP¨.
Najzna~ajniji ciljevi ovog programa su:
� proizvodnja benzina i dizela u skladu sa
evropskim standardima,
� zadovoljenje doma}ih i EU kriterijuma
za{tite `ivotne sredine,

energija
� ispunjenje zahteva doma}eg tr`i{ta i
mogu}nost izvoza nekih derivata,
� bolja valorizacija sirove nafte,
� smanjenje tro{kova prerade sirove nafte,
� energetska optimizacija i
� maksimiziranje profita na du`i rok.
Projekat tehnolo{kog razvoja NIS-RNP
predvi|a:
� izgradnju novih postrojenja:
1) kontinualni kataliti~ki reforming sa
hidrodesulfurizacijom benzina
(CCR/HDS),
2) blagi hidrokreking vakuum gasnih
ulja i hidrodesulfurizacija dizela
(MHC/DHT) i
3) pomo}ne sisteme (postrojenje za
proizvodnju vodonika, azota, rafinerijska
baklja, rashladni toranj i dr.);
� rekonstrukciju postoje}eg platforminga u
izomerizaciju i
� izgradnju ekolo{kih postrojenja:
1) postrojenje za proizvodnju sumpora -
Claus,
2) postrojenje za regeneraciju istro{ene
sumporne kiseline,
3) striper kisele vode i
4) postrojenje za regeneraciju amina.
Potrebna ulaganja za izgradnju navedenih
postrojenja su u vreme izrade Programa
tehnolo{kog razvoja NIS-RNP (januar
2003) procenjena na 275,5 miliona dolara,
dok je krajem 2004. godine FEED
kontraktor, ABB Lummus, procenio da bi
ukupna investicija mogla da bude i za 38%
vi{a od prvobitno planirane.
Izrada baznih projekata za navedena
postrojenja je trenutno u zavr{noj fazi i
zapo~inje se sa pripremama za ugovaranje
detaljnog in`enjeringa, nabavke opreme i
izgradnje postrojenja (EPC).
Opis procesa
Kontinualni kataliti~ki reforming sa
hidrodesulfurizacijom benzina (CCR/HDS)
je klju~no postrojenje za dostizanje
evropskog kvaliteta motornih benzina. Ovo
postrojenje }e proizvoditi platformat,
visokokvalitetnu komponentu za
name{avanje bezolovnih motornih benzina,
sa visokim oktanskim brojem i malim
sadr`ajem sumpora. Tako|e CCR/HDS }e
proizvoditi i 17.000 tona, visokovrednog,
nedostaju}eg vodonika za potrebe ostalih
postrojenja u NIS-RNP.
Postoje}i kataliti~ki reforming
(platforming) u NIS-RNP je izgra|en pre
36 godina i tehnolo{ki je zastareo, {to ima
za posledicu:
� kvalitet benzinskih komponenti iz kojih
se ne mo`e posti}i EU kvalitet motornih
benzina,
� manju koli~inu motornih benzina u
korist primarnog u strukturi prerade,
� manju proizvodnju vodonika za 4 hiljade
tona godi{nje,
� ve}u potro{nju MTBE-a i olovnih aditiva
prilikom name{avanja motornih benzina
zbog ni`eg kvaliteta komponenti i
� ni`u sigurnost u radu cele NIS-RNP,
zbog fizi~ke i tehnolo{ke starosti
postrojenja.
Postrojenje CCR/HDS se sastoji od tri
tehnolo{ki povezane jedinice:
� sekcija za pripremu sirovine (HDS),
� sekcija za reformiranje benzina,
platforming (PTF) i
� sekcija za regeneraciju katalizatora
(Cyclemax).
Sirovina za CCR/HDS je sirovi benzin,
poluproizvod u rafinerijskoj preradi koji
nastaje destilacijom sirove nafte. Sirovi
benzin nema upotrebnu vrednost, te se
mora dalje obra|ivati kako bi se dobilo
motorno gorivo ili sirovina za
petrohemijsku industriju. Svi benzinski
tokovi (i benzini sa procesa Visbrekinga i
MHC/DHT) se prvo obra|uju na HDS
sekciji, a zatim se vr{i razdvajanje na dva
benzinska toka. Lak{i tok ide na
postrojenje za izomerizaciju, dok se te`i
tok upu}uje na Platforming CCR-a.
Funkcija HDS-a je da pripremi sirovinu
(me{avina primarnog benzina i drugih
benzinskih tokova) za proces reformiranja
na platinskom katalizatoru. Svi benzinski
tokovi koji dolaze na ovu sekciju
prihvataju se u napojnoj posudi sa ciljem
da se izvr{i homogenizacija sirovinskog
toka. Sa napojnom pumpom sirovina se
{alje na predgrevanje u {ar`no-produktni
izmenjiva~. Pre ulaska u ovaj izmenjiva~
sirovina se me{a sa vodonikom koga
potiskuje recikl kompresor. Nakon
predgrevanja ove sme{e, ista ulazi u {ar`nu
pe} gde se podi`e temperatura do
zahtevane radi odigravanja reakcija
hidrodesulfurizacije. Ove reakcije se
odvijaju u reaktoru koji je ispunjen HDSkatalizatorom.
Po izlasku iz reaktora
procesni tok se hladi, a potom razdvaja na
gas bogat vodonikom i benzinski tok. Gas
bogat vodonikom se vra}a nazad u proces
sa recikl kompresorom dok se benzinski
tok {alje u striper kolonu radi izdvajanja
lak{ih gasova. Benzinski tok oslobo|en
lak{ih gasova, koji sadr`i od C 4 - C 8
ugljovodnike, odvodi se u spliter kolonu
gde se vr{i razdvajanje na laki i te{ki
benzin. Laki benzin koji sadr`i C 4 - C 6
ugljovodonike odvodi se prema postrojenju
za izomerizaciju, dok se te{ki benzin
odvodi prema platformingu.
Obra|eni te{ki benzin sa HDS sekcije koga
potiskuje {ar`na pumpa, spaja se sa gasom
bogatim vodonikom koji potiskuje recikl
kompresor. Me{avina benzina i vodonika
ide zatim na predgrevanje u Pakinox
izmenjiva~, a zatim u {ar`nu pe}, gde se
procesnom toku di`e temperatura do 500 0 C
koliko je neophodno za odigravanje
reakcija reformiranja benzina. Ove reakcije
se odigravaju u ~etiri reaktora koji su
postavljeni jedan iznad drugog. Procesni
tok po izlasku iz prvog reaktora odlazi na
dogrevanje u slede}u pe}, da bi se zatim
vratio u slede}i reaktor i tako naizmeni~no
do zadnjeg reaktora. Po izlasku iz zadnjeg
reaktora, procesni tok odlazi u separator
gde se vr{i razdvajanje na gas bogat
vodonikom i benzinski tok. Gas bogat
vodonikom se jednim delom vra}a u
proces sa recikl kompresorom, dok se
preostali deo komprimuje prema sistemu
za rekontanting kako bi se pobolj{ala
separacija te~nih ugljovodonika iz gasnog
toka. Benzinski tok se odvodi u kolonu za
stabilizaciju gde se vr{i izdvajanje lak{ih
komponenata, kako bi se dobio reformat
zahtevanog kvaliteta (RON-105, RVP-13 kPa).
[073]
+
Kako se zbog veoma o{trih uslova rada
katalizator veoma brzo deaktivira usled
talo`enja koksa, neophodna je kontinualna
regeneracija katalizatora {to se ostvaruje u
sekciji za regeneraciju katalizatora
(Cyclemax). Katalizator koji omogu}ava
odigravanje reakcija reformiranja, nalazi se
u stalnom kretanju kako kroz reaktorski
tako i kroz regeneratorski sistem.
Katalizator ulazi u prvi reaktor iz posude
gde se vr{i redukcija katalizatora, a zatim
slobodnim padom nastavlja svoj put kroz
sva ~etiri reaktora. Po izlasku iz zadnjeg
reaktora katalizator se transportuje u
prihvatnu posudu iznad regeneratora, gde
se vr{i izmena gasnog toka i uklanjanje
pra{ine od katalizatora. Po ulasku u
regenerator po~inje proces regeneracije
katalizatora koji se sastoji od:
� spaljivanja koksa (oksidacije),
� hloriranja katalizatora,
� hla|enja katalizatora,
� inertizacije i
� redukcije katalizatora.
Osnovna funkcija postrojenja CCR/HDS je
da manje vredne benzinske komponente
pretvori u daleko kvalitetnije i vrednije
komponente za name{avanje bezolovnih
motornih benzina evropskog kvaliteta.
Tra`nja za motornim benzinima na
doma}em tr`i{tu je u stalnom usponu i
takav trend je realno o~ekivati i u
budu}nosti. CCR/HDS je klju~no
postrojenje za postizanje kvaliteta
motornih benzina koji se predvi|a da }e
va`iti u Evropskoj uniji nakon 2010.
(EURO 5). Evropski kvalitet benzina
predstavlja neophodnu i realnu osnovu
kako za izlazak na strano tr`i{te, tako i za
opstanak na doma}em tr`i{tu, jer je realno
o~ekivati da }e doma}i standardi u bliskoj
budu}nosti morati da se izjedna~e sa
evropskim.
Visina investicije u projekat CCR/HDS,
uklju~uju}i licencu, projektovanje,
nabavku opreme, izgradnju, monta`u i
nabavku prvog punjenja katalizatora,
procenjena je u visini od 81,4 miliona
dolara. Investicija je zapo~eta sredinom
2004. godine ulaganjem u licencu i bazni
in`enjering, koji je uradila firma UOP.
Start postrojenja se planira do kraja
septembra 2007. Dosada{nje ulaganje je
izvr{eno iz sopstvenih sredstava NIS-RNP,
na koji na~in }e se finansirati i izrada
detaljnog in`enjeringa tokom 2005.
Opremu za CCR/HDS bi trebalo
blagovremeno ugovoriti, jer su rokovi za
isporuku glavne opreme (kompresori,
reaktori, pe}i i dr.) jedna do dve godine.
NIS-RNP ula`e zna~ajne napore da bar
deo opreme finansira preko dugoro~nih
kredita ili ulaganjem strate{kih partnera.
Planirani tehnolo{ki vek postrojenja
CCR/HDS iznosi 30 godina, pod uslovom
da je vo|enje i odr`avanje postrojenja
adekvatno zahtevanom.
Tehnoekonomska analiza
opravdanosti investicije
Polazne pretpostavke za izradu Biznis
plana ¨Izgradnja kontinualnog kataliti~kog
reforminga i hidrodesulfurizacija benzina u
NIS-RNP¨ su bile:

energija
� obim prerade u NIS-
RNP 4,8 miliona t
sirove nafte i 0,09
miliona t dorade
piroliti~kog benzina
(maksimalni
kapacitet rafinerije),
� stalne cene sirove
nafte i derivata po
projekciji PEL
(Petroleum
Economics Ltd) za
2010. izra`ene u
dolarima,
� kurs dolara od 59,14
i evra od 70 dinara,
� zakonski propisi koji
su va`ili u vreme
izrade studije,
� Unido metodologija
za analizu
opravdanosti za
slu~aj rekonstrukcije
(bilans uspeha
projekta, finansijski
i ekonomski tokovi projekta su izvedeni
kao razlika slu~ajeva NIS-RNP nakon
investiranja i NIS-RNP bez investiranja
u CCR/ HDS), i
� analizirani vek projekta je 13,5 godina i
to 3 godine i 3 meseca investiranje i
prvih 10 godina i tri meseca rada
postrojenja.
Koli~ina i struktura proizvedenih derivata
je projektovana na osnovu modela
optimizovanog rada NIS-RNP, bez i nakon
investiranja u CCR/HDS, ura|enog u NIS-
RNP. Najzna~ajnija promena u strukturi
proizvedenih derivata u NIS-RNP sa
radom CCR/HDS je pove}anje koli~ine
motornih benzina i aromata, a smanjenje
proizvodnje primarnog benzina.
Bilans uspeha projekta CCR/HDS terete
tro{kovi:
1. materijala i usluga za odr`avanje,
2. elektri~ne energije i sopstvene potro{nje,
3. amortizacije,
4. ostalog materijala (godi{nji fizi~ki
gubitak katalizatora),
5. osiguranja imovine,
6. poreza na imovinu i
7. poreza na dobit preduze}a (zbog
ostvarenog pozitivnog rezultata projekta).
Istovremeno projekat doprinosi:
1. pove}anju prihoda od realizacije
derivata (zbog bolje valorizacije sirove
nafte) i
2. smanjenju tro{kova poluproizvoda i
hemikalija (zbog boljeg kvaliteta
benzinskih komponenti sa CCR/HDS-a).
Projekat Izgradnje kontinualnog
kataliti~kog reforminga sa
hidrodesulfurizacijom benzina u svim
analiziranim godinama ostvaruje pozitivan
finansijski rezultat.
Tok likvidnosti projekta je pozitivan u
svim godinama redovnog rada postrojenja
CCR/HDS.
Ekonomsko-finansijskom analizom
projekta, u slu~aju 100% sopstvenog
finansiranja, utvr|ene su stati~ke i
dinami~ke ocene opravdanosti ulaganja u
CCR/HDS.
Tabela 1 Uporedni pregled ocena projekta u slu~aju pove}anja investicije za 50% i u slu~aju
kreditnog finansiranja projekta od 83%
Red. Ocene projekta sopstvena sredstva 83% investicioni kredit Op{ti
broj proc. inv. + 50% proc. inv. + 50% zahtev
1. Stati~ke ocene
1.1. Per. povr. sops. sred. 2 g. i 11 m. 4 g. i 6 m. 10 mes. 2 g. i 6 m. < 30 god.
1.2. Ekonomi~nost 4,0 2,0 2,4 1,3 > 1
1.3. Rentabilnost projekta 0,3 0,11 0,2 0,05 > 0
1.4. Profitabilnost 0,6 0,4 0,5 0,2 {to ve}a
2. Dinami~ke ocene
2.1. NSV u USD 95.343.297 53.700.850 98.821.222 58.411.396 > 0
2.2. Jedini~na NSV 1,296 0,47 1,344 0,511 > 0
2.3. ISR u % 23,55 13,97 48,4 23,04 > 7
2.4. Per. povr. ulo`. sred. 3 g. i 8 m. 6 g. i 3 m. 1 g. i 8 m. 4 g. i 6 m. < 30 god.
Stati~ke ocene prikazuju efikasnost
projekta na osnovu podataka iz samo
jedne, reprezentativne godine poslovanja,
tj. 2008, koja je prva godina punog
iskori{}enja kapaciteta postrojenja
CCR/HDS.
Rok vra}anja ulo`enih sredstava izra`en
odnosom sopstvenih ulo`enih sredstava i
neto efekta od investicije iz
reprezentativne godine iznosi 2 godine i 11
meseci. S obzirom da je tehnolo{ki vek
projekta 30 godina, mo`e se zaklju~iti da
je projekat opravdan.
Aktivizacioni period investicije je period
koji je potreban da se ulaganje u odre|eni
investicioni projekat dovede do
realizacije. Te`nja je da aktivizacioni
period bude {to kra}i, tj. da se {to br`e
do|e do eksploatacije investicije.
Aktivizacioni period treba da opredeli
du`inu grejs perioda u slu~aju kreditnog
finansiranja.
Projekat CCR/HDS ostvaruje prihod od 4
dolara po dolaru utro{enih sredstava u
reprezentativnoj godini. Kako je op{ti
zahtev da ostvareni prihodi budu ve}i od
utro{enih sredstava mo`emo zaklju~iti da
projekat zadovoljava po kriterijumu
ekonomi~nosti.
Rentabilnost investicije izra`ava
investicionu stopu prinosa, tj. svaki dolar
ulo`en u CCR/HDS godi{nje ostvaruje
0,25 dolara bruto dobiti. Op{ti zahtev je da
ocena rentabilnosti bude pozitivna.
Investicija u CCR/HDS ostvaruje
profitabilnost od 64,7%, odnosno 64,7%
prihoda je neto dobit.
Dinami~ke ocene rentabilnosti uzmaju u
obzir ceo analizirani vek projekta (13,5
godina) uz primenu diskontne stope (7%),
{to daje ve}u ta~nost pa samim tim i zna~aj
ovim ocenama u odnosu na stati~ke.
Interna stopa rentabilnosti (ISR), kao
prose~na godi{nja stopa prinosa na ulo`ena
sredstva u projekat CCR/HDS, iznosi
23,5%. Projekat je prihvatljiv sa aspekta
ove ocene, jer je ve}a od projektovane
diskontne stope.
Pokazatelj neto sada{nje vrednosti (NSV)
izra`ava da }e postrojenje CCR/HDS za
[074]
prvih deset godina rada nadoknaditi
ulo`ena sredstva i stvoriti 95,3 miliona
dolara nove vrednosti.
Kriterijum jedini~ne neto sada{nje
vrednosti pokazuje rentabilnost investicije,
odnosno, pokazuje da svaki dolar ulo`en u
investiciju stvara 1,3 dolara neto sada{nje
vrednosti za prvih 10 godina rada.
Period povra}aja ulo`enih sredstava u
projekat (dinami~ka ocena), pokazuje da
investicioni projekat mo`e za 3 godine i 8
meseci vratiti ulo`ena sredstva. Period
povra}aja investicionih ulaganja ne sme
biti du`i od tehnolo{kog veka projekta, tj.
najdu`eg mogu}eg perioda povra}aja
investicionih ulaganja. Dinami~ki
pokazatelj period povra}aja ulo`enih
sredstava je po pravilu ve}i od stati~kog,
jer on uzima u obzir du`i period uz
primenu diskontne stope, tj. daje nov~anim
sredstvima vremensku dimenziju.
Po{to investicija u svom `ivotnom veku
podle`e razli~itim uticajima i promenama
polaznih pretpostavki analizirana je
osetljivost projekta na pove}anje visine
investicije i promenu strukture izvora
finansiranja (u~e{}e investicionog kredita).
Projekat pokazuje zna~ajnu ali ne kriti~nu
osetljivost na pove}anje investicije do
50%, ali uz uslov da se akrivizacioni
period ne produ`ava. Ova analiza je
zna~ajna iz razloga {to je ukupna
investicija u CCR/HDS u ovom momentu
jo{ uvek na nivou procene.
Projekat Izgradnja CCR/HDS je pokazao
osetljivost, ali ne kriti~nu pri promeni
strukture izvora finansiranja. Projekat se
nalazi u zoni opravdanosti i ukoliko se
finansira sopstvenim sredstvima i ukoliko
se 83% ulaganja finansira dugoro~nim
investicionim kreditom uz kamatnu stopu
od 6%, grejs period od 2,5 godine i period
otplate glavnice 7,5 godina. Smanjenje
perioda povra}aja ulo`enih sredstava u
slu~aju kreditnog finansiranja nastaje usled
zna~ajnog smanjenja sopstvenih ulo`enih
sredstava sa 81,4 na 13,8 miliona dolara
(plus interkalarna kamata i provizija
banci). Bez obzira {to je period povra}aja
sopstvenih ulo`enih sredstava kra}i od
roka otplate glavnice kredita podrazumeva

energija
se da je projekat CCR/HDS u stanju da
uredno servisira sve kreditne obaveze
prema planu otplate. Pokazatelji
ekonomi~nosti, rentabilnosti i
profitabilnosti projekta su lo{iji u uslovima
kreditnog finansiranja, zbog u~e{}a kamata
u ukupnim rashodima. Interna stopa
rentabilnosti, kao prose~na godi{nja stopa
prinosa na ulo`eni kapital, raste sa rastom
dugoro~nih kredita u strukturi izvora
finansiranja, zbog toga {to je ISR u slu~aju
100% sopstvenog finansiranja projekta
(23,55%) zna~ajno ve}a od projektovane
kamatne stope na kredit (6%).
Zaklju~ak
Projekat Izgradnja kontinualnog
kataliti~kog reforminga sa
hidrodesufurizacijom benzina zna~ajno
doprinosi:
� kvalitetu bezolovnih motornih benzina
prema standardu EURO 5,
� boljoj valorizaciji sirove nafte u smislu
manjeg u~e{}a primarnog benzina u korist
bezolovnih motornih benzina i aromata u
strukturi derivata,
� o~uvanju ekologije zbog manjeg sadr`aja
sumpora u motornim benzinima i
smanjenju {tetnih emisija, jer se
postrojenje CCR/HDS projektuje prema
EU standardima za{tite `ivotne sredine,
� ispunjenju zahteva doma}eg tr`i{ta i
otvara realnu mogu}nost izvoza motornih
benzina,
� smanjenju tro{kova prerade sirove nafte
zbog smanjenja tro{kova hemikalija i
poluproizvoda i zbog proizvodnje dodatnih
~etiri hiljade tona visokovrednog vodonika
� maksimiziranju profita preduze}a, {to
izra`avaju pozitivne ocene dobijene
ekonomsko-finansijskom analizom
projekta.
Literatura
Market study on projected demand
regional trade in Federal Yugoslav
Republic, Petroleum Economics Ltd, maj
2001.
Master study for Pancevo & Novi Sad
refineries in Serbia, Federal Republic of
Yugoslavia, Shell Global Solutions, mart
2002.
The feasibility study report on
modernization for Pancevo refinery in
Yugoslavia, Japan Consult Institute, april
2002.
NIS refineries modernization feasibility
study i Pancevo refinery modernization
feasibility study, ABB Lummus Global,
novembar 2002.
Biznis plan Program tehnolo{kog razvoja
NIS-RNP, NIS-RNP, januar 2003.
LP optimalnog rada NIS-RNP.
Biznis plan Izgradnja kontinualnog
kataliti~kog reforminga i
hidrodesulfurizacija benzina, NIS-RNP,
avgust 2004.
Dr Du{an Nestorovi}, Sa{a Spasojevi}
Zastava automobili a.d., Institut za automobile, Kragujevac
UDC 665.633.7.038:621.43.057
Etil-alkohol kao dodatak
olovnim motornim
benzinima
Rezime
Osnovni problemi u kori{}enju te~nih goriva zasnivaju se na zavisnosti od uvoza nafte i
zaga|enju `ivotne sredine. Te~na goriva dobijena iz obnovljivih izvora predstavljaju
jedan od na~ina prevazila`enja navedenih problema. Od svih goriva dobijenih od
obnovljivih izvora, alkoholi, pored biodizela, se smatraju, prema istra`ivanjima
Evropske unije, najperspektivnijim gorivom.
Etil-alkohol dobijen iz biomase odlikuje se ~itavim nizom prednosti u odnosu na motorni
benzin i druga fosilna goriva, a pre svega zbog smanjene emisije CO , manjom emisijom
2
CO i aromata.
U radu su prikazane metode ispitivanja razli~itih procenata etil-alkohola (EA) u olovni
motorni benzin, kao i rezultati uticaja na potro{nju goriva i emisiju izduvnih gasova.
Klju~ne re~i: opitni motor, specifi~na potro{nja goriva, emisija izduvnih gasova, olovni
motorni benzin, stabilizator.
Ethyl Alcohol as Additive of Leaded Motor Petrol
The main problems related to consumption of liquid fuels are based on dependence on
import of petroleum and pollution of environment. Liquid fuels obtained from restorable
sources represent one method for overcoming the specified problems. Out of all fuels
obtained from restorable sources, in addition to biodiesels, alcohols are considered to be
the fuel with the greatest potential according to the researches of the European Union.
Ethyl alcohol obtained from biomass is characterized by numerous advantages in relation
to motor petrol and other fossil fuels, first of all due to reduced emission of CO , smaller
2
emission of CO and aromatic additives.
The paper presents the methods for investigation of influence of different percentages of
ethyl alcohol in leaded motor petrol, as well as the results of influence onto the fuel
consumption and exhaust gases emission.
Key words: engine, fuel consumption and exhaust gases emission.
1. Uvod
Etil-alkohol (EA) dobijen iz biomase ima
niz prednosti u odnosu na motorni benzin i
druga fosilna goriva, a pre svega zbog
smanjene emisije CO 2 , CO i aromata. Na
osnovu velikog broja istra`ivanja
sprovedenih u svetu, utvrdjene su prednosti
i nedostaci primene EA, dobijenog iz
biomase, u me{avini sa motornim
benzinima. Prednosti primene me{avina
motornih benzina i EA su: potpunije
sagorevanje, pove}anje snage i obrtnog
momenta, pove}anje oktanskog broja, ve}a
toplotna mo} me{avine izra`ena po jedinici
zapremine i manja emisija CO 2 i toksi~nih
komponenti (CO i aromata). Nedostaci
[075]
primene EA u me{avini sa motornim
benzinom su: ve}a zapreminska potro{nja,
ni`a toplotna mo} po jedinici mase, emisija
aldehida i sadr`aj sumporne kiseline
(poti~e iz nekih procesa destilacije) kao i
agresivno delovanje na pojedine delove
sistema. Ispitivanjima je utvrdjeno da se
kori{}enjem me{avina motornog benzina
sa 10% EA posti`e smanjenje emisije
gasova za 3-4%, ako je EA proizveden od
`itarica, a 6-8% ako je EA proizveden od
celuloze.
Plan primene me{avina motornih benzina i
EA u Evropskoj uniji predvi|a u~e{}e ovih
goriva od 2% u 2005, odnosno 6% u 2010,
sa namerom da se njihova zastupljenost
pove}a na 8% u 2020. Sve ovo ukazuje na

energija
potrebu uvodjenja EA kao goriva. Najve}i
broj vozila mo`e da radi sa me{avinama do
15% EA bez ve}ih intervencija na motoru i
sistemima za napajanje motora gorivom.
Za me{avine motornih benzina i etil
alkohola izuzetno je va`no, sa aspekta
primene, da u svim uslovima me{avina
bude homogena. Nasuprot ovom zahtevu
za homogeno{}u, kod me{avina motornih
benzina i EA dolazi do pojave
raslojavanja. Ovoj pojavi posebno
doprinose prisustvo vode i ne~isto}a u EA
i niske temperature okoline. Iz gore
navedenog razloga, u me{avine MB i EA
mora se dodavati stabilizator me{avine koji
spre~ava pojavu raslojavanja sni`avaju}i
temperaturu na kojoj dolazi do pojave
Slika 1 [ematski prikaz merne i opitne instalacije
Slika 2 Prikaz opitnog motora na probnom stolu Slika 3 Dodatni rezervoar za napajanje gorivom
raslojavanja. Za ovaj kvalitet etil alkohola
kao najpovoljniji stabilizator pokazao se
tercijalni butil alkohol (TBA).
2. Metode ispitivanja
2.1. Opitni motor
Za obavljanje svih potrebnih ispitivanja
kori{}en je opitni motor DMB i to: tip
128A6.064 zapremine 1300 cm3 opremljen dvogrlim karburatorom
CARTER-WEBER 7Y2MRA. Opitni
motor je bio opremljen standardnom
opremom motora (usisni i izduvni sistem,
pre~ista~ vazduha, goriva i ulja itd.). Za
hla|enje motora u toku ispitivanja
kori{}en je instalirani rashladni sistem koji
se nalazi na probnom stolu za ispitivanje
motora. Temepratura ulja u karteru motora
je regulisana dodatnim sistemom za
hla|enje istog.
Pre po~etka svih ispitivanja na opitnom
motoru izvr{ena je provera i mikrometra`a
svih delova i opreme motora. Tako|e, na
istom motoru se pre svih ispitivanja
izvr{ilo pode{avanje CO na praznom
hodu, odnosno pri 850 ±50 [o/min] na
1,5±0,5% vol CO. Na istom probnom
motoru je obavljeno pode{avanje ugla
predpaljenja razvodnika na praznom hodu
(po dokumentaciji za motor) i potom je
opitni motor razra|en na probnom stolu u
trajanju od 6 sati po ciklusu za razradu
motora koji je predvi|en po St.7.A6000.
[ematski prikaz merne i opitne instalacije
dat je na slici 1.
U toku ispitivanja merene su i upisivane
slede}e veli~ine:
Tabela 1 Karakteristike etil alkohola (EA)
[076]
1. Broj obrtaja motora …[o/min]
2. Sila na ko~nici …[N]
3. Vreme isticanja goriva …[s]
4. Temperatura rashladne
te~nosti na ulazu motora …[°C]
5. Temperatura rashladne
te~nosti na izlazu motora …[°C]
6. Pritisak ulja u motoru …[mbar]
7. Emisija izduvnih gasova
na krivoj pune snage
(CO, HC) …[%vol, ppm]
Karakteristika Rezultat
Sadr`aj etanola (vol %) 96,3
Ukus i miris
specifi~an za
rafinadu
Izgled bistar i bezbojan
Proba Barbet 18 °C (min) 34
Sadr`aj kiseline, prera~unat na sir}etnu kiselinu (mg/l a.A.) 6,22
Sadr`aj estara, prera~unat na etilacetat (mg/l a.A.) 18,26
Sadr`aj aldehida, prera~unat na acetaldehid (vol % a.A.) 0
Sadr`aj pato~nog ulja, prera~unat na izoamil alkohol (vol % a.A.) 0
Sadr`aj metanola (vol % a.A.) -
Sadr`aj furfurola (vol % a.A.) -

energija
Tabela 2 Karakteristike me{avina MB sa etil alkoholom i stabilizatorom (TBA)
Karakteristika
Osnovni
uzorak
MB
[077]
MB95
+
1%EA
+
1%TB
A
MB95 +
3%EA +
1%TBA
MB95 +
5%EA +
3%TBA
JUS B.H2.220/1 Metoda
Gustina na 15°C (kg/m3 ) 751 752 752 754
ne propisuje se,
samo se navodi
EN ISO 12815
Korozija bakarne trake (3h na 50°C) 1a 1a 1a 1a 1b JUS ISO 2160
Oktanski broj 96,3 96,7 97,2 97,6 najmanje 95 ASTM D 2699
Sadr`aj olova (g/l) najvi{e 0,4 EN 237:1996
Pritisak pare po Ridu (bar) 0,58 0,53 0,54 0,57 0,35-0,7 *
Odnos para/te~nost 36:1 (°C) 68,1 68,1 65,0 65,1 najmanje 55 *
10 % v/v najvi{e predestili{e do (°C) 57 53 48 52 65 *
50 % v/v najvi{e predestili{e do (°C) 105 105 96 97 120
95 % v/v najvi{e predestili{e do (°C) 192 - 193 192 205 JUS B.H8.028
kraj destilacije do (°C) 192 192 193 192 220
ostatak posle destilacije (% v/v),
najvi{e
2
* propisano za letnji period (u periodu od 1. aprila do 1. oktobra teku}e godine).
Slika 4 Krive destilacije MB i me{avina MB i EA
Slika 6 Sadr`aj CO na krivoj pune snage
Opitni motor sa mernom instalacijom na
probnom stolu prikazan je na slici 2.
2.2. Ispitna goriva
Ispitina goriva su dobijena name{avanjem
EA standardnog kvaliteta u MB. Za
ispitivanja na opi-tnom motoru, kori{}ene
su slede}e me{avine benzina i EA:
- 1% v/v EA i 1% v/v TBA
- 3% v/v EA i 1% v/v TBA
- % v/v EA i 3% v/v TBA
2.3. Sistem napajanja opitnog
motora gorivom
Napajanje opitnog motora gorivima,
vr{eno je iz posebno pripremljenog
dodatnog rezervoara. Postupak pripreme
ispitnog goriva za jednu vrstu ispitivanja
je sadr`ao postupak name{avanja goriva i
postupak ispiranja sistema za napajanje
gorivom motora (pre svake promene
goriva).
Odre|ena koli~ina EA i stabilizatora
(TBA) me{avine se prvo me{ala sa 10
litara osnovog benzina. Zatim se ovako
dobijena me{avina dalje ume{avala u
posebni opitni rezervoar sa ostalom potrebnom
koli~inom goriva za ispitivanje. Po
zavr{enom ispitivanju vr{ilo se pra`njenje
sistema za napajanje gorivom, ispiranje i
punjenje istog, ispitnim gorivom za
slede}e ispitivanje, slika 3.
3. Rezultati i analiza rezultata
ispitivanja
3.1. Karakteristike etil-alkohola
Karakteristike kori{}enog etil alkohola
date su u tabeli 1.
3.2 Karakteristike me{avina
olovnog motornog benzina i
etil-alkohola
Rezultati ispitivanja fizi~ko hemijskih
karakteristika me{avina olovnog motornog
benzina i etil alkoha sa stabilizatorom
(TBA), dozvoljene vrednosti prema

energija
Slika 5 Uporedni dijagram izlaznih karakteristika motora snimljenih sa MB i me{avinama
MB i EA
Tabela 3 Maksimalne vrednosti snage, obrtnog momenta i min. specif. potro{nje goriva
R
B
Gorivo
Ispitivanja motora sa MB i me{avinama MB i EA
Snaga [kW] /
br. obrtaja
[o/min]
Obrtni moment [Nm] /
br. obrtaja [o/min]
[078]
Specif.
potro{nja
[g/kWh] / br.
obrtaja
[o/min]
Razlika
snage u
%
standardu JUS B.H2.220/1,
kao i metode ispitivanja dati
su tabeli 2. Podaci dobijeni
prilikom odre|ivanja kriva
destilacije dati su na slici 3.
3.3. Ispitivanja na motoru
3.3.1. Spoljno brzinske
karakteristike motora
Na slici 5 date su uporedne
spoljno brzinske
karakteristike motora sa
osnovnim uzorkom MB i
me{avinama MB i 1, 3 i 5%
v/v EA i stabilizatorom TBA.
Maksimalne vrednosti snage
motora, maks. obrtnog
momenta i minimalne
specifi~ne potro{nje goriva sa
osnovnim uzorkom MB i sa
me{avinama MB sa 1, 3 i 5%
v/v EA i stabilizatorom
(TBA) prikazane su u tabeli
3. U istoj tabeli date su
procentualne razlike maks.
snage i maks.obrtnog
momenta ispitivanja sa
me{avinama MB i EA u
odnosu na ispitivanja sa
osnovnim uzorkom MB.
Analiziraju}i rezultate
ispitivanja sa osnovnim
uzorkom MB i me{avinama
MB i EA vidi se da je
karakter krivih snage, obrtnog
momenta, i specifi~ne
potro{nje motora pribli`no isti
kod ispitivanja sa osnovnim
uzorkom MB i ispitivanja sa
me{avinama MB sa 1 i 3%
v/v EA, dok kod ispitivanja sa
me{avinom MB i 5% v/v EA
je nepravilan u oblasti visokih
brojeva obrtaja motora.
Vrednosti maks. snage i
maks. obrtnog momenta
motora pri ispitivanju sa
me{avinama MB i EA ve}e su
u odnosu na iste sa osnovnim
uzorkom MB. Vrednosti
specifi~nih potro{nje goriva
motora pri ispiti-vanju sa
me{avinama MB sa 1 i 3
%v/v EA su
ve}e u celom
dijapazonu
rada motora,
Razlika
obrtnog
momenta u
%
1 Osnovni uzorak MB
Me{avina MB + 1%
52,02 / 5600 93,09 / 3600 242,11 / 3000 / /
2 v/v EA + 1% v/v
TBA
Me{avina MB + 3%
53,71 / 6200 95,64 / 3600 248,04 / 4000 + 3,2 + 2,7
3 v/v EA + 1% v/v
TBA
Me{avina MB + 5%
53,26 / 6000 93,99 / 3600 250,88 / 4000 + 2,4 + 0,9
4 v/v EA + 3% v/v
TBA
54,19 / 5600 96,85 / 3600 190,18 / 5000 + 4,2 + 4,0
dok su pri
ispitivanju sa
me{avinom
MB i 5% v/v
EA u celom
dijapazonu
rada motora
manje.
3.3.2. Emisija
izduvnih
gasova
Na opitnom
motoru
obavljena su
merenja

energija
Slika 7 Sadr`aj HC na krivoj pune snage
emisije CO i HC u izduvnim gasovima na
re`imima pune snage motora. Za merenje
koncentracije izduvnih gasova kori{}en je
analizator gasova PIERBURG. Rezultati
merenja prikazani su grafi~ki na slikama 6 i 7.
Dodavanjem etil alkohola u MB smanjuje
se sadr`aj CO u izduvnim gasovima.
Pove}anje procentu-alnog u~e{}a EA u
me{avini sa MB dovodi do sve ve}e
razlike sadr`aja CO u odnosu na osnovni
uzorak MB. Karakter krivih CO za osnovni
uzorak MB i me{avine sa 1 i 3% v/v EA je
indenti~an. Me{avina MB sa 5% v/v EA
ima umereniji tok krive sadr`aja CO u
celom dijapazonu rada motora.
Sa slike 7 se vidi da generalno, pove}anje
procentualnog u~e{}a EA u me{avinama sa
MB vodi ka smanjenju sadr`aja HC u
izduvnim gasovima, jedino odstupa
me{avina MB sa 1% v/v EA. Karakter
krivih HC je sli~an za sva ispitna goriva.
Zaklju~ci
Na osnovu izvr{enih ispitivanja i rezultata
dobijenih za me{avine olovnih motornih
benzina i etil-alkohola, mo`e se zaklju~iti
slede}e:
� dodavanje EA u olovni motorni benzin
dovodi do pove}anja maksimalnih
vrednosti snage i maks. obrtnog
momenta,
� dodavanje EA u MB dovodi do
pove}anja specifi~ne potro{nje goriva
(osim kod me{avine MB + 5% v/v EA).
� da dodavanje EA u MB smanjuje sadr`aj
emisije izduvnih gasova (CO i HC),
� bez ikakvih problema po motor mogu se
primenjivati me{avine MB do
maksimalno 5 % v/v dodavanja EA,
ovog kvaliteta, uz obavezno dodavanje
TBA kao stabilizatora.
Literatura
[1] Izve{taj Instituta za automobile,
Ispitivanje me{avine etil-alkohola sa
olovnim motornim benzinom, Kragujevac,
2004.
[2] D. Nestorovi}, Zakonska ograni~enja
{tetnih emisija izduvnih gasova oto motora
putni~kih vozila i uticaj goriva na njih,
VII me|unarodni nau~no-stru~ni skup o
dostignu}ima elektro i ma{inske industrije
DEMI 2005, Zbornik radova str.515-520,
Banja Luka, 2005.
[3] M. Radovanovi}, D.Stojiljkovi}, V.
Jovanovi}, D. Nestorovi} i dr., Razvoj
reformulisanih bezolovnih benzina sa
stanovi{ta smanjenja koli~ina naslaga i
emisija izuvnih gasova, YUNG 2002,
Zbornik radova P4, str. 43-48, Novi Sad,
2002.
[4] CEC F-04-A-87, Procena talo`enja u
usisnom sistemu benzinskog motora.
[079]

Procesi destilacije uvek su bili najve}i
potro{a~i energije u hemijskoj
tehnologiji. Energija se tro{i, prvo -
za isparavanje pojedina~nih komponenata
ili frakcija ({to je neophodno za njihovo
izdvajanje), a drugo - za hla|enje ({to je
neophodno za njihovu kondenzaciju i
docnije kori{}enje u te~nom stanju).
Najve}a koli~ina energije se tro{i za
isparavanje sme{e, pogotovu ako se za to
koristi vodena para.
Razdvajanje sme{e propilen-propan u
proizvodnji polipropilena je tipi~an primer
energetski neefikasnog procesa. Sme{a
obi~no sadr`i 93-96 % propilena koji treba
ispariti, jer je njegova temperatura
klju~anja pri P = 1 bar (-48 o C) manja od
temperature klju~anja propana (-42 o C).
Latentna toplota isparavanja propilena
iznosi 210 MJ/t, a tempetature klju~anja su
bliske. Zbog toga specifi~na potro{nja
vodene pare za grejanje rebojlera dosti`e
1.2-1.3 tone po toni prera|enog propilena.
Zato je za ovaj proces zna~ajno svako
smanjenje potro{nje energije. Najbolji
na~in je smanjenje refluksnog odnosa u
koloni, jer toplota se tro{i za isparavanje
~itavog protoka refluksa. Zbog toga za
pove}anje energetske efikasnosti kolone
neophodna je optimizacija kompletnog
tehnolo{kog re`ima rada kolone.
Cilj modeliranja
U proizvodnji polipropilena uvek postoji
pogon za pre~i{}avanje propilena. Za to je
zadu`ena kolona rektifikacije (destilacije)
sirovog propilena koja zna~ajno uti~e na
ukupne tro{kove energije i toplote u
procesu.
Zbog bliskih temperatura klju~anja
propana i propilena kolona je visoka 120
m (242 poda) i tro{i puno vodene pare za
grejanje rebojlera kolone (1.2 tone po toni
propilena, saglasno baznom dizajnu).
Cilj je bio procena mogu}nosti smanjenja
potro{nje toplote, odnosno vodene pare ili
mazuta za stvaranje pare, a tako|e i
pove}anja kapaciteta kolone.
Izbor modela i programa
Na izbor modela uti~u slede}e osobine:
1. Zbog bliskih temperatura klju~anja
potreban je {to precizniji prora~un stanja
sme{e i fazne ravnote`e. Zbog toga je
presudno zna~ajno odabrati dobar
termodinami~ki model sistema. U ovom
slu~aju odabran je Soave-Redlich-Kwong
model (SRK) [1], koji je baziran na istoj
jedna~ini stanja kao i Redlich-Kwong-
Soave model (1). Me|utim, model sadr`i i
dve zna~ajnije korekcije:
koristi se Peneloux-Rauzy [2] korekcija
molarne zapremine te~nosti izra~unate iz
Redlich-Kwong-Soave jedna~ine stanja;
pobolj{anje prora~una fazne ravnote`e
sme{a koje sadr`e ugljovodonike i vodu
postignuto je upotrebom Kabadi-Danner
[3] modifikacije pravila me{anja.
SRK model je primenljiv za
termodinami~ki prora~un ugljovodoni~nih
sme{a koje sadr`e lake gasove (H S, CO ,
2 2
N ). Kubna jedna~ina stanja SRK modela je:
2
gde je: T - temperatura; P - pritisak; v m -
molarna zapremina; a, b, c - koefcijenti
dati slede}im jedna~inama:
[080]
energija
N. Ostrovski, P. Stamenkovi}, F. Kenig
AD Hemijska Industrija - HIPOL, Od`aci
S. Mauhar, B. Barjaktarovi}
Tehnolo{ki fakultet, Novom Sadu
UDC 66.048.001.26:547.313.3
Pove}anje tehnolo{ke
i enegretske efikasnosti
kolone destilacije propilena
Rezime
Sprovedena je optimizacija kolone destilacije za pre~i{}avanje propilena sa ciljem
pove}anja njene tehnolo{ke i energetske efikasnosti.
Za prora~un kolone je kori{}ena -metoda. Soave Redlich-Kwongova jedna~ina stanja je
kori{}ena za izra~unavanje konstanta fazne ravnote`e (K) i entalpije komponenata.
Optimizacija je sprovedena putem kombinovanih promena pritiska, temperature i
protoka refluksa. Prona|en je novi re`im rada kolone koji je omogu}io pove}anje
energetske efikasnosti kolone i smanjenje gubitka propilena.
Rad na novom re`imu tokom 1.5 godine potvrdio je rezultate optimizacije: potro{nja
vodene pare je smanjena za 15-20%, gubitak propilena sa dna kolone je smanjen za 3-4
puta.
(1)
(2)
(3)
(4)
; (5)
U ovim jedna~inama x i i x j predstavljaju
molske udele komponenti i i j u sme{i.
^lankoristi se ukoliko je u sme{i prisutna
voda, kada se primenjuje Kabadi-Danner
modifikacija:
(6)
(7)
gde je: w - voda; j - odgovaraju}i
ugljovodonik; k wj - konstanta koja se
odre|uje eksperimentalno; T cw - kriti~na
temperatura vode; G i - suma grupnih
doprinosa konstituenata molekula
ugljovodonika: G i =Sg i (g i je doprinos
odgovaraju}e grupe). Koeficijenti za ~iste
komponente su:
; (8)
gde je: T ci , P ci - kriti~na temperatura i
pritisak komponente i; R - univerzalna
(9)

energija
gasna konstanta; z RAi - koeficijent
sti{ljivosti komponente i; w i - faktor
acentri~nosti komponente i.
2. Zbog modeliranja postoje}e kolone
neophodno je tokom prora~unavanja
kontrolisati brzine pare i te~nosti na
svakom podu da bismo spre~ili isu{ivanje i
plavljenje podova. Zato nije dosta koristiti
jedna~ine masenog bilansa za gornji i donji
deo kolone, ve} su potrebne jedna~ine
bilansa za svaku komponentu u pari i
te~nosti (10), a tako|e bilansi ukupne
te~nosti i toplote na svakom podu (11).
,
,
(10)
(11)
j - broj poda; i - broj komponente; T , P - j j
temperatura i pritisak na j-om podu;
V , L - protoci pare i te~nosti sa j-og poda;
j j
H , H - entalpija pare i te~nosti;
Vj Lj
y , x - molarne frakcije i-te komponente
i,j i,j
na j-om podu u pari i te~nosti; M - j
koli~ina te~nosti na j-om podu.
3. Radi cilja u{tede toplote neophodno je
modelirati kolonu zajedno sa rebojlerom (12a),
kondenzatorom (12b) i regulatorom (13).
,
,
(12)
(13)
set E = x - xj ; t, g - parametri regulatora.
j j
4. Zbog neophodnosti prora~unavanja
procesa na svakom podu algoritam
modeliranja mora biti iterativan sve do
postizanja konvergencije masenog i
toplotnog bilansa.
Sve navedene osobine definitivno
pokazuju da za takvu vrstu modeliranja
nije mogu}e koristiti samo bilansne
prora~une, ve} je neophodna prava
simulacija (imitacija) rada kolone na
matemati~kom modelu. Zato smo
iskoristili specijalizovani program koji
sumira skoro 50-godi{nje iskustvo
modeliranja destilacionih kolona. Program
realizuje Q-metodu [4] za re{avanje
sistema od 4617 algebarskih jedna~ina
(242 poda, 9 komponenata, temperature,
fazna ravnote`a). Iteracioni postupak se
zavr{ava u trenutku kada je bilans za svaku
komponentu zadovoljen.
Efikasnost
podova
Svaki model koji se
bazira na fizikohemijskim
zakonima uvek je
bolji od bilo kakvih
aproksimacija i
empirijskih modela.
Me|utim, ~ak i
rigorozni model
~esto sadr`i
koeficijente koji se
mogu proceniti
samo na bazi
eksperimenata.
Takav je
koeficijent
efikasnosti podova.
Mi smo ga
izra~unali iz
rezultata simulacije
baznog projekta
kolone i njenog
sada{njeg re`ima
rada. Principijelna
shema kolone prikazana je na slici 1. Zbog
velike visine (120 m) kolona se sastoji iz
dva dela (po 60 m i 121 pod).
Parametri re`ima su slede}i:
Napoj 5.5 t/h
Pritisak u V-003 16.0 bar
Refluks 43.2 t/h
Temperatura u V-003 18.5 oC Produkt 5.3 t/h
^isto}a propilena 99.3 %
Izvod sa dna 180 kg/h
Koli~ina toplote 15.8 GJ/h
Izvod sa vrha 17 kg/h
Potro{nja vodene pare 6.8 t/h
Ukoliko za projektni i sada{nji re`im
imamo ne samo ulazne parametre, ve} i
izlazne protoke i sastave, mo`emo
proceniti efikasnost (h). Ona je mnogo
manja od teoretske (70 % u skladu sa
Marfijevom metodom [5]) i sastavila u
proseku 38 % (slika 2).
Pove}anje kapaciteta
Pri optimizaciji
slo`enih procesa, kao
{to je rektifikacija,
promena bilo kojeg
parametra izaziva
neophodnost
promene drugih
parametara zbog
postoje}ih
ograni~enja vezanih
za kvalitet
produkata ili
stabilnost rada
aparata. Na primer,
sa pove}anjem
protoka napoja
kolone
proporcionalno se
pove}ava izvo|enje
sa dna kolone i raste
[081]
Slika 1 Principijelna shema sekcije rektifikacije
koli~ina pre~i{}enog propilena (slika 3).
Istovremeno, ~ak se smanjuje specifi~na
potro{nja vodene pare u odnosu na tonu
pre~i{}enog propilena.
Refluks = 43.2 t/h. Pritisak = 16 bar.
Me|utim, takav na~in pove}anja kapaciteta
nije prihvatljiv, jer istovremeno se
smanjuje ~isto}a dobijenog propilena - od
99.3 do 98.8 % (slika 3). Ovo mo`emo
spre~iti putem promene drugih parametara,
kao {to su refluks, temperatura ili pritisak.
Takva analiza je o~igledna, ali ona
pokazuje da je potrebna kompleksna
optimizacija re`ima.
Na primer, ako na svakom koraku
pove}anja napoja optimiziramo vrednost
refluksa, mo`emo obezbediti neophodnu
~isto}u propilena (99.3 %) i smanjiti
potro{nju toplote, odnosno vodene pare
(slika 4).
Vidi se da postoje}a kolona mo`e raditi sa
kapacitetom ve}im za 20 do 70 % u
odnosu na sada{nji re`im bez promene
~isto}e dobijenog propilena. Specifi~na
toplota (GJ/t) se smanjuje zato {to pri
Slika 2 Procena efikasnosti podova iz rezultata
modeliranja postoje}eg re`ima rada kolone

energija
Slika 3 Uticaj protoka napoja na efektivnost kolone Slika 4 Neophodno pove}anje refluksa sa rastom kapaciteta kolone
pove}anju napoja za 70 %, neophodno
pove}anje refluksa iznosi samo 27 %, a
ukupne toplote 32 %. Navedeni re`imi su
izra~unati bez promene temperature i
pritiska u koloni. Optimizacija ovih
parametara mo`e omogu}iti dopunsko
pove}anje efikasnosti rada kolone.
Optimizacija re`ima
Izbor temperature i pritiska u koloni zavisi
od termodinami~kih svojstava sme{e.
Smanjenje pritiska, sa jedne strane, izaziva
smanjenje temperature isparavanja i
neophodne koli~ine toplote. Osim toga, u
neidealnim sme{ama pritisak uti~e na
faznu ravnote`u gas-te~nost. U sme{i
propan-propilen smanjenje pritiska
pove}ava koncentraciju propilena u gasnoj
fazi (slika 5) i olak{ava destilaciju. Sa
druge strane, manji pritisak zahteva ve}e
hla|enje destilata u refluksnoj posudi, {to
pove}ava tro{kove. Zbog toga mo`emo
o~ekivati da postoji optimum pritiska za
destilaciju propilena.
Prora~uni su pokazali da, ako se u koloni
menja samo pritisak, njegovo smanjenje
pove}ava ~isto}u propilena (slika 6).
Istovremeno se smanjuje koncentracija
propilena na dnu kolone, a tako|e i
temperatura na dnu i na vrhu kolone.
Potro{nja vodene pare se ne menja zbog
iste vrednosti refluksa. Vidi se da je sa
smanjenjem pritiska potrebno ve}e
hla|enje u kondenzatoru, ali i manje
grejanje u rebojleru.
Pri sada{njem refluksu (43.2 t/h) i protoku
sa dna (180 kg/h), neophodnu ~isto}u
(99.3%) mo`emo posti}i sa pritiskom oko
14 barA (slika 6). Ukoliko ve}a ~isto}a
nije potrebna, dalje smanjenje pritiska
mo`emo kombinovati sa smanjenjem
refluksa i potro{nje vodene pare. Zato je
potrebno proanalizirati uticaj protoka
refluksa na pokazatelje rada kolone.
Prora~uni uticaja
refluksa su ura|eni
prvo za sada{nji
pritisak 16 bara
(slika 7). Polazna
ta~ka odgovara
refluksu 43 t/h i
temperaturi vrha
kolone 36.7 o C.
Vidi se da
odgovaraju}u
~isto}u (99.3 %) mo`emo posti}i pri
razli~itom refluksu (od 48 do 38 t/h) u
zavisnosti od vrednosti protoka sa dna
kolone. Sa smanjenjem refluksa smanjuje
se i koli~ina toplote koju je neophodno
uneti u rebojler (od 17 do 13.5 GJ/h).
Sli~ne zavisnosti su izra~unate za pritisak
14 bara (slika 8). One imaju isti oblik, ali
pri manjem pritisku potreban je manji
refluks za postizanje istog kvaliteta
destilacije.
Na primer, pri protoku sa dna kolone 200
kg/h, neophodan je refluks 39.7 t/h sa
pritiskom 16 bara
i 38.5 t/h sa
pritiskom 14 bara.
Tom prilikom se
smanjuje
neophodna
koli~ina toplote
od 15 GJ/h do 14
GJ/h, ali
istovremeno
potrebno je i
ve}e hla|enje
kolone.
Temperatura
vrha mora biti
36.7 i 31.3 o C za
pritisak 16 i 14
bara.
Naravno, takve
re`ime mo`emo
[082]
smatrati samo kao teoretske zbog
ograni~enja temperature hladne vode u
kondenzatoru. Ali oni pokazuju put kojim
mo`emo sti}i do smanjenja tro{kova.
Kombinovani re`imi
Zavisnosti, koje su navedene na slikama 7
i 8, omogu}avaju analizu uzajamnog
uticaja pritiska, refluksa i protoka sa dna
kolone. Odgovaraju}i grafikoni su
prikazani na slici 9 kao zavisnosti protoka
refluksa, neophodne koli~ine toplote i
temperature na dnu i vrhu kolone od
Slika 5 Uticaj pritiska na faznu ravnote`u sme{e propanpropilen
K i - konstante ravnote`e (K 1 - propilen, K 2 -
propan), T = 25 o C

energija
Slika 6 Uticaj pritiska na efektivnost kolone
napoj = 5.5 t/h - dno = 180 kg/h. refluks = 43.2 t/h
pritiska. ^isto}a propilena u svim
re`imama iznosi 99.3 %.
Uzimaju}i u obzir mogu}nost hla|enja
refluksnog protoka, temperatura na vrhu
kolone ne mo`e biti manja od 30 o C. To
zna~i da mo`emo razmatrati smanjenja
pritiska samo do 13.5 - 14 bar, refluksa do
Slika 7 Uticaj refluksa na efektivnost kolone
Napoj = 5.5 t/h, P = 16 bar, Tvrh = 36.7 o C
35 - 37 t/h i mogu}nost smanjenja koli~ine
toplote do 13 - 14 GJ/h.
Koli~ina vodene pare, koja je neophodna u
navedenim re`imima, prikazana je na slici
10. Smanjenje pritiska, ukupno sa
smanjenjem refluksa i pove}anjem
protoka sa dna, omogu}ava u{tedu vodene
[083]
Slika 9 Uzajamni uticaj pritiska i protoka sa dna
napoj = 5.5 t/h; ~isto}a = 99.3 %; brojevi - protok sa dna, kg/h
pare otprilike za 20 %, od 7.2 do 5.7 t/h.
Rezultati primene novog re`ima
Re`im rada kolone sa smanjenim
pritiskom (do 14 bar) bio je ispitan u
praksi pri istom napoju 5.5 t/h, {to je
omogu}ilo smanjenje temperature na vrhu
Slika 8 Uticaj refluksa na efektivnost kolone.
Napoj = 5.5 t/h, P = 14 bar, Tvrh = 31.3 o C

energija
Slika 10 Potro{nja vodene pare - Napoj = 5.5 t/h;
^isto}a = 99.3 %; Brojevi - protok sa dna, kg/h.
kolone (slika 11). Na ovoj i ostalim
slikama su prikazani rezultati pra}enja rada
kolone tokom 20 dana u starom i novom
re`imu.
Promenom ostalih parametara, saglasno
rezultatima modeliranja, ~isto}a propilena
je ostala na istom nivou (slika 12).
Po{to novi re`im omogu}uje smanjenje
refluksa (slike 7 i 8), potro{nja vodene pare
za grejanje kolone tako|e je smanjena
(slika 13), {to je u skladu sa rezultatima
modeliranja (slike 9 i 10).
Osim smanjenja potro{nje energije, novi
re`im je omogu}io da se smanji gubitak
propilena koji se odvode sa propanom sa
dna kolone. Koncentracija propilena na
dnu se smanjuje za 3 do 4 puta. Zbog toga
se smanjio normativ potro{nje propilena na
tonu polipropilena od 1.1 do 1.065 t/t.
Matemati~ko modeliranje i optimizacija
kolone destilacuje propilena pokazali su
mogu}nost zna~ajnog pove}anja njenog
Slika 11 Upore|ivanje starog i novog re`ima rada
kolone - Napoj = 5.5 t/h; ^isto}a = 99.5 %.;
Protok sa dna = 180 kg/h
kapaciteta i efikasnosti rada. Samim tim
obrazlo`ena je mogu}nost razvoja
(pove}anja kapaciteta) ukupnog
postrojenja proizvodnje polipropilena u
AD Hemijska industrija - HIPOL.
Literatura
[1] Soave G, Equilibrium constants from a
modified Redlich-Kwong equation of
state, Chemical Engineering Science,
1972, 27, No 4, 1197-1203.
[2] Peneloux A., Rauzy E., Freze R., A
Consistent Correction For Redlich-
Kwong-Soave Volumes. Fluid Phase Eq.,
1982, 8, 7-23.
[3] Kabadi V., Danner R. P., A Modified
Soave-Redlich-Kwong Equation of State
for Water-Hydrocarbon Phase Equilibria,
Chem. Eng. Process Des. Dev., 1985, 24,
No 3, 537-541.
[084]
Slika 12 ^isto}a propilena u starom i novom re`imu rada
kolone - Napoj = 5.5 t/h; Protok sa dna = 180 kg/h
^isto}a
[4] Holland C.D., Liapis A.I., Computer
Methods for Solving Dynamic Separation
Problems, McGrow-Hill, 1990.
[5] Backhurst J.R., Harker J.H., Process
Plant Design, Hieneman Educ. of Books,
London, 1973.
Slika 13 Energetska efikasnost novog re`ima rada
kolone - Napoj = 5.5 t/h; ^isto}a = 99.5 %;
Protok sa dna = 180 kg/h

1. Tehni~ka regulativa za
opremu pod pritiskom u
Evropskoj uniji
Formiranjem unutra{njeg tr`i{ta EU
31.12.1992. slobodan protok robe, ljudi,
kapitala i usluga je postao jedan od
osnovnih postulata dr`ava ~lanica EU.
Stvaranje mehanizama za ostvarenje toga
cilja vezano za slobodan protok roba, bilo
je bazirano na direktivama Novog (za
odre|ivanje bitnih zahteva za proizvode)
[1] i Globalnog (za utvr|ivanje
usagla{enosti) [2], [3] pristupa (New and
Global approach directives), koje izme|u
ostalog pretpostavljaju usvajanje nove
tehni~ke regulative u zemljama ~lanicama
EU kojima se defini{u glavni ciljevi:
- utvr|ivanje osnovnih su{tinskih/bitnih
zahteva (essential requirements) za
proizvode,
- smanjenje uticaja/kontrole dr`ave na
proizvode pre stavljanja proizvoda na
tr`i{te,
- objedinjeno osiguranje kvaliteta i
primena savremenih metoda za
ocenjivanje usagla{enosti proizvoda sa
su{tinskim zahtevima.
Nova tehni~ka regulativa je ustanovila
slede}e principe:
- uskla|ivanje nacionalnog tehni~kog
zakonodavstva sa direktivama
(harmonizacija propisa) je ograni~eno
samo na su{tinske zahteve koje proizvodi
pri prometu na unutra{njem tr`i{tu
moraju zadovoljiti,
- jedino proizvodi koji zadovoljavaju
su{tinske zahteve mogu biti stavljeni u
promet i upotrebu,
- harmonizovani standardi (evropski,
zvani~no objavljeni i deklarisani da su
usagla{eni sa zahtevima direktiva, a
transponovani u nacionalne standarde)
zadovoljavaju pretpostavku o
Goran \ur|evi}
Inspekcija opreme pod pritiskom, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike
Srbije, Beograd
UDC 621.311.18:62-987]:001.32(4-672EU)
Proizvodnja i upotreba
opreme pod pritiskom u
kontekstu uskla|ivanja
tehni~ke regulative sa EU
[085]
energija
Rezime
U skladu sa zvani~no deklarisanim opredeljenjem DZ Srbija i Crna Gora ka ~vr{}oj
integraciji u me|unarodnu zajednicu, odnosno Evropsku uniju i dobijanjem pozitivne
ocene Studije izvidljivosti, potrebno je, u sklopu harmonizacije zakonske regulative DZ
SCG i EU, a do pristupanja EU, izvr{iti uskla|ivanje i tehni~ke regulative. Sagledavanje
obima, na~ina i dinamike uskla|ivanja infrastrukture sistema kvaliteta energetskog
sektora, odnosno harmonizacija doma}ih tehni~kih propisa vezanih za opremu pod
pritiskom u energetici sa direktivama (Novog i Globalnog pristupa) EU, pretpostavlja,
osim dr`avnih organa, u~e{}e i ostalih zainteresovanih strana (privrede, nauke i
univerziteta, udru`enja korisnika i potro{a~a, stru~nih udru`enja i sl.). Pri realizaciji
ovog projekta, proizvodnja i promet opreme pod pritiskom (kao jedne od zna~ajnih
komponenata energetskih postrojenja), definisana direktivom EU kao PED 97/23/EC,
stavljena je na listu prioriteta. Upotreba, tj. ekspoloatacija navedene opreme nije
propisana direktivom, ve} se ostavlja zemljama ~lanicama EU da tu oblast same urede.
Mada se direktiva odnosi samo na proizvodnju navedene opreme, pre stavljanja u
upotrebu, zbog opasnosti po zdravlje ljudi, okolinu i materijalna dobra pri
ekspoloataciji, kao i ~injenice da se novim pristupom vr{i deregulacija sistema kvaliteta
sa dosada{njeg dr`avno-pravnog monopola na slobodan tr`i{ni sistem, korisnicima je
potrebno obezbediti odgovaraju}a predznanja pre svega za pravilan tehnoekonomski
izbor navedene opreme kako sa stanovi{ta ugradnje, tako i dalje ekspoloatacije, naravno
ne zanemaruju}i i zakonske obaveze koje iz toga proisti~u.
Klju~ne re~i: tehni~ka regulativa, oprema pod pritiskom, ovla{}ene organizacije,
harmonizovani standardi.
Abstract
According to officialy announced determination of DZ Srbija and Crna Gora for
strengthen integration in international community, ie Europian Union, and getting
positive marked fisibility study, there is a need, through the process of harmonization for
legislative DZ SCG and EU, until joining EU, for confirmation of techical
legislative.Overview of scope, modality and terms for harmonization quality
infrastructure system of energy sector, and harmonization of national technical
regulations for pressure equipment with directives (new and global approach),
represent, beside state authorities, participation other shareholders (economy, science
and universities, associtiations of user and consumers, professional associtiations
etc).For realization of this project, manufacturing and trading of pressure equipment (as
one of significant component in energy plants), covered by directive PED 97/23/EC, is
on the top of priority. Service ie usage of this equipment is not covered by directive, and
member states of EU are free to legislate it. Athough this directive correlates to
manufacture, before putting in service, due to hazards for persons health, environmental
and goods, and concerning new approach for transformation of quality system from old
state monopol to free market system, it is important for user to be ensured with
appropriate knowledge, primary for correct techno-economical selection of this
eqipment, in a way for installation and use, without disregarding mandatory law
requirements.
Key words: technical legislatives, pressure equipment, notified bodies, harmonized
standards.

energija
zadovoljavanju su{tinskih zahteva za
proizvode,
- primena harmonizovanih standarda i
ostalih tehni~kih specifikacija nije
obavezna (proizvo|a~ mo`e izabrati bilo
koje drugo tehni~ko re{enje koje
zadovoljava su{tinske zahteve),
- proizvo|a~i mogu birati izme|u razli~itih
postupaka za ocenjivanje usagla{enosti
koji su predvi|eni odgovaraju}om
direktivom [4].
Takvih direktiva ima danas blizu 30 i
obuhvataju razli~ite industrijske,
medicinske, potro{a~ke i druge proizvode,
s tim da je za 21 direktivu obavezno
ozna~avanje proizvoda "CE" znakom
(slika 1). Definisani su proizvodi koji po
svojim karakteristi-kama podle`u
odre|enim direktivama novog pristupa, a
koji moraju nositi "CE" oznaku. Oznaka
"CE" ne predstavlja oznaku nivoa kvaliteta
proizvoda, ve} ukazuje kupcu da taj
proizvod zadovoljava su{ti-nske zahteve
odgovaraju}e direktive kojoj podle`e
proizvod. Pre stavljanja znaka "CE" na
proizvod, obaveza proizvo|a~a je, da na
osnovu zahteva direktive i izabranog
postupka/procedure (modula globalnog
pristupa), podvrgne ocenjivanju
usagla{enosti proizvod sa zahtevima
direktive. U zavisnosti od kategorizaci-je
proizvoda, proizvo|a~ mo`e sam da
sprovede odgovaraju}e postupke ocenjivanja
usagla{enosti (samo moduli "A" i
"C") ili u saradnji sa nezavisnom / ovla-
{}enom organizacijom /telom (notified
body) za ostale module.
Za proizvode, za koje ne postoje odgovaraju}e
direktive, dr`ave ~lanice na svojoj teritoriji
mogu slobodno formirati svoje
zakonodavstvo. Me|utim, i za proizvode koji
ne podle`u direkti-vama novog pristupa,
odnosno ostalom za-konodavstvu EU, va`i
Direktiva o op{toj bezbednosti proizvoda
(92/59/EEC, 2001/95/EC) kojom se zahteva
da se proizvodima za potro{nju, koji se
stavljaju na tr`i{te, kod uobi~ajenog i
predvi|enog kori{}enja, ne sme ugro`avati
bezbednost lica [5].
Zna~i, oprema koja se ugra|uje u neki
energetski objekat mo`e podlegati jednoj
ili vi{e direktiva
(recimo
rashladnokompresorski
agregat podle`e
direktivi za
opremu pod
pritiskom
(97/23/EC),
direktivi za
ma{ine
(98/79/EEC),
direktivi za
niskonaponsku
opremu
(93/68/EEC),
direktivi za
jednostavne
posude pod
pritiskom
(93/68/EEC),
jer delovi
agregata,
kompresor,
rezervoari,
hladnjaci,
merno
regulacioni
ure|aji i
instrumenti,
armatura,
elektromotor itd
svaki
pojedina~no
podle`e
odgovaraju}oj
direktivi.
Odgovornost
proizvo|a~aisporu~ioca
agregata kao
Slika 1 Direktive novog pristupa kojima se zahteva "CE" znak
[086]
sklopa je da svi delovi opreme budu
usagla{eni sa zahtevima odgovaraju}ih
direktiva [6].
Direktiva za opremu pod pritiskom
(97/23/EC)
Ova direktiva novog pristupa sa obavezom
"CE" ozna~avanja (za sve ~lanice EU)
odnosi se na projektovanje, izradu i
ocenjivanje usagla{enosti opreme pod
pritiskom i sklopova po pritiskom
namenjenih za najvi{i dozvoljeni pritisak
ve}i od 0,5 bara. Naravno, u Direktivi je
detaljno navedena oprema koja
zadovoljava prethodni kriterijum, ali koja
se izuzima iz nadle`nosti ove direktive
(turbine, kompresori, grejna tela sa toplom
vodom, pokretna oprema... pa ~ak i ~amci
na naduvavanje, limenke za gazirana pi}a,
de~iji baloni itd). Jo{ jednom je bitno
navesti da se Direktiva odnosi samo na
proizvodnju i stavljanje u promet navedene
opreme, dok se ugradnja, ekspoloatacija i
odr`avanje propisuje odgovaraju}om
nacionalnom regulativom svake zemlje
~lanice nezavisno.
Sva oprema je podeljena u kategorije (od I
do IV) i u zavisnosti od kategorije,
proizvo|a~ bira postupak za ocenjivanje
usagla{enosti, odnosno modul ili
kombinaciju modula i to za kategorije:
I = modul "A";
II = moduli "A1"; "D1"; "E1";
III = moduli "B1"+"D"; "B1"+"F"; "B" +
"E"; "B" + "C1"; "H";
IV = moduli "B" + "D"; "B" + "F"; "G";
"H1"
Kategoriju opreme pod pritiskom defini{e
(slike 2 i 3):
- tip opreme (posude, generatori pare,
cevovodi)
- stanje fluida (te~nost, gas)
- grupe fluida (grupa 1 - ekspolozivni,
ekstremno zapaljivi, visoko zapaljivi,
zapaljivi, veoma otrovni, otrovni,
oksidativni, grupa 2 - svi ostali,
uklju~uju}i vodu i paru).
Postupci za ocenu usagla{enosti/moduli
(osnovni) globalnog pristupa su slede}i:
"A" - unutra{nja/interna kontrola
proizvodnje, "B" - ispitivanje tipa,
"C"- usagla{enost sa tipom,
"D" - obezbe|ivanje kvaliteta proizvodnje,
"E" - obezbe|enje kvaliteta proizvoda,
"F" - verifikacija/proveravanje proizvoda u
proizvodnji, "G" - pojedina~na verifikacija
/proveravanje pojedina~nog proizvoda,
"H" - potpuno obezbe|enje kvaliteta.
Tako|e su definisane i varijante osnovnih
modula globalnog pristupa
("A1","B1","C1", "D1","E1","H1").
Kao dodatak, ova direktiva zahteva osim
navedenih modula i dodatne aktivnosti pri
ocenjivanju usagla{enosti proizvoda sa

energija
Slika 2 Klasifikacija opreme pod pritiskom i odgovaraju}i
dijagrami/ tabele za kategorizaciju
zahtevima direktive (za zavariva~koispitiva~ke
radove), a to su:
- odobravanje/kvalifikaciju procedura
zavarivanja,
- odobravanje/kvalifikaciju osoblja za
zavarivanje,
- odobravanje/kvalifikaciju osoblja za
ispitivanja bez razaranja.
Ukoliko oprema ne spada u kategoriju I
(za koju ocenjivanje usagla{enosti vr{i sam
proizvo|a~), potrebno je uklju~ivanje
ovla{}ene organizacije (notified body),
specijalizovane firme za pojedina~nu
direktivu i pojedina~nu vrstu aktivnosti
koju anga`uje proizvo|a~. Proizvo|a~
mo`e anga`ovati bilo koju ovla{}enu
organizaciju sa spiska ovla{}enih
organizacija u EU (Slu`beni list EU) koja
je ovla{}ena za ocenjivanje usagla{enosti
po zahtevanom modulu (trenutno ih je
preko 1450 prijavljeno/notifikovano u EU
- neke su ovla{}ene samo za pojedine
module, a neke za sve), a za ovu direktivu
(slika 4).
Za ovla{}ene organizacije koje vr{e
ocenjivanje usagla{enosti proizvoda sa
zahtevima direktive prema modulima,
ovom direktivom je definisan termin
ovla{}ena organizacija/notifikovano telo
(notified body), a za zavariva~koispitiva~ke
radove, ovla{}ena/tre}a
organizacija priznate strane (third
recognized party). I za jedne i druge su
definisani kriterijumi direktivom.
Ovla{}enu organizaciju (notifi-ed body,
third recognized party)
prijavljuje/notifikuje svaka dr`ava ~lanica
EU Evropskoj komisiji (koja joj izdaje
identifikacioni broj) sa svoje teritorije i
odgovorna je za nadzor nad njenim radom.
Svaka dr`ava ~lanica samostalno
procenjuje osposobljenost i ko-mpetentnost
kandidata za ovla-{}ene organizacije.
S obzirom na stroge kri-terijume
definisane samim di-rektivama, kao i
zahtevane do-datne finansijske garancije
(pojedina~na jednokratna poli-sa
osiguranja mo`e iznositi od 2 - 4 miliona
evra, ~ije godi-{nje odr`avanje ko{ta
nekoli-ko desetina hiljada evra) ne
iznena|uje podatak da Danska (oko 5 mil.
stanovnika), jedna od osniva~a EU, a ~ija
je tehni~ka regulativa poslu`ila za izradu
ove direktive [7] ima 3 prijavljene
ovla{}ene organizacije za ocenjivanje
usagla{enosti proizvoda sa zahtevima ove
direktive ili samo jednu za liftove, dok
Slovenija nema nijednu prijavljenu
ovla{}enu organizaciju za ocenjivanje
usagla{enosti sa zahtevima direktive za
opremu pod pritiskom, iako ima kandidata
[11].
Ocenjivanje kompetentnosti i
osposobljenosti kandidata za ovla{}ene
organizacije vr{e nadle`ni dr`avni organi
zemalja ~lanica ( i u Danskoj i Sloveniji
ministarstva nadle`na za privredu).
Potrebno je napomenuti jasnu razliku
izme|u ovla{}ivanja i akreditacije, jer ga
sprovode razli~iti organi/organizacije,
rali~itim metodama i u razli~itu svrhu. Za
prijavljivanje/notifikaciju ovla{}enih
organizacija EU, posedovanje akreditacije
nije ni potrebno ni dovoljno. Nije potrebno
jer se nijednim dokumentom vezanim za
direktive novog pristupa ne zahteva da
ovla{}ene organizacije budu akreditovane
odnosno da imaju sertifikat o akreditaciji
(naravno, da odgovaraju}a akreditacija
[087]
Slika 3 Jedna od tabela za odre|ivanjekategorije
opreme pod pritiskom
mo`e zna~ajno uticati na nadle`ni organ
dr`avne uprave-recimo ministarstvo
nadle`no za privredu na odluku o
ovla{}ivanju/ prijavljivanju/notifikaciji u
EU). Nije dovoljno iz razloga ve}
spomenutog potrebnog finansijskog
osiguranja, nacionalne dr`avne politike
planiranja privrednih resursa itd. (u
Danskoj od 3 ovla{}ene organizacije za
opremu pod pritiskom, 2 su akreditovane a
jednu nije, dok jedina postoje}a za liftove
nije akreditovana).
To je u skladu sa principom dobrovoljnosti
akreditacije za ovu vrstu opreme, ali u
sklopu neophodne reorganizacije i
pove}anja efikasnosti dr`avnih organa
uprave, za o~ekivati je da se deo postupka
ocenjivanja kompetentnosti kadidata za
ovla{}ene organizacije prebacuje van
uprave i to u akreditaciona tela, tj. da se
kandidati (naro~ito u novoprimljenim
~lanicama EU) nezvani~no obave{tavaju
"da }e mnogo lak{e postati ovla{}ene
organizacije" ukoliko poseduju
akreditaciju. Daljim potvr|ivanjem
akreditacije organizacija u EU kao
istozna~nog i validnog postupka u
Slika 4 Primer jedne ovla{}ene organizacije za ocenjivanje usagla{enosti opreme
pod pritiskom sa spiskom ovla{}enih aktivnosti

energija
budu}nosti se mo`e pretpostaviti i njena
obaveznost za budu}e ~lanice EU.
Naravno da se uzajamno priznaju
akreditacije svi akreditacionih tela zemalja
~lanica EU, pa tako SIQ (Slovena~ki
institut ?a kvalitet i metrologiju), (notified
body za 7 direktiva, id. broj 1304),
poseduje i 3 akreditacije izdate van
Slovenije (na osnovu informacije kolega iz
Slovenije, slovena~ko akreditaciono telo
nije bilo osposobljeno za izdavanje tih
akreditacija). Akreditacija ne samo da se
zvani~no ne zahteva za ovla{}ene
organizacije za ocenjivanje usagla{enosti,
ve}e se ne zahteva ni za pogone
proizvo|a~a, pa ni za njegove laboratorije,
odnosno laboratorije njegovih
podugovara~a i to za sve proizvode
pokrivene direktivama novoga pristupa.
Isti kriterijum va`i i za sva ispitivanja bez i
sa razaranjem kod proizvo|a~a opreme
pod pritiskom (na jedno od preko 150
pitanja zainteresovanih strana Komisiji za
direktivu o opremi pod pritiskom, a koja se
mogu na}i na odgovaraju}im zvani~nim
internet stranicama EU, na pitanje: "Da li
Direktiva zahteva akreditaciju
proizvo|a~eve ispitne laboratorije za
ispitivanja bez ili sa razaranjem opreme
pod pritiskom? ", odgovor je bio: "Ne,
Direktiva zahteva kvalifikaciju osoblja
koja izvodi ispitivanja bez razaranja
nerastavljivih spojeva. Nikakva
akreditacija se ne zahteva za
proizvo|a~evu laboratoriju za ispitivanja
bez ili sa razaranjem, kao ni za ispitnu
laboratoriju koju proizvo|a~ mo`e
podugovoriti za ista ispitivanja.")(slika 5).
Kompariraju}i "te`ine", odnosno zna~aj
ovla{}enih organizacija prijavljenih od
razli~itih zemalja ~lanica EU, interesantno
je pomenuti kritike koje su nedavno dobili
(i prihvatili) nadle`ni organi u Nema~koj
zbog stava da se dokumenti o
usagla{enosti nekih proizvoda priznaju na
tr`i{tu Nema~ke samo ako su ih izdale
nema~ke ovla{}ene organizacije.
I jo{ jedna specifi~nost ove Direktive.
Ocenu usagla{enosti opreme pod pritiskom
sa zahtevima direktive (samo za module
"A1", "C1", "F" i "G") mogu vr{iti i
ovla{}ene organizacije u sastavu korisnika
(user inspectorates), kojih je trenutno 23, a
koje dr`ave ~lanice tako|e prijavljuju EU,
i ~iji spisak je objavljen u Slu`benom listu
EU. Na opremu za koju je na taj na~in
izvr{ena ocena usagla{enosti, ne mo`e se
staviti "CE" znak, i mo`e se ugraditi samo
u postrojenja korisnika. Navedena
specifi~nost se mo`e identifikovati kao
uticaj velikih energetskih, petrohemijskih i
industrijskih grupacija, naro~ito iz
Nema~ke, sa jakim i formiranim sektorom
kontrole kvaliteta, a u cilju smanjenja
tro{kova nabavke, jer se tro{kovi
ocenjivanja usagla{enosti opreme pod
pritiskom sa zahtevima Direktive mogu
popeti i do 20 % vrednosti proizvoda.
Procenjuju}i vrednost opreme koju kupuju,
na{i zna~ajni energetski subjekti (EPS,
NIS i drugi) bi u svetlu budu}ih sporazuma
sa EU (MRA, PECA itd.), trebalo da uzmu
u obzir ovu mogu}nost racionalizacije
svojih tro{kova.
Ono {to je bitno, i za proizvo|a~a i za
kupca, jeste da proizvo|a~ nosi glavnu
odgovornost za proizvod, i mora se starati
da se postigne usagla{enost proizvoda sa
su{tinskim zahtevima odredaba Direktive.
Ostavljena je sloboda proizvo|a~u da sam
izabere postupke izrade, odnosno tehni~ke
specifikacije za izradu. To predstavlja
zna~ajnu razliku u odnosu na dosada{nji
sistem obaveznih tehni~kih specifikacija i
promene standarda sa obaveznom
primenom. Sada proizvo|a~ pri
projektovanju opreme mo`e izabrati bilo
koju izme|u ekperimentalne metode bez
prora~una (ako je proizvod pritiska i
zapremine opreme manji od 6000 barL ili
proizvod pritiska i nom. pre~nika manji od
3000 bara) i prora~unske metode - u op{tem
slu~aju (koja opet mo`e biti primenom
formula, primenom analiza ili pomo}u
mehanike loma).
Ono {to mo`e olak{ati posao proizvo|a~u
je da primenom (fakti~ki kupovinom
Slika 5 Primer pitanja i odgovora Komisije vezanih za akreditaciju
[088]
znanja) harmonizovanih standarda pri
izradi (pod uslovom da postoje), ve}
zadovoljava su{tinske zahteve Direktive.
Primer se mo`e na}i pri izradi energetskih
parnih kotlova (recimo za termo blokove
EPS-a), za koje su objavljeni
harmonizovani standardi reda EN 12952,
odnosno za cilindri~ne (tzv blok) kotlove u
ostalim energetskim objektima sa
standardima reda EN 12953 (slika 6).
Potrebno je dodati da proizvo|a~ mo`e
kupiti i primeniti harmonizovani standard
bilo kog nacionalnog organa za
standardizaciju u EU (poslednje 2 godine
proizvo|a~i su masovno kupovali ~e{ke
harmonizovane standarde, naravno
objavljene dvojezi~no).
Saglasno uslovima i kriterijumima prema
kojima se ova oprema isporu~uje kupcu,
kao {to postoje zna~ajne razlike u ceni
izme|u dva modela automobila (a i jednim
i drugim se mo`emo bezbedno voziti), tako
postoje razlike u ceni i do 50 % izme|u
pojedinih proizvo|a~a, recimo blok
kotlova (koji su u oba slu~aja izra|eni u
skladu sa zahtevima Direktive, sa znakom
"CE", opremeljeni su zahtevanim
ure|ajima itd, a procenu usagla{enosti je
izvr{ila ovla{}ena organizacija - notified
body).
Stoga je neophodno da kupac poseduje
neophodna tehni~ka znanja za rukovanje
odnosno ekspoloataciju i odr`avanje ove
opreme, tj da pri izboru konkretne opreme
sagleda sve tehnoekonomske uticaje
(naro~ito u domenu ekspoloatacije i
odr`avanja), kako bi se odlu~io za
odgovaraju}i proizvod. Tako|e je veoma
bitno da kupac, pre kupovine opreme,
defini{e (i ugovori) obim dokumentacije
koju treba da isporu~i proizvo|a~.
S obzirom da ova vrsta opreme podle`e
obaveznom nadzoru u ekspoloataciji,
propisima dr`ava ~lanica odre|en je obim i
periodi~nost pregleda i ispitivanja.
Proizvo|a~ mo`e u uputstvu za odr`avanje
predlo`iti termine pregleda, ali }e se
svakako ograditi napomenom da su va`e}i
zakoni zemlje ugradnje (recimo za kotlove,
neki proizvo|a~i
predla`u
periodiku od 9
godina, a neki 3
godine {to
naravno ima
veze i sa cenom,
i {to svakako
treba uzeti u
obzir pri
kupovini).
Na tr`i{tu EU
zabranjen je
promet ove
opreme bez
"CE" znaka.
Nadzor vr{e
dr`avne

energija
Slika 6 Harmonizovani standardi za kotlove
nacionalne tr`i{ne inspekcije, a nadle`nosti
dr`avne kontrole pri ugradnji,
ekspoloataciji i odr`avanju ove opreme su
zadr`ane u inspekcijama opreme pod
pritiskom. Poslove vr{enja odgovaraju}ih
redovnih periodi~nih pregleda i ispitivanja
obavljaju dr`avni organi-inspekcije
(recimo Danska), ili organizacije ovla{}ene
od dr`ave ~lanice za tu delatnost na svojoj
teritoriji (Slovenija).
2. Tehni~ka regulativa za
opremu pod pritiskom u na{oj
zemlji
Poslednjih 50 godina na na{im prostorima
sistem nadzora nad pridr`avanjem zakona,
propisa, standarda, tehni~kih normativa i
normi kvaliteta pri izradi, ugradnji,
kori{}enju i odr`avanju opreme, ure|aja i
postrojenja koja mogu predstavljati
opasnost po zdravlje ljudi, okolinu i
materijalna dobra, zasniva se na
neposrednom inspekcijskom nadzoru
organa dr`avne uprave. Oblast energetike u
delu opreme pod pritiskom je pod
neposrednim nadzorom dr`ave i datira od
40-ih godina pro{log veka, kada je
formirana prva inspekcija parnih kotlova
za nadzor pri upotrebi parnih kotlova na
vr{alicama (lokomobile). Tokom godina,
razvojem novih tehnologija i proizvoda,
menjala se unekoliko oblast nadzora, kao i
teritorijalno-organizaciona {ema
inspekcije, ali je na~in rada pratio
odgovaraju}u tehni~ku regulativu (zakone,
propise i standarde). Takav sistem nadzora
je bio ili jeste vrlo sli~an sistemu zemalja
biv{eg isto~nog bloka, kao i sistemu ve}ine
zapadnoevropskih zemalja do kraja 90-ih
god. Biv{a SFRJ je zna~ajno preuzela
tehni~ke propise i standarde iz ove oblasti
(a koji i danas ve}inom va`e) od SR
Nema~ke, pa i organizacionu strukturu i
na~in rada dr`avnih inspekcija uklju~uju}i
inspekciju opreme pod pritiskom.
Poslednji doma}i zakonski akt koji je
definisao ovu vrstu opreme je iz 1983. [8],
i obuhvatio je: parne i vrelovodne kotlove,
pregreja~e pare, zagreja~e vode, zatvorene
sudove za komprimovane, te~ne i pod
pritiskom rastvorene gasove i druge
sudove pod pritiskom (jednim imenom
nazvanim parni kotlovi), gasovode i
naftovode, spoljnji i unutra{nji razvod u
toplanama, magistralnim i sekundardnim
toplovodima i grejnim postrojenjima u
objektu... Interesantan je i obavezan nadzor
nad racionalnim kori{}enjem energetskih
goriva i sirovina pri ekspoloataciji parnih
kotlova i ekonomi~nost njihovog izbora.
Uo~ava se namera dr`ave da jo{ po~etkom
90-ih godina kontroli{e potro{nju energije
kao i energetsku efikasnost postrojenja.
Kao {to se mo`e videti, obuhva}ena je
{iroka oblast opreme i postrojenja, a za
koju dr`ava, preko inspekcije parnih
kotlova, kontroli{e proizvodnju, ugradnju
odnosno postavljanje, izgradnju, kao i
ekspoloataciju ove opreme, odnosno
postrojenja.
Dono{enjem Zakona o standardizaciji [9],
odnosno prate}eg podzakonskog akta [10],
ustanovljene su organizacije za utvr|ivanje
usagla{enosti procesa, proizvoda i usluga
sa tehni~kim i drugim propisima, odnosno
standardima (sertifikaciona tela,
akreditovane laboratorije, kontrolne
organizacije, tela za tehni~ki nadzor), a za
koje je zakonodavac propisao da budu
akreditovana, i koja su pod nadzorom
organizacije za standardizaciju (Zavoda za
standardizaciju). Odre|ivanje procesa,
proizvoda i usluga koji podle`u proceduri
usagla{enosti sa tehni~kim i drugim
propisom ili tehni~kom specifikacijom -
sertifikaciji (a samim tim i ispitivanju
proizvoda jer je izve{taj o ispitivanju uslov
za izdavanje sertifikata o usagla{enosti,
kao i aktivnosti kontrolnih organizacija na
kontroli usagla{enosti kao tre}e
nepristrasne strane u odnosu izme|u kupca
i prodavca), predvi|eno je dono{enjem
tehni~kih ili drugih propisa u roku od
godinu dana. Me|utim, za ovu vrstu
opreme, do dana{njeg dana oni nisu doneti.
[089]
Opredeljenjem za pristupanje EU, na{a
zemlja je zapo~ela izmenu promene
infrastrukture kvaliteta promenom tehni~ke
regulative. U Ministarstvu za unutra{nje
ekonomske odnose dr`avne zajednice u
toku je izrada predloga 4 zakona, Zakona o
standardizaciji, Zakona o tehni~kim
zahtevima za proizvode i ocenjivanju
usagla{enosti, Zakona o akreditaciji i
Zakona o metrologiji, kao i
transponovanje/uvo|enje nekoliko
direktiva novog pristupa u na{e
zakonodavstvo (izme|u ostalih i direktiva
za opremu pod pritiskom).
Literatura
[1] Office for Official Publications of the
European Communities, Council
Resolution of 7.5.1985, Official Journal C
136, Luxembourg, 1985, str. 0001 - 0009
[2] Office for Official Publications of the
European Communities, Council Resolution
of 21.12.1989, Official Journal C 010,
Luxembourg, 1990, str. 0001 - 0002.
[3] Office for Official Publications of the
European Communities, Council Decision
93/365/EEC, Official Journal L 220,
Luxembourg, 1993, str. 0023 - 0039.
[4] Pre{ern S., Unutra{nje tr`i{te Evropske
unije i oznaka CE, Slovena~ki institut za
kvalitet i metrologiju, Ljubljana, 2003.
[5] SCG-QUALITY, Seminar, The
fundamentals of the technical regulations
in EU, trade barriers, trade policy, quality
infrastructure, conformity assesment,
Zlatibor, November 2004.
[6] SCG-QUALITY Seminar, Quality
promotion and implementation
prerequisites, tools and techniques, Tivat,
januar 2005.
[7] Order on pressure vessels and pipe
systems under pressure, National Labour
Inspection of Denmark, Off. order. no.
746, Danska, 1987.
[8] Zakon o elektroenergetskoj i
gra|evinskoj inspekciji i inspekciji
parnih kotlova, Sl. glasnik SRS,
5/83, Beograd, 1983.
[9] Zakon o standardizaciji, Sl. list SRJ
30/96, Beograd, 1996.
[10] Uredba o na~inu utvr|ivanja
usagla{enosti i o na~inu vr{enja tehni~kog
nadzora, Sl. list SRJ 55/97, Beograd, 1997.
[11] SCG-QUALITY, Seminar, EN 45004
for inspection bodies in the new approach
directives, Beograd, mart 2005.

Ventilator sve`eg vazduha slu`i za
snabdevanje sve`eg vazduha kotla
termoelektrane. Ventilator kao
pogonsku ma{inu koristi visokonaponski
elektromotor naizmeni~ne struje, a
povezan je sa njom preko elasti~ne
spojnice. Ventilator se sastoji od pretkola,
radnog kola sa 13 lopatica i vratila. Vratilo
ventilatora je ule`i{teno na dva dvoreda
samopodesiva ba~vasta le`aja tipa 22340
CC/W33, postavljena na 4 (~etiri) posebno
za to izlivena betonska temelja. Tehni~ke
karakteristike vratila prikazane su na slici 1.
Konstrukciono re{enje ule`i{tenja vratila
ventilatora sve`eg vazduha (zbog visoke
u~estanosti obrtanja) je izvedeno sa
dvoredim samopodesivim ba~vastim
le`ajima, sme{tenim u zasebna ku}i{ta, ~ije
su radne u~estanosti obrtanja blizu
grani~nih vrednosti (radna u~estanost
740min-1 , a grani~na 850min-1 , za re{enje
podmazivanja sa ma{}u). U cilju
kompenzovanja gre{aka u postavljanju
ule`i{tenja, odnosno da bi se dozvolili
elasti~ni ugibi vratila izme|u le`aja i
osigurala visoka radna pouzdanost
ventilatora, spolja{nji le`aj je aksijalno
pokretan i postavljen je do elektromotora
dok je unutra{nji le`aj aksijalno
nepokretan. U oba oslonca postavljen je po
jedan dvoredi samopodesivi ba~vasti le`aj
sa ~eli~nim kavezima i cilindri~nim
centralnim provrtom, tipa 22340 CC/W33,
slika 2.
U eksploatacionim uslovima, le`aji su
trajno podmazani ma{}u, a pravilan rad
ventilatora se obezbe|uje neprekidnom
kontrolom radne temperature
elektromotora, kao pogonske ma{ine i oba
le`aja na vratilu ventilatora. Zbog velikog
optere}enja i ekstremnih uslova rada,
obezbe|eno je hla|enje komponenti tako
{to se elektromotor hladi vazduhom, dok je
izvorno konstrukciono re{enje sa
hla|enjem vodom, na oba le`aja
Mileta R. Ristivojevi}, Radivoje M. Mitrovi}, Tatjana M.
Lazovi}, Zoran V. Stameni}
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 621.311.22:[621.63:621.824.004.16
Istra`ivanje mogu}ih uzroka
gubitaka radne sposobnosti
vratila ventilatora sve`eg
vazduha termoenergetskih
postrojenja
zamenjeno hla|enjem vazduhom. U
slu~ajevima eksploatacije ventilatora u
uslovima vrelih gasova (~iji se radni uslovi
smatraju te{kim), potrebno je uvesti i
dodatno hla|enje le`aja.
1. Analiza ule`i{tenja u
nepokretnom osloncu vratila
Na rukavac vratila ventilatora postavljena
je ~aura na koju je postavljen
samopodesivi ba~vasti le`aj i disk regler.
Aksijalno pomeranje unutra{njeg prstena
[090]
energija
Rezime
Energetska efikasnost termoenergetskih postrojenja zavisi od stepena pouzdanosti
vitalnih delova postrojenja. U cilju odr`avanja visokog nivoa energetske efikasnosti,
radna sposobnost vitalnih delova se stalno prati posredstvom radne temperature i/ili
nivoa vibracija i buke. No i pored toga, obi~no zbog slu~ajnih doga|aja, dolazi do
iznenadnih otkaza vitalnih delova postrojenja. Jedan takav primer je zapreminsko
razaranje vratila ventilatora sve`eg vazduha usled topljenja rukavca u nepokretnom
osloncu vratila. Pored razaranja vratila, do{lo je do razaranja le`aja i lopatica
ventilatorskog kola. Ova havarija je nastala u okviru permanentnog pra}enja radne
temperature i nivoa vibracija le`aja. Dosada{nja ispitivanja u cilju otkrivanja uzroka
nastale havarije bazirala su se na detaljnom ispitivanju materijala havarisanih delova i
detaljnoj analizi ule`i{tenja. Imaju}i u vidu da je ule`i{tenje nepokretnog oslonca vratila
ostvareno posredstvom dvostrukog presovanog steznog spoja: rukavac - ~aura i ~aura -
unutra{nji prsten le`aja, u ovom radu izv{ena je detaljna analiza radne sposobnosti
presovanih spojeva za ekstremne radne uslove. Na osnovu sprovedene analize sagledan
je udeo presovanih spojeva u nastaloj havariji vratila ventilatora sve`eg vazduha
termoenergetskih postrojenja.
Klju~ne re~i: ventilator, vratilo, kotrljajni le`aj.
Abstact
Energy efficiency of fossilfuel power plant depends of its vital components reliability. In
a purpose of keeping high level of energy efficiency, a permanent checking and
inspection of changing a temperature, niose and a vibration are performing. But, beside
all of these measures, generaly, due to random events, the suddenly failure of
components are taking place. One of examples was a destruction of primary stage air
fan shaft. Destruction took place by melting of bearing sleeve in a place of immobile
spherical roller bearing. Beside the shaft destruction, the bearing destruction took plasce
too as well as the impeller blades. In a purpose of possible cause of installation frailure
determination, a fittings between elements of shaft and bearing were analysed in extrem
working conditions.
Key words: fan, shaft, rolling bearing.
na rukavcu spre~eno je navrtkom, a
aksijalno pomeranje spolja{njeg prstena u
ku}i{tu spre~eno je poklopcem. Izme|u
rukavca vratila i unutra{njeg prstena le`aja
je postavljena ~aura (slika 2).
Rukavac vratila ventilatora aksijalno
nepokretnog le`aja do trenutka havarije je
dva puta bio ma{inski dora|en, pri ~emu je
nakon dorade rukavca svaki put pravljena
nova ~aura sa identi~nim naleganjem ~aure
na rukavcu H7/m6 i unutra{njeg prstena
le`aja na ~auri ∅200 KB/m6.

energija
Slika 1 Vratilo ventilatora sve`eg vazduha
Slika 2 Postoje}e konstrukciono re{enje
Analizom konstrukcione dokumentacije
le`aja utvr|eno je da je unutra{nji prsten
le`aja stegnut u aksijalnom pravcu
posredstvom navrtke na takav na~in da
koni~na povr{ina navrtke, nale`e na radijus
unutra{njeg prstena le`aja. Pri pritezanju
navrtke dolazi do stvaranja komponente sile
koja te`i da konusno ra{iri unutra{nji prsten
le`aja [3]. Ovo zna~i da se ve} pri pritezanju
navrtke smanjuje fabrikacioni zazor u
jednom (spolja{njem) redu kotrljajnih tela
le`aja. Istovremeno dolazi do slabljenja
kontakta izme|u rukavca i ~aure i izme|u
~aure i unutra{njeg prstena le`aja. Detalj
stezanja prikazan je na slici 3 [3].
Slika 3 Stezanje unutra{njeg prstena le`aja
Naleganja i dimenzije elemenata
presovanih spojeva:
� naleganje ~aure i rukavca vratila
ventilatora je ∅160H7/m6;
� naleganje ~aure i unutra{njeg prstena
le`aja je ∅200 m6/unutra{nji prsten
V dmp = (0...- 0.030) mm
� naleganje ku}i{ta i spolja{njeg prstena
le`aja je Æ420H7/spolja{nji prsten (0...-
0.045) mm.
Podmazivanje unutra{njeg le`aja je
izvr{eno ma{}u, trajno sa postavljenim
diskom - reglerom masti, koji spre~ava
prekomerno podmazivanje le`aja.
Zaptivanje le`aja sa jedne strane vr{i disk -
[091]
regler dok je na drugoj strani
dvostuki man`etni zaptiva~.
Uvo|enje nove koli~ine od
200g masti se vr{i samo sa
jedne strane kotrljajnih tela.
Temperatura le`aja se stalno
meri na ku}i{tu
termodava~ima koji su
postavljeni paralelno
spolja{njem prstenu, na
mestu koje je minimalno 15
mm udaljeno od spolja{njeg
prstena le`aja. Prema
dokumentaciji vezivanja,
predvi|ena su dva
termodava~a po le`aju,
jedan elektrootporni i jedan
kontaktni termodava~.
2. Opis havarisanog stanja
ule`i{tenja
Od druge dorade rukavca vratila
ventilatora do trenutka otkaza
unutra{njeg le`aja, ventilator je imao
1376 radnih sati. U trenutku havarije
nije evidentirano stanje pove}anja
temperature i vibracija na mernim
mestima. Nisu konstatovani ni
poreme}aji ili neuobi~ajeni {umovi i
zvu~ni efekti. Prilikom havarije
nastala su slede}a o{te}enja [1]:
� vratilo ventilatora na mestu rukavca je
zapreminski razoreno;
� delovi unutra{njeg le`aja su o{te}eni {to
je prouzrokovalo o{te}enje lopatica
radnog kola, pogonskog elektromotora,
elasti~ne spojnice i opreme ventilatora u
neposrednoj okolini unutra{njeg le`aja;
� temperaturske promene, neregistrovane
od strane termodava~a su potpuno
stopile ~auru koja nosi le`aj sa
rukavcem,
� kavez le`aja je razoren, kotrljajna tela
potpuno zapreminski o{te}eni i
korodirani, unutra{nji prsten le`aja skoro
stopljen sa ~aurom i rukavcem vratila.
Posle sprovedene opse`ne analize
stanja delova le`aja i vratila i
kontrolom njihovog materijala,
konstatovano je slede}e [1]:
a) Kontakt unutra{njeg prstena i
kotrljajnih tela je bio po
~eonoj povr{ini i postoje
vidljivi zarezi na unutra{njem
prstenu;
b) Kotrljajna tela su bila u
kontaktu sa d`epovima
kaveza;
c) Kontakt spolja{njeg prstena i
kotrljajnih tela je tako|e bio
po obimu uz postojanje malih
aksijalnih deformacija na
stazama i to u periodu stajanja
vratila;
d) Kavez je o{te}en na mestima
kontakta sa kotrljajnim telimai
vode}im prstenovima;

energija
e) Na obema stazama kotrljanja
unutra{njeg i spolja{njeg prstena postoje
tragovi zamora na povr{inama i
pove}anog optere}enja;
f) Uzorci masti sadr`e Fe ~estice i nemetalne
~estice koje su dospele iz spolja{nje
sredine i bile u dovoljnim koli~inama da
dovedu do otkazivanja le`aja;
g) Mikrostruktura materijala le`aja sadr`i
odre|enu koli~inu zaostalog austenita u
procentu ne dozvoljenom za kategoriju
ma{inskog elementa kojoj pripada le`aj;
raspadanje zaostalog austenita ima za
posledicu promenu dimenzije
ma{inskog dela, odnosno u ovom
slu~aju mogu}u promenu karaktera
definisanog naleganja.
Detaljnom analizom postoje}eg
konstrukcionog re{enja, radnih uslova
havarisanog le`aja u radu [2] zaklju~eno je
da je do otkaza le`aja najverovatnije do{lo
iz slede}ih razloga:
a) Smanjeni zazor (veli~ina zazora
Z = 1.3 mm) izme|u dela kaveza
K-UP
koji vodi jedan red kotrljajnih tela i
unutra{njeg prstena. Nastao je kao
posledice pritezanja le`aja, zagrevanja
kontaktnih povr{ina koje se okre}u
razli~itom u~estano{}u obrtanja i
pregrevanjem povr{ina kaveza i
unutra{njeg prstena. Usled ovoga
nastalo je neodgovaraju}e vo|enje
jednog reda kotrljajnih tela, pove}ano
habanje prstenova le`aja i gubitak radne
sposobnosti le`aja;
b) Unutra{nji kotrljajni le`aj vratila
ventilatora je u ekstremno nepovoljnim
radnim uslovima funkcionisao bez zazora;
c) Termodava~i na ku}i{tu le`aja nisu
pravovremeno registrovali signal o
pregrevanju delova le`aja, jer su
konstrukciono udaljeni minimalno 15
mm od povr{ina spolja{njeg prstena
le`aja. Istovremeno oni su sa spolja{nje
strane delimi~no izlo`eni struji hladnog
vazduha oko ku}i{ta le`aja - poklopca,
te nisu verodostojno registrovali
promenu radne temperature le`aja,
pogotovo unutra{njeg prstena
d) Ugradbeni zazor le`aja nije bio
odgovaraju}i;
e) Proklizavanje unutra{njeg prstena le`aja
na ~auri postavljenoj na rukavcu vratila;
f) ^aura izme|u rukavca vratila i
unutra{njeg prstena le`aja nije
„mehani~ki” osigurana od okretanja na
rukavcu vratila ventilatora;
g) Prisustvo ne~isto}a u mazivu;
h) Aksijalne vibracije vratila
prouzrokovane neodgovaraju}om
aksijalnim u~vr{}enjem spolja{njeg
prstena le`aja.
3. Uticaj presovanih spojeva na
unutra{njih radijalni zazor le`aja
Pre monta`e delova dvostrukog steznog
spoja (slika 4), naleganja ~aura-rukavac i
Slika 4 Prikaz naleganja kod steznih spojeva u nepokretnom osloncu vratila
unutra{nji prsten-~aura zavise od njihovih
stvarnih mera, ostvarenih u toku izrade.
Posle monta`e navedenih spojeva, karakter
naleganja i vrednosti preklopa, odnosno
zazora se menjaju u odnosu na stanje pre
monta`e, zbog njihovog me|usobnog
uticaja i uticaja radne temperature. Usled
ovih promena naleganja, menja se i
unutra{nji radijalni zazor kotrljajnog
le`aja.
Radijalni zazor kotrljajnog le`aja:
gde su:
e - fabrikacioni unutra{nji radijalni zazor;
f
Δe - promena radijalnog zazora u radnim
uslovima;
Δe - promena zazora uslovljena
m
monta`om le`aja na vratilo i u
ku}i{te;
Δe - promena zazora uslovljena
t
pove}anjem radne temperature.
Promena radijalnog zazora kotrljajnog
le`aja mo`e se odrediti na osnovu izraza:
gde su:
[092]
- promena pre~nika staze
kotrljanja unutra{njeg prstena
le`aja usled naleganja unutra{nji
prsten-~aura i ~aura-rukavac;
- promena pre~nika staze
kotrljanja unutra{njeg prstena
le`aja usled pove}anja radne
temperature;
- promena pre~nika staze
kotrljanja spolja{njeg prstena
le`aja usled naleganja spolja{nji
prsten-ku}i{te;
- promena pre~nika staze
kotrljanja spolja{njeg prstena
le`aja usled pove}anja radne
temperature;
- promena pre~nika kotrljajnih tela
usled pove}anja radne temperature.
Pove}anja pre~nika staza kotrljanja
unutra{njeg prstena , spolja{njeg
prstena i kotrljajnih tela
uslovljena pove}anom radnom
temperaturom le`aja zavise od njihovih
nazivnih mera i radnih temperatura, kao i
koeficijenata linearnog {irenja materijala
spregnutih delova.
Naleganje otvora u ku}i{tu i omota~a
spolja{njeg prstena je labavo. Stoga
njihovo naleganje ne uti~e na promenu
pre~nika staze kotrljanja spolja{njeg
prstena le`aja, tj.
Promena pre~nika staze kotrljanja
unutra{njeg prstena le`aja usled naleganja
unutra{nji prsten-~aura i ~aura-rukavac
zavisi od preklopa, geometrije i elasti~nih
karakteristika spregnutih delova (krutosti),
kao i njihovih radnih temperatura.
Promena preklopa u naleganju ~aurarukavac
u zavisnosti od vrednosti
teorijskog preklopa/zazora u ovom
naleganju i od teorijskog preklopa u
naleganju unutra{nji prsten-~aura
prikazana je dijagramima na slici 5 i to: a)
u monta`nom stanju (na standardnoj
temperaturi) i b) u radnim uslovima, kada
je relativna temperatura spregnutih delova
naleganja 10°C. Na osnovu ovih dijagrama
mo`e se konstatovati da se ukupni preklop
u naleganju ~aura-rukavac pove}ava sa
pove}anjem teorijskih preklopa u
naleganjima ~aura-rukavac i unutra{nji
prsten-~aura, a smanjuje se sa pove}anjem
gradijenta temperature u steznim
spojevima. U zavisnosti od ostvarenih
stvarnih mera delova naleganja unutra{nji
prsten-~aura i ~aura-rukavac, tj.
odgovaraju}ih preklopa ili zazora, u
steznom spoju ~aura-rukavac posle

energija
Slika 5 Zavisnost preklopa u naleganju ~aura-rukavac od teorijskog preklopa/zazora u naleganju ~aura-rukavac i preklopa
u naleganju unutrasnji prsten-~aura - a) monta`no stanje; b) radno stanje sa gradijentom temperature 10°C
a)
monta`e, kao i u radnim uslovima, mo`e
se pojaviti zazor ili preklop. U monta`nom
stanju, izme|u ~aure i rukavca postoja}e
uvek preklop, tj. spoj }e biti ~vrst, za sve
vrednosti preklopa izme|u ~aure i
unutra{njeg prstena koje pripadaju skupu
(17...76) μm, ako je preklop izme|u ~aure
i rukavca pre monta`e ve}i od 10 μm. Ako
je ovaj preklop manji od 10 μm, izme|u
~aure i rukavca u monta`nom stanju
stvaraju se uslovi za formiranje zazora.
Ovaj zazor je uvek prisutan izme|u ~aure i
rukavca kada vrednosti izme|u unutra{njeg
prstena i ~aure pripadaju skupu (17...50) μm
(slika 5a), a izme|u rukavca i ~aure pre
monta`e postoji zazor -25 μm.
Kada se ventilator pusti u pogon, pod
dejstvom radne temperature, usled
zagrevanja le`aja, pojavi}e se
odgovaraju}a razlika temperatura kod
delova steznih spojeva. Nastala razlika
temperature uti~e na promenu veli~ine
preklopa ili zazora izme|u ~aure i rukavca.
Promena preklopa/zazora izme|u rukavca i
~aure, kada je razlika temperatura
spregnutih delova 10°C prikazana je na
slici 5b. Ve}a razlika radne temperature
spregnutih delova uti~e na smanjenje
preklopa, odnosno pove}anje zazora
zme|u ~aure i rukavca, dijagram na slici 6.
Na slici 7 prikazani su dijagrami uticaja
teorijskih preklopa u naleganjima ~aurarukavac
i unutra{nji prsten-~aura na: a)
preklop u naleganju ~aura-rukavac; b)
promenu unutra{njeg radijalnog zazora u
le`aju u radnim uslovima, pri razlici
temperatura u spojevima 10°C. Sa
pove}anjem teorijskog preklopa u
naleganjima ~aura-rukavac i unutra{nji prsten-
~aura pove}ava se radni preklop u naleganju
~aura-rukavac (slika 7a), a time i pre~nik staze
kotrljanja unutra{njeg prstena le`aja. Usled
toga, smanjuje se unutra{nji radijalni zazor
le`aja. Za ove radne uslove, unutra{nji
radijalni zazor u le`aju se mo`e smanjiti za
pribli`no 0,13…0,18 μm (slika 7c).
Uticaj radne temperature i veli~ine
preklopa, odnosno zazora izme|u
spregnutih delova na radijalni zazor
kotrljajnog le`aja u nepokretnom osloncu
vratila ventilatora prikazan je dijagramom
na slici 8. Dobijene vrednosti radnog
zazora su manje od fabrikacionog zazora
le`aja. U ekstremno nepovoljnoj
kombinaciji radnih uslova radijalni zazor u
le`aju se mo`e poni{titi i pre}i u preklop.
U monta`nom stanju rukavac vratila, usled
naleganja spregnutih delova, izlo`en je
cirkularnom i radijalnom naponu. Ovi
naponi su pritisnog karaktera i te`e da
smanje pre~nik vratila, radijalni napon -
direktno, a cirkularni napon - indirektno
preko smanjenja obima. U radnom stanju,
pod dejstvom aksijalne sile rukavac je
napregnut na zatezanje, a pod dejstvom
radijalne komponente - na savijanje. Ovi
naponi su pove}ani usled efekta
koncentracije napona koji izra`en kod
rukavca vratila. Usled momenta trenja
le`aja, rukavac je u maloj meri napregnut i
na uvijanje.
[093]
b)
Na osnovu sprovedene analize, pokazano
je da se izme|u rukavca i ~aure mo`e
pojaviti zazor. Verovatno}a pojave zazora
se pove}ava usled lo{e monta`e prikazane
na slici 3. Usled sile pritezanja i aksijalne
sile ventilatora, navrtka te`i da pro{iri
unutra{nji prsten le`aja, {to se istovremeno
reflektuje na smanjenje radijalnog zazora u
le`aju i slabljenje preklopa, tj. pove}anje
zazora izme|u rukavca i ~aure. U ovim
radnim uslovima, usled pove}anog
momenta trenja u le`aju i postojanja
zazora izme|u ~aure i rukavca, stvaraju se
uslovi za potpuno ili delimi~no
proklizavanje rukavca u ~auri.
Toplotni fluks formiranog kliznog spoja,
koji se {iri prema kotrljajnom le`aju
pove}ava preklope izme|u steznih spojeva,
smanjuju}i jo{ vi{e zazor u le`aju. Ovo
izaziva pove}anje momenta trenja u
kotrljajnom le`aju, {to se reflektije na jo{
intenzivnije proklizavanje kliznog spoja i
razvoj jo{ ve}e koli~ine toplote. Usled
Slika 6 Zavisnost preklopa/zazora u naleganju ~aura-rukavac od relativne temperature
delova u steznim spojevima ~aura-rukavac i unutra{nji prsten-~aura

energija
Slika 7 Uticaj teorijskog preklopa u naleganju ~aura-rukavac i unutra{nji prsten-~aura
na: a) preklop u naleganju ~aura-rukavac; b) promenu pre~nika staze kotrljanja
unutra{njeg radijalnog zazora; c) promenu zazora le`aja (Δθ = 10°C)
a)
b)
naglog pove}anja temperature, napon na
granici te~enja opada, pa je usled slo`enog
naponskog stanja u rukavcu mogu} nagli
gubitak radne sposobnosti vratila usled
nedovoljne zapreminske ~vrsto}e. Pored
toga, treba imati u vidu da u ovim
Slika 8 Zavisnost radnog zazora kotrljajnog le`aja od teorijskog preklopa u naleganju
unutra{nji-prsten ~aura za gradijent temperature 10°C
[094]
ekstremno nepovoljnim uslovima mo`e biti
naru{ena i radna sposobnost spregnutih
delova kotrljajnog le`aja (kaveza,
kotrljajnih tela, prstenova).
4. Zaklju~ak
Na osnovu sprovedene analize, pokazano
je da radne sposobnosti vratila, sa aspekta
zapreminske ~vrsto}e, i kotrljajnog le`aja,
sa aspekta veli~ine radijalnog zazora
zavise od intenziteta i karaktera promene
radnog optere}enja, radne temperature
(njenog intenziteta i promene), kao i
propisanih naleganja u steznim spojevima
~aura-rukavac vratila i unutra{nji prsten
le`aja-~aura.
Literatura
Sijacki-Zeravcic V., Bakic G., Djukic M.,
Andjelic, B.: Service Problems of Fresh
Air Fan od Fossil Fuel Power Plant - Part
I, Centro Congressi Internazionale, ICF 11
- Conference of Fractures. Turin, Italy
2005
Mitrovic R, Ristivojevic M, Stefanovic N,
Stamenic Z, Lazovic T.: Service Problems
of Primary Stage Air Fan of Fossilfuel
Power Plant - part II - Construction
Design Improvement, Centro Congressi
Internazionale, ICF 11 - Conference of
Fractures. Turin, Italy 2005
Mitrovi} R., Ristivojevi} M., Stefanovi}
N., Stameni} Z., Lazovi} T., Tasi} M.,
Mom~ilovi} S.: Analiza stanja ule`i{tenja
vratila ventilatora sve`eg vazduha
termoenergetskih postrojenja, Dru{tvo
termi~ara Srbije i Crne Gore,
ELEKTRANE 2004 - Simpozijum sa
me|unarodnim u~e{}em, Vrnja~ka Banja,
2004

1. Uvod
Zahtevi za ostvarivanje projektovanog
u~inka u veoma o{trim re`imima rada
~esto dovode do otkaza pojedinih
podsistema te{kih ma{ina za mehanizaciju.
Pomenuti otkazi mogu da budu posledica
propusta nastalih tokom projektovanja i
konstruisanja ma{ina, ili nepridr`avanja
propisanih uslova eksploatacije i
odr`avanja.
Rekonstrukcija struktura i mehanizama
zahteva suptilnu analizu problema, a to se
pre svega odnosi na analizu optere}enja i
modeliranje pojedinih podsistema ma{ina.
Pored toga, prostorna i funkcionalna
ograni~enja dodatno ote`avaju re{avanje
problema rekonstrukcije.
U radu je izlo`eno nekoliko primera
rekonstrukcija struktura i mehanizama
rotornih bagera i pretovarnih mostova za
[095]
energija
Sr|an Bo{njak, Zoran Petkovi}, Predrag Mateji}, Nenad
Zrni}, Vlada Ga{i}
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 622.33:[621.87:620.173
Rotorni bageri i pretovarni
mostovi za ugalj - problemi
~vrsto}e u eksploataciji
Rezime
U toku eksploatacije rotornih bagera relativno ~esto dolazi do otkaza (plasti~ne deformacije, prsline, pukotine, lomovi) delova nose}e
konstrukcije i ma{inskog podsistema. Njihovi uzroci su razli~iti, ali su posledice uvek iste - direktna materijalna {teta i finansijski
gubici kao posledica isklju~ivanja bagera iz proizvodnje. U radu se razmatra nekoliko karakteristi~nih slu~ajeva otkaza - lomovi
dvoto~kovnih kolica i guseni~nih ~lanaka mehanizma za kretanje (bager KRUPP 1760), lom vratila pogona dizanja strele rotora
(bager TAKRAF SRs 1200), prsline i pukotine u strukturi obrtne platforme (bager TAKRAF SRs 1200). Na osnovu rezultata
kona~noelementne analize projektovanog stanja pomenutih delova bagera, utvr|eni su nedostaci konstrukcionih re{enja i izr{ena
rekonstrukcija. Verifikacija izvedenih rekonstrukcija izvr{ena je primenom MKE i eksperimentalnim putem. Rekonstrukcija ka{ika
bagera sa ciljem da se pobolj{aju uslovi njihovog pra`njenja - ugradnja lan~ane zavese umesto limenog dna - zahteva detaljnu analizu
naponsko-deformacionog stanja. U radu su prezentirani rezultati uporedne kona~noelementne analize strukture originalne i
rekonstruisane ka{ike bagera O&K SchRs 630-25/6.
Pretovarni mostovi za ugalj ~ine okosnicu sistema transporta uglja u termoelektranama. Njihov veliki raspon i mogu}nost pojave
izuzetno nepovoljnih kombinacija optere}enja mogu da dovedu do kolapsa nose}e strukture. U termoelektrani „Kolubara“ je zbog
nedovoljne krutosti strukture pretovarnih mostova (proizvo|a~ METALNA, kapacitet 300 t/h, ) u horizontalnoj ravni i optere}enja
izazvanih zako{avanjem dolazilo do ~estih zastoja u radu sistema za transport uglja i te{kih havarija. U radu je prezentirana
rekonstrukcija strukture pretovarnih mostova i pogona kretanja kojom su u potpunosti eliminisani pomenuti problemi. Rezultati
kona~noelementne analize originalne i rekonstruisane strukture verifikovani su merenjem u realnim radnim uslovima.
Klju~ne re~i: rotorni bager, pretovarni most, ~vrsto}a.
Abstract
During operating of bucket wheel excavators occur frequently different types of failures like plastic deformations, cracks, fractures,
and breakage of parts of supporting structures nad mechanical subsystem. That is caused by different reasons, but the consequences
are always the same - direct financial loss due to turn off of excavators out of operation. The paper considers few typical cases of
failure - break down of two-wheels car and caterpillar ankles of driving mechanism for motion (excavator KRUPP 1760), breakage of
shaft of driving mechanism for bucket wheel boom lifting (excavator TAKRAF SRs 1200), cracks and fractures in the structure of
rotating platform (excavator TAKRAF SRs 1200). On the basis of the FEM analysis of design state of mentioned parts of excavators,
the drawbacks of structural solutions have been observed and the reconstruction was done. Verification of implemented reconstruction
is done by using FEM and experimentally. The reconstruction of excavator's buckets, in order to improve the conditions of their
discharging - installing chain curtain instead of steel bottom - requires a detailed analysis of strain - stress state. The paper presents
the results of comparative FEM analysis of structure of original and re-built bucket of excavator O&K SchRs 630-25/6.
Unloading bridges presents the body of the coal transportation system in thermal power plants. Their large span and possibility of
appearance of strong unfavourable combinations of load can lead to the collapse of supporting structure. In thermal plant "Kolubara",
due to the unsufficient stiffness of unloading bridges (manufacturer METALNA, throughput 300 t/h) in horizontal plane and skewness
loads, occur frequent delays in the operation of the system for coal transportation and strong damages. The paper presents the
reconstruction of unloading bridges structure and driving mechanisms, wherewith the mentioned problems are totally overcame. The
results of FEM analysis of original and reconstructed structure has been verified by measurements in real operating conditions.
Key words: bucket wheel excavator, unloading bridge, strength.
ugalj. Projekti, u radu sa`eto prezentiranih
rekonstrukcija, ura|eni su u Centru za
mehanizaciju Ma{inskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
2. Pogon kretanja bagera
KRUPP SchRs 1760
Intenzivna eksploatacija i velika mobilnost
bagera KRUPP SchRs 1760 dovode do

energija
Slika 1 Izgled havarisanih kolica Slika 2 Lom segmenta papu~e
Slika 3 3D modeli dvoto~kovnih kolica [1]- (a originalna kolica; b )rekonstruisana kolica
(a (b
relativno ~estih otkaza mehanizma za
kretanje, koji su posledica:
� plasti~nih deformacija i lomova strukture
kolica u zoni ule`i{tenja to~kova, {to u
kasnijoj fazi dovodi do razaranja
elemenata sklopa osovine to~ka, kao i
strukture kolica, slika 1;
� lomova segmenata papu~a, slika 2.
Slika 4 Izgled havarisanih kolica [1]
Slika 6 Polje pomeranja modela strukture
rekonstruisanih kolica [1]
2.1. Rekonstrukcija dvoto~kovnih
kolica
Osnovni nedostatak konstrukcionog
re{enja originalnih kolica, slika 3 (a), jeste
nepostojanje veze bo~nih stranica ispod
ose osovina to~kova. Na osnovu izgleda
havarisanih kolica, slika 1, zaklju~uje se da
je osnovni uzrok lomova upravo relativno
[096]
Slika 5 Polje pomeranja modela strukture
originalnih kolica [1]
Slika 7 Polje napona u zoni u{ki originalnih
kolica [1]
mala krutost
strukture kolica u
pravcu dejstva
bo~nih sila, koje
se dominantno
javljaju pri
kretanju bagera u
krivini.
Polaze}i od
izlo`enih
~injenica i
ograni~enja koja
name}u prostorni
uslovi ugradnje
sklopa
dvoto~kovnih
kolica u guseni~ni
kreta~, u projektu
[1] dat je predlog
konstrukcionog
re{enja strukture
kolica, ~ija bo~na
krutost
zadovoljava
uslove
optere}enja.
Ugradnjom
vertikalnih
ukru}enja i
centralnog donjeg
veznog lima, koji
je oblikovan tako da ulazi duboko u
strukturu vilju{ke, slika 3 (b), ostvarena je
kompaktnost sredi{njeg dela strukture
kolica i time eliminisana mogu}nost
pojave loma u zoni cevi za ule`i{tenje
dvoto~kovnih kolica. Ugradnjom
horizontalnih ukru}enja ispod i iznad
osovina to~kova znatno je pove}ana
krutost vilju{ki u horizontalnom pravcu.
Horizontalna
ukru}enja ispod
osovina to~kova i
centralni donji
vezni lim
formiraju krut
donji pojas
strukture kolica,
~ime se elimini{e
osnovni
nedostatak
strukture
originalnih kolica
- nepostojanje
veze bo~nih
strana ispod ose
osovina to~kova.
Pove}anje krutosti
strukture kolica u
bo~nom pravcu u
znatnoj meri
rastere}uje
elemente za
aksijalno
u~vr{}ivanje
osovina to~kova.
Kona~no, iako to
nije bio prioritetni
cilj,
rekonstrukcijom
strukture kolica
postignuta je i
ve}a krutost u

energija
Slika 7 Dijagram zavisnosti sila - pomeranje na mernom mestu 2 [5] - (a) originalna kolica; (b) rekonstruisana kolica
(a (b
pravcu dejstva vertikalnih optere}enja, {to
svakako doprinosi smanjenju nivoa
naponskog stanja.
Prozra~nost strukture originalnih i
kompaktnost strukture rekonstruisanih
kolica jasno se uo~ava na slici 3.
S obzirom na ~injenicu da je geometrija,
na~in ule`i{tenja i osiguranja osovine
oslonog to~ka ostao nepromenjen u odnosu
na originalno re{enje, u nastavku se daje
uporedna kona~noelementna analiza same
strukture kolica za originalno i
rekonstruisano stanje. Analiza optere}enja
strukture dvoto~kovnih kolica izvedena je
prema [2,3,4].
Upore|ivanjem izgleda havarisanih kolica,
slika 4, i polja pomeranja modela strukture
originalnih kolica, slika 5, zaklju~uje se da
model verno simulira pona{anje strukture
kolica pod dejstvom spolja{njeg
optere}enja. Maksimalno pomeranje u
pravcu dejstva bo~ne sile, koja je osnovni
uzrok havarije kolica, kod modela
strukture originalnih kolica iznosi 8,7 mm.
Model strukture rekonstruisanih kolica na
istom mestu, u istom pravcu, daje
pomeranje 1,5 mm, slika 6.
Projektovani aksijalni zazor izme|u
osovina to~kova i vertikalnih limova iznosi
2 mm. Izgled naponskog polja kada
pomeranje referentnih ~vorova vertikalnog
lima originalnih kolica u pravcu ose
osovinice oslonog to~ka iznosi 2 mm,
prikazan je na slici 7. Maksimalna
vrednost uniaksijalnog napona (hipoteza
Huber, Hencky, Von Mises) u zoni
uklje{tenja u{ki iznosi 41,7 kN/cm 2 , {to
govori da su pojedini delovi strukture u{li
u zonu plastifikacije. Ovaj rezultat
potvr|uje i ~injenica da se lomovi
strukture kolica de{avaju upravo u
pomenutoj zoni, slika 1.
Ispitivanje originalnih i rekonstruisanih
kolica izvr{eno je u Centralnom remontu
DP “Kolubara Metal”. Rezultati ispitivanja
prikazani su na slici 7.
Tokom ispitivanja originalnih kolica, pri
dejstvu sile intenziteta 760 kN do{lo je do
Slika 8 Polje napona segmenta papu~e [6] Slika 9 3D model papu~e [6]
[097]
pojave pukotine u zoni uklje{tenja u{ke na
mernom mestu 2, slika 7 (a). Nakon
zavr{enog ispitivanja konstatovane su
plasti~ne deformacije strukture kolica koje
odgovaraju deformacijama koje se sre}u
tokom eksploatacije bagera. Osim toga,
dolazi i do pojave smicanja navrtke za
osiguranje osovine oslonog to~ka, {to se,
tako|e, de{ava u praksi.
Prilikom ispitivanja rekonstruisanih kolica,
pri dejstvu sile intenziteta 2 x 1200 kN,
slika 7 (b), dolazi do pojave znatnih
deformacija probnog stola i, u kasnijoj
fazi, pucanja zavarenih veza elemenata
njegovog postolja. Nakon ispitivanja nisu
uo~ene plasti~ne deformacije strukture
kolica, niti je do{lo do pojave smicanja
navrtke za aksijalno osiguranje osovine
to~ka.
Rezultati eksperimentalne analize
pona{anja konstrukcije originalnih i
rekonstruisanih dvoto~kovnih kolica, pri
dejstvu optere}enja u pravcu osa osovina
to~kova, upu}uju na slede}e zaklju~ke:
Slika 10 Segment papu~e - pogled odozdo [6] Slika 11 Zavisnost napona od radijusa [6]

energija
Slika 12 Detalj KE modela spojnice [8] Slika 13 Torziona krutost elasti~ne spojnice [8]
Slika 14 Dijagram promene momenta uvijanja i izlaznog vratila reduktora [8] - (a) kruta spojnica; (b) elasti~na spojnica
Mt [kNm] Mt [kNm]
� granica proporcionalnosti je dvostruko
ve}a kod rekonstruisane strukture kolica;
� do pojave pukotina i plasti~nih
deformacija strukture originalnih kolica
dolazi pri optere}enju ~iji je intenzitet
znatno ni`i od granice proporcionalnosti
rekonstruisanih kolica.
2.1. Rekonstrukcija segmenta
papu~a gusenica
Osnovni uzrok lomova segmenata papu~e
u zoni ulaska u{ke u telo segmenta, slika 2,
jeste izra`ena koncentracija napona.
Analiza naponsko-deformacionog stanja
segmenta papu~e izvedena je primenom
MKE, na modelu, slika 8, formiranom na
osnovu 3D modela papu~e, slika 9.
Pove}anjem radijusa na mestu ulaska u{ke
u telo segmenta sa 10 mm na 25 mm, slika
10, ostvareno je smanjenje vrednosti
uniaksijalnog napona, izra~unatog prema
hipotezi najve}eg deformacionog rada na
promeni oblika, sa 59,0 kN/cm2 na 22,1
kN/cm2 , slika 11.
3. Pogon dizanja strele rotora
bagera TAKRAF SRs 1200
Tokom eksploatacije rotornog bagera
TAKRAF SRs1200 javljali su se lomovi
izlaznog vratila reduktora mehanizma za
promenu nagiba strele rotora. Re{enje
pomenutog problema ostvareno je
pogodnim oblikovanjem u zoni promene
pre~nika, odnosno smanjenjem teorijskog
faktora koncentracije napona.
Da bi se izbegao nepovoljan uticaj
nesinhronizovanosti rada pogonskih
motora, kao i sistema ko~enja koji
elasti~nu spojnicu na ulaznom vratilu
reduktora izbacuje iz funkcije, projektom
[7] predvi|eno je da se veza izlaznog
t [s]
(a (b
vratila reduktora i me|uvratila sa malim
zup~anikom ostvari elasti~nom spojnicom
sa gumenim ulo{cima.
Analiza dinami~kog pona{anja mehanizma
sa ugra|enom elasti~nom spojnicom
zahtevala je da se najpre odredi krutost
pomenute spojnice. To je u~injeno
primenom MKE, slike 12 i 13. Simulacija
optere}enja izazvanog otporom kopanja
izvedena je na na~in izlo`en u [9].
Na osnovu uporedne analize dijagrama
prikazanih na slici 14, zaklju~uje se da je
amplituda promene momenta uvijanja
izlaznog vratila reduktora manja kod
mehanizma sa ugra|enom elasti~nom
spojnicom, {to je posledica amortizacije
vi{ih harmonika poreme}ajne sile.
4. Obrtna platforma bagera
TAKRAF SRs 1200
U toku eksploatacije bagera ovog tipa
dolazilo je i do pojava pukotina i prslina
na elementima strukture platforme.
Pomenuti defekti strukture platforme
dominantno su locirani na donjoj plo~i i
vertikalnim limovima nosa~a prednjih
stubova, na mestima sa izra`enom
koncentracijom napona (tehnolo{ki otvori
[098]
u strukturi,
nedovoljna du`ina
i nepovoljna
geometrija
zavr{etka oja~anja
donjeg pojasa
nosa~a prednjih
stubova). Izgled
tipi~nih pukotina i
prslina strukture
platforme, u zoni
ulaska u
cilindri~nu formu,
prikazan je na
slici 15.
Identifikacija
naponsko -
deformacionog stanja originalne strukture
obrtne platforme izvr{ena je primenom
MKE, {to je zahtevalo da se na osnovu
konstrukcione dokumentacije najpre
formira 3D model kojim su obuhva}eni svi
detalji strukture platforme, slika 16. Nakon
toga generisana je kona~noelementna
mre`a sa 1 035 538 elemenata tipa
tetraedra. Detalj mre`e u zoni pojave
prslina i pukotina prikazan je na slici 17.
Izgled bo~ne ortogonalne projekcije polja
pomeranja strukture platforme i detalj
polja napona u zoni pojave prslina i
pukotina, u I slu~aju optere}enja (bager
van pogona), prikazani su na slikama 18 i
19. Najve}e pomeranje (18,7 mm) javlja se
u zoni oslanjanja prednjih stubova
nadgradnje, dok se najve}i normalni napon
u pravcu globalne ose X (32,1 kN/cm 2 )
javlja u zoni otvora na donjoj plo~i, ispod
zadnjih stubova.
Rekonstrukcijom strukture obrtne
platforme - oja~avanjem donje plo~e i
zatvaranjem postoje}eg tehnolo{kog otvora
- ostvareni su slede}i efekti:
� eliminisan je koncentrator napona u zoni
pojave prslina i pukotina,
Slika 15 Pukotine i prsline u strukturi obrtne platforme [10] - (a) vertikalni lim;
(b) donja plo~a
(a (b
t [s]

energija
Slika 16 3D model strukture platforme [10] Slika 17 KE mre`a u kriti~noj zoni strukture [10]
Slika 18 Polje pomeranja strukture platforme [10] Slika 19 Polje napona u kriti~noj zoni [10]
Slika 20 Detalj polja pomeranja u zoni oslanjanja zadnjih stubova nadgradnje [10] - a) originalna
struktura platforme; b) rekonstruisana struktura platforme
(a (b
� znatno bla`a promena polja deformacije
strukture, slika 20 i
� znatno ni`i (za 1,73 puta) nivo
naponskog stanja u kriti~nim zonama.
5. Ka{ika bagera ORENSTEIN &
KOPPEL SchRs 630
Da bi se re{io problem lepljenja iskopanog
materijala na dno ka{ike (zapremina nalepa
se u ekstremnim uslovima kretala u
granicama 30 ... 50 % zapremine ka{ike),
uklonjeno je dno ka{ike i postavljena
Slika 21 Originalna (a) i rekonstruisana (b) ka{ika [11]
lan~ana zavesa, slika 21, uz istovremeno
oja~anje strukture ka{ike. Dokaz ~vrsto}e
rekonstruisane strukture ka{ike izveden je
komparativnom kona~noelementnom
analizom. Posebna pa`nja posve}ena je
analizi naponskog stanja u zonama
oslanjanja ka{ike - u{ke i rep ka{ike, slika
22. Rezultati kona~noelementne analize su
pokazali da stepeni sigurnosti
rekonstruisane strukture ka{ike nisu manji
od stepena sigurnosti originalne strukture
ka{ike.
(a (b
[099]
6. Pretovarni
most za ugalj
metalna
PM - 300
Nedovoljna krutost
strukture
pretovarnog mosta
za ugalj, u zoni krute
noge, prouzrokovala
je relativno ~este
zastoje ~etiri
pretovarna mosta
(kapacitet 300 t/h,
raspon 50 m) sistema
dopreme uglja u TE
“Kolubara”. U
ekstremnim
situacijama, dolazilo
je i do izvijanja
kosnika krute noge,
{to je za posledicu
imalo kolaps
strukture mosta. Na
osnovu analize
izvr{ene u [12],
izvedena je
rekonstrukcija
strukture mosta, kojom je osna`ena
postoje}a re{etka kosnika krute noge i
uvedena sekundarna re{etka, ~ime je
obezbe|ena elasti~na stabilnost kriti~nih
elemenata strukture. Pri istim uslovima
optere}enja, naponi u kriti~nim elementima
strukture smanjeni su za 2,1 puta, a
pomeranja strukture u zoni pendel noge, u
pravcu vo`nje mosta, za 1,4 puta, slika 23.
Svi neophodni dokazi strukture mosta
izvedeni su saglasno preporukama datim u
[13].
7. Zaklju~ak
Rotorni bageri i
deponijske ma{ine
(pretovarni mostovi za
ugalj) ~ine okosnicu
sistema mehanizacije
povr{inskih kopova i
termoelektrana. Njihovi
zastoji se izrazito
negativno odra`avaju na
proces proizvodnje uglja
i elektri~ne energije.
Zastarelost koncepcija i
vi{edecenijska

energija
Slika 22 Detalj naponskog stanja strukture ka{ike u zoni repa [11] - (a) originalna ka{ika; (b) rekonstruisana ka{ika
eksploatacija u te{kim uslovima, uz
nedostatak finansijskih sredstava
neophodnih za kupovinu nove opreme,
upu}uju na zaklju~ak da je revitalizacija,
shva}ena u {irem smislu [14],
najracionalniji put o~uvanja i podizanja
performansi te{ke mehanizacije u na{oj
energetici. Iskustva ste~ena re{avanjem
problema otkaza mehanizama i struktura
posmatranih klasa ma{ina za mehanizaciju,
predstavljaju va`an segment baze znanja
neophodnog za realizaciju projekata
revitalizacije.
Literatura
[1] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Projekat rekonstrukcije dvoto~kovnih
kolica mehanizma za kretanje rotornog
bagera KRUPP SchRs 1760, Ma{inski
fakultet, Beograd, 2003, str. 155.
[2] Rasper, L., Der Sshaufelradbagger als
Gewinnungsgerat, Trans Tech
Publications, Clausthal, 1973, str. 330.
[3] Durst, W., Vogt, W.,
Sshaufelradbagger, Trans Tech
Publications, Clausthal, 1986, str. 578.
[4] Deutsche Norm - Bagger, Absetzer und
Zusatzgeräte in Braunkohlentagebauen
(DIN 22261-2), Berlin, 1998, str. 96.
[5] Petkovi}, Z. Panteli}, M., , Bo{njak, S.,
Eksperimentalna analiza pona{anja
strukture dvoto~kovnih kolica rotornog
bagera KRUPP SchRs 1760, Ma{inski
fakultet, Beograd, 2003, str. 53.
[6] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Zrni}, N., Projekat rekonstrukcije
segmenta papu~a gusenica rotornog
bagera KRUPP SchRs 1760, Ma{inski
fakultet, Beograd, 2003, str. 84.
[7] Petkovi}, Z., Bo{njak, S., Mateji}, P.,
Jovkovi}, M., Zrni}, N., Projekat
rekonstrukcije mehanizma za dizanje strele
rotora bagera TAKRAF SRs 1200,
Ma{inski fakultet, Beograd, 2003, str. 91.
[8] Bo{njak, S, Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Jovkovi}, M., Dynamic analysis of hoisting
system of bucket wheel excavator’s boom,
Applied and Computer Mathematics,
BAMM, PAM - Centre, Technical
University of Budapest, Balaton, 2003.
[9] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Jovkovi}, M.,
Simulation of bucket wheel excavator's
and trencher's load coused by excavation
resisting force, XVI International
conference on Material flow, Machines
and Devices in industry ICMFMDI 2000,
Belgrade, SRJ, December 2000, str. 1-203
- 1 - 207.
[10] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Ga{i}, V., Projekat rekonstrukcije obrtne
platforme rotornog bagera TAKRAF SRs
1200, Ma{inski fakultet, Beograd, 2005,
str. 189.
[11] Bo{njak, S., Petkovi}, Z., Mateji}, P.,
Jovkovi}, M., Zrni}, N., Ga{i}, V., Studija
~vrsto}e ka{ike bagera ORENSTEIN &
KOPPEL SchRs 630, Ma{inski fakultet,
Beograd, 2002, str. 141.
[12] Petkovi}, Z. Bo{njak, S., Jovkovi},
M., Ga{i}, V., Zrni}, N., Projekat sanacije
i rekonstrukcije pretovarnog mosta za
ugalj - METALNA PM 300, Ma{inski
fakultet, Beograd, 2002, str. 642
[13] Petkovi}, Z., Ostri}, D., Metalne
konstrukcije u ma{inogradnji I, Ma{inski
fakultet, Beograd, 1996, str. 620.
[100]
(a (b
Slika 23 Polja pomeranja originalne (a) i rekonstruisane (b) strukture pretovarnog mosta
(a (b
[14] Ivkovi}, S.,
Tanasijevi}, M.,
Ivkovi}, D.,
Aktuelni problemi
rotornih bagera na
kopovima uglja u
Srbiji, Istra`ivanja i
projektovanja za
privredu, Institut za
istra`ivanja i
projektovanja u
privredi, Beograd,
7-2005, str. 51 - 55.
Ovaj rad
predstavlja deo istra`ivanja na projektima
u okviru Programa tehnolo{kog razvoja
Srbije - projekti broj 6368 i 6344, oba
finansirana od strane Ministarstva nauke, i
za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.

Temperatura svje`e pare jedan je od
parametara koji ima velik uticaj
kako na stepen korisnog dejstva,
tako i na miran i pouzdan rad parne
turbine. Zbog toga su zahtjevi koji se
postavljaju pred regulaciju vrlo strogi.
Ovakve zahtjeve ponekad je jako te{ko
zadovoljiti, kako zbog razli~itih
poreme}aja koji djeluju na kotao, tako i
zbog promjena parametara dinami~kog
modela kotla. Ove promjene dolaze od
promjene radnog re`ima kotla, ali i zbog
talo`enja {ljake na zidovima lo`i{ta,
visinom centra plamena u lo`i{tu,
temperaturom plamena, i drugim
parametrima. Zbog nedostatka relativno
ta~nih modela, koji bi dali opise uticaja
navedenih parametara na dinami~ko
pona{anje, te{ko je potpuno komenzovati
~ak i mjerljive poreme}aje koji su bitni za
temeperaturu svje`e pare, kao {to su
pritisak i protok svje`e pare, dotok napojne
vode u bubanj kotla, promjenu optere}enja
kotla itd.
U ovom radu bi}e prikazano rje{enje
sistema za regulaciju temperature
pregrijane pare na kotlu 120 MW TE
MORAVA u Svilajncu.
1. Opis sistema pregrijane pare
TE Morava
Ovo su neke od osnovnih
karakterisitika kotla:
� Proizvo|a~: RAFAKO,
Racibor~, Poljska
� Godina izgradnje: 1969
� Broj mlinova: 6
� Nazivni pritisak pare: 13.5
MRa
� Temperatura pare i
me|upare: 535 o S
� Kapacitet kotla: 380 t/h
svje`e pare
� Vrsta uglja: razni otpadni
mrki ugalj iz podzemne
eksploatacije
[ema pregrijavanja svje`e pare sastoji se
od dvije grane i proikazana je na slici 1.
Zasi}ena para iz bubnja na temperaturi 330
oS prvo prolazi kroz konvekcioni pregrija~
gdje mu se temperatura podi`e za oko 100
stepeni, zatim kroz niz od 4 ozra~ena
pregrija~a, koji podi`u temperaturu do 535
oS. Regulacija temperature obezbje|uje se
ubrizgavanjem vodenog spreja u pregrijanu
paru u komore iza pregrija~a K i S . Iza
1 3
pregrija~a S ukr{taju se lijeva i desna
2
grana pare. Ovim rje{enjem omogu}uje se
ravnomjernije zagrijavanje lijeve i desne
strane linije pare. Pregrija~ S ima 4
relativno malu inerciju, tako da je
ubrizgavanjem iza S omogu}ena fina
3
zavr{na regulacija temperature pare pred
ulaskom u turbinu.
Poreme}aj koji dominantno uti~e na
temperaturu pare jeste polo`aj `i`e
plamena. Podizanjem `i`e plamena navi{e,
dolazi do velikog isijavanja topline na
ozra~ene pregrija~e i brzog porasta
[101]
energija
Aleksandar Ribi}
IMP Automatika d.o.o. , Beograd
Dragan Ne{i}
J.P. TENT - TE Morava, Svilajnac
UDC 621.311.22:[621.184.3:681.515.8
Projektovanje regulacije
temperature svje`e pare
u TE Morava
Rezime
U radu je prikazana primena antiwindup PID regulatora u regulaciji temperature
pregrejane pare.
Opisani su dinami~ki moduli pregreja~a i prikazani eksperimentalni podaci sa bloka TE
Morava.
Klju~ne re~i: antiwindup PID i pregreja~ pare.
Slika 1 [ema regulacije temperature pregrijane pare
temperature na izlazu pregrija~a.
Specifi~nost ovog bloka jeste kori{tenje
mje{avine uglja za lo`enje. Zbog razli~itih
ta~aka paljenja raznih vrsta uglja `i`a
plamena stalno {eta i tako mijenja
temperaturu pare.
2. Modeli pregrija~a
Polaze}i od jednodimenzione parcijalne
diferencijalne jedna~ine navedene u [1],
prenosna funkcija pregrija~a od ulazne
temperature pare prema izlaznoj
temperaturi, uz zanemarivanje transportnog
ka{njenja, dobija se u obliku:
(1)
gdje parametri Î»Ï zavise od karkteristika
pregija~a, pritiska i protoka pare. Na slici 2
prikazani su neki odzivi na step ulaz za
fiksirano Î,,= Ï i razne vrijednosti Î.
Za potrebe po{avanja regulatora koristimo
aproksimacije, koje su pogodnije za
identifikaciju:

ili
energija
Slika 2 Odzivi na step ulaz temeperatura pare pregrija~a
(2)
(3)
Aproksimacija (2) pogodnija je ako je λ2 ,
(3) u ostalim slu~ajevima.
Prenosna funkcija elementa za mjerenje
temperature aproksimira se u obliku:
3. [ema regulacije
(4)
Na slici 3 prikazana je {ema regulacije
jedne grane pregrijane pare. Zahtijeva se
da temperatura pare na izlazu iz kotla bude
u granicama 535 ± o S. Regulacija je
izvedena kroz dvije nezavisne kaskade.
Prvu kaskada ~ine regulatori R1 i R2. R1
predstavlja regulator temperature na izlazu
iz kotla, i realizovan je kao antiwindup
Tabela 1
Slika 3 [ema regulacije temperature pregrijane pare
PID sa dodatnim ulazom za pra}enje
izlaza. Izlaz ovog regulatora predstavlja
postavnu vrijednost za regulator
temperature iza hladnjaka R2. Stvarna
vrijednost temperature iza hladnjaka vodi
[102]
sa na ulaz za pra}enje
regulatora R1. R2 je
realizovan kao inkrementalni
PID regulator sa impulsnim
izlazom koji se vodi na
motor ventila za
ubrizgavanje. Osim {to
popravlja dinami~ke
karekteristike konture, ovaj
regulator slu`i i za
linearizaciju karakteristike
ventila i kompenzuje
promjene poja~anja ventila
za razne vrijednosti protoka
pare. Na ovaj na~in znatno
se popravlja robustnost
performansi na promjene
parametara.
Drugu kaskadu ~ine
regulatori R3 i R4. Princip
regulacije sli~an je kao i
P [MW] gen T [sec] a T [sec] b T [sec] 1 T [sec] 2 Ï,, [sec] m T [sec] m
105 30 60 15 140 0.5 25
75 40 95 25 210 0.5 35
Slika 4 Odata snaga generatora
prethodnoj konturi, jedino se kao izlazna
temperatura za regulaciju uzima
temperatura pred drugim hladnjakom.
Uloga ove kaskade jeste da odr`i takvu
vrijednost temperature ispred hladnjaka,

energija
Slika 5 Temperatura pare na izlazu iz kotla
Slika 6 Otvorenost ventila za ubrizgavanje
tako da ventil kojim upravlja prva kaskada
bude uvijek u aktivnoj oblasti (da nije
skroz otvoren ili zatvoren).
Ru~no upravljanje omogu}eno je
mogu}no{}u direknog upravljanja
regulacionim ventilom. Kako su R1 i R3
antiwindup regulatori, ne}e u slu~aju
du`eg odstupanja od zadane vrijednosti u
ru~nom re`imu rada, do}i do "navijanja"
integralnog dijela regulatora, pa je prelazak
sa ru~nog u automatski re`im gladak, bez
preskoka i oscilovanja regulisane
promjenljive.
4. Identifikacija
Iz eksperimantalnih podataka snimljenih
na kotlu, izvr{ene su identifikacije modela
(2), (3) i (4) pri snagama 70 i 105 MW za
prenosne funkcije G p (s) i G m (s). Za model
(3) dobijala se negativna vrijednost za T1,
za kaskadu sa R1 i R2, tako da je za G p (s)
usvojen model (2). Za kaskadu sa R3 i R4,
dobijala se negativna vrijednost za Ta, pa
je usvojen model (3). Vrijednosti
izra~unatih parametara date su u tabeli 1.
5. Eksperimentalni podaci
Na osnovu dobijenih parametara, koriste}i
[2] izvr{eno je pode{avanje regulatora. Na
slikama 4,5 i 6 prikazani su dijagrami
snage generatora, temperature svje`e pare i
otvorenosti ventila za ubrizgavanje ispred
zavr{nog pregrija~a. U po~etku snimanog
perioda, pri snazi manjoj od 90 MW,
vidljivo je da temperatura pare i bez
ubrizgavanja nije mogla da dostigne
nominalnu. Bez obzira na trajanje takvog
stanja od oko 20 min., nije do{lo do
"navijanja" (windup) integralnog ~lana
regulatora, te je, ~im su se stekli uslovi
temperatura odr`avana u datim granicama
bez preskoka. Na slici 6 vidljiv je jako
miran rad izvr{nog organa (ventila) uprkos
znatnim poreme}ajima i izrazitoj
nelinearnosti karakteristike ventila.
Literatura
[1] R. Herbrik, Modeling and Optimal
Control of Once-Trough Steam Generating
Systems, U of I/CSL Report, Urbana, IL,
USA, 1971.
[103]
[2] S. Skogestad,
Simple analytic rules
for model reduction and
PID controller tuning,
Journal of Process
Control, 13, 2002, str.
291-309.
[3] K.J. Åstrom, T.
Hagglund, PID
Controllers: Theory,
Design and Tuning, 2nd edition, Instrument
Society of America,
Research Triangle Park,
1995.

Tehni~ki progres i porast `ivotnog
standarda u svetu nerazdvojivo su
vezani za proizvodnju i upotrebu
elektri~ne energije bez obzira na stepen
razvijenosti pojedinih zemalja.
Danas je nemogu}e zamisliti stvaranje
nove materijalne vrednosti a da to nije
vezano za proizvodnju i potro{nju
elektri~ne energije.
Elektroprivredni sistem po svom zna~aju i
karakteristikama funkcionisanja predstavlja
krvotok zemlje i dru{tva. Posmatraju}i ga
kao celinu sastavljen je od 4 osnovna
elementa:
a) elektri~ni izvori
b) transformatori
c) elektri~ni vodovi (prenos elektri~ne
energije od elektrana do potro{a~a uz
`eljeni napon i ograni~eno strujno
optere}enje)
d) potro{a~i.
Kontinualno uve}ana proizvodnja i
potro{nja elektri~ne energije uslovila je
potrebu za kablovima razli~itih
konstrukcija i karakteristika a istovremeno
i razvila o{tru konkurenciju me|u
proizvo|a~ima.
U toku pro{le godine svetsko tr`i{te
kablova iznosilo je 83 milijardi USD.
Prema podacima ICF (International
Cablemakers Federation) proizvo|a~i
Centralne i Isto~ne Evrope (Bugarska,
^e{ka, Ma|arska, Poljska, Rumunija,
Rusija, Slova~ka i biv{a Jugoslavija) imali
su tr`i{te vredno 2,52 milijarde USD i to
predstavlja pad od 16% u odnosu na
prethodnu godinu.
Kretanje prodaje kablova i provodnika u
poslednjih 10 godina po zapo{ljenom
pokazuje da u Evropi najni`i nivo dr`i
Rusija, Srbija i Crna Gora, Bugarska i
Rumunija. Sa druge strane, u Centralnoj i
Isto~noj Evropi identifikovano je 96
proizvo|a~a provodnika i kablova: 37 u
biv{em SSSR-u, Poljskoj 18, zatim slede
SCG 13, ^e{ka 9, Rumunija 7, a ostalo je
u Slova~koj, Ma|arskoj, Bugarskoj.
Osim toga, doma}e tr`i{te postalo je i
predmet nepotrebnog i nekontrolisanog
uvoza kablova, naro~ito iz azijskog i
dalekoisto~nog regiona.
Prema podacima Zavoda za statistiku -
statistika spoljne trgovine, u toku 2004. u
ovu zemlju je uvezeno kablovskih
proizvoda u vrednosti od 26.800.000 USD.
Ovo zna~i da ne postoji za{tita doma}ih
proizvo|a~a kablova ni u carinskom niti u
vancarinskom obliku. Paradoksalno, ali
istinito, ve}e su carine za uvoz
[104]
energija
Dr Toplica Pavlovi}
Holding industrija kablova a.d., Jagodina
Radi{a Dimitrijevi}
Institut FKC, Jagodina
UDC 621.315:658.5(497.11)
Komparativne prednosti
FKS-Jagodina u proizvodnji
energetskih kablova
Rezime
U ovom radu na sublimiran na~in prikazano je sada{nje stanje sa stanovi{ta tehnologije,
materijala i smernica za upotrebu i dat kriti~ki osvrt u funkciji razmi{ljanja oko
perspektive uva`avaju}i i aktuelni trenutak pripreme i kona~ne verzije realizacije
procesa transformacije.
Predmet analize su bili kablovi za prenos energije srednjeg i visokog napona sa
papirnom izolacijom, izolacijom umre`enog polietilena i elastomerima. Komaparativne
prednosti i ograni~enja posmatrani su u funkciji pouzdanosti eksploatacionih
karakteristika koje su posledica ugra|enih materijala i primenjenih tehnologija.
Nastojanje je bilo da se i pore|enja ~ine sa up-to date stanjem svetske tehnike, a pre
svega sa procesima koji su primenjeni kod izolacije (peroksidno umre`avanje, silansko
umre`avanje, radijaciono umre`avanje).
U o{troj borbi sa konkurencijom izlaz treba tra`iti u stalnom pobolj{anju kvaliteta
procesa i proizvoda, kao i smanjenju tro{kova kroz racionalizaciju konstrukcije kablova.
U tom smislu predlog korisnicima je primena kablova sa izolacijom umre`enom suvim
postupkom kao i konstruktivna re{enja sa optimalno ugra|enim koli~inama materijala.
Klju~ne re~i: energetski kablovi, srednji i visoki napon, XLPE.
Medium and High Voltage Cables
- FKS view to the Present and to the Future -
In this article we showed present status regarding to he technology, materials and
directions for usage, as well as critical approach to the existing considerations in
function of perspectives having in mind actual moment in transformation processes.
Subject of the analysis are medium and high tension power distribution cables with
paper, XLPE and rubber insulation. Comparative advantages and limits are in function
of reliability exploiting characteristics as consequence of materials and technology we
use. Our intention was to make comparisons to “up-to date” status of tecnics, most of all
to the processes in insulations, as well as metals.
Faced with strong competition, we are trying to find solutions in constant improvement
of the processes and quality, as well as in cost reduction and rationing of the cable
constructions.
Therefore, we suggest to our customers to use cables insulated with dry cross linking
(curing) procedure as well as constructions with optimal built in material.
Key words: power cables, medium and hight voltage, XLP.
repromaterijala koji se ugra|uju u kablove
nego za finalni proizvod.
1. Energetski kablovi srednjeg i
visokog napona
U elektroprivrednom sistemu svake zemlje
kablovi, kao komponenta za prenos snage,
zauzimaju vrlo zna~ajno mesto.
Odgovaraju}e tehni~ke preporuke jasno su
definisale izbor tipa i konstrukcije kablova
za odgovaraju}e primene u eksploataciji

energija
(npr. tehni~ka preporuka br.3 od 1991.
god.).
U savremenim srednjenaponskim i
distributivnim mre`ama u novije vreme,
sve ~e{}e se primenjuju nove konstrukcije
kablova sa izolacijom od polietilena (PE) i
umre`enog polietilena (XLPE) uz ve}
postoje}e mre`e kablova na bazi papirnouljne
izolacije sa zavr{nim Pb pla{tom ili
pla{tom na bazi Al.
Normalno, ovoj kategoriji napona moraju
se pridodati i kablovi izolovani gumom
razli~itih me{avina na bazi prirodnih i
sinteti~kih kau~uka.
Ova konstruktivna re{enja sa stanovi{ta pre
svega izolacionih materijala egzistiraju i u
visokom naponu, pri ~emu danas u praksi
dominiraju kablovi sa izolacijom na bazi
XLPE.
U daljem izlaganju bi}e dat kratak pregled
tehnolo{kih operacija i materijala za
kablove srednjeg i visokog napona.
1. 1. Kablovi sa izolacijom od
impregnisanog papira i olovnim ili
aluminijuskim pla{tom
Ova vrsta kablova je najstarija i u svetu je
u primeni preko sto godina. Zbog dobrih
eksploatacionih karakteristika i danas se
nerado napu{ta, tako da uglavnom
dominiraju IPO13, NPO13, NPZO13 sa
olovnim pla{tom i provodnim spoljnim
omota~em.
Prednosti ovih kablova ogledaju se kod
uzemljiva~kog sistema mre`e, imaju mali
redukcioni faktor, efekat zna~ajnog
odvo|enja struje gre{ke u zemlju preko
neizolovanog olovnog pla{ta i jako
prigu{enje izvedenog potencijala. Sa druge
strane, ozbiljni nedostataci ovih kablova
su:
- prljava tehnologija u proizvodnji
- ni`a radna temperatura u eksploataciji u
odnosu na XLPE
- te`a instalacija u sistem
- potreba za odr`avanjem (naro~ito kablovi
oznake I )
- skuplji u odnosu na XLPE varijante.
Ali i pored ovih nesavr{enosti, bi}e i dalje
u primeni zbog odr`avanja postoje}e
mre`e.
Poznato je da ovu vrstu kablova u ovoj
zemlji i bli`em okru`enju proizvodi samo
FKS-Jagodina i to u naponskom nivou 10 -
35 KV.
Na~elna tehnologija proizvodnje sastoji se
od 7 osnovnih operacija a skra}ena {ema
data je na slici 1.
1. 2. Kablovi sa EPDM izolacijom
srednjeg napona
Uvo|enje izolacije na bazi sinteti~kog
kau~uka etilen-propilen umesto prirodnog i
butil kau~uka kod rudarskih kablova
napona 6-35 KV stvorilo je mogu}nost
primene i za kablove za fiksno polaganje
za napone do 35 KV (u svetu i za vi{e
napone). Kablovi sa ovom vrstom izolacije
kod nas te{ko nalaze “pravo gra|anstva”.
Industrija kablova Jagodina je do 1992.
proizvodila ove kablove napona do 35 KV
za izvoz u SAD jer su zbog manje
osetljivosti na efekat water treeing ovi
kablovi na tom tr`i{tu na{li zna~ajnu
primenu.
U saradnji sa Institutom VNIIKP-Moskva,
za potrebe ruskih rudnika osvajani su
kablovi tipa K[VG∃ konstrukcije 3x70 +
3x16 mm2 , 20 i 35 KV.
Gumene me{avine za izolaciju, ekran
provodnika i izolacije, poluprovodni
omota~ za `ile za uzemljenje i
poluprovodni unutra{nji omota~ kabla
pripremani su na novom mikseru FKS-a.
Izolovanje energetskih `ila 70 mm2 ura|eno je na vertikalnoj liniji za
kontinualnu vulkanizaciju u pari
postupkom trostruke ekstruzije (ekran
provodnika, izolacija, ekran izolacije). Kao
provodnik upotrebljena je bakarna
fleksibilna kalajisana u`ad, klase 5, prema
JUS N.C0.015. Izolovanje provodnika za
uzemljenje ura|eno je na horizontalnoj
ma{ini za kontinualnu vulkanizaciju
takvim re`imom da je `ila ostala
nedovoljno vulkanizovana da bi popunila
prostore energetskih `ila pri pou`avanju.
Sve `ile su bile grafitirane da bi bile
pokretljive pri savijanju da bi se
obezbedila fleksibilnost kabla. @ile su
pou`ene sa kratkim korakom i to tako da
`ile za uzemljenje budu u me|uprostoru
energetskih, a preko jezgra kabla obavijana
provodna tekstilna traka i ekstrudovan
unutra{nji pla{t od provodne gumene
me{avine. Spolja je obavijena tekstilna
gumirana traka i pla{t ura|en gumenom
me{avinom na bazi polihloroprena.
Po istoj tehnologiji ra|en je i kabl EpHN
78, 38x70 + 3x16 mm2 za potrebe REIK-
Kolubara.
Za ove kablove karakteristi~no je da su
otporni na naprezanje pri dugotrajnim
savijanjima, a to se posti`e najpre
konstrukcijom provodnika, du`inom
koraka pou`avanja `ila, usagla{avanjem
smera pou`avanja `ica, odnosno strukova u
spolja{njem sloju sa smerom pou`avanja
`ila, veli~inom preseka i konstrukcijom
pomo}nih `ila kabla, pokretljivo{}u `ila u
kablu i dr.
U eksploataciji, vu~na sila ne treba da
pre|e 15 N/mm2 ili pri kratkotrajnom
naprezanju do 25 N/mm2 . Dozvoljeni
radijus savijanja kabla pri kretanju je
1.2,5-strukom pre~niku kabla, a u
izuzetnim slu~ajevima 5-strukom pre~niku
kabla.
Osnovni problem proizvodnje ovih
kablova kod nas je u ~isto}i izolacije koju
proizvo|a~i kablova sami pripremaju u
mikseru. Druga mogu}nost prljanja nastaje
na ekstruderu koji se ru~no hrani. Ukoliko
se ovi problemi prevazi|u, a ina~e su
subjektivne prirode, onda postoje realne
{anse za unapre|enje proizvodnje u FKS-u.
Osnovna blok {ema proizvodnje data je na
slici 2.
[105]
1. 3. Kablovi sa UPE izolacijom
napona 10-35 KV i visokonaponski
kablovi
Sa pojavom izolacije na bazi umre`enog
polietilena (UPE) u svetu {ezdesetih
godina pro{log veka svi kablovci su
smatrali da je, na bazi ispitanih
karakteristika (visoka probojna ~vrsto}a,
mali faktor tg d, mala dielektri~na
konstanta, vi{a termi~ka klasa (90-250 °C)
u kratkom spoju) u pitanju idealna
izolacija. Zahtevi stranog tr`i{ta naterali su
FKS da investira u jednu nagnutu liniju za
kontinualnu vulkanizaciju polietilena u
vodenoj pari, dok je konkurencija i dalje
radila sa termoplasti~nim polietilenima
(PE). U to vreme je FKS imala liniju za
istovremenu ekstruziju prvog
poluprovodnog sloja i izolacije, a drugi
sloj je naknadno ekstrudovan. Zahteve
standarda u pogledu vi{e dozvoljenih
parcijalnih pre`njenja 40 pC, ova
konstrukcija je zadovoljila.
Me|utim, ubrzo je do{lo do ispadanja iz
pogona kablova od umre`rnog, a jo{ vi{e
od termoplasti~nog polietilena. Ovo je
naro~ito bilo ra{ireno u Americi gde je
primena UPE bila vrlo zna~ajna. Pojava je
brzo povezana sa efektom water treeing.
Istra`ivanja su pokazala da se ova pojava
de{ava u prisustvu vode i napona. Sve je to
dovelo do toga da su mnogi po~eli da se
vra}aju primeni kablova izolovanih
papirom, ili znatno manje osetljivim
kablovima sa etilen-propilen izolacijom.
Normalno, vremenom su proizvo|a~i
kablova uz pomo} proizvo|a~a polietilena
ovu pojavu sveli na minimum, uz
istovremeno usavr{avanje konstrukcija
kablova sa radijalnom i longitudinalnom
za{titom od prodora vode u kabl.
Iskustvo FKS-a ste~eno u vi{egodi{njoj
proizvodnji srednjenaponskih kablova
izolovanih UPE bilo je osnova za ulazak u
proizvodnju visokonaponskih kablova 110-
150 KV.
Glavni razlozi za kori{}enje
visokonaponskih kablova izolovanih
umre`enim polietilenom umesto
visokonaponskih kablova sa uljnopapirnom
izolacijom le`e u slede}em:
� mali dielektri~ni gubici (tg δ) - ova
vrednost kod UPE ne prelazi 4x10-4 i
oko 10 puta je manja od iste koja va`I za
konvencionalne kablove izolovane uljnopapirnom
izolacijom;
� mala dielektri~na konstanta (ε ) - ε r r
izolacije od UPE je 2,3 a kod uljnopapirne
izolacije je 3,7;
� visoko strujno optere}enje - izvanredne
elektri~ne i termofizi~ke karakteristike
kablova sa UPE pru`aju mogu}nost
ve}eg strujnog optere}enja kabla, a
naro~ito preoptere}enja u incidentnim
slu~ajevima;
� laka instalacija i spajanje
� nema potrebe za posebnim merama
odr`avanja.
Umre`avanjem se formira posebna
molekulska struktura koja obezbe|uje
ovom polietilenu visoku termi~ku klasu.

energija
Slika 1 Tehnolo{ki proces izrade energetskih kablova izolovanih impregnisanim papirom
MATERIJALI
[106]

energija
Slika 2 Tehnolo{ki proces izrade energetskih kablova izolovanih gumom
MATERIJALI
[107]

energija
Slika 3 Prikaz izrade energetskih kablova na VCV liniji
[108]

energija
Slika 4 Uticaj postupka umre`avanja na broj gre{aka u izolaciji
Slika 5 Probojna ~vrsto}a na naizmeni~ni i impulsni napon XLPE- kabla
6,35/11KV vulkanizovano u pari i suvim postupkom
Dozvoljena radna temperatura UPE
kablova iznosi 90°C, a pri kratkim
preoptere}enjima i do 130°C u zbirnom
vremenu od 100 sati godi{nje, bez
posledica na vek trajanja kabla.
Principijelna {ema proizvodnje
visokonaponskih kablova izolovanih UPE
na vertikalnom tornju data je na slici 3.
I.3.1. Preimu}stva kablova sa izolacijom
na bazi umre`enog polietilena suvim
postupkom
U proizvodnji energetskih kablova,
vulkanizacija na CCV liniji dugo godina je
smatrana modernim re{enjem sve do
pojave Sioplasa po tehnologiji Dow
Cornninga [7] .
[109]
Sa druge strane mnoge manjkavosti koje
su bile prisutne kod CCV tehnologije
prevazi|ene su pojavom vertikalnih linija.
Tradicionalno je vodena para, u procesu
umre`avanja obezbe|ivala i potrebnu
koli~inu toplote i odgovaraju}i pritisak u
vulkanizacionoj cevi. Na`alost, ovaj
medijum prouzrokuje i odgovaraju}e
defekte u izolaciji (pribli`no 10 3 /mm 3 , a
alarmantno je ako su defekti 0,1 %
dielektrika).
Poznato je da Industrija kablova - Jagodina
raspola`e, pored radijacione i linijama za
umre`avanje kako u vodenoj pari tako i u
azotu - tzv. suvi postupak umre`avanja.
Posebno zna~ajna ~injenica da je na VCV
postrojenju mogu}e objediniti u jednom
prolazu 3 ekstruderske operacije (tripleks
postupak), {to u krajnjem rezultira
dominantnim kvalitetom ~ije su
karakteristike:
1. visokokvalitetan spoj provodnika,
poluprovodnog sloja, izolacije i ekran
izolacije;
2. veoma visoke performanse kabla kao
poledica odsustva kontaminacije
izolacije;
3. precizno izvedena geometrija elemenata
kabla zahvaljuju}i proizvodnoj opremi i
sistemu kontinualne vertikalne
vulkanizacije;
4. izvanredne elektri~ne eksploatacione
karakteristike izolacionih slojeva
(provodni, izolacioni) dobijene suvim
postupkom umre`avanja.
Umre`avanje UPE izolacije vr{i se na
temperaturi 400 o C u prisustvu azota pod
pritiskom do 15 bara. Azot pod pritiskom
spre~ava stvaranje gasnih mehurova u
izolaciji uz istovremeno odr`avanje
uniformne debljine izolacije. Posle
izvr{ene vulkanizacije izolacija se hladi
azotom a zatim vodom pod pritiskom.
Dalje hla|enje do sobne temperature vr{i
se u standardnom vodenom koritu.
Napred re~enom treba dodati da je razvijen
i u{ao u redovnu primenu novi kompaund
za visokonaponske kablove tzv. tree
retardant otporan na dejstvo ozona i
toplotno stabilan.
Sve ove prednosti suvog postupka
umre`avanja, vrlo zna~ajne za prakti~nu
primenu, najbolje se mogu sagledati sa
slike 4 i 5. [7]
2. Zaklju~ak
Poslednjih 15 godina privredu ove zemlje
pratile su brojne te{ko}e koje nisu zaobi{le
ni doma}e proizvo|a~e kablova,
uklju~uju}i i FKS. No i pored toga nije
bilo potpunog prekida i ga{enja
proizvodnje, sa~uvani su svi atesti i
dobijeni novi (FKS i atest za HFFR -
kablove kod VDE - Instituta).
Sada{nji trenutak karakteri{u aktivnosti na
planu pripreme za privatizaciju ali i
razmi{ljanja na razvojnom planu ~ija }e
realizacija zna~ajno zavisiti i od budu}eg
vlasnika.
Generalno gledano mo`e se zaklju~iti
slede}e:

A. POSTOJE]E STANJE
1. postoje}i proizvodni program u delu
energetskih kablova ima poziciju na
tr`i{tu;
2. kablovi sa uljno-papirnom izolacijom
jo{ uvek su aktuelni zbog odr`avanja
postoje}ih mre`a i ~injenice da je malo
kablovaca koji su tu proizvodnju
zadr`ali;
3. zbog pove}ane konkurencije, recesije u
svetskim razmerama pada akumulativost
ovog asortimana do mere da pojedine
firme zatvaraju svoje fabrike;
4. liberalizovano doma}e tr`i{te i odsustvo
bilo kakve ozbiljne za{tite doma}ih
proizvoda~a ne idu na ruku o`ivljavanju
doma}e proizvodnje; i u slu~ajevima
kada je doma}i proizvoda~ na tenderu sa
najpovoljnijom ponudom forsira se uvoz
kablova;
B. GDE FKS VIDI MOGU]I IZLAZ
1. odr`anje postoje}eg i unapredenje
asortimana srednjeg i visokog napona
energeskilia kablova sa izolacijom od
umre`enog polietilena i EPR-a;
2. daljei razvoj sopstvene proizvodnje
izolacionih materijala za srednji napon;
3. insistiranje na reviziji postoje}ih uslova
i re{enja u nacionalnim standardima u
cilju smanjenja utro{ka materijala;
a) ra~unske gre{ke konstruktivnih
elemenata kabla prevesti na elektri~ne,
neophodne eksploatacionim uslovima;
b) novoosvojene materijale uvoditi
saglasno mogu}nostima postoje}eg
ma{inskog parka uz odgovaraju}e
prilagodavanje;
4. u nove tehni~ke preporuke i revizije
standarda iz ove oblasti uvesti klju~ne
karakteristike kablova koje opredeljuju
kvalitet i `ivotni vek kablova
5. za kablove sa XLPE izolacijom uvesti
ograni~enja za primenu ukoliko nisu
proizvedena po tripleks postupku i
umre`avanje izvedeno suvim postupkom
u azotu.
Literatura
[1] Tehni~ka i katalo{ka dokumentacija
FKS-a
[2] Cortinovis SpA, Innvative Stranding
and Cabling Equipement for Power Cahles,
Wire & Cable Asia, July/August 2003
[3] A.Blackmore, Annealing Copper &
Aluminium Stranded Condicto&, Wire &
Cable Technology, January/February
[4] Tehni~ka dokumentacija: SWISSCAB -
[vajcarska
[5] R. Karling, Nextrom’s silane
crosslinking tehnolngies, Nextrom
tehnolngies, N020-1/1999 [6] Aluminium Electrical Conductor
Handbook, The Aluminium association,
N.W. Washington, 1982
[7] D.Mc Allister, Flectric Cahles
Handbook, Granada Tehnical Book.
Elektroenergetski sistem (EES) na{e
zemlje u poslednjih nekoliko godina
ne mo`e da iz sopstvenih izvora
podmiri rastu}e potrebe za elektri~nom
energijom. Taj nedostatak iznosi u proseku
10% od ostvarene proizvodnje, a varira u
toku godine od meseca do meseca.
Tako|e, zbog dugogodi{njeg neadekvatnog
odr`avanja i zastarelosti opreme dovedeno
je u pitanje i tehni~ko stanje mnogih
proizvodnih kapaciteta, koji rade sa
smanjenim stepenom iskori{}enja. Ovaj
problem se svakako mo`e da re{
izgradnjom novih termo i hidroelektrana ili
uklju~ivanjem drugih alternativnih izvora
elektri~ne energije, ali ostaje nerazre{en
problem energetske efikasnosti takvog
sistema.
Prema tome, autori smatraju da bi
energetski sistem bio efikasniji trebalo bi
u~initi slede}e:
[110]
energija
Radi{a Dimitrijevi}, Dr Jovan Manasijevi},
Miroslav @ivkovi}
Institut FKS, Jagodina
Dr Toplica Pavlovi}
Biro generalnog direktora FKS, Jagodina
Prof. dr Radica Proki}-Cvetkovi},
prof. dr An|elka Milosavljevi}
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 669.018.58:621.314.21.042
Primena amorfnih legura za
izradu magnetnih kola u cilju
u{tede elektri~ne energije
Rezime
U ovom radu je prezentirana mogu}nost pove}anja efikasnosti distributivnih
transformatora, primenom novih legura sa smanjenim gubicima magnetizacije u toku
izrade magnetnih kola. Tako|e je dat pregled stanja u svetu, sa smernicama za dalji
razvoj materijala za izradu magnetnog kola, koji treba da se ogleda u upro{}avanju
tehnolo{kog postupka. Zbog izvesnih te{ko}a u ovom postupku, primena je ograni~ena
samo na izradu distributivnih transformatora, koji su manje snage i manjih dimenzija,
ali su s druge strane i daleko najbrojniji u sistemu. Ovo u potpunosti opravdava
planirana istra`ivanja, jer se u na{oj zemlji nalaze i prirodni resursi koji su neophodni
za proizvodnju novih legura sa pobolj{anim svojstvima, a koje mogu da slu`e za izradu
magnetnog kola transformatora i pove}avaju energetsku efikasnost distributivnih
transformatora.
Abstract
This paper presents possibility of increasing the efficiency of distribution transformers
using very low power loss alloys for magnetic cores. The review in the world is also
presented, showing the courses for further improvement of the magnetic core materials,
regarding the process simplifying. Because of some difficulties in this process, the
application is limited to distribution transformers, which power and dimensions are
smaller, but on the other hand, which are the most numerous in the electric power
system. This fact completely justifies the intended investigation, because there are natur
resources in our country, needed for production of new alloys of improved
performances, which are applied for transformer cores, increasing their efficiency.
� Planirati optimalni razvoj i izgradnju
distributivne mre`e, da bi se tro{kovi
distribucije elektri~ne energije smanjili,
uzimaju}u u obzir odre|ene parametre,
koji su bitni za mre`u. Optimalna
konfiguracija mre`e za svaku godinu
planiranog razvoja dobija se kada se
na|e minimum funkcije tro{kova;
� Uvoditi kompenzaciju reaktivne energije
u cilju smanjenja nepotrebne
komponente optere}enja;
� Usavr{avati elemente sistema, tako da se
primenom materijala i novih tehnolo{kih
re{enja, pove}a stepen korisnog dejstva,
a u krajnjoj liniji i efikasnost sistema.
Distributivni transformatori (DTS), kao
najbrojniji elementi sistema, transformi{u u
EES-u srednji napon 10 i 20 kV na niski
napon 0,4 kV. Zavisno od snage, jedan
DTS na niskom naponu ima vi{e izvoda
(npr. 8 za 630 kVA ili 12 za 1000 kVA), a
pouzdanost i efikasnost u napajanju

energija
Slika 1 Linija za proizvodnju tankih traka od amorfnih metalnih legura
Topljenje Livenje Izvla~enje Merenje Namotavanje
potro{a~a mora biti na visokom nivou,
pogotovu u gusto naseljenim gradskim
sredinama. ^est je slu~aj da transformatori
rade paralelno, tako da je verovatno}a, da
potro{a~i u tom delu distributivne mre`e
ostanu bez napajanja.
[to se ti~e efikasnosti, transformatori su
gotovo savr{ene ma{ine sa stepenom
korisnog dejstva od 96 do 99%, {to je vi{e
od bilo koje druge elektri~ne ma{ine. Ipak,
~ak i u tako savr{enoj ma{ini, mogu}e je
ostvariti zna~ajne u{tede elektri~ne
energije, ako se za izradu magnetnog kola
upotrebe specijalne legure, koje se odlikuju
vrlo niskim jedini~nim gubicima snage.
Tako su po~etkom osamdesetih godina
pro{log veka u distributivnoj mre`i SAD
eksperimentalno instalisana dva
transformatora, koja su zbog svojih
osobina bila jedinstvena me|u 40 miliona
instalisanih DTS-a {irom Amerike.
Njihovo magnetno kolo bilo je napravljeno
od magnetno meke amorfne metalne legure
Fe-B-Si, koja je smanjila gubitke energije
za oko 70%, i pokazivala je bolje
magnetne osobine od bilo koje do tada
kori{}ene legure `eleza i silicijuma [1, 2].
Uprkos tome, uvo|enje u primenu
amorfnih metalnih legura (AML) nije i{lo
ni brzo ni lako. U odnosu na standardne
hladno valjane Fe-Si limove [3], AML su
tvr|e ali krtije, a proces proizvodnje
magnetnog kola od AML je slo`eniji i
skuplji. Tako|e postupak dobijanja AML
spada u domen visokih tehnologija i
zahteva specijalnu opremu, {to dosta
poskupljuje izradu transformatora od AML.
Pored amorfnih legura, od kojih se
naj~e{}e formiraju trake, u novije vreme se
primenjuju nanokristalne legure
[2],dobijene metalurgijom praha ili
mehani~kim legiranjem. U praksi obe
vrste legura nalaze {iroku primenu u
industrijskim uslovima pri razli~itim
temperaturama (posebno u podru~ju MHz).
Ovde }e biti re~i samo o primeni na
industrijskoj u~estalosti 50 Hz.
Postupak dobijanja amorfnih
metalnih legura
Metali i metalne legure poseduju tipi~no
kristalnu strukturu, {to zna~i da se
pojedina~ni atomi raspore|uju po
odre|enom modelu, koji se ponavlja. Za
razliku od njih, AML imaju skoro
proizvoljnu konfiguraciju atoma, koja se
ne ponavlja u strukturi, pa zato nemaju
odre|enu ta~ku topljenja, ali imaju iste
fizi~ke i hemijske osobine u svim
pravcima, tj. izotropne su. Takav raspored
atoma tipi~an je za nemetale, ali i za
rastopljene metalne legure. Da bi se
zadr`ala amorfna struktura, odnosno
proizvoljan raspored atoma, potrebno je
ostvariti vrlo brzo hla|enje rastopa oko 105 K/s, {to se u praksi ne ostvaruje
jednostavno. Da bi se napred dato stanje
materijala ostvarilo najmanje jedna
dimenzija trake mora biti mala. Iz tog
razloga trake od AML su vrlo malih
debljina ( 25 do 50 μm), {to kasnije
ote`ava manipulaciju i izradu paketa
limova za magnetno kolo. Da bi se toplota
efikasno odvela sa uzorka, rastopljena
legura mora biti u dodiru sa veoma dobrim
provodnikom toplote (npr. bakarni disk,
bez posebnog hla|enja ili sa prinudnim
hla|enjem). Na slici 1 {ematski je
prikazano postrojenje za proizvodnju
tankih traka od AML sa odgovaraju}im
fazama izrade: topljenje, livenje,
izvla~enje, merenje i namotavanje.
Tehnologija dobijanja AML procesom
ekstremno brzog o~vr{}avanja se
vremenom usavr{avala u cilju dobijanja {to
{irih traka, koje bi bile prakti~no
primenljive za izradu DTS-a, a tako|e se
vodilo ra~una da temperatura rastopa bude
i {to je mogu}e ni`a.
Danas se za proizvodnju {irokih traka od
AML koristi tehnologija planarnog livenja
[1]. Rastopljena metalna legura pod
pritiskom te~e kroz otvor koji je u
neposrednoj blizini povr{ine rotacionog
[111]
bakarnog valjka. Istisnuti rastop je
istovremeno u kontaktu i sa otvorom i sa
povr{inom valjka i zbog toga se stvara
tanka traka pravougaonog preseka. Dok se
protok rastopa kroz otvor kontroli{e
pomo}u pritiska, on takodje zavisi i od
zazora izmedju otvora i povr{ine
rotacionog valjka. Na ovaj na~in su
laboratorijski dobijene amorfne trake i do
300 mm {irine, a na tr`istu su na
raspolaganju trake {irine do 210 mm.
Osnovne karakteristike amorfnih
metalnih legura i transformatora
na njihovoj osnovi
Od svih osobina, koje karakteri{u amorfne
materijale, najzna~ajnija je sposobnost
jakog magnetnog ure|enja, koja postoji
samo ispod odre|ene (Kirijeve)
temperature, dok se iznad nje pri H=0, ovi
materijali pona{aju kao paramagnetici.
Najtipi~niji primer ovih materijala su tzv.
metalna stakla, koja predstavljaju amorfna
feromagnetna jedinjenja prelaznih metala
sa nemetalima kao {to su (B ili P). Na
osnovu ispitivanja koja su po~etkom
sedamdesetih sprovedena u SAD, do{lo se
do op{te formule za sastav AML [1]:
M
Y
Z
70−90 10−30
0,
1−15
(1)
gde je M jedan ili vi{e metala, Y nemetal
(B ili P) i Z metaloid (Si, Ge). U tabeli 1
date su osnovne karakteristike nekih do
sada razvijenih AML i standardne Fe-Si
legure [1]. Vidi se da se zamena P i C sa B
odra`ava na pove}anje remanentne
indukcije, {to dokazuje po~etne
pretpostavke o uticaju B.
Mo`e se zaklju~iti da legura Fe 80 B 11 Si 9 ima
odgovaraju}u indukciju zasi}enja (1,59T),
zadovoljavaju}u termi~ku stabilnost i
prihvatljive tro{kove izrade, pa je uz
znatno smanjene gubitka magnetnih
svojstava, sasvim atraktivna za izradu
magnetnog kola DTS-a. Na slici 2 se vide
histerezisne krive date u zavisnosti
magnetne indukcije (B) i ja~ine magnetnog
polja (H) za standardnu leguru Fe-Si i
amorfnu leguru Fe 80 B 11 Si 9 odakle mo`e da
se zaklju~i da je ranije do{lo do magnetnog
zasi}enja amorfne legure u odnosu na
standardnu. Ovo potvr|uju i histerezisne
krive, prikazane na slici 2. Tako|e se vidi
da je legura AML magnetno mek{a,
odnosno da se lako mo`e magnetisati u
promenljivom magnetnom polju
Tabela 1 Osnovne karakteristike legura za izradu magnetnog kola DTS-a
Indukcija Kirijeva Koercitivno Jedini~ni gubici na
Vrsta legure zasi}enja temperatura polje 1,4 T, 60 Hz
B s (T) T c (K) H c (A/m) P j (W/kg)
Standardna Fe-Si legura 2,01 1019 24 0,7
AML Fe80P13C7 1,4 587 5 -
AML Fe80B20 1,6 647 3 0,3
AML Fe86B8C6 1,75

energija
Slika 2 Zavisnost magnetne indukcije i ja~ine magnetnog polja ispitivanih legura
B(T)
industrijske u~estalosti - histerezisna kriva
je znatno u`a.
Dodatno pobolj{anje osobina AML, posle
procesa naglog o~vr{}avanja, vr{i se u
procesu kontrolisanog odgrevanja traka,
tokom koga se smanjuju unutra{nja
naprezanja, nastala zbog brzog hla|enja pri
o~vr{}avanju rastopa i zateznih
karakteristika. Tom prilikom se znatno
menjaju magnetne karakteristike, tj.
smanjuju se koercitivno polje i gubici, a
pove}ava se indukcija zasi}enja i
magnetna permeabilnost. Optimalni uslovi
odgrevanja (temperatura, vreme, ja~ina
spolja{njeg magnetnog polja) razlikuju se
za razli~ite legure, a postupak se vr{i do
temperature, koja je za oko 50 0C ni`a od
temperature kristalizacije.
Na slici 3 prikazane su histerezisne krive
dobijene u toku odgrevanja u
longitudinalnom, transverzalnom polju i u
odsustvu polja, gde je evidentno
maksimalno pobolj{anje karakteristika u
longitudinalnom polju. Promena napred
navedenih gubitaka u superlegurama,
metalnim legurama kao i amorfnim
materijalima [4] pri promeni u~estalosti
f(kHz), za B max =0,2 T prikazana je na slici 4.
Pored navedenog, AML u odnosu na
standardne legure Fe-Si imaju:
� ve}u specififi~nu elektri~nu otpornost (2-3 puta),
{to je povoljno za smanjenje
vrtlo`nih struja (vrednosti su
oko 130 mΩ cm);
� ve}u tvrdo}u, {to je
nepovoljno pri izradi
paketa limova za
Slika 3 Histerezisne krive odgrevanih AML legura u zavisnosti od
smera magnetnog polja
B(T)
H (A/m)
[112]
H (A/m)
magnetno kolo (vrednosti su oko 900
Vickers-a);
� ve}u magnetnu permeabilnost μ pri
jednosmernoj struji ( odgrevane i
600.000, a livene oko 50.000);
manju radnu temperaturu za oko 30ºC
(60ºC za standardne prema 30ºC za
amorfne transformatore).
U tabeli 2 date su radi pore|enja neke
eksploatacione karakteristike
transformatora snage 25 kVA sa
magnetnim kolom od AML, koje je
izra|eno od standardne Fe-Si legure [1].
Mada su neznatno te`i, amorfni
transformatori imaju 70% manje gubitke
magnetnih osobina, 60% manju pobudnu
struju i najzad manji porast temperature i
ni`i nivo buke.
Stepen iskori{}enja snage transformatora je
po definiciji odnos korisne i utro{ene
aktivne snage i za neko optere}enje S, koje
mo`e biti razli~ito od nominalnog,
izra~unava se po slede}em obrascu [5]:
η =
k ⋅ S
n
k ⋅ Sn
cosϕ
cosϕ
+ P + P
(2)
gde je k - faktor koji uzima u
obzir neko optere}enje S, razli~ito od
nominalnog,
S - nominalna prividna snaga
n
cosϕ - faktor snage
P - gubici u bakru, pribli`no jednaki
Cu
snazi kratkog spoja na 75 0 S
k =
Sn
C
P - gubici u `elezu ,su pribli`no
Fe
jednaki gubicima u praznom hodu P . 0
Dakle, kao {to se vidi iz literaturnih
podataka [2] , smanjuju}i gubitke PFe primenom novih legura, mo`e se pove}ati
stepen iskori{}enja snage transformatora.
Slika 4 Promena gubitaka u nekim legurama pri
promeni u~estalosti za B max =0,2 T
Cu
Fe

energija
Tabela 2 Neke eksploatacione karakteristike transformatora 25 kVA sa magnetnim
kolima od razli~itih legura
Magnetno kolo Magnetno kolo
od AML od Fe-Si legure
Gubici snage praznog hoda (W) 15,4 57
Gubici snage bakra (pri optere}enju) (W) 328 314
Struja pobude (%) 0,14 0,36
Porast temperature (K) 48 57
Nivo buke (dB) 33 40
Ispitivanje u kratkom spoju 40 puta 40 puta
Masa (kg) 200 184
Na`alost, sli~no razmi{ljanje ne mo`e se
primeniti i na gubitke snage u bakru pri
optere}enju P Cu , jer se smatra da je
izborom bakra, kao materijala za namotaje,
sve re~eno.
Tehnoekonomska analiza
primene amorfnih legura
Prema podacima Elektroprivrede Srbije
(EPS) na primeru 2002. godine na teritoriji
Republike Srbije (bez Kosova) bilo je
ukupno 3185142 registrovanih potro{a~a,
od kojih je na niskom naponu 99,9%
(3181658), a ostali na srednjem i visokom
naponu (3484). Struktura potro{nje EPS-a
u jednom du`em periodu, po~ev od 1990.
godine mo`e se videti na slici 5, gde se
mo`e uo~iti da zadnjih desetak godina
najve}e u~e{}e u potro{nji imala
doma}instva, koja su pribli`no ~isto
omskog karaktera [6, 7].
Bez obzira na potro{a~a , koji potpuno
dominiraju , mo`e se re}i da pribli`no
celokupna elektri~na energija, koja se
proizvede za pokrivanje podru~ja, prenosi
se preko distributivnih transformatora.
Zbog tako aktivne uloge u EES-u, oni su i
odabrani, da se tehni~ki dodatno
usavr{avaju, bez obzira {to im je efikasnost
vrlo visoka i kre}e se u opsegu 96 do 99%.
Uz to DTS u EES-u:
� neprekidno su priklju~eni na napon i
svako, makar i malo pove}anje
efikasnosti, se puno odra`ava na u{tedu
elektri~ne energije;
� dovoljno su dugo u eksploataciji, da se
mo`e re}i da su proizvedeni po
standardnim tehnolo{kim postupcima.
Ukoliko je potrebno da se promene ,
nudi se izbor skokovitog prelaska na
transformatore najnovije generacije, kada
je promena efikasnosti zapa`enija;
� imaju magnetno kolo najjednostavnijeg
oblika od svih elektri~nih ma{ina, a
upravo kod proizvodnje limova za
magnetno kolo ima mogu}nosti za
dodatno sni`avanje jedini~nih gubitaka u
gvo`|u;
� proizvode se i u na{oj zemlji, a tako|e
kod nas postoje nalazi{ta bornih
minerala, bitna za izradu specijanih
legura sa smanjenim jedini~nim
gubicima magnetizacije.
Primena savremenijih DTS-a posebno
dolazi do izra`aja u oblastima sa malom
gustinom potro{nje. Naime, u toku no}i,
kada se optere}enje toliko smanji, da su
gubici u bakru transformatora bitno manji
u odnosu na iste gubitke pri punom
optere}enju, i dalje ostaju prisutni
konstantni gubici u gvo`|u, koji zavise od
kvadrata magnetne indukcije, odnosno
napona. Iako su oni vrlo mali (kod novijih
transformatora 1 W/kg, a kod starijih 1,7
W/kg), energija, koja se ulo`i za
pokrivanje ovih gubitaka na mese~nom ili
godi{njem nivou mo`e biti bitno velika.
Primera radi, procenjena godi{nja u{teda
elektri~ne energije u SAD u 2000. godini
upotrebom specijalnih legura za magnetno
kolo transformatora iznosila je 47 TWh ili
Slika 5 Potro{nja elektri~ne energije EPS-a u periodu 1990-2002.
[113]
oko 3,5 milijarde $, dok su ove vrednosti
za Evropu 26 TWh ili pribli`no 2 milijarde
USD [8].
U cilju {to pribli`nijeg odre|ivanja
koli~ine elektri~ne energije za pokrivanje
gubitaka u gvo`|u svih DTS-a u na{em
EES-u na godi{njem nivou, obele`imo sa
P 0i gubitke u praznom hodu i - tog DTS-a
u sistemu. Ako se u EES-u nalazi n DTS-a,
ukupni gubici u praznom hodu svih DTS-a
bi}e:
Ako sa j 0n ozna~imo odnos snage gubitaka
u praznom hodu i nominalne snage i - tog
DTS-a tj.
i ako usvojimo da je njegova prose~na
vrednost ista, izraz (2) postaje:
(2)
(3)
Prakti~no, gubici snage P 0 ostaju isti bez
obzira na optere}enje transformatora. Kako
se u sistemu nikada ne mo`e pojaviti
situacija, da su svi transformatori
nominalno optere}eni, zaklju~uje se da je
trenutna snaga sistema uvek manja od
instalisane snage S n ins . Analiza gubitaka
preko snaga nije uvek pogodna, pa izraz
(3) treba prevesti na energije:
(4)
gde je E - elektri~na energija za
0
pokrivanje gubitaka u gvo`|u DTS-a
E - elektri~na energija koja bi se utro{ila
n ins
da su svi DTS nominalno optere}eni
tokom cele godine
E - realno potro{ena elektri~na energija za
t
pokrivanje konzumnog podru~ja na
godi{njem nivou (E < E )
t n ins
j - odnos snage gubitaka u praznom hodu
0
i snage, koja je razli~ita od nominalne
(j > j ) 0 0n
Sa dijagrama na slici 5 i zvani~nim
podacima EPS-a ukupna elektri~na
energija za pokrivanje konzumnog
podru~ja u 2002. godini iznosila je 33381
GWh, pa se uz prose~nu vrednost [7],
procenjuje da je u na{em EPS-u elektri~na
energija za pokrivanje gubitaka u gvo`|u
DTS-a iznosila najmanje:
9
02 = 0 ⋅ t 02 = 0,
15%
⋅33381⋅10
≈ 50 GWh
ili izra`eno u dinarima na bazi cene
elektri~ne energije od 2,4 din/kWh:
gde je: E - bruto potro{nja konzuma
t02
EPS-a u 2002.
Uz godi{nji rast potro{nje od oko 2,8%, za
2003. godinu energija za pokrivanje
gubitaka u gvo`|u DTS-a se procenjuje na
najmanje:
E j E
6
6
C02
= 50⋅10
⋅ 2,
4 = 120⋅10
din
E
03 = 0 ⋅ t 03 E j
9
= 0,
15%
⋅34330⋅10
≈ 51,
5 GWh

energija
Treba napomenuti da je ova energija
gubitaka procenjena u slu~aju da svi DTS
u EES-u imaju magnetna kola sa
pobolj{anim jedini~nim gubicima od oko 1
W/kg. Kako to u praksi nije slu~aj,
odnosno u sistemu su transformatori koji
su du`e u eksploataciji, sasvim je realna
pretpostavka da su jedini~ni gubici u
njihovim magnetnim kolima ve}i od 1
W/kg i da mogu biti oko 1,7 W/kg, a to
zna~i da bi procenjene u{tede iz
prethodnog ra~una mogle biti i ve}e.
Ako bismo ra~unali mogu}e u{tede
elektri~ne energije, koja bi se ostvarila
primenom savr{enijih DTS-a od
specijalnih legura, onda bi faktor u{tede,
obzirom na postignute vrednosti jedini~nih
gubitaka od 0,2 W/kg bio 4 do 5 puta. To
zna~i, da bi u slu~aju da u distributivnoj
mre`i imamo ovakve DTS, potrebna
energija za pokrivanje ovih gubitaka bi
bila najmanje:
E
E
'
02
'
03
= E
= E
02
03
/ k =
/ k =
50 / 4
51,
5 / 4
12,
5
GWh
12,
875
GWh
Odavde proizilazi da bi minimalne mogu}e
u{tede primenom savr{enijih DTS-a bile:
� za 2002. 37,5 GWh ili 90 miliona dinara i
� za 2003. godinu pribli`no 38,5 GWh ili
93 miliona dinara.
[to se ti~e magnetnog kola transformatora,
ono je jednostavnog oblika i nema `lebove
kao magnetno kolo elektri~nog motora.
Pravi se od paketa limova, da bi se
smanjili gubici usled vrtlo`nih struja.
Limovi se normalno prave od ~elika sa
orijentisanom kristalnom strukturom, uz
dodavanje raznih primesa, pre svega
silicijuma, radi pove}anja elektri~ne
otpornosti. Poslednjih desetak godina
obele`ila je komercijalna primena
specijalnih amorfnih legura, kojima se
dodaje kao primesa bor. Takve legure se
odlikuju ekstremno niskim jedini~nim
gubicima ( do 0,16 W/kg na 1,4 T, 50 Hz),
ali i vi{om elektri~nom otporno{}u [8].
Tabela 3 daje pregled ekonomskih
pokazatelja dva DTS u SAD, istih snaga i
napona , od kojih je magnetno kolo jednog
od amorfne metalne legure (AML), a
drugog od standardnog Fe-Si lima.
Na sada{njem stupnju tehnolo{kog razvoja
transformator od AML ima vi{u cenu, ali
ako se uzmu u obzir u{tede u eksploataciji
na ime manjih gubitaka magnetizacije u
gvo`|u, onda je prednost nesumnjivo na
strani ovih transformatora. Zbog skupog
tehnolo{kog postupka dobijanja AML ova
ekonomi~nost jo{ uvek nije toliko
o~igledna, pa bi zato trebalo i}i na
masovniju upotrebu ovih transformatora,
{to bi bilo isplativije za
elektrodistributivna preduze}a.
Tabela 3 pokazuje koliko malo pove}anje
efikasnosti (0,2%) rezultuje velikim
u{tedama elektri~ne energije i investicija.
Prema ovim pokazateljima, transformator
od AML bi bio isplativiji od standardnog
ve} posle 1 godine eksploatacije, a otplatio
bi se otprilike posle 6 godina (slika 6).
=
=
Tabela 3 Pore|enje ekonomskih pokazatelja dva DTS u distributivnoj mre`i SAD
DTS 500 kVA, 60 Hz, 15000/480-277 V DTS od AML Standardni DTS
Gubici u gvo`|u (W) 230 610
Faktor gubitaka u gvo`|u (USD/W) 5,5 5,5
Gubici pri optere}enju (W) 3192 3153
Faktor gubitaka pri optere}enju (USD/W) 1,5 1,5
Stepen korisnog dejstva (%) 99,6 99,4
Tr`i{na cena (USD) 11500 10000
Vrednost gubitaka u gvo`|u (USD) 1265 3355
Vrednost gubitaka pri optrere}enju (USD) 4788 4730
Ukupni godi{nji tro{kovi (USD) 17553 18085
Slika 6 Rast tro{kova distributivnih transformatora tokom prvih
10 godina eksploatacije
Troškovi (USD)
Nije bez zna~aja spomenuti da bi se
masovnija primena DTS od AML, pored
u{tede elektri~ne energije, pozitivno
odrazila i na ekolo{ke prilike okolne
sredine. U EES, gde termoelektrane imaju
zna~ajno u~e{}e u proizvodnji elektri~ne
energije, ove u{tede energije bi zna~ile
delom i manje rada termoelektrana, a time
i manje {tetnih gasova i materija u
atmosferi. U Tabeli 4 je prikazan uticaj
primene DTS-a od AML na okolinu za
neke zemlje [9].
Zaklju~ci
1. Primena distributivnih transformatora sa
magnetnim kolom od amorfnih legura u
velikoj meri doprinosi smanjenju
gubitaka u mre`i elektrodistributivnih
preduze}a, uz pove}anje efikasnosti
energetskog sistema.
2. Da bi amorfni transformatori bili
pristupa~niji korisnicima neophodno je
[114]
100000
90000
80000
70000
60000
50000
40000
30000
20000
10000
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
DTS od AML Standardni DTS
Godina eksploatacije
Tabela 4 Efekti primene DTS od AML na okolnu sredinu
da njihova cena bude ni`a, a to mo`e da
se ostvari samo ako se tehnologija
dobijanja amorfnih legura i izrada
transformatora pojednostavi.
3. Neophodno bi bilo da se pri dobijanju
amorfnih legura smanji brzina
kristalizacije, {to bi omogu}ilo dobijanje
limova debljine do 0,5 mm u odnosu na
dosada{nje 0,025 - 0,05 mm.
4. Potrebno je da se usavr{i i postupak
livenja koji bi omogu}io da se dobije
materijal magnetnog kola koji poseduje
veliku specifi~nu elektri~nu otpornost,
male jedini~ne gubitke snage i veliku
indukciju zasi}enja.
5. Ne treba o~ekivati da razvoj amorfnih
transformatora od AML u daljoj
budu}nosti ugasi proizvodnju
standardnih transformatora, ve} je to
na~in da se korisnicima ponudi jo{ jedno
skuplje, ali i bolje tehni~ko re{enje
SAD EU Japan Kina Indija
U{teda u el. energ.(10 9 kWh) 40 25 11 9 2
U{tede u nafti (10 6 barela) 70 45 20 15 4
U{tede u CO 2 (10 6 tona) 35 20 10 12 3
U{tede u NO x (10 3 tona) 110 70 30 90 22
U{tede u SO 2 (10 3 tona) 260 160 75 210 52

energija
Napomena
Ovaj rad je proistekao iz projekta PTR
2005B, koji finansira Ministarstvo nauke i
za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.
Literatura
[1] DeCristofaro N., 1998, Amorphous
Metals in Electric Power Distribution
Applications, MRS Bulletin, Vol. 23, No 5,
str. 50-56.
[2] A. Milosavljevi}, M.Sre}kovi},
R.Proki}-Cvetkovi}, Transformer Plates
and Changes in their Structure Provoked
by Laser Radioation in Two Working
Regimes , Phys .Low - Dim. Struct ., 4/5,
1996, str. 95-106.
[3] M. Sre}kovi}, A. Milosavljevi}, A.
Sedmak, Z. Radakovi}, L.Vereb, S. Risti},
M. Nikoli}, Deteriorarea plãcilor de
transformator produse de un laser cu
rubin in regim pulsator Q sau in regim de
generare libera, str. 95-101, Zilele
Academice Timisoara, 1995.
[4] A. Inoue, K. Hashimoto (eds.),
Amorphous and Nanocrystalline Materials,
Berlin-Heidelberg, 2001.
[5] Z. Zhao, Transformers for High frequency
Switch-mode Power Supplies.
[6] EPS, Izve{taj o poslovanju za 2002,
www.eps.co.yu
[7] Metglas - high flux density alloy,
www.metglas.com
[8] Minel - trafo, Prospekti za distributivne
transformatore serije TG i TH.
[9] W.Harry, R.Hasegawa, A.Lee, L.
Lowdermilk, Amorphous Alloy Core
Distribution Transformers, Proceeidings of
the IEEE, Vol. 79, No.11, Nov. 1991.
[115]

OBNOVLJIVI IZVORI I
ENERGETSKA EFIKASNOST
Specifi~na potro{nja energije u Crnoj
Gori (procijenjena na 1.08 ten/per
capita za 2003. [2]) je relativno
niska i na nivou je svjetskog prosjeka, ali i
oko pet puta ispod prosjeka razvijenih
zemalja. Me|utim, o~ekuje se dalji porast
energetske potro{nje pri porastu bruto
nacionalnog proizvoda i pove}anju
`ivotnog standarda. Na drugoj strani,
energetski sektor u Crnoj Gori karakteri{e
visok energetski intenzitet u pore|enju sa
EU i nekim razvijenim zemljama, {to je, u
osnovi, posljedica visokog nivoa potro{nje
te{ke industrije. Faktor energetskog
intenziteta je 2003. bio 0.527 kgen/USD,
ili 3.3 puta vi{e nego u EU [2], {to ukazuje
na zna~ajan prostor za energetsku
racionalizaciju.
Postoje}e nepovoljne okolnosti u
energetskom sektoru posljedica su
vi{eslojnih uticaja dugoro~nog dru{tvenoekonomskog
razvoja u proteklom periodu,
posebno zbog duboke politi~ke i
ekonomske krize nakon 1990. Izuzetno
zna~ajna uloga potencijala energetske
efikasnosti i obnovljivih izvora energije je
nagla{ena ~injenicom da se preko 55 %
finalne energije (ukupne potrebe za te~nim
i gasovitim gorivima i 1/3 elektri~ne
energije) obezbje|uje iz uvoza. To zna~i
da su energetska efikasnost i pove}ano
kori{}enje obnovljivih energetskih izvora
od velikog interesa za Crnu Goru sa
politi~kog i ekonomskog gledi{ta, a
naro~ito u odnosu na uravnote`enje
spoljnotrgovinskog bilansa.
U nedostatku pouzdanijih prognoza, gruba
procjena budu}ih trendova pokazuje da }e
energetska potro{nja rasti po prosje~noj
godi{njoj stopi od najmanje 3 %. To zna~i
da }e potro{nja finalne energije rasti od 32
000 TJ u 2004. na 39 000 TJ u 2010. pri
znatno pove}anoj uvoznoj zavisnosti. U
isto vrijeme, godi{nji deficit elektri~ne
energije }e porasti od sada{njih 30 % na 42
% (na oko 2400 GWh) {to je ekvivalentno
oko 90 miliona EUR pri sada{njim
uvoznim cijenama [2].
Milorad Burzan
Vlada Republike Crne Gore, Ministarstvo ekonomije, Podgorica
UDC 338.262:620.9(497.16)
Osnivanje Crnogorske
jedinice za energetsku
efikasnost (CJEE)
Prema tome, jasno je da je u cilju
uravnote`avanja ili ubla`avanja
o~ekivanog porasta energetske potro{nje u
svim sektorima neophodna odlu~na
energetska politika, sa naglaskom na mjere
u sektoru zgrada (stambenom i
tercijarnom) i u sektoru transporta. Sa
stanovi{ta energetske efikasnosti posebno
veliki problem je vrlo visoko u~e{}e
elektri~ne energije za grijanje prostora
(preko 50 % [2]), {to je prvenstveno
posljedica depresiranih cijena elektri~ne
energije u dugom periodu.
U Crnoj Gori postoji veliki neiskori{}eni
potencijal obnovljivih izvora energije,
posebno vrlo kvalitetni hidro-energetski
potencijal. Isklju~uju}i hidropotencijal za
akumulacione HE velikih snaga,
ekonomski je opravdano da Crna Gora
mo`e vi{e nego udvostru~iti postoje}e
kori{}enje obnovljivih izvora energije
(male HE, solarna i energija vjetra,
biomasa). Me|utim, bez posebnih mjera,
samo mali procenat ekonomskog
[116]
energija
Rezime
Ostvarivanje nacionalnih ciljeva u domenu racionalne upotrebe energije i unapre|enja
energetske efikasnosti, shodno planiranim reformama u energetskom sektoru, iniciranim
odgovaraju}im postavkama iz Agende ekonomskih reformi , koju je Vlada Crne Gore
usvojila marta 2003, a kod koje su klju~ni parametri i ciljna opredjeljenja zasnovani na:
direktivama EU; Memorandumu o razumjevanju; regionalnoj integraciji na tr`i{tu
elektri~ne energije; ispunjavanju uslova koje su postavili donatori; racionalnom
kori{}enju i {tednji energije i razvoju obnovljivih vidova energije, bio je povod da
Ministarstvo ekonomije (prema pozitivnim iskustvima razvijenih zemalja), u okviru svojih
klju~nih ciljeva i zadataka, pristupi pripremama za osnivanje jedne specifi~ne jedinice,
koja bi u novom ekonomskom, institucionalnom, zakonodavnom i privredno-ekonomskom
ambijentu energetskog sektora, svojom profesionalno usmjerenom aktivno{}u
indentifikovala, obrazlo`ila i podsticala prioritetne aktivnosti u okviru realizacije
Nacionalnog programa za racionalnu upotrebu i {tednju energije i pove}anja efikasnosti
njenog kori{}enja.
CJEE Crnogorska jedinica za
energesku efikasnost
EAR Evropska agencija za
rekonstrukciju
EE Energetska efikasnost
EU Evropska unija
Skra}enice i akronimi:
ERA Regulatorna agencija za
energetiku
NGO's Nevladine organizacije
NIR Istra`ivanje i razvoj
OE Obnovljiva energija
potencijala obnovljivih izvora }e biti
realizovan.
Zna~ajnije pobolj{anje energetske
efikasnosti i ve}eg kori{}enja obnovljivih
energetskih izvora je tijesno povezano sa
generalnom ekonomskom i socijalnom
politikom. Ovdje postoji realan potencijal
za doprinos odr`ivom razvoju i
ekonomskom rastu koji mo`e uticati na sva
podru~ja ekonomskih aktivnosti. Da bi
dostigla energetske ciljeve, Crna Gora
mora preuzeti me|unarodne obaveze
prema institucionalnim, zakonskim i
ostalim promjenama. Implementacija EU
normi i standarda u oblasti energetske
efikasnosti bi}e od uticaja na integraciju
Crne Gore u EU.
Da bi se realizovali naprijed navedeni
ciljevi, jedan od preduslova je
identifikacija barijera i obezbje|enje
pomo}i u~esnicima (stakeholders) oko
uklanjanja identifikovanih barijera za
implementaciju programa i mjera
energetske efikasnosti. Pregled glavnih

energija
barijera energetskoj efikasnosti dovodi do
zaklju~ka da, dok su glavne promjene
neophodne u institucionalnom i
regulatornom okviru, nedostatak
finansijskih sredstava i neupu}enost oko
postoje}ih tehnologija i dobre prakse
predstavljaju najve}u barijeru. Analiza
prethodnih programa podr{ke pokazuje da
su sopstveni fondovi vrlo ograni~eni, kao i
da nije bio omogu}en pristup finansiranja
ove oblasti iz me|unarodnih fondova.
Imaju}i u vidu odsustvo politike
energetske efikasnosti u dugom periodu,
nema sumnje da zna~ajan ekonomski
potencijal energetske efikasnosti (od
najmanje 20% [2]) postoji u Crnoj Gori
bez direktne podr{ke krajnjim korisnicima.
Zna~ajan potencijal energetske efikasnosti
postoji u domenu proizvodnje i prenosa
(posebno u distribuciji), kao i u industriji,
turizmu, javnom i stambenom sektoru.
Prema nedavnim istra`ivanjima, mogu}i
ukupan potencijal energetskih u{teda u
Crnoj Gori, bez zna~ajnijih ulaganja,
procijenjen je na 13 %, ili oko 4400 TJ, {to
je ekvivalentno 1200 GWh, ili oko 100
000 tona te~nih goriva [2].
Motivi konkurencije i profita }e
opredijeliti sada{nje i budu}e vlasnike u
privatizovanom industrijskom i
komercijalnom sektoru da implementiraju
sopstvene programe energetske efikasnosti.
U nekim slu~ajevima, implementirani
programi }e uklju~iti radikalnije
rekonstrukcije ili zamjenu neefikasnih
tehnologija, a u nekim }e biti dovoljne
organizacione i tehni~ke mjere orjentisane
na {tednju energije[2].
Da bi se pove}ao sada{nji nizak udio
izvora obnovljive energije u energetskom
bilansu do 5-10 %, neophodno je preduzeti
aktivnosti vezane za sprovo|enje obimnog
programa procjene postoje}ih izvora i
drugih zakonskih i tehnolo{kih preduslova
za njihovo aktiviranje. Kao {to je
nagla{eno, pored velikog neiskori{}enog
potencijala za HE velikih snaga, postoji
zna~ajan neiskori{}en hidropotencijal
malih vodenih tokova. Do danas je
prou~eno oko 70 lokacija za male HE na
rijeci Mora~i, Zeti, Limu, Pivi i Ibru,
ukupne instalisane snage 226 MW i
godi{nje proizvodnje 660 GWh. Tako|e,
postoje vrlo povoljne procjene za solarnu
energiju i energiju vjetra, kao i za biomasu
(posebno ogrijevno drvo - oko 200 000 m 3
godi{nje) [2] za grijanje prostora, kuvanje i
pripremu sanitarne tople vode. S druge
strane, aktiviranje obnovljive energije kao
''zelene energije'' ima sna`an pozitivni
uticaj na `ivotnu sredinu.
Prema istra`ivanjima, oko 66 %
neophodne toplotne energije u
doma}instvima (grijanje, topla voda i
kuvanje) pokriva se upotrebom elektri~ne
energije, 18 % ogrijevnim drvetom i 11 %
upotrebom uglja [2]. Dominantni udio
elektri~nog grijanja je realno podru~je za
primjenu brojnih mjera energetske
efikasnosti, tj. za supstituciju i {tednju
energije. Izme|u ostalih mjera, kao {to su
izolacija za sprje~avanje toplotnih gubitaka
kroz zidove i prozore, toplotne pumpe
predstavljaju jedno od najefikasnijih
tehni~kih rje{enja za {tednju elektri~ne
energije pri proizvodnji toplote kao finalnog
oblika energije. Na primjer, u slu~aju
zamjene samo 10 % termoakumulacionih
pe}i i grijalica toplotnim pumpama, mogu}e
je dobiti energetsku u{tedu od oko 75 GWh
[2]. Ili, neke prethodne procjene ukazuju da
instalacije postoje}ih solarnih kolektora
zadovoljavaju samo 5 % svih zahtjeva za
sanitarnom toplom vodom [2]. Me|utim,
naprijed navedeni iznosi moraju biti
provjereni kroz ''tr`i{ne studije'' za svaki
sektor.
Zna~aj i generalni pristup
pobolj{anju energetske
efikasnosti
Uticaj energetskog sektora na socijalni
prosperitet i ekonomsku stabilnost
razvijenijih zemalja po~iva na dugoro~no
planiranim aktivnostima za racionalno
kori{tenje prirodnih i tehnolo{kih resursa.
Stalna briga o pove}anju EE jeste jedna od
temeljnih komponenti odr`ivog razvoja i
strate{ki cilj na nacionalnom nivou.
Primjena normi i standarda EU vezanih za
EE, u skladu sa atinskim Memorandumom
o razumijevanju (2003), ima}e uticaj na
integraciju Crne Gore u EU.
Dobrobiti od pove}anja EE za dru{tvo su u:
� racionalnom kori{}enju prirodnih
resursa,
� smanjenju energetske zavisnosti,
� smanjenju potreba za izgradnju novih
energetskih postrojenja i
� u smanjenju {tetnog djelovanja na
okolinu.
Dobrobit za individualnog potro{a~a je,
prije svega, u:
� smanjenju tro{kova za energiju i
� optimalnom kori{}enju energetskih
ure|aja.
Smatra se da pove}anje energetske
efikasnosti mo`e biti najjeftinija i
najproduktivnija energetska alternativa, sa
prakti~no neograni~enim mogu}nostima.
Pored toga, u{teda energije zna~ajno
doprinosi stimulisanju inovacija,
zaposlenosti i ekonomskog rasta. Relativno
malim ulaganjima, boljim izborom
tehnolo{ke opreme i energenata, boljom
organizacijom, pobolj{anjem kvaliteta u
eksploataciji mogu se posti}i zna~ajne
energetske i finansijske u{tede.
Uslov za dostizanje ciljeva EE jeste
koncipiranje i postupno sprovo|enje
institucionalnih, zakonodavnih, strukturnoorganizacionih
i finansijsko-ekonomskih
reformi u odgovaraju}im sektorima
nacionalne energetike. Energetski
usmjerena i ekonomski podsticajna
regulativa, kao i brojne finansijske
inicijative (podr{ka iz posebno formiranih
fondova), stvorile bi dru{tveni ambijent za
uspje{nu realizaciju Programa racionalne
upotrebe energije.
U okviru realizacije institucijalnih mjera
glavna aktivnost je ustanovljavanje
[117]
Crnogorske Jedinice za energetsku
efikasnost (CJEE) pri Ministarstvu
ekonomije sa odgovaraju}im finansiranjem
iz bud`eta i drugih donatora. Glavna misija
CJEE }e biti da identifikuje, analizira i
predlo`i tro{kovno efikasne i tehni~ki
mogu}e politike i mjere za pobolj{anje
energetske efikasnosti na strani
proizvodnje kao i na strani potro{nje,
uklju~uju}i smanjenje negativnih uticaja na
`ivotnu okolinu usljed energetskih
transformacija. Tako|e, CJEE }e
promovisati saradnju i razmjenu znaja i
informacija sa sli~nim tijelima u Crnoj
Gori i sa me|unarodnim institucijama i
asocijacijama koje su aktivne u podru~ju
energetske efikasnosti.
Odgovaraju}im politi~kim instrumentima
potrebno je energetsku efikasnost i
obnovljive izvore pretvoriti u pokreta~ku
snagu ukupne ekonomske i razvojne
strategije Crne Gore. Neki od ovih
instrumenata se odnose na pitanja op{te
politike regulatornih i zakonskih aspekata,
institucionalnog okvira, kao i fiskalne
politike, poreza i politike cijena.
Ograni~eni broj instrumenata treba da
motivi{e glavne subjekte i da poka`e
najbolju praksu drugih zemalja koja mo`e
biti primjenjena u Crnoj Gori. Ostali
instrumenti moraju biti direktno usmjereni
na specifi~ne sektore i adresirani na
identifikovane barijere za svakog subjekta
u energetskom sektoru.
Racionalnije kori{}enje energije i razvoj
obnovljivih energetskih izvora su blisko
vezani za ostvarivanje generalne
ekonomske i socijalne politike i imaju
zna~ajan potencijal kojim mogu da
doprinesu odr`ivom razvoju i
ekonomskom rastu i mogu imati uticaj u
svim oblastima ekonomije. Pri tom tako|e
moraju biti uzete u obzir i me|unarodne
obaveze, {to }e zahtijevati zna~ajne
promjene kao institucionalne i zakonske
tako i promjene u ukupnom pona{anju.
Nova politika energetske
efikasnosti u Crnoj Gori
Kao {to je naprijed istaknuto, Vlada
Republike Crne Gore, Ministarstvo
ekonomije, nadle`ne institucije (ERA,
CJEE i druge) u skladu sa Zakonom o
energetici, energetskom politikom,
Agendom ekonomskih reformi, atinskim
Memorandumom o razumijevanju i u
skladu sa odgovaraju}om evropskom
regulativom, imaju neposredne obaveze
oko pobolj{anja EE i aktiviranja
potencijala OE resursa u Crnoj Gori.
Navedeni dokumenti potenciraju doprinos
efikasnog kori{}enja energije na sigurnost
snabdijevanja, tr`i{nu konkurentnost i
za{titu okoline i potvr|uje zna~ajnu ulogu
EE i aktiviranja OE potencijala oko
kreiranja novih poslovnih mogu}nosti i
pove}anja zapo{ljenosti, kao i na ostale
koristi na regionalnom i globalnom nivou.
Sa tog aspekta, EE politika je su{tinski
sastavni dio energetske i {ire ekonomske
politike Vlade Crne Gore u naredno
periodu. Uspje{na realizacija politike i

energija
programa u oblasti EE prestavlja}e
preduslov i sna`nu podr{ku odr`ivom
razvoju Crne Gore i njenim strate{kim
opredjeljenjima za evropske integracije.
Dokument Energetska politika Republike
Crne Gore, kao i Strategija EE jasno
identifikuju klju~ne energetske probleme, a
posebno zastoj u primjeni politika i
programa pobolj{anja EE i ve}eg
kori{}enja OE resursa. Zabrinjavaju}i trend
pove}anja energetskog intenziteta i
nepovoljnog prestrukturiranja bilansa
finalne potro{nje energije na ra~un
smanjenog obima industrijskih i drugih
privrednih djelatnosti, predstavlja opasnost
da energetski sektor u bli`oj budu}nosti
postane neodr`iv. Me|utim, pored tr`i{nih
i drugih privrednih i dru{tvenih reformi,
uklju~uju}i i energetski sektor i njegovu
ulogu u ovoj oblasti, institucionalni
preduslov za implementaciju EE politike
jeste osposobljavanje CJEE i finansijske
podr{ke (republi~ki bud`et i/ili donacije,
me|unarodni fondovi, kreditna sredstva i
sl.) za njene po~etne aktivnosti.
U glavne sistemske (regulatornoinstitucionalne)
aktivnosti za uspje{nu
primjenu EE strategije sagledana je
potreba {to hitnije izrade Nacionalne
energetske strategije koja bi, pored ostalog,
predstavljala osnovu za jasnije definisanje
EE politika. Tako|e, predvi|ena je
priprema odgovaraju}e legislative i
sveobuhvatnog sistema energetske
statistike koji bi bili kompatibilni sa EU
legislativom i statisti~kim standardima.
Najzad, istaknuta je potreba definisanja
ekonomskih podsticaja za EE, OE i za{titu
`ivotne sredine.
Evropsko iskustvo govori da se bilo koja
strategija EE ne mo`e uspje{no
implementirati bez kooperacije i podr{ke
{irokog kruga u~esnika (Vladine
institucije, proizvo|a~i i isporu~ioci
energije, proizvo|a~i energetske opreme,
univerziteti i NIR centri, udru`enja
potro{a~a i NGOs. Pri tom je ~esto
potrebno pojedine politike i akcije
energetske efikasnosti uvezati sa
politikama i akcijama u drugim oblastima
(na primjer, ekologija, gra|evinarstvo,
turizam, poljoprivreda i {umarstvo,
obrazovanje i sl.). Pored uspostavljanja
tr`i{nih principa i mehanizama, savremena
evropska i svjetska regulativa u ovoj
oblasti (na primjer, Rezolucija Savjeta EU
o EE iz 1998. 98/C 394/01) predvi|a i
mjere i standarde mandatornog karaktera
za sve energetske i druge subjekte, kao i
sankcije za one subjekte koji opstruiraju i
ne provode programe i koordinirane akcije
za dostizanje definisanih ciljeva EE
politike.
U okviru usagla{avanja nacionalnog
zakonodavstava sa EU zakonodavstvom
bi}e neophodno dono{enje novih propisa i
standarda u oblasti EE. Priprema nove
legislative }e biti veoma ozbiljan zadatak
CJEE i resornog ministarstva. S obzirom
na ozbiljan zastoj u oblasti racionalnog
kori{}enja energije i njen zna~aj na
privredni i dru{tveni razvoj Crne Gore,
treba ozbiljno razmotriti mogu}nost da se,
poput niza zemalja koje su to uradile u
po~etnoj fazi, {to prije donese poseban
Zakon o energetskoj efikasnosti. Zakon bi
definisao ciljeve, prioritetna podru~ja i
administrativnu funkcionalnu odgovornost
institucija vlasti, kao i obaveze
proizvo|a~a, isporu~ioca i korisnika
energije u pogledu implementacije
strategije EE.
Iskustvo raznih zemalja ~lanica i kandidata
EU nagla{ava ~injenicu da je
implementacija strategija EE najuspje{nija
kada su administrativna struktura i mjere
koncipirani tako da zadovolje zahtjeve i
sposobnosti razli~itih ciljnih grupa.
Da bi se sa EE politikom doprlo do
krajnjih potro{a~a, neophodan je pristup
integralnih mjera i programa kroz:
� promovisanje brige o stanju i
posljedicama neracionalne energetske
potro{nje,
� demonstraciju efekata i vitalnosti
konkretnih projekata,
� obezbje|enje tehnolo{kih informacija,
podr{ke za implementaciju i finansijskih
podsticaja,
� nadzor i vrednovanje efekata,
� koncipiranje i implementacija
odgovaraju}ih instrumenata za
obezbje|enje prihoda,
� obezbje|enje raspolo`ivosti {irokog
izbora EE opreme i ure|aja na tr`i{tu.
Nadle`ne izvr{ne institucije moraju biti
ovla{}ene i osposobljene za ostvarivanje
njihove uloge i odgovornosti u
implementaciji EE programa. Pored
razli~itih akcija koje se odnose na
generalnu EE politiku (diseminacija
informacija, kampanje svjesnosti, obuka i
sl.) ove institucije, naro~ito CJEE, }e
upravljati i posebnim EE projektima koji
mogu biti podr`ani na razli~ite na~ine kao
{to je tehni~ka pomo} za pripremu studija
izvodljivosti i biznis planova. Ovo
pretpostavlja obezbje|enje odr`ivog
finansiranja iz razli~itih izvora (dr`avni
bud`et, me|unarodne donacije, udio u
finansijskim u{tedama realizovanih EE
programa, samoobnovljivi EE fond i sl.).
Kada Crna Gora bude kvalifikovana za
pristup EU programima podr{ke EE,
otvori}e se mogu}nosti participacije u
posebnim EU fondovima i prijema u
~lanstvo Evropske mre`e OPET
(Organizacija za promociju energetskih
tehnologija), EnR (Mre`a nacionalnih
energetskih agencija Evrope) i druge.
Iz naprijed navedenog slijedi da se uspjeh
strategije EE mo`e o~ekivati samo ako se
EE tretira jednim od klju~nih segmenata
nacionalne energetske politike. Uostalom,
jedna od preporuka Svjetske komisije za
okolinu i razvoj (WCED) jeste da je
niskoenergetski put najbolji put u odr`ivi
razvoj. Odlu~no i dosljedno uva`avanje
ovog svjetskog iskustva u Crnoj Gori je
preduslov boljeg standarda i ve}e
zaposlenosti njenih gra|ana, produktivnosti
i konkurentnosti privrede i o~uvanja radne
i `ivotne sredine.
[118]
Strategija energetske efikasnosti
u Crnoj Gori
U cilju ostvarivanja planiranih reformi u
energetskom sektoru Vlada Republike
Crne Gore je, marta 2005, u saradnji sa
Evropskom agencijom za rekonstrukciju,
preko doma}ih i inostranih eksperata,
pripremila Strategiju energetske efikasnosti
Republike Crne Gore.
Ovaj dokument predstavlja okvirne
inicijative, potrebne za promovisanje
energetske efikasnosti u svim sektorima
energetike Crne Gore, posebno u domenu
finalne energetske potro{nje, uklju~uju}i i
inicijative za pove}ano kori{}enje
alternativnih i obnovljivih izvora.
U skladu sa pozitivnim iskustvom i
dobrom praksom razvijenih zemalja tokom
posljednjih 30 godina generalni cilj
Strategije EE je da istakne doprinos
efikasnog kori{}enja energije na:
� sigurnost snabdijevanja,
� tr`i{nu konkurentnost,
� za{titu okoline
i da potvrdi zna~ajnu ulogu EE oko
kreiranja novih poslovnih mogu}nosti i
pove}anja zapo{ljenosti, kao i na ostale
koristi na regionalnom i globalnom nivou.
U naprijed navedenom kontekstu, posebni
ciljevi Strategije EE su:
� Zna~ajno smanjenje neracionalne
energetske potro{nje u svim energetskim
sektorima;
� Smanjenje negativnog uticaja kori{}enja
energije na `ivotnu sredinu;
� Smanjenje zavisnosti i tro{kova uvoza
energije i smanjenje spoljotrgovinskog
deficita;
� Smanjenje energetskih tro{kova
doma}instava i pobolj{anje komfora,
zdravlja i bezbjednosti stanovni{tva, kao
i preuzimanje zna~ajne uloge u
pobolj{anju situacije u kojoj se nalaze
najsiroma{niji slojevi stanovni{tva;
� Smanjenje tro{kova energije u
komercijalnom sektoru i industriji i
pove}anje njihove konkurentnosti,
odnosno smanjenje visokog energetskog
intenziteta po privrednim granama;
� Smanjenje tro{kova energije u javnom
sektoru i samim tim smanjenje javnih
rashoda;
� Pobolj{anje pouzdanosti
elektroenergetskog sistema, tj. smanjenje
prekida napajanja i gubitaka u prenosu i
distribuciji;
� Smanjenje tro{kova u sektorima
proizvodnje, prenosa i distribucije
elektri~ne energije;
� Pokretanje lokalnih aktivnosti i
zapo{ljavanja kroz gradnju malih
elektrana i drugih postrojenja obnovljive
energije i lokalnih preduze}a za
proizvodnju, monta`u i odr`avanje EE
opreme, kao i izvo|enje svih usluga
vezanih za energetsku efikasnost;
� Pobolj{anje me|unarodnih veza kroz
u~e{}e u aktivnostima vezanim za
smanjenu emisiju CO . 2
Tako|e, veoma zna~ajan cilj ove Strategije
EE jeste {irenje znanja, iskustva i

energija
dru{tvene brige u oblasti EE, kao i razvoj i
podr{ka specifi~nih zakonskih i drugih
mjera, uklju~uju}i i minimum mandatornih
standarda, gdje je to pogodno, u cilju
dostizanja navedenih posebnih ciljeva
racionalne upotrebe energije u svim
domenima njene proizvodnje, prenosa i
finalne potro{nje.
Osnovni ciljevi i misija
Crnogorske jedinice za
energetsku efikasnost (CJEE)
Osnovni ciljevi i misija CJEE proisti~u iz
nadle`nosti koje ima Ministarstvo
ekonomije prema Vladi u dijelu EE [1] i, u
skladu sa najboljom EU praksom, sastoje
se u:
1. Identifikaciji, analizi i predlaganju
tehni~ki mogu}ih i tro{kovno efektivnih
politika i mjera za pobolj{anje EE, kako
na napojnoj tako i na potro{a~koj strani;
2. Ohrabrivanju i promociji aktivnosti
usmjerenih na {tednju i druge na~ine
EE, kao i na smanjenje negativnih
uticaja na `ivotnu sredinu zbog
energetskih konverzija u procesima
proizvodnje i potro{nje energije;
3. Promociji kori{}enja OE i drugih
netradicionalnih izvora sa niskim
uticajem na `ivotnu sredinu;
4. Promociji i u~e{}u u razmjeni znanja i
informacija sa sli~nim tijelima drugih
zemalja i sa me|unarodnim
institucijama i asocijacijama koje djeluju
u EE (IEA, WEEA, COGEN i dr.).
Aktivnosti CJEE su generalno definisane
Zakonom o energetici [1], Strategijom
energetske efikasnosti [2], Energetskom
politikom [3] i drugim relevantnim aktima.
Njeno formiranje i osposobljavanje
predstavlja prvu mjeru implementacije
Zakona o energetici u dijelu obaveza
Vlade Republike Crne Gore u vezi EE.
Strategijom energetske efikasnosti
zami{ljeno je da se aktivnosti CJEE
operacionalizuju godi{njim akcionim
planovima koje CJEE predla`e resornom
ministarstvu.
Akcioni planovi }e prvenstveno obuhvatati
slijede}e zadatke:
� Razvijanje baze energetskih podataka i
odgovaraju}ih indikatora za monitoring,
analizu, prognozu i planiranje:
- veza sa tijelima nadle`nim za
statisti~ke aktivnosti (Monstat,
Eurostat i dr.),
- veza sa akcionarima energetskog
sektora,
- preduzimanje odre|enih statisti~kih
istra`ivanja;
EE baza podataka je dio {ireg sistema
energetske statistike i mora biti
kompatibilan sa EU statisti~kim
standardima. Oko razvoja ove baze
CJEE }e tijesno sara|ivati sa ERA koja
je Zakonom o energetici ovla{}ena da
pribavlja potrebne podatke o poslovanju
energetskih subjekata, osim onih koji
predstavljaju poslovnu tajnu;
� Sprovo|enje tr`i{nih istra`ivanja
tehnologija vezanih za EE i OE kako bi
se pobolj{alo znanje o kori{}enju
energije i definisalo postizanje
pobolj{anja;
� Pomaganje ministarstvu nadle`nom za
energetiku prilikom elaboracije
Strategije EE, Akcionog Plana i izrade
nacrta odgovaraju}e legislative, propisa i
standarda;
� Pridobijanje ministarstava i
kompetentnih administrativnih tijela za
formiranje zajedni~kih aktivnosti koje }e
dovesti do pobolj{anja EE, posebno:
- Ministarstvo ekonomije (tarife, porezi,
akcize),
- Ministarstvo za{tite okoline i
planiranja prostora (programi izgradnje,
propisi za gradnju, ekolo{ki standardi,
politika vezana za klimatske promjene),
- Ministarstvo pomorstva i saobra}aja
(politika i programi saobra}aja),
- Ministarstvo poljoprivrede (nadle`no
za {umarstvo);
� Primjenu Akcionog plana EE i
koordinisanje svih aktivnosti;
� Koncipiranje i pripremu kampanja u
cilju informisanja i osvje{}enja
potro{a~a;
� Objavljivanje tehni~ke dokumentacije za
potro{a~e i u~esnike;
� Razvoj aktivnosti i materijala vezanih za
obuku i obrazovanje profesionalnih
grupa, u {kolama, na Univerzitetu itd.;
� Organizacija demonstracionih projekata;
� Koordinisanje politike i strategije EE sa
susjednim zemljama, EC i me|unardnim
agencijama uklju~enim u EE i OE;
� U~e{}e u me|unarodnim programima,
pribavljanje sredstava;
� Razvoj i promovisanje finansijskih {ema
i fondova za investiranje u EE i OE;
� Uspostavljanje i upravljanje Fondom za
EE;
� Otvaranje i a`uriranje veb-sajta CJEE.
CJEE }e biti osnovana u okviru
Ministarstva ekonomije. Ukoliko se poka`e
cjelishodnim CJEE mo`e u budu}nosti biti
osnovana i kao nezavisna javna agencija.
U tom slu~aju bi resorno ministarstvo na
agenciju prenijelo nadle`nosti i obaveze u
vezi definisanja i provo|enja EE politike,
uz izmijenjeni na~in njenog finansiranja.
CJEE }e imati rukovodioca Jedinice i 2
sektora:
� Sektor nandle`an za
- socio-ekonomske analize, istra`ivanja,
bazu podataka;
- tr`i{ne analize i procjena barijera;
- nformacije i kampanje, web site, itd.;
- organizaciju obuke, konferencija;
- odnose sa krajnjim potro{a~ima i
reprezentativnim organizacijama
(udru`enjima potro{a~a, udru`enjima
industrijalaca itd.);
� Tehni~ki sektor, nadle`an za:
- definisanje i primjenu demonstracionih
projekata,
- elaboraciju tehni~kog sadr`aja svih
informacija i materijala za obuku.
[119]
Tokom prve dvije godine, osoblje CJEE
sa~injava}e (najmanje) tri lica:
- rukovodilac Jedinice,
- specijalista za socio-ekonomska pitanja
i istra`ivanja i
- specijalista za tehni~ka pitanja.
Rukovodilac Jedinice }e izvje{tavati
zamjenika ministra nadle`nog za
energetiku.
CJEE }e imati ovla{}enje za kori{tenje
eksternih usluga potrebnih za primjenu
Akcionog plana.
Akcioni Plan i finansiranje CJEE
Aktivnosti CJEE tokom prve dvije godine
}e biti definisane Akcionim planom, ~iji
rezultati bi trebalo da se demonstriraju
javnosti, kao i korist koju Vlada ima od
uspostavljanja ovakvog tijela.
Direktor CJEE }e svake godine
Ministarstvu predlagati Akcioni plan koji
}e sadr`ati nekoliko projekata i bud`et
potreban za primjenu.
O~ekuje se da }e za prve dvije godine
CJEE primiti grant od EAR za inicijalne
tro{kove formiranja i primjene prvih
aktivnosti. Plate osoblja CJEE bi}e
pokrivene od strane Ministarstva
ekonomije.
U budu}nosti, CJEE }e tra`iti
me|unarodnu podr{ku od multilateralnih i
bilateralnih donatora i inostranih agencija
uklju~enih u EE, za{titu `ivotne sredine i
razvoj tzv. ~istog tr`i{ta. CJEE }e tra`iti
uspostavljanje Fonda za EE koji }e biti
kori{}en za finansiranje EE projekata. Bez
obezbije|enih izvora finansiranja CJEE i
odgovaraju}e finansijske podr{ke nije
realno o~ekivati dostizanje postavljenih
ciljeva Strategije EE. U sada{njim
uslovima negativni ekonomski efekti
neracionalnog i neefikasnog kori{}enja
resursa i energije su neuporedivo ve}i od
potrebnih sredstava za uspje{an rad CJEE.
Iz toga proizlazi da ima smisla da se dio
ostvarenih finasijskih efekata sprovedenih
mjera EE usmjeri u bud`et CJEE za
realizaciju novih programa.
Literatura
[1] Vlada Republike Crne Gore, Zakon o
energetici (Sl. list RCG, br. 39/03),
Podgorica, jun 2003.
[2] Vlada Republike Crne Gore u saradnji
sa EAR, Strategija energetske efikasnosti
u Crnoj Gori, Podgorica, mart, 2005. g.
[3] Vlada Republike Crne Gore,
Energetska politika Republike Crne Gore,
Podgorica, februar, 2005.

1. Uvod
Svetska energetska potro{nja je u 2000.
iznosila oko 120.000 TWh, dok analiti~ari
predvi|aju utrostru~enje te potro{nje do
sredine veka (BP, 2002). Istovremeno,
emisije ugljen dioksida od sagorevanja
fosilnih goriva (uglja i nafte), moraju
zna~ajno biti smanjene u cilju
zaustavljanja prete}ih globalnih klimatskih
promena. Posledi~no, javlja se urgentna
potreba za razvojem i {irokom primenom
novih tehnologija konverzije, skladi{tenja,
transporta i efikasnog kori{}enja energije.
Jedan od energetskih izvora koji ima
potencijal da zadovolji ovako visoku
potro{nju je sun~eva (solarna) energija.
Me|utim, savremene tehnologije
kori{}enja sun~eve energije, kao {to su
solarne }elije za proizvodnju elektri~ne
struje (PV - Photovoltaics), na tro{kovnoj
osnovi nisu konkurentne tehnologijama
konvencionalnih goriva (uglja, nafte i
prirodnog gasa). Zbog toga je terestri~ka
primena solarnih }elija danas ograni~ena
na sporedna energetska tr`i{ta, koja ne
zahtevaju ponudu ve}e instalisane snage,
kao {to su na primer osvetljenje objekata,
navodnjavanje poljoprivrednih povr{ina,
sabra}ajna signalizacija i sl.
Noviji tr`i{no orijentisani ekonomski
instrumenti, poput poreza na ugljenik
(carbon tax), progla{eni su tro{kovno
najefektivnijim na~inima za redukciju
emisija CO 2 . (Sterner, 2002) Ovi
instrumenti pove}avaju konkurentnost
ugljenik-neutralnih tehnologija, podsti~u}i
preduzetnike da razvijaju naprednije
tehnologije ponude, pretvaranja i
kori{}enja energije. Me|utim, sama visina
poreza, ipak nije dovoljna da ubrza razvoj
primene relativno skupih solarnih }elija.
Konkretno, visina poreza na ugljenik,
prema Kjoto protokolu, procenjena je na
70 USD po toni ugljenika (IPCC, 2001).
Ta visina poreza ekvivalentna je pove}anju
cena elektri~ne energije iz termoelektrana
na ugalj za 15 USD/MWh, {to bi bilo
dovoljno da struja od vetra, biomasa,
prirodnog gasa, pa ~ak i iz lakovodnih
nuklearnih reaktora bude konkurentna. Ali,
da bi solarne }elije bile konkurentne,
visina poreza na ugljenik bi morala
dosegnuti celih 1.000 USD po toni
ugljenika (Sanden, 2005). Zbog toga, za
ubrzanje tehnolo{kog razvoja i difuziju
primene solarnih }elija, potrebni su
„opipljiviji“ podsticaji. Pored obaveznih
razvojno istra`iva~kih (RDD) fondova na
[120]
energija
Dr Slavi{a \ukanovi}
Vi{a poslovna {kola, Novi Sad
UDC 620.91:621.383(430)(492)(494)497.11)
Podsticanje primene
solarnih }elija - Nema~ka,
Holandija, [vajcarska,
Srbija
Rezime
Tehnologije koje tek nastupaju na tr`i{te, poput fotonaponskih (PV) solarnih }elija, u
pogledu cene i karakteristika, prirodno su inferiorne u odnosu na uhodane tehnologije.
Zato je potrebno primeniti mere subvencionisanja, u cilju ubrzanja tr`i{nog nastupa
novih tehnologija. Prema predlo`enom modelu, za godi{nju stopu rasta proizvodnje
solarnih }elija od 30% i progress ratio od 0,08 jedini~ni tro{kovi subvencija bi iznosili ne
vi{e od 0,1 US centi/kWh u zemljama OECD. Aktuelni podsticajni programi u Nema~koj,
Holandiji i [vajcarskoj rezultat su uspe{nih prethodnih priprema u vidu organizacije,
istra`ivanja, razvoja i demonstracionih programa. Srbiju karakteri{e visok nivo
zaga|enosti `ivotne sredine od koncentrisane proizvodnje energije u termoelektranama i
povr{inskim ugljenokopima. Jedan od na~ina smanjenja tog zaga|enja jeste {ira
primena obnovljivih izvora energije. Ona se mo`e ostvariti pod uslovom da su potro{a~i
spremni da energiju pla}aju po znatno vi{im cenama nego dosad. Visina cena elektri~ne
energije u Srbiji, poslednjih godina se kre}e izme|u 3 i 12 US centi/kWh zavisno od vi{e
~inilaca. Najavljeno ujedna~avanje visine doma}ih cena sa evropskim cenama obe}ava
bolje dane za primenu sun~eve energije.
Klju~ne re~i: solarne }elije, smanjenje tro{kova, konkurencija.
Stimulation of Solar Cells Utilization - Germany, Netherland, Switzerland,
Serbia
In terms of cost and performance, infant technologies, such as solar photovoltaics (PV),
are normally inferior to entrenched technologies. Therefore it would make sense to
subsidise PV to increase sales, which would increase experience and induce investments.
This increases in turn would drive down costs and the subsidies needed. For a progress
ratio od 0.80 and an annual growth rate od 30%, that corresponds to an additional
electricity tax of no more than 0.1 US cents/kWh in OECD countries. The current
German, Duch or Swiss support programmes are a products of learning and network
formation in earlier market stimulation and research, development and demonstration
programmes. In Serbia, the emissions of harmful substances occur in dispersion by the
final energy consumption and production concentrated in coal mines and thermal power
plants. Pollution can be considerbly abated by the use of filtering facilities and
renewable energy sources. This can be implemented only if the consumers are willing to
pay a correspondingly higher price for energy. Nowdays level od domestic final
electricity prices (3 to 12 US cents/kWh, depends of consumption) are relatively high and
promise better days for utilisation of solar energy.
Key words: solar cells, cost reduction, competition.
strani ponude, neophodno je stvarati
tr`i{te, putem subvencionisanja investicija
ili tro{kovnog pokrivanja cena elektri~ne
energije (kao {to se radi u Nema~koj).
Ekonomski argument u prilog uvo|enja
ovih istrumenata je tzv. dinami~ka
tro{kovna efikasnost, koja se posti`e
sni`enjem tro{kova usled rastu}ih znanja,
iskustava i ekonomije obima. [irenje
primene solarnih }elija ne}e rezultirati

energija
samo znanjem, ve} i o~iglednim koristima,
koja }e podsticati nove korisnike da
investiraju.
Ovaj rad je posve}en obja{njenju
mehanizama pozitivnih povratnih sprega,
koje vode do pove}anja konkuretnosti i
{irenja primene solarnih }elija (deo 2). U
delu 3 prezentovan je kvantitativni model
procene programa subvencinisanja, pri
~ijim bi pretpostavkama elektri~na struja iz
solarnih }elija bila konkurentna struji iz
konvencionalnih elektrana. Zavr{ni deo
(4), posve}en je opisu savremenih trendova
{irenja primene PV tehnologija u svetu. Na
primerima Nema~ke, Holandije i
[vajcarske, dat je selektivan pregled
vode}ih pozitivnih iskustava u Evropi, kao
i odre|eni rizici i {anse za ubrzanje
institucionalnih aktivnosti. Slede}i logiku
izlaganja, sam kraj rada posve}en je
dometima Srbije i Crne Gore u oblasti
primene solarnih }elija. Pored pregleda
dosada{njeg (ne)razvoja, u radu je
predstavljena jedna varijanta budu}eg
razvoja doma}eg tr`i{ta, koja je objavljena
na Me|unarodnom savetovanju EuroSun
2004, u Frajburgu, Nema~ka (\ukanovi}
S. 2004).
2. Pove}anje mogu}nosti
primene
Korisni~ke tehnologije se ne mogu
promeniti preko no}i. Novi tehnolo{ki
sistemi postupno sazrevaju i evoluiraju
tokom du`eg vremenskog razdoblja.
Osnovni mehanizam za omek{avanje
krutih razvojnih putanja novih tehnologija
predstavljaju pozitivne povratne sprege,
koje dovode do pove}anja mogu}nosti
primene. Jednom primenjena tehnologija,
za sobom povla~i sijaset pozitivnih
povratnih sprega, koje pove}avaju
korisnost a sni`avaju tro{kove. To zna~i da
jednom upotrebljene tehnologije imaju
ekonomsku prednost u odnosu na
tehnologije koje tek nastupaju, ne zbog
toga {to su bolje, ve} zato {to su {iroko
kori{}ene. Druga posledica je da primena
neke tehnologije u razvoju sni`ava njene
tro{kove, {to }e tokom vremena smanjiti
potrebu za subvencionisanjem. Tre}a
posledica je da u slu~aju izbora izme|u
vi{e konkurentnih razvojnih tehnologija,
ona koja prva po~ne da se primenjuje, prva
}e u`ivati koristi od pozitivnih povratnih
sprega, ~ime mo`e potisnuti ostale
tehnologije.
Postoji veliki broj pozitivnih povratnih
sprega, koje se svrstavaju u tri skupine.
Prva skupina obuhvata one povratne
sprege koje uti~u na tro{kove
proizvodnje. U na{em slu~aju misli se na
tro{kove proizvodnje solarnih }elija i
ostalih komponenata PV- PhotoVoltaic
sistema (pretvara~i, kontroleri i sl.).
� Ekonomija koli~ine proizvoda: dovodi
do smanjenja proizvodnih tro{kova po
jedinici, usled raspore|ivanja fiksnih
tro{kova na rastu}i kvantitet proizvoda.
� Radno iskustvo: sa kumuliranjem
proizvodnje, pove}ava se osposobljenost
radnika da izvr{avaju radne obaveze.
� Razvoj pobolj{anog proizvoda: usled
pove}anog iskustva dolazi do
unapre|enja svojstava proizvoda u
smislu pobolj{anja odnosa koristtro{kovi
� Ekonomija {irenja: razvoj jedne
tehnologije mo`e se iskoristiti kao
pomo}ni proizvod za neke druge, srodne
tehnologije. Ako ovako komplementarne
tehnologije prona|u svoje mesto na
tr`i{tu, cena pomo}nog proizvoda se
mo`e pove}ati i na taj na~in sniziti neto
tro{kove proizvodnje glavnog proizvoda.
Sli~no ponudi (odnosno proizvodnji),
postoje zna~ajne pozitivne povratne
sprege na strani tra`nje (odnosno
korisnika). Rastu}a primena }e umanjiti
oklevanje investitora da ula`e u nove
tehnologije, a time sniziti cenu, odnosno
pove}ati koristi.
� Smanjenje neizvesnosti: primena nove
tehnologije }e smanjiti neizvesnosti u
pogledu njenih svojstava. Zato je od
izuzetne va`nosti da nove tehnologije
stignu do krajnjih potro{a~a. U na{em
slu~aju to su solarne ku}e i PV sistemi
integrisani u njihove krovove.
� Korisni~ko iskustvo: stvara se
osposobljavanjem pojedinaca za
dimenzionisanje, postavku, kao i
otklanjanje kvarova u radu ku}nih
sistema solarnih }elija.
� Ekonomija koli~ine u potro{nji: koristi
koju potro{a~ izvla~i upotrebom
proizvoda, zavisi od broja drugih
potro{a~a koji koriste isti proizvod. [to
vi{e potro{a~a koristi istu vrstu
proizvoda (na primer mobilnih telefona,
kompjutera ili odre|ene vrste solarnih
}elija), cena komplementarnih dobara
(na primer punja~a, diskova ili strujnih
pretvara~a kod PV sistema) }e se
smanjivati i tako }e se pove}avati
raspolo`ivost i osnovnog proizvoda, kao
i rezervnih delova i mogu}nost
servisiranja.
Jednom uspostavljena, pozicija nove
tehnologije se dalje osna`uje modeliranjem
institucionalnog okru`enja, putem dodatnih
tzv. lock-in mehanizama, koji ~ine tre}u
skupinu povratnih sprega.
� Tehnolo{ka me|uzavisnost proizvodnog
lanca: kako se nova tehnologija uvodi u
primenu, ona mora imati dodirnih ta~aka
sa starim tehnologijama. Na odre|enom
stepenu primene iskrsava uslov
povezanosti sa ponudom osobenog
dizajna (design-specific supply
relationships). To zna~i da glavna
tehnologija postaje zavisna od
proizvo|a~a koji nude inpute osobenih
svojstava. Kako se glavna tehnologija
razvija, ti proizvo|a~i }e ostvarivati
koristi od novih iskustava i proizvedenih
koli~ina. Na primer, nove generacije
solarnih }elija (u vidu svetlarnika,
roletni, nadstre{nica, crepova) integralno
se u uklapaju u postoje}e objekte,
sni`avaju}i tro{kove instalisanja i {tede}i
ograni~eni prostor.
[121]
� Usmereno obrazovanje i istra`ivanje: da
bi se ubrzao tehnolo{ki napredak u nekoj
oblasti, javnim fondovima stipendira se
specijalisti~ko obrazovanje odre|enih
struka (na primer arhitekte ili
elektroni~ari PV sistema). Tako se
ostvaruje dvostruka korist - zapo{ljavaju
se mladi ljudi, na poslovima korisnim za
razvoj cele privrede.
� Zakonski okviri: kako sazreva primena
nove tehnologije, tako bi zakonski okviri
trebalo da se prilago|avaju novim
uslovima. Ukoliko zainteresovane grupe
za primenu nove tehnologije imaju
mogu}nosti da promene zakon u svoju
korist, one ne}e samo ubrzati tehnolo{ki
razvoj, ve} }e smanjiti negativan uticaj
suparni~kih interesnih grupa.
3. [irenje primene i sni`enje
tro{kova: kvantitativni model
Zapa`anje da se tro{kovi sni`avaju sa
{irenjem primene, odnosno kumulisanjem
proizvodnje, formalizovano je krivom
iskustva. Jedini~ni tro{kovi proizvodnje
solarnih }elija c (u na{em slu~aju USD/Wp
- ameri~kih dolara po vatu vr{ne elektri~ne
snage) opadaju sa pove}avanjem
proizvodnje S (Wp).
c = c 0 (USD/Wp) (1a)
S = S 0 (Wp) (1b)
gde je c po~etni jedini~ni tro{ak, S 0 0
po~etna proizvodnja u godini t = 0, 0
a β indeks iskustva:
β = (2)
U jednakosti (2) oznaka r p predstavlja
takozvani progress ratio, tj. meru
smanjenja tro{kova sa pove}anjem
proizvodnje. Visina r p od 0,8 zna~i da se
tro{kovi smanjuju za 20% sa svakim
udvostru~enjem kumulativne proizvodnje.
Za razli~ite tehnologije, visina progress
ratioa identifikovana je u intervalu izme|u
0,55 i 1,1. Za PV module (sisteme solarnih
}elija), literatura sugeri{e visinu ovog
odnosa od 0,77 do 0,82 (Parente et al.,
2002).
Jedna~ina (1b) mo`e se koristiti za
prora~un koli~ine PV sistema koji treba da
budu proizvedeni sa targetiranom
(subvencionisanom) cenom. Radi
upro{}enja, pretpostavimo progress ratio
od 0,8 za kompletne PV sisteme
(uklju~uju}i module solarnih }elija i
prate}u opremu); inicijalni kumulativ
proizvodnje S 0 u 2000. od 1,46 GWp i
targetirani tro{ak (c 1 ) od 1 USD/Wp. Ovaj
tro{ak grubo odgovara tro{ku proizvodnje
elektri~ne energije iz solarnih }elija od 4
do 8 centi/kWh, zavisno od ja~ine
sun~evog zra~enja. Time bi PV solarna

struja bila konkurentna struji iz
termoelektrana na ugalj. Kumulativ
proizvodnje solarnih }elija S 1 , sa ovako
subvencionisanom cenom, trebalo bi da
bude 382 GWp (Sanden B., 2005).
Ukupni tro{ak subvencionisanja je:
(c(t) - c 1 ) dS = C A (t) dt (3)
gde je t godina u kojoj je ostvarena
1
targetirana cena i C (t) (USD/godi{nje)
A
je godi{nji dodatni tro{ak ili tro{ak
subvencije, koji se pla}a u cilju kori{}enja
solarnih }elija umesto konvencionalnih
izvora energije.
Ako pretpostavimo eksponencijalni rast
α -t αβ -t S(t) = S , c(t)= c0
(4a,b)
0
gde je α stopa rasta kumulativa
proizvodnje, onda
dS = S 0 α e α -t dt (5)
i zatim
energija
C (t) = S α (c e A 0 0 α (1+ β)t α t - c ), (6)
1
ako C A (t 1 ) = 0 , onda sledi da
t 1 = (αβ ) −1 ln(c 1 /c 0 ) = α −1 ln(S 1 /S 0 ) (7)
Jedna~ina (7) pokazuje da je du`ina
perioda subvencionisanja obrnuto
proporcionalna stopi rasta α. Za godi{nju
stopu rasta od 30% [α = ln(1+0,3)], t 1
iznosi 21 godina. Ako je godi{nja stopa
rasta 15%, onda bi pod istim uslovima bilo
potrebno 40 godina da se dostigne
konkurentnost.
Visina ukupnih tro{kova subvencija mo`e
upla{iti donosioce odluka, ukoliko se
prezentuje u zbirnoj sumi. Me|utim, ako
se uporede sa ukupnom vredno{}u
u{te|ene elektri~ne
energije, ovi
tro{kovi su znatno
manje zastra{uju}i.
Na slici 1, godi{nji
tro{ak subvencija
C A stavljen je u
odnos sa
godi{njom
proizvodnjom
elektri~ne energije
u zemljama
OECD. 1 Za
progress ratio od
1 Proizvodnja elektri~ne
energije u zemljama
OECD pove}avala se
po godi{njoj stopi od
2,2%, u razdoblju
izme|u 1990. i 2001. U
ovde prikazanom
modelu ra~unato je sa
rastom proizvodnje
struje od 2% godi{nje).
0,80 maksimum tro{kova subvencija je 0,1
US centi/kWh.
Sa slike 1 se mo`e uo~iti da prema
predvi|enom scenariju, tro{kovi
subvencionisanja primene solarnih }elija
(kao dodatak od cene struje u zemljama
OECD), trebalo bi oko 2017. da dostignu
svoj maksimum od 0,1 US centi po kilovat
~asu, uz nepromenjeni progress ratio od
0,80. Udeo PV sistema u proizvodnji struje
bi u istoj godini iznosio oko 2%. (Ako bi se
r p pove}ao na 0,82 tro{kovi subvencija bi
oko 2020. godine trebalo da dostignu svoj
maksimum od 0,18 Usc/kWh. U tom
slu~aju, udeo PV sistema u proizvodnji
struje bi iznosio oko 3%.)
Razlog za pore|enje sa ukupnom
proizvodnjom elektri~ne energije, le`i u
potrebi ilustrovanja uticaja relativno ne
suvi{e visokih subvencija na sni`avanje
tro{kova primene solarnih }elija.
Potencijalne koristi od ~injenja sun~eve
energije tro{kovno konkuretnom energiji iz
uglja su ogromne i zato ovde opisana {ema
subvencionisanja treba da bude strategija
niskih tro{kova, kako bi njeni uticaji na
restruktuiranje energetskog sistema bili {to
razumniji.
Saglasno tom cilju, bilo bi dobro da
predvi|eni tro{ak subvencija bude
upore|en sa nekim drugim na~inima
podsticanja primene novih tehnologija. Na
primer, od 2003. u [vedskoj postoji sistem
tzv.zelene elektri~ne struje (green
electricity), sa ciljem pospe{enja
proizvodnje elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora. Trenutno, svi potro{a~i
u [vedskoj za tu svrhu pla}aju dodatnih
0,25 US centi po kilovat-satu potro{ene
struje. (Sanden B., 2005). U Japanu je, jo{
davne 1980. uveden bud`et za nuklearna
R&D u iznosu od 0,3 US centa/kWh
proizvedene struje. Sli~no tome, ekolo{ki
porez na ugljen dioksid od 100 USD po
toni ugljenika, primenjen na proizvodnju
[122]
elektri~ne energije, dodao bi oko 2 US
centa/kWh tro{kovima proizvodnje struje u
termoelektranama na ugalj.
Dakle, potreban uslov za niske tro{kove
subvencija solarnih }elija je da stopa
redukcije tro{kova bude visoka. Sa slike 1
jasno je da tro{ak subvencija veoma zavisi
od visine progress ratioa. Ako sa t*
ozna~imo godinu u kojoj je tro{ak
subvencija maksimalan, ima}emo:
t* = (αβ) -1 (ln (c 1 /c 0 ) - ln (1 + β)) (8)
Uno{enjem jed. (8) u jednakost (6),
dobijamo maksimalni tro{ak subvencije:
C* A =C A (t*)=αγc 0 S 0
gde je
= αγc 1 S 1 (9)
γ = -β (10)
Po`eljni scenario sugeri{e da pove}anje
progress ratioa bude kompenzovano
ve}om prihvatljivo{}u cene struje iz
solarnih }elija. Kao {to je obja{njeno na
po~etku ovog rada, sa pove}anjem broja
instalisanih PV sistema, koristi za
potro{a~e se pove}avaju a rizik se
smanjuje. Drugi razlog pove}anja
konkurentnosti PV sistema je generalno
pove}anje cene elektri~ne energije usled
{tetnih emisija ugljen-dioksida. Pove}anje
c 1 za 0,5 USD/Wp odgovara pove}anju
cene struje od 2-4 US centi/kWh, ili
porezu na ugljenik od 100-200 USD po
toni ugljenika kod termoelektrana na ugalj.
(Van der Zwaan and Rabl, 2003)
S druge strane, sun~eva energija je
intermitentni energetski izvor i bez nekog
oblika skladi{tenja mo`e biti kori{}ena
samo kao deo ukupnog elektroenergetskog
sistema (oko 20%). Ako u ra~unicu
Slika 1 Godi{nji tro{ak subvencija solarnih }elija (C A ), prikazan kao dodatak cene elektri~ne energije
proizvedene u zemaljama OECD. Isprekidana linija predstavlja predvi|eni udeo PV sistema u
proizvodnji elektri~ne energije. (Sanden B, 2005)

energija
uklju~imo vodoni~no skladi{te (ili neki
drugi vid skladi{ta), tro{kovi subvencija se
prirodno pove}avaju. Na primer, uz
targetirani tro{ak c 1 od 0,5 USD/Wp i
nepromenjeni progress ratio od 0,8 tro{ak
subvencija se pove}ava na 0,4 US
centa/kWh. U ovim kalkulacijama nije
uzeta u obzir ~injenica da ve} postoje
izolovana tr`i{ta sa visokim cenama
energije. Na takvim „ni{a“ tr`i{tima (poput
mediteranskih ostrva), solarne }elije ve}
danas imaju ekonomske prednosti u
odnosu na druge izvore energije (Masini
and Frankl, 2002) U stvari, od 1998.
najve}i deo instalisanih PV sistema u
zemljama OECD bilo je namenjeno tzv.
off-grid komercijalnim primenama. Offgrid
zna~i da PV sistemi nisu povezani na
elektrodistributivnu mre`u. Poslednjih
godina, pored pomenutih off-grid primena,
sve su brojniji primeri on-grid primena u
industrijalizovanim zemljama, koji slu`e
kao dopuna postoje}im elektrosistemima u
sun~anim periodima (solarne nadstre{nice i
solarni krovovi). Kako se PV tehnologija
razvija, tako se {iri tr`i{te za primenu
solarnih }elija. Prema optimisti~kim
procenama, u narednih petnaest godina,
udeo solarnih }elija u svetskoj ponudi
elektri~ne energije bi mogao da se pribli`i
granici od 10% (Maycock P., 2004).
4. Primeri institucionalne
podr{ke primene solarnih }elija
Naredni tekst je posve}en prikazu
pozitivnih iskustava stimulisanja primene
solarnih }elija u odabranim zemljama.
4.1. Nema~ka
Startovalo se ne tako davne 1983.
prekrivanjem krova jedne ku}e u Minhenu,
sistemom solarnih }elija snage 4 kWp. Bila
je to prva ku}a u Evropi sa solarnim
elektri~nim generatorom, povezanim na
distributivnu mre`u (Erge T. et al, 2001).
Nova epizoda za PV sisteme u Nema~koj
po~inje 1990. pokretanjem „Programa
merenja i analize 1000 nema~kih
krovova“. Sponzori programa, nema~ko
Savezno ministarstvo za ekonomiju
(BMWi) i pojedine pokrajine, podsticale su
ostvarenje programa subvencionisanjem
investicionih tro{kova u rasponu od 50%
do 25%. Glavni ciljevi programa 1000
krovova bili su:
� Uskla|ivanje kori{}enja krovova za
proizvodnju elektri~ne energije sa
gra|evinskih i arhitektonskih aspekata.
� Podsticanje korisnika da {tede energiju,
odnosno prilagode svoju potro{nju ritmu
„solarne“ proizvodnje.
� Optimiziranje svih komponenti PV
sistema.
Tokom implementacije ovog programa
(1990-1995) u Nema~koj je instalisano
vi{e od 2000 PV sistema povezanih na
elektromre`u, ukupne snage oko 5 MWp.
Oboga}eni sve`im znanjima i iskustvima
pomenutog programa, Nemci 1999.
pokre}u novi program pod nazivom
„100.000 solarnih krovova“. Generalni
pokrovitelj, nema~ka vlada, podsti~e
instalisanje privatnih PV sistema snage 1
KWp i vi{e, daju}i niskokamatne kredite.
Prvobitni uslovi su podrazumevali
desetogodi{nje beskamatne zajmove, koji
se otpla}uju u devet jednakih godi{njih
rata, s tim {to je poslednja rata od 10% bila
„opro{tena“ (nije morala da se plati).
Ovakvo podsticanje sa najvi{e instance, u
nekim regionima je kombinovano
dopunskim merama lokalnih uprava,
uklju~uju}i nadoknadu ve}ine tro{kova,
sve do u~e{}a od 100%.
Usled izvesnih nesuglasica oko pojedinosti
tehni~ke organizacije transfera novca
izme|u banaka, zami{ljena kombinacija
saveznih i lokalnih subvencija kasnila je
tokom prvih meseci primene ovog
programa. (U~e{}e Nema~ke u
bombardovanju Srbije, verovatno je
doprinelo tome.) Ipak, do kraja te
zloglasne 1999, u okviru ovog programa,
instalisano je oko 4000 PV sistema,
ukupne snage 10 MWp. Po~etkom
naredne, 2000. dono{enjem novog
nema~kog Zakona o obnovljivim izvorima
energije, subvencije za struju iz solarnih
}elija su se znatno pove}ale. Naime, prema
odredbama ovog zakona, pored dr`avnih
beskamatnih kredita, vlasnici PV sistema
su od najbli`ih elektrodistribucija dobijali
naknadu od 0,5 EUR za svaki proizvedeni
kilovat-~as. Ograni~avaju}e klauzule, pri
tom su bile, da, po~ev od 1. januara 2002.
visina naknade }e se smanjivati za 5%
godi{nje, kao i da obaveza pla}anja
naknade prestaje istekom godine koja sledi
godinu u kojoj je dostignut ukupan
kapacitet instalisanih PV sistema u
Nema~koj od 350 MW. (Act on granting
priority... 2000).
Tako koncipirani i vremenski ograni~eni
povoljni uslovi, privukli su veliki broj
novih investitora, koji su za samo 4
meseca instalisali vi{e od 70 MWp. Budu}i
da je instalisani kvantitet PV sistema
znatno prevazi{ao planove, nema~ka Vlada
je ubrzo zamrzla primenu programa, da bi
izmenila uslove. Glavne promene odnosile
su se na ukidanje „veresije“ za poslednju
godinu otplate kredita, kao i pove}anje
visine kamatnih stopa. Istovremeno, Vlada
je izmenila planove godi{njih instalisanih
snaga (tabela 1).
Pored prethodno opisanog programa za
podsticanje {iroke potro{nje, nekoliko
drugih programa prvenstveno edukativne
prirode, sprovedeno je u nema~kim
{kolama, pod nazivom „Sunce u {koli“:
� Sonne in der Schule (Savezno ministarstvo
za ekonomiju, 268 {kola, ukupne
instalisane PV snage oko 270 kWp)
� Sonne in der Schule (Pokrajina Bajern,
544 {kole, 410 KWp)
[123]
� Sonne online (450 {kola, 450 kWp)
Osim postavke velikog broja PV sistema
male pojedina~ne snage (do 10 kW),
Nemci prednja~e i u postavci velikih
sistema (snage 1 MW i vi{e). Trenutno
najve}a instalacija solarnih }elija na svetu
(10,5 MW) locirana je pored nekoliko
manjih gradova na severu Bavarske.
(Fitzerald M., 2003)
4.2. Holandija
Holandija je najgu{}e naseljena zemlja u
Evropi. Vekovima se bore}i sa morem za
svaki pedalj obradivog zemlji{ta,
Holan|anima nije bilo te{ko da primenu
sun~eve energije korisno uklope u svoj
strogo racionalni na~in `ivota.
Po ugledu na lidere Japan, SAD i
Nema~ku, intenzivna primena solarnih
}elija u Holandiji zapo~ela je 1990. Prvih
pet godina, primena se uglavnom svodila
na razvojna istra`ivanja i postavku
oglednih PV sistema. Sredinom decenije,
razvoj je podstaknut novim petogodi{njim
programom pod nadle`no{}u holandske
Agencije za energiju i `ivotnu sredinu
(Novem). Pokrovitelj programa, ~ija se
vrednost sukcesivno pove}avala (sa 6,9
miliona EUR u 1996, na 18,7 miliona EUR
u 2000. godini) bilo je holandsko
Ministarstvo za ekonomiju. Glavni cilj
novog programa bio je stvaranje uslova za
sna`niju ulogu solarnih }elija u
nacionalnoj energetskoj ponudi 21. veka.
Da bi se to ostvarilo, trebalo je:
- obezbediti blagonaklonost stanovni{tva
- pobolj{ati karakteristike PV sistema
- kreirati tr`i{te za PV sisteme
nepovezane na elektro-mre`u
- zadobiti iskustvo u integrisanju PV
sistema na postoje}e objekte
Budu}i da je popularni naziv ovog
programa glasio: „PV Learning
Programme“, klju~nu ulogu u njegovoj
implementaciji odigrale su informativni
mediji, uspe{nom komunikacijom sa
javno{}u.
Kvantitativni rezultati programa bili su
o~igledni: kako se pove}avao broj
instalisanih sistema solarnih }elija, tako se
smanjivala njihova cene „klju~ u ruke“
(tabela 2)
Va`an podsticaj za {iru primenu solarnih
}elija u Holandiji, bio je tzv PV Covenant.
Re~ je o sporazumu zaklju~enom 1997.
izme|u Novema, Ministarstva ekonomije i
va`nijih elektrodistributivnih preduze}a,
proizvo|a~a gra|evinskih materijala,
industrije solarnih }elija i istra`iva~kih
instituta. Potpisnici sporazuma su se
obavezali da daju svoj pun doprinos
planiranom pove}anju primene PV sistema
i sni`enju njihove cene: za 2005. ovim
Tabela 1 Program 100.000 solarnih krovova: ciljevi (Erge T. Et al., 2001)
Cilj/godina
Prvobitni plan
1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Ukupno
(MWp)
Izmenjeni plan
18 27 36 51 72 96 300
(MWp)
10 50 65 80 95 - 300

energija
Tabela 2 Pregled odnosa instalisanih PV sistema u Holandiji
sa tro{kovima instalisanja (Schoen T., 2001)
Godina
Ukupno instalisani
Kapacitet PV
sistema
(MWp)
sporazumom planirano je dostizanje
ukupnog broja instalisanih PV sistema u
Holandiji od 51 MWp, uz tro{kove „klju~
u ruke“ od 3,64 Euro/Wp. Saglasno tome,
za 2010. iste vrednosti bi trebalo da iznose
252 MWp, odnosno 1,95 Euro/Wp,
respektivno. (Shoen T., 2001)
Najve}i projekt primene PV sistema u
Holandiji trenutno je izgradnja
eksperimentalnog nultoemisionog solarnog
naselja pod imenom „Grad Sunca“, u
blizini Amsterdama, koje bi trebalo da
poseduje solarne }elije ukupne snage 5
MWp.
Pored toga, ne treba izgubiti iz vida
podatak da su na poslednjem nezvani~nom
prvenstvu sveta solarnih automobila (Solar
World Challenge) u Australiji, 2003.
godine, pobedu odneli Holan|ani, svojim
eksperimentalnim elektri~nim vozilom
pokretanim strujom iz solarnih }elija
„Nuna II“, ispred favorizovanih
Australijanaca i Amerikanaca.
(www.wsc.org.au)
4.3. [vajcarska
Dr`ava sa najvi{im `ivotnim standardom u
Evropi i steci{te mo}nih finansijskih
institucija, [vajcarska je prirodno bila
jedan od za~etnika primene solarnih }elija
u svetu. Budu}i da najve}i deo svojih
energetskih potreba [vajcarci
zadovoljavaju hidroenergijom, nuklearnom
energijom i drvetom, solarne }elije su
prvobitno kori{}ene za osvetljenje ili
telekomunikacione veze u osun~anim
alpskim izleti{tima. Sa proticanjem
vremena i {irenjem dijapazona primene PV
sistema, ovi skupi ure|aji su se koristili
kao zvu~na barijera du` autoputeva a zatim
i kao izvor energije za pokretanje
elektri~nih automobila, koji su u
[vajcarskoj postali pravi ekolo{ki „hit“.
Sve je po~elo ranih osamdesetih kad je
[vajcarska, kao zemlja visokog turizma,
odlu~ila da u izleti{tima i centrima velikih
gradova pro{iruje ekolo{ki, elektri~ni vozni
park (bilo da se radi o `i~arama, pokretnim
stepenicama, ~amcima, triciklima ili
automobilima i mini-autobusima). Jedan
od prvih stimulativnih poteza vlade bila je
odluka da vlasnici elektri~nih automobila
na {vajcarskim autoputevima budu
oslobo|eni pla}anja drumarine. Razvoj
ovog tr`i{ta ubrzan je 1984. pokretanjem
neobi~nog nadmetanja solarnih vozila
(elektri~nih vozila, pokretanim strujom iz
solarnih }elija) pod nazivom Tour de Sol.
Tro{kovi instalisanja
„Klju~ u ruke“
(Euro/Wp)
1995. 0,4 8,89
1996. 0,9 8,16
1997. 1,7 7,45
1998. 2,9 6,82
1999. 4,9 6,23
2000. 7,7 5,36
Za pet godina tradicionalnog
odr`avanja ovog nadmetanja,
[vajcarci su tako unapredili
svoja solarna vozila, da su
1990. godine odneli pobedu
na presti`nom nadmetanju
World Solar Challenge u
Australiji (Roche D., et al.,
1996).
Od prole}a 1992. {vajcarski
Ured za energiju zapo~eo je
dugoro~ni promotivni
program lakih elektri~nih
vozila sa ciljem dostizanja
200.000 ovih nezaga|uju}ih vozila do
2010. Godi{nji bud`et za ostvarenje ovog
programa iznosio je 2 miliona SFr. U
okviru toga, svaki potprojekt ima na
raspolaganju dr`avne subvencije u visini
do 30% ukupnih tro{kova. Tako|e, kanton
na ~ijoj teritoriji se potprojekt odvija,
potpma`e sa dodatnih maksimum 20%, {to
zna~i da je odnos privatnog i dr`avnog
kapitala 50:50, uz operativnu dominaciju
prvog, a organizacionu dominaciju drugog,
respektivno (Muntwyler U., 1992).
Ostvarenju ovog programa pru`ena je
{iroka podr{ka putem javnih mas-medija
({tampe, radija i TV). Organizuju se
izlo`be i saloni solarno-elektri~nih
automobila (najpoznatiji je prole}ni
Solarsalon u Bernu), kao i njihove, ve}
tradicionalne trke (Tour de Sol, Tour de
Sol Alpin) i t.d.
Poslednjih godina, [vajcarski su naumili
da „solarizaciju“ svoje zemlje spuste na
nivo op{tina. Podse}aju}i da [vajcarska
ima skoro 3000 op{tina, nagla{ava se
va`nost odgovaraju}e pripreme lokalnih
menad`era za pravilnu implementaciju PV
sistema u svojim sredinama. Zato je, u
sklopu Konfederalnog Swiss Energy
programa, pripremljen potprogram Swiss
Energy for Communes, a u njegovom
okviru Vodi~ za solarne gradove (The
Solar ElectriCity Guide). Ovaj vodi~ sadr`i
informacije koje kompletno pokrivaju
primenu solarnih }elija u urbanim
sredinama: od raspolo`ivih tehnologija,
preko izrade projekta, finansiranja,
marketinga, do urbanog dizajna i pravnog
okvira. Vodi~ je ilustrovan {irokim
spektrom ve} ostvarenih uspe{nih lokalnih
projekata u [vajcarskoj: fudbalski stadioni,
dr`avni koled`i, banke, stambene
vi{espratnice, osnovne i srednje {kole,
`elezni~ke zvu~ne barijere, javna
parkirali{ta, crkve. (Gutscnher M., et al.,
2004).
4.4. Srbija
Energetika je fundamentalni sektor
privrede: pokre}e sve tokove, ostvaruje
veliki profit i jako puno zaga|uje `ivotnu
sredinu. U Srbiji emisija zaga|uju}ih
materija neposredno je prouzrokovana
dispergovanom potro{njom (drumski
saobra}aj, individualna i industrijska
lo`i{ta) i koncentrisanom proizvodnjom
energije (rudnici uglja i termoelektrane).
Vi{estruko {tetno zaga|enje se mo`e u
velikoj meri smanjiti ugradnjom
odgovaraju}ih filtera, ali i primenom
[124]
obnovljivih izvora energije. Za na{u
zemlju, najzna~ajniji obnovljivi izvori
energije su vetar, biomasa, geotermalna i
sun~eva energija.
Razvoj solarne energetike u Srbiji zapo~eo
je radovima prof. dr Branislava Lalovi}a u
Beogradu i prof. dr @ivojina ]uluma u
Novom Sadu, sredinom sedamdesetih
godina pro{log veka. Deset godina kasnije,
upravo u oblasti razvoja tehnologije
solarnih }elija, dostignu}a na{ih nau~nika
bila su svetski priznata (Lalovic B. et al.,
1986). Danas u Srbiji primena sun~eve
energije se intenzivno prou~ava u Institutu
Vin~a, na PMF-u u Ni{u, na
Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i na
Tehni~kom fakultetu u Zrenjaninu
(Radosavljevi} M. et al., 2004). Me|utim,
osim sporadi~nih oglednih primena, nekih
vidljivijih tr`i{nih rezultata ovih
istra`ivanja kod nas jo{ uvek nema.
Osnovni razlog dosada{njeg sporog
razvoja primene sun~eve energije kod nas i
velikog zaostajanja u odnosu na druge
zemlje (pored bratoubila~kih ratova,
me|unarodne izolacije i trvenja lokalnih
interesnih krugova) bila je relativno niska
cena elektri~ne energije na doma}em
tr`i{tu. Tako niska cena destimulativno je
delovala na ve}inu projekata primene
sun~eve energije.
Poslednjih nekoliko godina prose~an
godi{nji nivo doma}ih finalnih cena
elektri~ne struje (3 - 12 US centi/kWh,
zavisno od tarifnog stava, godi{njeg doba i
odnosa dinar-dolar) relativno je visok i
obe}ava bolje dane za primenu solarne
energije. Osim pove}anja cene, globalno
zagrevanje tako|e dugoro~no pove}ava
isplativost te primene. U tom smislu,
va`niji tr`i{ni segmenti za {ire kori{}enje
solarnih }elija u Srbiji trebalo bi da budu
solarne pumpe za navodnjavanje u
poljoprivredi, saobra}ajna signalizacija,
telekomunikacije, solarne hidroelektrane,
solarni zamrziva~i, osvetljenje vikendku}a,
sportskih igrali{ta i {kola, manastira i
crkava, solarni zamrziva~i, klima-ure|aji i
sl. Dobre primere ve} instalisanih PV
sistema predstavljaju brojni planinski
repetitori Hidrometeorolo{kog zavoda
Srbije (Katunac S. 1999), PV sistemi za
navodnjavanje malinjaka kod Be~eja
(Stojanovi} M. 1994), kao i PV sistemi za
osvetljenje manastira Hilandar (Nikoli} Z.,
Petrovi} S. 1998), koji su u funkciji vi{e
od deset godina. Najsve`iji primer
predstavlja Parking-servis iz Beograda.
Ova firma je krajem 2003, u okviru novog
sistema naplate parkiranja vozila, u centru
Beograda postavila 30 solarnih parkomata.
Pored opisanih primena, {irok spektar
mini-solarnih ure|aja mo`e biti tr`i{no
zna~ajan, poput ru~nih svetiljki, svetiljki
za bicikle, {e{ira za pla`u ili navija~kih
kapa sa mini ventilatorima, solarnih
nadstre{nica, de~jih igra~aka, solarnih
~asovnika, mini ra~unara, nove generacije
mobilnih telefona i sl.). Prema proceni
autora ovih redova, ako bi doma}e tr`i{te
bilo podstaknuto povoljnijim bankarskim
kreditima, i ako bi se deo brojnih
me|unarodnih energetskih projekata kod

energija
nas preusmerio u ovu oblast, mogu} je
postepen rast primene solarnih }elija u
SCG, od skromnih 772 kWp u 2006., do
~ak 3.901 kWp u 2010. godini. Najve}i
deo predvi|enih 3,9 MWp u 2010. trebalo
bi da se odnosi na solarne pumpe za
navodnjavanje u poljoprivredi (498 kW),
zatim na telekomunikacije (470 kW) i
saobra}ajnu signalizaciju (468 kW)
(\ukanovi} S., 2004).
O~igledno da je tr`i{te za primenu solarnih
}elija u Srbiji i Crnoj Gori malo ali prazno.
Procenjeni kapacitet od 3,9 MW u 2010.
iznosio bi neznatnih 0,2% od predvi|enog
svetskog nivoa (2000 MW). Ipak, ma {ta
da se dogodi na kratak rok, dugoro~ne
perspektive primene solarnih }elija na
ovim prostorima ostaju pozitivne.
5. Zaklju~ak
Rad je posve}en pregledu i obja{njenju
mera za pove}anje konkurentnosti i {irenje
primene solarnih }elija u odabranim
evropskim zemljama i kod nas.
Budu}i da je re~ o uvo|enju i primeni
proizvoda visoke tehnologije, prvi deo rada
(ta~ke 2 i 3) predstavlja uop{teni prikaz
delovanja pozitivnih povratnih sprega,
kako na strani ponude i tra`nje, tako i na
strani institucionalnog okru`enja. Saglasno
podsticajima povratnih sprega, u radu je
izlo`en kvantitativni model vremenski
ograni~enog subvencionisanja primene
solarnih }elija. Pod pretpostavkom
maksimalnog jedini~nog tro{ka subvencija
od 0,1 US centa/kWh, cena solarnih }elija
u zemljama OECD bi se smanjivala za
20% sa svakim udvostru~enjem
kumulativa proizvodnje. Na taj na~in, pri
stopi rasta proizvodnje od 30% (koja je
poslednjih godina u svetu i ve}a),
elektri~na struja iz solarnih }elija bi oko
2021. bila tr`i{no konkurentna struji iz
konvencionalnih izvora (uglja, nafte i
gasa). Ukoliko se u ra~unicu uvede
pove}anje cene konvencionalne elektri~ne
energije, usled {tetnih emisija ugljen
dioskida, vreme dostizanja tr`i{ne
konkurentnosti bi se znatno skratilo. Na
primer, pri porezu na ugljenik od 100 USD
po toni emitovanog ugljenika, pove}anje
cene struje iz termoelektrana na ugalj
iznosi 2 US centa/kWh, {to je vrednost 20
puta (!) ve}a od ovde analiziranog
maksimalnog tro{ka subvencionisanja
solarnih }elija.
Drugi deo rada (ta~ke 4 i 5) posve}en je
pregledu pozitivnih iskustava {irenja
primene solarnih }elija u Nema~koj,
Holandiji, [vajcarskoj i Srbiji. Nema~ki
primer je najupe~atljiviji, ne samo zbog
velikog broja instalisanih PV sistema u
kratkom razdoblju, ve} i zbog ozbiljnih i
iscrpnih pravila „igre“ koja su precizno
definisana u vidu ~uvenog Zakona o
obnovljivim izvorima energije iz 2000.
Holandija i [vajcarska, kao male zemlje,
predstavljaju osobene primere uspe{ne
politike podsticanja primene solarnih }elija
u Evropi. Obe dr`ave su dobro uskladile
koordinaciju dr`avnog i privatnog kapitala
i znanja, uspev{i da potenciranjem
ekolo{kih prednosti, pokrenu tr`i{te i
ubrzaju dalji razvoj primene solarnih
}elija. Na samom kraju rada nagla{eno je
da ozbiljnije primene sun~eve energije u
Srbiji (pored dobro poznatih razloga tokom
90-ih) nije bilo, prvenstveno usled
relativno niske cene elektri~ne energije.
Poslednjih godina, doma}e finalne cene
elektri~ne energije postepeno se
pribli`avaju evropskom proseku od 10 US
centi/kWh. To }e, uz ve}e uva`avanje
o~iglednih ekolo{kih prednosti, umnogome
doprineti ubrzavanju primene solarnih
}elija i kod nas.
Literatura
Act on granting Priority to Renewable
Energy Sources (Renewable Energy
Sources Act, Germany, 2000), Solar
Energy, Elsevier Ltd., Vol.70, No.6 str.
489-504.
BP, (2002), BP Statistical Review of World
Energy, British Petroleum, London.
\ukanovi} S., (2004), Assesment of market
possibilities for solar cells, EuroSun 2004,
Freiburg, PSE Gmbh, Proceedings, Book
3, str. 508-515.
Erge T., Hoffmann V., Kiefer K. (2001),
The German experience with Gridconnected
PV-systems, Solar Energy,
Elsevier Ltd., Vol.70, No.6 str. 479-487.
Fitzgerald M. (2003), The PV World: Then
& Now, Solar Today, May/June, 2003,
American Solar Energy Society, pp. 51-54
Gutschner M. Et al. (2004): „Solar
Electricity guide for Municipalities“,
EuroSun 2004, Freiburg, PSE Gmbh,
Proceedings, Book 3, str. 544-549.
IPCC - Intergovernmental Panel on
Climatic Change, 2001, Climate Change
2001. Mitigation, Contribution of Working
Group III to the Second Assesment Report
of the IPCC. University Press, Cambridge
Katunac S. (1999), Jedanaesta godina
svakodnevne upotrebe fotonaponskih }elija
u hidrometeorolo{koj slu`bi Srbije, DIT,
nau~no-stru~no informativni ~asopis,
Zrenjanin, godina V, broj 12-13, oktobar
1999, str. 33-37
Lalovic B., Kiss Y., Weakliem H. (1986):
A hybrid amorphous silicon photovoltaic
and thermal solar collector, Solar Cells,19,
pp.131-138.
Masini A., Frankl P., (2002), Forecasting
the diffusion of photovoltaic systems in
southern Europe, a learning curve
approach.“ Technological Forecasting and
Social Change, 70, str. 39-65.
Maycock P., (2004): „The State od the PV
Market“, SolarToday, January/February,
2004., American Solar Energy Society, pp.
32-35
Muntwyler U., (1992), The Promotion
Programme for Lightweight electric
vehicles in Switzerland, Swiss Federal
Office of Energy Economy, maj 1992.
[125]
Nikoli} Z., Petrovi} S. (1998), Razvoj
elektroenergetskog sistema u manastiru
Hilandar, Elektroprivreda, ~asopis
Zajednice jugosovenske elektroprivrede,
Beograd, 4/1998, str. 75-82.
Parente V., Goldemberg J., Zilles R.,
(2002), Comments on experience curves
for PV modules, Progres in Photovoltaics,
10, str.. 571-574.
Radosavljevi} J., Pavlovi} T., Lambi} M.
(2004), Solarna energetika i odr`ivi razvoj,
Gra|evinska knjiga, Beograd, 2004.
Roche D., et al. (1996): Speed of Light,
Univesity od New South Wales, Sydney,
1996.
Sanden A., (2005), The economic and
institutional rationale of PV subsidies,
Solar Energy, Elsevier Ltd., Vol.78, N o 2
str. 137-146.
Shoen T., (2001), Building-integrated PV
installations in the Netherlands: Examples
and operational experiences, Solar Energy,
Elsevier Ltd, Vol.70, N o 6 str. 467-477.
Sterner T., (2002), Policy Instuments for
Environmental and Natural Resources
Management, John Hopkins University
Press, Baltimore.
Stojanovi} M. (1994), Sun~eva energija,
razvoj i primena, Institut nuklearnih nauka
„Vin~a“, Beograd, 1994.
Van der Zwaan B., Rabl A., (2003),
„Prospects for PV: a learning curve
analysis“, Solar Energy, Elsevier Ltd., Vol
74, str. 19-31

Ekonomski zna~aj elektri~nih
pogona u kontekstu u{tede
energije
Udeo elektri~nih pogona u utro{enoj
elektri~noj energiji i privredi jedne zemlje,
trendovi i obim istra`ivanja i razvoja mogu
se proceniti iz tr`i{nih pokazatelja.
Relevantne analize pokazuju da elektri~ni
pogoni op{te namene po zna~aju daleko
prevazilaze servo pogone visokih
performansi. Frost & Sullivan Market
Intelligence izve{tava da je u Engleskoj
od ukupnog broja pogona ugra|enih u
1997. bilo 52.4% pogona sa ma{inama
naizmeni~ne struje, 33.7% sa ma{inama
jednosmerne struje, dok se ostatak od
13.9% odnosi na hidrauli~ne i pneumatske
aktuatore. Isti izvor predvi|a da primene sa
ma{inama naizmeni~ne struje u 1998.
godini uve}aju za 3.9%. U istoj zemlji, u
pogone sa ma{inama naizmeni~ne struje
namenjene vodoprivredi izdvaja se 14e6
Lstg u 1997. i 18e6 Lstg u 1998. godini.
Podaci za Sjedinjene Dr`ave pokazuju da
je u 1994. vi{e od 90% proizvedenih
motora imalo nazivnu snagu ispod 1HP
(fractional HP motors-FHP). Od toga,
proizvedeno je 550e6 motora op{te
namene ukupne vrednosti USD 6.1e9, dok
je za potrebe servo pogona u automobilima
i aplikacijama industrijske automatizacije
proizvedeno FHP motora sa pridru`enim
reduktorima u vrednosti od USD 1.06e9.
Ve}a raspolo`ivost simetri~nog trofaznog
sistema napona u evropskim zemljama ~ini
da najve}u primenu ima Teslin asinhroni
motor. Motori za snage do 7.5kW
predstavljaju 40% tr`i{ta, motori snage 7.5
- 75kW 31%, dok asinhroni motori snage
preko 75kW predstavljaju 29% tr`i{ta.
Prodor asinhronih motora u oblast ku}nih
aparata je relativno spor jer u ovoj oblasti
tr`i{te name}e izuzetno niske cene.
Regulisani pogoni mogu biti primenjeni u
ve{ ma{inama i usisiva~ima (snage 0.5 - 1
kW) kada proizvodna cena dostigne nivo
od USD 15. Procenjuje se da }e se
tehnolo{ki preduslovi za izradu ovakvih
pogona ste}i 2001. Rast proizvodnje
Slobodan N. Vukosavi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 621.313.13:621.3.017
Mogu}nost u{tede elektri~ne
energije pove}anjem
efikasnosti elektromotornih
pogona
elektri~nih pogona visokih performansi
uslovljen je op{tim privrednim razvojem i
investicijama u nova proizvodna
postrojenja, dok se razvoj odvija uglavnom
u visoko razvijenim zemljama: 25%
svetske proizvodnje alatnih ma{ina na~ini
se u Japanu, 22% u Nema~koj a oko 20%
u Kini. Frost & Sullivan izve{tava da je u
protekloj dekadi prose~an rast proizvodnje
servo pogona u Evropi bio oko 5%. Studija
agencije Motion Tech Trends predvi|a da
}e u prodaja elektri~nih motora i
servopoja~ava~a za primene u industrijskoj
automatizaciji u SAD. 2000. dosti}i USD
4.5e9, od ~ega }e se 52.8% odnositi na
trofazne asinhrone motore, 4.2% na step
motore, 22.6% na servo motore za
jednosmernu struju, i 20.4% na sinhrone
servo motore. Zajedni~ki imenilac svih
pomenutih primena elektri~nih pogona je
mogu}nost i potreba da se adekvatnim
[126]
energija
Rezime
Elektri~ni motori utro{e vi{e od 57% proizvedene elektri~ne energije. Od toga, asinhroni
motori tro{e oko 90%, na osnovu ~ega se zaklju~uje da oni potro{e oko polovine
ukupnog iznosa proizvedene elektri~ne energije. Stoga se zaklju~uje da se optimalnim
upravljanjem asinhronim motorom mogu posti}i zna~ajne u{tede. Frekvencijski
regulisani elektri~ni pogoni se ve} 2-3 decenije koriste u mnogim industrijskim granama
a sve ~e{}e se primenjuju i u proizvodima op{te namene. Kako se znatan deo elektri~ne
energije utro{i u okviru ovih pogona, od zna~aja je uvesti mere i postupke za efikasnije
kori{}enje elektri~nih pogona, ~emu je ovaj rad i posve}en.
Klju~ne re~i: energija, elektri~ni pogoni, asinhroni motori, gubici snage.
Potential for Energy Savings in Electrical Drives
Electrical motors use more than 57% of the electric energy produced. Since the onset of
the IMD frequency control, efforts were made to improve the IMD efficiency by varying
the flux amplitude for a bener balance betwen core and copper losses. The IMDs with
the greatest potential for energy saving are the low dynamics drives operating in the
constant torque mode with frequent light load intervals. Majorty of simpler IM drives,
such as the pumps, compresors and the heating, ventilation and air contitioning drives
are eligible, as well as are numerous more specific aplications such as the elevator
drives, running mostly with less than a half of the rated torque, as well as in many other
drive applications in residentialm industrial and commercial field.
Key words: power conversion, induction motor drives, minimum energy control, digital
signal processors.
upravljanjem ostvari manji utro{ak
elektri~ne energije.
U{tede energije uz pomo}
savremenih tehnologija
Materijali koji se koriste u izradi motora
(bakar, dinamo lim, ~elik) imaju tr`i{nu
vrednost koja se ne mo`e bitnije menjati.
Sli~no, cena elektri~ne energije pokazuje
znake kontinuiranog rasta. U isto vreme,
digitalni pogonski kontroleri visokih
performansi [5]; nekada veoma skup deo
elektri~nog pogona, postaju dostupni po
ceni zanemarivoj u odnosu na vrednost
pogona. Razvoj u polju digitalnih signalnih
procesora omogu}uje da se kori{}enjem
upravlja~kih algoritama u{tedi na gvo`|u i
bakru, kao i da se umanji utro{ak
elektri~ne energije. Digitalna realizacija
zakona upravljanja omogu}ena je ‘70-tih
godina pojavom kompaktnih 8bitnih

energija
Slika 1 Osnovne funkcije merenja i upravljanja digitalnog pogonskog
kontrolera u pogonu sa asinhronim motorom
mikrokontrolera. Digitalna tehnika i
digitalna realizacija upravlja~kog sistema
kod elektromotornih pogona doprinosi
stabilnosti, fleksibilnosti i pobolj{anju
performansi. Mikrokontroleri i namenski
na~injeni procesori se ugra|uju ~ak i u
ure|aje kao {to su ku}ni aparati, gde pored
funkcija upravljanja pogonom obavljaju i
pomo}ne funkcije nadzora, signalizacije i
upravljanja procesima kao {to je pranje. U
ovakvim primenama digitalni kontroler
emulira, kroz hardverske i programske
resurse, funkcije koje su ranije
tradicionalno ostvarivane analognim
elektronskim kolima.
U periodu ’70-’80. godine 8-bitni
mikrokontroleri u okviru elektri~nih
pogona JSS obavljaju funkcije faznog
upravljanja mre`no vo|enim tiristorskim
ispravlja~ima, kao i funkcija brzinske i
pozicione regulacije DC-servo motora. U
okviru frekvencijskih regulatora,
mikrokontroleri se koriste za realizaciju
trofazne {irinske modulacije, RI
kompenzacije i kompenzacije klizanja.
Slo`ene funkcije vektorskog upravljanja
zahtevale su razvoj brzih 16-bitnih
mikrokontrolera sa pridru`enim
periferijskim ure|ajima potrebnim za
upravljanje motorom za naizmeni~nu
struju. U periodu do ’90. godine razvijeni
su digitalno upravljani pogoni visokih
performansi koncipirani na Teslinom
asinhronom motoru, u okviru kojih 16bitni
mikrokontroleri obavljaju funkcije
direktnog i indirektnog vektorskog
upravljanja, skalarnog upravljanja,
digitalne regulacije statorske struje, brzine
i pozicije, kao i ni`i nivo funkcija
upravljanja kretanjem. Osetljivost motora,
pogona i procesa na varijacije parametara
u toku rada zahteva razvoj i primenu
algoritama za identifikaciju parametera
motora i procesa pre i u toku rada pogona.
Digitalno upravljani pogoni visokih
performansi danas koriste poglavito
asinhrone i sinhrone servo motore za koje
su razvijeni algoritmi direktnog digitalnog
upravljanja. Brzi digitalni pogonski
procesori omogu}uju realizaciju povratne
sprege po stanju, redukciju broja senzora
zahvaljuju}i primeni opservera i estimaciji
parametara i stanja, direktno (DTC) i
inkrementalno (IncTC) upravljanje
momentom, rekonstrukciju faznih struja iz
struje me|ukola konvertora (DC-link), kao
i paralelno izvr{avanje sekundarnih
kontura optimizacije, adaptacije i uve}anja
stepena korisnog dejstva.
Algoritmi za minimizaciju
gubitaka kod savremenih
pogona
Vektorski kontrolisani asinhroni motor se
po regulacionim karakteristikama
izjedna~uje sa motorom jednosmerne
struje. U uslovima korektno pode{enih
parametara modela rotorskog kola, koje je
deo vektorskog kontrolera, mogu}e je
nezavisno pode{avanje momenta i fluksa
motora. Elektromagnetni moment je
Slika 2 Ne`eljeni efekti i gubici snage kod elektri~nog pogona
[127]
definisan proizvodom aktivne komponente
statorske struje i fluksa. Pri radu sa
konstantnim fluksom, moment se mo`e
izraziti preko proizvoda aktivne (i q ) i
magnetizacione (i d ) komponente vektora
statorske struje. Mo`e se uo~iti da za svaku
vrednost momenta optere}enja postoji
nebrojeno mnogo parova (fluksaktivna
komponenta struje ili struja i struja i ) koji
daju isti elektromagnetni moment i
obezbe|uju ravnote`u mehani~kog
podsistema pogona. Ovi parovi su
ekvivalentni sa stanovi{ta generacije
momenta, ali ne i u pogledu gubitaka u
invertoru i motoru. Gubici se mogu grubo
podeliti na gubitke u gvo`|u, koji su
odre|eni amplitudom fluksa i u~estano{}u,
i gubitke u bakru, koji zavise od efektivne
vrednosti struje. Pove}anjem amplitude
fluksa se, pri konstantnom momentu
optere}enja, mo`e smanjiti aktivna
komponenta struje, ~ime je redukovana i
efektivna vrednost struje statora i gubici u
bakru, ali se zato pove}avaju gubici u
gvo`|u. Problem minimizacije gubitaka se
sastoji u izboru para vrednosti i q -i d koji , uz
konstantan proizvod i q y d , daje najmanje
ukupne gubitke. Problem se mo`e
formulisati i kao izbor optimalne
amplitude fluksa za dati moment
optere}enja i datu brzinu. Kriterijum
optimalnosti zavisi od konkretne primene.
Ako se `ele minimizirati gubici energije,
potrebno je minimizirati zbir gubitaka u
motoru i pretvara~u (invertoru). Ukoliko je
kriti~no zagrevanje motora, tada je
celishodno amplitudu fluksa podesiti tako
da su gubici u motoru minimalni. U
odre|enim primenama, amplituda fluksa se
mo`e prilago|avati optere}enju radi
minimiziranja buke. Analize gubitaka u
motoru i invertoru, date u radovima
brojnih autora, pokazuju da je optimalna
amplituda fluksa slo`ena funkcija brzine,
optere}enja, parametara i temperature
motora, pa nije mogu}e uspostaviti
jednozna~nu vezu izme|u optere}enja i
optimalne vrednosti fluksa. Re{enje koje je
predmet diskusije u ovom poglavlju
omogu}uje minimizaciju gubitaka pogona
na osnovu merenja ulazne snage.
Amplituda fluksa se menja u kona~nim
koracima, zadavanjem razli~itih vrednosti
struje i d . Kirschen uo~ava da promene
ulazne snage, pri
konstantnom momentu
optere}enja i konstantnoj
brzini, predstavljaju
merilo za promene
gubitaka u pogonu.
Struja i d se menja u
smeru koji prouzrokuje
smanjenje ulazne snage,
{to nakon kona~nog
vremena rezultuje
amplitudom fluksa koja
daje minimalne gubitke.
Na ovaj na~in se posti`e
optimalno pode{avanje
fluksa na na~in koji ne
zahteva poznavanje
parametara motora, niti

energija
poznavanje temperaturne zavisnosti
raspodele gubitaka. U slu~aju kada se
brzina menja, ili moment optere}enja
sadr`i pulsacije, promene ulazne snage,
koje su osnov za odre|ivanje struje i d , ne
odra`avaju verno promene gubitaka, jer
sadr`e i promene snage na izlaznoj osovini
pogona. Time se uspostavlja sprega
algoritma optimizacije i brzinske petlje, {to
mo`e usporiti ili onemogu}iti
konvergenciju ka optimalnom fluksu.
Digitalni mikrokontroler, koji vr{i funkcije
vektorskog upravljanja, raspola`e
podatkom o brzini i komandovanoj
vrednosti elektromagnetnog momenta. Ako
algoritam upravljanja raspola`e ta~nom
vredno{}u rotorskog otpora,
elektromagnetni moment je proporcionalan
komandovanoj vrednosti, pa se mno`enjem
ove veli~ine sa brzinom mo`e proceniti
izlazna snaga pogona. Procena gubitaka se
vr{i oduzimanjem ovog proizvoda od
izmerene ulazne snage. Na ovaj na~in se, u
slu~aju korektno pode{enih parametara
indirektnog vektorskog kontrolera, vr{i
Slika 3 Osciloskopski snimak ulazne snage (donji trag) i
struje magnetizacije i d (gornji trag) u toku procesa
prilago|avanja amplitude fluksa veli~ini momenta
optere}enja pogona
rasprezanje optimizacionog algoritma i
brzinske petlje. Algoritam je organizovan
tako da se struja id menja u ekvidistantnim
trenucima, dovoljno udaljenim da bi se
omogu}ilo smirenje prelaznog procesa
uspostavljanja nove vrednosti fluksa y D i
struje i q . Uspostavljanje fluksa je odre|eno
vremenskom konstantom rotorskog kola,
dok brzina uspostavljanja struje i q zavisi od
vremenskih konstanti regulatora brzine.
Perioda odabiranja ulazne snage mora biti
3-5 puta ve}a od ovih konstanti, kako bi
odmereni gubici odgovarali komandovanoj
vrednosti fluksa i kako bi se, akcijom
brzinskog regulatora, proizvod
komandovanog momenta i brzine
izjedna~io sa izlaznom snagom. Ukupni
gubici energije se mogu pribli`no podeliti
na gubitke zavisne od efektivne vrednosti
struje i gubitke zavisne od amplitude
fluksa i u~estanosti:
(1)
U uslovima konstantnog momenta i uz
pretpostavku da je doprinos
[128]
magnetizacione komponente struje
efektivnoj vrednosti minoran:
(2)
(3)
Jednakost (3) pokazuje da je zavisnost
gubitaka od amplitude fluksa konkavna
funkcija. Funkcija P g (y) ima jedinstven
minimum, pa je odre|ivanje optimalne
vrednosti fluksa mogu}e izvr{iti
gradijentnom metodom. Algoritam
optimizacije treba da omogu}i odre|ivanje
veli~ine i smera sukcesivnih promena
struje i d , kako bi se obezbedila
konvergencija fluksa ka optimumu.
Amplituda fluksa se kontroli{e kroz
sukcesivno inkrementiranje ili
dekrementiranje komande fluksa i d na
osnovu gubitaka, procenjenih u svakom
koraku. Korak od 500ms je, u slu~aju
eksperimentalnog pogona, dovoljan da se
stabili{u prelazni procesi, prouzrokovani
prethodnom promenom struje i d . Po~etni
smer pretra`ivanja je proizvoljan, a na
dalje se odre|uje prema izrazima (4):
Veli~ina promene struje i d se odre|uje
prema izrazima :
Slika 4 Osciloskopski snimak ulazne snage (donji trag) i struje magnetizacije i d (gornji trag) u toku procesa prilago|avanja
amplitude fluksa veli~ini momenta optere}enja pogona
(4)
(5)

Konstantan smer promene struje i d ukazuje
na sukcesivno smanjenje gubitaka, pa je
tada, radi pove}anja brzine konvergencije
potrebno pove}ati korak. Promenljivi smer
ukazuje na blizinu optimuma, i tada je
potrebno smanjiti korak u cilju preciznijeg
pode{avanja i smanjenja amplitude
oscilacija struje i d oko optimalne vrednosti.
Zaklju~ak
Energetska kriza prouzrokovana
uve}anjem utro{ene energije po glavi
stanovnika i uve}anjem populacije dodatno
je zao{trena industrijalizacijom i porastom
standarda u mnogoljudnim zemljama u
razvoju. Pored ovoga, rezerve fosilnih
goriva, kao {to su nafta, prirodni gas i
ugalj se ubrzano umanjuju dok sagorevanje
ovih goriva u uve}anim koli~inama
negativno deluje na klimatske uslove. Iz
ovih razloga, proizvodnja elektri~ne
energije sve vi{e je orijentisana ka
obnovivim i alternativnim izvorima
primarne energije. Jednovremeno, te`i se
ostvarenju u{teda kroz efikasniji rad
potro{a~a. Kako se znatan deo (2/3)
elektri~ne energije utro{i u okviru pogona,
od zna~aja je uvesti mere i postupke za
efikasnije kori{}enje elektri~nih pogona. U
okviru rada prikazan je efikasan metod za
umanjenje gubitaka u pogonima sa
frekvencijski regulisanim asinhronim
motorima.
Literatura
[1] N. Mutoh, N. Ohnuma, A. Omiya, M.
Konya, A Motor Driving Controller
Suitable for Elevators, IEEE Trans. on
Power Electronics, Vol. 13, No 6,
November 1998, str. 1123-1134.
[2] F. Abrahamsen, F. Blabjerg, J.K.
Pedersen, P. Grabowski, P. Thogersen, On
the energy optimized control of standard
and high efficiency induction motor in CT
and HVAC applications, IEEE Trans. on
Ind. Appl., Vol. 34, No 4, Jul/Aug. 1998.
str. 822-831.
[3] DS2000 drives efficiency optimizer,
MOOG Electric, 2001.
[4] DBS04 Users manual, Vickers
Electrics,1999.
[5] TMS320F243 users manual, Texas
Instruments.
1. Teku}a ograni~enja za
uspje{no sprovo|enje mjera za
racionalno kori{}enje energije
Razmatraju}i mogu}nosti sprovo|enja
navedenih mjera u kontekstu {ireg
privredno-ekonomskog razvoja Crne Gore,
a posebno u kontekstu nasle|enog
privredno-ekonomskog stanja iz
prethodnog perioda, osnovna premisa pri
utvr|ivanju ciljeva razvoja energetike
po~iva na ideji komplementarnosti
privredno-ekonomskog razvoja zemlje i
podizanja efikasnosti proizvodnje, kao i
efikasnosti upotrebe energije. S tim u vezi
izbor kratkoro~nih ciljeva i utvr|ivanje
dugoro~nih prioritetnih programa za
uskla|ivanje rada i razvoja cijelokupnog
energetskog sistema (sektori na strani
proizvodnje i potro{nje energije) sa
razvojem privrede, uslovljen je nekim
ograni~enjima, od kojih su najva`nija
slede}a:
Privredno-ekonomska ograni~enja,
izazvana usporenim oporavkom
proizvodnih i uslu`nih aktivnosti u ve}ini
privrednih sektora Crne Gore, uklju~uju}i i
stagnaciju proizvodnje u ve}ini grana
[129]
energija
Milorad Burzan
Vlada Republike Crne Gore, Ministarstvo ekonomije, Podgorica
UDC 620.9:338.22(497.16)
Mjere sistemskog karaktera
za unapre|enje energetske
efikasnosti u Crnoj Gori
Rezime
Zna~ajnije pobolj{anje energetske efikasnosti i ve}eg kori{}enja obnovljivih energetskih
izvora je tijesno povezano sa generalnom ekonomskom i socijalnom politikom. Ovdje
postoji realan potencijal za doprinos odr`ivom razvoju i ekonomskom rastu koji mo`e
uticati na sva podru~ja ekonomskih aktivnosti. Da bi dostigla energetske ciljeve, Crna
Gora mora preuzeti me|unarodne obaveze prema institucionalnim, zakonskim i ostalim
promjenama. Implementacija EU normi i standarda u oblasti energetske efikasnosti bi}e
od uticaja na integraciju Crne Gore u EU.
Uslov za dostizanje ciljeva energetske efikasnosti jeste koncipiranje i postupno
sprovo|enje institucionalnih, zakonodavnih, strukturno-organizacionih i finansijskoekonomskih
reformi u odgovaraju}im sektorima energetike Crne Gore. Energetski
usmjerena i ekonomski podsticajna regulativa, kao i brojne finansijske inicijative
(podr{ka iz posebno formiranih fondova), stvorile bi dru{tveni ambijent za uspje{nu
realizaciju programa racionalne upotrebe energije.
Odgovaraju}im sistemskim instrumentima potrebno je energetsku efikasnost i obnovljive
izvore pretvoriti u pokreta~ku snagu ukupne ekonomske i razvojne strategije Crne Gore.
Neki od ovih instrumenata se odnose na pitanja op{te politike regulatornih i zakonskih
aspekata, institucionalnog okvira, kao i fiskalne politike, poreza i politike cijena.
industrije. U takvim uslovima, umjereni
porast dru{tvenog proizvoda i standarda
gra|ana prati br`i rast potro{nje energije,
prete`no zbog odsustva ekonomskih
motiva i programsko-finasijskih
mehanizama za programe {tednje energije,
kako kod privrede tako i kod gra|ana, kao
i velikog u~e}a zastarelih proizvodnih i
energetskih tehnologija u idustriji i
saobra}aju. Za racionalno smanjivanje,
sada{nje visoke specifi~ne potro{nje
energije (po jedinici energetske usluge),
neophodna je nova energetska politika, sa
odgovaraju}im mjerama i instrumentima
za njeno organizovano i dosledno
sprovo|enje (posebni programi, energetski
standardi i odgovaraju}a energetska
nacionalna i sektorska regulativa).
Ekonomsko-energetska ograni~enja,
uslovljena neadekvatnim cjenama
elektri~ne energije, i s tim u vezi,
nemogu}nosti subjekata energetske
privrede da blagovremeno ula`u u
pobolj{ano odr`avanje i modernizaciju
energetskih izvora. Osim toga, relativno
du`i niz godina, nije bilo zna~ajnih
ulaganja u gradnju novih, kapitalno

energija
intenzivnih objekata, kao {to su: novi
povr{inski kopovi uglja termoelektrane i
hidroelektrane, transportni i distributivni
sitemi prirodnog gasa (sa skladi{tenjem
gasa), sistemi distribucije elektri~ne i
toplotne energije, uklju~uju}i i
rehabilitaciju i modernizaciju industrijskih
energana.
Energetsko-sektorska ograni~enja, u
smislu neuskla|enog razvoja energetskog
sistema, sa energetskim potrebama tj.
strukturom energetskih usluga u sektorima
potro{nje energije. Rezultat takvog
razvoja, ogleda se u vrlo visokom u~e{}u
elektri~ne energije u potro{nji finalne
energije, a posebno je neopravdano visoko
u~e{}e elektri~ne energije u sektoru
doma}instva. Po{to je, potro{nja elektri~ne
energije u sektoru doma}instva izrazito
sezonskog karaktera, sa najve}om
potro{njom tokom zimskog perioda
(upotreba za zagrijavanje prostora), nju je
te{ko uskladiti sa dinamikom proizvodnje
na{eg elektroenergetskog sistema.
Sektorsko-ekolo{ka ograni~enja, u smislu
potrebe da se saglasno postoje}im
nacionalnim i me|unarodnim standardima,
{to prije uspostave zakonodavni i
institucionalni okviri za utvr|ivanje
nacionalnog programa za za{titu `ivotne
sredine. U okviru takvog programa, treba
organizovati odgovaraju}u logistiku za
pouzdano mjerenje i pra}enje svih emisija
iz energetskih objekata, i sa~initi plan
uvo|enja tehni~kih i organizacionih mjera
na energetskim objektima/izvorima za
proizvodnju primarne/sekundarne i finalne
energije, uklju~uju}i i objekte/ure|aje u
sektorima potro{nje energije (industrija,
saobra}aj, doma}instva, javne i
komerecijalne djelatnosti i poljoprivreda)
sa ciljem postupnog smanjivanja {tetnih
emisija i ugro`avanja `ivotne sredine.
Tehnolo{ko-razvojna, u smislu nau~notehnolo{kog
zaostajanja i zna~ajnije
participacije u proizvodnji vitalne
energetske opreme, i ure|aja energetskih
objekata.
Osim ovih ograni~enja aktuelne su i
slede}e barijere, a koje su naj~e{}e
posljedica navedenih ograni~enja:
Tr`i{ne barijere Na doma}em tr`i{tu jako
je skroman plasman kvalitetnih ugljeva,
kao i savremenih tehnologija za kori{}enje
nisko kvalitetnog uglja za potrebe sektora
industrije i komunalne energetike
(doma}instva);
Tehni~ko-tehnolo{ko barijere Nije
raspolo`iva doma}a energetski efikasna
oprema i oprema za pra}enje energetskih
tokova u sistemima snadbjevanja i
kori{}enja energije, nema dovoljno znanja
i iskustva o mogu}nostima odgovaraju}ih
mjera za pove}anje energetske efikasnosti,
postoje}i status sektora energetike u
industriji ne omogu}uje znatan uticaj u
tehnolo{kim inovacijama koje doprinose
energetskoj efikasnosti.
Ekonomske barijere Neekonomske cijene
energenata, netr`i{ni uslovi poslovanja
(~ak kod intezivnih potro{a~a energije),
nisko u~e{}e tro{kova energije u ukupnim
tro{kovima proizvoda ne motivi{u subjekte
za smanjenje potro{nje energije i uvo|enje
mjera za pove}anje energetske efikasnosti
kori{}enja energije.
Finansijske barijere Ne postoje fondovi
za podsticanje razvoja, proizvodnje i
ugradnje novih energetski efikasnih
tehnologija i olak{ica za ulaganje u mjere
kojima se pove}ava energetska efikasnost;
nema poreskih olak{ica i ekonomskih
stimulansa za subjekte koji doprinose
smanjenoj potro{nji energije.
Institucijalno-organizacione barijere
Postoje neodgovaraju}i zakoni i propisi u
svim segmentima energetike, npr. propisi o
pove}anju efikasnosti kori{}enja
kvalitetnih energenata. Tako|e ne postoje:
standardi o energetskoj efikasnosti; praksa
odlu~ivanja o prioritetima za investicije -
na nacionalnom nivou i nivou mati~ne
organizacije po pravilu isklju~uje
investicije u mjere za efikasno i racionalno
kori{}enje energije; uvjerenja o stvarnim
potencijalima za pove}anje energetske
efikasnosti; kao ni prakse izrade
energetskih obra~una na nivou mati~ne
organizacije i anga`ovanja specijalizovanih
organizacija za te poslove, uz
neodgovaraju}e upravljanje energetikom
po~ev od nivoa radne organizacije do
nacionalnog nivoa.
Navedena ograni~enja i barijere uslovile su
da energetiku Crne Gore u cijelom lancu
od kori{}enja primarnih izvora, preko
postrojenja za proizvodnju, prenos i
distribuciju energije, do transformacije i
njenog kori{}enja kod krajnjih potro{a~a,
karakteri{e niz neracionalnosti koje su,
prije svega, posljedica:
- odsustva u du`em periodu utemeljene
energetske strategije,
- orijentacije na energetski intenzivne i
~esto zastarjele tehnologije i opreme,
- neoptimalnog anga`ovanja i
neadekvatnog odr`avanja kapaciteta,
- nedovoljne tehni~ke kulture korisnika
energije,
- nesavjesnog i nestru~nog rada u pogonu,
- nedovoljnog znanja i motiva o
mogu}nostima racionalne upotrebe
energije,
- pogre{ne politike cijena energenata.
Neprimjereno veliku i neracionalnu
potro{nju energije najbolje ilustruju slede}i
indikatori:
- potro{nja energije po glavi stanovnika;
- potro{nja energije po jedinici dru{tvenog
proizvoda (faktor intenzivnosti)
- u~e{}e tro{kova energije u ukupnom
dru{tvenom proizvodu, u cjelini i po
sektorima, a posebno u energetski
intenzivnim granama industrije.
2. Sistemske mjere
Iz navedenog proisti~e urgentna potreba
preuzimanja svih neophodnih mjera za
pokretanje konkretnih aktivnosti na
programima za racionalnu upotrebu,
{tednju i supstituciju energije.
Sistemske mjera imaju zadatak da na bazi
saznanja o stanju energetskih resursa,
energetskim transformacijama i kori{}enju
energije u razli~itim sektorima potro{nje u
[130]
Crnoj Gori i okru`enju - sa jedne strane,
kao i o trenutnim i perspektivnim
mogu}nostima podizanja nivoa efikasnosti
njene upotrebe - sa druge strane,
identifikuje, sistematizuje i predlo`i na~ine
podizanja efikasnosti njenog kori{}enja i
konkretne aktivnosti koje je u tom pravcu
potrebno preduzimati u narednom periodu.
Pri tom }e pojedine mjere biti
klasifikovane prema njihovim prete`nim
svojstvima kao:
a) tehni~ko-razvojne i organizacione
mjere,
b) zakonske mjere,
c) mjere ekonomske politike i
d) op{tedru{tvene mjere.
Tehni~ko-razvojne i organizacione mjere
obuhvataju mjere {tednje, racionalizacije i
supstitucije energije, kao i njihove
kombinacije, na pojedinim nivoima
energetskih tokova i u energetskim
sektorima.
Mjere {tednje po svom karakteru
podrazumijevaju neposredno djelovanje i
brzo postizanje konkretnih pozitivnih
rezultata, zbog ~ega njihovoj realizaciji
treba pristupiti energi~no i bez
odugovla~enja.
Mjere racionalizacije, u skladu sa naprijed
datom definicijom, podrazumijevaju
kompleksnije i dugoro~nije aktivnosti uz,
po pravilu, ve}a materijalna i finansijska
ulaganja i sa potrebom ve}e pripreme.
Treba, me|utim, imati u vidu da se neke
od tih mjera mogu realizovati i na bazi ve}
raspolo`ivih saznanja i uz manja
finansijska ulaganja, odnosno uz ulaganja
koja bi se smanjenjem energetskih
tro{kova vratila u relativno kratkom roku.
Zbog toga je ovim mjerama potrebno
pristupati fleksibilno, sistemati~no i uz
oslanjanje na rezultate planova i programa
energetske racionalizacije.
Mjere supstitucije imaju u osnovi karakter
mjera racionalizacije iz prethodne ta~ke pa
ih tako treba i tretirati.
Kombinovane mjere predstavljaju,
vjerovatno, naj~e{}i prakti~an slu~aj
ukoliko se ne izvr{e neka zanemarivanja
manje zna~ajnih ~inilaca. U svakom
pojedina~nom slu~aju potrebno je
procijeniti zna~aj uticaja pojedinih mjera i
njihovu me|usobnu uslovljenost, u skladu
sa ~im treba i preduzimati adekvatne
aktivnosti.
Mjere b, c i d su mjere bazi~nog karaktera.
One predstavljaju {iru osnovu dugoro~nog
strategijskog pristupa razvoju odnosa i
izgradnji preduslova za podizanje op{teg
nivoa kvaliteta energetskih aktivnosti kao
{to su, na primjer, izgradnja energetske
politike, integracija u svjetske sisteme
informacija, znanja i kori{}enja energije,
stvaranje ekonomskih, pravnih i drugih
preduslova za aktivnije anga`ovanje
dr`ave na realizaciji zacrtanih kratkoro~nih
i dugoro~nih ciljeva, izgradnja
institucionalne infrastrukture i organizacije
rada na kreiranju, promovisanju i pra}enju
realizacije mjera energetske politike i
sli~no. U ove mjere treba svrstati i izradu
projekata i planova energetske
racionalizacije kod zna~ajnijih subjekata u

energija
svim kategorijama proizvodnje, nabavke,
plasmana i potro{nje energije.
Sistemske mjere se mogu klasifikovati i
kao:
� institucijalne mjere;
Formiranje Agencije za
operacionalizaciju nacionalnog
programa za efikasno i racionalno
kori{}enje energije; formiranje
specijalizovanih centara koji bi se bavili
izradom energetskih obra~una,
utvrdivanja normativa potro{nje
energije, izradom projektne
dokumentacije konkretnih tehni~kotehnolo{kih
mjera za pove}anje
efikasnosti kori{}enja energije u
industriji;
� mjere regulative;
Dono{enje zakona o kori{}enju
energenata i standarda o proizvo|a~ima
energije (industrijska i komunalna
energetika i privatna lica) i o uredajima,
stambenim i poslovnim zgradama, kao i
standarda o kvalifikovanosti svih drugih
subjekata koji se bave problemima
energetike;
� organizacione mjere;
Uvo|enje obaveze o evidenciji
proizvodnje i kori{}enja energije i izrada
energetskog obra~una za nivo mati~ne
organizacije, sektore potro{nje i zemlju
u cjelini, formiranje energetskih baza
podataka u mati~nim organizacijama
industrije, sektorima kori{}enja energije
i na nivou dr`ave;
� ekonomske mjere;
Utvr|ivanje politike cjena energenata,
tarifne sisteme i takse za kvalitetne
nosioce energije, i njeno dugoro~no
sprovo|enje, sa stanovi{ta efikasnog i
racionalnog kori{}enja energije na
nacionalnom, sektorskom i grupacijskom
nivou;
� finansijske mjere;
Formiranje fonda za finasiranje
projekata za racionalno kori{}enje
energije i pove}anje energetske
efikasnosti prema kriterijumima op{te
dru{tvene koristi, uklju~uju}i smanjenje
odliva deviznih sredstava za nabavku
uvoznih energenata i stvaranje novog
tr`i{ta za doma}e stru~no znanje i
doma}e praizvo|a~e opreme); uvo|enje
poreskih olak{ica za sve subjekte koji
ula`u u mjere za pove}anje energetske
efikasnosti i doprinose efikasnom i
racionalnom kori{}enju energije;
� istra`iva~ko razvojne mjere;
Izrada strogo usmjerenih projekata
kojima se razrje{avaju tehnolo{ke
barijere za pove}anje energetske
efikasnosti u energetski intenzivnim
grupacijama industrije i razvijaju
tehnologije/opreme visoke energetske
efikasnosti;
� obrazovne mjere
Podr{ka obrazovnim institucijama za
usmjereno obrazovanje i usavr{avanje
kadrova za sve nivoe i segmente
energetike.
- Uva`avaju}i iskustva razvijenih zemalja i
zemalja u razvoju sa uspje{nim
programima i mjerama za racionalno
kori{}enje energije i dokazane
mogu}nosti pove}anja energetske
efikasnosti u proizvodnim i energetskim
tehnologijama, u smislu smanjenja teku}e
potro{nje energije i budu}ih energetskih
potreba neophodno je u~initi slede}e:
- uspostaviti obavezu izrade energetskih
obra~una (bilansa) svake organizacije u
industriji, za svaku grupaciju industrije,
kao i na nivou sektora industrije,
saobra}aja, poljoprivrede, doma}instava,
posebno komunalne energetike i
tercijalnih djelatnosti;
- promovisati i podsta}i razvoj i uvo|enje
novih tehnologija, tehnolo{kih ure|aja i
opreme (mjerne, regulacione i
upravlja~ke) kojima se objektivno
pove}ava efikasnost kori{}enja energije;
- promovisati pozitivne programe za
racionalno kori{}enje energije i
pove}anje energetske efikasnosti i
pokazati na konkretnim primjerima da su
ulaganja u ove mjere (iako razli~ite po
sektorima, grupacijama, tehnologijama ili
ure|ajima) ekonomski profitabilna, tj.da
su mnogo ni`a od efekata ostvarenih
u{tedama energije;
- koristiti savremene metodologije za
utvrdivanje, odnosno valorizaciju
potencijala za pove}anje energetske
efikasnosti i izbor karaktera i sadr`aja
mjera, odnosno prioriteta ulaganja u
mjere, posebno za grupacije industrije.
Zbog slo`ene me|uzavisnosti
raznorodnih varijabli (proizvodnih,
tehnolo{kih, energetskih i
socioekonomskih), koristiti bar i relativno
jednostavne modele za kvantifikaciju
uticajnih parametara i energetskih
indikatora na obim i strukturu energetskih
potreba kao podlogu za vo|enje aktivne
energetske politike na nacionalnom i
sektorskom nivou.
Bez formiranja agencije za racionalno
kori{}enje energije, koja svojim statusnim i
stru~nim autoritetom, sprovode}i
nacionalni program pove}anja energetske
efikasnosti, objektivno mjenja postoje}e
stanje u domenu kori{}enja energije,
odla`e se rje{avanje ovog pitanja sa
negativnim posljedicama po na{u ukupnu
ekonomiju, privredni razvoj i razvoj
energetike i onemogu}ava efektivno
po{tovanje Evropske povelje o energiji,
odnosno Protokola o energetskoj
efikasnosti i ekologiji.
Nedostaju, dakle, institucionalne mjere i
sredstva podsticaja, koje omogu}uju da se
mjere sprovode i da se u okviru poslova
vezanih za u{tede energije u zemlji razvija
{irok spektar aktivnosti u gra|evinarstvu,
ma{inogradnji, baznom in`enjeringu,
nau~no-tehnolo{kom radu itd.
3. Programski i sistemski
instrumenti
Uloga dr`avnog uticaja na stvaranju
povoljnog ambijenta za racionalno
kori{}enje energije, odnosno unapre|enje
[131]
energetske efikasnosti, ostvaruje se
dono{enjem kvalitetnih programa u oblasti
energetike, kao npr. sljede}ih programa:
� Program za racionalnu upotrebu energije
i pove}anje energetske efikasnosti
� Program za selektivno kori{}enje novih
obnovljivih izvora energije
� Program za za{titu `ivotne sredine
� Program nau~nog i tehnolo{kog razvoja
u energetskim djelatnostima
� Uspostavljanje savremenog sistema
energetske statistike
� Program osvajanja opreme i pripreme
goriva radi smanjenja kori{}enja
elektri~ne energije za grijanje
4. Promocija i podsticanje
upotrebe obnovljivih izvora
energije
Klju~ni parametri predvi|eni kao ciljna
opredjeljenja u Agendi ekonomskih
reformi za Crnu Goru koju je Vlada
usvojila marta 2003. u oblasti energetike
su direktive EU, Memorandum o
razumijevanju, regionalna integracija na
tr`i{tu elektri~ne energije, Ispunjavanje
uslova koje su postavili donatori,
racionalno kori{}enje i {tednja energije i
razvoj obnovljivih vidova energije.
Zakonom o energetici (Sl. list RCG, br.
39/2003) predvi|eno je da Vlada donosi
Strategiju razvoja sektora energetike, uz
obavezu da ovim aktom i Programima za
realizaciju strate{kih opredjeljenja, pored
ostalog, promovi{e i stvara {to povoljniji
ambijent za u~e{}e privatnog sektora u
energetskom sektoru i ve}e upotrebe
obnovljivih energetskih resursa u
proizvodnji na unutra{njem tr`i{tu
energije.
Slijede}i potrebe ostvarivanja planiranih
reformskih aktivnosti u ovoj oblasti
zapo~eta je izrada Strategije razvoja
energetskog sektora, a nakon toga }e biti
pokrenuti programi za realizaciju strate{kih
opredjeljenja.
Posebne i dodatne mjere za pojedine
programe nekonvencionalnih obnovljivih
izvora sastojale bi se u sljede}em:
Za male hidroelektrane (MHE)
- grupisanje potencijalnih lokacija za
izgradnju, prema stepenu ispitanosti
lokacije;
- odre|ivanje nosilaca aktivnosti za
sistematizaciju podataka sa kojom se
raspola`e o lokacijama;
- utvr|ivanje obaveze institucijama koje
raspola`u sa podacima za pojedine
lokacije (relevantnim za dono{enje
odluka o mogu}nostima kori{}enja ili
podacima neophodnim za izradu
dokumentacije) da se podaci stave na
raspolaganje pod odre|enim uslovima,
kao i obaveze za provo|enje odre|enih
ispitivanja za iste potrebe pod
odgovaraju}im uslovima (hidrolo{ki,
meteorolo{ki, geolo{ki i dr. podaci);
- odre|ivanje nosilaca aktivnosti za
pripremanje dokumentacije za
raspisivanje oglasa za dodjelu ugovora za

energija
ispitivanje lokacija ili za gra|enje
objekata gdje je to mogu}e;
- odre|ivanje kriterijuma za utvr|ivanje
koncesionih naknada, rukovode}i se
principima potrebe za podsticanje razvoja
ove proizvodnje, specifi~nosti svakog
lokaliteta i strate{kog opredjeljenja za
ove izvore;
- utvr|ivanje kriterijuma za pristup
distributivnoj mre`i uz iznala`enje
adekvatnih rje{enja pod optimalnim
uslovima;
- utvr|ivanje procedura za rje{avanje
imovinskih odnosa za kori{}enje
dr`avnog zemlji{ta za gra|enje.
Za kori{}enje vjetrogeneratora
- obaveza prostorno-planskog sagledavanja
i uno{enja potencijalnih lokacija u
prostorne planove po podru~jima;
- utvr|ivanje uslova i kriterijuma za
neophodna ispitivanja na potencijalnim
lokacijama radi sagledavanja mogu}nosti
kori{}enja i izrade potrebne
dokumentacije;
- regulisanje imovinskopravnog aspekta
kori{}enja dr`avnog zemlji{ta za gra|enje
vjetrogeneratora.
Za podsticaj kori{}enja energije sunca
dodatne mjere su:
- Zakonom o prostornom planiranju i
podzakonskim aktima propisati obavezu,
za nova naselja i objekte za boravak
velikog broja ljudi, u podru~jima gdje se
o~ekuje da je energetski efikasno
kori{}enje ove energije, planiranja
prostora za izgradnju objekata za
kori{}enje energije sunca;
- Zakonom o gra|enju objekata utvrditi
obaveze investitorima za prilago|avanje
objekata mogu}nostima kori{}enja
energije sunca, kao i propisivanja
maksimalnih toplotnih gubitaka tokom
sezone grijanja;
- promocija i podsticaj, kao i kontrola
kvaliteta opreme koja se pojavljuje na
tr`i{tu.
Kao dodatne mjere mogu}ih odbira
pojedina~nih podsticaja daje se kratak
pregled iskustava razvijenih zemalja
(Holandija, Danska, Belgija) a koja se
odnose prije svega na finansijske
podsticaje. Ove mjere podrazumijevaju
cjelovit pristup uspostavljanja sistema
racionalnog i efikasnog kori{}enja energije
i za{tite `ivotne sredine kako bi se izna{li
modeli efikasnog finansiranja i kori{}enja
obnovljivih izvora.
Primjenjuje se model “ubrzane”
amortizacije opreme u postrojenjima za
proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Primjenom ove mjere preduze}a mogu
prije otpisati investicju.
Porez na utro{enu energiju se napla}uje na
energiju iz konvencionalnih izvora a ne i
na energiju iz obnovljivih izvora. Na taj
na~in se stimuli{u proizvo|a~i iz
obnovljivih izvora.
Malo modifikovan model je gdje je cijena
energije iz obnovljivih izvora (“zelena
energija”) skuplja, ali se tako|e
kompenzuje na ra~un poreza za
konvencionalne izvore i smanjenjem
poreza na dodatu vrijednost. Poreske
olak{ice se daju kroz smanjenje oporezive
dobiti za 40-55 %.
Inicijativa “zelena hipoteka” odnosi se na
dodjelu povoljnih kredita za gradnju
porodi~nih ku}a koje }e lokacijom,
na~inom gradnje i infrastrukturom (solarni
kolektori) omogu}iti u{tede energije i
kori{}enje obnovljive energije.
Ovo su samo neki primjeri kako je, pored
niza drugih, mogu}e obezbijediti
podsticaje za kori{}enje obnovljive
energije uz posebno apostrofiranje
za`ivjele prakse formiranja namjenskih
fondova za usmjeravanje kapitala za
odre|eni cilj.
Tako je mogu}e da fondovi imaju za cilj
finansiranje odre|enih podru~ja,
kreditiranje specifi~nih projekata, tipova
investicija za izdavanje garancija radi
smanjenja tro{kova kredita i sli~no.
Dakle, neophodno je za strate{ka
opredjeljenja odmah izraditi cjelovite
programe za realizaciju pojedinih ciljeva
sagledavaju}i reformske ciljeve, realne
uslove, mogu}nosti, potencijale, potrebe,
koriste}i iskustva i znanja drugih i posebno
savremene trendove u sektoru energetike,
precizno definisati konkretne mjere
podsticaja, odgovornost i nosioce
realizacije, kako programa u cjelini tako i
pojedinih aktivnosti i mjera.
Za podsticaj kori{}enja energije biomase:
potrebno je uraditi studiju raspolo`ivih
koli~ina biomase za enegetsko iskori{}enje
u Crnoj Gori, kao i program program
osvajanja opreme i pripreme goriva radi
smanjenja kori{}enja elektri~ne energije za
grijanje, koji je tretiran u prethodnoj ta~ki
ove teme.
U cilju sagledavanja mogu}nosti
kori{}enja toplotne energije mora (u
priobalnom podru~ju) i podzemnih voda
(posebno u Podgorici za rashla|ivanje
stambenih i poslovnih objekata, obzirom
na povoljne specifi~ne geohidrolo{ke
karakteristike), potrebno je uraditi
odgovaraju}e studije, na osnovu kojih bi se
definisale odgovarju}e promotivne i
podsticajne mjere.
5. Stvaranje uslova za ulazak i
rad ESCO kompanija
S obzirom na iznesene neracionalnosti
kori{}enja energije u Crnoj Gori, kao i
op{te nepovoljno finansijsko stanje ve}eg
djela potro{a~a energije, a time i njihovu
nemogu}nost obezbje|enja finansijskih
aran`mana za ulaganje u novije energetski
efikasnije tehnologije i programe, od
bitnog je zna~aja preduzeti mjere za
stvaranje povoljnih uslova za ulazak i rad
ESCO (Energy Service Companies)
kompanija u Crnu Goru.
ESCO je in`enjering kompanija koja pru`a
usluge pripreme, izrade i vo|enja projekata
energetske efikasnosti, sa ciljem ostvarenja
u{tede elektri~ne i toplotne energije svojim
klijentima.
ESCO koncept se fundamentalno razlikuje
od klasi~nog tipa in`enjering i konsalting
[132]
kompanija specijalizovanih za pobolj{anja
energetske efikasnosti, koje uobi~ajeno
rade za fiksno ugovorenu proviziju koja ne
podrazumeva nikakve rizike naplate
karakteristi~ne za ESCO koncept.
ESCO kompanija svoj profit napla}uje iz
ostvarenih u{teda svojih klijenata ~ime
preuzima rizik naplate svojih usluga sve
dok prvi rezultati - u{tede ne budu
ostvarene. Iznos profita je neposredno
vezan za iznos ostvarenih u{teda, u odnosu
i procentu koji je definisan unapred
sa~injenim ugovorom sa klijentom. Ovaj
tip ugovaranja ~ini osnovnu specifi~nost i
karakteristiku ESCO kompanije i naziva se
Performance Contracting.
Pristup i na~in poslovanja ESCO
kompanije predstavlja inovativni vid
menad`menta u energetici, koji u okviru
realizacije projekata energetske efikasnosti
nudi svojim klijentima razne vidove
investicionog finansijskog in`enjeringa.
Veoma je va`no napomenuti da realizuju}i
svoj profitni interes ESCO kompanija
svojom delatno{}u ostvaruje globalni,
regionalni i lokalni efekat unapre|enja
`ivotne sredine. Zahvaljuju}i toj }injenici
ESCO kompanije ve} deset godina unazad
imaju zna~ajno mesto u razvojnim
programima i strategijama zemalja
razvijenog sveta, dok su u zemijama
isto~nog regiona tek u svojoj osniva~koj
razvojnoj fazi.
6. Stvaranje uslova za
finansiranje programa
energetske efikasnosti na
osnovu principa Kjoto
protokola
Svako zanemarivanje ekolo{kih aspekata,
eventualno zbog privremeno br`eg
ekonomskog razvoja, mo`e da dovede do
trajnog ugro`avanja `ivotne sredine i
zdravlja populacije, kao i do nametanja
odre|enih sankcija od strane me|unarodne
zajednice. Zbog globalnog uticaja lokalnih
energetskih izvora, nijednoj zemlji nije
dopu{teno zanemarivanje ekolo{kih
efekata, koji uti~u na odr`ivi razvoj {ire
me|unarodne zajednice, po kom osnovu
proisti~u i obaveze svake od evropskih
zemalja, o po{tovanju me|unarodnih
dogovora. Kako je cilj Crne Gore da se
priklju~i EU, prirodno je da jedan od
njenih politi~kih ciljeva, bude i dostizanje
standarda EU u pogledu za{tite `ivotne
sredine i ispunjavanje normi definisanih u
me|unarodnim dokumentima (Kjoto
protokol, me|unarodni sporazumi,
direktive EU i dr.).
U japanskom gradu Kjotu 1997. oko 50
zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju
Ujedinjenih nacija o klimatskim
promjenama, ~iji je cilj sprije~avanje i
smanjivanje emisije otrovnih gasova, prije
svega ugljen-dioksida, koji se smatraju
glavni uzro~nicima porasta temperatura na
Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene
ba{te”.
Prema Protokolu iz Kjota, industrijske
zemlje do 2012. moraju da smanje emisiju
{tetnih gasova u atmosferu u proseku za

pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990.
[to br`e sprovo|enje odgovaraju}ih mjera
od strane nadle`nih organa Crne Gore, za
utvr|ivanje podloga za ratifikaciju Kjoto
protokola i na{ih obaveza koje proisti~u iz
njegove implementacije u na{u regulativu i
praksu, omogu}i}e na organizovan
institucionalan na~in kori{}enje
odgovaraju}ih olak{ica, koje proizilaze iz
mehanizama primjene Kjoto protokola.
Jedna od bitnih olak{ica je mogu}nost
pristupa me|unarodnim fondovima
namjenjenim za finansiranje ekolo{kih i
energetski efikasnih programa.
Kako bi se pomoglo evropskim
kompanijama da ispune planirane
redukcije emisije gasova "staklene ba{te",
Kjoto protokol i evropski trgova~ki sistem
dozvoljavaju nerazvijenim zemljama i
zemljama u razvoju da na evropskom
tr`i{tu (Carbon Market) izvr{e prodaju
CO 2 gasa koji se elimini{e u projektima
energetske efikasnosti, a da ostvarenu
zaradu ulo`e u implementaciju projekta.
Ovo prakti~no zna~i da neka od
nerazvijenih zemalja ili zemalja u razvoju
treba da uradi projekat energetske
efikasnosti, utvrdi koli~inu gasa ~ija se
emisija elimini{e tim projektom, izra~una
njegovu vrijednost koju valorizuje na
tr`i{tu, a dobijena sredstva ulo`i u
implementaciju projekta. Razvijenoj zemlji
koja je na tr`i{tu izvr{ila kupovinu
eliminisanog CO 2 pripisuje se kao da je tu
emisiju ostvarila na svom podru~ju. U
praksi se pokazalo da zarada dobijena na
ovakav na~in predstavlja oko 10 - 20 %
vrijednosti ukupne investicije.
Kako u Crnoj Gori ne postoje potrebna
saznanja o mogu}nostima finansiranje
energetski efikasnih projekata na gore
opisan na~in to je potrebno, osmi{ljenom
dr`avnom politikom, prou~iti i razviti
modalitete saradnje sa specijalizovanim
kompanijama koje se bave primjenom
mehanizama finansiranja po osnovu
principa Kjoto protokola.
Literatura
Univerzitet Crne Gore, Elektrotehni~ki
fakultet - Podgorica, Program mjera za
racionalizaciju, supstituciju i {tednje
energije u Crnoj Gori, Podgorica,
septembar 2000.
Vlada Republike Crne Gore u saradnji sa
EAR, Strategija energetske efikasnosti u
Crnoj Gori, Podgorica, mart 2005.
Vlada Republike Crne Gore, Energetska
politika Republike Crne Gore, Podgorica,
februar 2005.
Vlada SRJ, Startegija razvoja energetike
Savezne Rebublike Jugoslavije da 2020.
godine sa vizijom do 2050. godine,
Beograd, 1997.
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo
energetike i rudarstva, Nacrt strategije
energetike Republike Srbije do 2015.
godine, Beograd , septembar 2004.
Uvod
Drugi milenijum je pro{ao. I pored velikih
tehni~ko-tehnolo{kih dostignu}a ostali su
krupni nere{eni problemi neracionalnog
iscrpljivanja izvora energenata i sirovina,
smanjivanja obradivih i {umskih povr{ina,
zaga|ivanja `ivotne sredine, zapostavljanja
obnovljivih izvora energije.
U tre}i milenijum ~ove~anstvo ulazi sa
strategijom odr`ivog razvoja, ~ija
realizacija treba da zadovolji energetske
potrebe sve ve}eg broja ljudi na Zemlji, ne
dovode}i u opasnost interese budu}ih
generacija.
Bioenergenti
Procese o{trih politi~kih i dru{tvenoekonomskih
rekonverzija prate, pored
ostalog, energetske i ekolo{ke krize. One
nisu izazvane nedovoljnim prirodnim
rezervama energije. Energetske oskudice,
odnosno obilje uslovljeni su razvojem
tehnologije i ekologije. Ipak, presudni su
uticaji politike i ekonomije koji su doveli
do zapostavljanja obnovljivih izvora
energije, posebno energije dobijene
[133]
energija
Roman Muli}, Dragan [kori}, Milan @e`elj, Milun Babi},
Rajko Tomanovi}, Miladin Brki}
UDC 620.95:631]:502.174.3
Bioenergetska reprodukcija
u poljoprivredi
Rezime
Biomasa je nezamenljiva hrana, dragocena sirovina, ekolo{ki najprihvatljivija, ~ista
energija. Sa proizvodnjom biodizela, biogasa, bioalkohola, briketa i drugih proizvoda
kroz bioenergetsku reprodukciju u poljoprivredi obezbe|uje se energetska autonomija
poljoprivrednog gazdinstva, nacionalne i regionalne agroekonomije.
Uklju~ivanjem otpadne biomase (ratarski i vo}arski ostaci, {umski i drvoprera|iva~ki
otpad, komunalni otpad i stajnjak, masno}e iz klanica i uljara...) u ovu proizvodnju, od
ekolo{kog balasta dobijaju se blagotvorne sirovine i eko-energenti.
Klju~ne re~i: biomasa, biodizel, biogas, bioalkohol, energija, ekologija.
Abstract
Biomass is nonreplaceble food and presions rau material for generation of
environmentaly friendly energy. Production of biodiesel, biogas, bioalcohol and brickets
through bioenergy reproduction in agriculture provide a basis for energy autonomy of
agriculture companies and regional and national agroeconomy.
Inclusion of waste biomass in this production instead of ecological balast makes useful
eco energy and other materials.
Key words: biomass, biodiesel, biogas, ethanol, bricket, energy, ecology.
organskom konverzijom. (Jedna ilustracija:
godi{nja produkcija biljne mase putem
fotosinteze iznosi 173 milijarde tona suve
materije.)
Jednogodi{nji potencijal energije koja bi se
mogla dobiti organskom konverzijom, u
globalnim razmerama, dvanaest puta je
ve}i od godi{njeg hidroenergetskog
potencijala; gotovo pet puta je ve}i od
svetske potro{nje energije iz 1975. godine,
ili dva puta ve}i od procenjene svetske
potro{nje energije u 2000 [1].
Na ovim na{im prostorima, kao i u svetu,
biogoriva su bila energetska pro{lost
~oveka. Odvajkada su bila i ostala
dostupna ~oveku. Danas su drasti~no
odba~ena.
Nagomilavaju se kao otpad, optere}uju}i
sela i gradove. Postepeno se degradiraju.
Trule nad zemljom i pod zemljom.
Spaljuju se po njivama i deponijama.
Protivno zakonima prirode i dru{tva,
njihovom degradacijom atmosfera se
zaga|uje {tetnim gasovima. Zemlja ostaje
bez mikroflore i faune, bez dragocenog
humusa. Voda se truje...

energija
Prekomerna potro{nja fosilnih goriva,
hemijskih |ubriva, pesticida... ruinira
`ivotnu sredinu, ugro`ava zdravlje,
onemogu}uje odr`ivi razvoj. Prekretnica je
bila nu`na. Upravo je u toku. Odnos
razvijenih zemalja prema alternativnim
izvorima energije, prema bioenergeticima
je promenjen. U Evropskoj uniji donete su
obavezuju}e direktive o supstituciji 0,75%
fosilnih goriva biogorivima svake godine.
Direktivom broj 77 od 2001. planirano je
udvostru~enje obnovljivih energenata do
2010, da bude 12% od ukupne potro{nje
energije. Isto tako, programirano je
pove}anje u~e{}a obnovljivih izvora
energije u proizvodnji elektroenergije sa
15% u 2002. na 22,1% do 2010.
Zahvaljuju}i organskoj konverziji sun~eve
energije, godi{nja produkcija biomase
omogu}uje pro{irenu bioenergetsku
reprodukciju u poljoprivredi i {umarstvu,
uz re{enje problema hiperprodukcije hrane.
Uz savremena tehni~ko-tehnolo{ka i
ekolo{ko-ekonomska re{enja ostvariva je
valorizacija postoje}ih bioenergetskih
potencijala na Zemlji, modernizacija
proizvodnje i potro{nje obnovljivih
energenata; uspostavljanje ravnote`e u
bilansu proizvodnje i potro{nje ugljendioksida.
Kona~no, centralizovana (monopolska)
energetska strategija ustupa prostor za
{irenje
decentralizovanih, pouzdanih autonomnih
bioenergetskih sistema na bazi alkoholize
triglecirida, anaerobne metanske i
alkoholne fermentacije, sagorevanja,
pirolize i gasifikacije biomase, uz
smanjenje emisije opasnih materija.
Na ovaj na~in, poljoprivreda i {umarstvo
ponovo oli~avaju bioenergetsku sada{njost,
naro~ito budu}nost ~oveka. Ratarstvo
postaje energetsko vrelo (uljarice, `ita,
repa, krompir...) metilestera masnih
kiselina - biodizela i glicerola, bioalkohola
i d`ibre... sto~ne hrane, a sto~arstvo i
{umarstvo vrelo biogasa, briketa...
organskih |ubriva; agregati pogonske,
toplotne i elektroenergije.
Vi{estruki zna~aj ima urgentno re{enje
problema balasta “otpadne” biomase,
deponije komunalnog i industrijskog
biootpada, piljevine, {umskih i ratarskih
ostataka... Vodotokovi bi se za{titili od
fekalnih, organskih materija. Vazduh bi se
oslobodio smrada {tetnih, pa i opasnih
gasova sa zgari{ta.
U razvijenim zemljama, obnovljivi izvori
energije dobili su prvorazrednu ulogu;
strategija razvoja bioenergetike je
definisana, zakonski propisi doneti. U toku
je realizacija.
U na{oj zemlji situacija je drugoja~ija. I
pored nemalih nastojanja, uspe{an razvoj
bioenergenata je prekinut, gotovo na
samom po~etku. Proizvodnja biodizela i
biogasa je obustavljena! Postrojenja su
zastarela, delom demontirana - uni{tena.
Proizvodnja i potro{nja bioetanola pada.
Prerada ~vrste biomase nije u boljem
polo`aju.
Razvojni diskontinuitet, je evidentan.
Deklarativno priklju~enje razvijenim nije
materijalizovano. Restriktivni propisi ne
stimuli{u investicije u bioenergetiku. Kjoto
protokol nije ratifikovan... Atinski ugovor
iz 2003. je potpisan. Nedostaje pravni
okvir za gazdovanje energijom. Direktive
Evropske komisije iz oblasti energetske
efikasnosti nisu ugra|ene u nacionalne
zakone. Prekretnica nije mogu}a bez izrade
i usvajanja Strategije razvoja bioenergetike
u SCG koja bi definisala puteve razvoja,
ali i obavezala sve u~esnike u
bioenergetskoj reprodukciji ( dr`ave, lokalne
zajednice, nau~ne i stru~ne institucije,
ma{insku, hemijsku, naftnu i
elektroindustriju... proizvo|a~e i potro{a~e
bioenergenata) na usvajanje i sprovo|enje
me|unarodnih i nacionalnih propisa o
bioenergetici, na delotvornu akciju (prilog 1).
Potencijali biomase u na{oj zemlji su
veoma zna~ajni. Uz hidroenergetiku,
najzna~ajniji me|u obnovljivim izvorima
energije. Vrednost jednogodi{njeg prinosa
biomase u zemlji procenjuje se na 2,7
miliona tona ekvivalentne nafte, od toga
1,7 miliona tona otpada na poljoprivredu, a
1 milion na {umarstvo [2].
Biodizel
Energentska decentralizacija i
demonopolizacija, bioenergetska
reprodukcija u poljoprivredi nisu mogu}e
bez ekonomski, energetski i ekolo{ki
autonomnog poljoprivrednog gazdinstva,
nacionalne i regionalne poljoprivrede.
Ako moderno visokomehanizovano
poljoprivredno gazdinstvo tro{i i do 250
litara dizel goriva po hektaru godi{nje (ne
ra~unaju}i gorivo za transport, energentski
ekvivalent u proizvodnji ve{ta~kog
|ubriva, pesticida...) proizvodnja biodizela
i nusproizvoda je prva pretpostavka
energetske autonomije u poljoprivrednoj
ekonomiji.
Biodizel je, ina~e, nov proizvod. Nastaje u
hemijskom procesu alkoholize triglicerida
vi{ih masnih kiselina iz degumiranog ili
kori{}enog ulja (suncokreta, uljane repice,
soje, palme...) metanolom, uz prisustvo
katalizatora. Pogodan je kao gorivo za
dizel ma{ine. Me{a se u svim srazmerama
sa fosilnim dizelom, pobolj{avaju}i sme{i
energetska i ekolo{ka svojstva. Kao takav,
prihva}en je i lansiran na tr`i{ta razvijenih
zemalja, uz obevezuju}e propise -
standarde kvaliteta i kvantiteta proizvodnje
i potro{nje. Uzroci takve orijentacije su
poznati. A to su: optimizacija marketinga
hrane, unapre|enje plodoreda, smanjenje
strate{ke zavisnosti od uvoza nafte,
pove}anje stepena za{tite `ivotne sredine...
pobolj{anje kvaliteta ekonomije.
Imaju}i sve to u vidu, Evropska komisija
direktivama reguli{e plodored tako da 15
% obradivih povr{ina bude pod uljanom
repicom namenjenoj produkciji biodizela.
Uslovljava ~lanstvo u Uniji uve}avaju}om
proizvodnjeom i potro{njom biogoriva.
U na{oj zemlji proizvodnji biodizela,
svojevremeno, dat je strate{ki zna~aj za
[134]
poljoprivredu - energetiku, ekologiju i
ekonomiju. Projektovana su i izgra|ena
postrojenja za kontinualnu i {ar`nu
proizvodnju biodizela sa doma}im
tehnologijama. Pu{teno je u pogon pet
ve}ih i pet manjih postrojenja. Proizvedeno
je oko 10.000 tona biodizela. Re{ena su
pitanja potro{nje poga~e, pre~i{}avanja i
primene glicerola i masnih kiselina. I tu se
stalo.
Neopravdano dugotrajan prekid
proizvodnje i potro{nje biodizela u zemlji
je alarmantan. Mogu}nosti za pokretanje
reprodukcionog ciklusa biodizela su velike.
Na raspolaganju su dovoljno velike
povr{ine pogodnog zemlji{ta; vi{e puta
ve}e od onih koje danas propisuje
Evropska unija. Vi{edecenijska kvalitetna
proizvodnja uljarica, ulja i alkohola
temeljna je osnova za tehnolo{ku
nadgradnju - za proizvodnju metilestera
masnih kiselina, glicerola, masnih kiselina,
ekolo{ki najprihvatljivijih tenzida,
neotrovnih antifriza i antipenu{avaca...
sirovina za industriju hrane, lekova,
deterd`enata, plastike, maziva, duvana...
Marketin{ki uslovi su povoljni. Postoje
kadrovi, tehnologije, tehni~ka oprema,
sirovine. Cene biosirovina i gotovih
proizvoda uspe{no mogu konkurisati
cenama fosilnih goriva. Potrebe za
biodizelom i derivatima u zemlji i Evropi
prema{uju mogu}nosti proizvodnje [3].
Biogas
Osamdesetih godina pro{log veka odvijala
se kampanja izgradnje, pored ostalih
bioenergetskih postrojenja, i pogona za
preradu stajnjaka, za pre~i{}avanje
otpadnih, fekalnih voda, odnosno za
proizvodnju biogasa i eko-|ubriva, toplotne
i elektroenergije. Tada je sagra|eno osam
postrojenja, kapaciteta od 1.300 do 3.200
metara kubnih biogasa na dan. Izuzev
Sente, u svim pogonima ugra|eni su parni
kotlovi, a na pet lokacija i generatori
elektri~ne struje od 175 do 340 KW.
^itava decenija pro{la je u investicijama i
probnom radu. Veoma slo`en
mikrobiolo{ko-hemijski proces anaerobne
fermentacije mukotrpno se odvijao kroz
tri faze (hidrolize, acetogeneze,
metanogeneze), pod dejstvom fermenata
me{ovitih populacija. Zahtevao je mnogo
strpljenja, znanja i iskustva radnog osoblja.
Velik broj promenljivih parametara
(temperatura, koncentracija kiselina,
alkalija, hranljivih i toksi~nih materija...),
jo{ vi{e nere{ivih tehnokomercijalnih
problema (zagrevanja biomase zimi,
potro{nje toplotne energije leti, prijema
elektroenergije u mre`u, itd.) bili su
dovoljni da onemogu}e ostvarnjenje
planiranih rezultata. Tehnologija nije bila
usavr{ena, a tehnika nije mogla udovoljiti
rigoroznim uslovima rada.
A {to je najva`nije, kvalitet biogasa nije
bio zadovoljavaju}i (metan oko 70 %,
ugljen-dioksid oko 25%, sumporvodonik
preko 1 %...). Visok sadr`aj sumpora
onemogu}ivao je bezbedan rad motora,
optimalnu potro{nju biogasa...

energija
Na`alost, ni danas ne postoje povoljni
uslovi za pokretanje novog, uspe{nog
investicionog ciklusa u oblasti prerade
biomase, proizvodnje biogasa i organskog
|ubriva. U razvijenom svetu, ali i u
siroma{nim zemljama sa racionalnim
energetikama (Kina, Indija...) stanje je
kvalitetno drugoja~ije. Prerada stajnjaka,
osoke, komunalnih voda, kao i planski
uzgajane biomase - proizvodnja biogasa i
eko-|ubriva, toplotne i elektri~ne energije
je u stalnom usponu.
Atinski ugovor o energetskoj zajednici
Jugoisto~ne Evrope otvara ve}e
perspektive za proizvodnju biogasa i
organskih |ubriva, za preradu sve ve}ih
koli~ina sa sve brojnijih deponija
biootpada (stajnjaka, osoke... komunalnih i
{umskih, poljoprivrednih i industrijskih
ostataka) [2]. Bioprerada otpadnih
organskih materija, uklanjanje iz njih
{tetnih i opasnih materija, patogenih
organizama, smrada... jeste ekolo{ki
imperativ. Proizvodnja biogasa je radikalan
doprinos u razvoju toplotne i
elektroindustrije, kao {to je produkcija
ekolo{kih organskih |ubriva
revolucionaran prilog unapre|enju
organske poljoprivrede, dobijanju
zdravstveno ispravne hrane.
I obrnuto, uklanjanje opasnih zaga|iva~a
zemlje, vode i vazduha radi dobijanja ~iste
energije i nezamenljivih eko-|ubriva je
dovoljan razlog za ostvarenje marketin{kih
uslova za optimalnu realizaciju Atinskog
ugovora i u na{oj zemlji.
Bioalkohol
Vi{e nego vekovna tradicija u proizvodnji
alkohola u na{oj zemlji, postojanje
jedanaest fabrika sa kapacitetom vi{e od
150 000 hektolitara alkohola govori o
mogu}nostima doma}e proizvodnje i
potro{nje bioetanola. Potencijali sirovinske
osnove su mnogo ve}i. I pored svega toga.
Obim proizvodnje bioetanola u zemlji pada
iz godine u godinu!
Tehni~ki kapaciteti se koriste sve manje i
manje! Dokle?
Proizvodnja i potro{nja etanola je
ekonomski, ekolo{ki i energetski problem.
Re{enje ovog problema ima izuzetan
zna~aj za razvoj ratarstva i sto~arstva,
energetike i industrije, za unapre|enje
za{tite `ivotne sredine. U svetu se etanol
dobija sinteti~ki (oko 35%) i putem
fermentacije (vi{e od 60%). Za na{u
zemlju va`na je proizvodnja etanola u
procesu fermentacije, destilacije i
dehidratacije radi dobijanja {to ~istijeg
produkta. Sirovina ima u izobilju. Nalaze
se u poljoprivrednoj proizvodnji ({e}erna
repa, `itarice, krompir...), u otpadnoj
biomasi (melasa, koren {e}erne repe,
pokvarene i o{te}ene `itarice...). Mogu}a
je i namenska proizvodnja biomase bogate
{e}erom, skrobom... posebno kukuruza,
sirka,~i~oke radi dobijanja etanola i d`ibre.
Potro{nja bioetanola u razvijenim
zemljama dobija novi zamah. Kao gotovo
idealan, prvorazredan energent, on osvaja
svet. Ima prakti~no neograni~enu primenu
u motorima sa unutra{njim sagorevanjem,
koji se tako ekolo{ki oplemenjuju. Naime,
etanol se dodaje motornim benzinima 5-
20 %, {to pobolj{ava energetska i ekolo{ka
svojstva goriva. Posebno va`nu ulogu ima
etanol u proizvodnji etiltercijalnog
butiletra (ETBE), ekolo{ki povoljnijeg
antidetonatora od opasnog tetraetilolova.
Predstavlja sirovinu u proizvodnji zelenog
benzina, gashola...biobenzina u sve ve}em
broju zemalja [5].
Nusproizvod u proizvodnji bioetanola,
d`ibra ima, tako|e, strate{ki zna~aj.
Banatski spahija Lederer, biv{i vlasnik
~uvenog podruma u ^oki, sagradio je pre
vi{e od jednog veka, u ovom mestu,
fabriku bioetanola. Kapacitet postrojenja
dimenzionisao je prema planiranom broju
tovljenih goveda. Isto tako, postrojenja u
Srbobranu i Zrenjaninu gra|ena su zbog
d`ibre, ekonomski i energetski
najpogodnije sto~ne hrane, neophodne za
opskrbu tova junadi i farmi krava muzara.
Na primer, u standardnom, {to }e re}i
ekstenzivnom tovu svinja, za 1 kg prirasta
`ive vage potrebno je 5 kg kukuruza. Tov
sa optimalizovanim sastavom sto~ne hrane,
60 % d`ibre i 40 % kukuruza, je
neuporedivo produktivniji. Nudi prirast 1
kg `ive vage od 3kg hrane, uz 1 litar
etanola.
Na ovaj na~in, i bioetanol sa d`ibrom se
pojavljuje kao esencijalna karika koja
povezuje energetiku, ratarstvo i sto~arstvo
u pro{irenoj bioenergetskoj reprodukciji u
poljoprivredi.
^vrsta biomasa
Na{a zemlja poseduje bogate izvore
biomase. Od ukupne povr{ine, 30 %
teritorije pokriveno je {umama, a 55 %
predstavlja obradivo zemlji{te.
Ostaci biomase u ratarstvu dosti`u
10.000.000 tona. Od toga 3.000.000 tona
biomase predodrer|eno je za energetiku.
Ekvivalentno je nafti od 1.000.000 tona.
Energetski potencijal ostataka biomase u
vo}arstvu i vinogradarstvu je 600.000 tona
ekvivalentne nafte.
Iz {umarstva, godi{nji prirast ogrevnog
drveta je oko 1.2 miliona metara kubnih,
~ija energetska vrednost je oko 240.000
tona ekvivalentne nafte. Ovome se mora
dodati 3.300.000 tona grana, kore, panjeva,
piljevine... sa preko 600.000 tona
ekvivalentne nafte.
Nesporan je, danas, gotovo nere{iv
problem racionalnog prikupljanja ~vrstih
ostataka iz poljoprivrede i {umarstva. Jo{
ve}i problem predstavlja konfekcioniranje,
lagerovanje, konverzija i potro{nja ovih
energenata.
Postoji moderna tehnika i prikladne
tehnologije za proizvodnju bala, briketa,
~ipsa, peleta... ~vrstih ostataka biomase.
Na`alost, nisu zastupljeni u potrebnoj
meri. Pre ~etvrt veka izgra|ena je desetina
ve}ih postrojenja za briketiranje. Ve}ina
nije u pogonu! Novih investicija, zasad,
nema dovoljno.
[135]
Pored pomenutih tehnologija fizi~kohemijskih
i biohemijskih konverzija, ne
manje zna~ajna je termohemijska
konverzija biomase. U prvom redu, to je
sagorevanje. Od davnina se upra`njava. I
danas je naj{ire zastupljeno u proizvodnji
toplote, pa i elektroenergije.
Novina je u kosagorevanju biomase sa
ugljem. Na ovaj na~in, elektroprivrede
razvijenih zemalja re{avaju probleme
kori{}enja biomase, smanjenja emisije
ugljendioksida, azotnih i drugih oksida...iz
fosilnih goriva.
Gasifikacija ostataka ~vrste biomase je
termohemijski proces dobijanja kvalitetnog
biogasa, tera i koksa. Ova tehnologija, u
stvari, obuhvata preocese su{enja, pirolize
i gasifikacije ~vrstog goriva. Su{enje se
odvija na temperaturama ispod 110 stepeni
Celzijusa. Pri daljem zagrevanju (250
stepeni) osloba|aju se gasovi -
ugljovodonici i oksidi ugljenika.
Ugljovodonici sa ve}im molekulskim
te`inama kondenzuju se, sa~injavaju}i ter.
Koksni ostatak je ~vrsti ostatak pirolize. Sa
podizanjem temperature (700 - 1000)
proces gasifikacije tera i koksa se nastavlja
u inertnoj atmosferi. Dobija se sme{a
gasova: metana, oksida ugljenika,
vodonika, ugljovodonika, azota...
Sastav dobijenog produkta zavisi od brzine
grejanja i kona~ne temperature, ali i od
tipa gasifikatora, kvaliteta biomase, vlage,
oksidanata, i dr.
Dobijeni biogas mo`e se koristiti za
sagorevanje u gorionicima radi dobijanja
vodene pare ili tople vode, za proizvodnju
toplotne i elektri~ne energije. Koristi se u
motorima za unutra{nje sagorevanje, u
gasnim turbinama...
Zaklju~ak
Strate{ki zna~aj biomase za razvoj
energetike je vi{estruk. Prvo, biomasa je
kvalitetan - obnovljiv, netoksi~an, lako i
brzo razgradljiv energent. Drugo, godi{nja
produkcija biomase u zemlji je
impozantna; ima eenergetski potencijal od
oko 115.000 TJ, od poljoprivredne
biomase 65.000. i od {umske biomase
50.000 TJ. Ako se ima u vidu da je
energetski potencijal proizvodnje uglja iz
rudnika sa povr{inskim i podzemnim
kopom u 2000. bio 258.000 TJ, zna~aj
biomase se relativno pove}ava. Tre}e,
energetski potencijal biodizela, biogasa i
bioetanola kvalitativno i kvantitativno
uti~e na pobolj{anje energetskog bilansa.
Supstitui{u fosilna goriva biogorivima.
Me{anjem biodizela sa obi~nim dizelom,
bioalkohola sa benziniom, kosagorevanjem
~vrste biomase sa ugljem pobolj{avaju se
energetska i ekolo{ka svojstva sme{e,
oboga}uje ekonomija. ^etvrto, ekolo{ki
efekti energetske potro{nje biomase
ispoljavaju se kroz smanjenje sumpornih,
ugljenikovih i azotnih oksida... pepela,
ugljovodonika, aromata kako u procesu
sagorevanja produkata biomase, tako i jo{
vi{e u procesu sagorevanja sme{e fosilnih i
biogoriva [6]. Peto, sa kori{}enjem
biogoriva, opasni “efekti staklene ba{te”
drasti~no se smanjuju.

energija
Planska proizvodnja i racionalna potro{nja
biomase esencijalni je uslov pro{irene
bioenergetske reprodukcije u
poljoprivredi. I obrnuto. Samo pro{irena
bioenergetska reprodukcija u
poljoprivredi mo`e stvoriti uslove za
profitonosnu proizvodnju, konkurentsku
potro{nju biodizela, bioetanola, biogasa i
nusprodukata. U pro{irenoj bioenergetskoj
reprodukciji u poljoprivredi na najbolji
na~in susre}u se i ukr{taju ciklusi
zdravstveno ispravne hrane, biosirovina,
bioenergenata... oplemenjene sto~ne
hrane, eko-|ubriva, ~iste energije.
Zahvaljuju}i njoj unapredi}e se
ekonomija, racionalizovati energetika,
osna`iti za{tita `ivotne sredine.
I vi{e od toga. Pobolj{a}e se polo`aj
poljoprivrede i prate}e industrije, u~vrstiti
pozicije poljoprivrednika. I pored svih
premija i subvencija, prihodi
poljoprivrednika i u razvijenim zemljama
se iz godine u godinu smanjuju.
Prekretnica treba da nastupi sa novom
energetskom politikom Evropske unije. Sa
proizvodnjom bioenergenata re{ava se
problem hiper produkcije hrane, ekolo{ki
problemi komunalnog otpada, `etvenih
ostataka, otpadnih masno}a... Obezbe|uje
se prva pretpostavka odr`ivog razvoja -
~isti energenti, kvalitetna hrana i voda,
ekolo{ki prihvatljive sirovine.
Nova integralna koncepcija razvoja
bioenergetike, u stvari, predstavlja
ekolo{ku poljoprivredu, koja optimalno
uva`ava sve faktore reprodukcije, po~ev
od zemlji{ta i plodoreda, preko
agrotehnologije i poljoprivredne tehnike
(uklju~iv elektriku, elektroniku,
automatiku i informatiku), genetike i
selekcije, ishrane i za{tite, sirovina i
energije. Ona omogu}uje pro{irenu
bioenergetsku reprodukciju u
poljoprivredi, ekolo{ki za{ti}ene sisteme,
profitonosnu proizvodnju. Ona
pretpostavlja postojanje ekonomski
racionalnog, ekolo{ki prihatljivog i
energetski autonomnog poljoprivrednog
gazdinstva, oslobo|enog pritiska
anarhi~nog tr`i{ta i monopolskih ucena u
transferu biotehnologija, poljoprivredne
tehnike, u prometu bioprodukata.
Uspeh u realizaciji nove integralne
koncepcije odr`ivog razvoja bioenergetike
u na{oj zemlji pretpostavlja postojanje
stru~no definisane, nau~no verifikovane,
op{teprihva}ene Strategije razvoja
bioenergetike do 2010. sa vizijom razvoja
do 2025. Predlog takvog projekta ~eka na
politi~ko razmatranje i usvajanje. On
obuhvata ~etiri podprojekta koji se odnose
na proizvodnju i primenu biodizela,
bioetanola, biogasa i ~vrste biomase sa
nusproizvodima.
Sa prihvatanjem programa istra`ivanja,
sadr`aja Strategije pristupilo bi se
obrazovanju stru~nih timova koji bi
redefinisali, po potrebi, predmet
istra`ivanja, izvr{ili snimanje postoje}eg
stanja, mogu}nosti i potreba, izradili
Strategiju u celini i po potprojektima sa
merama podsticaja proizvodnje i potro{nje
bioenergenata, u skladu sa svetskim
iskustvima, teorijom i praksom, sa
me|unarodnim konvencijama i evropskim
direktivama.
Sa usvajanjem Strategije razvoja
bioenergetike od strane vlasti, svi subjekti
u zemlji bili bi obavezni da rade na njenoj
realizaciji (prilog 2: projekt Strategije
odr`ivog razvoja bioenergetike).
Literatura
[1] Biomasa, Zbornik radova, Mladost,
Beograd, str. 37
[2] Dr Mladen Ili}, Uslovi i stanje
kori{}enja energije biomase u Srbiji,
Biomasa za energiju, Vrnja~ka Banja,
2005.
[3] Roman Muli} i sar., Vreme je za
biodizel, Zbornik radova JUNG 4P 2002.
[4] Dr Milo{ Te{i} i sar., Biogas u Srbiji -
stanje i perspektive, Biomasa za energiju,
Vrnja~ka Banja, 2005.
[5] Informacija IV Vojvodine Mogu}nosti
razvoja proizvodnje etanola na bazi
postoje}ih doma}ih resursa, 1997.
[6] Energetski potencijal i karakteristike
ostataka biomase i tehnologije za njenu
primenu i energetsko iskori{}enje u Srbiji,
Studija, ev.br. NP EE611-1134,Beograd,
2003.
[136]

energija
Prilog 1
[137]

energija
Prilog 2
PROJEKAT
STRATEGIJA RAZVOJA BIOENERGETIKE SRBIJE DO 2010.
SA VIZIJOM DO 2025.
POTPROJEKAT 1
PROIZVODNjA I PRIMENA BIODIZELA
POTPROJEKAT 2
PROIZVODNjA I PRIMENA BIOGASA
POTPROJEKAT 3
PRERADA OTPADNE ^VRSTE BIOMASE
POTPROJEKAT 4
PROIZVODNjA I PRIMENA ALKOHOL
Podnosilac projekta
NIO NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
Rukovodilac projekta
AKADEMIK, PROF. DR DRAGAN [KORI]
Participanti
PROIZVO\A^I I POTRO[A^I BIOENERGENATA
Nosilac projekta:
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Ministarstvo za nauku, tehnologiju, ekologiju i razvoj
Postoje}e stanje bioenergetike
Stanje i tendencije razvoja bioenergetike u svetu
Dosada{nji razvoj bioenergetike u Srbiji
1. Op{ti okviri razvoja
2. Proizvodnja i potro{nja bioenergenata
2.1. Biodizela i glicerola
2.2. Biogasa i organskog |ubriva
2.3. Alkohola
2.4. ^vrste biomase
3. Bioenergetski potencijali u zemlji
3.1. Biogene masno}e
3.2. Stajnjak
3.3. ^vrsta biomasa
4. Mogu}i pravci razvoja
4.1. Proizvodnja uljarica, ulja, biodizela…eko-tenzida,
neotrovnih antifriza, antipenu{avaca
4.2. Prerada stajnjaka-proizvodnja biogasa i eko-|ubriva
4.3. Prerada ~vrste otpadne biomase…
I. PROIZVODNjA I PRIMENA METILESTERA
MASNIH KISELINA I GLICEROLA
1.1. Potrebe za dizel gorivima uop{te, biodizelom posebno
1.2. Sirovine za proizvodnju biodizela
1.2.1 Uljarice - biljno ulje
1.2.1.1.Odre|ivanje genetskih svojstava uljarica pogodnih za
proizvodnju biodizela
1.2.1.2. Utvr|ivanje agrotehni~kih mera za proizvodnju uljarica
1.2.2. Kori{}ene masno}e
1.2.3. Alkoholi
1.2.4. Lu`ine
1.3. Tehnologije
[138]
SADR@AJ
1.3.1. Ce|enje ulja
1.3.2. Degumiranje ulja
1.3.3. Alkoholiza-proizvodnja metilestera masnih kiselina
1.3.4. Separacija glicerinske vode i masnih kiselina
1.3.5. Maseni i energetski bilansi
1.3.6. Kvalitet - standardi i analitika
1.4. Proizvodni kapaciteti
1.4.1. Mali pogoni
1.4.2. Moderna postrojenja
1.5. Primena biodizela
1.5.1. Postupanje sa biodizelom
1.5.2. Metilestri masnih kiselina kao dizel gorivo
1.5.3. Metilestri masnih kiselina kao aditiv za fosilna dizel goriva
1.5.4. Istra`ivanje pona{anja dizel motora pod uticajem
metilestera masnih kiselina
1.6. Ekolo{ki zna~aj biodizela
1.6.1. Prerada kori{}enih, otpadnih biogenih masno}a
1.6.2. Zna~aj metilestera masnih kiselina - biodizela za
smanjivanje opasnih i {tetnih materija u izduvnim gasovima dizel
motora.
1.6.3. Zna~aj biodizela za smanjivanje gasova koji izazivaju
efekat “staklene ba{te”
Energetski zna~aj biodizela
1.7.1. Supstitucija fosilnog dizela
1.7.2. Pobolj{avanje energetskih svojstava fosilnog dizela
1.7.3. Pobolj{avanje ekolo{kih svojstava fosilnog dizela
1.8. Ekonomski aspekti proizvodnje i primene biodizela
1.8.1. Ekonomska analiza elemenata proizvodnog lanca biodizela
(uljarice, biljno ulje i poga~e, biodizela i glicerola),
1.8.2. Analiza cena biodizela
1.8.2.1. Analiza cena biodizela dobijenog od biljnog ulja
1.8.2.2. Analiza cena biodizela dobijenog od zrna uljarica

energija
1.8.2.3. Analiza cena biodizela dobijenog od kori{}enog ulja
1.9. Mere podsticaja proizvodnje i potro{nje biodizela
1.9.1. Unapre|enje tehnologija proizvodnje i primene biodizela
1.9.2. Edukacija, promocija i odnosi sa javno{}u
1.9.3. Nau~no-tehni~ka saradnja
1.9.4. Mere podsticaja poljoprivredne proizvodnje uljarica
1.9.4.1. Premije za namensku proizvodnju uljarica
1.9.4.2. Siguran otkup i garantovana cena
1.9.5. Poreska politika
1.9.5.1. Oslobo|enje proizvodnje biodizela poreza na promet i
akciza
1.9.5.2. Obezbe|enje ni`ih cena premijum dizela (me{avine)
1.9.6. Normativni podsticaji proizvodnje i primene biodizela
1.9.6.1. Zabrana potro{nje kori{}enih (i otpadnih) biogenih
masno}a za ljudsku i sto~nu hranu
1.9.6.2. Standardizacija kvaliteta biodizela
1.9.6.3. Progla{enje ekolo{kih zona sa obaveznim kori{}enjem
biodizela ili premijum dizela
1.9.6.4. Podsticaji primene biodizela u vozilima
1.10. Procena srednjoro~nih i dugoro~nih potreba za
biodizelom
1.10.1. Direktive Evropske unije
1.10.2. Op{te pretpostavke razvoja proizvodnje i potro{nje
biodizela
1.10.2.1. Ekonomski razvoj
1.10.2.2. Demografija
1.10.2.3. Porast potro{nje biodizela
1.10.2.4. Ekolo{ki zahtevi
1.10.3. Procene energetskih bilansa i snabdevanje biodizelom
1.10.1. Srednjoro~ne mogu}nosti
1.10.2. Dugoro~ne mogu}nosti
1.11. Zaklju~ci i ocene
II. PROIZVODNjA I PRIMENA BIOGASA I EKO-
\UBRIVA
2.1. Potrebe za biogasom
2.2. Sirovine za proizvodnju biogasa i organskog |ubriva
2.2.1. Stajnjak
2.2.2. Fekalne vode
2.3. Tehnologije
2.4. Proizvodni pogoni
2.4.1. Mini pogoni za seoska doma}instva
2.4.2. Industrijski pogoni
2.5. Kori{}enje biogasa
2.5.1. Kotlarnice
2.5.2. Elektrane
2.6. Ekolo{ki zna~aj proizvodnje biogasa i organ. |ubriva
2.6.1. Re{enje ekolo{kog problema stajnjaka, osoke
2.6.2. Zna~aj biogasa za smanjivanje {tetnih materija
2.6.3. Zna~aj biogasa za smanjivanje gasova koji izazivaju efekat
“staklene ba{te”
2.6.4. Zna~aj eko-|ubriva za proizvodnju organske hrane
2.7. Energetski zna~aj biogasa
2.7.1. Supstitucija fosilnog gasa
2.7.2. Supstitucija drugih goriva
2.8. Ekonomski aspekti proizvodnje i primene biogasa
2.8.1. Ekonomska analiza elemenata proizvodnog procesa
2.8.2. Analiza cena biogasa
2.8.3. Makroekonomski zna~aj proizvodnje biogasa i organskih
|ubriva
[139]
2.8.3.1.Investicioni zna~aj realizacije Direktiva EU
2.8.3.2. Pozitivni efekti
2.8.3.3. Ekolo{ka nu`nost realizacije programa biogasa
2.9. Mere podsticaja proizvodnje i primene biogasa i
organskih |ubriva
2.9.1. Nau~na istra`ivanja-unapre|enje proizvodnje i primene
biogasa
2.9.2. Edukacija,promocija, odnosi s javno{}u
2.9.3. Mere podsticaja
2.9.3.1. Poreska politika
2.9.3.2. Premije
1.9.4. Normativi
1.9.4.1. Zone obavezne prerade stajnjaka i fekalnih voda
1.9.4.2. Kvalitet, standardi i analitika
2.10. Procene srednjoro~nih i dugoro~nih mogu}nosti za
preradu stajnjaka i sl.
2.10. 1. Direktive EU
2.10. 2. Pretpostavke za preradu stajnjaka i sl.
2.10.2.1. Ekolo{ki imperativi
2.10.2.2. Ekonomski zahtevi
2.10.3. Procene energetskih bilansa
2.10.3.2. Srednjoro~ne mogu}nosti
2.10.3.3. Dugoro~ne mogu}nosti
2.11. Zaklju~ci i ocene
III. PROIZVODNjA I PRIMENA ^VRSTE BIOMASE
3.1. Vrste i koli~ine ~vrste biomase
3.2. Poljoprivredna biomasa
3.2.1. Posle`etveni ostaci biomase u ratarstvu
3.2.2. Ostaci rezidbe u vo}arstvu i vinogradarstvu
3.2.3. Uzgoj planta`a biljne mase za energetske potrebe
3.3. Biomasa u {umarstvu i preradi drveta
3.3.1. Ostaci biomase u {umarstvu
3.3.2. Ostaci biomase u preradi drveta
3.3.3. Uzgoj planta`a drve}a i `bunja za energetske potrebe
3.4. Fizi~ko-hemijske i toplotne karakteristike biomase
3.4.1. Poljoprivredna biomasa
3.4.2. [umska biomasa
3.4.3. Biomasa u preradi drveta
3.5. Prikupljanje, pakovanje, transport i skladi{tenje ~vrste
biomase
3.6. Tehnologije konverzije ~vrste biomase
3.6.1. Sagorevanje i kosagorevanje
3.6.2. Gasifikacija
3.6.3. Piroliza
3.7. Postrojenja i ure|aji za konverziju ~vrste biomase
3.7.1. Lo`i{ta
3.7.2. Gasogeneratori
3.7.3. Elektrogeneratori (kogeneratori)
3.9. Primena biomase u privredi, poljoprivredi i u
doma}instvima
3.10. Ekolo{ki zna~aj proizvodnje i prerade ~vrste biomase
3.10.1. Smanjenje efekta “staklene ba{te”
3.10.2. Spre~avanje spaljivanja `etvenih ostataka. Postupci i
efekti
3.10.3. Re{enje problema deponija otpadne biomase (piljevine,
kore, granja...)
3.11. Energetski zna~aj ~vrste biomase
3.11.1. Ogrevno drvo, briketi...biogas
3.11.2. Supstitucija fosilnih goriva biogorivima

3.12. Ekonomski zna~aj proizvodnje,
prerade i primene ~vrste
biomase
3.12.1. Makroekonomski zna~aj ~vrste
biomase
3.12.2. Analiza reprodukcionog procesa
3.13. Pravni aspekti proizvodnje i
primene ~vrste biomase
3.13.1. Va`e}i propisi u zemlji
3.13.2. Propisi Evropske unije
3.14. Procene srednjoro~nih i
dugoro~nih mogu}nosti za proizvodnju
i primenu ~vrste biomase
3.14.1. Agropotencijali
3.14.2. Ekolo{ki, energetski i ekonmomski
imperativi
3.14.3. Procene energetskih bilansa
3.15. Zaklju~ci i ocene
I V. PROIZVODNjA I PRIMENA
ALKOHOLA
4.1. Potrebe za alkoholom
4.2. Sirovine za proizvodnju alkohola
(etanola)
4.2.1. Postoje}e sirovine
4.2.1.1. Melasa
4.2.1.2. @itarice
4.2.1.3. Ostale alternativne sirovine
4.2.2. Mogu}nosti za proizvodnju
namenskih sirovina
4.3. Tehnologije
4.4. Postoje}i proizvodni pogoni
4.4.1. Proizvodni kapaciteti
4.4.2. Iskori{}enost proizvodnih kapaciteta
4.4.3. Potrebe za modernizacijom
kapaciteta
4.5. Primena alkohola
4.5.1. Primena etanola u industriji i
medicini
4.5.2. Alkoholi ( metanola, etanola) kao
energenti
4.5.2.1. Etanol kao dodatak benzinu
4.6. Energetski zna~aj alkohola
4.6.1. Supstitucija fosilnog goriva
(benzina)
4.7. Ekolo{ki zna~aj proizvodnje i
primene etanola kao energenta
4.7.1. Zna~aj nusproizvoda iz proizvodnji
alkohola kao sto~ne hrane
4.8. Ekonomski aspekti proizvodnje i
primene alkohola
4.9. Mere podsticaja proizvodnje i
primene alkohola
4.9.1. Nau~na istra`ivanja - unapre|enje
proizvodnje i primene
4.9.2. Edukacija, promocija
4.9.3. Premije, poreska politika
4.9.4. Kvalitet, standardi
4.10. Procene kratkoro~nih i
dugoro~nih mogu}nosti
4.11. Zaklju~ci i ocene
[140]
energija
Nikola Rajakovi}, @eljko \uri{i}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 658.5.001:[621.311:620.91
Distribuirana proizvodnja
elektri~ne energije -
definicija i podele
Rezime
Distribuirani izvori elektri~ne energije u sve ve}oj meri u~estvuju u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije i time stvaraju novi koncept budu}eg decentralizovanog
elektroenergetskog sistema. U savremenoj literaturi ne postoji konzistentna definicija
distribuirane proizvodnje. Postoji relativno veliki broj termina i definicija vezanih za
distribuiranu proizvodnju, pa je u ovom radu dat njihov pregled i predlo`ena definicija
koja je najprihvatljivija za uslove u kojima se razvijaju elektronergetski sistemi Srbije i
Crne Gore. U radu su date podele distribuirane proizvodnje prema tipu primarnog
izvora energije, snazi i funkcionalnoj ulozi. Na kraju su ukratko sagledani problemi
integracije distribuiranih izvora u elektroenergetski sistem.
Klju~ne re~i: elektroenergetika, obnovljivi izvori energije, distribuirana proizvodnja,
priklju~enje na EES.
Distribution Power Generation - Definition and Classification
Distributed generation is expected to become more important in the future generation
system. The current literature, however, does not use a consistent definition of
distributed generation. A large number of terms and definitions is used in relation to
distributed generation. This paper discusses the relevant issues and aims at providing a
general definition and classification for distributed power generation. The problems of
network integration of distributed generation are presented in this paper too.
Key words: electricity, renewable energy, distributed generation, distributed generation
integration.
1. Uvod
Globalni razvoj dru{tva u bli`oj i daljoj
budu}nosti u ogromnoj meri }e zavisiti od
stanja u oblasti energetike. Problemi sa
kojima se suo~avaju u manjoj ili ve}oj
meri sve zemlje sveta su vezani za
obezbe|ivanje energije i o~uvanje `ivotne
sredine. Eksplozija ljudske populacije na
zemlji uzrokuje permanentno pove}anje
potreba za energijom. Trend pove}anja
potreba za energijom je naro~ito izra`en u
oblasti elektroenergetike, i on na
globalnom nivou iznosi oko 2,8 %
godi{nje. Sa druge strane, trenutna
struktura primarnih izvora elektri~ne
energije ne mo`e na globalnom nivou
obezbediti takav trend pove}anja
proizvodnje elektri~ne energije. Razlog za
to su aktuelni lokalni i globalni ekolo{ki
problemi, koji su direktno uzrokovani
sagorevanjem fosilnih i nuklearnih goriva
na kojima se bazira sada{nja proizvodnja
elektri~ne energije u svetu. Osim toga,
postoje}a dinamika kojom se eksploati{u
fosilna goriva }e u bliskoj budu}nosti
dovesti i do iscrpljenosti rezervi ovih
goriva.
U ovakvim opre~nim uslovima
proizvodnje i potro{nje prisutan je
permanentni porast cene elektri~ne
energije, ~ime se, ve} na sada{njem nivou,
stvara ekolo{ki i ekonomski opravdana
potreba uklju~ivanja alternativnih izvora u
globalnu strategiju razvoja energetike.
Ovakvi energetski tokovi su naterali
visokorazvijene zemlje da ula`u ogroman
kapital i anga`uju veliki broj stru~njaka u
razvoj sistema za kori{}enje obnovljivih
izvora elektri~ne energije (vetroelektrane,
male hidroelektrane, elektrane na biomasu
i biogas, fotonaponska konverzija, ...).
Kao rezultat takvog ulaganja osvojena je
tehnologija i razvijena industrija za
tehni~ki pouzdanu konverziju nekih
primarnih obnovljivih izvora. Osim toga,
me|unarodni protokoli i obaveze o

energija
smanjenju emisije CO2 (Kjoto protokol) i
lokalni ekolo{ki problemi primorali su
Vlade mnogih zemalja da razli~itim
subvencijama podsti~u izgradnju ekolo{ki
~istih elektrana koje koriste obnovljive
izvore. Ovakva politika dovela je do
izuzetne popularizacije i fantasti~nog
trenda pove}anja udela pojedinih
obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije (npr. izgradnja
vetroelektrana u Nema~koj, [paniji i
Danskoj).
Proizvodne jedinice koje koriste
obnovljive izvore su relativno malih snaga
(nekoliko kW do nekoliko desetina MW)
pa se obi~no vezuju na niskonaponsku i
srednjenaponsku distributivnu mre`u.
Ovakvi izvori su ra{trkani u distributivnom
sistemu prema pogodnim lokacijama
njihove izgradnje i nazivaju se distribuirani
ili disperzovani obnovljivi izvori elektri~ne
energije. Osim obnovljivih izvora, u
distributivnom sistemu su sve vi{e prisutni
i distribuirani izvori koji koriste fosilna
goriva a to su naj~e{}e termoelektrane -
toplane za kogeneracionu proizvodnju
tople vode i elektri~ne energije (Combined
heat and power - CHP) kao i razli~iti
mikroturbinski i dizel-elektri~ni agregati.
Tako|e, u ove izvore spadaju i gorivne
}elije koje pretvaraju hemijsku energiju
vodonika u elektri~nu i toplotnu energiju.
2. Koncept budu}eg
elektroenergetskog sistema
Savremeni elektroenergetski sistemi (EES)
uglavnom su razvijani tokom poslednjih 50
godina. Razvoj je sledio ideju vodilju
prema kojoj su veliki centralizovani
generatori preko blok-transformatora
injektirali elektri~nu snagu u
visokonaponsku prenosnu mre`u. Zatim je
prenosni sistem kori{}en za prenos snage
~esto i na velikim udaljenostima. Na kraju,
snaga je iz prenosnog sistema preko serije
distributivnih transformatora usmeravana
kroz srednjenaponsku i niskonaponsku
distributivnu mre`u prema potro{a~ima na
ni`em naponu. Centralizovani koncept
EES-a prikazan je na slici 1.
U centralizovanim EES-ima mogu
postojati distribuirani izvori ali je njihovo
u~e{}e u ukupnoj proizvodnji elektri~ne
energije zanemarljivo. Postoje}i trend
razvoja distribuiranih obnovljivih izvora i
prerspektive njihovog daljeg razvoja }e sve
vi{e uticati na decentralizaciju proizvodnje,
odnosno pove}anje udela distribuirane
proizvodnje u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije u EES-u. Iz ovih
razloga je me|unarodna komisija za
prenosne mre`e (CIGRE) predo~ila
me{oviti koncept EES-a, slika 2, kao
verovatan scenario razvoja EES-a do 2020.
godine. Sli~an scenario razvoja EES-a dat
je i u literaturi [1].
Kod me{ovitog koncepta i dalje postoje
jake centralizovane proizvodne jedinice,
kao {to su termoelektrane, nuklearne
elektrane i hidroelektrane, koje obezbe|uju
stabilnost sistema, ali zna~ajan deo potreba
za elektri~nom energijom se podmiruje iz
malih distribuiranih izvora.
Slika 1 Savremeni centralizovani koncept elektroenergetskog sistema
Slika 2 Me{oviti scenario budu}eg elektroenergetskog sistema
[141]
3. Definicija i podele
distribuirane proizvodnje
3.1. Definicija distribuirane
proizvodnje
Pojam distribuirane proizvodnje je
relativno nov termin, iako su prvi
proizvodni sistemi elektri~ne energije bili
upravo distribuiranog karaktera. U
savremenoj literaturi ne postoji
konzistentna definicija distribuirane
proizvodnje, ~ak ne postoji jedinstveno
usvojeni termin u engleskom govornom
podru~ju [2], tako da se sre}e vi{e
sinonima. U Ju`noj Americi se koristi
termin embedded generation, u Severnoj
Americi dispersed generation, a u Evropi i
delu Azije decentralised generation. Od
ve}ine autora sugeri{e se da op{te
prihva}eni termin bude “distributed
generation” [2,3], pa je i u ovom radu
prihva}en taj termin.
Definicija distribuirane proizvodnje se
naj~e{}e vezuje za instalisanu snagu izvora
i naponski nivo u ta~ki njegovog
priklju~enja na EES. U pogledu snage
postoje razli~ite definicije distribuirane
proizvodnje. Electric Power Research
Institute (EPRI) defini{e distribuiranu
proizvodnju kao proizvodnju instalisane
snage od nekoliko kW do 50 MW. Gas
Research Institute defini{e distriburianu
proizvodnju u opsegu od 25 MW do 50
MW. CIGRE defini{e distriburianu
proizvodnju kao proizvodnju ~ija je
instalisana snaga manja od 50-100 MW.
Postoje i razli~ite druge definicije
distribuirane proizvodnje prema
instalisanoj snazi koje se koriste na
nacionalnim nivoima.
U pogledu naponskog nivoa u ta~ki
priklju~enja postoje tako|e razli~ite
definicije ali se naj~e{}e distribuirana
proizvodnja defini{e kao proizvodni
sistem elektri~ne energije koji je
direktno priklju~en na srednjenaponsku
ili niskonaponsku distributivnu mre`u
ili je priklju~en u instalaciji sa
potro{a~ke strane (posmatrano u odnosu
na merno - razdelno mesto) [2,3,4].
Tako|e, u distribuirane izvore spadaju i
autonomni izvori (stand alone) i izvori
za rezervno napajanja potro{a~a u
distributivnom sistemu [3]. Ova definicija
je najprihvatljivija i precizna je ukoliko
postoji jasno razgrani~enje izme|u
distributivnih i prenosnih sistema u EES-u.
3.2. Podela distribuiranih izvora
Op{ta podela distribuiranih izvora se
naj~e{}e vr{i prema: vrsti primarnog
energenta, instalisanoj snazi i
funkcionalnoj ulozi [3].
Prema vrsti primarnog energenta
distribuirani izvori se mogu podeliti na
obnovljive i neobnovljive. U obnovljive
spadaju: vetroelektrane, solarne elektrane,
male hidroelektrane, elektrane na biomasu
i biogas, geotermalne elektrane i elektrane
koje koriste energiju mora (plime i oseke i
talasa). U neobnovljive spadaju elektrane
na fosilna goriva (ugalj, naftu i prirodni
gas) i gorivne }elije.

energija
Slika 3 Podela distribuiranih izvora elektri~ne energije prema instalisanoj snazi
Tabela 1 Naponski nivo u ta~ki priklju~enja distribuiranog izvora na
distributivnu mre`u u zavisnosti od njegove instalisane snage
Instalisana snaga [MW]
Lokacija (urbana ili
ruralna)
Naponski nivo u ta~ki
priklju~enja [kV]
0 - 0,25 Ruralna 0,4
0 - 0,5 Urbana 0,4
0,25 - 4 Ruralna 10
0,5 - 7 Urbana 10
4 - 20 Ruralna 35
7 - 20 Urbana 35
>20 Urbana i Ruralna 110
Prema instalisanoj snazi distribuirani izvori
se dele na: mikro, male, srednje i velike.
Na slici 3 prikazan je opseg instalisanih
snaga za pojedine kategorije distriburianih
izvora elektri~ne energije [2,3].
Obi~no se distribuirani izvori priklju~uju
na jedan ili vi{e izvoda u TS VN/SN
(srednji i veliki izvori) ili TS SN/SN i TS
SN/NN (mali i mikro izvori). U tabeli 1
prikazan je naponski nivo na koji se
obi~no vezuju distribuirani izvori u
zavisnosti od njihove instalisane snage [5].
Vezivanja distribuiranih izvora na EES
mo`e biti indirektno preko pretvara~a (AC-
DC ili AC-AC) ili direktno bez pretvara~a.
U literaturi [6] date su principijelne
elektri~ne {eme veza nekih distribuiranih
izvora na EES.
Prema funkcionalnoj ulozi distribuirani
izvori se dele na [3]:
1. Distribuirane izvore za rezervno
napajanje (standby). Ovakvi izvori se
koriste kao rezervno napajanje osetljivih
industrijskih i drugih objekata kao {to su
bolnice, ra~unarski centri i sli~no.
Uklju~ivanje izvora vr{i se samo
ukoliko do|e do prekida mre`nog
napajanja. U ovakve izvore naj~e{}e
spadaju dizel-elektri~ni agregati, gorivne
}elije i akumulatorske baterije sa
odgovaraju}im energetskim
pretvara~ima.
2. Autonomne izvore (stand alone). Ovi
izvori slu`e za napajanje potro{a~a koji
nisu priklju~eni na distributivnu mre`u.
To su naj~e{}e vojni i
telekomunikacioni objekti. Tako|e se
koriste i za napajanje meliracionih
sistema. U ove svrhe naj~e{}e se koriste
dizel-elektri~ni agregati, fotonaponski
sistemi i vetroagregati manje snage ili
njihova kombinacija (hibridni sistemi).
3. Distribuirane izvore za napajanje
udaljenih i ruralnih potro{a~kih centara
(rural and remote applications). U ovu
grupu spadaju izvori koji obezbe|uju
elektri~nu energiju za udaljene
potro{a~ke centre, npr. udaljena sela i
katunska naselja. Ovi izvori mogu raditi
i kao autonomni ili za podr{ku mre`i
koja je obi~no kod ovakvih udaljenih
potro{a~a slaba i ne mo`e obezbediti
napon i ostale parametre kvaliteta
elektri~ne elektri~ne energije u
propisanim granicama. U ovu grupu
naj~e{}e spadaju male hidroelektrane,
elektrane na biomasu, vetroagregati i
dizel-elektri~ni agregati.
4. Izvore za kogenerativnu proizvodnju
elektri~ne energije i tople vode
(combined production of heat and power
-CHP). U pogledu mogu}nosti
kogeneracije toplotne i elektri~ne
energije distribuirani izvori se svrstavaju
u dve kategorije. U kategoriju
kogenerativnih distribuiranih izvora
(CHP) spadaju: termoelektrane - toplane
sa parnim i gasnim mikroturbinama,
dizel agregati, gorive }elije i
geotermalne elektrane. U drugu
kategoriju spadaju svi ostali distribuirani
izvori koji generi{u samo elektri~nu
energiju. Kogenerativna proizvodnja je
tipi~na za industrijske energane (parne
ili gasne mikroturbine).
5. Izvore za pokrivanje vr{nog optere}enja
(peak load shaving). Ovakvi
distribuirani izvori se naj~e{}e koriste u
industriji kako bi oborili pikove
potro{nje elektri~ne energije iz
[142]
distributivne mre`e i time smanjili
tro{kove koje im stvara vr{no
optere}enje (koje se obi~no meri kao
srednje optere}enje na
petnaestominutnom nivou). Osim ovog
ekonomskog razloga, uklju~ivanjem
distribuirane proizvodnje u “{picevima “
potro{nje restere}uje se prenosna mre`a
i distributivni transformatori i
pobolj{avaju se naponske prilike u
sistemu. Ova kategorija distribuiranih
izvora je iz pomenutih razloga naro~ito
povoljna za EES. U ovu kategoriju
naj~e{}e spadaju brze mikroturbinske
elektrane, akumulacione male
hidroelektrane i u nekim uslovima
solarne elektrane i vetroelektrane.
6. Izvore za pokrivanje bazne proizvodnje
(base load). Distribuirani izvori se, u
novim okolnostima formiranja cena u
deregulisanom okru`enju, sve vi{e
koriste i kao bazni izvori, odnosno
stalno su priklju~eni na elektri~nu
(distributivnu) mre`u u koju injektiraju
aktivnu i reaktivnu energiju. Osim
pokrivanja dela potro{nje ovi izvori
omogu}avaju, u izvesnoj meri,
upravljanje naponske prilikama u
distributivnom sistemu. U ovu grupu
spadaju naj~e{}e obnovljivi izvori koji
nemaju mogu}nost akumulacije
primarnog energenta, a to su: proto~ne
male hidroelektrane, vetroelektrane,
solarne (fotonaponske) elektrane i druge.
4. Integracija distribuiranih
izvora u elektroenergetski
sistem
Da bi se neki distribuirani izvor priklju~io
na distributivnu mre`u treba da zadovolji
propisane tehni~ke uslove za priklju~enje
(svaka elektroprivreda propisuje tehni~ke
uslove o priklju~enja malih elektrana na
distributivnu mre`u). Elektoprivreda Srbije
je u maju 2003, u vidu preporuke, donela
Osnovne tehni~ke zahteve za priklju~enje
malih elektrana na mre`u
Elektrodistribucije Srbije [7]. Preporuke su
napisane po ugledu na Nema~ke propise i
odnose se na sve male elektrane
(hidroelektrane, vetroelektrane, solarne
elektrane, termoelektrane na biomasu itd.)
snage do 16 MVA koje se priklju~uju na
distributivnu mre`u napona 0,4 kV, 10
kV, 20 kV ili 35 kV. Osnovni uslovi
priklju~enja su u navedenoj preporuci
definisani kroz ~etiri kriterijuma:
1. kriterijum dozvoljene snage male
elektrane;
2. kriterijum flikera;
3. kriterijum dozvoljenih struja vi{ih
harmonika;
4. kriterijum snage kratkog spoja.
Zadovoljenjem tehni~kih propisa, odnosno
pobrojanih kriterijuma, ne re{avaju se svi
problemi rada malih elektrana u
distributivnoj mre`i. Javlja se niz tehni~kih
problema koji su uglavnom posledica toga
{to je distributivna mre`a i odgovaraju}i
dispe~erski sistem razvijan prema
centralizovanom konceptu u kojem je
distributivna mre`a pasivna.

energija
Priklju~enjem
distribuiranog
izvora
distributivna
mre`a gubi
radijalnost,
odnosno postaje
aktivna. U
uslovima jakog
prisustva
distribuirane
proizvodnje u
potpunosti se
menjaju tokovi
aktivnih i
reaktivnih snaga
a time i gubici i
naponske prilike
u samoj
distributivnoj mre`i. U potpunosti se menja
i koncept relejne za{tite elemenata u
distributivnom sistemu [8]. Nivo struja
kratkih spojeva u distributivnom sistemu
mo`e se znatno pove}ati zbog uticaja
distribuiranih izvora. Iz tog razloga mo`e
se desiti da je potrebno menjati rasklopnu i
drugu opremu u sistemu koja nije
dimenzionisana za prora~unate struje
kratkog spoja. Distribuirani izvori uti~u na
kvalitet elektri~ne energije. Osim
pozitivnog uticaja u smislu rezerviranja
napajanja i pobolj{anja naponskih prilika,
distribuirani izvori mogu imati negativan
uticaj na ostale pokazatelje kvaliteta
elektri~ne energije.
Kod razli~itih tipova i tehnologija
distribuirane proizvodnje pobrojani
problemi su u razli~itoj meri izra`eni.
Prema dosada{njem iskustvu zemalja u
kojima je distribuirana proizvodnja
zna~ajno razvijena najve}i problem pri
integraciji distribuiranih izvora u EES
prestavlja obezbe|enje pouzdane i
selektivne relejne za{tite. Na slici 4
grafi~ki su prikazani osnovni tehni~ki
problemi integracije distribuiranih izvora u
EES [9]. Podaci su rezultat iskustva Finske
u kojoj je distribuirana proizvodnja
raznovrsna i zna~ajno zastupljena
(dominiraju male hidroelektrane - oko 400
MW i vetrogeneratori - oko 50 MW).
Na osnovu slike 4 mo`e se zaklju~iti da u
preko 90% slu~ajeva priklju~enja
distributivnih izvora na EES se javljaju
problemi vezani za relejnu za{titu. Tako|e
su izra`eni problemi: neizvesnosti
proizvodnje, naponske nestabilnosti,
zadovoljavanja parametara kvaliteta
elektri~ne energije i pove}anja nivoa struje
kvara u distributivnoj mre`i.
Slika 4 Tehni~ki problemi integracije distribuiranih izvora u EES
5. Zaklju~ak
U posljednje dve decenije jasno je izra`en
trend porasta distribuirane proizvodnje
elektri~ne energije. Ovakav trend je
posledica globalnih ekolo{kih i energetskih
problema, ali i velikih tehnolo{kih i
tehni~kih napredaka u gradnji sistema za
efikasno dobijanje elektri~ne energije iz
nekih nekonvencionalnih izvora.
U savremenoj literaturi ne postoji
konzistentna definicija distribuirane
proizvodnje. Tako|e postoji i vi{e
sinonima u engleskom govornom podru~ju
koji se odnose na distribuiranu proizvodnju
(embedded generation, dispersed
generation, decentralised generation,
distributed generation). Od ve}ine autora
sugeri{e se da op{te prihva}eni termin
bude “distributed generation”.
Najprihvatljivija definicija distribuirane
proizvodnje je: “distribuirana proizvodnja
je proizvodni sistem elektri~ne energije
koji je direktno priklju~en na
srednjenaponsku ili niskonaponsku
distributivnu mre`u ili je priklju~en u
instalaciji sa potro{a~ke strane
(posmatrano u odnosu na merno - razdelno
mesto) “. Tako|e, u distribuirane izvore
spadaju i autonomni izvori (stand alone) i
izvori za rezervno napajanja potro{a~a u
distributivnom sistemu.
Op{ta podela distribuiranih izvora se
naj~e{}e vr{i prema: vrsti primarnog
energenta, instalisanoj snazi i
funkcionalnoj ulozi. Prema vrsti primarnog
izvora distributivni izvori se dele na
obnovljive i neobnovljive. Prema
instalisanoj snazi distribuirani izvori se
dele na: mikro, male, srednje i velike.
Distribuirani izvori se koriste za: rezervno
napajanje, napajnje autonomnih izvora,
napajanje udaljenih i ruralnih potro{a~kih
centara, kogenerativnu proizvodnju
elektri~ne energije i tople vode, pokrivanje
vr{nog optere}enja, pokrivanje bazne
proizvodnje. Funkcionalna uloga
distribuirane proizvodnje u EES-u postaje
izra`enija i ekonomski prihvatljivija u
deregulisanom okru`enju. pa je to jedan od
razloga {to procesi deregulacije, odnosno
liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije, i
razvoja distribuirane proizvodnje teku
uporedo.
Pored pozitivnih efekata na performanse
EES-a, pove}anje decentralizovane
proizvodnje je pra}eno problemima
vezanim za za{titu, upravljanje i stabilnost.
Regulacija, planiranje i upravljanje
budu}im distributivnim sistemima sa
uklju~enim distribuiranim izvorima
elektri~ne energije predstavlja}e }e jedan
od najve}ih izazova stru~noj i istra`iva~koj
javnosti. Odgovor na pitanje kako uklju~iti
zna~ajan broj obnovljivih izvora u
[143]
postoje}i sistem ima}e jedno od centralnih
mesta.
Acknowledgements
This work was supported by European
Commission, Directorate General on
Research and Technology Development
and International Co-operation Activities
(INCO) under contract INCO-CT-2004-
509205 (VBPC-RES Project www.vbpcres.org).
Literatura
[1] W. Sweet, Networking Assets, IEEE
Spectrum, January 2001, str. 84-88.
[2]T. Ackermann , G. Andersson, L. Soder,
Distributed generation: a definition,
Electric Power Systems Research, 57
(2001) 195-204.
[3]W. El-Khattam, M.M.A. Salama,
Distributed generation technologies,
definitions and benefits, Electric Power
Systems Research, 71 (2004) 119-128.
[4] G. Pepermansa, J. Driesenb, D.
Haeseldonckxc, R. Belmansc, W.
D’haeseleer, Distributed generation:
definition, benefits and issues, Energy
Policy (2005), Article in press.
[5] Connection Considerations for
Distributed Generation, Western Power
Distribution (South Wales), April 2004.
[6] M. \uri}, A. ^ukari}, @. \uri{i},
Elektrane, Elektrotehni~ki fakultet
Beograd - Elektrotehni~ki fakultet Pri{tina,
2004.
[7] Osnovni tehni~ki zahtevi za priklju~enje
malih elektrana na mre`u
Elektrodistribucije Srbije - Tehni~ka
preporuka br. 16, JP EPS Direkcija za
distribuciju elektri~ne energije Srbije,
2003.
[8]V. Vu}i}, @. \uri{i}, Tehni~ki i
energetski aspekti priklju~enja
vetroagregata snage 500 kW na lokaciji
Vilusi, Zbornik radova, 27. savetovanje
Juko CIGRE, Zlatibor, 2005.
[9]R. Komulainen, Distributed Generation
Integration, VTT Technical Research
Center of Finland, 2003.

Razvoj nauke i tehnologije doveo je
do pove}anja ne samo potro{nje
ve} i do pove}anja proizvodnje
energije. Usled intenzivne eksploatacije
konvencionalnih izvora energije po
sada{njim tehnologijama dolazi do emisije
zaga|uju}ih komponenata koje ozbiljno
ugro`avaju {ume, reke i jezera. Zbog toga
se name}e potreba za kori{}enjem
obnovljivih izvora energije u koje spadaju
geotemalna energija, sun~eva, energija
biomasa, plime i oseke, energija vetra. Na
niskotemperaturske procese (u intervalu
10oC do 150oC) otpada oko 57% od
ukupne potro{nje toplote zemalja Evroske
unije i SAD. U tabeli 1 je prikazana
struktura proizvodnje energije u svetu u
periodu 1960-2000, kao i projekcija te
strukture u 2020. [5].
Kori{}enje geotermalne energije
u svetu
Pod geotermalnom energijom
podrazumevamo energiju akumuliranu u
fluidina i masama stena u Zemljinoj kori.
Postojanje geotermalnih fluida i
mogu}nosti njihovog kori{}enja poznati su
u svetu jo{ od davnina. Osnovne prednosti
Tabela 1 Struktura proizvodnje energije u svetu
pri kori{}enju geotermalne energije u
odnosu na klasi~ne izvore energije su
znatno manje zaga|enje okoline kao i
znatno ni`i eksploatacioni tro{kovi.
Na primer, konstatovano je da su
eksploatacioni tro{kovi za grejanje zgrada
u Francuskoj ni`i za 2,5 do 4 puta ukoliko
se koristi grejni sistem sa geotermalnom
energijom umesto sistema sa
konvencionalnim gorivom [6].
Najzna~ajniji rezultati u kori{}enju
geotermalne energije u svetu ostvareni su u
SAD, Japanu, Islandu, Francuskoj, Italiji,
Ma|arskoj. Iskustva pokazuju da je
najracionalnije ravnomerno kori{}enje
toplotnih potencijala geotermalnih bu{otina
tokom cele godine.
Srbija se nalazi u zoni povoljnih
geotermalnih potencijala koji se prostiru od
Ma|arske i pru`aju se ka Makedoniji,
Gr~koj i Turskoj. [to se ti~e podru~ja
centralne i ju`ne Srbije najpovoljniji
prirodni izvori su na lokalitetima u
Vranjskoj, Jo{ani~koj i Sijarinskoj Banji [3].
Problemi pri eksploataciji
geotermalne energije
Pri eksploataciji grejnih sistema sa
geotermalnom vodom veoma su izra`eni
[144]
energija
Neboj{a ^. Miti}, Dragan T. Stojiljkovi}, Stani{a T.
Stojiljkovi}
Tehnolo{ki fakultet, Leskovac
Maja \urovi}-Petrovi}
Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine, Beograd
UDC 551.23:620.9(497.11)
Geotermalna energija
Sijarinske Banje
Vrsta izvora energije 1960 2000 2020
Gten % Gten % Gten %
Ugalj 1,40 42 2,7 26 3,40 25
Nafta 1,00 30 3,0 29 3,40 25
Prirodni gas 0,40 10 2,0 20 2,80 21
Nuklearna energija 0,00 0 0,6 6 0,80 6
Hidroenergija 0,15 4 0,7 7 1,00 7
Obnovljivi izvori energije 0,00 0 0,3 3 0,90 8
Tradicionalni obnovljivi izvori 0,50 14 0,9 9 1,10 8
Ukupno 3,45 100 10,2 100 13,40 100
Gten - 10 9 tona ekvivalentne nafte; 1 ten = 42 GJ
Tradicionalni obnovljivi izvori energije obuhvataju hidroenergiju,drvo, biljne i `ivotinjske ostatke
problemi stvaranja naslaga od te{ko
rastvornih soli, zaprljanja zidova elemenata
sistema i korozije. Kako bi ovi procesi
mogli uspe{no da se reguli{u neophodno je
poznavanje sastava i svojstava geotermalne
vode.
Geotermalne vode u odnosu na izvorske i
pija}e vode imaju u svom sastavu znatno
vi{e soli, gasova i povi{enu temperaturu
{to ubrzava procese korozije, talo`enje
naslaga od ~vrstih materija i zaprljanje
povr{ina koje su u kontaktu sa vodom.
Hemijski sastav geotermalne vode izra`ava
se preko sadr`aja katjona i anjona, u
jedininicama mg/l i mg /l . ekv
U najve}em broju slu~ajeva spadaju u
termomineralne vode (imaju ukupnu
mineralizaciju vi{u od 1 mg/l). Mogu biti
slabo kisele (pH 6,3 - 6,8), neutralne (pH
6,8 - 7,2) ili slabo alkalne (pH 7,2 - 8,5).
Prema temperaturi mo`emo ih podeliti na
hipotermne (20 - 34oC), homeotermne (34
- 38oC) i hipertermne (>38oC) [4].
Geotermalne vode Sijerinske
Banje
U Sijarinskoj Banji postoji petnaestak
izvora mineralne vode. Geotermalna voda
iz bu{otine B-4 sada se koristi za
zagrevanje hotela «Gejzer» sistemom
indirektnog grejanja. Ova voda
(temperature 75-78oC, protoka 5-6 l/s) se
cevovodom dovodi do izmenjiva~ke
podstanice gde predaje deo toplotne
energije vodi centralnog grejanja hotela.
Iskori{}ena geotermalna voda se dalje
ispu{ta u kanal, sa temperaturom i do 65oC (tabela 2).
Od katjona najzastupljeniji je natrijumov,
Na + (88.32 - 93.39%), a od anjona
- bikarbonatni, HCO (90.53 - 93.93%).
3
Sklonost ka talo`enju
U pogledu sklonosti ka talo`enju kamenca
i korozionog dejstva vode za
karakterizaciju se koriste Lan`elijeov
(Langelier) indeks zasi}enja i Riznerov

energija
Tabela 2 Sadr`aj katjona i anjona geotermalne vode Sijarinske banje, bu{otina B-4
Komponenta
(Ryzner) indeks stabilnosti (procena
sklonosti ka talo`enju kalcijum-karbonata
na metalnim materijalima) (tabela 3).
L.I. = pH - pHs
R.I. = 2 pHs - pH
pHs= f(t) - f[Ca2+ ] - f(A) + f(R)
f(t) - funkcija koja uzima u obzir
sadr`aj ugljene kiseline i
rastvorenog kalcijuma u
zavisnosti od temperature vode
f[Ca2+ ] - funkcija koja uzima u obzir uticaj
koncentracije kalcijum-jona u
mg/l
f(A) - funkcija uticaja ukupne alkalnosti
vode u mg /l ekv
f(R) - funkcija uticaja ukupnog sadr`aja
rastvorenih soli u mg/l [3,7,8].
Pozitivna vrednost Lan`elijeovog indeksa
pokazuje da ispitivana voda nije agresivna,
ne rastvara za{titni sloj kalcijum karbonata
(koji je istalo`en po zidovima cevi), nema
sklonost ka koroziji. Riznerov indeks
pokazuje da ispitivana voda ima veoma
izra`enu sklonost ka talo`enju karbonata.
Ovim metodama uzima se u obzir samo
sadr`aj karbonata, bikarbonata i ugljene
kiseline u vodi, dok je uticaj ostalih faktora
zanemaren.
Hemijski sastav vode Sijarinske
Banje, bu{otine B-4
Geotermalna voda sadr`i ~itavu paletu
mikroelemenata i to: Li, Rb, Sr, Mn, Ni,
Cu, Pb, Zn, Cr, Cd, Al, As, Hg, Be, Se.
Litijum (Li) je prisutan sa 1.26 mg/l,
stroncijum (Sr) sa 2,08 mg/l, a rubdijum
(Rb) sa 0,35 mg/l. Prate}i sadr`aj ove
geotermalne vode je i zna~ajna koli~ina
slobodnog CO (gasni faktor 1:4,4) [1].
2
Ovako velika koli~ina ugljen-dioksida
mo`e da se izdvoji iz vode degazacijom i
koristi u industrijske i terapeutske svrhe.
[145]
Datum
13.11.1990. 07.04.2004. 13.10.2004.
mg/l mgekv/l mgekv% mg/l mgekv/l mgekv% mg/l mgekv/l mgekv%
+ Amonijum, NH4 0,04 0,0067 0,0125 0,8 0,1336 0,2756 0,00 0,00 0,00
Natrijum,Na + 1083,17 47,1179 88,3192 1030 44,805 92,4172 1050 45,675 93,39
Kalijum,K + 46,84 1,1991 2,2476 5,3 0,1357 0,2799
Kalcijum,Ca 2+ 60,06 2,9970 5,6177 37,3 1,8613 3,8392 48 2,3952 4,90
Magnezijum,Mg 2+ 24,28 1,9982 3,7456 18,6 1,5308 3,1575 10 0,823 1,68
Gvo`dje,Fe 3+ 0,57 0,0306 0,0574 0,278 0,0149 0,0308 0,25 0,0134 0,03
SUMA
1214,96 53,3495 100,00 1092,28 48,48 100,00 1108,25 48,91 100,00
Bikarbonati, HCO 3 - 3000 49,20 93,935 3042 49,89 91,02 3050 50,02 90,531
Hloridi,Cl - 56,0 1,5792 3,0151 105,8 2,9836 5,4432 145 4,089 7,4007
Sulfati,SO 4 2- 76,8 1,5974 3,0499 91,6 1,9053 3,476 54,8 1,1398 2,063
- Nitrati,NO3 0,00 0,00 0,00 2 0,03 0,06 0,00 0,00
- Nitriti,NO2 0,00 0,00 0,00 0,006 0,00 0,00 0 0,00 0,00
2- Fosfati,HPO4 0,00 0,00 0,00 0,035 0,00 0,00 0,14 0,00 0,01
SUMA
3132,80 52,38 100,00 3241,5 54,81 100,00 3249,94 55,25 100,00
Tabela 3 Uporedni pregled Lan`elijeovog i Riznerovog indeksa
Datum 24.04.1990. 13.11.1990. 07.04.2004. 17.09.2004. 13.10.2004.
Temperatura
75 75 75 75 78
pH
7.25 7.13 7.4 7.4 7.8
pHs
6 5.88 6.09 6.023 5.95
L.I.
1.25 1.25 1.31 1.377 1.85
R.I.
4.75 4.63 4.78 4.646 4.10
Tehnolo{ka shema
pilot postrojenja
Kako se sa slike 1
vidi geotermalna
voda se sa bu{otine
vodi u izmenjiva~
toplote, gde
geotermalna voda
predaje deo toplotne
energije. Izmenjiva~
toplote je cevastog
tipa sa lamelastom
ispunom. Vazduh
pogonjen
ventilatorom
opstrujava oko
lamela i cevi, zagreva
se i odvodi toplotu do
toplotnog
konzumenta (npr.
su{are). Radi
upravljanja procesom
su{enja materijala
potrebno je pra}ene
fizi~kih karakteristika
vazduha
(temperatura,
relativna vla`nost,
protok) ispred i iza
izmenjiva~a, kao i
pra}enje parametara
geotemalne vode na
ulazu i izlazu iz
izmenjiva~a. Zbog
relativno niske
temparature
geotermalne vode
limitirana je i
maksimalna temperatura toplog vazduha
koja se u izmenjiva~u mo`e posti}i. Kako
funkcionalnost i primenljivost su{are ne bi
bila dovedena u pitanje predvidjeno je i
mesto za ugradnju elemenata za
dogrevanje suvog vazduha, ukoliko se za
tim bude ukazala potreba.
Prethodni prora~un cevastog
izmenjiva~a toplote sa lamelarnim
ispunama
Za pretpostavljene parametre su{enja npr.
{argarepe:
� temperatura su{enja - t 2 = 50 o C
� vreme (ciklus) su{enja - τ = 4 sata
� kapacitet robe (su{are) - oko 20
kg/ciklusu
� procenat vlage u sirovom materijalu -
{argarepi: 85%,
� procenat vlage u materijalu na kraju
su{enja: 6 % (tabela 4).
U toku jednog ciklusa su{enja odvedena
koli~ina vlage, m r :
m r = 20 . (0.85 - 0.06) = 15.8 kg w
Odvedena koli~ina vlage za 1 sat/1
sekundu:
m r = = =
Latentna toplota potrebna da vlaga napusti
materijal, po Rebinderu, Kri{eru i Kiju:
r = 4000 ÷10000

energija
Slika 1 Shema postrojenja
Usvajamo latentnu toplotu {argarepe:
r = 4000
Potrebna koli~ina toplote:
Specifi~na toplota vazduh:
C = 1200
p
Temperatura spoljnjeg vazduha:
'' o '' o t = 15 C Δt = 50 - 15 = 35 C
1
Potreban protok vazduha:
Potreban protok geotermalne vode:
Potreban protok geotermalne vode za rad
pilot postrojenja iznosi oko 0.03 l/s.
Zaklju~ak
Obnovljivi izvori energije, u koje spada i
geotermalna energija, u odnosu na ostale
izvore energije, najmanje zaga|uju `ivotnu
sredinu. Kada se radi o kori{}enju
geotermalne energije bu{otine B-4 u
Sijarinskoj Banji, mo`e se zaklju~iti, na
osnovu fizi~ko-hemijskih parametara:
� prema temperaturi (75 - 78°C) spada u
hipertermne geotermalne vode;
� dobijene pozitivne vrednosti
Lan`elijeovog indeksa L.I. (1.25 - 1.85)
pokazuju da ispitivana voda nema
sklonost ka koroziji, ne rastvara za{titni
sloj kalcijum karbonata, a Riznerov
indeks R.I. (4.10 - 4.78) pokazuje da
ispitivana voda ima veoma izra`enu
sklonost ka talo`enju karbonata;
� elektri~na provodljivost (3500 - 4420
μS/cm na 20°C) i suma rastvorenih
mineralnih supstanci (4400 - 4510 mg/l)
svrstava je u vode sa visokom
mineralizacijom. Izuzetno visoka
mineralizacija je posledica prisustva
velikih koncentracija bikarbonata u vodi.
� prate}i sadr`aj ove termomineralne vode
je i zna~ajna koli~ina slobodnog CO 2
(gasni faktor 1:4,4), koji se mo`e
degazatorom izdvojiti i koristiti u
industriji i balneologiji;
Tabela 4 Uporedni pregled teorijskih prinosa razli~ite robe za su{enje kori{}enjem
geotermalne vode, o~ekivani rezultati
Roba za su{enje [argarepa Jabuka Malina [ljiva Per{un Celer
(list) (list)
Po~etni sadr`aj vlage,% 85 86.30 80.33 85 91 92
Krajnji sadr`aj vlage,% 6 18 18 20 6 6
Latentna toplota, kJ/kg 4000 7000 7000 7000 5000 5000
Potrebna koli~ina toplote ,W 4388 6650 6062 6321 5905 5970
Potreban protok vazduha, 376.1 570 516 541.8 506.14 511.7
kg/h
Prinos u odnosu na 20 kg
robe
4.2 3.23 4.64 3.60 1.91 1.70
[146]
� sastav vode pru`a
mogu}nost da se
razmisli o upotrebi
ove vode i za pi}e,
i to nakon
termi~kog
iscrpljivanja, uz
prethodno
re{avanje
problema mutno}e;
� kako je
temperatura vode
koja se sada
ispu{ta u kanal
(posle izmenjiva~a
toplote) znatna
(ide i do 60 -
65 o C), preporu~uje
se njeno potpunije
iskori{}enje, jo{ na
izvoru,
postrojenjem koje
bi obuhvatalo osim
izmenjiva~a
toplote i su{aru za
razli~itu robu(npr.
{argarepu, jabuku,
{ljivu, per{un)
Literatura
[1] Elaborat o eksploatacionim rezervama
termomineralnih voda izvora Sijarinske
Banje, Geozavod, Leskovac-Beograd,
januar 1993.
[2] Sijarinska Banja izvor zdravlja i `ivota,
priredio Vukadin Risti}, drugo dopunjeno
izdanje, Leskovac, 2002.
[3] Milanovi}, P., Materijali i oprema za
kori{}enje geotermalne energije,
monografija, IHTM, Beograd 2002, str.
53-59.
[4] Stojiljkovi},T.D., Peji}, D.,
Stojiljkovi},T.S., Stankovi}, S., \urovi}-
Petrovi}, M., Mogu}nosti iskori{}enja
geotermalnih potencijala Srbije sa osvrtom
na Sijarinsku Banju, ELECTRA III ,
H.Novi, 2004, str. 135-139.
[5] World Energy Conference, Draft
Summary, Amsterdam, 2001.
[6] La Geothermie, Edit, AFPME, Paris,
1993.
[7] KuliŸski, M.A.,
Spravocnik po
svoŸstvam, metodam
analiza i ocistke vod�,
Naukova Dumka, Kiev,
1980.
[8] Robert & Roberta H.L.H.,
Combining Indexes for
Cooling Water Evaluation,
C.E.,USA, 1991.

1. Opis ESCO koncepta
ESCO poslovanje predstavlja inovativni
vid menad`menta u energetici koje
klijentima obezbe|uje pored investicionog
i finansijski in`enjering. Zato se o ESCO
kompanijama u pravom smislu, mo`e
govoriti samo tamo gde su one u okviru
realizacije projekata energetske efikasnosti
preuzele i re{avanje finansijskog
in`enjeringa, bilo da su same investitor
predlo`enih investicionih re{enja za u{tedu
kod svojih klijenata ili su obezbedile
finansiranje „tre}ih“ kompanija.
Mo`da i najatraktivniji aspekt ESCO
modela sa stanovi{ta klijenta, je ~injenica
da klijent tokom svih faza projektnog
ciklusa sara|uje samo sa jednim
preduze}em odgovornim za sve delove
projekta, a ne sa nekoliko institucija, kao
{to je to npr. biro za projektovanje,
distributeri energije, izvo|a~i radova,
proizvo|a~i opreme, finansijske institucije,
dr`avne institucije i sl. Ova karakteristika
„sve-na-jednom-mestu“ u velikoj meri
smanjuje tro{kove i utro{eno vreme ovih
transakcija sa stanovi{ta klijenta. Na
slikama 1 i 2 prikazane su strukture
izvr{avanja projekta na klasi~an na~in i
primenom ESCO koncepta.
[147]
energija
Dejan Lazarevi}
GBC ESCO, Beograd
Neboj{a Arsenijevi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 620.9.003.8:658.14
Slika 1 Klasi~an na~in realizacije projekta energetske efikasnosti
Primena ESCO koncepta u
realizaciji projekata
energetske efikasnosti
Rezime
ESCO (Energy Service Company) je in`enjering kompanija koja u okviru realizacije
projekata energetske efikasnosti obezbe|uje integrisana tehnoekonomska re{enja. Dva
bitna elementa po kojima se ESCO koncept razlikuje od tradicionalnog poslovanja
in`enjering i konsalting kompanije su: davanje integrisanih tehnoekonomskih re{enja i
povezivanje pla}anja sa rezultatima realizovanog projekta. U ovom radu prikazani su
osnovni mehanizmi funkcionisanja ESCO koncepta u svetu i ukazano je na probleme i
barijere za uspe{nu primenu ovog koncepta u na{oj zemlji.
Klju~ne re~i: ESCO, energetska efikasnost, finansiranje projekta.
Abstract
ESCO (Energy Service Company) is an engineering company that provides integrated
technical and financial solutions for energy efficiency project implementation. There are
two main issues that make distinction between ESCO concept and traditional
engineering and consulting services: integral technical and financial solutions
development and connection between payment and project results. Basics of ESCO
concept and some problems and barriers for ESCO implementation in SCG are
presented in this paper.
Key words: ESCO, energy efficiency, project financing.
Novinu u poslovanju predstavlja i
ugovaranje naplate za izvo|enje projekta u
zavisnosti od rezultata odnosno ostvarenja
projektovanih u{teda energije.
Tradicionalna konsalting i in`enjering
kompanija ne preuzima nikakav rizik, dok
ESCO kompanija preuzima rizik naplate
svojih usluga sve dok prvi rezultati -
u{tede ne budu ostvarene. Iznos profita je
neposredno vezan za iznos ostvarenih
u{teda s tim {to se prethodno sa~injenim
ugovorom sa klijentom defini{e procenat,
rok, obezbe|enje i ostali specifi~ni uslovi
ovakvog vida naplate. Ova vrsta
ugovaranje prema rezultatima -
novonastalim performansama u potro{nji
energije, poznata je pod nazivom
performance contracting, i ~ini
prepoznatljiv sinonim ESCO koncepta
poslovanja.
2. Usluge ESCO kompanije
Realizacija projekata energetske
efikasnosti prema ESCO modelu naj~e{}e
obuhvata slede}e usluge prema korisniku:
� Merenje i analiza potro{nje energije,

energija
Slika 2 ESCO koncept realizacije projekta energetske efikasnosti
� Izrada studija izvodljivosti,
� Izrada projekata,
� Finansijski in`enjering,
� Nabavka i instalacija opreme,
� Trening i obuka,
� Administrativni servisi,
� Merenje i kontrola realizacije
projektovanih mera za u{tedu energije.
2.1. Merenje i analiza potro{nje
energije
Jedan od bitnih elemenata paketa usluga
koje nudi ESCO je sprovo|enje detaljne
analize i revizije potro{nje energije. Bez te
analize bilo bi nemogu}e identifikovati
potencijalne u{tede u tro{kovima koji se
odnose na energiju. Dok bi jedan tipi~ni
konsultant za oblast energetike smatrao
analizu energije kona~nim proizvodom,
klju~na karakteristika firmi baziranih na
ESCO konceptu je uverenje da je ta
analiza samo prva faza u implementaciji
projekta. Iako se na nekom industrijskom
postrojenju ili zgradi lako mo`e utvrditi
ukupna potro{nja energije, tokovi energije
u okviru preduze}a ili energetska
efikasnost razli~itih procesa ili operacija ne
mogu se lako proceniti. Ova informacija je
va`na za utvr|ivanje mogu}nosti za u{tedu
energije. Postupak koji mo`e da pomogne
da se prevazi|e ovaj problem je izrada
energetskog bilansa.
Izrada energetskog bilansa je postupak koji
poma`e da se analizira kori{}enje energije
u jednom preduze}u. Energetski bilans
poma`e u:
� proceni energetske efikasnosti,
� identifikovanju mogu}nosti za u{tedu
energije,
� odre|ivanju plana za sprovo|enje
projekata za u{tedu energije.
Putem energetskog bilansa rukovodstvo
preduze}a mo`e da:
� proceni tro{kove energije i njihov uticaj
na ukupne tro{kove proizvodnje,
� identifikuje finansijski i tehni~ki
izvodljive opcije za smanjenje kori{}enja
energije,
� identifikuje mogu}e na~ine za pove}anje
produktivnosti kroz intervencije u
oblastima koje nisu direktno povezane sa
potro{njom energije tj. bolje kori{}enje
radne snage, smanjenje otpada sirovina,
pobolj{anje kvaliteta proizvoda.
Energetski bilansi velikih potro{a~a ili
glavne opreme su ~esto va`an deo analize
podataka. Bilans energije je alat koji vam
poma`e da odredite ulaz i izlaz energije u
nekom energetskom sistemu ili procesu za
dato vreme. Bilans energije za specifi~an
oblik energije mo`e se odrediti direktnim
evidentiranjem potro{nje energije,
procenjivanjem broja ~asova rada razli~ite
opreme pod pretpostavkom da je njen
kapacitet poznat ili kombinacijom ovih
na~ina. U svakom slu~aju, mora se navesti
metodologija koja se koristi za utvr|ivanje
bilansa energije nekog energetskog toka.
Specifi~nu potro{nju energije za procese,
to jest energije koja se tro{i po jedinici
proizvodnje, treba izra~unati kad god je to
mogu}e. Za industrijski proces, specifi~na
potro{nja energije je energija koja je
utro{ena za generisanje jedne jedinice
proizvoda. Posle izra~unavanja efikasnosti
i specifi~ne potro{nje energije, ~esto je
mogu}e uporediti rezultate sa standardima
koji va`e za sli~ne primene. Svaka
efikasnost ili potro{nja energije koja se
veoma razlikuje od postoje}ih standarda,
treba da bude dalje istra`ena, kako bi bile
mogu}e u{tede energije.
[148]
2.2. Upravljanje potro{njom energije
Usluga koju ESCO nudi svojem klijentu je
ponekad ograni~ena menad`mentom za
upravljanje potro{njom. Eksterni
menad`ment elektroprivrede (EME)
omogu}ava klijentu, firmi ili organizaciji,
kori{}enje eksternog stru~njaka za tu
funkciju, bolje nego da se u tu svrhu
upotrebe sopstveni resursi. Tako se
klijentova firma mo`e usredsrediti sa
svojim menad`mentom na ono {to radi
najbolje - svoju vlastitu delatnost. Usluge
upravljanja potro{njom energije
najverovatnije zahtevaju odre|ene
tro{kove, ali }e se, zahvaljuju}i
pobolj{anom stepenu upravljanja, postizati
ve}e u{tede od onih koje se mogu dobiti
samo instalacijom nove opreme.
2.3. Razvoj i tip projekata
Projekti u{tede energije mogu da se
kategori{u kao jedan ili kombinacija
slede}ih investicionih planova:
� Program upravljanja {tednjom energije.
Projekti ovog tipa uklju~uju pobolj{anje
efikasnosti postoje}e opreme i sistema,
bez izmena u bilo kom proizvodnom
procesu datog postrojenja, ili u sistemu
snabdevanja energijom (tip i gorivo koje
se koristi). Osnovna korist koja proisti~e
iz ovakvih projekata je nov~ana vrednost
neutro{ene energije po tr`i{nim cenama.
� Pobolj{anja efikasnosti sistema za
snabdevanje toplotnom i elektri~nom
energijom uvo|enjem nove opreme ili
demonta`om stare i zamene novom,
energetski efikasnijom opremom.
Projekti ovog tipa mogu da obuhvate
neznatne ili zna~ajnije modifikacije
glavnog sistema za snabdevanje
postrojenja energijom. U takvim
slu~ajevima mogu se primeniti nove
tehnologije za proizvodnju energije, kao
{to su: postrojenja za kogeneraciju,
generatori sa turbinama na vetar, solarni
kolektori, toplotne pumpe, itd. Tako|e
mogu do}i u obzir i projekti kojima se
vr{i zamena vrste goriva, na primer,
prelazak sa nafte i uglja na prirodni gas.
� Pobolj{anju efikasnosti procesne energije
i energije za krajnju potro{nju
upotpunjavanjem i dodavanjem opreme.
[tednja energije se mo`e ostvariti kroz
primenu novih tehnolo{kih procesa, ili
kroz proizvodnju novih proizvoda sa
manjim u~e{}em energije.
2.4. Implementacija projekata
U mnogim slu~ajevima se odnos izme|u
jednog ESCO-a i klijenta doga|a oko
jednog specifi~nog in`enjering projekta
koji je identifikovan kao potencijalan, zbog
velikih energetskih u{teda. Tipi~an primer
bi bio zamena ili rekonstrukcija sistema za
grejanje/toplu vodu u okviru zgrade, ili
obnavljane sistema rasvete. Za ovaj tip
projekta ESCO bi obi~no preuzeo
odgovornost razrade projekta, kao i izrade
specifikacije, nabavke i instalacije opreme.
ESCO obi~no nadgleda i rad nove opreme,
tokom jednog odre|enog vremenskog
perioda.

energija
2.5. Na~ini finansiranja
Jedna od va`nih uloga koju trenutno ima
ESCO je delovanje na razvoju jednog
prilago|enog mehanizma finansiranja za
implementaciju projekta. ^ak i ako ESCO
ne igra nikakvu formalnu ulogu u samom
sporazumu o finansiranju (garancija se
daje za bilans klijenta, ne ESCO-a), sama
~injenica da su spremni na takav ugovor
pri izvr{enju projekta dovodi do poverenja
banke u predlo`eni projekat.
Paket finansiranja o kojem pregovara
ESCO obi~no je vrlo konvencionalan po
svojoj prirodi i sastoji se od kombinacije
samofinansiranja iz klijentovih vlastitih
sredstava, uz klasi~nu pozajmicu/kredit od
strane jedne finansijske institucije. Ovaj tip
pozajmice nije rezervisan za neku posebnu
vrstu projekta, ve} se pojavljuje u bilansu
klijentovog preduze}a. U svakom slu~aju,
uklju~enje ESCO-a u razvoj i pregovore o
pozajmici mo`e dovesti do povoljnijih
uslova pod kojima se pozajmica odobrava,
nego {to bi to bio slu~aj da klijent podese
zahtev na uobi~ajeni na~in.
Za razliku od tradicionalnih modela
financiranja, kod finansiranja od tre}ih
strana (TPF) ESCO ne samo da razvija
prilago|ene mehanizme finansiranja, ve}
daje i nabavlja ve}i deo finansijskih
sredstava potrebnih za implementaciju
projekta, bilo putem investiranja vlastitih
sredstava, bilo putem pozajmice od jedne
finansijske institucije. O~ekivana garancija
koja se daje finansijskoj instituciji dolazi
ili od strane same vrednosti projekta, ili iz
bud`eta ESCO-a. Od klijenta se mo`e, ali i
ne mora, o~ekivati davanje manje
investicije iz vlastitog resursa, te je klijent
uz to efikasno za{ti}en od bilo kakvog
finansijskog rizika koji se odnosi na
izvr{enje projekta.
Kako bi se projekt osigurao u pogledu bilo
kakvog propusta od strane klijenta, ESCO
}e verovatno zadr`ati neku tip pravnog
vlasni{tva nad opremom projekta za vreme
trajanja ugovora. Tako, tamo gde je ESCO
isporu~ilac/proizvo|a~ opreme (ili je
pomaga~ kod takvih isporuka) TPF
aran`man postaje u stvari sporazum o
leasingu kapitala.
2.6. Merenje i kontrola u{teda
Obzirom na to da }e ispla}ivanje ESCO-a
biti na izvestan na~in povezano sa
izvr{enjem projekta, merenje i kontrolu
u{teda treba sprovoditi redovno, kako bi se
osigurala ~injenica da se dobija o~ekivana
u{teda i da }e ESCO biti u stanju da izvr{i
naplatu posla klijentu (ili ga kompenzovati,
zavisno od vrste izabranog ugovora) na
temelju aktuelnih rezultata projekta.
U pojedinim slu~ajevima mo`e biti te{ko
odrediti ta~an nivo postignute u{tede
energije, pogotovo kad se radi o klijentima
~ije aktivnosti na upotrebi energije nisu
konstantne. Finansijske institucije jako
oklevaju kod odobravanja pozajmica
projektima koji u tom pogledu nisu sigurni.
Postoje me|unarodno priznati protokoli za
sprovo|enje takvih kalkulacija, npr. (North
American Monitoring and Verification
Protocol) koji se mogu upotrebiti u tu
svrhu.
3. Modeli ugovora
Jedna od najbitnijih komponenta u
definiciji ESCO koncepta je povezanost
ESCO-ve naplate sa izvr{enjem projekta.
Ovu vezu predstavlja ugovor o izvr{enju
projekta sklopljen izme|u ESCO-a i
klijenta. Ugovor o izvr{enju mo`e da se
shvati kao ugovor o vr{enju usluga gde
ESCO daje delimi~nu ili potpunu uslugu u
pogledu realizacije u{tede u jednoj zgradi
ili preduze}u, uz garanciju da }e u{teda
energije koja je rezultat projekta biti
adekvatna za kompenzaciju ESCO-a
tokom jednog odre|enog vremenskog
razdoblja. Ovo razdoblje je obi~no izme|u
3 do 10 godina, iako u principu tu nema
ograni~enja, mada prekratko vremensko
razdoblje ne bi omogu}ilo ESCO-u da
nadoknadi svoje tro{kove.
Va`no je shvatiti da ovakvo izvr{enje
projekta prevazilazi obi~nu garanciju
kojom se potvr|uje korektno
funkcionisanje neke opreme. Ovakva
garancija je sigurnost da }e mere
upravljanja procesima koje preporu~uje i
implementira ESCO dati prili~no veliku
u{tedu tro{kova. Nivo tro{kova u{te|enih
na taj na~in, a koje ESCO garantuje, vi{e
je nego dovoljan za pokri}e svih
investicionih tro{kova projekta uve}anih za
honorar koji se ispla}uje ESCO-u. Na taj
na~in je klijent osiguran i mo`e biti uveren
da }e se tro{kovi umanjivati ve} pri
implementaciji projekta.
3.1. Model „Garantovana u{teda“
U skladu s ugovorom kojim se garantuje
u{teda po izvr{enju, ESCO garantuje da }e
mere koje }e se preduzeti u pogledu
instalacija za efikasnu {tednju energije,
dati dovoljnu u{tedu, koja je u svakom
slu~aju vi{a od jednog odre|enog nivoa.
Projekat je obi~no zami{ljen i dizajniran
tako da je finansijska vrednost
garantovanih u{teda iz energije ve}a od
iznosa honorara ESCO-a plus otplata bilo
kakve pozajmice vezane za projekat. Na taj
na~in klijent odmah realizuje odre|enu
gotovinsku pogodnost i to od ~asa kad je
projekat kompletiran, iako }e ta u{teda biti
relativno mala tokom po~etnih godina dok
se tro{kovi projekta jo{ uvijek otpla}uju.
Naravno, kad ugovor sklopljen izme|u
ESCO-a i klijenta istekne, gotovinska
pogodnost koju klijent u`iva postaje sve
ve}a.
Ukoliko energetska {tednja ne dostigne
onaj nivo koji je specificiran garancijom,
ESCO je odgovoran za nadoknadu razlike i
to na na~in da se ta razlika do
garantovanog nivoa isplati klijentu. U
slu~aju da energetska u{teda prevazilazi
garantovani iznos, dodatna u{teda se
dodaje ESCO-u. Zato je svrha i rezultat
ugovora o garantovanoj u{tedi za{tititi
klijenta u celini u pogledu bilo kakvog
rizika u izvr{enju projekta.
S obzirom da ESCO, u skladu s modelom
garantovane u{tede, snosi ceo rizik
sprovo|enja projekta, normalno je da ne}e
snositi i ve}i deo kreditnog rizika. Zato
nije uobi~ajeno da se ugovor garantovanog
[149]
izvr{enja projekta ve`e sa aran`manom
finansiranja od tre}e strane. Ukoliko se
koristi model ugovora garantovane u{tede
po izvr{enju projekta, za finansiranje
projekta je obi~no odgovoran klijent.
3.2. Model „Podela u{teda“
Ugovor o podeli u{tede koja proizilazi iz
izvr{enja projekta je, kao {to mu i samo
ime ka`e, ugovor kojim se deli u{teda
energije izme|u ESCO-a i klijenta u
skladu sa prethodno utvr|enom formulom.
Ukoliko projekat ostvari ve}u u{tedu nego
{to se o~ekuje, i klijent i ESCO dobijaju
dodatne pogodnosti; obrnuto, ukoliko
u{teda energije ispadne manja od
o~ekivane, i ESCO i klijent }e biti na
gubitku. Obzirom na to da u tom slu~aju
klijent snosi deo rizika izvr{enja projekta,
odnosno rizik nad kojim ima samo
ograni~enu kontrolu, ne bi bilo normalno
od njega o~ekivati da snosi i finansijski
rizik. Ugovor o podeli u{tede po izvr{enju
projekta je odatle ~esto povezan sa
finansiranjem od tre}e strane, odnosno
jednom kombinacijom izme|u finansiranja
iz bud`eta klijenta i bud`eta ESCO-a.
Ukoliko je ESCO firma odgovorna i za
finansiranje nekog va`nijeg dela projekta,
onda }e deo ste~ene u{tede biti vrlo visok
(recimo, 90%) kako bi se osigurala
~injenica da se mogu pokriti svi zahtevi iz
du`ni~ke usluge. Relativno mali udeo
u{tede koji pripada klijentu mo`e, bez
obzira na to, predstavljati ipak vrlo visok
stepen dobiti, obzirom na to da je sama
investicija u projekt bila mala. U nekim
slu~ajevima ugovor se mo`e pripremiti na
takav na~in da se udeo u {tednji, nakon {to
je dug vra}en, prilagodi jednom nivou koji
je pogodniji za klijenta.
3.3. Model Chauffage
Jedan od ekstremnih oblika upravljanja
potro{njom energije je aran`man
chauffage, gde ESCO preuzima kompletnu
odgovornost za klijenta u pogledu jedne
energetske celine (npr. grejanje prostora,
rasveta itd.) Tamo gde je tr`i{te energije
konkurentno, ESCO u aran`manu grejanja
tako|e preuzima i punu odgovornost za
kupovinu goriva/elektri~ne energije.
Honorar koji klijent pla}a u takvom
aran`manu obra~unava se na osnovu
postoje}eg utro{ka energije, minus
postotak u{tede ({to je ~esto u opsegu od
5-10%). Na taj se na~in klijentu garantuje
trenutna u{teda u odnosu na dosada{nji
ra~un. ESCO preuzima odgovornost za
davanje na raspolaganje odre|enog nivoa
energetske usluge - ~im se to mo`e uraditi
efikasnije i jeftinije, tim su zarade ve}e.
4. Primena ESCO koncepta u
SCG - potencijali i barijere
Srbija poseduje veliki, neiskori{}eni
potencijal za pobolj{anja u oblasti
efikasnog kori{}enja energije. Nezvani~ni
rezultati nekih studija izvodljivosti
pokazali su da zgrade u Srbiji imaju veoma
slabu ili nikakvu izolaciju, pohabane
krovove i neodgovaraju}e grejne sisteme.

energija
To prevedeno u tr`i{ni potencijal ~ini iznos
od oko 4 do 5 milijardi dolara investicija
za u{tedu energije, samo u stambene
objekte, {kole i bolnice.
Industrijsku proizvodnju karakteri{e
potro{nja elektri~ne energije koja je ve}a
nego {to je to dozvoljeno postoje}im
ekonomskim faktorima i tehnologijama.
Postoje}a industrijska postrojenja
izgra|ena su na osnovu zastarelih
ekonomskih parametara, u periodu niskih
cena elektri~ne energije. Postoje}i
proizvodni kapaciteti nedovoljno su
iskori{}eni usled nedostatka odgovaraju}ih
investicionih fondova za modernizaciju i
instaliranje novih tehnologija i opreme.
Dok je potro{nja elektri~ne energije u
industriji opala tokom 1990-ih, udeo
potro{nje elektri~ne energije u
doma}instvima pove}ao se sa 36% na
55%. Do porasta potro{nje do{lo je
najve}im delom usled kori{}enja elektri~ne
energije za grejanje, jer je do skoro ovakav
na~in grejanja bio relativno jeftin u
pore|enju sa drugim vrstama goriva kao
{to su prirodni gas, daljinsko grejanje, pa
~ak i drva.
ESCO mo`e, u principu, da radi sa
klijentima iz bilo kojeg sektora ili tr`i{ta.
Me|utim, u praksi se pokazalo da postoje
neke odre|ene barijere koje se za svaki
sektor moraju uzeti u obzir:
� Individualno stambeno tr`i{te: obi~no se
smatra te{kim tr`i{tem za ESCO zbog
malih ugovora koji se rade za svako
doma}instvo posebno. Tro{kovi
pregovaranja u pogledu velikog broja
malih ugovora mogu imati negativne
ekonomske efekte.
� Kolektivno stambeno tr`i{te: zanimljivo
tr`i{te koje se sastoji od zgrada s vi{e
stanova i apartmana. No, ukoliko stanar
direktno pla}a energiju preko svog
najma i u skladu sa skalom koja ne
odgovara njegovoj stvarnoj potro{nji,
te{ko se mo`e uspostaviti mehanizam
kojim }e se vratiti tro{kovi zahvaljuju}i
dovoljnoj u{tedi energije.
� Institucionalno i javno tr`i{te: vrlo
zanimljivo za ESCO radi niskog
finansijskog rizika, velikog broja zgrada
i visokog potencijala energetske u{tede
koja se mo`e ostvariti na
institucionalnom i javnom tr`i{tu. Sa
nastojanjem da se smanji nacionalni dug
i provede racionalizacija rada vlade,
koncept ugovora izvr{enja projekta
postaje vrlo atraktivan mehanizam kojim
bi se vladi omogu}ila redukcija njihovog
bud`eta u pogledu energetskih operacija
(nabavka eksternog vanbilansnog zapisa
koji ne uti~e na dug vlade, ali dozvoljava
renoviranje vladinih zgrada kako bi se
pove}ale ekonomske aktivnosti i stvorilo
nova radna mesta).
� Komercijalno tr`i{te: velike zgrade
kompanija, velika podru~ja i hoteli
atraktivni su zbog njihovog velikog
potencijala energetske u{tede, ali i zbog
toga {to vlasnici nemaju kompetentne
tehni~ke resurse sposobne za realizaciju
projekta. Jedna od barijera u pogledu
ESCO intervencije je finansijska slabost
njihovih klijenata, zbog visokog nivoa
zadu`enja u nekim poslovanjima s
nekretninama, kao i velike koli~ine
raspolo`ivih podru~ja u nekim
gradovima.
� Industrijsko tr`i{te: u ve}ini zemalja ~ini
se da bi velike industrije bile najidealniji
klijenti. Me|utim, ta preduze}a su
obi~no dovoljno velika da imaju vlastite
specijaliste za upravljanje potro{njom.
Stoga }e za ESCO biti bolje da se obrati
malim i srednjim preduze}ima i
industrijskom sektoru koja obi~no
nemaju interne tehni~ke i menad`ment
resurse za implementaciju programa
efikasnog kori{}enja energije.
Primena ESCO koncepta uslovljena je
nizom lokalnih pravnih, regulatornih,
fiskalnih i institucionalnih faktora. Njihov
nedostatak predstavlja barijeru zna~ajnijem
razvoju ESCO kompanija. U Srbiji i Crnoj
Gori jo{ nije formirano tr`i{te za ovom
vrstom usluga, ni struktuirano klasi~nim
obele`jima kao {to su ponuda i tra`nja. Na
strani tra`nje, kod potro{a~a energije nije
dovoljno razvijena svest, ni motivacija za
{tednjom energije. Na strani ponude, nema
dovoljnog stepena konkurentnosti zbog
nedovoljnog broja proizvo|a~a ove vrste
usluga. U mnogim industrijskim
preduze}ima u{teda energije zauzima nisko
mesto na listi prioriteta. U svakodnevnom
poslovanju, glavni fokus je na tehni~kom
odr`avanju proizvodnje ili na traganju za
novim tr`i{tima. U najboljem slu~aju,
u{teda energije postaje zna~ajna samo
onda kada se investira u zamenu dotrajale
opreme ili kada do|e do problema u
snabdevanju energentima. Sli~no je i sa
ostalim sektorima potro{nje.
4.1. Podizanje svesti korisnika
Stoga je u ovoj fazi razvoja tr`i{ta, osnovni
zadatak ESCO kompanije, probuditi svest
i formirati saznanje o vi{estrukom zna~aju
u{tede energije. Koncept mo`e biti te`ak
za razumevanje i normalno je da se me|u
klijentima pojavljuje odre|ena doza
skepticizma u pogledu ~injenice da mo`e
postojati win-win situacija, ili da bi mogli,
eventualno, u{tedeti novac bez ikakvih
dodatnih investicija. Dovoljan nivo svesti
(i nizak nivo skepticizma) mo`e se posti}i
jedino {irom implementacijom
demonstracionih projekata.
4.2. Finansijska autonomija
korisnika
Za efikasnu saradnju ESCO kompanije s
klijentima u javnom sektoru, klijent mora
biti u poziciji u kojoj ima punu kontrolu
nad svojim bud`etom. Neophodno je
ostvariti mogu}nost autonomije lokalnih
vlasti kod odlu~ivanju o investicionim
ulaganjima u projekte energetske
efikasnosti. Javna ustanova mora slobodno
i dalje raspolagati nov~anim sredstvima
koja oslobodi i u{tedi pobolj{anjem
efikasnosti energije, kako bi bila
motivisana za sklapanje sporazuma s
ESCO-m.
[150]
Jedna od prepreka je i uobi~ajena primena
favorizovanih kriterijuma najni`ih tro{kova
kao odlu~uju}ih, kod tendera za
investicione nabavke, ne uzimaju}i u obzir
i vrednovanje pozitivnih efekata ostvarenih
u{teda kod ESCO projekata.
4.3. Institucionalni i zakonski okvir
Nepostojanje dr`avnih subvencija za
projekte energetskih u{teda i nepostojanje
Fonda za finansiranje projekata energetske
efikasnosti je najve}a prepreka razvoju
ESCO koncepta. Ako se uzme u obzir i
nepostojanje zakonske i pravne regulative,
koja bi bila okvir za razne modalitete i
slo`enija tehni~ko finansijska re{enja u
okviru ESCO projekata, onda je jasno da je
razvoj ESCO koncepta u Srbiji, za sada
pionirski poku{aj.Zakon o energetici nudi
niz novih solucija u energetskom sektoru
SCG, koje }e imati pozitivan uticaj na
razvoj i primenu novih tehnologija i
kori{}enje obnovljivih izvora energije.
Odredbe tog Zakona nove su za SCG, ali
nisu nove za Evropsku Uniju. One se
uklapaju u EU Acquis i mogle bi da
pripreme SCG za napredak u sve vi{e
marketin{ki orijentisanim evropskim
energetskim sistemima, koji u isto vreme
uzimaju u obzir potrebu za za{titu okoline
kao i potrebu za pove}anim kori{}enjem
obnovljivih izvora energije.Cena elektri~ne
energije pove}ana je u skoro dvostrukom
iznosu u 2001. i pove}ana je za 50% u
aprilu 2002., ~ime se je omogu}eno
pokri}e operativnih tro{kova firme za
snabdevanje elektri~nom energijom. Tarife
su planirane tako da prate rast cena na
malo. Iako je deficit zna~ajno smanjen
zahvaljuju}i cenama, trenutne cene su jo{
uvek ispod cena koje bi trebalo da pokriju
tro{kove snabdevanja.Ipak potrebna su
dalja pove}anja cene, jer kompanija za
snabdevanje elektri~nom energijom jo{
nije finansijski odr`iva. S druge strane,
pove}anje cene elektri~ne energije i cene
drugih energija ima negativni odjek u
javnosti i povla~i za sobom obavezni
politi~ki otpor takvim reformama. Uz to,
cene elektri~ne energije pove}avaju i cene
grejanja, {to opet daje razlog za zabrinutost
u pogledu platne sposobnosti i mogu}eg
usmeravanja na goriva koja izazivaju
zaga|enje. Nekoliko gradova je pove}alo
cenu daljinskog grejanja i zapo~elo sa
pobolj{anjem toplovodne mre`e uz pomo}
donatora i pripremaju se da prihvate tarife
zasnovane na potro{nji.
4.4. Kreditna politika
Karakteristika ponude banka su skupi
krediti, bez ekonomsko-finansijskih
podsticajnih instrumenata i bez efikasnih
zakonskih instrumenata prinudne naplate
Staromodan i destabilizovan. bankarski
sistem zbog ste~aja ve}eg broja doma}ih
banaka, svakodnevnog otvaranja novih i
neizvesnost opstanka postoje}ih doma}ih
banaka kao i zastarela metodologija i
kriterijumi poslovanja doprinose
uzajamnom nepoverenju banaka i njenih
klijenata. Kreditna politika lokalnih banaka
sa kratkoro~nim zajmovima i visokim

kamatnim stopama (12% - 26%)
predstavlja veliko ograni~enje i glavnu
prepreku razvoja.
Poslovna banka je obavezan u~esnik
ESCO posla, jer ESCO projekat, pored
tehni~kog, obavezno uklju~uje i finansijski
in`enjering. Finansiranje od strane lokalnih
banaka je od su{tinske va`nosti za primenu
i ostvarenje ESCO projekta. Ovaj koncept
tako|e podrazumeva obezbe|enje
finansijskih sredstava za realizaciju ESCO
projekata koji se predla`u klijentu. Jako je
va`no i da su lokalne banke, od kojih se
tra`i pozajmica za projekte, upoznate sa
ESCO konceptom. Moraju se uspostaviti
trajni mehanizmi finansijskog poslovanja
koji obezbe|uju zajmove ili ESCO
kompaniji ili njenim klijentima.
5. Zaklju~ak
Osnovni cilj ovog rada je upoznavanje
doma}e stru~ne javnosti sa osnovnim
elementima ESCO koncepta realizacije
projekata energetske efikasnosti. Posebna
pa`nja posve}ena je obja{njenju
finansijskih aspekata realizacije projekata.
Tako|e, ukazano je na veliki potencijal
koji na{a zemlja ima u ovoj oblasti, ali i na
probleme i zakonske barijere koji postoje i
koji ote`avaju uspe{nu primenu ovog
koncepta.
Literatura
Saunders J., Energy Efficiency and
Conservation in Developing World, World
Bank, 1993.
EBRD Project, ESCO International -
Poland, Poland, 1997.
EBRD Project, Ukrainian Energy Service
Company, Ukraine, 1997.
1. Uvod
Globalni ekolo{ki problemi izazvani
sagorevanjem fosilnih goriva i iscrpljenost
rezervi ovih goriva doveli su do naglog
razvoja razli~itih tehnologija za konverziju
nekih primarnih obnovljivih energenata u
elektri~nu energiju. Ovakvi izvori su
relativno malih snaga i ra{trkani su u
distributivnom sistemu prema pogodnim
lokacijama njihove izgradnje i nazivaju se
distribuirani obnovljivi izvori elektri~ne
energije. Osim obnovljivih izvora, u
distributivnom sistemu su sve vi{e prisutni
i distribuirani izvori koji koriste fosilna
goriva a to su naj~e{}e termoelektrane -
toplane koje koriste prirodni gas i vr{e
kogeneracionu proizvodnju tople vode i
elektri~ne energije (CHP). Tako|e, u ove
izvore spadaju i gorivne }elije koje
pretvaraju hemijsku energiju vodonika u
elektri~nu i toplotnu energiju.
Distribuirana proizvodnja ima pozitivne
efekte na elektroenergetski sistem (EES) i
potro{a~e. Distribuirani izvori
omogu}avaju izvesnu autonomnost
[151]
energija
@eljko \uri{i}, Nikola Rajakovi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 621.311:620.92
Perspektivne tehnologije
distribuirane proizvodnje
elektri~ne energije
Rezime
Zahvaljuju}i intenzivnom razvoju tehnologija distribuirane proizvodnje o~ekuje se da }e
distribuirani izvori u budu}nosti zna~ajno u~estvovati u ukupnoj proizvodnji elektri~ne
energije. U ovom radu je dat pregled razvoja tehnologija i ukupnih instalisanih
kapaciteta za nekoliko perspektivnih distribuiranih izvora elektri~ne energije, koji, s
obzirom na resurse, imaju perspektive razvoja i u elektroenergetskim sistemima Srbije i
Crne Gore.
Klju~ne re~i: distribuirana proizvodnja, vetroelektrane, solarne elektrane, male
hidroelektrane.
Prospective Technologies of Distributed Power Generation
Distributed electric power generation is expected to take significant part in the total
electrical power generation in the future, due to intense development of corresponding
technologies. This paper represents the survey of technology development and total
installed capacities for several prospective distributed electric power sources, which,
considering the resources, have promissing developing prospectives in electrical power
systems of Serbia and Montenegro.
Key words: distributed power generation, wind turbines, photovoltaic, small hydro
power plants.
distributivnog sistema i ve}i komfor u
lokalnom upravljanju naponskim prilikama
u distributivnoj mre`i. Osim toga,
distribuirana proizvodnja obezbe|uje ve}u
sigurnost u napajanju potro{a~a, smanjuje
ukupne gubitke aktivne snage u sistemu i
rastere}uje prenosnu mre`u. Ovi pozitivni
efekti naro~ito dolaze do izra`aja u
deregulisanom okru`enju [1,2,3], pa je to
jedan od razloga {to procesi deregulacije,
odnosno liberalizacije tr`i{ta elektri~ne
energije, i razvoj distribuirane proizvodnje
teku uporedo.
Sa druge strane, distribuirana proizvodnja
name}e nove tehni~ke zahteve u pogledu
projektovanja i za{tite elemenata u
distributivnom sistemu, jer distributivna
mre`a postaje aktivna. U
elektroenergetskim sistemima sa zna~ajnim
udelom distribuirane proizvodnje name}e
se potreba uklju~ivanja ovih izvora u
jedinstveni sistem upravljanja (SCADA
sistem). Stohasti~nost proizvodnje
pojedinih obnovljivih distribuiranih izvora,
u sistemima u kojima takvi izvori imaju
veliki stepen penetracije, name}e potrebu

energija
Slika 1 Trenutna i prognozirana struktura u~e{}a pojedinih primarnih
energenata u ukupnoj svetskoj proizvodnji elektri~ne energije
posebne organizacije regulacione rezerve u
EES-u, kako bi se o~uvala stabilnost rada
celokupnog sistema.
U cilju pobolj{anja tehni~kih performansi i
ekonomi~nosti distribuiranih izvora, kao i
zadovoljenja svih tehni~kih uslova rada ne
distributivnu mre`u, tehnologije
distribuirane proizvodnje se intenzivno
razvijaju. U ovom radu je dat pregled
postoje}eg stanja i perspektiva razvoja
tehnologija distribuiranih izvora koji imaju
najve}i obim i trend porasta instalisanih
kapaciteta u svetu.
2. Perspektive razvoja
distribuiranih izvora elektri~ne
energije
Perspektive razvoja distriburanih izvora su
vrlo optimisti~ne jer su resursi obnovljivih
izvora po energiji neiscrpni a po snazi
vi{estruko prevazilaze trenutne globalne
potrebe za elektri~nom energijom [4].
Tako|e su i rezerve prirodnog gasa
(procenjuju se na oko 700 godina)
zna~ajno ve}e od rezervi nafte (procenjuju
se na oko 80 godina) i uglja (procenjuju se
na oko 200 godina) pa se u budu}nosti
o~ekuje i dalji razvoj gasno - turbinskih
elektrana - toplana koje su i sa ekolo{kog
aspekta prihvatljive. Rezerve vodonika,
koji se kao gorivo koristi kod gorivnih
}elija, su tako|e prakti~no neiscrpne, pa je
i ovaj izvor distribuirane proizvodnje, sa
aspekta resursa, perspektivan.
Postoje predvi|anja da }e obnovljivi
distribuirani izvori do sredine ovog veka
preuzeti primat u proizvodnji elektri~ne
energije. Jedan takav scenario mogu}eg
razvoja elektroenergetike u svetu koji su
dali stru~njaci Shella 1995, a koji se ~esto
na me|unarodnim konferencijama
posve}enim energetici isti~e kao vrlo
realan [5,6,7] prikazan je na slici 1.
U prilog realnosti scenarija prikazanog na
slici 1 stoji i ~injenica da je Evropska
unija, u formi direktive, obavezala svoje
~lanice da, u skladu sa utvr|enim
resursma, sa preciziranom dinamikom (do
2020) pove}aju udeo ovnovljivih izvora u
ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije [8].
Treba napomenuti da se celokupna
proizvodnja iz obnovljivih izvora ne mo`e
isklju~ivo posmatrati kao distribuirana, jer
se u nekim regionima (npr. bogatim
vetrom) proizvodne jedinice grupi{u (u tzv.
klaster vetroelektrane) tako da zbirno
imaju relativno veliku instalisanu snagu, pa
se priklju~uju na visokonaponsku prenosnu
mre`u, kao centralizovane jedinice.
Tipi~an primer ovakvih centralizovanih
jedinica su vetroelektrane na moru
(offshore) koje se sve vi{e grade [9,10].
Tako|e, postoje koncepti da se u
budu}nosti u pustinjskim oblastima Afrike
grade veliki sistemi za fotonaponsku
konverziju koji bi magistralnim HVDC
vodovima bili povezani sa potro{a~kim
centrima u Evropi. Ipak, smatra se da }e
ve}ina izgra|enih obnovljivih izvora biti
distribuiranog karaktera, to potvr|uje i
studija TERES (European Renewable
Energy Study), prema kojoj }e u 2010. oko
60% izgra|enih obnovljivih kapaciteta biti
distribuiranog karaktera [11]. Prema
analizama koje su dostupne u literaturi [2]
trend pove}anja distribuirane proizvodnje
na globalnom nivou u narednom periodu
}e biti izuzetno visok. Analize pokazuju da
}e se na globalnom nivou u periodu od
2001. do 2011. nivo instalisanih
proizvodnih kapaciteta distribuiranog
karaktera uve}ati oko15 puta.
3. Tehnologije distribuirane
proizvodnje elektri~ne energije
Tehnologije koje se koriste kod
distribuirane proizvodnje su odre|ene
tipom primarnog energenta. Primarni
izvori se mogu podeliti na obnovljive i
neobnovljive. U obnovljive spadaju:
vetroelektrane, solarne elektrane, male
hidroelektrane, geotermalne elektrane,
elektrane na biomasu i biogas i elektrane
[152]
koje koriste energiju mora. U neobnovljive
spadaju elektrane na fosilna goriva (ugalj,
naftu i prirodni gas) i gorivne }elije.
U tabeli 1 prikazane su osnovne
tehnolo{ke karakteristike nekih
distribuiranih izvora na postoje}em nivou
njihovog razvoja. Podaci su preuzeti iz
literature [12,14,3,4].
Za ve}inu distribuiranih izvora tehnolo{ki i
tehni~ki napredak tek predstoji. Na
postoje}em tehnolo{kom nivou neki od
distribuiranih izvora jo{ uvek nisu na{li
komercijalnu primenu (npr. ve}ina tipova
gorivnih }elija), dok su drugi izvr{ili jaku
ekspanziju (npr. vetroagregati). Sa kolikom
dinamikom se razvija tehnologija
distribuirane proizvodnje najbolje mo`e
ilustrovati ~injenica da se cena
fotonaponskih modula po m 2 u poslednjih
deset godina vi{estruko smanjila, dok se
njihova efikasnost vi{estruko pove}ala.
Dobar primer je i moderna industrija
vetroagregata, koja se razvija u poslednjih
petnaest godina sa prose~nom godi{njom
stopom pove}anja instalisanih kapaciteta
od preko 25%, pri ~emu se cena po
instalisanom kW vi{estruko smanjila, a
efikasnost i jedini~na snaga vi{estruko
pove}ale.
U daljoj analizi bi}e dat kratak prikaz i
trenutni nivo tehnolo{kog razvoja za
obnovljive distribuirane izvore koji
trenutno imaju najve}e u~e{}e u
proizvodnji elektri~ne energije.
4. Vetroelektrane
Vetar predstavlja neiscrpan ekolo{ki izvor
energije ~iji globalni potencijal vi{estruko
prevazilazi svetske potrebe za elektri~nom
energijom [15]. Me|utim, pouzdana i
ekonosmski prihvatljiva konverzija
mehani~ke energije vetra u elektri~nu
energiju je pra}ena nizom pote{ko}a koje
su posledica stohasti~nosti vetra i njegove
male gustine (fluksa) snage. U poslednjoj
deceniji, razvojem energetske elektronike,
upotrebom novih (kompozitnih) materijala
i novim saznanjima iz oblasti
aeromehanike, mnogi problemi su tehni~ki
re{eni, pa je vetroenergetika postala oblast
energetike sa najve}im trendom razvoja.
Moderni vetroagregati imaju vetroturbinu
sa horizontalnom osovinom koja ima
sistem za zakretanje osovine u
horizontalnoj ravni za pra}enje promene
smera vetra. Vetroturbine mogu imati
razli~it broj lopatica, ali se za ve}e snage
naj~e{}e koriste turbine sa tri lopatice
(slika 2). Pre~nik rotora (radnog kola ili
elise) ovih turbina zavisi od snage i kre}e
se od 30 m za snagu od 300 kW do 115 m
za snagu od 5 MW. Vetroturbina se
postavlja na vertikalni stub koji, u
zavisnosti od pre~nika rotora turbine, mo`e
biti visok i preko 100 m. Stub se naj~e{}e
gradi kao ~eli~ni konusni, a re|e kao
~eli~no-re{etkasti. Kao vetrogenerator
koristi se: indukciona kavezna ma{ina,
indukciona dvostrano napajana ma{ina ili
sinhrona mnogopolna ma{ina sa
permanentnim magnetima. Princip
elektromehani~ke konverzije u

energija
Tabela 1 Karakteristike distribuirane proizvodnje elektri~ne i toplotne energije
Tip Tipi~na instalisana Efikasnost pretvaranja Primena Gorivo
jedini~na snaga energije u elektri~nu
Klipni motori:
Dizel 20kW-10MW 36%-43% Re`im rezerve dizel,mazut,biodizel
Gas 5kW-5MW 28%-42% CHP gas, prirodni gas,
zemni gas
Gasne turbine 1-20MW 21%-40% CHP gas, kerozin
obezbe|ivanje
vr{ne potro{nje
Mikroturbine 35-1000kW 25%-30% proizvodnja prirodni gas,
el. energije,CHP zemni gas, biogas
Gorivne }elije:
topljeni karbonat 50kW-1MW 50%-55% visoka temperatura metanol
MCFC
~vrsti oksid 1kW-5MW 50%-55% visoka temperatura vodonik ili
SOFC proizvodnja energije prirodni gas
fosforna kiselina 1kW-250MW +35% CHP,UPS
PAFC
Fotonponske 20W –100kW 5% -18 % za manja doma}instva solarno
zra~enje
}elije (moduli) za izolovane potro{a~e
Vetroagregati 200W-5MW 40 % bazni izvor el. energije vetar
pumpanje vode
male 25 kW – 100MW 80% bazni izvor el. energije potencijalna
hidroelektrane energija vode
elektrane na 100 kW – 20MW CHP, bazni izvor el. energije, biomasa
biomasu izolovani sistemi
Geotermalne 5MW – 100MW CHP izvori tople
elektrane vode
vetroagregatima, izbor lokacije i priklju~enje
na EES je opisan u literaturi [4].
Tehnolo{ki razvoj, politika podr{ke
izgradnje obnovljivih izvora i brza
izgradnja doprineli su naglom pove}anju
instalisanih vetroenergetskih proizvodnih
kapaciteta u svetu. Na slici 3 prikazan je
trend izgradnje vetroenergetskih kapaciteta
u Evropi i svetu. Oko 75% svih svetskih
vetroagregata instalirano je u zemljama
Evropske unije (EU). EU iz instaliranih 34
466 MW (decembar 2004) podmiruje oko
3 % ukupnih potreba za elektri~nom
energijom. Vode}e zemlje po veli~ini
instalisanih vetroenergetskih proizvodnih
kapaciteta su: Nema~ka (16 629 MW) i
[panija (8 263 MW), a najve}e
procentualno u~e{}e vetroelektrana u
proizvodnji elektri~ne energije ima
Danska, koja iz 3117 MW instalisanih
vetroagregata podmiruje preko 20% svojih
potreba za elektri~nom energijom [16].
[to se ti~e razvoja tehnologije kod
vetroagregata ona je intenzivna u svim
elementima. Razvoj je pre svega orjentisan
na dalje pove}avanje jedini~ne instalisane
snage vetroagregata. Na postoje}em nivou
komercijalno su dostupni
vetroagregati sange 5 MW, a do
2010. planira se razvoj
vetroagregata snage 8 - 10 MW.
Posebna pa`nja se posve}uje
daljem razvoju vetroagregata za
rad u planinskim lokacijama sa
ote`anim klimatskim uslovima i
turbulentnim vetrovima. Neki
proizvo|a~i ve} su uspe{no
instalirali komercijalne turbine
za ekstremne planinske uslove,
slika 4. Veliki napredak je
postignut u razvoju sistema za
kratkoro~nu predikciju
parametara vetra. Na postoje}em
nivou gre{ka za prognoziranu
satnu proizvodnju na dnevnom
nivou, za odre|enu
vetroelektranu, je svedena ispod
30%, pa vetroelektrane sve vi{e
gube stohasti~nost proizvodnje.
U pogledu integracije
vetroagregata u EES trend je
gradnja velikih vetroelektrana i
njihovo priklju~enje na prenosnu
mre`u.
[153]
Slika 2 Vetroagregat sa modernom trokrakom
vetroturbinom nominalne
snage 1,3 MW

energija
Slika 3 Porast instalisanih kapaciteta vetroagregata u Evropi i svetu od 1993. do 2004.
Predvi|a se da }e vetar u budu}nosti bitno
pove}ati u~e{}e u proizvodnji ukupne
elektri~ne energije. Prema studiji
izvodljivosti Wind Force 12 [17], u~e{}e
vetroelektrana
u globalnoj
proizvodnji
elektri~ne
energije u
2020. se
procenjuje na
12%. Ovakva
predvi|anja
se baziraju na
~injenici da
je vetar
obnovljivi
ekolo{ki
izvor i da su
njegovi
tehni~ki
iskoristivi
resursi
vi{estruko
ve}i od
ukupne
trenutne
potro{nje elektri~ne energije. Me|utim, vetar
kao primarni energent ima i niz nedostataka,
pa se o perspektivi vetroagregata jo{ uvek ne
mo`e pouzdano govoriti.
Slika 4 Vetroelektrana Tauernwindpark u austrijskim Alpima
na nadmorskoj visini 1900 m
Slika 5 Svetska solarna mapa
[154]
U Srbiji i Crnoj Gori nije sprovedeno
sistematsko istra`ivanje vetroenergetskog
potencijala ali, na osnovu postoje}ih
meteorolo{kih podataka i nekih
pojedina~nih namenskih merenja, mo`e se
zaklju~iti da postoje perspektivne lokacije
sa zna~ajnim vetroenergetskim
potencijalom.
5. Solarne (fotonaponske)
elektrane
Sunce je ogroman izvor energije koji
proizvodi veliku koli~inu elektromagnetske
energije u obliku svetlosti. U toku samo tri
dana na povr{inu zemlje dospeva Sun~eva
energija ekvivalentna energiji koju bi
proizveli svi fosilni izvori i njihove rezerve
na Zemlji. Mo`e se smatrati da Sunce
predstavlja savr{eni izvor zra~enja (crno
telo) na temperaturi od 5800° K. Fluks
Sun~eve energije (iradijacija) van Zemljine
atmosfere koji pada na jedinicu povr{ine
normalnu na upadni snop zra~enja
predstavlja solarnu konstantu koja iznosi Ps =1367 W/m2 (srednja godi{nja povr{inska
snaga Sun~evog zra~enja van Zemljine
atmosfere). Me|utim, Sun~eve energije
koja stigne na povr{inu Zemlje nema u
izobilju, niti je kontinualno raspore|ena.
Na slici 5 prikazana je mapa srednje
godi{nje Solarne iradijacije na povr{ini
Zemlje.
Na povr{ini Zemlje, snaga Sun~eve
energije menja se sa rotacijom zemlje oko
svoje ose i sa rotacijom zemlje oko Sunca.
U toku razli~itih perioda dana i godine
intenzitet Sun~eve svetlosti se menja usled
promene debljine atmosferskog omota~a
kroz koji prolazi sun~eva radijacija i usled
promene upadnog ugla pod kojim svetlost
pada na neku povr{inu. Najve}a snaga
Sun~evog zra~enja (pik) koje pada na
horizontalnu povr{inu zemlje iznosi oko
1000 W/m2 kada se Sunce nalazi u zenitu.
Spektar Sun~eve svetlosti na povr{ini
zemlje sastoji se od 7% ultraljubi~astog
zra~enja, 47% vidljive svetlosti i 46%

energija
Slika 6 Nivo instalisanih fotonaponskih sistema u EU-15 i svetu u poslednjih 10
godina (u MWp)
Slika 7 Struktura vi{eslojne solarne }elije
infracrvenog zra~enja. Konverzija Sun~eve
energije u elektri~nu se mo`e vr{iti
direktno pomo}u fotonaponskih }elija
(Photovoltaic - PV) ili u solarno -
termalnim elektranama.
Od 1954. kada je prvi put upotrebljena
solarna }elija (na svemirskim letilicama)
ona se intenzivno razvija, kako u pogledu
efikasnosti, tako i u pogledu pojeftinjenja
tehnologije izrade. Naro~ito je intezivan
razvoj tehnologije solarnih }elija nakon
energetske krize sedamdesetih godina
pro{log veka. Trend tehnolo{kog razvoja
prati i porast instalisanih kapaciteta u
svetu. Na slici 6 prikazan je nivo
instalisanih fotonaponskih sistema u EU i
svetu u poslednjih 10 godina.
Fotonaponske }elije se uglavnom grade od
silicijuma koji je posle kiseonika
najzastupljeniji element u Zemljinoj kori.
Danas se uglavnom koriste tri tipa solarnih
Tabela 2 Pregled i perspektive razvoja tehnologija fotonaponske konverzije
PV Tehnologija PV Generacija Period komercijalne primene
Silicijumske kristalne 1 1970 - 2020.
Silicijumske amorfne 2 1983 - 2025.
Silicijumske tankoslojne 2 2001 - 2050.
CdTe (amorfne) 2 1995 - 2010.
CIS/CIGS 2 2000 - 2050.
DSC 3 2003 - 2055.
DSC - hibridne 3+ 2015 - 2100.
Organske - hibridne 3+ 2015 - 2100.
Biolo{ke 4 2030 - 2100. +
[155]
}elija i to: monokristalne, polikristalne i
amorfne. Zahvaljuju}i novim
tehnologijama izrade stepen iskori{}enja
solarnih }elija se stalno pove}ava. Na
trenutnom nivou razvoja na tr`i{tu se
prodaju solarne }elije sa stepenom
iskori{}enja (u realnim eksploatacionim
uslovima) od 7% (amorfne silicijumske)
do 18% (monokristalne sislicijumske) [4].
Intenzivan razvoj tehnologije gradnje
solarnih }elija se odvija u vi{e pravaca koji
su usmereni ka pojeftinjenju tehnologije i
pove}anju efikasnosti. U tom smislu se
danas sve vi{e koriste amorfne }elije od
kadmijum-telurida (CdTe ), koje uz jeftinu
tehnologiju (plazma depozicija) posti`u
efikasnost i do 14%. U cilju daljeg
pove}anja efikasnosti, tehnologija je
usmerena ka izradi vi{espojnih
tankoslojnih solarnih }elija (multi -
junction thin film solar cell), slika 7.
Vi{espojne solarne }elije karakteri{e visok
stepen iskori{}enja, jer je
svaki p-n spoj fotoosetljiv
na razli~iti spektar talasnih
du`ina (boju) sun~evog
zra~enja, tako da zbirno
ovakve }elije pokrivaju
{irok dijapazon talasnih
du`ina. Osim toga,
poluprovodni aktivni sloj je
vrlo tanak (

energija
Tabela 3 Tipi~ne elektri~ne karakteristike
jednog polikristalnog
fotonaponskog modula
Maksimalna snaga, P M
Napon maksimalne snage, U MP
Struja maksimalne snage, I MP
Napon otvorenog kola, U OK
Struja kratkog spoja, I KS
100 W
17,0 V
5,6 A
21,0 V
6,3 A
Me|usobno povezivanje modula u
takozvane solarne panele mo`e biti u
elektri~nom pogledu izvedeno redno i
paralelno, tako da se prostim elektri~nim
vezama mo`e dobiti `eljeni jednosmerni
napon na priklju~cima jedne solarne
instalacije bez upotrebe ~opera.
Mali fluks snage solarnog zra~enja i
relativno mala efikasnost solarnih }elija
zahtevaju pokrivanje velikih povr{ina za
dobijanje relativno male snage, npr. za
jednu elektranu snage 1MWp potrebno je
1ha (10000 m 2 ) povr{ine prekriti solarnim
}elijama. Uz cenu ovo je najva`niji faktor
koji ograni~ava {iroku upotrebu solarnih
}elija u distributivnom sistemu.
U poslednjih nekoliko godina, zahvaljuju}i
tehnologiji izrade solarnih }elija i
modernim trendovima u arhitekturi,
osnovni nedostaci solarnih }elija su dobrim
delom prevazi|eni kroz njihovu integraciju
u fasade i krovove zgrada. Kod ovakve
primene solarne }elije dobijaju i ulogu
gra|evinskog materijala zamenjuju}i vrlo
skupe staklene zidove ili krovne pokrivke,
{to znatno smanjuje cenu instalisanog kW.
Krovovi i zidovi zgrada su pasivne
povr{ine pa problem pokrivanja korisnih
povr{ina kod ovakvih aplikacija solarnih
}elija ne postoji. Trend integracije solarnih
}elija u fasade i krovove zgrada je stvorio
novu modernu arhitektonsku granu -
solarnu arhitekturu. Na slici 8 prikazan je
primer integracije solarnih }elija u fasadi
zgrade Instituta za marketing u Austriji.
Instalisana snaga “fasade” je 20 kWp.
Snaga “fasada” mo`e biti i nekoliko stotina
kWp, npr. zgrada firme Sanyo u Japanu iz
svoje fasade dobija 630 kWp elektri~ne
energije. Fotonaponski sistemi integrisani
u fasade zgrada su tipi~ni distribuirani
izvori koji se obi~no projektuju za
pokrivanje pikova potro{nje pri kori{}enju
sistema za klimatizaciju, koji su ina~e vrlo
neugodni potro{a~i za EES. Ovakvom
lokalnom (distribuiranom) proizvodnjom
se vr{i rastere}enje distributivih i
prenosnih transformatora i ostalih
elemenata EES-a u uslovima kada oni
imaju vrlo nepovoljne uslove rada
(preoptere}enje uz lo{e uslove hla|enja).
Pretpostavlja se da }e solarna arhitektura
predstavljati glavnu okosnicu dalje
primene fotonaponskih sistema kao
distribuiranih izvora elektri~ne energije.
Srbija i Crna Gora kao mediteranska
zemlja ima zna~ajan solarni potencijal. U
prethodnom periodu (do 1986) u SFRJ je
posedovala jednu od najboljih i
najopremljenijih mre`a za merenje
insolacije. Prema tim podacima u Srbiji je
srednja dnevna osun~anost na godi{njem
nivou oko 3,8 kWh/m 2 [20]. Na
Crnogorskom primorju ovaj nivo je jo{
ve}i. Dakle, sa aspekta resursa mo`e se
o~ekivati da }e u perspektivi solarna
energetika biti zna~ajan izvor finalne
energije (elektri~ne i toplotne) u Srbiji i
Crnoj Gori
6. Male hidroelektrane
U male hidroelektrane (MHE) spadaju sve
hidroelektrane ~ija je instalisana snaga
manja od 10 MW. Potencijali malih re~nih
slivova nisu dovoljno istra`eni na
Slika 8 Integracije solarnih }elija u fasadi zgrade Instituta za marketing u Austriji
[156]
globalnom nivou, ali se pretpostavlja da
omogu}avaju zna~ajno pove}anje udela
malih hidroelektrana u proizvodnji
elektri~ne energije, koje sada na globalnom
nivou iznosi oko 0,7%. U zemljama
Evropske unije hidropotencijal malih
re~nih slivova je u velikoj meri iskori{}en
sa instalisanih oko 10000 MW MHE
(vode}e zemlje su Italija - 2200 MW,
Francuska i [panija - 1700 MW i
Nema~ka - 1500 MW). Na slici 9
prikazani su ukupni instalisani kapaciteti
MHE u zemljama EU - 15. Prema
podacima Evorpske asocijacije za male
hidroelektrane (European small
hydropower association - ESHA) preostali
(neiskori{}eni) potencijal MHE u
zemljama EU - 15 je oko 5000 MW.
Najve}i neiskori{}eni resursi malih re~nih
tokova se uglavnom nalaze u zemljama u
razvoju. U Srbiji bez Kosova i Metohije je
definisano 856 pogodnih lokacija za MHE,
koje bi zbirno obezbedile oko 400 MW
distribuirane obnovljive elektri~ne snage,
koja bi generisala oko 1500 GWh/god
“zelene“ elektri~ne energije [20].
Tehnologija kod malih hidroelekrana je
uglavnom preuzeta od velikih proizvodnih
sistema koji su razvijani u pro{lom veku,
tako da se koriste uglavnom isti tipovi
turbina kao i kod velikih hidroelektrana.
Osim standardinh tipova hidroturbina, kod
MHE vrlo su popularne Banki turbine
(crossflow turbine) koje su jednostavne i
jeftine pa znatno pojeftinjuju tro{kove
gradnje MHE. Trendovi su da se razvijaju
agregati za vrlo niske padove (manje od
5m) u kojima bi se primenjivali sinhroni
mnogopolni generatori sa permanentnim
magnetima koji bi bili direktno spregnuti sa
hidroturbinom (direct drive low speed
generators for low heads). Kod MHE, sa
promenljivim protokom i padom, u cilju
pove}anja efikasnosti turbine potrebno je
prilago|avati (menjati) brzinu obrtanja
turbine, pa se razvijaju hidroagregati sa
dvostrano napajanom asinhronom ma{inom
sli~no kao i kod vetroagregata [21].
U klasi~nim MHE se, kao i kod velikih
hidroelektrana, koristi potencijalna energija
vodenog toka. U novije vreme se sve vi{e
razvijaju agregati koji koriste kineti~ku
energiju brzih (planinskih) re~nih tokova.
To su potapaju}i hidroagregati male snage
(mikroizvori) koji ne zahtevaju posebne
gra|evinske objekte (brane i ma{insku
zgradu) pa su relativno jefitini i laki za
monta`u. Ovakvi agregati se za sada
koriste za izolovane potro{a~e koji se
nalaze u blizini planinskih reka. Za razliku
od solarnih i vetroelektrana vodeni tok ima
znatno stabilnije parametre pa se
proizvodnja iz ovakvih sistema mo`e sa
velikom verovatno}om prognozirati.
Stabilna proizvodnja omogu}ava da se pri
dovoljnoj instalisanoj snazi hidroturbina
akumulatorske baterije izbace ili
minimizuje njihov kapacitet.
Princip konverzije energije kod
potapaju}ih hidroturbina je sli~an kao i
kod vetroagregata. Specifi~na snaga (snaga
po jedinici povr{ine turbine) je srazmerna

energija
Slika 9 Ukupni instalisani kapaciteti malih hidroelektrana u zamljama EU - 15
tre}em stepenu brzine strujanja fluida i
prvom stepenu njegove gustine [15]. Kod
vetroagregata brzina vetra pri kojoj se
ostvaruje nominalna snaga je tipi~no 12
m/s, dok je gustina vazduha pri normalnom
atmosferskom pritisku 1,225 kg/m 3 .
Potapaju}i hidroagregat ostvari}e istu
specifi~nu snagu (snaga po jedinici
povr{ine turbine) kao i vetroagregat pri
brzini vode od oko 2,1m/s, {to je realna
brzina za planinske reke. Osim toga
hidroagregat }e imati vreme iskori{}enja
nominalne snage vi{estruko ve}e od onog
kod vetroagregata (jer je brzina vodenog
toka stabilna za razliku od vetra), pa bi
specifi~na proizvodnja elektri~ne energije
(proizvodnja po jedinici povr{ine turbine)
na godi{njem nivou, pri istoj specifi~noj
snazi, kod potapaju}ih hidroturbina bila
oko 4 puta ve}a nego kod vetroagregata.
Ovakva analiza je dovela do ideje da se
iskoriste morske struje, gde bi se na
pogodnim lokacijama (u okolini
Britanskog ostrva) potopile velike
hidroturbine koje bi bile vrlo sli~ne
vetroturbinama. Problem za realizaciju
ovakvih ideja je agresivna sredina (morska
voda).
U cilju minimizacije tro{kova i pove}anja
efikasnosti MHE se sve vi{e grade kao
multifunkicionalni objekti. Obi~no se one
lociraju tako da se voda iz akumulacije
mo`e koristiti za druge potrebe
(navodnjavanje, tehni~ka voda u
industrijskim postrojenjima i sli~no). ^esto
se MHE (mikroelektrane) grade u sklopu
drugih objekata, npr. turisti~kih i
ugostiteljskih objekata, slika 10.
U deregulisanim EES-ima naro~ito su
popularne akumulacione MHE, jer one
omogu}avaju da vlasnik na tr`i{te
elektri~ne energije nudi elektri~nu energiju
u uslovima kada je najve}a potra`nja i
time ostvari najpovoljniju cenu po
proizvedenom kWh. U re`imima no}nih
minimuma, cena energije iz
centralizovanih izvora sa visokim
tehni~kim minimumom (nuklearne i
termoelektrane) je relativno niska, pa se u
ovim periodima protok u MHE odr`ava na
biolo{kom minimumu, tj. akumulacija se
puni. U re`imima dnevnih maksimuma
potro{nje, kada je cena energije najve}a,
Slika 10 Mikrohidroelektrana u sklopu turisti~kog ugostiteljskog objekta
[157]
MHE radi sa
nominalnom
snagom. I u
tehni~kom pogledu
ovakvo anga`ovanje
MHE je korisno za
EES jer, osim
smanjenja gubitaka,
doprinosi smanjenju
zagu{enja u
prenosnom sistemu
koje postaje sve
aktuelnija
problematika u
deregulisanim
sistemima.
Od svih
distribuiranih izvora
elektri~ne energije u bliskoj budu}nosti u
Srbiji je najizvesnija gradnja MHE. Prema
predlogu Strategije razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. u Srbiji se
predvi|a instalisanje 150 MW novih MHE
koje bi u 2015. obezbedile oko 450
GWh/god distribuirane elektri~ne energije.
7. Zaklju~ak
U svetu postoji vrlo intenzivan razvoj
razli~ith tehnologija distribuirane
proizvodnje. Trend razvoja tehnologija
prati i izgradnja novih proizvodnih
kapaciteta. Naro~ito je intenzivan razvoj i
izgradnja vetroagregata i solarnih
(fotonaponskih) sistema. Trend pove}anja
ukupnih instalisanih kapaciteta kod
vetroagaregata i solarnih }elija je na
godi{njem nivou oko 25%. Glavne
smernice tehnolo{kog razvoja kod
vetroagragata su u pravcu pove}anja
jedini~ne snage vetroturbine, {to }e
smanjiti specifi~ne tro{kove proizvodnje.
Tako|e se intenzivno razvijaju i sistemi za
predikciju proizvodnje elektri~ne energije
iz vetra. Kod fotonaponske konverzije
osnovni cilj je pove}anje efikasnosti, koja
kod solarnih }elija prve generacije u
realnim uslovima eksploatacije iznosi 5 -
15 %. U toku je razvoj druge i tre}e
generacije fotonaponskih }elija koje u
laboratorijskim uslovima posti`u
efikasnost i do 35%. U perspektivi se
o~ekuje razvoj plasti~nih i biolo{kih
solarnih }elija ~etvrte generacije.
Perspektive razvoja solarnih i
vetrogeneratorskih tehnologija
distribuirane proizvodnje su u svim
varijantama vrlo optimisti~ne, jer tehni~ki
iskoristivi resursi ovih izvora vi{estruko
prevazilaze ukupne svetske potrebe za
elektri~nom energijom. Jedna od
najrazvijenijih i najefikasnijih tehnologija
distribuirane proizvodnje jesu male
hidroelektrane. U ovoj oblasti je dalji
tehnolo{ki razvoj usmeren ka gradnji
jeftinih mikro sistema za primene kod
re~nih tokova malog pada i malog protoka.
Tako|e se razvijaju i potapaju}i
mikroagragati koji koriste kineti~ku
energiju brzih planinskih reka i pogodni su
za izolovane potro{a~e. Dalji razvoj
instalisanih kapaciteta MHE je ograni~en
tehni~ki iskoristvim resursima koji su u
velikoj meri u razvijenim zemljama ve}
iskori{}eni.

energija
Generalni zaklju~ak ovog rada je da
distribuirana proizvodnja ima jasnu
perspektivu jer se njene tehnologije
intenzivno razvijaju u svim sferama, a
resursi njenih primarnih energenata su
neiscrpni po energiji, a po snazi vi{estruko
prevazilaze globalne zahteve u pogledu
vr{nih optere}enja.
Acknowledgements
This work was supported by European
Commission, Directorate General on
Research and Technology Development
and International Co-operation Activities
(INCO) under contract no FP6-509161
(RISE Project).
Literatura
[1] S. S. Venkata, A. Pahwa, R. E. Brown,
R. D. Christie, What Future Distribution
Engineers Need to Learn, IEEE Trans. on
Power Systems, Vol. 19, No. 1, February
2004.
[2] Allied Business Intelligence,
Distributed generation, Photovoltaics
Bulletin, July 2002.
[3] Intrnational Energy Asociation (IEA),
2002, Distributed Generation in
Liberalised Electricity Markets, Paris, str.
128.
[4] M. \uri}, A. ^ukari}, @. \uri{i},
Elektrane, Elektrotehni~ki fakultet
Beograd - Elektrotehni~ki fakultet Pri{tina,
2004.
[5] L. Gertmar, Alternative Energy
Solutions, ABB Environmental Affairs,
June 2000.
[6] L. Gertmar, Power Electronics and
Wind Power, 10th European Conference on
Power Electronics and Applications,
Toulouse, 2003.
[7] M. T. Eckhart, Renewable Energy in
The U.S., World Council for Renewable
Energy, Berlin, Germany, 2002.
[8] The EU Directive on Electricity from
Renewable Energy Sources (Directive
2001/77/EC), Official Journal of the
European Communities, Brussels, 27. 10.
2001.
[9] P. Christiansen et al., Grid Connection
and Remote Control for the Horns Rev 150
MW Offshore Wind Farm in Denmark.
[10] H. C. Sørensen , L. K. Hansen , J. H.
M. Larsen , Middelgrunden 40 MW
Offshore Wind Farm Denmark - Lessons
Learned, Realities of Offshore Wind
Technologies, Case: Middelgrunden,
Orkney, October 2002.
[11] M. Grubb, Renewable Energy
Strategies for Europe,Volume I,
Foundations and Context, The Royal
Institute of International Affairs, London,
UK, 1995.
[12] T. Ackermann , G. Andersson, L.
Soder, Distributed generation: a definition,
Electric Power Systems Research, 57
(2001) 195-204.
[13] W. El-Khattam, M.M.A. Salama,
Distributed generation technologies,
definitions and benefits, Electric Power
Systems Research, 71 (2004) 119-128.
[14] G. Pepermansa, J. Driesenb, D.
Haeseldonckxc, R. Belmansc, W.
D’haeseleer, Distributed generation:
definition, benefits and issues, Energy
Policy, (2005), Article in press.
[15] D. Miki~i}, @. \uri{i}, B. Radi~evi}:
Vetrogeneratori - perspektivni izvori
elektri~ne energije, Elektroprivreda, broj 4,
2002.
[16] European Wind Energy Asociation
(EWEA), www.ewea.org , 16.3.2005.
[17] Wind Force 12, Greenpeace and
European Wind Energy Association,
Preparatory meeting of the “Earth Summit
- Greenpeace” Bali, Indonesia, May 2002.
[18] J. Halme, Dye-sensitized
nanostructured and organic photovoltaic
cells: technical review and preliminary
tests, Master's thesis, Espoo, February 12,
2002.
[19] S. Tulloch, Solar cell for tomorrow,
First international Conference on Energy
Efficiency and Conversation, Hong Kong,
15 January 2003.
[20] Nacionalni program energetske
efikasnosti, Kori{}enje alternativnih i
obnovljivih izvora energije, Termotehnika,
1-4 , XXVIII, str. 19 - 86 (2002).
[21] @. \uri{i}, N. Kraji{nik, D. Bo`ovi},
Dvostrano napajana asinhrona ma{ina
primenjena u vetroeneratorima,
Alternativni izvori energije i budu}nost
njihove primjene u zemlji - Tre}i nau~ni
skup, Budva, 9-10. oktobar 2003.
[158]

Uvod
Gravitacione sile izme|u Mjeseca, Sunca i
Zemlje prouzrokuju ritmi~ko podizanje i
spu{tanje voda okeana {irom svijeta koje
rezultira u plimskim talasima, pri ~emu
Mjesec djeluje dvaput sna`nije na talase
nego Sunce zbog njegove bli`e pozicije u
odnosu na Zemlju. Tako se pojavljuju
dnevni ciklusi plime i osjeke bilo gdje na
povr{ini okeana. Dok su na otvorenom
okeanu amplituda ili visina plimskog talasa
veoma mala, reda nekoliko centimetara,
ona mo`e dramati~no porasti kada talas
dostigne obalne grebene, donose}i veliku
koli~inu vode u zalive i delte rijeka. Najve}i
plimski talasi su prikazani u tabeli 1.
Energija plimskog talasa sadr`i
potencijalnu i kineti~ku energiju.
Potencijalna energija predstavlja rad
izvr{en u dizanju vodene mase iznad
povr{ine okeana i ona se mo`e prikazati
kao:
(1)
gdje je:
E p - potencijalna energija; g - gravitaciono
ubrzanje; ρ - gustina vode; A - povr{ina
razmatranog mora (okeana); z - vertikalna
koordinata povr{ine okeana; h - amplituda
plimskog talasa.
Umaju}i prosje~nu vrijednost (gρ) = 10,15
kNm -3 za morsku vodu, mo`e se dobiti za
plimski talasni ciklus po m 2 okeanske
povr{ine:
Tabela 1 Najve}i plimski talasi u svijetu
E = 1,4 h p 2 ili
[Wh] (2)
E = 5,04 h p 2 [kJ] (3)
Kineti~ka energija E vodene mase m
k
ustvari je prourokovana brzinom v te mase.
Defini{e se kao:
Ek = 0,5 mv2 Ukupna energija talasa je jednaka zbiru
(4)
njegove potencijalne i kineti~ke energije.
Poznavanje potencijalne energije talasa
zna~ajno je za projektovanje
[159]
energija
Mr Miroslav Markovi}
Elektroprivreda Crne Gore A.D., Nik{i}
UDC 620.91:627.223.6
Dr`ava Lokacija Visina talasa (m)
Kanada Bay of Fundy 16.2
Francuska Port of Ganville 14.7
Engleska Severn Estuary 14.5
Francuska La Rance 13.5
Rusija Penzhimskaya Guba (Sea of Okhotsk) 13.4
Argentina Puerto Rio Gallegos 13.3
Rusija Bay of Mezen (White Sea) 10.0
Energija plimskog talasa (struje)
Tradicionalni i netradicionalni pristup
Rezime
Plimski talasi igraju veoma zna~ajnu ulogu u stvaranju globalne klime i ekosistema za
stanovnike okeana. U isto vrijeme, plimski talasi su zna~ajan potencijalni izvor ~iste
obnovljive energije za budu}e generacije. Iscrpljivanje rezervi nafte, stvaranje efekta
staklenika sagorjevanjem uglja, nafte i drugih fosilnih goriva, kao i skladi{tenje otpada
iz nuklearnih elektrana, usmjeri}e stanovni{tvo ka zamjeni tradicionalnih energetskih
resursa sa obnovljivom energijom u budu}nosti. Energija plimskih talasa je jedan od
najboljih kandidata za tu revoluciju koja se pribli`ava.
Klju~ne rije~i: plimski talas, obnovljiva energija.
Abstract
Tides play a very important role in the formation of global climate as well as the
ecosystems for ocean habitants. At the same way, tides are a substantial potential source
of clean renewable energy for future human generations. Depleting oil reserves, the
emission of greenhouse gases by burning coal, oil and other fossil fuels, as well as the
accumulation of nuclear waste from nuclear reactors will inevitably force people to
replace most of our traditional energy sources with renewable energy in the future.
Tidal energy is one of the best candidates for this approaching revolution.
Key words: tides, renewable energy.
konvencionalnih plimskih elektrana koje
koriste brane za stvaranje vje{ta~kih
uzvodnih vodenih padova. Te elektrane
koriste potencijalnu energiju vertikalnog
podizanja i spu{tanja vode. Kao suprotnost
tome treba upoznati kineti~ka energija
talasa u cilju projektovanja pokretnih i
drugih oblika plimskih elektrana koje
koriste plimske struje ili horizontalnih
vodenih tokova koje plima prouzrokuje.
Ove elektrane ne uklju~uju brane.
Iskori{}avanje energije plime:
tradicionalni pristup
^ovjek je koristio plimski fenomen i
plimske stuje znatno prije nove ere. Tako
su najraniji navigatori morali dobro da
poznaju periodi~ne fluktuacije talasa, kada
se i gdje one mogu desiti i iskorostiti, a
posebno ako su se trebali boriti ili
iskori{}avati jake plimske struje. U
srednjem vijeku postojale su male
hidromehani~ke instalacije koje su energiju
plimskog talasa iskori{}avale za pumpanje
vode, rad vodenica i druge koristi. Neke od
ovih instalacija su se zadr`ale dugo
vremena, pa su tako npr. veliki vodeni
to~kovi pokretani plimom kori{}eni za

energija
Tabela 2 Postoje}e velike plimske elektrane
Dr`ava Lokacija
odstranjivanje otpada u Hamburgu sve do
19. vijeka. Veliki plimski to~kovi ispod
Londonskog mosta instalisani su 1580. i
preko 250 godina omogu}avaki
snabdjevanje Londona svje`om pitkom
vodom.
Ozbiljnija istra`ivanja i projektovanje
prvih industrijskih elektrana za
iskori{}avanje energije plimskih talasa
po~ela su rapidnim porastom industrije za
proizvodnju elektri~ne energije.
Elektrifikacija u bilo kom obliku vodila je
razli~itim rje{enjima za pretvaranje
energije prirodnih izvora u elektri~nu
energiju. Zajedno sa energetskim
sistemima za iskori{}avanje fosilnih i
nuklearnih goriva, koji stvaraju velike i
nove ekolo{ke probleme zaga|enja,
nau~nici i in`enjeri su bili zainteresovani
da iskori{}avaju obnovljive i ~iste
energetske izvore za proizvodnju
elektri~ne energije. Energija plimskih
talasa je jedan od obnovljivih izvora koji je
najvi{e na raspolaganju.
Ako se uporedi sa ostalim ~istim,
obnovljivim izvorima, kao {to su energija
vjetra, solarna energija, geotermalna
energija i sl., energija plimskog talasa
mo`e se predvidjeti za vjekove unaprijed
sa ta~ke gledi{ta vremena de{avanja i
magnitude. Me|utim, energija ovog izvora,
sli~no energiji vjetra ili sun~anoj energiji,
distribuirana je preko velikih oblasti i
glavni problem je sakupiti tu energiju.
Osim toga, kompleksne konvencionalne
energetske instalacije, koje uklju~uju
masivne brane na otvorenom okeanu, te{ko
Slika 1 Plimska elektrana La Rance (Francuska)
Godina Ins. kapacitet Bazen Srednja plima
izgradnje (MW) (km 2 ) (m)
Francuska La Rance 1967 240.0 22.0 8.55
Rusija Kislaya Guba 1968 0.4 1.1 2.30
Kanada Annapolis 1984 18.0 15.0 6.40
Kina Jiangxia 1985 3.9 1.4 5.08
mogu biti ekonomski konkurentne
termoelektranama na fosilna goriva ili
nuklearnim elektranama. Ove elektrane su
sada osnovna komponenta svjetske
proizvodnje elektri~ne energije, me|utim
rezerve uglja i nafte su ograni~ene i
rapidno se tro{e uz enormno zaga|enje
atmosfere i zemlji{ta. Nuklearne elektrane
proizvode osim elektri~ne energije i znatne
koli~ine radioaktivnog otpada koji se mora
skladi{titi u zemlji na poseban na~in i ~ija
razgradnja te~e veoma sporo,
prouzrokuju}i na taj na~in ozbiljne
probleme za budu}e generacije.
Sada postoje ~etiri elektrane koje koriste
energiju plimskih talasa za proizvodnju
elektri~ne energije (slika 1). Sve su
izgra|ene nakon II svjetskog rata. Osnovne
karatkeristike ovih elektrana date su u
tabeli 2.
Sve postoje}e elektrane koriste isti projekat
(dizajn) koji je prihva}en za izgradnju
konvencionalnih hidroelektrana na
rijekama. Tri osnovna strukturalna i
mehani~ka elementa ovog projekta su:
masivna brana, postavljena popre~no na
plimsku struju, stvara vje{ta~ku akumulaciju
vode i potrebni pad za rad hidrauli~nih
turbina; odre|en broj turbina postavljenih
na najni`oj ta~ki brane i povezanih sa
generatorima za proizvodnju elektri~ne
energije; i hidrauli~ke ustave za kontrolu
tokova vode u i iz akumulacije. Postoje i
ustave i liftovi za potrebe navigacije.
Turbine pretvaraju potencijalnu energiju
akumulisane vodene mase sa bilo koje
[160]
strane brane u elektri~nu
energiju tokom plime i osjeke.
Same turbine mogu biti
projektovanje za jednostruko ili
dvostruko operativno
djelovanje. Dvostruko
operativno djelovanje uklju~uje
proizvodnju elektri~ne energije
kada voda prolazi kroz turbine
pune}i akumulacioni basen, a
zatim tokom osjeke tako|e se
proizvodi elektri~na energija koriste}i
vodu koja se vra}a u more (okean). Kod
jednostrukog operativnog djelovanja
koristi se samo voda iz akumulacionog
basena tokom perioda osjeke. U tom
slu~aju se vodene ustave dr`e otvorene
tokom plime kada se puni akumulacioni
prostor, da bi se zatim one zatvorile i sva
voda iz akumulacije tokom osjeke
usmjerila na turbine.
Prednosti turbina sa dvostrukim
djelovanjem su rad u direknoj vezi sa
prirodnim fenomenom plimskih talasa,
manjim uticajem na okru`enje i ve}om
energetskom efikasno{}u. Me|utim,
dvostruko djelovanje zahtijeva i
komplikovanije i skuplje reverzibilne
turbine i elektri~nu opremu. Turbine sa
jednostrukim djelovanjem su prostije i
jeftinije, ali zahtijevaju potpuno punjenje
akumulacije {to negativno uti~e na
okru`enje zbog projektovanja ve}ih
padova i akumulisanja sedimenata u
akumulaciji. Oba metoda iskori{}avanja
plimskog talasa postoje u praksi. Elektrane
La Rance (slika 2) i Kislaya Guba imaju
{eme sa dvostrukim djelovanjem, dok
elektrana Annapolis ima turbine sa
jednostrukim djelovanjem.
Jedan od osnovnih parametara
konvencionalnih hidroelektrana je njena
proizvodna snaga P (energija po jedinici
vremena) kao funkcija protoka vode Q
(zapremina u jedinici vremena) kroz
turbine i pad h (razlika izme|u uzvodnog i
nizvodnog nivoa vode). Trenutna snaga P
mo`e se definisati jedna~inom:

energija
Slika 2 Plimska elektrana La Rance ("Bulb" turbina)
Tabela 3 Neke potencijalne kolacije za plimske elektrane (tradicionalni pristup)
Dr`ava Lokacija
Instalisani
kapacitet
[161]
Godi{nja
proizvodnja
Faktor
snage
Povr{ina
bazena
P = 9,81 Q h [kW] (5)
gdje je:
Q - protok [m 3 s -1 ]; h - pad [m];
9,81 - proizvod (gρ) za svje`u
vodu koja ima gustinu ρ = 1000
kg m -3 i g = 9,81 m s -2 .
Komponentu (gρ) treba korigovati
za primjenu u morskoj vodi zbog
njene druga~ije gustine.
Prosje~na godi{nja proizvodnja u
konvencionalnoj plimskoj
elektrani sa branom mo`e se
izra~unati uzimaju}i u ra~un neke
druge geofizi~ke i hidrauli~ke
faktore, kao {to su efektivni
akumulacioni basen, fluktuacije
plimskih talasa i sl.
U svijetu postoji nekoliko
potencijalnih lokacija za
postavljanje plimskih elektrana po
tradicionalnom pristupu i njihove
potencijalne karakteristike se
prikazane u tabeli 3.
Projekti plimskih elektrana
bazirani na
tradicionalnom
pristupu kapitalno
Srednja
plima
(MW) (GWh) (%) (km 2 ) (m)
USA Passamaquoddy 400 300 5.5
Cook Inlet do 18000 3100 4.4
Knik Arm 2900 7400 29 7.5
Turnagain Arm 6500 16600 29 7.5
Rusija Mezen 15000 45000 34 2640 6.7
Tugur 7800 16200 24 1080 6.8
Penzhinsk 87400 190000 25
UK Severn 8640 17000 23 520 7.0
Mersey 700 1400 23 61 6.5
Duddon 100 212 22 20 5.6
Wyre 64 131 24 6 6.0
Conwy 33 60 21 6 5.2
Argentina San Jose 5040 9400 21 778 5.8
Golfo Nuevo 6570 16800 29 2376 3.7
Rio Deseado 180 450 28 73 3.6
Santa Cruz 2420 6100 29 222 7.5
Rio Gallegos 1900 4800 29 177 7.5
Koreja Garolim Bay 400 836 24 100 4.7
Cheonsu 1200 4.5
Australija Secure Bay 1480 2900 22 140 7.0
Walcott Inlet 2800 5400 22 260 7.0
Kanada Cobequid 5338 14000 30 240 12.4
Cumberland 1400 3400 28 90 10.9
Shepody 1800 4800 30 115 10.0
Indija Gulf of Kutch 900 1600 22 170 5.0
Gulf of
Khambat
7000 15000 24 1970 7.0
Meksiko Rio Colorado 5400 5.5
su intenzivni sa
relativno velikim
tro{kovima po
instalisanom
kilovatu (> 2300
EUR/kW). Dug
period izgradnje za
ve}e projekte i
niski faktor snage
prouzrokuju
veoma velike
jedini~ne cijene
proizvedene
energije. Osim
toga, na
ekonomske
parametre
odre|ene plimske
elektrane direkno
se odra`avaju
specifi~ni ulovi
lokacije toga
projekta i,
posebno, problem
prolaska brodova
tamo gdje se to
zahtjeva. Kako je
izgradnja brane
uslovljena
tradicionalnom
tehnologijom i
specifi~nim
uslovima lokacije,
vjerovatno da u
budu}nosti ne}e
postojati
zna~ajnije
smanjivanje cijena
izgradnje i
pridru`enih
tro{kova, pa tako
ni cijene
proizvedene
elektri~ne energije.

energija
Osnovni faktor u odre|ivanju tro{kovne
efikasnosti lokacije za plimsku elektranu je
veli~ina (du`ina i visina) zahtijevane brane
i razlika u visini plime i osjeke. Ti
parametri se iskazuju kao tzv. Gibrat
odnos. Gibrat odnos je odnos du`ine brane
u metrima i godi{nje proizvodnje energije
u kWh. [to je taj odnos manji, to je
lokacija po`eljnija. Primjeri Gibrat odnosa
su za La Rance 0,36, za Seven 0,87 i za
Passamaquoddy 0,92.
Iskori{}avanje energije plime:
netradicionalni pristup
Kao {to je ranije napomenuto, sve
postoje}e plimske elektrane su izgra|ene
koriste}i konvencionalni projekat koji je
bio razvijen za hidroelektrane na rijekama
sa branama kao osnovnim komponentama.
Takva tradicionalna {ema imala je lo{u
ekolo{ku reputaciju jer brane blokiraju
migracije riba, uni{tavaju njihovu
populaciju, {tete okru`enju kroz plavljenje
okolnog zemlji{ta. Plavljenje nije problem
za plimske elektrane jer nivo vode u
bazenu nikada ne mo`e biti ve}i od visine
prirodnog plimskog talasa. Me|utim,
blokiranje kretanja ribe i drugih stanovnika
okeana mo`e predstavljati ozbiljan
ekolo{ki problem. Dalje, ~ak i najve}i
prosje~ni plimski talasi mali su u
pore|enju sa padovima koji se koriste u
konvencionalnim hidroelektranama na
rijekama i koji iznose desetina ili ~ak
stotine metara. Taj relativno mali pad u
plimskim elektranama stvara odre|ene
te{ke probleme projektantu. ^injenica je da
su veoma efikasne, propelerske hidrauli~ne
turbine, koje su razvijene za visoke rje~ne
brane, prakti~no neefikasne, komplikovane
i veoma skupe za primjenu u plimskim
elektranama sa malim padom.
Ti ekolo{ki i ekonomski faktori uvijek su
okupirali nau~nike i in`enjere da poku{aju
bolje sagledati takve probleme i na}i novi
prilaz iskori{}avanju energije plimskog
talasa, koji ne zahtijeva masivnu okeansku
Slika 4 Uldolmok Strait (Koreja)
Slika 3 Helikopterska turbina
branu i stvaranje velikih padova. Klju~ni
element takvog prilaza je upotreba novih
nekonvencionalnih turbina koje mogu
efikasno iskoristiti kineti~ku energiju
slobodne i nesmetane struje plimskog
talasa bez izgradnje bilo kakve brane.
Postoji vi{e rje{enja takvih turbina. Jedna
od njih, tzv. helikopterska turbina,
prikazana je na slici 3.
Ova turbina je stvorena 1994. i sastavljena
je od jedne ili vi{e duga~kih helikopterskih
sje~iva koja idu oko cilindri~ne povr{ine
sli~no zavrtnju, imaju}i profil avionskog
krila. Sje~iva stvaraju reakcioni potisak
koji ostvaruje ve}u brzinu rotacije turbine
nego {to je brzina samog vodenog toka.
Osovina turbine (osa rotacije) mora biti
postavljena popre~no na struju vode, dok
se sama turbina mo`e postaviti bilo
horizontalno, bilo vertikalno. Zbog svoje
osne simetrije turbina uvijek razvija
unificiranu rotaciju, ~ak i kod reverzibilnih
plimskih struja. To je veoma zna~ajna
prednost koja upro{}ava projekat i dopu{ta
[162]
eksploataciju plimskih elektrana sa
dvostrukim djelovanjem. Jedan od
projekata koji }e koristiti ove turbine je
Uldolmok Strait u Koreji, gdje postoji
veoma sna`na reverzibilna plimska struja
brzine do 6m/s i koje mijenja smjer ~etiri
puta dnevno (slika 4).
Za izra~unavanje mogu}e snage jedne
ovakve turbine, postavljene u neome|enoj
plimskoj struji, koristi se sljede}a
jedna~ina:
P = 0,5 hrAV t 3
gdje je:
P - snaga turbine [kW]; η - efikasnost
t
turbine (naj~e{}e je u testovima dobijeno
η = 0,35 kod trostruke helikopterske
turbine u slobodnom toku); ρ - gustina
vode [kgm-3 ]; A - ukupna efektivna
frontalna povr{ina turbine, odnosno presjek
vodenog toka gdje je turbina instalisana
[m2 ]; V - brzina plimske struje [ms-1 ].
Maksimalna snaga prethodno pomenutog
Uldolmok plimskog projekta je oko 90
MW, koriste}i prethodno izra~unavanje za
V = 6 m/s, A = 2100 m2 (zbir presjeka svih
ugra|enih turbina) i η = 0.35
Osim ovih helikopterskih turbina postoje i
turbine sa propelerima, dosta velikog
pre~nika elise, koji se postavljaju na dno
mora (okeana) sa ciljem da osim kineti~ke
energije plimske struje koriste i druge
struje u okeanu. Ove turbine sa
propelerima u su{tini su veoma sli~ne
dobro poznatim turbinama koje se koriste
kod vjetrogeneratora.
Prototip ovakve turbine prvi put je
prezentiran u Velikoj Britaniji 1998. i
uzrokovao stvaranje programa za
iskori{}enje energije plimske struje i
izgradnju odgovaraju}ih turbina. Ovaj
program se odvija u fazama (slika 5). U
prvoj fazi (1999-2003) ura|ena je prva 300
kW plimska elektrana sa propelerskim
rotorom pre~nika 11 m i isporu~ivala je
energiju u distributivnu mre`u. Propeleri
su bili sa nepokretnim krilima i proizvodili

energija
Slika 5 Projekat propelerne plimske elektrane po fazama
su elektri~nu energiju samo u jednom
pravcu plimske struje. Ova faza je ko{tala
oko 3,3 miliona funti.
Drugu fazu razvoja projekta (2003 - 2005)
karakteri{e projektovanje, izgradnja,
instalacija i testiranje prvog dvostrukog
rotor sistema koji mo`e biti snage izme|u
750 i 1200 kW (svaki roror je neznatno
du`i od onoga iz prethodne faze zbog
razlika u brzini plimske struje na
izabranom mjestu). Ova elektrana }e biti
priklju~ena na mre`u i proizvoditi
elektri~nu energiju pri oba smjera dejstva
plimske struje, zahvaljuju}i rotaciji
propelernih krila, i biti pravi prototip i
najbolji test za komercijalnu tehnologiju.
O~ekuje se da }e druga faza imati pribli`ne
tro{kove od 4,5 miliona funti, uklju~uju}i
priklju~enje na mre`u.
Tre}a faza (2004 - 2006) godine obuhvata
prve male "farme" plimskih turbina, koja
uklju~uje 3 - 4 dodatne jedinica tako da se
mo`e dobiti ukupna snaga od oko 4 - 5
MW, dok stvarni iznos zavisi od broja
uklju~enih jedinica i procijenjene
potencijalne snage koja se mo`e dobiti na
samoj lokaciji. Ovaj projekt }e biti
djelimi~no samofinansiran kroz prihode od
proizvedene elektri~ne energije. Iako
predstoji jo{ dosta posla do komercijalne
upotrebe ovakvih elektrana, dosada
preduzeti koraci nagovje{tavaju bolje
iskori{}avanje plimskih struja u budi}nosti
i smjer ka efikasnijem kori{}enju ovog
energetskog izvora.
Pretpostavljene cijene za elektri~nu
energiju proizvedenu u ovakvim
elektranama zavise od veli~ine turbine,
izbora ekonomskih parametara, kao i
prate}ih tro{kova koji su u vezi sa
faktorom snage, {to je posebno kriti~no.
Preliminarne procjene jedini~nih tro{kova
za elektri~nu energiju variraju izme|u 0,05
i 0,15 EUR/kWh zavisno od razmatranih
studija i rje{enja u njima. Za o~ekivati je
da te cijene budu ispod 0,10 EUR/kWh sa
prvim komercijalnim turbinama u dobrim
strujnim re`imima (brzina struje ve}a od
3ms -1 ) i sa faktorom snage ve}im od 30%.
Uticaj na okru`enje se ocijenjuje kao
minimalan. Osnovni sukob mo`e biti sa
prolaskom brodova, navigacijom i
ribarstvom. Drugi problem nastaje zbog
usporavanja toka struje ako postoji
zna~ajnije i stalno pretvaranje energije
struje u elektri~nu energiju, ali se ti
ekolo{ki uticaji mogu povezati sa
odre|enom lokacijom i procjenjivati na
lokacija-po-lokacija osnovama.
Upotreba elektri~ne energije iz
plimskih elektrana
Jedan od ozbiljnijih problema koji je
prisutan ovdje je kako i gdje koristiti
elektri~nu energiju proizvedenu u
plimskim elektranama. Plime su cikli~ne
po svojoj prirodi, dok korespondiraju}a
proizvodnja energije iz tih elektrana ne
poklapa se uvijek sa vrhom zahtjeva
~ovjeka. U zemljama sa dobro razvijenom
energetskom industrijom, plimske
elektrane mogu biti dio op{teg
distributivnog sistema. Me|utim,
proizvedena energija se mo`da treba
prenijeti na velike udaljenosti jer su
lokacije visokih plimskih talasa obi~no
znatno udaljene od industrijskih i urbanih
centara.
Jedno od atraktivnih i prihvatljivih budu}ih
rje{enja je kori{}enje ove energije upravo
na mjestu proizvodnje i to za proizvodnju
hidrogenskog (vodoni~kog) goriva tokom
~itave godine kroz proces elektrolize vode.
Vodonik, u te~nom stanju ili uskladi{ten na
neki drugi na~in, mo`e biti transportovan
na bilo koju ta~ku zemlje i upotrebljen bilo
kao gorivo umjesto nafte ili gasa, bilo u
razli~itim energetskim sistemima sa
gorivnim }elijama. Gorivne }elije
pretvaraju energiju vodonika direkno u
elektri~nu energiju bez sagorjevanja ili
pokretnih djelova, a ta se energija kasnije
mo`e koristiti npr. za pokretanje kola na
elektri~ni pogon.
Mnogi nau~nici razmatraju takav razvoj
kao budu}u novu industrijsku revoluciju.
Danas se vodonik proizvodi skoro
isklju~ivo iz prirodnog gasa ili fosilnih
[163]
goriva, {to za posljedicu
ima stvaranje efekta
staklene ba{te i zagrijavanja
globalnog ekosistema. Sa
takve ta~ke gledi{ta,
proizvodnja vodonika kroz
elektrolizu vode uz upotrebu
energije plimskih talasa
jedan je od najboljih na~ina
razvoja i dobijanja ~istog
hidrogenskog goriva. Zbog
toga se energija plimskih
talasa mo`e iskoristiti u
budu}nosti da pomogne
stvaranje nove ere ~istih
industrija i uop{te drugih
energetski zavisnih
aktivnosti ~ovjeka.
Zaklju~ak
Razvoj novih, efikasnih,
niskotro{kovnih i ekolo{ki
prilago|enih hidrauli~kih
energetskih pretvara~a mo`e omogu}iti
kori{}enje energije plimskog talasa i
plimske struje dostupnom bilo gdje u
svijetu.
Dosada istra`eni prototipovi turbina mogu
biti iskori{}eni ne samo za multimegavatne
plimske elektrane, ve} i za mini
elektrane koje proizvede samo nekoliko
kW snage i koje mogu proizvesti ~istu
energiju za male dru{tvene zajednice ili
~ak za individualna doma}instva koja se
nalaze na obali, u blizini moreuza ili na
udaljenim ostrvima sa ja~im plimskim
strujama.
Tek treba da se otkriju ve}e mogu}nosti
kori{}enja energije iz plimskih elektrana,
jer dolazi do iscrpljivanja rezervi dosada
tradicionalnih fosilnih goriva, ali i do ere
sve ve}eg kori{}enja obnovljive energije.
Energija plime jeste obnovljiva energija.
Literatura
M.Teresa Pontes, Antonio Falcao, Ocean
Energy Conversion, 2004, Instituto
Nacional de Engenharia e Technologia
Industrial, Lisboa, Portugal
World Energy Council, 2004 Survey of
Energy Resurces, 2005
http://www.marineturbines.com/projects

HIDROENERGETIKA
I VETROENERGETIKA
1. Kori{}enje hidropotencijala na
malim vodotokovima u Srbiji
Od ukupnog teorijskog hidropotencijala
Srbije (oko 30 TWh), tehni~ki je iskoristivo
oko 2/3 (62%, tj. oko 20 TWh) i ve} je
uglavnom iskori{}en njegov ekonomski
opravdaniji deo, dok ostatak spada u
kategoriju manjih i skupljih objekata,
posebno ako se ra~una na mini (i mikro)
elektrane. Procene potencijala malih
hidroelektrana (MHE) u Srbiji, koje uklju~uju
mini i mikroelektrane na preko 1000 mogu}ih
lokacija sa instalisanom jedini~nom snagom
ispod 10 MW, ukazuju da je na malim
vodotokovima mogu}e ostvariti ukupnu
instalisanu snagu oko 500 MW, i proizvodnju
2400 GWh/god. Od toga se polovina (1,2
TWh/god.) nalazi u u`i~kom, ni{kom i
kragujeva~kom regionu, gde mo`e biti
kori{}en u brojnim malim postrojenjima sa
ukupnom instalisanom snagom oko 340 MW,
raspore|enom na oko 700 lokacija.
Preostali neiskori{}eni hidropotencijal Srbije,
koji se zna~ajnim delom nalazi u opsegu
male hidroenergetike, posebno je izu~avan i
pri tome izra|en katastar malih
hidroelektrana za jedini~ne snage ispod 10
MW. Rezultat je iskazan u ukupnoj
instalisanoj snazi od 453 MW i prose~noj
proizvodnji 1600 GWh/god. na oko 870
lokacija. U tabeli 1 je prikazan raspored
potencijala malih vodotokova za jedini~ne
snage od 90 kW do 8500 kW, koje je mogu}e
izgraditi uz formiranje akumulacija za 1,2
Prof. dr Miroslav Beni{ek
Ma{inski fakultet, Beograd
Dr Miodrag Mesarovi}
Energoprojekt ENTEL, Beograd
UDC 621.311.21:627.133
Energetski potencijal malih
vodotokova u Srbiji
milijardi kubika i odgovaraju}u opremu.
Kori{}enje hidroenergetskog potencijala
malih vodotokova mo`e da predstavlja
zna~ajan doprinos proizvodnji elektri~ne
energije. Tehni~ki i tehnolo{ki problemi
gradnje malih hidrorelektrana su re{ivi, a
[164]
energija
Rezime
Kori{}enje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova mo`e dati zna~ajan doprinos
proizvodnji elektri~ne energije u Srbiji. U radu su analizirane mogu}e male hidroelektrane
(MHE) jedini~nih snaga ispod 10 MW, kako po regionima, tako i po slivovima reka i
kanalima. Analizom su obuhva}ene i mogu}nosti ugradnje MHE na postoje}im
vodoprivrednim objektima, na ispustima akumulacija za obezbe|ivanje garantovanog
ekolo{kog minimuma, zatim u sklopu sistema za vodosnabdevanje i sistema za navodnjavanje,
kao i na kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Tako|e su analizirane mogu}nosti obnove i revitalizacije
postoje}ih MHE, adaptacija vodenica u MHE i druge mogu}nosti. Analizom su, pored
potencijala, analizirana potrebna investiciona ulaganja i ukupni ekonomski efekti gradnje
MHE.
Klju~ne re~i: energetski potencijal, mali vodotokovi, male hidroelektrane, ekonomski efekti.
Abstract
Tabela 1 Mogu}i potencijal malih hidroelektrana snaga od 90 kW do 8,5 MW
Use of hydropower potential of small rivers can have a considerable contribution to the
overall power generation in Serbia. In this paper an analysis is performed of possible small
hydro power plants (SHPPs) with sizes less than 10 MW, both per regions and per river
basins and channels. Different possibilities are included for construction of SHPPs on the
existing water economy structures, at discharges from basins aimed to assure guaranteed
ecological minimum flow, as well as within water supply systems, irrigation systems and
Danube-Tisa-Danube channel system. Analysis is extended to the reconstruction and
rehabilitation of the existing SHPPs, as well as to the adaptation of water mills to SHPPs and
other possibilities. Besides hydropower potential, investment costs and the overall economic
effects are analysed.
Key words: power potential, small river flows, small hydropower plants, economic effects.
Instalisana Ukupna proizvodnja Zapremina
Region
snaga, kW energije, kWh/god
akumulacija m3 Broj
MHE
Beogradski 315 307 000 - 2
Podrinjsko-Kolubarski 23 680 76 012 000 105 720 000 62
Podunavski 12 505 33 420 000 19 050 000 27
[umadijsko-Pomoravski 15 388 36 861 000 48 400 000 16
Zaje~arski 48 474 152 051 000 200 640 000 70
Kraljeva~ki 96 058 308 501 000 580 500 000 158
U`i~ki 93 237 357 686 000 139 970 000 203
Ni{ki 75 730 284 198 000 85 420 000 141
Ju`no-moravski 77 245 295 949 000 38 280 000 177
Vojvodina (uz DTD) 10 400 54 030 000 - 11
Ukupno 453 032 1 599 015 000 1 217 980 000 867
jedina prepreka za njihovu gradnju
predstavljaju zakonska regulativa, tehni~ki
problemi vezivanja na postoje}u
visokonaponsku mre`u i cena tako
proizvedene elektri~ne energije.
Preko polovine ovih MHE ima jedini~ne
snage 90 kW do 300 kW, kako je prikazano u
tabeli 2.
Obuhva}eno je ukupno
oko 36000 km 2 slivne
povr{ine u slivovima
Dunava (neposredni
sliv), Timoka, Pore~ke
reke, Peka, Mlave,
Velike Morave, Ju`ne
Morave, Zapadne
Morave, Ibra, Lima,
Drine (neposredni sliv),
Jadra, Kolubare, Save
(neposredni sliv),
Dragovi{tice (deo sliva
u Srbiji) i reke P~inje
(deo sliva u Srbiji). Ovi

energija
Tabela 2 Raspored broja malih hidroelektrana u katastru po jedini~noj snazi
Snaga, kW 90-300 300-500 500-1000 1000-2000 2000-8500
Broj 459 183 137 48 40
Sliv Broj malih Instalisana snaga, Proizvodnja,
Akumulacija
HE kW
MWh/god.
106m3 Tabela 3 Pregled malih hidroelektrana po slivovima reka i kanala
Kolubara 28 11 020 31 953 96,40
Drina i Lim 151 59 435 219 249 45,16
Velika Morava 17 15 675 37 642 50,45
Zap. Morava i Ibar 240 137 979 492 088 684,63
Ju`na Morava 279 140 850 517 859 109,35
Timok, Pek i Mlava 88 58 175 171 618 221,09
P~inja i Dragovi{tica 53 19 495 74 576 10,90
Kanali DTD 11 10 400 54 030 -
Ukupno 867 453 032 1 599 015 1 217,98
slivovi su podeljeni na podslivove prema
Vodoprivrednoj osnovi Jugoslavije, a u
katastru grupisani prema tada{njoj (ra|eno
tokom 1985. i 1986) administrativnoj podeli
na regione, odnosno me|uop{tinske regionalne
zajednice. Zbirni pregled broja mogu}ih
lokacija malih hidroelektrana snaga od 0,1 do
8,5 MW, po slivovima, kao i njihove
akumulacije i prose~na godi{nja proizvodnja
elektri~ne energije dati su u tabeli 3.
Male hidoelektrane u ravnici Vojvodine su
predvi|ene da se grade isklju~ivo u okviru
hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD) uz
ve} izgra|ene objekte DTD. Mnoge od ovih
malih hidroelektrana bi bile reverzibilnog
tipa i radile bi kao hidroelektrane, ali i kao
pumpe, u zavisnosti od re`ima voda. Za
ve}inu ovih malih hidroelektrana su ve}
izra|eni idejni projekti. Za ostale slivove
(regione) postoje idejna re{enja (generalni
projekti) samo za va`nije objekte.
Osim ovako integrisanog katastra MHE za
podru~je Srbije, vr{ene su i posebne analize
potencijala malih vodotokova u okviru
pojedinih podru~ja. U tabelama 1 i 3 nije
obra|en tok Ju`ne Morave zbog toga {to se
ve} dugo razmatra mogu}nost realizacije
plovnog puta Dunav-Morava-Vardar-Egejsko
more, ali zbog niza problema jo{ nije
usvojeno kona~no re{enje. Tako|e, veliki
broj lokacija MHE na vodotokovima Srbije
na kojima se mogu ugra|ivati agregati snaga
manjih od 90 kW nije obuhva}en nekom
podrobnijom analizom. Procena je da se u
ovim slu~ajevima mo`e ostvariti ukupna
snaga od oko 50 MW sa ukupnom
proizvodnjom od oko 400 GWh/god.
Danas je u pogonu samo 31 MHE ukupne
snage 34,654 MW i godi{nje proizvodnje 15
GWh/god., a van pogona je 38 MHE ukupne
snage 8,667 MW i procenjene godi{nje
proizvodnje 37 GWh/god. Ove MHE se
mogu osposobiti za pogon uz ulaganje koje
je zavisno od stanja u kome se nalaze.
Postoje zna~ajne mogu}nosti ugradnje malih
hidroelektrana u postoje}e vodoprivredne
objekte koja se tako|e karakteri{e znatno
ni`im tro{kovima, jer se koristi ve}ina
gra|evinskih radova na zahvatu, brani,
pristupnim putevima i drugih koji su ve}
izvr{eni u okviru tih objekata, tako da se
ve}ina investicija svodi na nabavku i
ugradnju opreme. Tako|e je od interesa
mogu}nost obnove i revitalizacije uz
pove}anje instalisane snage postoje}ih MHE.
2. Ugradnja malih
hidroelektrana u
vodoprivrednim objektima
2.1. Mogu}nosti gradnje malih
hidroelektrana na vodoprivrednim
objektima
U oblast izgradnje malih hidroelektrana,
osim novih kao posebnih objekata, mogu se
svrstati izgradnja novih agregata u sklopu
postoje}ih hidroenergetskih objekata ili
njihova ugradnja u postoje}e vodoprivredne
objekte ili adaptacija postoje}ih vodenica u
male hidroelektrane, kao i automatizacija,
rekonstrukcija ili revitalizacija postoje}ih
MHE. MHE u sklopu vodoprivrednih
objekata mogu biti na ispustu vode iz velikih
akumulacija namenjenog za odr`avanje
garantovanog ekolo{kog minimuma, ili u
sklopu sistema za snabdevanje vodom i u
sklopu sistema za navodnjavanje, kao i u
sklopu ostalih vodoprivrednih objekata
(odbrana od poplava, turizam, i sl.). U
nastavku su ove mogu}nosti pojedina~no
analizirane.
2.2. Male hidroelektrane na ispustu
garantovanog ekolo{kog minimuma iz
akumulacija
U oko stotinak velikih i srednjih akumulacija
izgra|enih za potrebe elektroprivrede,
navodnjavanja, snabdevanja vodom, za
odbranu od poplava i druge potrebe,
obavezno se ispu{ta garantovani minimum, a
to ispu{tanje se kod ve}ine njih mo`e
koristiti za proizvodnju elektri~ne energije.
U tabeli 4 je prikazana takva mogu}nost za
pojedine akumulacije u Srbiji.
2.3. Male hidroelektrane u sklopu
sistema za vodosnabdevanje
Najve}a mogu}nost gradnje malih
hidroelektrana je u sklopu sistema za
Akumulacija ]elije Gazivode Grli{te Barje Brestovac
Instalisani protok, m3 Tabela 4 Male hidroelektrane na ispustu za biolo{ki minimum iz nekih akumulacija
/s 0,42 0,8 0,4 0,5 0,2
Maksimalni neto pad, m 46,0 96 14,0 56 25,0
Instalisana snaga, kW 150,0 632 50,0 210,0 32,0
Proizvodnja, GWh/god 1,2 4,6 0,4 1,1 0,2
[165]
snabdevanje vodom.
Kod nekih od ovih
sistema postoji
mogu}nost da se izgradi
ne samo jedna ve} dve i
vi{e malih
hidroelektrana. Budu}i
da se kvalitetna voda
dobija iz izvora obi~no
kaptiranih na visokim
planinskim podru~jima,
razlika u nivou je
velika, pa se grade
prekidne komore, bunari
ili rezervoari za
uni{tavanje potencijalne
energije da bi cevi
mogle biti za manje
pritiske. Gradnja malih
hidroelektrana je mogu}a izme|u ovih
komora, ali je pri projektovanju vodovoda uz
uva`avanje mogu}nosti gradnje malih
hidroelektrana mogu}e definisati prekide i na
tzv. energetskim stepenicama. Broj
energetskih stepenica je ekonomska
kategorija i odre|uje ga rasplo`ivi pad,
protok i drugi uslovi. Instalisana snaga mo`e
biti relativno velika, i preko 1 MW.
Kako je u ovom slu~aju snabdevanje vodom
primarna funkcija, vodovod mora biti
projektovan tako da se voda mo`e koristiti
uvek, bez obzira na proizvodnju energije.
Zato se i dovod vode mora projektovati tako
da uvek radi, odnosno da se obezbedi prelaz
cevovoda sa stanja pod pritiskom kada MHE
radi u stanje kada ne radi. Pri tome treba
omogu}iti (ugradnjom by passa) da se pri
zaustavljanju agregata ne zaustavlja protok
vode kroz glavni dovod. Turbina treba da ima
mali pobeg. Posebno treba obratiti pa`nju na
odr`avanje neporeme}enog kvaliteta vode (u
tom pogledu mala hidroelektrana se tretira
kao i svaka pumpa za pija}u vodu).
2.4. Male hidroelektrane u sklopu
sistema za navodnjavanje
Sistemi za navodnjavanje iz akumulacija
omogu}uju da male hidroelektrane izgra|ene
uz njih mogu da rade tokom cele godine ako
je stepen akumulacije vode mali, pa se voda
izvanvegetacionog perioda ne mora ~uvati za
vegetacioni period. Instalisani kapacitet
odgovara koli~ini vode potrebne za
navodnjavanje, a u vanvegetacionom periodu
onoj koli~ini koja se dobija iz sliva, ali uz
obavezu da se za po~etak navodnjavanja
obezbedi potrebna koli~ina vode u
akumulaciji. Kada se voda za navodnjavanje
zahvata iz otvorenog toka, instalisani protok
mo`e biti znatno ve}i od koli~ine vode
potrebne za navodnjavanje, jer je u u
vanvegetacionom periodu u vodotoku obi~no
vi{e vode nego u vegetacionom. U slu~aju
kada se voda za navodnjavanje dobija iz
izvora vrela, instalisani protok odre|uje
optimum proizvodnje elektri~ne energije u
zavisnosti od investicionih ulaganja.
2.5. Male hidroelektrane u sklopu
sistema Dunav-Tisa-
Dunav
U sistemu kanala
Dunav-Tisa-Dunav
(DTD) mogu}e je
izgraditi vi{e desetina
malih hidroelektrana
kori{}enjem

energija
Tabela 5 Mogu}e male hidroelektrane na kanalima sistema DTD
Lokacija mogu}e MHE na Instalisani protok,
kanalu DTD
m3 Nominalni pad, Broj Instalisana Prozvodnja
/s
m
agregata snaga,kW MWh/god
Bezdan 40 2,5 2 1 650 2 200
Novi Sad 60 5,0 3 3 000 19 200
Vrbas 18 5,0 1 850 4 700
Be~ej 20 3,7 2 620 2 270
Itebej 30 2,2 2 600 2 600
Klek 30 2,6 2 850 3 400
Staji}evo 30 2,2 2 850 2 600
Toma{evac 10 2,0 1 240 750
Opovo 10 3,0 1 280 900
Stra`a 6,6 3,9 2 240 1 220
Kajtasovo 40 3,5 2 1 220 8 190
Ukupno 10 400 54 030
raspolo`ivih padova koji su formirani
izgradnjom uspora na oko dvadesetak ustava
i prevodnica i crpnih stanica. Pregled
mogu}ih MHE na kanalima sistema DTD dat
je u tabeli 5.
Tehni~ke mogu}nosti i ekonomska
opravdanost izgradnje MHE na kanalima
DTD su intenzivno prou~avane u periodu
1980-1989. Kako je denivelacija kod objekata
za usporavanje vode 2 do 8 metara i traje do
300 dana godi{nje, a protok 6,6 do 60 m 3 /s,
objekti pregrada i ustava na kanalima su
najpogodniji za ugradnju MHE. Gradnja
MHE je mogu}a i na ravni~arskim rekama.
2.6. Male hidroelektrane na
prebacivanju vode iz sliva u sliv
^esto se akumulacija nalazi u jednom, a
potro{nja vode u drugom slivu, pa se voda
potiskuje do vododelnice, a zatim
gravitacijom do potro{a~a. Takav primer je
postoje}a mala hidroelektrana u Aran|elovcu
koja je u slivu Kubr{nice, a brana i
akumulacija je na reci Bukulji u slivu
Kolubare. Ovakvi sistemi imaju ~esto dobre
uslove za gradnju malih hidroelektrana, jer se
voda posle potiskivanja spu{ta vi{e stotina
metara do potro{a~a, tako da se raspolo`iva
visinska razlika mo`e iskoristiti za
proizvodnju elektri~ne energije i povra}aj
energije utro{ene na prebacivanje.
3. Obnova i revitalizacija
postoje}ih malih hidroelektrana
3.1. Obnova napu{tenih malih
hidroelektrana
Male hidroelektrane su u Srbiji tradicionalni
izvori elektri~ne energije po~ev od 1899. pa
ih je relativno veliki broj ve} van pogona.
Njihova obnova bi mogla biti dobar na~in da
se ponovo koristi hidropotencijal koje su one
koristile. One su bile male snage, od 10 kW
do nekoliko stotina kW, i kori{}ene su
uglavnom za osvetljenje. Godine 1933. od 58
javnih hidroelektrana na teritoriji Srbije
ve}ina su bile male hidroelektrane.
Karakteristike i status jednog broja tada{njih
malih hidroelektrana predstavljeni su u tabeli 6.
Posle 1933. izgra|eno je jo{ oko 20 malih
hidroelektrana, koje nisu popisane (Osanica i
VIK kod @agubice, Sumrakovac i Rtanj kod
Boljevca, Grza kod Para}ina i druge). U
deceniji posle II svetskog rata izgra|en je jo{
jedan broj malih hidroelektrana na raznim
lokacijama, od kojih je deo sada van pogona i
mo`e se aktivirati. Pregled prikazan u tabeli 7
ne obuhvata sve male hidroelektrane
izgra|ene u tom periodu, jer je jedan broj
MHE instalisanih snaga u rasponu od 30 do
660 kW izgradila JNA za svoje potrebe.
Kao {to se vidi, veliki broj ovih MHE ne
radi, a jedan broj je i poru{en. Naj~e{}e su
sa~uvani zahvati, delimi~no i brane-zahvati i
dovodi, a najbolje su sa~uvane zgrade, koje
se na nekim lokacijama koriste za druge
svrhe. Prema tome, postoji mogu}nost da se
one osposobe za rad uz relativno mala
ulaganja. Pri tome prednost imaju one sa
modelski ispitivanim turbinama, jer one
imaju znatno vi{i koeficijent iskori{}enja. Na
taj na~in bi se moglo vratiti u pogon bar
1500-2000 kW instalisanih snaga MHE uz
ukupno ulaganje do milion USD i tako
ostvariti proizvodnja 6,5 miliona kWh/god.
3.2. Izgradnja malih hidroelektrana
adaptacijom vodenica
Ra~unaju}i na veliki podsticaj gradnji malih
hidroelektrana predvi|en Zakonom o
energetici u Srbiji, postoji mogu}nost da se i
ogroman broj napu{tenih vodenica prevede u
male hidroelektrane. Ustvari, uslovi za
rekonstrukciju vodenica u male hidroelektrane
su veoma povoljni, jer se oprema mo`e
ugraditi u postoje}e objekte. Me|utim, budu}i
da su gra|ene za male padove, energetska
vrednost vodenica nije velika, jer prose~na
snaga koja se mo`e posti}i je reda 20 kW,
mada postoje vodenice sa mogu}no{}u
dostizanja 30 do 50 kW. I mogu}a
proizvodnja je znatno manja nego {to bi bila
da je namenski gra|ena kao MHE, jer je
veliki broj vodenica gra|en za sezonski rad,
kada ima vi{e vode, dok bi MHE po pravilu
bila gra|ene za rad tokom cele godine.
Pa ipak, ako bi bar mali deo napu{tenih
vodenica u Srbiji (na primer, samo 5000)
adaptacijom bio pretvoren u MHE prose~ne
snage 20 kW, one bi obezbedile novih 100
MW instalisane snage i proizvele bi u proseku
oko 300 miliona kWh/godi{nje uz investicije
za nabavku opreme i relativno malo ulaganje
u objekte, ra~unaju}i da se postoje}i zahvati,
dovodi vode, pristupni putevi i drugi objekti
mogu iskoristiti. Ova proizvodnja je posebno
zna~ajna jer je po pravilu locirana u blizini
potro{a~a i u brdsko-planinskim podru~jima
do kojih je dovod energije ina~e skup i pra}en
zna~ajnim gubicima.
3.3. Revitalizacija postoje}ih malih
hidroelektrana
Osposobljavanje postoje}ih hidroelektrana
malih snaga predstavlja tako|e zna~ajnu
mogu}nost da se nastavi kori{}enje
potencijala malih vodotokova, tim zna~ajniju
{to se uz dana{nju mnogo savr{eniju
tehnologiju to kori{}enje mo`e u~initi mnogo
[166]
efikasnijim. Tako se, uz produ`enje veka
objekata preko 50 godina, ra~una na
mogu}nost da se efikasnost pove}a za 30-
50% i kapacitet za preko 20%, uz ulaganja
samo 200-400USD/kW. Tehnologija koja to
danas omogu}uje zasniva se na boljoj
mogu}nosti simulacije i prora~una strujanja
fluida i boljoj fabrikaciji opreme uz
kori{}enje kompjuterski vo|ene izrade, kao i
na boljoj mogu}nosti upravljanja radom
hidroelektrana kori{}enjem savremene
ra~unarske opreme i softvera.
4. Ulaganje i efekti izgradnje
malih hidroelektrana
4.1. Mogu}a instalisana snaga i
proizvodnja malih hidroelektrana do
2010.
Sagledavaju}i energetske potencijale malih
vodotokova i mogu}nost izgradnje malih
hidroelektrana na njima kako je prikazano u
poglavljima 1, 2 i 3, mogu}e je utvrditi
njihove ukupne energetske efekte, kako je
prikazano u tabeli 8. Ra~una se da bi ova
sredstva prete`no bila privatnog karaktera, jer
se o~ekuje primena zakonske deregulacije i
privatizacija proizvodnih kapaciteta u
elektroprivredi. Ulaganja }e zavisiti i od
dr`avnog podsticaja gradnje energetskih
kapaciteta na bazi obnovljivih izvora shodno
zakonskoj regulativi, koja bi trebala da
privu~e kapital privatnih investitora.
4. 2. Mogu}e u~e{}e malih
hidroelektrana u elektroenergetskom
sistemu
Elektroenergetski sistem Srbije ima na
raspolaganju ukupni neto instalisani kapacitet
od 8789 MW, od ~ega u termoelektranama
5608 MW (63,8%) i u hidroelektranama 3181
MW (36,2%). Ukupna godi{nja proizvodnja
elektri~ne energije u 2000. je bila 31564,5
GWh/god., od ~ega 21227,2 GWh (67,3%) u
termoelektranama i 10337,3 GWh (32,7%) u
hidroelektranama. Ukoliko bi svi kapaciteti
malih hidroelektrana navedeni u tabeli 3 bili
izgra|eni, a postoje}i kapaciteti ostali
nepromenjeni, relativno u~e{}e malih
hidroelektrana u ukupnoj instalisanoj neto
snazi bi bilo samo 5,3% (13,4% u snazi
hidroelektrana) i u ukupnoj proizvodnji 5,4%
(14,8% u proizvodnji hidroelektrana).
Me|utim, u periodu do 2010. ra~una se na
rast potro{nje i cena elektri~ne energije, pa
time i interesa privatnih investitora da grade
nove kapacitete za njenu proizvodnju.

energija
Tabela 6 Male hidroelektrane u Srbiji izgra|ene od 1899. do 1933.
Lokacija Godina gradnje Snaga, kW Vodotok Dana{nje stanje
U`ice II 1899. 220 \etinja Konzervisana.
U`ice I 1911. 60 \etinja Sru{ena 1975.
U`ice III 1929. 400 \etinja U pogonu
Valjevo 1899. 12 Gradac Van pogona
Deguri} 1902. 80 Gradac Van pogona od 1970.
Vu~je 1903. 400 Vu~janka U pogonu
Gamzigrad 1909. 370 G. Timok U pogonu
Sveta Petka 1909. 680 Ni{ava U pogonu
Ivanjica 1911. 160 Moravica U pogonu
Veliko Gradi{te 1914. 120 Pek Van pogona
Vlasotince 1912. 60 Vlasina Van pogona od 1937.
Ostrovica 1915. 1050 Ni{ava U pogonu
Sokolja 1920. 300 Sokolja U pogonu
Bosiljgrad 1929. 35 Bo`i~ka Ne radi
Bela Palanka 1926. 40 Ni{ava Ne radi
Caribrod 1927. 70 Ni{ava Ne radi
Stanica 1931. 300 Ra{ka Van pogona od 1971.
Peru}ac 1928. Peru}ac Renovirana 1987.
Jela{nica 1928. 600 Jela{nica U pogonu
Novi Pazar 1931.. 370 Ra{ka Ne radi
Si}evo 1931. 1600 Ni{ava U pogonu
Tabela 7 Male hidroelektrane izgra|ene posle II svetskog rata
Lokacija Godina Snaga, Vodotok Dana{nje stanje
gradnje kW
Sokolova~a 1948. 521 Crni Timok U pogonu
Istok 1948. 56 Istok Ne radi
Kur{umlija 1948. 350 Toplica U pogonu
Selja{nica 1952. 130 Selja{nica U pogonu
Sopo}ani 1954. 800 Ra{ka U pogonu
Dikance 1956. 140 U pogonu
Jarmenovci 1958. 10 Jasenica Ne radi
Ras 1953. 5600 Ra{ka U pogonu
Bor 1981. 80 Brestova~ko jez. U pogonu
Aran|elovac 1982. 148 Vodosnabdevanje U pogonu
Ov~ar Banja 1957. 8800 Zapadna Morava U pogonu
Me|uvr{je 1955. 8800 Zapadna Morava U pogonu
Vrelo I 1987. 80 Vrelo U pogonu
Bistrica 1985. 200 Uvac U pogonu
Bogutovac 1986. 132 Lopatni~ka reka U pogonu
Gro{nica 1953. 1335 Gro{ni~ka reka U pogonu
Kosjeri} 1956. 155 Skrape` U pogonu
Arilje 1962. 129 Veliki Rzav U pogonu
Bujanovac 1988. 250 Bini~ka Morava U pogonu
Krupanj 1984. 80 Krupanjska reka U pogonu
Krasava 1954. 160 Likorda-Jadar Van pogona od 1960.
Lopatnica 1983. 132 Lopatni~ka reka Van pogona
Crna 1960. 178 Crna reka Van pogona
Grza I 1956. 50 Grza Van pogona od 1968.
Gornja Grza 1955. 50 Grza Van pogona od 1968.
Sumrakovac 1948. 80 Zlotska reka Van pogona od 1974.
Ljubera|a I 1952 100 Lu`nica Van pogona od 1967.
Ljubera|a II 1955 30 Lu`nica Van pogona od 1973.
4.3. Investicije i direktni ekonomski
efekti gradnje malih hidroelektrana
Uzimaju}i u obzir datu procenu energetskog
zna~aja registrovanog hidropotencijala
vodotokova na teritoriji Srbije prikazanog u
tabelama 1 i 3, kao i navedene dodatne
mogu}nosti za postizanje jo{ ve}e snage i
proizvodnje putem revitalizacije i ponovnog
aktiviranja postoje}ih malih hidroelektrana
(uklju~uju}i i veliki broj onih koje su
stavljene van pogona) i/ili ugradnje agregata
malih hidroelektrana na postoje}im
vodoprivrednim objektima, za privla~enje
interesa za ulaganje kapitala u njihovu
izgradnju je od posebnog zna~aja utvr|ivanje
[167]
potrebnih investicija. Budu}i da je za
te potrebe za svaku pojedina~nu
lokaciju nu`no raspolagati tehni~kom
dokumentacijom, kako bi bio
obezbe|en najbolji izbor agregata,
ma{inske i elektroopreme, a takve
dokumentacije za sve objekte nema,
nema ni mogu}nosti ta~nog
predvi|anja investicija. Ipak, mogu}e
je utvrditi okvirnu strukturu tro{kova
izgradnje pojedinih komponenata
MHE, jer razlike poti~u najve}im
delom od razli~itog obima i vrste
gra|evinskih radova, tabela 9.
Tro{kovi elektromehani~ke opreme
(turbina+generator, dodatna ma{inska
oprema i pomo}na elektrooprema)
variraju od 25% do 55% ukupnih
tro{kova izgradnje male
hidroelektrane zavisno od obima
gra|evinskih radova. Procenu
tro{kova elektromehani~ke opreme je
ipak lak{e utvrditi nego druge
tro{kove, jer ona zavisi od snage i
neto pada po formuli:
C = 23000 P emo 0,7 H -0,37 (USD),
gde su P snaga agregata u kW i H
neto pad u m’. Uticaj ostalih tro{kova
uglavnom zavisi od gra|evinskih
radova, tro{kova projekta i zakonskih
obaveza, kao i kamata za vreme
gradnje (interkalarne kamate). Ovi
uticaji na ukupnu cenu se mogu
pribli`no odrediti prema formuli:
C = k C (USD),
o emo
gde se koeficijent proporcionalnosti k
kre}e u {irokom dijapazonu od 1,8 do
4. Me|utim, ovaj koeficijent k mo`e
imati i ni`e vrednosti ako su
gra|evinski radovi ve} izvr{eni za
druge potrebe, te mala hidroelektrana
ulazi u sastav vi{enamenskog
hidrotehni~kog objekta. Iskustva
gradnje malih hidroelektrana kod nas ukazuju
da vrednosti mogu biti manje od 1,8.
Specifi~ne investicije za
elektromehani~ku opremu malih
hidroelektrana, iskazane po jedinici
(kW) instalisane snage, mogu se
pribli`no odrediti prema formuli:
S = 23000 P emo -0,3 H -0,37 (USD/kW),
a za celu hidroelektranu:
S = k S (USD/kW).
o emo
Primera radi, u tabeli 10 za ve}
projektovane MHE u Srbiji date su
vrednosti specifi~nih investicija za
elektroma{insku opremu i vrednosti
koeficijenta k.
Koriste}i prethodne formule, mogu}e
je proceniti vrednost izgradnje 867
malih hidroelektrana ukupne snage 453
MW. Ukupna vrednost investicija
iznosi od 850 miliona do 1,8 milijardi
USD. S obzirom na procenjenu
prozvodnju od 1,6 TWh godi{nje,
period povra}aja investicija bi bio od 8
do 19 godina za cenu elektri~ne
energije od 6 c/kWh. Preciznija i
objektivnija procena investicija za izgradnju
navedenih malih hidroelektrana bi mogla biti
bli`a njihovoj donjoj granici (850 miliona
USD uz period povra}aja od 8 godina),
budu}i da se uvek te`i da se izaberu re{enja
sa {to manjim gra|evinskim radovima.
U tabeli 11 su prikazani ukupni procenjeni

energija
Tabela 8 Ukupni energetski efekti malih hidroelektrana u Srbiji
Kategorija malih hidroelektrana Instalisana snaga, Proizvodnja, Napomena
kW MWh/god.
1. Novi objekti iz katastra malih HE 442 632 1 544 985 Katastar
2. Ugradnja HE u objekte vodoprivrede 23 464 114 530 Ukupno
• HE na ispustu za biolo{ki minimum 1 064 7 500
• HE na objektima vodosnabdevanja 7 000 35 000 Procena
• HE u sistemima navodnjavanja 3 000 11 000 Procena
• HE u sklopu sistema DTD 10 400 54 030
• HE na prebacivanju voda iz sliva u sliv 2 000 7 000 Procena
3. Obnova postoje}ih objekata 25 769 134 000 Ukupno
• Obnova postoje}ih malih HE 8 769 54 000 Procena
• Ugradnja HE u vodenice 10 000 45 000 Procena
• Revitalizacija postoje}ih HE 7 000 35 000 Procena
4. Ukupno 491 865 1 793 515
Tabela 9 Grani~ne strukture tro{kova izgradnje malih hidroelektrana
Struktura tro{kova izgradnje MHE, %
Stavka u tro{kovima Minimalni
Maksimalni
gra|evinski radovi
gra|evinski radovi
Gra|evinski radovi 15 45
Turbina i generator 39 18
Dodatna ma{inska oprema 5 3
Pomo}na elektrooprema 11 4
Projekat i zakonske obaveze 20 20
Kamate za vreme izgradnje 10 10
Ukupno 100 100
Tabela 10 Investicije i koeficijent k za projektovane male hidroelektrane
Naziv male Instalisani pad, metara Instalisana snaga, kW Specifi~ne investicije, Koeficijent k
hidroelektrane
USD/kW
HE Slano 10,3 4690 879 1,43
HE Krupac 6,5 800 1556 1.50
HE Otilovi}i 36,5 2961 512 1.79
HE ]elije 50,0 4070 400 1.50
HE Bovan 46,0 2340 579 1,78
HE Arilje 53,5 7650 1021 2,10
Kategorija malih hidroelektrana Instalisana Investicije 10
snaga, kW
6
Tabela 11 Ukupni ekonomski efekti malih hidroelektrana u Srbiji
Tro{kovi inv.
USD
c/kWh
1. Novi objekti iz katastra malih HE 442 632 850-1800 4,9-10,4
2. Ugradnja HE u objekte vodoprivrede 23 464 23,6-29,6 1,9-2,1
• HE na ispustu za biolo{ki minimum 1 064 1,2-1,6 1,7-2,3
• HE na objektima vodosnabdevanja 7 000 5,6-6,5 1,4-1,7
• HE u sistemima navodnjavanja 3 000 3,0-4,0 2,5-3,3
• HE u sklopu sistema DTD 10 400 7,8-10,0 1,3-1,7
• HE na prebacivanju voda iz sliva u sliv 2 000 2,5-3,4 3,2-4,4
3. Obnova postoje}ih objekata 25 769 13,2-17,3 0,9-1,3
• Obnova postoje}ih malih HE 8 769 5,4-6,8 0,9-1,3
• Ugradnja HE u vodenice 10 000 5,0-7,0 0,9-1,3
• Revitalizacija postoje}ih HE 7 000 2,8-3,5 2,0-2,5
4. Ukupno 491 865 886,8-1890 4,4-9,5
ekonomski efekti malih hidroelektrana u
granicama utvr|enim za navedene razli~ite
pristupe njihove izgradnje ili obnove
postoje}ih objekata.
^injenica da neiskori{}eni tehni~ki iskoristiv
hidroenergetski potencijal koji le`i u
mogu}oj izgradnji hidroelektrana snage ve}e
od 10 MW iznosi 7515 GWh/god., a da
neiskori{}eni tehni~ki hidropotencijal koji
le`i u mogu}oj gradnji (malih)
hidroelektrana snage manje od 10 MW
iznosi oko 1790-2000 GWh/god., ukazuje da
se 19,3% do 21% neiskori{}enog
hidroenergetskog potencijala nalazi u
mogu}oj gradnji malih hidroelektrana.
Na mnogim vodotocima nemogu}e je
izgraditi velike hidroelektrane sa velikim
akumulacijama, jer bi one trebalo da potope
veliki teren i izgra|enu infrastrukturu, pa je
mnogo povoljnije re{enje izgradnja
kaskadnih malih hidroelektrana sa cevnim
turbinama za male padove, tako da je
gradnjom MHE mogu}e koristiti
hidroenergetski potencijal takvih
vodotokova, koji bi ina~e morao ostati
neiskori{}en. Pogodnost MHE da mogu
slu`iti za lokalnu upotrebu kao rezervni izvor
ima poseban zna~aj, naro~ito ako su u
pitanju lokalna industrija, bolnice, hoteli, jer
[168]
u takvim slu~ajevima one
zamenjuju dizel agregate koje
je u takvim slu~ajevima
obavezno koristiti kada do|e
do naglog prekida
snabdevanja energijom iz
sistema. Ako se uzme u obzir
da je njihov radni vek preko
50 godina (postoje one koje su
u radu i preko 100 godina kao,
na primer, Gamzigrad i
Ivanjica), jasno je da one
povrate relativno veliko
po~etno ulaganje, tim br`e
ukoliko se ra~una i na brojne
indirektne efekte koje one
imaju na regionalni razvoj.
4.4. Indirektni ekonomski
efekti gradnje malih
hidroelektrana
Kori{}enje hidroenergetskog
potencijala predstavlja
najzna~ajniju alternativu za
fosilna goriva u proizvodnji
elektri~ne energije ostvaruju}i
u{tede od preko 1,6 TWh
elektri~ne energije, za ~iju bi
proizvodnju u sistemskim
termoelektranama trebalo
utro{iti preko 2,3 miliona tona
lignita ili 400000 m 3
prirodnog gasa iz uvoza.
Polaze}i od toga da se za
pogon MHE koristi obnovljivi
izvor energije, svaka, pa i
mala hidroelektrana zamenjuje
potro{nju uglja (oko 1,4 kg po
kWh proizvedene elektri~ne
energije) ili prirodnog gasa, te
je u funkciji odr`ivog razvoja
ne samo u pogledu o~uvanja
postoje}ih prirodnih resursa
ve} i u pogledu za{tite `ivotne
sredine od emisije oksida
sumpora i azota koji spadaju
u kategoriju opasnih
zaga|iva~a i oksida ugljenika
koji, sa jo{ nekim gasovima sa
efektom staklene ba{te,
izazivaju globalno zagrevanje
i prete da izazovu nepovratnu
promenu klime na Zemlji.
Zbog toga se MHE, kao i
druge elektrane na obnovljive
izvore energije, Zakonom o
energetici svrstavaju u
kategoriju povla{}enih
proizvo|a~a elektri~ne
energije, u koju spadaju i
termoelektrane koje uz
elektri~nu proizvode i toplotnu
energiju.
Zna~ajni ekonomski efekti
gradnje MHE nastaju kao posledica mogu}eg
relativno velikog doma}eg u~e{}a radne
snage i industrije, te se mogu graditi
prakti~no bez uvoza opreme iz inostranstva.
Doma}e u~e{}e u ovakvim malim projektima
je mnogo verovatnije i ve}e nego {to je u
slu~aju velikih postrojenja, jer se ne ograni~ava
na gra|evinske radove koji po pravilu zna~ajno
zapo{ljavaju doma}u gra|evinsku operativu i
lokalnu radnu snagu, ve} posebno ra~una na
doma}u ma{inogradnju koja se mo`e
osposobiti i organizovati da na velikom broju
standardizovanih turbina i druge opreme na|e
svoju dugoro~no zna~ajnu razvojnu {ansu.
Tako utvr|en doprinos doma}e industrije i

lokalne gra|evinske operative mogao bi pokriti
veliki deo navedenih investicija u MHE.
5. Zaklju~ak
Na osnovu prikazane analize prakti~no
iskoristivih hidropotencijala u Srbiji mo`e se
zaklju~iti da postoje velike mogu}nosti za
gradnju MHE, mada jo{ uvek nisu stvoreni
uslovi za masovnu gradnju ovakvih izvora
energije uz kori{}enje doma}eg znanja i
doma}e opreme, iako postoji zakonska
regulativa koja uva`ava ekonomski i
dru{tveni zna~aj dobijanja energije iz MHE.
Kako se MHE mogu graditi ekonomi~no
(posebno u sklopu vi{enamenskih
vodoprivrednih objekata, ili u sklopu
integralnog ure|enja vodnih re`ima), interes
za investiranje postaje sve zna~ajniji. I dr`ava
sa svoje strane ima interes da koristi
raspolo`ivi hidroenergetski potencijal,
naro~ito sa stanovi{ta rastu}e potrebe za
poo{travanjem mera za{tite `ivotne sredine i
spre~avanje globalne promene klime, pa
uvodi podsticajne mere svrstavanjem ovih
izvora elektri~ne energije u povla{}ene, {to
mo`e biti podsticaj ne samo za investitore
(ukoliko postoje adekvatna kreditna politika,
poreske olak{ice i druge pogodnosti) ve} i za
razvoj doma}e proizvodnje opreme za
gradnju MHE.
Literatura
M. Beni{ek, Hidrauli~ke turbine, monografija,
Ma{inski fakultet, Beograd, 1998.
C.C. Wacknick et al., Hydropower Engineering,
Prentice Hall, Englewood Clifs,1984.
M. Mesarovi}, M. Beni{ek, S. Oka,
Kori{}enje potencijala malih vodotokova,
Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj
Vlade Republike Srbije, Beograd, 2002.
V. Puri}, Vodoprivreda i hidroelektrane,
Energoprojekt, 7, 1997.
Prethodna studija hidroenergetskih
parametara Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav
hidrosistema Severna Ba~ka i reke Nere i
mogu}nost kori{}enja njihovog
hidropotencijala, Knjiga 3, Institut za
vodoprivredu “Jaroslav ^erni”, Beograd,
septembar 1983.
Katastar malih hidroelektrana na teritoriji
Srbije van SAP, Knjiga I, Op{ti deo,
Energoprojekt-Hidroin`enjering i Institut
„Jaroslav ^erni”-Zavod za ure|enje vodnih
tokova, Beograd, 1987
Male hidroelektrane na teritoriji SR Srbije
van pokrajina-MHE u pogonu i izvan
pogona, Zajednica jugoslovenske
elektroprivrede, Slu`ba za hidroelektrane,
Beograd, 1990.
Gordon J.L., Penman A.C., Quick estimating
techniques for small hydro potential, Water
Power & Dam Construction, September 1979.
J. Roabe, Hydro-power. The design, use and
function of hydromechanical, hydraulic and
electrical equipment, VDI Verlag GmbH,
Dusseldorf, 1985.
M. Mihajlovi}, Male hidrocentralehidrogra|evinske
i elektrosmernice za
projektovanje i izgradnju, Biro za
projektovanje „Morava-projekt”, Sm.
Palanka, 2001.
B. \or|evi}, Hidroenergetsko kori{}enje
voda, Gra|evinski fakultet, Beograd, 2001.
Zbornik radova 100 godina hidroenergetike u
Srbiji, SANU, Beograd, 2001.
Kori{}enje vodenog potencijala za
proizvodnju elektri~ne energije u
dana{njim uslovima predstavlja
veoma zna~ajni vid dobijanja energije. Kad je
u pitanju mala hidroelektrana, rije~ je pak o
manjem objektu, koji je instalisan na manjem
vodotoku.
Osnovni parametar na osnovu kojeg je
definisana mala hidroelektrana skoro u svim
zemljama je isklju~ivo instalisana snaga.
Pojam male hidroelektrane, danas se potpuno
ustalio u oblasti hidroenergetike i va`i za
hidroelektrane snage do 10 MW.
1. Tretman malih hidroelektrana
u Crnoj Gori
Iako je do sada izgradnja malih
hidroelektrana bila dozvoljena (izgra|eno ih
je samo sedam, i to sve u okviru sistema
Elektroprivrede Crne Gore), ovi objekti
[169]
energija
Miroslav Perovi}
Elektroprivreda Crne Gore A. D. Nik{i}
UDC 621.311.21:620.9.001.6(497.16)
Polazna osnova Strategije
razvoja i izgradnje
malih HE u Crnoj Gori
Rezime
Kori{}enje vodenog potencijala za proizvodnju elektri~ne energije, u dana{njim uslovima,
predstavlja veoma zna~ajni vid dobijanja energije, posebno za Republiku Crnu Goru, koja
raspola`e sa bogatim hidropotencijalom.
Mala hidroenergetska postrojenja predstavljaju va`nu komponentu unutar sistema
iskori{}avanja i gazdovanja vodnim resursima, zbog vi{e dobrih strana ovih postrojenja.
Naro~ito je va`an njihov pozitivan uticaj prema okolini, po{to se lako uklapaju u `ivotnu
sredinu.
Prevashodni cilj ovog rada je da se ukratko izlo`e osnovne karakteristike polazne osnove
Strategije razvoja i izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori, ~ijom bi se izradom
podstakao br`i razvoj ovih projekata, koji su temelj odr`ivog razvoja.
Klju~ne rije~i: male hidroelektrane, Strategija razvoja i izgradnje.
Abstract
Water potential usage for electricity generation represents the important percentage in total
electricity generation particulary for Montenegro, where plenty of available water resources
still exist.
Small hydroplants become more and more influential within the water resource management
since they have many advantages, especially from the point of view of environmental
protection.
This paper is focused on basic characteristics of Strategy of development and construction of
small hydroplants in Montenegro. These projects perfectly fit in the concept of sustainable
development
Key words: small hydro plants, Strategy of development and construction.
nijesu izborili svoje mjesto u energetici Crne
Gore. [to se ti~e izu~avanja malih vodotoka ,
sagledavana je mogu}nost energetskog
iskori{}avanja ovog potencijala preko malih
hidroelektrana. Hidroenergetski potencijal
vodotoka slivnog podru~ja glavnih rijeka
Crne Gore je izu~avan gotovo za sve pritoke
izuzev Tare i ]ehotine. Ukupno je
projektovano 70 malih hidroelektrana ukupne
instalisane snage 231,005 MW i prosje~ne
godi{nje proizvodnje elektri~ne energije
642,933 GWh.
U nedostatku dugoro~nog strate{kog
ekonomskog i energetskog interesa dr`ave i
usmjerenja, utemeljenog na odre|enom
Programu razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana, zasnovanog na racionalnom
energetskom iskori{}avanju malih vodotoka, i
bez zaokru`enja tehni~ke i pravne regulative,
nepostojanja organizacione strukture kao i

energija
stimulativnih mjera, je izostala adekvatna
valorizacija ovih hidropotencijala u Crnoj
Gori, o ~emu svjedo~e dosada{nji rezultati.
Naime, nijedna od projektovanih malih
hidroelektrana do sada nije realizovana.
2. Politika razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana
Generalno gledano, intenziviranje aktivnosti
na dobijanju sve ve}ih koli~ina elektri~ne
energije iz obnovljivih izvora, trend je u
svijetu zadnjih nekoliko godina, koji prerasta
u globalno razmi{ljanje, a temelji se na ideji
odr`ivog razvoja. U tom smislu, u ve}ini
zemalja svijeta osmi{ljene su politike i
konkretizovane razli~ite mjere i mehanizmi u
cilju podsticaja pove}anom energetskom
iskori{}avanju obnovljivih izvora, {to je
ugra|eno i u energetske strategije tih zemalja.
Kao {to je poznato, Crna Gora raspola`e sa
bogatim hidropotencijalom malih vodotoka
koji pru`a povoljne mogu}nosti za njegovo
energetsko iskori{}avanje.
Osnovni dokument kojim se utvr|uje
energetska politika i planira energetski razvoj
jedne zemlje je Strategija energetskog
razvoja. Sastavni dio te ukupne Strategije,
koja se ti~e obnovljivih izvora, odnosno,
energetskog iskori{}avanja hidropotencijala
malih vodotoka preko malih hidroelektrana je
izrada Strategije razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana. Ova Strategija bi trebalo da
bude adekvatna ovom podneblju, prilikama i
dugoro~noj situacijii i pokazala se realno
ostvarljiva, odnosno doprinijela ve}em
energetskom iskori{}enju malih vodotoka.
Osnovni cilj Strategije, odnosno, dugoro~ne
politike razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana u Crnoj Gori, je
omogu}avanje svih povoljnih uslova za
razvoj i izgradnju malih hidroelektrana u
Republici kao i plansko, racionalno i
rentabilno dugoro~no energetsko kori{}enje
hidropotencijala malih vodotoka preko tih
objekata.
Prema tome, Strategija razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana u Crnoj Gori bi
obuhvatila:
� Uslove za razvoj i izgradnju malih
hidroelektrana u Crnoj Gori, i
� Programske aktivnosti razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana u Crnoj Gori
Uslovi za razvoj i izgradnje malih
hidroelektrana u Crnoj Gori
Nepotpuna i nezadovoljavaju}a pravna i
tehni~ka regulativa, kao i nepostojanje
organizacione strukture, i podsticajnih i
stimulativnih mjera, su predstavljali glavni
usporavaju}i faktor i prepreka pri gradnji
malih hidroelektrana i nepovoljno uticali na
zainteresovanost investitora za gradnju ovih
objekata.
Za aktivnije interesovanje u pogledu
rentabilnijeg iskori{}avanja hidropotencijala
malih vodotoka preko malih hidroelektrana,
potrebno je prethodno stvoriti povoljne
uslove, koje ~ine optimalan ambijent,
preduzimanjem konkretnih adekvatnih mjera
i aktivnosti koje se odnose na:
1. Uspostavljanje zakonske regulative;
2. Formiranje Agencije za male
hidroelektrane;.
3. Stimulacija;
4. Finansiranje;
5. Organizacija za projektovanje i in`enjering
malih hidroelektrana;
6. Doma}a industrija za proizvodnju
ma{inske opreme;
7. Lokalno udru`enje potencijalnih graditelja
i vlasnika malih hidroelektrana, odnosno
Savez tih udru`enja
1. Uspostavljanje zakonske regulative Po{to
je postoje}a zakonska (tehni~ka i pravna)
regulativa predstavljala glavni usporavaju}i
faktor pri gradnji malih hidroelektrana, to je
potrebno da se ona {to prije uspostavi i bude
primjerena izgradnji ovih objekata, i da pred
budu}e investitore malih hidroelektrana ne
postavlja preo{tre zahtjeve u domenu
projektovanja i gradnje.
Njenim utemeljenjem omogu}i}e se da
pojednostavljeni postupci u zakonskim
aktima i redosljed zakonskih procedura, ne}e
predstavljati administrativno optere}enje za
budu}e investitore, od dobijanja saglasnosti
do izvo|enja, priklju~enja na mre`u i rada.
Prema tome , uspostavljanje zakonske
regulative, koja se odnosi na projektovanje i
izgradnju malih hidroelektrana i obavljanje
elektroprivredne djelatnosti u ovim
objektima, predstavlja jedan od veoma va`nih
uslova za gradnju ovih objekata.
2. Agencija za male hidroelektrane Za
postizanje ve}e efikasnosti pri realizaciji
projekata malih hidroelektrana , organizacija
u ovom poslu se mora tako prilagoditi da svi
u~esnici (zainteresovane strane) u okviru
podjele posla ostvare svoje zadatke uskla|eno
i uspje{no.
U tom cilju, izme|u ostalog, potrebno je da
se formira jedno tijelo koje bi bilo centar svih
informacija i organizovanog objedinjavanja i
povezivanja aktivnosti u svim fazama
realizacije objekta. Ovim bi se olak{alo
sprovo|enje procedure pri gradnji i stvorili
povoljni uslovi za njihovu br`u, lak{u i
racionalniju realizaciju.
Sve aktivnosti vezano za razvoj i izgradnju
malih hidroelektrana u Crnoj Gori trebalo bi
da budu vo|ene i koordinirane od strane
jednog kompetentnog stru~nog organa –
Agencije za male hidroelektrane, sa ciljem
lak{e implementacije projekata malih
hidroelektrana. Ovo tijelo bi se staralo o svim
fazama izgradnje i dobijanju potrebnih
administrativnih saglasnosti i dozvola, i
drugih radnji koje su neophodne za
realizaciju malih hidrolektrana.
Ustanovljenjem ovog tijela, koje bi se bavilo
cjelokupnom problematikom malih
hidroelektrana, ubrzalo bi se uspje{no
odvijanje svih faza kod njihove izgradnje, sa
[170]
kojim bi se postigli najve}i ukupni efekti pri
realizaciji ovih objekata.
3. Stimulacija Strate{ki ekonomski i
energetski interes dr`ave je da, s obzirom na
povoljne prirodne uslove, podstakne svaku
inicijativu koja omogu}ava sopstvenu
proizvodnju elektri~ne energije, ma koliko
ona bila mala.
Zakonom o energetici je predvi|eno da Vlada
Republike Crne Gore razvija i promovi{e
podsticaje za stvaranje povoljnog ambijenta
kod u~e{}a privatnog sektora u energetskom
sektoru i ve}eg kori{}enja obnovljivih
energetskih izvora.
[to se ti~e energetskog iskori{}avanja malih
vodotoka, dr`ava bi, dakle, morala nastupiti
sa odgovaraju}im sistemom stimulicija za
izgradnju malih hidroelektrana.
Uloga dr`ave mora biti dakle velika,
konkretna i ne samo na~elna. Potrebno je da
donese zakone i podzakonska akta koji }e
{tititi malog proizvo|a~a elektri~ne energije
iz malih hidroelektrana na otvorenom tr`i{tu
elektri~ne energije. U cilju olak{anog
odvijanja zakonske procedure, lokalna
samouprava bi trebalo u {to ve}oj mjeri da
ima nadle`nosti i odgovornosti za izgradnju
ovih objekata.
Vlada Republike Crne Gore trebalo bi da
preduzme aktivnosti vezano za potpisivanje
Kjoto protokola, a naro~ito u vezi sa tr`i{tem
»zelene energije«, {to bi donijelo odre|enu
ekonomsku korist u razvoju malih
hidroelektrana.
Za podsticanje izgradnje malih hidroelektrana
bi bilo neophodno:
� da otkupna cijena dobijene elektri~ne
energije iz malih hidrolektrana bude
zagarantovana i prihvatljiva za investitora, i
da je obezbije|en njen otkup;
� propisati minimalne kvote energetskog
kori{}enja hidropotencijala malih
vodotoka;
� u cilju olak{avanja investiranja u izgradnju
malih hidroelektrana, potrebno je smanjiti
vodne i koncesijske nadoknade, odnosno
osloboditi od pla}anja istih za proto~ne
male hidroelektrane kao i na demografsko
ugro`enim podru~jima i podru~jima od
posebne dr`avne brige;
� osloboditi investitora od pla}anja taksi i
poreza za uvoz opreme;
� odobravati kredite investitorima uz
povoljne uslove vra}anja;
� izraditi sistem pomo}i, koji se ne bi
zasnivao samo na subvencijama za
razvojno istra`iva~ke programe, izrade
studija izvodljivosti i investicijske projekte,
nego na cjelovitijoj pomo}i dr`ave, kao {to
su npr. garancije, poreske stimulacije i
neposredne pomo}i;
� formirati fondove za pomo} kod
finansiranja ovih projekata i dr.
Tako|e, treba stimulisati izgradnju malih
hidroelektrana u naseljima koja jo{ nijesu
elektrificirana omogu}avaju}i gradnju ovih

energija
objekata pod povoljnim uslovima, jer su
udaljena od op{te elektri~ne mre`e, usljed
~ega je i prenos elektri~ne energije skup.
Za male hidroelektrane koje doprinose
razvoju demografsko ugro`enih podru~ja,
potrebno je posebnim mjerama stimulisati
proizvo|a~e iz ovih objekata.
Prema tome, sve navedene stimulativne
mjere, mogu znatno doprinijeti ve}em
kori{}enju malih vodotoka za lak{u i
rentabilniju izgradnju malih hidroelektrana.
4. Finansiranje Za izgradnju malih
hidroelektrana vrlo su zna~ajni izvori
finansiranja, odnosno, obezbje|enje
sredstava. Izvori finansiranja poti~u iz
sredstava investitora, bankarskih kredita,
kredita isporu~ilaca opreme i izvo|a~a
gra|evinskih radova i sl.
U tom cilju bilo bi potrebno da banke uvrste
gradnju malih hidroelektrana u svoje osnovne
planske akte, i da kreditiranju izgradnje ovih
objekata posvete posebnu pa`nju i kreditne
uslove prilagode zna~aju malih
hidroelektrana, koje imaju sve karakteristike
infrastrukturnih objekata. Poslovne banke
treba da olak{aju dobijanje kredita za
izgradnju malih hidroelektrana svim
potencijalnim investitorima uz beneficirane
uslove.
5. Organizacija za projektovanje i
in`enjering malih hidroelektrana Ovo tijelo,
koje bi pratilo cjelokupni tok gradnje objekta,
bilo bi osnovna podr{ka pri realizaciji
projekata malih hidroelektrana.
6. Doma}a industrija za proizvodnju
ma{inske opreme Potrebno je pokrenuti
razvoj odgovaraju}e ma{inske opreme
otkupljivanjem licence za njenu proizvodnju,
~ime bi se doprinijelo smanjenju tro{kova u
ukupnoj investiciji planiranog objekta,
skratilo vrijeme izgradnje i ubrzao po~etak
rada male hidroelektrane i dr.
7. Lokalno udru`enje potencijalnih graditelja
i vlasnika malih hidroelektrana, odnosno
Savez tih udru`enja Za mjesto gdje bi
potencijalni graditelji, odnosno vlasnici malih
hidroelektrana zastupali svoje interese,
potrebno je osnovati udru`enja na lokalnom
nivou, odnosno, Savez lokalnih udru`enja
potencijalnih graditelja i vlasnika, na
republi~kom nivou. Ova udru`enja, odnosno
Savez, imali bi prevashodni zadatak da pru`e
prakti~nu pomo} vlasnicima malih
hidroelektrana
Sve ove navedene konkretne mjere i
aktivnosti su usmjerene u cilju stvaranja
realnijih i povoljnijih uslova za br`u
realizaciju izgradnje mogu}ih malih
hidroelektrana. Stvaranju uslova za razvoj i
izgradnju malih hidroelektrana u Crnoj Gori
treba posvetiti du`nu pa`nju s obzirom na
malu iskori{}enost velikog hidroenergetskog
potencijala malih vodotoka i zainteresovanost
kako na{ih tako i stranih investitora za
izgradnju ovih objekata.
Prema tome, sa svim ovim predlo`enim
mjerama, koji omogu}avaju stvaranje svih
povoljnih uslova za razvoj i izgradnju malih
hidroelektrana, mo`e se radikalno uticati na
privla~enje potencijalnih graditelja ovih
objekata.
Programske aktivnosti razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj
Gori
Zacrtanim programskim aktivnostima
odre|uju se dugoro~ni razvojni ciljevi i
pravci na sistematskom pristupu racionalnom
i rentabilnom energetskom iskori{}avanju
raspolo`ivih malih vodotoka . Osnovne
programske aktivnosti politike razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori
obuhvatile bi :
� Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana
� Nacionalni akcioni plan razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana
� Lokalni-op{tinski energetski koncept
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
� Lokalni akcioni plan
Ovim aktivnostima definisan je dugoro~ni
planski pristup istra`ivanju, planiranju,
projektovanju, i izgradnji malih
hidroelektrana u Crnoj Gori.
a. Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana
Organizovana i sistemska briga, kada se radi
o obnovljivim izvorima, se sprovodi na
osnovu Nacionalnih energetskih programa.
Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori
u su{tini defini{e dugoro~ne razvojne ciljeve i
usmjerenja energetskog iskori{}avanja malih
vodotoka. Nacionalni energetski program
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
mora biti u skladu sa prostornim i drugim
razvojnim dokumentima Republike Crne
Gore.
Uva`avaju}i zna~aj i aktuelnost problematike
malih hidroelektrana, konkretne interese i
prostore (prirodne uslove) koji pru`aju
mogu}nosti za izgradnju ovih objekata u
Republici Crnoj Gori, name}e se kao
osnovna pretpostavka, imperativna aktivnost,
izrada Nacionalnog energetskog programa
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana u
Crnoj Gori.
Svaki pristup Nacionalnom programu razvoja
i izgradnje malih hidroelektrana trebalo bi da
odra`ava, kako nacionalne potrebe i uslove,
tako i lokalne specifi~nosti, sa ciljevima
politike razvoja malih hidroelektrana u
okolnostima liberalizovanog i deregulaisanog
tr`i{ta energije.
Osnovna karakteristika bogatog
hidropotencijala malih vodotoka Crne Gore je
{to se on najve}im dijelom nalazi na
demografsko ugro`enom i privredno
nerazvijenom brdsko-planinskom sjeveru
Republike, gdje postoje povoljni prirodni
uslovi za izgradnju rentabilnih malih
hidroelektrana.
[171]
Za brdovitu i visoko planinsku okolinu Crne
Gore, za koju je karakteristi~no izobilje malih
vodotokova, male hidroelektrane postaju
velika razvojna prednost i zahtijevaju
strate{ko razmi{ljanje.
Osim toga u ovom dijelu postoji veliki broj
napu{tenih vodenica (vi{e od 100), koje bi se
mogle uz malu rekonstrukciju i ulaganja
adaptirati i pretvoriti u male hidroelektrane
Prema tome, razvojnu mogu}nost i {ansu
brdovitog sjevera Republike, predstavlja
izgradnja malih hidroelektrana, preko kojih
se ne doprinosi samo ka pove}anju koli~ine
elektri~ne energije, nego su kao proizvo|a~i
energije bitan element u lokalnoj politici i
prvi pokreta~ za zalet lan~ane reakcije
privrednog razvoja (razni prate}i pogoni,
mljekare, pilane, prerada drveta, farme,
ribnjaci, prerada kamena, fla{iranje vode,
turizam, ugostiteljstvo, sport, rekreacija i dr.).
Naime, male hidroelektrane imaju izuzetnu
va`nost za o`ivljavanje poljoprivrede u
brdsko-planinskim podru~jima, posebno za
razvoj sto~arstva (prijeko potrebna elektri~na
energija za rashladne ure|aje za ~uvanje
mlije~nih proizvoda i mesa, kao i za
pokretanje raznih aparata i ure|aja u seoskom
doma}instvu i dr.).
Time se omogu}ava ljudima ovih krajeva
ekonomska egzistencija, kroz racionalno i
rentabilno energetsko iskori{}enje malih
vodotoka preko malih hidroelektrana, s
obzirom da je priroda bila jako izda{na i
naklonjena ovim predjelima sa velikim
bogatstvom hidropotencijala tih vodotoka.
U Crnoj Gori postoje ne tako mali broj
pojedinaca, koji bi u zavi~aj svojih predaka
ulagali svoj kapital u gradnju rentabilnih,
ekolo{ko ~istih i bezbijednih objekata
(primjer iz Plava), a time bi se pove}ao broj
povratnika u svoja napu{tena sela. Sa tim u
vezi potrebno je stimulisati razvojne projekte
malih hidroelektrana, a sve u cilju
o`ivljavanja sela.
Prema tome, izgradnja malih hidroelektrana
mora se planirati strategijski, dugoro~no, u
sklopu privrednog, i posebno
elektroprivrednog i vodoprivrednog razvoja,
uva`avaju}i konkretne interese, zahtjeve i
potrebe lokalnih zajednica i njenih subjekata.
Dalekose`na planiranja nikad nijesu ostala
bez pozitivnih rezultata, pa se vjerovatno to
ne bi dogodilo ni kada su u pitanju male
hidroelektrane.
b. Nacionalni akcioni plan razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana
Nacionalni akcioni plan razvoja i izgradnje
malih hidroelektrana, kao rezultat
Nacionalnog energetskog programa razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana, odre|uje listu
mjera i akcija, koji odslikavaju ciljeve
politike razvoja malih hidroelektrana u Crnoj
Gori.
Naime, kao prirodan i logi~an prilaz
istra`ivanju mogu}nosti energetskog
iskori{}avanja malih vodotoka preko malih
hidroelektrana, predstavlja izrada Master

energija
plana, odnosno, izu~avanja koje obuhvata {ira
podru~ja i po{tuje sve interese i zahtjeve
(lokalni-op{tinski energetski koncept) i
uslove (Vodoprivredna osnova, Prostorni
plan i dr.). Master plan bi uz aktuelizaciju do
sada projektovanih malih hidroelektrana
istovremeno i definisao nove potencijalne
mogu}nosti za izgradnju malih
hidroelektrana. Prethodno treba izvesti
istra`ne radove (prevashodno hidrolo{ke i
geolo{ke) za sve mogu}e hidroelektrane za
nivo Master plana.
Izrada kompleksnog Master plana, je
preduslov za sistematsko i dugoro~no
planiranje izgradnje, i predstavlja generalni
okvir razvoja malih hidroelektrana u Crnoj
Gori. Master plan }e poslu`iti kao solidna
osnova za daljnje programske aktivnosti za
optimalan i efikasniji pristup u realizaciji
mogu}ih rentabilnih malih hidroelektrana.
Sa ovako programiranim i racionalnijim
pristupom ovoj problematici, otkri}e se
optimalne elektroenergetske vrijednosti
hidropotencijala malih vodotoka i stvori}e se
realni uslovi za pravilan izbor rentabilnih
malih hidroelektrana.
Nacionalni akcioni plan razra|uje lokalne
akcione planove koji su stvarno izvodljivi.
c. Lokalni-op{tinski energetski koncept
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
Novi Zakon o energetici, koji je ozakonio
djelovanje tr`i{ta elektri~ne energije, stvara
osnovne preduslove za razvoj malih
hidroelektrana u Crnoj Gori.
Usmjerenje na lokalnu energetiku nudi
najvi{e {ansi i pozitivnih efekata.
U posljednjim godinama se sve vi{e isti~e da
Crna Gora, po osnovu neiskori{}enog
hidropotencijala, kako velikih tako i malih
vodotoka, mora posvetiti ve}u pa`nju i
preduzeti konkretne korake ka njegovom
iskori{}avanju. Svaka dr`ava koja ima ovako
bogata prirodna dobra u hidropotencijalu ih je
znala dobro i maksimalno iskoristiti. Za dvije
velike hidroelektrane i sedam malih
govorimo da je to skromno kulturno i
tehni~ko nasle|e, koje ne prelazi 17%
iskori{}enosti hidropotencijala Crne Gore.
Treba naglasiti, da su obnovljivi izvori
energije, u koje spadaju i mali vodotoci, po
definiciji lokalni energenti. Pod pojmom
“lokalna energetika” obuhvataju se svi oni
izvori, procesi, tokovi energije, koji su blizu
krajnjem potro{a~u i prilago|eni su lokalnim
izvorima i potrebama za energetskim
uslugama.
Lokalna energetika zahvata postrojenja
»male energetike« (male (hidro)elektrane),
svu distributivnu mre`u i preduze}a, koja s
njom upravlja. Obuhvata, dalje, motivaciju i
`elju zainteresovanih subjekata tih prostora
da se bave elektroprivrednom djelatno{}u
preko malih (hidro)elektrana.
Davanje na zna~aju izgradnji malih
hidroelektrana predstavlja glavni element
lokalne politike, po{to:
� male hidroelektrane mogu aktivno
doprinijeti stvaranju novih radnih mjesta;
� ovi objekti su uobi~ajeno locirane bli`e
potro{a~ima;
� to su objekti koji za privatnog investitora
predstavljaju izazov i imaju zna~aj za
komercijalni program;
� javnost je ve}im dijelom, zbog povoljnog
uticaja na `ivotnu sredinu, naklonjenija
upotrebi ove vrste energije nego drugim
vidovima energije;
Lokalni-op{tinski energetski koncept razvoja
i izgradnje malih hidroelektrana je koncept
razvoja lokalne zajednice u oblasti
energetskog iskori{}avanja hidropotencijala
malih vodotoka.
Lokalni energetski koncept razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana je osnovni
planski dokument, koji u skladu sa
usmjerenjima Nacionalnog energetskog
programa razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana i energetskom politikom
Republike Crne Gore, odre|uje dugoro~ni
plan i politiku razvoja »male energetike« u
lokalnoj zajednici na racionalnom,
rentabilnom iskori{}avanju lokalnih
energenata (mali vodotoci).
Prema tome, svaka op{tina treba u sklopu
svoje lokalne razvojne strate{ke energetske
politike da predlo`i Energetski program
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana na
svom podru~ju, i time se uklju~i u
Nacionalni energetski program razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Republici.
Razvojne inicijative op{tina na energetskom
iskori{}avanju malih vodotoka predstavljaju
prvi korak lokalne energetske politike a time
i nacionalne energetike. Na ovom planu su
otpo~ete aktivnosti jo{ prije dvadesetak
godina koje su pokrenule Skup{tine op{tina
Plav, Bijelo Polje, Ro`aje i privredni subjeki
op{tina Nik{i}, Berana i Pljevalja, koje su
rezultirale izradom projektne dokumentacije.
Sada opet postoje takve inicijative iz
pojedinih op{tina (Bijelo Polje, [avnik,
Berane, Nik{i}, Ro`aje).
Prema tome, lokalna energetika, koja se
zasniva na razvoju »male energetike« (male
hidroelektrane i ostale elektrane) je sastavni
dio nacionalne energetike.
U okviru Strategije razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana u Crnoj Gori, lokalne
zajednice bi dobile zna~ajniju ulogu, ve}i
uticaj i sa tim tako|e obaveze pri
dugoro~nom razvoju »male energetike« na
lokalnom nivou.
d. Lokalni akcioni plan
Lokalni akcioni plan podrazumijeva
realizaciju i sprovo|enje definisanog
konkretnog lokalnog koncepta, koji se odnosi
na energetsko kori{}enje malih vodotoka
preko malih hidroelektrana na teritoriji
op{tine kojom su obuhva}eni. Ovaj plan
obuhvata konkretne interese i predloge koji
su realno ostvarljivi, s obzirom da su
uslovljeni ograni~enjem s gledi{ta za{tite
172]
prirodnih vrijednosti, postoje}im planovima
kori{}enja lokacija, raspolo`ivo{}u voda za
energetsko kori{}enje i op{tim drugim
ograni~enjima. Lokalni akcioni planovi su
integrisani u Nacionalni akcioni plan.
Prema tome, programske aktivnosti razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori,
predstavljaju dugoro~nu strategijsku
orijentaciju Republike Crne Gore ka
planskom i racionalnom energetskom
iskori{}avanju malih vodotoka.
Zaklju~ak
Kona~no pokretanje Strategije razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana u Crnoj Gori,
kao konstitutivnog dijela sveobuhvatne
Strategije razvoja energetike Crne Gore, je u
novonastalim uslovima u energetskom
sektoru pravi momenat u problematici malih
hidroelektrana.
Svaka strategija dugoro~nog razvoja i
izgradnje malih hidroelektrana, koja mora
odgovoriti na va`na strate{ka pitanja, ima
energetsku, ekonomsku, zakonodavnu,
organizacijsku i institucionalnu dimenziju, a
to sve sa ciljem da pripremi i trasira put ka
masovnijem racionalnijem i rentabilnijem
energetskom iskori{}avanju hidropotencijala
malih vodotoka jedne dr`ave.
Ovo je predlog jednog modela dugoro~nog
razvoja i izgradnje malih hidroelektrana
prilago|en potrebama i specifi~nostima
Republike Crne Gore.
Literatura
[1] Smjernice razvoja i izgradnje malih
hidroelektrana u Crnoj Gori, Elektroprivreda
Crne Gore A. D. Nik{i}, januar 2001.
[2] Dr Tom{i~ M., Klemenc A.,
Gospodinja~ki M., Pobuda za zakonodajno
podporo lokalni energetiki, Modro sonce,
Zveza dru{tev mHE Slovenije, Ljubljana,
1(2000), str. 9-10.
[3] Gospodinja~ki M., Europa zdaj! Ali malo
kasneje ..., Modro sonce, Zveza dru{tev mHE
Slovenije, Ljubljana, 1(2000), str. 13-17.

Te`nja za iskori{}enjem obnovljivih
izvora energije je zna~ajna i sa aspekta
ekologije, odnosno o~uvanja i za{tite
`ivotne sredine, jer se na taj na~in dobija
elektri~na energija sa najmanjim {tetnim
uticajem na prirodnu sredinu, s obzirom da se
za male hidroelektrane ne grade akumulacije
koje remete prirodnu ravnote`u.
Posebna pa`nja se posve}uje iskori{~avanju
hidropotencijala ravni~arskih reka, po{to su
du` njihovih korita izgra|eni gradovi,
fabrike, saobra}ajnice, i dr., pa nije mogu}a
izgradnja visokih brana, jer bi ona zahtevala
njihovo izme{tanje, kao i plavljenje velikih
povr{ina zemlji{ta [1,2]. Zato se danas u
svetu, a i kod nas predvi|a izgradnja
kaskadnih hidroelektrana du` vodotokova
koje bi imale vi{enamensku upotrebu. Pod
ovim se podrazumeva iskori{}enje
hidropotencijala u sklopu vi{enamenskog
kori{}enja: energetika, vodosnabdevanje,
re~ni saobra}aj, turizam, navodnjavanje,
spre~avanje plavljenja okoline, ribarstvo i
drugo. Osnovnim projektom hidroelektrana u
Srbiji predvi|a se izgradnja tri kaskade
hidroelektrana u slivu Morave i to na Ibru,
Zapadnoj i Velikoj Moravi. Ove elektrane
prakti~no ne bi imale akumulaciju i radile bi
~isto proto~no.
Deljenjem raspolo`ivog pada vodotoka na
stepenice pribli`no jednakih padova, sa
brojem i veli~inom hidroagregata koji
najbolje odgovaraju hidrolo{kim parametrima
trebalo bi izvr{iti unifikaciju agregata i
pripadaju}e opreme. Ovim bi se postiglo
zna~ajno pove}anje ekonomi~nosti i
produktivnosti pri izgradnji hidroelektana
zbog smanjenja tro{kova kroz:
� uvo|enjem serijske proizvodnje
hidroagregata i ostale opreme
(tansformatori, dizalice, segmentni i
remontni zatvara~i, ma{ine za ~i{}enje
re{etki, itd.)
� tipizacijom brana i ma{inskih zgrada
� unifikacijom izvo|enja gra|evinskih i
monta`nih radova.
Rentabilnost gra|enja ovakvih hidroelektana,
izra`ena vremenom otpla}ivanja ulo`enih
investicija, je za oko 30 % ve}a nego kod
neunificiranih hidroelektana.
Dana{nja te{ka elektroenergetska situacija u
zemlji je posledica objektivnih i subjektivnih
razloga, kao i nedovoljnog uklju~enja
doma}e industrije i nau~no ista`iva~kog
potencijala na re{avanju ovog problema.
Treba o~ekivati da }e u dogledno vreme do}i
do zna~ajnih promena radi prevazila`enja
nastale situacije u zemlji, {to nagove{tava i to
da je Projekat “Malih i mini hidroelektrana”
u oblasti energetike definisan kao strate{ki
projekat razvoja Republike Srbije.
Zna~i, evidentno je da je do danas bilo
poku{aja uklju~ivanja doma}e ma{inogradnje
u razvoj elektro-energetskog sistema Srbije i
Crne Gore, pa ovo treba o~ekivati u
narednom periodu. Primera radi godine 1991.
ugovorena je izgradnja male hidroelektrane
sa cevnom “S” turbinom na reci Zrmanji u
Hrvatskoj, od strane “Centroprojekta”, a
kasnije “Energoprojekta”. Iako do tada nisu
izvr{ena planirana ispitivanja modela na
Ma{inskom fakultetu u Beogradu investitor je
tra`io uklju~enje na{e ma{inogradnje i
nau~no istra`iva~kih institucija u realizaciju
tog projekta. Tada industrija “GO[A” dobija
[173]
energija
M. Arsi}, V. Aleksi}
Institut za ispitivanje materijala - IMS, Beograd
M. Beni{ek,
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 621.311:621.221
Analiza dosada{njeg razvoja
i mogu}nosti osvajanja
proizvodnje cevnih turbina
i prate}e ma{inske opreme
Rezime
U svetu kao i kod nas hidropotencijali reka velikih padova i akumulacija su u znatnoj meri
iskori{}eni, tako da je sve aktuelnija te`nja za razvojem i osvajanjem proizvodnje malih
turbina, {to bi omogu}ilo iskori{}enje manjih hidropotencijala ravni~arskih reka sa manjim
padovima, re~ica i potoka sa izvori{tima. Razvoj malih turbina u industriji “GO[A” datira od
davne 1983. Dosad postignuti rezultati, u saradnji sa Ma{inskim fakultetom iz Beograda,
ogledaju se kroz odre|eni stepen razvoja Kaplanovih i cevnih turbina i u izradi opitne
instalacije na Fakultetu za ispitivanje modela turbina. U radu je data analiza planiranih i
realizovanih aktivnosti Industrije “GO[A” na daljem razvoju i definitivnom osvajanju
proizvodnje cevnih turbina i prate}e ma{inske opreme, sa osvrtom na potrebe usagla{avanja
zahteva i ograni~enja pri izradi malih hidroelektrana.
Klju~ne re~i: cevna turbina, ispitivanje modela turbine, male hidroelektrane.
Abstract
River potentials of high downfalls and cumulative reservoirs all over the world are in a great
deal utilized, so that tending for development and manufacturing of small turbines becomes
current, which would enable to exploit potentials of lowland rivers, streamlets, brooks and
their sources. Development of small turbines in GO[A Industry started in 1983. Results
achieved till nowadays, in cooperation with Faculty of Mechanical Engineering in Belgrade,
are reflected through certain development level of Kaplan’s and pipe turbines and also in
building of experimental installation for examination of turbine models. This paper presents
analysis of realized and planned activities of GO[A Industry on further development and final
capturing of pipe turbines and accessories manufacturing, with respecting to need of
harmonization of requests and limits in small hydroelectric power plants building.
Key words: pipe turbines, examination of turbine models, small hydroelectric power plants.
izradu turbine, hidroma{inske i ma{inske
opreme. Izradu generatora turbine sa
prate}om opremom dobija “SEVER”, a
izradu opreme za regulaciju i automatiku
“Prva petoletka”. Za prora~un turbine i razvoj
konstrukcije uklju~eni su Ma{inski fakultet iz
Beograda i Nau~no dru{tvo Srbije. Predmetni
projekat iz poznatih razloga nije realizovan u
potpunosti.
Potreba da se osvoji proizvodnja cevne
turbine ogleda se u mogu}nosti njenog
efikasnog kori{}enja u malim
hidroelektranama [3].
1. Razvoj cevnih turbina
Zbog ve}e mogu}nosti plasmana i mogu}ih
realizacija procesa razvoja cevnih turbina sa
fiksnim i pode{ljivim lopaticama obrtnog
kola za padove do 15 m izra|ena je projektna
dokumentacija, koja je prakti~no overena i
ve}im stepenom realizacije u fizi~kom smislu
izrade turbine i gotovo potpunom izradom
prate}e opreme.

energija
1.1. Planirane aktivnosti na razvoju i
osvajanju cevne S turbine
Razvoj i osvajanje turbinskog postrojenja
obuhvata slede}e aktivnosti:
� ravoj i osvajanje cevne turbine,
� razvoj i osvajanje elektroopreme,
� razvoj i osvajanje hidroma{nske i ma{inske
opreme.
Razvoj i osvajanje cevnih turbina
podrazumeva brojne istra`iva~ke, razvojne i
proizvodne aktivnosti:
� razvoj i osvajanje hidraulike cevnih turbina,
� razvoj i osvajanje konstrukcije i prora~una
cevnih turbina,
� osvajanje tehnologije proizvodnje,
� razvoj i osvajanje turbinskog regulatora i
regulacijskog postrojenja,
� projektovanje pomo}nih ure|aja turbinskog
agregata, automatike, signalizacije i za{tite,
uz primenu savremenih tehni~kih re{enja,
� razvoj i osvajanje konstrukcije i
proizvodnje planetskih multiplikatora,
� projektovanje monta`nih radova, ispitivanje
i pra}enje eksploatacije agregata sa
stanovi{ta pouzdanosti.
Kompleks radova na razvoju i osvajanju
hidaulike cevnih turbina sadr`i:
� hidrauli~ke prora~une strujanja u delovima
proto~nog trakta, sprovodnom aparatu i
obrtnom kolu,
� projektovanje modela i opitnih postrojenja,
� izradu modela i opitnih postrojenja,
� ispitivanja modela vazduhom u cilju
provere prora~una i doterivanje hidrauli~kih
oblika,
� energetska ispitivanja modela vodom u
cilju dobijanja pogonskih karakteristika i
karakteristika pobega,
� kavitacijska ispitivanja modela,
� specijalna ispitivanja modela vazduhom i
vodom u cilju odre|ivanja pritiska i
pulzacija pritiska u proto~nom traktu, kao i
sila i momenata na sprovodnom aparatu i
obrtnom kolu,
� formiranje univerzalnih modelskih
karakteristika, tipizaciju turbina i prora~un
delova turbine,
� izradu eksploatacionih dijagrama turbine i
agregata.
Grupa aktivnosti na osvajanju konstrukcije i
prora~unavanju turbina obuhvata:
� analizu i formiranje principskokonstruktivnog
re{enja hidroagregata,
� razradu tehni~kih re{enja pojedinih
sklopova i delova turbine,
� analizu sklopljivosti delova turbine i
agregata,
� prora~un prelaznih re`ima pri velikim
prora~unima u cilju dobijanja podataka za
prora~un delova,
� funkcionalni prora~un delova i sklopova,
� prora~un delova na ~vrsto}u savremenim
metodama, kao na primer, kona~nim
elementima,
� prora~un mehani~ko-dinami~kih parametara
konstrukcije turbine i agregata,
� odre|ivanje sila i momenata na fundament,
kao i pritisaka u proto~nom traktu,
potrebnih za gra|evinsko projektovanje
ma{inske zgrade hidroelektrane,
� izradu radioni~ke dokumentacije.
U aktivnosti na osvajanju tehnologije
proizvodnje spada:
� izbor materijala,
� razrada zavarenih konstrukcija, kovanih i
livenih delova,
� razrada tehnolo{kih postupaka i termi{kih
obrada,
� analiza primenjivosti ma{ina za obradu,
� obezbe|enje i pra}enje kontrole kvaliteta
izrade u procesu proizvodnje,
� izrada tehni~kih normi za tehnologiju
proizvodnje,
� tehnolo{ka dokumenta za proces
proizvodnje.
Projektovanje pomo}nih ure|aja turbinskog
agregata obuhvata slede}e sisteme:
� drena`ni sistem,
� rashladni sistem,
� sistem podmazivanja i deponije ulja,
� sistem vazduha visokog pritiska za
snabdevanje regulacijskog postrojenja,
� sistem vazduha niskog pritiska za ko~enje i
remontno zaptivanje turbina,
� protivpo`arnu za{titu prenosnim i stabilnim
ure|ajima,
� merenje hidrauli~kih veli~ina turbine i
elektrane.
Pri projektovanju automatike, signalizacije i
za{tite turbinskih agregata treba obuhvatiti
sve uslove koje diktira primenjena oprema, i
savremena tehni~ka re{enja u analognoj i
digitalnoj tehnici.
Kod osvajanja planetskih i klasi~nih
multiplikatora posebnu pa`nju treba posvetiti
veku trajanja i buci.
Kompleks osvajanja monta`e i ispitivanja
sadr`i:
� projektovanje monta`nih radova sa
stanovi{ta racionalne monta`e,
� projektovanje monta`nih ure|aja,
� izradu uputstava za pu{tanje u pogon i
eksploataciju,
� izradu uputstava za odr`avanje i pra}enje u
pogonu,
� izvo|enje ispitivanja pri pu{tanju i proveri
garancije.
1.2. Pregled realizovanih aktivnosti
Na osvajanju cevnih turbina GO[A i Ma{inski
fakultet u Beogradu do sada postigli veoma
zna~ajne rezultate, ali projekat mini turbine u
GO[I nije izveden do kraja, ve} je prekinut
zbog ratnog sukoba na prostorima biv{e
Jugoslavije. Globalna je procena da je
ostvarena ukupna realizacija na projektu od 60
%. Sa aspekta GO[E za Zrmanju je isporu~ena
sva hidro i ma{inska oprema, dok je sama
cevna S turbina ura|ena u obimu od 40 %.
Energetske i konstruktivne karakteristike
ura|ene cevne S turbine su:
� pre~nik obrtnog kola, D (mm) 1 1060
� u~estanost obrtanja turbine, n (min T -1 ) 238,1
� nominalna snaga turbine, P (kW) T 150
� instalisani protok, Q (m i 3 /s) 5,5
� maksimalni neto pad, H (m) max 4,20
P
� ra~unski neto pad po snazi, H (m) T 3,07
Q
� ra~unski neto pad po protoku, H (m) r 2,60
� minimalni neto pad, H (m) min 1,00
� konstruktivni neto pad, H (m)
� protok u optimumu eksploatacionog
3,30
dijagrama, Q (m Λ 3 /s) 3,1
� maksimalni stepen korisnosti u optimumu
eksplatacionog dijagrama, η (%) L
� koeficijent brzohodnosti, n (min S
90,3
-1 ) 610
� minimalni eksploatacioni protok pri kome se
[174]
ostvaruje kombinatorna veza, Q min (m 3 /s) 1,1
� ugao nagiba lopatica sprovodnog
aparata, θ (°) 63
SA
14
� broj lopatica sprovodnog aparata, Z0 � maksimalni otvor sprovodnog
aparata, α (°) 85
0max
� pre~nik vrata turbine, d =0,299 D (mm) 316,5
G 1
� pre~nik glav~ine obrtnog kola,
d =0,355 D (mm) 376,0
GL 1
� opseg promene ugla lopatica obrtnog
kola, β (°) -12,25¸22,5
OK
� ugao konusa sifona, 2α (°) 12,6
K
� du`ina konusa sifona, L =0,6 D (mm) 636,0
K 1
� u~estanost obrtanja generatora, n G (min -1 ) 1500
6,3
� prenosni odnos multiplikatora, iMP � snaga multiplikatora, P (kW) MP 235
� nominalna snaga generatora, P (kVA) S
� maksimalna aktivna snaga generatora,
175
P (kW) G 140
� ominalni faktor snage, cos ϕ 0,8
� napon generatora, U (V) 400
Na osnovu dosada{njih istra`ivanja i razvoja
evidentna su zna~ajna ulo`ena sredstva, koja
se mogu opravdati samo definitivnim
osvajanjem proizvodnje malih turbina i
njihovim uvo|enjem u energetski system.
Istra`ivanje, razvoj i osvajanje proizvodnje
cevnih turbina obuhvata veliki broj slo`enih i
multidisciplinarnih aktivnosti, ~ime je
neophodno uklju~iti vi{e proizvodnih i
istra`iva~kih organizacija u realizaciju ovog
projekta.
Potrebno je u {to kra}em roku u potpunosti
zavr{iti opitnu instalaciju (nedostaju elementi
regulacije) na Ma{inskom fakultetu u
Beogradu, kao i izraditi osnovni model cevne
turbine D=280 mm, radi sprovo|enja
modelskih ispitivanja vazduhom i vodom.
Potrebno je obezbedi novu lokaciju za cevnu
S turbinu kakva se mo`e uraditi u “Go{i”, da
bi se nastavilo sa daljom realizacijom do
kona~nog potpunog osvajanja prve cevne
turbine u Srbiji. Predlog je da nova lokacija
bude “Pirot I”, koja je definisana na bazi
postoje}ih idejnih re{enja MHE u Srbiji.
“Go{a” ima veliku tradiciju, iskustvo i
mogu}nosti u proizvodnji energetske opreme
izra`enu kroz postignute reference u ovoj
oblasti. Program malih i mini turbina bi
predstavljao zaokru`enje ovog programa “Go{e”.
2. Izbor modela turbine na
osnovu izvr{enih analiza
Cevna S turbina sa brzohodnim generatorom
i multiplikatorom sme{tenim van proto~nog
trakta, primenjuje se za manje snage i
pre~nike obrtnog kola manje od 3,2 m [4].
Kod cevne S turbine u kapsuli se nalazi samo
servo ure|aj za pokretanje lopatica obrtnog
kola, le`aji i zaptiva~i, dok se na vratilu
turbine, koja prolazi kroz koleno sifona spaja
generator preko multiplikatora.
Uvodni deo cevne S turbine je povoljniji u
hidrauli~kom pogledu od klasi~ne cevne
turbine, zbog smanjenih dimenzija kapsule,
{to se pozitivno odra`ava na stepen korisnosti
turbine. Cena hidroagregata sa cevnom S
turbinom je ni`a za 20 do 30 % u pore|enju
sa klasi~nom cevnom turbinom. Skica cevne
S turbine je data na slici 1.

energija
Slika 1 Cevna S turbina
Slika 2 Osnovni model cevne turbine D=280 mm
Da bi se moglo sprovesti ispitivanje potrebna
je i izrada osnovnog modela cevne turbine
pre~nika 280 mm, slika 2. Opitna instalacija
za ispitivanje modela cevne turbine, na
Ma{inskom fakultetu u Beogradu prikazana
je na slici 3.
Osnovni podaci o modelu cevne turbine su:
� pre~nik obrtnog kola, D 1 (mm) 280
� ulazni pre~nik turbine,
D U =1,9 D 1 (mm) 532
� pre~nik kapsule, D K =D 1 (mm) 280
� ugao nagiba lopatica sprovodnog
aparata, θ SA (°) 63
� radijus spolja{nje sfere,
R=0,79 D 1 (mm) 221,2
� radijus unutra{nje sfere,
r=0,39 D 1 (mm) 109,2
� udaljenje centra sfere od od ose
obrtnog kola, L=0,84 D 1 (mm) 235,2
� broj lopatica sprovodnog aparata, Z0 � pre~nik glav~ine obrtnog kola,
d =0,355 D (mm) 99,4
GL 1
� pre~nik vrata turbine,
d =0,299 D (mm) 83,7
G 1
[175]
14
� broj lopatica obrtnog kola, Z1 � minimalni pre~nik oklopa,
D =0,973 D (mm) 272,4
2 1
� ugao konusa sifona, 2α (°) 12,6
K
� opseg promene otvora sprovodnog
aparata α (°) 0¸80
0
� opseg ugla zakretanja lopatica, β (°) 15¸25
� broj stubova statora, ZST � maksimalni moment na vratilu, M 120
VRAT
� ispitni neto pad modela, H (m) 5
IS
4
3
Za potrebe izrade i ispitivanje modela cevne
turbine ura|eno je:
� radioni~ka dokumentacija opitne instalacije
sa rezervoarom,
� radioni~ka dokumentacija modela cevne
turbine pre~nika D=280 mm, slika 2.
� tehnologija izrade osnovnog modela cevne
turbine,
� opitna instalacije sa rezervoarom,
� optimizacija lopatica za model cevne
turbine, slika 4,
� plan i program ispitivanja
Za ispitivanja modela cevne turbine u cilju
provere prora~una i doterivanje hidrauli~kih
oblika, planom i programom su predvi|ena:
� energetska ispitivanja modela vodom u
cilju dobijanja pogonskih karakteristika i
karakteristika pobuda,
� kavitacijska ispitivanja modela
� specijalna ispitivanja modela vazduhom i
vodom u cilju odre|ivanja pritiska i
pulzacija pritiska u proto~nom traktu, kao i
sila i momenata na sprovodnom aparatu i
obrtnom kolu,
� formiranje univerzalnih modelski
karakteristika i tipizacije turbine,
� izradu eksploatacionih dijagrama turbine i
agregata.
Zaklju~ak
Na osnovu iznetog mo`e se zaklju~iti
slede}e:
� Iskori{}enost hidropotencijala u Srbiji bez
pokrajna iznosi svega 48 %, pri ~emu je
hidropotencijal reka velikih padova
uglavnom iskori{}en, dok su ravni~arske
reke uglavnom neiskori{}ene. Ovo daje
mogu}nost izgradnji velikog broja
niskopadnih hidroelektrana u koje bi se
moglo ugraditi 215 cevnih turbina svih
tipova.

energija
Slika 3 Opitna instalacija za ispitivanje modela cevne turbine
Slika 4 Model lopatice cevne turbine
� Kod kaskadnih hidroelektrana treba izvr{iti
unifikaciju agregata i pripadaju}e opreme,
tipizaciju brana i ma{inskih zgrada,
unifikaciju radova, i dr., {to smanjuje za
30 % tro{kove izgradnje takvih
hidroelektrana. Primenom tipskog
agregata, koji treba da zadovolji hidrolo{ke
uslove rada svih elektrana u kaskadi, mo`e
se smanjiti njihova cena i do 25 %.
� U situaciji kada je mogu}a primena i
drugih vrsta turbina potrebno je izvr{iti
tehnoekonomsku analizu i na osnovu toga
izbor odgovaraju}e turbine /5/.
Literatura
[1] Zbornik radova, III jugoslovensko
savetovanje o izgradnji malih hidroelektrana
“Male hidroelektrane”, Bor, 1983.
[176]
[2] Zbornik radova, IV
jugoslovensko savetovanje
“Energetsko iskori{}avanje
malih vodotoka i izgradnja malih
hidroelektrana”, Aran|elovac,
1984.
[3] Granski standard
elektroprivrede GSE 73/91:
Preporuke za izgradnju malih
hidroelektrana - ma{inska
oprema, Beograd, 1991.
[4] Karel�in V.J., Vol{anik
V.V., Sooru`eniÔ i
oborduvanie malih
gidroelektrostanciy,
Energoatomizdat, Moskva,
1986.
[5] Milenkovi} D., Pavlovi}.R.,
Velimirovi} M., Izbor
odgovaraju}ih turbine za male
hidroelektrane, Konstriuisanje
ma{ina, 2, 1, JUDEKO, Beograd,
1999, str.9-16.

Danas se u svetu najve}i deo elektri~ne
energije proizvodi u nuklearnim
elektranama, termoelektranama (na
ugalj i gas) i u velikim hidroelektranama. U
Srbiji je u 2004. udeo termoelektrana u
proizvodnji elektri~ne energije iznosio
68,6%.
Posledice rada termoelektrana na `ivotnu
okolinu su nesagledive na du`i vremenski
period. Rezerve fosilnih goriva su kona~ne,
naro~ito u Srbiji, i vrlo brzo bi}e iscrpljene.
Sa druge strane, prose~na starost
hidroelektrana u Srbiji je iznad 25 godina i
ve}ina ovih postrojenja }e uskoro krenuti u
modernizaciju opreme i objekata uz
eventualno pove}anje proizvodnje.
Istovremeno, u Srbiji postoji odre|eni broj
lokacija na kojima je mogu}e izgraditi
hidroelektrane zna~ajnije proizvodnje.
Kao i velike, male hidroelektrane
predstavljaju obnovljiv izvor energije,
neiscrpan prirodni resurs, bogatstvo koje
mora biti pod kontrolom dr`ave. Male
hidroelektrane su, uz elektrane na vetar,
solarne elektrane i geotermalna postrojenja,
verovatno, ekolo{ki najprihvatljiviji izvor
energije i nikada se ne mogu porediti sa
termoelektranama.
Iako je u poslednje vreme primetan odre|eni
pad cene glavne opreme, cena izgradnje male
hidroelektrane po instalisanom kilovatu je i
dalje velika pa elektri~na energija
proizvedena u malim hidroelektranama mo`e
biti vrlo skupa. Depresirana cena elektri~ne
energije, kakva je danas u Srbiji, zna~ajno se
suprotstavlja izgradnji malih hidroelektrana.
Ali sa ovim problemima se ne sre}u samo
male hidroelektrane, ve} svi obnovljivi izvori
energije. Mnoge evropske zemlje, shvataju}i
dugoro~ni zna~aj obnovljivih izvora energije,
odlu~ile su da, uprkos naizgled
nepremostivim preprekama, stimuli{u
proizvodnju upravo iz ovih izvora energije pa
je u tom cilju 2001. usvojena Direktiva o
obnovljivim izvorima energije. 1
1 Directive 2001/77/EC of the European Parliament and
of the Council on the promotion of electricity
produced from renewable energy sources in the
internal electricity market.
Milan ]u{i}
JP Elektroprivreda Srbije, Beograd
Branislav Ignjatovi}
JP “\erdap”, Beograd
UDC 621.311.21:620.98(094.5)(497.11)
Zna~aj i uloga malih
hidroelektrana u Srbiji
Glavne prednosti malih hidroelektrana, osim
{to se radi o obnovljivom izvoru energije i
tehnologiji koja je proverena u doma}oj i
svetskoj praksi, su mogu}nost u{tede goriva,
fleksibilnost na promenu optere}enja, visoka
efikasnost rada, pouzdanost i dugove~nost,
niski tro{kovi rada i odr`avanja i, {to je od
izuzetnog zna~aja, ne zaga|uju okolinu.
Neophodno je napomenuti da nabrojane
prednosti va`e za sve male hidroelektrane.
Osnovne mane su veliki po~etni tro{kovi i
zavisnost od padavina, a pri izgradnji nekih
malih hidroelektrana mo`e do}i plavljenja
zemlji{ta, promene ribljeg stani{ta i
zatvaranja ribljih puteva.
1. Istorijski razvoj malih
hidroelektrana u Srbiji
Male hidroelektrane u Srbiji imaju jako dugu
tradiciju. Od 1898, prema [1], a 1900. godine
prema [2], 2 kada je izgra|ena MHE Pod
Gradom na \etinji, do sada je u Srbiji
izgra|en zna~ajan broj malih hidroelektrana
od ~ega je deo jo{ uvek u upotrebi. Ostale su
zatvorene i zapu{tene, naj~e{}e dobrim delom
[177]
energija
Rezime
Osim stavova o zna~aju malih hidroelektrana kao obnovljivog izvora energije i podataka o
potencijalu za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji, radom su prezentovane dosada{nje
aktivnosti na izgradnji malih hidroelektrana kroz istoriju. Posebna poglavlja su posve}ena
sada{njoj poziciji malih hidroelektrana u Srbiji i perspektivama budu}e izgradnje u svetlu
nove zakonske regulative.
Klju~ne re~i: male hidroelektrane, obnovljivi izvori energije, zakonska regulativa.
Abstract
Besides views on Small Hydro Power Plants as Renewable Energy Source and information on
construction potential of Small Hydro Power Plants in Serbia, this paper presents previous
activities in construction of Small Hydro Power Plants through history. Special chapters are
dedicated to present position of Small Hydro Power Plants in Serbia and prospects of future
construction in the light of the new legal regulations.
Key words: small hydro power plants, renewable energy sources, legal regulations.
2 Ova nedoumica je kona~no razre{ena zahvaljuju}i
Milanu Mirosavljevi}u iz Direkcije za distribuciju
elektri~ne energije i nekada{njem direktoru JP
Elektrodistribucije U`ice, koji nam je poklonio izvor
[3]. Odatle se vidi da je, zapravo, 1898. osnovana
Prva srpska akcionarska radionica u U`icu, a da je
hidroelektrana pu{tena u pogon 1900.
ruinirane, od nekih su ostali samo
gra|evinski objekti, a od nekih samo tragovi.
Prema [2] i [3], prve hidroelektrane u Srbiji su
izgra|ene 1900. Valjevski preduzima~ Matija
Nenadovi} izgradio je hidroelektranu Gradac
u Valjevu na reci Gradac koja je proizvodila
jednofaznu struju. Iste godine na reci \etinji,
na inicijativu profesora \or|a Stanojevi}a,
Prva srpska akcionarska radionica u U`icu
gradi u U`icu hidroelektranu koja je, samo
~etiri godine nakon pu{tanja u rad Tesline
hidroelektrane na Nijagari, koristila sistem
trofazne naizmeni~ne struje: „U`i~ko
hidroelektri~no postrojenje mo`e se smatrati
kao prvi tip postrojenja te vrste kod nas i
zadatak sviju nas treba da bude da re~ima,
delom i srestvima poma`emo da se takve
vrste preduze}a u na{oj zemlji {to vi{e
namno`e. Od ovakvih preduze}a niko ne
mo`e imati {tete, a da }e pojedincima, kao i
celim krajevima doneti velike koristi,
stvaraju}i im tako re}i besplatnu motornu
snagu iz koje treba da se razvije na{a doma}a
industrija, vi{e je no o~evidno.“ [3]
Nakon toga, 1902. zapo~inje izgradnja i
druge hidroelektrane u valjevskom kraju, u
selu Deguri}, koja je u rad pu{tena 1903.
Iste godine pu{tena je u rad i hidroelektrana
Vu~je na reci Vu~janki. Ponovo prema ideji
profesora \or|a Stanojevi}a, grupa
leskova~kih industrijalaca se udr`ila i
formirala Leskova~ko elektri~no dru{tvo AD
1901. (slika 1).

energija
Slika 1 Statut Leskova~kog elektri~nog dru{tva i nekada{nji izgled MHE Vu~je [4]
Elektrana je imala snagu 2 x 139 kW (dve
Pelton turbine proizvodnje J.M.Voith, 200
ks) i prvi prenos elektri~ne energije (od
Vu~ja do Leskovca) u du`ini od 17 km [4].
Zahvaljuju}i tome, ali i ~injenici da ova
elektrana neprekidno radi ve} 102 godine,
Institut IEEE3 je ovu hidroelektranu uvrstio u
listu 62 najve}a svetska dostignu}a na polju
elektrotehnike i elektronike! MHE Vu~je se
nalazi na listi Regiona 8 na kojoj je 17
dostignu}a sa podru~ja Afrike, Evrope,
Grenlanda, Islanda, Ruske Federacije i
Bliskog i Srednjeg istoka.
Nakon ovoga, do Prvog svetskog rata, su
izgra|ene i hidroelektrane Gamzigrad, Sveta
Petka (kod Ni{a), Ivanjica, U`ice,
Manastiri{te (Vlasotince) i Veliko Gradi{te.
Izme|u dva rata je izgra|eno jo{ 17 objekata
od kojih su najzna~ajniji po svojoj veli~ini
Si}evo na Ni{avi i Pirot na Temskoj. Posle
Drugog svetskog rata, do po~etka gra|enja
hidroelektrana zna~ajnije snage, izgra|eno je
jo{ 6 malih hidroelektrana (ne ra~unaju}i tu
Ov~ar banju i Me|uvr{je). Nakon toga
izgradnja malih hidroelektrana se mo`e
smatrati sporadi~nom i manje vi{e
posledicom inicijative retkih zaljubljenika u
ove objekte.
Pregled malih hidroelektrana izgra|enih u
Srbiji do {ezdesetih godina pro{log veka,
prema [2] uz neke korekcije, 4 dat je u tabeli 1.
Tek devedesetih godina pro{log veka i
po~etkom ovog primetno je ve}e
Tabela 1 Pregled MHE izgra|enih u Srbiji do 1958.
Redni
broj
Naziv Godina izgradnje Snaga (kW) Vodotok
1. U`ice (Pod Gradom) 1900. 220 \etinja
2. Gradac 1900. Gradac
3. Deguri} 1903. 80 Gradac
4. Vu~je 1903. 278 Vu~janka
5. Gamzigrad 1909. 370 Crni Timok
6. Sveta Petka 1909. 680 Ni{ava
7. Ivanjica 1911. 160 Moravica
8. U`ice 1911. 60 \etinja
9. Manastiri{te 1912. 60 Vlasina
10. Veliko Gradi{te 1914. 120 Pek
11. Bela Palanka 1926. 40 Ni{ava
12. Caribrod (Dimitrovgrad) 1927. 70 Ni{ava
13. Kosovska Mitrovica 1927. 80 Ibar
14. Peru}ac (Vrelo) 1928. 80 Vrelo
15. Vranje 1928. 60 Jela{nica
16. ^e~evo 1929. 32
17. Prizren 1929. 250
18. Novi Pazar 1931. 370 Ra{ka
19. Si}evo 1931. 1600 Ni{ava
20. Pirot 1936. 1260 Temska
21. Boljevac 1930. 60 Timok
22. Lebane 1930. 80 [umum
23. Sinjevica 1931. 400 \etinja
24. Petrovac na Mlavi 1936. 60 Mlava
25. Malo Crni}e 1939. 60 Mlava
26. Radevac 1934. 340
27. Sokolovica 1948. 5200 Timok
28. Istok 1948. 56 Istok
29. Sokolja 1952. 1000 (300) Ribnica
30. Selja{nica 1952. 130 Selja{nica
31. Sopo}ani 1954. 800 Ra{ka
32. Dikance 1956. 140
[178]
interesovanje i intenziviranje aktivnosti na
izgradnji ovih objekata. Dobar primer je
izgradnja mikro hidroelektrana na podru~ju
ED Knja`evac gde je poslednjih godina
izgra|eno i priklju~eno na mre`u desetak
elektrana snage izme|u 7,5 i 42 kW.
Interesantan je podatak da je osamdesetih
godina pro{log veka odr`ano vi{e savetovanja
o malim hidrolektranama: Borsko jezero
1983, Aran|elovac 1984, Vrnja~ka Banja
1986, Popova [apka 1987. i Zve~evo 1990.
na kojima su razmatrani svi aspekti izgradnje
malih hidroelektrana. ^itaju}i danas
zaklju~ke i preporuke ili referate sa ovih
savetovanja, koji su i danas aktuelni, te{ko je
ne zapitati se {ta je uzrok zapostavljanja i
neiskori{}enja ovog potencijala poslednjih
dvadeset godina.
2. Sada{nje stanje izgra|enosti
Prema [1] vidi se da je u Srbiji 1990. u
eksploataciji bila 31 mala hidroelektrana i 38
van eksploatacije, ukupno 69 elektrana
instalisane snage oko 48 MW. Me|utim,
prema anketi sprovedenoj 2002. u Srbiji je u
eksploataciji bila 31 mala hidroelektrana (od
toga jedna je radila sa 50% kapaciteta, jedna
je radila izolovano, a jedna je bila u
izgradnji), a 13 je bilo van eksploatacije,
ukupno 44 elektrane instalisane snage oko
15,2 MW.
Interesantno je da odre|eni broj elektrana
koje su 1990. bile u pogonu, 2002. bio van
pogona (Aran|elovac instalisane snage 148
kW, Sokolja instalisane snage 300 kW,
Bistrica instalisane snage 200 kW), a neke se
vi{e i ne pominju (Ostrovica instalisane snage
1050 kW, Jela{nica instalisane snage 500 kW,
Ras instalisane snage 5600 kW, Gro{nica
instalisane snage 445 kW, Kosjeri}
instalisane snage 155 kW, Arilje
instalisane snage 130 kW itd).
Naro~ito je zna~ajna ~injenica da
su u ovom periodu neke male
hidroelektrane revitalizovane. To je
slu~aj sa MHE Pod Gradom na
\etinji kod U`ica iz 1900,
instalisane snage 200 kW, koja je
revitalizovana 2000. i MHE
Bogutovac 1 i Bogutovac 2, obe iz
1984. instalisane snage 110 kW i
obe revitalizovane 2002.
3. Izgradnja novih malih
hidroelektrana
Do sada je u Srbiji ura|eno
nekoliko analiza potencijala za
izgradnju malih hidroelektrana.
Me|utim klju~ni dokumenti su
“Katastar malih hidroelektrana u
Srbiji van pokrajina” koji sadr`i
podatke o 856 lokacija ukupne
snage 449 MW i 1.590 GWh
godi{nje proizvodnje i Katastar
3 The Institute of Electrical and
Electronics Engineers.
4 Verujemo da }e pa`ljivim ~itanjem neko
ko je dobro upoznat sa istorijom MHE u
Srbiji otkriti nedostatke u ovoj tabeli i
pored korekcija koje su izvr{ene. Ovde pre
svega mislimo na kori{tene toponime, ali i
na mogu}nost da neki objekti uop{te i nisu
uzeti u obzir.

energija
Tabela 2 Pregled potencijala za izgranju MHE i potrebnih investicija
Instalisana snaga
(MW)
malih hidroelektrana u Vojvodini kojim je
predvi|ena izgradnja 13 malih hidroelektrana
ukupne snage 25,5 MW i 93,5 GWh godi{nje
proizvodnje.
Osim {to postoji zana~ajan broj lokacija za
izgradnju novih objekata, u Srbiji postoji
odre|eni broj vodoprivrednih objekata na
kojima je mogu}e instalirati opremu za
proizvodnju elektri~ne energije. Tako|e, ne
treba zanemariti ni energiju koja bi se dobila
revitalizacijom i obnovom postoje}ih
objekata.
U tabeli 2 je dat zbirni pregled potencijala za
izgranju MHE u Srbiji i procena za to
potrebnih investicija. Vidi se da je, u
najgorem slu~aju, za realizaciju ovih objekata
potrebno 800 mil. EUR. Pitanje je samo da li
}emo uspeti da se na pravi na~in
organizujemo i da, pored pove}anja u~e{}a
obnovljivih izvora energije u ukupnoj
potro{nji i eventualno ispunjenja ciljeva
odr`ivog razvoja, obezbedimo uslove koji }e
doma}oj industriji omogu}iti pove}anje
konkurentnosti i priliku da ovaj novac zarade,
da pove}aju zaposlenost postoje}ih
kapaciteta, da otvore nova radna mesta?
4. Sada{nji zakonski okvir
Na izgradnju i kori{}enje malih
hidroelektrana u Srbiji odnosi se 14
zakonskih propisa. Prema republi~kom
Zakonu o koncesijama iz 1997. i saveznom
Zakonu o stranim ulaganjima iz 2002.
izgradnjom, odr`avanjem i kori{}enjem
energetskih objekata mogu se baviti doma}a i
strana pravna i fizi~ka lica.
Novim Zakonom o energetici se ukidaju
ograni~enja iz nekada{nje zakonske
regulative i predvi|en je povla{}en status za
sve obnovljive izvore energije pa i za male
hidroelektrane.
Komplikovana procedura pribavljanja
neophodnih dokumenata (15 do po~etka
gradnje i 9 do po~etka kori{}enja) u pro{losti
je ~esto odvra}ala investitore od izgradnje.
Istovremeno, lokalna distributivna preduze}a
nisu imala obavezu otkupa proizvedene
elektri~ne energije, a na~in utvr|ivanja
otkupne cene za proizvedeni kWh je bio
nedefinisan.
Novi Zakon o energetici je, pored ostalog,
zasnovan i na na~elu prioritetnog kori{}enja
obnovljivih izvora energije i uvodi zna~ajne
novine koje }e doprineti stimulisanju
investiranja u male elektrane. Uvodi se
Licenca za obavljanje energetskih delatnosti i
Energetska dozvola za izgradnju i
revitalizaciju energetskih objekata, me|utim,
za proizvodnju elektri~ne energije isklju~ivo
za svoje potrebe i za proizvodnju elektri~ne
energije u objektima snage do 1 MW nije
potrebna ni Licenca ni Energetska dozvola.
Energetsku dozvolu za izgradnju ili
revitalizaciju energetskih objekata izdaje
nadle`ni ministar i u tom slu~aju nije
potrebna koncesija. Licencu za obavljanje
energetskih delatnosti izdaje Agencija za
energetiku.
Po zakonu, male elektrane mogu biti
priklju~ene na distributivnu mre`u i imaju
pravo da proizvedenu elektri~nu energiju
prodaju preko distributivne mre`e. Tako|e,
uvodi se pojam povla{}enih proizvo|a~a
elektri~ne energije koji se odnosi na
proizvo|a~e koji u procesu proizvodnje
elektri~ne energije koriste obnovljive izvore
energije ili otpad, ili u procesu proizvodnje
istovremeno proizvode elektri~nu i toplotnu
energiju i imaju, pod jednakim finansijskim
uslovima, pravo prioriteta na organizovanom
tr`i{tu elektri~ne energije i pravo na
subvencije i druge olak{ice u poslovanju.
Postupak i na~in ostvarivanja prava
povla{}enih proizvo|a~a elektri~ne energije
bi}e ure|en posebnim aktom.
Tako|e, Strategijom razvoja energetike
Republike Srbije (koja je u skup{tinskoj
proceduri) u okviru prioritetnih programa
razvoja energetskih sektora Srbije do 2015.
godine, predvi|en je poseban prioritet koji
obuhvata programe selektivnog kori{}enja
obnovljivih izvora energije (biomasa,
geotermalna, sun~eva i eolska energija), i
posebne programe novih energetski
efikasnijih i ekolo{ko prihvatljivih
tehnologija (nove tehnologije sagorevanja
uglja, biomase i otpada, tehnologije za
decentralizovanu proizvodnju elektri~ne i
topltne energije na bazi prirodnog gasa, i
tehnologije malih i mini hidroelektrana), sa
ciljem da se po toj osnovi smanji potro{nja
kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari
dodatna proizvodnja posebno toplotne
energije. Preliminarna procena potrebnih
sredstava za realizaciju ovog programa je
350 mil. USD od ~ega je 130 mil. USD
predvi|eno za male hidroelektrane.
5. Zaklju~ak
Kao i velike, male hidroelektrane
predstavljaju obnovljiv izvor energije,
neiscrpan prirodni resurs, verovatno, ekolo{ki
najprihvatljiviji izvor energije, bogatstvo koje
mora biti pod kontrolom dr`ave. Male
hidroelektrane u Srbiji imaju jako dugu
tradiciju. Na `alost, samo je jedan broj ovih
objekata jo{ uvek u upotrebi. Godine 2002. u
Srbiji je u eksploataciji bila 31 mala
hidroelektrana a 13 je bilo van eksploatacije,
ukupno 44 elektrane instalisane snage oko
15,2 MW.
Za izgradnju novih objekata u Srbiji postoji
zana~ajan broj lokacija ali odre|eni broj
vodoprivrednih objekata na kojima je mogu}e
instalirati opremu za proizvodnju elektri~ne
[179]
Godi{nja proizvodnja
(GWh/god.)
Ukupne investicije
(mil. EUR)
Specifi~ne investicije
(EUR/kW)
Nove lokacije za izgradnju malih
hidroelektrana
Lokacije za izgradnju na
474,5 1683,5 800-1000 1200-4000
postoje}im vodoprivrednim
objektima (procena)
13 60 6,5-10,4 400-800
Revitalizacija postoje}ih malih
hidroelektrana (procena)
25.8 134 10,3-18 400-1000
Ukupno 513,3 1877,5 816.8-1028,4
energije, ali ne
treba
zanemariti ni
energiju koja
bi se dobila
revitalizacijom
i obnovom
postoje}ih
objekata.
Procena je da
je u ovim
elektranama
mogu}e
instalisati oko 500 MW, odnosno 1850 GWh
godi{nje, za {ta su potrebne ukupne
investicije izme|u 800 mil. EUR i 1000 mil.
EUR.
Dobrom organizacijom, pored pove}anja
u~e{}a obnovljivih izvora energije u ukupnoj
potro{nji i, eventualno, ispunjenja ciljeva
odr`ivog razvoja, obezbedi}emo uslove koji
}e doma}oj industriji omogu}iti pove}anje
konkurentnosti i priliku da ovaj novac zarade,
da pove}aju zaposlenost postoje}ih
kapaciteta, da otvore nova radna mesta itd.
Usvajanjem novog Zakona o energetici,
Strategije razvoja energetike Republike Srbije
do 2015. godine i formiranjem Agencije za
energetiku zapo~eo je proces usvajanja
adekvatnog zakonskog okvira za sve OIE pa i
za male hidroelektrane Me|utim, to ne}e
imati efekta ukoliko se ne u~ini napor ka
intenziviranju ovog procesa, odnosno
usvajanju odgovaraju}ih podzakonskih akata
i Nacionalnog programa za stimulaciju
kori{}enja OIE u Srbiji [5].
Literatura
[1] Male hidroelektrane na teritoriji SR Srbije
van pokrajina, Zajednica Jugoslovenske
Elektroprivrede, Slu`ba za hidroelektrane,
Beograd, 1990.
[2] Milosav Mihajlovi}, In`enjering malih
hidrocentrala, 2002.
[3] \. M. Stanojevi}, Elektri~na industrija u
Srbiji, reprint izdanja iz 1901. godine, JP
Elektrodistribucija U`ice, U`ice, 2000.
[4] Neboj{a Stankovi}, Sto godina
hidroelektrane Vu~je, JP Elektrodistribucija
Leskovac, Leskovac, 2003.
[5] Milan ]u{i}, Obnovljivi izvori energije u
Srbije, 27. savetovanje JUKO CIGRE,
Zlatibor, 2005.

Hidroenergetski objekti na Velikoj
Moravi projektovani su pre vi{e od
15 godina. Tehni~ka dokumentacija
ura|ena je na nivou Idejnog re{enja, a
pojedina poglavlja i detaljnije. U tom
periodu, dobijeni pokazatelji energetskoekonomskog
karaktera bili su pozitivni. Od
tada, prakti~no su izgra|eni samo HE Pirot
(80 MW; 130 GWh) i dva dodatna agregata
na \erdapu 2 (52 MW; 110 GWh). Porast
konzuma, i pored op{te privredne stagnacije i
smanjenja aktivnosti, bio je dovoljan da
elektroenergetski sistem EPS-a dovede u
polo`aj redovnog uvoznika energije.
Nedostatak sredstava u elektroprivredi
prakti~no je zaustavio i izu~avanje i izradu
tehni~ke dokumentacije za nove izvore,
posebno hidroelektrane. Prisutna u du`em
periodu, teorija ili shvatanje da okolina
raspola`e dovoljnim koli~inama jeftine
energije i da se ona mo`e nabaviti na
budu}em tr`i{tu, dodatno je umanjila napore
pojedinaca i organizacija da se u ovom
periodu uradi bar odgovaraju}a tehni~ka
dokumentacija i pripreme projekti za budu}u
realizaciju. Splet navedenih okolnosti doveo
nas je u dana{nju situaciju da, pored
nedostatka sredstava, nemamo ni potrebnu
tehni~ku dokumentaciju za odlu~ivanje o
realizaciji projekata.
Hidroelektrane na Velikoj Moravi koriste
energetski potencijal Srbije, vi{enamenskog
su karaktera, respektivne proizvodnje i snage
(sve zajedno) i imaju veoma povoljnu
dinamiku realizacije i investiranja. Mo`e ih
izgraditi na{a gra|evinska operativa i
proizvesti zna~ajan deo opreme. Nije za
odbacivanje ni varijanta da se glavna oprema,
s obzirom na broj jedinica i dinamiku,
proizvede kod nas, odnosno osvoji njena
proizvodnja. Sve navedeno smatramo
dovoljnim da se ponovo razmotre i
analiziraju energetsko-ekonomski pokazatelji
ovih objekata.
1. Osnovni energetski parametri
HE na Velikoj Moravi
Kori{}enje energetskog potencijala Velike
Morave predvi|eno je sa sedam stepenica:
Ljubi~evo, Vla{ki Do, Velika Plana,
Svilajnac, Bagrdan, ]uprija i Para}in.
energija
Slobodan Mili}
Energoprojekt-ENTEL, Beograd
UDC 621.311.21:330.131(497.11)
Hidroenergetski objekti na
Velikoj Moravi: energetsko-
-ekonomski pokazatelji
Rezime
Projektnom dokumentacijom predvi|eno je kori{}enje energstskog potencijala Velike Morave
sa sedam stepenica. Tehni~ka re{enja su u skladu sa zahtevima plovidbe, maksimalno su
unificirana i tipizirana a gradnja objekata prdvi|ena dinamikom koja omogu}ava kontinualno
izvo|enje radova i monta`e opreme tokom perioda gradnje (10 godina). Predvi|eno vreme
realizacije omogu}ava relaksirano investiranje koje prate i odgovaraju}i efekti u
elektroenergetskom sistemu. Promene koje su se desile u elektroenergetskom sistemu u
poslednjih petnaest godina (zastoj u izgradnji, situacija u okru`enju, privredna stagnacija i
sl.) nametnule su potrebu za ponovnom analizom energetsko-ekonomskkih pokazatelja HE na
Velikoj Moravi. U radu se daju osnovni rezultati energetsko-ekonomske analize sa ciljem da
se uka`e na potrebu daljeg izu~avanja ove problematike i dovo|enja tehni~ke dokumentacije
do nivoa potrebnog za odlu~ivanje o realizaciji.
Klju~ne re~i: Morava, energetika, ekonomija.
Abstract
Within the basic concept documentation it is foreseen that available hydro potential of Velika
Morava River can be used by constructing seven cascades. Technical solutions are uniformed
and standardized and done in accordance with requirements of river traffic. The construction
of the cascades is foreseen with dynamics that enables continuous realization of civil works
and installation of equipment during the construction period of 10 years. The foreseen
construction period enables relaxed investing that is followed by the corresponding positive
effects in power system. Changes that happened in our power system in the previous 15 years
(slowdown in construction, stagnation in economy as well as situation in neighboring
countries), forced the need for repetition of analyses of economic justification parameters of
HPPs on Velika Morava River. This paper gives the basic results of economic justification
analyzes with the aim to point to the need for further investigations of this matter and
actualization of documentation as the first step in realization of this project.
Key words: Morava, hydro potential, economic.
Tehni~kim re{enjem izvr{ena je maksimalna
unifikacija i tipizacija objekata i opreme. U
tom cilju usvojen je i broj stepenica (sedam)
sa delimi~nim prokopavnjem korita nizvodno
u cilju sni`enja donje vode, odnosno
pove}anja raspolo`ivog pada.
Instalisani protok je 500 m3 /s, realizovan sa
~etiri cevne PIT turbine po objektu, svaka sa
po 125 m3 /s i povezane sa generatorima
preko planetarnog multiplikatora. Generatori
su snage 10 MVA, 750 obr./min i napona 6,3
kV. Priklju~ak na mre`u je predvi|en na
nivou 110 kV. Elektrane su koncipirane za
rad bez posade i sa upravljanjem iz jednog
centra.
2. Investicione vrednosti i
dinamika gradnje
Za realizaciju celog sistema dokumentacijom
je predvi|en slede}i obim radova:
[180]
� betonski radovi 1.200.000 m3 � iskopi na suvom 3.500.000 m3 � iskopi u vodi 2.500.000 m3 � izrada nasipa i brana 6.300.000 m3 � ma{inska i hidromehani~ka
oprema 17.260 t
� elektrooprema
� drena`e, bunari,
1.760 t
crpne stanice i sl. prema dokumentaciji
Ovaj obim radova ko{tao bi 575 miliona
USD. Struktura ovih sredstava je slede}a:
� hidroenergetski objekti:
� gra|evinski radovi 242 x 10 6 USD
� hidroma{inska oprema 13 x 10 6 USD
� elektro oprema 105 x 10 6 USD
� eksproprijacije 21 x 10 6 USD
� osniva~ka ulaganja 30 x 10 6 USD
� ukupno hidroenergetski
objekti 411 x 10 6 USD

energija
� plovni put i ostalo:
� gra|evinski radovi 130 x 10 6 USD
� oprema 24 x 10 6 USD
� ostala ulaganja 10 x 10 6 USD
� ukupno plovni put 164 x 10 6 USD
� ukupne investicije
za ceo projekat 575 x 10 6 USD
Dinamika realizacije energetskih objekata
prilago|ena je sistemu kontinualnog
izvo|enja u periodu 10 - 12 godina, {to bi
pratila i dinamika investiranja. Na ovaj na~in
se realizacijom dela sredstava omogu}avaju i
konkretni efekti u sistemu, {to veoma
povoljno uti~e na ekonomske pokazatelje.
3. Na~in rada hidroelektrana
Hidroelektrane na Velikoj Moravi su tipi~an
sistem hidroelektrana u kaskadi. Karakteri{u
ih mali padovi, preklapanje uspora, male
zapremine akumulacija i veliki me|usobni
uticaji. U cilju iskori{}enja raspolo`ivog
potencijala i njegove maksimalne valorizacije
u elektroenergetskom sistemu usvojen je
re`im rada koji odgovara elektranama u
kaskadi. Taj re`im karakteri{e regulacija u
najuzvodnijoj elektrani i prakti~no proto~an
rad ostalih u nizu na regulisanom isticanju.
Na taj na~in nizvodne elektrane imaju
obavezu regulisanja samo me|udotoka i
eventualno teku}ih korekcija prema
zahtevima dispe~era. Najnizvodnija elektrana
ima ulogu kompenzacionog bazena koja se, s
obzirom na blizinu uspora na Dunavu i
veli~inu regulacije, mo`e, na ovom nivou
razmatranja, zanemariti. Konkretno,
hidroelektrane na Velikoj Moravi radi}e u
re`imu dnevnog regulisanja sa dva vrha. Na
taj na~in, sem pokrivanja konzuma po
energiji i snazi, one mogu biti anga`ovane i
za pokri}e dela rotiraju}e rezerve u sistemu.
Druge efekte u sistemu od objekata ovih
karakteristika ne treba o~ekivati, niti ih oni mogu
pru`iti (mala zapremina, mali padovi i sl.).
4. Mogu}a proizvodnja
hidroelektrana na Velikoj Moravi
Na bazi raspolo`ivih podataka iz hidrolo{kog
perioda 1946 -1975. i karakteristika iz
ura|ene tehni~ke dokumentacije, veli~ina i
struktura mogu}e proizvodnje svih stepenica
prikazana je u tabeli 1.
Podaci u tabeli 1 odnose se na regulisanje
voda u najuzvodnijoj elektrani, HE Para}in.
Ukupna proizvodnja od 700 GWh, od ~ega je
450 GWh varijabilna proizvodnja, i
maksimalna snaga od 200 MW daju vreme
iskori{}enja od oko 3500 sati godi{nje. Za
elektrane ovog tipa, bez uzvodnih
akumulacija, ovo vreme rada i koli~ina
varijabilne proizvodnje su respektivni. Dalje
analize u elektroenergetskom sistemu
pokaza}e u kojoj meri su ovi elementi
iskoristivi za stanje sistema bitno razli~ito od
onog u kome su prvobitne analize, tokom
izrade dokumentacije, vr{ene.
5. Podloge elektroenergetskog
sistema EPS-a u narednom
periodu
Podloge o~ekivanog razvoja ukupne godi{nje
potro{nje elektri~ne energije, kao i
aktualizovana dinamika povla~enja i
izgradnje proizvodnih kapaciteta u
elektroenergetskom sistemu Srbije u
dugoro~nom periodu baziraju se na podacima
Elektroprivrede Srbije
5.1. Podloge potro{nje elektri~ne
energije
Podaci o ukupnoj potro{nji i maksimalnom
optere}enju sistema EPS-a, kao i potro{nji u
baznom delu dijagrama optere}enja, u
prese~nim godinama razmatranog perioda,
prikazani su u tabeli 2.
Ugovorene obaveze Elektroprivrede Srbije,
prema aktuelnim sagledavanjima, sadr`ane u
tabeli 2, ne}e se menjati u narednom periodu
i iznosi}e 1065 GWh i 105 MW.
5.2. Kapaciteti za proizvodnju
elektri~ne energije
Prognozirani obim i strukturu potro{nje
elektri~ne energije elektroenergetskog
sistema Srbije u narednom dugoro~nom
planskom periodu mogu}e je podmiriti
kori{}enjem proizvodnih kapaciteta koji su u
pogonu, kao i izgradnjom novih kapaciteta,
pre svega u termoelektranama, a u odre|enoj
meri i aktiviranjem preostalog raspolo`ivog
hidroenergetskog potencijala. Ukupna snaga
na pragu elektrana u elektroenergetskom
sistemu Srbije krajem 2004. iznosila je 8816
MW od ~ega 5171 MW, (59%) u
termoelektranama, 353 MW (4%) u
termoelektranama-toplanama, 2831 MW
(32%) u hidroelektranama, 461 MW (5%) u
ostalim elektranama.
Tabela 1 Proizvodne mogu}nosti HE na Velikoj Moravi po veli~ini i strukturi
Tabela 2 Podaci o ukupnoj potro{nji i maksimalnom optere}enju
[181]
Godina
Ukupna potro{nja
(GWh)
Bez denivelacije
Wu (GWh) Pmax (MW) Wkon (GWh)
Para}in 97.5 30.3 61.5
]uprija 98.1 28.8 29.5
Bagrdan 99.8 28.9 30.7
Svilajinac 109.5 31.1 34.9
Velika Plana 103.5 29.1 33.2
Vla{ki Do 95.7 26.5 31.4
Ljubi~evo 96.2 27.3 30.1
Ukupno 700.3 202.3 251.3
Maksimalno optere}enje
(MW)
2007. 34886 6595 23810
2010. 36156 6821 25939
2015. 39615 7455 28870
2020. 42029 7914 30822
2025. 44509 8387 32688
2030. 46850 8833 34450
Konstantna
potro{nja
(GWh)
5.2.1. Hidroelektrane
Proizvodne mogu}nosti postoje}ih
hidroelektrana u elektroenergetskom sistemu
Srbije odre|ene su na osnovu srednjih
sedmi~nih protoka u ~etrdesetogodi{njem
hidrolo{kom periodu 1946-1985. Na~in
kori{}enja bazena akumulacionih
hidroelektrana odre|en je metodom grani~nih
stanja po kriterijumu minimalnih
eksploatacionih tro{kova elektroenergetskog
sistema. Planirani obim proizvodnje iz
postoje}ih hidroelektrana u prose~nim
hidrolo{kim uslovima ~etrdesetogodi{njeg
hidrolo{kog perioda iznosi 11 TWh/god.
U okviru podloga dobijenih od strane
stru~nih slu`bi JP Elektroprivrede Srbije
navedeni su hidroenergetski objekti
Brodarevo, Ribari}i i Vrutci, ~ija bi se
izgradnja mogla o~ekivati u periodu do 2030.
Isto tako, uva`ena je i realizacija
revitalizacije hidroelektrane \erdap I u
periodu do 2010. kao i realizacija dodatnih
700 GWh i 250 MW u hidroelektranama u
periodu do 2015. Time bi u prose~nim
hidrolo{kim uslovima ~etrdesetogodi{njeg
hidrolo{kog niza u prese~nim godinama
razmatranog perioda planirani obim
proizvodnje hidroelektrana dostigao vrednosti
porikazane u tabeli 3.
- Potrebno je naglasiti da je proizvodnja
pumpno-akumulacione hidroelektrane
Bajina Ba{ta odre|ena posebnim
optimizacionim postupkom i da zavisi od
ukupnih prilika u elektroenergetskom
sistemu Srbije u svakoj godini razmatranog
perioda razvoja.
5.2.2. Termoelektrane
Obim izgradnje termoelektrana
elektroenergetskog sistema Srbije na po~etku
razmatranog planskog perioda odre|en je
svim termoelektranama koje su se krajem
2004. nalazile u pogonu i dinamikom
povla~enja definisanom od strane stru~nih
slu`bi EPS-a. Ukupna maksimalna snaga na
pragu termoelektrana koje su u pogonu iznosi
4293 MW. Tro{kovi goriva prikazani za sve
agregate ra~unati su na bazi cena energenata
koje su se kretale na nivou:
� doma}a goriva (lignit): 1.299 USD/GJ
� uvozna goriva (gas): 4.019 USD/GJ
5.2.3. Ostali podaci za elektroenergetske
analize
U sklopu, na ve} opisani na~in, formiranih
podloga, ostalim podacima potrebnim za
elektroenergetske analize i ocenu o~ekivanih
prilika i mogu}nosti zadovoljenja potro{nje u
elektroenergetskom sistemu Srbije,
obuhva}eni su podaci o prinudnoj i planskoj
(remonti i nege) neraspolo`ivosti
termoenergetskih blokova.

energija
Tabela 3 Prose~ne proizvodne mogu}nosti hidroelektrana u narednom periodu
Godina
Ukupna proizvodnja
(GWh/god.)
Za podatke o ukupnoj planskoj
neraspolo`ivosti tokom godine (trajanje
remonta), kao i prinudnoj neraspolo`ivosti
termoagregata (kojom su obuhva}eni i totalni
i delimi~ni ispadi na nivou celog sistema), na
bazi podloga dobijenih od strane strulnih
slu`bi JP Elektroprivrede Srbije, vrednosti
ovih pokazatelja prikazane su u tabeli 4.
Nivo rotiraju}e rezerve, s obzirom na
povezanost mre`e sa evropskom
interkonekcijom, definisan je relacijom:
Prot = 0.05Pmax+√Pmax, {to je znatno
povoljnije od nivoa koji se defini{e u
izolovanim sistemima (snaga najve}eg
agregata).
6. Analiza stanja sistema EPS-a
u narednom periodu
Analize stanja sistema EPS-a u periodu do
2010. i dalje, izvr{ene tokom protekle dve
godine u okviru ra|enih studija i projekata,
ukazale su na slede}e:
� nizak nivo porasta potro{nje,
� nedostatak proizvodnih kapaciteta,
� nemogu}nost njihove realizacije pre 2008.
� nedostatak raspolo`ive snage u sistemu,
� anga`ovanje termoelektrana i za
pokrivanje dela rotiraju}e rezerve,
� rad novih kapaciteta termoelektrana sa
malim vremenom anga`ovanja,
� nedozvoljeno visok stepen redukcija bez
uvoza energije i snage,
� mogu|nost uvoza energije i snage samo u
bandu,
� nemogu}nost uvoza varijabilne energije, i sl.
Kriti~ki osvrt na podloge potro{nje tj. na
usvojeni trend porasta potro{nje, imaju}i u
vidu realizaciju u 2004, navedene
konstatacije potencira u jo{ ve}oj meri.
Kako je u prethodno ra|enoj dokumentaciji
za HE na Velikoj Moravi ograni~avaju}i
faktor, u smislu realnosti energetskih
efekata, bio anga`ovanje u obezbe|enju
rotiraju}e rezerve, a dalji rast potro{nje
znatno je manji od ranije analizranog,
postavlja se logi~no pitanje opravdanosti ovih
analiza. Konkretno, u ranijim analizama
(tokom izrade tehni~ke dokumentacije)
energetski efekti po snazi iskazivali su se na
nivou 170 MW, za realizaciju svih sedam
objekata.
Analize stanja sistema u 2010. i 2015, sa
najnovijim podlogama, ukazale su na isti
nivo efekata. Dakle, promene koje su nastale
u sistemu EPS-a nisu umanjile efekte
hidroelektrana na Velikoj Moravi, ve}
naprotiv, zbog nedostatka kapaciteta i
[182]
Konstantna proizvodnja
(GWh/god.)
2010. 10735.4 4883.4
2015. 11449.4 5131.9
2020. 11449.4 5131.9
Tabela 4 Planska i prinudna neraspolo`ivost agregata termoelektrana
Maksimalna snaga bloka na pragu Neraspolo`ivost
(MW) Planska (dana) Prinudna 1 (%) Prinudna 2 (%)
300 < P ≤600 60 19.5 19
150 < P ≤300 45 19.5 19
60

energija
(benefit/cost, B/C), za definisanu dinamiku
realizacije (deset godina) i strukturu ukupnih
investicija, kao i fiktivnu dinamiku realizacije
alternativnih kapaciteta (ista kao i
hidroelektrana) dobijeni su povoljni
ekonomski pokazatelji iskazani odnosom
B/C=1,00 za nivo investicija u energetiku od
411 miliona dolara i stopu aktuelizacije od
6.5 %. Ulazni podaci za ovu analizu i
osnovni rezultati prikazani su tabelama 5 i 6.
U okviru ove analize uva`ena je samo jedna
od prednosti koju pru`a kori{}enje
obnovljivog energetskog potencijala. Ta
prednost je izra`ena pove}anjem cene goriva
termoagregata za 2 % godi{nje, {to se odnosi
na te`e uslove eksploatacije, ve}i sadr`aj
jalovine i sl. Nisu uzete ostale prednosti
koje, kod kori{}enja hidroelektrana, sigurno
postoje u odnosu na fosilna goriva. Na
primer, nije prikazan efekat smanjenja
redukcija, odnosno uvoza koji su izvesni u
narednom periodu, a koji samo po
anga`ovanju snage u rotiraju}oj rezervi reda
250 MW iznose i do 500 GWh godi{nje.
Ovaj efekat posti`e se osloba|anjem
termoagregata obaveze dr`anja rotiraju}e
rezerve i njihovim anga`ovanjem za
proizvodnju energije. Navedena pojava je
izvesna tokom kriti~nog perioda decembar -
mart u narednom godinama.
Ekonomska analiza za iznos investicija od
300 miliona USD koji bi optere}ivao
energetiku, kao u analizi tokom izrade
osnovne dokumentacije, daje odnos B/C=
1,26 za stopu aktuelizacije od 8 %, {to je
sigurno realniji pokazatelj za upore|enje sa
izvornom dokumentacijom.
Energetski ekvivalent proizvodnji od 700
GWh godi{nje bio bi oko milion tona uglja
(lignita). U veku hidroelektrane od 50 godina
(a vek je znatno du`i, i do 100 godina) to
iznosi 50 miliona tona uglja.
Investiciona vrednost od 411 miliona dolara
sa stopom godi{njih tro{kova od 8 % i
proizvodnjom od 700 GWh iskazuje tro{kove
od 0.046 USD/kWh. Investiciona vrednost
od 300 miliona dolara koja bi teretila
energetiku sa istom stopom godi{njih
tro{kova dala bi iznos tro{kova od 0,034
USD/kWh. Za kvalitet energije koji se dobija
iz HE na Velikoj Moravi to se mo`e smatrati
povoljnim.
Ne ulaze}i u dalje i detaljnije analize, ve}
samo porede}i energetske i ekonomske
pokazatelje iz ranije dokumentacije sa ovde
prikazanim (a koji su po mnogim elementima
na strani sigurnosti) mo`e se re}i da se
prostor za plasman proizvodnje i snage HE
na Velikoj Moravi u sistem EPS-a nije
smanjio ve}, naprotiv, pove}ao, {to je
pokazano odgovaraju}im analizama. Iz tih
razloga ima smisla dalja razrada
dokumentacije o hidroelektranama na Velikoj
Moravi.
Hidroelektrane na Velikoj Moravi su, u
okviru ovih analiza, konkretizacija problema
kori{}enja obnovljivog i elasti~nog oblika
potencijala. Neki drugi hidroenergetski
objekti, boljih karakteristika i perfomansi
(ve}e i vi{enamenske akumulacije, ve}i
podu`ni padovi, vodom bogatiji sliv i sl.),
iako skuplji, ima}e tako|e zavidne energetske
efekte i ekonomske pokazatelje koje bi ih
uvrstile u kategoriju ekonomski isplativih sa
stanovi{ta elektroenergetskog sistema. Ta
~injenica, bez jakih razloga, ne mo`e biti
zanemarena.
Literatura
[1] Predinvesticiona studija kori{}enja
hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
RO HE \erdap, Kladovo, Energoprojekt -
Hidroin`enjering, Beograd, 1989.
[183]

Strate{kim dokumentima u oblasti voda
(Vodoprivredna osnova Srbije - 2001. i
Vodoprivredna osnova Crne Gore -
2000) ura|ena je i detaljna analiza tehni~ki
iskoristivih hidroenergetskih potencijala. Po
zbirnoj analizi [1], tehni~ki iskoristiv
potencijal SCG iznosi oko 25 TWh/god. U
Srbiji je tehni~ki iskoristiv potencijal oko
19,8 TWh/god., od ~ega je oko 18 TWh/god.
na objektima ve}im od 10 MW. (Ve} je
iskori{}eno oko 10,3 TWh/god.). Tehni~ki
potencijal Crne Gore, na ve}im
postrojenjima, zavisi od varijante kori{}enja
voda: oko 4,6 TWh/god. u slu~aju kori{}enja
voda Tare u prirodnom pravcu te~enja, i oko
5,3 TWh/god. u slu~aju prevo|enja dela vode
iz Tare u Mora~u [2]. Procenjuje se da bi se
jo{ oko 0,4 TWh/god. moglo realizovati u
okviru malih hidroelektrana (mHE), tako da
je ukupni tehni~ki potencijal Crne Gore oko
5¸5,7 TWh/god., zavisno od varijante
kori{}enja voda. (Na postoje}im objektima je
iskori{}eno oko 1,7 TWh/god.). Od ukupno
oko 25 TWh/god. iskoristivog potencijala
SCG, u postoje}im hidroelektranama do sada
je iskori{}eno oko 12 TWh/god., ili oko 48%
od ukupnog iskoristivog potencijala. Ukupna
energetska vrednost planiranih akumulacija
sa sezonskim regulisanjem iznosi oko 5,2
TWh, od ~ega oko 1,4 TWh na sopstvenim
padovima, a oko 3,8 TWh na nizvodnim
energetskim stepenicama.
Ma da u okviru tehni~ki i ekonomski
iskoristivog potencijala postoje i ekonomski
veoma atraktivni objekti, nastupio je period
potpunog zastoja u daljem razvoju
hidroenergetskog sistema Srbije i Crne Gore.
Zaustavljena je izgradnja i nekih ekonomski i
ekolo{ki najatraktivnijih objekata (primer:
slu~aj prevo|enja dela velikih voda
Toplodolske reke u Zavojsko jezero radi
pove}anja energetskih performansi HE Pirot),
zaustavljen je i jedan od najboljih razvojnih
projekata u Evropi - Sistem Buk Bijela.
Potpuno stagnira izrada dokumentacije ~ak i
za najatraktivnije poteze reka, kao {to je
potez Srednje Drine. Prekinuto je dalje
projektovanje integralnih razvojnih projekata,
od kojih je jedan od najkompleksnijih -
Sistem Velike Morave. Zato }e se ovde
razmotriti uloga hidroelektrana u
B. \or|evi}, M. Panajotovi},
M. Sretenovi}, P. Radosavljevi}
Javno preduze}e "\erdap", Beograd
UDC 621.311:627(497.11)
Integralno ure|enje doline
Velike Morave i uloga
hidroenergetike u tom
razvojnom projektu
elektroenergetskom sistemu (EES), sa
posebnim osvrtom na mogu}nost realizacije
integralnog razvojnog projekta u dolini
Velike Morave.
1. Mesto hidroelektrana u
elektroenergetskom sistemu
Zbog sve ozbiljnijih problema na globalnom
ekolo{kom planu (delovanje GHG - "gasova
[184]
energija
Rezime
Razmatra se razvojni Projekat integralnog ure|enja, kori{}enja i za{tite doline Velike Morave.
Ta dolina se u Prostornom planu Srbije tretira kao “pojas intenzivnog razvoja i nivoa
zna~ajnosti”. Razmatra se ciljna struktura tog razvojnog projekta ~ije grane ~ine socijalni,
privredni, saobra}ajni, urbani, ekonomski, ekolo{ki, kulturolo{ki, energetski, vodoprivredni,
turisti~ki i drugi razvojni ciljevi. Hidroenergetika, kao jedan od ravnopravnih ciljeva, treba u
integralnom razvoju i ure|enju te najva`nije re~ne doline Srbije da odigra ulogu lokomotive
razvoja. U okviru slo`ene ciljne strukture detaljnije se razmatraju re{enja u domenu
hidroenergetike i plovidbe. Prikazuje se kaskada hidroelektrana sa kapsulnim agregatima,
snage oko 260 MW, proizvodnje od oko 700 GWh/god. Daju se i mogu}e performanse
plovnog puta, koji bi obezbedio izlazak privrede centralnog dela Srbije na mre`u evropskih
plovnih puteva. Sistem se mo`e realizovati za 10 godina, a posebna prednost su tipizirana
re{enja objekata i mogu}nost racionalne kontinuirane izgradnje. Realizacija tog
integralnog razvojnog projekta, u kome je hidroenergetika samo jedan od korisnika prostora,
najbolji je na~in da dolina Velike Morave postane ono {to je i planirano Prostornim planom
Srbije - glavna osovina razvoja Republike.
Klju~ne re~i: Velika Morava, integralni razvojni projekat, ciljna struktura, hidroelektrane,
vodoprivreda, re~na plovidba.
Abstract
Development projct «Integral Structuring, Usage, and Conservation of Great Morava Valley»
is currently being stipulated. This valley is, according to Serbian Landscape Planning
Program, treated as “area of intensive development and importance”. Target structure of such
development project, which consists of aspects ranging from issues of social nature, economic,
communications, urban, environmental, cultural, energy, water management, tourism to other
development objectives, is also being under study. Hydroenergetics, being one of such issues,
needs to play a vital role in the integral development and structure of the most important river
valley in Serbia. Within the scope of complex objective structure greater attention is devoted to
finding solutions in the area of hydroenergetics and river trafficking. Cascade hydro-power
plant with capsule aggregates, with power yield of cca 260 MW and production output of
around 700 GWh/yr. Possible performance parameters of the waterways are given, which in
turn, would enable entry of the economy of central region of Serbia into the European
waterway traffic network. This undertaking can be completed in 10 years time, whereas special
advantage lie in standardized structures and an continuous ability of rational building.
Execution of this integral development project, wherein hydroenergetics is but one of users of
such space, is an optimal way for Great Morava Valley to become what it’s projected to be by
the Serbian Landscape Planning Program-main pillar of prosperity of the State.
Key words: Integral development, use and protection of the Velika Morava valley, structure
of objectives, hydropower plants, water resources management, waterways, natural resources.
staklene ba{te"), kao i zbog ubrzanog
iscrpljivanja neobnovljivih energetskih
resursa i zao{travanja energetskih problema u
svetu - najve}a pa`nja je usmerena prema
obnovljivim izvorima energije. Me|u njima
posebno mesto zauzima hidroenergija, koja
zahvaljuju}i velikoj koncentraciji na mestu
kori{}enja predstavlja izvor sa visokom
ukupnom energetskom dohodovno{}u. Zbog
toga u svetu postoji tendencija da sve ve}i

energija
deo tehni~ki iskoristivog hidropotencijala
prelazi u kategoriju ekonomski iskoristivog
potencijala. Mo`e se smatrati da }e se u
doglednoj budu}nosti ukupan tehni~ki
iskoristiv hidropotencijal, onaj koji je stavljen
pod posebnu dru{tvenu za{titu (nacionalnim
prostornim planovima, prostornim planovima
posebnih namena, kao i drugim merama
za{tite namene prostora) - na}i u kategoriji
ekonomski iskoristivog potencijala i da }e se
pristupiti njegovom kori{}enju [3]. Razloga
za tu tendenciju ima vi{e, pri ~emu su
posebno relevantni slede}i:
(1) Poskupljenje fosilnih goriva menja uslove
vrednovanja hidroelektrana (HE):
ekonomi~ne postaju sve HE ~ija je cena
energije manja od cene energije
najskupljih termoelektrana (TE) koje
svojim ulaskom u pogon istiskuju iz
elektroenergetskog sistema (EES).
(2) Sa razvojem EES i promenama nivoa
konzuma i strukture proizvodnje, menja
se uloga HE u EES: hidroelektrane
preuzimaju sve va`niju i delikatniju ulogu
u obezbe|ivanju vr{ne snage i energije i
ostvarivanju zahtevane rotiraju}e i
operativne rezerve i pouzdanosti sistema.
(3) Kompleksno kori{}enje voda u~inilo je
ekonomi~nim mnoge hidroenergetske
objekte koji nisu bili ekonomi~ni kada su
razmatrani samo kao energetska
postrojenja.
(4) Uvo|enjem novih HE u EES pove}ava se
ekonomska stabilnost EES.
(5) Razvoj tehnologije opreme za HE
(posebno za objekte na malim padovima)
pro{iruje opseg ekonomi~ne eksploatacija
ranije neekonomi~nih hidro potencijala,
tako da se sada mogu ekonomi~no
koristiti i vrlo mali padovi na rekama koje
se ranije nisu razmatrale za energetsko
kori{}enje. Energetski postaje
interesantno i kori{}enje HS DTD, koji se
u projektnoj fazi nije razmatrao sa takvim
funkcijama.
(6) Mogu}nost potpune tipizacije
hidroelektrana u okviru pojedinih
kaskadnih sistema i serijska gradnja
~itave kaskade uz optimalno anga`ovanje
gra|evinske operative doprinosi sni`enju
tro{kova gra|enja i ekonomi~nom
kori{}enju pojedinih vodotoka.
(7) HE raznih tipova i veli~ina pove}avaju
vitalnost EES u uslovima izvanrednih
doga|aja.
Na elektroenergetskom planu i najrazvijenijih
zemalja uo~avaju se neke tendencije, koje su
bitne za sagledavanje uslova za dalji razvoj
hidroelektrana:
� Zbog stagnacije u izgradnju elektrana u
svetu - izazvane raznim ograni~enjima,
posebno u domenu izgradnje nuklearnih
elektrana - u ve}ini zemalja istro{ile su se
rezerve snage koje su postojale ranije, tako
da svet postepeno ulazi u period sve
napregnutijeg podmirivanja konzuma,
posebno u periodima visokih optere}enja.
^ak i tradicionalno veoma dobro
"rezervirani" EES, kao {to su francuski,
nema~ki, italijanski, severnoameri~ki (USA
i Kanada) i drugi, sada se suo~avaju sa
problemima u podmirivanju konzuma u
periodima velikih sezonskih i vr{nih
optere}enja.
� Elektroenergetski sistemi ~ak i
najrazvijenijih zemalja u uslovima
smanjenih rezervi postali su ranjiviji na
havarijske situacije. Vi{e se ne tretira kao
"nemogu} doga|aj" ispad iz pogona i vrlo
velikih sistema, kao {to su bili slu~ajevi u
SAD, Kanadi, Nema~koj, Italiji, Austriji,
Francuskoj, itd.
� Strategija stvaranja "tr`i{ta" elektri~ne
energije, na koju se mnogo polagalo, jer se
ra~unalo da }e dovesti - kroz konkurenciju
ponude i tra`nje - do smanjenja cena
elektri~ene energije, nije dala o~ekivane
rezultate. U nizu slu~aja dovela je do
suprotnih efekata, {to se najbolje o~ituje u
krizi koja je stvorena u tradicionalno
energetski neranjivim SAD. U Kaliforniji je
do{lo do dramati~nih doga|aja na
elektroenergetskom planu, sa veoma o{trim
restikcijama, koje su ekonomski uzdrmale
tu dr`avu. Zakoni ponude i potra`nje, u
uslovima nedovoljne ponude upravo vr{ne
energije, izazvali su pravi ekonomski i
energetski haos. Cena energije u vr{nim
delovima konzuma se pela u nekim
periodima na neshvatljivu visinu od 1
USD/kWh, {to je zahtevalo intervenciju
dr`ave. Vlasnici akumulacionih
hidroelektrana, onih koje su mogle da
uska~u samo u vr{nim delovima konzuma,
do`iveli su ekonomski "bum", jer su svoju
veoma vrednu (i tra`enu!) vr{nu energiju
mogli da plasiraju po cenama koje su bile
vi{e puta ve}e od cena bazne energije. To
je stvorilo posebno povoljne uslove i za rad
reverzibilnih hidroelektrana, koje su mogle
da rade visoko profitabilno. Sa`eto re~eno -
elektoenergetske nevolje su pokazale pravu
vrednost hidroelektrana, posebno svih
vidova akumulacionih HE, kao i onih sa
regulisanjem protoka du`im od nedeljnog
regulisanja.
� U ve}ini zemalja potpuno se konsolidovao
otpor protiv nuklearnih elektrana, tako da
zatvaranje NE ~iji je radni vek istekao nije
pra}eno gra|enjem novih NE. To je
posebno karakteristi~no za neke od
najrazvijenijih zemalja EU, u kojima se
o~ekuje da uskoro bude zatvoreno, zbog
isteka resursa vremena, oko tre}ina
postoje}ih NE, zasad bez mogu}nosti
njihove blagovremene zamene drugim
objektima sli~ne efektivnosti.
� Strategija mera protiv globalnog
zagrevanja, finalizovana protokolom iz
Kjota, stvara ozbiljna ograni~enja i u
razvoju termoenergetskih objekata, koji su
jedan od glavnih izvora gasova GHG
(greenhouse gas - gasovi "staklene ba{te").
Zbog smanjenja emisije gasova GHG,
uvode se sve o{trija ograni~enja na tom
planu, {to znatno poskupljuje, a u nekim
uslovima i onemogu}ava izgradnja novih
termoelektrana.
Gore navedene tendencije pove}avaju
nesklad izme|u porasta konzuma, sa jedne
strane, i stagnacije, pa i opadanja
raspolo`ivih proizvodnih elektroenergetskih
kapaciteta, sa druge strane, uz smanjivanje
ranijih zna~ajnih rezervi snage. I u EES nekih
najrazvijenijih zemalja rezerve snage su se
smanjile, u nekima na samo oko 20%, pa i
manje, sa tendencijom daljeg smanjivanja.
Zbog toga se situacija na elektroenergetskom
planu ubrzano zao{trava u svim zemljama u
svetu, a posebno u na{em bli`em okru`enju.
Ra~unanje na ve}e kori{}enje uvoznog
ruskog gasa dovedeno je u pitanje nanovijim
dramati~nim skokom cena energenata.
[185]
Masovna izgradnja elektrana na vetar u
nekim zemljama (Danska, Nema~ka)
pokazala je bar tri slabosti: mala
raspolo`ivost instalisanih snaga, visoka cena
energije, elektrane se grade samo uz dr`avne
subvencije, ~ime se razara ~itav koncept
tr`i{ta elektri~ne energije.
U takvim okolnostima nastupilo je - vreme
hidroelektrana. Hidroenergetski potencijali
kao vid najkoncentrisanije obnovljive
energije postaju posebno interesantni za sve
zemlje. U okviru te nove energetske situacije
otvara se prostor:
� za gra|enje novih hidroelektrana, posebno
u okviru kaskadnih sistema, i na rekama sa
malim padovima, onim koje se ranije nisu
mogle racionalno koristiti;
� za pove}avanja instalisanih snaga
postoje}ih hidroelektrana, dogradnjom
novih i/ili revitalizacijom postoje}ih
agregata, radi ostvarivanja ve}e operativne
rezerve EES;
� za doradu postoje}ih hidroenergetskih
objekata i sistema dogradnjom pumpnih
stanica za uvo|enje u sisteme voda sa ni`ih
delova sliva, radi koncentracije protoka i
pove}avanja performansi akumulacionih
HE na velikim padovima (koncept po kome
se razvijao sistema Vlasinskih
hidroelektrana);
� za prevo|enje vode iz sliva u sliv, radi
koncentracije potencijala na mestu koje je
prostorno pogodnije za kori{}enja;
� za izgradnju reverzibilnih hidroelektrana
(RHE), radi podmirivanja vr{nih delova
dijagrama optere}enja;
� za realizaciju hidroenergetskih objekata u
zemljama koje jo{ nisu iskoristile svoje
vodne potencijale, primenom koncesionih
modela ili po raznim BOT aran`manima.
Sve to stavlja u sasvim novu situaciju sve
zemlje koje imaju neiskori{}ene
hidroenergetske potencijale.
Sve navedene ~injenice su prizma kroz koju
treba posmatrati razvojni projekat za
integralno ure|enje doline Velike Morave.
2. Projekat integralnog ure|enja
doline toka Velike Morave
Svi veliki hidroenergetski projekti koji su
realizovani u zadnjim decenijama u na{oj
zemlji bili su, u su{tini, deo velikih
integralnih razvojnih projekata, sa ~itavim
nizom korisnika. Hidroenergetika je bila, po
pravilu, samo onaj inicijalni korisnik voda i
prostora koji je pokretao na realizaciju vrlo
slo`enu ciljnu strukturu brojnih korisnika
prostora. Ma da se ti projekti u svetu naj~e{}e
i samim nazivom tretiraju kao integralni
razvojni projekti, kod nas se sasvim
nepotrebno (a sada se pokazalo - i vrlo
{tetno) nametnula praksa da se projekat ve}
samim nazivom, na samom po~etku rada na
njemu suzi samo na hidroenergetiku i/ili
vodoprivredu (npr. HE Buk Bijela, VHS
Studenica). To kod svih ostalih korisnika
prostora izaziva podozrenje i bojazan da }e
njihovi interesi u prostoru biti zapostavljeni,
{to i jeste klju~ni razlog sve u~estalijih
nesporazuma na relaciji "ostali korisnici
prostora - hidroenergetika". Su`eno
formulisanim nazivom projekta stvara se onaj
prvi, veoma opasan "halo efekat" - ostali
korisnici prostora sti~u nepovoljan sud o

energija
valjanosti projekta, jer ne vide sebe u svemu
tome. Sve kasnije tvrdnje da smo uva`ili
interese svih ostalih korisnika prostora
izazivaju samo jo{ ve}e njihovo podozrenje,
jer to nigde nismo jasno ugradili u ciljnu
strukturu projekta. Ta se velika gre{ka ne sme
vi{e ponavljati, {to }e se prikazati na primeru
integralnog razvojnog projekta ure|enja
doline Velike Morave.
Prostornim planom Republike Srbije dolina
Velike Morave, kao i njen nastavak dolinom
Ju`ne Morave ka Ni{u, Leskovcu i Vranju
dobila je najvi{i razvojni rang: ona se tretira
kao "pojas intenzivnog razvoja I nivoa
zna~ajnosti" (tzv. glavna osovina razvoja
Srbije). Iz njega se granaju dva va`na
razvojna kraka II reda - dolina Zapadne
Morave, kao i razvojni pojas na pravcu
Lapovo - Kragujevac - Kraljevo, dok ga na
severu uokviruje "Dunavsko-savski razvojni
pojas" I nivoa zna~ajnosti. Ti pojasevi
razvoja Srbije najvi{eg nivoa zna~ajnosti,
veoma su bitni za definisanje karaktera
integralnog re{enja ure|enja, kori{}enja i
za{tite ~itave te doline, ali i dolina Ju`ne i
Zapadne Morave, koja se na njega logi~no
naslanjaju.
U skladu sa iskustavima sa velikim razvojnim
projektima sli~nog karaktera u svetu, mora se
ve} na samom po~etku blagovremeno,
sveobuhvatno, mudro i jasno definisati ~itava
ciljna struktura planiranog integralnog
sistema. Namerno je upotrebljeno vi{e
atributa, pri ~emu se u ovom slu~aju
podrazumava: blagovremeno - integralni
razvojni ciljni pristup treba zastupati od
samog po~etka najavljivanja projekta;
sveobuhvatno - ciljnom strukturom treba
obuhvatiti sve korisnike prostora, sa svim
njihovim ciljevima koje treba realizovati u
okviru integralnih re{enja; mudro - korisnike
prostora tretirati ravnopravno i unapred
predvideti neformalne grupe (NFG) koje }e
se pojaviti kao oponencija projektu, tako da
se na vreme, jo{ tokom formiranja ciljne
strukture, za njih na|u ubedljivi projektni
odgovori; jasno - ciljna struktura treba da
bude jasna, eksplicitna, i sa njom treba da
budu upoznati ne samo korisnici prostora,
ve} i ~itava javnost, na samom po~etku
najavljivanja i predstavljanja projekta.
Mogu se definisati i osnovna na~ela za
prezentaciju razvojnog projekta javnosti:
� projekat treba nazvati prema cilju najvi{eg
reda, u ovom slu~aju: "Projekat integralnog
ure|enja, kori{}enja i za{tite doline Velike
Morave"; � prezentaciju projekta uvek, u
svim slu~ajevima, prikazivati sa kompletnom
ciljnom strukturom, bez isticanja prioriteta,
jer su ciljevi svih korisnika ravnopravni;
� ciljeve u oblasti voda i hidroenergetike
nikako ne stavljati na prvo mesto i na}i im
pravu meru, da ne {tr~e po stepenu
zna~ajnosti u odnosu na ostale korisnike
prostora; � ciljnu strukturu zapo~eti sa
socijalnim, ekonomskim, urbanim, ekolo{kim
ciljevima, u skladu sa zakonitostima
formiranja stava ljudi o novim projektima;
� visoko profesionalno obraditi sve ciljne
grane, uklju~iv tu i ekolo{ke ciljeve ure|enja
i za{tite prostora, ne samo stoga {to }e ta
ciljna grana biti veoma pomno razmatrana od
strane NFG orijentisanih na sve aspekte
za{tite okoline, ve} upravo stoga {to je
valjano ure|enje i za{tita prostora i
delotvorno upravljanje ekosistemima na{
veliki civilizacijski
dug pri realizaciji
integralnih
razvojnih projekata.
Okvirna {ema
gornjeg dela ciljne
strukture
integralnog
razvojnog projekta
doline Velike
Morave data je na
slici 1. Cilj najvi{eg
reda je tako
formulisan da svaki
korisnik prostora
mo`e u njemu da
odmah sagleda i
svoje ciljeve, koji
se, zatim, granaju
kao posebne grane
tog granatog stabla
ciljne strukture.
Svaka grana ciljne
strukture
razgranava se dalje
u odgovaraju}e
detaljnije
hijerarhijske strukture ciljeva, pri ~emu se
eksplicitiraju svi ciljevi koji su relevantni sa
stanovi{ta integralnog razvoja razmatranog
podru~ja. Ciljeve istog nivoa dekompozicije
(date na slici 1) treba smatrati ravnopravnim -
podjednako zna~ajnim, jer bi se svaka
diskriminacija na tom planu, npr. da se
kulturolo{ki ili ekolo{ki ciljevi smatraju
usputnim, marginalnim, mo`e kasnije da vrati
kao bumerang, jer bi sigurno dovela do
formiranja neformalnih grupa iz tih oblasti
koje }e o{tro osporavati projekat, pa mo`da
ga i onemogu}iti. 1
Socijalni ciljevi
Privredni / razvojni ciljevi
Ekološki ciljevi
Saobraæajni ciljevi
Ciljevi urbanog razvoja
Kulturološki ciljevi
Vodoprivredni ciljevi
Energetski ciljevi
Prikazane su samo osnovne grane tog ciljnog
stabla, a grane se razvijaju na detaljnije
razlo`ene ciljeve (simboli~no prikazane
strelicama koje su nazna~ene u okviru svake
ciljne grane), sve dok se ne formira
kompletna struktura ciljeva, sve do onih
sasvim konkretnih. Ti konkretni, naizgled
manji ciljevi su izuzetno bitni za neke
socijalne grupe, jer se upravo preko njih
stvaraju uslovi da i one steknu pozitivan stav
o projektu i zauzmu u odnosu na njega
kooperativan stav.
Vrlo je bitno pravilno utvrditi tzv. socijalne
granice projekta. U slu~aju projekta Velike
Morave, socijalne granice projekta su znatno
1 Projekat sistema "Studenica" upravo su onemogu}ile
neformalne grupe iz oblasti kulture (slikari,
konzervatori, istori~ari umetnosti), kojima su se
naknadno priklju~ili i predstavnici Crkve, potpuno
neargumentovanom tvrdnjom da }e freske biti u
opasnosti zbog gra|enja akumulacije ~ija je brana 10
km uzvodno, potpuno zaklonjena iza planine
^emerno. Akcenat je bio na promeni mikroklime, pa
je uveden ~ak i izraz nanoklima - klima na samoj
povr{ini freske. Kasnije, kada je odbojan stav prema
projektu ve} formiran i konsolidovan, nisu pomogli
matemati~ki modeli, ura|eni od strane vrhunskih
svetskih meteorologa, koji su nedvojbeno pokazivali
da se svaki uticaj nove akvatorije na promenu
temperature i vla`nosti gubi na rastojanju od oko
600÷800 m od akumulacije, {to je prisutno i u
knjigama niza autora u svetu koji su istra`ivali taj
fenomen. I jo{ ne{to, sasvim usput, ali va`no kao
sociolo{ki fenomen: nedavno je neposredno kraj
manastira Manasija, ne dalje od 100 m od ~uvene
freska ''Belog an|ela'' manastir napravio veliki ribnjak,
i niko ne dovodi u pitanje mikroklimu, odnosno -
nanoklimu neposredno na povr{ini freske. Mudar
planer }e iz toga izvu}i veoma duboku poruku o tome
kako treba da pravi slo`ene ciljne strukture integralnih
razvojnih projekata.
[186]
Slika 1 Okvirna {ema gornjeg dela ciljne strukture
integralnog razvojnog projekta
Integralno ureðenje, korišæenje i zaštita doline Velike Morave
{ire i obuhvataju i dublje rubne zone doline,
sa dolinama pritoka V.Morave (Resava, V.
Lug, Lepenica, Belica, itd.), sa svim
naseljima i kulturno-istorijskim spomenicima
koji gravitiraju ka glavnoj dolini i va`nom
saobra}ajnom koridoru koji kroz nju vodi.
Samo kao primer, u socijalne granice
projekta pored naselja u neposrednoj dolini
svakako ulaze i naselja u gravitiraju}em
zale|u (npr. Despotovac, Senjski Rudnik),
kao i sva kulturna i verska dobra u tom
zale|u kao {to su npr. manastiri Koporin,
Manasija, Resava, Kaleni}, koji moraju biti
obuhva}eni odgovaraju}om ciljnom
strukturom. Naravno, u zoni obuhvata su i svi
rudnici po rubnim zonama tih granica uticaja
(slika 6)
Socijalni ciljevi. U slu~aju razvojnog
projekta integralnog ure|enja, kori{}enja i
za{tite doline Velike Morave granom
socijalnih ciljeva se obuhvaju ciljevi koji bi
se mogli nazvati - socijalnom obnovom
podru~ja obuhva}enog socijalnim granicama
projekta. Ta zona, a posebno njeni rubni
delovi, nalazi se u lo{em demografskosocijalnom
stanju, koje karakteri{e intenzivna
depopulacija i socijalno nazadovanje. Upravo
zbog toga je i neophodan veliki razvoji
projekat, da bi se socijalni ciljevi u sprezi sa
ekonomskim i ostalim ciljevima usmerili u
`eljenom pravcu, ~ime bi se najdelotvornije
uticalo na demografska kretanja, migracione
tokove, i omogu}ilo zadr`avanje radno
sposobnog stanovni{tva u rubnim zonama iz
kojih su se do sada ljudi intenzivno iseljavali,
zbog ekonomskog i socijalnog bezna|a.
Privredni ciljevi bi trebalo da se usmere na
aktiviranje svih privrednih potencijala i
resursa tog podru~ja, pre svega na
revitalizaciju privredne stukture u {iroj zoni
obuhvata projekta. U toj zoni se nalaze na{i
veliki privredni potencijali, koji upravo kroz
razvojni projekat treba da dobiju priliku za
valjano restuktuiranje i obnovu proizvodnje.
Primeri tih kapaciteta koji tek u ovakvom
razvojnom projektu mogu da dobiju svoju
pravu razvojnu {ansu su preduze}a ''Go{a'',
MIN, EI, ''Jastrebac'', Fabrika kablova, i niz
drugih prate}ih industrija, koje veliki razvojni
projekat stavlja u funkciju razvojne i
ekonomske konsolidacije i obnove.

energija
Urbani ciljevi podrazumevaju urbano,
komunalno i sanitaciono ure|enje svih
naselja koja se nalaze u socijalnim granicama
projekta. Za naselja koja se nalaze
neposredno na reci Moravi ili u njenoj blizini
(primer: Moravsko Trogra|e, koje obuhvata
gradove Jagodinu, ]upriju i Para}in),
projekat treba da omogu}i skladno
povezivanje urbanog gradskog tkiva sa
akvatorijom reke Velike Morave. Tako|e,
urbani ciljevi obuhvataju potpunu sanitaciju
naselja (kompletiranje kanalizacione
infrastrukture, realizaciju postrojenja za
pre~i{}avanje otpadnih voda), obnovu
vodovodnih sistema, za{titu lokalnih
izvori{ta, ure|enje re`ima podzemnih voda u
zoni naselja, itd.
Ekolo{ki ciljevi su u tesnoj vezi sa urbanim
ciljevima. Pored potpune sanitacije naselja u
socijalnim granicama projekta, ekolo{ki
ciljevi podrazumevaju: stvaranje uslova za
potpuno saniranja i pobolj{avanje ekolo{kog
stanja ~itavog pojasa re~ne doline i njenih
pritoka, sada ugro`enog intenzivnim
zaga|ivanjem te~nim i ~vrstim otpadnim
materijama, sada u tom pogledu dosta
zapu{tenog podru~ja re~ne doline; ure|enje
za{titnih pojaseva u zoni oko sistema, za{titu
vodotoka (Velike Morave i njenih
neposrednih pritoka); o~uvanje biodiverziteta;
za{titu vla`nih stani{ta u re~noj dolini u
skladu sa Remsarskim protokolom; za{titu
ihtiofaune u V.Moravi i njenim pritokama,
obezbe|ivanje uslova za migraciju riba, itd.
Saobra}ajni ciljevi podrazumevaju
revitalizaciju postoje}ih saobra}ajnica u
okviru koridora 10, strate{ki jednog od
najva`nijih saobra}ajnih koridora Evrope i
njegovo povezivanje sa koridorom 7, ~ime se
moravska dolina zaista pretvara u
saobra}ajnu ki~mu Evrope. Te aktivnosti se
odigravaju u okviru ve} zapo~etih projekata
(ure|enje magistralnog puta E75,
revitalizacija `elezni~kog magistralnog
pravca du` moravske doline), ali ih treba
Tabela 1 Parametri elektrana kaskade na Velikoj Moravi
objediniti u okviru integralnog razvojnog
projekta. Pored tih saobra}ajnica projekat
omogu}ava realizaciju plovnog puta du`
V.Morave, ~ime se po glavnoj osovini
razvoja ure|uje plovni put IV kategorije, koji
omogu}ava Srbiji, prakti~no do Ni{a, izlazak
na mre`u evropskih plovnih puteva.
Kulturolo{ki ciljevi su vrlo bitna grana
ciljne strukture i obuhvataju ne samo za{titu,
ve} i korenitu revitalizaciju veoma zna~ajnih
kulturnih dobara u socijalnim granicama
projekta. U zoni obuhvata sistema su na{i
veoma vredni spomenici kulture: Manasija,
Ravanica, Koporin, Kaleni}, crkva Pokajnica
i drugi (videti sliku 6), ~iju za{titu i obnovu
treba obavezno obuhvatiti ciljnom strukturom
integralnog sistema ure|enja i kori{}enja
doline V.Morave.
Turisti~ki ciljevi podrazumevaju izgradnju
turisti~ke infrastrukture koje je primerena
saobra}ajnom koridoru tako visokog nivoa
zna~ajnosti i kulturnim dobrima i prirodnim
raritetima moravske doline i njenog {ireg
zale|a. Postoje svi uslovi da {ira zona
koridora, u socijalnim granicama projekta,
postane razvijena turisti~ka regija, koja bi
omogu}ila realizaciju i socijalnih ciljeva
projekta, pre svega stvaranjem uslova za
zapo{ljavanje ljudi u tercijalnim
delatnostima.
Vodoprivredni ciljevi su vrlo kompleksi i
predvi|aju: obezbe|enje doline od poplava,
kompleksne hidrotehni~ke melioracije -
odvodnjavanje i navodnjavanje, za{titu voda i
izvori{ta, ure|enje obala; ure|enje re`ima
podzemnih voda u priobalju i i omogu}avanje
upravljanja njima, za{titu kvaliteta voda u
V.Moravi i njenim pritokama, realizaciju
postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda,
plansku eksploataciju gra|evinskog
materijala iz vodotoka, itd.
Hidroenergetski ciljevi i na~in realizacije.
Predinvesticionom studijom, koja je ura|ena
1989. kao deo generalnog projekta
[187]
HIDROELEKTRANA
Para}in ]uprija Bagrdan Svilajnac
"Kori{}enje hidroenergetskog potencijala
Velike Morave", razmatrana su dva mogu}a
hidroenergetska pristupa u okviru integralnog
re{enja sistema Velike Morave: (a) kaskadni
sistem; (b) sistem kanalskih HE. Predlo`eno
je prvo re{enje, koje se sastoji od sedam
stepenica tzv. re~nih hidroelektrana, ~iji su
osnovni parametri dati u tabeli 1. Prednost
takvog re{enja le`i u koncepciji jednostavnih
i racionalnih elektrana bez posade, u okviru
jedinstvene kaskade (gornja voda jedne HE
~ini donju vodu one uzvodne), istih
dispozicionih karakteristika {to omogu}ava
kori{}enja tipizirane opreme, sa upravljanjem
iz jednog komandnog centra koji se nalazi
kod sredi{nje hidroelektrane (HE Svilajnac).
Sve to omogu}ava racionalnu realizaciju tog
sistema, u periodu od oko 10 godina, ukoliko
bi se kaskada realizovala kao celina, sa
organizacijom radova koja bi omogu}avala
prebacivanje opreme i graditelja sa objekta na
objekat, prema fazi izgradnja.
Imaju}i u vidu brz razvoj opreme za male
padove, sa cevnim agregatima raznih izvedbi,
kao optimalno je odabrano re{enje sa
kapsulnim (bulb) agregatima sa
multiplikatorom broja obrtaja. Re{enje
omogu}ava da svih 28 agregata budu
identi~ni, {to je veoma povoljno sa gledi{ta
cene izrade, transporta, monta`e, a posebno
sa gledi{ta odr`avanja. Istovremeno, ovakvim
re{enjem unificiraju se i gradjevinski radovi
na svih sedam stepenica {to omogu}ava brzu
i jeftiniju gradnju.
Objekti su predvi|eni u vidu tipiziranog
hidro~vora, u okviru koga su koncentrisani
prelivni deo brane, elektrana, prevodnica i
prate}i sadr`aji. Uspor, koji se kre}e u
granicama od 8,2 m (na najnizvodnijih pet
HE) do preko 12 m (najuzvodnija HE
Para}in) ostvaruje se gravitacionim
betonskim branama, sa po ~etiri polja sa
segmentnim ustavama, kao i nasutim
delovima brana, kojima se na racionalan
na~in zatvara pregradni profil. Nasuti delovi
Velika
Plana Plana
Vla{ki Do Ljubi~evo
Ljubi~evo
Do
Instalisana snaga MW 4x11 4x9 4x9 4x9 4x9 4x9 4x9 260
Maksimalna snaga
pri Qi
Srednja
godi{nja
proizvodnja
Garantovana godi{nja
proizvodnja (za 92%)
Garantovana mese~na
proizvodnja
UKUPNO
MW 41,6 28,1 28 30,6 28,3 25,7 26,2 208,5
Ukupna GWh 135,1 90,8 93,2 103,2 97,5 87,4 92,5 699,4
Konstantna GWh 42,6 35,2 45,7 34,6 49,7 33,7 56,6 298,1
Varijabilna GWh 92,5 55,5 47,5 68,5 47,7 53,7 35,9 401,3
GWh 100,3 67,1 69,7 76,3 73,2 64,7 70,5 521,8
GWh 3,3 2,2 2,23 2,57 2,33 2,17 2,27 17,07
Srednji godi{nji protok Qsr m 3 /s 221 225 230 235 240 242 243 230
Kota normalnog uspora mnm 135 122,1 111,6 103,4 95,2 87 78,8
Bruto pad pri Qi
(4 agregata)
m 9,95 6,78 6,8 7,31 6,85 6,24 6,42 50,35

energija
Slika 2 Hidroenergetsko re{enje na toku Velike Morave: desno - planirana kaskada HE (sedam stepenica), gore - tipsko re{enje hidro~vora (prelivni deo brane,
elektrana i brodska prevodnica), dole levo - tipsko re{enje elektrane, presek kroz elektranu sa kapsulnim agregatom
brane se na funkcionalan na~in spajaju sa
nasipima kojima se {titi priobalje. Ma{inske
zgrade (elektrane) su re{ene kao tzv. re~ne
elektrane, svaka sa po 4 agregata sa
kapsulnim agregatima. Instalisani proticaj
elektrana je 500 m3 /s dobijen kao rezultat
tehnoekonomske analize. Obezbe|eno je
ispu{tanje garantovanog protoka od 35 m3 /s
iz najnizvodnije elektrane, dok se kod ostalih
obezbe|uje kontinuirana akvatorije cele
kaskade. Mo`e se ostvariti ograni~eno
dnevno regulisanje proticaja i mogu}nost
proizvodnje varijabilne energije. U uslovima
izgradjenosti svih elektrana najuzvodnija HE
"Para}in" }e vr{iti dnevno izravnavanje, dok
}e ostalih {est nizvodno raditi "u lancu",
saglasno uslovima dnevne regulacije. Na
slici 2 prikazani su osnovni dispozicioni
elementi Moravske kaskade: polo`aj svake od
7 stepenica u kaskadi, osnova jednog
hidro~vora i presek kroz elektranu, kroz
kapsulni agregat.
Plovidba. Jedan od ciljeva u okviru
saobra}ajne ciljne grane je ure|enje plovnog
puta na toj deonici. To je u skladu sa
Prostornim planom Srbije, kao i
Vodoprivrednom osnovom Srbije u kojima se
predvi|a realizacija plovnog puta na Velikoj
Moravi, i na delu Ju`ne Morave do blizu
Ni{a, kao i na toku Zapadne Morave do
Kraljeva. Time bi pojasi intenzivnijeg
razvoja, sa najve}im naseljima i industrijskim
centrima uklju~ili preko V. Morave i Dunava
u mre`u evropskih plovnih puteva. Time bi se
ostvario najracionalniji vid transporta,
posebno kabastih tereta, jer su tro{kovi
energije pri prevozu vodenim putem nekoliko
puta ni`i od tro{kova u drumskom
saobra}aju. To je i razlog za{to se mre`a
plovnih puteva stalno {iri, a novoizgradjeni
sistem Rajna-Majna-Dunav je jedan od
najnovijih primera. Strate{kim dokumentima
je predvi|ena realizacija plovnih puteva samo
na pomenutim potezima, {to ne zatvara
mogu}nost da se u nekim drugim
okolnostima razmatra i mogu}nost realizacije
i nastavka tog puta prema jugu, u okviru
Slika 3 Presek kroz prevodnicu
Slika 4 Gabarit plovnog puta
projekta povezivanja Dunava sa Egejskim
morem.
Plovni put du` V.Morave je svrstan u IV
klasu, za uslove saobra}aja koji va`e na
glavnoj evropskoj magistrali Rajna-Majna-
Dunav, {to omogu}ava transport plovnih
objekata do 1350 t. Minimalna {irina plovnog
puta od 50 m omogu}ava normalan transport
i mimoila`enje plovila. Dubina vode je uvek
ve}a od 2.5 m.
Prelazak plovila iz jedne u drugu akumulaciju
obavlja se prevodnicama, uz betonski deo
brana. Prevodnice su betonske gradjevine,
{irine po 12,0 m, visine 9,0 m, sa dubinom
vode od 6,0 m. Ukupna du`ina tipske
prevodnice je 130 m, od ~ega na ulaznu i
izlaznu glavu otpada po 20,0 m, {to
zadovoljava dimenzije standardnog
potiskiva~kog sastava sa gura~em i dve bar`e
u konvoju. Ispred i iza prevodnice
omogu}ava se minimalna {irina plovnog puta
od 43,0 m, neophodna za dvosmernu
plovidbu (slike 3 i 4).
Plovni put prate i odgovaraju}a pristani{ta
(Po`arevac, Lapovo, Jagodina, ]uprija,
Para}in, Stala} i Ni{). Pristani{ta bi se gradila
prema kriterijumima za plovni put evropskog
zna~aja, i osim mesta uz samu reku
[188]
povezivala bi i sve bli`e
ve}e centre (Kragujevac,
Kru{evac, Kraljevo i dr).
Vodoprivredno ure|enje
re~ne doline. Integralno
ure|enje re~ne doline
podrazumeva za{titu
priobalja od spoljnih i
unutra{njih voda, upravljanje
re`imima podzemnih voda, regulaciju reka,
za{titu od poplava, ure|enje obala - posebno
u zonama naselja, sanitaciju naselja i za{titu
kvaliteta voda realizacijom kompletne
kanalizacije za otpadne i atmosferske vode i
POOV, hidromelioracije za{ti}enih kaseta u
priobalju, za{titu izvori{ta u aluvijalnim
zonama priobalja, fitosanaciono ure|enje
priobalne zone zbog ekolo{kih i regulacionih
ciljeva, itd.
Za za{titu priobalja od velikih voda
predvi|eni su nasipi, ukupne du`ine oko 200
km. Na ovaj na~in od ukupno raspolo`ivih
80.470 ha brani se 60.600 ha (75%); od
nebranjenih 20.140 ha, 11.780 se nalazi
unutar inundacija, a preostalih 8.360 ha je u
zoni koja se ne {titi nasipima. Postoje}i
nasipi su neujedna~enog stepena za{ute
(oblik, visina, medjusobno rastojanje), tako
da se, na primer, {irina prostora izmedju
nasipa kre}e od 800 m do preko 3000 m.
Uspor koji se ostvaruje gradnjom brana
zadr`ava se u glavnom toku izmedju
paralelnih nasipa, a eventualni uticaj
pove}anja nivoa podzemnih voda eliminisa}e
se gradnjom drena`nog sistema u okviru
za{tite priobalja. Pouzdanost za{tite se
obezbe|uje kanalima i drena`nim sistemima
sa branjene strane priobalja (slika 5), sa
odgovaraju}im pumpnim stanicama koje
obezbe|uju upravljanje re`imima podzemnih
voda. Taj sistem se ve} dokazao kao efikasan
pri za{titi priobalja Dunava u uslovima
uspora od HE \erdap.
Predlo`enim re{enjem, za{titni nasipi se
postavljaju po trasi postoje}ih, a novi nasipi
}e se graditi bli`e re~noj obali uz prose~no
rastojanje izmedju dva nasipa od oko 500 m.

energija
Slika 5 Tipski za{titni sistem priobalja
Nasipi du` akumulaciju su tako projektovani
da je kruna 0,3 m vi{a od nivoa vodnog
ogledala za Q 0,2% . [irina krune nasipa je 4,0
m, a nagibi kosina 1:2. Na ovaj na~in
izgradnja sistema ne zahteva dodatnu
eksproprijaciju, izmedju postoje}ih nasipa
dobija se 2.465 ha sa stalnom Slika 5 Tipski
za{titni sistem priobalja za{titom, a pove}ava
se i povr{ina koja se brani novim nasipima za
4.026 ha. Na taj na~in se izgradnjom
integralnog sistema u dolini Velike Morave
{titi od poplava dodatnih 6.491 ha, uz
podizanje boniteta poljoprivrednog zemlji{ta,
a obezbe|uju se i uslovi za meliorativno
uredjenje i promenu strukture kori{}enja
zemlji{ta i setve.
Slika 6 Situacija sistema i {ire zone uticaja
Deo podru~ja Velike
Morave odlikuje se
stalnim deficitom vlage
koji se u vegetativnom
periodu kre}e oko 120
mm. Oko 80.000 ha se
mora navodnjavati da bi
se postigli adekvatni
prinosi u prose~nim
uslovima. Za{titni
sistemi omogu}avaju
upravljenje re`imima
podzemnih voda, {to je
osnovni preduslov za
realizaciju kompleksnih
melioracionih sistema, a
vi{i nivoi u akvatorijama
kaskade (za oko 10 m) omogu}avaju
racionalnije sisteme i manje tro{kove
pumpanja.
Deo poljoprivrednih povr{ina uz korito reke
V.Morave ne mo`e u sada{njim uslovima
adekvatno da se koristi zbog prevla`enosti
zemlji{ta. Izgradnjom drena`nog sistema ne
samo da se elimini{u problemi nastali
podizanjem nivoa voda du` Velike Morave,
nego se stvaraju uslovi za optimalnu
proizvodnju u podru~ju sa prevlazenim
zemlji{tem, upravljanjem nivoa podzemne vode.
Okvirno ko{tanje sistema. Okvirne
investicije za klju~ne proizvodne grane
sistema, one koje treba da deluju kao
podsticaj za realizaciju ~itavog integralnog
[189]
razvojnog projekta su oko 575x106 USD. Od
toga u energetsko-vodoprivrednom sektoru
oko 411 x 106 USD (gra|evinski radovi oko
242 x 106 USD, HMO 70 x 106 USD,
elekttroprema 48 x 106 USD, eksproprijacija
21 x 106 USD, ostala ulaganja 30 x 106 USD). U sektoru plovidbe investicije bi bile
oko 164 x 106 USD. Prema ekonomskim
analizama u~e{}e energetike u ukupnim
investicijama trebao bi da iznosi oko
300 x 106 USD, {to omogu}ava cenu ispod 5
USc/kWh.
Ostatak investicija od 275 x 106 USD trebalo
bi da snose ostali korisnici (vodoprivreda,
plovidba, vodosnabdevanje, za{tita od
poplava i dr.), prema dobitima tih grana. Deo
od te sume bi se mogao da obezbedi iz
strukturnih fondova EU, onih koji su
namenjeni realizaciji ekolo{kih, socijalnih i
razvojnih ciljeva.
Sistem se mo`e realizovati za oko 10 godina,
dok je vreme potrebno za zavr{etak prvog
objekta oko 3 godine. Ovo podrazumeva
translatorno pomeranje srodnih grupa radova
sa jednog na drugi objekat kako bi se postigla
puna efikasnost gradnje. Celokupan obim
gra|evinskih radova mo`e realizovati doma}a
operativa, koja raspola`e potrebnim kadrom i
opremom za izgradnju ovog sistema. Najve}i
deo ma{inske i elektroopreme doma}a
industrija je ve} osvojila, a proizvodnja
preostalog dela za potrebe ovog sistema je
zna~ajna razvojna {ansa, jer se pru`a
mogu}nost pokrivanja velikog dela potreba
energetike Srbije i realna mogu}nost nastupa
na stranom tr`i{tu.
Zaklju~ci
Projekat integralnog ure|enja, kori{}enja i
za{tite doline Velike Morave je najve}i
razvojni projekat Srbije, koji treba da
realizuje slo`enu strukturu socijalnih,
privredno-ekonomskih, urbanih, ekolo{kih,
saobra}ajnih, turisti~kih, kulturolo{kih,
vodoprivrednih, energetskih i drugih ciljeva.
Realizacijom tih ciljeva ostvaruje se strategija
Prostornog plana Srbije, po kojoj je dolina
Morave definisana kao pojas intenzivnog
razvoja I nivoa zna~ajnosti. Vodoprivreda i
hidroenergetika se u slo`enoj ciljnoj strukturi
tretiraju kao ravnopravni korisnici prostora,
ali imaju ulogu lokomotive razvoja, jer se
njima stvaraju uslovi, kao i dru{tveni i
razvojni ambijent za realizaciju svih drugih
ciljeva. Realizacijom integralnog sistema
ostvaruju se klju~ni ciljevi:
� Zaustavljanje negativnih demografskih
tendencija i socijalna obnova u dolini
Morave i njenim rubnim delovima.
� Stvaranje povoljnog ambijenta za
ekonomski i privredni razvoj.
� Realizacija urbanih, ekolo{kih,
saobra}ajnih, turisti~kih, kulturolo{kih i
drugih ciljeva koji su definisani slo`enom
ciljnom strukturom.
� Proizvodnja hidroenergije, koja se u novije
vreme posebno valorizuje kao obnovljiva i
ekolo{ki ~ista energije. Sistem snage 260
MW, prose~ne proizvodnje oko 700
GWh/god., sa cenom energije koja se kre}e
oko 5 USc/kWh spada u kategoriju
ekonomski iskoristivog hidropotencijala.
� Ostvaruje se kompleksno ure|enje,
kori{}enje i za{tita voda, pri ~emu se

posebno izdvajaju slede}i efekti: za{tita
novih 6.500 ha zemlji{ta visokog boniteta;
stvaranje uslova za najintenzivniju
poljoprivrednu proizvodnju i kompleksne
hidromelioracije u dolini Morave, {to je
preduslov za njen razvoj kao podru~ja
intenzivnijeg razvoja Srbije; za{tita
kvaliteta voda kroz sanitaciju naselja,
kanalisanje i realizaciju PPOV; za{tita
moravske doline od voda Q 0,2% ; upravljenje
re`imima podzemnih voda u priobalju;
revitalizacija izvori{ta; ure|enje pritoka i
konzervacija njihovih slivova, itd.
� Realizacija plovnog puta kojim se najve}a
naselja i industrijski centri Srbije spajaju sa
mre`om evropskih plovnih puteva.
� Razvojni projekat omogu}ava ulazak u
zdvrav investicioni ciklus, sa vrlo
pozitivnim efektima u nizu grana: metalni
kompleks, elektroma{inski kompleks,
industija gra|evinskih materijala,
brodogradnja, hemijska industija,
projektovanje, itd.
Literatura
[1] \or|evi},B., Hidroenergetski potencijali
Jugoslavije, Vodoprivreda, 189, 2001,
Beograd, str. 93
[2] \or|evi}, B., M. [aranovi},
Hidroenergetski potencijali Crne Gore i
nu`nost njihovog {to br`eg iskori{}enja,
Energetski potencijali Crne Gore, CANU,
2004, str. 5-37
[3] \or|evi},B., Prilog objektivnijem
vrednovanju obnovljivih energija,
Elektroprivreda, 4, 2001, str. 3-14 i 1, 2002,
str. 3-12
[4] Predinvesticiona studija hidroenergetskog
potencijala Velike Morave, RO HE "\erdap "-
Kladovo, "Energoprojekt-Hidroin`enjering"-
Beograd, 1989.
[5] Vajda Lj, Putnik B., Sretenovi} M.,
Rafajlovi} B., Radosavljevi} P., Kori{}enje
hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
XVII savetovanje energeti~ara, Budva, 1991,
str. 325-343.
[6] Kati} B., Sretenovi} M., Rafajlovi} B.,
Radosavljevi} P., Mogu}nost iskori{}enja
hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
Razvoj elektroenergetike u Srbiji, Beograd,
1993, str. 157-168.
[7] Kati} B., Sretenovi} M., Rafajlovi} B.,
Radosavljevi} P., Mogu}nost iskori{}enja
hidroenergetskog potencijala Velike Morave,
Savetovanje Vodni resursi sliva Velike
Morave i njihovo kori{}enje, Kru{evac, 1998,
str. 161-167.
[8] \or|evi}, B., Vodoprivredni sistemi,
Nau~na knjiga, Beograd, 1990.
Usrpskom delu HE "\erdap I"
ugra|eno je {est vertikalnih
hidroagregata (slika 1), sa
Kaplanovim turbinama i sinhronim trofaznim
generatorima.
[190]
energija
Branislav Ignjatovi}, Vladimir Petrovi}
JP "\erdap", Beograd
Zvonimir Predi}
A.P. Company, Beograd
Mr Zoran Savi}
Energoprojekt-Hidroin`enjering AD, Beograd
UDC 621.311.21:621.224.018
Pove}anje snage postoje}ih
hidrauli~kih turbina HE
"\erdap I" pre njihove
revitalizacije
Rezime
U sklopu priprema za revitalizaciju hidroagregata HE "\erdap I" obavljena su merenja
dinami~kih napona i sila na vitalnim delovima hidrauli~ne turbine u ustaljenim i prelaznim
re`imima rada, koja su poslu`ila za odre|ivanje utro{enog i preostalog tehni~kog resursa.
Kada je revitalizacija hidroagregata postala izvesna, pristupilo se analizi mogu}nosti daljeg
pove}anja snage i instalisanog protoka postoje}ih hidrauli~kih turbina, kako bi se nadoknadio
smanjeni kapacitet hidroelektrane "\erdap I" u toku trajanja revitalizacije od {est godina,
obzirom da }e se neprekidno jedan agregat nalaziti van pogona.
Pri tome se po{lo od toga da se neposredno pre ulaska u revitalizaciju mo`e dozvoliti rad
hidrauli~kih turbina sa pove}anim snagama i protocima, odnosno da se mo`e dozvoliti
pove}ani utro{ak tehni~kog resursa i ne{to ve}a kavitacijska o{te}enja u odnosu na
uobi~ajeno stanje, ali da se pri tome ne ugrozi pogonska sigurnost i bezbednost do ulaska
agregata u revitalizaciju.
U radu se daje pristup re{avanju ovog tehni~kog pitanja, uz analizu hidrauli~kih pojava u
proto~nom traktu i kavitacijskih pojava na modelu, procenu kavitacijskih o{te}enja,
odre|ivanje utro{ka tehni~kog resursa lopatica obrtnog kola, proveru radne sposobnosti
radnih mehanizama hidrauli~ne turbine, kao i prikaz rezultata prora~una i merenja pri
prelaznim re`imima zbacivanja snage.
Klju~ne re~i: hidroagregat, hidrauli~ka turbina, revitalizacija, pove}anje snage i instalisanog
protoka.
Power Increase of Existing Hydraulic Turbines at HPP " \erdap I" before
their Rehabilitation
The measurements of dynamic stresses and forces on vital parts of the hydraulic turbine
within the stationary and transitional modes of operation had been carried out within the
framework of the preparations for the rehabilitation of HPP |erdap I generating units, which
were used to determine the utilized and the remaining technical resources.
After the rehabilitation of the hydro generating units had become certain, an analysis of the
possibilities to further increase the power and the installed discharge of the existing hydraulic
turbines was started in order to compensate the decreased capacity of HPP |erdap I during
the rehabilitation period of six years in view of the fact that one generating unit would always
be out of operation.
The starting point was that the operation of hydraulic turbines with increased powers and
discharges immediately before the rehabilitation could be allowed, i. e. an increased
utilization of technical resources and slightly larger cavitation damages in relation to the
usual conditions provided that operation safety and security are not jeopardized before the
generating units enter rehabilitation.
The paper provides an approach to the resolution of this technical matter, including an
analysis of hydraulic phenomena in the draft tube and of cavitation phenomena on the model,
an estimation of cavitation damages, a determination of runner blade technical resource
utilization, check-up of working capabilities of the hydraulic turbine working mechanisms as
well as a description of the calculation and measurement results during transitional modes of
operation of load rejection.
Key words: hydro generating unit, hydraulic turbine, rehabilitation, power and installed
discharge increases.
Hidrauli~ke turbine je proizvela firma
"Lenjingradskij metali~eskij Zavod-LMZ",
St. Peterburg.
Hidroagregati su pu{teni u eksploataciju u
periodu 1970-1972. i do kraja 2004.

energija
Slika 1 Popre~ni presek kroz agregat HE
"\erdap I"
proizveli su 190.050 GWh elektri~ne
energije, ili prose~no godi{nje 5.700 GWh.
U proteklom periodu svaki hidroagregat je
radio na mre`i oko 231.000 ~asova, ili
prose~no godi{nje 6.800 sati.
Osnovni parametri turbina su slede}i:
- projektovana nominalna snaga 178 MW
- u~estanost obrtanja 71,43 min-1 - pre~nik obrtnog kola 9.500 mm
- maksimalni neto pad 34,06 m
- ra~unski neto pad po snazi 27,16 m
- ra~unski neto pad po protoku 21,60 m
- minimalni neto pad 17,50 m
- instalisani protok 725 m3 /s
Proto~ni trakt hidroturbine sa betonskom
spiralom trapeznih preseka i uglom obuhvata
2250 i sifonom relativne visine 2,7 D . 1
Sprovodni aparat je relativne visine 0,375
D , sa 32 lopatice simetri~nog profila, dok je
1
obrtno kolo sa glav~inom relativnog pre~nika
0,45 D i 6 lopatica.
1
U projektu hidroturbina zalo`ena je znatna
rezerva snage, pa je posle ispitivanja u 1976.
pove}ana nominalna snaga na 194 MW,
instalisani protok na 800 m3 /s, uz smanjenje
ra~unskog pada pri novoj snazi na 26,50 m [1].
Eksploatacija hidroagregata se obavljala sa
srednjim energetskim stepenom korisnosti
turbina 93,7%.
Uvo|enje u eksploataciju nizvodne
hidroelektrane HE "\erdap II" omogu}ilo je
razmatranje daljeg pove}anja snage turbina
usled ve}eg potapanja obrtnih kola pri istom
padu, izazvanog pove}anjem kote donje vode
na HE "\erdap I", odnosno kote uspora HE
"\erdap II", a {to smanjuje mogu}nost
pojave kavitacijskih o{te}enja.
Na osnovu studije [2], analize podataka iz
protekle eksploatacije i odr`avanja, i
kompleksnih ispitivanja u periodu 1991-
2000. zaklju~eno je da postoji mogu}nost
daljeg pove}anja snage postoje}ih turbina do
205 MW instalisanog protoka do 840 m3 /s.
Na bazi merenja dinami~kih
napona i sila na vitalnim delovima
turbine i prora~una utro{enog i
preostalog tehni~kog resursa,
definisan je neophodan obim
zamene delova, kako bi
revitalizovane turbine sa
pove}anim snagama mogle da
odrade jo{ jedan eksploatacioni
ciklus od 30 godina.
U periodu revitalizacije od {est
godina HE "\erdap I" }e
neprekidno biti bez jednog
agregata u pogonu, pa je u cilju da
se delimi~no nadoknadi gubitak
proizvodnje elektri~ne energije,
razmatrano pove}anje snage
postoje}ih hidroturbina pre njihove
revitalizacije.
Pri tome se po{lo od toga da se u
periodu od jedne do pet godina
mo`e dozvoliti ve}i utro{ak
tehni~kog resursa vitalnih delova
turbina pri radu sa pove}anim
snagama, uz ne{to pove}ane
radove na odr`avanju zbog ve}eg
obima kavitacijskih o{te}enja, ali
uz o~uvanje pogonske
pouzdanosti.
Na osnovu podataka kompleksnih ispitivanja
izvr{enih 2004. godine, analiza i dodatnih
provera na modelu, proizvo|a~ postoje}ih
turbina je dozvolio eksploataciju sa slede}im
parametrima, [3],:
- nominalna snaga turbine 200 MW
- maksimalna snaga turbine vremenski
ograni~ena po IEC 609 205 MW
- ra~unski neto pad po
nominalnoj snazi 26,60 m
- ra~unski neto pad po
maksimalnoj snazi 27,00 m
- ra~unski neto pad po protoku 19,00 m
- instalisani protok 830 m 3 /s
Na HE "\erdap I" su u toku pripreme za
uvo|enje postoje}ih turbina za rad sa
pove}anim snagama, koje obuhvataju:
modernizaciju izlaznih ivica stubova statora,
korekciju ograni~enja otvaranja sprovodnog
aparata po neto padu i pode{avanje
regulacijskog sistema.
1. Pove}anje nominalne snage i
instalisanog protoka postoje}ih
hidrauli~kih turbina
Razmatranje daljeg pove}anja nominalne
snage i instalisanog protoka postoje}ih
hidrauli~kih turbina je obuhvatilo:
� definisanje topograma rada turbina sa
pove}anim snagama i protocima,
� prora~un utro{enog tehni~kog resursa
turbina za pet godina rada sa uve}anim
kapacitetom,
� provera radne sposobnosti mehanizama
turbine pri pove}anim otvorima
regulacijskih organa,
� analizu strujanja u proto~nom traktu
turbine,
� specijalna modelska ispitivanja sa
vizualizacijom kavitacijskih pojava,
� prora~un kavitacijskih o{te}enja pri radu
turbina po topogramu sa me|uremontnim
periodom od 3 godine,
� prora~un prelaznih re`ima pri zbacivanju
snage sa prelaskom na prazan hod pri
[191]
normalnom radu turbinskog regulatora, ili
sa zaustavljanjem havarijskim razvodnikom
sprovodnog aparata,
� hidroenergetska ispitivanja na jednoj od
turbina,
� vibraciona ispitivanja na jednom od
hidroagregata pri radu sa pove}anim
snagama i protocima,
� ispitivanja regulacijskog sistema u
prelaznim re`imima rada,
� pode{avanje regulacijskog sistema na svim
turbinama uz izvo|enje zbacivanja snage,
� merenje dinami~kih napona na stubovima
statora jedne od turbina posle izvr{ene
modifikacije izlaznih ivica, i
� merenje pulsacija pritiska na oklopu
obrtnog kola.
2. Topogram rada hidroturbina
Na osnovu podataka poslednje etape
eksploatacije hidroagregata HE "\erdap I" od
1987, odnosno od ulaska u pogon nizvodne
elektrane HE "\erdap II", pa do 2002,
osrednjavanjem trajanja grupisanih re`ima
rada svih agregata sa~injen je uprose~eni
topogram rada, dat u tabeli 1.
U periodu revitalizacije, kako bi se delimi~no
nadoknadila izgubljena proizvodnja zbog
permanentnog stajanja jednog agregata u toku
{est godina, ostali hidroagregati u elektrani
trebalo bi da rade sa maksimnalno
dozvoljenim snagama i protocima, a trajanje
njihovog rada u referentnim re`imima rada
dato je na proto~noj eksploatacionoj
karakteristici, slika 2.
Proto~na eksploataciona karakteristika
postoje}ih hidrauli~kih turbina dobijena je na
osnovu podataka modelskih ispitivanja u
neutralnoj laboratoriji ASTRO, Grac, [4], uz
prera~unavanje stepena korisnosti sa modela
na prototip po propisu IEC 995.
3. Analiza strujanja u proto~nom
traktu
Prema proto~noj eksploatacionoj
karakteristici, re`imi rada sa pove}anim
snagama i protocima realizuju se pri uglu
lopatica obrtnog kola ϕ = 15°, pa su za
analizu strujanja odabrani re`imi dati u tabeli 2.
Za prora~un trodimenzionalnog strujanja sa
potpunim modeliranjem proto~nog trakta
kori{}en je programski paket CADRUN, koji
je izradilo Novosibirsko odeljenje akademije
nauka (Rusija) i programski paket FLUENT,
koji koriste firme u svetu za prora~une
trodimenzionalnog strujanja u hidrauli~kim
turbinama.
Programski paket CADRUN je predvi|en za
prora~un polja brzine i pritiska pri
stacionarnom nesti{ljivom strujanju te~nosti u
proto~nim delovima hidroturbina (spirali,
statoru, sprovodnom aparatu, obrtnom kolu i
sifonu) re{avanjem trodimenzionalnih
jedna~ina koje opisuju ovo strujanje.
Modeliranje mo`e da bude ura|eno u
neviskoznoj aproksimaciji i viskoznoj
turbulentnoj.
Rezultati prora~una, [3], pokazuju da je pri
forsiranim re`imima rada povoljna slika
strujanja u oblasti obrtnog kola i sprovodnog
aparata uz ravnomeran raspored pritiska na
usisnoj strani lopatice obrtnog kola.
Strujanje u sifonu u forsiranim re`imima je
stabilno, sa malim nivoom pulsacija pritiska i
prihvatljivim gubicima pada.

energija
Tabela 1 Topogram rada turbina HE "\erdap I"
H
80 80-110
T (h)
112-150 150-178 178-194
Σ T
m MW MW MW MW MW h
15,4-21,0 0 0 65 0 0 65
21,0-24,1 0 0 15 115 80 210
24,1-26,2 10 90 210 585 490 1385
26,2-28,4 265 1170 1480 1135 390 4445
28,4-31,4 85 125 100 40 10 360
Σ T 366 1385 1870 1875 970 6460
Slika 2 Proto~na eksploataciona karakteristika postoje}ih turbina HE "\erdap I"
Tabela 2 Podaci o re`imima rada sa pove}anim protokom
Re`im H(m) Q (m 3 /s) P T (MW) ϕ (°) Y SA (mm) H SP (m) σ PL
I 25,8 840 194 15 0 1120 -10,3 0,79
II 27,0 840 205 15 1110 -9,5 0,72
Slika 3 Raspodela pijezometarskog
pritiska (mVS) na usisnoj strani
lopatice obrtnog kola u re`imu II
Slika 4 Raspodela pijezometarskog pritiska
(mVS) u meridijanskom preseku
proto~nog trakta u re`imu II
[192]
Navedene karakteristike strujanja, dobijene
prora~unskim putem, sla`u se sa
eksperimentalnim podacima. Polo`ena
univerzalna karakteristika garantuje da
nema gubitka pada pri pove}anim
protocima. To omogu}ava da se u
potpunosti koriste postoje}e rezerve u
pogledu otvora sprovodnog aparata i ugla
lopatica obrtnog kola.
Radi ilustracije na slici 3 data je raspodela
pijezometarskog pritiska na usisnoj strani
lopatice obrtnog kola u re`imu II, a na slici
4 raspodela pritiska meridijanskom preseku
proto~nog trakta, za
isti re`im rada.
Specijalna modelska
ispitivanja sa
vizuelizacijom
strujanja obavljena su
pri re`imima rada I i II,
kao i pri maksimalnom
uglu lopatica obrtnog
kola ϕ = 17,5° na neto
padovima ispod
ra~unskog pri velikim
otvorima sprovodnog
aparata, a u cilju
provere mogu}nosti
rada turbine pro
raskinutoj
kombinatornoj vezi sa
propu{tanjem
maksimalnih protoka.
Vizuelizacija strujanja
u obrtnom kolu vr{ena
je na modelu D 1 = 460
mm na padu H = 5 m,
primenom stroboskopa,
uz snimanje TV
kamerom.
Na slici 5 data je skica
kavitacijskih vrtloga na
lopaticama obrtnog
kola za re`im II.
Relativna ocena intenziteta kavitacijskih
pojava na lopaticama obrtnog kola u
ispitivanim re`imima izvr{ena je prema
veli~ini kavitacijskih vrtloga. Najintenzivniji
kavitacijski vrtlozi na lopaticama obrtnog
kola opa`aju se u re`imu II.
Pri radu turbina na manjim padovima uz
smanjene visine sisanja postrojenja i uz dalje
otvaranje sprovodnog aparata do
maksimalnih vrednosti, postoji tendencija
smanjenja intenziteta kavitacijskih vrtloga na
lopaticama obrtnog kola.
4. Procena kavitacijskog
o{te}enja na obrtnom kolu
Kod procene kavitacijskih o{te}enja obrtnog
kola u toku jedne godine eksploatacije
koristi}e se podaci iz topograma rada sa slike
2, kao i zavisnosti visine sisanja postrojenja
od neto pada [5], slika 6.
Navedeni dijagram se mo`e transformisati u
zavisnost kavitacijskog koeficijenta
postrojenja od neto pada, slika 7, primenom
relacije:
s = (10 - H ) / H (1)
PL SP
Za prora~un kavitacijskih o{te}enja pri radu
turbina sa pove}anim snagama i protocima
koristi}e se rezultati modelskih ispitivanja i
ispitivanja na HE "Salto Grande" [3], sa
hidroturbinama pre~nika obrtnog kola

energija
Slika 5 Kavitacijski vrtlozi na lopaticama obrtnog kola u re`imu II
Slika 6 Zavisnost visine sisanja postrojenja HE "\erdap I" od
neto pada
D =8.500 mm, sa obrtnim kolom
1
geometrijski sli~nim obrtnim kolima turbina
HE "\erdap I".
Intenzivnost kavitacijskih o{te}enja u
zavisnosti od jedini~nog protoka za
n =124 min 11 -1 data je na dijagramu slika 8, a
Slika 8 Zavisnost intenziteta kavitacijske erozije obrtnog
kola turbina HE "Salto Grande" od jedini~nog
protoka za n 11 =const= 124 min -1 , (H=28,10 m) pri
kriti~nom kavitacijskom koeficijentu
na slici 9 prikazan je relativni intenzitet
kavitacijske erozije u zavisnosti od
koeficijenta kavitacijske rezerve.
Koeficijent kavitacijske rezerve definisan je
izrazom:
K = σ / σ (2)
σ PL kr
[193]
a - na perifernim ivicama
lopatica obrtnog kola u zoni
izlaznih ivica
b - kod prirubnica lopatica
obrtnog kola na strani
izlaznih ivica;
v - celom du`inom izlazne
ivice;
g - na usisnoj povr{ini lopatice
obrtnog kola du` cele
periferne ivice.
gde je:
σ - kriti~ni kavitacijski koeficijent modela
kr
pri kome stepen korisnosti opada za 1%.
Masa kavitacijskih o{te}enja na obrtnim
kolima turbina HE "\erdap I" za godinu dana
eksploatacije mo`e se odrediti po relaciji:
, (3)
gde je:
I E (kg/h) - intenzitet kavitacijske erozije,
D 1 = 9,5 m - pre~nik obrtnog kola turbina HE
"\erdap I", I R - relativni intenzitet
kavitacijske erozije u odnosu na intenzitet pri
kriti~nom kavitacijskom koeficijentu, i T -
trajanje referentnog re`ima rada po
topogramu rada hidroturbine.
U tabeli 3 dat je prora~un kavitacijskih
Slika 7 Zavisnost kavitacijskog koeficijenta postrojenja HE
"\erdap I" od neto pada
o{te}enja za referentne re`ime rada postoje}ih
turbina HE "\erdap I" iz topograma sa
pove}anim snagama i protocima, kod kojih je
koeficijent kavitacijske rezerve manji od 1,8,
odnosno za re`ime u kojima se javljaju
kavitacijska o{te}enja.
Slika 9 Zavisnost relativnog intenziteta kavitacijske erozije od
koeficijenta kavitacijske rezerve

energija
Tabela 3 Prora~un obima kavitacijskih o{te}enja
H P T H R Q R n 11M Q 11M σ krM H SP σ PL Kσ IÝ I R T M K
m MW m m 3 /s min -1 m 3 /s m 10 -3 kg/h h kg
28,4 – 31.4
26,2 – 28,4
24,1 – 26,2
21 – 24,1
178 - 190 670 1,33 0,400 1,51 0,49 0,48 100 0,060
190 – 200 30,0 710 121,7 1,41 0,425 -8,15 0,605 1,42 0,70 1,46 10 0,012
200 – 205
735
Obzirom na polo`aj krivih kriti~nog
kavitacijskog koeficijenta modela u oblasti
ve}ih jedini~nih protoka na univerzalnoj
eksploatacionoj karakteristici modela
pretpostavljeno je i usvojeno da zavisnost sa
slike 8 va`i za ostale jedini~ne u~estanosti
obrtanja, odnosno padove.
Prora~un kavitacijskih o{te}enja obrtnog kola
turbina HE "\erdap I", pri pove}anim
snagama i protocima pokazuje da se mo`e
o~ekivati obim kavitacijskih o{te}enja od
25,7 kg/god, odnosno 77 kg za tri godine
eksploatacije. Prema preporukama iz IEC 609
obim kavitacijskih o{te}enja za turbine
pre~nika obrtnog kola 9,5 m mo`e za 8000
~asova rada da iznosi od 39-157 kg.
5. Prora~un dodatno utro{enog
tehni~kog resursa lopatica
obrtnog kola
Problematika odre|ivanja utro{enog i
preostalog tehni~kog resursa vitalnih delova
hidroturbina detaljno je izlo`ena u [6] i [7].
Utro{eni resurs lopatica obrtnih kola
postoje}ih turbina HE "\erdap I" za 200.000
~asova rada u protekloj eksploataciji iznosi
svega 5% [7], i bitno se ne razlikuje od
1,46 0,455
turbine do turbine. Me|utim, uzimaju}i u
obzir i obim dodatno unetog austenitnog
materijala na mestima kavitacijskih o{te}enja,
pri ~emu se javljaju zaostali naponi usled
zavarivanja do 200-280 MRa, [8], koji se
superponiraju sa srednjim naponima, utro{eni
resurs se pove}ava i iznosi 25-88%.
Kod prora~una dodatno utro{enog resursa
lopatica obrtnog kola postoje}ih turbina
HE "\erdap I" pri radu sa pove}anim
snagama i protocima kori{}eni su podaci o
srednjim naponima i amplitudama
ekvivalentnih dinami~kih napona, dati u
tabeli 4, dobijeni po postupku iz [6] i [7].
Ukupan utro{ak resursa lopatica obrtnog kola
za 5 godina rada sa pove}anim snagama
iznosi 2,1%. Ukupan utro{ak resursa lopatica,
uzimaju}i u obzir utro{ak resursa u
prethodnom eksploatacionom periodu od
5,7%, iznosi 7,8%.
Na osnovu dosada{njih remonata lopatica
obrtnih kola, [8], mo`e se zaklju~iti da je
osnovni obim remontnog navarivanja
kavitacijskih o{te}enja koncentrisan u zoni
ulazne ivice na usisnoj strani lopatice i u
maloj zoni radijusnog prelaza prirubnice
lopatice, tako|e na usisnoj strani.
[194]
1,33 1,05 1,58 50 0,104
178 – 190 730 1,51 0,480 1,48 1,65 1,28 335 0,885
190 – 200 27,5 775 127,2 1,60 0,550 -9,50 0,709 1,29 3,70 1,56 225 1,624
200 – 205
805
1,67 0,575
1,23 6,70 1,44 50 0,603
150 – 178 730 1,58 0,530 1,55 3,00 1,18 690 3,041
25,2
133,0
-10,65 0,819
178 – 190
805
1,74 0,650
1,26 12,30 1,48 345 7,850
> 190 25,8 825 131,4 1,76 0,645 -10,30 0,786 1,22 15,00 1,40 50 1,312
110 – 150 630 1,43 0,465 1,48 0,83 1,38 15 0,021
22,8
139,9
-11,00 0,921
150 – 178
800
1,82 0,720
1,28 25,0 1,53 135 6,455
> 178 23,9 825 136,6 1,83 0,720 -10,95 0,877 1,05 28,0 1,12 95 3,724
Za tri godine eksploatacije: ΣM K = 3 ⋅ 25,670 = 77 kg Σ 25,670
Remontni varovi su izvo|eni austenitnom
elektrodom EA-395/9. Obim remontnih varova
je bio oko 25-40 cm3 . Navarivanje austenitnom
elektrodom dovodi do pojave zaostalih napona
zatezanja, a maksimalna ekvivalentna
amplituda dinami~kih napona u zoni
remontnog navarivanja iznosi 12,45 daN/cm2 .
Prema navedenom u [10], utro{ak resursa
lopatica vodne turbine HE "\erdap I" u zoni
remontnih varova iznosi 1 do 3.5% godi{nje.
Za nivo zaostalih napona od 200 MRa dodatni
utro{ak tehni~kog resursa lopatica za 5 godina
iznosi 4.1% a za nivo 280 MRa to je 6.4%.
Prora~un utro{enog resursa vitalnih delova
turbina pokazuje da }e kod turbine koja }e
poslednja u}i u revitalizaciju utro{ak
tehni~kog resursa lopatica radnog kola
iznositi do 10%; sa uticajem remontnih
zavarivanja tehni~ki resurs }e biti potpuno
iskori{}en.
6. Provera radne sposobnosti
radnih mehanizama hidrauli~ke
turbine
U cilju provere radne sposobnosti
regulacijskog postrojenja snimane su
Tabela 4 Srednji naponi i ekvivalentne amplitude dinami~kih napona
Snaga, MW
80 80...112 112...152 152...178 178...190 190...200 200...205
H (m)
σ sr σ ekv σ sr σ ekv σ sr σ ekv σ sr σ ekv σ sr σ ekv σ sr σ ekv σ sr σ ekv
MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa MPa
15.4÷21.0 103 8,5 103 8,5 103 9,8 103 9,5 103 9,5 103 10 134 10.9
21.0÷24.1 98 8.5 98 8.5 98 9.8 98 9.5 98 9.5 98 10 127 10.9
24.1÷26.2 98 8.5 103 8.5 103 9.8 103 9.5 103 9.5 103 10 134 10.9
26.2÷28.4 98 8.5 98 8.5 98 9.8 98 9.5 98 9.5 98 10 127 10.9
28.4÷31.4 111 8.5 111 8.5 111 9.8 111 9.5 111 9.5 111 10 144 10.

energija
Slika 10 Momentna karakteristika sprovodnog aparata Slika 11 Momentna karakteristika obrtnog kola
momentne karakteristike sprovodnog aparata,
slika 10, u propelernim re`imima rada i
momentne karakteristike obrtnog kola, slika
11, pri kapelernim re`imima rada, pri maloj
brzini na otvaranje i zatvaranje regulacijskih
organa [11].
Koeficijent rezerve kapaciteta regulacijskog
postrojenja za sprovodni aparat ima vrednost
4,0 a za obrtno kolo 2,33.
Analiza, ispitivanjem dobijenih podataka,
pokazuje da se vrednost potrebnih pritisaka u
servomotoru sprovodnog aparata dosta ta~no
poklapa sa vrednostima koje su dobijene
prera~unavanjem momentnih karakteristika sa
modela na prototip.
Vrednosti potrebnih pritisaka pri
maksimalnom hodu servomotora S=1153mm
ne prelaze vrednosti prora~unskih pritisaka
pri hodu sprovodnog aparata na otvaranje i
zatvaranje.
Na osnovu rezultata ispitivanja izvr{ena je
analiza radne sposobnosti mehanizma za
zakretanje lopatica obrtnog kola pri
pove}anim snagama i protocima. Vrednosti
potrebnih pritisaka ne prelaze vrednosti
prora~unskih pritisaka i pritisaka izmerenih
prilikom primopredajnih ispitivanja 1972,
~ime se obezbe|uje rezerva dinami~ke
~vrsto}e delova mehanizma zakretanja
lopatica ne manja od 1,6 shodno normativnoj
dokumentaciji proizvo|a~a.
7. Modifikacija izlaznih ivica
stubova statora hidrauli~ke
turbine
U okviru priprema za rad turbina sa
pove}anim snagama izvr{ena je i
modifikacija izlaznih ivica stubova statora u
cilju smanjenja pobudnih sila, pri ve}im
protocima, izazvanih otkidanjem Karmanovih
vrtloga.
Modifikacija izlaznih ivica stubova se
sastojala u uklanjanju radijusnog zaobljenja i
usecanju polukru`nog kanala radijusa 25 mm
u izlaznoj ivici ~ime je dobijena forma
"lastinog repa" (slika 12).
Merenje srednjih i dinami~kih napona na dva
tipa stubova statora br. 2 i 12 pre
modifikacije izvr{eno je 1999. na turbini br.
1, [12], a 2003. na agregatu br. 3 na
modifikovanim stubovima, [13].
Modifikacija izlaznih ivica stubova statora br.
2 i 12 dovela je do smanjenja ukupnog nivoa
napona za 2-2,5 puta u odnosu na nivo
napona u stubovima sa nemodifikovanim
izlaznim ivicama. Pri tome se frekventni
spektar komponenata dinami~kih napona u
stubovima prakti~no nije promenio, a
amplituda dinami~kih napona sa
frekvencijama Karmanovih vrtloga smanjila
se 3-4 puta.
Maksimalni ukupni nivo napona u stubu br. 2
statora smanjio se sa 14.0 MRa na 6.0 MRa,
a u stubu br. 12 sa 24.0 MRa na 13.6 MRa,
{to obezbe|uje otpornost stubova statora na
Slika 12 Modifikacija izlaznih stubova statora i raspored mernih traka
[195]
zamor pri radu hidroagregata u ~itavom
opsegu otvaranja sprovodnog aparata.
8. Optimizacija prelaznih re`ima
Pri pove}anju snage i protoka hidroturbina
treba izvr{iti optimizaciju prelaznih re`ima
zbacivanja snage pri normalnom delovanju
turbinskog regulatora ili sa zaustavljanjem
agregata havarijskim razvodnikom
sprovodnog aparata, kako ne bi do{lo do
nedozvoljenog porasta pritiska u spirali, ili do
povratnog hidrauli~kog udara, usled brzog
zatvaranja turbine, ili do nedozvoljenog
odizanja rotora agregata sa nose}eg le`aja i
prevelikog prolaznog porasta brzine obrtanja
pri maloj brzini zatvaranja sprovodnog
aparata.
Optimizacija prelaznih re`ima treba da
obuhvati definisanje zakona i brzine
zatvaranja sprovodnog aparata i otvaranja
obrtnog kola uz kontrolu pritiska ispred i iza
sprovodnog aparata pri radu ventila za
poni{tenje vakuuma, brzine obrtanja,
hidrauli~ke aksijalne sile na obrtno kolo i
vakuuma ispod obrtnog kola.
Numeri~ka optimizacija izvr{ena je za
prelazne re`ime zbacivanja maksimalne
snage 205 MW na neto padovima od 31,4 do
27 m, kao i pri zbacivanju snaga pri protoku
830 m3 /s u oblasti neto padova od 26,15 do
17,5 m, [3].
Pri kompleksnim ispitivanjima hidroagregata
br. 3, [11], u cilju provere pove}anja snage i
protoka izvr{eno je i zbacivanje snage 205

energija
Slika 13 Zbacivanje snage 205 MW na neto padu N=28,50 m.
Snimane veli~ine: Y OK - hod servomotora obrtnog
kola, Y SA - hod servomotora sprovodnog aparata, n -
brzina obrtanja, F ANL - aksijalna sila na nose}i le`aj
MW sa normalnim delovanjem turbinskog
regulatora, odnosno sa prelaskom u prazan
hod, a na sl. 13 i 14 dati su vremenski zapisi
relevantnih veli~ina.
9. Zaklju~ci
Na osnovu izlo`enog u radu mogu se dati
slede}i zaklju~ci:
1. U proteklih 34 godine eksploatacije
hidrauli~ke turbine, ugra|ene u HE
"\erdap I", su odradile preko 230.000
~asova rada na mre`i, i pokazale su visoku
pogonsku spremnost i pouzdanost, i
raspola`u sa jo{ uvek solidnim energetskim
parametrima.
2. Zahvaljuju}i rezervi koja je zalo`ena u
konstrukciji turbine, posle 6 godina
eksploatacije, nominalna snaga je pove}ana
za 9% a instalisani protok za 10%.
3. Izmenom hidrolo{kih uslova, uslovljenih
uvo|enjem u eksploataciju nizvodne
hidroelektrane HE "\erdap II" stvoreni su
uslovi za razmatranje daljeg pove}anja
snage i protoka postoje}ih turbina HE
"\erdap I".
4. Kada je postala izvesna revitalizacija,
pristupilo se analizi mogu}nosti daljeg
pove}anja snage i instalisanog protoka
postoje}ih hidrauli~kih turbina, kako bi se
nadoknadio smanjeni kapacitet
hidroelektrane "\erdap I" u toku trajanja
revitalizacije.
Pri tome se po{lo od toga da se neposredno
pre ulaska u revitalizaciju mo`e dozvoliti
rad hidrauli~kih turbina sa pove}anim
snagama i protocima, odnosno da se mo`e
dozvoliti pove}ani utro{ak tehni~kog
resursa i ne{to ve}a kavitacijska o{te}enja
u odnosu na uobi~ajeno stanje, ali da se pri
tome ne ugrozi pogonska sigurnost i
bezbednost do ulaska agregata u
revitalizaciju.
5. Zahvaljuju}i podacima prikupljenim iz
dosada{nje eksploatacije i odr`avanja, kao
i rezultatima kompleksnih ispitivanja
izvedenim na jednoj od turbina u cilju
dobijanja dinami~kih napona i sila na
vitalnim delovima u ustaljenim i prelaznim
re`imima rada, neophodnih za odre|ivanje
utro{enog i preostalog tehni~kog resursa i
obima zamene delova pri revitalizaciji,
stvorena je baza podataka koja je kori{}ena
pri razmatranju daljeg pove}anja snage i
protoka postoje}ih turbina HE
"\erdap I".
6. Mogu}nost daljeg pove}anja snage i
protoka je obuhvatila analizu strujanja u
proto~nom traktu uz vizualizaciju pojava
na modelu, procenu pove}anih
kavitacijskih o{te}enja i prora~un dodatno
utro{enog tehni~kog resursa lopatica
obrtnog kola, proveru radne sposobnosti
radnih mehanizama turbine i optimizaciju
prelaznih re`ima.
7. Dodatna ispitivanja na jednoj od turbina su
obuhvatila: energetska ispitivanja,
ispitivanja regulacijskog sistema, kao i
pulsaciona i vibraciona ispitivanja, i
merenje dinami~kih napona na
modifikovanim izlaznim ivicama stubova
statora.
8. Rezultati izvr{enih analiza, prora~unskih
provera i merenja na jednoj od turbina su
omogu}ili da proizvo|a~ turbina dozvoli
eksploataciju u toku od pet godina sa
maksimalnom snagom 205 MW vremenski
ograni~enom po normi IEC 608,
nominalnom snagom 200 MW na
ra~unskom padu 27,0 m, i instalisanim
protokom od 830 m 3 /s.
9. Hidrauli~ke Kaplanove turbine ugra|ene u
HE "\erdap I", po svojim dimenzijama,
snagom i ostalim parametrima jo{ uvek
spadaju u najve}e u svetu.
Literatura
[1] Ot~et ob ispitaniÔh po
opredeleniÓ vozmo`nosti pov�{eni?
moÈnosti turbin GÏS D`erdap I,
Ot~et No 2388b, PO LeningradskiŸ
Metali~eskiŸ Zavod, Leningrad, 1976.
[2] I.Vu{kovi}, M. Beni{ek, M. Nedeljkovi},
N. Manasijevi}, Analiza mogu}nosti
pove}anja snage postoje}ih turbina u HE
"\erdapa I", Izve{taj br. 06-01-03/1990,
Ma{inski fakultet, Beograd i Nau~no dru{tvo
Srbije, Beograd, 1990.
[3] Ras~et� i model�n�e ispitaniÔ po
obosnovaniÓ vozmo`nosti rabot�
suÈestvuÓÈih gidroturbin s
uveli~ennoŸ moÈnost�Ó GÏS D`erdap
I (SerbiÔ), Ot~et No 3004, OAO
"Silov�e ma{in�", Filial
"LeningradskiŸ Metali~eskiŸ Zavod",
Sankt Peterburg
[196]
Slika 14 Zbacivanje snage 205 MW na neto padu N=28,50 m.
Snimane veli~ine: Z SP - pijezometarski pritisak u spirali,
Z 1SA , Z 2SA - ispred i iza sprovodnog aparata, Z TP - ispod
poklopca turbine i p 2OK - pritisak ispod obrtnog kola
[4] Energetical Model Test of Existing
Turbines HE \erdap I - Portile de Fier I
HPP-S and of Refurbished Turbines from
Portile de Fier I HPP, Test Report T 241,
Anstalt für Strömungs-maschinen (ASTRÖ),
Graz, 2002.
[5] B. Ignjatovi}, B. Kati}, Z. Savi},
F.Skvorcov, A.Vasiliu, Large Hydraulic
Kaplan Turbines at HPP "\erdap I" - "Iron
Gate I", Proceedings of the 17th IAHR,
Symposium, Section on Hydraulic Machinery
and Cavitation, Beijing, September 1994,
paper H7, page 1043-1053.
[6] B.Ignjatovi}, Problematika revitalizacije i
modernizacije hidrauli~kih turbina,
Savetovanje Razvoj energetike u SRbiji,
Elektroprivreda Srbije, Beograd, novembar
1993, str. 217 - 228.
[7] B. Ignjatovi}, B. Vu{kovi}, R. Knaak, Z.
Predi}, I. M. Pylev, S.V. Ivanov, Measuring
of Dynamic Stresses and Calculation of
Kaplan Turbine Runner Blade Residual
Service Life, Procedings of HYDRO 2001,
Opportunities and Challenges, Riva del
Garda, Italy, September 2001, str. 531-538.
[8] Ispitivanje zaostalih napona u
lopatici obrtnog kola turbine br. 2
Serebrjanske HE, Saop{tenje 845, LMZ.
[9] Izve{taj br. 24115/T1-T6 o stanju
povr{ina o{te}enih kavitacijom na lopaticama
radnog kola turbina br. 1÷6 na HE "\erdap
I", Institut za ispitivanje materijala DD,
Beograd, 1999.
[10] Opredelenie ostav{egosÔ
tehni~eskogo resursa osnovnc�h uzlov
gidroturbin GÏS D`erdap I, Analiz
vibracionogo sostoÔniÔ kolonn
statora gidroturbin GÏS D`erdap I,
Ot~et No 2975, OAO LeningradskiŸ
Metali~eskiŸ Zavod, St. Peterburg, 2001.
[11] Izve{taj o kompleksnom ispitivanju
agregata br. 3 HE "\erdap I", sveska 4,
Momentne karakteristike i prelazni re`im,
A.P. Company, Beograd, 2004.
[12] Izve{taj o ispitivanju dinami~kog
naponskog stanja stubova statora turbine HE
"\erdap I", A.P. Company, Beograd, 2002.
[13] Izve{taj o kompleksnom ispitivanju
agregata br. 3 HE "\erdap I", sveska 5,
Naponsko stanje stubova statora turbine,
A.P. Company, Beograd, 2004.

Na manastirskom imanju pedesetih
godina pro{log veka izgra|ena je MHE,
procenjene snage oko 20 kW, sa
hidrauli~nom turbinom u {ahtu, koja je danas
uga{ena, a za koju ne postoji dokumentacija.
Na osnovu ostataka objekata se mo`e zaklju~iti
da se ova mini hidroelektrana sastojala iz
slede}ih glavnih i prate}ih objekata: brane od
prepletenog pru}a izme|u ubetoniranih ~eli~nih
profila; zemljanog dovodnog kanala, odnosno
vade, pribli`ne du`ine 1200 m, a koja na
pojedinim mestima ima betonske delove;
vodne komore na nizvodnom kraju vade;
dovodnog cevovoda koji je demontiran; {ahta u
kome je bila sme{tena turbina; i odvodnog
cevovoda koji je tako|e demontiran.
Ostaci MHE "Studenica" su locirani u koritu
reke Studenice i na njenoj desnoj obali,
najve}im delom na manastirskom posedu.
Geodetskim snimanjem utvr|ena je razlika od
11,10 m izme|u kote gornje ivice dovodne
komore i nivoa vode u koritu reke , kojom je
bio odre|en pad postrojenja MHE.
Izmerena je visinska razlika izme|u kote
gornje ivice dovodne komore i uzvodnog nivoa
u reci na mestu starog zagata, ~ime je
definisan nagib dovodnog kanala.
Za ovu lokaciju je 1927. godine, izra|en
projekat "Iskori{}enja vodne snage reke
Studenica od manastira Studenica do utoka
Savovske reke u Studenicu", po kojem je
predvi|ena izgradnja hidroelektrane instalisane
snage N i ~ 2 x 2340 KS. Autor ovog projekta je
bio in`. Vl.P.Mitrovi}, prof. univ.
Prema Idejnom re{enju obnove mini
hidroelektrane "Studenice" iz 2004. [1]
definisani su parametri postrojenja sa jednim
agregatom:
� bruto pad H br = 12,90 m
� neto pad H = 10,08 m
� instalisani protok Q i = 1025 l/s
� snaga na vratilu turbine N i = 90 kW
� tip turbine Kaplanova, propelerna
� snaga generatora P G = 85 kW
� tip generatora trofazni, asinhroni
� srednja godi{nja
proizvodnja 750.000 kWh
Obnovljena mini hidroelektrana bi bila
derivacijskog tipa sa prelivnom branom
visine 1,15 m, sa: 6 prelivnih polja;
vodozahvatnom gra|evinom; otvorenim
dovodnim kanalom du`ine 1100 m; vodnom
komorom; ma{inskom zgradom elektrane;
dovodnim i odvodnim cevovodom; i izlivnom
gra|evinom.
U toku dobijanja vodoprivrednih i
urbanisti~ko-tehni~kih uslova, kao i uslova
za{tite prirode i za{tite spomenika kulture,
nalo`eno je da se izgradi riblja staza,
udvostru~i ispu{tanje garantovanog
ekolo{kog protoka, derivacioni kanal zameni
ukopanim cevovodom, sve betonske
konstrukcije oblo`e kamenom, a ma{inska
zgrada primenom prirodnih materijala izvede
u nacionalnom stilu, {to je dovelo do
enormnog pove}anja cene gra|evinskih
radova i smanjenja godi{nje proizvodnje.
[197]
energija
Branislav Ignjatovi}, Mihailo Sretenovi}
JP "\erdap", Beograd
Svetomir Proki}
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ^erni", Beograd
Slobodan Jon~i}
Protomajstor MHE "Studenica", Beograd
UDC 621.311.21.004.69:627.8
Obnavljanje mini
hidroelektrane "Studenica"
Rezime
U `elji da se trajno obele`i po~etak revitalizacije hidroagregata HE "\erdap I" i proizvodnja
"dvesta milijarditog" kWh sa postoje}im hidroagregatima, dogovoreno je da se putem
donacija obnovi mini hidroelektrana "Studenica", na reci Studenici, koja bi zadovoljavala
potrebe rada i odr`avanja versko-spomeni~kog kompleksa Studenica.
Na manastirskom imanju pedesetih godina pro{log veka izgra|ena je MHE, snage oko 20 kW,
koja je danas uga{ena.
Obnovljena MHE bi bila derivacionog tipa sa dovodnim cevovodom du`ine 1278m,
instalisanog protoka 1 m 3 /s i snage 85 kW, sa srednjom godi{njom proizvodnjom od
600.000 kWh.
S obzirom na konstantni pad i protok, projektovani turbinski agregat bi bio Kaplanovog tipa
sa fiksnim lopaticama sprovodnog aparata i obrtnog kola, i obrtnim kolom geometrijski
sli~nim postoje}im u hidroturbinama HE "\erdap I", a pogonio bi trofazni asinhroni
generator.
U radu se daje prikaz tehni~kog re{enja obnavljanja MHE "Studenica".
Klju~ne re~i: mini hidroelektrana, obnavljanje, gra|evinski radovi, turbinski agregat.
Renewal of the "Studenica" Mini Hydro Electric Power Plant
In order to mark permanently the rehabilitation of HPP Djerdap I generating units and the
production of two hundred billion of kWh by means of the existing hydro generating units, it
has been agreed that the Studenica mini hydro electric plant on the Studenica river would be
renewed by means of donations so that it would meet electricity demands of the same
monastery complex.
A MHEP(mini hydro electric plant), having the capacity of about 20 kW was built in the
monastery estate in the fifties of the last century which is not in operation any longer.
The renewed MHEP would be of derivation type with supply pipeline in the length of 1278 m
achieving a net head of the turbine generating unit of 10 m, the installed discharge of 1 m /s
and the capacity of 85 kW, with mean annual production of 600,000 kWh.
In view of the constant head and discharge, the designed turbine generating unit would be of
Caplan type with fixed wicket gates and runner blades and the runner geometrically similar to
the existing hydro turbines of HPP Djerdap I to drive three phase asynchronous generator.
The paper provides a description of the technical solution for the renewal of MHEP
Studenica.
Key words: mini hydro electric power plant, renewal, civil works, turbine generating unit.
1. Re`im rada i mogu}a
proizvodnja MHE
MHE "Studenica", prema projektu
obnavljanja, ni iz daleka ne iskori{}ava
maksimalni hidroenergetski i vodni potencijal
toka reke Studenica. Za rad elektrane se
uzima 1 m3 /s, odnosno ne{to manje od jedne
{estine srednjeg proticaja, koji na profilu
vodozahvata iznosi Q = 6,28 m cp 3 /s.
Projektovani re`im rada mini elektrane,
predvi|a obustavljanje rada u malovodnom
periodu, prakti~no kada dotok padne ispod

energija
2,4 m3 /s. Drugim re~ima, u koritu nizvodno
od vodozahvatnog praga mora da bude
obezbe|en garantovani proticaj - biolo{ki
minimum, jednak Q = 1,395 m m95% 3 /s.
Zahvatanje instalisanog protoka u su{nom
periodu, odnosno pri ekstremno malim
dotocima, je i tehni~ki onemogu}eno
privilegovanom ribljom stazom, kojom }e
male vode oticati u pravcu prirodnog toka
reke Studenica.
Saglasno prethodno navedenom uslovu
obezbe|enja garantovanog proticaja, MHE
Studenica }e, u prose~noj hidrolo{koj godini,
raditi oko 80% vremena ili 290 dana, {to
iznosi oko 7000 sati godi{nje. na taj na~in }e
MHE Studenica, sa instalisanom snagom od
oko 85 kW, proizvesti 595.000 kWh,
prose~no godi{nje.
2. Tehni~ko re{enje mini HE
“Studenica”
Projektna re{enja obnovljene MHE
"Studenica" su izra|ena saglasno napred
navedenim postavljenim uslovima, kao i svim
drugim uslovima nadle`nih ustanova,
institucija i organa dr`avne uprave.
Cilj je tako|e bio da ova mini hidroelektrana
ispuni uslove visoke pogonske sigurnosti, i
da bude jednostavna za upravljanje i
odr`avanje. Elektrana, saglasno tome, treba
da radi automatski, bez stalne posade, sa
daljinskim nadzorom, kontrolom i
upravljanjem njenim radom iz konaka
manastira. Tehni~ko re{enje vodozahvata
dato je na slici 1.
Pri projektovanju vodozahvata su uzeti u
obzir geolo{ki i morfolo{ki uslovi na
pregradnom mestu, kao i uslovi evakuacije
velikih voda preko vodozahvatnog objekta.
Lokacija vodozahvata je na 50 m nizvodno
od starog vodozahvata.
Kao odgovaraju}a gra|evina za date uslove,
namenu i kapacitet, predvi|en je vodozahvat
tirolskog tipa. Vodozahvatna gra|evina se
sastoji od ~etiri funkcionalno zavisna dela i to:
� riblja staza, koju ~ine tri stepenice
promenljive {irine po visini, locirana u
krajnje levom delu profila,
� prelivni vodozahvatni prag duga~ak 17 m, u
kome je ugra|en vodozahvatni kanal {irine
1,2 m sa re{etkom, i padom dna od 1% ka
talo`niku,
� talo`nik - peskolov,
� kaldrmisano dno sa obaloutvrdama
nizvodno od vodozahvatnog praga.
Opremu na vodozahvatu ~ine slede}i
elementi: re{etka na vodozahvatu; tablasti
zatvara~ izme|u zahvata i talo`nika; re{etka i
tablasti zatvara~ na pomo}nom zahvatu
talo`nika; tablasti zatvara~i na ispustima iz
talo`nika; gredi~asti zatvara~ na ulazu u
cevovod; i poklopci talo`nika.
Vodozahvatni prag je opremljen re{etkom od
kutijastih {tapova sa me|usobnim razmakom
od 19 mm. [tapovi omogu}uju prebacivanje
krupnog nanosa, oblutaka i drobine koju
donosi tok Studenice, preko praga.
Za instalisani protok od 1 m 3 /s brzina kroz
re{etku je oko 0,24 m/s, pa se otpori kroz
re{etku mogu zanemariti.
Prose~na brzina strujanja vode u talo`niku pri
instalisanom protoku je V sr =0,28 m 3 /s {to
uslovljava talo`enje frakcija {ljunka i peska
krupnijih od 0,55 mm, koji je pro{ao kroz
re{etku. Talo`nik ima dva praga za
zadr`avanje istalo`enog materijala i njegovo
usmeravanje u pravcu dva ispusta sa
tablastim zatvara~ima.
Na talo`niku je predvi|en i ~eoni otvor za
dopunsko zahvatanje vode. Ovaj otvor,
opremljen odgovaraju}om re{etkom, svetlog
otvora 40 mm izme|u {tapova, omogu}uje
dopunsko dostrujavanje vode u talo`nik u
cilju njegovog stalnog ili povremenog
ispiranja od peska, zahvatanje dopunske
koli~ine vode u fazi ispiranja cevovoda, kao i
rezervni vodozahvat u slu~aju zapu{enja
tirolskog zahvata.
Tablasti zatvara~ na pomo}nom zahvatu
talo`nika otvara se spu{tanjem table. Na ovaj
na~in vr{i se zahvatanje vode iz gornjih
slojeva koji su manje optere}eni nanosom.
Tablasti zatvara~ koji se nalazi izme|u
zahvata i talo`nika ima ulogu da zatvori
protok vode ka talo`niku za slu~aj potrebe
ulaska osoblja u njega. Druga namena je da
zatvori vezu glavnog zahvata i talo`nika za
slu~aj da se zahvatanje vode vr{i samo
pomo}nim zahvatom.
Za ispu{tanje materijala natalo`enog u
talo`niku predvi|ena su dva otvora,
dimenzija 1000 x 800 mm 2 . Na ovim
otvorima postavljeni su tablasti zatvara~i.
Za dovod vode od vodozahvata do vodne
komore MHE, predvi|en je cevovod
unutra{njeg pre~nika D N 1000 mm, dat na
slici 2.
Za izradu dovodnog cevovoda, ~ija je du`ina
1278 m, mogu se koristiti slede}i materijali:
betonske tla~ne cevi; polietilenske
kanalizacione, spiralno oja~ane, PEND cevi;
poliesterske cevi, sve tri za unutra{nje
pritiske ve}e od 1,5 bara; kao i ~eli~ne cevi,
sa odgovaraju}om unutra{njom i spolja{njom
antikorozionom za{titom.
Da bi se omogu}ilo nesmetano
funkcionisanje i pra`njenje dovodnog
cevovoda predvi|ena su dva ispusta i
aeracija. Ispusna cev je pre~nika D N = 800
mm, sa padom od 1% ka reci. Na ispusnoj
cevi predvi|eni su {aht zatvara~a i ispusna
gra|evina.
Pad pritiska u cevovodu za instalisani protok
od 1 m 3 /s, je oko 2,20 m, {to zna~i da su
zadr`ani isti hidrauli~ki otpori na dovodu
vode kao kod re{enja sa kanalom.
Na kraju derivacionog cevovoda nalazi se
vodna komora sa podesivim prelivom. Iz
vodne komore voda se kratkim cevovodom
DN850, du`ine 12 m, dovodi do ma{inske
zgrade, odnosno turbinskog agregata.
Dispozicija vodne komore, ma{inske zgrade i
izlivne gra|evine data je na slici 3.
Vodna komora, objekat koji je postojao i na
prethodno izgra|enoj MHE, projektovana je
pribli`no na mestu stare, postoje}e vodne
komore.
Na izlazu dovodnog cevovoda u vodnu
komoru ugra|en je tablasti zatvara~ D N 1000
mm u cilju prekida dotoka vode kada
elektrana ne radi, ili kada se izvode radovi na
vodnoj komori. Pogon zatvara~a je
elektromotorni sa jednim zavojnim vretenom,
pu`nim reduktorom i elektromotorom.
Pogonski mehanizam snabdeven je i ru~icom
za pokretanje ustave u slu~aju nestanka
elektri~ne energije. Upravljanje zatvara~em
mo`e da bude trojako: daljinski iz komandne
ku}ice, lokalno sa lica mesta i ru~no.
Na odvodu ka turbini predvi|ena je re{etka
svetlog otvora 1400 x 1400 mm 2 . Izra|ena je
od ~eli~nih {tapova 50 x 50 mm sa svetlim
otvorom od 25 mm. Nizvodno od re{etke
nalazi se ulivni levak, sa prelazom iz
kvadratnog preseka 1400 x 1400 mm 2 na
kru`ni presek pre~nika 850 mm.
Pra`njenje komore u prelivni deo obavlja se
ispustom D N 150 mm. Na ispustu je postavljen
zatvara~ sa gumiranim klinom i ru~nim
[198]
pogonom preko produ`enog vretena.
Preliv na vodnoj komori podeljen je u tri
dela, svaki {irine 1 m. U stubovima i
zidovima ostavljeni su `lebovi u koje se
spu{taju gredice debljine 5 sm.
Visina prelivne ivice treba da bude tako
pode{ena da pri isklju~enoj turbini kroz
cevovod doti~e i preko preliva odlazi oko
850-900 l/s vode. Nakon starta turbine ona
treba da radi sa instalisanim protokom od oko
1000 l/s, pri ~emu nivo vode treba da bude
25-30 cm ispod kote prelivne ivice.
U cilju spre~avanja da se ulaz u ispusni
cevovod kao i sam cevovod DN600 zapu{i,
ispred uliva u cevovod predvi|ena je re{etka.
Re{etka je oblika zarubljene kupe, sa
razmakom {tapova od 120 mm pri dnu do 30
mm pri vrhu.
Ma{inska zgrada mini hidroelektrane
"Studenica" locirana je pribli`no na lokaciji
stare hidroelektrane, na desnoj obali reke
Studenice. Iako je objekat ma{inske zgrade,
prakti~no jedini nadzemni objekat MHE, u
vazdu{noj liniji udaljen svega oko 300 m od
manastira, deli ih velika visinska razlika kao i
po{umljeni teren, tako da se ma{inska zgrada
ni u jednom godi{njem dobu ne vidi iz
manastira.
Do objekta }e se stizati servisnim putem koji
se projektuje uz reku Studenicu.
Ma{inska zgrada MHE je spolja gledano
mala prizemna zgrada razu|ene osnove, sa
kosim ~etvorovodnim krovom pokrivenim
crepom. Ma{inska zgrada slu`i sa sme{taj
turbine i prate}e elektroma{inske opreme, a
sastoji se iz dva dela.
Glavni, ve}i deo objekta veli~ine osnove 5.76
x 6.76 m 2 slu`i za sme{taj turbine. To je
jedan ve}i prostor na dva nivoa: ukopani u
kome je turbina, i hala na ulaznom
prizemnom nivou koju opslu`uje kran
nosivosti 50 kN sa armirano-betonskom
kranskom stazom du` podu`nih zidova.
Turbina je oslonjena na betonski plivaju}i
temelj povezan fugebandom sa temeljnom
plo~om radi vodonepropustljivosti spoja.
Oprema se unosi tako {to kamion zadnjim
delom ulazi u objekat na ulaznu platformu do
doma{aja krana. U drugom delu, prizemnom
aneksu, predvi|en je prostor za sme{taj
elektroopreme i opreme za upravljanje. Ovaj
deo objekta izdignut je za oko 1 m u odnosu
na prizemni nivo i uno{enje opreme je preko
istovarne rampe.
Odvod vode iz turbine se vr{i cevovodom D N
900 koji se zavr{ava izlivnom gra|evinom.
Na izlivnoj gra|evini je predvi|en preliv
du`ine 3 m, koji je paralelan desnoj obali, i
preko koga se voda preliva i odvodi u korito
Studenice. Kota prelivne ivice je 430.90
mnm, a radni nivo u komori pri instalisanom
proticaju Q = 1,0 m 3 /s, je na koti 431.20 mnm,
{to je iznad nivoa vode u koritu Studenice pri
protoku dvogodi{nje velike vode.
3. Turbinski agregat mini HE
“Studenica”
Uzimaju}i u obzir relativno ujedna~en protok
koji se koristi u eksploataciji, u Idejnom
projektu odabrana je propelerna turbina koja
ima isti stepen korisnosti kao i dvojno
regulisana pri konstantnom protoku.
Pri daljem razmatranju upro{}enja tehni~kog
re{enja i podizanja pogonske pouzdanosti, a
uzimaju}i u obzir i relativno konstantan pad,
za izvo|enje je odabrana neregulisana
Kaplanova turbina sa fiksnim lopaticama
sprovodnog aparata i obrtnog kola, bez
zatvara~a na dovodnom cevovodu.
Osnovni parametri turbinskog agregata su
slede}i:

energija
Slika 1 Vodozahvat
Presek 2 -2
Osnova
Presek 3 -3
[199]
Presek 4 -4

energija
Slika 2 Dovodni derivacioni cevovod
[200]

energija
Slika 3 Vodna komora, ma{inska zgrada i izlivna gra|evina
Presek 1 -1
[201]
Presek 3 -3
Presek 2 -2
Presek 4 -4

� maksimalna snaga turbine P = 95 kW
Tmax
� nominalna snaga turbine P = 90 kW
T
� nominalna snaga
generatora P = 110 kVA
G
� faktor snage cos ϕ = 0,8
� nominalna aktivna snaga
generatora P = 85 kW
G
� nominalna brzina
obrtanja n = 772,5 min N -1
� pre~nik obrtnog kola D = 500 mm
1
� ra~unski neto pad H = 10,08 m
r
� maksimalni protok Q = 1,20 m max 3 /s
� optimalni i instalisani
protok Q = Q = 1.0 m ∧ i 3 /s
� ugao lopatica radnog kola β = 11°
� vremenska konstanta agregata T = 4,1 s
a
� vremenska konstanta inercije vode u
proto~nom traktu T = 0,58 s
w
� maksimalni pobeg
agregata n = 1.450 min-1 Spirala turbine je ~eli~na, trapeznog preseka,
ulaznog pre~nika D =850 mm. Sprovodni
U
aparat je sa 12 fiksnih lopatica asimetri~nog
profila, relativne visine b = 0,376
o
D . Obrtno kolo je sa 6 lopatica, relativnog
1
pre~nika glav~ine d = 0,45 D , a montirano
G 1
je na vratilu generatora, tako da je turbina bez
svojih le`aja.
Sifon je zakrivljeni, relativne visine h = 5,4 D s 1
i relativne du`ine L = 3,7 D sa koni~nim
s 1
ulaznim delom i segmentnim kolenom sa
kru`nim presecima. Izlazni deo sifona prelazi
u krug pre~nika D = 900 mm.
i
Pri demonta`i turbinskog agregata na
ubetoniranom konusu sifona postavlja se
slepa prirubnica, ukoliko se remont obavlja
pri velikim dotocima.
Hidrogenerator je vertikalni asinhroni,
trofazni, reluktantni, sa mogu}no{}u rada na
izolovanom optere}enju.
Pu{tanje u pogon i zaustavljanje turbinskog
agregata obavlja se tablastim zatvara~em na
kraju dovodnog derivacionog cevovoda. Kod
podizanja zatvara~a, pri uspostavljanju
protoka kroz turbinu, obrtno kolo po~inje da
se obr}e i pri postizanju brzine od 95%
sinhrone, vezuje se asinhroni generator na
mre`u. Kako se protok pove}ava do
stacionarne vrednosti tako se agregat
optere}uje i predaje elektri~nu energiju u
mre`u.
Kod rada na izolovanoj mre`i agregat je
optere}en nominalnom snagom, a brzina
obrtanja se odr`ava regulatorom balastnog
optere}enja, koji priklju~uje termi~ke
potro{a~e.
Pri ispadu agregata sa mre`e zaustavljanje se
obavlja tablastim zatvara~em na kraju
derivacionog cevovoda.
Literatura
[1] B.Ignjatovi}, V. Vidakovi}, D. Pauni}, V.
Petrovi}, Idejno re{enje obnavljanja mini
hidroelektrane Studenica, JP "\erdap",
Sektor za investicije i razvoj, Beograd, 2004.
[2] Idejni projekat obnavljanja mini
hidroelektrane "Studenica", Institut za
vodoprivredu "Jaroslav ^erni", Zavod za
brane, hidroenergetiku, rudnike i
saobra}ajnice, Beograd, 2004.
Udoma}oj javnosti se odoma}ilo
mi{ljenje da je izgradnja HE ''Pirot''
posledica prirodne katastrofe iz
1963.god. kada je usled velikog klizi{ta u
dolini reke Viso~ice do{lo do formiranja
akumulacije i potapanja sela Zavoj. Ustvari,
ovaj doga|aj je samo uticao da se promeni
lokacija brane predvi|ene Osnovnom
studijom iskori{}enja reke Viso~ice i Idejnim
projektom HE ''Pirot'' koji je izradio
Energoprojekt 1960.god. Idejni projekat za
novu lokaciju brane je izra|en 1970, stru~ni
savet ZEP-a 1975. je usvojio investicionotehni~ku
dokumentaciju, a kamen temeljac za
izgradnju HE ''Pirot'' je polo`en 1978.
Pripremni radovi po~inju 1983, a sama
izgradnja sa puno te{ko}a u finansiranju i
promenljivim intenzitetom, traje do 1990.
kada elektrana biva pu{tena u pogon.
Hidroelektrana ''Pirot'' je projektovana kao
derivaciono postrojenje sa vi{estrukom
[202]
energija
Dragan Veselinovi}, Ljubomir Stojanovi}
HE ''Pirot'', Pirot
UDC 621.311.21:621.224
Iskustva iz eksploatacije
i odr`avanja agregata HE ''Pirot''
Rezime
U radu su prikazana neka iskustva iz petnaestogodi{njeg rada i odr`avanja agregata HE
''Pirot''. U uvodu je dat prikaz projektnog re{enja sistema HE ''Pirot'' sa osnovnim tehni~kim
podacima agregata i postrojenja. U drugom delu su prikazana iskustva iz pogona, rezultati u
proizvodnji elektri~ne energije u posmatranom periodu i ostvareni re`imi rada sa osvrtom na
odstupanja u odnosu na projektovane. U tre}em delu su iskustva iz odr`avanja, data kroz
primenjene metode za kontrolu i ispitivanje stanja agregata i kratki prikaz dobijenih rezultata.
Tako|e je dat prikaz sanacije kavitacionih o{te}enja na obrtnim kolima turbina i prikaz
preklinjavanja statora generatora kao najve}ih zahvata na odr`avanju u posmatranom
periodu. Zavr{ni deo rada su zaklju~ci proistekli iz petnaestogodi{njeg rada kao i mogu}i
pravci i smernice za dalje delovanje.
Klju~ne re~i: hidroagregat, eksploatacija, odr`avanje, turbina, kavitacija, stator,
preklinjavanje.
Abstact
This study presents some experiences of the 15 years of work and maintaing agregats of HPP
''Pirot". The introduction contains review of the project solution for the system of the HPP
''Pirot" with basic technical data of the agregats and installations. The second part of this
study contains experiments from sections, results in production of electric energy during the
observed period and achieved work regimes with turn to some deviations within the project
solution.The third part contains experiences in maintaining which are showed in used
methods for control and examination state of the agregat and a short presentation of the
results. There is also a review of the reparation of the cavitations damages of the turbines and
a review of recottering for stator of generator as one of the largest actions at the maintaing
during the observed period.The final part of this study contains conclusions which are results
of the 15 yers of work and possible directions and instructions for further work.
Key words: hydro-agregat, exploatation, maintaining, turbin, cavitation, stator, recottering.
namenom: za energetiku, snabdevanje
vodom, za{titu od poplava, zadr`avanje
nanosa, turizam i rekreaciju. U tu svrhu je
izgra|ena nasuta brana visine 85 m ~ime je
formirana akumulacija za sezonsko
izravnavanje voda koja pri maksimalnoj koti
uspora od 616,0 m nadmorske visine ima
zapreminu od 170 mil. m3 i omogu}uje
postrojenju maksimalni bruto pad od 245 m.
Korisna zapremina akumulacije je 147 mil. m3 i omogu}ava prose~nu godi{nju proizvodnju
od oko 100 GWh elektri~ne energije.
Dovod vode do agregata vr{i se tunelom
du`ine 9,1 km, pre~nika 4,5 m, i ukopanim
~eli~nim cevovodom pre~nika 3,5/3,3 m,
du`ine cca 1500 m. Voda se, posle prolaska
kroz turbine, otvorenim odvodnim kanalom
du`ine 1300 m odvodi do kompenzacionog
bazena zapremine 600 000 m3 koji slu`i za
dnevno izravnavanje voda koje se ispu{taju u
reku Ni{avu.

energija
Elektrana je opremljena sa dva agregata
nominalne snage 40 MW. Agregati se sastoje
od vertikalne Francis turbine, za nominalni
neto pad od 206,4 m, protok od 22,5 m3 /s i
br. obrtaja od 500 min-1, direktno spojene sa
sinhronim generatorom nominalnog napona
10,5 kV. Transformacijom na 110 kV - ni
naponski nivo elektri~na energija se
isporu~uje sistemu EPS-a u RP Pirot 2.
Agregati su od pu{tanja u pogon do danas
kroz 2500 pokretanja radili po oko 18200 sati
i za to vreme je u elektrani proizvedeno
ukupno 1.420 GWh elektri~ne energije.
1. Iskustva iz pogona
HE ''Pirot'' je projektovana kao vr{na
elektrana za sezonsko izravnavanje voda sa
prose~nim godi{njim anga`ovanjem od oko
1500 sati (4 do 5 sati dnevno). Pu{tena je u
rad 1990. U prvoj godini agregati su radili u
celom opsegu optere}enja ali je nakon
garancijskih ispitivanja na maksimalnom neto
padu 1991. minimalna snaga turbine
ograni~ena na 30 MW zbog nepovoljnih
re`ima u ostalom delu opsega i od tada
agregati, prakti~no, gotovo isklju~ivo rade sa
maksimalnom snagom od 40 MW, odnosno
38 MW od maja 2003. kada je ustanovljena
regulaciona rezerva.
U tabeli 1 su prikazani podaci o radu do kraja
2004.god. i iz nje se vidi da je ostvareno
prose~no anga`ovanje agragata za oko 25 %
manje od projektovanog {to je posledica
nepouzdanih hidrolo{kih podloga koje su
kori{}ene za projektovanje. Merenjima koja
su ustanovljena od 1990. i produ`enjem
hidrolo{kog niza pokazano je, [1], da je
prose~an godi{nji protok reke Viso~ice na
pregradnom mestu 6,49 m3 /s umesto 8,1 m3 /s.
Tako je, kao {to se vidi u tabeli 2, ostvarena
prose~na godi{nja proizvodnja oko 95 umesto
projektovanih 122 GWh.
Prose~no dnevno anga`ovanje agregata HE
''Pirot'' je ne{to preko 3 ~asa, ako se ra~una
sa ukupnim godi{njim fondom sati. Me|utim,
kako se iz tabele 2 vidi, agregati HE ''Pirot''
nisu anga`ovani svih 365 dana u godini, ve}
je njihovo anga`ovanje u posmatranom
periodu bilo od 83 dana u 2001. do 217 u
1999. ili prose~nih 141 dan godi{nje.
Prevedeno na ~asovno anga`ovanje u toku
dana ovo prakti~no zna~i da su samo u 2001.
agregati HE ''Pirot'' radili u projektovanom
re`imu, dok je u svim ostalim godinama
prose~no dnevno anga`ovanje bilo skoro
duplo du`e od projektovanog. Rad agregata
du`i od 5 sati, za koje vreme se napuni
kompenzacioni bazen, prakti~no zna~i da se
celokupni protok kroz elektranu od 40 do 45
m3 /s upu{ta u Ni{avu koja na tom mestu ima
prose~an godi{nji protok od 12 m3 /s. Ovakav
re`im ispu{tanja vode ima nepovoljne
posledice naro~ito kod izrazito visokih, koje
poja~ava, odnosno izrazito niskih vodostaja
Ni{ave zbog naglih promena protoka.
Na slici 1 je prikazan dijagram sa krivama
prose~nih mese~nih nivoa u akumulaciji po
godinama na kome se vidi da je na~in
kori{}enja akumulacije razli~it po godinama
ali i da kriva srednje vrednosti (deblja linija)
ima klasi~an izgled.
2. Iskustva iz odr`avanja
Savremene strategije odr`avanja agregata u
hidroelektranama se baziraju na konceptu
predikativno-planskog odr`avanja pri ~emu
se ocena njihovog stanja formira na osnovu
periodi~nog ili permanentnog pra}enja nekih
parametara. Odr`avanje agregata HE ''Pirot''
sprovodi se kroz redovne godi{nje remonte
Tabela 1 Vreme rada i broja pokretanja agregata HE ''Pirot''
À1 A2
Vreme rada Broj Vreme rada Broj
[h] pokretanja [h] pokretanja
Ukupno 17189:18 2412 17092:56 2359
Prose~no godi{nje 1145:57 161 1139:31 157
Maksimalno godi{nje 1933:43 271 1970:28 273
Minimalno godi{nje 248:07 60 247:53 60
Proizvodnja el.
energije
[kWh]
Slika 1 Kriva kori{}enja akumulacije ''Zavoj''
Tabela 2 Proizvedena elektri~na energija i prose~no vreme anga`ovanja HE ''Pirot''
[203]
Broj dana
anga`ovanja
agregata
Prose~no
dnevno
anga`ovanje
[h]
Ukupno 1.320.243.570 1695
Prose~no godi{nje 94.303.112 141 7:48
Maksimalno godi{nje 148.598.250 217 9:47
Minimalno godi{nje 38.483.000 83 2:59
kada se pored pregleda i klasi~nih zahvata
obavljaju i sva preporu~ena ispitivanja i
dijagnosti~ki postupci radi ocene stanja
turbina i generatora.
2.1. Ispitivanje vibracionog stanja
agregata
Svakako jedan od najva`nijih pokazatelja
stanja agregata je njegovo vibraciono stanje.
U julu 1997, sa izvesnim zaka{njenjem u
odnosu na po~etak rada elektrane ali pre
drugih ve}ih radova na agregatima, izvr{eno
je ''nulto'' ispitivanje vibracija [2] . Oba
agregata su ispitana po identi~nom programu.
Nakon sanacije kavitacionih o{te}enja na
radnom kolu i preklinjavanja namotaja statora
agregata koje je izvr{eno u remontu 1998. na
agregatu A2, i 1999. na agregatu A1, izvr{ena su
ponovna ispitivanja vibracija [3] i [4]. Rezultati
svih ispitivanja dati su u tabelama 3 i 4.
Prema internom dokumentu JP''Djerdap'', [5],
grani~ne vrednosti vibracionih stanja su
slede}e: a) odli~no 2A < 65 μm, b) dobro 2A =
65 ÷ 120 μm, c) zadovoljavaju}e 2A = 120 ÷
200 μm, d) nezadovoljavaju}e 2A > 200 μm.
Grani~ne vrednosti za ocenu vibracionog
stanja prema [5] dato su u tabeli 5.
2.2. Sanacija kavitacionih o{te}enja na
obrtnim kolima turbina
Prilikom svih pregleda u toku redovnih
godi{njih remonata agregata uo~ena su
o{te}enja od kavitacije na obrtnim kolima
kod obe turbine. Kako je pokazano u [6] pri
radu HE ''Pirot'' sa maksimalnim snagama
oba agragata, u celom opsegu promena kote
gornje vode u akumulaciji obezbe|ena je
kavitacijska rezerva k σ od 1,23 do 1,31.
Na|ena kavitacijska o{te}enja na obrtnim
kolima turbina HE ''Pirot'' se sla`u sa
rezultatima ispitivanja razvoja kavitacijskih
o{te}enja kod Francisovih turbina [7] i
ocenjena su nakon 8000 sati rada prema IEC
609. Maksimalne dubine o{te}enja i
zapremina odnetog materijala su bile u
granicama dopu{tenih vrednosti ali su
povr{ine zahva}ene kavitacijom znatno
prevazilazile dopu{tene vrednosti. Zbog toga
je 1998. na obrtnom kolu agregata A2, a
1999. na A1 , izvr{ena sanacija kavitacijskih
o{te}enja (slika 2 i 3).
U toku priprema i izvo|enja sanacije izvr{eno
je ~itav niz kontrola i ispitivanja obrtnih kola

energija
Tabela 3 Relativne vibracije vratila
A1 A2
1997. 1998. 1997. 1999.
Zona turbinskog le`aja 2A 0-peak (ì m) 50 78 64 66
Zona donjeg gen. le`aja 2A 0-peak (ì m) 68 70 69 75
Tabela 4 Apsolutne vibracije pomeraja ku}i{ta le`ajeva agregata
A1 A2
1997. 1998. 1997. 1999.
Turbinski le`aj A ef (ì m) 4,5 6,4 5,4 6,9
Donji generatorski le`aj A ef (ì m) 2,9 2,8 3,2 2,4
Gornji generatorski le`aj A ef (ì m) 2,5 6,5 6,2 8,5
Nose}i le`aj A ef (ì m) 3,0 2,4 1,9 3,2
Tabela 5 Grani~ne vrednosti za ocenu vibracionog stanja le`ajeva agregata
Aef (ì m)
Radijalni le`aj Nose}i le`aj
Odli~no < 4 < 3
Dobro 4 ÷ 9 3 ÷ 7
Zadovoljavaju}e 9 ÷ 18 7 ÷ 14
Nezadovoljavaju}e 18 ÷ 36 14 ÷ 27
Nedozvoljeno > 36 > 27
Slika 2 Kavitacijsko o{te}enje uz
ulaznu ivicu le|ne strane
lopatice obrtnog kola
bez razaranja: vizuelna i dimenziona kontrola
kola sa registrovanjem svih o{te}enja i
zapa`anja, ispitivanje magnetofluksom u
obimu 100% radi utvr|ivanja eventualnih
povr{inskih prslina, ultrazvu~no ispitivanje
zavarenog spoja izme|u glav~ine i gornjeg
venca obrtnog kola u obimu 100 % radi
utvr|ivanja njegove zapreminske
nehomogenosti, tretiranje povr{ina lopatica
rastvorom nitala radi utvr|ivanja lokacija
ranijih sanacija navarivanjem i merenje
povr{inske tvrdo}e osnovnog materijala i
navarenih zona.
Tehnologija navarivanja za sanaciju o{te}enja je
predlo`ena od strane proizvo|a~a turbina ^KD
Blansko, a sastoji se u bru{enju o{te}enih
mesta, lokalnom predgrevanju na 1500C, navarivanju prvog vezivnog sloja elektrodom sa
25% Cr i 13% Ni, tip AWS E-309 (izvedeno sa
elektrodom sa 29% Cr - 9 % Ni), navarivanju
drugog i ostalih slojeva elektrodom sa 18% Cr-
8% Ni-2% Mo, tip AWS E-308 (izvedeno sa
elektrodom sa 18% Cr-8 % Ni-6% Mn),
dogrevanju navarenih povr{ina oko 1 sat na oko
1500C i dovo|enju bru{enjem na zahtevanu
geometriju i kvalitet povr{ine.
Na obrtnom kolu agregata A2 saniranom
1998. nije vr{ena nikakva korekcija
geometrije lopatica, dok je na kolu A1
saniranom 1999. izvr{ena probna korekcija
ulazne ivice na dve lopatice i korekcija
radijusa korena lopatice na {est lopatica.
Slika 3 Kavitacijsko o{te}enja izlaznim
ivicama le|nih strana lopatica
obrtnog kola
Pri dosada{njim pregledima nakon sanacije je
utvr|ena ponovna pojava o{te}enje od
kavitacije na istim mestima ali se ~ini da je
intenzitet o{te}enja manji. Do pregleda kola u
toku remonta za 2005. dosti}i }e se gotovo
istovetno vreme rada pre i nakon sanacije {to
}e omogu}iti objektivniju procenu. Kona~na
ocena uspe{nosti izvedenih sanacija }e, zbog
polo`aja o{te}enja, na`alost biti doneta tek
pri slede}oj demonta`i obrtnih kola jer sa
platforme u sifonu nije mogu}e izvr{iti
detaljno i precizno snimanje stanja.
2.3. Ispitivanja izolacionog sistema
generatora
Shodno preporukama EPS-a, [8], i internom
Uputstvu [9] za ispitivanje elektroopreme za
grupu Izolacioni sistemi sinhronih generatora
i kolektorskih budilica za delove preduze}a u
sastavu JP ''\erdap'' Kladovo (doneto
3.6.1996) u HE ''Pirot'' se svake godine
sprovode ispitivanja izolacionog sistema (IS)
generatora u slede}em obimu:
� merenje izolacionog otpora statorskog
namotaja;
� merenje faktora dielektri~nih gubitaka i
kapaciteta izolacije statorskog namotaja pri
naponu od 0.2Un do 1.0Un u skokovima
od 0.2Un;
� merenje intenziteta parcijalnih pra`njenja
(PD) u dB i prividnog naelekrisanja
parcijalnih pra`njenja u pC pri naponu od
0.2Un do 1.0Un u skokovima od 0.2Un;
[204]
� ispitivanje izolacionog sistema statorskog
namotaja povi{enim naizmeni~nim
naponom 1,2 Un industrijske frekvencije
50Hz, 60sec;
� merenje izolacionog otpora statorskog
namotaja posle ispitivanja povi{enim
naizmeni~nim naponom industrijske
frekvencije;
� merenje izolacionog otpora rotorskog
namotaja.
Ukoliko bi se merenjem izolacionog otpora
statorskog namotaja dobile vrednosti otpora
ispod minimalno dopu{tenih, IS generatora bi
morao biti ispitan i visokim jednosmernim
naponom. U dosada{njoj praksi do ovakvog
slu~aja nije do{lo, jer je ocena stanja izolacije
IS oba generatora, nakon svih ispitivanja do
sada, takva da se oni svrstavaju u prvu grupu
IS (ispravan IS bez znakova pove}anog
starenja kod koga se mo`e o~ekivati pouzdan
rad u du`em vremenskom periodu), po svim
relevantnim kriterijumima.
2.4. Preklinjavanje statora
Su{tinski bitno za ispravan rad ovakvog tipa
generatora, koji je u toku eksploatacije
izlo`en vi{estrukom naprezanju zbog
mehani~kih, elektri~nih i termi~kih sila
(uticaja), je stabilnost sistema u~vr{}enja
statorskog namotaja. Ovde to posebno dolazi
do izra`aja upravo zbog velikog broja ciklusa
grejanje-hla|enje kojima je generator izlo`en,
{to dovodi do promene slobodne du`ine {tapa
namotaja a time i do poreme}aja krutosti
sistema. Na stabilnost sistema u~vr{}enja
uti~u i vibracije od tangencijalnih vibracija
zubaca na magnetnom kolu, koje izazivaju
tro{enje i slabljenje klina u `lebu.
Radi neutralisanja {tetnih posledica
pove}anja vibracija {tapa u `lebu (sa krajnjim
ne`eljenim ishodom u vidu odlepljivanja
osnovne izolacije od bakra), deluje se
preventivno kontinualnim pra}enjem stanja
u~vr{}enja (zaklinjenosti) statorskog
namotaja. Na generatorima u HE ''Pirot'' je, u
tom smislu, maja 1998. izvr{ena ugradnja
visokonaponskih kapacitivnih senzora po
direkcionoj {emi, koji slu`e za detekciju
parcijalnih pra`njenja (PD). Veli~ina
parcijalnih pra`njenja se dobija na
standardnom PC-u preko portabl test
instrumenta. PD test mo`e da uka`e na vi{e
mogu}ih problema u IS statorskog namotaja
(odvajanje izolacije od bakra, postojanje
vazdu{nih d`epova unutar izolacije,
varni~enje izme|u izolacije i statorskog
gvo`|a) ili na labavost namotaja u
`lebovima. Ispitivanja PD se rade jednom u
{est meseci a po potrebi, ukoliko se uo~i
naglo pogor{anje stabilnosti namotaja ili
kondicije IS, i ~e{}e.
Odmah nakon uvo|enja ovog sistema, analize
su pokazale da je stabilnost statorskog
namotaja generatora G2 naru{ena, {to je
dovelo do izvo|enja radova na potpunom
preklinjavanju statora u okviru remontnih
radova 1998. Na slikama 4 i 5 su prikazani
rezultati PD testa na generatoru G2 u fazi C,
sprovedenih pre zahvata preklinjavanja.
Postupak preklinjavanja statora generatora
G2 je sproveden u julu 1998. u okviru
planiranih remontnih radova. Tada je
zaklinjavanje ura|eno sa elasti~nim
podmeta~ima i klinovima od staklolita ~ime
je produ`en period izme|u dva kapitalna
remonta generatora, s obzirom da su

energija
Slika 4 PD faze C na G2 (puno optere}enje) Slika 5 PD faze C na G2 (minimalno optere}enje)
Slika 6 Izgled namotaja statora pre
preklinjavanja
Slika 8 Namotaj statora nakon
preklinjavanja
ispitivanja pokazala (juko-cigre, R11-03,
1995) da se sa elesti~nim podmeta~ima mo`e
i}i, zavisno od nivoa degradacije IS, starosti i
na~ina eksploatacije, i preko hiljadu
ostvarenih toplotnih ciklusa, tj. start-stop
ciklusa. Istovremeno je izvr{eno i u~vr{}enje
glava namotaja. Izgled namotaja statora pre,
u toku i nakon preklinjavanja prikazan je na
slikama 6, 7 i 8. Posle remonta, u oktobru
1998. izvr{eni su novi PD testovi (slika 9)
Slika 7 Glave namotaja u toku
preklinjavanja
[205]
neusagla{eni sa standardima pa je
preporu~eno delimi~no preklinjavanje i/ili
ukru}enje glava namotaja.
Sli~an postupak je sproveden i na generatoru
G1 u okviru remontnih radova 1999.
Zaklju~ak
Na osnovu svega izlo`enog op{ti je utisak da
su agregati u HE Pirot u jako dobrom stanju,
{to potvr|uju analize rezultata merenja koja
se sukcesivno obavljaju po unapred
utvr|enom planu i periodu diktiranom, pre
svega, propisima i tehni~kim preporukama a
potom i trenutnim stanjem agregata. Ovo
naro~ito dobija na zna~aju kada se uzme u
obzir projektovani re`im rada agregata i ono
{to se ima u prakti~nim uslovima
eksploatacije, a {to je posledica sve ve}ih
potreba za elektri~nom energijom rapidno
naprednog dru{tva u kome `ivimo i
~ove~anstva uop{te.
Literatura
[1] Institut ''Jaroslav ^erni'', Hidrolo{ke
obrade sedmi~nih proticaja za profile HE,
Beograd, 2005.
[2] Lola Institut, Rezultati
Slika 9 PD faze C na G2 (puno optere}enje)
ispitivanja vibracionog stanja
hidroagregata HE ''Pirot'',
Beograd, januar 1998.
[3] Lola Institut, Rezultati
ispitivanja vibracionog
stanja hidroagregata A2
HE ''Pirot'', Beograd,
decembar 1999.
[4] Lola Institut, Rezultati
ispitivanja vibracionog
stanja hidroagregata A1 HE
''Pirot'', Beograd, maj 2000.
[5] JP ''\erdap'', Norme za
ocenu vibracionog stanja
koji su potvrdili da je preklinjavanje izvedeno hidroagregata i pumpno-akumulacionih
uspe{no s'obzirom na evidentno smanjenje agregata, Kladovo, jun 1997.
nivoa parcijalnih pra`njenja.
[6] Ignjatovi} B., Veselinovi} D., Tehni~ki
U prilog tome govori i slede}e:
izve{taj o kavitacijskim o{te}enjima obrtnih kola
� broj startova generatora G2 u vremenu od turbina HE ''Pirot'', Beograd, septembar 1997.
oktobra 1998. do danas iznosi oko 1400, a [7] Abdurahmanov L.F., Ananjin B.N. i dr.,
poslednji rezultati PD testa obavljenog Hidroenergetska i pomo}na oprema
28.4.2005. su zadovoljavaju}i i ne ukazuju hidroelektrana, Tom 1, Osnovna oprema
na preku potrebu intervencije
elektrana, Energoatomizdat, Moskva, 1988.
preklinjavanjem;
[8] EPS, Tehni~ka preporuka TP 32, maj 1982.
� u okviru remonta 2004. je izvr{eno
[9] JP ''\erdap'', Uputstvo za ispitivanje
snimanje stanja zaklinjenosti statorskog elektroopreme za grupu izolacioni sistemi
namotaja od strane renomirane firme koja sinhronih generatora i kolektorskih budilica
je ve} imala uspeha na oceni stanja za delove preduze}a u sastavu JP ''\erdap'',
generatora u HE ''Pirot'', a rezultati su
Kladovo, jun 1996.
pokazali da su samo 1,85% {tapova na
donjoj i 0,62% na gornjoj strani

Uhidroelektranama "Ov~ar Banja" i
"Me|uvr{je" na Zapadnoj Moravi i u
HE "Zvornik" na Drini ugra|ene su
Kaplanove turbine, ~ije su tehni~ke
karakteristike date u tabeli 1.
Iz tabele 1 se vidi da je kod HE "Zvornik"
optimalni neto pad daleko ve}i od
maksimalnog u elektrani, odnosno u fazi
projektovanja nepravilno je definisana brzina
obrtanja, koja je trebala da iznosi 125 min-1 , a
{to ima za posledicu rad turbina daleko van
optimuma sa sni`enim stepenima korisnosti
preko 5% u odnosu na uobi~ajene vrednosti.
Hidroagregati su uvedeni u eksploataciju u
periodu 1954-1958. i do sada svaki agregat je
bio na mre`i preko 200.000 ~asova, odnosno,
turbine su ve} utro{ile svoj nominalni
tehni~ki resurs.
Za navedene hidrauli~ke turbine nisu izvr{ena
energetska ispitivanja na modelu sa
potpunom geometrijskom sli~no{}u, tako da
se pouzdano ne zna sa kojim stepenom
korisnosti se turbine eksploati{u.
Na osnovu postoje}ih energetskih ispitivanja
na dva modela sa nepotpunom geometrijskom
sli~no{}u, [1] i [2], mo`e se proceniti stepen
korisnosti turbina u eksploataciji, ali se ne
mogu utvrditi optimalne kombinatorne veze
koje bi se kontrolisale u pogonu.
U toku dosada{nje eksploatacije na turbinama
nisu vr{ena indeksna ispitivanja, kako bi se
utvrdile optimalne kombinatorne veze, jer ne
postoje ugra|eni priklju~ci za merenje razlike
pritisaka u istom spiralnom preseku,
neophodni za odre|ivanje protoka po metodi
Vinter-Kenedi.
Tokom eksploatacije agregata HE "Zvornik"
uo~eno je da se sa postoje}im otvorima
regulacijskih organa mogu dobiti ve}e snage
od nominalhnih, pa su iskustveno dobijeni
parametri: maksimalna snaga turbine
P = 25.900 kW i maksimalni protok
Tmax
Q = 155 m max 3 /s.
Obzirom na utro{eni tehni~ki resurs u bli`em
vremenu bi}e potrebno izvr{iti revitalizaciju i
modernizaciju hidrauli~kih turbina, pa pri
tome treba razmotriti i mogu}nost pove}anja
nominalne snage i instalisanog protoka, uz
primenu savremenih dostignu}a na polju
projektovanja hidrauli~kih turbina, koja bi se
iskoristila pri revitalizaciji.
energija
Branislav Ignjatovi} , Vladimir Petrovi}
JP "\erdap", Beograd
Aleksandar Petrovi}
"Energoprojekt-Hidroin`enjering" AD, Beograd
UDC 621.311.21:621.224.004.69(497.11)
Hidrauli~ki aspekti
pove}anja snage Kaplanovih
turbina HE “Ov~ar Banja”,
HE “Me|uvr{je” i HE
“Zvornik” pri revitalizaciji
Rezime
U hidroelektranama "Ov~ar Banja", "Me|uvr{je" i "Zvornik" ugra|ene su Kaplanove turbine,
proizvedene od strane fabirke "Litostroj", Ljubljana, pu{tene u eksploataciju u periodu 1954-
1958, koje su do sada odradile preko 200.000 ~asova na mre`i.
Kako bi se pravilno ocenili efekti predstoje}e revitalizacije i izabrala optimalna varijanta,
potrebno je poznavati energetske karakteristike postoje}ih hidroturbina pre i posle
revitalizacije.
Za ove turbine ne postoje pozdane eksploatacione karakteristike, s obzirom da nisu vr{ena
ispitivanja na modelu sa potpunom geometrijskom sli~no{}u, kao ni indeksna ispitivanja na
hidroturbinama u elektrani, pa se ne zna da li se koriste u optimalnim pogonskim uslovima.
U radu se daje definisanje eksploatacionih karakteristika prema raspolo`ivim literaturnim
podacima na osnovu modelskih ispitivanja sa nepotpunom geometrijskom sli~no{}u, procena
mogu}eg pove}anja nominalne snage, instalisanog protoka i stepena korisnosti, kao i
definisanje hidrauli~kih karakteristika revitalizovanih turbina na osnovu {koljkastih
karakteristika svetski poznatih proizvo|a~a i korekcionih postupaka razvijenih na Ma{inskom
fakultetu u Beogradu.
Klju~ne re~i: hidrauli~ka turbina, revitalizacija, pove}anje nominalne snage i instalisanog
protoka.
Hydraulic Aspects of Power Increase of Kaplan Turbines at HPP “Ov~ar
Banja”, HPP “Me|uvr{je” and HPP “Zvornik” During Rehabilitation
HPP "Ov~ar Banja", "Medjuvr{je" and "Zvornik" have buit-in Kaplan turbines manufactured
by Litostroj, Ljubljana and put into operation within the period from 1954 to 1958, which
have so far done more than 200.000 hours at network.
In order to estimate the effects of the forthcoming rehabilitation properly and selec the
optimum variant, it is necessary to know the efficiency characteristic of the existing hydro
turbines before and after the rehabilitation.
As for those turbines, there are o reliable exploitation characteristic since no model testing
with complete geometrical similarity have been carried out and index testing on hydro
turbines at the plant, either so it is not known whether they are used under optimum operation
conditions.
The paper defines exploitation characteristic according to the available literature data based
on model testing with incomplete geometrical similarity and also estimates the possible
nominal capacity increase, installed discharge and efficiency degree and defines hydraulic
characteristic of the rehabilitated turbines based on hillchart characteristic of the world
recognized manufacturers and the correction procedures devaloped at the Faculty of
Mechanical Engineering in Belgrade.
Key words: hydraulic turbine, rehabilitation, power and installed discharge increases.
1. Identifikacija ugra|enih
hidrauli~kih turbina i uklapanje
u savremenu tipizaciju
Geometrijski i strujni parametri hidrauli~kih
turbina, ugra|enih u napred navedenim
elektranama dati su u tabeli 2.
Prema ruskoj nomenklaturi turbina, [3],
postoje}e turbine spadaju u Kaplanove
turbine za neto padove do 40 m, a {to govori
o tome da se u vreme gradnje napred
navedenih elektrana nije raspolagalo sa
[206]
brzohodnijim tipovima Kaplanovih turbina, a
ujedno se {tedelo na gra|evinskim radovima
zbog manjih dopu{tenih visina sisanja.
2. Odre|ivanje eksploatacionih
karakteristika postoje}ih
hidrauli~kih turbina HE “Zvornik”
U vreme kada su proizvedene napred
navedene hidrauli~ke turbine, kod izrade
eksploatacionih karakteristika za efekat

energija
Tabela 1 Tehni~ki parametri postoje}ih hidrauli~kih turbina
Tehni~ki parametar
razmere kori{}ena je formula Hatona, koja pri
prera~unavanju stepena korisnosti sa modela
na prototip u oblasti rada turbine daleko van
optimuma daje nerealno pove}anje stepena
korisnosti.
Zbog toga je poku{ano da se na osnovu
podataka modelskih ispitivanja [1] i [2] izradi
eksploataciona karakteristika turbina HE
"Zvornik", kori{}enjem va`e}e formule za
efekat razmere po IEC 995.
Prema podacima firme "VOITH" turbine HE
"Zvornik" su geometrijski najsli~nije
turbinama HE "Riburg", [ver{tat, iz 1928.
Za ove turbine izvr{ena su modelska
ispitivanja u laboratoriji u Hajdenhajmu, na
modelu slede}ih parametara:
� pre~nik obrtnog kola modela, D 1M (mm)720
� pre~nik grla sifona, D GR (mm) 700
� visina sprovodnog aparata, b 0 (mm) 258
HE "Ov~ar Banja"
i HE "Me|uvr{je"
manja ve}a
� broj lopatica obrtnog kola, z 6
1
� ugao lopatica obrtnog kola, β ( 0 ) 0-30
� pad modela, H (m) 2,5 M *
Napred navedeni geometrijski parametri,
prera~unati na turbine HE "Zvornik" ne
odstupaju za vi{e od 3%, pa se rezultati
modelskih ispitivanja mogu koristiti za
prera~unavanje karakteristika prototipa.
Na osnovu {koljkastog dijagrama iz [1]
izra|ena je proto~na eksploataciona
karakteristika prototipa, data na slici 1.
Iz dijagrama sa slke 2 se vidi da:
� nominalni parametri turbine odgovaraju
vrednostima iz tabele 1,
� maksimalna snaga turbine P =25.900,
Tmax
pri protoku 155m3 /s, ostvaruje se na neto
padu 19,5m,
� za postizanje maksimalne snage turbine
potrebno je lopatice obrtnog kola otvoriti
na ugao β = 20,8°,
[207]
HE "Zvornik"
Nominalna snaga, P T (kW) 2.630 * 4.095 * 22.350 *
Pre~nik obrtnog kola, D 1 (mm) 1.590 1960 4.650
Brzina obrtanja, n n (min -1 ) 375 300 150
Instalisani protok, Q i (m/s) 14,5 * 25,0 * 135,8 *
Ra~unski neto pad po snazi, H rP (m) 21,5 19,0 19,3
Stepen korisnosti u nominalnom re`imu,ç n(%) 86,0 87,9 86,9
Neto pad u optimumu, H∧ (m) 24,7 ** 24,0 ** 33,8 **
Maksimalni neto pad u elektrani, H max (m) 22,73 22,76 23,31
Minimalni neto pad, H min (m) 16,33 16,13 15,13
Broj agregata u elektrani 1 1 4
* Prema crte`ima isporu~ioca turbina
** Prema {koljkastom dijagramu modela laboratorije fime "VOITH", [1]
Tabela 2 Geometrijski i strujni parametri postoje}ih turbina
Parametar
HE "Ob~ar Banja" i HE "Me|uvr{je"
manja ve}a
HE "Zvornik"
Tip spirale ~eli~na betonska
Ugao obuhvata spirale, ö 0 ( o ) 345 210
Relativna {irina spirale u osnovi B SP/D 1 3,77 2,90
Broj stubova statora, z ST 8 12
� kod nominalnih parametara turbina
potrebna visina sisanja postrojenja iznosi
H SD = -0,8 m,
� za maksimalnu snagu potrebna visina
sisanja je H SD = -2,3 m.
3. Pove}anje nominalne snage i
instalisanog protoka pri
revitalizaciji hidrauli~kih turbina
Pri revitalizaciji hidrauli~kih turbina
primenom obrtnih kola ve}e brzohodnosti,
vi{eg stepana korisnosti, boljih kavitacijskih
karakteristika, uz izmene na proto~nom traktu
koje bi obuhvatile pove}anje pre~nika
obrtnog kola, rekonstrukciju donjeg prstena
sprovodnog aparata, oklopa obrtnog kola,
konusa i kolena sifona, mo`e se o~ekivati
pove}anje nominalne snage i instalisanog
protoka do 25%.
Obzirom na geometrijske parametre
savremenih hidrauli~kih turbina, kod turbina
HE "Ov~ar Banja",
HE "Me|uvr{je" i
Turbina
PL 40 prema [3]
Relativni podeoni krug sprovodnog aparata, D o/D 1 1,346 1,347 1,215 1,15-1,25
Relativna visina sprovodnog aparata, b o/D 0,371 0,383 0,370 0,375
Broj lopatica sprovodnog apartata, z o 16 20 24
Tip profila sprovodne lopatice asimetri~an
Relativna du`ina oklopa obrtnog kola,h 0/D 1 0,226 0,21-0,26
Broj lopatica obrtnog kola, z 1 5 6 6 5-6
Relativni pre~nik glav~ine obrtnog kola,d G/D 1 0,472 0,473 0,44
Relativna visina sifona, h S/D 1 2,35
Relativna {irina sifona u osnovi, B S/D 1 3,24 3,52 3,23
Optimalna jedini~na u~estanost obrtanja, n 11∧ (min -1 ) 119 * (118 ** ) 115-126
Optimalni jedini~ni protok, Q 11∧ (m 3 /s) 1,10 * (1,04 ** ) 1,0-1,2
Stepen korisnosti u optimumu modela, ç ∧M (%) 87,5 * (88,6 ** )
Koeficijent brzohodnosti za optimum, n SP∧ (min -1 ) 426 * (413 ** ) 450-570
* Prema {koljkastom dijagramu [1], firme "VOITH"
** Prema {koljkastom dijagramu laboratorije "Turboin{ptitut" [2]
HE "Zvornik"
postoji mogu}nost
pove}anja pre~nika
obrtnog kola do
vrednosti datih u
tabeli 3. U istoj
tabeli su dati
izmenjeni
geometrijski
parametri
postoje}ih turbina,
kao i geometrija
turbine PL 20 po
nomenklaturi [3],
namenjena za
padove oko 20 m.
Iz tabele 3 se vidi
da se pove}anjem
pre~nika obrtnog
kola geometrijski
parametri
postoje}ih turbina
pribli`avaju
parametrima
savremenih
turbina, izuzev
relativne visine
sprovodnog
aparata, koja se
smanjuje, a {to je
pra}eno
pove}anjem
gubitka pada u sprovodnom aparatu, i
posebno u spirali kod turbina HE "Ov~ar
Banja" i HE "Me|uvr{je".
Zbog toga je potrebno optimizirati pre~nik
obrtnog kola, profilisanje stubova statora i
me|usobni polo`aj stubova statora i
sprovodnih lopatica, uzimaju}i u obzir
tra`eno pove}anje snage i protoka.
4. Procena energetskih
karakteristika revitalizovanih
turbina u HE “Ov~ar Banja”
i HE “Me|uvr{je”
Za procenu energetskih karakteristika
revitalizovanih turbina sa pove}anim
pre~nikom obrtnog kola mo`e da poslu`i
{koljkasti dijagram modela Kaplanove
turbine PL 200/811-VB-50 iz [3], dat
na slici 2.

energija
Slika 1 Proto~na eksploataciona karakteristika postoje}ih turbina HE “Zvornik”
⊕ - nominalni re`im PT=22,35 MW
⊕ - re`im maksimalne snage PTmax=25,9 MW
Tabela 3 Geometrijski parametri turbina posle pove}anja pre~nika obrtnog kola
Parametar
PL 20
prema [3]
HE "Ov~ar Banja"
i HE "Me|uvr{je"
manja ve}a
HE"Zvornik"
Pre~nik obrtnog kola, D1 (mm) 1.700 2.100 4.900
Relativni podeoni krug sprovodnog aparata, D 0/D 1 1,15 1,28 1,26 1,15
Relativna visina sprovodnog aparata, b 0/D 1 0,375 0,347 0,357 0,351
Relativna du`ina sklopa obrtnog kola, b 0/D 1 0,21 0,21 0,23
Relativni pre~nik glav~ine obrtnog kola d G/D 1 0,44 0,44 0,45
Relativna visina sifona, h S/D 1 2-2,3 2,21 2,20 2,23
Neto pad u optimumu, H∧ (m) 18,8 * 18,4 * 25,0 *
* Prema {koljkastom dijagramu modela turbine PL 20/811-VB-50, [3]
Modelska ispitivanja su izvedena pri neto
padu H = 6 - 10 m, pri temperaturi vode t =
m W
100C, sa modelom pre~nika obrtnog kola
D = 500 mm.
1M
Navedena turbina ima slede}e geometrijske
karakteristike:
� {irina spirale u osnovi, B = 2,65 D SP 1
� ugao obuhvata spirale, ϕ = 210 0 0
� povr{ina ulaznog preseka
2
spirale, A = 1,350 D UL 1
� izlazni ugao spirale, δ = 36 SP 0
� pre~nik sprovodnog aparata, D = 1,2 D 0 1
� visina sprovodnog aparata, b 0 = 0,43 D 1
� broj lopatica sprovodnog aparata, z 0 = 28
� pre~nik glav~ine obrtnog kola, d GL = 0,4 D 1
� broj lopatica obrtnog kola, z 1 = 4
� visina sifona, h S = 2,43 D 1
� du`ina sifona, L S =4,05 D 1
� {irina sifona u osnovi, B S = 2,65 D 1
� povr{ina izlaznog
2
preseka sifona, A = 2,851 D IZ 1
[koljkasti dijagram sa slike 2 transformisa}e
se u {koljkasti dijagram hipoteti~ke turbine,
koja ima proto~ni trakt kao postoje}a turbina
Slika 2 [koljkasti dijagram modela turbine PL 20/811 - VB - 50
[208]
sa uve}anim pre~nikom obrtnog kola, a
obrtno kolo je iz turbine PL 20/811, ali sa 5
lopatica, pri ~emu se smatra da su svi ostali
elementi proto~nog trakta, koji se modifikuju,
pravilno oblikovani.
Na slici 4 data je geometrija proto~nog trakta
postoje}e i rekonstruisane turbine.
Prema metodologiji razvijenoj na Ma{inskom
fakultetu u Beogradu, preno{enje parametara
sa {koljkastog dijagrama (ozna~eno
zvezdicom) na modifikovanu turbinu mo`e se
izvr{iti po relacijama:
* n = n (1)
11 11
* Q = Q (2)
11 11
(3)
(4)
U napred navedenim izrazima su: Dη - SP
smanjenje stepana korisnosti modela zbog
pove}anih gubitaka u ~eli~noj spirali u
odnosu na betonsku poluspiralu,
Dη - smanjenje stepena korisnosti modela
hS
zbog manje visine sifona,
i Dη - pove}anje stepena korisnosti modela
AS
zbog ve}eg izlaznog preseka sifona
modifikovane turbine.
Relativni gubitak pada u spirali mo`e se
odrediti po relaciji iz [4] :
(5)
gde je: ζ - koeficijent gubitka u spirali, koji
SP
zavisi od ugla obuhvata spirale, i za ϕ = 0
3450 ima vrednost od 0,15 - 0,18.
Kod poluspirala sa uglom obuhvata 2100 sa
trapeznim popre~nim presecima, koeficijent
gubitaka ima vrednost ζ = 0,11 [4].
SP
Razlika u stepenu korisnosti modela turbina
zbog izmene forme i dimenzija spirale mo`e
se dobiti primenom formule (5):
=
(6)
U gornjem izrazu je: A = 0,2564 m ULM 2 -
ulazni presek spirale modela postoje}e
turbine, odnosno, modifikovane turbine, a =
0,3375 m2 - ulazni presek poluspirale modela
turbine PL 20/811, sve za pre~nik modela
D = 500 mm.
1M
Uticaj visine sifona na stepen korisnosti
modela mo`e se odrediti pomo}u dijagrama
sa slika 4 iz [5] po formuli:
(7)

energija
Slika 3 Modifikovani proto~ni trakt manjih turbina HE "Ov~ar Banja" i HE "Me|uvr{je"
Uticaj veli~ine izlaznog preseka sifona na
stepen korisnosti mo`e se izra~unati po
formuli iz [5]:
Transformacijom izraza dobija se:
(8)
(9)
U napred navedenom izrazu su: 0,7128 m 2 -
povr{ina izlaznog preseka modela PL 20/811,
a A IZ = 0,8999 m 2 - povr{ina izlaznog preseka
turbine, sve za model D = 500 mm.
1M
Na osnovu {koljkastog dijagrama sa slike 3,
primenom relacija (1), (2), (4), (6), (7) i (9)
definisan je informativni dijagram
QE
(m 3 /s)
Slika 4 Razlika stepena korisnosti modela, zbog
izmene relativne visine sifona
50
[209]
QT
(m 3 /s)
GV
(miJM)
DV
(miJM)
ΣΔ hg
(m)
H
(m)
modifikovane Kaplanove turbine
PL 20/811 a - 50, dat na slici 5.
Za nominalni bruto pad i `eljeno
pove}anje instalisanog protoka
odre|eni su parametri hidrauli~kih
turbina za HE "Me|uvr{je",
tabela 4, vode}i ra~una o
karakteristi~nim padovima i
gubicima pada datim u [6].
Tako je dobijeno pove}anje
nominalne snage i instalisanog
protoka dato u tabeli 5.
Provera kavitacijskih uslova rada
izvr{ena je za modifikovane
turbine u HE "Ov~ar Banja",
obzirom na manje visine sisanja
nego u HE "Me|uvr{je".
U tabeli 6 dati su podaci za
karakteristi~ne re`ime manje turbine.
U gornjoj tabeli dopu{teni
kavitacijski koeficijent s D odre|en
je uzimaju}i vrednosti
za s kr iz dijagrama sa
slike 3, uz dodavanje
rezerve Ds = 0,06
prema [5].
U tabeli 7 dati su
podaci za
karakteristi~ne re`ime
ve}e turbine.
Po podacima iz tabela
6 i 7 se vidi da su
kavitacijski uslovi rada
turbina veoma
povoljni, pogotovu {to
su obrtna kola sa 5 i 6
lopatica a relativni
pre~nik glav~ine
smanjen.
5. Procena
energetskih
karakteristika
revitalizovanih
turbina HE
“Zvornik”
Za procenu energetskih
karakteristika
revitalizovanih turbina
HE "Zvornik" mo`e da
poslu`i, tako|e,
{koljkasti dijagram sa
slike 2.
Iz geometrijskih podataka se vidi da je spirala
prototipa relativno ve}ih proto~nih preseka u
odnosu na model, sa izlaznim uglom spirale
δ = 38,3 SP 0 , a {to omogu}ava propu{tanje
Tabela 4 Odre|ivanje nominalnih parametara hidrauli~kih turbina
n11M
(min -1 )
Q11
(m 3 /s)
ηM
(5)
η iP
(5)
PT
(KW)
20 0,78 20,12 140,9 1,54 89,0 90,6 3576
273,0 252,10
30
1,29 19,61 140,9 1,54 89,0 90,8 5240
Parametar
Pre revitalizacije
manja ve}a
Posle revitalizacije
manja ve}a
Pove}anje
manja ve}a
Nominalna snaga PT (kW) 2.630 4.095 3.600 5.200 37% 27%
Instalisani protok Qi (m3 Tabela 5 Pove}anje nominalne snage i instalisanog protoka pri revitalizaciji
hidrauli~kih turbina HE "Ov~ar Banja" i HE "Me|uvr{je"
/s) 14,5 25 20 30 34% 20%
ve}ih protoka bez pove}anih gubitaka pada,
ali pri ne{to ni`oj visini sprovodnog aparata.
Visina sifona prototipa je ne{to manja u
odnosu na model, ali ve}e du`ine, sa ve}im
izlaznim presekom sifona, pa ne treba
o~ekivati ve}e gubitke pada.
S obzirom na napred navedeno, u prvom
pribli`enju nije potrebno vr{iti korekciju stepena
korisnosti modela zbog razlika proto~nog trakta.
Pri analizi mogu}nosti pove}anja snage i
instalisanog protoka turbine do 200 m3 /s
po{lo se od uslova eksploatacije sa
produbljenim nizvodnim koritom i
povi{enim kotama akumulacije 158,00 miJM
i 160,00 miJM, varijaju}i protok elektrane od
biolo{kog minimuma do hiljadugodi{nje
vode, [7].
U tabeli 8 dati su rezultati iterativnog
postupka procene, a na slici 6 u polju
proto~ne eksploatacione karakteristike
ucrtane su karakteristi~ni radni re`imi.

energija
Tabela 6 Provera kavitacijskih uslova rada manje turbine
Q E
(m 3 /s)
Q T
(m 3 /s)
GV
(miJM)
DV
(miJM)
[210]
ΣΔ h g
(m)
H
(m)
n 11M
(min -1 )
Karakteristi~ni radni re`imi
ucrtani su i u {koljkstom
dijagramu na slici 2.
Q 11
(m 3 /s)
20 20 293,00 271,00 0,92 21,08 137,6 1,51 0,464 0,524 -1,05 -1,56
20 20 292,50 273,00 0,92 18,58 146,7 1,61 0,528 0,588 -0,93 -3,56
50 20 292,50 273,00 1,16 18,34 147,6 1,62 0,536 0,596 -0,93 -3,56
Tabela 7 Provera kavitacijskih uslova rada ve}e turbine
Q E
(m 2 /s)
Q T
(m 3 /s)
GV
(miJM)
DV
(miJM)
ΣΔ h g
(m)
H
(m)
n 11M
(min -1 )
Q 11
(m 3 /s)
30 30 293,00 271,00 0,83 21,17 135,5 1,48 0,38 0,44 0,69 -1,71
30 30 292,50 273,00 0,83 18,67 144,4 1,57 0,426 0,486 0,93 -3,71
50 30 292,50 273,00 1,01 18,49 145,1 1,58 0,433 0,493 0,88 -3,71
Slika 6 Karakteristi~ni re`imi rada revitalizovanih
turbina HE "Zvornik"
Q E
(m 3 /s)
GV
(mnm)
DV
(mnm)
Q T
(m 3 /s)
ΣΔh g
(m)
H
(m)
n 11M
(min -1 )
Q 11M
(m 3 /s)
6. Zaklju~ci
Na osnovu izlo`enog u radu, za
hidrauli~ke turbine HE "Ov~ar
Banja" i HE "Me|uvr{je" mogu
se dati slede}i zaklju~ci:
1. Uve}anje instalisanog protoka
u obe elektrane od 39,5 m 3 /s na
50 m 3 /s uz pove}anje snage sa
6.725 kW na 8.800 kW, je
tehni~ki opravdano iz slede}ih
razloga:
- gubici pada u proto~nim
traktovima elektrana, koji
obuhvataju ulaznu re{etku,
dovodni tunel, ra~vu i dovodne
cevi do turbina su mali i sa
pove}anjem protoka ovi gubici
su jo{ uvek u preporu~enim
granicama,
- sifoni hidrauli~kih turbina su
ve}e du`ine od uobi~ajenih, sa
η M
(%)
σ M4L
η iT
(%)
σ M6L
σ kr
σ kr
σ D
σ D
H SD
(m)
H SD
(m)
H SP
(m)
H SP
(m)
ve}im izlaznim presekom, tako da izlazna
energija iz sifona, i pri pove}anim protocima
nije velika,
- konstrukcija turbina je takva da omogu}ava
uve}anje instalisanog protoka pove}anjem
pre~nika obrtnog kola, sa modifikacijama
proto~nog trakta u zoni od izlaza iz
sprovodnog aparata do zavr{etka kolena
sifona.
2. Uve}anje snage turbine i instalisanog
protoka pove}anjem pre~nika obrtnog kola
omogu}uju:
- prevelik pre~nik sprovodnog aparata, koji se
sa pove}anjem pre~nika obrtnog kola svodi u
preporu~ene granice,
- obrtna kola sa 5 i 6 lopatica, koja imaju
dobre kavitacijske uslove rada i pri
pove}anim protocima, obzirom da su
savremene turbine za padove oko 20 m sa
obrtnim kolima sa 4 lopatice.
3. Pravilnim oblikovanjem elemenata
proto~nog trakta turbine mo`e se pove}ati
stepen korisnosti turbina u optimumu na
preko 93%.
Tabela 8 Odre|ivanje karakteristi~nih neto padova turbine i ograni~enje protoka turbine po visinama sisanja i maksimalnom
otvoru sprovodnog aparata
P T
(MW)
ΔH S
(m)
H SD
(m)
H SP
(m)
Napomena
60 160,0 134,75 60 0,05 25,25 144,6 0,497 85 87,2 12,83 0,25 H max extr
165 160,0 135,15 165 0,39 24,46 146,9 1,388 91,7 0,53 93,9 0,353 37,00 1,5 -0,15 -0,15 H max, P n
168 158,0 135,20 168 0,41 22,39 153,6 1,478 91,45 0,585 93,65 0,39 34,38 1,5 -0,23 -0,20
188 158,0 135,25 188 0,51 22,24 154,2 1,660 90,5 0,69 92,7 0,46 37,83 0 -0,23 -0,25
500 158,0 136,05 158 0,46 21,49 156,8 1,600 90,8 0,665 93,0 0,443 34,72 1,5 -1,02 -1,05
740 158,0 136,60 185 0,49 21,91 159,0 1,695 90,25 0,725 92,45 0,483 34,91 1,5 -1,60 -1,60
800 158,0 136,65 200 0,58 20,77 159,6 1,828 88,9 0,83 91,1 0,553 36,94 0 -1,49 -1,65 H rP
1000 158,0 137,05 190 0,52 20,43 160,9 1,751 89,6 0,775 91,8 0,517 34,78 1,5 -2,06 -2,05
1500 160,0 137,97 191 0,53 21,50 156,8 1,715 90,0 0,74 92,2 0,493 36,96 1,5 -2,10 -2,97 P n
2000 158,0 138,75 200 0,58 18,67 168.4 1,928 87,7 0,90 89,9 0,60 32,77 1,5 -2,71 -3,75 H rQ,a 0max
3000 158,0 139,90 190 0,52 17,58 173.6 1,887 87,8 0,875 90,0 0,583 29,34 1,5 -1,75 -4,90 a 0 max
5000 158,0 141,70 170 0,42 15,88 182.7 1,777 87,0 0,85 89,2 0,567 23,50 1,5 -0,50 -6,70 a 0 max
9000 166,4 146,53 143 0,31 13,56 197,9 1,663 84,0 0,73 86,2 0,487 16,59 1,5 1,25 -11,53 Hmin,a0max Oznake: Q - protok elektrane, Q - protok turbine, GV, DV - kota gornje vode, SDh - gubitak pada na re{etki i izlazni gubitak iz sifona, N - neto pad turbine, s , s -
E T g M4L P6L
kriti~ni kavitacijski koeficijent za obrtno kolo modela sa 4 lopatice i prototip sa 6 lopatica, R - snaga turbine pri mehani~kom stepenu korisnosti 0,995, DH - kavitacijska
T S
rezerva visine sisanja, H - dopu{tena visina sisanja, H - visina sisanja postrojenja.
SD SP

4. U daljim fazama razmatranja revitalizacije
agregata potrebno je optimizirati pove}anje
pre~nika obrtnog kola, koje sa svoje strane
ima uticaja kako na energetske, tako i
konstruktivne osobine turbine.
Za turbine HE "Zvornik" mo`e se zaklju~iti:
- u fazi projektovanja HE "Zvornik", pri
primeni turbine PL 40 za neto padove do 23
m, nepravilno je definisana brzina obrtanja
agregata n = 150 min -1 , umesto 125 min -1 ,
a {to ima za posledicu rad turbina daleko van
optimuma sa sni`enim stepenima korisnosti
preko 5% u odnosu na uobi~ajene vrednosti,
- za hidrauli~ke turbine nisu izvr{ena
energetska ispitivanja na modelu sa
potpunom geometrijskom sli~no{}u, tako da
se pozdano ne zna sa kojim stepenom
korisnosti se turbine eksploati{u, obzirom da
je njihova radna oblast daleko van optimalne,
- na osnovu postoje}ih energetskih ispitivanja
na dva modela sa nepotpunom geometrijskom
sli~no{}u mo`e se proceniti stepen korisnosti
turbina u eksploataciji, ali se ne mogu
utvrditi optimalne kombinatorne veze,
- u toku dosada{nje eksploatacije na
turbinama nisu vr{ena indeksna ispitivanja,
kako bi se utvrdile optimalne kombinatorne
veze u pogonu, jer ne postoje ugra|eni
priklju~ci za merenje razlike pritisaka u istom
spiralnom preseku, neophodni za odre|ivanje
protoka po metodi Vinter-Kenedi,
- pri budu}oj revitalizaciji hidrauli~kih
turbina, primenom lopati~nog sistema za
brzohodnije turbine, namenjene za neto
padove oko 20 m, mogu}e je radnu oblast
turbine pomeriti u zonu optimalnih re`ima sa
visokim stepenom korisnosti, a zadr`avanjem
broja lopatica obrtnog kola obezbediti
povoljne kavitacijske uslove,
- u slu~aju potrebe pove}anja instalisanog
protoka elektrane, radi izjedna~avanja sa
kapacitetom ~eone akumulacije HE
"Vi{egrad", pove}anjem pre~nika obrtnog kola,
do tehni~ki opravdane vrednosti D 1 = 4.900
mm, mogu}e je instalisani protok turbine
uve}ati na 200 m 3 /s, pri ~emu bi se nominalna
snaga turbine popela na 37.000 kW.
Literatura
[1] [koljkasti dijagram modela Kaplanove
turbine, crte` T 76234a,
VOITH, Hajdenhajm, 1930.
[2] [koljkasti dijagram modela Kaplanove
turbine, crte` 312464 V,
Turboin{titut, Ljubljana, 1968. godine
[3] L.F. Abdurahmanov, B. N. Anan�in i
dr., GidroÌnergeti~eskoe i
vspomagatel�noe oborudovanie
gidroÌlektrostanciŸ, Tom 1,
Ïnergoatomizdat, Moskva, 1988.
[4] I.E. MihaŸlov, Turbinn�e kamer�
gidroÌlektrostaciŸ, ÏnergiÔ, Moskva, 1970.
[5] A. Â. Bron{teŸn, A.N.Germanov i
dr., Spravo~nik konstruktora
gidroturbin, Ma{inostroenie,
Leningrad, 1971.
[6] B. Ignjatovi}, Hidrauli~ki aspekti
pove}anja snaga turbina HE "Ov~ar Banja" i
"Me|uvr{je" pri revitalizaciji hidroagregata,
JP \erdap, Sektor za investicije i razvoj,
Beograd, 1998.
[6] B.Ignjatovi}, V. Petrovi}, Hidrauli~ki
aspekti pove}anja snaga postoje}ih turbina
HE "Zvornik", JP \erdap, Sektor za
investicije i razvoj, Beograd, 2001.
1. Uvod
U Srbiji je, po~ev od prve velike naftne krize
sedamdesetih godina pro{log veka, bilo
nekoliko kampanja vezanih za problem
energetskog kori{}enja malih vodotokova. Te
kampanje, inicirane od dr`ave, naj~e{}e su se
zavr{avale kao medijske. Jedino je, po~etkom
[211]
energija
Prof. dr Milun Babi}, prof. dr Dobrica Milovanovi},
doc. dr Neboj{a Jovi~i}, doc. dr Du{an Gordi},
doc. dr Milan Despotovi}, dr Vanja [u{ter~i~
Ma{inski fakultet, Kragujevac
Regionalni evro centar za energetsku efikasnost, Kragujevac
Mr Nenad Pavlovi}
Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Beograd
UDC 621.311.21:338.32]:502.173(497.11)
Analiza mogu}ih energetsko-
-ekonomsko-ekolo{kih doprinosa
realizacije Glavnog plana za
gradnju MHE u Srbiji
Rezime
U radu su izlo`eni rezultati analize energetskih, ekonomskih i ekolo{kih koristi koje mogu
proiste}i u toku realizacije Glavnog plana za gradnju malih hidrocentrala u Srbiji, u ~ijoj su
inicijaciji, pripremi i uobli~avanju, pored Ministarstva za rudarstvo i energetiku i
Elektroprivrede Srbije, u~estvovali i Regionalni evro centar za energetsku efikasnost u
Kragujevcu i Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije izradom obimne predstudije
koja nosi naziv „Glavni plan za izgradnju malih hidrocentrala u Srbiji“. Cilj te predstudije je
bio da preliminarno istra`i energetske, ekonomske i ekolo{ke mogu}nosti razli~itih varijanata
organizovanog sprovo|enja gradnje malih hidrocentrala u narednih petnaest godina i da
utvrdi optimalni scenario za organizovanu gradnju malih hidrocentrala.
Po{to je predstudija imala u vidu da su u Srbiji ve} donete neophodne politi~ke i
administrativne odluke vezane za budu}i razvoj energetike, da su u toku pripreme za
deregulaciju tr`i{ta elektri~ne energije, kao i ~injenicu da je Elektroprivreda Srbije ve}
pristupila svom restrukturisanju, u radu je u~injen poku{aj da se utvrde i odgovaraju}e
metode za optimalno upravljanje gradnjom malih hidrocentrala u tim novim i za na{e
okru`enje jo{ nedovoljno jasnim ekonomskim uslovima.
Pored rezultata simulacije mogu}ih energetskih, ekonomskih i ekolo{kih dobitaka od
sprovo|enja Glavnog plana, u radu su izlo`ene i osnovne karakteristike originalnog
simulacionog modela i razvijenog softvera za utvr|ivanje tih dobitaka.
Kljiu~ne re~i: Cena, CO x , elektri~na energija, ekolo{ke koristi, ekonomske koristi, glavni
plan, mala hidrocentrala, matemati~ko modeliranje, NO x optimalni, pepeo, prihod, profit,
redukovanje emisije, scenario, simulacija, snaga, SO x , tempo gradnje, to{ak, vodotok.
Abstract
In this work are presented results of analysis of energetic, economics and ecological
advantages which can be arised from the current realization of the Master plan for building
small power plants in Serbia. In it’s initiation, preparation and forming, participants were
Ministry of Mining and Energetic, Electrical Industry of Serbia, Energy Efficiency Agency of
Republic Serbia and Energy Efficiency Regional Euro Center of Kragujevac. They prepared
Possibility Study with title “Master Plan for Building Small Power Plants in Serbia”. The aim
of that study were preliminary investigation of energetically, economically and ecologically
possibilities, different of variants organize convey of building small power plants for the next
fifteen years, and optimal scenario consolidation for quality building of small power plants.
As the Possibility Study had in it’s sight that political and administrative decisions connected
with the future development of national energetic had been already made and also the fact
that Electrical Industry of Serbia had been already restructured, in this work has been made
attempt to consolidate the methods for optimal management of building small power plants in
the new, and for our encirclement which is yet unsatisfactory clear economic conditions.
Besides the results of simulation of potentional energetic, economics and ecological acquires
from the Master plan, in this workr are displayed basic characteristics of original simulation
mathematical model and developed software for establishing of these characteristics.
Key words: Costs, CO x , electric power, ecological advantages, master plan, economical
advantages, small power plant, mathematical modeling, NO x , optimization, ash, income,
profit, reduction of the emission, scenario, simulation, power, SO x , tempo of the building,
expense, water current.
osamdesetih godina, u toku jedne takve
kampanje ura|en kataster od oko 800 lokacija
za gradnju malih hidrocentrala (MHC), i taj
rezultat i danas slu`i svima koji poku{avaju
da upozore da na teritoriji Srbije postoji
neiskori{}en energetski resurs snage oko 500-
600 MW, te da se o~i dr`avnih planera
moraju usmeriti prema njemu.

energija
Zakon o energetici 1 je po prvi put
institucionalizovao MHC kao budu}u realnost
u elektroenergetskom sistemu Srbije (EES) i
konstatovao stvarni energetski zna~aj malih
vodotokova. Povoljnosti koje je Zakon dao
MHC predstavljaju solidan izazov za
poslovne ljude i kapital, ali da bi do
organizovane eksploatacije ovog obnovljivog
energetskog potencijala moglo do}i,
neophodno je, pored tog prvog - zakonskog,
u~initi jo{ niz vrlo usmerenih, i od nadle`nih
dr`avnih organa, podr`anih koraka.
S tim u vezi treba napomenuti da sada{nje i
budu}e investitore u energetsko kori{}enje
malih vodotokova interesuje:
� gde se ta~no nalaze lokacije za gradnju MHC,
� koliko se elektri~ne energije na svakoj
lokaciji mo`e proizvesti,
� koliki su tro{kovi gradnje svake konkretne
MHC,
� koliki je rok otplate ukupne investicije i
� procena profita koji se mo`e ostvariti u
toku eksploatacionog veka MHC?
Ovim se ne iscrpljuje spisak pitanja koja }e
postavljati zainteresovani investitori i
preduzetnici. Njih }e interesovati i:
� geomorfolo{ke karakteristike terena;
� hidrolo{ke karakteristike vodotoka;
� stanje vlasni~kih odnosa vezanih za
zemlji{te na kome }e se graditi mala
hidroakumulacija i MHC;
� metodlologija, uslovi i rokovi za dobijanje
koncesija od nadle`nih dr`avnih organa;
� pozicije ~vorova prenosne
elektroenergetske mre`e na koje se MHC
mogu priklju~iti;
� tehni~ki i ostali uslovi i rokovi za
priklju~ivanje MHC na elektroenergetsku
mre`u;
� mogu}nost fizi~kog pristupa lokacijama za
gradnju MHC, itd.
Nije bez zna~aja za podsticanje gradnje MHC
potreba da investitori imaju pripremljene
kataloge potencijalnih projektnih
organizacija, proizvo|a~a MHC i servisa za
njihovo teku}e odr`avanje.
Pobrojani podaci koji bi morali da stoje na
raspolaganju potencijalnim investitorima
gradnje MHC, od kojih je najve}i deo u
nadle`nosti dr`ave, pokazuju da se u proces
njihovog prikupljanja i sistematizovanja
moraju uklju~iti nadle`ni dr`avni organi. Ako
se dr`ava blagovremeno i primereno ne
uklju~i u taj posao, onda }e gradnja MHC biti
prepu{tena stihiji, koja mo`e dovesti do
izrastanja destibiliziraju}eg podsistema u
EES, koji }e, umesto da podsti~e i unapre|uje
procese deregulacije elektroprivrede, biti
smetnja njegovom poslovanju na
deregulisanom tr`i{tu elektri~ne energije.
Vrednovanjem postoje}eg Katastra lokacija
za gradnju MHC prema stepenu u kom on
ispunjavanja tr`i{ne uslova koje diktira
deregulisano tr`i{te elektri~ne energije, i
prema potrebi da se podstakne masovno
kori{}enje hidroenergije malih vodotokova,
mo`e se do}i do zaklju~ka da podaci koje
sadr`i Katastar ne zadovoljavavaju potrebe
investitora i da je neophodno njegovo
preispitivanje, dopuna i osavremenjavanje.
Sagledavaju}i trenutnu sistuaciju u oblasti
tzv. male enegetike, Regionalni evro centar
1 Zakon o energerici usvojen je 2004. godine u
Narodnoj skup{tini Srbije
za energetsku efikasnost iz Kragujevca
(RECEEK), u saradnji sa Agencijom za
energetsku efikasnost Srbije (AEE), uradio je
predstudiju „Glavni plan za izgradnju malih
hidrocentrala u Srbiji“ (GP) [1].
Predstudijom je predvi|eno da AEE
koordinira kompletan posao i da, uz strate{ku
podr{ku i saradnju Ministarstva rudarstva i
energetike, EPS i partnerskih organizacija i
eksperata iz Srbije i inostranstva, pomogne
da se GP, kroz ~etiri faze, realizuje u roku od
15 godina.
Prva faza GP obuhvata a`uriranje i
evaluaciju postoje}ih podataka za vi{e od 800
lokacija za gradnju MHC koje su istra`ene
pre dvadesetak godina. Rezultat ove faze
bi}e:
� ograni~en broj lokacija aktuelnih za
produbljenije studije i eventualnu gradnju
na njima u budu}nosti;
� baza podataka koja }e, uz odgovaraju}e
elektronske vizualizacije na geodetskoj
elektronskoj mapi Srbije, biti postavljena
kao portal na sajtu AEE, i koja }e, uz
odgovaraju}u nadoknadu, biti, putem
interneta, dostupna svim potencijalnim
investitorima.
Druga faza GP bi}e posve}ena pitanjima
investiranja na odre|enom broju lokacija koje
po svojim investicionim karakteristikama
imaju najvi{i prioritet, a koje su izdvojene iz
ukupnog broja lokacija u toku prve faze.
Tre}a faza GP obuhvata nastavak istra`ivanja
novih lokacija za gradnju MHC, izvan do
sada, preko 800, detektovanih. Prema
dosada{njim istra`ivanjima vodoslivovi na
podru~ju Srbije pru`aju znatne mogu}nosti za
gradnju MHC u oblasti spektra snaga koji se
u literaturi klasifikuje kao oblast lokacija za
gradnju mini i mikro hidrocentrala.
Normalno, ova faza podrazumeva a`uriranje
baze podataka o raspolo`ivim lokacijama za
gradnju MHC na portalu AEE razvijenom u
toku prve faze.
^etvrta faza GP predstavlja nastavak druge,
odnosno tre}e faze, i odnosi se na gradnju
MHC prema prioritetnoj listi lokacija
utvr|enoj u toku prve i tra}e faze.
Zavr{etkom ove faze bi}e izgra|en
kompletan sistem od oko 1900 MHC.
U okviru predstudije [1], kojom su razmotreni
varijantni scenariji realizacije GP, do{lo se,
uz pomo} softvera koji je za tu priliku
razvijen, do niza interesantnih podataka koji
omogu}uju utvr|ivanje scenaria kojim se
uspostavlja optimalna veza izme|u tempa
gradnje MHC i najva`nijih ekolo{kih,
energetskih i ekonomskih posledica
realizacije GP.
Ovaj rad posve}en je energetskim i
ekonomskim posledicama sprovo|enja GP,
jer su ekolo{ke posledice mogu}ih scenaria
gradnje MHC osvetljene u saop{tenju [2].
2. Osnovne postavke
simulacijskog modela
Za ocenu opravdanosti i profitabilnosti
sprovo|enja GP, RECEEK je razvio i testirao
savremen i originalan kompjuterski program,
koji omogu}uje veoma lako variranje svih
ulaznih podataka. Ovaj program, kao rezultat,
daje veliki broj va`nih podataka koji mogu da
budu od koristi pri analizi i utvr|ivanju
optimalnog scenarija realizacije GP.
[212]
U ovom saop{tenju, zbog ograni~enosti
prostora i namene rada, broj izlaznih veli~ina
je redukovan na meru koja omogu}uje da se
na jednostavan na~in sagledaju mogu}nosti
koje pru`a realizacija GP, kako u pogledu
ekolo{kih koristi koje on donosi (zbog
redukcije potro{nje lignita za proizvodnju
elektri~ne energije), tako i u pogledu profita
koji mo`e doneti. Pri tom su, radi pru`anja
{to objektivnije slike o koristima koje bi
donela realizacija GP, paralelno ra~unati, ali
ovde nisu prezentirani, u~inci njegovog
sprovo|enja, koji bi se, pri svakom mogu}em
scenariu, ostvarili i u slu~aju da se ne
ra~unaju ekolo{ke koristi od redukcije
potro{nje lignita u termoelektranama, kao ni
prihodi od prate}ih delatnosti (turizam,
poljoprivreda itd.).
2.1. Ulazni podaci
Analiza energetske, ekonomske i ekolo{ke
opravdanosti GP bazirana je na slede}im
pretpostavkama:
� broj lokacija za gradnju MHC iz prve i
druge faze GP iznosi 800;
� prose~na instalisana elektri~na snaga MHC
koje }e se izgraditi na lokacijama iz prve i
druge faze GP iznosi 610 kW;
� broj lokacija za gradnju MHC iz tre}e faze
GP iznosi 1100;
� prose~na instalisana elektri~na snaga MHC
koje }e se izgraditi na lokacijama iz tre}e
faze GP iznosi 70 kW;
� za prose~nu cenu gradnje MHC uzimane su
slede}e vrednosti: 1700, 1900, 2100
[EUR/kW instalisane elektri~ne snage];
� za cenu elektri~ne energije proizvedene u
MHC uzimane su, u baznoj 2004, slede}e
vrednosti: 0,04, 0,05 i 0,06 [EUR/kWh], i
pretpostavljeno je da }e rast te cene biti po
stopi od 2% svake druge naredne godine;
� ekonomski vek MHC iznosi 20 godina;
� realna kamatna stopa otplate kredita je
4,5%;
� za period otplate kredita uzimane su
slede}e vrednosti: 4, 6, 8, 10 i 12 godina;
� elektri~na energija proizvedena u MHC
redukuje potro{nju lignita “Kolubara”, koji
ima slede}e karakteristike: C=23,28%,
H=2,28%, O=9,82%, N=0,62%, S=0,26%,
A=10,96%, W=52,80% i H =7771[kJ/kg];
d
� prilikom sagorevanja u kotlu sa
koeficijentom vi{ka vazduha produkti
sagorevanja imaju slede}i sastav i
karakteristike: (CO ) =14,48%,
2 s
(CO ) =11,14%, (H O) =23,56%,
2 w 2 w
(O ) =3,79%, V =3,006[m 2 w RS 3 /kg]; VRV =3,918[m3 /kg]; V =3,065[m L 3 /kg];
� prose~ni stepen korisnosti doma}ih
termoelektrana iznosi ;
� va`i ekvivalencija:
1[MWh proizvedene elektri~ne energije] ≡
≡ 1,654[tona ekvivalentnog doma}eg lignita];
� prilikom proizvodnje elektri~ne energije u
temoelektrani koja koristi doma}i lignit
mora se, u cilju za{tite `ivotne sredine, iz
produkata sagorevanja izdvojiti:
� 0,385 [kgCO /kWh proizvedene
x
elektri~ne energije];
� 0,0102 [kgNO /kWh proizvedene
x
elektri~ne energije];
� 0,0043 [kgSO /kWh proizvedene
x
elektri~ne energije] i
� 0,1813 [kg pepla/kWh proizvedene
elektri~ne struje].

energija
Tako|e, usvojenni su, kao polazni, i slede}i
podaci:
� cena redukcije CO iz dimnih gasova iznosi
x
8,5 [EUR/toni CO ]; x
� cena redukcije NO iz dimnih gasova iznosi
x
19,3 [EUR/toni NO ]; x
� cena redukcije SO iz dimnih gasova iznosi
x
13,5 [EUR/toni SO ]; x
� cena redukcije pepela iz dimnih gasova
12,3 [EUR/toni pepela].
2.2. Standardizovani „simulacijski“
scenariji
Op{te ime tzv. standardizovanog scenarija po
kome se, kori{}enjem razvijenog softvera,
mo`e simulirati realizacija GP glasi:
Simulacijski scenario {(a-b-c-d)-e-f-k-i-j}, (1)
a u tabeli 1 obja{njena su zna~enja u
imenima simuliranih scenarija.
2.3. Osnovni matemati~ki izrazi koji su
kori{}eni u simulacijskom softveru
Prilikom pravljenja matemati~kog modela za
simulaciju mogu}ih scenaria realizacije GP
kori{~ene su odgovaraju}e pretpostavke, koje
se mogu, ukratko, opsiati matemati~kim
izrazima koji su izlo`eni u narednom tekstu.
Rast raspolo`ive elektri~ne snage proivedene
u novoizgra|enim MHC ostvariva}e se
saglasno slede}oj matemati~koj relaciji:
P = c + a . (T - 2004) eg g b , (2)
gde je:
P [kW] - snaga MHC izgra|enih u teku}oj
eg
godini petnaestogodi{nje realizacije IV faze
GP, pri ~emu je alternativnim scenarijima
predvi|eno je da se do kraja 2012. na
lokacijama sa najvi{im prioritetom izgrade i
puste u rad MHC ukupne snage od 10%, ili
20%, ili 30%, ili 40%, ili 50%, ili 60%, ili
70%, ili 80%, ili 90%, ili 95% od ukupno
preliminarno procenjene snage koja iznosi
565000kW;
T [ godina] - teku}a godina realizacije GP;
g
a, b, c - koeficijenti koji se matemati~ki
odre|uju u okviru svakog simulacionog
procesa.
Ekonomski dobici od proizvedene elektri~ne
struje odre|ivani su saglasno slede}im
jedna~inama:
pri ~emu kori{}ene oznake imaju slede}a
zna~enja:
D elek [EUR] - prihod od proizvedene
elektri~ne energije na kraju teku}eg
dvogodi{njeg perioda IV faze;
D elekP [EUR] - prihod od proizvedene
elektri~ne energije pre po~etka teku}eg
dvogodi{njeg perioda IV faze;
Tabela 1
A [kWh] - elektri~na energija koju
elek
proizvedu sve MHC u toku teku}eg
dvogodi{njeg perioda IV faze;
C [EUR / kWh] - prose~na cena proizvedene
Tg
elektri~ne energije u toku teku}eg
dvogodi{njeg perioda IV faze (u baznoj 2004
godini ova cena iznosi 0,05 [EUR/kWh]);
η [‡] - stepen pogonske spremnosti u toku
Tp
teku}eg dvogodi{njeg perioda MHC koje su
izgra|ene pre po~etka tog perioda IV faze
(usvojeno je da iznosi 0,98);
P [kW] - elektri~na snaga MHC koje su
eP
izgra|ene pre po~etka teku}eg dvogodi{njeg
perioda IV faze;
η [‡] - stepen izgra|enosti i pogonske
Tg
spremnosti u toku teku}eg dvogodi{njeg
perioda MHC koje su izgra|ene u toku tog
perioda IV faze (usvojeno je da iznosi 0,5);
P [kW] - elektri~na snaga MHC koje su
eg
izgra|ene u toku teku}eg dvogodi{njeg
perioda IV faze;
T [ godina] - godina na kraju teku}eg
g
dvogodi{njeg perioda IV faze;
T [ godina] - godina na po~etku teku}eg
g-2
dvogodi{njeg perioda IV faze;
n [‡] - broj radnih dana MHC u toku jedne
rdg
godine teku}eg dvogodi{njeg perioda ~etvrte
faze (usvojeno je da iznosi 295);
24 [h] - broj radnih sati MHC u toku jednog
dana teku}eg dvogodi{njeg perioda IV faze;
Prihod od ekolo{kih u{teda odre|ivan je na
slede}i na~in:
D = D + D + D + D = (4)
ekolos COx SOx NOx pepeo
= (k + k + K + k ) . A ,
COx SOx NOx pepeo eleku
gde su:
D [EUR] - tro{kovi eliminacije svih
ekolos
{tetnih produkata koji bi nastali
sagorevanjem ekvivalentnog doma}eg uglja u
termoelektranama koje bi proizvodile istu
koli~inu elektri~ne energije kao i MHC u
toku dvogodi{njeg perioda IV faze i u
perioudu od starta GP do po~etka tog
dvogodi{njeg perioda;
D [EUR] - tro{kovi eliminacije CO (CO i
COx x 2
CO) iz dimnih gasova koji bi nastali
sagorevanjem ekvivalentnog doma}eg uglja u
termoelektranama koje bi proizvodile istu
koli~inu elektri~ne struje kao i MHC u toku
dvogodi{njeg perioda IV faze i u periodu od
starta GP do po~etka tog dvogodi{njeg
perioda.;
D [EUR] - tro{kovi eliminacije SO (SO i
SOx x 2
SO) iz dimnih gasova koji bi nastali
sagorevanjem ekvivalentnog doma}eg uglja u
termoelektranama koje bi proizvodile istu
koli~inu elektri~ne struje kao i MHC u toku
dvogodi{njeg perioda IV faze i u periodu od
starta GP do po~etka tog dvogodi{njeg
perioda;
[213]
D [EUR] - tro{kovi eliminacije NO iz
NOx x
dimnih gasova koji bi nastali sagorevanjem
ekvivalentnog doma}eg uglja u
termoelektranama koje bi proizvodile istu
koli~inu elektri~ne struje kao i MHC u toku
dvogodi{njeg perioda IV faze i u periodu od
starta GP do po~etka tog dvogodi{njeg
perioda;
D [EUR] - tro{kovi eliminacije pepela iz
pepeo
dimnih gasova koji bi nastao sagorevanjem
ekvivalentnog doma}eg uglja u
termoelektranama koje bi proizvodile istu
koli~inu elektri~ne struje kao i MHC u toku
dvogodi{njeg perioda IV faze i u periodu od
starta GP do po~etka tog dvogodi{njeg
perioda;
A [kWh] - proizvedena elektri~na energija
eleku
od po~etka realizacije GP do kraja teku}eg
dvogodi{njeg perioda IV faze;
k = 3,273 . 10 COx -3 [EUR / kWh proiz. elekt.
energ.] - jedini~na cena uklanjanja CO iz x
dimnih gasova sagorelog ekvivalentnog
doma}eg uglja;
k = 5,805 . 10 SOx -4 [EUR / kWh proiz. elekt.
energ.] - jedini~na cena za uklanjanje SO iz x
dimnih gasova.
k = 1,969 . 10 NOx -4 [EUR / kWh proiz. elekt.
energ.] - jedini~na cena za uklanjanje NO iz x
dimnih gasova;
k = 2,230 . 10 pepeo -3 [EUR / kWh proiz. elekt.
energ.] - koeficijent odnosa cena za
uklanjanje pepela iz dimnih gasova;
k [‡] - koeficijent prihoda od prate}ih
PD
delatnosti.
Kreditiranje gradnje MHC simulirano je na
na~in kako to rade banke, pri ~emu je
mogu}e birati rokove povra}aja kredita i
pratiti kako se to odra`ava na ostvareni profit.
3. Prikaz energetskih i
ekonomskih rezultata
matemati~kog simuliranja
realizacije GP
Na slikama 1 do 10 prikazani su rezultati
simulacije sprovo|enja GP, koji su proistekli
iz slede}eg simulacijskog scenarija:
Simulacijski scenario {(1-2-3-4)-1900[EUR]-
4[godine]-(10%-95%)-20%-0,05[EUR]}, (5)
pri ~emu argumenti {(1-2-3-4)-1900[EUR]-
4[godine]-(10%-95%)-20%-0,05[EUR]} u
izrazu (5) korespondiraju argumentima {(a-bc-d),
e, f, k, i, j} koji su prikazani u izrazu (1).
4. Zaklju~ci
Prvo, strukturno gledano, realizacija GP je
slojevit izazov, kako po vrsti poslova koje
(a-b-c-d) e f k i j
Faze GP ~ija se
realizacija simulira.
Mogu se realizovati
slede}e
kombinacije:
1-2-3-4;
1-2-4 i 3-4
Cena
gradnje
MHC u
[EUR/kWh]
Rok otplate uzetog
kredita za gradnju
MHC u [god].
Kao rok otplate
mo`e se uzeti bilo
koji parni broj iz
skupa (4,…12)
Procenat od ukupno raspolo`ive
snage koja je utvr|ena u okviru faza
a, b i c koji }e biti iskori{}en u fazi d
do zadate bazne godine.
Kao bazna godina mo`e se uzeti bilo
koja parna godina iz skupa
(2006,..,2016)
Iznos u [%] od cene
ukupno proizvedene
elektri~ne energije u
MHC, koji defini{e
prihode od prate}ih
delatnosti
Cena elektri~ne
energije
proizvedene u
MHC utvr|ena za
baznu 2004.

energija
Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata (k = 10%,20%,…,95%) od ukupno raspolo`ive snage svih
mogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.
Slika 1 Tempo gradnje MHC u toku sprovo|enja GP
(Snaga P eg [kW] izgra|enih MHC u toku teku}eg perioda u [kW])
Slika 3 Prose~an godi{nji prihod od proizvedene elektri~ne
energije D elek [EUR/god] u sprovo|enja GP
[214]
Slika 2 Elektri~na energija A eleku [MWh] koju proizvedu
MHC u toku sprovo|enja GP
Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata (k = 10%,20%,…,95%) od ukupno raspolo`ive snage svih
mogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.
Slika 5 Prose~ni godi{nji prihodi od prate}ih delatnosti koje }e se razvijati
paraleno sa gradnjom MHC D PD [EUR/god]u toku sprov|enja GP
Slika 4 Prose~na godi{nja ekolo{ka u{teda zbog zamene lignita
D ekolos [EUR/god]koja bi se ostvarila u toku sprovo|enja GP
Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata (k = 10%,20%,…,95%) od ukupno raspolo`ive snage svih
mogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.
treba uraditi, tako i po posledicama koje }e
imati na dalji razvoj EES. GP je zna~ajan i
zbog toga {to uslovljava anga`ovanje
stru~njaka razli~itih profila obrazovanja, i {to
omogu}ava me|unarodnu saradnju. Drugo,
deo tro{kova pripreme GP mo`e se pokriti
donacijskim inokapitalom. Tre}e,
sprovo|enje GP }e omogu}iti procenu
problema sa kojima }e se EES suo~avati u
toku nastavka procesa tranzcije i deregulacije
tr`i{ta elektri~ne energije i mo`e poslu`iti
kao poligon za pripremu nadle`nih dr`avnih
organa, EPS i EMS da na tranzicijske
izazove odgovaraju blagovremeno i
kvalifikovano. ^etvrto, uspe{na realizacija
GP otvori}e, zbog profita koji donosi,
prostor za ulaganje stranog i doma}eg
privatnog kapitala u EES kroz gradnju MHC,
i po osnovu izdatih koncesija za tu gradnju.
Slika 6 Ukupni prose~ni godi{nji dobici koji }e proiste}i u
toku sprovo|enja GP u [EUR/god]
Posebno je va`no naglasiti da }e GP pomo}i
da se:
� donesu odgovaraju}i podzakonski propisi
za ovu oblast, koji treba da pojednostave i
skrate procedure dobijanja dozvola za
gradnju i upotrebu MHC;
� predupredi stihijska gradnju MHC i spre~i
„prljanje“ elektroprenosne mre`e (tj.
distorzija elektri~nih parametara u

energija
Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata (k = 10%,20%,…,95%) od ukupno raspolo`ive snage svih
mogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.
Slika 7 Prihodi u toku sprovo|enja GP (prizvedena elektri~na
energija+ekolo{ki dobici+prate}e delatnosti) u [EUR]
Slika 9 Krediti kojima se kreditiraju poslovi sprovop|enja
GP u [EUR]
elektroprenosnoj mre`i), koje mo`e da
nastane masovnom, a nestru~nom,
gradnjom i uklju~ivanjem MHC u
elektroprenosni sistem, kao i njihovim
neodgovaraju}im odr`avanjem u toku
eksploatacije;
� obezbedi da MHC budu jedna vrsta
sigurnosnog, po celoj teritoriji Srbije
distribiranog, izvora elektri~ne energije, za
slu~aj eventualnih klimatskih i drugih
vanrednih situacija;
� efikasno i ekolo{ki povoljno koristi
hidroenergija kojom raspola`u tzv. mali
vodotokovi u Srbiji;
� o~uva `ivotna sredina i neobnovljivi
energenati;
� pove}a konkurentna sposobnost privrede,
otvore novi proizvodni programi, pove}a
zaposlenost i
� Srbija usmeri ka projektovanim ciljevima
EU, koji su definisani zahtevom da se do
2010. ostvari bitno pove}avanje u~e{}a tzv.
“zelenih” izvora energije u ukupnoj
proizvodnji energije.
Literatura
[1] Milun Babi}, Glavni plan za izgradnju
malih hidrocentrala u Srbiji, Agencija za
energetsku efikasnost Republike Srbije -
Regionalni evro centar za energetsku
efikasnost Kragujevac, Kragujevac -
Beograd, decembar 2004.
[2] M. Babi}, N. Pavlovi}, D. Milovanovi},
N. Jovi~i}, D. Gordi}, M.Despotovi}, V.
[u{ter~i~, Ekolo{ke koristi od sprovo|enja
glavnog plana za gradnju MHC u Srbiji, april
2005.
[215]
Slika 8 Tro{kovi u toku sprovo|enja GP (tro{kovi izgradnje MHC + materijalni
tro{kovi odr`avanja MHC + plate radnika koji odr`avaju MHC) [EUR]
Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata (k = 10%,20%,…,95%) od ukupno raspolo`ive snage svih
mogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.
Slika 10 Profit (razlika prihoda i tro{kova uve}anih za tro{kove povra}aja
kredita) koji se ostvari u toku sprovo|enja GP u [EUR]

Uokviru podno{enja ponude za
revitalizaciju hidroagregata sa
pove}anjem snage u HE "\erdap I",
na javno raspisanu licitaciju za izbor
najpovoljnijeg ponu|a~a, firma OAO
"Silovije ma{ini", Moskva, predlo`ila je kao
opciju transfer know-how tehnologije
projektovanja i proizvodnje hidroturbina
snage do 20 MW i pre~nika obrtnog kola do
4,0 m, i hidrogeneratora do 20 MW firmama
u Srbiji, i to "Go{i", Sm. Palanka i "Severu"
iz Subotice.
Firma OAO "Silovije ma{ini", Moskva,
predstavlja koncern ruske energetske elektro i
ma{inogradnje, u kome pripadaju poznate
svetske firme: "LMZ" za proizvodnju
hidroturbina, i "Elektrosila" za proizvodnju
hidrogeneratora, obe iz Sankt Peterburga.
Ponuda za transfer know-how tehnologije
projektovanja i proizvodnje hidroturbina i
hidrogeneratora snage do 20 MW formirana
je na osnovu pregovora specijalista fabrika
"LMZ" i "Elektrosila" i predstavnika
energetske ma{inogradnje Srbije,
organizovane pri Privrednoj komori Srbije, a
uzimaju}i u obzir potrebe budu}e izgradnje
hidroelektrana u Srbiji, snage ve}e od 10 MW.
Specijalisti napred navedenih firmi su obi{li
proizvodne pogone firmi HK "Go{a",
Sm.Palanka i HK "Sever", Subotica, i
konstatovali da imenovane firme imaju
dovoljan tehni~ki potencijal za proizvodnju
hidroturbina snage do 20 MW i
hidrogeneratora snage do 10 MW, sa
kasnijim pove}anjem do 20 MW.
Vrednost transfera know-how tehnologije
projektovanja i proizvodnje deli se na dva
dela: deo koji bi se isplatio iz klirin{kog duga
biv{eg SSSR-a prema Srbiji i Crnoj Gori, i
deo koji bi pla}ali sami primaoci know-how
tehnologije prilikom realizacije konkretnih
narud`bina u visini 5% fabri~ke cene, do
ispunjenja ugovorene visine.
Prema predlogu ugovora primaoci know-how
tehnologije imaju pravo samostalnog nu|enja
hidroagregata u zemljama biv{e SFR
Jugoslavije, dok za izvoz opreme na teritoriji
tre}ih zemalja imaju obavezu da prethodno
zatra`e i dobiju saglasnost davaoca "knowhow"
tehnologije, s ciljem izbegavanja
sukoba interesa.
Imaju}i u vidu da davaoci know-how
Branislav Ignjatovi}
JP "\erdap", Beograd
Prof. dr Miroslav Beni{ek
Ma{inski Fakultet, Beograd
Slobodan Jon~i}
Global Process Engineering, Beograd
UDC 621.224:621.311.18]:658.512
Osposobljavanje doma}e
energetske ma{inske i
elektrogradnje za proizvodnju
hidroagregata snage do 20MW
tehnologije, firme "LMZ" i "Elektrosila", nisu
tehnolo{ki pogodne za proizvodnju turbina i
generatora manjih dimenzija, postoji
mogu}nost da one ustupe izradu ovakvih
hidroagregata primaocima u Srbiji.
[216]
energija
Rezime
Pri ugovaranju revitalizacije hidroagregata HE "\erdap I", od strane svetski poznatih
fabrika "LMZ" i "Elektrosila", razmatrano je i pitanje transfera know-how tehnologije
projektovanja i proizvodnje hidrauli~kih turbina i generatora snage do 20 MW doma}oj
industriji za potrebe proizvodnje hidroagregata pri gradnji budu}ih hidroelektrana u Srbiji.
U 46 hidroelektrana, instalisane snage oko 1150 MW i srednje godi{nje proizvodnje 2.930
GWh, moglo bi da se ugradi 119 hidroagregata, pojedina~ne snage do 20 MW, koje bi u
potpunosti mogla da proizvede doma}a energetska ma{inska i elektrogradnja na osnovu
transfera tehnologije projektovanja i izrade hidroagregata.
Pored opreme hidroturbina mase 15.300 tona i hidrogeneratora mase 6.450 tona, u
hidroelektranama bi se ugradila i ostala energetska oprema koju mogu samostalno da
proizvedu doma}e fabrike: 68 blok transformatora mase 1.680 tona, 127 dizalica mase 3.740
tona, hidromehani~ke opreme mase 36.600 tona i 60 visoko sofisticiranih planetarnih
multiplikatora mase 400 tona.
U radu }e se dati izbor tipova hidrauli~kih turbina i generatora koji bi bili predmet transfera
tehnologije, a na bazi osnovnih projekata hidroelektrana u Srbiji snage ve}e od 10 MW, obim
transfera tehnologije i performanse predlo`enih tipova hidrauli~nih turbina i generatora.
Klju~ne re~i: hidroagregat, hidrauli~ka turbina, hidrogenerator, transfer tehnologije,
projektovanje i izrada.
Enabling the Domestic Mechanical and Electric Power Industries to
Manufacture Hydro Generating Units Having the Capacity up to 20 MW
On the occasion of contracting the rehabilitation of hydro generating units of HPP Djerdap I
by the world known factories "LMZ" and "Elektrosila", the matter of know-how transfer for
the designing and the manufacture of hydraulic turbines and hydro generators having the
capacity of up to 20 MW to the domestic industry was discussed in order that it could
manufacture hydro generating units for the future hydro electric plants in Serbia.
In 46 hydro electric plants having the installed capacity of about 1.150 MW and the mean
annual production of 2.930 GWh, 119 hydro generating units could be installed, having
individual capacity up to 20 MW, which could be manufactured in full by the domestic
mechanical and electric power industries based on the transfer of technology for the
designing and manufacture of hydro generating units.
In addition to the equipment of hydro turbine of 15.300 t and hydro generators of 6.450 t,
other equipment that could be manufactured independently by the domestic factories would
be installed in hydro electric plants, too: 68 transformer units of 1.680 t, 127 cranes of 3.740
t, hydro mechanical equipment of 36.600 t and 60 highly sophisticated planetary
multiplication units of 400 t.
The paper shows a selection of types of hydraulic turbines and generators to be the subject of
the transfer of technology, based on the general designs of hydro electric power plants in
Serbia having the capacity higher than 10 MW, a scope of the transfer of technology and
performances of the proposed types of hydraulic turbines and generators.
Key words: hydro generating unit, hydraulic turbine, hydro generator, transfer of technology,
designing and manufacture.
1. Specifi~nosti savremenih
hidrauli~kih turbina
Savremene hidrauli~ke turbine predstavljaju
visokosofisticirane ure|aje, za ~iji razvoj su

energija
potrebna velika ulaganja, i koji na tr`i{tu
imaju visoku jedini~nu cenu po masi
utro{enog materijala, i do 30 USD/kg.
Tehni~ke karakteristike hidrauli~kih turbina
se obavezno proveravaju modelskim
ispitivanjima, jer savremene numeri~ke
metode prora~una viskoznog strujanja, ne
daju uvek kao rezultat ma{ine sa visokim
stepenom korisnosti i povoljnim kavitacijskim
karakteristikama uz potrebnu stati~ku i
dinami~ku ~vrsto}u, tako da je proces
osvajanja jednog tipa turbina duga~ak i skup.
Na osnovu geometrijske, kinematske i
dinami~ke sli~nosti hidrauli~ki parametri sa
modela se prera~unavaju na prototip, [1].
U zavisnosti od pada hidropostrojenja
razlikuje se pet osnovnih tipova hidroturbina
i to: cevne, Kaplanove, dijagonalne,
Fransisove i Peltonove.
Cevne (kapsulne) turbine se primenjuju na
izrazito niskim padovima 1,5-15 m.
Kaplanove turbine se koriste na malim
padovima 10-40 m. Fransisove turbine
namenjene su za srednje padove 30-300 m, a
Peltonove za visoke padove 150-500 m i vi{e.
Kako bi se postigao maksimalni stepen
korisnosti hidropostrojenja, uz ekonomi~ne
dimenzije ma{ine i optimalni obim
gra|evinskih radova, za svaki tip hidroturbine
potrebno je razviti vi{e podtipova za primenu
na u`em dijapazonu padova.
Na slici 1 data je nomenklatura tipova
hidrauli~kih turbina firme "LMZ" i oblast
primene, [2].
Kod hidroturbina mo`e da se pojavi fenomen
"kavitacije", koji je pra}en radom ma{ina sa
velikim pulsacijama pritiska, visokim
vibracijama, oscilacijama snage i intezivnim
odno{enjem materijala sa obrtnog kola i
oklopa usled pojave isparavanja u struji vode
i ponovnog kondenzovanja.
Slika 1 Nomenklatura tipova hidrauli~kih turbina
Ova pojava se
spre~ava
odgovaraju}im
potapanjem obrtnog
kola pod nivo donje
vode, {to kod
neadekvatnog
izbora tipa turbine
mo`e da dovede do
velikog obima
gra|evinskih
radova.
Na slici 2 dat je
dijagram potrebnih
visina sisanja
postrojenja,
odnosno dubina
potapanja radnih
kola za Kaplanove i
Fransisove turbine,
kako bi se izbegla
prekomerna
kavitacijska
o{te}enja.
Takozvana
"brzohodost" turbina uti~e na ekonomi~nost
hidropostrojenja. Ve}a brzohodost turbine
omogu}uje primenu ve}e u~estanosti obrtanja
i ma{ine manjih dimenzija (turbine i
generatora), {to ima za posledicu manje
tro{kove gradnje, ali sa druge strane zahteva
ve}e potapanje obrtnih kola zbog opasnosti
od pojave kavitacije.
Radi ilustracije uticaja brzohodosti turbine na
dimenzije ma{ine, na slici 3 su dati razli~iti
pre~nici obrtnih kola i u~estanosti obrtanja za iste
pogonske uslove Q = 41 m 3 /s i H = 5 m.
2. Izbor tipova hidrauli~kih
turbina za prenos know-how
tehnologije projektovanja i
proizvodnje
Proces razvoja i
osvajanja, projektovanja i
proizvodnje hidrauli~kih
turbina obuhvata brojne
razvojne i istra`iva~ke
poslove, [2]:
[217]
Slika 2 Potrebne visine sisanja postrojenja za Kaplanove i
Fransisove hidrauli~ne turbine
� razvoj i osvajanje hidraulike turbina,
� razvoj i osvajanje konstrukcije i prora~una
radnih mehanizama turbine,
� osvajanje tehnologije proizvodnje,
� razvoj i osvajanje turbinskog regulatora i
regulacijskog postrojenja,
� projektovanje pomo}nih ure|aja turbinskog
agregata, automatike, signalizacije i za{tite,
uz primenu savremenih tehni~kih re{enja,
� projektovanje monta`nih radova, ispitivanja
i pra}enje eksploatacije agregata sa
stanovi{ta pouzdanosti.
Ovakav slo`en, obiman i dugotrajan proces
osposobljavanja doma}e industrije za
proizvodnju hidroagregata pri gradnji
budu}ih hidroelektrana u Srbiji mo`e se
znatno ubrzati kroz prenos know-how
tehnologije projektovanja i proizvodnje
doma}im firmama energetske elektro i
ma{inogradnje od strane vode}ih svetskih
proizvo|a~a.
Polaze}i od osnovnih projekata
hidroelektrana u Srbiji, [3], snage ve}e od 10
Slika 3 Uticaj brzohodosti turbina na pre~nik obrtnog kola za iste
uslove Q = 41m 3 /s i H = 5m

energija
Tabela 1 Tehni~ki parametri odabranih tipova hidrauli~kih turbina
Tip hidroturbine
Q 11 opt
(l/s)
MW, koje bi mogle da se izgrade u
budu}nosti, odabrani su za predmet prenosa
"know-how" tehnologije projektovanja i
proizvodnje 12 tipova hidroturbina datih u
tabeli 1, [5].
Oznake pojedinih veli~ina :
- Q = Q /( ) - optimalni
11 opt opt
jedini~ni protok,
- n = nD / - optimalna jedini~na
11 opt 1
u~estanost obrtanja,
- h - maksimalni (optimalni) stepen
max
korisnosti modela,
- Q - maksimalni jedini~ni protok,
11 max
- s -kriti~ni kavitacijski koeficijent
kr (Q11max)
modela pri Q . 11 max
Oznaka tipa turbine: tip (PLGK - cevna, PL -
Kaplanova, RO - Fransisova turbina),
maksimalni neto pad / lopati~ni sistem
obrtnog kola.
n 11 opt (min -1 )
Oznaka tipa spirale: tip (SUB - betonska, SUM
- ~eli~na) - relativna visina sprovodnog aparata
/ izlazni ugao spirale - ugao obuhvata spirale.
Predlo`eni tipovi hidroturbina se odlikuju
veoma visokim stepenom korisnosti, velikom
brzohodno{}u, a imaju i povoljne kavitacijske
karakteristike i predstavljaju vrhunska
ostvarenja na svetskom nivou.
Na slici 4 u svodni dijagram primene
Kaplanovih i Fransisovih hidroturbina firme
"LMZ", ucrtana je oblast koja pokriva oblast
prenosa know-how tehnologije projektovanja
i proizvodnje hidroturbina.
3. Transfer know-how
tehnologije projektovanja i
proizvodnje hidrauli~kih turbina
Transfer know-how tehnologije projektovanja
i proizvodnje hidroturbina snage do 20 MW i
pre~nika obrtnog kola do 4,0 m obuhvata:
[218]
η max
(%)
Q 11 max (l/s) σ kr (Q11max) - Spirala Sifon h/D 1
PLGK10/854 1800 150.0 92.40 2800 ≈2.0 B=1.933 D 1 L=4.533 D 1
PL10/897* 1350 172.0 89.50 2200 ≈2.0 SUB-0.375-210° 2.625
PL20/811* 1160 147.0 91.70 2000 ≈1.0 SUB-0.43-210° 2.43
PL30/877* 1170 130.0 91.60 1700 ≈0.65 SUB-0.375-210° 2.62
RO45/924 1154 83.7 93.20 1490 ≈0.21 SUM-0.35/37° 2.89
RO75/868 1080 83.0 92.00 1260 ≈0.16 SUM -0.35/35° 2.60
RO115/910 852 73.0 93.20 1090 ≈0.10 SUM -0.317/33° 2.72
RO140/872 760 73.0 93.35 1030 ≈0.08 SUM -0.25/34° 2.77
RO170/874 670 70.0 93.00 900 ≈0.12 SUM -0.23/34° 2.77
RO230/791 530 65.0 92.70 640 ≈0.07 SUM -0.17/31° 2.60
RO310/923 400 63.5 92.80 510 ≈0.08 SUM -0.14/30° 2.97
RO400/929 211 62.0 92.50 290 ≈0.05 SUM -0.08/38° 2.67
* Parametri su dati za hidroturbine sa betonskom spiralom, a ako se koristi ~eli~na spirala isti se moraju korigovati.
Slika 4 Svodni dijagram primene Kaplanovih i Fransisovih hidroturbina firme "LMZ"
� op{te smernice za izbor turbina i
odre|ivanje osnovnih mera i parametara,
� univerzalne modelske karakteristike i
karakteristike pobega, sa merama
proto~nog trakta i uslovima ispitivanja, za
tipove hidroturbina navedene u tabeli 1,
� geometrijske forme delova proto~nih
traktova hidroturbina i to: betonske i
~eli~ne spirale, statori turbina, sifoni za
cevne, Kaplanove i Fransisove turbine,
dovodne komore za cevne PIT turbine, i
meridijanske preseke obrtnih kola
Fransisovih turbina,
� geometriju i kinematiku sprovodnog
aparata sa simetri~nim i asimetri~nim
profilom lopatica, i momentne
karakteristike i karakteristike sila,
� principska konstruktivna re{enja
hidroturbina za cevnu PIT turbinu (D 1 =1,25
m, D 1 =2,5 m i D 1 =4,0 m, sa horizontalnim i
vertikalnim generatorom), Kaplanovu turbinu
(D 1 =1,25 m, D 1 =2,5 m i D 1 =4,0 m), i
Fransisovu turbinu (RO45, D 1 =1,25m, i 3,0
m; RO115, D 1 =1,04 m i 1,8 m; RO170,
D 1 =0,7 m i 1,3 m; RO310, D 1 =0,7 m i 1,3 m),
� principska konstruktivna re{enja osnovnih
sklopova hidroturbina: {ahta turbine (PIT
cevna), kapsula i stator cevne turbine,
spirala sa statorom za vertikalne turbine,
sprovodni aparat, poklopac turbine,
servomotor sprovodnog aparata, obrtna
kola Kaplanovih, cevnih i Fransisovih
turbina, oklop turbine, sifon, vratilo,
turbinski le`aj, radna i remontna zaptiva~a,
uljna glava, havarijski razvodnik sprovodnog
aparata, pomo}ni ure|aji turbine (ventil za
upu{tanje vazduha, ventil za poni{tenje
vakuuma, sinhroni ispust i dr.),
� metodologiju prora~una servomotora
sprovodnog aparata i obrtnog kola,
� metodologiju prora~una prelaznih re`ima,
� metodologiju prora~una stati~ke i
dinami~ke ~vrsto}e delova hidroturbine,
� metodologiju odre|ivanja mase turbine i
tro{kova proizvodnje,
� tehnolo{ke instrukcije za izbor materijala i
izradu pojedinih delova,
� osnove sklapanja i monta`e turbina,
� osnovne informacije o tehnolo{kim
priborima za izradu pojedinih delova,
� obuku specijalista primaoca know-how
tehnologije u trajanju od 20 ~ovek-meseci, i

energija
Tabela 2 Osnovni podaci o hidroelektranama koje bi u potpunosti mogla da proizvede doma}a energoma{inska i elektrogradnja
[219]

energija
ekspertizu tehni~kih projekata hidroturbina
za konkretne hidroenergetske objekte
izra|enih od strane primaoca know-how
tehnologije za svaki od 12 tipova turbina.
4. Transfer know-how
tehnologije projektovanja i
proizvodnje hidrogeneratora
Transfer "know-how" tehnologije
projektovanja i proizvodnje hidrogeneratora
obuhvata:
� op{te smernice za izbor osnovnih mera i
parametara hidrogeneratora,
� metodologiju elektromagnetnog prora~una,
� metodologiju termi~kog prora~una,
� metodologiju ventilacionog prora~una,
� metodologiju ma{inskog prora~una,
� projektno-konstruktornu dokumentaciju za
~etiri tipa hidrogeneratora:
Prividna Snaga (MW) Brzina
snaga (MVA) obrtanja (min -1 )
24,1 19,3 428,57
18,75 15,0 750
16,75 13,4 250
12,35 10,5 600
� tehnolo{ko uputstvo za izbor materijala i
izradu pojedinih delova,
� osnovne informacije o tehnolo{kim
priborima za izradu pojedinih delova,
� u~estvovanje u izradi dva izvo|a~ka
projekta hidrogeneratora u cilju obuke
kadrova primaoca know-how tehnologije,
� ekspertizu izvo|a~kih projekata
hidrogeneratora za konkretne
hidroenergetske projekte, koje je izradio
primalac know-how tehnologije.
5. Energetsko-ekonomski efekti
transfera know-how tehnologije
projektovanja i proizvodnje
Za ocenu ekonomskih efekata sa~injen je
informativni dijagram cena hidrauli~kih
turbina u zavisnosti od neto pada i snage, na
bazi svetskih pokazatelja, [7], i masa
pojedinih tipova turbina, [8], dat na slici 5.
Na bazi osnovnih projekata hidroelektrana u
Srbiji snage ve}e do 10 MW, koji su izra|eni
u 1984-1985. godini, sa~injen je pregled
energetske opreme koja bi mogla biti
ugra|ena u njima, tabela 2.
U 46 hidroelektrane instalisane snage oko
1.150 MW i srednje godi{nje proizvodnje od
oko 2.930 GWh moglo bi da se ugradi 119
hidroagregata, pojedina~ne snage do 20 MW,
koje bi u potpunosti mogla da proizvode
doma}a energetska ma{inogradnja na osnovu
transfera know-how tehnologije projektovanja
i izrade hidroagregata.
Pored opreme hidroturbina mase 15.900 t i
hidrogeneratora mase 6.540 t, u
hidroelektrane bi se ugradila i ostala
energetska oprema koju mo`e samostalno da
proizvede doma}a industrija: 68 blok
transformatora mase 1.680 t, 127 dizalica
mase 3.740 t, hidromehani~ke opreme mase
36.300 t, i 60 visokosofisticiranih planetarnih
multiplikatora mase oko 400 t.
Vrednost navedene energetske opreme je
procenjena na 635 miliona dolara.
Osim primene transfera know-how
tehnologije, projektovanja i proizvodnje
hidroagregata kod hidroelektrana u Srbiji
snage preko 10 MW, ista bi mogla da se
iskoristi i za proizvodnju eneregetske opreme
malih hidroelektrana, kojih prema katastru
MHE u Srbiji, [9], ima: 7 snage 5-10 MW, 35
snage 2-5 MW, 816 snage do 2 MW, sa
ukupno oko 1700 hidroagregata, instalisane
snage 443 MW sa srednjom godi{njom
proizvodnjom od 1550 GWh.
Katastrom MHE u Srbiji nisu obuhva}ene i
mini hidroelektrane snage ispod 90 KW,
kojih se prema nekim podacima mo`e
izgraditi vi{e hiljada.
U tabeli 2, od preostalih hidroelektrana po
osnovnim projektima, nisu obuhva}ene dve
ve}e jednoagregatne elektrane, snage po 100
MW, HE "Svo|e" na reci Vlasina i
HE "Pakle{nica" na reci Doj~ina~ka, kao i
hidroelektrane na Drini: HE "Veliko Tegare"
(4 x 94 MW), HE "Mala Dubravica" (4 x 30
MW), HE "Kozluk" (4 x 25 MW), HE "Drina
I" (4 x 21,5 MW), HE "Drina II" (4 x 21,5
MW) i HE "Drina III" (4 x 21,5 MW),
obzirom da Srbija koristi ve} polovinu
hidropotencijala Drine, kao i HE "Novi Sad"
(10 x 15 MW), [10].
6. Zaklju~ak
Slika 5 Informativne cene hidrauli~kih turbina u zavisnosti
od neto pada i snage
Osposobljavanje doma}e energetske
ma{inske i elektrogradnje za projektovanje i
proizvodnju opreme hidroagregata snage do
20 MW ima strate{ki zna~aj za budu}u
poziciju Srbije unutar zajednice evropskih
naroda, i treba da se obavi pre po~etka
pregovora o priklju~enju EU, odnosno pre
nego {to se utvrdi "podela rada" sa
postoje}om energetskom industrijom EU,
koja sigurno ne bi naknadno dozvolila
[220]
stvaranje nekakve
konkurencije.
Ovakav stav nije
hipoteti~ki, ve}
proveren u`ivo u
periodu 1996-2001,
kada ni jedna zna~ajna
evropska firma,
potencijalni u~esnik na
tenderu za
revitalizaciju HE
"\erdap I", nije bila
spremna da ni "u
na~elu" razmatra
mogu}nost transfera
know how tehnologije
za projektovanje i
proizvodnju opreme
hidroagregata do 20
MW u Srbiji, dok su
ruske firme to
prihvatile, pre svega zbog svojih tehnolo{kih
ograni~enja u proizvodnji manjih
hidroagregata, a zatim i mogu}nosti da dobiju
kvalitetnog, alternativnog dobavlja~a
sofisticiranih multiplikatora za sopstvene
potrebe, obzirom da ih ne proizvode, ve}
uvoze iz EU.
Me|utim, {ansa da se razmatrani transfer
know how i tehnologije u skoroj budu}nosti
ipak dogodi, jo{ nije izgubljena, i mo`e se
realizovati kroz predstoje}u privatizaciju
zna~ajnijih kapaciteta u energetskoj elektro i
ma{inogradnji Srbije, ali se mora konstatovati
da je propu{tena {ansa da se to obavi i pre
dobijanja "Studije izvodljivosti" od EU i tako
zauzme ravnopravnija pozicija u budu}em
dijalogu o "raspodeli uloga" u industrijskom
kompleksu ujedinjene Evrope.
Literatura
[1] M. Beni{ek, B. Ignjatovi}, Z. Savi}, V.
Petrovi}, Modelska ispitivanja hidroturbina -
Osnova za odre|ivanje energetskih i
kavitacijskih performansi prototipova
turbina, Dru{tvo termi~ara Srbije i Crne
Gore, Simpozijum "Elektrane 2004",
Vrnja~ka Banja, 2004.
[2] I. I. Il�in�h:
GidroÌlektrostancii, Ïnergoizdat,
Moskva, 1982.
[3] I. Raabe, Gidravli~eskie ma{in� i
ustanovki, ÏnergiÔ, Moskva, 1974.
[4] B. Ignjatovi}, I. Vu{kovi}, M. Beni{ek, N.
Bosanac, Razvoj i osvajanje cevnih turbina
za potrebe hidroelektrana u Srbiji,
Savetovanje "Razvoj energetike u Srbiji",
Elektroprivreda Srbije, Beograd, 1993, str.
309 - 319.
[5] Osnovni projekti hidroelektrana na
teritoriji Srbije van SAP, Op{ti Izve{taj,
"Energoprojekt", Hidroin`enjering i Institut
"Jaroslav ^erni", Beograd, 1986.
[6] B. Ignjatovi}, M. Beni{ek, Tipizacija i
nomenklatura hidrauli~kih turbina i program
proizvodnje malih turbinskih agregata, od
strane HK "Go{a", Ma{inski fakultet,
Beograd, 1997.
[7] Uputstvo za modernizaciju
hidroelektrana, Tom 2, EPRI, Palo Alto,
Kalifornija, 1989, prevod EPS, Beograd,
1996.
[8] A. Â. Bron{teŸn, A.N.Germanov i
dr., Spravo~nik konstruktora
gidroturbin, Ma{inostroenie,
Leningrad, 1971.
[9] Katastar malih hidroelektrana na teritoriji
Srbije van SAP, Knjiga I, Op{ti izve{taj,
"Energoprojekt", Hidroin`enjering i Institut
"Jaroslav ^erni", Beograd, 1987.
[10] Lj. Vajda, D. Milovanov, B. Kati}, HE
Novi Sad na Dunavu, hidroenergetika i
mogu}nosti racionalizacije, XVII savetovanje
energeti~ara Srbije, Budva, 1991.

Visok tehnolo{ki polo`aj i dalji razvoj
dru{tva u svetu je direktno
proporcionalan sa potro{njom
energije. Evropska Zajednica o~ekuje
udvostru~enje potro{nje energije do 2030.
Sve ve}a potro{nja energije, uz pozitivan
uticaj na razvoj dru{tva, pokazuje i negativne
efekte kroz ve}u zavisnost od uvoznih
sirovina (nafte i prirodnog gasa), pove}anje
emisije C02, S02, N02 i drugo. Za pove}anu
potro{nju energije, pre svega elektri~ne
energije, neophodno je izgraditi kapacitete za
njihovu proizvodnju. Danas je sve ve}a
te`nja u kori{}enju alternativnih izvora
energije (vetar, mali vodotokovi, sunce,
biomasa). Problem u njihovoj realizaciji je
tehnolo{ki nivo razvoja kapaciteta za
proizvodnju energije iz alternativnih izvora.
Iz tog razloga su danas u svetu prisutna
istra`ivanja, razvoj tehnologija i proizvodnih
kapaciteta, proizvodnja i kori{}enje opreme
za primenu u alternativnim izvorima energije.
U ovom radu je pa`nja posve}ena energiji
vetra. Ukratko se ukazuje na neophodnost i
opravdanost kori{}enja ove energije, zatim
stanje kapaciteta i dalji potencijal razvoja u
svetu. Posebno se ilustruje nivo ulaganja po
kW instalisane snage, kao i parcijalni udeo
pojedinih delova opreme u sistemu elektrana
na vetar. Na kraju je dat osvrt na na{e
kapacitete i mogu}nosti proizvodnje opreme za
proizvodnju elektro energije na vetar kod nas.
1. Energija vetra
Razvoj svakog dru{tva je blisko vezan za
energetsku potro{nju. Ukupna potro{nja
energije u svetu, u 1992. je iznosila 9.350
/Mtoes/ od ~ega je u~inak: nafte 33,7%, uglja
23,4%, prirodnog gasa 19,9%, biomase
11,7%, nuklearki 6,3%, hidro 5,8%, [3].
O~igledno je najve}a potro{nja nafte, uglja i
prirodnog gasa.
Evropska Zajednica je veliki potro{a~
energenata. Procena je da }e potro{nja da se
udvostru~i do 2030. u odnosu na 2003. [1].
Sem pozitivnog efekta na razvoj dru{tva, ovo
name}e velike pote{ko}e u pro{irenju
kapaciteta, kao i zavisnost od raspolo`ivih
izvora nafte sa Bliskog istoka i prirodnog
gasa iz Rusije. Sem ovoga, zna~ajan problem
predstavlja i o~uvanje ekologije. Sada{nji
energetski izvori su zna~ajan zaga|iva~
okoline. Danska ima najve}u emisiju CO 2 po
stanovniku na svetu [1]. Po Sporazumu iz
Kjotoa, Danska i Nema~ka su se obavezale
da smanje emisiju ugljen-dioksida do 21%,
{to iznosi 20-25 miliona tona u pore|enju na
nivo iz 2003. Smanjenje emisije CO 2 se ne}e
desiti samo po sebi i zato je vlada Danske
odlu~ila da pomogne smanjenju zaga|enja sa
finansijskim doprinosom od 5,3-8 euro/t CO 2
(mada se ova cifra kre}e i do 16 euro/t CO 2 ).
Re{avanja ovih pote{ko}a su usmerena i na
sve ve}u primenu alternativnih izvora
energije (vetar, male hidroelektrane, biomasa,
sunce, talasi). U radu }e se vi{e osvetliti
energija vetra i mogu}nosti njene {ire
upotrebe.
Energija vera nastaje od sun~eve energije.
Sunce na Zemlju emituje oko 1,74x10 14 kW
sati enegije na sat. Od toga svega 1 do 2
procenta se konvertuje u energiju vetra. U
oblasti (60 - 30)° severne hemisfere strujanje
globalnog vetra je pravac SW-jugozapad.
Lokalni pravac vetra mo`e biti druga~iji zbog
[221]
energija
V. Zeljkovi}, V. Vuki}evi}, R. Albijani}, R. Radi{a
LOLA Institut, Beograd
UDC 621.311.24:621.311.18
Razvoj opreme za elektrane
na vetar
Rezime
Ovaj rad ima dva cilja: ukazivanje na neophodnost kori{}enja vetra kao zna~ajnog
alternativnog izvora energije i mogu}nosti iskori{}enja postoje}ih i razvoja neophodnih
kapaciteta kod nas za proizvodnju opreme za kori{}enje ovog energetskog potencijala.
Posebno su nagla{eni odre|eni negativni efekti pri proizvodnji elektri~ne energije, kao {to
su zavisnost od uvoznih sirovina i zna~ajan uticaj na ekologiju pre svega zaga|enje
atmosfere sa C0 . Dosada{nja istra`ivanja ukazuju na zna~ajne potencijale za kori{}enje
2
energije vetra u Republici Srbiji. Doma}i tehnolo{ki kapaciteti za proizvodnju opreme
uglavnom postoje i potrebno je strate{ko planiranje u cilju prilago|enja njihovih
mogu}nosti sa dinamikom realizacije izgradnje planiranih objekata.
Klju~ne re~i: elektrane na vetar, oprema.
Abstract
This paper has two tasks: to point out the necesity of wind energz utilisation as the
alternative power resours, and application of egisting as well as development new
production capacities for wind energy equipment manufacturing. Some negative effects of
egzisting power plants are pointed, like dependecy of imported oil and gas, the ecology
effects primarly in CO emissions. The investigation in Serbia showes the potentiaityl for
2
wind wnergy utilisation.The domestic technology and manufactoring capacity egziste for
equipement production, but it woud be heplful to do strategic planing for the capacity
scheduling in acordance with plant bilding and instalations.
Key words: wind turbine, equipement.
uticaja konfiguracije zemlji{ta i prepreka.
Zna~i, veoma je bitno poznavanje ru`e
vetrova pri postavljanju energetskih objekata
na vetar. Snaga vetra je funkcija tre}eg
stepena brzine. Snaga vetra koja prolazi kroz
normalnu kru`nu povr{inu je:
gde je P[W] - snaga vetra, r[kg/m 3 ] (@1.225
pri zemlji)- gustina vazduha, v[m/s] - brzina
vetra, r[m] - radijus rotora. Samo mali deo
ove enegrije od 20% se iskori{}ava za
pokretanje generatora, a to uglavnom zavisi
od efikasnosti lopatica i brzine vetra.
Maksimum mehani~kog iskori{}enja je oko
44% (na optimalnom-uskom opsegu brzina -
oko 9 m/s) [4].
O~igledno je da snaga raste sa kvadratom
pre~nika rotora. Dosada{nja iskustva su
pokazala odre|enu zavisnost pre~nika i
izlazne snage, tabela 1 [4].
U 2003. je instalisano u svetu 8.300 MW
snage u elektrane na vetar, a primena energije
vetra ima tendenciju rasta u odnosu na druge

energija
Tabela 1 Zavisnost snage elektrane na vetar i
pre~nika rotora
Snaga elektrane na vetar Pre~nik rotora [m]
225 kW
27 m
300 kW
27 - 33 m
500 kW
33 - 40 m
600 kW
40 - 44 m
750 kW
44 - 48 m
1000 kW
48 - 54 m
1500 kW
54 - 64 m
2000 kW
64 - 72 m
2500 kW
72 - 80 m
energetske izvore. Najvi{e je instalisano
elektrana na vetar u Evropi 5.500 MW, pa u
SAD 1.687 MW, dok je u Aziji i Australiji
instalisano 900 MW snage na vetar. Ukupan
instalisani svetski kapacitet za proizvodnju
elektri~ne energije na vetar je 40.300 MW, sa
mogu}no{}u godi{nje proizvodnje od 80
TWh ili 0,5% globalne proizvodnje elektri~ne
energije [3]. Kao istaknut primer mo`e se
uzeti Danska [1], koja ima instalisanu snagu
od 3.115 MW u kori{}enju energije vetra u
2003. godini i proizvodnju od 5.5 TWh {to je
iznosilo 15,9% ukupne potro{nje elektri~ne
energije, {to snabdeva 1,4 miliona Danskih
doma}instava. Kori{}enjem ovih kapaciteta
smanji}e se emisija CO 2 u atmosferu za oko
5,2 miliona tona pri prose~no vetrovitoj
godini. O~ekuje se da }e u 2004. pu{tanjem u
upotrebu elektrana ''Nysted offshore wind
farm'' na Balti~kom moru, do}i do pove}anja
na 20% potro{nje elektri~ne energije iz snage
vetra. Danska ima oko 4.500 elektrana na
vetar, od ~ega oko 200 je izra|eno nad
morem, jer je obalski deo veoma pogodan
zbog ja~eg i ustaljenijeg vetra i relativno
plitke vode uz obalu - oko 15 m.
Zna~ajno je naglasiti veliko potencijalno
svetsko tr`i{te u oblasti proizvodnje energije
vetra. Ovo name}e neophodnost daljih
istra`ivanja i kreiranja proizvodnih kapaciteta
u ovoj oblasti.
2. Proizvodnja opreme
2.1. Osnovne komponente sistema i
cene
Sistem je kompleksan i sadr`i vi{e
podsistema, slika 1:
� ku}i{te
� lopatice
� glav~ina sa sistemom za promenu napadnog
ugla lopatica
� vratilo male brzine
� reduktor
� vratilo velike brzine (1500 o/min) sa
mehani~kom ko~nicom
� elektri~ni generator
� mehanizam za usmerenje vetrenja~e u
pravcu struje vetra
� elektri~ni upravlja~ki deo
� hidrauli~ki sistem
� sistem hla|enja
� toranj
� mera~ brzine i pravca vetra
Sistemi se proizvode za upotrebu od 120.000
sati ili 20 godina.
Prose~na cena kompletnog sistema generatora
na vetar je 1000 USD po kW instalisane
snage [4]. Praksa je pokazala da je cena po
kW ve}a za manje snage. Cene komponenata
su date u tabeli 2 [2].
Osnovni deo generatora na vetar je sklop
rotora (lopatice, glav~ina, sistem za promenu
i upravljanje napadnim uglom) koji pretvara
strujanje vazduha u obrtno
kretanje generatora. Ovo je
tehnolo{ki slo`en sklop i
podudaran je tehnologiji rotora
helikoptera. Lopatice se rade od
kompozitnog materijala.
Cena tornja zavisi od visine.
Uobi~ajene visine generatora na
vetar su izme|u 30-110 m.
Me|utim, sada se projektuju
sistemi sa visinom rotora i do 150
m u cilju dobijanja ve}e snage i
boljeg iskori{}enja energije vetra.
Ova tendencija je prisutna pri izgradnji novih
instalacija, kao i pri inoviranju postoje}ih
kapaciteta [1].
Treba ista}i i tendenciju porasta instalisane
snage elektrana na vetar kroz pove}anje
pre~nika rotora. Nekada su se radile elektrane
od 25 kW snage sa pre~nikom rotora od 10.3
Slika 1 Izgled generatora na vetar
[222]
m. Danas su sve vi{e u primeni elektrane
snage 750-1000 kW sa pre~nikom od 48-54
m, a grade se elektrane snage preko 2000 kW
i pre~nika preko 72 m [4].
2.2. Energija vetra na prostoru
Republike Srbije
Vr{ena su istra`ivanja energije vetra na
prostoru Republike Srbije [5]. Istra`ivanja
pokazuju potencijale za kori{}enje energije
vetra na na{im prostorima. Na slici 2 su
prikazane oblasti sa vetrom ve}im od 4,5 m/s
na visini 50 m iznad tla, a koji se mo`e
iskoristiti za pokretanje generatora na vetar.
Najizra`eniji energetski regioni su Mid`or,
Suva Planina, Vr{a~ki Breg, sa prose~nim
brzinama ve}im od 6 m/s, tabela 3.
Deo zaklju~ka iz studije je: ''Potencijal u
Srbiji, ako se aktiviraju zone sa srednjom
brzinom vetra ve}om od 5 m/s, omogu}ava
Tabela 2 Cene komponenata generatora na vetar
Komponenta Cena (%)
Rotor
28%
- Lopatice (tri)
- 16,6%
- Glav~ina
- 7,2%
- Mehanizam za promenu napadnog ugla i le`ajevi
- 4,0%
Prenosni sistem i ku}i{te
Prenosni sistem
46%
- Reduktor
- 13,4%
- Glavna osovina
- 2,3%
- Le`aj glavne osovine i blok
- 1,3%
Struktura za pri~vr{}enje
3,8%
Sistem hla|enja generatora
0,3%
Sistem ko~enja, hidraulika
0,6%
Spojnica
0,3%
Poklopac ku}i{ta
1,9%
Generator
6,7%
Elektronika (upravljanje - promenljiva brzina)
6,9%
Transformator
2,5%
Kablovi
2,0%
Prekida~ka oprema
1,4%
Mehanizam za usmerenje i le`ajevi (Yaw)
1,8%
Upravljanje i bezbednost sistem
0,8%
Toranj 20,6% 21%
Temelji 5,4% 5%
Ukupno 100%

energija
Sliks 2 Karta lokacija u Srbiji sa godi{njim srednjim brzinama vetra od 4,5 do 5 m/s,
odre|enih na bazi desetominutnih srednjih brzina vetra na visini od 50 m iznad tla, [5].
izgradnju 1.316 MW vetroenergetskih
kapaciteta, {to je 15% sada{njih ukupnih
instalisanih kapaciteta. Ovi kapaciteti, uz
pretpostavku niskog koeficijenta iskori{}enja
kapaciteta od 0,2 mogli bi da proizvode oko
2,3 TWh godi{nje.''
Polaze}i od srednje cene od 1.000 USD po
instalisanom kW snage, dolazi se do
potencijalnih investicija od 1.316 x 1000 =
1,316 milijardi USD.
Ako se usvoji srednja snaga elektrane na
vetar od 600 kW, dolazi se do potencijalne
2.193 elektrane u Srbiji. Izgradnja ovolikog
broja broja elektrana na vetar opravdava
ulaganja u istra`iva~ke, razvojne,
projektantske i tehnolo{ke kapacitete u
Repulici Srbji. Pore|enja radi investicija za
izgradnju jedne termoelektrane sa dva bloka
od po 300 MW iznosi oko 900.000.000 USD.
U prethodnoj studiji je navedeno da bi
potencijal mogao biti znatno ve}i, ~ak i do
122.033 MW ako bi se uklju~ila snaga vetra
ve}a od 4 m/s.
Tabela 3 Pregled lokacija sa najvi{im srednjim
brzinama vetra u Srbiji [5]
2.3. Mogu}nosti proizvodnje opreme
kod nas
U na{im proizvodnim tehnolo{kim
kapacitetima postoje mogu}nosti za
proizvodnju opreme za elektrane na vetar i
mogu se koristiti u tu svrhu. Postavlja se
zna~ajan problem aerodinami~kih istra`ivanja
i projekta sklopa rotora, posebno geometrije i
strukture lopatica. Treba imati u vidu
problem slo`enih dinami~kih optere}enja
lopatica, kao posledicu uslova rada u
turbulentnoj atmosferi. Kod nas postoje
odre|ena iskustva iz aerodinami~kih
istra`ivanja, ispitivanja i projekata lopatica
elisa i rotora. Tako|e postoji mogu}nost
projekta i prora~una strukture lopatica. Ovaj
deo je najzna~ajniji jer se njime ostvaruje
pretvaranje kineti~ke energije verta u obrtno
kretanje rotora, odnosno iskori{}enje snage
vetra. Ve} su kod nas realizovana razvojna
istra`ivanja u osvajanju tehnologije
kompozitnih materijala za primenu na
helikopterskim rotorima i to saznanje mo`e
zna~ajno da pomogne i kod iznala`enja
re{enja za elektrane na vetar. Osnovno pitanje
[223]
u proizvodnji lopatica je njihova
du`ina.
Kod nas postoje tehnolo{ki
kapaciteti za proizvodnju vratila i
reduktora i bez obzira na njihovu
tehni~ku slo`enost realno je
o~ekivati da se ista mo`e osvojiti.
Tako|e je proizvodnja sistema
ko~enja mogu}a u na{em
proizvodnom okru`enju.
Generator elektrane na vetar kao slo`en
tehni~ki sistem predstavlja poseban izazov za
iznala`enje re{enja u na{em okru`enju, a
posebno sistema upravljanja. Postavlja se
pitanje da li je to mogu}e realizovati na
zadovoljavaju}em nivou kvaliteta i
pouzdanosti u radu.
Mehani~ki elementi kao {to su ku}i{ta, toranj
i ostali delovi se mogu realizovati kod nas.
Osnovni problem osvajanja ove proizvodnje
je u znanju i iskustvu, jer nema realizovanih
savremenih re{enja elektrana na vetar kod nas.
3. Zaklju~ak
Prema dosada{njim istra`ivanjima, potencijal
vetar-energije u Srbiji, ako se aktiviraju zone
sa srednjom brzinom vetra ve}om od 5 m/s,
omogu}ava izgradnju 1.316 MW
vetrogeneratorskih kapaciteta, {to je 15%
sada{njih instalisanih kapaciteta. Ovi
kapaciteti mogli bi da proizvode oko 2,3
TWh godi{nje.
Polaze}i od srednje cene od 1.000 USD po
instalisanom kW snage, dolazi se do
potencijalnih investicija od 1.316 milijardi USD.
Ako se usvoji srednja snaga elektrane na
vetar od 600 kW, dolazi se do potencijalne
2.193 elektrane u Srbiji. Izgradnja ovolikog
broja elektrana tra`i plansko anga`ovanje
dr`ave i strate{ko planiranje u cilju {to ve}eg
uklju~enja doma}eg znanja i proizvodnih
kapaciteta. Time bi kao dr`ava ostvarili
ciljeve: uposlenost znanja sopstvene radne
snage i proizvodnih kapaciteta uz podizanje
nivoa konkurentnosti u odnosu na ve} visoke
svetske tehnolo{ke mogu}nosti u ovoj oblasti.
Ne treba zaboraviti ni doprinos ekolo{koj
za{titi `ivotne sredine.
Pri razmatranju ove problematike ne treba
gubiti iz vida da je na{ energetski hidro i
termopotencijal na granici iskori{}enja.
U ve} pomenutoj studiji je navedeno da bi
energetski potencijal mogao biti znatno ve}i
ako bi se uklju~ila snaga vetra ve}a od 4 m/s
i iznosio bi oko 122.000 MW. To je jo{
jedan razlog za dugoro~no osmi{ljavanje
strategije u problematici snabdevanja
energijom.
Literatura
[1] Bjarne Lundager Jensen (editor), Annual
Report of the Danish Wind Industry
Association, DANISH WIND INDUSTRY
ASSOCIATION, DK 1552 Kobenhavn,
March 2004,
[2] George Sterziger, Matt Svrcek, Wind
Turbine Development: Manufacturing
Activity, Technical Report, Renewable
Energy Policy Project, USA, September 2004
[3] Naim Afgan, Darwish Al Gobaisi, Maria
Carvalho, Maurizio Cumo, Sustainable
Enegry Development, Nuklearna tehnika,
1/98, 1998, str. 12-27.
[4] ...: Guided Tour on Wind Energy,
www.windpower.org, Danish Wind Industry
Association
[5] Radomir Putnik (rukovodilac projekta), sa
saradnicima: Mogu}nost kori{}enja energije
vetra za proizvodnju elektri~ne energije,
Tekon-Tehnokolsanting doo., Beograd,
decembar 2002, str. 19.

Sobzirom da se za budu}nost planira
upotreba isklju~ivo „~istih” energenata
za proizvodnju elektri~ne energije
pove}anog kvaliteta, sa ve}om efikasno{}u i
stabilno{}u celokupnog sistema, jasno je da
se pomenuti cilj mo`e ostvariti jedino
spregom postoje}e tehnologije sa vetro i
hidro sistemima. Proizvodnja elektri~ne
energije iz vetroenergije bele`i najdinami~niji
godi{nji porast instalisane snage od svih
energetskih izvora [1]. Zvani~ni podaci
ukazuju da je cena elektri~ne energije koju
proizvedu vetrogeneratori, za odre|ene
lokacije, ve} konkurentna sa klasi~nim
izvorima. Brzina vetra varira u vremenu, a
time i brzina rotora turbine, pa je izlazni
naizmeni~ni napon standardnih generatora
promenljive u~estanosti, {to je naravno,
nepogodno za vezivanje na standardnu
distributivnu mre`u. Vetroturbine mogu biti
predvi|ene za razli~ite na~ine povezivanja na
mre`u [2]: direktno (CSCF - Constant Speed
Constant Frequency) i indirektno (VSCF -
Variable Speed Constant Frequency).
Razli~iti tipovi vetroturbina imaju svoje
prednosti i mane. CSCF sistemi su relativno
jednostavni i robustni, a njihovi nedostaci su
[3]: nemogu}nost regulacije aktivne i
reaktivne snage; velika mehani~ka
optere}enja (jer se varijacije snage prenose
kao pulsacije momenta, a ovo mo`e dovesti
do o{te}enja prenosnog mehanizma); velike
fluktuacije izlazne snage (mo`e dovesti do
varijacija napona, i u mnogim slu~ajevima do
pojave flikera). Proizvo|a~i vetroturbima se
uglavnom koncentri{u na proizvodnju VSCF
sistema iz slede}ih razloga [3, 4]: energetska
elektronika za potrebe VSCF sistema veoma
brzo pojeftinjuje i postaje pouzdanija; imaju
ve}i stepen korisnog dejstva u pore|enju sa
CSCF; ostvarena je redukcija mehani~kog
optere}enja; mogu}a je regulacija aktivne i
reaktivne snage u {irokom opsegu ({to je
naro~ito bitno u slu~aju udaljenih lokacija i
vetrogeneratora postavljenih u moru); lak{e
se uklapaju u zahteve koje name}u kompanije
za prenos i distribuciju elektri~ne energije, a
posebno u slu~aju velikih farmi
vetrogeneratora; kod VSCF sistema su se
energija
Leposava Risti}, Zoran Stojiljkovi}, Borislav Jefteni},
Milan Bebi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beogradu
UDC 621.313.1:620.92
Dvostrano napajani
asinhroni vetrogeneratori
- pregled stanja
Rezime
Rad prikazuje pregled stanja u oblasti razvoja generatorskih {ema za generisanje elektri~ne
energije iz energije vetra, upotrebom asinhronih generatora (AG). U radu se razmatraju
varijante VSCF (Variable Speed Constant Frequency) sistema sa AG i vr{i se njihovo
pore|enje u pogledu radnih karakteristika i efikasnosti, sa posebnim osvrtom na standardne
dvostrano napajane asinhrone generatore (DNAG), dok ostali DNAG imaju za sada samo
teorijskii zna~aj. Prednosti ovog sistema ogledaju se u tome {to se mo`e upotrebiti energetski
pretvatra~ (EP) ~ija nominalna snaga iznosi samo tre}inu nominalne snage vetroturbine,
zatim u kontinualnoj regulaciji brzine, mogu}nosti za proizvodnju reaktivne energije,
raspregnutom upravljanju aktivnom i reaktivnom snagom, ~etvorokvadrantnom radu,
pove}anoj dinamici i stabilnosti celokupnog sistema, i dr. Kod savremenih koncepcija u
dana{je vreme, vrlo {iroko primenjivan je back to back ~etvorokvadrantni naponski invertor
sa PWM tehnikom zbog smanjenja izobli~enja usled dejstva vi{ih harmonika u talasnom
obliku struje (na ulazu i izlazu sistema), pulsacija momenta generatora i pove}anja kvaliteta
energije, kao i zbog pove}anih mogu}nosti za regulaciju u sistemu i pobolj{anog pona{anja u
prelaznim re`imima. U radu su tako|e razmatrane i napredne tehnologije upravljanja u
oblasti energetske elektronike, pomo}u kojih je mogu}e optimizirati pona{anje
vetroenergetskih sistema.
Klju~ne re~i: vetrogeneratori, CSCF sistemi, VSCF sistemi, pore|enje savremenih koncepata
vetrosistema, asinhroni generatori, dvostrano napajani asinhroni generatori, upravljanje
energetskim pretvara~ima, back to back dvosmerni invertori, vektorska kontrola, direktna
kontrola momenta.
Abstract
The paper presents the state of the art in the field of developing electric generation schemes
for wind energy conversion suitable for interconnection with a power grid, with the use of
induction generators (AG). The paper investigates different concepts of VSCF system with AG
and compares them according to their working characteristics and efficiency, with the special
attention paid to the standard doubly-fed induction generator (DNAG), while the rest of
DNAG have had only theoretical significance, till now. Advantages of this system are
specified in the following facts: application of the converter (EP) which rated power equals
to the one third of the windturbine’s rated power, continuous speed control, possibility of
reactive power generation, decoupled control of active and reactive power, four quadrant
operation, increased power system dynamic and stability, etc. Nowadays in modern designs,
the back-to-back four-quadrant PWM-VSI is widely used in wind power systems due to
reduction of the current harmonic component in the input and output of the system, reduction
of the torque pulsation on the generator, improvement of the output power quality, as well as
increased controllability of the system and improved dynamic performance. The paper also
considers advanced control techniques in the field of power electronics, in order to optimize
the wind power system performance.
Key words: wind turbines, CSCF systems, VSCF systems, comparison between temporary
concepts of wind power systems, induction generators, doubly fed induction generators,
control of electronic converters, back to back bi-directional inverters, field oriented control,
vector control, direct torque control.
pokazale manje varijacije izlazne snage (jer
velika inercija rotora ubla`ava varijacije
brzine vetra i na taj na~in redukuje probleme
sa flikerima).
[224]
Do sada poznate generatorske {eme mogu se
klasifikovati na vi{e na~ina, me|utim
naj~e{}e se koriste asinhroni generatori
(90% generatora u svim instalisanim

energija
kapacitetima u svetu) zbog svoje
pouzdanosti, robustnosti, jednostavnosti,
niske cene, fleksibilnosti u pogledu brzine
(usled postojanja klizanja), dostupnosti na
tr`i{tu za razli~ite snage, potpuno usavr{ene
tehnologije proizvodnje i dr. Maksimalnu
snagu posti`u za brzine malo ve}e od
sinhrone (rade u malom opsegu brzina).
1. Asinhroni generatori
Postoje dva tipa AG-a: AG sa kaveznim
rotorom (rotorski namotaj je na~injen od
bakarnih ili aluminijumskih {ipki, kratko
spojenih prstenovima na oba kraja i
ugra|enih u meko gvo`|e cilindri~nog rotora)
i AG sa namotanim rotorom (trofazni
namotaj od bakarne ili aluminijumske `ice).
Rotorskom namotaju je tada mogu}e pri}i
preko kliznih prstenova na osovini motora.
Eksterni otpornik ili reverzibilni energetski
pretvara~ mogu biti povezani na rotorski
namotaj preko kliznih prstenova na sve tri
faze rotora, pa se na ovaj na~in mo`e
upravljati elektromagnetnim momentom i
klizanjem.
1.1. Asinhroni generator sa kaveznim
rotorom (AGKR)
Slika 1 prikazuje mehani~ke karakteristike
asinhrone ma{ine u motornom i
generatorskom re`imu rada. Tipi~no, radna
oblast asinhrone ma{ine je ispod 50%
prevalnog momenta. To zna~i da je vrednost
klizanja u oblasti rada asinhrone ma{ine mala
(s

energija
Tabela 1 Kofiguracije sa AGKR i reduktorom [6]
Tehnologija Namotaji Vrsta EP-a
(1) DNAG sa namotanim rotorom i disipacijom
energije klizanja, vezan na mre`u
(2) DNAG sa namotanim rotorom i obnovljenom
energijom klizanja, vezan na mre`u (Scherbius,
Krämer)
(3) DNAG sa namotanim rotorom i obnovljenom
energijom klizanja, vezan na mre`u (ciklokonvertor
Scherbius)
(4) DNAG sa namotanim rotorom i obnovljenom
energijom klizanja, vezan na mre`u (PWM
Scherbius)
AGKR sa diodnim mostom i naponskim
invertorom, koji radi izolovano od mre`e
Ova konfiguracija se satoji od AGKR sa
jednim namotajem na statoru, reduktora i EP
izme|u generatora i mre`e. EP mora da bude
dimenzionisan za punu izlaznu snagu iz
turbine. Ovo zna~ajno pove}ava cenu i
gubitke. Ispravlja~ki diodni most obezbe|uje
jeftin i jednostavan na~in za pretvaranje
naizmeni~nog izlaza iz generatora u
jednosmerni, gubici su tako|e mali ali snaga
mo`e da se prenosi u samo jednom smeru. Za
magne}enje ma{ine potreban je izvor
reaktivne snage, koji se ovde obezbe|uje
kori{}enjem kondenzatorskih baterija u
paraleli sa statorskim namotajem. Ova
konfiguracija omogu}ava rad sa
promenljivom brzinom, tj. rad vetroturbine
pri bilo kojoj brzini obrtanja, i nije potrebno
da AG na svojim izlaznim krajevima generi{e
ems iste u~estanosti kao {to je u~estanost
mre`e. Ova konfiguracija se u praksi nije
nikad koristila, zbog visoke cene pretvara~a i
zbog velike zahtevane kapacitivnosti
kondenzatorskih baterija. Tako|e, stepen
korisnog dejstva celokupnog sistema
(reduktor, AG i EP) je vrlo nizak.
AGKR sa PWM ispravlja~em i naponskim
invertorom, koji radi izolovano od mre`e
PWM ispravlja~ mo`e da omogu}i napajanje
reaktivnom snagom asinhronog generatora.
Me|utim, cena i gubici u PWM ispravlja~u
su ve}i u pore|enju sa diodnim ispravlja~em.
Ova konfiguracija omogu}ava rad sa
promenljivom
brzinom, t.j.
rad vetroturbine
pri bilo
kojoj brzini
obrtanja, a AG
nije neophodno
da ima izlaznu
u~estanost istu
sa mre`nom.
Nije se ~esto
koristila zbog
velike cene
pretvara~a i
zbog niskog
stepena
iskori{}enja
celokupnog
sistema
(Wind Master).
Brushless dvostrano napajani asinhroni
generator Ova konfiguracija se sastoji od
reduktora, AGKR-a i EP-a. Izlaz AG-a mora
da bude direktno vezan na mre`u, a izlazna
u~estanost generatora mora da bude ista sa
mre`nom.
AG ne zahteva klizne prstenove, me|utim
neophodan mu je stator sa dva namotaja, sa
razli~itim brojem pari polova. Drugi statorski
namotaj, uglavnom je napravljen od tanjih
bakarnih provodnika, zato {to samo deo
nominalne struje generatora prolazi kroz
njega i povezan je na EP, koji je
dimenzionisan za samo deo ukupne snage
turbine (proporcionalno maksimalnom
klizanju, do 25%), ~ime je smanjena njegova
cena. EP ima mogu}nost da upravlja fluksom
u vazdu{nom zazoru asinhrone ma{ine, u
cilju pove}enja ili smanjenja elektromotorne
sile (ems) i struje rotora. Na taj na~in, mo`e
se ostvariti upravljanje klizanjem, i
vetroturbina mo`e da radi sa promenljivom
brzinom. EP se tako|e koristi za korekciju
faktora snage (EP i drugi namotaj na statoru
se koriste da obezbede potrebnu reaktivnu
snagu za magne}enje). Ovaj AG treba da
bude ve}ih dimenzija za istu snagu (zbog 2
namotaja) - nije isplativo re{enje za velike
vrednosti klizanja.
1.2. Asinhroni generator sa
namotanim rotorom (AGNR)
Mehani~ke karakteristike asinhrone ma{ine sa
namotanim rotorom (AMNR) su prikazane na
[226]
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
Slika 3 Mehani~ka karakteristika AMNR
ispravlja~ i ~oper (vezan na otporni~ki potro{a~) za
regulaciju klizanja; dim. EP-a prop. klizanju
Jedan smer snage klizanja (od rotora ka mre`i); dim.
EP-a prop. klizanju; dozvoljene nadsinhrone brzine
Oba smera snage klizanja (od rotora ka mre`i); dim.
EP-a prop. klizanju; dozvoljene podsinhrone i
nadsinhrone brzine. Koristi se ciklokonv.
Oba smera snage klizanja (od rotora ka mre`i); dim.
EP-a prop. klizanju; dozvoljene podsinhrone i
nadsinhrone brzine. Koristi se forsirana komutacija.
Brzina
rotora
Prom.
25%
Prom.
25%
Prom.
50%
Prom.
50%
slici 3. Kod ove ma{ine, klizni prstenovi za
sve tri faze su izvedeni na osovini motora.
Oni mogu biti povezani na eksterne otpornike
ili na trofazni EP. Stator je vezan na trofaznu
mre`u konstantne u~estanosti. Mehani~ka
karakteristika se mo`e regulisati promenom
eksterne otpornosti u rotorskom kolu R ex , {to
se koristilo kod vetroturbina do 1930. Sa
regulacijom otpornosti, na polasku (u
motornom re`imu rada) se reostat mo`e
podesiti na veliku vrednost, koja se zatim,
kada generator po~ne da proizvodi energiju,
mo`e podeseti na manju, ili kratkospojiti.
Mada se mehani~ka karakteristika mo`e
prilago|avati, postoje dodatni gubici koji se
stvaraju u eksternim otpornicima i pretvaraju
u toplotu, pa moraju da se odvode van
generatora, tako da ne do|e do pove}anja
temperature namotaja. Ovaj koncept eksterne
otpornosti se mo`e pro{iriti upotrebom EP-a,
tako da se prilagodi otpornost rotorskog
namotaja, {to se mo`e ostvariti upotrebom
trofaznog diodnog mosta i DC-DC pretvara~a
sa otpornikom vezanim u jednosmerno kolo.
Na taj na~in, regulacijom faktora ispune DC-
DC pretvara~a, fiktivni otpornik mo`e
kontinualno da se pode{ava. Ovaj koncept je
upotrebila kompanija Vestas u svom
proizvodu nazvanom Opti-slip [4]. Dakle,
opet se mo`e dobiti tabela sa odnosima
indeks modulacije - brzina obrtanja rotora, pa
se sa brzinom rotora u povratnoj vezi, faktor
ispune mo`e kontinualno regulisati da se
omogu}i (slika 3): soft start motora
Slika 4 Protok snage u slu~aju AMNR sa regulacijom
snage proporcionalne klizanju

energija
Tabela 2 Kofiguracije sa DNAG i reduktorom [6]
Tehnologija Namotaji Vrsta EP-a
(1) DNAG sa namotanim rotorom i disipacijom
energije klizanja, vezan na mre`u
(2) DNAG sa namotanim rotorom i obnovljenom
energijom klizanja, vezan na mre`u (Scherbius,
Krämer)
(3) DNAG sa namotanim rotorom i obnovljenom
energijom klizanja, vezan na mre`u (ciklokonvertor
Scherbius)
(4) DNAG sa namotanim rotorom i obnovljenom
energijom klizanja, vezan na mre`u (PWM
Scherbius)
(isprekidana linija u motornoj oblasti rada),
rad sa konstantnom snagom (puna linija u
generatorskoj oblasti rada), ili rad sa
konstantnim momentom (ta~kasta linija u
generatorskoj oblasti rada).
U pojedinim sistemima sa AMNR, aktivna
snaga rotora (proporcionalana klizanju, koja
je ina~e predstavljla snagu gubitaka) se vra}a
u mre`u, kori{}enjem kombinacija trofaznih
diodnih mostova i trofaznih mre`no vo|enih
invertora (slika 4). Mehani~ka karakteristika
se tako|e mo`e unapred odrediti
(programirati) i iskoristiti za regulaciju
momenta ili snage.
Kod dvostrano napajane asinhrone ma{ine
(DNAM), stator se napaja iz trofaznog izvora
konstantne u~estanosti, a rotor se napaja iz
trofaznog EP-a naponom promenljive
u~estanosti. Dva na~ina za povezivanje
AMNR sa promenljivom brzinom na mre`u,
su prikazana na slici 5. U~estanost kojom se
napaja rotor je proporcionalna proizvodu
relativnog klizanja i statorske u~estanosti, a
napon na rotorskom namotaju se odre|uje iz
statorskog napona, klizanja i odnosa broja
navojaka rotora i statora. U cilju odr`avanja
konstantne vrednosti faznog pomeraja,
odnosno ugla izme|u napona statora i rotora,
statorski napon se mora svesti na stranu
rotora, pa se na taj na~in izlazni napon EP-a
za koji je vezan rotorski namotaj mo`e
sinhronizovati sa statorskim naponom, a
njegova amplituda i fazni stav se mogu tada
regulisati tako da se razvija odgovaraju}i
momenat pri bilo kojoj brzini. I bez
Slika 5 AMNR a) AC-AC preko jednosm.me|ukola
b) AC-AC preko ciklokonv
sinhronizacije rotorskog napona ili struje sa
statorskim naponom, brzina rotora se mo`e
regulisati. Me|utim, sistem se pona{a vi{e
kao sistem sa sinhronim generatorom nego
kao sa asinhronim. Oscilacije momenta i
snage }e zavisiti od oscilacija brzine vetra na
ulazu. U slu~aju DNAG, EP dozvoljava
sistemu da proizvodi elektri~nu energiju i na
brzinama manjim od sinhrone (pozitivno
klizanje) zato {to EP mo`e da ima protok
snage u oba smera. Slika 6 prikazuje
postrojenje koje se napaja iz grupe koja se
sastoji od tri generatora. Ilustovana su tri
razli~ita na~ina rada AMNR (generisanje
elektri~ne energije samo iznad sinhrone
brzine).
Na osnovu opse`nih istra`ivanja utvr|eno je
da su sve prednosti na strani VSCF sistema i
pokazano je da direktno pogonjena ili sa
reduktorom, DNAG ima najbolje
performanse od svih [6]. Prednosti
tehnologije sa direktnim pogonom koja je
trenutno dostupna u pore|enju sa
tehnologojim za asinhronu ma{inu sa
reduktorom su: smanjeni tro{kovi odr`avanja,
manja buka usled rada sa promenljivom
brzinom, ali i zbog odsustva reduktora, ve}i
stepen korisnog dejstva pri manjim brzinama
vetra. Prednosti AG-a sa reduktorom u
odnosu na tehnologiju sa direktno
pogonjenim su: manji investicioni tro{kovi,
lak{i transport i instalacija zbog manjeg
pre~nika ma{ine, ve}i stepen korisnog dejstva
pri ve}im brzinama vetra. Dva bitna
nedostatka koja jo{ uvek spre~avaju da
[227]
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
1 na statoru, 1 rot.
vezan na klizne
prstenove
ispravlja~ i ~oper (vezan na otporni~ki potro{a~) za
regulaciju klizanja; dim. EP-a prop. klizanju
Jedan smer snage klizanja (od rotora ka mre`i); dim.
EP-a prop. klizanju; dozvoljene nadsinhrone brzine
Oba smera snage klizanja (od rotora ka mre`i); dim.
EP-a prop. klizanju; dozvoljene podsinhrone i
nadsinhrone brzine. Koristi se ciklokonv.
Oba smera snage klizanja (od rotora ka mre`i); dim.
EP-a prop. klizanju; dozvoljene podsinhrone i
nadsinhrone brzine. Koristi se forsirana komutacija.
Brzina
rotora
Prom.
25%
Prom.
25%
Prom.
50%
Prom.
50%
tehnologija sa direktnim pogonom zameni
tehnologiju sa reduktorom su: visoka cena i
veliki pre~nik ma{ine. Da bi asinhrona
ma{ina radila u direktno pogonjenim
sistemima, treba da bude konstruisana sa
velikim brojem pari polova. Zbog rezultuju}e
male vrednosti za induktivnost magne}enja,
malog momenta (u odnosu na dimenzije
ma{ine) i malog stepena korisnog dejstva,
ovo se ne smatra dobrim re{enjem za
vetroturbine.
Razli~ite tehnologije danas egzistiraju na
tr`i{tu i u literaturi koje koriste DNAG sa
reduktorom, a njihov prikaz dat je u tabeli 2.
Slede}e konfiguracije }e predstaviti koncept
DNAG-a, koji se napaja sa strane rotora
preko kliznih prstenova, a radi na principu
varijacije brzine kori{}enjem energije rotora
({to se vi{e snage disipira u namotaju rotora,
ve}e je klizanje - tada postaje mogu}e
promeniti brzinu jednostavnom promenom
snage koja se disispira u rotoru):
DNAG sa namotanim rotorom i
disipacijom energije klizanja, vezan na
mre`u Ova konfiguracija je predstavljena na
slici 6b, a sastoji se od reduktora, asinhrone
ma{ine sa jednim statorskim namotajem i
namotanim rotorom sa kliznim prstenovima,
EP-a i otporni~kog potro{a~a. Regulacija
brzine se ostvaruje kroz regulaciju energije
koja se disipira na otporniku. Rad sa
promenljivom brzinom se mo`e ostvariti
upravljanjem energijom koju proizvodi rotor
AG-a. Velike vrednosti za klizanje zna~e
veliku energiju koja se mo`e dobiti sa strane
Slika 6 AMNR a), b) pasivna kontrola opt. c) kontrola
sa obnovljenom energijom klizanja

energija
rotora, a ta energija se mora disipirati na
otporniku, zbog ~ega opada stepen
iskori{}enja sistema, a nominalna snaga EP-a
raste. Zato ova konfiguracija omogu}ava
samo male varijacije brzine. Proizvo|a~
vetroturbina, kopanija Vestas, koriste ovu
tehnologiju, samo bez kori{}enja kliznih
prestenova, (EP i otpornici se obr}u zajedno
sa rotorom; upravlja~ki signali se prenose ka
rotiraju}oj elektronici putem opti~kih signala;
maksimalno klizanje koje je dozvoljeno kod
ovakvih proizvoda kompanije Vestas Opti-
Slip sistem je 10%).
DNAG sa namotanim rotorom i
obnovljenom energijom klizanja, vezan na
mre`u (Scherbius, Krämer) Ova
konfiguracija se sastoji od reduktora, AG sa
jednim namotajem na statoru i sa namotanim
rotorom sa kliznim prstenovima i EP-a sa
transformatorom. Regulacija brzine se
ostvaruje upravljanjem energijom koja se
prenosi izme|u rotora i mre`e, ~ime se
pove}ava stepen korisnog dejstva sistema.
Nominalna snaga EP-a je jo{ uvek
proporcionalna opsegu promene brzine. Da bi
ovo postalo privla~no re{enje, rad sa
regulacijom brzine, u {irokom opsegu (100%)
se mora odbaciti. Takav rad bi vodio ka vrlo
velikim vrednostima za klizanje, a samim tim
i velikoj nominalnoj snazi EP-a, {to nije
ekonomski isplativo re{enje. Mnogo je
verovatnije da maksimalne vrednosti za
klizanje i snagu EP-a budu do 25%
nominalne snage. Ovo je kompromis koji
vodi ka ve}oj proizvodnji energije i manjim
fluktuacijama u mre`i. Ova konfiguracija se
~esto zove stati~ka Scherbius topologija, zato
{to je protok snage rotora u jednom smeru, tj.
mogu}e je samo pove}ati koli~inu energije
koja se prenosi sa statora na rotor.
Smanjivanje energije rotora, ili samo
promena smera toka energije rotora nije
mogu}a. Kao posledica, vrednost klizanja
mo`e samo da raste. U cilju pobolj{anja
faktora snage, sinhrona ma{ina se mo`e kruto
spregnuti sa DNAG, pa tiristorski invertor
nije vi{e direktno vezan na mre`u odakle
uzima reaktivnu snagu, ve} se energija
proporcionalna klizanju pretvara u mehani~ku
[7]. Ova konfiguracija se ~esto zove stati~ka
Krämer topologija ili Krämer drive (postoje i
konfiguracije sa motorom jednosmerne struje,
poznate pod istim imenom).
DNAG sa namotanim rotorom i
obnovljenom energijom klizanja, vezan na
mre`u (ciklokonvertor Scherbius) Ova
konfiguracija je predstavljena na slici 5b i
ima iste karakteristike kao i prethodna, osim
{to se energija rotora mo`e prenositi u oba
smera - od rotora ka mre`i i obrnuto.
Nominalna snaga pretvara~a je jo{ uvek
proporcionalna opsegu promene brzine, pa se
rad sa punom regulacijom brzine (100%)
mora odbaciti. Me|utim, kori{}enje
dvosmernog prenosa energije omogu}ava
dupliranje opsega promene klizanja, bez
pove}anja nominalne snage energetskog
pretvara~a. Ova konfiguracija je naj~e{}e
poznata pod imenom stati~ka Scherbius
topologija sa ciklokonvertorom, zato {to je
protok energija rotora dvosmeran, tj. mogu}e
je da se pove}a ili smanji, ili promeni smer
energije koja se prenosi sa statora na rotor.
Smanjivanjem energije rotora, ili ~ak
promenom smera, omogu}ava se dobijanje
negativne vrednosti za klizanje, i to sve za
vreme rada asinhrone ma{ine u
generatorskom re`imu.
DNAG sa namotanim rotorom i
obnovljenom energijom klizanja, vezan na
mre`u (PWM Scherbius) Ova konfiguracija
je predstavljena na slici 5a, i ima istu
strukturu kao i prethodne dve, osim {to EP
koristi IGBT tranzistore. Nominalna snaga
EP-a je jo{ uvek proporcionalana opsegu
promene brzine. Zna~aj ove topologije je u
broju prekida~a: zahteva se 12 prekida~a
umesto 36 koliko ih ima kod ciklokonvertora.
Nekoliko proizvo|a~a vetroturbina koriste
ovu topologiju. Mogu}e je dodati drugi
namotaj na stator u ovoj konfiguraciji, koji
ima druga~iji proj pari polova. Ove dve
metode pokrivaju skoro potpuno opseg
promene brzina vetroturbine, ~ine}i da
postanu sa skoro punom (100%) regulacijom
brzine. Proizvo|a~i vetroturbina Enron i
DeWind koriste tehnologije PWM Scherbius
sa dvostrukim statorskim namotajem.
2. DNAG - Savremeni na~ini
upravljanja energetskim
pretvara~ima
Kod savremenih koncepcija EP-a, PWM
tehnika se koristi zbog smanjenja izobli~enja
usled dejstva vi{ih harmonika, smanjenja
pulsacija momenta generatora a samim tim i
pove}anja kvaliteta energije (snage) [8],
pove}anih mogu}nosti za regulaciju u
sistemu, kao i zbog pobolj{anog pona{anja u
prelaznim re`imima. Back to back
~etvorokvadrantni PWM naponski invertor je
vrlo {iroko primenjivan u sistemima sa
vetrogeneratorima u dana{nje vreme. Jedna
od glavnih prednosti AGNR se sastoji u tome
da kada se strujom rotora upravlja primenom
vektorske kontrole sa referentnim sistemom
orjentisanim du` ose vektora statorskog
fluksa (stator flux oriented vector control),
pri ~emu se generator napaja iz
komercijalnog ure|aja - dvostrukog PWM
invertora, ostvaruje se raspregnuto
upravljanje aktivnom i reaktivnom snagom sa
strane statora [9]. Mogu}nost da se proizvede
el energija sa faktorom snage razli~itim od 1
(cosϕ≠1), bi redukovala tro{kove koji bi
nastali upotrebom dodatnih kondenzatorskih
baterija za regulaciju reaktivne snage, i
predstavljala bi dobitak i za proizvo|a~a i za
distributera. Normalno je stator direktno
vezan na mre`u a rotor preko EP-a sa
promenljivom u~estano{}u. U cilju rada u {to
ve}em opsegu brzina, od podsinhronih
vrednosti do nadsinhronih, EP koji se nalazi
sa strane rotora mora da bude u mogu}nosti
da obezbedi protok snage u oba smera. Ovo
se posti`e pomo}u back to back PWM
invertora. Upravlja~ka {ema sadr`i dve
kaskadne upravlja~ke petlje. Spoljna petlja,
reguli{e aktivnu i reaktivnu snagu sa strane
statora, tako da vrednost faktora snage bude
{to je mogu}e pribli`nije jednaka onoj koju
zahteva elektrodistribucija. S druge strane,
zadatak unutra{nje upravlja~ke petlje
(strukture) je da omogu}i nezavisno
upravljanje direktnom i popre~nom
komponentom struje rotora, zbog ~ega se
koristi vektorska kontrola sa orijetacijom
referentnog sistema u skladu sa statorskim
fluksom koja se zasniva na upotrebi 2
identi~na PI regulatora (ili fazi regulatora
[10], ili njihove kombinacije [11]). Naro~ito
ako upravlja~ki signali koji su prvobitno
odre|eni u unutra{njoj ili spolja{njoj petlji
prevazilaze mogu}nosti dvosmernog EP-a,
[228]
oni se ograni~avaju na takav na~in da se
prioritet daje postizanju postavljene vrednosti
za aktivnu snagu, pre nego da se obezbedi
zahtevani nivo reaktivne snage. Na ovaj na~in
su omogu}ene visoke performanse pogona,
fleksibilno upravljanje reaktivnom snagom,
smanjenje nominalne snage EP-a, kao i
kopenzovanje asimetrije u talasnom obliku
napona. Izlazana snaga se maksimizira
pode{avanjem brzine obrtanja rotora, a kao
najbolji na~in pokazala se metoda pra}enja
ta~ke maksimalne snage (Maximum Power
Point Tracking), zato {to je jednostavnije
meriti snagu nego brzinu vetra, a tako|e se
koristi i pri projektovanju vektorskih
kontrolera. Sa naprednim tehnologijama u
oblasti energetske elektronike, mogu}e je
optimizirati pona{anje vetrogeneratorskih
sistema, kao {to je : 1) da se ubla`i
promenljivost parametara generatora koji
mogu da dovedu do razde{enja vektorskih
kontrolera 2) da se upotrebi regulacija
aktivne i reaktavne snage u sistemu u cilju
obezbe|enja rada mre`e u uslovima kvara ili
poreme}aja naponskih prilika.
Literatura
[1] http://www.awea.org/
[2] http://www.windpower.dk/
[3] W.L. Kling, J.G. Slootweg, Wind
Turbines as Power Plants, Wind Power and
the Impacts on Power Systems Workshop,
Oslo, Norway, 17-18. Jun 2002.
http://www.ieee.no/oslo/ieee.nsf/
[4] P.W. Carlin, A.S. Laxson, E.B. Muljadi,
The History and State of the Art of
Variable-Speed Wind Turbine Technology,
Technical report, NREL, February, 2001.
[5] G. Poddar, A. Joseph, A.K.Unnikrishnan,
Sensorless Variable-Speed Controller for Existing
Fixed-Speed Wind Power Generator With
Unity-Power-Factor, IEEE Trans. on Industrial
Electronics, Vol. 50, No 5, October 2003.
[6] Maxime R. Dubois, Review of
Electromechanical Conversion in Wind
Turbines, Report EPP00.R03, TU Delft
Faculty ITS Group Electrical Power
Processing, Nederland, April 2000
[7] C.R. Kelber, W.Schumacher, Adjustable
Speed Costant Frequency Energy Generation
with Doubly-Fed Induction Machines,
Proceedings of the Europian Conference
Variable Sped in Small Hydro, Grenoble,
France, 2000.
[8] J. Marques, H. Pinheiro, H. A. Gründling,
J. R. Pinheiro, H. L. Hey, A Survey on
Variable- Speed Wind Turbine System,
COBEP, Fortaleza - CE , 2003.
[9] A. Tapia, G. Tapia, J. X. Ostolaza, J. R.
Sáenz, Modeling and Control of a Wind
Turbine Driven Doubly Fed Induction
Generator, IEEE Trans. on Energy Conv.,
Vol.18, No 2, June 2003.
[10] Y. Tang, L. Xu, Vector Control and Fuzzy
Logic Control of Doubly Fed Variable Speed
Drives with DSP Implementation, IEEE
Trans. on Energy Conv., Vol.10, No 4, 1995.
[11] S. D. Rubira, M. D. McCulloch, Control
Method Comparison of Doubly Fed Wind
Generators Connected to the Grid by
Asymmetric Transmission Lines, IEEE
Trans. on Ind. App., Vol.36, No 4, 2000

Na izgradnju i kori{}enje malih
hidroelektrana u Srbiji odnosi se 14
zakonskih propisa. Prema
republi~kom Zakonu o koncesijama iz 1997. i
saveznom Zakonu o stranim ulaganjima iz
2002. izgradnjom, odr`avanjem i kori{}enjem
energetskih objekata mogu se baviti doma}a i
strana pravna i fizi~ka lica.
Novim Zakonom o energetici se ukidaju
ograni~enja iz nekada{nje zakonske
regulative (prema nekada{njem Zakonu o
elektroprivredi male hidroelektrane je bilo
mogu}e graditi prete`no za svoje potrebe) i
predvi|en je povla{}en status za sve
obnovljive izvore energije pa i za male
hidroelektrane.
Komplikovana procedura pribavljanja
neophodnih dokumenata (15 do po~etka
gradnje i 9 do po~etka kori{}enja) u
pro{losti je ~esto odvra}ala investitore od
izgradnje. Istovremeno, lokalna
distributivna preduze}a nisu imala obavezu
otkupa proizvedene elektri~ne energije, a
na~in utvr|ivanja otkupne cene za
proizvedeni kWh je bio nedefinisan.
Novi Zakon o energetici je, pored ostalog,
zasnovan i na na~elu prioritetnog
kori{}enja obnovljivih izvora energije i
uvodi zna~ajne novine koje }e doprineti
stimulisanju investiranja u male elektrane:
� pod malim elektranama se
podrazumevaju elektrane snage do 10
MW,
� uvodi se Licenca za obavljanje
energetskih delatnosti (koju izdaje
Agencija za energetiku) i Energetska
dozvola za izgradnju i revitalizaciju
energetskih objekata (koju izdaje
nadle`ni ministar), me|utim, za
proizvodnju elektri~ne energije
isklju~ivo za svoje potrebe i za
proizvodnju elektri~ne energije u
objektima snage do 1 MW nije potrebna
ni Licenca ni Energetska dozvola,
� male elektrane mogu biti priklju~ene na
distributivnu mre`u i imaju pravo da
proizvedenu elektri~nu energiju prodaju
preko distributivne mre`e,
� uvodi se pojam povla{}enih proizvo|a~a
elektri~ne energije koji se odnosi na
proizvo|a~e koji u procesu proizvodnje
elektri~ne energije koriste obnovljive
izvore energije ili otpad, ili u procesu
proizvodnje istovremeno proizvode
elektri~nu i toplotnu energiju,
� povla{}eni proizvo|a~i elektri~ne
energije imaju, pod jednakim
finansijskim uslovima, pravo prioriteta
na organizovanom tr`i{tu elektri~ne
energije i pravo na subvencije i druge
olak{ice u poslovanju,
� postupak i na~in ostvarivanja prava
povla{}enih proizvo|a~a elektri~ne
energije iz prethodne ta~ke bi}e ure|en
posebnim aktom.
Strategijom razvoja energetike Republike
Srbije (koja je upravo usvojena u Sku{tini
Srbije) u okviru prioritetnih programa
razvoja energetskih sektora Srbije do 2015,
predvi|en je poseban prioritet koji
obuhvata programe selektivnog kori{}enja
obnovljivih izvora energije (biomasa,
geotermalna, sun~eva i eolska energija), i
posebne programe novih energetski
efikasnijih i ekolo{ko prihvatljivih
tehnologija (nove tehnologije sagorevanja
uglja, biomase i otpada, tehnologije za
[229]
energija
Milan ]u{i}
JP Elektroprivreda Srbije, Beograd
Branislav Ignjatovi}
JP \erdap, Beograd
UDC 621.311.21:621.311.17(497.11)(094.5)
Pristup izgradnji malih
hidroelektrana u Srbiji
Rezime
Radom }e biti prezentovan sada{nji zakonski okvir za izgradnju malih hidroelektrana i
drugih onovljivih izvora energije i diskutovana pitanja politi~ke, zakonodavne i
finansijske prirode koja moraju biti re{ena u skoroj budu}nosti kako bi se obezbedilo
stimulisanje kori{}enja ovog potencijala. Posebno poglavlje bi}e posve}eno sada{njem i
mogu}im pristupima izgradnji ovih objekata.
Klju~ne re~i: male hidroelektrane, obnovljivi izvori energije, zakonska regulativa.
Abstract
This paper will, present actual legal frame for construction of Small Hydro Power
Plants and other Renewable Eenergy Source, discuss issues of political, legislative and
financial nature that have to be resolved in the near future in oreder to provide
stimulation of using this potential. Special chapter is dedicated to curent and possible
approaches to the construction of this plants.
Key words: small hydro power plants, renewable energy sources, legal regulations.
decentralizovanu proizvodnju elektri~ne i
topltne energije na bazi prirodnog gasa, i
tehnologije malih i mini hidroelektrana), sa
ciljem da se po toj osnovi smanji potro{nja
kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari
dodatna proizvodnja posebno toplotne
energije. Preliminarna procena potrebnih
sredstava za realizaciju ovog programa je
350 mil. USD od ~ega je 130mil. USD
predvi|eno za male hidroelektrane.
1. Zakonski okvir za male
hidroelektrane [1]
Re{avanje pitanja zakonske regulative za
male hidroelektrane neodvojivo je od
re{avanja ovih pitanja koja se odnose na
obnovljive izvore energije (OIE). Zbog
toga, u tekstu koji sledi uglavnom }e se
iznositi stavovi koji se odnose na OIE.
Mi nismo prvi koji se bave pitanjem malih
hidroelektrana i uop{te obnovljivim
izvorima energije. Mnoge, naro~ito
evropske, zemlje su daleko odmakle u
kori{}enju OIE, tako da se kod definisanja
aktivnosti koje se moraju preduzeti na
stimulaciji kori{}enja OIE u Srbiji, moraju
koristiti tu|a iskustva i rezultati.
U svim industrijski razvijenim zemljama, u
ekonomijama u tranziciji i u zemljama u

energija
razvoju, pojavljuje se zajedni~ka grupa
elemenata koji se ispostavljaju kao
neophodni za razvoj OIE a koji su u
nadle`nosti Vlade. Ovi elementi/aktivnosti
bi morali pretstavljati, zapravo, sr`
budu}eg Nacionalnog programa za
stimulaciju kori{}enja OIE. To su:
1. Razvoj op{te energetske politike koja
nagla{ava zna~aj OIE i ispunjava ciljeve
principa odr`ivosti; Promocija OIE i
potrebe da se ispune ciljevi odr`ivog
razvoja bi trebali da budu inkorporirani u
op{ti zakonski okvir, baziran na
nacionalnom OIE potencijalu ({to je,
dodu{e delimi~no, ispunjeno dono{enjem
Zakona o energetici i usvajanjem Strategije
razvoja energetike do 2015. godine).
Me|utim, `elja za unapre|enjem razvoja i
kori{}enja OIE dovodi do potrebe za
prilago|avanjem i drugih zakonskih
propisa koji se odnose na izgradnju,
vodoprivredu, za{titu okoline i druge. Ovo
se mo`e ispuniti samo {irokom saradnjom i
u~e{}em svih zainteresovanih strana.
Alternativa je usvajanje posebnog zakona
za OIE.
2. Definisanje jasnih ciljeva za OIE; Vlada
treba da defini{e jasne ciljeve, strategije i
planove implementacije bazirane na
nacionalnom OIE potencijalu i bazirane na
analizi ispunjenosti ciljeva odr`ivog
razvoja usled porasta kori{}enja OIE.
3. Uspostavljanje transparentnih tr`i{nih
uslova koji ohrabruju investiranje; Tr`i{na
transparentnost je su{tinska u obezbe|enju
u~e{}a privatnog sektora {to, generalno,
dovodi do uspe{nog tr`i{ta. Nacionalno
tr`i{te definisano zakonskim putem
zahteva transparentne i jasne cene/tarife
koje odra`avaju stvarne ukupne tro{kove
proizvodnje. Zbog visokog stepena
stabilnosti i predvidljivosti koje se zahteva
od strane privatnog kapitala, va`no je
oceniti i, ako je to potrebno, modifikovati
postoje}e tr`i{ne uslove. Sve subvencije se
moraju kontinuirano pratiti i publikovati.
4. Integracija pitanja vezanih za OIE u
neenrgetski sektor zakonodavstva;
Preispitivanje uloge i zna~aja neenrgetskog
sektora i zakonodavne regulative koja se
na njega odnosi i implementacija mera za
stimulisanje investiranja u OIE. Ovo bi za
posledicu imalo jednostavnije
administrativne procedure.
5. Pove}anje javne svesti o prednostima,
potencijalu i tro{kovima vezanim za OIE;
Vlada treba da organizuje i podsti~e
kampanje u cilju podizanja svesti o
zna~aju i ulozi OIE u javnosti, organizuje
edukacione programe i drugo.
6. Edukacija u cilju stvaranja ljudskih
resursa za razvoj OIE; Ovo je naro~ito
korisno u delu koji se odnosi na
sprovo|enje procedura vezanih za OIE na
nivou lokalnih distribucija i
lokalne/op{tinske uprave.
7. Uspostavljanje potrebnih institucija;
Jaka javna istitucija na nacionalnom nivou
za uspostavljanje prioriteta, izradu
planova, definisanje predloga nove ili
izmenu/dopunu postoje}e regulative,
uspostavljanje fonda za istra`ivanje i
razvoj (demo projekti), u~e{}e u radu
internacionalnih organizacija, ja~anje
globalne i regionalne saradnje u oblasti
OIE, je su{tinska za ohrabrivanje
investiranja i kori{}enja OIE. Skora{njim
izglasavanjem Agencije za energetiku u
Skup{tini Srbije, ovaj je zahtev delimi~no
ispunjen.
Mo`e se re}i da je usvajanjem Zakona o
energetici i Strategije razvoja energetike
do 2015. zapo~eo proces usvajanja
adekvatnog zakonskog okvira za OIE i
izvr{enja jednog dela navedenih aktivnosti.
Me|utim, to ne}e imati efekta ukoliko se
ne u~ini napor ka intenziviranju ovog
procesa, odnosno usvajanju Nacionalnog
programa za stimulaciju kori{}enja OIE u
Srbiji.
2. Izgradnja malih hidroelektrana
i drugih OIE
Subvencionisanje OIE, pa samim tim i
malih hidroelektrana, u EU je prepoznato
kao va`an finansijski instrument za
stimulisanje kori{}enja OIE. Generalno
naj~e{}e se koriste mere za upravljanje
cenom i mere za upravljanje veli~inom.
Mere za upravljanje cenom podrazumevaju
direktno subvencionisanje proizvo|a~a
(investiciono i eksploataciono
subvencionisanje) i indirektno
subvencionisanje proizvo|a~a (regulacija
prodajnih tarifa koje uklju~uju ekstra
subvencije pa je cena struje koja se pla}a
proizvo|a~u vi{a je od nominalne tr`i{ne;
subvencija se daje kompaniji koja kupuje
struju iz obnovljivih izvora.). Indirektnim
subvencijama kroz porez na
konvencionalna goriva za proizvo|a~a ili
potro{a~a (fiskalni instrument) energija iz
obnovljivih izvora postaje jeftinija. Mere
za upravljanje veli~inom predstavljaju
legalne obaveze da se proizvede, proda ili
kupi obnovljiva energija, energija dobijena
kombinovanom proizvodnjom ili druga
zavisno od proizvo|a~a, od snabdeva~a ili
od potro{a~a.
Prema novom Zakonu o energetici
"Povla{}eni proizvo|a~i elektri~ne
energije imaju pravo na subvencije,
poreske, carinske i druge olak{ice, u
skladu sa zakonom i drugim propisima
kojima se ure|uju porezi, carine i druge
da`bine, odnosno subvencije i druge mere
podsticaja." Ovakvo zakonsko re{enje je
veoma diskutabilno jer dovodi u konfuziju
i stru~njake i potencijalne investitore. Na
prvi pogled, uvodi se subvencionisanje, ali
preplitanjem razli~itih oblika
subvencionisanja stvoreno je neobi~no
re{enje koje dr`avi ne donosi korist.
Interesantan je stav ve}ine, dakle i dobrog
dela stru~ne javnosti, da se pod
subvencionisanjem podrazumeva direktno
subvencionisanje investitora bilo u
investicionoj fazi, bilo u eksploatacionoj,
ili u obe. Naravno, to je najlak{e re{enje,
ali za Srbiju je ono najneprihvatljivije!
Kakvu korist ostvarujemo izgradnjom bilo
kog energetskog objekta koji koristi OIE
oslobadjaju}i od carine uvoznu opremu,
[230]
investitora od poreza, pla}aju}i
proizvedenu energiju mo`da i po vi{oj
ceni?
U razvijenim ekonomijama, sa uticajnim
javnim sektorom zabrinutim nad
dru{tvenim prioritetima, od strane Vlade
mogu biti date dozvole pojedincima ili
firmama koje `ele da uvedu tehnolo{ka
re{enja koja su ocenjena kao najpovoljnija
za to dru{tvo, ~ak i ako su druga re{enja
povoljnija sa stanovi{ta privatnog ulaganja.
Subvencije se mogu koristiti u
ograni~enom vremenskom periodu u cilju
pospe{ivanja uvo|enja odgovaraju}e
tehnologije, uz o~ekivanje da }e u
naprednoj fazi kori{}enja opstati sama po
sebi [2]. U na{em slu~aju, kao prvi korak,
pre dono{enja kona~ne odluke po pitanju
subvencionisanja, neophodno je uraditi
studiju koja bi analizirala sve OIE, koristi i
tro{kove od njihove upotrebe i definisala
grupu kojoj se u po~etku treba okrenuti i
~iji razvoj treba stimulisati.
U ovom trenutku, kada ne postoji
adekvatna zakonska regulativa koja bi na
pravi na~in uvela sistem subvencionisanja
za OIE, kreiranje posebnih javnih fondova
za istra`ivanje i razvoj i izradu demo
projekata kori{}enja OIE se ~ini kao prava
mera koja bi, iako privremenog karaktera,
omogu}ila kakav-takav napredak razvoju
OIE.
Naravno, ne treba zanemariti ni mogu}nost
stvaranja posebnih kreditnih linija kod
doma}ih banaka, mada, one do sada nisu
pokazale naro~itu, osim na~elne,
zainteresovanost za kreditiranje izgradnje
OIE.
3. Mogu}i pristupi izgradnje
malih hidroelektrana u Srbiji
3.1. Prvobitni pristup
Kao ilustraciju pristupa izgradnji malih
hidroelektrana u Srbiji navodimo dva
primera s kraja XIX i po~etka XX veka.
Verujemo da je to najbolji na~in da se
poka`e s koliko su hrabrosti i entuzijazma
u`i~ki i leskova~ki industrijalci u{li u
jedan, za to vreme, prili~no rizi~an
poduhvat kao {to je izgradnja malih
hidroelektrana u, u to vreme, zaba~enim
krajevima, ali i te{ko}e sa kojima su se
suo~avali. Naravno da je, u oba slu~aja,
inicijativu pokrenuo i klju~nu ulogu
odigrao profesor \or|e Stanojevi}.
„Sada{nja hidroelektri~na postrojenja u
U`icu, podigla je Prva Srpska Akcionarska
Radionica u U`icu, osnovana po~etkom
1898. godine na akcije, upla}ivane
nedeljnim uplatama od pola dinara.
Osnovni je kapital udru`enja 300.000
dinara podeljen na tri kola od po 100.000
dinara. Do sada je upla}eno samo prvo
kolo i jedan mali deo drugoga. Koliko je
ovaj na~in stvaranja kapitala zgodan da bi i
sirotnija klasa mogla u njemu uzeti u~e{}a
u toliko je on nezgodan {to se novac sporo
pribira a tro{kovi oko izvr{enja ovako
velikih preduze}a mnogo br`e napreduju
nego priticanje uplata. [to je udru`enje
ipak i te nezgode savladalo ima se

energija
zahvaliti na prvom mestu Srpskoj Dr`avi,
koja je pozajmicom iz prihoda Klasne
Lutrije potpomogla ovo preduze}e, a za
tim li~nim `rtvama pojedinih ~lanova
upravnog i nadzornog odbora, koji su svoje
li~ne kredite stavili u slu`bu ovoj ina~e
vrlo korisnoj stvari. ... Odmah se uvidilo,
da ma koliko da je preduze}e pokrenuto u
naj~istijoj nameri da se srpskoj i ina~e
nerazvijenoj industriji pomogne, da je
daleko od sviju {pekulativnih ciljeva koje
nalazimo kod najve}eg broja tako zvanih
'industrijskih preduze}a' za koja su u
poslednje vreme bez velike kritike
izdavane koncesije od strane na{eg
Ministarstva Narodne Privrede – da }e
ovako jedno preduze}e imati da se bori sa
nepreglednim te{ko}ama, koje na kraju
krajeva mogu dovesti u pitanje i njegov
opstanak. Istina je, da bi se kao motorna
snaga upotrebila voda koja ne ko{ta ni{ta,
ali bi ostali tro{kovi koji bi za taj zaba~eni
kraj bili ve}i no ma za koje drugo mesto u
na{oj zemlji toliko narasli, da ih
besplatnost vodene snage ne bi mogla
podmiriti i onda bi konkurencija srpskih
proizvoda prema stranima bila da ne
ka`emo nemogu}a ali svakako vrlo
sumnjiva. Jer ne treba da se varamo:
patriotizam i trgovina idu samo onda
zajedno kad donose koristi pojedincima.“ [3]
Mogu}nost eksploatacije vodne snage reke
Vu~janke i ulaganja u potpuno novu
privrednu oblast, brzo je zainteresovala
mnoge leskova~ke industrijalace, te je
1901. osnovano Leskova~ko elektri~no
dru{tvo A. D. Statut Leskova~kog
elektri~nog dru{tva izra|en je u leto 1901.
godine a odobren 31. oktobra iste godine,
re{enjem Ministra narodne privrede,
Milovanovi}a. Dru{tvo je, prema Statutu,
osnovano u cilju unapre|enja “srpske
doma}e industrije”. Zadatak ovog
akcionarskog dru{tva je da “vodenu snagu
padova Vu~janske reke eksploati{e u
obliku elektri~ne energije kako za
osvetljenje tako i za industrijske,
poljoprivredne i ostale potrebe. Trajanje
Dru{tva utvr|eno je na pedeset godina, a
njegov osnovni kapital na 200.000 dinara,
podeljen u 2.000 akcija, “svaka od po 100
dinara” (slika 1). Akcije su ozna~ene kao
“dru{tvene, nedeljive i bezimene” a
Dru{tvo “ne sme kupovati svoje akcije niti
ih primati u zalogu ni prodavati ispod
imenite vrednosti.”
Kao poslovi Dru{tva odre|eni su
proizvodnja elektri~ne energije u
postrojenjima na reci Vu~janki i, odatle,
njeno preno{enje, prema potrebama i cilju,
na ve}e ili manje razdaljine: ”Ovako
dobijenu i prenesenu elektri~nu energiju,
Dru{tvo }e ili samo upotrebljavati u svojim
radionicama ili }e je pod naro~itim
pogodbama (koje }e Upravni odbor
propisati) stavljati na raspolo`enje
svakome, ko bi se tom energijom, ma u
kom cilju hteo koristiti.” [4]
3.2. Slobodna inicijativa
Ovo podrazumeva izgradnju malih
hidroelektrana od strane onih investitora
koji sa sada{njim zakonskim re{enjima i
Slika 1 Akcija Leskova~kog elektri~nog dru{tva iz 1921. [4]
sada{njom cenom elektri~ne energije ipak,
gledaju}i u budu}nost, nalaze interes da
ula`u u ove objekte.
Danas se kroz Srbiju kre}e veliki broj ljudi
koji tra`e pogodne lokacije za izgradnju.
Za to anga`uju konsultante iz ve}ih i
manjih projektantskih ku}a i instituta u
`elji da za sebe obezbede unosan projekat.
Naravno, najve}e interesovanje pokazuju
za revitalizaciju postoje}ih i za izgradnju
malih hidroelektrana na vodoprivrednim
objektima. Naro~ito je interesantan slu~aj
italijanske vlade koja preko beogradske
kancelarije Ministarstva za za{titu okoline
Republike Italije finansira izradu studije
potencijala za izgradnju malih
hidroelektrana u Srbiji sa ciljem da se
izdvoji odre|eni broj lokacija koje se
ocene kao najprofitabilnije. Nije lo{e
zapitati se sa kojim ciljem to rade i koji
interes oni u tom poslu mogu imati?
Me|utim, ne mo`emo a da se ne zapitamo:
da li je mogu}e da su Srbi pre jednog veka
bili preduzimljiviji i spremniji da se upuste u
poduhvat izgradnje malih hidroelektrana nego
{to su danas? Zar danas nije mogu}e
primeniti nekada{nji pristup, koji je o~igledno
dao rezultat, i formirati akcionarsko dru{tvo?
Ohrabrenje daje inicijativa Dragoljuba Gite
Stankovi}a, predsednika Udru`enja
Vlasotin~ana u Beogradu, koji poku{ava da
okupi svoje Vlasotin~ane upravo u akcinarsko
dru{tvo koje bi se bavilo izgradnjom malih
hidroelektrana na teritoriji Op{tine
Vlasotince. Postoje indicije da bi se ova
inicijativa mogla preneti i na druge op{tine u
Srbiji.
3.3. Sada{nje aktivnosti EPS-a
Elektroenergetska politika Srbije je,
tradicionalno, usko vezana za
[231]
Elektroprivredu Srbije. Naj~e{}e su
inicijative kretale iz Elektroprivrede pa je
u javnosti stvorena slika da se u na{oj
elektroenergetici te{ko bilo {ta mo`e
sprovesti bez pomo}i i podr{ke EPS-a. To
je slu~aj i sa malim hidroelektranama.
EPS je konstantno, sa ve}im ili manjim
intenzitetom, vodio brigu o malim
hidroelektranama kroz izradu tehni~kih
preporuka (za elektro opremu, za ma{insku
opremu, za priklju~enje na distributivnu
mre`u) ili Katastra malih hidroelektrana.
Poslednje aktivnosti na ovom planu vezane
su za `elju da se jo{ jednom pomogne i
pokrene inicijativa za iskori{}enje
potencijala na op{tinskom nivou. U tom
cilju, u saradnji sa Institutuom za
vodoprivredu “Jaroslav ^erni”, ura|en je
predlog projektnog zadatka za izradu
prethodne studije opravdanosti sa
generalnim projektom malih hidroelektrana
za nekoliko op{tina u Srbiji. U okviru ovog
posla, pre izbora za koju }e se malu
hidroelektranu realizovati ovaj zadatak,
potrebno je analizirati ukupan potencijal za
izgradnju na teritoriji op{tine.
Smatramo da je ovaj pristup izgradnji vrlo
perspektivan, naro~ito imaju}i u vidu rast
zainteresovanosti kod lokalne uprave (bez
obzira na politi~ku opredeljenost), i pored
otpora, prirodnog i o~ekivanog, ali pre
svega dobronamernog, koji se u poslednje
vreme javljaju jer EPS, zvani~no, jo{ uvek
nije zainteresovan za investiranje u ove
objekte (ne ra~unaju}i nekoliko lokacija
koje se nalaze u planu izrade investiciono
tehni~ke dokumentacije).
Ipak, EPS }e pre ili kasnije morati da uva`i
inicijative za ve}im udelom obnovljivih
izvora energije u ukupnoj potro{nji,
mogu}nosti koje pru`aju razli~iti modeli

energija
finansiranja, naro~ito imaju}i u vidu
mogu}nost liberalizacije tr`i{ta energije,
ali i perspektive koje se otvaraju sa
uvo|enjem subvencionisanja ovih izvora.
Zbog svega toga ve} sada treba razmi{ljati
o stvaranju posebne organizacione celine
koja bi se ovim pitanjima bavila.
3.4. Agencija za male hidroelektrane
Mogu} je i jedan prili~no centralizovani
pristup koji podrazumeva sna`nu dr`avnu
kontrolu izgradnje malih hidroelektrana.
Ovo zna~i kreiranje posebne Agencije za
male hidroelektrane (kao obnovljivog
izvora energije koji u Srbiji verovatno ima
najve}i potencijal), a opravdanje se mo`e
na}i u eventualnoj potrebi dr`ave da
planiranje i dinamiku izgradnje uskladi sa
svojim planovima razvoja. U ovom
pristupu i privatni investitori mogu videti
odre|ene prednosti.
Obaveze i nadle`nosti Agencije mogu biti
koncipirane tako da se obezbedi brzo i
efikasno izvr{avanje administrativnih
procedura u skladu sa zakonskom
regulativom, a u cilju obezbe|enja
poverenja kod investitora i pove}anja
u~e{}a OIE u ukupnoj potro{nji energije.
Agencija bi, najmanje jednom godi{nje, na
osnovu Plana izgradnje odobrenog od
strane nadle`nog ministarstva, objavljivala
konkurs za izgradnju malih hidroelektrana
na odre|enom broju lokacija, odabirala
ponu|a~e (investitore) sa najboljim
uslovima i nadle`nom ministarstvu davala
predlog za izdavanje Energetske dozvole
za svaku pojedina~nu lokaciju. Agencija bi
mogla biti ovla{tena i za vr{enje pregleda i
verifikacje investiciono tehni~ke
dokumentacije investitora nakon ~ega bi
izdavala Potvrdu o ispravnosti i potpunosti
projekta male hidroelektrane na osnovu
koje bi lokalna uprava izdavala
gra|evinsku dozvolu.
Posao Agencije bi mogao biti i verifikacija
garancijskih ispitivanja u cilju dokazivanja
projektovanih karakteristika male
hidroelektrane. Nakon ovoga Agencija bi
davala predlog Agenciji za energetiku o
dodeljivanju Licence za obavljanje
energetskih delatnosti.
O~igledno je da ovako zami{ljena
Agencija predstavlja i servis za investitore,
mesto u kome su sabrani svi podaci o
malim hidroelektranama u Srbiji i
mogu}nost kontrole potencijala za
izgradnju.
Naravno, veliku, ali ne i ne re{ivu, te{ko}u
za realizaciju ovog pristupa izgradnji
predstavlja potreba za izmenom sada{nje,
pre svega neenergetske, zakonske
regulative.
4. Zaklju~ak
Dosada{nje aktivnosti na usvajanju
adekvatnog zakonskog okvira koje su
rezultirale usvajanjem odgovaraju}ih
re{enja u Zakonu o energetici i Strategiji
razvoja energetike Srbije do 2015.
predstavljaju tek po~etak re{avanja pitanja
OIE u Srbiji. Me|utim, ovaj proces se
mora nastaviti i doneti poseban
podzakonski akt o povla{}enim
proizvo|a~ima elektri~ne energije i usvojiti
Nacionalni program za stimulaciju
kori{}enja OIE.
Iz prvobitnog pristupa izgradnji malih
hidroelektrana u Srbiji dana{nji
potencijalni investirori i, pre svega, lokalna
zajednica mogu izvu}i korisne zaklju~ke i
svoje aktivnosti artikulisati i usmeriti na
na~in koji }e svima doneti korist.
Naravno, u svemu ovome EPS mora da
na|e svoje mesto i da do kraja defini{e
svoju ulogu: da se pripremi za skoro
pove}anje udela obnovljivih izvora
energije u ukupnoj potro{nji, da ispita
mogu}nosti koje pru`aju razli~iti modeli
finansiranja, naro~ito imaju}i u vidu
mogu}nost liberalizacije tr`i{ta energije,
ali i perspektive koje se otvaraju sa
uvo|enjem subvencionisanja ovih izvora.
Mo`da je stvaranje posebne organizacione
celine koja bi se ovim pitanjima bavila,
makar u prvom, prelaznom, periodu
najbolje re{enje.
Mogu} je i pristup koji podrazumeva
sna`nu dr`avnu kontrolu izgradnje malih
hidroelektrana kroz osnivanje Agencije za
male hidroelektrane. Ipak, do toga mo`e
do}i samo kao posledica ukupnog
sagledavanja mogu}nosti i mera za
iskori{}avanje potencijala obnovljivih
izvora u Srbiji, odnosno kroz usvajanje
Nacionalnog programa za stimulaciju
kori{}enja obnovljivih izvora energije.
Literatura
[1] Milan ]u{i}, Obnovljivi izvori energije
u Srbiji, 27. savetovanje JUKO CIGRE,
Zlatibor, 2005.
[2] Bent Sorensen, Renewable Energy – Its
physics, engineering, use, environmental
impacts, economy and planning aspects,
Elsevier Academic Press, tre}e izd., 2004,
str. 759.
[3] \. M. Stanojevi}, Elektri~na industrija
u Srbiji, reprint izdanja iz 1901. JP
Elektrodistribucija U`ice, U`ice, 2000, str.
53 i 54.
[4] Neboj{a Stankovi}, Sto godina
hidroelektrane Vu~je, JP
Elektrodistribucija Leskovac, Leskovac,
2003.
[232]

ENERGETSKO RUDARSTVO
I TERMOENERGETIKA
1. Uvod
Ukupnim potencijalima na{e zemlje,
energetski resursi imaju zna~ajno mesto i
ulogu. Nagla{eno visoko mesto uglja sa
u~e{}em od oko 85% u geolo{kim i ~ak
oko 99% u bilansnim rezervama, iako se
radi o niskovrednoj sirovini sa relativno
ograni~enom upotrebljivo{}u, ukazuju da
se u vrlo visokoj energetskoj zavisnosti
na{e zemlje njegovom istra`ivanju,
proizvodnji i kori{}enju mora pristupati
vrlo osmi{ljeno uz primenu najvi{ih
svetskih standarda i dostignu}a nauke i
tehnike.
Mada je u odnosu na svet struktura rezervi
uglja u na{oj zemlji, veoma nepovoljna jer
lignit zauzima dominantno mesto sa
u~e{}em od oko 93% u bilansnim
rezervama, velika je pogodnost to {to se
oko 76% ovih rezervi mo`e pod
ekonomski prihvatljivim uslovima
iskoristiti povr{inskim otkopavanjem
primenom savremene visoko kapacitne
mehanizacije sa kontinuelnim radom,
zahvaljuju}i pre svega veoma pogodnim
prirodnim uslovima, sprovedenim
istra`ivanjima i verifikovanoj projektnoj
dokumentaciji.
Preostale rezerve se mogu iskoristiti putem
podzemne eksploatacije i u budu}nosti
podzemnom gasifikacijom kad se za to
razviju i komercijalno prihvatljive
tehnologije.
Proizvodnja uglja u na{oj zemlji otpo~ela
je po~etkom 19. veka. Prva iskustva su
preneta iz ^e{ke odakle su do{li i prvi
stru~njaci-rudari i geolozi u pratnji
onda{njih vode}ih industrijalaca i trgovaca.
Sa razvojem industrije pro{irivala se
upotreba uglja, ~ije kori{}enje je bilo
vezano za prehrambenu i tekstilnu
industriju, re~ni saobra}aj, grejanje,
topionice, livnice i razvoj nekih zanatskih
aktivnosti.
Prvi rudnik sa podzemnom eksploatacijom
na teritoriji Srbije otvoren je u Vrdniku
1804, u Despotovcu 1837, zatim je sledilo
otvaranje vi{e rudnika kamenog i mrkog
uglja, a zatim i lignita u Kostolcu 1872.
ovim redom: Senjski rudnik i rudnici
Dobra, Vr{ka ^uka, Podvis i Dobra sre}a.
Ugalj Kolubarskog basena prvi put se
pominje 1875. a njegova proizvodnja
po~inje 1896. Zna~ajna godina je 1936,
kada se u Vreocima otvara tada najve}a
Termoelektrana ~ija je snaga iznosila
12MW, koja se snabdevala ugljem iz tada
novootvorene jame Junkovac.
I u svetu intenzivniji razvoj proizvodnje
uglja nastao je po~etkom XX veka sa
odre|enim zastojem u periodu II svetskog
rata, da bi tek sredinom pro{log veka
zapo~eo zna~ajniji razvoj u savremenom
poimanju industrijske proizvodnje sa
primenom masovne tehnologije povr{inske
eksploatacije i uvo|enjem mehanizovanog
procesa rada u podzemnoj eksploataciji
uglja.
Kakvo je mesto i uloga uglja u proizvodnji
elektri~ne energije u svetu, pokazuju
slede}i pokazatelji:
Instalisani kapaciteti TE na ugalj u svetu
su oko 60%, a u zadnjoj deceniji pro{log
veka u pojedinim zemljama velikim
proizvo|a~ima i daleko ve}i kao na primer
SAD- 74%, EU-67%, Azija-76%, Afrika-
68% i {to je karakteristi~no Poljska 96%,
Danska (koja nema vlastitu proizvodnju
uglja)-92%, Australija-86%, Gr~ka-71%,
^e{ka-75%, Kina-70%, Velika Britanija-
[233]
energija
Prof.dr Vladimir @ivanovi}
Beograd
Dr Radmila @ivojinovi}
EPS, Beograd
Mr Marko Babovi}
EPS, Beograd
UDC 662.71/.74:620.9(497.1)
Uloga uglja u na{oj
energetici
Rezime
U radu su prikazani dosada{nji tok i aktuelna pitanja razvoja proizvodnje uglja od
interesa za stru~nu javnost i privrednike. Tako|e je dat osvrt na mesto i ulogu uglja kod
nas i u svetu u proizvodnji elektri~ne energije u dosada{njem i njegovo visoko mesto u
budu}em razvoju
Klju~ne re~i: proizvodnja uglja, nove tehnologije i tendencije razvoja.
Abstract
This paper presents prior and current coal development issues of interest to the
professional public and business community. It also provides the retrospective of the
place and the role of coal in electricity generation in our country and on international
level within the previous and its high position in the future development.
Key words: coal production, new technologies, development trends.
60%, Nema~ka-58% itd. Mada u periodu
posle II svetskog rata, ugalj u globalnim
svetskim predvi|anjima nije bio
dominantan, ipak je u poslednjih 50 godina
bio glavno primarno gorivo za proizvodnju
elektri~ne energije u svetu.
Intenzivno kori{}enje uglja po~elo je posle
II svetskog rata izgradnjom termoelektrana
velikih snaga tako da danas imamo,
instalisanih, u Srbiji 5171MW, a u Crnoj
Gori 210MW koje daju 67% od ukupne
proizvodnje elektri~ne energije godi{nje.
Zahvaljuju}i stru~no-mudrim ljudima,
prvenstveno akademiku Dimitriju Savi}u,
akademiku Miladinu Pe}inaru, prof. dr
Ljubi Popovi}u, in`enjerima Jovanu
Jankovi}u, Bogoljubu Uro{evi}u, kao i
prof, Borisavu Spasojevi}u i prof. dr
Mom~ilu Simonovi}u, Srbija nije lutala u
razvoju energetike i izvanredno smo
koristili doma}e resurse u uglju i
hidropotencijalu za proizvodnju elektri~ne
energije. Smatramo da u budu}nosti treba
nastaviti takvu energetsku politiku, i to
iskoristiti preostali ekonomski raspolo`iv
hidropotencijal, graditi i obnavljati TE na
ugalj, pri ~emu treba uvoditi nove ~istije
tehnologije sagorevanja.
2. Dostignuti nivo proizvodnje
uglja
Najve}a proizvodnja uglja u na{oj zemlji
ostvarena je 1990. na nivou od oko 41,5

energija
Tabela 1 (u 1000 t)
Godina
Podzem.
ekspl. uglja
(t) ugalj (t)
Povr{inska eksp.
Otkrivka
(m 3 rm)
miliona tona , koja je vezana za rekordnu
proizvodnju u povr{inskoj eksploataciji,
dok je najve}a proizvodnja podzemnim
otkopavanjem ostvarena 1964. sa 3,984
miliona tona. Najve}a proizvodnja otkrivke
ostvarena je 1988. sa 98,5miliona m 3
~vrste mase, a u me|uvremenu su pu{teni
u rad i novi zna~ajni kapaciteti. Najve}a
pojedina~na proizvodnja u jamskoj
eksploataciji ostvarena je 1968. u rudniku
]irikovac, na nivou od 683 000 t uglja, a u
povr{inskoj na Pk "Polje D" 1990. sa oko
15,5 miliona tona uglja, i na otkrivci
tako|e na istom povr{inskom kopu 1991.
od 46,5 miliona m 3 ~vrste mase.
Vremenska i kapacitetna iskori{}enja
mehanizacije bila su najvi{a na kopovima
u Kolubarskom basenu i bila su pribli`na
nivou najvi{ih dostignu}a u Evropi.
O~igledno da je uvo|enje savremene
tehnologije i opreme kao i uspe{no
ovladavanje potrebnim znanjima doprinelo
da se ostvare navedena dostignu}a.
Stvorene su odre|ene predpostavke, da se
u svim ugljenokopima u relativno kratkom
periodu, profesionalno osmi{ljenim
pristupom vrlo brzo stabilizuju prilike i
podigne radna sposobnost, vremensko i
kapacitetno iskori{}enje instalisane opreme
na nivou iz kraja osamdesetih godina a
zatim i dalje pobolj{ava.
UKUPNO
uglja (t)
1955. 1594 518 3509 2112
1960. 2371 2626 7654 4997
1965. 2070 6264 11425 8334
1970. 1874 9332 27015 11206
1975. 1635 14557 32673 16192
1980. 1273 25577 56583 26850
1985. 1279 39918 73438 41197
1990. 922 43518 84494 * 41440
1995. 714 39084 49551 39798
2000. 623 33500 51056 34123
2001. 549 30499 50035 31048
2002. 541 31250 78780 31791
2003. 540 32815 93699 33355
2004. 534 33653 90461 34187
* Maksimalno ostvareno 1988. na nivou od 98,53 mil. m 3 rm.
Ovde je od zna~aja da se navede dostignuti
nivo proizvodnje uglja, na prostorima na{e
zemlje, po~ev od sredine 20. veka do
dana{njih dana, ~ije se kretanje po
prese~nim petogodi{tima navodi u tabeli 1.
Iz navedenih podataka se uo~ava vi{e
karakteristi~nih promena i to:
1) Zna~ajan pad proizvodnje uglja putem
podzemne eksploatacije, koji su
posledica vi{e uzroka , od kojih su
najzna~ajniji:
- zamena uglja kao goriva u industriji,
toplanama, {irokoj potro{nji i
saobra}aju pre svega te~nim i
gasovitim gorivima i elektri~nom
energijom;
- iscrpljivanje rezervi uglja u le`i{tima
sa povoljnim prirodnim uslovima,
ga{enje brojnih rudnika manjeg
kapaciteta usled nemogu}nosti
opstanka u novonastalim tr`i{nim
uslovima,
- smanjeno interesovanje radnika za
rudarska zanimanja u podzemnoj
eksploataciji i dr.;
- posebno se isti~e odsustvo
zainteresovanosti za svojinsku
[234]
Grafikon 1
transformaciju i ga{enje nerentabilnih
pogona, a otvaranje novih tr`i{no
konkurentnih i profitabilnih rudnika ,
{to je teku}a neminovnost.
2) Kod povr{inske eksploatacije uglja :
- intenzivni razvoj proizvodnje po~ev od
{este decenije u okviru objedinjenog
razvoja sa razvojem proizvodnje kao i
elektri~ne energije u Elektroprivredi
Srbije i Crne Gore, pri ~emu su i cene
uglja kao i elektri~ne energije bile
tr`i{no vrlo konkurentne i
obezbe|ivana su zna~ajna sredstva za
pro{irenu reprodukciju;
- po~etkom zadnje decenije, pro{log
veka, dolazi do opadanja proizvodnje,
usporavanja i zaustavljanja razvoja i
investicione izgradnje, usporena su
istra`ivanja i izrada potrebne nove
investiciono-tehni~ke dokumentacije.U
to vreme obavljena su zna~ajna
studijska istra`ivanja selektivnog
otkopavanja, ujedna~avanjem kvaliteta
uglja, kori{}enjem ugljenog praha za
potpalu termoelektrana,
- uspe{no izvr{ena laboratorijska
istra`ivanja i pripremljen program za
poluindustrijska ispitivanja sagorevanja
Tabela 2 (u tonama)
God. Kameni ugalj Mrki ugalj Lignit
Ukupno
V. ^uka Ibarski Rembas Bogovina Soko Jasenovac Lubnica [tavalj
1965. 41100 168600 648000 134000 142000 16400 102900 52400 1305300
1970. 55700 180900 600000 172596 224400 19000 181500 42000 1476096
1975. 47000 196000 538800 234299 105470 6400 118400 53900 1299569
1980. 40143 148579 384833 192495 130469 24204 53000 62201 1035924
1985. 20693 118664 391676 1182236 206565 49000 49000 100036 1053871
1990. 25559 111215 343859 84918 141864 47463 47463 59230 887025
1995. 0 55685 239218 49524 150079 52555 52555 46435 670731
2000. 19263 68618 165531 49958 123668 49763 49763 87119 623210
2001. 18946 50767 171185 46269 91072 61940 51248 57727 549154
2002. 14413 55899 177209 39037 92012 54730 57035 50406 540741
2003. 2104 51800 171215 28209 104212 73650 52968 55653 539811
2004. 0 72152 178221 25498 77716 71100 48836 60737 534260

energija
Tabela 3 (u 1000 t)
Godina Ugalj (t)
Otkrivka
(m 3 rm)
1991. 26150 58053
1992. 24526 46023
1993. 24552 37840
1994. 24873 34210**
1995. 26627* 34608**
1996. 24130* 34132**
1997. 26773* 41427**
1998. 27179** 35523**
1999. 22683* 35816**
2000. 26586* 36370**
2001. 25334* 38172**
2002. 25667 58474
2003. 26444 72449
2004. 27155 67734
* i ** Tamnava-Zapadno polje u investicionoj izgradnji
i proizvodnji sa prose~no 3,33 mil. t uglja i 6,65 mil.
m 3 rm otkrivke
lignita u fluidizovanom sloju, u cilju
primene ove komercijalno opravdane i
tehni~ki vi{estruko napredne
tehnologije, ~ijim uvo|enjem }e se
pove}ati kori{}enje goriva uz vrlo
zna~ajno smanjenje {tetnih polutanata;
- ura|ena je Strategija razvoja energetike
SR Jugoslavije do 2020. i Srbije do
2015. i u okviru iste i proizvodnje uglja,
srednjoro~ni planovi razvoja , i dr.
2.1. Podzemna eksploatacija
U Republici Srbiji aktivno je osam rudnika
sa 11 podzemnih proizvodnih sistema,
kojima je op{ta karakteristika relativno
niska proizvodnost, nizak stepen
mehanizovanosti i visoko u~e{}e te{kog
fizi~kog rada. Trend pada nivoa
proizvodnje uglja iz podzemnih rudnika
po~inje jo{ 60-tih godina kada se na ra~un
u to vreme "jeftine nafte", pri{lo dosta
Tabela 4 (u 1000)
Godina Ugalj (t)
Otkrivka
(m 3 rm)
1991. 3148 16829
1992. 4409 11835
1993. 4575 7685
1994. 5366 8092
1995. 5384 7913
1996. 5002 6548
1997. 5738 7200
1998. 6676 16648
1999. 5734 17956
2000. 5351 14686
2001. 5165 11864
2002. 5518 20306
2003. 6371 21250
2004. 6498 22727
Grafikon 2 Proizvodnja uglja i otkrivka u Kolubarskom basenu (u 1000)
stihijskom zatvaranju Rudnika sa
podzemnom eksploatacijom.
Sli~no je bilo i sa jedinim rudnikom sa
podzemnom eksploatacijom "Berane" u
Crnoj Gori koji je bio nekoliko puta
otvaran i zatvaran. U 1964. i u Republici
Srbiji bilo je aktivno 37 rudnika (jama) sa
oko 19 000 zaposlenih i proizvodnjom od
3 984 600 tona uglja, da bi 2004. iz osam
preostalih rudnika sa 5 100 zaposlenih bilo
proizvedeno svega 534 260 tona uglja.
U tabeli 2 daje se prikaz proizvodnje iz
podzemne eksploatacije uglja u Srbiji u
proteklom periodu za danas aktivne
rudnike.
2.2. Povr{inska eksploatacija
Polaze}i od zna~aja i uloge koji imaju u
poslovanju Elektroprivrede Srbije,
izvr{i}emo analizu rada aktivnih
ugljonosnih basena.
1. Kolubarski basen Ostvarena
proizvodnja uglja i otkrivke, u godinama,
[235]
koje su po na{oj oceni klju~ne za analizu i
dalje funkcionisanje proizvodnje uglja u
njemu , data je u tabeli 3.
Navedeni podaci ukazuju da je u ovom
periodu do{lo do alarmantnog pada
proizvodnje otkrivke i pored ulaska u
pogon novog povr{inskog kopa ¨Tamnava-
Zapadno polje¨, ~ijoj izgradnji se pristupilo
na teret redovnih tro{kova proizvodnje i uz
monta`u osnovne uvozne opreme bez
prisustva i garancija inoisporu~ilaca.
Zapa`a se da je proizvodnja otkrivke
gotovo prepolovljena u odnosu na po~etak
navedenog perioda. Proizvodnja uglja je
opala za oko 4,0 mil. t godi{nje i odr`ala
se relativno visoko u odnosu na teku}i pad
otkrivke od oko 28 mil. m3 godi{nje
zahvalju}i zna~ajnim zalihama otkrivenog
uglja stvorenim u prethodnom periodu.
Mo`e se postaviti pitanje i {ta bi bilo da
nije bilo tako zna~ajnih rezervi otkrivenog
uglja.
Grafikon 3 Proizvodnja uglja i otkrivka u Kostola~kom basenu (u 1000)

energija
Tabela 5 (u 1000)
Godina Ugalj (t)
Otkrivka
(m 3 rm)
1991. 7933 8490
1992. 8018 10243
1993. 5972 7627
1994. 6287 5758
1995. 7071 7030
1996. 7314 7356
1997. 8422 9987
1998. 7995 8372
1999. 2510 2790
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
U me|uvremenu privodi se kraju
proizvodnja uglja na povr{inskim
kopovima : ¨Polje B¨ i ¨Tamnava-Isto~no
polje¨, ¨Tamnava-Zapadno polje¨ usporeno
se zavr{ava za proizvodnju od 6,0 mil. t
({to je tek 50% od projektovanog).
[ta dalje ~initi u uslovima nedostatka
finansijskih sredstava za zavr{etak
zapo~etog kopa i ve} zakasneli po~etak
izgradnje zamenskih kapaciteta i nastavak
rada polja "D" jo{ uvek najzna~ajnijeg
kopa u ovom basenu.
2. Kostola~ki basen U ovom basenu
prisutne su i uspe{no se savla|uju brojne
te{ko}e. Ovde je priroda bila manje
dare`ljiva, te su radni uslovi mnogo
slo`eniji. Koeficijent otkrivke je oko dva
puta ve}i od istog u Kolubarskom basenu,
a vodoobilnost oko ~etiri puta ve}a, bar
kada se ima u vidu PK ¨Drmno¨ kao
najzna~ajniji rudnik, jer preostala dva
povr{inska kopa (Klenovnik i ]irikovac) i
nemaju neki ozbiljniji zna~aj, u narednom
periodu.
Na povr{inskim kopovima ovog basena, u
analiziranom periodu, ostvarena je
proizvodnja prikazana u tabeli 4.
Predstoje}e ga{enje kopova ¨Kostolac¨ i
¨]irikovac¨ zahtevalo je da se hitno
pristupi podizanju proizvodnje na kopu
¨Drmno¨ na oko 9 miliona tona/god. 1 i
otvori pitanje iskori{}enja zna~ajnih
preostalih rezervi u podru~ju kopa
¨]irikovac¨ i u {irem okru`enju.
3. Kosovski basen Ostvareni rezultate na
uglju i otkrivci u Kosovskom basenu dati
su u narednoj tabeli 5.
Smatramo bespredmetnim i preuranjenim
1 Od preuzimanja na upravljanje ovih energetskih
objekata od strane nadle`nih organa OUN-a ,
republi~ki i savezni organi u oblasti energetike imaju
krajnje ograni~ene mogu}nosti za bilo kakav oblik
saradnje osim u oblasti ograni~ene razmene elektri~ne
energije.
Grafikon 4 Proizvodnja uglja i otkrivka u Kosovskom basenu (u 1000)
vr{iti interpretaciju iznetih podataka, pa to
i ne ~inimo za ovaj basen.
Treba ista}i da je pripremana investicionotehni~ka
dokumentacija za blagovremenu
izgradnju zamenskih i novih kapaciteta za
snabdevanje postoje}ih potro{a~a uglja i
planirani prira{taj potro{nje.
Nesumljivo, da je sada preporu~ljivo da se
vr{e pripreme za uklju~ivanje u
predstoje}u svojinsku transformaciju i
koncesije, i u ovom basenu. Privredne
aktivnosti i saradnja doprinose re{avanju i
drugih otvorenih pitanja. Jo{ izme|u dva
svetska rata Kosovski ugljeni basen je u
celini bio u vlasni{tvu ¨AD Kosovo¨, koje
je od 1924. pre{lo u sastav Prometne
banke, jedne od najve}ih u tada{njoj
Jugoslaviji, ~iji rudnici su u periodu
1924-1938. pove}ali proizvodnju sa oko
5 000 na 104 000 t. Mo`da je
reprivatizacija jedan od puteva re{enja.
4. Pljevaljski basen U periodu 1991-2000.
u ovom basenu ostvarena je proizvodnja
uglja i otkrivke, kao u narednoj tabeli 6.
U odnosu na projektovani nivo, ostvareni
su dosta niski parametri u proizvodnji.
Razlozi za to su pribli`no isti kao i u
slu~aju povr{inskih kopova u ostalim
ugljenim basenima, sa nagla{enim
zastojem za vreme trajanja prekida rada
TE Pljevlja, usled njenog kvara.
Mere, pak, za realizaciju projektovane
dinamike proizvodnje podrazumevaju
dodatna investiciona ulaganja u tr`i{nim
uslovima privre|ivanja i svojinske
transformacije.
***
Eksploatacija uglja u eksperimentalnom
kopu u nebranjenom podru~ju Dunava kod
Kovina dala je po~etne rezultate u
tehni~ko-tehnolo{kom pogledu, ~iji
komercijalni uspeh nije vredan pa`nje, a
iskori{}enje okonturenih rezervi je ispod
svih o~ekivanja.
[236]
3. Razvojne mogu}nosti
eksploatacije uglja
3.1. Podzemna eksploatacija uglja
Realizacijom Programa prestrukturiranja i
investicionih programa daljeg razvoja
rudnika sa podzemnom eksploatacijom u
Srbiji, koji su zasnovani na zna~ajnim
eksploatacionim rezervama kvalitetnih
ugljeva, moglo bi da se omogu}i dostizanje
proizvodnog kapaciteta ovih rudnika na
nivo od oko 1,5 mil. tona godi{nje. Ovde
treba ista}i da ima i novih brojnih le`i{ta
gde je mogu}e organizovati rentabilnu
proizvodnju i do oko 7 mil. t/god.
Pored sada aktivnih le`i{ta rudnika uglja,
postoje i druga brojna le`i{ta uglja u Srbiji
koja raspola`u zna~ajnim istra`enim
rezervama uglja koja se mogu aktivirati i
dati veliki doprinos re{avanju problema u
snabdevanju gorivom i toplotnom
energijom u industriji u pojedinim
gradovima i {irokoj potro{nji.
Ovo se vidi i iz podataka o rezervama
uglja u basenima koji se eksploati{u kao i
iz perspektivnih le`i{ta koja se sada ne
eksploati{u, a prema tabeli 7.
Iz ovoga se vidi da i le`i{ta koja se ne
eksploati{u predstavljaju zna~ajnu
sirovinsku energetsku bazu, gde se mo`e
razviti nivo proizvodnje sli~an onome kod
aktivnih rudnika {to ukazuje na potrebu da
se pored intenzivnog otkopavanja u
postoje}im rudnicima pristupi i otvaranju
novih rudnika bar u le`i{tima sa ve}im
rezervama i povoljnim montan-geolo{kim
uslovima kao {to su po na{oj oceni le`i{ta:
Poljana, Melnica, Kosa-Zabela, Zapadnomoravski
basen, obodni delovi u velikim
lignitskim basenima i brojna manja le`i{ta,
koja nisu obuhva}ena u rezervama
navedenim u tabeli 7.
3.2. Povr{inska eksploatacija uglja
Potrebne koli~ine uglja za uredno
snabdevanje Termoelektrana, Pogona

energija
Tabela 6 (u 1000)
Godina Ugalj (t)
Otkrivka
(m 3 rm)
1991. 1730 3223
1992. 1663 4030
1993. 1378 3106
1994. 1194 3237
1995. 770 3443
1996. 1370 2177
1997. 1269 2368
1998. 1591 1431
1999. 1500 1949
2000. 1565 2399
2001. 1179 3219
prerade i ostalu potro{nju u narednom
periodu iz velikih ugljonosnih basena i,
pripadaju}im im povr{inskim kopovima,
daju se u daljem tekstu.
Imaju}i u vidu da su kapaciteti za
proizvodnju lignita u velikim basenima
razvijeni prete`no za uredno snabdevanje
TE i u manjoj meri za preradu i ostalu
potro{nju, a prelaze}i od pretpostavke da
}e se svi parametri rada postoje}ih
termoenergetskih postrojenja
normalizovati, kao i potreba da se
obezbede potrebne koli~ine lignita za
preradu i ostalu potro{nju u narednih pet
do sedam godina, potrebno je obezbediti
koli~ine rovnog uglja date u tabeli 8.
Dati bilans zasniva se na predpostavci da
je kvalitet uglja u projektovanim
granicama, specifi~na potro{nja
termoblokova na nivou ostvarene, da }e
termoblokovi biti anga`ovani u proseku
oko 5760 h/god. (svedeno na punu snagu),
da }e se pobolj{ati iskori{}enje raspolo`ive
toplote primarnog goriva dovo|enjem u
normalno stanje parametara sagorevanja
itd.
Kod iskazivanja potrebnih koli~ina uglja
za termoelektrane u basenu Kolubara nije
se ra~unalo sa potrebnim koli~inama za
dva bloka na lokaciji Kolubara-B, ~ija
izgradnja je jo{ uvek konzervirana.
Ina~e potrebne koli~ine na godi{njem
nivou iznose oko 5,36 mil. t za dva bloka
na lokaciji Kolubara-B i jo{ 9,54 mil. t za
nastavak izgradnje TENT-B za dva bloka
iste snage pored postoje}ih. Zavisno od
re{enja, treba pored zavr{etka izgradnje PK
Grafikon 5 Proizvodnja uglja i otkrivka u Pljevaljskom basenu (u 1000)
“Tamnava-Zapadno polje” za puni
kapacitet od oko 13 mil. t/god., uz PK
“Polje D” dimenzionisati zamenske
kapacitete za proizvodnju uglja tako da
ukupne proizvodne mogu}nosti budu na
nivou od oko 441 mil. t/god. i oko 100 mil.
m3rm otkrivke. To zna~i zamenski
kapaciteti u ovom basenu treba da budu za
proizvodnju od oko 14 mil. t/god., {to je
realno i mogu}e ako se istraje na takvom
pristupu.
U Kostola~kom basenu treba ubrzano
pobolj{ati odvodnjavanje PK “Drmno”,
podi}i kvalitet i nivo investicionog i
redovnog odr`avanja, nabaviti nedostaju}u
pomo}nu mehanizaciju, pobolj{ati
tehnolo{ku i radnu disciplinu, {to }e sve
skupa rezultirati podizanjem proizvodnje
otkrivke na oko 35 mil. m3 /god. i
obezbediti proizvodnnju uglja od oko 9
mil. t/god., na PK “Drmno” uz sada{nje
investicije.
4. Zna~aj uglja u energetici kod
nas i u svetu
U~e{}e uglja sa oko 85% u ukupnim
rezervama, oko 76% u strukturi
proizvodnje primarne energije i oko 16% u
potro{nji finalne energije odnosno oko
50% u strukturi ukupne potro{nje primarne
energije u 1990. u na{oj zemlji ukazuju na
to da ovaj izvor energije ima dominantnu
ulogu sa kontinuitetom i u dugoro~nom
periodu. Pogodnost da se oko 80% rezervi
mo`e pod ekonomski opravdanim
uslovima otkopavati tehnologijom
povr{inske eksploatacije, primenom
Tabela 7 (u 1000)
Vrsta
uglja
Status rezervi
Rezerve uglja u
aktivnim rudnicima (t)
Rezerve uglja u
perspektivnim
rudnicima (t)
Kameni ugalj Mrki ugalj Lignit Ukupno
8.285.987 85.482.120 198.507.683 292.275.760
- 71.338.020 90.820.450 162.158.470 *
Svega 8.285.987 156.820.140 289.328.133 454.434.230 **
** Izvor podataka: Energija, 1 i 2, 2000, str. 105.
* Ukupne geolo{ke rezerve uglja u Beranskom basenu iznose oko 25.000.000 tona.
[237]
savremene mehanizacije, prete`no sa
kontinualnim radom i visokim stepenom
automatizacije, omogu}ava kori{}enje
osnovne opreme visokog kapaciteta u
na{im najve}im basenima sa vrlo
povoljnim koeficijentom otkrivke u odnosu
na evropske prilike, {to uz deficitarnost u
izvorima energije u okru`enju,, na
specifi~an na~in doprinosi uspe{noj
konkurentnosti ovog energenta na na{em i
{irem tr`i{tu.
Uvo|enje savremenijih tehnologija u
proizvodnji elektri~ne energije i u na{oj
zemlji, doprine}e znatno ve}em
iskori{}enju korisne sagorive supstance iz
uglja uz veliko smanjenje {tetnih
polutanata u okolini, utica}e na
produ`avanje veka trajanja postoje}ih
rezervi uz rast ekonomi~nosti, {to }e na
svojevrstan na~in jo{ vi{e doprinositi i
potkrepljivati ulogu uglja u na{oj
energetici.
Sa optimizacijom razvoja i pre dostizanja
grani~nih mogu}nosti povr{inske
eksploatacije uglja u velikim basenima, u
preostalim neaktiviranim le`i{tima uglja sa
uvo|enjem koncesija i privatizacije
pora{}e interes za ulaganje u otvaranje
profitabilnih rudnika manjih kapaciteta sa
povr{inskom i podzemnom eksploatacijom,
{to }e obogatiti ponudu kvalitetnijih vrsta i
asortimana uglja na doma}em tr`i{tu i
istovremeno razre{iti neke konzervativne
pristupe i dileme u ovoj oblasti.
Razume se da je nu`na i hitna reforma
programa visokog {kolstva i u delu koji se
odnosi na energetiku, unapre|ivanju
istra`ivanja i nau~nog rada u okvire
profitabilnih zahteva proizvodnje i
organizacije rada, kako bi se
{to pre priklju~ili vode}im
zemljama sa tr`i{nom
privredom u proizvodnji,
preradi, transportu, kori{}enju
i transformaciji uglja u druge
oblike energije uz adekvatnu
rekultivaciju terena i za{titu
`ivotne sredine.
To {to u preko 100 zemalja u
svetu, ugalj predstavlja vrlo
zna~ajan energent sa
dokazanim eksploatacionim

energija
Tabela 8 (u 1000)
Basen Termo Prerada Ostali Ukupno
Kolubara 23936 2000 1000 26936
Kostolac 7630 1000 8630
Pljevlja 1450 500 1950
Ostali 600 1000 1600
Svega 33616 2000 3500 53650
rezervama na nivou od oko bilion tona sa
po oko 50% kamenog i mrkog odnosno
lignita i mrkolignita i dostignutom
proizvodnjom od oko 3,5 milijardi tona
(1995) i o~ekivanim godi{njim prira{tajem
proizvodnje od oko 2,2% tj. 5,41 mlrd.
tona uglja do 2020, {to se ~ak oko 37%
elektri~ne energije proizvodi na bazi uglja
za{ta se potro{i oko 55% od ukupne
proizvodnje, zatim njegovo kori{}enje u
industriji ~elika, cementa i jo{ nekim
oblastima, sa procenjenim trajanjem bar za
jo{ dva veka, nedvosmisleno ukazuje na
mesto i ulogu ovog energenta i sirovine
u svetu. Razvoj novih tehnologija u
istra`ivanju, eksploataciji, i transformaciji
uglja u druge oblike energije i sirovina,
zasigurno }e obezbediti uglju visoko mesto
i ulogu u dugoro~nom periodu kod nas i u
svetu.
Literatura
Program dugoro~nog razvoja proizvodnje
uglja, Beograd 1984.
Strategija razvoja energetike Jugoslavije
za period do 2020. sa vizijom do 2050.
Izve{taji i zbornici radova Svetske
konferencije.
Materijali pripremljeni za Savetovanje
TENT -2000.
Zbornik radova za IV nau~ni skup
Podzemna eksploatacija MS u novim
uslovima privre|ivanja.
Zbornici radova UGALJ 99 i 01.
Zbornici radova sa nau~no stru~nih
savetovanja Energetike Jugoslavije
1996 - 2000.
Stru~ne publikacije CEJ, EPS-a, EPCG,
CEPC i Rudarskog instituta.
[238]
Grafikon 6 Potrebne koli~ine rovnog uglja (u 1000)

1. Uvod
Termoenergetski potencijal Republike
Srpske zasniva se na zna~ajnim rezervama
mrkog i lignitnog uglja i to u 4 va`nija
ugljena bezena: Gacko, Ugljevik, Stanari i
Miljevina. Odre|ene, relativno manje,
rezerve uglja nalaze se i na drugim
lokalitetima, ali sa nedovoljnom istra`enosti
ili su te rezerve prevedene u vanbilansne
kategorije: Rami}i, Le{ljani, Mese}i,
^elinac-Kotor Varo{, Bukovac-Bu{leti} kod
Doboja, Mrkonji} Grad-[ipovo, Ozrendolina
Spre~e, Majevica i drugi.
2. Sirovinska baza-rezerve uglja
Rezerve na kojima se bazira proizvodnja
uglja u Republici Srpskoj su 1160,1
miliona tona geolo{kih rezervi od ~ega je
751,8 miliona tona bilansnih rezervi, kako
je to prikazano u tabelama 1 i 2. Jo{ se
raspola`e sa 63 miliona tona uglja u
banjalu~kom i lje{ljanskom basenu, koje su
istra`ene, ali su op{ti ekonomsko-tehni~ki
uslovi eksploatacije u ranijem periodu
doveli do prekida eksploatacije (slika 1).
Tabela 1
Ugljeni basen
Bilansne rezerve,
A+B+C 1
Vladimir Bijeli}
JMDP Elektroprivreda Republike Srpske, Direkcija za razvoj i investicije,
Odjeljenje Banja Luka
UDC 622.33:533.9(497.6)
Energetski potencijal uglja u
Republici Srpskoj
Zna~ajne su i rezerve uglja i u ostalim
ugljenosnim besenima, koje su zbog
neistra`enosti mogu tretirati kao
perspektivne, {to zajedno sa ve} utvr|enim
rezervama predstavlja oko 2586x103 tona
uglja (slika 2).
Stepen istra`enosti i poznavanje rezervi
uglja, izuzev u ugljevi~kom i gata~kom
ugljenog basena, u Republici Srpskoj nije
zadovoljavaju}i. Ova ocjena se odnosi na
koli~ine i strukturu rezervi po
[239]
energija
Potencijalne
rezerve,
C 2+D 1
Vanbilansne
rezerve,
A+B+C 1
kategorijama, nivo prostorne istra`enosti
svih basena, poznavanje kvaliteta uglja i
drugo. Sistemska istra`ivanja uglja u
Republici Srpskoj obustavljena su 1991. i
danas jo{ uvijek izostaje bilo kakav vid
istra`iva~ke djelatnosti, kako u cilju boljeg
poznavanja ugljonosnih formaciaj, tako i
istra`ivanja radi pro{irivanja sirovinske
baze uglja.
3. Pregled dosada{nje
proizvodnje i stanje kapaciteta
Na postoje}im objektima,
zavisno od vijeka
eksploatacije, do sada je
otkopano:
Geolo{ke
rezerve
Ugljevik 285,1 119,7 25,1 429,9
Gacko 338,3 100,0 66,0 504,3
Stanari 107,2 9,8 31,8 148,8
Miljevina 21,2 40,1 15,8 77,1
Ukupno 751,8 269,6 138,7 1160,1
Tabela 2
Rezime
U okviru rada dat je prikaz ukupnog potencijala le`i{ta uglja u Republici Srskoj sa
stepenom obuhva}enosti eksploatacijom. Izvr{ena je analiza dosada{nje eksploatacije i
dati pravci prespektivnog razvoja rudarstva kako u okviru elektroenergetskog sektora
tako i rudnika koji njime nisu obuhva}eni.
Klju~ne rije~i: ugalj, Republika Srpska, potencijal, eksploatacija, perspektive.
Abstract
In this paper the total coal potential Republic of Srpska is presented with the special
attention to coal mines in operation. The analysis of current coal exploatation is given
with prospectives of mining development in and out of power sector.
Key words: coal, Republic of Srpska, potential, exploatation, prospectives.
Rezerve Mrki ugalj Lignitni ugalj Ukupno
Bilansne (BR) 306,3 445,5 751,8
Potencijalne (PR) 159,8 109,8 269,6
Ukupno (BR+PR) 466,1 555,3 1021,4
Vanbilansne (VR)
Ukupno geolo{ke rezerve (BR+PR+VR)
40,9 97,8 138,7
507,0
653,1
1160,1
- Ugljevik (period 1899-
2003) 31851000 t;
- Miljevina (period 1947-
2003) 7418000 t
(slika 3)
- Stanari (period 1954-
2003) 8556000 t;
- Gacko (period 1976-2003)
29055000 t
(slika 4)
Od ukupno otkopanih
67470000 t, jamska
eksploatacija ~ini 22% ili 15
miliona tona. Od ukupnih
bilansnih rezervi dosada{njom
eksploatacijom je otkopano
9%, a u odnosu na geolo{ke
rezerve svega 6% le`i{ta.
Evidentne su oscilacije u
proizvodnji po pojedinim

energija
Slika 1
Slika 3
Slika 4
UKUPNE REZERVE UGLJA NA KOJIMA SE VR[I
EKSPLOATACIJA
Tabela 3
Elektrana
Instalisana
snaga, MW
Proivodnja
uglja,
t
[240]
Investiciona
ulaganja,
10 6 USD
Relativna energetska
vrijednost za investicije,
B/C
TE-TO Banja 135
Vrijeme od Preostalo
Luka MWe+256 novih 1400000 189,0
po~etka do zavr{etka
Rudnik Stanari MWt
280,0 gradnje- -1,747
91,0
1,747
novih 1500000
RiTE Ugljevik 300
580
0,95 1,18
RiTE Gacko 300 Novih 1700000 515 - -
razdobljima ovisno od potro{nje uglja,
energetskoj politici zemlje i ratnim
zbivanjima. Isklju~uju}i period
proizvodnje u vrijeme ratnih doga|anja u
BiH u poslednjih 20 godina, jedino rudnici
Ugljevik Gacko imaju stabilnu
proizvodnju i zadovoljavaju}e potrebe za
Slika 2
ugljem istoimenih termoelektrana na
instalisanom nivou. Kroz prikaz na~ina
eksploatacije evidentno je da se
sedamdesetih godina izvr{io prelaz sa
isklju~ivo podzemne eksploatacije na
povr{insku.
UKUPNE REZERVE UGLJA NA KOJIMA SE NE VR[I
EKSPLOATACIJA
4. Perspektivne gradnje novih
kapaciteta
Sa stanovi{ta bilansnih i potencijalnih
rezervi uglja u Republici Srpskoj mogu}a je
izgradnja sljede}ih termoenergetskih
objekata: TE-TO Banja Luka (135
MWe+256MWt), TE Ugljevik II (300
MW), TE Gacko II (300 MW), TE Ugljevik
III i IV (2x300 MW), TE Gacko III (300
MW) i TE Miljevina I i II (2x100 MW).
Strate{kim dokumentom razvoja
energetskog sektora Republike Srpske do
2020. sa osvrtom na kontinuitet u daljoj
budu}nosti, predvi|ena je gradnja
termoenergetskih objekata ~ije su osnovne
karakteristike date u okviru tabele 3.
Zaklju~na razmatranja
Nepostojanje strategije razvoja
energetskog sektora u cjelini zna~ajno
uti~e na utvr|ivanje mjesta i uloge rudnika
uglja u Republici Srpskoj. To spre~ava
op{tu uskla|enost razvoja energetike a
time i rudnika uglja, pa ~ak i privrede i
dru{tva u cjelini.
S druge strane, zahtijeva se osiguranje
razvoja uz {to ve}u energetsku i
ekonomsku efikasnost, kao i minimalni
uticaj na `ivotnu sredinu i {to ni`u
energetsku zavisnost zemlje kori{}enjem
doma}ih energetskih resursa i izvora. Zbog
toga je nu`na povezanost sistema
Republike Srpske sa okolnim energetskim
sistemima bez bzira na raspolo`ive
energetske izvore.
Literatura
D. Mili~i},
Termoenergetski potencijal
u Republici Srpskoj, EPRS,
Banja Luka, 1996.
D. Mili~i}, V. Bijeli}, TE-
TO Banja Luka sa
rudnikom Stanari, EPRS,
Banja Luka, 1996.
... Strategija razvoja
elektroprivrede Republike
Srpske od 1995. do 2020.
godine sa osvrtom na
kontinuitet u daljoj budu}nosti,
Energoprojekt Entel d.o.o., Beograd, 1997.
Z. Milovanovi}, V. Bijeli}, Rekonstrukcija
i revitalizacija rudnika i termoelektrana u
elektroenergetskom sistemu Republike
Srpske, ENYU, 1998.

Rudnici sa podzemnom
ekspolatacijom uglja u Srbiji
trenutno predstavljaju proizvodne
pogone sa malom proizvodnjom.
Celokupna proizvodnja rudnika uglja sa
podzemnom eksploatacijom obavlja se u 8
rudnika sa 11 jama. Ugalj spada u
kvalitetnije vrste i koristi se za {iroku i
industrijsku potro{nju.
Eksploatacija uglja obavlja se stubnim
metodama, koje imaju malu produktivnost.
Oprema kojom Rudnici trenutno raspola`u
je veoma amortizovana i nije pouzdana, {to
dodatno uti~e na smanjenje u~inka rada,
koji je i onako nizak.
Dosada{nja praksa zadr`avanja
tehnolo{kog procesa podzemne
eksploatacije uglja na niskom stepenu
mehanizovanosti uz visoko u~e{}e fizi~kog
rada, izosatnak investicija i materijalna
destimulacija podzemnog rudarskog rada
doveli su rudnike uglja sa podzemnom
eksploatacijom u nezavidan polo`aj.
Odlukom Vlade Republike Srbije od
oktobra 2004. usvojen je Program strate{ke
konsolidacije JP PEU-Javnog preduze}a za
podzemnu eksploataciju uglja, ~ijim je
usvajanjem i zvani~no zapo~elo
restrukturiranje JP PEU.
U ovom radu dat je kratak osvrt na uzroke
koji su imali uticaja na sada{nje stanje
proizvodnih kapaciteta u rudnicima uglja i
navedene su specifi~nosti restrukturiranja
rudnika sa podzemnom eksploatacijom
uglja.
Trenutno stanje u rudnicima sa
podzemnom eksploatacijom
uglja
Rudnici sa podzemnom eksploatacijom
uglja posluju u sastavu Javnog preduze}a
za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.
U sastavu JP za PEU posluje osam
rudnika, pri ~emu im je karakteristika
relativno niska proizvodnost, nizak stepen
mehanizovanosti i visoko u~e{}e te{kog
fizi~kog rada. Javno preduze}e u
sada{njem obliku funkcioni{e od 2003.
Rudnici uglja u njegovom sastavu
organizovani su kao delovi preduze}a, a
uprava preduze}a sa sedi{tem u Resavici
organizovana je tako da objedinjava
osnovne poslovne funkcije i da stvara
uslove za nesmetano odvijanje radova
eksploatacije uglja. Preduze}e zapo{ljava
oko 5500 radnika od ~ega je pribli`no 55%
jamskih i 45 % spoljnih radnika, pri ~emu
je evidentna znatna fluktuacija jamske
radne snage. Poslovanje preduze}a
optere}uje poslovanje niza sporednih
uslu`nih delatnosti u gotovo svim
rudnicima. Rudnici daju godi{nju
proizvodnju uglja od oko 550.000 tona.
Prirodno-geolo{ki uslovi koji determini{u
uslove eksploatacije u aktivnim le`i{tima
uglja karakteri{u se slede}im:
- Tektonski uslovi u svim le`i{tima su
slo`eni sa izra`enim tektonskim
deformacijama ~ije su posledice
nepravilni oblici ograni~enih
[241]
energija
Mr Ivica Ristovi}
RGF, Beograd
Dejan Popovi}
JP za PEU Resavica
Dr Du{ko \ukanovi}
JP za PEU, Biro za projektovanje, Beograd
UDC 622.33:622.272]:334.72.021(497.11)
Specifi~nosti strate{ke
konsolidacije rudnika uglja
sa podzemnom
eksploatacijom u Srbiji
Rezime
Rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja u Republici Srbiji posluju u sastavu JP za
PEU Resavica i nalaze se u fazi restrukturiranja, kao i ve}ina javnih preduze}a. U ovom
radu dat je kratak osvrt na uzroke koji su imali uticaja na sada{nje stanje proizvodnih
kapaciteta u rudnicima uglja i navedene su specifi~nosti restrukturiranja rudnika sa
podzemnom eksploatacijom uglja.
Klju~ne re~i: rudnici, podzemna eksploatacija, ugalj, restrukturiranje.
Abstract
Mines with underground exploitation coal at Republic Serbia operate at composition JP
for PEU Resavica and same herself precede in phase reorganization, as most of public
enterprises. Herein road-stead given is brief retrospect in cause being own influence in
actual condition productive capacity at coal mines and foregoing are specifics
reorganization mine with underground exploitation coal.
Key words: mines, underground exploitation, coal, reorganization.
eksploatacionih podru~ja, sa relativno
kratkim du`inama otkopnih polja i ~estim
promenama pravca pru`anja i uglova
pada slojeva;
- Prema dubini zaleganja ugljenih slojeva,
ve}ina le`i{ta pripada grupi rudnika sa
srednjom dubinom eksploatacije (do 400 m);
- Hidrogeolo{ki uslovi su promenljivi i radi
se o malim prilivima vode u podzemne
objekte, kod ~ega je izuzetak le`i{te
rudnika "[tavalj" sa ve}im prilivom vode
(preko 3 m3 /min);
- Aktivna le`i{ta nisu izra`eni nosioci
metana. Ne{to ve}a metanoobilnost je u
rudnicima "Soko", "Vr{ka ^uka" i
"Jarando";
- U podini i krovini ugljenih slojeva
dominiraju stene sa preovladavaju}im
u~e{}em glinovitih komponenata, sa
niskim vrednostima mehani~kih
svojstava, {to izaziva bujanje stena i
deformaciju podgrade izra|enih rudarskih
prostorija;
- Kvalitet uglja se kre}e u {irokom
dijapazonu vrednosti sa ekolo{ki
prihvatljivim sadr`ajem {tetnih
komponenti i toplotinim vrednostima

energija
Tabela 1 Ostvarena proizvodnja uglja u periodu 1992-2004.
Rudnik 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998
Vr{ka ^uka 22.502 11.425 6.143 125 1.580 13.269 27.573
Ibarski rud. 85.814 64.243 78.107 55.685 62.754 77.690 76.982
Rembas 351.439 203.765 241.793 239.218 252.839 267.472 178.200
Bogovina 112.001 45.736 62.602 49.524 29.567 1.284 30.784
Soko 207.380 163.974 114.206 150.079 135.460 154.030 100.170
Jasenovac 84.348 63.380 71.100 77.110 75.780 80.521 80.930
Lubnica 65.107 49.051 52.417 52.555 50.156 38.860 51.263
[tavalj 82.482 86.241 60.025 46.435 46.103 65.017 88.111
Ukupno 1.010.973 687.765 686.393 670.731 654.239 697.943 634.013
Rudnik 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Vr{ka ^uka 16.105 19.263 18.946 14.413 2.004 0
Ibarski rud. 31.779 68.618 50.767 55.899 51.802 72.152
Rembas 160.862 165.531 171.185 177.029 171.174 178.221
Bogovina 45.200 49.958 46.272 39.037 28.211 25.498
Soko 130.001 123.668 91.072 92.012 104.216 77.717
Jasenovac 76.620 59.290 61.940 54.730 73.650 71.100
Lubnica 48.471 49.763 51.348 57.035 52.948 48.836
[tavalj 72.164 87.119 57.729 50.406 56.653 60.737
Ukupno 579.202 623.210 549.159 540.741 540.658 534.261
adekvatnim za primenu u industriji i
{irokoj potro{nji. Ugljeni slojevi koji su
predmet eksploatacije u aktivnim
jamama, izuzev le`i{ta "Vr{ka ^uka",
skloni su samozapaljenju, a ugljena
pra{ina pokazuje opasna svojstva.
Prisutni prirodno-geolo{ki uslovi i
izostanak investiranja i mehanizovanja
uticali su na izbor tehnolo{kih re{enja
eksploatacije, tako da se danas u svim
aktivnim jamama primenjuju klasi~ne
stubne metode otkopavanja, u razli~itim
varijantama, kod kojih su radne faze
polumehanizovane, a proizvodni efekti
razli~iti, uglavnom usled razli~itosti uslova
eksploatacije.
Stepen istra`enosti i stepen upoznatosti
uslova radne sredine je na veoma niskom
nivou, {to umnogome ote`ava
projektovanje i vo|enje tehnolo{kog
procesa proizvodnje.
Oprema sa kojom rudnici raspola`u, sem
nekoliko izuzetaka, je zastarela, {to je
posledica objektivnih okolnosti
(predhodnih sankcija i trenutnog nedostaka
materijalnih sredstava i sl.) ali i
subjektivnih (zapostavljanje problema
transporta, nedostatak koncepcije itd.).
Te{ki uslovi rada prouzrokovani niskom
mehanizovano{}u i materijalna
destimulacija uzrokuje stalno smanjenje
jamske radne snage. Interes nove radne
snage za zapo{ljavanje u rudnicima je
gotovo simboli~an, a fluktuacija je izrazita.
Opadanje nivoa proizvodnje i niska
produktivnost uglavnom je vezano za
na~ine izrade rudarskih prostorija, metode
otkopavanja i sistem transporta. Izrada
rudarskih prostorija obavlja se klasi~no
bu{a~ko-minerskim radom. U tehnolo{kom
procesu otkopavanja zaostajanje u primeni
novih tehnologija je jo{ o~iglednije. U
poslednjih desetak godina u jamama nije
se radilo ni sa jednim mehanizovanim
otkopom i pored postojanja uslova za
njihovu primenu u pojedinim le`i{tima,
odnosno delovima le`i{ta. Poseban
problem ~ine sistemi transporta i dopreme
repromaterijala i prevoza ljudi, koji pored
zastarelosti povla~e i visok broj radnika za
ove poslove, a na ra~un drugih tehnolo{kih
faza. U tabeli 1 navedena je ostvarena
proizvodnja uglja u periodu 1992-2004.
Prioritetna stru~na pitanja za re{avanje su
dimenzionisanje rudarskih prostorija i
njihov sistem osiguranja i podgra|ivanja,
posebno kod kapitalnih prostorija, kako bi
se izbegle vi{estruke rekonstrukcije i
smanjili tro{kovi odr`avanja.
U oblasti pripreme uglja nedovoljno je
ra|eno na okrupnjavanju (peletizaciji)
sitnih klasa uglja, a ~ije re{enje mo`e
donijeti zna~aje ekonomske efekte.
Poslovanje rudnika uglja optere}eno je
hroni~nim nedostatkom obrtnih sredstava
za normalno teku}e poslovanje,
izostankom u potrebnom obimu sredstava
za razvoj i obezbe|enje novih otkopnih
kapaciteta, nere{avanje pitanja sporednih i
uslu`nih delatnosti optere}eno ve}im
brojem neproduktivne radne snage, kao i
neadekvatne cene uglja koje ne prate rast
cena inputa. Cene uglja u proteklom
periodu su bile ili pod kontrolom ili
zamrznute, tako da je to zna~ajno uticalo
na ekonomski polo`aj rudnika.
Istovremeno, cene repromaterijala i
opreme su vi{estruko uve}ane i pratile su
tr`i{ni kurs, tako da rudnici posluju sa
doma}im cenama uglja i svetskim cenama
repromaterijala i opreme, a {to ih
neminovno vodi ekonomskom kolapsu.
Stanje li~ne i kolektivne za{tite u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom
[242]
uglja, tako|e prate
zna~ajne te{ko}e, koje su
uglavnom vezane za
nedostatak deviznih
finansijskih sredstava za
uvoz neophodne opreme i
instrumenata. Uglavnom u
svim jamama sa
metanskim re`imom rada
postoje instalisani sistemi
za automatsku kontrolu
gasno-ventilacionih
parametara i glasnogovorno
sporazumevanje, a ~ija
je funkcionalnost vezana za
redovno odr`avanje. Tako|e,
ru~ni instrumenti za kontrolu
gasno-ventilacionih parametara i
elektro-opreme u sigurnosnoj
za{titi su iz uvoza.
Pored ~injenice da je ugalj
doma}i resurs, da rudnici
upo{ljavaju radnu snagu
uglavnom u privredno nerazvijenim
podru~jima i da ve`u za sebe i rad niza
drugih doma}ih grana privrede, kao i
potrebe tr`i{ta za kvalitetnim ugljem daju
punu opravdanost opstanka i daljeg razvoja
rudnika sa podzemnom eksploatacijom.
Strate{ka konsolidacija rudnika
sa podzemnom eksploatacijom
uglja
U oblasti tehnike i tehnologije
eksploatacije predvideti niz mera sa ~ijim
sprovo|enjem treba da se pove}aju
proizvodnost i produktivnost, unapredi
za{tita na radu i humanizuje te{ki rudarski
rad. U osnovi neminovno je
osavremenjavanje i modernizacija
tehniolo{kih procesa uvo|enjem nove
opreme i postupaka u pojedinim fazama
eksploatacije, a {to je uslov opstanka
podzemne eksploatacije uglja.
U preostalim rudnicima treba dosledno
sprovesti mere usmerene ka optimizaciji
osnovnih elemenata tehni~ko-tehnolo{kog
sistema i to:
- intenziviranje proizvodnih radova po
revirima, jamama i rudnicima;
- osavremenjavanje tehnolo{kih postupaka
izrade rudarskih prostorija otvaranja,
razrade i pripreme;
- intenziviranje geolo{kih istra`nih radova,
sa povr{ine i iz jame pri ~emu najve}i
obim radova treba da se realizuje iz
sopstvene operative;
- mehanizovati faze rada i prilagoditi
konkretnim prirodno-geolo{kim uslovima
le`i{ta;
- racionalizacija sistema transporta
iskopine, prevoza ljudi, dopreme
repromaterijala i opreme;
- osavremenjavanje postupaka prerade i
valorizacija sitnih asortimana uglja;

energija
- unapre|enje sistema odr`avanja,
opslu`ivanja, pripreme repromaterijala,
sistema tehni~ke za{tite, ventilacije i
odvodnjavanja, kao i drugih mera
humanizacije rada ;
- usavr{avanje organizacije rada i
unapre|enju sistema rukovo|enja,
redukciji radne snage na optimalno
potreban broj, bez glomaznih
administrativnih slu`bi i niza sporednih
delatnosti;
- edukacija kvalifikacione strukture
zaposlenih i unapre|enje stru~nog znanja
rukovodnog osoblja.
U oblasti organizovanja neophodno je
izvr{iti izmene sa osnovnim ciljevima:
- postizanje pozitivnog finansijskog
poslovanja;
- efikasnim pobolj{anjima smanjiti radnu
snagu za proizvodnju uglja u svim
rudnicima i
- aktivnosti koji nisu vezane su{tinski za
rudarsku delatnost odvoiti u posebne
delove preduze}a.
Funkcija direkcije preduze}a treba da bude
u`a, kako bi se omogu}ile u{tede u radnoj
snazi. U su{tini klju~na uloga direkcije
preduze}a treba da se svede na:
- centralnu koordinaciju tehni~kih poslova;
- jedinstveni marketing;
- finansijske interpletacije sredstava;
- centralno usmeravanje investicionih
sredstava i
- centralnu nabavku opreme i osnovnog
repromaterijala.
Za nastavak podzemne eksplaotacije uglja
u Republici neophodno je otvaranje,
odnosno aktiviranje najmanje jednog
novog rudnika sa zna~ajnim rezrevama, a
{to }e se predhodno potkrepiti
odgovaraju}om tehni~kom
dokumentacijom. Trenutno poznata le`i{ta
sa ve}im rezervama i povoljnim uslovima
radne sredine na osnovu geolo{ke
interpretacije su: "Poljana", "Melnica",
"Kosa-zabela" i "Zapadno-moravsni
basen". Tako|e veoma va`an energetski
resurs predstavljaju rezerve uljnih {kriljaca
aleksina~kog podru~ja, gde je mogu}e
njihovo intezivno kori{}enje.
Tr`i{te uglja u Republici Srbiji je
deficitarno sa kvalitetnim vrstama uglja,
~ije su potrebe cca 2.000.000 t/god., a cene
drugih energenata su zna~ajno ve}e, {to
omogu}ava {iru upotrebu uglja. Direkcija
preduze}a treba da uspostaviti ~vr{}e veze
sa ve}im potro{a~ima, istra`iti njihove
potrebe i sagleda razvojne programe, radi
dugoro~nijeg redovnog snabdevanja
ugljem. Tako|e je neophodna peletizacija
uglja i pakovanje ovog proizvoda, {to bi na
tr`i{tu uz odgovaraju}u marketin{ku
podr{ku bilo dodatna ekonomska mera.
Sigurno najve}i problem kod obezbe|enja
sredstava za funkcionisanje JP PEU
predstavljaju finansiranje investicija.
Ugovorom o regulisanju me|usobnih
obaveza izme|u JP EPS i JP PEU, JP EPS
je preuzelo finansiranje investicija koje su
ugovorene do dana istupanja JP PEU iz JP
EPS.
Sve analize u Programu strate{ke
konsolidacije JP PEU pokazuju da JP PEU
nije u stanju da finansira investicije iz
sopstvenih sredstava (osim iz subvencija u
periodu do usvajanja Programa strate{ke
konsolidacije), pa je potrebno definisati
eksterne izvore sredstava, sa posebnim
osvrtom na dva ograni~enja:
� bilo koja naknada koja bi mogla da se
predlo`i kao izvor za finansiranje
investicija (naknada uz cenu elektri~ne
energije, mogu}a naknada uz potro{nju
naftnih derivata i sl.) mo`e da se uvede
samo zakonom,
� u slu~aju da se zakonom ustanovi
obaveza pla}anja naknade, princip
bud`etskog jedinstva zahteva da se
sredstva ostvarena po osnovu naknade
uplate u bud`et i raspodeljuju prema
Zakonu o bud`etu.
Imaju}i u vidu da je JP PEU javno
preduze}e ~iji je osniva~ Republika Srbija,
da Republika Srbija kao osniva~ ima
obaveze za funkcionisanje ovog preduze}a,
u Programa strate{ke konsolidacije
predla`e se da se kao izvor sredstava za
finansiranje investicija koriste sredstva od
privatizacije dru{tvenog i dr`avnog
kapitala. U ~lanu 61 Zakona o privatizaciji
(Slu`beni glasnik RS 38/2001 i 18/2003)
utvr|uje se da }e se 50% sredstava
ostvarenih u postupku privatizacije
izdvojiti za finansiranje restrukturiranja i
razvoja privrede na teritoriji Republike
Srbije. Prema ~lanu 41b istog zakona,
sredstva ostvarena u postupku
privatizacije, posle izmirivanja tro{kova
prodaje, upla}uju se na uplatni ra~un
bud`eta Republike Srbije.
Saglasno ovim odredbama, mo`e se
predvideti da se iz privatizacionih prihoda
bud`etu RS obezbede sredstva za
investicije u JP PEU u iznosu od oko 700
miliona dinara godi{nje. Ostaje pitanje je
da li }e priliv sredstava iz privatizacije
omogu}uje ovako definisanu politiku, s
obzirom da je na redu privatizacija velikih
preduze}a kroz restrukturiranje, gde priliv
sredstava po pravilu ide poveriocima.
Me|utim, imaju}i u vidu predvi|eni priliv
sredstava u ovoj godini, kao i o~ekivani
priliv sredstava od privatizacije dr`avnog
kapitala, predlo`ena sredstva za investicije
u JP PEU bi se mogla ostvariti.
[to se ti~e institucionalnog okvira i
mehanizma finansiranja, predlo`eno je da
se sve investicije u JP PEU finansiraju
preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
[243]
Zaklju~ak
Cena uglja se mora dovesti na 2,5
EUR/GJ, {to }e omogu}iti kvalitetnije
teku}e poslovanje.
Neophodno je dalje subvenciranje rudnika
sa podzemnom eksploatacijom uglja u
nivou koji }e obezbediti nesmetan razvoj
rudnika.
Na bazi svega izlo`enog jasno se mo`e
zaklju~iti da je strate{ka konsolidacija
rudnika sa podzemnom eksploatacijom
uglja neminovna i da je osnovni cilj
smanjenje radne snage i pove}anje
kapaciteta proizvodnje.
Literatura
D. \ukanovi}, Model optimizacije
tehnoekonomskih pokazatelja pri izradi
podzemnih prostorija u rudnicima uglja
Srbije, doktorska disertacija, RGF-
Beograd, 2004.
Program strate{ke konsolidacije JP PEU-
Javnog preduze}a za podzemnu
eksploataciju uglja, Konsultantsko
preduze}e FACTIS Beograd 2004.
Projektna dokumentacija JP za PEU, Biro
za projektovanje, Beograd.
.

Rudnici sa podzemnom
ekspolatacijom uglja u Srbiji
trenutno predstavljaju proizvodne
pogone sa malom proizvodnjom.
Celokupna proizvodnja rudnika uglja sa
podzemnom eksploatacijom obavlja se u 8
rudnika sa 11 jama. Ugalj spada u
kvalitetnije vrste i koristi se za {iroku i
industrijsku potro{nju. Rudnici uglja
proizvode razli~ite asortimane uglja, ~ije
plasman na tr`i{tu zagarantovan (usled
nesta{ice uglja), jedini problem predstavlja
plasman sitnih asortimana uglja. Od
ukupne proizvodnje uglja oko 62 % ~ine
sitni asortimani. Postoje}i kupci sitnih
asortimana uglja ne kupuju sve
proizvedene koli~ine, pa jedan deo ostaje
na zalihama koje se iz godine u godinu
uve}avaju. Deponovani ugalj se nalazi pod
uticajem atmosferskih prilika koje dodatno
uti~u na smanjenje kvaliteta.
Cilj ovog rada je da se na bazi
sagledavanja postoje}e proizvodnje uglja,
daju konkretni predlozi za ukrupnjavanje
sitnih klasa uglja u svrhu prevazial`enja
problema plasmana sitnih asortimana uglja.
U tu svrhu daju se odgovaraju}i predlozi
za ukrupnjavanje sitnih klasa uglja
(peletizacija i briketiranje). Na osnovu
navedenih predloga razmotreni su
ekonomski efekti ukrupnjavanja sitnih klasa
uglja, kao jednog od vidova pove}anja
finansijske efikasnosti JP za PEU.
Pregled proizvodnje sitnih
asortimana uglja po rudnicima
Rudnici sa podzemnom eksploatacijom
uglja u Republici Srbiji posluju u sastavu
JP za PEU Resavica, u sastavu JP za PEU
posluje osam rudnika. Celokupna
proizvodnja rudnika uglja sa podzemnom
eksploatacijom obavlja se u 8 rudnika sa
11 jama. Ugalj koji se proizvodi
podzemnom eksploatcijom ima razli~iti
kvalitet lignit, mrki, kameni, antracit.
Asortimani su razli~iti i to: komad, kocka,
orah, sitni, prah. Ugalj se koristi za {iroku i
industrijsku potro{nju. U tabeli 1 navedena
je ostvarena proizvodnja uglja u 2004.
Iz podataka navedenih u tabeli 1. se vidi da
je ostvarena godi{nja proizvodnja u
rudnicima uglja sa podzemnom
eksploatacijom 534.261 tona.
Od ukupne proizvodnje uglja sitni
asortimani su zastupljeni sa oko 62 %. U
[244]
energija
Dr Du{ko \ukanovi}, Branko \uki}, ]ira Sankovi},
JP za PEU, Biro za projektovanje, Beograd
UDC 622.272:622.33]:622.7.012(497.11)
Tabela 1 Ostvarena ukupna godi{nja proizvodnja u rudnicima JPPEU
Ukrupnjavanje sitnih asortimana
uglja u cilju pove}anja
finansijske efikasnosti rudnika
uglja sa podzemnom
eksploatacijom u Srbiji
Rudnik „Ibarski“ „Rembas“ „Bogovina“ „Soko“ „Jasenovac“ „Lubnica“ „[tavalj“ „V. ~uka“
Proizvodnja t/god. 72.152 178.221 25.498 77.717 71.100 48.836 60.737 0
Tabela 2 Ostvarena godi{nja proizvodnja sitnih asortimana po rudnicima JPPEU
Rezime
Jedan od problema u poslovanju JP za PEU Resavica je i plasman sitnih asortimana
uglja na tr`i{tu. Od ukupne proizvodnje uglja oko 62 % ~ine sitni asortimani.
U ovom radu su u svrhu prevazila`enja problema plasmana sitnih asortimana uglja
razmotreni odgovaraju}i vidovi ukrupnjavanja sitnih asortimana uglja. Na osnovu
izvr{ene analize zaklju~eno je da bi se mogli posti}i zna~ajni finansijski efekti
primenom nekog od navedenih vidova ukrupnjavanja. Finansijska dobit bi se uve}ala za
oko 34 %, a plasman proizvoda ukrupnjavanja (pelet-briketa), bi bio zagarantovan.
Klju~ne re~i: sitan asortiman, rudnici, podzemna eksploatacija, ugalj, briket.
Abstract
One from problem at dealing JP for PEU Resavica is and placement belongings
assortment coal in the market. From cumulative production making a butt weld in the
downhand position capacity coal about 62 % ding-dong belongings assortment.
Herein road-stead are at purpose to exceed problem placement belongings assortment
coal considered are suitable eyesight valorization belongings assortment coal. By virtue
of accomplished analysis is conclused that herself have reached important financial
stocks and bonds by using valorization. Financial gain bi herself to increase for about
34 %, and placement product valorization (pelet-briquette), bi been bonded.
Key words: belongings assortment, mines, underground exploitation, coal, briquette.
tabeli 2 navedena je ostavrena proizvodnja
sitnih asortimana po rudnicima.
Glavni potro{a~i i kupci sitnih asortimana
su Termoelektrana “Morava”- Svilajnac,
“Zastava Energetika”- Kragujevac,
“Viskoza”-Loznica, “Vilas”- Zaje~ar,
“Morava”- Ni{, “Ineks Morava”- Ni{,
“Toplana” - Bor, “Stil Eksport Import”-
Mali Zvornik, “FOP”- Vladi~in Han itd.
Navedenim kupcima se neisporu~e sve
koli~ine sitnih asortimana uglja pa izvesna
koli~ina od oko 20 % ostane na zalihama,
koje se iz godine u godinu uve}avaju.
Neprodati ugalj se nalazi na deponijamna
i izlo`en je stalnom uticaju atmosfeskih
prilika, koje nepovoljno uti~u na kvalitet
uglja. U tabeli 3 navedne su toplotne
vrednosti sitnih
asortimana uglja i
Rudnik „Ibarski“ „Rembas“ „Bogovina“ „Soko“ „Jasenovac“ „Lubnica“ „[tavalj“ „V. ^uka“
Proizvodnja t/god. 55.105 138.557 22.571 33.452 49.517 15.560 17.100 0
sadr`aj vlage.
Cene sitnih
asortimana po GJ
variraju u
zavisnosti od
vrste uglja
(antracit i
kameni ugalj

energija
Tabela 3 Toplotna vrednost i sadr`aj vlage u sitnim asortimanima uglja po rudnicima JPPEU
Rudnik „Ibarski“ „Rembas“ „Bogovina“ „Soko“ „Jasenovac“ „Lubnica“ „[tavalj“ „V. ~uka“
Topl. vrednost (GJ/t) 13,4 10,1-13,5 11,8 11,70 9,9 8,3 11,4 15-20
Vlaga (%) 32,45 21,00 20,10 24,10 32,20 25,50 32,90 1,39
imaju najve}u cenu 2,48 USD/GJ, slede
mrki i mrkolignitski ugalj koji imaju cenu
od 2,3 USD/GJ i na kraju lignit koji ima
najmanju cenu od 2,18 USD/GJ).
Ukrupnjavanje sitnih asortimana
uglja
Da bi se prevazi{ao problem prodaje
preostalih koli~ina sitnog uglja razmotri}e
se neki od vidova ukrupnjavanja. Naj~e{}i
na~ini ukrupnjavanja sitnih asortimana
uglja su briketiranje i peletizacija, po
odgovaraju}oj tehnologiji. Proizvod
briketiranja i peletizacije je tzv. peletbriket
i on je potpuno druga~iji proizvod
od standardnog briketa. Ovde treba
napomenuti da u JP za PEU postoje
odre|ena iskustva vezana za ukrupnjavanje
sitnih klasa uglja.
S obzirom da se za proizvodnju peletbriketa
primenjuje druga tehnologija i
neuporedivo jeftinija oprema, to }e se u
daljim izlaganjima detaljnije opisati
tehnologija dobijanja pelet-briketa, sa
osvrtom na mogu}nost primene iste za
proizvodnju palet-briketa od na{eg uglja.
Po{to se briketiranjem smanji nivo vlage i
pove}a gustina iz iste zapremine se mo`e
dobiti ve}a koli~ina energije. Za
kvalitetno zgu{njavanje potrebno je da
biomasa ima nivo vlage od 10-20%.
Su{enjem i briketiranjem, posebno
materijala sa visokim nivoom vlage, neto
pove}anje energije (specifi~ne) mo`e
dosti}i i do 50 %.
Briketiranjem sitnih klasa uglja pove}ava
se toplotna vrednost i podobnost biomase
posebno sa aspekta kompatibilnosti sa
standardnim na~inima skladi{tenja i
standardnom opremom za sagorevanje, kao
i sa aspekta cene i transporta.
Primenjenom tehnologijom dobijaju se
briketi jednakog oblika koji se dalje
skladi{te i pogodni su pakovanju i utovaru
u transportna sredstva.
Kratak opis procesa briketiranja. Proces
briketiranja je ~isto zapreminske prirode.
Pritisak se na biomasu ne prenosi
mehani~ki ili direktno ve} se generi{e
indirektno. Ma{ine za briketiranje mogu
efikasno briketirati biomasu zbog svoje
konstrukcije u kojoj figuri{e horizontalna
zavojna hranilica ili specijalno konstruisan
alat spiralnog oblika.Namena zavojne
hranilice je da prvo izdvoji vazduh a
potom i zgusne biomasu. Kombinacija
deaerizacije i zgu{njavanja mora se
sprovoditi dok se ne naru{i struktura
zidova }elija radi osloba|anja zarobljenog
vazduha. Zavojna hranilica se mora
napraviti da obezbedi odgovaraju}u
deaerizaciju i zgu{njavanje odnosno prema
zahtevanom nivou i uz maksimalnu
efikasnost. Ure|aj je tako konstruisan da se
obezbedi stalno popunjavanje hranilice sa
ve} delimi~no zgusnutom biomasom.
Biomasa oslobo|ena vazduha i delimi~no
zgusnuta se utiskuje u zonu predhodnog
zgu{njavanja rolnama, gde su d`epovi
popunjeni. U zoni visokog pritiska u
prostoru predzgu{njavnja pritisak se
pove}a veoma brzo. Upravo ova indirektna
sila dopu{ta rolnama da primene tako
veliku silu na biomasu. Sav vazduh koji se
i dalje nalazi u biomasi se sabija na isti
pritisak koji se primenjuje i na briket. Ovaj
vazduh deluje na unutra{njost briketa sa
tendencijom njegovog ru{enja. Eliminacija
prakti~no svih sila trenja, dozvoljava
pravljenje gustih briketa sa malom
potro{njom energije i sa tim u vezi i malim
habanjem rolni.
Mogu}i tehnoekonomski efekti
primene ukrupnjavanja sitnih
asortimana uglja
U poslednjih nekoliko godina se sve
intenzivnije razmatra mogu}nost
okrupnjavanja sitnih klasa uglja iz rudnika
sa podzemnom eksploatacijom. Na tom
polju postoje odre|ena prakti~na i
eksperimentalna iskustva.
Eksperimentalno i prakti~no je pokazano
da je ugalj iz rudnika sa podzemnom
eksploatacijom pogodan za pravljenje
pelet-briketa sa ili bez dodavanja
odgovaraju}eg vezivnog sredstva. Ugalj
~iji je sadr`aj vlage ve}i od 20 % se
prethodno moraju su{iti. Eksperimentalno
je dokazano da je toplotna vrednost peletbriketa
manja za oko 10 % od toplotne
vrednosti komadnog uglja od kojeg je
proizveden pelet-briket.
U okviru ove analize razmotri}e se
tro{kovi dobijanja pelet-briketa
postrojenjem kapaciteta od 5 t/h. Dnevni
kapacitet ove ma{ine sa radom od {est sati
u smeni i tri smene na dan bi bio 90 t/dan;
mese~ni kapacitet za 28 radnih dana je
2.520 t/mes i godi{nji kapacitet od
30.240,00 t/god.
Tro{kovi dobijanja pelet-biketa se sastoje
od: tro{kova vezivnog sredstva (0,4 %
dobijeno laboratorijski) [3;4]; tro{kova
elektri~ne energije; tro{kova su{enja uglja;
tro{kova radne snage i ostalih tro{kova.
Tro{kovi dobijanja pelet-briketa uz
prethodno su{enje uglja bi iznosili 5,91
USD/t, a bez prethodnog su{enja uglja bi
iznosili 4,66 USD/t [7]. S obzirom da je
mogu}a proizvodnja pelet-briketa i bez
vezivnog sredstva i prethodnog su{enja
uglja, to }e se za potrebe ove anlize uzeti
prose~ni tro{kovi dobijanja pelet-briketa
od 5,3 USD/t.
Prodajom 30.240,00 tona sitnih asortimana
uglja sa prose~nim kvalitetom od 11,4 GJ/t
i cenom od 2,3 USD/t dobit bi iznosila
792.892,80 USD/god.
Preradom navedenih koli~ina sitnog uglja
u pelet-briket dobio bi se prose~an kvalitet
od 17,55 GJ/t, ~ijom bi se prodajom
ostvarila dobit od 1.220.637,60 USD/god.
Tro{kovi dobijanja pelet-briketa po jednoj
toni iznose oko 5,3 USD; tako da bi
stvarna dobit od iznosila 1.220.637,60
[245]
USD/god. - 30.240,00 t/god ´ 5,3 USD/t =
1.220.637,60 USD/god. - 160.272,00
USD/god. = 1.060.401,60 USD/god.
Upore|uju}i iznose koji bi se dobli
prodajom preostalih koli~ina sitnog uglja i
njegovom prodajom mo`e se videti da bi
se ostvarila ve}a dobit za oko 33,7 %.
Zaklju~ak
Sitni asortimani uglja iz na{ih rudnika
uglja su pogodni za proizvodnju peletbriketa
uz odgovaraju}e uslove.
Ukrupnjavnjem sitnih klasa uglja, donekle
bi se nadomestila i potreba u krupnim
klasama uglja. S obzirom na koli~ine peletbriketa
koje bi se mogle proizvesti, njihov
plasman nebi do{ao u pitanje.
Investiciona ulaganja u tehnolo{ki proces
za proizvodnju pelet-briketa i
eksploatacioni tro{kovi su veoma mali, s
obzirom da rudnici ve} poseduju
kompletnu infrastrukturu za instalaciju
tehnologije za proizvodnju pelet-briketa.
Imaju}i u vidu sva dosada{nja istra`ivanja
i rezultate vezana za proizvodnju peletbriketa,
smatramo da bi bilo veoma
racionalno da JP za PEU obezbedi tri
postrojenja CPM i to jedno postrojenje
kapaciteta od 2 t/h i dva postrojenja
kapaciteta od 5 t/h koja bi slu`ila za
industrijsku proizvodnju pelet-briketa.
Preradom zaliha i preostalih neprodatih
koli~ina sitnog uglja, mogla bi se pove}ati
finasijska dobit za oko 34 %, a plasman
sitnih klasa uglja bi bio trajno re{en.
Literatura
[1] V. Vuleti}, Ugalj - karakteristike,
priprema, kori{}enje, Udru`enje za gas
SCG-Beograd, 2004.
[2] D. \ukanovi}, Model optimizacije
tehno-ekonomskih pokazatelja pri izradi
podzemnih prostorija u rudnicima uglja
Srbije, doktorska disertacija, RGF-
Beograd, 2004.
[3] Izve{taj o poluindustrijskoj proizvodnji
pelet-briketa od bogovinskog sitnog uglja sa
isto~nog polja (pranog krupno}e -5+0 mm i
nepranog krupno}e -8+0 mm), na pilot
postrojenju proizvo|a~a „Clifornia pellet
mill“ tip “Master“, RGF-Beograd, 1996.
[4] Izve{taj o poluindustrijskoj proizvodnji
pelet-briketa od sitnog uglja iz rudnika
„Jasenovac“ klase -8+0 mm, na pilot
postrojenju proizvo|a~a „Clifornia pellet
mill“ tip “Master“, RGF-Beograd, 1996.
[5] Program strate{ke konsolidacije JP
PEU-Javnog preduze}a za podzemnu
eksploataciju uglja, Konsultantsko
preduze}e, FACTIS, Beograd, 2004.
[6] Projektna dokumentacija JP za PEU,
Biro za projektovanje Beograd.
[7] Genaral Catalog „Ferro-tech“-
Wyandotte, Michigen, 1988.

1. Uvod
U javnom preduze}u RB “Kolubara”
godi{nje se proizvede oko 26 miliona tona
lignita. Oko 90% otkopanog uglja, posle
prerade, sagore termoelektrane: TE
“Nikola Tesla”, TE “Kolubara” i TE
“Morava”. Ugalj za termoelektrane,
krupno}e -30+0mm, osim usitnjavanja i
prosejavanja, ne tretira se nijednom od
metoda pripreme mineralnih sirovina.
Zbog visokog sadr`aja vlage i pepela ima
nisku vrednost toplote sagorevanja.
Pranje lignita klase -150+30 mm i njegovo
su{enje po Fleissner postupku
predstavljajuvid oplemenjivanja uglja u
RB “Kolubara”, {to omogu}ava
proizvodnju uglja toplote sagorevanja
pribli`ne mrkom uglju. Imaju}i u vidu
[246]
energija
Zoran Banovi}
Binder+Co,Gleisdorf, Austria
Stevan \oki}
Rudarski institut, Zemun
Vojin ^okorilo
Rudarsko-geoloski fakultet, Beograd
UDC 622.7:622.322(497.11)
Mogu}i pravci razvoja
prerade kolubarskog lignita
Rezime
Ugalj u~estvuje sa oko 60% u strukturi rezerve primarne energije u Srbiji i dugoro~no predstavlja najzna~ajniji doma}i izvor primarne
energije. Sa druge strane, njegovo u~e{}e u primarnoj energiji je znatno ni`e od objektivnih mogu}nosti, bez obzira na stalni rast
proizvodnje. Najve}i uticaj na razvoj proizvodnje, odnosno potro{nje uglja imao je razvoj elektroprivrede Srbije. Ovde treba
napomenuti da se rast proizvodnje uglja, o kome je re~, odnosi na rudnike lignita sa povr{inskom eksploatacijom, prvenstveno na JP
RB "Kolubara".
Imaju}i u vidu ~injenicu da najve}i deo bilansnih rezervi uglja u Srbiji ~ini lignit, realno je o~ekivati da se potrebe za kvalitetnim
ugljem obezbe|uju i preradom lignita. Sirovi lignit sadr`i u sebi pove}an sadr`aj balastnih materija te mu je primena, zbog navedenog
razloga i zbog transportnih tro{kova, ograni~ena. Radi njegove {ire upotrebe u raznim granama privrede neophodno ga je oplemeniti.
U svetu je razvijeno vi{e metoda oplemenjivanja uglja, gde se razli~itim tehnolo{kim procesima, uz kori{}enja toplotne energije i vode,
iz lignita dobijaju oplemenjena ~vrsta, te~na i gasovita goriva.
Koriste}i svetska iskustva (na primer, RWE-Power iz Nema~ke) preradu lignita kod nas treba razvijati u pravcu proizvodnje ugljenog
praha za supstituciju te~nih goriva u termoelekranama, kao i u pravcu proizvodnje briketa toplotne vrednosti od oko 19.000 kJ/kg, za
primenu u industriji i {irokoj potro{nji.
Jedan od va`nih ~inilaca u obezbe|enju razvoja proizvodnje i prerade uglja u Srbiji predstavlja eksploatacija i prerada lignita u
kolubarskom basenu. U ovom radu daje se sada{nje stanje prerade lignita u preduze}u "Kolubara prerada" i mogu}i pravci njenog
razvoja.
Klju~ne re~i: lignit, oplemenjivanje uglja, su{enje, briket, ugljeni prah.
Abstract
The participation of coal in Serbian primary energy sources is 60% and in terms of long-range coal is the most important local source
of primary energy. On the other side, the participation of coal in primary energy is much lower than it is available, regardless of
production permanent increase. Development of Electric Power Company of Serbia had the biggest influence on coal production and
consumption. The increase of coal production in Serbia is mainly related to “Kolubara” Coal Basin.
The demand for quality coal in Serbia should be provided by lignite drying because the biggest coal deposits in Serbia are lignite
deposits. Raw lignite has limited market and use because of increased content of ballast materials and because of huge transportation
costs. Lignite processing is necessary in order to ensure its wider use, in different fields of industry.
There are several coal processing methods applying different technologies, with the use of thermal energy and water, which allows
production of solid, liquid and gaseous fuels from lignite.
Development of lignite processing in Serbia, based on experiences around the World (like RWE, Germany), should ensure production
of coal dust for substitution of liquid fuel consumed in thermal power plants and production of coal briquettes with calorific value of
around 19000 kJ/kg for the use in industry and small consumers (households and similar) markets.
One of important factors for ensuring coal production and processing development in Serbia is mining and processing of lignite in
"Kolubara" Coal Basin. Present status of lignite processing in "Kolubara prerada" facility is given in this paper, as well as
possibilities for its development.
Key words: lignite, coal valorization, drying, briquette, pulverized coal.
potrebe za kvalitetnim ugljem u Srbiji i
mogu}nosti podzemne eksploatacije uglja,
pitanje je da li bi i dva puta ve}a
proizvodnja su{enog lignita od sada{nje
bila dovoljna za podmirenje potreba tr`i{ta
u Srbiji. Naravno, govorimo samo o
zadovoljenju potreba {iroke potro{nje, ne
uzimaju}i u obzir potencijal su{enog
lignita na polju proizvodnje ugljenog

energija
Tabela 1 Tehni~ka i elementarna analiza su{enog uglja
Krupno}a ( mm )
Sastav -150+60 -60+30 -30+15 -15+5 -5+0
Vlaga % 23,70 23,20 23,60 24,20 23,90
Pepeo % 7,40 7,50 8,10 8,70 11,10
S - ukupan % 0,96 0,94 0,98 0,90 1,03
S - u pepelu % 0,56 0,64 0,58 0,52 0,58
S - sagorljiv % 0,40 0,30 0,40 0,38 0,45
Koks % 36,77 38,43 39,12 39,08 41,51
C -fix % 29,12 30,10 30,06 28,61 26,30
Isparljivo % 39,73 40,07 39,68 39,12 36,09
Sagorljivo % 68,85 70,17 69,74 67,73 62,39
DTS MJ/kg 17,89 18,04 17,70 17,12 15,51
C - ukupan % 47,15 49,43 49,92 47,81 43,96
Vodonik % 4,15 3,80 4,19 3,72 3,38
Azot % 17,15 16,64 15,23 15,82 14,60
Kiseonik % 17,15 16,64 15,23 15,82 14,60
praha, koji bi mogao biti jeftina zamena
skupih te~nih goriva i prirodnog gasa. Sve
to ukazuje na potrebu daljeg razvoja
oplemenjivanja u DP “Kolubara-prerada”
2. Fleissnerov postupak su{enja
uglja
U DP "Kolubara prerada" od 1957.
proizvodi se su{eni lignit koji se koristi u
industriji i {irokoj potro{nji, dok se
separisani sirovi ugalj, za iste potrebe,
koristio i znatno ranije. Su{enje uglja po
Fleissner postupku predstavlja prinudan
oblik starenja uglja, odnosno prevo|enje
mla|eg uglja u stanje u kome dolazi do
kvalitetnih promena osobina i isti
poprimaju osobine starijeg uglja. U
specijalnim sudovima simuliraju se uslovi
koji vladaju u prirodi i za nekoliko
desetina minuta posti`e se efekat koji se u
prirodi odvija vekovima. Su{tina postupka
se sastoji u tome {to ovaj postupak uzima
u obzir karakteristi~nu osobinu lignita kao
koloida, ~ime se omogu}ava ravnomerno
zagrevanje uglja do samog jezgra. Pri tome
ne dolazi do isparavanja vode iz uglja, a
samim tim i do naru{avanja strukture zrna
i njegovog prskanja. Ravnomerna
kontrakcija uglja nastupa kad su usled
povi{enja temperature kapilarne sile, koje
vezuju vodu i ugalj razorene, a voda se u
te~nom stanju istiskuje iz kapilara.
Kontrakcija iznosi do dve petine
zapremine uglja koji se su{i, pri ~emu
~vrsto}a komada znatno raste.
Istiskivanje vode predstavlja
ireverzibilan proces, tako da
su{eni ugalj ne upija vodu u
vla`noj sredini.
3. Postrojenje za su{enje
lignita u DP "Kolubara
prerada"
Postrojenje za su{enje uglja u
DP "Kolubara prerada"
projektovano je za nominalni
kapacitet od 855.000 t su{enog uglja
godi{nje. Postrojenje je predvi|eno za
trosmenski rad, 350 dana godi{nje, 8.400
proizvodnih sati godi{nje. Projektovani
tehnolo{ki proces su{enja uglja traje 160
min i vr{i se zasi}enom vodenom parom
slede}ih parametara: p=30 bara i t=234,6 0C. Proizvodnja u periodu 2001-2004.
pokazuje da postrojenje radi sa znatno
manjim iskori{}enjem kapaciteta, od oko
67% projektovanih mogu}nosti.
Postrojenje za su{enje uglja sastoji se od 4
grupe sa po 4 autoklave. U normalnom
radu postrojenje radi u automatskom radu
sa svih 16 autoklava. Tehnolo{ki proces
su{enja uglja je korigovan i sada iznosi
148 min. Parametri sa kojima se trenutno
su{i su p= 25 bara i t= 224 0C. Stvarni utro{ak pare po toni su{enog uglja
za 2004. iznosi 0.304 t/t su{enog uglja.
Potro{nja tehnolo{ke pare za su{enje uglja
u istom periodu iznosi 30 % od ukupne
distribucije pare iz toplane prema svim
potro{a~ima. Od ostvarene ukupne prerade
uglja u pogonu Mokre separacije 30%
uglja ide na pranje, a 27% ukupne prerade
uglja kao prani ugalj ide na su{enje.
4. Kvalitet su{enog uglja
Tehni~ka i elementarna analiza ukazuje da
se su{eni lignit po kvalitetu pribli`ava
grupi mrkog uglja. Su{eni lignit sadr`i
Tabela 2 Potro{nja uglja i proizvedena elektri~na energija u TEK
2004.
[247]
Krupno}a
mm
t/god.
KJ/kg
23,2 -24,2 %
vlage, 7.4 - 8.7%
pepela, a toplota
sagorevanja mu
je 17.12 -18.04
MJ/kg. Pepeo je
konstantnog i
ujedna~enog
sastava. Hemijski
sastav pepela je
kiselog tj.
alumosilikatnog
karaktera i u
lo`i{tu ne stvara
zguru, ve} sitan
pra{kast
materijal.
Su{eni lignit ima
nizak sadr`aj
sumpora, ukupan
ispod 1%, a
sagorljiv ispod 0.4%. Ovaj podatak je vrlo
bitan sa aspekta za{tite ~oveka i njegove
okoline kao i za{tite procesne opreme.
Su{eni lignit je izrazito reaktivan i
sagorevanjem posti`e vrlo visoke
temperature. Sve ove osobine ~ine ga jako
pogodnim za upotrebu u industriji i op{toj
i {irokoj potro{nji.
Kvalitet proizvedenog su{enog uglja u
2004. prikazan je u tabeli 1.
5. Energetski bilans su{enja
lignita
Daje se uporedna analiza toplotnog
iskori{}enja uglja u TE “Kolubara” i su{enog
uglja, sa osvrtom na smanjenje potro{nje
elektri~ne energije prera~unate u MWh.
U tabeli 2 prikazan je utro{ak uglja i
proizvodnja elektri~ne energije za 2004. po
blokovima u TE “Kolubara”, a u tabeli 3
energetski bilans su{enog uglja u 2004.
Treba napomenuti da blokovi ukupne
snage od 161 MW ( A ,A ,A i A )
1 2 3 4
prilikom sagorevanja koriste me{avinu:
rovnog uglja -30+0 mm i su{enog praha -
5+0 mm. Blok A od 110 MW je nedavno
5
rekonstruisan i koristi isklju~ivo rovni
ugalj klase -30+0 mm.
Iz tabele 3 se mo`e videti da je tr`i{tu
isporu~eno blizu 3 x 106 MWh toplotne
energiji. Stepen sagorevanja su{enog uglja
Isporu~ena topl.
vrednost
MWh
Proizvodnja
struje
MWh
1 2 3 4 5
161 MW
- 30+0
- 5+0
899.069
9.421
7.515
15.000
1.872.000
40.000
496.570
110 MW - 30+0 1.090.193 7.515 2.270.000 602.660
271 MW -- 1.998.693 -- 4.182.000 1.098.231

energija
Tabela 3 Energetski bilans realizovanogsu{enog uglja u 2004.
2004.
je razli~it i zavisi od vrste lo`i{ta. Za ugalj
ve}e toplotne vrednosti iznosi oko 70 %.
Analizom tabela 2 i 3 vidi se da
proizvodnja elektri~ne energije u TE
“Kolubara” za 2004. iznosi oko 1,1 x 106 MWh ( za 271 MW ). Mo`e se re}i da je
ovom proizvodnjom su{enog uglja u 2004.
u{te|ena dvostruka proizvodnja elektri~ne
energije, termo blokova snage 271 MW,
odnosno oko 2 x 106 Su{eni ugalj 23,50 7,90
* Stvarno iskori{}enje η = 70%.
MWh.
6. Prerada lignita u RWE Power -
Nema~ka
Prilikom nedavne posete nema~koj
kompaniji RWE Power imali smo priliku
da se upoznamo sa obimom i zna~ajem
koji se daje oplemenjivanju lignita. U
slede}em pregledu da}emo opis
postrojenja koja su tada pose}ena i njihove
tehni~ke karakteristike.
Kompanija RWE Power je najve}i
nema~ki proizvo|a~ elektri~ne energije a
tre}i po proizvodnji struje u Evropi, sa
u~e{}em od 9% u ukupnoj evropskoj
proizvodnji. Ukupan broj zaposlenih u
RWE-u je 15.000 a zajedno sa svojim
}erkama firma zapo{ljava oko 20.000
radnika. Sa ukupno 33.000 MW instalisane
snage, RWE Power proizvodi oko190
biliona KWh elektri~ne energije godi{nje.
Oko 36% ove proizvodnje (11.000 MW
instalisane snage), dobija se sagorevanjem
lignita. Za potrebe kompanije na
povr{inskim kopovima: Hambach,
Garzweiler i Inden se proizvodi oko 100
miliona tona lignita godi{nje. Kvalitet
rovnog uglja je: W = 56- 60%, P= 2-11 %,
DTE oko 8400 KJ/kg. Oko 90% godi{nje
proizvodnje uglja preradi se za potrebe
termoelektrana, a oko 10% uglja se
oplemenjuje.
Kompanije koje se bave preradom i
oplemenjivanjem lignita a koje posluju u
sistemu RWE Power su :
Fabrik Frechen - prera|uje oko 6,5 miliona
tona lignita godi{nje i to sa :
� 32 rotacione cevne su{are
� 40 briket presa
� 10 mlinova za ugljeni prah
� 5 kotlova za proizvodnju 725 t/h pare
� 6 turbina snage 201 MW
Trenutno se godi{nje su{i 1,7 miliona tona
lignita koji se prera|uje u :
� 47% ugljenog praha
� 28% briketa za {iroku potro{nju i
� 25% briketa za potrebe industrije
Fabrik Ville / Berrenrath - prera|uje oko
5,0 miliona tona lignita godi{nje i to sa:
MWh Stvarno
W
P
DTE
Iskori{}enje
%
% KJ/kg t/god.
η ( % ) ∗
1 2 3 4 5 6
� 28 rotacione cevne su{are
� 27 briket presa
� 10 mlinova za ugljeni prah
� 2 kotla za proizvodnju 500 t/h pare
� 5 turbina snage 107 MW
Trenutno se godi{nje su{i 0,5 miliona tona
lignita koji se 100% prera|uje u ugljeni
prah za potrebe proizvodnje raznih
filtarskih jedinica sa aktivnim ugljem.
Fabrik Fortuna Nord - Neideraussem -
prera|uje oko 5,5 miliona tona lignita
godi{nje i to sa:
� 22 rotacione cevne su{are 7500 t/dan
� 31 briket presom
4000 t/dan
� 9 mlinova za ugljeni prah 2250 t/dan
� 3 mlina za proizvodnu praha za koks
� 2 rotacione pe}i za proizvodnju koksa,
jedine na svetu 700 t/dan
� 5 kotlova za proizvodnju 540 t/h pare
� 5 turbina snage 93 MW
Trenutno se godi{nje su{i 1,57 miliona
tona lignita koji se prera|uje u :
� 47% ugljenog praha
� 32% koksa
� 21% briketa
U nastavku se daje skra}ena tehni~ka analiza
uglja prera|enog u Fabrik Fortuna -Nord
Vrsta W% P% KJ/Kg
Rovni ugalj 56-60 2 8400
Koks 1 8 32150
Prah 11 4 21500
Briket 19 4 19300
Su{eni ugalj 16 4 20100
Napomena: Ovaj kvalitet proizlazi samo iz odabranih
partija rovnog uglja. Procesom briketiranja ne re{ava se
problem nekvalitetnog uglja, ve} se najkvalitetniji ugalj
koriste za proizvodnju briketa.
Za Fabrik Fortuna-Nord je interesantno i to
da se njeni pogoni nalaze neposredno
pored Termoelektrane Neideraussem sa
3900 MW instalisane snage. U sklopu ove
elektrane nalazi se i, na svetu najve}i
termoblok na lignit, snage 1012 MW. Blok
je pu{ten u rad 2003.
7. Mogu}i pravci razvoja prerade
uglja kod nas
Izgradnja su{are u Vreocima predstavljala
je vrhunac Fleissnerovog procesa i
pripreme lignita uop{te. Postrojenje je
potpuno automatizovano i kao takvo
predstavljalo je najmoderniji objekt te
vrste u svetu. Nije, me|utim, bilo potrebno
dugo da se shvati da je Fleissnerov
postupak su{enja, pored izuzetne
[248]
17.755
609.606
energetske
efikasnosti,
pokazao niz
nedostataka od
kojih su
najva`niji:
� proizvode se
velike koli~ine
2.938.000 2.056.600
otpadne vode, zaga|ene fenolom
� pored visokih investicija u samu su{aru
(a da pri tom nije re{en problem otpadnih
voda i problem plasmana asortimana
“prah”), tro{kovi odr`avanja nisu mali
� Fleissnerov postupak su{enja zahteva
kao polaznu sirovinu isklju~ivo krupan
ugalj, krupno}e -150+30 mm
Sve su{are koje je izgradila firma Voest
Alpine AG posle Drugog svetskog rata
(Barnbach-Austrija; Kosovo I i II;
Seyitomer- Turska) u me|uvremenu su
zatvorene, jedina je u radu jo{ su{ara u
Vreocima.
Pri eventualnom odlu~ivanju o izgradnji
novih kapaciteta za su{enje lignita bi bilo
neophodno uzeti u obzir i alternativne
tehnologije su{enja, koje bi samostalno ili
uz dodatak neke od tehnologija
okrupnjavanja obezbe|ivale
krupnokomadni ugalj pogodan za
sagorevanje u industriji i doma}instvima.
Tehnologija su{enja, kao {to je su{enje u
rotacionim cevnim su{arama i WTA
proces, ve} du`e vremena se uspe{no
primenjuje u RWE Power.
Na osnovu prethodnog izlaganja mogu se
postaviti osnovni kriterijumi budu}eg
procesa su{enja lignita:
� odabrani proces su{enja treba da,
samostalno ili uz dopunu nekog od procesa
okrupnjavanja, proizvede asortimane
su{enog uglja pogodne za sagorevanje u
doma}instvu i industriji, dakle proizvode
koji su po krupno}i sli~ni proizvodima
koje daje Fleissnerov postupak,
� odabrani postupak su{enja treba da kao
sirovinu koristi sitni lignit krupno}e ispod
40 mm i sitniji.
� odabrani postupak su{enja treba da
ispuni visoke ekolo{ke zahteve, pogotovu
kada su u pitanju otpadne vode.
DP "Kolubara prerada" trenutno raspola`e
sa oko 120.000 t/g. frakcija su{enog
lignita, prah -5+0 mm i prah -15+5 mm,
~iji je plasman veoma ote`an, a koje mogu
bite uspe{no valorizovane. Vi{egodi{nja
istra`ivanja definisala su upotrebljivost
su{enog lignita za proizvodnju briketa i
proizvodnju ugljenog praha.
Mogu}nost proizvodnje ugljenog praha od
na{eg su{enog lignita poznata je DP
"Kolubara-prerada" jo{ od 1983. Izvr{ena
su uspe{na ispitivanja proizvodnje i
sagorevanja ugljenog praha od su{enog
lignita. Ispitivanja su obavljena u
laboratoriji nema~ke firme AJO, u
kotlovskom postrojenju industrijskih
razmera snage 230 kW. Gorionici su imali

energija
Slika 1 Proizvodnja briketa u Fabrik Fortuna - Nord
Slika 2 Utovar ugljenog praha u Fabrik Fortuna - Nord
Slika 3 Kruppova cevna rotaciona su{ara i
briket presa u pogonu Fabrik Fortuna - Nord
[249]
opseg regulacije 1:4 i
sagorevanje je bilo potpuno.
Zahvaljuju}i specijalnoj
konstrukciji ovih gorionika
mogu}e je vreme sagorevanja (tj.
putanju ~estica ugljenog praha )
pove}ati i do tri puta, {to
omogu}uje direktnu primenu,
odnosno zamenu te~nih i
gasovitih goriva ugljenim
prahom, bez znatnih
rekonstrukcija lo`i{nih prostora.
Prva industrijska ispitivanja
proizvodnje i sagorevanja
ugljenog praha iz su{enog lignita
obavio je RI u Cementari u
Beo~inu 1996. na rotacionoj pe}i
kapaciteta 520 t/dan. Tokom
trodnevnih opita proizvedeno je i
tro{eno oko 2 t/h ugljenog praha,
bez negativnog uticaja na kvalitet
cementnog klinkera.
EPS danas tro{i oko 77.000 t mazuta
godi{nje (3,8 g/kWh) za potrebe potpale i
podr{ke vatre u kotlovima TE. Imaju}i u
vidu da je trenutna vrednost potro{enog
mazuta oko 59 miliona EUR, njegova
supstitucija ugljenim prahom mo`e doneti
znatne u{tede.
DP "Kolubara prerada" je svojim
istra`ivanjima definisala upotrebljivost
su{enog lignita za proizvodnju briketa. Na
raspolaganju je vi{e tehnologija
okrupnjavanja i one sigurno mogu dati
proizvod koji }e tr`i{te prihvatiti.
Proizvedeni briket imao bi DTS iznad
19.000 KJ/kg. Proizvodnja briketa mogla
bi da nadomesti nedostaju}e koli~ine
kvalitetnog komadnog uglja. Su{enje uglja
za briketiranje vr{ilo bi se u cevnim
rotacionim su{arama, a briketiranje u
klipnim presama, kao {to je to prikazano
na slici 3.
8. Zaklju~ak
Na tr`i{tu Srbije, a i okolnih zemalja,
ose}a se potreba za kvalitetnim ugljem,
koja bi delimi~no mogla da bude
zadovoljena na{im su{enim lignitom.
Sada{nji kapaciteti za su{enje ne
zadovoljavaju trenutne potrebe, te se mora
razmi{ljati o novim kapacitetima za
su{enje. Na bazi svetskih iskustava preradu
lignita kod nas treba razvijati u pravcu
proizvodnje su{enog uglja ekolo{ki ~istijim
postupcima, proizvodnje ugljenog praha za
supstituciju te~nih goriva i proizvodnje
briketa.
Literatura
Seni~anin M., Geci} B., Banovi} Z.,
Su{enje uglja po Fleissnerovom postupku,
Zbornik radova sa savetovanja
energeti~ara SFRJ, Opatija, 1990
Boeker D., Kloecker K, Klutz H.,
Verfahren zur Trocknung und Mahlung
von Braunkohle, Koeln, BWK Bd 44,1992
Nr. 7/8.
Cani} M, \oki} S., Dugoro~ni program
razvoja prerade lignita u basenu
“Kolubara”, Ugalj 01, Beograd.
^okorilo V. i ostali, Studija Razvoj i
unapre|enje tehnologije i opreme za
proizvodnju briketa iz uglja, Rudarskogeolo{ki
fakultet, Beograd, 2004.
\or|evi} Z., Spasi} Lj., @ivanovi} M.,
Su{enje uglja - doprinos efikasnosti
energetskog sistema, Zbornik radova sa
XIX Simpozijuma o PMS, Topola, 2004,
str. 237.
Prospektni materijal firme RWE Power
AG. Nema~ka, 2004.

1. Uvod
Pojam profitabilna eksploatacija, u
uslovima liberalnog tr`i{ta energentima,
istovremeno zna~i i optimalnu
usagla{enost brojnih uticajnih faktora koje
je mogu}e izdvojiti i klasifikovati samo
kroz analizu tro{kova proizvodnje, slika 1.
Kao najuticajniji, ali i najkompleksniji
faktori javljaju se oni koji su sadr`ani u
tro{kovima eksploatacije i odr`avanja,
zbog ~ega je jasno da oni postaju prioritet i
prva meta na koju treba ciljati da bi se
postiglo efikasno upravljanje
konkurentno{}u (profitabilno{}u)
postrojenja. S druge strane, da bi se
oformio program upravljanja osobinama
konkurentne eksploatacije, neophodno je
obezbediti upravljanje faktorima koji uti~u
na konkurentnost, kao {to su: organizacija
rada, radni proces, spoljne usluge,
materijal i tehnologija.
Upravljanje konkurentno{}u delimi~no
revitalizovanih termoelektrana, koje tek
~eka “ekolo{ka” modernizacija, tako|e
mo`e da se popravi samo optimalnim
upravljanjem tehnoekonomskim faktorima
njihove eksploatacije. Najvi{e se, u tom
smislu, mo`e posti}i upravljanjem
parametrima odr`avanja. Zbog
specifi~nosti stanja (delimi~no
revitalizovana postrojenja) u ovoj oblasti
postoji najve}i broj nepoznanica, a
problemi koji se javljaju su takve prirode
da se samo ekspertski mogu re{iti. Ovo se,
pre svega, odnosi na procenu rizika
nastanka nepredvi|enih zastoja koji najvi{e
optere}uju konkurentnost postrojenja. U
ovom radu su na~elno razra|ene faze
strate{kog planiranja unapre|enja
odr`avanja koje bi bilo primereno
doma}im delimi~no revitalizovanim
termoenergetskim (TE) postrojenjima.
2. Postavljanje programa
optimizacije odr`avanja
Upravljanje odr`avanjem podrazumeva
izbor modela odr`avanja baziranog na
Vera [ija~ki-@erav~i}, Gordana Baki}, Milo{ \uki}
Ma{inski fakultet, Beograd
Du{an Milanovi}
Vectram, Beograd
Dragomir Markovi}
JP TENT, Obrenovac
UDC 621.311.22:658.58
Faze strate{kog planiranja
unapre|enja odr`avanja
starih TE postrojenja
[250]
energija
Rezime
Sva doma}a termoenergetska postrojenja u poslednjoj deceniji pro{log veka pro{la su
kroz period odr`avanja ~iji je kvalitet, zbog objektivnih okolnosti, bio ispod tehnoekonomskog
optimuma. Kao rezultat, postrojenja su izgubila od svoje konkurentnosti
daleko vi{e nego {to bi to bio slu~aj da je odr`avanje sprovo|eno na optimalnom nivou.
Otvaranjem tr`i{ta energentima, niska konkurentnost energetskih objekata do}i }e do
punog izra`aja {to }e u kona~nom dovesti u pitanje njihovu profitabilnost. Da se to ne bi
dogodilo neophodno je ostvariti profitabilnu eksploataciju postrojenja, jer samo
profitabilna postrojenja mogu u budu}nosti da otpla}uju najve}i deo sredstava koja se
investiraju u njihovu revitalizaciju, modernizaciju i restrukturiranje. U ovom radu su
na~elno razra|ene faze strate{kog planiranja unapre|enja odr`avanja koje bi bilo
primereno doma}im termoenergetskim postrojenjima.
Klju~ne re~i: termoenergetska postrojenja, odr`avanje, izbor modela odr`avanja.
Maintenance Optimization and Improvement of in Old Thermal Power
Plants
During the last ten years of the last century, all domestic power plants went through a
considerable maintenance optimization whose quality, uder the existing conditons, was
bellow the technico-economic optimum levels. As a result, the power plants lost
considerably their competabiliy as they would otherwise had if the maintenance would
have been carried out at the optimal level. As a consequence of an open energy market
and low competitivness of the power plants, their profitability will be seriously
jeopardized. Therefore, it is very important to develop the conditions for a profitable use
of these plants since, in the future, only the profitable plants can provide a return on the
investments used for their revitalization, modernization and restructuring. This work
describes in general terms the phases of maintenance optimization and improvements
applicable to the domestic power plants.
Key words: power plants, maintenance, maintenence model choice.
Slika 1 Ukupni tro{kovi proizvodnje

energija
Slika 2 [ema Benchmarkinga
specifi~nostima odre|enog postrojenja, jer
je samo tako mogu}e posti}i optimalne
rezultate [1]. Stoga, svaka od tehnolo{kih
celina mora da se analizira posebno, a
potom i u sklopu, da bi se izvr{ila
optimizacija me|usobnih tehi~kotehnolo{kih
veza i uticaja.
Dosada{nje iskustvo na doma}im TE
postrojenjima je pokazalo da osnovni
re`imi odr`avanja (korektivni i
preventivni), za slu~aj postrojenja koja su
prevazi{la projektni radni vek, nisu
efikasni jer zna~ajno pove}avaju tro{kove
odr`avanja uz to sa sni`enim efektima. U
cilju smanjenja tih tro{kova i pove}anja
efikasnosti, neophodno je uvesti
sofisticiranije re`ime odr`avanja kao {to su
odr`avanje usmereno ka pouzdanosti
(RCM) ili odr`avanje zasnovano na riziku
(RBM), ~ije je sprovo|enje zasnovano na
postojanju preciznih podataka o stanju
komponenata postrojenja i istorijatu
njegovog rada [2,3]. Za stara ili delimi~no
revitalizovana postrojanja ovo predstavlja
ote`avaju}u okolnost, pre svega, zbog
nepoznavanja potpunog istorijata
postrojenja, jer bez ovih podataka
savremeni modeli odr`avanja koji se
baziraju na teoriji verovatno}e i statistike
ne daju dovoljno precizne rezultate, a
samim tim ni efekte u sprovo|enju.
S obzirom da po na~inu ”starenja” ne
postoje identi~na postrojenja u svetu,
iskustva sa drugih postrojenja (~ije je
kori{}enje generalno po`eljno) mogu samo
u ograni~enom obimu da se primene na
konkretna doma}a postrojenja. U svakom
slu~aju, treba primeniti kriterijume za
odabir modela odr`avanja [4] koji se u
svetu koriste za postrojenja sli~ne snage i
istih ili sli~nih tehnolo{kih osobina
(kondenzacione termoelektrane koje
sagorevaju ugalj u prahu) a zatim izvr{iti
usagla{avanja i prilago|enja tih kriterijuma
sa konkretnim postrojenjem. Na taj na~in
}e biti omogu}eno:
� Usvajanje optimalnog re`ima odr`avanja
- re`im treba da bude predstavljen preko
modela ~iji faktori mogu da se uporede
sa bilo kojim postrojenjem sli~nih
karakteristika, pri ~emu bi definisani
model bio podloga za unapre|enje
odr`avanja i ostalih TE postrojenja u
zemlji.
� Definisanje osnovnih faktora konkurentne
eksploatacije za pretpostavljene uslove
poslovanja koji o~ekuju postrojenje u
narednih 15 godina.
Model, koji bi povezivao re`im odr`avanja
sa ostalim relevantnim faktorima
konkurentne eksploatacije u sada{njim
uslovima, bi trebalo oformiti na osnovu:
- Uporedne analize svih priznatih re`ima
odr`avanja koji se primenjuju na
analognim postrojenjima sa dokazom (na
bazi sli~nosti) o primenljivosti na
doma}im TE postrojenjima (npr. RCM -
odr`avanje zasnovano na pouzdanosti i
RBM - odr`avanje zasnovano na proceni
rizika nastanka nepredvi|enih zastoja,
itd.). Ovoj analizi svakako treba da
prethodi sprovo|enje pore|enja sa
analognim postrojenjima (benchmarking).
Na slici 2 je prikazana {ema sprovo|enja
Benchmarkinga, kao jednog od postupaka
pomo}u koga se mo`e efikasno oceniti
konkurentnost poslovanja TE postrojenja.
- Definisanja modela “starenja” vitalnih
komponenti postrojenja, pre svega, sa
aspekta pada radne sposobnosti (usled
korozije, abrazije, puzanja,...). Model
“starenja” mora da obezbedi da se na
osnovu podataka dobijenih isklju~ivo
metodama bez razaranja mo`e proceniti
PoF (Probability of Failure), CoF
(Consequence of Failure), period budu}e
kontrole, itd. U tom smislu, pored
multidisciplinarne analize podataka iz
eksploatacione istorije, treba obaviti i
dodatna eksperimentalna ispitivanja
prema optimiziranom programu.
- Izbora modela, analize sistematizacije i
obrade podataka o tehni~kim
parametrima, tehnolo{kim faktorima,
ekonomskim faktorima, upravljanju
zalihama i svim ostalim uticajima od
va`nosti za uspe{no upravljanje
odr`avanjem i konkurentno{}u
postrojenja.
Realizaciju modela
odr`avanja je
najbolje zapo~eti
pilot projektom, s
obzirom da je
najve}i broj
faktora od interesa
za upravljanje
konkurentno{}u
sli~an za sva
postrojenja.
Specifi~ne faktore
za pojedina~na
postrojenja
potrebno je
dopunski
analizirati pre
primeni modela na
tim postrojenjima.
Sa aspekta pilot
projekta potrebno
je razlikovati dve
[251]
grupe aktivnosti
koje obuhvataju
faktore:
� Op{teg
in`enjerskog
karaktera, za ~iju
obradu je dovoljno
rutinsko in`enjersko
znanje, kao {to je
obrada tehni~ke
dokumentacije,
obrada tipova i
karakteristika opreme, pregled propisa
vezanih za dati tip objekta i obavezne
aktivnosti, snimanje izvedenog stanja
instalacije kojih nema u dokumentaciji,
akvizicija podataka iz eksploatacije, itd.
� Ekspertskog karaktera, koji ne mogu da
se analiziraju i defini{u na osnovu normi
ve} zahtevaju ekspertske procene. U ovu
grupu spadaju podaci o preostalom veku
opreme, odnosno materijalu od koga je
oprema izra|ena, podaci o otkazima i
riziku od neplaniranih zastoja pre i posle
delimi~ne revitalizacije, najkriti~nijim
komponentama sa aspekta rizika od
neplaniranih zastoja i pouzdanosti,
mehanizmima akumulacije i razvoja
o{te}enja koji su dominantni na datom
postrojenju. Ove podatke je potrebno
implementirati u model odr`avanja.
Kao rezultat, trebalo bi da se defini{e i
model odr`avanja koji, pre svega,
obezbe|uje pove}anje pouzdanosti putem
smanjenja broja neplaniranih zastoja, uz
optimizaciju ulaganja u odr`avanje [5],
slika621.311.22:658.58 3. Udeo
preventivnih mera odr`avanja }e porasti,
dok se udeo skupog i neefikasnog
korektivnog odr`avanja smanjuje.
Optimalni tro{kovi odr`avanja odgovaraju
vrednostima pouzdanosti postrojenja u
intervalu od 0,90 do 0,95, ~ije dostizanje
predstavlja cilj usvojenog modela
odr`avanja.
3. Metodologija optimizacije
programa odr`avanja
Eksploatacioni vek i verovatno}a
Slika 3 Odnos nivoa pouzdanosti postrojenja i tro{kova odr`avanja

energija
Tabela 1 Definisanje osobina i pokazatelja pouzdanosti termoelektrane [1]
Pokazatelji koji defini{u termoelektranu Pokazatelji pouzdanosti termoelektrane
• Re`im eksploatacije - slo`en
• Mogu}nost rehabilitacije posle otkaza - postoji
• Mogu}nost sprovo|enja kontrole i tehni~kog
odr`avanja - postoji
• Karakter profitabilnosti - objekat ostvaruje profit ako
bez otkaza radi u zadatom periodu vremena (do
planskog zastoja)
• Faktori koji defini{u posledice otkaza - nepredvi|eni
zastoj sa svim tehnoekonomskim posledicama
• Stanje koje defini{e kraj eksploatacije - dostizanje
grani~nih eksploatacionih osobina vitalnih
komponenata objekta, {to se pre svega odnosi na
materijal od koga su one izra|ene
• Mogu}nost sprovo|enja kontrole pre pu{tanja u rad -
postoji
eksploatacije bez otkaza u zadatom
intervalu vremena, definisana kao
verovatno}a da }e objekat u nekom
projektom predvi|enom periodu
zadovoljiti unapred zadati nivo
eksploatacionih performansi koje
obezbe|uju ostvarenje planiranog profita,
tabela 1, predstavljaju osnovne faktore
~ijom se optimizacijom upravlja
konkurentno{}u postrojenja. Drugim
re~ima, efikasno upravljanje ovim
osobinama pouzdanosti treba da bude cilj
usvojenog koncepta odr`avanja.
Najva`niji pokazatelji rada postrojenja su
iz domena rizika koji, na osnovu dostupnih
ulaznih podataka i poznavanja fizi~kih
procesa “starenja” opreme, treba da
defini{u model verovatno}e otkaza - PoF i
posledicu otkaza - CoF na na~in pogodan
za upravljanje odr`avanjem, tabela 2.
4. Faze optimizacije programa
odr`avanja
Optimizacija programa odr`avanja
predstavlja kontinualni proces i sprovodi
se kroz faze koje bi trebalo da obuhvate:
1. Formiranje baze propisa, preporuka i
standarda iz oblasti odr`avanja i
eksploatacije TE postrojenja, na osnovu
kojih bi se izradio pilot projekat. Rezultat
ove faze je pravljenje podloga za izbor
optimalnog re`ima odr`avanja koji mo`e
optimalno da zadovolji tehnologiju i
trenutno stanje na{ih termoelektrana,
uslove koje }e u budu}nosti nametnuti
tr`i{te elektri~nom energijom, uslove
politike razvoja... Aktivnosti u okviru ove
faze bi trebalo da obuhvate:
1.1. formiranje baze svetskih standarda,
normi i preporuka iz oblasti
odr`avanja;
1.2. analizu regulative o tehnoekonomskoekolo{kim
posledicama nepredvi|enih
otkaza i njihovog vrednovanja;
1.3. razmatranje evropske regulative iz
oblasti upravljanja kvalitetom u ovoj
oblasti;
1.4. odabir postrojenja na kojima bi se
izveo pilot projekat;
1.5. pore|enje sa dostupnim podacima o
tehnoekonomskim osobinama
analognih postrojenja u Evropi (sistem
benchmarking), da bi se izdvojile
sli~nosti i razlike na osnovu kojih }e
biti izvr{eno
prilago|avanje/optimiziranje sistema
odr`avanja prema na{im uslovima;
1.6. definisanje kriterijuma koje mora da
zadovolje pilot projekti, da bi bili
kompatabilni softverskim paketima za
upravljanje tehnoekonomskim
faktorima poslovanja termoelektrane;
2. Formiranje algoritma za izbor
optimalnog sistema odr`avanja u
naj{irem smislu, koji pru`a mogu}nost
upravljanja raspolo`ivo{}u, pouzdano{}u,
eksploatacionom kontrolom, preostalim
radnim vekom i eventualnim
karakteristikama koje name}e
konkurentnost poslovanja TE postrojenja;
3. Definisanje tr`i{nih uslova u kojima
bi doma}a TE postrojenja trebalo da
posluju u budu}nosti i izdvajanje faktora
konkurentnosti koji se mogu kontrolisati
eksploatacijom i odr`avanjem. U okviru
ove faze bilo bi neophodno izvr{iti:
3.1. formiranje baze evropskih standarda,
normi i preporuka iz oblasti
poslovanja TE postrojenja;
3.2. analizu politike razvoja EPS-a sa
aspekta strategije razvoja i poslovanja;
Tabela 2 Transformacija ulaznih podataka do modela PoF i CoF
[252]
• Verovatno}a rada bez otkaza u zadatom periodu
• Du`ina vremenskih intervala bez otkaza
• Vreme potrebno za startovanje ako je objekat u re`imu
rezerve
• Radni vek, tj. period eksploatacije do dostizanja
grani~nih eksploatacionih osobina vitalnih
komponenata
3.3. analizu preporuka relevantnih Vladinih
organa ~ija je strategija razvoja va`na
za predvi|anje uslova poslovanja EPSa
u budu}nosti.
4. Definisanje modela odr`avanja
odabranih TE postrojenja u okvirima i
prema zahtevima definisanim u
prethodnim fazama, koje bi obuhvatilo:
4.1. pregled svih podataka o
eksploatacionoj i remontnoj
predistoriji; pored tehni~kih podataka,
potrebno je analizirati i strukturu
zaposlenog kadra, organizacionu
strukturu i sve ostale pokazatelje koji
su utvr|eni u prethodnim fazama;
4.2. pregled aktivnosti revitalizacije i
zamena komponenata;
4.3. pregled ekolo{kih karakteristika
postrojenja - ovo je potrebno da bi se
utvrdilo koje aktivnosti, osim onih
predvi|enih revitalizacijom, treba jo{
obaviti da bi postrojenje bilo tehnoekonomski-ekolo{ki
prihvatljivo po
evropskim normama; cilj je da se
defini{e obim tro{kova eventualne
modernizacije koja nije obuhva}ena
revitalizacijom, da bi se zaokru`ili
investicioni tro{kovi postrojenja iz
kojih sledi cena struje koju postrojenje
rentabilno mo`e da proizvodi i ostale
osobine konkurentnosti ~ijom
optimizacijom treba upravljati;
4.4. pore|enje sa analognim objektima van
na{e zemlje i usagla{avanje ako je
potrebno - benchmarking;
4.5. podelu objekata na podsisteme
pogodne za analizu uticajnih faktora
usvojenog re`ima odr`avanja;
kodiranje komponenata na osnovu
standarda, preporuka i iskustava da bi
se jednostavnije i korektnije mogli da
koriste rezultati statistike otkaza; na taj
Ulazni podaci Znanje Modeli PoF i CoF
- Eksploataciona predistorija odre|enog
postrojenja upo-re|ena sa analognim
postrojenjima
- Iskustva o o{te}enjima, mestima
njihove pojave, uzrocima itd.
- Podaci i analize o svim vidovima - Staisti~ki modeli (MTBF, λ)
o{te}enja koja su se javljala na tom i - Modeli na bazi teorije vero-vatno}e
sli~nim postrojenjima � �-
Modeli procene preostalog radnog veka
- Podaci i analize svih vidova
- Ekspertske ocene
degradacije materijala komponenata

energija
na~in se otkazi mogu jednozna~no
upore|ivati sa analognim
postrojenjima;
4.6. definisanje svih modela “starenja”
opreme - tu se, pre svega, misli na
modele „starenja“ materijala
najkriti~nijih komponenata na osnovu
preporuka, iskustava i pore|enja sa
analognim postrojenjima; modeli
moraju da defini{u i na~in odre|ivanja
PoF, CoF i LoF (Likehood of Failure);
4.7. izradu optimalnog plana
eksploatacionih ispitivanja opreme za
usvojena postrojenja, koji bi uzeo u
obzir specifi~nosti delimi~no
revitalizovanih termoelektrana i koji bi
garantovao unapred zadatu pouzdanost
i raspolo`ivost postrojenja;
4.8. izradu plana eksperimentalnih
ispitivanja, van ispitivanja
eksploatacione kontrole, koja
zahtevaju ekspertske ocene.
5. Razrada modela pilot projekata
multifunkcionalnom analizom je
neophodna faza za verifikaciju izabranog
modela koja bi trebalo da obuhvati:
obradu statistike otkaza, definisanje tokova
otkaza po podsistemima i komponentama i
izdvajanje najkriti~nijih; definisanje
pouzdanosti i raspolo`ivosti pre i posle
delimi~ne revitalizacije;
5.1. analizu posledica otkaza sa ekonomske
(kao {teta zbog neisporu~ene
elektri~ne energije i kao tro{ak za TE
postrojenje) i ekolo{ke ta~ke gledi{ta
sa jedne strane, i po uzrocima koji su
ih izazvali, sa druge strane;
upore|ivanje sa stranim iskustvom da
bi se izdvojile doma}e specifi~nosti,
kao {to je npr. kvalitet goriva; nakon
ovakve analize, izdvoji}e se faktori
koji upravljaju “starenjem” postrojenja
(tj. PoF/LoF faktori) i najvi{e uti~u na
njegove osobine konkurentnosti (kao
{to je npr. nepredvi|eni otkaz);
5.2. definisanje fizi~ko-matemati~kih
modela PoF/LoF i njihove veze sa
CoF (npr. matrica rizika otkaza);
fizi~ki pristup, sa ili bez matemati~ke
interpretacije, je va`an jer povezuje
mikrostrukturne promene sa
makropokazateljima koji se mogu
meriti, tj. kontrolisati u eksploataciji,
dok su matemati~ki modeli va`ni jer
se mogu primeniti u bilo kom
softveru; fizi~ki modeli, ako nemaju
matemati~ku interpretaciju, zahtevaju
posebno tretiranje preko lingvisti~kih
promenljivih i sl., {to softver mo`e
u~initi konfuznim i ograni~eno
primenljivim; zato je neophodno
maksimalno koristiti ekspertske
procene da bi se modeli dovoljno
pojasnili za softversku primenu i da bi
se potom, u eksploataciji, potrebe za
ekspertskim procenama svele na
minimum; ovo se, pre svega, odnosi
na modele abrazije, korozije, puzanja i
interakcije puzanje-zamor za
termopostojane ~elike feritne,
martenzitne i austenitne klase koji su
ugra|eni i u na{a postrojenja; modeli
}e biti zasnovani na metodama
parametarske prognoze (proceni
promene pojedinih karakteristika koje
se posebno prate kroz istoriju
eksploatacije - npr. debljina zida cevi
kod abrazije, i sl.) i na promeni nosive
sposobnosti komponente (parovodi,
pregreja~i pare i sl.) dopunjenim
rezultatima eksperimentalnih metoda u
optimalnom obimu;
5.3. formiranje dopunskog programa
ispitivanja komponenata TE
postrojenja za koje nema dovoljno
podataka o njihovim osobinama;
podrazumevaju se ispitivanja na
samim komponentama, kao i dopunska
eksperimentalna istra`ivanja da bi se
definisali nedostaju}i faktori potrebni
za PoF/LoF analizu (npr. za ~elike sa
korozijom kao dominantnim
mehanizmom o{te}ivanja treba
eksperimentalno odrediti brzinu
korozije, dok za puzanje treba
potvrditi model pada trajne ~vrsto}e
koja se izra~unava na osnovu podataka
dobijenih metodama sa i bez
razaranja); svi eksperimenti treba da
budu ura|eni na uzorcima sli~nih
osobina (u granicama rasipanja) i
poznatim nultim stanjem iz
eksploatacije, bez dugotrajnih
ispitivanja kakva npr. zahtevaju
ispitivanja na puzanje; u tom smislu
treba koristiti dostupna inostrana
iskustva; modeli treba da budu
potvr|eni i drugim metodama procene,
kao {to su metode ispitivanja
mehanike loma.
5. Zaklju~ak
Upravljanje konkurentno{}u delimi~no
revitalizovanih termoelektrana mo`e da se
popravi samo optimalnim upravljanjem
tehnoekonomskim faktorima njihove
eksploatacije, s tim {to se upravljanje
parametrima odr`avanja mo`e najlak{e
dosti}i. Proces izbora optimalnog modela
odr`avanja za doma}a TE postrojenja nije
ni malo jednostavan zbog starosti
postrojenja, pa mu se treba pristupiti vrlo
oprezno i osmi{ljeno. Pored toga, sve
aktivnosti na definisanju optimalnog
re`ima odr`avanja moraju biti zasnovane
na u svetu priznatim metodama.
Iz tog razloga bi najadekvatnija bila izrada
projekta izbora optimalnog re`ima
odr`avanja za odabrano pilot postrojenje.
Da bi to bilo omogu}eno, prethodno treba
uraditi vi{evarijantne fizibiliti analize
tehnoekonomskih parametara, da bi
predlo`eno re{enje bilo dokazivo
tehnoekonomski optimalno. Na osnovu
usvojenog optimalnog idejnog re{enja
krenulo bi se u realizaciju projekta
revitalizacije u naj{irem smislu.
Pravilnim izborom optimalnog re`ima
odr`avanja revitalizovane termoelektrane
bi dobile na konkurentnosti, a time postale
i interesantne za privatizaciju, jer mogu da
donesu profit u uslovima o{tre
konkurencije liberalizovanog tr`i{ta
elektri~nom energijom kada svi vidovi
rizika u poslovanju rastu.
[253]
Literatura
[1] Burataev Â. F., OstreŸkovskiŸ V.
A., StatisticuskiŸ analiz
nade`nosti obÍektov po
ogranicenoŸ informacii,
Ïnegoatomizdat, Moskva, 1995
[2] Anthony M. Smith, Reliability-
Centered Maintenance, McGraw-Hill, Inc.,
New York, 1993; Lipec A. U., O
nade`nosti kotel�n�h agregatov v
sv?zi s kacestvom ih izgotovleniÔ i
monta`a, Teploenergetika, No 9,
1967, str. 22-25.
[3] Le May I., Cunha Furtando H., Life
Management and Extension for Electricity
Generating Plants, (SAT) 316, 2002, str.
8-13.
[4] Kaplun S.M., OptimizaciÔ
nade`nosti Ìnergoustanovok,
Nauka, Novosibirsk, 1982, str. 269.
[5] Markovi} D., Definition of the
Optimum Concept for Maintenance of
Serbian EPS 600MW, 300MW TPSs,
Predlog projekta za Europian Agency of
Reconstruction, 2004.

1. Uvod - op{te o kogeneraciji
Kogenerativna postrojenja koriste
primarnu energiju goriva za istovremenu
proizvodnju toplotne energije (koja se
kasnije mo`e koristiti za potrebe grejanja,
hla|enja i u raznim tehnolo{kim
procesima) i elektri~ne energije. 1 Prednosti
ovakve proizvodnje u pogledu energetske
efikasnosti u odnosu na odvojenu
proizvodnju toplote i elektri~ne energije su
nesumnjive, slika 1.
Pove}anje efikasnosti u proizvodnji
energije, osim pozitivnih ekonomskih
implikacija, danas predstavlja jo{ uvek
osnovni prakti~an na~in za smanjenje
produkcije CO 2 , {to predstavlja dodatnu
prednost kogenerativnih postrojenja
(konvencionalna termoelektrana na lignit
osloba|a oko 1100 gCO 2 /kWe, postoje}e
tehnologije kombinovanog gasno-parnog
ciklusa oko 400 g CO 2 /kWhe, dok
kogenerativna postrojenja na gas oko 200
g CO 2 /kWh) [1]. Imaju}i u vidu da su kao
rezultat aktivnosti koje su na svetskom
nivou sprovedene u cilju smanjenja emisija
gasova staklene ba{te, putem politike
Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o
promeni klime (UNFCCC) i konkretnih
mehanizama Kjoto protokola koji je
proiza{ao iz pomenute Konvencije, gasovi
staklene ba{te (i me|u njima CO 2 u
najve}oj meri) prakti~no postali roba sa
kojom se trguje na tr`i{tu, smanjenje
emisija CO 2 ne predstavlja samo ekolo{ku,
ve} i ekonomsku prednost.
Kogenerativna postrojenja se mogu
upotrebljavati centralizovano ("velika"
kogeneracija), uglavnom za potrebe
sistema daljinskog grejanja u ve}im
gradovima (kod nas su to Novi Sad (TE-
1 U na{oj stru~noj javnosti ravnomerni se koriste
slede}i izrazi: kombinovana proizvodnja toplotne i
elektri~ne energije, spregnuta proizvodnja toplotne i
elektri~ne energije, kogeneracija toplotne i elektri~ne
enrgije ili, ukratko, kogeneracija.
Mr Aleksandar Jakovljevi}
JP Elektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije, Beograd
UDC 621.311.22:620.9(497.11)(094.5)
Primena kogenerativnih
postrojenja za proizvodnju
elektri~ne i toplotne energije
u Srbiji - stanje, perspektive
i mogu}nosti
TO Novi Sad), Zrenjanin (TE-TO Zrenjanin),
Po`arevac (TE Kostolac A), Obrenovac (TE
Nikola Tesla A) i Sremska Mitrovica
(Energana Sremska Mitrovica)) i
decentralizovano za potrebe industrije i javnog
sektora (bolnice, poslovni prostor, hoteli).
Primena kogeneracije omogu}ava u ve}oj
[254]
energija
Rezime
Kogeneracija elektri~ne i toplotne energije ima zna~ajne prednosti u odnosu na
odvojenu proizvodnju toplote i elektri~ne energije kako u pogledu energetske efikasnosti,
tako i sa stanovi{ta ekolo{ke prihvatljivosti. Evropska regulativa je prepoznala zna~aj
kogeneracije i predvi|a zna~ajno pove}anje njenog udela u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije. Novim zakonom o energetici u Srbiji su stvoreni novi pravni i
institucionalni okviri za rad i poslovanje svih energetskih subjekata, pa i kogenerativnih
postrojenja.
Klju~ne re~i: kogeneracija, toplotna i elektri~na energija, zakonska regulativa.
Abstract
Cogeneration of heat and power has significant advantages in relation to separate
genetaion of heat and powe, both in terms of energy efficiency and environmental
acceptability. European regulations have recognized significance of cogeneration and
increase of its share in total power generation. New Energy Law in Serbia has created
new legal and institutional framework for business activities of all energy entities
including cogeration power plants.
Key words: cogeneration, heat and power, legal regulations.
meri decentralizovanu proizvodnju
elektri~ne energije, gde se postrojenje
projektuje da ispuni potrebe lokalnog
potro{a~a, omogu}ava visoku efikasnost,
pove}anje fleksibilnosti kori{}enja sistema,
uz zna~ajno smanjenje gubitaka u prenosu
i dustribuciji energije (dodatni gubici od 5-
Slika 1 Pore|enje odvojene proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i
kogeneracije

energija
10 % se javljaju prilikom prenosa
elektri~ne enrgije od relativno udaljenih
konvencionalnim elektrana do krajnjeg
korisnika, s tim da su gubici ve}i {to je
potro{a~ manji, odnosno naponski nivo na
koji je priklju~en ni`i).
Sumarno, primena KP dovodi do
pobolj{anje kako op{te, tako i lokalne
sigurnosti snabdevanja na slede}i na~in:
� lokalna proizvodnja energije kroz
postupak kogeneracije mo`e smanjiti
rizik da }e potro{a~ ostati bez isporuke
elektri~ne i/ili toplotne energije i
� smanjenje potrebe za primarnim
energentom kroz kori{}enje
kogenerativnih postrojenja smanjuje
uvoznu zavisnost za energijom.
Kogenerativna postrojenja se mogu
realizovati primenom prakti~no svih
tradicionalnih energetskih tehnologija kao
{to su parno-turbinska postrojenja (sa
protiv pritisnom turbinom ili
kondenzacionom turbinom sa
oduzimanjem pare), gasna turbina sa
kotlom utilizatorom, kombinovano gasnoparno
postrojenje, gasni motor sa kotlom
utilizatorom, dizel generator sa kotlom
utilizatoroma, ali i upotrebom novijih
tehnologija kao {to su mikroturbine,
Stirling motori i gorive }elije.
Tako|e, kogenerativna postrojenja
omogu}avaju primenu vrlo {irokog spektra
goriva. Kod parnog ciklusa se mogu
koristiti generatori pare na ~vrsta, te~na i
gasovita goriva. Kod gasnog, kao i
kombinovanog gasno-parnog ciklusa kao
gorivo se mogu koristiti gasovita, ve}i deo
te~nih i neka ~vrsta goriva (kori{}enjem
tehnologije gasifikacije). Osim fosilnih
goriva savremena kogenerativna
postrojenja mogu koristiti goriva na bazi
biomase, komunalni otpad ili gasove koji
se dobijaju u okviru industrijskih i
tehnolo{kih procesa (petrohemija,
metalurgija, poljoprivreda...) ~ime se
pove}ava efikasnost i isplativost tih
procesa ili smanjuju tro{kovi odlaganja
kada je otpad u pitanju.
Kapacitet kogenerativnih postrojenja se
kre}e u vrlo {irokom opsegu od 1 kWe do
postrojenja reda veli~ine nekoliko stotina
MWe za velike sisteme daljinskog
grejanja. Podela kogenerativnih postrojenja
do danas nije standardizovana, pa ne
postoji op{teprihva}ena podela, ve} je ona
razli~ita u razli~itim zemljama, ali se pre
svega vr{i s obzirom na elektroenergetsku
snagu postrojenja.
Postrojenja za industrijsku primenu obi~no
imaju raspon snage od 1-50 MWe, mada
postoje i postrojenja ve}e snage. Iako nije
jednostavno definisati granice, mo`e se
re}i da su industrijska postrojenja od 1-10
MWe srednje snage, a preko 10 MWe ve}e
snage. Neindustrijska primena obuhvata
tako|e {iroki raspon od 1 kWe za ku}nu
upotrebu, do naj~e{}e do 10 MWe za
sisteme daljinskog grejanja. Postrojenja
snage ispod 1 MWe se smatraju
postrojenjima male snage, a mikro ispod
50 kWe.
Kogenerativno postrojenje zahteva
postojanje koncentrisanog toplotnog
potro{a~a, pri ~emu se toplota mo`e
isporu~ivati u vidu procesne/tehnolo{ke
pare i/ili tople/ vrele vode za grejanje,
sanitarnu toplu vodu i potrebe tehnolo{kog
procesa. U zavisnosti od odnosa potreba
toplotne i elektri~ne energije potro{a~a,
koji u osnovi defini{e mogu}nost primene
kogeneracije, kod decentralizovane
kogeneracije mogu se razlikovati ~etiri
karakteristi~na slu~aja [2]:
� odnos potrebne elektri~ne i toplotne
energije (i snage) je takav da
kogenerativno postrojenje mo`e u
potpunosti zadovoljiti toplotne potrebe, a
elektri~ne uglavnom (nedostatak
elektri~ne energije preuzima se iz javne
elektri~ne mre`e, a povremeni
marginalni vi{kovi elektri~ne energije
plasiraju u javnu elektri~nu mre`u);
� potrebe za elektri~nom su suvi{e male u
odnosu na potrebe za toplotnom
energijom, tako da kogenerativno
postrojenje mo`e zadovoljiti samo deo
toplotnih potreba (u cilju optimizacije
postrojenja koje se dimenzioni{e na
osnovu ukupnih toplotnih potreba
neophodno je obezbediti pristup javnoj
elektri~noj mre`i i mogu}nost plasmana
vi{kova elektri~ne energije);
� kogenerativno postrojenje je
dimenzionisano tako da zadovolji bazne
potrebe i za elektri~nom i za toplotnom
energijom (nedostatak elektri~ne energije
u vr{nom re`imu se obezbe|uje
preuzimanjem iz javne elektri~ne mre`e,
a toplotne energije iz ~isto toplotnih
izvora - parnih ili vodogrejnih kotlova);
� u slu~aju kada postoji zahtev da se
ukupne toplotne i elektri~ne potrebe
potro{a~a moraju zadovoljiti sopstvenom
proizvodnjom - slu~aj “ostrvskog” rada,
dimenzionisanje postrojenja se, po
pravilu, vr{i prema elektri~noj potro{nji
(toplotne potrebe koje se ne mogu
zadovoljiti iz kogenerativnog postrojenja
obezbe|uju se kori{}enjem dodatnih
~isto toplotnih izvora).
2. Stanje primene kogenerativnih
postrojenja u Evropi
Zbog ekonomskih i ekolo{kih pogodnosti,
kao i pozitivnog uticaja na sigurnost
snabdevanja Evropska unija ula`e velike
napore u promociju kogeneracije i
obnovljivih izvora energije. Iako je
tehnolo{ki napredak doveo do izvesnog
smanjenja tro{kova i pobolj{anja
karakteristika postrojenja, elektri~na
energija iz obnovljivih izvora energije jo{
uvek nije konkurentna, izuzimaju}i
hidroelektrane, pre svega ve}e snage. Sa
druge strane kogeneracija je razvijen i
konkurentan pristup koji predstavlja
atraktivnu opciju kada postoji ujedna~ena
potreba za toplotnom energijom.
Udeo elektri~ne energije proizvedene u
kogenerativnim postrojenjima u ukupnoj
proizvodnji elektri~ne energije u zemljama
EU-15 je 2000. bio oko 10 %, slika 2 [3].
[255]
Ovo je daleko od potencijala, koji COGEN
Europe (Evropsko udru`enje za promociju
kogeneracije), procenjuje na preko 30 %
(posebno imaju}i u vidu da su odre|ene
zemlje ve} dostigle ovaj procenat).
Evropska unija je kroz svoju regulativu
postavila cilj da udeo elektri~ne energije
proizvedene u kogenerativnim
postrojenjima u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije dostigne 18 % u 2010.
Ovo je logi~an korak u situaciji u kojoj
snabdevanje energijom u EU ima zna~ajne
strukturne slabosti i geopoliti~ka, socijalna
i ekolo{ka ograni~enja, naro~ito imaju}i na
umu obaveze koje je EU preuzela u skladu
sa Kjoto protokolom. Razvoj upotrebe
kogeneracije u Evropi }e doprineti
sigurnosti snabdevanja energijom,
redukovati uvoz goriva, smanjiti emisiju
gasova staklene ba{te, unaprediti za{titu
okoline. Me|utim, u ovom trenutku, nije
izvesno da li }e taj cilj biti dostignut.
Razvoj kogeneracije u EU karakteri{e
velika raznolikost, uslovljenja razlikama u
istoriji, prioritetima razvoja, prirodnim
resursima, kulturi i klimatskim uslovima,
ali je uvek usko povezana sa strukturom i
aktivnostima na tr`i{tu energije. Upravo
uspeh kogeneracije u Danskoj, Holandiji i
Austriji pokazuje koliko je va`an, ako ne i
presudan, uticaj same dr`ave na visok udeo
energije iz kogenerativnih postrojenja. U
ovim zemljama su mere vlade kroz
razli~ite vidove subvencija, kredita,
poreskih olak{ica, politike cena energenata
obezbedile, naravno svaka u skladu sa
svojim specifi~nostima, povoljne uslove za
ovako {iroku primenu kogenerativnih
postrojenja. U Finskoj se uspeh
kogeneracije, uz podsticajne mere i
aktivnosti dr`ave, mo`e objasniti
~injenicom da je Finska odavno bila jedno
od najliberalnijih tr`i{ta, bez barijera, gde
su prepoznate ekonomske prednosti
kori{}enja kogeneracije, posebno imaju}i u
vidu zna~ajne koli~ine toplotne energije
potrebne za grejanje. Tako|e, treba
naglasiti, da je razvoj kogeneracije rezultat
dugotrajne politike i opredeljenja - u
Danskoj npr. od 70-tih godina pro{log
veka, nakon naftne krize, kada je Danska
bila 90% energetski zavisna od uvozne
nafte.
Evropska regulativa koja se odnosi na
kogeneraciju obuhvata veliki broj
dokumenata, a pre svega:
� Strategiju za promociju kombinovane
proizvodnje toplotne i elektri~ne energije
- 98/C4/01
� Direktivu o promociji kogeneracije -
2004/8/EC
� Direktivu o zajedni~kim pravilima na
tr`i{tu elektri~ne energije - 2003/54/EC
� Direktivu o zajedni~kim pravilima na
tr`i{tu prirodnog gasa - 2003/55/EC
� Direktivu o promociji elektri~ne energije
proizvedene iz obnovljivih izvora
energije (RES) - 2001/77/EC
� Direktivu o uspostavljanju sistema tr`i{ta
gasova sa efektom staklene ba{te -
2003/87/EC

energija
Slika 2 Udeo elektri~ne energije proizvedene u kogenerativnim postrojenjima u ukupnoj
proizvodnji elektri~ne energije u zemljama EU-15 u 2000. [3]
� Direktivu o taksama na energetske
proizvode i elektri~nu energiju -
2003/96/EC
Bazni dokument predstavlja Direktiva
2004/8/EC [4] ~iji je cilj da stvori okvir za
promociju i razvoj visokoefikasne
kogenerativne proizvodnje toplotne i
elektri~ne energije zasnovane na korisnoj
potro{nji toplotne energije, pove}anje
energetske efikasnosti uz ostvarenje u{tede
primarne energije, pove}anje sigurnosti
snabdevanja energijom, utvrdi ujedna~enu
metodu prora~una elektri~ne energije iz
kogeneracije i preporuke za
implementaciju, s tim da nacionalna
zakonodavstva defini{u relevantne
mehanizme i mere podr{ke uzimaju}i u
obzir nacionalne specifi~nosti s naglaskom
na klimatskim i ekonomskim uslovima.
Kroz pravni okvir se defini{u obaveze koje
dr`ave ~lanice EU imaju u smislu:
� sagledavanja nacionalnih potencijala za
kori{}enje visoko efikasne kogeneracije;
� odre|ivanja nacionalnih ciljeva
(definisanje i pra}enje realizacije);
� osiguravanja utvr|ivanja garancija o
poreklu proizvedene energije
(definisanje sadr`aja i izdavanje
garancija i uspostavljanje mehanizama
za pouzdano funkcionisanje sistema
garancija);
� definisanja podsticajnih mehanizama (na
nacionalnom nivou): pomo} pri izradi
studija i projekata, pomo} pri
investiranju, program direktnog
podsticaja preko uve}anih cena za
isporu~enu elektri~nu i toplotnu energiju
iz kogeneracije, kao i izuzimanje,
reduciranje ili povra}aj taksi i drugih
davanja;
� definisanje kriterijuma za odre|ivanje
povla{}enih proizvo|a~a;
� izrade efikasnih administrativnih
procedura.
Prema Direktivi 2004/8/EC odre|ivanje
efikasnosti kogeneracije se vr{i na osnovu
u{tede primarne energije u odnosu na
referentna postrojenja sa odvojenom
proizvodnjom. Visoko efikasna
kogeneracija je ona koja ostvaruje u{tedu
primarne energije od najmanje 10 % u
odnosu na odvojenu proizvodnju toplotne i
elektri~ne energije, odnosno za male
(

energija
starost kapaciteta preko 30 godina.
Prose~na godi{nja proizvodnja elektri~ne
energije iznosi oko 800 GWh, {to
predstavlja oko 2.5% prose~ne godi{nje
neto proizvodnje JP Elektroprivreda Srbije,
dok je isporuka u javnu elektri~nu mre`u
oko 80-100 GWh godi{nje.
Kogeneracija u industriji SCG zasniva se
danas na parnom ciklusu, s tim da
pribli`no 1/3 jedinica, odnosno pribli`no
1/2 instalisanog elektri~nog kapaciteta (28
jedinica, 215 MWe), koristi ugalj kao
gorivo, dok 2/3 jedinica (1/2 instalisanog
elektri~nog kapaciteta) koristi te~no gorivo
(u ve}oj meri) i prirodni gas (u manjoj
meri). Lignit se koristi u 8 jedinica ukupne
instalisane elektri~ne snage od 90 MWe.
Gasne tubine ne postoje u eksploataciji, a
kogeneracija sa parnim turbinama se
koristi ~ak i tamo gde se u kotlovima ili u
osnovnoj tehnologiji kao energent (gorivo)
koristi prirodni gas.
Prema industrijskim granama
kogenerativna postrojenja se najvi{e
koriste u {e}eranama (31 jedinica ukupne
snage od 161 MWe), metalskom
kompleksu (15 jedinica ukupne snage 105
MWe), hemijskoj i petrohemijskoj
industriji (16 jedinica ukupne snage od 107
MWe) i industriji papira (6 jedinica
ukupne snage od 77 MWe.
Kad su sistemi daljinskog grejanja u
pitanju, van objekata EPS-a kogenerativno
postrojenje postoji samo na jednoj lokaciji
(Toplana Novi Beograd), gde su instalisane
3 gasne turbine na sirovi benzin sa
kotlovima utilizatorima, jedini~ne
elektri~ne snage od 32 MWe, koje |u`i
vremenski period nisu u eksploataciji.
Ukupna instalirana toplotna snaga kotlova
u sistemima daljinskog grejanja u 44 grada
u Srbiji iznosi 5970 MWt. Toplane u
sistemima daljinskog grejanja koriste
dominantno prirodni gas, i predstavljaju
odli~an primer neefikasnosti kori{}enja
prirodnog gasa. Postoje primeri uklju~enja
industrijskih kogenerativnih postrojenja u
sisteme daljinskog grejanja kao, npr. u
Kragujevcu (Energana "Zastava").
3.2. Nova zakonska regulativa
Krajem jula 2004. u Skup{tini Srbije je
usvojen Zakon o energetici, kojim su
stvoreni novi pravni i institucionalni okviri
za rad i poslovanje svih subjekata koji
obavljaju energetske delatnosti u Srbiji. U
dugoro~ne ciljeve u oblasti energetike koji
su definisani Zakonom, uvr{teno je izme|u
ostalog i unapre|enje energetske
efikasnosti, stvaranje uslova za stimulisano
kori{}enje obnovljivih izvora energije i
kombinovane proizvodnje elektri~ne i
toplotne energije i unapre|enje za{tite
`ivotne sredine. Zakonom se, po prvi put,
uspostavlja jednak pravni polo`aj svih
subjekata, pa i individualnih (nezavisnih)
proizvo|a~a energije, u ostvarivanju prava
na obavljanje energetskih delatnosti, prava
izgradnje energetskih objekata i prava na
snabdevanje energijom, odnosno, njihovo
ravnopravno u~e{}e na energetskom
tr`i{tu. Zakon tako|e, prepoznaje i
posebnu kategoriju indiviualnih
proizvo|a~a elektri~ne i toplotne energije
tzv. povla{}ene proizvo|a~e, koji u
procesu proizvodnje koriste obnovljive
izvore energije ili otpad i proizvo|a~e koji
proizvode elektri~nu energiju u malim
elektranama i proizvo|a~e elektri~ne
energije koji istovremeno proizvode
elektri~nu i toplotnu energiju, pod uslovom
da ispunjavaju kriterijume u pogledu
energetske efikasnosti. Trenutno su u
pripremi podzakonska akta koja }e
propisati uslove za sticanje statusa
povla{}enog prioizvo|a~a elektri~ne
energije, dok }e uslove za sticanje statusa
povla{}enog proizvo|a~a toplotne energije
propisati nadle`ni ograni jedinica lokalnih
samouprava. Sa aspekta kogenerativnih
postrojenja, vrlo je va`no da je novim
Zakonom o energetici definisan i novi
pravni okvir u oblasti tr`i{ta gasa.
Izgradnja i kori{}enje {to ve}eg broja
ovakvih postrojenja je, u svakom slu~aju, u
skladu sa proklamovanom politikom
odr`ivog razvoja dr`ave, kao i sa politikom
o~uvanja `ivotne sredine i smanjenjem
uvozne zavisnosti za energentima. Zakon
zbog toga predvi|a mogu}nost uvo|enja
podsticajnih mera ekonomske politike za
povla{}ene proizvo|a~e (~lan 86):
"Povla{}eni proizvo|a~i elektri~ne energije
imaju pravo prioriteta na organizovanom
tr`i{tu elektri~ne energije u odnosu na
druge proizvo|a~e koji nude elektri~nu
energiju pod jednakim uslovima.
Povla{}eni proizvo|a~i elektri~ne energije
imaju pravo na subvencije, poreske,
carinske i druge olak{ice, u skladu sa
zakonom i drugim propisima kojima se
ure|uju porezi, carine i druge da`bine,
odnosno subvencije i druge mere
podsticaja". Kao {to je ve} istaknuto,
promocija i pove}anje udela kogeneracije
u Evropi bazira se u zna~ajnom meri na
raznim podsticajnim merama vlada koje su
obezbedile povoljan ambijent za
investiranje i eksploataciju kogenerativnih
postrojenja. Me|utim, na na~in kako je to
definisano u stavu 2 ~lana 86, u ovom
trenutku ostaje nejasno koje su to prakti~ne
mere kojima }e dr`ava podsticati
povla{}ene proizvo|a~e. Sa druge strane, u
na{im uslovima, do dostizanja ekonomske
cene elektri~ne energije se verovatno ne
mo`e o~ekivati subvencionisanje od strane
dr`ave za proizvodnju elektri~ne energije
iz kogenerativnih postrojenja (ili
postrojenja bilo kog povla{}enog
potro{a~a), na na~in kao {to je to praksa u
zemljama Evropske unije. Povla{}en
polo`aj bi do tada zna~io pravo prvenstva
prodaje/isporuke elektri~ne energije pri
istoj ponu|enoj ceni u odnosu na druge
proizvo|a~e.
U okviru tre}eg ili posebnog prioriteta
"Strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015 godine." (usvojena u
Skup{tini Srbije u maju 2005) obuhva}eni
su programi selektivnog kori{}enja novih
obnovljivih izvora energije (biomasa,
geotermalna, sun~eva i eolska energija),
kao i posebni programi novih energetski
efikasnijih i ekolo{ko prihvatljivih
[257]
tehnologija (nove tehnologije sagorevanja
uglja, biomase i otpada, tehnologije za
decentralizovanu proizvodnju elektri~ne i
toplotne energije na bazi prirodnog gasa, i
tehnologije malih i mini hidroelektrana), a
sa ciljem smanjenja potro{nje kvalitetnih
uvoznih energenata.
3.3. Mogu}nosti i perspektive za
primenu kogeneracije
Promovisanje i stimulacija upotrebe
kogenerativnih postrojenja u Srbiji danas
predpostavlja uspostavljanje sistema
stimulativnih i restriktivnih mehanizama
od strane Vlade, koji }e dovesti do procesa
koji su po svom karakteru suprotni
procesima iz devedestih godina pro{log
veka. Upravo zbog svih, ranije istaknutih,
energetskih, ekonomskih i ekolo{kih
prednosti koji odlikuju kogeneraciju,
potrebno je stvoriti ambijent koji }e
omogu}iti:
� stimulisanje obnove i eventualne
modernizacije proizvodnje elektri~ne
energije u postoje}im kogenerativnim
postrojenjima u industriji;
� destimulisanje kori{}enja prirodnog gasa
za proizvodnju samo toplote;
� stimulisanje primena efikasnih gasnih
tehnologija (gasni motori, gasne turbine,
kombinovana gasno-parna postrojenja)
kod primene prirodnog gasa kao goriva
ili u slu~aju da se u osnovnoj tehnologiji
ve} koristi (ili ~ak proizvodi) prirodni ili
neki sinteti~ki gas;
� stimulisanje izgradnje zamenskih i novih
termoenergetskih kapaciteta, pre svega, u
industriji i sistemima daljinskog grejanja
uz primenu kogeneracije.
U sprovo|enju ovakvih aktivnosti
neophodna je puna saradnja sa
predstavnicima lokalne samouprave, u ~ijoj
nadle`nosti se nalaze sistemi daljinskog
grejanja, a koja za sada uglavnom ne
prepoznaje prednosti kori{}enja
kogenerativnih postrojenja. Kada je u
pitanju industrijska energetika, ulaganje u
obnovu postoje}ih kapaciteta, kao i
izgradnju novih, se ne mo`e definisati bez
dugoro~nog sagledavanja budu}ih
energetskih potreba samih preduze}a.
Me|utim, kada su mnoga preduze}a u
pitanju, za definisanje energetskih potreba
je, u svetlu procesa promene vlasni~kih
odnosa koji je u toku u privredi Srbije,
neophodno sa~ekati razja{njenja vezana za
budu}i rad svakog pojedina~nog
preduze}a.
Jo{ uvek neodgovaraju}i pariteti cena
energije i goriva (pre svega elektri~ne
energije i gasa), kao i niska cena elektri~ne
energije (pre svega za industrijske
potro{a~e - ispod 2 EURct/kWh u vi{oj
tarifi za potro{a~e na visokom i srednjom
naponskom nivou, sa obra~unskom
snagom u proseku oko 2,5 EURct/kWh),
nepovoljno uti~e na izgradnju
kogenerativnih postrojenja. I u ovom
trenutku se u Srbiji u pojedinim
preduze}ima priprema dokumentacija ili se
ve} pristupa izgradnji kotlova na gas, koji

energija
treba da zadovolje potrebe preduze}a za
toplotnom energijom, s idejom da se
potrebe preduze}a za elektri~nom
energijom zadovolje iz javne elektri~ne
mre`e. Upravo niska cena elektri~ne
energije, iz ugla rukovodstva preduze}a,
obezbe|uje ekonomsku "opravdanost"
jednog ovakvog, sa strane energetske
efikasnosti (kao i sa strane interesa dr`ave)
izuzetno nepovoljnog i neprihvatljivog
re{enja i opredeljuje ga da se za njega
odlu~i. Postavlja se pitanje, kojim
mehanizmima se mogu, do dostizanja
realnih cena energenata i energije,
destimulisati ovakve pojave.
Visoka energetska efikasnost, a samim tim
i ekolo{ka prihvatljivost, otvara u svetlu
mehanizama Kjoto protokola, dodatne
mogu}nosti za finansiranje. Pove}anje
energetske efikasnosti prilikom izgradnje
zamenskih kapaciteta sa primenom
kogeneracije, a u pojedinim slu~ajevima i
supstitucije goriva, kvalifikuje ovakve
aktivnosti za finansiranje kroz CDM
projekte, koje }e u Srbiji mo}i da se
koriste nakon ratifikacije Kjoto protokola.
Potrebno je ista}i da se i u ovakvim
prelaznim uslovima, realizuju odre|eni
projekti vezani za kogenerativna
postrojenja, bilo na nivou analiza ili na
nivou realizacije samih projekata. Dva
projekta, za ~ije izvo|enje je obezbe|eno
finasiranje, i koji su ve} u procesu
realizacije, su izgradnja kogenerativnog
postrojenja u okviru Klini~kog centra
Srbije u Beogradu (i toplotne i elektri~ne
snage ispod 2 MW) i vra}anje u pogon
kogenerativnog postrojenja u Energani
"Zastava" u Kragujevcu (zahvati na parnim
turbinama od 8 MW i 20 MW koje nisu
bile u pogonu od 1990. godine - kotlovi su
na ugalj). Tako|e, predvi|a se analiziranje
mogu}nosti i opravdanosti izgradnje
kogenerativnih postrojenja na gas sa
kombinovanim gasno-parnim ciklusom
ve}e snage u Beogradu, Subotici i Ni{u,
kao i analiziranje mogu}nosti i
opravdanosti pove}anja efikasnosti TE-TO
Novi Sad kroz rekonstrukciju postoje}eg
postrojenja i prevo|enja u kombinovano
gasno-parni ciklus ili izgradnju novog
bloka sa kombinovano gasno-parnim
ciklusom na postoje}oj lokaciji.
4. Zaklju~ak
Kogeneracija elektri~ne i toplotne energije
ima zna~ajne prednosti u odnosu na
odvojenu proizvodnju toplote i elektri~ne
energije, kako u pogledu energetske
efikasnost, tako i sa stanovi{ta ekolo{ke
prihvatljivosti. Evropska regulativa je
prepoznala zna~aj kogeneracije i predvi|a
zna~ajno pove}anje njenog udela u
ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije.
Novim zakonom o energetici u Srbiji su
stvoreni novi pravni i institucionalni okviri
za rad i poslovanje svih energetskih
subjekata, pa i kogenerativnih postrojenja.
Iako su usvojena dva klju~na dokumenta
(Zakon i Strategija) za definisanje pravnog
okvira u oblasti energetike i formirana
Agencija za energetiku, ostao je jo{ ~itav
niz podzakonskih akata koje treba doneti i
aktivnosti koje treba sprovesti. Sa
stanovi{ta kogeneracije, indikativan je
primer Hrvatske gde je nakon usvojenog
zakona, pripremljeno preko 15 razli~itih
dokumenata (programa, uslova,
pravilnika...) koji se u manjoj ili ve}oj
meri odnose na kogeneraciju [6]. Posebno
je potrebno ista}i nacionalni energetski
program KOGEN koji sagledava problem
kogeneracije. Trebalo bi razmisliti o izradi
sli~nog Nacionalnog programa i u Srbiji,
koji bi definisao jasne strate{ke ciljeve i
instrumente dr`avne politike po pitanju
kori{}enja kogenerativnih postrojenja.
Upravo mere vlade kroz razli~ite vidove
subvencija, kredita, poreskih olak{ica,
politike cena energenata mogu da
obezbede povoljne uslove za {iru primenu
i iskori{}enje tr`i{nog potencijala
kogenerativnih postrojenja, kao i
pronala`enje njihovog optimalnog udela.
Postojanje zna~ajnog broja postrojenja
koje je mogu}e obnoviti, modernizovati ili
prevesti u re`im kogeneracije, ali i velikog
broja pogodnih lokacija za izgradnju novih
kogenerativnih postrojenja manje snage,
predstavlja zna~ajan potencijal koji mo`e
da doprinese ostvarenju ciljeva politike
odr`ivog razvoja, politike o~uvanja `ivotne
sredine i smanjenju uvozne zavisnosti za
energentima.
Literatura
[1] Fischer W., Turnkey CCPP and CHP
Solutions Based on Siemens’ V64.3A Gas
Turbine, Zbornik radova konferencije,
Power-Gen Europe 2003.
[2] A guide to cogeneration, The European
Association for the Promotion of
Cogeneration, Brussels, Belgium, 2001
[3] Löffler P., Impact of Emissions Trading
on the Potential of Cogeneration,
Enviromental Finance Conference "EU
Emissions Trading Scheme", 2004
[4] Directive 2004/8/EC of the European
Parliament and of the Council of 11
February 2004 on the promotion of
cogeneration based on a useful heat
demand in the internal energy market and
amending Directive 92/42/EEC
[5] Pavlovi} N., Stanje tehnologija
energetskih izvora u industrijskoj i
komunalnoj energetici, savetovanje
"Industrijska energetika 96", Herceg Novi,
1996.
[6] Dui} N. i dr., Kogeneracija u
evropskom energetskom zakonodavstvu i
modeli primjene na nacionalnom nivou,
Simpozijum "Elektrane 2004", Vrnja~ka
Banja, 2004.
[258]

1. Op{ti kriterijumi
Jedan kogeneracioni sistem se ina~e sastoji
iz glavnog pogona koji pokre}e generator i
proizvodi elektri~nu energiju a otpadnu
toplotu koja se osloba|a u samom pogonu
i kroz izduvne gasove iskori{tava preko
izmenjiva~a toplote. Glavni pogon mo`e
biti dizel motor, gasni motor sa tkzv. leanburn
tehnologijom ili gasna turbina.
Kogenerativni zakon koji je stupio na
snagu 1990 -tih na nivou ~lanica Evropske
unije jasno defini{e uslove kogeneracije.
� Prvi i osnovni princip je definisati ko je
zaista „kogenerator“:
E+0.5xT > 0.45xC
gde je:
E - godi{nje proizvedena elektri~na
energija (KWh)
T - toplotna energija koju je te godine
konzum upotrebio (KWh)
C - potro{eno gorivo na godi{njem nivou
(KWh)
Dakle efikasnost sistema mora biti ve}a od
55% da bi se on kvalifikovao kao
kogeneracioni.
� Drugi fundamentalni princip defini{e
koja koli~ina elektri~ne energije se sme
isporu~iti (prodati) mre`i:
Eer = (4.5x((E+T)/E +0.5xT )) - 4.5) x E
E+T = ukupna energija
Eer - elektri~ne energija isporu~ena mre`i
u posmatranoj godini (KWh)
[to vi{e toplotne energije raspolo`ive u
samom sistemu bude i iskori{}eno ,to vi{e
elektri~ne energije mo`e biti isporu~eno
(prodato mre`i). Dakle i sa malom
potro{njom elektri~ne energije na mestu
ugradnje jo{ uvek je mogu}e instalirati
sistem ve}eg kapaciteta u smislu
proizvedene toplotne i elektri~ne energije i
jo{ uvek takav sistem definisati kao
kogeneracioni.
U tabeli 1 je prikazan primer za ~etiri
QSV81 jedinice koje daju ukupno
6.5Mwe.
� Jedan od vrlo va`nih principa koji je
usvojen je kontrolisana emisija izduvnih
gasova u skladu sa Kjoto protokolom.
Tako se ispunjenjem uslova kogeneracije
svaki kombinovani proizvo|a~ mo`e
prepoznati u akuelnim zakonima i
direktivama Evropske unije, kao
povla{}eni proizvo|a~. On je za svoju
zemlju strate{ki aktuelan i bitan. Zato se
on dotira i subvencioni{e.
2. Gasni motor-generator
kogeneracioni moduli
Postrojenja sa gasnim motorom kao
glavnom pogonskom ma{inom u
kogenerativnom ciklusu posti`u najvi{i
[259]
energija
D. Zuki}
Cummins, Beograd
A. Stone
Cummins Power Generation, Ramsgate, Engleska
R. Cox
Cummins Power Generation, Ramsgate, Engleska
UDC 621.311.22.004.18:502.174
Mala kogenerativna postrojenja
kao ekonomski opravdana,
energetski efikasna a ekolo{ki
prihvatljiva tehnologija
Rezime
Mala kogenerativna postrojenja, ~iji je pogon gasni motor sa unutra{njem
sagorevanjem, potpuno su prilago|ena stvarnim potrebama potro{a~a za koje se i
dimenzioni{u, pri tome iskori{tavaju svih 88% energije prirodnog gasa i tako obezbe|uju
jeftiniju i kvalitetniju energiju, omogu}avaju dugoro~no planiranje tro{kova jednog
preduze}a, objekta ili institucija a sve to u skladu sa najstro`im evropskim ekolo{kim
standardima.
Klju~ne re~i: kogeneraivno postrojenje,efikasnost, ekologija, isplativost.
Small Scale Cogeneration Units as Cost Effective, Energy Efficient and Ecological
Acceptable Technology
Small cogeneration unit , with gas internal combustion engine prime mover, are
completely adjusted to actual consumer demands, use 88 percent of the natural gas and
provide cheap and quality energy, allow long term cost plan for customer and in
accordance with strict EU ecological regulations.
Key words: cogeneration unit, efficiency, ecology, cost efective.
Tabela 1
Iskoriš}ena toplota Proizvedena Dozvoljena
postrojenja el. energija isporuka
500 KWt 6500 KWe 1080 KWe
1500 KWt 6500 KWe 3020 KWe
2500 KWt 6500 KWe 4720 KWe
3899 KWt 6500 KWe 6500 KWe
stepen efikasnosti i iskori{}enja i to do
90% od ukupne energije goriva i tako
koristi onih 35% energije koji se u
klasi~nim sistemima proizvodnje bukvalno
baca i ne koristi. Dakle ovi sistemi
maksimiziraju stepen energetske
efikasnosti kroz istovremenu proizvodnju
vi{e vidova energije: elektri~ne i toplotne
(rashladne). Mogu}e je kori{}enje i ugljen
dioksida, za pospe{ivanje rasta biljaka u
staklenicima, koji je jedan od produkata
sagorevanja prirodnog gasa. Na slici 1 je
prikazan klasi~an model ovakvog modula.
Ovaj sistem je potpuno integrisan i sastoji
se od: gasnog ~etvorotaktnog, elektronski
vo|enog motora vezanog za nisko ili
srednjenaponski generator sa PMG
pobudom i automatskom naponskom
regulacijom, zatim kontrolno upravlja~ke i
za{titne jedinice, toplotno izmenjiva~kih
komponenti i gasne rampe. Sve to je
mogu}e spakovati u
jedan mobilni
kontejner, potpuno
fabri~ki testiran,
otporan na sve
vremenske uslove,
sa mogu}om brzom
isporukom i
jednostavnim

energija
Slika 1 Kogeneracioni modul
Slika 2 Pokrivanje potro{nje
Slika 3 Tokovi toplotne energije
[260]
vezivanjem na postoje}i elektroenergetski,
termotehni~ki i gasni sistem po sistemu
plug-in. Ovakav sistem ima i ograni~en
nivo buke koji ne prelazi 50dB na 50
metara. Najmanje su jedinice od 100 KWe
a najve}e oko 2Mwe.
Ovakav sistem mo`e da radi ostrvski i tada
samostalno zadovoljava potrebe konzuma
za elektri~nom energijom (aktivna i
reaktivna) ili paralelno sa mre`om i tada
sinhronizovano kvalitetno i pouzdano
pokriva `eljeni deo potro{nje (slika 2).
Ukoliko se `eli {to bolje iskoristiti
kogeneracioni modul, potrebno je da on
radi sa sto posto optere}enja i tada su
u{tede najve}e. Nekada se me|utim jo{
ve}e u{tede bele`e kada generator set
pokriva pikove u potro{nji u periodima
skupe tarife koje bi ina~e bele`io
maksigraf kroz mese~ne ra~une. Mogu}e je
naime da sistem u razli~itim sezonama ili
delovima dana i no}i bude pode{en da radi
na jedan ili drugi na~in a kada se registruju
lo{e naponske prilike ili potpuni gubitak
napona na mre`i automatski prebaci na
ostrvski rad tako da konzum u svakom
trenutku ima kvalitetno, jeftino i pouzdano
snabdevanje.
Naravno po{to je ceo sistem tehni~kotehnolo{ki
spregnut i vo|en i osim
elektri~ne proizvodi i toplotnu energiju
potrebno je postrojenje pravilno
dimenzionisati tako da zadovolji visoke
kriterijume ukupne energetske efikasnosti.
To se posti`e kvalitetnom, prethodno
sprovedenom analizom stvarne energetske
potro{nje i njenom dinamikom na satnom,
dnevnom i mese~nom nivou. Ukoliko se
poka`e da je potro{a~ kandidat za
kogeneraciju, postrojenja se prema tome
dimenzioni{u i biraju.
Na slici 3 prikazana je upro{}ena {ema
tokova toplotne energije, njeno
usmeravanje ka konzumu i eksploatisanje.
Na gornjoj slici se vidi da se jedan deo
toplotne energije, polovina otprilike,
proizvodi hla|enjem pla{ta motora, visoko
i nisko temperaturnog afterkulera i
motornog ulja u vidu tople vode na
temperaturi preko 95°C. Ostatak je toplota
koja se proizvodi od izduvnih gasova koji
se izmenjuju sistemom voda/vazduh ili
para/vazduh i hlade sa 500°C na nekih
120°C. U ovom konkretnom primeru
primenjen je gasni generator set QSV91
koji osim 2MW elektri~ne proizvodi
ukupno 2272 KWt toplotne energije u vidu
tople vode ili tople vode i pare. Ovde treba
napomenuti da na ulazu u motor postoji
zahtev u smislu najvi{e temperature
povratne vode i kada on nije ispunjen, da
se motor ne bi pregrevao, potrebno je ovu
vodu hladiti sistemom ventilatora ili
ukoliko je sistem pode{en tako da prati
potro{nju toplotne energije automatski se
smanjuje dovod gasa pa tako i proizvodnja
toplotne energije i tako na energetski
efikasan na~in prati potro{nja bez
disipiranje suvi{ne toplote. Dalje je
primenom pojednostavljenih formula
prenosa toplote mogu}e dati neke
karakteristi~ne vrednosti:

energija
Q = m x C x deltaT
p
Gde su:
Q - toplota u kWtopl
m - maseni protok kg/sec
Cp - specifi~ni toplotni kapacitet kJ/(kg°C)
delta T - Promena temperature u °C
Ukoliko se zamene parametri u slu~aju
gasnog generator seta QSV91 (2MWe)
deltaT je (499 - 120) = 379 °C
Cp za izduvni gas = 1.07
m = 2.77 kg/sec
ra~unamo da je koli~ina toplote koja se
dobija iz izduva otprilike polovina ukupno
dobijene toplotne energije iz motora i
izduvne grane i iznosi 1123 KWth. Ovu
energiju mo`emo iskoristiti na primer za
dobijanje preko 1,5 ton/h suvozasi}ene
pare na pritisku od 10bara.
Ovaj sistem tako iskori{tava preko 88%
raspolo`ive energije goriva i to je
prikazano na slici 4.
3. Lean-Burn tehnologija
Gasna motor generatorska kogenerativna
postrojenja osim {to su energetski izuzetno
efikasna i pouzdana tako|e su i ekolo{ki
prihvatljiva a prema standardima
definisanim i u samom Kjoto protokolu.
Zahtev za niskim nivoom potro{nje goriva
i zahtev za smanjenom emisijom izduvnih
gasova se ~ine kao da su u kontradikciji.
Upravo lean-burn tegnologija uspeva da
ispuni oba zahteva. Naime me{anje ve}e
koli~ine vazduha (kiseonika) od one koja
je potrebna za paljenje gasa, sa jedne
strane smanjuje emisiju {tetnih azotnih
oksida, ugljen monoksida i
ugljovodoni~nih jedinjenja na dozvoljen
nivo a sa druge strane pospe{uje se
sagorevanje kompletne koli~ine
raspolo`ivog gasa i tako pove}ava
energetska efikasnost. Na slici 5 vidimo da
se u oblasti gde se koeficijent λ, koji
predstavlja odnos koli~ine vazduh/gas,
kre}e izme|u 1.8 i 2.2 bele`i najmanja
emisija. Elektronskim vodjenjem paljenja
sve}ica u gasnim cilindrima, kontrolom
sastava gasne sme{e u turbo {ar`eru
izuzetno precizno se defini{u i reguli{u
izlazne karakterisike celog modula u
smislu izlazne toplotne i elektri~ne
energije i emisije gasova. Ovako se ujedno
izbegava i mogu}nost nekontrolisanog
paljenja u samom cilindru preko knock
senzora koji identifikuje zone detonacija
posle ~ega se u~estalost paljenja
automatski pode{ava bez redukovanja
izlazne snage.
Ova tehnologija ujedno isklju~uje potrebu
za dodatnim selektivnim kataliti~kim
reduktorima koji se koriste u zemljama gde
su ekolo{ki standardi izuzetno visoki. Ova
dodatna komponenta se koristi tamo gde
nije mogu}e redukovati koncentraciju
izduvnih gasova koji izazivaju efekat
staklene ba{te na dozvoljen nivo. Takvi
sistemi su onda osim investiciono, veoma
skupi za odr`avanje.
Slika 4 Energetska efikasnost
Slika 5 Emisija izduvnih gasova
4. Pojednostavljeni model
procene isplativosti
Po{to se utvrdi da je neko kandidat za
kogeneraciju i postrojenje/a pravilno
izabere/u, utvr|uje se period isplativosti i
to na osnovu vi{e parametara a to su cena i
kvalitet same opreme, tro{kovi odr`avanja
i eksploatacije, cena gasa, cena ulja i
faktor optere}enja. Kvalitetan gasni
generator set je predvi|en da se eksploati{e
preko 100 000 sati, odnosno preko petnaest
godina u kontinuitetu. Na tom
vremenskom horizontu utvr|eno je da je
kupovina opreme samo 15% ukupnih
tro{kova, a da je recimo odr`avanje i
servisiranje samog sistema 25%, potro{nja
ulja 5% i naravno najve}i deo potro{nja
goriva 55% (slika 6).
Naravno, sistem je po`eljno {to
maksimalnije opteretiti u {to du`em
vremenskom intervalu jer tada cena
proizvedenog KWh elektri~ne u toplotne
energije eksponencijalno opada. Dakle,
faktor optere}enja bi trebao da te`i 100%.
Da bi postrojenje bilo raspolo`ivo odnosno
da bi remont i eventualno otklanjanje
kvarova kratko trajalo a tro{kovi i
posledice zastoja bile manje neophodno je
osim kvalitetno izabrane opreme imati 24h
na raspolaganju lokalnog distributera i
[261]
Slika 6 Tro{kovi
Klju~ni faktori isplativosti
servisera ove specifi~ne opreme koju mogu
opslu`ivati jedino dobro obu~eni in`enjeri
ovla{teni od samog proizvo|a~a. Ovo je
naro~ito va`no ako se zna da u delu
odr`avanja i sevisiranja u onih 25%
tro{kova najzna~ajniji udeo pretstavljaju
tro{kovi ~ovek-sat i cene samih delova koji
ako je to mogu}e trebaju biti lokalno
dostupni. Potrebno je obezbediti i daljinsko
pra}enje i kontrolu rada samog postrojenja
pa prema tome reagovanje i intervenisanje
na terenu u najkra}em roku.
Ako bi se ispunili gore navedeni
preduslovi onda je mogu}e garantovati
osim pouzadanosti i kvaliteta i visoku
raspolo`ivost opreme na godi{njem nivou.
Faktor raspolo`ivosti se izra`ava
procentualno i izra~unava kao:

energija
Broj sati posmatranog perioda - Broj sati
van pogona (planiran i neplaniran)
Broj sati posmatranog perioda
Tako recimo ako je broj sati posmatranog
perioda 8760 a broj sati van pogona 613
sati dobijamo da je ukupna raspolo`ivost
postrojenja 93%. Ina~e garantovani nivoi
raspolo`ivosti za pouzdanu opremu sa
dobro dimezionisanim a kasnije vo|enim
postrojenjem se kre}u od 85% do 96% u
zavisnosti od broja operativnih sati
(industrijski standard). Ako se pak tra`i
raspolo`ivost koja prelazi 96% potrebno je
anga`ovati dodatni kapacitet (stand-by)
dizel ili gasni agregat, ili pokrivanje od
strane mre`e (slika 7).
U fabrici automobila Jaguar u Engleskoj su
ugra|ena ~etiri Cummins-ova gasna
generator seta QSV91 koja ukupno
isporu~uju 9120KWe elektri~ne i oko
10200 KWth toplotne energije. Tamo je i
snimljen ovaj vremenski horizont od
oktobra do februara. Ovde je ugovorena
raspolo`ivost na godi{njem nivou iznosila
93%.
Ako su se pa`ljivo i detaljno obavili svi
prethodni koraci mogu}a je i kvalitetna
analiza isplativosti. Uze}emo primer
postrojenja QSK60 i analizirati njegovu
isplativost na osnovu postoje}e cena
energenata i energije u na{oj zemlji
(tabela 2 i 3).
U tabeli 2 su dati ulazni podaci sa cenom
postrojenja odnosno elektri~ne i toplotne
energije na osnovu trenutne. Ovde se
skre}e pa`nja na cenu samog Cummins
postrojenja koja je za kratak period od
nekoliko godina smanjena skoro duplo
odnosno sa nekih 900 EUR/KWe na
otprilike 500 EUR/KWe. Sa druge strane u
analizi je predvi|eno anga`ovanje doma}ih
stru~njaka za ovu vrstu opreme, tj.
Tabela 2 Primer procene isplativosti
ovla{}enog Cummins distributera i
servisera sa kontinualnom obukom samog
korisnika koji se tako, ukoliko on to `eli,
postepeno osposobljava za preuzimanje
planskih i neplanskih intervencija na
samom postrojenju. Ovaj pristup je dosta
jeftiniji pa tako gornja cena odr`avanja
verovatno nije realna i primenljiva u nekim
drugim okolnostima.
Tabela 3 sa jedne strane prikazuje ukupne
tro{kove eksploatacije po proizvedenom
MWh elektri~ne energije a sa druge strane
su prikazani tro{kovi klasi~ne, odvojene
proizvodnje. Posle otprilike 5,5 godina
korisniku se investicija potpuno isplatila.
Napominje se da je ovo postrojenje
predvi|eno za preko 100 000 sati rada.
Dakle pored energetske efikasnosti i
ekolo{ke prihvatljivosti mala
kogenerativna postrojenja i u trenutnim
uslovima nalaze svoju ekonomsku
Gas-generator set QSK60 1,16 MWe
Godišnja eksploatacija 8000 sati
Ukupna investicija 500 EUR /kWe 580.000 EUR
Operativni i troškovi odr avanja 7 EUR /MWhe
Elektri~na efikasnost 33 - 40 % 38 %
Toplotna efikasnost 40 - 50 % 47 %
Cena gasa 16 EUR /MWh
Toplotni naspram troškova gasa 1,1
Cena elektri~ne energije 2,5 / 3,5 36 EUR /MWhe
Inicijativa dr ave 10/25 EUR /MWhe 0 EUR /MWhe
Tabela 3 Primer procene isplativosti
Slika 7 Primer raspolo`ivosti
Gas 39,5 EUR/Mwhe Toplota 21,8 EUR/MWhe
Servis 7 EUR/MWhe El.energija 36 EUR/MWhe
Back-up 0 EUR/MWhe Inicijativa 0 EUR/MWhe
46,5 EUR/MWhe 57,8 EUR/MWhe
Bonus 11,3 EUR/MWh 104.864 EUR/god
Koeficijent isplativosti 18,08 %
Period isplativosti 5,53 god
[262]
opravdanost. Nesumnjivo je da dr`ava
konkretnom iniicijativom koja je od skoro
i dokumentovana mo`e doprineti da se
period isplativosti svede i na nekih dve ili
tri godine, jer se u okolnostima gde se vodi
ra~una o strategiji kori{}enja prirodnih
resursa, ~istih i efikasnih tehnologija
ovakav sistem za svaki proizvedeni MWh
dodatno subvencioni{e.

Kombinovana proizvodnja elektri~ne
energije i toplote (kogeneracija) se
sa energetskom krizom 70-ih
godina pro{log veka vratila me|u oblasti
interesovanja energeti~ara {irom sveta
zbog svoje nesumnjive prednosti u
energetski efikasnijoj valorizaciji
upotrebljenog goriva. Razmatranje
ekolo{kih problema ponovo isti~e
nesumnjivu prednost kogeneracije nad
odvojenom proizvodnjom elektri~ne
energije i toplote. Iz tog razloga je u EU i
SAD kogeneracija promovisana u
vrhunsku meru za smanjenje emisija
gasova staklene ba{te. U tom smislu je
do{lo i do promene strukture goriva koja
se koriste u kogeneraciji, pri ~emu je
prirodni gas postao dominantan. Mada je
liberalizacija tr`i{ta elektri~ne energije u
EU pretila da zaustavi ovaj trend, ona je
donela i neophodnost racionalizacije
proizvodnje, tj rast efikasnosti konverzije
primarne u korisnu energiju, dakle i porast
primene efikasnijih tehnologija.
Neekonomske cene svih energenata, a
posebno elektri~ne energije su uslovile
skoro potpunu stagnaciju u instalaciji
kogeneracionih postrojenja u Srbiji u
poslednjih 15 godina. Usvajanje Zakona o
energetici stvara preduslove neophodane
za tr`i{no poslovanje u ovoj oblasti i
pravne okvire za {iru primenu distribuirane
proizvodnje elektri~ne energije. S obzirom
na stepen ekonomske snage na{e zemlje,
dominantna razmi{ljenja pri uvo|enju
novih tehnologija bi trebalo da budu
vezana, pored energetske i ekolo{ke
povoljnosti, pre svega za njihovu
ekonomsku opravdanost. U ovom radu je
formiran tehnoekonomski model
valorizacije ulaganja u male kogeneracione
kapacitete. Pri tome kao kvantitivni
ekonomski pokazatelji kori{}eni
kriterijumi bazirani na sada{njoj vrednosti.
Odre|ena je, s obzirom na strukturu
doma}eg elektroenergetskog sektora,
u{teda u emisiji ugljen-dioksida pri
proizvodnji elektri{ne energije i toplote
putem kogeneracije u odnosu na klasi~an
na~in zadovoljenja ovih potreba. Ova
ekolo{ka povoljnost je egzaktno
valorizovana i uklju~ena u model.
Mala kogeneraciona postrojenja
Dansa se u svetu posebna pa`nja posve}uje
konceptu distribuirane proizvodnje
elektri~ne energije, gde kogeneraciona
postrojenja male snage (do 1MWe prema
klasifikacije iz [1,2]) igraju zna~ajnu ulogu
u pokrivanju potreba potro{a~a za
elektri~nom i toplotnom energijom. Za
razliku od kogeneracionih postrojenja
ve}ih snaga koja se uglavnom projektuju
prema specifi~nim zahtevima korisnika,
kogeneraciona postrojenja male snage su
danas dostupna kao standardna re{enja
koja svojim karakteristikama u pogledu
[263]
energija
Dejan Ivezi}, Marija @ivkovi}, Nenad \aji}
Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd
UDC 502.173:330.13]:621.311.22(497.11)
Mogu}nosti primene malih
kogeneracionih postrojenja
u Srbiji
Rezime
Kogeneraciona postrojenja male snage su danas dostupna kao standardna re{enja koja
svojim karakteristikama u pogledu kompaktnosti, jednostavnosti ugradnje i odr`avanja
otvaraju {iru perspektivu primene kako u manjim industrijskim procesima, tako i za
potrebe {iroke potro{nje. Mogu}nost {ire primene ovih energetski efikasanih i ekolo{ki
pogodnih sistema u na{oj zemlji je uslovljena adekvatnom ekonomskom valorizacijom
ovih prednosti. U radu je predstavljen model za odre|ivanje ekonomske isplativosti
ulaganja u mala kogeneraciona postrojenja sa motorom sa unutra{njim sagorevanjem
kao pogonskim agregatom i prirodnim gasom kao energentom. Pri tome je ekolo{ka
pogodnost ovakvih sistema u doma}im uslovima nov~ano valorizovana i uklju~ena u
model. Data je analiza osetljivosti investicije i rada ovakvih sistema s obzirom na cene
energenata, kapacitete i iskori{}enost postrojenja.
Klju~ne re~i: kogeneracija, ekonomski model, ekolo{ka u{teda.
Abstract
For small cogeneration applications are wide available today, standard, simply
compact pre-packed units, easy for installation and maintenance. Such characteristics
make them useful for different application - from small industrial applications to
demands in households sector. Application of these energy efficient and environmental
friendly systems in our country is closely connected with economical validation of those
advantages. In this paper, model for economic validation of investments in small
cogeneration, with internal combustion engine as a prime mover and natural gas as a
fuel, is presented. Ecological convenience is, for domestic conditions, determined in
money value and included in model. Sensitivity analysis was done according to energy
prices, units’ size and operation time per year.
Key words: cogeneration, economic model, ecological saving.
kompaktnosti, jednostavnosti ugradnje i
odr`avanja otvaraju {iru perspektivu
primene kako u manjim industrijskim
procesima, tako i za potrebe {iroke
potro{nje. Pri tome su takva kogeneraciona
postrojenja naj~e{}e bazirana na primeni
motora sa unutra{njim sagorevanjem koji
kao gorivo koriste prirodni gas. Njihova
prednost je visok elektri~ni stepen
korisnisti pri {irokom rasponu optere}enja,
brzo postizanje radnog optere}enja,
fleksibilnost na promenu optere}enja,
mogu}nost rada sa razli~itim gorivima,
pogodnost odr`avanja i relativno niska
cena. Neki od nedostataka ovakvih
postrojenja, vezano za prisustvo buke i
vibracija se mogu uspe{no re{iti primenom
gotovih kogeneracionih sklopova (motor,
generator, razmenjiva~ toplote u
akusti~nom kontejneru). Visina tro{kova
odr`avanja kogeneracionih postrojenja sa

energija
SUS motorima je zna~ajno iznad
postrojenja sa drugim pogonskim
agregatima.
Za postrojenja sa SUS motorima je
karakteristi~na neophodnost hla|enja pri
radu, o ~emu treba voditi ra~una pri
definisanju toplotnog konzuma. Toplota
koja nastaje pri radu SUS motora
pribli`no ravnomerno se predaje izduvnim
gasovima i rashladnoj te~nosti. Dok su
izduvni gasovi temperature i preko 400°C,
temperatura rashladne te~nosti je mnogo
ni`a, tako da je rekuperativni zagreja~
naj~e{}e kaskadnog tipa i obezbe|uje paru
niskog pritiska ili vrelu vodu. Zbog toga su
mala kogeneraciona postrojenja sa SUS
motorima pogodna pre svega za primenu u
rezidentalnom sektoru, hotelima,
bolnicama i poslovnim objektima
najrazli~itije namene, ali i za potrebe
grejanja staklenika, manjih industrijskih
korisnika i dr. Oblast primene i veli~ina
razmatranih postrojenja odre|uju prirodni
gas, zbog svojih poznatih energetskih i
ekolo{kih prednosti, kao optimalno gorivo.
Prema direktivi 2004/8/EC [1] o
podsticanju kogeneracije svako postojanje
u{tede primarne energije pri kori{}enju
malih kogeneracionih postrojenja ih
defini{e kao visokoefikasan metod
kombinovane proizvodnju elektri~ne
energije i toplote.
Model ekonomskog vrednovanja
kogeneracionog postrojenja
Model tehnoekonomske analize je razvijen
je i detaljno prikazan u [3]. Model
podrazumeva odre|ivanje investicionih
tro{kova i neto godi{njeg profita, a na
osnovu toga i parametara ekonomske
evaluacije za razli~ite vrednosti cena
elektri~ne energije i prirodnog gasa,
razli~ite du`ine rada kogeneracionog
postrojenja u toku godine i razli~ite
veli~ine kogeneracionih postrojenja.
Profitabilnost rada kogeneracionih
postrojenja le`i u mogu}nosti supstitucije
kupovine elektri~ne energije sa mre`e
sopstvenom proizvodnjom uz istovremeno
iskori{}enje toplote koja se u klasi~nim
elektroenergetskim izvorima gubi. Da bi
finansijski efekat bio optimalan, ostvarena
u{teda bi morala pored pokrivanja
uve}anih tro{kova goriva (u odnosu na
klasi~an na~in zadovoljenja ekvivalentnih
toplotnih potreba), da u {to kra}em roku
otplati relativno visoke investicione
tro{kove.
Investicioni tro{ak (T ) obuhvata cenu
inv
kupovine i instalacije kogeneracionog
postrojenja. Godi{nja neto dobit (f ) se t
dobijaja kao razlika u{teda (zarada) i
tro{kova u toku godine, tj.
f = (U + Z + U - T - T + U ) (1)
t ee ee topl gor odr eko t
gde su:
U - u{teda zahvaljuju}i sopstvenoj
ee
proizvodnji elektri~ne energije (bez
kogeneracije ovo bi bili tro{kovi kupovine
elektri~ne energije iz sistema)
Z - arada od prodaje elektri~ne energije
ee
(ukoliko postoji)
U - u{teda na osnovu sopstvene
topl
proizvodnje toplotne energije (bez
kogeneracije ovo bi bili tro{kovi preuzete
toplote)
T - tro{kovi goriva potrebnog za rad
gor
kogeneracionog postrojenja
T - operativni tro{kovi (izuzev goriva) i
odr
tro{kovi odr`avanja kogeneracionog
postrojenja
U - ekolo{ka u{teda
eko
t - godina (t = 1, 2, ..., N)
N - ekonomski vek postrojenja (period na
kom se vr{i ekonomska evaluacija -
usvojen prema [2,3] 15 godina)
U{teda koja je rezultat kori{}enja
elektri~ne energije iz sopstvenih izvora je
jednaka tro{ku elektri~ne energije koja bi
se kupila iz sistema da nema
kogeneracionog postrojenja. Veli~ina ove
u{tede (u nov~anom iznosu) zavisi od
snage i broja ~asova rada kogeneracionog
postrojenja i tarifne politike distributera
elektri~ne energije. U ovom modelu u{teda
zbog kori{}enja elektri~ne energije iz
sopstvenih izvora je definisana tako da je
linearno zavisna od cene elektri~ne
energije.
Odre|ivanje eventualne zarade od prodaje
elektri~ne energije u na{im uslovima je
slo`eno jer u ovoj oblasti tarifni sistem ne
postoji, a trenutna praksa je direktna
pogodba proizvo|a~a i distributera. Zbog
toga je ova zarada izuzeta iz modela, a
pretpostavljeno je da je konzum takav da
sva proizvedena elektri~na energija tro{i na
licu mesta. Ova pretpostavka obuhvata i
slu~aj naturalne razmene elektri~ne
energije ("kilovat za kilovat") izme|u
proizvo|a~a i distributera, koji je prisutan
u praksi u Srbiji.
U{tedu na osnovu sopstvene proizvodnje
toplotne energije, je te{ko u na{im
uslovima egzaktno nov~ano valorizovati
preko cene jedinice proizvedene toplote.
Zbog toga je ta u{teda u modelu odre|ena
preko u{tede prirodnog gasa koji bi se
sagoreo u klasi~nom kotlu da bi se
obezbedila ekvivalentna koli~ina toplote.
Tro{kovi goriva direktno zavise od
veli~ine postrojenja i godi{nje du`ine rada.
Ostali operativni tro{kovi obuhvataju
tro{kove rada i usluga neophodnih za
normalan rad postrojenja i tro{kove
odr`avanja. Ove tro{kove je relativno te{ko
unapred odrediti. Ve}ina proizvo|a~a ima
u ponudi dugoro~ne ugovore o odr`avanju,
sa ciljem smanjenja rizika krajnjeg
korisnika, ali i mogu}nosti kalkulacije
tro{kova odr`avanja. Generalno, zbog
ve}eg broja pokretnih delova i prisutnog
habanja, tro{kovi odr`avanja
kogeneracionih postrojenja sa SUS
motorima, su vi{i u odnosu na postrojenja
sa drugim pogonskim agregatima. Oni
zavise od veli~ine kogeneracionog
postrojenja, njegove snage i uslova rada [3].
[264]
Za odre|ivanje smanjenja emisije
ugljen-dioksida, odnosno ekolo{ke u{tede
pri kori{}enju kogeneracije sa prirodnim
gasom u odnosu na odvojene sisteme
snabdevanja energijom (kupovina
elektri~ne energije iz mre`e i zadovoljenje
toplotnih potreba klasi~nim kotlovskim
postrojenjem) izvr{eno je pore|enje
emitovanih koli~ina pri proizvodnji
jednakih koli~ina energije. Emisija
ugljendioksida kogeneracionog postrojenja
odre|ena je ukupnim stepenom korisnosti,
veli~inom i du`inom rada postrojenja u
toku godine (gorivo je prirodni gas):
(2)
gde je:
η- ukupni stepen korisnosti
kogeneracionog postrojenja
PHR - odnos proizvedene elektri~ne i
toplotne energije kogeneracionog
postrojenja
k - koeficijent emisije ugljendioksida
CO2PG prirodnog gasa
P - instalisana elektri~na snaga
τ - period godi{njeg rada kogeneracionog
postrojenja
Pri snabdevanju energijom iz odvojenih
sistema emisija ugljendioksida jednaka je
zbiru emisija pri proizvodnji elektri~ne
energije u elektro sistemu i ekvivalentne
toplotne energije (gorivo ne mora biti
prirodni gas):
(3)
k - koeficijent emisije ugljendioksida
CO2EE pri proizvodnji el. energije u
elektroenergetskom sistemu
η - stepen korisnosti kotlovskog
k
postrojenja
k - koeficijent emisije ugljen-dioksida
CO2gor goriva koje se koristi za zadovoljenje
toplotnih potreba
Emisija ugljen-dioksida pri proizvodniji
elektri~ne energije u elektroenergetskom
sistemu odre|ena je strukturom njegovih
proizvodnih kapaciteta (termoelektrane na
ugalj, termoelektrane na te~na i gasovita
goriva, nuklearne elektrane,
hidroelektrane), njihovim stepenima
korisnosti kao i sastavom goriva koja se u
njima koriste. Pri odre|ivanju koeficijenta
emisije ugljen-dioksida pri proizvodnji
1kWh elektri~ne energije EPS-a kori{}eni
su podaci o proizvodnji energije, koli~ini
isporu~enog goriva i toplotnoj mo}i
energenata objavljeni u Godi{njim
izve{tajima EPS-a [4], kao i podaci o
koeficijentu emisije ugljen-dioksida

energija
doma}ih lignita [5]. Na osnovu
raspolo`ivih podataka odre|eno je da se
pri proizvodnji 1kWh elektri~ne energije iz
postrojenja EPS-a emituje oko 0,66 kg
CO 2 . S obzirom da u na{im uslovima jo{
uvek ne postoji ekolo{ka taksa ili neka
sli~na mera, za odre|ivanje vrednosti
ekolo{ke u{tede, usvojena je cena
emitovane tone ugljen-dioksida () od 10
EUR [6]. Nov~ano valorizovana u{teda
zahvaljuju}i manjoj koli~ini emitovanog
ugljen-dioksida je:
(4)
Treba primetiti, da u slu~aju kada pri
proizvodnji elektri~ne energije zna~ajan
udeo imaju hidroelektrane, nuklearne
elektrane ili obnovljivi izvori energije,
razlika emitovanog ugljen-dioksida u
izrazu (4) mo`e biti i negativna.
Za ekonomsku evaluaciju u modelu su
kori{}eni slede}i kriterijumi ekonomskog
vrenovanja:
Neto sada{nja vrednost (NPV):
(5)
Ovaj kriterijum daje evaluaciju projektnog
re{enja na bazi diskontovanih neto priliva
(ds - diskontna stopa), odnosno odre|uje
vrednost prihoda ili gubitka nakon
usvojenog ekonomskog veka projekta, ali
svedeno na sada{nju nov~anu vrednost.
Kriterijum za prihvatanje je pozitivna
vrednost ili ve}a vrednost (kod rangiranja
opcija). Evaluacija je u ovom radu izvr{ena
sa stanovi{ta samog projektnog re{enja
(investicija je tro{ak u momentu nastajanja
f 0 = -T inv , nezavisno iz kog izvora se
finansira).
Diskontovani period povra}aja (DPB):
Generalno, projektno re{enje sa kra}im
periodom povra}aja je povoljnije od
projekta sa du`im periodom. Ovim
kriterijumom, me|utim, ne uzimaju se u
obzir tokovi prihoda i tro{kova nakon
perioda povra}aja.
(7)
Analiza mogu}nosti primene
kombinovane proizvodnje
toplotne i elektri~ne energije u
Srbiji
Pove}anje udela prirodnog gasa u
zadovoljenju energetskih potreba je ve}
dugo strate{ko opredeljenje razvoja
energetike na{e zemlje. Racionalno
kori{}enje gasa, kao podloga ukupnog
privrednog razvoja, podrazumeva
kori{}enje sa najve}om efikasno{}u i to sa
stanovi{ta op{te dru{tvenog interesa. Ovo
zna~i selektivan izbor potro{a~a i
efikasnije kori{}enje gasa kod samih
potro{a~a. To je u stvari i pravilan odnos
prema gasu kao neobnovljivom fosilnom
Tabela 1 Struktura potro{nje prirodnog gasa
u Srbiji i EU, 2000.
Sektor potro{nje Srbija EU
Industrija, %
Sirovina, %
50,06
18,34
37,60
Toplane, %
[iroka potro{nja, %
22,21
9,36
41.70
Elektri~na energija, % 2,80 20,7
gorivu i kao plemenitoj tehnolo{koj i
energetskoj sirovini. Devedesetih godina,
zbog poznatih okolnosti, je usled visoke
uvozne zavisnosti gasne privrede iznu|ena
promena strukture eneregtske potro{nje, jer
je prirodni gas u odre|enom stepenu
zamenjen doma}om, energetski skupljom,
elektri~nom energijom. U tabeli 1
prikazana je ostvarena struktura potro{nje
prirodnog gasa u Srbiji i EU iz koje se
jasno vidi da je u Srbiji osnovna potro{nja
vezana za industriju i energetsku potro{nju
u toplanama, dok je potro{nja u
doma}instvima i za proizvodnju elektri~ne
energije relativno mala.
Strate{kim dokumentima [7] je predvi|eno
da potro{nja prirodnog gasa treba da
ostvari najdinami~niju stopu rasta me|u
energentima zbog pove}anja potro{nje i
zbog potrebe postepene supstitucije drugih
energenata. Najve}i deo pove}anja budu}e
potro{nje gasa treba da bude ostvaren u
sektoru {iroke potro{nje i u proizvodnji
elektri~ne energije putem kogeneracije, ne
samo u industrijskim i ve}im
elektroprivrednim elektranama, nego i u
malim kogenerativnim izvorima, u skladu
sa razvojem distribuirane proizvodnje
energije. Ukoliko se ubrza orijentacija na
ulazak u EU, bi}e nu`no ubrzati i prelazak
na sve stro`ije ekolo{ke norme, {to, uz
mogu}u obavezu smanjenja emisija gasova
sa efektom staklene ba{te, mo`e ograni~iti
kori{}enje uglja za proizvodnju elektri~ne
energije, tako da }e i potreba za
kori{}enjem gasa za proizvodnju elektri~ne
energije biti jo{ ve}a.
Me|utim, pored strate{kih energetskih
opredeljenja i uz uva`avanje postojanja
nesumljivih ekolo{kih prednostiu na{im
[265]
uslovima, klju~ni parametar za
uvo|enje kogeneracionih
postrojenja je ekonomska
isplativost. U tom smislu su za
razli~ite kapacitete, du`inu
njihovog rada u toku godine, i
cene elektri~ne energije i
prirodnog gasa, kori{}enjem
formiranog modela, odre|eni
pokazatelji ekonomske
opravdanosti investiranja u mala
kogeneraciona postrojenja u Srbiji.
Na slici 1 je prikazana zavisnost
diskontovanog perioda povra}aja od snage
postrojenja za razli~ite du`ine rada
godi{nje. Pri tome je kalkulacija
sprovedena za cenu elektri~ne energije od
0,04 EUR/kWh i cenu prirodnog gasa od
0,15 EUR/m 3 i bez uklju~ivanja ekolo{ke
u{tede. O~igledno je da uspe{na primena
kogenerativnih postrojenja zahteva {to je
mogu}e du`i period rada u toku godine. To
je posebno izra`eno kod manjih
postrojenja koja pri kra}em godi{njem
kori{}enju ne uspevaju da otplate ni
vrednost sopstvene investicije za ~itav
`ivotni vek. Npr. diskontovani period
povra}aja investicije u postrojenja od
500kW e je u rasponu od 5,5 do 13,5 godina
u zavisnosti da li radi 8.000 ili 4.500 sati
godi{nje. Jasno je da kra}i godi{nji rad ~ini
ovo postrojenje ekonomski neisplativim.
Me|utim, uvo|enje i nov~ano
valorizovanje ekolo{ke u{tede omogu}ava
profitabilnost razmatranog postrojenja i pri
kra}em anga`ovanju u toku godine. Za
kogeneraciono postrojenje snage 500 kW e
je na slici 2 prikazana ekonomi~nost rada
za slu~aj sa i bez uzimanja u obzir
ekolo{ke u{tede. Kao pokazatelj
ekonomi~nosti rada je iskori{}ena neto
sada{nja vrednost po instalisanom 1kW
elektri~ne snage. Ekonomi~nost je
odre|ena za razli~ite periode rada u toku
godine i za usvojene cenovne parametre
(cena elektri~ne energije - 0,04
EUR/kWh, cena prirodnog gasa - 0,15
EUR/m 3 ). Evidentno je da uklju~enje
ekolo{ke komponente doprinosi
ekonomi~nosti rada. Visina te dobiti je
Slika 1 Diskontovani period povra}aja za razli~ite kapacitete i du`ine godi{njeg rada

energija
Slika 2 Uticaj ekolo{ke u{tede na visinu neto sada{nje vrednosti NPV ( EUR/kW e )
Slika 3 Granice profitabilnosti za razli~itu veli~inu
kapaciteta *
* Ve}a udaljenost od grani~ne linije zna~i i ve}u NPV, tj. vi{i stepen profitabilnosti.
odre|ena parametrima u jedna~inama (2-4)
i zavisi kako od karakteristika samog
kogeneracionog postrojenja (ukupni stepen
korisnosti, odnos proizvedene elektri~ne i
toplotne energije) tako i od karakteristika
toplotnog izvora u odvojenoj proizvodnji
(stepen korisnosti, vrsta goriva). U
konkretnom slu~aju ekolo{ka dobit je u
rasponu od 0.002¸0.004 EUR/kWh
proizvedene elektri~ne energije, u
zavisnosti od toga da li je pri odvojenoj
proizvodnji kao energent za zadovoljenje
toplotnih potreba kori{}en prirodni gas,
mazut ili ugalj.
Cene prirodnog gasa i pre svega elektri~ne
energije su klju~ne za budu}nost malih
kogeneracionih postrojenja u Srbiji. Niska
cena prirodnog gasa i visoka cena
elektri~ne energije predstavljali bi idealan
ekonomski ambijent za primenu ove
tehnologije. Za razli~ite veli~ine
instalisanih kapaciteta, na slici 3 prikazane
su granice izme|u oblasti profitabilnog i
neprofitabilnog poslovanja za razli~ite
cene elektri~ne energije i prirodnog gasa, a
pri 6.000 sati rada godi{nje. Jasno je da
ve}i kapaciteti mogu ekonomski da
podnesu i ne{to ni`u cenu elektri~ne
energije, odnosno vi{u cenu prirodnog
gasa. Kra}e vreme godi{njeg rada
drasti~no pogor{ava ekonomiku rada, pa i
fleksibilnost na promene cena elektri~ne
energije i prirodnog gasa. Taj uticaj, slu~aj
postrojenja snage 1MW, prikazan je na
slici 4.
Zaklju~ak
Bez obzira na energetske i ekolo{ke
prednosti kogeneracije, ekonomski faktor
je odlu~uju}i za njenu primenu.
Kori{}enjem tehnoekonomski modela
vrednovanja investiranja u mala
kogeneraciona postrojenja bazirana na
motorima sa unutra{njim sagorevanjem
koja kao pogonsko gorivo koriste prirodni
gas odre|eni su ekonomski pokazatelji
njihovog rada zasnovani na sada{njoj
vrednosti (neto sada{nja vrednost i
diskontovani period povra}aja). Za doma}e
[266]
uslove izvr{ena ekonomska
valorizacija smanjene
emisije ugljen-dioksida pri
spregnutoj proizvodnji
elektri{ne energije i toplote
u odnosu na klasi~an na~in
zadovoljenja ovih potreba.
Visoki investicioni
tro{kovi, posebno manjih
kapaciteta, kao i trenutni
odnos cena elektri~ne
energije i prirodnog gasa
~ine da je rad
kogeneracionih postojenja
u na{oj zemlji neisplativ ili
na granici isplativosti.
Izvesno pobolj{anje
ekonomskih parametara
rada i stimulisanje
proizvodnje mo`e se
ostvariti kroz adekvatno
ekonomsko vrednovanje
ekolo{ke povoljnosti ovog
vida proizvodnje elektri~ne
Slika 4 Granice profitabilnosti za razli~itu godi{nju
iskori{}enost kapaciteta *
* Ve}a udaljenost od grani~ne linije zna~i i ve}u NPV, tj. vi{i stepen profitabilnosti.
i toplotne energije. Tako|e, pokazuje se
da bez obzira {to je visina investicije u
postrojenje zna~ajna stavka, krucijalni
element za uvo|enje malih kogeneracionih
postrojenja je obezbe|enje njihovog
kontinualnog rada u {to du`em periodu u
toku godine. Ukoliko ne postoje toplotne
potrebe u minimum 4.500 sati godi{nje, uz
obezbe|en plasman elektri~ne energije,
kogeneracija nema smisla. S obzirom na
doma}e klimatske uslove, ovaj zahtev je u
sektoru {iroke potro{nje te{ko ispuniti
samo kroz zadovoljenje potreba u
grejanju, ali zato postoje mogu}nosti kroz
kori{}enje za potrebe klimatizacije,
proizvodnje tople vode i sl. U sektoru
industrije, ukoliko je izabran tehnolo{ki
proces zahtevan u pogledu toplote, ovaj
zahtev je jednostavnije ispuniti. Odnos i
visina cena elektri~ne energije i prirodnog
gasa je drugi element koji defini{e
ekonomiku rada, a njihovi pariteti i
veli~ine u Srbiji su takvi da su u
potpunosti destimulativni za ovakvu
primenu kombinovane proizvodnje.

Doneti Zakon o energetici predstavlja prvi
korak u uvo|enju evropskih normi u ovu
oblast. Sa stanovi{ta primene
kogeneracionih postrojenja, on je zna~ajan
pre svega, zbog definisanja obaveze
preuzimanja elekti~ne energije od
nezavisnih proizvo|a~a i davanja
mogu}nosti da se pravilno vrednuju
razvojna i ekolo{ka komponenta uvo|enja
ovakvih tehnologija.
Literatura
[1] Directive 2004/8/EC of the European
Parliament and of the Council of 11
February 2004 on the Promotion of
Cogeneration Based on a Useful Heat
Demand in the Internal Energz Market and
Amending Directive 92/42/EEC.
[2] The European Association for the
Promotion of Cogeneration, EDUCOGEN
- An educational tool for cogeneration,
Second edition, 2001, published on:
http://www.cogen.org/projects/educogen.htm
[3] Ivezi} D., @ivkovi} M., \aji} N.,
Analiza uticajnih parametara na primenu
malih kogeneracionih postrojenja,
Elektroprivreda, Zajednica jugoslovenske
elektroprivrede, Beograd, Vol. 57 (2005)
No. 2, in press.
[4] Godi{nji izve{taji za 2000, 2001, 2002,
2003 -
www.eps.co.yu/publikacije/godisnji.php
[5] Radovanovi} M., Ad`i} M., Simi} D.,
Jovanovi} V., Milinkovi} S., Ugljendioksid
kao klju~ni faktor efekta staklene
ba{te, Monografija povodom
memorijalnog skupa Turboma{ine,
grejanje i kilmatizacija, Beograd, 1992,
str. 291-301.
[6] International Energy Agency,
International Emission Trading From
Concept to Reality, OECD/IEA, 2001.
[7] Grupa autora, Strategija razvoja
energetike SR Jugoslavije do 2020. godine
sa vizijom do 2050. godine, Ekonomski
institut, Beograd, 1997.
1. Uvod
Proces prerade suncokreta po~inje
izdvajanjem jezgra iz semenke, odnosno iz
omota~a (ljuske). Ova operacija se obavlja
na tehnolo{koj liniji koja omogu}ava
regulaciju jezgra u materijalu, koji ide
dalje na preradu za proizvodnju
suncokretovog ulja.
Sadr`aj ljuske je u granicama 28-30 % od
sadr`aja semenke, a samo 2/3 je
raspolo`ivo za sagorevanje, odnosno oko
60 000 t/godi{nje (prera~unato na osnovu
prose~ne godi{nje proizvodnje suncokreta
kod nas, koja iznosi 300 000 t).
Suncokretova ljuska, kao nusprodukt
proizvodnje ulja, mo`e se iskoristiti na
nekoliko na~ina:
[267]
energija
Dr Dragan Tucakovi}, dr Titoslav @ivanovi},
dr Dragana Stoiljkovi}, mr Vladimir Jovanovi}
Ma{inski fakultet, Beograd
UDC 662.637:662.921
Lo`i{ta za sagorevanje
suncokretove ljuske
Rezime
Suncokretova ljuska kao gorivo za industrijske kotlove ima brojne prednosti. Ona je
obnovljiv izvor energije, ne sadr`i sumpor, ima zanemarljiv sadr`aj pepela, mali sadr`aj
vlage i ne doprinosi efektu staklene ba{te. Me|utim, ima i odre|ene nedostatke kao {to
su mala zapreminska toplotna mo}, niska temperatura topljenja pepela itd.
Karakterizacijom suncokretove ljuske kao goriva, njenog te~nog i ~vrstog taloga
dobijeni su odgovaraju}i rezultati prikazani u uvodu.
Na osnovu vi{e od dvadeset pet godina iskustva u proizvodnji kotlova za sagorevanje
suncokretove ljuske, u na{oj zemlji su poslednjih godina proizvedena dva parna kotla.
Fabrika kotlova Minel Kotlogradnja je razvila novi, pobolj{ani kotao kapaciteta 6,95
kg/s. Kotao je projektovan za alternativno sagorevanje suncokretove ljuske, prirodnog
gasa i ulja za lo`enje, odnosno te~nih i ~vrstih taloga koji ostaju u procesu proizvodnje u
Industriji ulja Dijamant - Zrenjanin.
Termoelektro je u saradnji sa Od`a~ar - Kotloremontom projektovao kotao kapaciteta
2,22 kg/s za alternativno sagorevanje ljuske i te{kog te~nog goriva-mazuta u fabrici ulja
Dunavka-Veliko Gradi{te. Prakti~no, novim konstrukcijama lo`i{ta za sagorevanje
suncokretove ljuske date su smernice za njihov dalji razvoj.
Klju~ne re~i: kotao, ljuska suncokreta, sagorevanje, gorivo.
Abstract
Biomass, sunflower husk specifically, as a fuel for industrial boilers has a lot of
advantages and few major drawbacks. It is a renewable, global warming friendly fuel,
without sulfur compounds, the ash content is negligible. Total water content is low. The
major drawbacks are: low bulk density and low energy concentration demanding large
storage space and fuel flow rates and low ash fusion temperature.
29 years ago (in 1976.) Minel Boiler Industry Belgrade has constructed first steam
boiler fired on sunflower husk. It was designed for dual fuel combustion with one heavy
oil burner (start) and vertical cyclone for sunflower husk combustion. In this paper some
of the 30 year experiences in sunflower husk combustion are given including combustion
of husk and milled husk.
Key words: boiler, sunflower husk, combustion, fuel.
- kao sto~na hrana (vrlo niska proteinska
vrednost - ispod 5%),
- kao dodatni materijal u suncokretovoj
sa~mi (samlevena),
- kao prostirka za stoku,
- kao gra|evinski materijal i
- kao gorivo.
2. Suncokretova ljuska kao
gorivo
Kori{}enje suncokretove ljuske kao goriva,
u industrijskim kotlovima, posebno je
zna~ajno s obzirom na rastu}u cenu
energenata i energije i poo{trene zahteve u
cilju za{tite `ivotne sredine. U industrijskim

energija
Slika 1 Proizvodnja suncokreta u na{oj zemlji u periodu 1992-1997.
postrojenjima cena energije direktno uti~e
na formiranje cene proizvoda, pa je
Tabela 1 Tehni~ka analiza suncokretove ljuske
upotreba
suncokretove ljuske
kao energenta, u
industriji za
proizvodnju jestivog
ulja, vrlo zna~ajna jer
se {tedi kvalitetno i
skupo gorivo - mazut
ili prirodni gas.
Proizvodnja
suncokreta u na{oj
zemlji je prilago|ena
na{im potrebama i
prikazana je za
protekli period od {est
godina (1992-1997)
na slici 1.
Suncokretova ljuska
kao gorivo ima niz prednosti. Spada u
obnovljiva goriva, pri sagorevanju uti~e na
[268]
smanjenje emisije ugljen-dioksida, ne
sadr`i sumpor a sadr`aj pepela joj je
zanemarljiv. Ukupni sadr`aj vlage je mali
(oko 10%), a toplotna mo} radne mase
ljuske iznosi oko 16 000 kJ/kg.
Osnovni nedostaci suncokretove ljuske su
mala nasipna i zapreminska gustina, niska
temperatura topljenja pepela i visok
sadr`aj kalijum-oksida.
Ispitivanje karakteristika suncokretove
ljuske obuhvata: ispitivanje sadr`aja grube
vlage na uzorku radne mase, ispitivanja
sadr`aja higro-skopske vlage, pepela,
volatila i koksnog ostatka na uzorku
analiti~ke mase (uzorak bez grube vlage) i
ispitivanje gornje toplotne mo}i na uzorku
analiti~ke mase.
Rezultati ispitivanja tehni~ke analize dva
uzorka i srednja vrednost ispitivanja
prikazani su u tabeli 1, dok su rezultati
ispitivanja
Naziv veli~ine Oznaka Jedinica mere Ispitivanje 1 Ispitivanje 2 Srednja vrednost
Gruba vlaga W g % 3,93 4,20 4,10
Higroskopska vlaga W ha % 8,07 8,08 8,08
Pepeo A a % 3,39 3,67 3,53
Volatili V ga % 66,44 66,95 66,69
Fiksni ugljenik C fixa % 22,10 21,30 21,70
Koksni ostatak K a % 25,49 24,97 25,23
Gornja toplotna mo} H ga kJ/kg 18362 18054 18190
Tabela 2 Sastav pepela suncokretove ljuske
Fe 2O 3 Al 2O 3 TiO 2 MgO SiO 2 MnO CaO Na 2O K 2O
15,7 % 0,62 % < 0,02 % 13,36 % 3,65 % 0,06 % 21,00 % 0,96 % 41,21 %
Tabela 3 Elementarna i tehni~ka analiza i toplotna mo} suncokretove ljuske za razli~ite mase
Naziv veli~ine Oznaka Jedinica mere Radna masa Analiti~ka masa Suva masa Sagorljiva masa
Elementarna analiza
Ugljenik C % 42,53 44,35 48,24 50,17
Vodonik H % 5,15 5,36 5,84 6,07
Tabela 3 Elementarna i tehni~ka analiza i toplotna mo} suncokretove ljuske za razli~ite mase (nastavak)
Naziv veli~ine Oznaka Jedinica mere Radna masa Analiti~ka masa Suva masa Sagorljiva masa
Azot N % 0,71 0,74 0,81 0,84
Sumpor S % 0,21 0,22 0,24 0,25
Kiseonik, iz
razlike
O % 36,17 37,72 41,03 42,67
Tehni~ka analiza
Ukupna vlaga W % 11,85 - - -
Gruba vlaga Wg % 4,10 - - -
Higroskopska
vlaga
Wh % 7,75 8,08 - -
Sagorljivo - % 84,77 88,39 96,16 100,00
Pepeo A % 3,38 3,53 3,84 -
Volatili V g % 63,96 66,69 72,55 75,45
Koksni ostatak K % 24,19 25,23 27,45 24,55
Fiksni ugljenik C fix % 20,81 21,70 23,61 24,55
Gornja toplotna
mo}
Donja toplotna
mo}
Toplotna mo}
H g kJ/kg 17444 18190 19789 20579
H d kJ/kg 15989 16782 18475 19213
sastava pepela
suncokretove
ljuske (sadr`aja
metala i minerala
u pepelu, izra`en
u obliku oksida)
prikazani su u
tabeli 2.
Podaci
elementarne i
tehni~ke analize,
kao i toplotne
mo}i
suncokretove
ljuske, za
razli~ite mase
ljuske, dati su u
tabeli 3. Treba
napomenuti, da
osnov za
prora~une
sagorevanja
suncokretove
ljuske predstavlja
sastav radne
mase.
3. Hronolo{ki
razvoj
lo`i{ta za
suncokretovu
ljusku kod
nas
3.1. Parni
kotao sa
vertikalnim
predlo`i{tem
Daleke 1976. u
okviru
proizvodnje
suncokretovog
ulja u Sunce-
Sombor, od
strane fabrike
kotlova Minel-
Kotlogradnja,
izgra|en je

energija
Slika 2 Dispozicija parnog kotla sa
vertikalnim predlo`i{tem za
sagorevanje suncokretove ljuske
1. Bunker za ljusku sa dodava~em; 2. Gorionik za
suncokretovu ljusku; 3. Vertikalno predlo`i{te; 4.
Vazduh za sagorevanje; 5. Lo`i{ni levak; 6. Gorionik
za rezervno gorivo - mazut; 7. Lo`i{te; 8. Cevna
re{etka; 9. Konvektivni (kosi) ispariva~; 10. Zagreja~
vode; 11. Dimnja~a
industrijski parni kotao za sagorevanje
suncokretove ljuske. Produkcija zasi}ene
pare radnog pritiska 13 bar, {to odgovara
temperaturi pare od oko 190 oC, iznosila je
2,78 kg/s, a temperatura napojne vode
105 oC. Stepen korisnosti ovog kotla, za
tada{nje uslove, iznosio je vrlo visokih
78 %. Dispozicija parnog kotla prikazana
je na slici 2.
Sagorevanje suncokretove ljuske se
obavlja u vertikalnom ciklonskom
predlo`i{tu (3) izgra|enom od skupih
vatrootpornih opeka, pre~nika Ø1300 mm i
visine 1800 mm, u koje se ljuska dovodi iz
bunkera (1) posredstvom pu`nog
dodava~a, odozgo, kroz gorionik (2).
Vazduh za sagorevanje se odozdo, kroz za
to posebno konstruisani pod, tangencijalno
uvodi u predlo`i{te i stvara vrtlog u kome
suncokretova ljuska sagoreva a produkti
sagorevanja zatim struje kroz horizontalni
me|ukanal, skre}u nagore, iznad lo`i{nog
levka (5) i ulaze u lo`i{te (7) parnog kotla.
U njemu se gasovi hlade na temperaturu sa
kojom bezbedno mogu da u|u u kanal
naknadih grejnih povr{ina u kome se, po
toku gasova, nalaze cevna re{etka (8), kosi
ispariva~ (9) i dva stupnja zagreja~a vode
(10). Nakon zagreja~a, dinmi gasovi
skre}u u dimnja~u (11) i napu{taju parni
kotao. Za startovanje kotla koristi se
gorionik za rezervno gorivo-mazut (6), koji
mo`e da se upotrebi i za dopunsko lo`enje.
Bilo je poku{aja da se vertikalno ciklonsko
predlo`i{te ekrani{e i spre~i brzo
propadanje skupe vatrootporne opeke,
me|utim, zbog nemogu}nosti da se ostvari
kvalitetna cirkulacija vode u ekranima od
toga se, nakon nekoliko rekonstrukcija,
odustalo.
Slika 3 Dispozicija parnog kotla sa horizontalnim
predlo`i{tem za sagorevanje suncokretove ljuske
1. Horizontalno ciklonsko predlo`i{te; 2. Lo`i{te; 3. Cevna re{etka; 4.
Konvektivni (zastavasti) ispariva~; 5. Zagreja~ vode; 6. Gorionik za
rezervno gorivo - mazut; 7. Gorionik za suncokretovu ljusku; 8. Sekundarni
vazduh za sagorevanje; 9. Tercijarni vazduh za sagorevanje; 10. Dimni
kanal
3.2. Parni kotao sa horizontalnim
predlo`i{tem
Nekoliko godina kasnije, za potrebe
fabrike ulja Dunavka iz Velikog Gradi{ta,
izgra|en je od strane istog proizvo|a~a,
parni kotao za sagorevanje suncokretove
ljuske sa horizontalnim predlo`i{tem, istih
parametara pare. Produkcija kotla je bila
manja i iznosila je 1,11 kg/s. Dispozicija
ovog kotla predstavljena je na slici 3.
Suncokretova ljuska se primarnim
vazduhom u horizontalno predlo`i{te (1)
dovodi tangencijalno kroz gorionik (7).
Ciklonsko predlo`i{te, pre~nika Ø1450
mm, izgra|eno je od vatrootpornog
materijala.
Najve}a koli~ina vazduha za sagorevanje
se, kao sekunradni vazduh, dovodi se kroz
mlaznice (8) postavljene na podu
predlo`i{ta i stvara ciklon u kome se
odvija glavno sagorevanje ljuske. Kasnije
dogorevanje suncokretove ljuske obavlja
se, dodavanjem tercijarnog vazduha (9), u
lo`i{tu parnog kotla (2). U lo`i{tu se preda
odre|ena koli~ina toplote dimnih gasova
ozra~enom ispariva~u u cilju isparavanja
najve}eg dela vode, a potom ohla|eni
gasovi struje preko cevne re{etke (3),
konvektivnog ispariva~a (4) izra|enog u
obliku zastava i tri paketa zagreja~a vode
(5) gde se naknadno ohlade i kroz dimni
kanal (10) napu{taju kotao i odlaze u
atmosferu.
Za startovanje kotla koristi se gorionik za
rezervno gorivo-mazut (6), sme{ten na ~elu
predlo`i{ta, koji mo`e da se upotrebi i za
dopunsko lo`enje.
Suncokretova ljuska je veoma abrazivna,
zbog ~ega vrlo brzo stradaju vatrootporne
opeke ciklonskog predlo`i{ta. Zamena i
[269]
popravka ciklona iziskuje
~este prekide u radu.
3.3. Parni kotao sa
horizontalnim
ekranisanim
predlo`i{tem
Kotao nove konstrukcije
isporu~en je po~etkom
1980. godine fabrici ulja
„Dijamanat” u Zrenjaninu
od strane Minel-
Kotlogradnje (slika 4).
Pove}anje kapaciteta kotla
i spre~avanje brzog
stradanja ozida zahtevalo
je uvo|enje ve}e koli~ine
suncokretove ljuske,
pove}anje grejnih povr{ina
kotla i postavljanje
membrana u prostor za
sagorevanje ljuske. To je
postignuto ekranisanjem
horizontalnog ciklonskog
predlo`i{ta i druga~ijim
rasporedom grejnih
povr{ina u konvektivnom
gasnom kanalu.
Raspolo`iva koli~ina
suncokretove ljuske, koja
ostaje prilikom prerade
suncokreta, iznosila je 0,78 kg/s (2,8 t/h).
Tehni~ki podaci parnog kotla su:
� kapacitet kotla 6,94 kg/s
� radni pritisak 15,7 bar
� temperatura napojne vode 105 °C
Ciklonsko predlo`i{te (1) je horizontalno
postavljeno, a zidovi ciklona su izvedeni
kao ”membranski zid” od cevi Ø57x4 mm
sa korakom 80 mm. Pre~nik ciklona je
Ø2600 mm i du`ina 3000 mm. Cevi
”membranskog zida” su trnovane kako bi
se lak{e prekrile specijalnom {amotnom
masom u cilju boljeg sagorevanje
suncokretove ljuske. Na prednjoj strani
ciklona postavljen je gorionik za
sagorevanje prirodnog gasa (3). Ciklonsko
predlo`i{te je dimenzionisano tako da
omogu}ava alternativno sagorevanje
prirodnog gasa i suncokretove ljuske.
Cirkulacija vode u kotlu je prirodna.
Cirkulaciono kolo ciklonskog predlo`i{ta
je izvedeno sa spusnim i podiznim cevima
i nezavisno je od cirkulacionog kola samog
kotla.
Za istovremeno ubacivanje suncokretove
ljuske i primarnog vazduha predvi|en je
gorionik (2) koji je postavljen
tangencijalno u odnosu na ciklonsko
predlo`i{te. Sekundarni vazduh (4),
neophodan za sagorevanje ljuske, ubacuje
se tako|e tangencijalno po podu ciklona,
kroz odgovaraju}e mlaznice i stvara
vazdu{ni ciklon u kome ljuska odli~no
sagoreva. Za dogorevanje suncokretove
ljuske predvi|en je i tercijarni vazduh (4)
koji se uduvava u lo`i{te (5) iznad i ispod
ciklonskog predlo`i{ta.
Pri radu kotla sa prirodnim gasom
predvi|en je poseban ventilator sve`eg
vazduha, a za suncokretovu ljusku dva

energija
Slika 4 Dispozicija parnog kotla sa horizontalnim
ekranisanim predlo`i{tem
1. Ekranisano horizontalno ciklonsko predlo`i{te; 2. Kanal za dovod ljuske u ciklon;
3. Gorionik za prirodni gas; 4. Mlaznice za sekundarni i tercijarni vazduh; 5. Lo`i{te;
6. Konvektivni (zastavasti) ispariva~; 7. Duva~i gara; 8. Konvektivni gasni kanal; 9.
Zagreja~ vode - predispariva~; 10. Zagreja~ vode; 11. Dimni kanal
ventilatora - jedan za primarni i sekundarni
vazduh i drugi za tercijarni vazduh.
Na izlazu iz lo`i{ta, iznad lo`i{nog ”nosa”,
sme{ten je zastavasti konvektivni ispariva~
(6). U kanalu naknadnih grejnih povr{ina
(8) nalazi se zagreja~ vode (10) sa
predispariva~em (9). Gasoviti produkti
sagorevanja struje preko grejnih povr{ina
sme{tenih u konvektivnom gasnom kanalu,
hlade se na `eljenu temperaturu a zatim,
kroz dimni kanal (11), bivaju izba~eni
ventilatorom za dimne gasove u atmosferu.
Kotao je opremljen automatskom
regulacijom, signalizacijom i merenjem na
liniji goriva, vazduha, dimnih gasova, pare
i vode. Predvi|ena je i sigurnosna blokada
koja garantuje bezbedan rad kotla.
3.4. Parni kotao sa horizontalnim
ekranisanim predlo`i{tem -
pobolj{ana konstrukcija
Tokom eksploatacije parnog kotla sa
horizontalnim ekranisanim predlo`i{tem
uo~eno je niz nedostataka, od kojih su
najproblemati~niji: intenzivno prljanje
grejnih povr{ina lete}im pepelom i
zasipanje grejnih povr{ina sme{tenih u
konvektivnom gasnom kanalu nesagorelom
ljuskom. Zato se pristupilo odgovaraju}im
rekonstrukcijama u gasnom traktu kotla
(slika 5). ^etvrti paket zagreja~a vode
(drugi paket predispariva~a) zamenjen je
kosim konvektivni ispariva~em (6) sa
ve}im popre~nim korakom cevi u
koridornom rasporedu. Zagreja~ vode je
posebnom prestrujnom cevi (5) spojen sa
gornjim izlaznim kolektorom. Ugra|eni su
u podu lo`i{ta otvori za otpepeljivanje (2) i
ozidan je donji deo lo`i{ta (3) oko kose
ravni. Postavljena kosa ravan u lo`i{nom
levku predstavlja kosu re{etku, koja
omogu}ava potpuno sagorevanje
suncokretove ljuske (dogorevanje u sloju) i
obezbe|uje sakupljanje pepela u pepeljari (4).
4. Tendencije u konstrukciji
lo`i{ta za suncokretovu ljusku
Kod sagorevanja suncokretove ljuske
potrebno je da se obezbedi dovoljno
vremena da ona potpuno sagori, bilo u
letu, bilo u sloju, dok za sagorevanje
dopunskog goriva treba da se obezbedi
odgovaraju}i prostor za razvijanje i
prostiranje plamena u cilju njegovog
potpunog sagorevanja.
Va`an preduslov za dobro i potpuno
sagorevanje suncokretove ljuske jeste
pravilna raspodela sve`eg vazduha za
sagorevanje. Vazduh se jednim delom
ubacuje zajedno sa ljuskom kao primarni,
zatim se najve}i deo vazduha, kao
sekundarni, uvodi oko suncokretove ljuske
radi stvaranja ciklona ili ispod kose re{etke
(kod sagorevanja u manjim lo`i{tima), a
tre}i deo se uvodi kao tercijarni u cilju
dogorevanja ljuske u letu ili ispod ravne
re{etke, ~ime se omogu}ava njeno dobro
sagorevanje, kako u letu, tako i u sloju na
re{etkama.
Poznato je, da je pored koksnog ostatka,
pepeo suncokretove ljuske dosta lagan, pa
strujom dimnih gasova biva povu~en iz
lo`i{ta u konvektivne gasne kanale ili
plamenu i dimne cevi (grejne povr{ine
kotla). Da bi se izbeglo ve}e talo`enje
pepela i ljuske u gasnim kanalima, a
samim tim i ~e{}i zastoji kotla radi
~i{}enja, predvi|eno je da se, na svim
delovima kotla u kojima struja dimnih
gasova ima nagala skretanja, postave
odgovaraju}i levkovi za talo`enje pepela,
[270]
Slika 5 Dispozicija parnog kotla sa horizontalnim
ekranisanim predlo`i{tem - pobolj{ana konstrukcija
1. Otvor za dovod ljuske u horizontalni ekranisani ciklon; 2. Otvori u podu
za odvo|enje pepela; 3. Lo`i{te-ozidani deo; 4. Lo`i{te-pepeljara; 5.
Prestrujna cev zagreja~a vode; 6. Konvektivni (kosi) ispariva~; 7.
Konvektivni (zastavasti) ispariva~
kako bi se kotao u toku pogona mogao
~istiti.
4.1. Kotao sa horizontalnim
ciklonskim hla|enim predlo`i{tem i
re{etkom za dogorevanje ljuske
Ova konstrukcija je nastala u fabrici
kotlova Minel-Kotlogradnja kao rezultat
vi{egodi{njeg iskustva u projektovanju
kotlova za sagorevanje suncokretove
ljuske. Parni kotao je naru~ila fabrika ulja
Dijamant-Zrenjanin 1998. sa ciljem
pove}anja kapaciteta postoje}e energane.
Tehni~ki podaci ovog kotla (slika 6) su:
� kapacitet kotla 6,94 kg/s
� radni pritisak 15,7 bar
� temperatura napojne vode 105 °C
Ciklonsko predlo`i{te je izvedeno kao
horizontalno sa membranskim zidom od
cevi Ø57x4 mm (1). Na ~elu ciklona
ugra|en je gorionik (3) za kombinovano
sagorevanje prirodnog gasa, mazuta i
te~nog ostatka iz tehnolo{ke linije
proizvodnje jestivog ulja i margarina.
Te~ni ostatak iz razli~itih delova
proizvodnog procesa sastoji se iz vi{e
elemenata: otpadni masni sediment, sirovo
biljno ulje, prerafinisani sediment i
otpadna masno}a, koji sagorevanjem daju
razli~ite koli~ine toplote.
Podaci dobijeni ispitivanjem te~nog
ostatka dati su, sa osnovnim
karakteristikama, u tabeli 4.
Konstrukcija parnog kotla je izvedena sa
jednim bubnjem, membranskim zidovima i
prirodnom cirkulacijom. Kotao radi sa
podpritiskom u lo`i{tu i gasnom traktu.
Lo`i{te kotla (7) je kaveznog oblika,
izvedeno kao zavareni cevni sistem. Donji

energija
Tabela 4 Osnovne karakteristike te~nog ostatka suncokretove ljuske
Uzorak 1 2 3 4
Naziv
Otpadni masni
sediment
Sirovo biljno ulje
Prerafinisani
sediment
Otpadna
masno}a
Faza Gornja Donja Gornja Donja - -
Vizuelni opis
Te~nost,
tam. braon
-crvena
@elatin,
svetlo
braon
Te~nost,
tamno
braon
Te~nost,
tamno
braon
Gusti,
lepljivi
`elatin
^vrsta materija
na 33 °C,
homogeno
ulje na 50 °C
Udeo faze [%v/v] 68,3 31,7 89,6 10,4 - -
Gustina na 15 °C [kg/m3 ] 923 - 939 955 - at 45°C 890
Temperatura paljenja [°C] 235 - 227 - - -
Temperatura stinjavanja [°C] -13 - -14 -13 - -
Sadr`aj vode [%m/m] trag 33,6 trag trag 50,6 -
Pepeo A [%m/m] 1,00 0,46 0,25 0,31 3,26 0,041
pH vrednost 6 6 6 6 - 6
H g [kJ/kg] 37753 19556 38396 - 14995 nije se upalila
Slika 6 Dispozicija kotla sa horizontalnim ekranisanim predlo`i{tem i re{etkom
za dogorevanje ljuske
1. Ekranisano horizontalno ciklonsko predlo`i{te; 2. Kanal za dovod ljuske u ciklon; 3. Kombinovani gorionik; 4.
Mlaznice za sekundarni vazduh; 5. Mlaznice za tercijarni vazduh; 6. Otvori za kontrolu sagorevanja; 7. Lo`i{te; 8.
Cevna re{etka; 9. Konvektivni (vertikalni) ispariva~; 10. Konvektivni (kosi) ispariva~; 11. Tri paketa zagreja~a
vode; 12. Zagreja~ vode; 13. Duva~i gara; 14. Dimni kanal; 15. Lo`i{ni levak; 16. Re{etka za dogorevanje; 17.
Levak kose ravni
[271]
deo lo`i{ta
zavr{ava se
levkom (15) i
re{etkom za
dogorevanje
suncokretove
ljuske (16). Prednji
deo levka obrazuje
kosu ravan ispod
koje se dovodi
vazduh kroz levak
(17). Gornji deo
zadnjeg zida lo`i{ta
zavr{ava se
cevnom zavesom
(8) sa cevima u
{ahovskom
rasporedu.
Naknadne grejne
povr{ine ~ine:
vertikalni
konvektivni
ispariva~ (9) sa cevima u koridornom
rasporedu, kosi konvektivni ispariva~
(10) u
vertikalnom gasnom kanalu sa cevima u
koridornom rasporedu i tri paketa
zagreja~a vode (11) sa cevima u
{ahovskom rasporedu. Zidovi gasnog
kanala su membranskog tipa. Instalisana su
tri ventilatora za sve` vazduh, za
dovo|enje vazduha za sagorevanje na tri
mesta: u ciklonsko predlo`i{te, kosi deo
levka i re{etku za dogorevanje.
Primarni vazduh se uduvava sa
suncokretovom ljuskom (2), sekundarnim
vazduhom se vr{i vrtlo`enje struje
suncokretove ljuske (4), a tercijarni vazduh
se uduvava po obimu na izlaznom delu
ciklona (5), zatim ispod re{etke za
dogorevanje (16) i kose ravni (17).
Izvla~enje dimnih gasova se vr{i prinudno
pomo}u ventilatora dimnih gasova. Iza
zagreja~a vode (11) sme{ten je ~etvrti
paket zagreja~a vode (12) u cilju
sni`avanja temperature dimnih gasova, s
obzirom da je kotao predvi|en za
alternativno sagorevanje tri vrste goriva i
uslove rada vla`nog pre~ista~a dimnih
gasova (skrubera).
Tokom probnog pogona, 1998. i 1999. u
Industriji ulja Dijamant-Zrenjanin
obavljena su merenja na novom parnom
kotlu. Merenja sastava produkata
sagorevanja vr{ena su gasnim analizatorom
Testo 33 (Testoterm GmbH, Nema~ka) u
dve serije: I serija - merenja sa mlevenom
suncokretovom ljuskom i II serija -
merenja sa suncokretovom ljuskom. Sastav
produkata sagorevanja meren je na ulazu u
zagreja~ vode, jer je iza zagreja~a
postojalo nekontrolisano me{anje
produkata sagorevanja sa okolnim
vazduhom na neizolovanom delu dimnog
kanala.
Izvr{ena su merenja slede}ih veli~ina:
temperature dimnih gasova (t dg ), sadr`aja
kiseonika (O 2 ), sadr`aja ugljen-monoksida
(CO), sadr`aja azot-monoksida (NO) i
azot-dioksida (NO 2 ), potpritiska (p dg ) i
temperature okoline (t hv ). Na slici 7

energija
Slika 7 Rezultati merenja u stacionarnom stanju t dg , O 2 ,
CO, i NO
prikazani su rezultati merenja navedenih
veli~ina (t , O , CO, i NO) tokom mernog
dg 2
perioda pri radu kotla u stacionarnom
stanju.
Na osnovu izvr{enih merenja i poznate
karakteristi~ne veli~ine, maksimalne
koli~ine ugljen-dioksida CO , za 2max
suncokretovu ljusku, izra~unate su slede}e
veli~ine: koeficijent vi{ka vazduha (a),
gubici u dimnim gasovima (q ), sadr`aj
dg
ugljen-monoksida (CO ) i azot-monoksida
nr
(NO ) u gasovitim produktima
nr
sagorevanja ispred zagreja~a vode.
Izra~unate srednje vrednosti za CO i nr
NO , za obe serije ispitivanja prikazane su
nr
na slici 8.
Na{i propisi daju maksimalno dozvoljene
vrednosti za CO i NO iz lo`i{ta koja
x
sagorevaju biomasu (drvo, briketi od
drveta i ostaci iz po-ljoprivrede) i iznose
250 i 500 mg/m3 (svedeno
na referentni sadr`aj O od 11 %v/v). Na
2
osnovu dobijenih rezultata ispitivanja
mo`e se zaklju~iti da sadr`aj ugljenmonoksida
(CO) za mlevenu suncokretovu
ljusku ne zadovoljava propis, a za
suncokretovu ljusku zadovoljava. Sadr`aj
azot-monoksida (NO) zadovoljava propis
za oba goriva - mlevenu i nemlevenu
ljusku.
Koeficijent vi{ka vazduha ispred zagreja~a
je isti u obe serije ispitivanja i iznosi 1,57.
U odnosu na projektovanu vrednosti od
1,45 mo`e se zaklju~iti da bi trebalo
izvr{iti bolje zaptivanje kotla.
Za obe serije ispitivanja, vrednosti gubitka
u dimnim gasovima su iste i iznose oko
22 %. To su ne{to ve}e vrednosti od
uobi~ajenih. Kao {to je ranije napomenuto,
to je posledica izbora mernog mesta za
analizu produkata sagorevanja. Iza mernog
mesta je, po toku gasova, postavljen
zagreja~ vode koji dodatno sni`ava
temperaturu dimnih gasova i na taj na~in
smanjuje toplotni gubitak na izlazu iz kotla.
4.2. Koncepcija blok
kotla sa predlo`i{tem
za sagorevanje
suncokretove ljuske
S obzirom da je, za
potrebe Fabrike ulja Dunavka -Veliko
Gradi{te, produkcija pare manja od 2,78
kg/s, postojalo je vi{e varijanti za
organizovanje sagorevanja suncokretove
ljuske u parnom kotlu: na ravnoj re{etci, na
kosoj re{etci, u vertikalnom ili
horizontalnom ciklonskom predlo`i{tu.
Imaju}i uvida u rad postrojenja za
sagorevanje suncokretove ljuske koja su
kod nas instalisana, usvojena je nova
koncepcija njenog sagorevanja: jednim
delom ljuska sagoreva u letu, drugim
delom na kosoj re{etki i tre}im delom na
ravnoj prevrtljivoj re{etki. Kotao je
koncipiran tako {to je na cilindri~ni blok
(steamblock) kotao priklju~en cevni sistem
koji ~ini predlo`i{te za sagorevanje.
Tako|e je vo|eno ra~una o investicionom
ulaganju za celo postrojenje, pa se, kako
zbog smanjenja tro{kova tako i zbog
jednostavnije izrade kotla, pristupilo
koncepciji blok kotla sa prelo`i{tem koje
doma}a kotlogradnja mo`e da izgradi.
Cilindri~ni parni blok kotao sa
odgovaraju}im predlo`i{tem projektovan je
za sagorevanje suncokretove ljuske, dok je
kao alternativno predvi|eno te~no gorivomazut.
Karakteristike parnog blok kotla su
� nominalna produkcija pare 2,22 kg/s
� radni pritisak 13,5 bar
� temperatura zasi}ene pare 193 oC � temperatura napojne vode 105 oC dok se pri sagorevanju mazuta nominalna
produkcija pare pove}ava oko 10 %,
na 2,5 kg/s.
Blok kotao standardne konstrukcije, sa
plamenom i dimnim cevima, zadnjom i
prednjom skretnom komorom je
projektovan i izgra|en od strane
Termoelektra-Beograd i Od`a~ar-
Kotloremonta-Beograd. Lo`i{te kotla je
ve}im delom prekriveno ekranima
membranskog tipa, a jednim manjim
delom je ozidano. Donji deo lo`i{ta, ispod
donjih kolektora bo~nih ekrana pa sve do
ravne re{etke, ozidan je te{kim ozidom,
[272]
Slika 8 Srednje vrednosti za CO nr i NO nr za obe serije
ispitivanja
kao i deo bo~nih ekrana u neposrednoj
blizini gorionika. Ozi|ivanjem lo`i{ta na
ovakav na~in ostvareno je takozvano
”toplo lo`i{te”, ~ime su stvoreni preduslovi
za potpuno sagorevanje suncokretove
ljuske.
Ekranisani deo lo`i{ta ~ine prednji ekran,
bo~ni ekrani i zadnji ekran, koji su
me|usobno povezani i ~ine jednu
jedinstvenu celinu. Prednji ekran lo`i{ta
sa~injava kosa cevna re{etka, koja se
nastavlja u vertikalni deo, prilago|en za
ugradnju gorionika, a zatim se nastavlja u
kosi, plafonski deo, koji potpuno prekriva
lo`i{te.
Dispozicija parnog blok kotla sa
predlo`i{tem za suncokretovu ljusku
prikazana je na slici 9.
Ljuska se iz zajedni~kog silosa, preko
pu`nog transportera i limenih kanala uvodi
kroz dva otvora (1) na plafonskom delu
prednjeg zida lo`i{ta i pada na kosu (2) i
ravnu prevrtljivu re{etku (3). Vazduh za
sagorevanje dovodi se u prstenastim
mlazevima oko otvora (1), kroz otvore
izme|u cevi na kosom delu prednjeg zida
lo`i{ta (2) i ispod ravne re{etke (3). Ljuska
sagoreva delimi~no u letu, u prostoru
lo`i{ta, a delimi~no na kosoj i ravnoj
prevrtljivoj re{etki. Dimni gasovi predaju
toplotu me{avini vode i pare koja struji
kroz cevi na zidovima lo`i{ta (4), a zatim
dospevaju u plamenu cev (5). U zadnjoj
ekranskoj komori (6), koja je sa zadnje i
bo~nih strana ekranisana membranskim
zidovima, gasovi skre}u u dimne cevi
druge promaje (7), a zatim kroz
neekranisanu prednju skretnu komoru (8) u
dimne cevi tre}e promaje (9) i kroz
dimnja~u posredstvom ventilatora za
dimne gasove dospevaju preko kanala
dimnih gasova i multiciklona u dimnjak, a
zatim u atmosferu.
Vazduh za sagorevanje suncokretove
ljuske se pomo}u ventilatora za sve`
vazduh (10) uzima iz okoline i, kao {to je
ve} re~eno, u lo`i{te uvodi na tri mesta: u
prstenastim mlazevima po obimu otvora
(1) oko struja ljuske, kroz procepe izme|u
cevi kose re{etke (2) i ispod ravne
prevrtljive re{etke (3).
Za rezervno gorivo (mazut) predvi|en je
gorionik (11) odgovaraju}ih karakteristika

energija
Slika 9 Dispozicija blok kotla sa predlo`i{tem za sagorevanje ljuske suncokreta
1. Ulaz ljuske suncokreta; 2. Kosa re{etka; 3. Ravna prevrtljiva re{etka; 4. Predlo`i{te; 5. Plameno-dimna cev; 6. Zadnja ekranska komora; 7. Dimne cevi druge promaje; 8.
Prednja skretna komora; 9. Dimne cevi tre}e promaje; 10. Ventilator sve`eg vazduha za ljusku suncokreta; 11. Gorionik; 12. Ventilator sve`eg vazduha za te~no gorivo; 13.
Parni prostor cilindri~nog kotla; 14. Spusne cevi predlo`i{ta; 15. Prednji ekranski zid; 16. Zadnji ekranski zid; 17. Levi bo~ni ekranski zid; 18. Neekranisani deo predlo`i{ta;
19. Zbirni kolektor; 20. Prestrujne cevi predlo`i{ta; 21. Temelj kotla; 22. Fiksni oslonac; 23. Klizni oslonac cilindri~nog kotla.
koji se postavlja u otvor na vertikalnom
delu prednjeg zida lo`i{ta. Vazduh za
sagorevanje mazuta uzima se tako|e iz
okoline i ventilatorom (12) dovodi kroz
kanal u spiralu gorionika. Dimni gasovi
imaju, naravno, isti put kao i pri
sagorevanju ljuske.
Napojna voda se dovodi u cilindri~ni kotao
kroz priklju~ak i kondenzuju}i
odgovaraju}i deo pare proizvedene u kotlu
dosti`e stanje klju~anja na radnom pritisku
kotla. Isparavanje vode se vr{i u cevima na
zidovima lo`i{ta i u cilindri~nom kotlu
posredstvom toplote razmenjene u
plamenoj cevi, cevima zadnje ekranske
komore i dimnim cevima. Proizvedena
para se skuplja u parnom prostoru
cilindri~nog kotla (13) i kroz odgovaraju}i
priklju~ak odvodi ka potro{a~ima.
Lo`i{te je izvedeno sa prirodnom
cirkulacijom, tako da ispariva~ke ekranske
cevi predstavljaju slo`eno kolo prirodne
cirkulacije kome ulogu dobo{a igra
cilindri~ni kotao. Spusne cevi (14)
posredstvom donjih kolektora napajaju
prednji (15), zadnji (16), levi bo~ni (17) i
desni bo~ni zid lo`i{ta.
Me{avina vode i pare dospeva u zajedni~ki
kolektor (19) iz koga delom neposredno, a
delom preko prestrujnih cevi (20) dolazi u
cilindri~ni kotao.
Da bi na cilindri~ni kotao moglo da se
priklju~i lo`i{te on je podignut na betonske
stubove (21). Cilindri~ni kotao se oslanja
na dva oslonca, fiksni (22) i klizni (23).
5. Zaklju~ak
Na osnovu dosada{njih iskustava sa
sagorevanjem biomase, a posebno sa
suncokretovom ljuskom, izabrane
koncepcije parnih kotlova su obuhvatila
vi{e na~ina za njeno sagorevanje i
dogorevanje: u letu, na kosoj i ravnoj
re{etki. Na taj na~in se obezbe|uju uslovi
za potpuno sagorevanje suncokretove
ljuske, koja je, kao gorivo, veoma
kvalitetna.
Prednost suncokretove ljuske je i u tome
{to je prakti~no besplatna zato {to, u
proizvodnji suncokretovog ulja, ostaje kao
nusprodukt.
Za parni kotao, produkcije 2,78 kg/s (10
t/h) zasi}ene pare, potro{nja suncokretove
ljuske, donje toplotne mo}i 15989 kJ/kg,
iznosi B = 0,54 kg/s.
Za istu produkciju kotla, koji koristi te{ko
te~no gorivo, potrebno je utro{iti B = 0,191
kg/s mazuta, koji je kao gorivo 2,5 puta
bolji od suncokretove ljuske.
Ukoliko se kotao u toku dana koristi samo
jednu smenu, za godinu dana se mo`e
u{tedeti
B = B . n . n . n = 0,191 . 3,6 . 8 . 22 .
g s d m
11 = 1331 t mazuta.
[273]
Literatura
T. @ivanovi}, B. Nik~evi}, Schwierigkeiten bei
der verbrennung von sonnenblumenschalen im
zyklonvorfeuerungsraum eines dampfkessels,
XXVII Kraftwerkstechnisches kolloquium,
Dresden, 1995
T. @ivanovi}, B. Nik~evi}, P. Peri{i}, M.
Guzijan, Rekonstrukcija parnog kotla za
alternativno sagorevanje ljuske suncokreta
i te~nog goriva, Procesna tehnika, Godina
13, Broj 3-4, Str. 192-194, Beograd, 1997.
***, Tehni~ki opis kotla, Dok. br. 11111,
Termoelektro-Termoprojekt, Beograd,
1999.
M. Radovanovi}, D. Stojiljkovi}, V.
Jovanovi}, N. Jerini}, A. Krstekani},
Karakterizacija uzoraka suncokretove
ljuske i te~nog taloga i ispitivanje
efikasnosti sagorevanja kotla sa
suncokretovom ljuskom, Izve{taj br. 12-2-
12.01/99, Ma{inski fakultet, Beograd,
1999.
M. Radovanovi}, T. @ivanovi}, D.
Stoiljkovi}, V. Jovanovi}, N. Jerini}, S.
Kne`evi}, M. Guzijan, B. Umi}evi},
Utilization of sunflower husk as a fuel for
industrial boilers - 20 years experiens, 5 th
European conference on industrial furnaces
and boilers, Porto, 2000

energija
M. Radovanovi}, T. @ivanovi}, D.
Stoiljkovi}, V. Jovanovi}, N. Jerini}, S.
Kne`evi}, M. Guzijan, B. Umi}evi},
Suncokretova ljuska kao gorivo i
odgovaraju}i kotlovi, DEMI 2000, Banja
Luka, 2000, Zbornik radova, str. 211-216.
S. Kne`evi}, M. Guzijan, T. @ivanovi}, M.
Radovanovi}, D. Stoiljkovi}, V. Jovanovi},
N. Jerini}, B. Umi}evi}, Razvoj novog
kotla sa ciklonskim predlo`i{tem za
sagorevanje suncokretove ljuske, Procesna
tehnika, godina 16, 2-3, str. 56-61,
Beograd, 2000.
B. Nik~evi}, M. Guzijan, Lj. Brki}, T.
@ivanovi}, D. Tucakovi}: Parni blok-kotao
sa predlo`i{tem za sagorevanje ljuske
suncokreta, Procesna tehnika, godina 16,
2-3, str. 69-71, Beograd, 2000.
T. @ivanovi}, Lj. Brki}, D. Tucakovi},
Hidrauli~ki prora~un ozra~enog
ispariva~a parnog kotla za sagorevanje
ljuske suncokreta, Ma{inski fakultet,
Beograd, 2000.
D. Tucakovi}, Lj. Brki}, T. @ivanovi},
Analiza opravdanosti rekonstrukcije
parnog kotla na ugalj u cilju sagorevanja
otpadaka iz procesa proizvodnje jestivog
ulja, Procesna tehnika, godina 18, 1,
str. 136-140, Beograd, 2002.
T. @ivanovi}, M. Guzijan, Projektovanje i
opis regulacionih krugova u kotlarnici sa
dva parna kotla na ljusku suncokreta u FU
Dunavka - V. Gradi{te, Termoelektro -
Projekt, Beograd, 2004.
[274]

ELEKTROENERGETIKA
1. Uvod
Restruktuiranje elektroenergetskog sektora
{irom sveta i demonopolizacija vertikalno
integrisanih elektroprivrednih preduze}a je
dovelo do liberalizacije tr`i{ta elektri~ne
energije i uvo|enja konkurencije u ovu,
tradicionalno monopolisti~ku oblast. Kao
posledica liberalizacije i tretiranja
elektri~ne energije kao robe, nastale su i
berze elektri~ne energije [1, 2, 3] po
ugledu na berze za trgovinu drugim
robama. Me|utim, zbog specifi~nosti robe
koja je ovde predmet trgovine i uva`avanja
tehni~kih osobenosti fizi~ke infrastrukture
koja omogu}ava ovu trgovinu, a to je
Mladen R. Apostolovi}
Elektroenergetski koordinacioni centar, Beograd
Ivan A. [kokljev
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC 621.31:336.76
Berze elektri~ne energije -
uloga, osobine i na~in rada
elektroenergetski sistem i naro~ito njegova
prenosna mre`a, klasi~na ekonomska
tr`i{na pravila su morala biti pro{irena i
prilago|ena. Osnovne osobine elektri~ne
energije kao robe podlo`ne trgovini, pored
ostalih su i nemogu}nost njenog
akumulisanja u zna~ajnijim koli~inama kao
elektri~ne i nu`nost jednovremene i
izbalansirane proizvodnje i potro{nje.
Pored toga, problemi prenosa zna~ajnih
koli~ina elektri~ne energije koji mogu
rezultovati iz ugovorenih trgovinskih
aran`mana (npr. od jeftinih generatora do
udaljenih potro{a~a sa skupom lokalnom
proizvodnjom) i neophodnost
[275]
energija
Rezime
Berze elektri~ne energije su osnovni oblik organizovanog tr`i{ta elektri~ne energije. One predstavljaju mesto gde se anonimno susre}u
licencirani tr`i{ni u~esnici koji `ele da prodaju ili kupe elektri~nu energiju, i na kome se na osnovu dobro poznatog ekonomskog
zakona ponude i tra`nje formira jedinstvena tr`i{na cena. Nadmetanje prodavaca i kupaca ove specifi~ne robe u vidu elektri~ne
energije uvodi u elektroenergetski sektor jednu sasvim novu dimenziju koja je okarakterisana primenom klasi~nih tr`i{nih pravila u
slo`enom tehni~kom sistemu kakav je elektroenergetski sistem.
U ovom radu su prikazane osnovne karakteristike berzi elektri~ne energije, njihov princip funkcionisanja, opisan je aukcijski i
kontinualni metod trgovanja, kao i produkti koji su predmet trgovine i dat je opis razli~itih u~esnika na berzi sa njihovim
osobenostima. Pored toga, obja{njena je i razlika izme|u trgovine sa fizi~kom isporukom elektri~ne energije i trgovine budu}im
ugovorima. Zatim je opisan na~in odre|ivanja jedinstvene tr`i{ne cene, sa ilustrovanim primerima i matemati~kom formulacijom, i sa
osvrtom na specijalne slu~ajeve prilikom odre|ivanja ove cene. Nakon toga je dat kompletan pregled postoje}ih berzi elektri~ne
energije u Evropi (EEX, Nordpool, Borzen, ...) sa njihovim pojedina~nim specifi~nostima, a opisana je i njihova uloga u eliminisanju
zagu{enja u visokonaponskoj prenosnoj mre`i koja se javljaju usled intenzivne me|udr`avne razmene elektri~ne energije. Na samom
kraju su dati aktuelni planovi za formiranje regionalnog tr`i{ta energije (elektri~ne energije i gasa) u Jugoisto~noj Evropi a u koje je
uklju~ena i na{a zemlja.
Klju~ne re~i: tr`i{te, elektri~na energija, berza.
Power Exchanges - Role, Features and Functioning
Power exchanges are basic form of an organized electricity market. They represent a place where licensed market players willing to
sell or buy electricity meet, and where unique market clearing price is formed on the basis of the well known economic law of given
offers and demands. Competition of sellers and buyers of this specific goods in the form of electric energy brings to electricity sector a
brand new dimension, characterised by application of market based rules in complex technical system like electric power system is.
In this paper, basic characteristics of power exchanges and principles of their functioning are presented, as well as auction and
continuous trading method description, together with products to be traded and different power exchange participants and their
features. Among that, difference between trade with physical delivery and future and forward trading is explained. Market clearing
price determination with illustrated examples and mathematical formulation is given, together with special cases of market clearing
price determination. After that, complete overview of existing power exchanges in Europe (EEX, Nordpool, Borzen, ...) and their
particular features is given. Then, role of power exchanges in congestion management process is described. Congestions in high
voltage transmission network occur as result of intensive cross-border electricity trade. At last, but not least, actual plans for creation
of Regional Energy Market (both electricity and gas) in South East Europe, which involves our country among others, are presented.
Key words: market, electric energy, exchange.
ograni~avanja ovakve trgovine do
odre|enog iznosa zarad o~uvanja
sigurnosti elektroenergetskih sistema
predstavljaju ~injenicu koju stru~njaci sa
polja ekonomije te{ko prihvataju. Nasuprot
tome, imperativno kori{}enje tr`i{nih
pravila u skoro svim oblastima
elektroenergetike zahteva od
elektroin`enjera savladavanje i prihvatanje
ekonomskih principa i njihovu prakti~nu
primenu. Stoga je bliska saradnja na
relaciji tehnika - ekonomija preko potrebna
zarad op{te dobrobiti.
Trgovina elektri~nom energijom je
postojala i pre procesa deregulacije, kako u

energija
Slika 1 Energetski subjekti na tr`i{tu elektri~ne energije i njihovi odnosi
okviru samih dr`ava tako i izme|u njih, ali
je sada mnogo intenzivnija i sa brojnim
novim u~esnicima. Osnovni na~in trgovine
elektri~nom energijom je bilateralna
trgovina izme|u prodavca (proizvo|a~) i
kupca (potro{a~). Detalji ovakvih
bilateralnih ugovora koji se ti~u cene,
uslova isporuke i dr. su poznati samo
potpisnicima. Iako se i u ovom trenutku
ve}ina trgovine (izme|u 60% i 90%)
obavlja putem bilateralnih ugovora, svim
u~esnicima je ponu|ena mogu}nost izbora
tj. alternativa u vidu u~estvovanja na
organizovanom tr`i{tu - berzi elektri~ne
energije, bilo kao prevashodni na~in
trgovine ili, {to je mnogo ~e{}i slu~aj, kao
dopuna bilateralnoj trgovini. Berze
predstavljaju mesto gde se anonimno
susre}u ponuda i potra`nja za elektri~nom
energijom i na kome se na transparentan i
tr`i{no zasnovan na~in formira jedinstvena
cena elektri~ne energije. Ona je dostupna
svima i mo`e da poslu`i kao prakti~ni
indikator prilikom sklapanja bilateralnih
ugovora daju}i orijentir i prodavcima i
kupcima u pregovorima oko cene. Iako
bilateralni ugovori pru`aju ve}u sigurnost,
jer na berzi ne bivaju sve ponude
prihva}ene, upravo je to prostor za
nadmetanje (kako izme|u
prodavaca/proizvo|a~a, tako i izme|u
kupaca/potro{a~a) i prilika za stvaranje
profita, odnosno smanjenje tro{kova.
Berze elektri~ne energije obezbe|uju
standardizovan i centralizovan na~in
trgovine, neutralnu poziciju i ravnopravan
tretman svih u~esnika, lak pristup i
jednostavno obavljanje trgovine uz niske
re`ijske tro{kove, objavljuju referentne
cene i predstavljaju pouzdanog partnera u
trgovini kroz uslugu obra~una i poravnanja
svih sklopljenih transakcija.
2. Osnovne karakteristike berzi
elektri~ne energije u Evropi
U procesu deregulacije elektroenergetskog
sektora i razdvajanja vertikalno
integrisanih elektroprivreda, formirani su
novi entiteti (energetski subjekti) koji
u~estvuju na novom, otvorenom i
slobodnom tr`i{tu elektri~ne energije.
Uvo|enje konkurencije je prvo nastupilo
na strani generisanja, formiranjem
veleprodajnog, odnosno tr`i{ta na veliko
(wholesale market) kome su se priklju~ile
distributivne kompanije kupuju}i
elektri~nu energiju na veliko za svoje
potro{a~e, a zatim i pojedina~ni
kvalifikovani (veliki) potro{a~i. Svi
zaklju~eni kupoprodajni ugovori o trgovini
elektri~nom energijom, bilo preko berze
(Power Exchange - PX) ili bilateralnim
pregovorima, se obavezno prijavljuju
nadle`nom (nacionalnom) operatoru tr`i{ta
(Market Operator - MO) koji administrira
sve ove komercijalne transakcije i
agregirane informacije o ugovorenoj
proizvodnji/potro{nji prosle|uje
(nacionalnom) operatoru prenosnog
sistema (Transmission System Operator -
TSO) koji je zadu`en za nadgledanje
fizi~ke realizacije ugovorenih obaveza svih
u~esnika, a u slu~aju odstupanja od
planiranih vrednosti vr{i balansiranje
sistema u realnom vremenu i napla}uje tu
vrstu usluge (slika 1).
Vlasni{tvo nad berzom mo`e biti dr`avno,
kada je osniva~ i vlasnik berze operator
prenosnog sistema (TSO), koji je po svojoj
prirodi monopolisti~ka delatnost (i samim
tim u vlasni{tvu dr`ave) i tada se naj~e{}e
berza (PX) i operator tr`i{ta (MO) nalaze u
okviru istog preduze}a. Druga mogu}nost
je da su berze akcionarska dru{tva u
vlasni{tvu proizvodnih kompanija, banaka
i drugih preduze}a, koja ~ak mogu biti i iz
drugih dr`ava, i u ovom slu~aju berza
posluje kao posebno preduze}e.
Prva varijanta organizovanog tr`i{ta
elektri~ne energije je bio pul (pool) koji su
dr`ave uvodile radi ure|ivanja trgovine
elektri~nom energijom na svojoj teritoriji i
njegova osnovna osobina je da je on
obavezan (mandatory). Naime, elektri~na
energija se mogla prodati ili kupiti samo
preko pula. Me|utim, kako je jedan od
osnovnih principa ekonomije - mogu}nost
izbora, ve}ina dr`ava se odlu~ila za
formiranje berzi koje se od pula razlikuju
samo po tome {to je u~estvovanje na njima
dobrovoljno (voluntary) dok su pravila
trgovine ista. U Evropi je trenutno samo u
zemljama Skandinavije i de facto u [paniji
na snazi pul, dok u svim ostalim zemljama
organizovano tr`i{te (tamo gde postoji)
funkcioni{e kao berza.
Na berzama je osnovno tr`i{te elektri~ne
energije sa fizi~kom isporukom za naredni
dan (spot market, day-ahead market) gde
ugovorena transakcija na berzi
podrazumeva njenu fizi~ku realizaciju tj.
isporuku/prijem elektri~ne energije
narednog dana. Izuzetak od ove trgovine
dan unapred je petkom kada se trguje za
dane vikenda i naredni ponedeljak.
U~esnici na berzi mogu biti proizvodne
(GenCo) i distributivne (DisCo)
kompanije, nezavisni proizvo|a~i
[276]
(Independent Power Producers - IPP),
kvalifikovani potro{a~i, trgovci, brokeri
(koji za razliku od trgovaca ne posluju za
svoj ve} za ra~un svojih klijenata),
povla{}eni proizvo|a~i (iz obnovljivih
izvora) i strani agenti iz drugih (susednih)
dr`ava koji `ele da ostvare me|unarodnu
trgovinu. Svi u~esnici prilikom
registrovanja na berzi pola`u na ra~un
berze odre|eni nov~ani depozit kao
finansijsku garanciju za svoje transakcije.
Prilikom trgovine na berzi, sama berza je u
finansijskim transakcijama druga ugovorna
strana tako da sva pla}anja idu ka berzi i
od berze (preko njenog ra~una) ~ime je
obezbe|ena finansijska sigurnost svim
njenim u~esnicima. To tako|e zna~i da
u~esnici prakti~no i nemaju informaciju
kome su prodali odnosno od koga su kupili
elektri~nu energiju. Pored tr`i{ta sa
fizi~kom isporukom, neke razvijenije berze
organizuju i posebna tr`i{ta finansijskim
ugovorima (papirima) odnosno derivativna
(terminska) tr`i{ta [4]. Ova tr`i{ta slu`e za
smanjenje rizika od promene cena, budu}i
da se cene na berzi formiraju slobodno i da
fluktuiraju u zavisnosti od uslova na
tr`i{tu. Osnovni oblici ovih finansijskih
ugovora su forwards, futures i opcije. Za
razliku od ugovora sa fizi~kom isporukom
gde se kupljena/prodata elektri~na energija
mora i fizi~ki isporu~iti/primiti narednog
dana, finansijski ugovori imaju znatno du`i
rok va`enja (od mesec dana pa do nekoliko
godina), tokom koga se mogu i
preprodavati, a njihova vrednost tokom
vremena varira u zavisnosti od aktuelne
situacije na tr`i{tu. Na tr`i{tu elektri~ne
energije sa fizi~kom isporukom postoje
dva osnovna na~ina trgovanja. Prvi,
dominantan na~in, je aukcijska trgovina, a
kao dopunski na~in se na manjem broju
berzi javlja i kontinualna trgovina.
Aukcijski na~in trgovanja podrazumeva
organizovanje aukcija na kojima se u
unapred odre|enom vremenskom periodu
(obi~no pre podne tokom teku}eg dana)
anonimno podnose ponude berzi za
naredni dan, za kupovinu i prodaju
elektri~ne energije. Podno{enje ponuda se
vr{i putem internet aplikacija sa za{ti}enim
pristupom samo za ~lanove berzi.
Anonimnost prilikom podno{enja ponuda
se sastoji u tome da nije mogu}e videti
ponude drugih u~esnika na berzi (tzv.
zatvorena aukcija). Ovakve aukcije
pripadaju grupi dvostranih aukcija jer
ponude podnose i prodavci i kupci. Zatim

energija
se od trenutka zatvaranja tr`i{ne sesije za
predmetni (naredni) dan pristupa obradi
prispelih ponuda i to na na~in da se
maksimalno promovi{e trgovina uz
po{tovanje ograni~enja koja name}u
ponu|ene cene (od kupca se ne mo`e
o~ekivati da plati vi{e nego {to je spreman,
a prodavcu se ne mo`e dati manje nego {to
je tra`io) i zahtevane koli~ine elektri~ne
energije (kako je ovo tr`i{te sa fizi~kom
isporukom to proizvodnja i potro{nja
moraju biti jednake po svom apsolutnom
iznosu, odnosno ukupna prodata elektri~na
energija mora da odgovara ukupnoj
kupljenoj elektri~noj energiji na berzanskoj
aukciji). Prethodno opisana aukcijska
trgovina u stvari predstavlja prakti~nu
primenu dobro poznatog ekonomskog
zakona “ponude i tra`nje” koji na osnovu
zainteresovanosti prodavaca i kupaca za
trgovinom (izra`enu kroz iznos ponu|ene
cene) odre|uje jedinstvenu tr`i{nu cenu
(Market Clearing Price - MCP). Ova cena
se u doma}oj literaturi jo{ naziva
ravnote`na ili marginalna cena. Na osnovu
ove cene odre|uje se koji u~esnik je
uspe{no pro{ao na aukciji. Uspe{ni su svi
oni prodavci koji su ponudili da prodaju
elektri~nu energiju po ceni ni`oj od tr`i{ne
i svi oni kupci koji su bili spremni da za
elektri~nu energiju plate vi{e od tr`i{ne
cene. Bez obzira na ponu|ene cene, svi
u~esnici koji su pro{li uspe{no na aukciji
isporu~uju/primaju elektri~nu energiju po
istoj, upravo odre|enoj, tr`i{noj ceni.
Postoje razli~ite strategije pri podno{enju
ponuda a one se naro~ito odnose na
prodavce/proizvo|a~e elektri~ne energije
[5]i predstavljaju posebnu temu. Na nekim
berzama (kao {to su npr. nema~ka i
slovena~ka) je kao dopuna aukcijskom
na~inu trgovanja uvedena i kontinualna
(kvazibilateralna) trgovina. Ova trgovina
se obi~no obavlja neposredno pre
aukcijske trgovine a njeno trajanje je
obi~no po nekoliko sati. Tokom
kontinualne trgovine (koja, kao {to joj ime
Slika 2 Princip odre|ivanja tr`i{ne cene (MCP)
ka`e, traje u kontinuitetu tokom za nju
predvi|enog vremena) konstantno se
su~eljavaju ponude prodavaca i kupaca u
otvorenoj, svima vidljivoj “knjizi ponuda”
i automatski se vr{i uparivanje suprotnih
ponuda (prodaja-kupovina) ukoliko
zadovolje odre|ene uslove koji se ti~u
ponu|enih cena i koli~ina elektri~ne
energije u njima. Osnovna osobina ovog
na~ina trgovine je da se sklapaju
bilateralne (ali anonimne) transakcije ~ije
se cene me|usobno razlikuju, za razliku od
aukcijskog na~ina gde sve uspe{ne ponude
bivaju obra~unavate po istoj tr`i{noj ceni.
Osnovni podaci u ponudama koje berzi
podnose prodavci i kupci (pored naznake
na koji vremenski period, odnosno koji sat
narednog dana se ponuda odnosi) jesu
koli~ina elektri~ne energije i cena po kojoj
su spremni da prodaju, odnosno kupe
elektri~nu energiju. Pored ovih osnovnih
podataka ve}ina berzi nudi i pregr{t
opcionih mogu}nosti prilikom podno{enja
ponuda, koje veoma zavise od toga da li se
radi o aukcijskoj ili kontinualnoj trgovini.
Radi spre~avanja velikih varijacija u
cenama, koje mogu dovesti i do
dramati~nih posledica po elektroenergetski
sistem [6], neke berze uvode ograni~avanje
cena koje se mogu ponuditi ili koje mogu
biti rezultat izra~unavanja tr`i{ne cene
(price cap) - stati~ka ograni~enja, kao i
dinami~ka ograni~enja koja spre~avaju
prevelike varijacije u odnosu na prethodni
dan/period.
Na berzama se trguje standardizovanim
produktima (proizvodima koje berza nudi)
i osnovni su satni produkti (ponude se
podnose za svaki pojedina~ni sat narednog
dana) i “blok” produkti (ponude se odnose
na vi{e uzastopnih sati). Blok produkti se
razlikuju od berze do berze a osnovni je
band (base) koji obuhvata ~itav naredni
dan od 0 do 24h, zatim su tu i blokovi
dnevne (peak) i no}ne tarife (off-peak), a
postoje i razni produkti u trajanju od 2 do
4 uzastopna sata.
[277]
3. Odre|ivanje jedinstvene
tr`i{ne cene
Krajnji ishod aukcije direktno zavisi od
podnesenih ponuda za prodaju i kupovinu
elektri~ne energije, odnosno od ponu|enih
cena i zahtevanih koli~ina elektri~ne
energije. Ovo strogo va`i ukoliko na berzi
vlada prava konkurencija, postoji dovoljno
veliki broj u~esnika i ukoliko ni jedan
u~esnik nema mo} da svojim ponudama
uti~e na formiranje kona~ne tr`i{ne cene
({to je trenutno na`alost slu~aj na
pojedinim evropskim berzama). Pod
pretpostavkom potpune konkurencije,
rezultat aukcije }e biti objektivna tr`i{na
cena i na osnovu nje odre|ena
odgovaraju}a ugovorena elektri~na
energija. Prilikom aukcijske trgovine
razlikuju se tri faze:
1. Podno{enje ponuda za kupovinu i
prodaju elektri~ne energije
Podno{enje ponuda od strane
registrovanih u~esnika se vr{i u unapred
definisanom vremenskom periodu u
standardizovanoj elektronskoj formi.
2. Procedura odre|ivanja tr`i{ne cene i
na osnovu nje prihvatanja/odbijanja
ponuda
Procedura odre|ivanja jedinstvene
tr`i{ne cene po~inje proverom formalne
ispravnosti prispelih ponuda za prodaju i
kupovinu, a zatim se nastavlja
primenom algoritma za njeno
odre|ivanje. Na osnovu odre|ene tr`i{ne
cene, poznato je koje su ponude pro{le
na aukciji a koje nisu.
3. Obra~un i poravnanje sklopljenih
transakcija
Ponude koje su u prethodnoj fazi pro{le
na aukciji sklapaju transakcije sa
berzom, a obra~un i poravnanje vr{i
posebna slu`ba u okviru same berze
(kao {to je to slu~aj u Sloveniji), ili je to
povereno posebnoj firmi koja se bavi
tim poslovima (kao {to je to slu~aj u
Austriji).

energija
Slika 3 Mogu}i (standardni) slu~ajevi preseka krivih ponuda za prodaju i kupovinu
Odre|ivanje jedinstvene tr`i{ne cene se vr{i
na osnovu algoritma koji maksimizira sumu
“dobiti” prodavaca i kupaca koja nastaje usled
razlike njihovih ponu|enih cena od tr`i{ne
cene uz osnovni uslov da potro{nja mora biti
jednaka proizvodnji, a mogu se dodati i neki
posebni uslovi (npr. zbog pojave zagu{enja u
prenosnoj mre`i). Grafi~ka interpretacija ovog
algoritma i njegova matemati~ka formulacija
u vidu optimizacionog problema je prikazana
na slici 2.
Sve ponude za prodaju se re|aju po
kriterijumu da prednost imaju ponude sa
ni`om cenom (proizvo|a~i sa ni`im
proizvodnim tro{kovima, odnosno svi oni
koji su spremni da prodaju energiju po
ni`oj ceni od drugih), dok kod ponuda za
kupovinu prednost imaju ponude sa vi{om
cenom, odnosno u~esnici koju su spremni
vi{e da plate za elektri~nu energiju. Na
preseku ovako formiranih krivih se dobija
tr`i{na cena i rezultuju}a ugovorena
elektri~na energija, a razli~iti mogu}i
(standardni) preseci ovih krivih su
prikazani na slici 3.
Nestandardni slu~ajevi u odre|ivanju
tr`i{ne cene nastaju kada usled odnosa
ponu|enih cena nema preseka krivih
ponuda za prodaju i kupovinu. Jedan od
na~ina odre|ivanja cene i ugovorene
energije u tim slu~ajevima a koji se
primenjuje na evropskim berzama je
prikazan na slici 4.
4. Pregled berzi elektri~ne
energije u Evropi
Prva berza elektri~ne energije u Evropi je
skandinavijski Nord Pool koji je uveo
aukcijsku trgovinu 1993. Tako|e, ovo je za
sada jedina regionalna berza u Evropi koja
pokriva Norve{ku, [vedsku, Finsku i
Dansku. [panska berza OMEL i holandski
APX su osnovani 1998. i 1999,
respektivno. U narednih nekoliko godina
dolazi do formiranja berzi u velikom broju
evropskih dr`ava, kao {to je prikazano na
slici 5. Dve nema~ke berze, LPX sa
sedi{tem u Lajpcigu i EEX sa sedi{tem u
Frankfurtu, se 2002. udru`uju, {to se
pokazalo kao dobar poslovni potez jer je
novoformirana berza EEX sa sedi{tem u
Lajpcigu trenutno najve}a berza u
centralnoj Evropi i predstavlja referencu za
sve ostale berze. Holandska berza APX
tokom 2003. kupuje britansku berzu
UKPX (koja je naslednik ~uvenog pula
koji je bio na snazi u Engleskoj i Velsu do
2001) i formira APX group u okviru koje
se nalazi i APX Gas Ltd tako da je ovo
prva berza u Evropi na kojoj je pored
elektri~ne energije omogu}eno trgovanje i
prirodnim gasom.
Sve evropske berze, osim austrijske, su
okupljene u udru`enje EuroPEX. Broj
registrovanih (licenciranih) u~esnika na
berzama u Evropi je obi~no po nekoliko
desetina, a berza sa najvi{e u~esnika (njih
123) je nema~ki EEX. Udeo fizi~ke
trgovine elektri~nom energijom koja se
obavlja preko berzi u ukupnoj trgovini
(ostatak ~ini bilateralna trgovina) varira u
opsegu od 10% do 30% i u konstantnom je
blagom porastu, na NordPool je tokom
2004. iznosio 40%, a na EEX 9%.
5. Uloga berzi elektri~ne energije
u eliminisanju zagu{enja u
visokonaponskoj prenosnoj mre`i
Pored svoje osnovne funkcije da
omogu}avaju trgovinu elektri~nom
energijom izme|u prodavaca i kupaca,
same berze i njihove organizacije
poslednjih godina intenzivno rade na
pro{irenju njihove uloge i na re{avanje
problema zagu{enja u visokonaponskim
prenosnim mre`ama. Zagu{enja u
Slika 4 Mogu}i (nestandardni) slu~ajevi kada nema preseka krivih ponuda za prodaju i kupovinu
[278]
prenosnim mre`ama se javljaju kada
postoje}i prenosni kapaciteti ne mogu da
podmire sve `elje za trgovinom
elektri~nom energijom, odnosno za njenim
transportom od proizvo|a~a do potro{a~a.
Ovaj problem je naro~ito izra`en kada se
radi o me|udr`avnim razmenama
elektri~ne energije zbog nedovoljnih
kapaciteta interkonektivnih dalekovoda
koji povezuju nacionalne elektroenergetske
sisteme. U cilju odr`anja i unapre|enja
me|udr`avne trgovine elektri~nom
energijom, koju ograni~avaju limitirani
prenosni kapaciteti, neophodno je da se
zagu{enja nastala u uslovima slobodnog i
otvorenog tr`i{ta elektri~ne energije
re{avaju preko tr`i{nih metoda. Tr`i{no
orijentisane metode za eliminisanje
zagu{enja osiguravaju efikasno kori{}enje
raspolo`ivih prenosnih kapaciteta i daju
odgovaraju}e ekonomske signale svim
u~esnicima na tr`i{tu. Prvi primer
kori{}enja berzi sa ciljem eliminisanja
zagu{enja u prenosnoj mre`i putem
ograni~avanja me|udr`avne trgovine, a
zarad o~uvanja sigurnosti funkcionisanja
prenosnih sistema, imamo u
skandinavskim zemljama. Naime,
regionalnoj berzi NordPool je poveren ovaj
zadatak koji ona uspe{no ve} desetak
godina sprovodi kori{}enjem metode
”razdvajanja tr`i{ta” [7]u slu~ajevima
postojanja zagu{enja. Uspe{na primena ove
metode u skandinavskim zemljama, ali
istovremeno i nemogu}nost njene direktne
primene u kontinentalnoj Evropi zbog
razli~itih tehni~kih karakteristika ovih
interkonekcija i zna~ajnih organizacionih
preduslova koje njena primena zahteva
[8]te `elja da berze aktivno u~estvuju u
re{avanju ovog problema, navela je
evropsko udru`enje berzi EuroPEX da
osmisli i predlo`i idejno re{enje

energija
prilago|eno kontinentalnoj Evropi pod
nazivom ”decentralizovano spajanje
tr`i{ta” [9]. Najnoviji, ali tako|e jo{ uvek u
fazi razrade, je zajedni~ki predlog
organizacija ETSO i EuroPEX pod
nazivom ”spajanja tr`i{ta zasnovano na
tokovima snaga” [10] za koji se veruje da
}e predstavljati trajno re{enje za probleme
zagu{enja u prenosnim mre`ama na
panevropskom nivou.
6. Planovi za regionalno tr`i{te
elektri~ne energije u
Jugoisto~noj Evropi
Pod pokroviteljstvom i uz uva`avanje
principa Pakta za stabilnost Jugoisto~ne
Evrope, resorni ministri Albanije, Bosne i
Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Srbije i
Crne Gore, Makedonije, Gr~ke, Rumunije i
predstavnici UNMIK-a su novembra 2002.
potpisali Memorandum o kreiranju
regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije
uJjugoisto~noj Evropi i njegovog
integrisanja u interno tr`i{te elektri~ne
energije Evropske unije. Cilj potpisivanja
ovog Memoranduma je stvaranje okru`enja
i preduslova za regionalnu trgovinu
energetskim proizvodima i uslugama, koji
treba da obezbede sigurno snabdevanje
elektri~nom energijom u regionu, sigurnost
ulaganja u nove prenosne i proizvodne
kapacitete, kao i da spre~e stvaranje
nacionalnih, regionalnih i podregionalnih
monopola. Za sprovo|enje Memoranduma
je pored ostalih tela formiran i Forum za
pravnu regulativu u oblasti energetike
Jugoisto~ne Evrope, tzv. Atinski forum,
(regionalna analogija Madridskom i
Firentinskom forumu). Na tre}em
Atinskom forumu, odr`anom u oktobru
2003. u Sofiji, Evropska komisija je
predstavila novi Memorandum [11] u koji
su uklju~eni aran`mani vezani za tr`i{te
gasa i zahtevi za unapre|enje i za{titu
`ivotne sredine, a sadr`i i obavezu za
primenu op{tih odredaba novih direktiva
EU za gas i elektri~nu energiju,
uva`avaju}i sporije otvaranje regionalnog
tr`i{ta. Nakon usvajanja novog
Memoranduma, sredinom 2004. je usledilo
formiranje Energetske zajednice
Jugoisto~ne Evrope (Energy Community
for South East Europe) i u okviru nje
regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije
(South-east Europe Electricity Market -
SEEEM), ranije poznatog kao REM
(Regional Electricity Market). Po~etak
funkcionisanja ovog regionalnog tr`i{ta
elektri~ne energije u svom po~etnom
obliku je predvi|eno za kraj 2005, tokom
koje treba da se defini{e kompletna
funkcionalna struktura i dinamika do
uspostavljanja regionalnog tr`i{ta u svom
punom obliku, a koje je planirano za
po~etak 2008. Predvi|eno je da ovo
budu}e regionalno tr`i{te bude zasnovano
na transakcijama elektri~ne energije u dva
osnovna oblika: bilateralni ugovori izme|u
licenciranih tr`i{nih u~esnika i regionalno
veleprodajno tr`i{te za dan unapred.
Regionalno tr`i{te elektri~ne energije za
dan unapred podrazumeva postojanje i
Slika 5 Berze elektri~ne energije u Evropi i godine njihovog osnivanja (stanje - maj 2005)
funkcionisanje regionalne berze. Prvobitne
ideje da se opstanak ove regionalne berze
osigura kroz obavezu trgovine nacionalnih
sistema preko nje od najmanje 10%
ukupne nacionalne trgovine su napu{tene,
jer bi se time ugrozila sloboda izbora
na~ina trgovine i jer se smatra da }e biti
dovoljno zainteresovanih u~esnika da se
omogu}i njeno pravilno funkcionisanje
imaju}i u vidu da je malo verovatno da }e
se u sada{njim okolnostima u bli`oj
budu}nosti formirati jo{ neka nacionalna
berza u regionu, prvenstveno zbog
ekonomske neopravdanosti takvog
postupka. Kako trenutno u regionu postoje
berze elektri~ne energije samo u Sloveniji i
Rumuniji, najverovatnije je da }e se posao
organizovanja regionalne berze poveriti
njima uz odre|enu podelu poslova.
Predstavnici slovena~ke berze Borzen su
na 5. atinskom forumu, koji je odr`an u
oktobru 2004, predstavili svoj predlog
projekta osnivanja regionalne berze pod
radnim nazivom SouthPool. Ovaj projekat
je jo{ uvek u fazi razrade, a vreme njegove
eventualne prakti~ne implementacije je za
sada neizvesno.
7. Zaklju~ak
Berze elektri~ne energije su posledica
liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije ali
su u me|uvremenu postale jedan od bitnih
pokreta~a ovog procesa i njihova uloga u
formiranju zajedni~kog jedinstvenog tr`i{ta
elektri~ne energije na teritoriji ~itave
Evrope postaje sve zna~ajnija. Berze nude
standardizovane produkte i javno
objavljuju kretanje cena ~ime garantuju
preglednost tr`i{ta. One tako|e
signaliziraju cene ~ime poma`u u
[279]
dono{enju investicionih odluka o izgradnji
proizvodnih/prenosnih kapaciteta. Direktna
veza ponude i potra`nje mo`e da omogu}i
visoki stepen likvidnosti, a sistem
finansijskog poravnanja garantuje
finansijsku sigurnost svim u~esnicima.
Berze elektri~ne energije su neutralan
subjekt na tr`i{tu koji mora da obezbedi
integritet tr`i{ta, finansijsku sigurnost i
mogu}nost sklapanja konkurentskih
ugovora, a samo organizovano tr`i{te koje
ima osobine da je javno, pregledno i
dostupno svima pod istim uslovima mo`e
da zadovolji i po{tovanje javnog interesa.
Planovi o formiranju regionalne berze za
Jugoisto~nu Evropu jo{ uvek nisu
operativni, ali je izvesno da }e
u~estvovanje na ovakvoj berzi pru`iti
dodatne mogu}nosti svim energetskim
subjektima u na{em regionu.
Literatura
[1] Stoft S., Power System Economics -
Designing Markets for Electricity,
IEEE/Wiley, February 2002
[2] Boisseleau F., The role of Power
Exchanges for the creation of a single
European electricity market - market
design and market regulation, Delft
University Press, Paris, France, January
2004.
[3] Meeus L., Purchala K., Belmans R.,
Implementation aspects of Power
Exchanges, C5-106, CIGRE, Paris, France,
Session 2004

[4] Steven Errera, Stewart L.Brown,
Fundamentals of Trading Energy - Futures
and Options, PennWell Corporation, 2002,
Tulsa, Ok., USA
[5] Rodriguez C. P., Anders G. J., Bidding
Strategy Design for Different Types of
Electric Power Market Participants, IEEE
Transactions on Power Systems, 19, 2,
May 2004 str. 964-971.
[6] Hirst E., The California Electricity
Crisis, Lessons for Other States, Edison
Electric Institute, July 2001
[7] Congestion Management in the electric
power system, Feature article in Nordel
2000 Annual Report
[8] ETSO, Co-ordinated use of PXs for
congestion management in continental
Europe, Market design and role of power
exchanges, February 2002
[9] EuroPEX, Using Implicit Auctions to
Manage Cross-Border Congestion:
Decentralised Market Coupling, Tenth
Meeting of the European Electricity
Regulatory Forum, July 2003
[10] ETSO-EuroPEX , Flow-based Market
Coupling - A joint ETSO-EuroPEX
proposal for cross-border congestion
management and integration of electricity
markets in Europe, Interim Report, 2004
[11] Memorandum of Understanding on
the Regional Energy Market In South East
Europe and its Integration into the
European Community Internal Energy
Market, Athens, December 8, 2003
Proces uspostavljanja regionalnog
tr`i{ta elektri~ne energije zahteva
zna~ajne izmene u dosada{njem radu
elektroprivrednih kompanija, jer unosi
zna~ajniji nego ranije broj transakcija u
prekograni~ni promet. Naime, transakcije
koje su nekada bile izuzetak, jer su se
realizovale tokovima elektri~ne eneregije
kroz vi{e dr`ava, sada bi trebalo da budu
pravilo rada, jer omogu}avaju pouzdaniji i
ekonomski efikasniji rad EES u regionu.
Smatra se da se uspostavljanjem RTO
(Regional Transmision Organization)
mogu ostvariti, na sistematizovan na~in,
slede}i efekti:
� pove}an nivo efikasnosti rada svakog
pojedinog EES,
� pobolj{an proces eliminisanja zagu{enja
u mre`i,
� ta~no izra~unavanje TTC (Total Transfer
Capability), ATC, NTC,
� efikasno planiranje prenosnih i
proizvodnih kapaciteta,
� pove}ana koordinacija izme|u EES u
regionu,
� smanjenje tro{kova u transakcijama na
tr`i{tu elekltri~ne energije.
[280]
energija
Ne{o Miju{kovi}
JP “Elektroistok”, Beograd
UDC 621.31:339.56
Ekonomska procena rada
regionalnog tr`i{ta
elektri~ne energije
Rezime
U radu su prikazani principi za procenu ekonomske efikasnosti rada regionalnih tr`i{ta
elektri~ne energije primenjeni u proceni efikasnosti rada najve}ih regionalnih prenosnih
organizacija (RTO), kao {to su PJM ( Pennsylvania - Jersey - Meriland ), NYISO (New
York ISO), NEISO ( New England ISO) itd. Mnogi od ovih principa mogu se primeniti i
na procenu efikasnosti rada regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije na prostoru ECSEE (
Energy Community for South Eastern Europe ) sinhrone zone, koja obuhvata, pored
na{e zemlje, i vi{e drugih zemalja iz balkanskog regiona ( Albanija, BiH, Bugarska,
Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Srbija i Crna Gora, UNMIK ).
Klju~ne re~i: regionalne prenosne organizacije, ekonomske procene, rad u
interkonekciji.
Regional Market Operators Economy Efficiency Evaluation
Accurate market simulation is essential to develop a better bidding strategy for a short
period and to evaluate profitability of a generation portfolio over a longer time period.
This paper has shown the importance of using detailed transmission constrained market
simulation models. Many of the principals presented in the paper can be applied for
economy efficiency evaluation of Energy Community for South Eastern Europe (Albany,
B and H, Bulgaria, Croatia, Macedonia, Romania, Serbia and Montenegro, UNMIK).
Key words: regional transmission tperators, economy efficiency, interconnections.
Na ovaj na~in bolje se realizuje globalni
cilj: ni`a cena elekltri~ne energije za
potro{a~e, uz pove}anje pouzdanosti rada
EES.
1. Karakteristike rada RTO
� osnovne karakteristike dobro
organizovanog RTO su [1]:
� nezavisnost u radu,
� kompetentnost na celom regionu,
� mogu}nost sprovo|enja operativnih
akcija u saradnji sa svakim TSO,
� odr`avanje pouzdanog rada ukupnog
EES na kratkoro~nom nivou.
Naime, za odr`avanje pouzdanog rada na
dugoro~nom nivou zadu`eni su vlasnici
prenosnih kompanija u okviru svakog
pojedinog TSO (operatora prenosnog
sistema).
Najva`nije funkcije koje RTO mora da
obavi:
� sprovo|enje utvr|ene tarifne politike i
njena dogradnja
� eliminisanje zagu{enja u mre`i
� smanjenje paralelnih tokova
� pomo}ni servisi ( sistemske usluge)

energija
� OASIS (Open Access Information
System) i izra~unavanje TTC i ATC [2]
� pra}enje rada tr`i{ta
� priprema podataka za razvoj EES i
planiranje novih objekata
� me|uregionalna koordinacija.
2. Program za simulaciju rada
tr`i{ta
Da bi se pravilno modelirao rad tr`i{ta
elekltri~ne energije neophodno je da on
obuhvata i ograni~enja u prenosnoj mre`i.
Jedan od ra~unarskih programa koji se
koriste u svrhu ekonomske evaluacije
tr`i{ta elekltri~ne energije je GE-MAPS,
proizveden u General Electric International
Inc. Ovaj program ne zahteva vi{e
podataka o EES nego {to je potrebno za
funkcionisanje uobi~ajnog programa za
prora~un proizvodnih tro{kova i programa
za prora~une tokova snaga.
Glavna prednost ovog programa je u tome
{to on integri{e proizvodne i prenosne
modele, omogu}avaju}i korisniku da
obuhvati pona{anje i dinamiku tr`i{ta iz
sata u sat, uz uva`avanje ograni~enja u
prenosnom sistemu. Pored toga, ovaj
softver prikazuje detaljan opis proizvodnog
sistema, uklju~uju}i krive tro{kove rada
agregata, ili ulazne podatke o ponudama za
proizvodnju, podatke o proizvodnom
ciklusu, plan odr`avanja u elektrani i
ograni~enja u rezervama goriva. Program
modeluje ugovorene transakcije i
ograni~enja regulacionih sistema a, tako|e,
obuhvata i kompleksna ograni~enja u
domenu naponskih prilika i stabilnosti rada
EES, pomo}u “operativnog nomograma”.
Ovaj operativni nomogram se koristi za
modelovanje promena ograni~enja za
prenosne vodove, pri promenama uslova
rada u EES.
Program mo`e da optimizira raspored
odr`avanja jedinica zasnovan na prognozi
optere}enja ili ulaznim podacima koje
defini{e korisnik. S obzirom da raspored
odr`avanja jedinica i stopa ispada iz rada
agregata mo`e biti razli~it od trenutnog,
mogu se o~ekivati male gre{ke u
prognoziranim vrednostima za cene
elekltri~ne energije za period od godinu
dana.
Ograni~ene vrednosti optere}ivanja
dalekovoda definisane su kao zimske i
letnje granice, ali i kao vrednosti za
normalan rad EES, kratkoro~na ugro`ena
stanja i dugoro~na - havarijska stanja.
Naime, u toku bilo kog ispada iz pogona
agregata ili dalekovoda uzimaju se u obzir
granice ugro`enog stanja, a ne normalnog
radnog stanja.
Dakle, program obuhvata ograni~enja kao
{to su: stopa podizanja nivoa proizvodnje
agregata, uticaj promena vremena na
prenosni kapacitet dalekovoda, kao i neke
neizvesnosti u radu EES (gre{ke u
prognoziranju preoptere}enja elekltri~ne
energije, pona{anje ponu|a~a za isporuku
elekltri~ne energije i ispadi iz rada
agregata). Neki nelinearni efekti su
pojednostavljeni. Na primer, ukupni gubici
i penalizacioni faktori se
izra~unavaju linearizacijom
u okolini radne ta~ke baznog
slu~aja.
3. Rezultati simulacije
Tipi~an cilj bilo kog programa za
simulaciju rada EES uva`avaju}i
ograni~enja u prenosu jeste minimizacija
ukupnih sistemskih pla}anja
proizvo|a~ima, prenosnoj kompaniji i
ostalim provajderima usluga u toku
definisanog perioda isporuke elekltri~ne
energije vode}i ra~una o ograni~enjima u
prenosu, karakteristikama agregata i
sigurnosnim ograni~enjima.
Za predvi|enu potro{nju i raspolo`ivu
proizvodnju u nekom satu, program za
ekonomski dispe~ing sa ograni~enjima
sigurnosti je formulisan kao problem
linearnog programiranja (LP) sa velikom
dimenzionalno{}u. Re{avanjem LP modela
automatski se dobijaju vrednosti za LMP
(Locational Marginal Prices) - cene u
~vorovima EES, za svaki od njegovih
~vorova, uz identifikaciju uskih grla u
prenosnoj mre`i i svih tokova snaga u
mre`i na osnovu injektiranih snaga u
~vorovima [3].
Po{to je prenosni sistem detaljno
modelovan, mogu}e je posmatrati svaki
dalekovod ili transformator sa stanovi{ta
virtuelne cene (shadow prices) za
posmatrani period od, recimo, godinu
dana.
Virtuelna cena odra`ava smanjenje
ukupnih tro{kova, ako se pove}a propusna
mo} dalekovoda ( ili transformatora) za
1 MW. Drugim re~ima, virtuelna cena
predstavlja inkrementalni tro{ak
redispe~iranja neophodan za eliminaciju
zagu{enja u prenosu.Ako je tok snage kroz
komponentu EES u granicama njenog
normalnog pogona, virtuelna cena je nula.
Normalno je da vi{a virtuelna cena ukazuje
na ve}a pla}anja usled zagu{enja. Na
osnovu nivoa zagu{enja komponente
planeri prenosne mre`e preduzimaju
odgovaraju}e akcije (kao {to je, na primer,
pove}anje kapaciteta dalekovoda) [4].
4. Efekti usled neizvesnosti u
vrednostima ulaznih podataka
Da bi predvideo cenu elekltri~ne energije
na tr`i{tu program mora da modeluje
neizvesnost u vrednostima parametara kao
{to su:
- stopa (verovatno}a) ispada agregata
- gre{ke u prognozi optere}enja
- neizvesnost u dostavljanju ponuda
proizvo|a~a elekltri~ne energije.
Monte Karlo simulacija je popularan na~in
za modelovanje neizvesnosti doga|aja i
kvantifikovanja njihovog uticaja na cene.
Me|utim, ova vrsta simulacije zahteva
stvaranje na hiljade scenarija da bi se
dostigla zadovoljavaju}a procena. Da bi se
odr`alo ipak razumno vreme simulacije,
neophodno je da se model neizvesnog
pona{anja uprosti. S obzirom na ~injenicu
[281]
Tabela 1
^asovi (h ) 15 16 17 18 20
LMP (USD / MWh) 56 59 562 63 40
LMP prog. 55 58 59 59 40
da neizvesnosti imaju zna~ajan uticaj na
~asove vr{nog optere}enja, Monte Karlo
simulacija se mo`e primeniti samo na
izabrane ~asove vr{nog optere}enja da bi
se procenila raspodela verovatno}a cena.
Dakle, osnovne - centralne vrednosti cena
za sve ~asove i dalje se dobijaju na osnovu
programa za simulaciju proizvodnih
tro{kova.
Me|utim, mnogi primeri pokazuju da
detaljan program za simulaciju pona{anja
tr`i{ta uva`avaju}i ograni~enja u prenosu
mogu da uka`u na tendenciju pona{anja
cena u ~vorovima EES (LMP).
Ovi programi mogu da prika`u uticaj na
LMP usled zagu{enja u mre`i i tako uka`u
na koja nov~ana sredstva se mo`e ra~unati
za poja~anje prenosne mre`e. Me|utim,
program ne mo`e da prognozira vrlo o{tre
poraste LMP nastale usled navedenih
neizvesnosti. Naime, neke od kombinacija
navedenih neizvesnosti uz faktore koje je
matemati~kim modelovanjem nemogu}e
obuhvatiti dovode, ponekad, do zna~ajnih
odstupanja izme|u realizovanih i
prognoziranih cena, prikazanih u tabeli 1
na osnovu iskustava iz PJM prakse.
5. Zaklju~ak
Proces deregulacije je elektroprivredne
kompanije otvorio ka konkurentnom
na~inu rada. Ta~na simulacija rada tr`i{ta
je su{tinski neophodna da bi se realizovala
bolja strategija u kreiranju ponuda za
kratkoro~ni period i za evaluaciju
profitabilnosti proizvodne ponude
(portfolio) za du`i period. Ovaj rad
ukazuje na zna~aj upotrebe detaljnih
modela za simulaciju ograni~enja u
prenosu, da bi se ta~no predvidela cena
elekltri~ne energije na tr`i{tu.
Dalja istra`ivanja se mogu usmeravati na
pobolj{anje modelovanja neizvesnosti u
simulaciji tr`i{ta, da bi se bolje
prognozirali skokovi cena.
Literatura
[1] Yan Lin et al., An Analitical Model for
the Economic Assessment of RTO/SMD
Implementation in the U.S. , CIGRE,
Session 2004, Aug. 2004, CB-101
[2] J. Bastian et al., Forecasting
Locational Marginal prices in a U.S. ISO,
CIGRE, Session 2000, Aug.2000, str. 37-
202.
[3] N. Miju{kovi}, Prora~un tro{kova
zagu{enja u prenosnim mre`ama, JUKO
CIGRE, Savetovanje 2001, H.Novi, 2001,
R39-03.
[4] R.Mukerji et al., Computation of Spot
Prices and Congestion Costs in Large
Interconnected Systems, American Power
Conference, Chicago, Illinois, March 1995.

1. Uvod
Svedoci smo krupnih organizacionih i
tr`i{nih promena u elektroenergetskim
sektorima {irom sveta. Ove promene su
su{tinskog tipa i u osnovi menjaju
filozofiju poslovanja [1] i pona{anja unutar
i izvan nacionalnih elektroprivreda,
menjaju ulogu dr`ave u upravljanju
elektroprivredama, uvode tr`i{te i
konkurenciju i zahtevaju visok stepen
svesnosti, odgovornosti svih u~esnika, kao
i regulisanosti iz ugla pravnih okvira koji
predstavljaju ogledalo spremnosti jedne
dr`ave da ove promene sprovede.
Ovaj rad je zasnovan na ~injenici da
pravilna deregulacija elektroenergetskog
sektora obuhvata totalne promene u oblasti
tr`i{ta elektri~ne energije [2] i promene u
oblasti organizacije elektroprivrede. Ove
dve oblasti se moraju menjati tako da se
promenama u jednoj oblasti ne nanose
finansijski i drugi gubici u drugoj oblasti.
Kako se promene po svemu sude}i
odvijaju paralelno neophodno je ista}i
klju~ne momente na vremenskom
dijagramu promena i ukazati na pravilan
redosled razvoja promena u obe oblasti.
Po sprovo|enju tipi~ne pravilne
deregulacije u elektroenergetskom sektoru
jedne zemlje krajnji rezultati moraju biti:
� Razvijeno (sa dovoljnim, idealno {to
ve}im, brojem u~esnika i me{anog
kapitala), likvidno [3] (sa dovoljnim
brojem transakcija koje garantuju
formiranje realne tr`i{ne cene elektri~ne
energije), legitimno (pravno regulisano),
transparentno [4] (sa velikom
koli~inom javno dostupnih podataka,
uklju~uju}i i postojanje berze el. en. [5],
[6]) i nadasve regulatorno (poseduje
dr`avni organ koji brine o korektnosti
pona{anja svih u~esnika) tr`i{te
elektri~ne energije na veliko (eng.
wholesale) i na malo (eng. retail) [7];
� Efikasna (pre svega u organizacionom
smislu sa minimalnim tro{kovima iz ugla
organizacije, svako od zaposlenih da
daje svoj maksimum u onome gde se
A. Katan~evi}
Beograd
UDC 621.31:35.078.8
Pravilna deregulacija
elektroenergetskog sektora -
tr`i{te i elektroprivreda
ose}a najkompetentniji),
internacionalna (da {iri svoja
poslovanja van nacionalnih granica, ali i
da u skladu sa tim ciljevima podjednako
daje {ansu svim svojim zaposlenima da
nevezano za njihovu nacionalnu, versku
ili drugu pripadnost konkuri{u na sva
mesta unutar kompanije), tr`i{no
uskla|ena (da prilago|ava sebe tr`i{tu, a
ne tr`i{te sebi), kompanija sa me{ovitim
kapitalom.
2. Formiranje tr`i{ta elektri~ne
energije
Tr`i{te elektri~ne energije pre deregulacije
[8] postoji u samo jednom svom obliku, i
to kao poseban oblik tr`i{ta na veliko,
(eng. wholesale) gde na regonalnom nivou
nacionalna elektroprivreda trguje
elektri~nom energijom za ra~un dr`ave kao
i za ra~un svojih klijenata a u isto vreme je
unutra{nje (nacionalno) tr`i{te na veliko
tradicionalno monopolisti~ko. Tako
postavljen energetski sektor ima samo
jednog pravno ovla{}enog subjekta
(nacionalnu elektroprivredu) da isporu~uje
i prodaje elektri~nu energiju svim kupcima
[282]
energija
Rezime
U radu je dat pogled na bitne aspekte deregulacije elektroenergetskog sektora neke
zemlje, sa zasebnim osvrtom na tr`i{te elektri~ne energije, s jedne strane, i
elektroprivredu, s druge strane. U okviru tr`i{ta elektri~ne energije rad se bavi pitanjima
kreiranja tr`i{ta, doti~e temu snage tr`i{ta, ali i problemima poput iskori{}avanja tr`i{ta
elektri~ne energije. U okviru elektroenergetskog sektora rad obra|uje ulogu i poziciju
nacionalne elektroprivrede pre i posle sprovo|enja deregulacije u nekoj zemlji.
Klju~ne re~i: elektroprivreda, deregulacija, snaga, tr`i{te.
Abstract
Paper presents a view over the important aspects of deregulation of power sector at
some country, with the separate view on electricity market from one side and power
utility on the other. In the frame of electricity market paper comments electricity market
formation, speaks about market power and deals with the problematic of electricity
market abusing. In the aspect of power utility, paper comments the position of the
national power utility before and after the conduction of deregulation in some county.
Key words: deregulation, market, power, sector.
na unutra{njem tr`i{tu na veliko i malo. U
smislu ovakvog pristupa decenijama se
primenjivala strategija vertikalne
integracije gde su svi elementi (funkcije)
eventualnog tr`i{ta direktno implantirani i
stavljani u funkciju nacionalnog
elektroprivrednog preduze}a. Upravo zbog
decenijama integrisanog tr`i{ta u samo
elektroprivredno preduze}e proces
formiranja tr`i{ta elektri~ne energije mora
da krene sa razdvajenjem tr`i{ta od
elektroprivrede i stavljanja ga u funkciji i
kupaca i prodavaca el. en, podjednako.
Kod tr`i{ta na malo situacija je potpuno
ista kao i kod unutra{njeg tr`i{ta na veliko.
Tr`i{te na malo je integrisano, tj. usa|eno
u lokalnu elektrodistribuciju. Lokalna
distribucija, ina~e zami{ljena da prenese
elektri~nu energiju od mre`e visokog
napona do krajnjeg potro{a~a na niskom
naponu (doma}instva), obavlja i jo{ jednu
tr`i{nu funkciju kao {to je napalata
isporu~ene elektri~ne energije. Pri tome je
i ovaj posao apsolutno monopolisti~ki ne
ostavljaju}i tr`i{nu mogu}nost da se
potro{a~ poga|a za cenu, uslove i kvalitet
usluge.

energija
2.1. Moderno (otvoreno) tr`i{te
elektri~ne energije
Moderno tr`i{te elektri~ne energije
podrazumeva demonopolizovana tr`i{ta na
veliko i malo. Ovo na prvom mestu zna~i
tr`i{ta koja su izdvojena iz elektroprivreda,
pravno ure|ena i regulatorno pokrivena
tr`i{ta elektri~ne energije. Ovakva tr`i{ta
elektri~ne enegije na malo i veliko, mogu
se smatrati otvorenim tr`i{tima.
Postoji puno parametara u kojima se
me|usobno razlikuju takva tr`i{ta ali su u
principu sva ta tr`i{ta na prvom mestu
otvorena. Neki od parametara po kojima se
mogu upore|ivati stepeni otvorenosti
odre|enih tr`i{ta jesu: snaga tr`i{ta
(market power), likvidnost,
transparentnost, broj u~esnika,
mogu}nost za manipulaciju tr`i{tem i
iskori{}avanje tr`i{ta od strane u~esnika i
sli~ni iskazanih u odre|enim
koeficijentima.
Da bi se izvr{ilo uspe{no formiranje
unutra{njeg tr`i{ta na veliko neophodno je
preduzeti slede}e korake:
1. formirati pravni okvir za
funkcionisanje otvorenog tr`i{ta
elektri~ne energije (ovo podrazumeva
veoma {iroki opseg jer mora da re{i i
uredi mogu}nost bavljenja novom
delatno{}u - (trgovanja el. en.), ali i
proizvodnju [9] iste, te na taj na~in
stvori pravne subjekte koji se mogu
nesmetano uklju~iti na unutra{nje tr`i{te
el. en.);
2. formirati regulativni okvir u smislu
regulatornog tela koje }e vr{iti arbitra`u
i nadgledanje rada tr`i{ta, kao i
sankcionisati sve prekr{aje;
3. ukinuti monopol nacinalnom
elektroprivrednom preduze}u na
trgovinu elektri~nom energijom kao i na
proizvodnju elektri~ne energije - (ovo
zna~i dopustiti drugim, doma}im,
regularno zavedenim pravnim
subjektima da se pod jednakim uslovima
utrkuju sa nacionalnom
elektroprivredom oko potencijalnih
kupaca u tr`i{tu na veliko i malo;
4. kontinualno usavr{avanje i razvijanje
otvorenog tr`i{ta elektri~ne energije, uz
kvalitetan marketing, kako bi se
privukao {to ve}i broj investitora iz
sveta koji bi svojim u~e{}em na tr`i{tu
[10] pomogli da se popravi likvidnost,
transparentnost i odr`i povoljnija tr`i{na
cena elektri~ne energije [11].
2.2. Snaga tr`i{ta
Pod ovim pojmom se podrazumevaju
metodi za analizu u~esnika tr`i{ta
elektri~ne energije da svojim pona{anjem
uti~u na formiranje cene elektri~ne
energije. Ova oblast je nova i proiza{la je
iz nemogu}nosti da se u konkretnim
slu~ajevima arbitrira i doka`e odre|ena
manipulacija od strane nekog u~esnika, ali
ujedno ovakvi metodi pru`aju zan~ajan
doprinos razvijanju transparentnijeg tr`i{ta
sa ve}im brojem u~esnika. Parametri snage
tr`i{ta su veoma interesantni u dobro
razvijenim tr`i{tima, gde odre|eni u~esnici
mogu prikriveno da manipuli{u tr`i{tem
bez mogu}nosti da budu identifikovani. Sa
uvo|enjem novih parametara regulator
mo`e da uporedi pona{anja odre|enih
u~esnika sa kretanjimca cene na tr`i{tu.
Kad su u pitanju mlada tr`i{ta koja upravo
iz monopolisti~kog prelaze u otvoreni tip
tr`i{ta mo`e se re}i da je identifikacija
prekr{ioca mnogo o~iglednija i mo`e se
podvesti pod direktno iskori{}avanje
pozicije i situacije na tr`i{tu. Za ovakve
slu~ajeve parametri snage tr`i{ta nisu
neophodni ali se tako|e mogu proveriti i
morali bi da daju ta~ne kvalifikacije kao i
kod visokolikvidnih tr`i{ta.
2.3. Iskori{}avanje tr`i{ta
Iskori{}avanje tr`i{ta elektri~ne energije se
mo`e primetiti u raznim vidovima, ali
najkarakteristi~niji slu~ajevi kod tek
otvorenog tr`i{ta jesu:
� tr`i{na dominacija - ukoliko odre|eni,
dovoljno veliki u~esnik, koji je u
mogu}nosti da proizvoljno pove}ava ili
smanjuje proizvodnju elektri~ne energije
iz svojih elektrana namerno manipuli{e i
u periodima visokih cena elektri~ne
enrgije zarad maksimizacije profita
povu~e odre|ene proizvodne jedinice i
ve{ta~ki izazove porast usled nedostatka
ponude na tr`i{tu [12]. Sa pove}anjem
cene on ostvaruje ve}i ukupni profit na
onom delu koji je ostao u proizvodnji,
upore|uju}i sa profitom koji bi imao da
nije povukao odre|enu proizvodnju.
Ovakvu mo} imaju upravo nacionalne
elektroprivrede i tu zapravo prestaju svi
problemi monopolisti~kog tr`i{ta a
po~inju problemi otvorenog tr`i{ta
elektri~ne energije;
� zagu{enja na prenosu - ukoliko do|e
do zagu{enja [13] na prenosnom sistemu,
onda }e u nekim delovima tr`i{ta kupci i
potro{a~i el. en. biti izlo`eni isklju~ivo
ponudi lokalnog proizvo|a~a bez
mogu}nosti da im se da ponuda od
nekog proizvo|a~a koji mo`e da ponudi
jeftiniju el. en. energiju uve`enu iz
drugog sistema. Do ovakve situacije
mo`e da do|e i neretko se de{ava. Za
ovakvu sitauaciju je karakteristi~no da
lokalni proizvo|a~ mo`e da profitira ne
usled smanjenja svoje ponude ve} ba{
naprotiv usled pove}anja proizvodnje {to
mo`e jo{ gore da zakomplikuje situaciju
u ve} preoptere}enom sitemu, i da
dovede ~ak i do raspada. Ovo treba
posmatrati iz ugla realnih tokova snaga u
konkretnom elektroenergetskom sistemu.
Regulatorno telo se svim svojim
sredstvima mora boriti za iskorenjivanje
mogu}nosti iskori{}avanja tr`i{ta, ali i
`estoko ka`njavati one koji svesno
postupaju tako da stvore situaciju iz koje
bi profitirali na ra~un ometanja normalnog
funkcionisanja tr`i{ta. Borba protiv
iskori{}avanja tr`i{ta se svodi na
investiranja u nove prenosne kapacitete,
pove}avanje likvidnisti tr`i{ta putem
pove}anja broja u~esnika i sli~no.
[283]
3. Restrukturiranje nacionalne
elektroprivrede
Kad je u pitanju restruktuiranje
elektroprivrede puno se stvari su{tinski
menja. Ide se na to da se unutar
elektroprivrede formiraju manje
profitabilne celine koje mogu da se uklju~e
u tr`i{te na veliko i malo za el. en., kao i
funkcionalne celine koje mogu da nude
usluge na tr`i{tu usluga (odr`avanje,
projektovanje, savetovanje, i sli~no).
Kod tr`i{ta na veliko el. en.
elektroprivredno preduze}e mora da se
prilagodi tr`i{nom na~inu poslovanja i da
javne nabavke zameni tr`i{nim metodima.
Svako odlaganje promene ovakvog na~ina
poslovanja predstavlja nepovratni gubitak
za elektroprivredu koji ima cenu i mo`e se
izraziti u finansijama. Dakle u regionalnom
[14] okviru trgovine na veliko apsolutno je
neophodno da se svaka nacionalna
elektroprivreda prilagodi tako da mo`e se
uklju~iti u trgovanje na dnevnom
berzanskom tr`i{tu el. en., sedmi~nom,
mese~nom, kvartalnom, pa i godi{njem.
Kada je re~ o tr`i{tu na malo, u nekim
zemljama se dugo ~ekalo i jo{ uvek ~eka
njegova liberalizacija, ali to nije slu~aj u
nekim zemljama sa visokim stepenom
demokratije poput Engleske, [vedske,
Finske [15], Amerike, Japana i drugih. Od
slu~aja do slu~aja, ali u nekim
distributivnim preduze}ima dr`ava je
ve}inski ili ~ak i stoprocentni vlasnik
distributivnog postrojenja, dok je u istom
tom rejonu tr`i{te na malo potpuno
otvoreno i distribucija i ne u~estvuje u tom
poslu ve} kompanije registrovane za
trgovinu energijom.
U nekim, definitivno pogre{nim,
slu~ajevima dr`ava je prodala svoje
vlasni{tvo i ustupila ga privatnom kapitalu
a prethodno tr`i{te na malo nije ni
formirano, tako da je kupac
elektrodistribucije samo nastavio
monopolisti~ki posao iskori{}avanja tr`i{ta
elektri~ne energije na malo. Najsve`iji
primer dolazi iz Bugarske, gde su
distribucije privatizovane a tr`i{te na malo
do dan danas nije uvedeno u funkciju niti
se planira skoro da bude. Mo`da valja
pomenuti jo{ drasti~niji slu~aj Makedonije,
gde se vr{i totalna privatizacija nacionalne
elektroprivrede bez ijednog elementa
funkcionisanja unutra{njeg tr`i{ta na malo
i veliko.
3.1. Privatizacija, da ili ne?
Na ovo pitanje nije te{ko odgovoriti, ali je
te{ko uveriti. Probleme zapravo donosi
rana privatizacija, tj. mogu}a privatizacija
pre otvaranja i uspostavljanja
funkcionalnog i likvidnog tr`i{ta na veliko
i malo. Dr`ava apsolutno ne bi smela da se
odri~e vlasni{tva u elektroprivredi pre
nego li se uspostave unutra{nja tr`i{ta na
veliko i malo jer nije to pitanje samo
ostvarene cene ve} i pitanje ukupnog
stanja energetskog sektora nakon
privatizacije. Ukoliko je tr`i{te prethodno
dobro uspostavljeno, monopol nacionalne
kompanije je definitivno umanjen

energija
postojanjem drugih aktera i ukoliko do|e
do njene delimi~ne ili potpune privatizacije
novi vlasnik ne }e imati u svom monopolu
i kona~ne kupce ve} }e morati za njih da
se bori na tr`i{tu.
Dakle privatizacija je normalna stvar ali
ukoliko ve} postoji razvijeno unutra{nje
tr`i{te na malo i veliko i gde potro{a~i nisu
ostavljeni na milost i nemilost novom
vlasniku proizvodnje ili pak distribucije.
4. Dinamika deregulacije
Dinamika deregulacije u smislu redosleda
postupaka mo`e se izvesti na slede}i na~in:
1. otvaranje unutra{njeg tr`i{ta na veliko;
a) definisanje kvalifikovanih kupaca el.
en. i kvalifikovanih proizvo|a~a el.en;
b) definisanje trgovaca na veliko
(mogu}nost registracije kompanije za
unutra{nju trgovinu el. en. prema
kvalifikovanim potro{a~ima);
2. mogu} obzir privatizacije proizvodnih
jedinica;
a) mogu}nost za velike strane investicije
u nove proizvodne objekte (ovakva
re{enja ujedno idu na strani smanjenja
snage uticaja na tr`i{ne cene od strane
dominantnog igra~a poput
elektroprivrede);
3. otvaranje unutra{njeg tr`i{ta na malo;
a) definisanja delatnosti trgovine el. en.
na malo i pravnih subjekata, u praksi;
b) distribucija dobija naknadu za preneti
kWh preko svoje mre`e, propisanu od
strane regulatora;
c) kupac mo`e da bira dobavlja~a el en.
sa kojim }e sklopiti ugovor o
napajanju el .en.
d) lokalna distribucija mo`e da investira
u trgova~ku firmu ali mora biti
limitirana da ne sme imati vi{e od
33% lokalnog tr`i{ta . Tako|e i ostali
u~esnici moraju biti limitirani na
33%.
4. mogu} obzir privatizacije
elektrodistributivnih kompanija.
Dinamika deregulacije je veoma ~esto
nerazumno, usled raznih uticaja i ne
promi{ljenih postupaka izvodi potpuno
nasumi~no i {tetu trpi ceo
elektroenergetski sektor uklju~uju}i i male
potro{a~e ali i industriju.
5. Zaklju~ak
Pravilno sprovo|enje deregulacije
elektroenergetskog sektora, koje uklju~uje
otvaranje, tj. formiranje tr`i{ta elektri~ne
energije na malo i veliko, sa jedne strane, i
restruktuiranje elektroprivrede, s druge
strane, je apsolutno cilj svake zemlje u
jugoisto~noj Evropi [16]. Pravilno izvedena
deregulacija je jedan od uslova za ulazak
zemalja JI Evrope u Evropsku uniju. Svaka
dr`ava mora pokazati veliku odgovornost
prema procesu deregulacije, i spremnost da
ga sprovede od po~etka do kraja po
pravilnom redosledu kako bi kranji
rezultati bili razvijeno, likvidno, legitimno,
transparentno i nadasve regulatorno
tr`i{te elektri~ne energije na veliko (eng.
wholesale) i na malo (eng. retail); kao i
efikasna, internacionalna, tr`i{no
uskla|ena kompanija sa me{ovitim
kapitalom.
Literatura
[1] Katan~evi} A., Power Industry in Next
Decade, Student Contest paper, Balkan
Power Conference, Belgrade, Jun, 2002.
[2] Katan~evi} A., Kori{}eni pojmovi i
izrazi u praksi tr`i{ta elektri~ne energije,
BILTEN Balkan Energy Solutions Teama,
Beograd, 2005, 13, str. 6-8,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/BR13BEST.pdf
[3] Katan~evi} A., Katan~evi} D., Derivati
(berzanski), likvidnost i regionalno tr`i{te
elektri~ne energije, BILTEN Balkan
Energy Solutions Teama, Beograd, 2004,
5, str. 6-8,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/balkan5.pdf
[4] Katan~evi} A., Dostupnost
informacijaje klju~ razvoja tr`i{ta
elektri~ne energije, BILTEN Balkan
Energy Solutions Teama, Beograd, 2004,
6, str. 4-6, link:
http://www.balkanenergy.com/srpski/BES
T_JUL.pdf
[5] Katan~evi} A., Berzansko tr`i{te
elektri~ne energije (2, deo, Kori{}eni
pojmovi i izrazi u praksi tr`i{ta elektri~ne
energije), BILTEN Balkan Energy
Solutions Teama, Beograd, 2005, 14,
str. 6-8,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/BEST14.pdf
[6] Katan~evi} A., Kosori} K., Berza
elektri~ne energije i organizator tr`i{ta
elektri~ne energije, BILTEN Balkan
Energy Solutions Teama, Beograd, 2005,
3, str. 2-5,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/bilten3.pdf
[7] Katan~evi} A., Tr`i{te elektri~ne
energije na malo (“Retail” - ritejl tr`i{te),
BILTEN Balkan Energy Solutions Teama,
Beograd, 2005, 15, str. 6-8,
http://www.balkanenergy.com/bulletin/BR
15SRPSKI.pdf
[8] Spahi} E., Vujo{evi} I., Katan~evi} A.,
Kosori} K., Regulacija elektroenergetskog
sektora - principi i iskustva, ENYU, April
2002, preuzeti sa:
http://www.hut.fi/~katale/docs/cg.pdf
[9] Katan~evi} A., Velike i male
hidroelektrane su {ansa regiona balkana,
BILTEN Balkan Energy Solutions Teama,
Beograd, 2004, 6, str. 2-5,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/BEST6.pdf
[284]
[10] Katan~evi} A., Kosori} K., Skrivene
osobine slobodnog tr`i{ta elektri~ne
energije, BILTEN Balkan Energy Solutions
Teama, Beograd, 2005, 4, str. 10-12,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/br4.pdf
[11] Katan~evi} A., Kosori} K., Electricity
Price Prediciton in Balkan Area through
the Operational Incremental Consts
Balkan Power Conference, Srajevo, BiH,
Jul 2004, link:
http://www.hut.fi/~katale/docs/2004_Katan
_Kosoric.doc
[12] Katan~evi} A., Kosori} K., Banares
S., Pozicija termoelektrana na budu}em
regionalnom tr`i{tu elektri~ne energije
Jugoisto}ne Evrope, Konferencija
ELEKTRANE, Vrnja~ka Banja, Srbija,
oktobar 2004, preuzeti sa:
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/B11_BALKAN.pdf
[13] Katan~evi} A., Prenosni kapaciteti na
liberalizovanom Evropskom tr`i{tu
elektri~ne energije, BILTEN Balkan
Energy Solutions Teama, Beograd, 2005,
10, str. 9-13,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/BalkanEnergy10.pdf
[14] Katan~evi} A., Kona~no odbrojavanje
za regionalno tr`i{te elektri~ne energije
Jugoisto~ne Evrope, BILTEN Balkan
Energy Solutions Teama, Beograd, 2005,
12, str. 2-6,
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/BEST12.pdf
[15] Katan~evi} A., Deregulacije tr`i{ta
elektri~ne energije Finske, List
Elektrodistribucija, Beograd, mart 2002,
link:
http://www.balkanenergy.com/srpski/docu
menti/br1s.pdf
[16] Katancevic A., Kosoric K., Electricity
market Opening in Balkan Countries,
Student Contest paper, Balkan Power
Conference, Romania, jun, 2003,
http://www.hut.fi/~katale/docs/StudentPape
rContest_AK_KK.pdf

Realizacija prvih ve}ih
infrastrukturnih i drugih projekata
(luke, putevi, `eljezni~ke pruge,
mostovi, kanali i sli~no) odvijala se u
drugoj polovini XIX i po~etkom XX
vijeka, uz zna~ajno ili ~ak isklju~ivo
u~e{}e privatnog, naj~e{}e inostranog
kapitala. Sa pojavom i ja~anjem prvo
dr`avnog kapitalizma, a kasnije i dr`avnog
socijalizma, preovladalo je mi{ljenje da
dr`ava treba da se stara o dobrobiti
gra|ana tako da je ona preuzela na sebe
ulogu realizacije velikih investicionih, u
prvom redu infrastrukturnih projekata.
Takav koncept preovla|ivao je sve do
po~etka 80-tih godina pro{log vijeka kada
vlade u razvijenim zemljama pritisnute
velikim zahtjevima za nove investicione
poduhvate na jednoj strani i sve ve}im
bud`etskim deficitima, koje su morale
finansirati nepopularnim pove}anjem
poreza, na drugoj strani, po~inju da se
ponovo okre}u privatnom sektoru za
realizaciju takvih projekat.
Zemlje u razvoju su se otprilike u isto
vreme po~ele okretati privatnom,
uglavnom stranom kapitalu radi
finansiranja infrastrukturnih projekata
neophodnih za razvoj industrije i/ili
pobolj{anje `ivotnih uslova svojih gra|ana.
One su potra`ile pomo} od inostranog
kapitala na novim osnovama, uglavnom
zasnovanim na koncesijama i
odgovaraju}im oblicima projeknog
finansiranja.
Ulazak privatnog sektora u investicije
energetskog sektora uglavnom se
sagledava kroz tri vidljiva oblika:
� Ulaganje u postoje}e energetske objekte
kroz prodaju ili iznajmljivanje,
� Nadgradnja i/ili rehabilitacija postoje}ih
energetskih objekata, ili
� Realizacija novih greenfield hidro i
termoenergetskih projekata.
Iako se prve dvije kategorije ulaganja
sagledavaju kao zna~ajne (posebno kod
hidroenergetskih objekata), one ipak
predstavljaju jedno ograni~eno tr`i{te koje
nema zna~ajnijeg uticaja na ukupnu
globalnu proizvodnju elektri~ne energije.
Zato se posebna pa`nja usmjerava na
problem privla~enja privatnih investicija za
nove greenfied projekte, naro~ito u
zemljama u razvoju kod kojih se zapa`a
veliki rast potro{nje elektri~ne energije,
hroni~ni nedostatak proizvodnih
kapaciteta, niska cijena elekti~ne energije i
snage, nestabilnost i manja pouzdanost
rada sistema, itd..
Investicioni tokovi ka infrastrukturnim
projektima sa privatnom participacijom
pove}avali su se izme|u 1990. i 1997. od
18,3 milijarde (2003)USD do rekordnih
130,9 milijardi USD. Me|utim, oni padaju
na 113.3 milijarde USD u 1998. i na 75.3
milijarde USD u 1999. kao rezultat
finansijske krize 1997 - 1999. u zemljama
u razvoju. Iako je zapa`en porast
investicionih tokova u 2000. (93.8
milijardi USD), ipak su oni nastavili pad u
2001. na 74.2 milijardi USD, u 2002. na
57.6 milijardi USD, a u 2003. 49,7
milijardi USD.
Skora{nji elektroenergetski razvoj sa
uklju~ivanjem privatnog sektora ukazuje
na ~injenicu da privatni sektor druga~ije
sagledava energetske objekte od javnog
sektora. Tako|e razli~ito sagledava i
[285]
energija
Mr Miroslav Markovi}
Elektroprivreda Crne Gore A.D., Nik{i}
UDC 344.751:339.13.012.42]:620.9
Ugovor o kupovini energije
od nezavisnog proizvo|a~a
energije u tr`i{nim uslovima
Rezime
Ugovori nezavisnih proizvo|a~a o prodaji/kupovini elektri~ne energije predstavljaju
osnovne ugovore (pored koncesionih) koji obezbje|uju tim proizvo|a~ima sigurnost
prihoda od proizvedene i prodate elektri~ne energije, neophodnih za pokrivanje
investicionih tro{kova, tro{kova rada i odr`avanja, kao i razumnog profita na investiciju.
Uvo|enjem tr`i{ta problemi privatnih proizvo|a~a (postoje}ih i budu}ih) znatno se
komplikuju i zahtijevaju jasnija i preciznija sagledavanja.
Klju~ne rije~i:nezavisni prpozvo|a~, ugovor o kupovini energije, tr`i{te.
Apstrakt
Power Purchase Agreements (PPAs) are one of the basic agreements which provide
confidence of renevue from produced and purchased energy, necessary for cover
investment costs, O&M costs, as well as resonable profit from their investments.
Including the electricity market there are new problems in works and agreements of
indenpendent power producers (IPPs) which need clear and precise reviewing.
Key words: indenpendent power producer, power purchase agreement, market.
hidroenergetske i termoenergetske
projekte, prvenstveno sa stanovi{ta lako}e
finansiranja, sigurne tehnologije i mogu}e
proizvodnje, ali i uticaja na `ivotnu
sredinu. Pri tome uvijek treba imati u vidu
da je primarni cilj privatnog sektora da
ostvari odgovaraju}i profit na konkretnom
projektu, dok energetsko preduze}e,
naj~e{}e u dr`avnom vlasni{tvu, sagledava
taj projekat kao na~in zadovoljavanja
energetskih potreba dru{tva i u skladu sa
razvojem svog elektroenergetskog sistema.
Veliki broj zemalja, i razvojenih i onih u
razvoju, reformi{e i liberalizuje danas svoj
elektroenergetski sektor kroz uvo|enje
veletrgovine elektri~nom energijom i, u
manjoj mjeri, maloprodajne konkurencije.
U zemljama u razvoju, glavni cilj je
prikupljanje privatnih investicionih
sredstava kako bi se {to efikasnije i br`e
zadovoljio rapidan rast u potra`nji
elektri~ne energije, kao i da se pobolj{a
efikasnost i kvalitet usluga. U razvijenim
zemljama, pak, glavni cilj je zadr`ati
silazni trend tro{kova i cijena, kao i
ostvariti pove}anje efikasnosti kroz
djelovanje konkurentnih snaga tr`i{ta. Pri
tome se politi~ari, investitori i industrijski
u~esnici na tr`i{tu moraju suo~iti sa
posljedicama ranijih, vi{e parcijalnih

energija
na~ina liberalizacije sektora, u prvom redu
sa dugoro~nim ugovorima sa nezavisnim
proizvo|a~ima energije (Indenpendent
Power Producers - IPPs). Iako u Srbiji i
Crnoj Gori jo{ uvijek nema nezavisnih
proizvo|a~a energije, ipak postoji
mogu}nost da ih bude u periodu do
potpunog uspostavljanja tr`i{ta elektri~ne
energije. Sa druge strane, novi ugovori za
kupovinu elektri~ne energije mora}e biti
znatno uskla|eniji sa pravilima tr`i{ta, {to
stvara nove nedoumice i probleme u
imeplementaciji novih nezavisnih
proizvo|a~a u tr`i{no okru`enje.
Realizacija nezavisnih energetskih
proizvodnih projekata obi~no je bila
projektno finansirana. Raspolo`ivi prihod
iz projekta zavisio je u najve}oj mjeri od
25/30-godi{njeg ugovora o kupovini
enerije, koji je ponekad (ali ne i uvijek!)
dodjeljivan kroz proces konkurenske
licitacije. U ugovor o kupovini energije bio
je uklju~en jedan kupac, naj~e{}e verikalno
integrisano javno energetsko preduze}e sa
"zarobljenim" potro{a~ima u maloprodaji.
Oni su odra`avali virtualan "preuzmi ili
plati" (take-or-pay) re`im, baziran na
o~ekivanim rokovima vra}anja kredita i
zahtijevima equity investitora, indeksiran
da bi se kompenzovala inflacija. Prvobitni
ugovori su sadr`avali samo nadoknadu za
energiju, dok su se kasniji ugovori kretali
ka dvije nadoknade: nadoknade za snagu,
koja najve}im dijelom pokriva fiksne
tro{kove, i nadoknade za energiju,
uglavnom za pokrivanje varijabilnih
tro{kova.
Ve}ina ugovora o kupovini energije, koji
su zaklju~eni u ranoj eri programa
nezavisnih proizvo|a~a, bila je bazirana na
ameri~kom modelu, koji uglavnom nije
odra`avao ~injenicu da snaga nezavisne
elektrane mo`e biti veoma zna~ajna u
pore|enju sa ukupnom snagom sistema i
da je kupac energije naj~e{}e igrao dvije
uloge: jednu, kao veleprodajni kupac
energije za prodaju potro{a~ima u
maloprodaji, i drugu, kao operator sistema
odgovoran za odr`avanje pouzdanosti i
sigurnosti snabdjevanja potro{a~ima. Tako
je nezavisni proizvodni objekat mogao biti
u dispe~ingu s obzirom na svoju
proizvodnju energije, ali se od njega
obi~no nije zahtijevalo da obezbijedi ili
dodatne usluge ili da participira u
postupcima upravljanja preoptere}enjima.
Termin "dodatne usluge" odnosi se na one
usluge koje zahtijeva operator sistema u
cilju odr`avanja sigurnog i pouzdanog rada
sistema, {to mo`e uklju~iti raspolo`ivost
elektrana, reaktivnu energiju, kontrolu
frekfencije (AGC), odre|ene tipove
rezervi, mogu}nost brzog uklju~enja (black
start) itd. Neki ugovori o kupovini
energije, odre|ena Pravila rada mre`e
(Grid Code) ili relevantni tehni~ki propisi,
ponekad obavezuju proizvo|a~e da
obezbijede odre|ene usluge bez
nadoknade. Me|utim, u tr`i{nom
okru`enju ne o~ekuje se da }e proizvo|a~i
prihvatiti i povinovati se obavezama
obezbje|ivanja dodatnih usluga bez
nadoknada, jer postoji trend ka stvaranju
tr`i{ta dodatnih usluga u cilju podsticanja
proizvo|a~a da ih mnogo efikasnije
obezbijede.
^injenica je da su mnogi ugovori o
kupovini energije propustili da stvore jasne
podsticaje koji treba da rezultiraju u
efikasnosti i elektrane i, naro~ito, sistema.
Posljedi~ni efekat je bilo pove}anje
tro{kova cijelog sistema u smislu
ostvarivanja efikasnosti, a ne samo prost
gubitak efikasnosti odre|ene elektrane.
Drugim rije~ima, ~itav sistem je nosio
tro{kove nefleksibilnosti stvorenih
ugovorima sa nezavisnim proizvo|a~ima, a
koji su ultimativno trebali biti pla}eni od
strane potro{a~a i/ili poreskog obveznika.
Postoje}i ugovori sa nezavisnim
proizvo|a~ima energije i, specifi~no,
ugovor o kupovini elektri~ne energije,
nijesu bili jednostavni za usagla{avanje sa
uvo|enjem konkurentskih veleprodajnih
tr`i{ta, zbog:
� relativno dugog trajanja ugovora,
� fiksnih cijena, koje su projektovane da
stvore stabilan i izvjestan tok prihoda za
nezavisnog proizvo|a~a,
� nedostatka zahtijeva za nezavisne
proizvo|a~e da prihvate bilo kakve
rizike tr`i{ta, i
� ugovornih odredbi koje su manje
zahtjevne od detaljnih pravila tr`i{ta,
projektovanih da promovi{u podsticajnu
efikasnost i konkurenciju.
Odredbe ugovora o kupovini elektri~ne
energije, kao i pridru`enih finansijskih i
sigurnosnih aran`mana, izgledaju u
odre|enim slu~ajevima, ~esto sa ciljnim
koristima, kao "skupa" i "jeftinija"
energija, koja mo`e biti raspolo`iva na
energetskom tr`i{tu u novije vrijeme.
Drugim rije~ima, ovi ugovori mogu stvoriti
tzv. "ostavljene tro{kove", koji odra`avaju
dio cijene njihove energije (ali i snage!)
iznad tr`i{nih cijena.
Tr`i{ta, koja pretenduju da rade na
efikasan na~in, moraju biti stabilna i
ostvariti izvjesnost prihoda svih u~esnika
bez stvaranja mogu}nosti za eventualnu
zloupotrebu i kockanje sa energetskim
tr`i{tem. Pravila tr`i{ta skoro uvijek
propu{taju da razmotre specifi~nu poziciju
nezavisnih proizvo|a~a, osim kroz na~in
osloba|anja od generalnih pravila za slu~aj
malih elektrana. Ovo je prvenstveno zbog
~injenice da se pravila tr`i{ta obi~no
stvaraju da odraze teoretski projekat, koji
je kao takav prisutan zbog nedostatka
operacionalnog iskustva sa postoje}im
elektranama, a sa ciljem stvaranja takvog
energetskog tr`i{ta u kojem }e efikasna
elektrana efektivno uticati na stvaranje
permanentnog pritiska ka sni`avanju
cijena. Usvajanje eksplicitnog seta
tehni~kih pravila, npr. Pravila rada mre`e,
~esto projektovanog da pobolj{a sigurnost i
pouzdanost sistema, mo`e pro{iriti jaz
izme|u obima obaveza iz ugovora o
kupovini energije i zahtijeva novog
energetskog tr`i{ta.
Kako su aran`mani energetskih tr`i{ta
projektovani za razli~ite ciljeve u
[286]
razli~itim zemljama, vjerovatno }e se od
nezavisnih proizvo|a~a zahtijevati da
slijede znatno detaljnija i zahtjevnija
pravila tr`i{ta, a koja nijesu sadr`ana u
njihovim ugovorima o kupovini energije.
To mo`e stvoriti zna~ajne dodatne
tro{kove nezavisnim proizvo|a~ima i za
koje mo`da ne}e postojati na~ini za
pokrivanje. U tabeli 1 data je razlika
obaveza sadr`anih u ugovorima o kupovini
energije i obaveza proisteklih iz primjene
pravila tr`i{ta. Primjer tr`i{nih obaveza
uklju~uje i obezbje|enje dodatnih usluga i
usluga upravljanja preoptere}enjima u
sistemu kako bi se odrazila pouzdanost,
pridr`avanje pravila tr`i{ta s obzirom na
planiranje rada, dispe~ing, 24-~asovno
prisustvo ljudstva, komunikacione objekte,
obra~un, napla}ivanje, mjerenje, itd..
U skladu sa restrukturiranjem energetskog
sektora, subjekat sa kojim nezavisni
proizvo|a~ kontaktira za prodaju
proizvedene energije bi}e organizovan, po
pravilu, u saglasnosti sa osnovnim
funkcijama proizvodnje, prenosa, operatora
sistema/tr`i{ta, distribucije i maloprodaje.
Taj entitet (ili njegove kompanije
nasljednice) obi~no }e biti u~esnik na
ukupnom tr`i{tu, koji }e izvr{avati jednu
ili vi{e tih funkcija, i od njega se mo`e
zahtijevati da se povinuje pravilima tr`i{ta.
Postoje}i ugovori nezavisnih proizvo|a~a
mogu izlo`iti tog kupca proizvedene
energije novim rizicima kroz uvo|enje
konkurentskog tr`i{ta, jer razlika u cijeni
koja se pla}a nezavisnom proizvo|a~u pod
ugovorom o kupovini elektri~ne energije i
cijene po kojima se ta energija prodaje i
kupuje na novouspostavljenom
veletrgova~kom tr`i{tu, izla`e kupca
energije kao nosioca ugovora zna~ajnom
finansijskom riziku u obliku "ostavljenih
tro{kova".
Dalje, neadekvatna i/ili neplanirana prava
dispe~inga nad elektranom pod postoje}im
ugovorima, a koja su bila karakteristika
prve (a djelimi~no i druge) generacije
ugovora o kupovini energije, mogu:
� sprije~iti nosioce ugovora od
ostvarivanja profitabilnih mogu}nosti
kori{}enja elektrane u obezbje|ivanju
dodatnih usluga,
� izlo`iti kupca kao nosioca ugovora o
kupovini energije zahtijevima za
nadoknadu {teta od strane nezavisnog
proizvo|a~a u slu~aju da istom nije
pla}eno ukoliko elektrana nije bila u
dispe~ingu shodno pravilima tr`i{ta, te on
zara|uje manje nego {to bi mogao zaraditi
da je elektrana bila u dispe~ingu, i
� u~initi te`im kupcu energije kao nosiocu
ugovora strikno povinovanje pravilima
novog tr`i{ta.
Treba napomenuti da je kupac energije
mogao i ranije da planira rokove, ostvari
dispe~ing i naredi izlazak elektrane iz
sistema u nepredvi|enim situacijama, ali je
i po starijim ugovorima morao i da plati
nadoknadu za energiju koju nije preuzeo.
Pod novijim ugovorima kupac treba da
plati nezavisnom proizvo|a~u osim
nadoknade za energiju i nadoknadu za
snagu.

energija
Tabela 1 Modifikovanje pravila tr`i{ta - razlika izme|u relevantnih pravila tr`i{ta i tipi~nih
PPA/pravila/odredaba
Pravilo/Odredba/Zahtijev
[287]
I generacija
PPA
II generacija
PPA
Pravila
tr`i{ta
Informacije o planiranju / Studije ne ne da
Operacionalne informacije / Sigurnosni ugovori / Studije ne ne da
Operacionalni zahtijevi (osoblje, sihronizacija) ne da1 da
Registracija podataka elektrane da1 da da
Konekcija / Interkonekcija (olak{anja i procedure) da1 da1 da
Raspolo`ivost objavljivanja / licitacije ne da da
Prosedura sa plan-terminima ne ne da
Povremena revizija dinani~kih parametara ili
operacionalnih snaga
ne da1 da
Procedure dispe~inga ne da1 da
Dodatne usluge (uklju~uju}i rezervu i kontrolu
frekvencije)
ne da1 da
Upravljanje preoptere}enjem ne ne da
Podsticaji / Pla}anja za dodatne usluge / Upravljanje
preoptere}enjem
ne ne da
Planiranje i koordinacija prekida rada ne da1 Testiranje i monitoring operativnih karakteristika,
da
olak{anje konekcije, raspolo`ivost, odredbe dodatnih
usluga
ne da1 da
Olak{avanje i procedure komunikacija ne da1 da
Mjerenja ne da1 da
Negativne energetske margine (prioriteti redukcije
proizvodnje)
ne ne da
Operativno povezivanje, doga|aji, incidenti ne ne da
Planiranje vanrednih i nepredvi|enih situacija ne da1 da
Sigurnosna koordinacija ne ne da
Diskonekcija ne ne da
Konsekvence nepovinovanja / obaveze da1 da1 da
Povjerljivost da2 da2 da
Vi{a sila da2 da2 da
Provjera ne ne da
Rje{avanje sporova da2 da2 da
Cijene, postavljanje i licitacija da2 da2 da
Razumni zahtijevi (pla}anje za{tite od neizvr{avanja) ne ne da
1 Vjerovatno }e odredbe biti zna~ajno manje detaljne ili zahtijevane.
2 Vjerovatno }e odredbe biti nedosljedne sa pravilima tr`i{ta.
Kako je ve} napomenuto, glavni rizik
nastaje ako je cijena za snagu i energiju
pod dugoro~nim ugovorima sa nezavisnim
proizvo|a~ima zna~ajno vi{a od
preovladavaju}ih cijena na
veletrgova~kom tr`i{tu. Ukoliko je
koli~ina kupljene energije od jednog
nezavisnog proizvo|a~a relativno mala i
ukoliko je kupac energije distributer ili
prodavac na malo krajnjem potro{a~u,
onda operator/regulator tr`i{ta mo`e
dopustiti distributeru da propusti tro{kove
kupovine krajnjim potro{a~ima, pri ~emu
}e tro{kovi iznad tr`i{nih biti sakriveni
i/ili pomje{ani sa tro{kovima drugih
kupaca na veletrgova~kom tr`i{tu. Ako
kupac energije kao nosilac ugovora ne
mo`e da prenese tro{kove na potro{a~e na
ovaj na~in, zbog toga {to npr. regulator
tr`i{ta to nije dopustio ili potro{a~i imaju
opciju mogu}nosti kupovine od drugih
prodava~a u maloprodaji, on }e mo}i
ponovo prodati kupljenu energiju od
nezavisnog proizvo{a~a samo po
preovladavaju}oj tr`i{noj cijeni i bi}e
vidljivi tro{kovi iznad tr`i{nih.
Osnovno pitanje je ko treba da nosi
tro{kove iznad tr`i{nih - kupac energije,
poreski obveznik ili krajnji kupac -
potro{a~? Da li se ti tro{kovi trebaju
nasloniti na kupca energije, koji mo`e biti,
zavisno od svoje funkcije kao rezultata
restrukturiranja sektora, u slaboj poziciji
da njima upravlja ili da ih ubla`uje? Treba
li kupac energije (kao nosilac ugovora) da
bude kompenziran na neki na~in i/ili u
nekom obliku za posjedovanje
naslije|enog ugovora o kupovini energije,
koji je u jednom pro{lom vremenu
izgledao veoma ekonomi~an i djelotvoran,
ali to sada vi{e nije zbog uvo|enja novog
tr`i{ta?
O~igledno je da tro{kove iznad tr`i{nih
mogu nositi samo:
� kupac energije kao nosilac ugovora,
odnosno, njegovi akcionari koji mogu
biti u javnom i/ili privatnom sektoru,
� poreski obveznici
uop{te, na bazi
argumentacije da je
reforma energetskog
sektora u javnom
interesu, i
� potro{a~i elektri~ne
energije, na osnovu
toga {to su oni
ultimativni direkni
korisnici reformi i
njihovi ra~uni za
elektri~nu energiju
obezbje|uju relativno
prost mehanizam za
pove}anje iznosa kod
realizacije prihoda za
nadokna|ivanje
tro{kova iznad
tr`i{nih.
U najve}em broju
slu~ajeva kod
adresiranja ovoga
problema, vlade su se
odlu~ile, kao stvar svoje
politike, da potro{a~i,
koji imaju najvi{e koristi
od reformi (!?), trebaju
doprinijeti finansiranju
ne~ega {to je u su{tini
tro{ak tranzicije ka
koristima od
konkurencije, i sa
argumentacijom
(naj~e{}e teorijskom!)
da je u njihovom
interesu da novo tr`i{te
bude {to prije i
kvalitetnije
uspostavljeno. Ovakva
politika obi~no je
vo|ena brigom vlade da
}e, ako koriste u tom
cilju javne fondove i
fondove poreskih
obveznika, izazvati
kritike, probleme
nadle`nosti, kao i
politi~ke probleme.
Tako|e, uvijek postoji bojazan da }e se,
kroz kori{}enje fondova akcionara ili
kompanija nasljednica, odvratiti
investiranje i/ili potkopati finansijska
samoodr`ivost kompanija nasljednica.
U su{tini postoji nekoliko mogu}ih prilaza
i razli~itih kombinacije pristupa integraciji
nezavisnih proizvo|a~a, a koji mogu biti
okarakterisani kao:
� forsirana tr`i{na integracija,
� forsirano pregovaranje ugovora,
� integracija kroz prilago|avanje pravila
tr`i{ta,
� virtuelni ugovori
proizvodnje/upravljanja,
� dobrovoljno ponovno pregovaranje i
� ugovor izlaska iz projekta.
Primjenjivost ovih postupaka u odre|enim
zemljama zavisi}e od procenta nezavisnih
proizvodnih objekata u ukupnim
proizvodnim kapacitetima, stepena vi{ka
proizvodnih kapaciteta, ciljeva i programa

energija
reformi sektora, kao i globalnih
ekonomskih uslova u posmatranoj zemlji,
dok bi ciljevi trebalo biti pove}anje
likvidnosti, efikasnosti i konkurentnosti
tr`i{ta, smanjivanje tro{kova iznad tr`i{nih,
pove}avanje pouzdanosti sistema,
pove}anje efikasnosti pojedina~nih
elektrana i pobolj{anje discipline na mre`i
i tr`i{tu.
Ugovori nezavisnih proizvo|a~a i nova
energetska tr`i{ta ne moraju, ipak, biti
sagledani kao me|usobno nezavisni. Nije
realna ~injenica da ne}e postojati novi
ugovori nezavisnih proizvo|a~a kada se
zapo~ne kretanje ka implementaciji novog
tr`i{ta. U mnogim zemljama postoji
hroni~an nedostatak proizvodnih
kapaciteta, pouzdanost energetskog sistema
je naj~e{}e mala, dok potra`nja rapidno
raste. U takvim okolnostima od investitora
ne treba o~ekivati da oni u|u u prihvatanje
potpunog rizika tr`i{ta u vrijeme kada je to
novo tr`i{te jo{ uvijek u postupku
projektovanja, a ipak se urgentno
zahtijevaju novi kapaciteti kako bi se
izbjegla kriza energije. Nerealno je
o~ekivati i da investitori preuzmu rizik
tr`i{ta u ranim fazama rada tr`i{ta, kada se
mo`da mogu zahtijevati popravke gre{aka
u projektovanju tr`i{ta, i kada operator
sistema/tr`i{ta i ostali u~esnici jo{ uvijek
u~e pravila igre (nova Direktiva iz 2003).
Zbog toga je klju~ni prelazni problem kako
privu}i neophodne nove investicije u
proizvodnju dok se tr`i{te u potpunosti ne
uspostavi. Ugovori nezavisnih proizvo|a~a
mogu relativno dobro obezbijediti
adekvatan odgovor za najkra}e vrijeme,
samo je pitanje kako oni trebaju biti
strukturirani u cilju olak{avanja budu}e
integracije. Jer, dok ne oja~a tr`i{te snage i
energije, kao i tr`i{te dodatnih usluga u
odre|enoj zemlji, bi}e veoma te{ko privu}i
investitore da finansiraju tzv. trgova~ke
elektrane koje treba da nose potpuni rizik
tr`i{ta.
Jednako va`no je i ispravno projektovanje
strukture tr`i{ta i pravila. Manipulisanje
projektom tr`i{ta da bi se pravila
prilagodila rje{avanju pojedinih briga
odre|enih grupa akcionara, industrijske
obaveznosti proistekle iz (ne)uspje{njih
privatizacija i/ili politi~kih dogmi, naj~e{}e
ne}e stvoriti tr`i{te koje je obradljivo i
koje obezbje|uje takav nivo igre za sile
konkurencije da se ostvare koristi
efikasnosti i krene ka smanjivanju
tro{kova, pa time i cijena elektri~ne
energije u korist potro{a~a.
Vjerovatno dolaze vremena kada }e tr`i{ta
biti dovoljno stabilna da }e nezavisni
proizvo|a~i participirati u njima potpuno
dobrovoljno i preuzimati uve}ane rizika
tr`i{ta. Problemi postoje}ih ugovora
nezavisnih proizvo|a~a ni u jednom
slu~aju ne bi trebali da odvrate od
sprovo|enja reforme tr`i{ta, jer postoje
brojna mogu}a rje{enja problema kroz
modifikaciju pravila tr`i{ta, aran`mane
upravljanja ugovorima, kao i kroz
ugovorne obaveze i odricanja nezavisnih
proizvo|a~a.
Kona~no, vlade moraju napraviti podr`an i
konkretan napor za rad sa ovim
problemima, formirati posebne
multidisciplinarne ekspertske timove i
tretirati sve u~esnike na nepristrastan
na~in, jer }e samo tako zemlja doma}in
mo}i realizovati zna~ajno ve}u
proizvodnju i ostvariti bolju efikasnost
svoga energetskog sistema.
Literatura
Hornsby Martin, IPPs - Generating Power,
Generating Profit, Electricity International,
Sutton, UK, December 1998, str. 22-27.
Markovi} Miroslav, Projektno finansiranje
u zemljama u razvoju - Analiza rizika u
evaluaciji hidroenergetskih projekata,
EPCG A.D., Nik{i}, 2000.
Everhart S. Stephen, Marius A. Sumlinski,
Trends in Private Investment in
Developing Countries, Discussion Paper
No. 44, International Finance Corporation,
2001
Woolf Fiona, Halperm Jonathan,
Integrating Independent Power Producers
into Emerging Eholesale Power Markets,
Energy and Water Department, The World
Bank, 2001
Izaquire Ada Karina, Private
Infrastructure - A Review of Projects with
Private Participation, 1990 - 2001, Public
Policy for the Private Sector, Note No.250,
The World Bank Group, 2002, (kao i
dodatak za 2002. i 2003).
Markovi} Miroslav, Privatno finansiranje
energetskih projekata, EPCG A.D., Nik{i},
2003.
[288]

1. Uvod
Novi tarifni sistem [1] doneo je ~itav niz
novina, kao {to je ukidanje perioda ni`e
tarife radnim danom popodne i vikendom,
blok tarifa po energiji, promena odnosa
cena dnevne ni`e i vi{e tarife sa 1:2 na 1:4,
pove}anje cene elektri~ne energije itd.
Ciljevi ovih promena bili su racionalnija
potro{nja elektri~ne energije i smanjenje
vr{ne snage.
Zbog ukidanja perioda ni`e tarife u
popodnevnim satima i pomeranja njenog
po~etka u no}nom periodu dublje u no},
vr{na snaga je, sa ka{njenjem od jedne
zime po~ela da opada do poslednjeg
zimskog perioda, kada se taj efekat zavr{io
i uticaj priklju~enja novih potro{a~a
prevagnuo, {to je dovelo do ponovnog
porasta vr{ne snage (slika 5, ostvareno).
Do smanjenja vr{ne snage do{lo je zbog
preraspodele kori{}enja elektri~ne energije
u toku dana.
Sli~ni trendovi nisu zabele`eni u pogledu
nabavljene godi{nje energije. Ako se
izuzmu ratna 1999. i poratna 2000, jedino
je u 2002. zabele`en pad, ali je trend
porasta bio manji (slika 6).
Do dono{enja novog tarifnog sistema
godi{nja vr{na snaga i energija u EDB
prognozirana je pomo}u linearne
ekstrapolacije u funkciji vremena, pri ~emu
je du`ina istorijskog perioda bila 10
godina. Treba naglasiti da je u
elektrodistributivnim preduze}ima od
ve}eg zna~aja prognoza godi{nje vr{ne
snage, naro~ito po elementima
distributivnog sistema (TS, vodovi), jer se
na osnovu nje planiraju kapaciteti, dok je
prognoza energije bitna u smislu
iskazivanja zahteva proizvodnji i
definisanja trajanja vr{nog optere}enja i,
na osnovu njega, trajanja vr{nih gubitaka,
a samim tim i gubitaka.
Opisane promene utro{ene elektri~ne
energije, a naro~ito vr{ne snage dovele su
do nedoumice: da li nastaviti sa
dosada{njom praksom linearne
ekstrapolacije ili poku{ati sa
modelovanjem uticaja novog tarifnog
sistema. Ovde je u~injen poku{aj
modelovanja uticaja novog tarifnog
sistema i to uglavnom na vr{nu snagu.
Zbog ka{njenja efekata primene novog
tarifnog sistema, predpostavljena je
eksponencijalna zavisnost vr{ne snage u
odnosu na delovanje novog tarifnog
[289]
energija
Dr Miladin Tanaskovi}, mr Slobodan Maksimovi}
EPS JP “Elektrodistribucija - Beograd”, Beograd
UDC 658.8.035:621.311.1.001.18(497.11Beograd)
Analiza uticaja tarifnog sistema
na vr{nu snagu i energiju
i prognoza potreba na konzumu
Elektrodistribucije - Beograd
Rezime
U radu se analizira uticaj novog tarifnog sistema na godi{nju vr{nu snagu i utro{enu
energiju konzumnog podru~ja JP “Elektrodistribucija - Beograd” (EDB), na osnovu
podataka u poslednjih 14 godina (10 po starom tarifnom sistemu i 4 po novom). Na
osnovu procene kretanja analiziranih veli~ina izvr{ena je prognoza godi{nje vr{ne snage
i utro{ene energije za budu}ih 15 godina. Dati su odgovaraju}i zaklju~ci.
Klju~ne re~i: tarifni sistem, vr{na snaga, energija, EDB.
Abstract
In this paper the influence of new tariff regulations to peak demand and consumed
energy within EDB utility is analysed. Data from last 14 years have been taken into
considerations.
Peak demand and energyforecast is done on the basis of past trends.
Key words: tariff regulations, peak demand, energy, EDB.
Tabela 1
sistema. Uticaj novog tarifnog sistema na
utro{enu energiju modelovan je kroz
promenu trenda.
2. Podaci
Podaci o zavisno i nezavisno
promenljivim, potrebni za analizu na nivou
konzuma EDB dati su u tabeli 1. Podaci od
R. br. God. (god.) P (MW) * E(GWh) Broj potro{a~a Temp. ( o C)
1 1991. 1368,7 5600 -8,2
2 1992. 1487 5543 -9,3
3 1993. 1452 5867 -6,2
4 1994. 1425 6049 -2,1
5 1995. 1614 6357 -4,8
6 1996. 1520 6665 -7,8
7 1997. 1618,5 6739 -5
8 1998. 1645 6749 -7,9
9 1999. 1653,1 6480 -11,6
10 2000. 1631,3 6572 670934 -0,8
11 2001. 1640,55 6837 681663 -6,9
12 2002. 1473,3 6536 688512 -3,3
13 2003. 1376,64 6972 696818 -5,1
14 2004. 1470,2 6972,52 712256 -9,1
* Odnosi se na vr{nu snagu koja je nastupila u zimskom periodu na kraju nazna~ene godine.

energija
Slika 1
1991-2000. odnose se na stari tarifni
sistem, a oni od 2001-2004. na novi.
3. Uticaj na godi{nji utro{ak
elektri~ne energije
3.1. Analiza
Promena godi{nje potro{nje energije u
toku razmatranog perioda u EDB
prikazana je na slici 1.
Kako se vidi sa slike 1, primenom novog
tarifnog sistema izostalo je smanjenje
godi{nje potro{nje energije, ali je do{lo do
smanjenja trenda. Me|utim, podaci o
utro{enoj elektri~noj energiji odnose se na
razli~iti broj potro{a~a. Uticaj se mo`e
analizirati svo|enjem na isti broj potro{a~a
(na primer, iz 2000. koja je prethodila
primeni novog tarifnog sistema). Ovo
svo|enje izvedeno je u tabeli 2.
Ako se formira dijagram svedenih
utro{enih energija poslednjih 5 godina u
zavisnosti od vremena i nad njim izvr{i
linearna regresiona analiza, utvr|uje se
negativan trend od 2,436 GWh/god.,
odnosno -0,04 %/god., u odnosu na
petogodi{nji prosek. To zna~i da je tarifni
sistem u kombinaciji sa pove}anjem cene
elektri~ne energije doveo do minimalnog
Tabela 2
[290]
smanjenja
godi{nje
potro{nje
elektri~ne
energije u
EDB,
svedene na
isti broj
potro{a~a.
3.2.
Prognoza
Uticaj
novog
tarifnog
sistema
bi}e
prognoziran najpre prognozom godi{njih
utro{enih energija za 2001, 2002, 2003. i
2004. po linearnom modelu na osnovu
istorijskog perioda od 10 godina za stari
tarifni sistem, a zatim njihovim
pore|enjem sa ostvarenim godi{njim
utro{enim energijama po novom. Linearni
model za period 1991-2000. (stari tarifni
sistem) definisan je pravom:
E STS = -260953+133,91. god (GWh) (1)
Rezultati prognoze po starom tarifnom
sistemu i ostvarene godi{nje utro{ene
energije po novom prikazani su u tabeli 3.
Razlika u godi{njoj utro{enoj energiji po
novom tarifnom sistemu i linearnoj
ekstrapolaciji po starom tarifnom sistemu
}e se modelovati po eksponencijalnoj
krivoj, kako bi se modelovalo eventualno
ka{njenje efekata primene tarifnog sistema.
Naime, tarifni sistem tretira se kao
upravlja~ka komanda, a godi{nje utro{ena
energija kao odziv:
, god≥2000 (2)
Parametri ΔE max i T e odre|uju se
minimizacijom odstupanja estimiranih i
R. br.god (god) E(GWh) Broj potro{a~a kWh/potro{a~u E svedeno (GWh)
1 2000. 6572 670934 9795,3 6572
2 2001. 6837 681663 10029,9 6729,39
3 2002. 6536 688512 9492,9 6369,1
4 2003. 6972 696818 10005,5 6713,0
5 2004. 6972,52 712256 9789,3 6568,0
Tabela 3
R. br. god (god) Ostvareno E (GWh) E STS1991-2000 (GWh) D E (GWh)
1 2001. 6837 7000,91 163,91
2 2002. 6536 7134,82 598,82
3 2003. 6972 7268,73 296,73
4 2004. 6972,52 7402,64 430,12
“ta~nih” vrednosti DE. Ovo je realizovano
u programskom paketu “Matcad”,
kori{}enjem procedure “Minerr”.Kao
rezultat dobija se relacija:
,god≥2000 (3)
Kao {to se vidi iz relacije (3), ukupan
efekat novog tarifnog sistema je smanjenje
godi{nje utro{ene energije za 420 GWh na
nivou konzuma, {to je 6,1 % u odnosu na
godi{nje utro{enu energiju 2001. Ovaj
uticaj se ose}a postupno slede}u godinu (3
vremenske konstante). U isto vreme,
godi{nje utro{ena energija linearno raste sa
vremenom, tako da je ukupan efekat
superpozicija dva opisana.
Na osnovu relacija (1) i (3) kona~na
jedna~ina za prognozu energije je onda:
, god≥2000 (4)
Procenjuje se da je to gornja granica
prognoze, zbog ~ega i indeks »maks« uz
oznaku prognozirane veli~ine.
Na slici 1 se mogu uo~iti dva perioda:
period 1992. - 1996, sa ve}im trendom
pove}anja godi{nje potro{nje energije
(4,5 % u odnosu na razmatrani prosek) i
period 1997 - 2004, sa manjim trendom
pove}anja godi{nje potro{nje energije
(0,56 % u odnosu na razmatrani prosek).
Uzrok razlici u trendovima je cena
elektri~ne energije i novi tarifni sistem.
Na osnovu analize i najavljenih pomeranja
cene elektri~ne energije prema minimumu
ekonomske isplativosti od oko 5
evrocenti/kWh, ~ini se verovatnim da }e
slede}ih petnaestak godina donja granica
trenda biti blizu ostvarenog u periodu
1997 - 2004. Pod ovim predpostavkama
analiti~ki izraz prognozirane energije bio
bi:
E = -69063,9+37,89 . god (GWh). (5)
min
Ostvarena godi{nja potro{nja energije,
minimalna i maksimalna prognoza
prikazane su na slici 2.
Kako se vidi sa slike 2, razlika minimalne i
maksimalne prognoze je znatna, ali, u
ovom momentu nemogu}e je bilo {ta
preciznije re}i.
4. Uticaj na vr{nu snagu
4.1. Analiza
Promena godi{nje vr{ne snage u toku
razmatranog perioda u EDB prikazana je
na slici 7 (ostvareno), sa koje se vidi da je
primenom novog tarifnog sistema do{lo sa
zaka{njenjem od jedne godine, do
smanjenja godi{nje vr{ne snage. Me|utim,
podaci o vr{noj snazi odnose se na razli~iti
broj potro{a~a i razli~ite srednje dnevne
temperature. Uticaj se mo`e analizirati
svo|enjem na isti broj potro{a~a (na

energija
Slika 2
Slika 3
primer, onaj iz 2000. koja je prethodila
primeni novog tarifnog sistema) i istu
srednju dnevnu temperaturu (na primer,
onu u vreme vrha zime 2000/2001, koja je
bila -0,8 oC). Svo|enje na isti broj potro{a~a bi}e
ura|eno analogno svo|enju energije.
Svo|enje na istu srednju dnevnu
temperaturu }e biti realizovano tako {to }e
Slika 4
Srednja dnevna temperatura ( 0 C)
se za svaku od ~etiri
zime po novom tarifnom
sistemu, iz podataka za
~etiri zimska meseca
(novembar, decembar,
januar i februar) odrediti
linearne zavisnosti vr{ne
snage od temperature, a
zatim, iz tih zavisnosti
izra~unati vr{ne snage
razmatranih godina pri
prose~noj srednjoj
dnevnoj temperaturi
koja se imala u dane
vrha u periodu 1991 -
2000. Radi ilustracije,
na slici 3 prikazani su
podaci za zimu
2003/2004, sa linearnom
regresijom.
Analiti~ki izrazi ovih
zavisnosti, za poslednju godinu po starom
tarifnom sistemu i slede}e 4 po novom,
date su slede}im relacijama:
[291]
(6)
Ove relacije grafi~ki su prikazane na slici 4.
Kako se vidi sa slike, prelaskom na novi
tarifni sistem linearna zavisnost se iz
godine u godinu translirala prema ni`im
snagama, sa blagim pomerajem prema
vi{im poslednje razmatrane sezone, dok je
trend naglo porastao, sa laganim
pribli`avanjem veli~ini koja se imala po
starom tarifnom sistemu. Translacija
linearne zavisnosti nani`e se obja{njava
odustajanjem od elektri~nog grejanja, a
pove}anje trenda {tednjom u vreme vi{ih
temperatura. Rezultati svo|enja prikazani
su u tabeli 4.
Kako se vidi iz tabele, kad se svede na isti
broj potro{a~a i istu srednju dnevnu
temperaturu, u pogledu smanjenja vr{ne
snage, efekti novog tarifnog sistema nisu
jo{ okon~ani. Me|utim, efekat pove}anja
broja potro{a~a je preovladao pozitivne
efekte novog tarifnog sistema, tako da je
2004. vr{na snaga po~ela lagano da raste.
Radi sagledavanja ukupnih efekata novog
tarifnog sistema u pogledu smanjenja vr{ne
snage, na slici 5 prikazane su vr{ne snage
u poslednjih 5 godina, svedene na isti broj
potro{a~a i istu srednju dnevnu
temperaturu.
Dijagram sa slike 5 mo`e se aproksimirati
eksponencijalnom krivom analogno
postupku za energiju. Analiti~ki izraz
aproksimacije dijagrama je:
(7)
Iz izraza (7) vidi se da je ukupan efekat
smanjenja vr{ne snage zbog primene
novog tarifnog sistema 248,573 MW ili
17,26 % u odnosu na vr{nu snagu zime
2000/2001.
Mera koja je jo{ ostala za dodatno
smanjenje rasta vr{ne snage na nivou EDB
je realizacija nejednovremenog perioda
ni`e tarife u istom distributivnom
preduze}u [4]. Radi ilutracije efekata ove
mere, na slici 6 prikazana je simulacija
dnevnog dijagrama EDB u vreme vr{nog
optere}enja ako bi jednoj polovini
konzuma period ni`e tarife po~injao u 22 h ,
a drugoj u 24 h . Dijagram je nastao
normalizacijom dnevnih dijagrama
optere}enja u danima godi{njeg vrha zime
2001/2002. (kada je period ni`e tarife
po~injao u 22 h ) i zime 2002/2003. (kada je
period ni`e tarife po~injao u 24 h ),
njihovim deljenjem sa dva, me|usobnim
sabiranjem i mno`enjem sa vr{nom
snagom zime 2002/2003. Vr{no
optere}enje ovakvog dnevnog dijagrama
manje je od onog zime 2002/2003. za
5,6 %. Radi ravnopravnosti, polovine
konzuma trebalo bi da imaju po~etak ni`e
tarife naizmeni~no, u 22 i 24 h , s tim {to bi
periodi sa istim po~etkom trajali 1 mesec.
4.2. Prognoza
Uticaj novog tarifnog sistema bi}e
prognoziran najpre prognozom vr{nih
snaga za 2001, 2002, 2003. i 2004. po

energija
Tabela 4
R. br. God. Pv o Pv pri -0,8 C Broj kW/potr. o Pv, pri -0,8 C, 670934 potr.
(god.) (MW) (MW) potro{a~a t=0,8oC (MW)
1 2000. 1631,3 1440,732 670934 2,14735 1440,73
2 2001. 1640,55 1387,816 681663 2,03593 1365,97
3 2002. 1473,3 1269,728 688512 1,84416 1237,31
4 2003. 1376,64 1258,696 696818 1,80635 1211,94
5 2004. 1470,2 1268,21 712256 1,78055 1194,63
Slika 5
Slika 6
linearnom modelu na osnovu istorijskog
perioda od 10 godina za stari tarifni sistem,
a zatim njihovim pore|enjem sa
ostvarenim vr{nim snagama po novom.
Linearni model za period 1991-2000. (stari
tarifni sistem) definisan je pravom:
Tabela 5
o
god. P ostv. P v v, -6,37 C
P o
v ,-11,6 C
P STS = -58657,33+30,16727 . god (MW) (8)
Rezultati prognoze po starom tarifnom
sistemu i ostvarene vr{ne snage po novom
o P P ΔP ΔP ΔP v, -0,8 C STS mint srt maxt
(god.) (MW) (MW) (MW) (MW) (MW) (MW) (MW) (MW)
2001/02. 1640,55 1542,77 1688,272 1387,816 1707,37 19,1 164,61 319,6
2002/03. 1473,3 1407,91 1537,676 1269,728 1737,54 199,86 329,63 467,8
2003/04. 1376,64 1368,81 1472,212 1258,696 1767,71 295,5 398,90 509
2004/05. 1470 1384,34 1493,39 1268,21 1797,88 304,5 413,54 529,7
[292]
prikazani su u tabeli 5. Vr{ne snage
ostvarene po novom tarifnom sistemu
de{avale su se pri raznim srednjim
dnevnim temperaturama. Budu}i da je
malo podataka ostvarenih vr{nih snaga po
novom tarifnom sistemu i da je zavisnost
ostvarene vr{ne snage od srednje dnevne
temperature vrlo izra`ena, ostvarene vr{ne
snage po novom tarifnom sistemu }e biti
svedene na istu srednju dnevnu
temperaturu, prema relacijama (6).
U periodu 1991 - 2000. prose~na srednja
dnevna temperatura u vreme vrha bila je -
6,37 o C. Vr{na snaga pri toj temperaturi
data je u tabeli 5, kolona 3. U koloni 6
data je prognoza po linearnom trendu po
starom tarifnom sistemu. U koloni 8 je
razlika ostvarenja pri usrednjenoj
temperaturi i prognoze po starom tarifnom
sistemu.
Razlika u vr{noj snazi po novom tarifnom
sistemu pri prose~noj srednjoj dnevnoj
temperaturi i linearnoj ekstrapolaciji po
starom tarifnom sistemu }e se modelovati
po eksponencijalnoj krivoj, kako bi se
modelovalo ka{njenje efekata primene
tarifnog sistema, shodno relaciji (2):
,god≥2000 (9)
Parametri ΔP max i T P odre|uju se
minimizacijom odstupanja estimiranih i
“ta~nih” vrednosti DP. Ovo je realizovano
analogno postupku dobijanja relacije (3).
Kao rezultat dobija se relacija:
god≥2000 (10)
Kao {to se vidi iz relacije (10), ukupan
efekat novog tarifnog sistema je smanjenje
vr{ne snage za 542,132 MW na nivou
konzuma, {to je znatno. Me|utim, ovaj
uticaj }e se ose}ati postupno slede}ih 8
godina (3 vremenske konstante). U isto
vreme, snaga linearno raste sa vremenom,
tako da je ukupan efekat superpozicija dva
opisana.
Isti postupak }e se ponoviti pri minimalnoj
(-11,6 o C) i pri maksimalnoj (-0,8 o C)
srednjoj dnevnoj temperaturi, kako bi se
odredio siguran interval prognoziranih
snaga. Po istoj proceduri bi}e:
god≥2000 (11)
god≥2000(12)
Na osnovu relacija (8), (10), (11) i (12)
kona~na jedna~ina za prognozu je onda:
, god≥2000 (13)

energija
, god≥2000 (14)
, god≥2000 (15)
Rezultati prognoze za slede}ih 15 godina
dati su na slici 7. Sa slike se vidi da se
prognoze za maksimalnu i srednju
temperaturu ne razlikuju mnogo, {to je
posledica regresione analize. Naime, po{to
svaka zima ima svoju zavisnost vr{ne
snage od temperature, to se pri razli~itim
temperaturama izra~unate vr{ne snage
me|usobno pribli`avaju ili udaljavaju. Sa
slike se tako|e vidi da }e, u najgorem
slu~aju, vr{na snaga dosti}i svoju
maksimalno postignutu veli~inu iz 1999.
oko 2012-2013.
5. Zaklju~ci
Na osnovu analize efekata novog tarifnog
sistema mo`e se zaklju~iti slede}e: novi
tarifni sistem, ako se isklju~i vremenska i
temperatuurna koordinata, doneo je EDB
relativno skromno smanjenje godi{nje
utro{ene elektri~ne energije i znatno
smanjenje vr{ne snage. Do smanjenja
vr{ne snage do{lo je u prvom redu zbog
ukidanja popodnevnog perioda ni`e tarife i
pomeranja po~etka no}nog perioda ni`e
tarife dublje u no}.
Na osnovu kretanja poslednjih godina, u
slede}ih petnaestak godina prognozira se
rast godi{nje utro{ene elektri~ne energije
po skromnoj stopi od oko 0,5 - 2 %
godi{nje i postepeno vra}anje vr{ne snage
na veli~inu dostignutu 1999. za oko 7-8
godina, uz dalji rast po stopi od oko 1,8 %
godi{nje.
Slika 7
Literatura
[1] Tarifni sistem za prodaju elektri~ne
energije, Sl. glasnik RS 24, 2001, str. 40 -
43.
[2] Godi{nji izve{taji o optere}enju
elemenata mre`e u toku zimskog perioda
1989/1990 - 2004/2005, Interni dokumenti
EDB, Beograd, 1991 - 2005.
[3] Miladin Tanaskovi}, Slobodan
Maksimovi}, Energetski efekti novog
tarifnog sistema za prodaju elektri~ne
energije 3. savetovanje Juko Cired, 2002,
Vrnja~ka Banja.
[4] Slobodan Maksimovi}, Dobrivoje
Vuji}, Maja Slijep~evi}, Vr{na snaga -
analiza, prognoza, 4. savetovanje Juko
Cired, 2004, Herceg Novi.
[5] Slobodan Maksimovi}, Zavisnost vr{ne
snage konzumnog podru~ja JP
“Elektrodistribucija - Beograd” od
meteorolo{kih parametara, 27. savetovanje
Juko Cigre, 2005, Zlatibor.
[293]

1. Uvod
Gubici snage i elektri~ne energije
neminovna su posledica prenosa elektri~ne
energije od mesta proizvodnje do mesta
potro{nje. Pri tome gubici energije mogu
da iznose desetak, pa i vi{e procenata u
odnosu na proizvedenu elektri~nu energiju,
{to zna~i da imaju va`nu ulogu kako kod
planiranja bilansa energije tako i tokom
eksploatacije elektroenergetskog sistema
[1,2]. Po{to se gubici ne mogu izbe}i
name}e se zadatak njihove pravilne
procene [3-6,8], tj. izra~unavanja, ali
istovremeno sa njim i zadatak njihovog
smanjivanja u cilju racionalnog kori{}enja
elektri~ne energije [7]. Kod analize
gubitaka snage i energije name}e se niz
zadataka, od kojih se kao osnovni mogu
izdvojiti: ta~nost odre|ivanja ukupnih
gubitaka, razdvajanje tehni~kih od
komercijalnih gubitaka, raspodela gubitaka
po elementima mre`e, lociranje mesta koja
predstavljaju “`ari{ta” gubitaka, analiza
uzroka gubitaka, izbor mera za smanjenje
gubitaka itd. O~igledno je da se sve
navedene aktivnosti baziraju na prora~unu
gubitaka snage i energije, {to zna~i da
prora~unate vrednosti gubitaka moraju biti
bliske stvarnim.
Gubici snage i energije mogu se podeliti
na dve osnovne kategorije:1) gubici koji
zavise od napona, 2) gubici koji zavise od
struje. Po{to su promene napona relativno
male to se mo`e smatrati da su gubici
snage, koji zavise od napona pribli`no
konstantni. Pribli`na stalnost gubitaka
snage omogu}ava veoma jednostavno
odre|ivanje gubitaka energije za odre|eni
vremenski period.
Za razliku od gubitaka koji zavise od
napona odre|ivanje godi{njih gubitaka
energije koji zavise od struje nije uop{te
jednostavno. Naime, gubici koji zavise od
struje posledica su optere}ivanja elemenata
mre`e, pa je za njihovo ta~no odre|ivanje
neophodno poznavanje dijagrama
optere}enja za svaki element mre`e. Jasno
je da je ovo veliki zahtev, realno
neostvarljiv, s obzirom da se merenja
snage i energije vr{e na odre|enim
mestima u mre`i.
Nemogu}nost poznavanja dijagrama
optere}enja svakog elementa mre`e
uslovila je razvoj razli~itih pristupa
proceni gubitaka energije. Ovi pristupi se
prema [1] mogu svrstati u dve osnovne
grupe: deterministi~ke i probabilisti~ke.
Zavisno od toga koje se uticajne veli~ine,
pri odre|ivanju gubitaka energije, isti~u u
prvi plan u svakoj od ove dve osnovne
grupe mogu}a je podela na odre|ene
podgrupe. Kao posledica davanja prednosti
nekoj od uticajnih veli~ina razvijen je
veliki broj metoda za prora~un gubitaka
elektri~ne energije, ali to ujedno ukazuje i
na slo`enost zadatka odre|ivanja gubitaka
energije i nemogu}nost njegovog
jedinstvenog re{enja.
Pored ve} navedene podele na stalne i
promenljive gubitke, gubici se dele i na:
tehni~ke, komercijalne i obra~unske.
Tehni~ki gubici nastaju kao posledica
eksploatacije i predstavljaju gubitke u
elementima mre`e. Komercijalni gubici
predstavljaju gubitke koji su posledica
gre{aka mernih ure|aja, nejednovremenog
[294]
energija
Dragan Tasi}
Elektronski fakultet, Ni{
Nikola Rajakovi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
Miodrag Stojanovi}
Elektronski fakultet, Ni{
UDC 621.311.017:519.2
Prilog klasifikaciji metoda
za prora~un gubitaka
elektri~ne energije u
distributivnim mre`ama
Rezime
U radu je predlo`ena klasifikacija metoda za prora~un gubitaka elektri~ne energije u
distributivnim mre`ama. Pored podele na tri osnovne kategorije: deterministi~ke,
statisti~ko probabilisti~ke i metode bazirane na fuzzy prora~unima izvr{ena je i
klasifikacija unutar svake od ovih kategorija. Ukazano je na prednosti i nedostatke
naj~e{}e kori{}enih metoda, kao i na mogu}nosti njihove primene. Prednosti, odnosno
nedostaci i mogu}nost primene ovih metoda analizirani su na realnoj test mre`i.
Klju~ne re~i: gubici, elektri~na energija, distibutivne mre`e, klasterovanje, fuzzy
prora~un.
Abstract
Classification of energy loss calculation methods in distribution networks is proposed in
this paper. The methods are classified into three main groups: deterministic,
probabilistic, and fuzzy methods. Each of these groups is divided in subgroups.
Advantages and disadvantage of frequently used methods are shown, and feasibility of
their application is analysed. Analyses are made on a real distribution network.
Key words: losses, electrical energy, distribution networks, clustering, fuzzy load flow.
o~itavanja brojila elektri~ne energije,
subjektivnih gre{aka lica koja o~itavaju
brojila i dr. U ovu vrstu gubitaka svrstava
se i neregistrovana potro{nja. Obra~unski
gubici predstavljaju sumu tehni~kih i
komercijalnih gubitaka. Oni ujedno
predstavljaju i razliku izme|u registrovane
elektri~ne energije, koja se iz sistema
predaje mre`i u odre|enom vremenskom
periodu i registrovane energije koja se, u
istom vremenskom periodu, predaje iz
mre`e potro{a~ima.
Na osnovu prethodne podele jasno je da se
prora~unom mogu obuhvatiti samo
tehni~ki gubici, dok se komercijalni mogu
procenjivati. Zbog toga, sve metode koje
se na dalje izla`u za prora~un gubitaka
elektri~ne energije odnose se na tehni~ke
gubitke, {to se ne}e posebno nagla{avati.
Egzistencija velikog broja metoda za
prora~un gubitaka elektri~ne energije
name}e potrebu njihove klasifikacije i
sagledavanja mogu}nosti primene svake od
njih. Zbog toga je u ovom radu u~injen
poku{aj klasifikacije, imaju}i u vidu
metode koje su do sada nj~e{}e kori{}ene.
Pored toga, ukazano je na prednosti i
nedostatke navedenih metoda i na osnovu
toga na mogu}nosti njihove primene.

energija
2. Klasifikacija metoda za
prora~un gubitaka elektri~ne
energije
U uvodu je ve} istaknuto da nemogu}nost
poznavanja dijagrama optere}enja svakog
elementa mre`e dovela do pojave velikog
broja metoda za prora~un gubitaka, koje
garantuju razli~ite stepena ta~nosti izlaznih
rezultata. Postojanje gre{aka pri primeni
ovih metoda je neminovno. Ove gre{ke se
mogu svrstati u dve kategorije:
informacione i metodolo{ke. Informacione
gre{ke su posledica nekorektnosti ulaznih
podataka, odnosno ta~nosti ulaznih
informacija o parametrima elemenata
mre`e i pokazateljima re`ima u
vremenskom periodu izabranom za
analizu. Metodolo{ka gre{ka zavisi od
slo`enosti metode kojom se vr{i prora~un.
Ukoliko je metoda slo`enija to je
metodolo{ka gre{ka manja, ali je
nedostatak potreba za poznavanjem
velikog broja ulaznih informacija i du`e
vreme potrebno za njihovu obradu sa
ciljem formiranja ulaznog skupa podataka
za prora~un gubitaka.
Prema na~inu formiranja matemati~kog
modela, metode za izra~unavanje gubitaka
elektri~ne energije mogu se svrstati u
slede}e kategorije: deterministi~ke,
statisti~ko probabilisti~ke, metode bazirane
na fuzzy prora~unima.
Izbor metode je uslovljen zadatkom koji se
re{ava, raspolo`ivom bazom podataka o
mre`i i njenim re`imima rada, kao i
`eljenim stepenom ta~nosti a s obzirom na
zahtevane rezultate analiza i prora~una.
2.1. Deterministi~ke metode
Kod deterministi~kih metoda polazi se od
odre|enog re`ima optere}enja i njemu
odgovaraju}e konfiguracije mre`e. Postoji
veliki broj ovih metoda, {to je posledica
davanja prednosti nekoj od uticajnih
veli~ina. Deterministi~ke metode koje
nalaze {iroku primenu su:
- metod zasnovan na ekvivalentnom
vremenu trajanja maksimalnih gubitaka
snage (t metod),
- metod ekvivalentne otpornosti,
- metod srednje kvadratne struje,
- metod srednjih optere}enja, odnosno
srednje struje,
- metod zasnovan na tehnici klasterovanja.
Metod zasnovan na ekvivalentnom
vremenu trajanja maksimalnih gubitaka
snage, koji se ~esto naziva i t metod je
naj~e{}e kori{}eni metod za procenu
gubitaka elektri~ne energije [1,4,5]. Za
njegovu primenu nije potrebno poznavati
dijagram optere}enja ve} samo osnovne
pokazatelje dijagrama optere}enja.
S obzirom na to da dijagrami optere}enja
svih elemenata mre`e nisu poznati,
razvijen je veliki broj formula za procenu
vrednosti ekvivalentnog vremena trajanja
maksimalnih gubitaka. Raznovrsnost
formula uslovljena je razli~itim
pretpostavljenim oblicima dijagrama
trajanja optere}enja, razli~itim analiti~kim
funkcijama kojima se rezultati
interpoliraju, kao i razli~itim
matemati~kim metodama kojima se vr{i
interpolacija. Kao parametar u ve}ini
formula za procenu ekvivalentnog vremena
trajanja maksimalnih gubitaka pojavljuje
se faktor optere}enja, koji predstavlja
odnos srednje i maksimalne snage.
Analize pokazuju da se najmanji gubici
imaju kada su svi elementi mre`e
optere}eni srednjom snagom (P = mP )
sr max
u razmatranom vremenskom periodu. Tada
je ekvivalentno vreme trajanja
maksimalnih gubitaka srazmerno kvadratu
faktora optere}enja (τ = m2T). Najve}i
gubici su ako je element u toku vremena
T bio optere}en maksimalnom snagom,
max
a ostatak vremena do T neoptere}en.
Pokazuje se da je tada ekvivalentno vreme
trajanja maksimalnih gubitaka linearno
srazmerno faktoru optere}enja (τ = mT). U
svim drugim slu~ajevima optere}enja
gubici, kao i vreme τ nalaze se izme|u
ova dva grani~na slu~aja. Kada je
odre|eno ekvivalentno vreme trajanja
maksimalnih gubitaka snage za razmatrani
vremenski period, gubici energije dobijaju
se mno`enjem ovog vremena sa vredno{}u
maksimalne snage gubitaka.
Odre|ivanje gubitaka elektri~ne energije
kori{}enjem pristupa baziranih na
ekvivalentnom vremenu trajanja
maksimalnih gubitaka snage prili~no je
jednostavno. Jednostavnost se ogleda i u
~injenici da je potrebno poznavati samo
dva pokazatelja dijagrama optere}enja
(m i P ). Me|utim, to je ujedno i slabost
max
ovog pristupa, po{to razli~iti dijagrami
optere}enja mogu imati iste vrednosti
maksimalne snage i faktora optere}enja.
Pored toga, kao slabost se mo`e ista}i i
~injenica da razli~ite relacije τ = f(m) daju
razli~ite vrednosti vremena τ za iste
vrednosti faktora optere}enja .
Metod ekvivalentne otpornosti [1,9] ~esto
se koristi za prora~un gubitaka energije u
razgranatim srednjenaponskim mre`ama,
kako zbog brzine prora~una tako i zbog
minimalnog broja potrebnih ulaznih
informacija. Zasniva se na ideji da se
realna mre`a zameni ekvivalentnom, koja
ima jednake gubitke.
Nakon odre|ivanja vrednosti ekvivalentnih
otpornosti (impedansi) mogu}a je analiza
gubitaka energije u distributivnoj mre`i
koja je zamenjena ekvivalentnom
otporno{}u. Svaka od metoda za prora~un
gubitaka energije u jednom elementu mo`e
se sada upotrebiti za prora~un gubitaka
energije u distributivnoj mre`i, a izbor
metoda koji }e se koristi zavisi od
informacione baze koja je raspolo`iva.
Iako ova metoda daje dovoljno dobru
procenu gubitaka elektri~ne energije u
distributivnoj mre`i, ona ima zna~ajan
nedostatak jer ne omogu}ava odre|ivanje
gubitaka po elementima mre`e, tj. ne
omogu}ava odre|ivanje strukture gubitaka
energije.
Metod srednje kvadratne struje [1] je jedan
od prvih metoda prema vremenu nastanka.
[295]
Metod neposredno proizilazi iz fizi~ke
prirode gubitaka snage, koji su u
elementima mre`e proporcionalni kvadratu
optere}enja.
Metod srednje kvadratne struje za prora~un
gubitaka elektri~ne energije u jednom
elementu mo`e se pro{iriti na prora~une
gubitaka energije u srednjenaponskoj
distributivnoj mre`i kada je poznata struja
napojne deonice. Osnovna ideja metoda je
da se odrede takva optere}enja u
~vorovima mre`e sa kojima je potrebno
izvr{iti samo jedan prora~un tokova snaga.
Zatim se na osnovu gubitaka snage
ovakvog re`ima, odre|uju gubici energije
za posmatrani period vremena. Mogu se
formirati dve razli~ite modifikacije ovog
metoda.
Prva modifikacija metoda dobija se kada
se najpre odredi srednje kvadratna struja
napojne deonice. Srednje kvadratna struja
dobijena na ovaj na~in raspodeljuje se po
~vorovima mre`e srazmerno koeficijentima
u~e{}a pojedinih ~vorova. Ovo odgovara
stanju kada su koeficijenti u~e{}a
konstantni u toku posmatranog vremena ,
odnosno prora~unu sa ekvivalentnom
otporno{}u. Me|utim, za razliku od
metoda ekvivalentne otpornosti, u ovom
slu~aju je mogu} prora~un gubitaka
energije u svakom pojedina~nom elementu.
Druga modifikacija dobija se na taj na~in
{to se za svaki re`im rada mre`e izvr{i
estimacija dijagrama optere}enja po
pojedinim ~vorovima. Nakon odre|ivanja
dijagrama optere}enja, u svakom
pojedina~nom ~voru mre`e, odredi se
srednje kvadratna struja svakog ~vora i
izvr{i prora~un gubitaka snage za ovakav
re`im rada mre`e. Gubici snage u svakom
elementu mre`e i mre`i u celini odre|eni
na ovakav na~in daju, nakon mno`enja
du`inom posmatranog intervala gubitke
energije u elementima mre`e i mre`i u
celini za analizirani period vremena.
Metod srednjih optere}enja, odnosno
srednje struje [1] omogu}ava odre|ivanje
gubitaka tako {to se realni re`imi
zamenjuju re`imom pri srednjem
optere}enju. Naime, jedan od puteva daljeg
razvoja metode srednje kvadratne struje je
prora~un srednje kvadratne struje ne na
osnovu dijagrama struja, ve} na osnovu
karakteristika dijagrama optere}enja koje
mogu biti vrlo jednostavno odre|ene,
odnosno na osnovu srednje vrednosti
struje. U elektroenergetskim prora~unima
upotreba ovog pokazatelja je veoma
rasprostranjena. Obja{njenje njegove ~este
upotrebe le`i u ~injenici da prora~un
srednjeg optere}enja ne zahteva
poznavanje vremenske promene
optere}enja, i ono se mo`e odrediti na
osnovu integralne karakteristike dijagrama
optere}enja, tj. na osnovu isporu~ene
elektri~ne energije.
Metod zasnovan na tehnici klasterovanja
koristi ~injenicu da je klasterovanje jedan
od postupaka za analizu i obradu obimnih i
nedovoljno dobro poznatih skupova
podataka. Pod ovim terminom se
podrazumeva postupak razvrstavanja skupa

energija
podataka u podskupove, klastere na osnovu
definisane mere sli~nosti [10,11]. Time se
generi{e skup karakteristi~nih stanja
kojima se opisuje razmatrani proces. U
velikom broju slu~ajeva, ne postoji jasan
kriterijum po kome se mo`e utvrditi
"pravi" broj klastera. Zbog toga se mora
eksperimentisati sa vi{e razli~itih vrednosti
broja klastera, i tek na osnovu toga da
utvrdi koje je grupisanje najpodesnije za
datu primenu.
U postupku pripreme podataka za
klasterovanje javlja se potreba za
normalizacijom podataka. Ovo iz razloga
{to se u velikom broju slu~ajeva mo`e
vr{iti grupisanje podataka koji karakteri{u
raznorodne veli~ine (npr. aktivne snage,
reaktivne snage, naponi). Normalizacijom
se posti`e da rezultat grupisanja bude
potpuno nezavisan od jedinica u kojima se
veli~ine iskazuju. Ovim postupkom se
opseg vrednosti svake dimenzije svodi na
opseg 0÷1. Ina~e, treba ista}i da
normalizacija nije neophodna u
slu~ajevima kada je problem koji se
analizira jednodimenzionalni.
Kod prora~una gubitaka klasterovanje se
vr{i sa kompletnim vektorima stanja, tj.
vektorima aktivnih i reaktivnih snaga
svakog od ~vorova mre`e i napona napojne
ta~ke za svaki sat u toku godine. Kao mera
sli~nosti koristi se Euklidovo rastojanje.
Klasterovanje se vr{i tako da rastojanje
izme|u centra klastera i bilo kog podatka
koji pripada tom klasteru bude manje od
unapred definisane grani~ne vrednosti
Euklidovog rastojanja e k . Proces
klasterovanja po~inje tako {to se za prvi
ispitivani podatak uzme da predstavlja
centar prvog klastera. Zatim se po
utvr|enom redosledu vr{i razvrstavanje
drugog podatka. Ukoliko je Euklidovo
rastojanje manje od grani~nog onda se on
sme{ta u prvi klaster, u suprotnom on
formira drugi klaster. U slu~aju kada se
drugi podatak svrstava u prvi klaster treba
izra~unati novi centar tog klastera. Potom
se ispituje rastojanje izme|u tre}eg
podatka i centra prvog, odnosno drugog
klastera. Ovaj podatak se svrstava u onaj
klaster od ~ijeg je centra najmanje udaljen,
pod uslovom da je to rastojanje manje (ili
jednako) od specificirane grani~ne
vrednosti Euklidovog rastojanja. Ukoliko
to nije slu~aj on formira novi klaster.
Postupak se sprovodi sve dok ne budu
razvrstani svi podaci. Na osnovu ovog je
jasno da broj klastera zavisi od grani~ne
vrednosti Euklidovog rastojanja i da je on
nepoznat na po~etku procesa klasterovanja.
Posle toga se odre|uju centri klastera.
Centar klastera ili centroid predstavlja
procenjenu "srednju vrednost" svih ~lanova
tog klastera. Drugim re~ima, on je
reprezent svih podataka (primera) koji
pripadaju klasteru Po{to se radi sa
kompletnim vektorom stanja, elementi
vektora koji reprezentuju centre klastera su
naravno aktivne, reaktivne snage i napon
napojne ta~ke.
Nakon izvr{ene faze klasterovanja, vr{i se
detaljan prora~un karakteristi~nih stanja
sistema postupkom prezentovanim u [12].
Kao rezultat prora~una dobijaju se naponi
~vorova, tokovi snaga, gubici snage u
svakom elementu mre`e, kao i ukupni
gubici snage. Po{to se smatra da su
optere}enja konstantna u toku skupa sati
koji ~ine klaster godi{nji gubici energije se
mogu sra~unati kao suma gubitaka snaga
pojedinih klastera pomno`enih sa brojem
sati koji ~ine klaster.
2.2. Statisti~ko-probabilisti~ke
metode
Kao {to je ve} istaknuto, deterministi~ki
metode prora~una gubitaka energije koji se
baziraju na ograni~enim podacima o
re`imu rada ne daju ta~ne rezultate. Gre{ka
pri odre|ivanju gubitaka mo`e, zavisno od
izabranog pristupa, da bude i zna~ajna. U
cilju prevazila`enja nedostataka
deterministi~kih metoda razvijene su
metode prora~una gubitaka energije
zasnovane na teoriji verovatno}e [1,7,13].
Kod prora~una gubitaka energije u jednom
elementu statisti~kim metodama
pretpostavlja se da je promena struje u
posmatranom elementu podvrgnuta nekom
od zakona raspodele slu~ajne promenljive.
Naj~e{}e kori{}ene rapodele verovatno}e
su normalna i β raspodela. [to se ti~e
gubitaka elektri~ne energije u
distributivnim mre`ama naj~e{}e se
koriste: regresione metode, Monte Karlo
simulacioni metod.
Regresione metode [1] koriste statisti~ku
vezu gubitaka elektri~ne energije sa
generalisanim parametrima elektri~ne
mre`e i dijagramima optere}enja. Struktura
mre`a razli~itih naponskih nivoa je
razli~ita. U cilju kvalitetnijeg nala`enja
zavisnosti gubitaka od generalisanih
parametara distributivne mre`e formiranje
regresionih modela vr{i se za svaki
naponski nivo posebno.
Kao regresione zavisnosti po pravilu se
koriste vi{eparametarski linearni i
eksponencijalni modeli. Za parametre
obi~no se uzimaju isporu~ena aktivna
energija i ukupna du`ina vodova. Ponekad
se kao parametri koriste i: du`ine izvoda
(udaljenost od sabirnica napojne
transformatorske stanice do najudaljenijeg
distributivnog transformatora), ukupne
du`ine ogranaka, ukupne instalisane snage,
broj distributivnih transformatora itd.
Kao ulazni podaci za formiranje
regresionih modela koriste se rezultati
prora~una gubitaka elektri~ne energije
izabranih, reprezentativnih distributivnih
vodova. Reprezentativni izbor je jako te{ko
izvr{iti tako da daje rezultate za sve
distributivne vodove sa dovoljnom
ta~no{}u. Prora~un gubitaka energije
regresionim metodima mo`e se vr{iti u
apsolutnim i relativnim jedinicama.
Monte Karlo simulacioni metod [14] polazi
od ~injenice da ne postoje podaci o
optere}enjima potro{a~kih ~vorova i da se
ona mogu simulirati slu~ajno generisanim
brojevima. Ovim postupkom se generi{e
strujno optere}enje svakog od potro{a~kih
~vorova na osnovu generisanih slu~ajnih
[296]
brojeva, vrednosti struje napojne deonice i
nominalnih snaga transformatora. Po{to
vrednosti optere}enja potro{a~kih ~vorova
nisu potpuno nezavisne (zavise od doba
godine, i doba dana), to je umesto
generisanja slu~ajnih brojeva koji podle`u
ravnomernoj raspodeli verovatno}e
pogodnije koristiti normalnu raspodelu.
2.3. Metode bazirane na fuzzy
prora~unima
Ovde se sre}u dva pristupa. Jedan se
zasniva na fuzzy prora~unu tokova snaga
[15,16], a drugi na primeni tehnike i
klasterovanja [17,18].
Fuzzy prora~un tokova snaga polazi od
realne ~injenice da snage potro{nje u
mnogim ~vorovima distributivne mre`e
nisu u potpunosti poznate, ve} se na
odre|eni na~in procenjuju. Ovo iz razloga
{to se merenja snage i energije u
distributivnim mre`ama vr{e samo kod
industrijskih potro{a~a, kao i na
transformaciji visoki/srednji napon, dakle
na mestima kupoprodaje elektri~ne snage i
energije, a broj takvih mernih mesta u
distributivnoj mre`i je mali.
Po{to snage potro{nje nisu strogo poznate
to je pogodno tretirati ih kao fuzzy brojeve.
U prilog ovoj konstataciji ide i ~injenica da
se na osnovu iskustva mogu sa velikom
ta~no{}u za svaki potro{a~ki ~vor
pretpostaviti granice izme|u kojih se
nalazi snaga potro{nje [19]. Pored snaga
potro{nje, kao fuzzy broj se mo`e
posmatrati i napon napojne ta~ke. Kada se
odrede fuzzy brojevi kojima se
predstavljaju snage potro{nje i napon
napojne ta~ke, uz uslov da su poznati
parametri elemenata mre`e prora~un
napona i tokova snaga mo`e se vr{iti
pomo}u postupaka predlo`enih u [15,16].
Kao rezultat prora~una dobijaju se naponi
~vorova i tokovi snaga/struja kao fuzzy
brojevi. Zatim se, znaju}i snagu, odnosno
struju kroz svaki element mre`e, odre|uju
gubici snage kao fuzzy broj.
Defazifikacijom ovog broja dobija se
deterministi~ka vrednost snage gubitaka
koja pomno`ena sa brojem sati za
razmatrani period (za godinu dana 8760h,
odnosno 8784h ako je godina prestupna)
daje vrednost gubitaka energije za dati
period. Defazifikacija se mo`e vr{iti na
vi{e na~ina, a autori ovog rada su
konstatovali da je pogodno koristiti metod
jednakih povr{ina (bisector method).
Pored fuzzy prora~una tokova snaga,
prora~un gubitaka elektri~ne energije mo`e
se vr{iti i tehnikom fuzzy klasterovanja.
Naime, kod klasi~nog klasterovanja,
klasteri se nalaze u obliku podskupova od
skupa za koje se zahteva da je stepen
povezanosti veliki za podatke unutar
podskupa a mali za podatke u razli~itim
podskupovima. Me|utim ovakav zahtev je
suvi{e strog u mnogim prakti~nim
primenama, i po`eljno je zameniti ga
nekim manje strogim zahtevom. Kada se
zahtev za ~vrstom podelom skupa zameni
slabijim zahtevom za fuzzy podelom ili
fuzzy pseudo podelom dolazi se u oblast

energija
Slika 1 Distributivna test mre`a
fuzzy klasterovanja. Fuzzy pseudo podela
se ~esto naziva i fuzzy c - podela, gde
ozna~ava broj fuzzy klasa u podeli. Postoje
dva osnovna metoda fuzzy klasterovanja, a
za prora~un gubitaka elektri~ne energije
pogodno je koristiti metod koji se zasniva
na fuzzy - podeli i naziva se fuzzy c-means
metod klasterovanja [17,18].
3. Procena optere}enja
elemenata mre`e
Kao {to je ve} istaknuto, za potrebe
prora~una gubitaka elektri~ne energije
neophodno je izvr{iti procenu optere}enja
~vorova mre`e, kada je skup ulaznih
podataka ograni~en odnosno nedovoljan. U
srednjenaponskim distributivnim mre`ama
po pravilu je poznat jedino dijagram
optere}enja napojne deonice pa se kao
estimacioni zadatak javlja procena raspodele
struje napojne deonice po potro{a~kim
~vorovima. Iako postoji ve}i broj metoda za
procenu optere}enja elemenata mre`e ovde
}e se pomenuti tri [20], koji }e biti kori{}eni
razmatranog test primera.
Prvi postupak za procenu polazi od
~injenice da su,
pored dijagrama
optere}enja
napojne
deonice
razmatranog
fidera, poznate
i nominalne
snage
transformatora
koje taj fider
napaja. U
nedostatku
drugih
informacija
koristi se
pretpostavka da
se struja
napojne
Slika 2 Dnevni dijagrami optere}enja tri
hipoteti~ka tipa potro{a~a
deonice raspodeljuje po ~vorovima mre`e
srazmerno nominalnim snagama
transformatora instaliranih u ovim
~vorovima. Ovaj postupak je veoma
jednostavan, ali zato rezultati prora~una
mogu u znatnoj meri da odstupaju od
realnih vrednosti. Zbog toga je po`eljno
koristiti postupke koji zahtevaju
poznavanje ve}eg broja faktora, pri ~emu
se rezultati prora~una malo razlikuju od
stvarnih vrednosti.
Drugi postupak za procenu dijagrama
optere}enja i-tog ~vora, koji daje znatno
bolje rezultate u odnosu na prvi, zahteva
poznavanje slede}ih podataka: pripadnost
potro{nje u i-tom ~voru nekoj od
kategorija potro{a~a, tipi~ni dnevni
dijagrami razli~itih kategorija potro{a~a,
dijagram struje napojne deonice,
nominalne snage (struje) i koeficijenti
maksimalnog optere}enja distributivnih
transformatora.
Drugi pristup podrazumeva da potro{nja u
jednom ~voru pripada jednoj kategoriji
potro{a~a. Me|utim, ~esto potro{nju u
jednom ~voru ~ine potro{a~i razli~itih
kategorija. Uva`avanjem ove ~injenice
[297]
dolazi se do tre}eg postupka za procenu
optere}enja. O~igledno, ovaj postupak
osim podataka kori{}enih u drugom
postupku zahteva i procenu u~e{}a
potro{a~a razli~itih kategorija u svakom
~voru.
4. Test primer
Da bi se sagledale prednosti i nedostaci
pojedinih metoda, autori su njima vr{ili
prora~une gubitaka za razli~ite
distributivne mre`e. Ovde su prikazani
rezultati prora~una za distributivnu mre`u
prikazanu na slici 1. Zaklju~ci do kojih se
dolazi na osnovu ove mre`e va`e i za
druge distributivne mre`e koje su autori
analizirali.
Pretpostavljeno je da se potro{a~i mogu
razvrstati u tri kategorije, koje su radi
op{tosti obele`ene sa A, B i C.
Pretpostavljeni normalizovani dnevni
dijagrami ova tri tipa potro{a~a prikazani
su na slici 2, dok su u tabeli 1 date
vrednosti maksimalnih snaga potro{a~kih
~vorova, faktora snage i procentualnog
u~e{}a pojedinih kategorija potro{a~a u
Slika 3 Hronolo{ki dijagram struje napojne
deonice

energija
Tabela 1 Maksimalne snage potro{a~kih ~vorova i u~e{}e
pojedinih kategorija potro{a~a
Br.
~vora
A (%) B (%) C (%)
Smax [MVAr]
cos ϕ
34 70 30 0 0,090 0,96
35 60 20 20 0,220 0,96
36 100 0 0 0,240 0,95
37 20 20 60 0,020 0,97
38 20 0 80 0,170 0,98
39 0 20 80 0,170 0,96
40 20 50 30 0,180 0,94
41 30 70 0 0,180 0,93
42 80 20 0 0,200 0,95
43 0 80 20 0,200 0,98
44 60 40 0 0,300 0,96
45 90 0 10 0,180 0,95
46 0 90 10 0,170 0,99
47 10 20 70 0,05 0,99
48 10 10 80 0,350 0,96
49 0 20 80 0,230 0,97
50 20 30 50 0,380 0,95
51 20 20 60 0,160 0,96
52 20 0 80 0,270 0,94
53 20 0 80 0,270 0,94
54 20 20 60 0,380 0,97
55 20 20 60 0,380 0,97
56 10 50 40 0,160 0,96
ukupnoj snazi datog ~vora. Na slici 3
prikazan je hronoli{ki dijagram struje
napojne deonice.
Rezultati prora~una gubitaka elektri~ne
energije razli~itim metodama prikazani su
u tabeli 2. Pored ukupnih prikazani su i
gubici energije u pojedinim elementima
mre`e. Da bi se mogla konstatovati ta~nost
rezultata do kojih dovode kori{}ene
metode izvr{ena je, na osnovu dnevnih
dijagrama optere}enja i dijagrama struje
napojne deonice simulacija optere}enja
mre`e i izvr{en prora~un tokova snaga (a
samim tim i gubitaka) za svaki sat u
godini. O~igledno je da je ovde za godi{nje
gubitke energije trebalo izvr{iti 8760 (za
prestupnu godinu 8784) prora~una tokova
snaga. Rezultati do kojiih se dolazi na ovaj
na~in smata}e se ta~nim, a oni se u tabeli 2
nalaze u vrsti ozna~enom sa ''simulacija''.
U vrstama ozna~enima sa ''estimacija 1, 2 i
3'' prikazani su rezultati prora~una koji
odogovaraju pomenutim postupcima za
procenu raspodele struje napojne deonice
po potro{a~kim ~vorovima. Vidi se da se
najbolji rezultati dobijaju kori{}enjem
tre}eg estimacionog postupka. Ipak, treba
naglasiti da ovaj postupak zahteva veliki
broj podataka o potro{a~ima do kojih je
ponekad te{ko do}i. Upore|enjem rezultata
prikazanih u tabeli 2 mo`e se konstatovati
da od kori{}enih metoda najbolje rezultate
daju metod zasnovan na fuzzy prora~unu
tokova snaga, kao i metodi zasnovani na
tehnici klasterovanja i fuzzy klasterovanja.
Ovi metodi daju dobre rezultate kako za
ukupne gubitke, tako i za gubitke po
elementima mre`e. Na ovom test primeru
fuzzy pristup dao je najbolje rezultate po{to
je do{lo do poni{tavanja gre{ke koja se
~ini tre}im estimacionim pristupom i
[298]
gre{ke samog
metoda. U nekim
primerima koje su
autori analizirali
do{lo je do sabiranja
ovih gre{aka tako da
se dolazi do
zaklju~ka da je
gre{ka fuzzy pristupa
ve}a od gre{ke koja
se ~ini primenom
klasterovanja ili
fuzzy klasterovanja
sa dvadesetak
klastera. Prednost
fuzzy pristupa koji se
bazira na fuzzy
prora~unu tokova
snaga je {to se vr{i
samo jedan prora~un
tokva snaga, ali je
problem u
odre|ivanju fuzzy
brojeva kojima se
predstavlja
potro{nja. Kod
klasterovanja se
pokazuje da je
dovoljno koristiti 20
klastera. S obzirom
da ovo nije veliki
broj, a imaju}i u
vidu i relativnu jednostavnost ovog
postupka to se mo`e zaklju~iti da ovaj
postupak ima prednost nad ostalim
deterministi~kim postupcima. Pored
klasterovanja dobre rezultate daje i tehnika
fuzzy klasterovanja. I ovde je dovoljno
raditi sa 20 klastera, ali treba imati u vidu
da vrednost koeficijenta m, kojim se
defini{e rasplinutost klasterovanja, mora
biti iz opsega 1,1÷2.
5. Zaklju~ak
U radu je izvr{ena klasifikacija metoda za
prora~un gubitaka elektri~ne energije u
distributivnim mre`ama. Pored podele na
tri osnovne kategorije deterministi~ke,
statisti~ko probabilisti~ke i metode
bazirane na fuzzy prora~unima izvr{ena je i
klasifikacija unutar svake od ovih
kategorija.
Analize koje su autori vr{ili pokazuju da
od deterministi~kih metoda, u slu~aju kada
je potrebno odrediti raspodelu gubitaka po
elementima mre`e najpre treba izvr{iti
izbor postupka za procenu dijagrama
optere}enja u zavisnosti od raspolo`ivih
podataka. Nakon procene dijagrama
optere}enja potro{a~kih ~vorova mo`e se
izvr{iti prora~un tokova snaga za svaki sat
analiziranog perioda i na ovaj na~in
odrediti gubitke energije.
Kod rasprostranjenih mre`a, odnosno
mre`a koje sadr`e veliki broj elemenata
mo`e se izvr{iti smanjenje broja potrebnih
prora~una tokova snaga metodom
klasterovanja, fuzzy klasterovanja ili fuzzy
metodom. Metod klasterovanja i fuzzy
klasterovanje daju jako dobre rezultate ve}
sa manje od dvadeset klastera. Prora~unsko
vreme fuzzy klasterovanja je kra}e od
vremena potrebnog za klasterovanje,
me|utim kod primene ovog metoda
potrebno je izvr{iti izbor parametra koji
defini{e rasplinutost klastera. Autori
predla`u da se vrednost ovog parametra
bira iz opsega 1.1-2. Fuzzy pristup zahteva
jedan fuzzy prora~un tokova snaga, ali je
postupak odre|ivanja fuzzy broja koji
karakteri{e potro{nju dosta slo`en.
U slu~ajevima kada se ne zahteva velika
ta~nost mogu se koristiti metod srednje
kvadratne struje i Monte Karlo metod.
Monte Karlo metod daje nesto bolje
rezultate, ali zahteva veliki broj prora~una
tokova snaga pa je pogodan za primenu
kod problema manje dimenzionalnosti.
Ukoliko je potrebno odrediti samo ukupne
gubitke u mre`i mogu}a je i primena
metoda ekvivalentne otpornosti
Literatura
V. Ï. VorotnickiŸ, Á. S. @elezko,
V. N. Kazancev, V. G. Pekslis, D. L.
FaŸbisovi?, POTERI-ÏLEKTRO-
ENERGII V ÏLEKTRI^ESKIH
SETÂH ÏNERGOSISTEM,
Ïnergoatomizdat, Moskva, 1983.
Á. S. @elezko, A. V. Artem�ev, O. V.
Sav~enko, RAS^ET, ANALIZ I
NORMIROVANIE POTERÎ
ÏLEKTRO ÏNERGII V
ÏLEKTRI^ESKIH SETÂH, ÏNAS,
Moskva, 2003.
L. M. Zel�cburg, Ï. L. Karnova, O
METODIKE OPREDELENIÂ
GODOVÀH NAGRUZI^NÀH
POTERÎ ÏLEKTROÏNERGI�,
Ïlektri~estvo, No 11, str. 49-52, 1985.
M. Kosti}, OCENA TA^NOSTI I IZBOR
FORMULA ZA PRORA^UN
GUBITAKA U ELEKTRI^NIM
MRE@AMA, Elektroprivreda, 1, str. 65-
75, 2000.
D. Tasi}, M. Stojanovi}, ANALIZA
FORMULA ZA PROCENU GUBITAKA
ELEKTRI^NE ENERGIJE,
Elektroprivreda, 2, 2002, str. 26-38.
M. Turkovi}, S. Mini}, G. Radovi}., E.
Turkovi}, UVA@AVANJE KONFIGURA-
CIJE DIJAGRAMA OPTERE]ENJA PRI
PRORA^UNU GUBITAKA ELEKTRI^NE
ENERGIJE U DISTRIBUTIVNIM
MRE@AMA, ETRAN, Bukovi~ka Banja, 4-
7. jun 2001.
D. A. Arzamancev., A. V. Lipes,
SNI@ENIE
TEHNOLOGI?ESKOGO RASHODA
ÏNERGII V ÏLEKTRI^ESKIH
SETÂH, V�s{. {k., Moskva, 1989.
Â. S. @elezko, POGRE[NOSTI
OPREDELENIÂ POTERÎ
ÏNERRGII V ÏLEKTRI^ESKIH
SETÂH, Ïlektri-~estvo, No 2, str.
19-22, 1975.
N. Rajakovi}, D. Tasi}, M. Stojanovi},
UPOREDNA ANALIZA RAZLI^ITIH
PRISTUPA PROCENI GUBITAKA
ELEKTRI^NE ENERGIJE U DISTRI-
BUTIVNIM MRE@AMA, III savetovanje
JUKO-CIRED, R6.14, Vrnja~ka Banja,
oktobar 2002.

energija
Tabela 2 Rezultati prora~una gubitaka elektri~ne energije
Ukupni gubici
M. Stojanovi}, N. Rajakovi}, D. Tasi},
PRIMENA METODA KLASTEROVANJA
KOD PRORA^UNA GUBITAKA
ENERGIJE U DISTRIBUTIVNIM
MRE@AMA, XLVI konferencija ETRAN,
Banja Vru}ica, 5-8. jun 2002.
N. Rajakovi}, D. Tasi}, M. Stojanovi}, A
CLUSTERING TECHNIQUE FOR
DISTRIBUTION LOSSES CALCULATION
IN DEREGULATED ENVIRONMENT,
proceedings of 2 nd Balkan Power
Conference, Beograd, June 1921, 2002.
D. Shirmohammadi, H. W. Hong, A.
Semlyen, G. X. Luo, A
COMPENSATION-BASED POWER
METHOD FOR WEAKLY MESHED
DISTRIBUTION AND TRANSMISSION
NETWORKS, IEEE Trans. On Power
Systems, Vol.3, No. 2, May, 1988, str. 753-
762.
G. T. Heydt, COMPUTER ANALYSIS
METHODS FOR POWER SISTEMS,
Macmillan Publishing Company, New
York, 1986.
Gubici u
vodovima
O. Bertoldi, L. Salvaderi, S. Salcino,
MONTE CARLO APPROACH IN
PLANNING STUDIES: AN
APPLICATION TO IEE RTS, IEEE
Trans. On Power Systems, Vol. 3, No. 3,
1988, str. 1146-1154.
A. Sari}, M. ]alovi}, FUZZY PRISTUP
PRORA^UNU TOKOVA SNAGA U
DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA, I
savetovanje JUKO CIRED, R - 6.01,
Zlatibor, 5-8. oktobar 1998.
D. Tasi}, M. Stojanovi}, PRORA^UN
GUBITAKA SNAGE U
DISTRIBUTIVNOJ MRE@I PRI
NEPOTPUNOM POZNAVANJU SNAGA
POTRO[NJE, Elektrodistribucija, 1, 2002,
str. 16-25
N. Rajakovi}, M. Stojanovi}, D. Tasi}, AN
IMPROVED METHODS FOR THE
ELECTRIC ENERGY LOSSES
ASSESSMENT IN DISTRIBUTION
NETWORKS, 3 rd Mediterranean
Conference Med Power 2002, Athens,
November 4-6, 2002.
[299]
Gubici u
transformatorima
Gubici voda 4-5 Gubici voda 9-10
Gubici u
transformatora
30-51
MWh MVArh MWh MVArh MWh MVArh MWh MVArh MWh MVArh MWh MVArh
Simulacija 795,1 716,1 546,5 330,2 248,7 385,9 30,87 18,43 81,75 48,8 9,916 15,61
Estimacija 1 752,5 673,4 511 309,1 241,4 364,3 31,09 18,56 65,87 39,33 8,036 10,82
Estimacija 2 823,5 749,9 569,2 343,9 254,4 406 31,12 18,58 84,51 50,45 9,637 14,93
Estimacija 3 780,2 709,2 530,9 321 249,3 388,2 30,98 18,5 75,4 45,02 9,795 15,3
Ekvivalentna otpornost 751,89 679,47 506,16 306,19 245,73 373,27
Srednje kvad. struja 751,1 672,6 510,6 308,9 240,6 363,8 31,06 18,55 65,82 39,3 7,995 10,8
Monte-Karlo 760,93 695,65 511,85 309,62 249,08 386,02 31,08 18,55 66,23 39,54 8,33 11,59
Fuzzy pristup 794,1 735,3 560,7 339,1 255 396,2 33,2 19,8 70,1 41,9 7,8 10,3
1 655,7 570,7 434,2 262,5 221,5 308,2 25,26 15,08 62,51 37,32 8,766 12,69
2 742,8 663,8 503,6 304,5 239,2 359,3 29,4 17,55 71,73 42,82 9,474 14,48
5 767,6 690,9 523,1 316,3 244,5 374,6 30,54 18,23 74,27 44,34 9,645 14,93
10 774,1 700,6 527,1 318,7 247,1 381,9 30,76 18,37 74,86 44,7 9,736 15,15
20 776,5 704,2 528,5 319,6 248 384,7 30,84 18,41 75,05 44,81 9,756 15,2
1 655,7 570,7 434,2 262,5 221,5 308,2 25,26 15,08 62,51 37,32 8,766 12,69
2 744 665,1 504,5 305 239,4 360 29,46 17,59 71,81 42,88 9,485 14,51
3 763,4 686 520 314,4 243,4 371,6 30,37 18,13 73,93 44,14 9,643 14,91
5 769,4 693,9 524 316,8 245,3 377 30,61 18,27 74,36 44,4 9,690 15,03
10 774,5 701 527,3 318,8 247,2 382,2 30,79 18,38 74,82 44,67 9,720 15,11
20 777,1 705,1 528,9 319,8 248,2 385,3 30,87 18,43 75,1 44,83 9,766 15,22
1 655,7 570,7 434,2 262,5 221,5 308,2 25,26 15,08 62,51 37,32 8,766 12,69
2 743,1 665 504,5 305,1 239,4 359,9 29,46 17,58 71,82 42,89 9,478 14,48
3 764,4 687 520,8 314,9 243,6 372,1 30,41 18,16 74,03 44,2 9,643 14,91
5 769,1 693,6 523,8 316,7 245,3 376,9 30,58 18,26 74,36 44,4 9,682 15,01
10 773,3 700,4 526,2 318,1 247,2 382,2 30,72 18,34 74,7 44,6 9,724 15,12
20 777,5 705,5 529,2 320 248,3 385,4 30,88 18,44 75,16 44,87 9,763 15,22
1 655,7 570,7 434,2 262,5 221,5 308,2 25,26 15,08 62,51 37,32 8,766 12,69
2 744 665 504,6 305,1 239,4 359,9 29,45 17,58 71,84 42,89 9,469 14,47
3 765 687,4 521,3 315,2 243,7 372,2 30,43 18,17 74,09 44,23 9,626 14,87
5 769,6 693,8 524,3 317 245,3 376,8 30,59 18,26 74,49 44,47 9,675 14,99
10 771,3 698 524,6 317,2 246,7 380,9 30,62 18,28 74,51 44,49 9,710 15,08
20 776,6 704 528,7 319,7 247,9 384,4 30,84 18,41 75,09 44,83 9,739 15,16
1 655,7 570,7 434,2 262,5 221,5 308,2 25,26 15,08 62,51 37,32 8,766 12,69
2 721,3 640,5 486,4 294,1 234,8 346,4 28,35 16,93 69,44 41,46 9,277 13,97
3 742 662,9 502,9 304,1 239 358,8 29,35 17,53 71,66 42,78 9,468 14,47
5 770,1 693 525,3 317,6 244,8 375,3 30,59 18,26 74,9 44,72 9,670 14,98
10 769,3 693,9 523,8 316,7 245,5 377,2 30,5 18,21 74,41 44,42 9,602 14,81
20 771,2 697,2 524,8 317,3 246,4 379,9 30,57 18,25 74,76 44,64 9,703 15,06
1 655,7 570,7 434,2 262,5 221,5 308,2 25,26 15,08 62,51 37,32 8,766 12,69
2 696,5 613,8 466,6 282,1 229,7 331,7 27,15 16,21 66,92 39,95 9,083 13,48
3 744,6 665,4 505,2 305,5 239,4 359,9 29,44 17,57 72,3 43,16 9,520 14,61
5 729,6 649,2 493,1 298,2 236,4 351 28,71 17,14 70,64 42,18 9,379 14,24
10 665,7 581,2 443,1 267,3 223,5 313,9 25,71 15,35 63,7 38,03 8,868 12,94
20 668,3 584 444,3 268,6 224,1 315,4 25,84 15,42 64 38,2 8,887 12,99
Br. Klastera
Fuzzy klasterovanje
m=1,1
m=1,25
m=1,5
m=2
m=5
G. J. Klir, B. Yuan, FUZZY SETS AND
FUZZY LOGIC: THEORY AND
APPLICATIONS, Prentice Hall, New
Jersey, 1995.
Hang-Ching Kuo, Yuan-Yih Hsu,
DISTRIBUTION SYSTEM LOAD
ESTIMATION AND SERVICE
RESTORATION USING A FUZZY SET
APPROACH, IEEE Trans. On Power
Delivery, Vol 8, No. 4, October 1993.
D. Tasi}, M. Stojanovi}, LOAD
ESTIMATION IN DISTRIBUTION
NETWORKS FOR ENERGY LOSS
CALCULATION, Regional Conference and
Exhibition on Electricity Distribution, R-
6.19, Herceg Novi, October 2004.

1. Klasifikacija brodskih motora
Elektri~ni motori namenjeni radu u
sistemima na brodovima izlo`eni su tokom
svog radnog veka atmosferskim uslovima
koji su nepovoljni za metalnu konstrukciju,
pred njih se postavljaju visoki tehni~ki
uslovi u pogledu karakteristika,
pouzdanosti, dimenzija i buke, te
konstruisanje i izrada ovakvih motora
predstavlja ozbiljan zadatak za svakog
proizvo|a~a ovakvih ma{ina, a raznolikost
njihove primene i potreba za {to
optimalnijim i usko namenjenim re{enjima
dovela je do vrlo raznolikih re{enja.
Kod brodova su u upotrebi elektromotori
za razne pogone. Zbog te raznolikosti po
vrsti pogona, specifi~nosti uslova rada,
na~ina pokretanja, primenjenog napona i
drugih karakteristika oni su svrstani u
nekoliko karakteristi~nih grupa. Ka`e se da
je podela naparavljena po va`nosti pogona.
U odnosu na ovu podelu se prema njima
primenjuju i odgovaraju}i zahtevi (propisi)
prilikom konstruisanja, izrade, kontrole,
testiranja, sertificiranja, preuzimanja kao i
monta`e na objektu uz primenu
pripadaju}ih mera za{tite. Ovi zahtevi su u
funkciji bezbednosti pogona i ljudi na
brodu.
Navodimo nekoliko grupa motora po
vrstama pogona koji su u upotrebi na
brodovima kao {to su: motori za
protivpo`arne pumpe, za sve vrste hla|enja
na brodu, za kompresore, cirkulacione
pumpe, brenere, reduktore, separatore ulja,
ventilatore svih vrsta i drugo.
Napominjemo da ova podela nije
napravljena po va`nosti primene. U ovom
tekstu se ne}emo zadr`avati na na~inu i
opsegu ispitivanja i atestiranja
elektromotora ve} na njihovim
specifi~nostima i karakteristikama. Mora
se ipak nazna~iti podela motora na grupe
koje su iste ili sli~ne kod svih
sertifikacionih dru{tava koja su ovla{}ena
za izdavanje atesta - uverenja o upotrebnoj
vrednosti motora, aparata, ure|aja i ostalo.
Tako je izv{ena podela po:
1/ va`nosti pogona:
E - esencijalne,
F - za rashladne ventilatore,
K - rashladne ure|aje sa sertifikatom,
N - neesencijalne pogone i
S - stering gear and windlass,
2 / dokumentaciji:
DC- sertifikat baziran na prisustvu
inspektora pri ispitivanju motora
DS - sertifikat izdaje proizvo|a~ na
osnovu dozvole dobijene od
sertifikacionog dru{tva
DSC - sertifikat izdaje sertikikaciono
dru{tvo na osnovu protokola o
ispitivanju dobivenog od proizvo|a~a,
3 / uslovima priznavanja sertifikata:
a. odobrenje tipa (type approval)
b. odobrenje konstrukcije - izvedbe
(design approval)
c. odobrenje tipova motora (approved
motor type).
[300]
energija
Jovan Milovanovi}, Zlatimir Laslo, Aleksandar Kova~,
Mirko Srdija
ATB - SEVER, Fabrika velikih elektri~nih ma{ina, Subotica
UDC 621.313.13:629.5.03
Niskonaponski asinhroni
elektomotori za razne
pogone na brodovima
Rezime
Na modernim brodovima se gde god je to mogu}e umesto dizel motora prelazi na
elektromotore. Pri tome se koriste najprostiji oblici asinhronih motora, generatora, tj.
asinhroni kavezni ili kliznokolutni motori, ako je potrebna odre|ena regulacija brzine
bez skupe opreme. Kada je regulacija neizbe`na tada se isti motori upravljaju
odgovaraju}im frekventnim pretvara~ima. Opseg snaga, napona, za{tita motora i vrsta
pogona primenjena na brodu {iroka je i za niski napon se kre}e do 1,5MW pa i vi{e.
Posebno je interesantno da se primenjuju i motori tzv. otvorene izvedbe bez obzira {to je
okolina ( ambijent ) dosta agresivna.
Klju~ne re~i: brodski elektri~ni motori, manevarski motori, specijalni motori, kavezni
motori, kliznokolutni motori.
Abstract
It is a tendency on modern ships to, whenever it is posible, replace diesel engines with
electric engines. In these cases the simplest asinchronous engines, i.e. asinchronous cage
or slipring engines are being used, if regulation of speed is required without expencive
equipment. If regulation is inevitable, then the same engines are being controled over
frequencz regulators. Ranges of power, voltage, engine protection and types of drive on
ships are very wide and for low voltage they range up to 1.5MW and even higher. It is
intresting that engines of opened type are being used most often, even though the
environment is chemicaly very aggressive.
Key words: marine electric motors, bow thrusters, special motors, cage motors, slipring
motors.
Jedna od bitnih podela se odnosi na
veli~inu snage motora. Obi~no je to
izvedeno na na~in do i preko 100 kW.
Smatramo da je za uvodni deo dato
dovoljno informacija pa se sada osvr}emo
na mesto firme ATB - SEVER u
proizvodnji motora za brodove.
Elektromotori koji se trenutno zahtevaju
od na{e firme slu`e za pogon:
1. bow thrustera
2. protivpo`arnih pumpi
3. raznih tipova vitala
Specifi~nosti vezane za ove pogone su :
1. slu`e za manevar brodova u lukama,
- vrsta pogona je intermitentni, a po
tipu S2, 30, 60 ili 90 min; retko je
pogon tipa S1.
- opseg snaga iznosi od 50 - 1500 kW,
- opseg napona od 380 preko
400,440,460,690V do 6kV,
- opseg frekvencije 50 ili 60 Hz,
- oblik ugradnje je naj~e{}e IM
V1/retko IM B3,

energija
- dodatna oprema je PTC alarm i
isklju~enje u namotaju, Pt 100 u le`ajima
i obavezno greja~i protiv kondenzacije
vlage,
- na~in pokretanja i upravljanja je Y-D,
DOL ili frekventna regulacija (kod
kaveznih motora) ili rotorskim
pokreta~em ( kod kliznokolutnih
motora)
- stepen mehani~ke za{tite je prete`no IP 23!
Za ove pogone smo razvili seriju motora
~iji se katalog mo`e na}i na web
stranicama ATB-SEVER.
2. Konstrukcija brodskih motora
Poslednjih godina smo razvili program
specijalnih brodskih asinhronih elektri~nih
motora za razne pogone, sa kojima smo
prisutni na evropskom i to prete`no
skandinavskom tr`i{tu. Na brodovima se
ovi motori koriste kao:
1. pogon protivpo`arnih pumpi na
brodovima
2. specijalni manevarski motori - 3.
boutrasteri, koji slu`e za okretanje
broda u mestu
3. motori za pogon brodskih tretnih
vitala (podizanje i spu{tanje sidra).
Svi elektromotori za specijalne namene
podle`u sertifikaciji ovla{}enih
sertifikacionih ku}a, u zavisnosti od izbora
kupca. Sertifikacione ku}e postavljaju
odre|ene zahteve koje proizvo|a~ mora
ispo{tovati pri izradi elektromotora, a
obuhvataju kategorije od kvaliteta
materijala pa do finalnog ispitivanja koja
mogu vr{iti ovla{}ena tehni~ka lica od
strane sertifikacione ku}e.
Ina~e, svi elektromotori se izra|uju u klasi
izolacije F, a zagrevanje je B klasi, {to
produ`ava radni vek motora. U tabeli 1 su
prikazane temperature ambijenta i
dozvoljene nadtemperture koje propisuje
svako sertifikaciono telo.
Prve dve grupe motora (pogon
protivpo`arnih pumpi i manevarski motori)
se izra|uju u stepenu mehani~ke za{tite
IP23. Elektromotori za protivpo`arne
pumpe se izra|uju uglavnom sa nogama za
horizontalni oblik ugradnje (B3, IM 1001)
ili prema zahtevu kupca. Brodski motori
pri konstrukciji imaju neke dodatne
karakteristike koje treba uzeti u obzir, kao
na primer predvi|enu inklinaciju motora i
do 45 0 , gde rotor koji mo`e imati masu i
preko jedne tone, {to pravi nova uticajna
dejstva, npr. optre}enja le`aja, prema ~emu
se moraju raditi ma{inski prora~uni i
odrediti ule`i{tenja, tj. definisanje tipa i
dimenzija la`aja koji }e obezbediti siguran
i pouzdan rad pri ekstremnim uslovima
eksploatacije gde otkazivanje motora na
otvorenom moru mo`e prouzrokovati
ozbiljne posledice.
Na primer, kod osovinskog ~elika
predvi|enog za motor 2.BOKIT 400 L-4
(za pogon pumpe), morao je u ~elo osovine
biti ukucan broj {ar`e za koju je
garantovao proizvo|a~ ~elika, dok je za
propulzione elektromotore za uljnu pumpu
nephodno izraditi epruvete za testiranje
svih materijala koji su u fizi~kom dodiru
sa propulzivnim materijalom i direktno
treba da savladaju odre|ene otporne
momente. Kod 2.BOKIT 400 L-4 nije
trebalo izvesti ispitivanje epruvete za
osovinu, jer je motor pogonio pumpu
preko spojnice, gde je elisa pumpe morala
biti podvrgnuta odre|enim testovima za
dobijanje sertifikata [1].
[to se ti~e same konstrukcije, ovi
elektromotori su relativno malih dimenzija
s obzirom na snage koje odaju, a to
obezbe|uje delimi~no i stepen mehani~ke
za{tite koji je u ovom slu~aju IP23.
Odre|enim konstrukcionim re{enjima,
izradom limpaketa od segmenata,
obacivanjem usmeriva~a vazduha,
adekvatnim ventilatorima, izradom
specijalnih (koncentri~nih) namotaja,
zvezdom na osovini ili aksijalnim
rashladnim kanalima na dinamolimu
rotora, obezbe|uje se efikasno odvo|enje
toplote {to omogu}ava smanjenje gabarita
kompletnog motora.
Po{to je u pitanju agresivna hemijska
sredina, motori su tehnolo{ki specijalno
tretirani, impregnacijom namotaja
dvostrukim vakumiranjem (lakiranjem).
Predvi|eni su za re`im S1, ED100%.
Elektromotori za boutrastere (bow
thruster) su prete`no klizno kolutni zbog
te{kih zaleta i visokih vrednosti prevalnog
momenta. Prete`no se izra|uju za
vertikalni oblik ugradnje. Naj~e{}e rade u
re`imu S2, 30 min, te im je za taj re`im
snaga ve}a u odnosu na S1 za 35%.
Trend je da se iz manjih osnih visina
izvla~e ve}e snage, pa su zato ovi motori
sa du`im limpaketima {to je dovelo do
odre|enih problema. Du`i limpaketi
zahtevaju pove}anje zazora izme|u rotora i
statora, a taj zazor je ina~e ve} relativno
veliki jer su u pitanju prete`no
~etvoropolni elektromotori. Me|utim, dalje
pove}anje zazora je neophodno zbog
obezbe|ivanja bezbednog rada motora.
Posledica ve}ih zazora je smanjenje cosj,
koji je ina~e ne{to ni`i zbog magnetne
napregnutosti. Ova pojava se na kraju
odra`ava na ne{to ve}u reaktivnu energiju
Tabela 1 Dozvoljene nadtemperature propisane od strane sertifikacionih tela [3]
Za
brodska
dru{tva
VDE 40 0 C - -
JRB - 45 0 C -
Register of Russian Shipping-RR - 45 0 C -
Loyd's Register-LR - 40 0 C 45 0 C
Beureau Veritas-BV 40 0 C 45 0 C 45 0 C
Germanischer Lloyd-GL 40 0 C 45 0 C -
Det Norske Veritas-NV 400 C - 500 C
Register Italiano Navale- RINA 400 C 400 C 500 C
[301]
potrebnu za rad ovih motorakoju, a kraju
to pokrivaju sna`ni generatori. Te`i se
izbegavanju mogu}nosti dodirivanja rotora
o stator usled ugiba i delovanja
centrifugalnih sila. Osim toga, rotor se
prora~unava na kriti~nu brzinu obrtanja.
Kao rezultat toga, dobijeni podaci logi~no
ukazuju da se pove}anjem momenta
inercije i otpornog momenta povr{ine
popre~nog preseka osovine rotora,
pove}ava i kriti~na brzina obrtanja rotora.
Motori za vitla se izra|uju sa stepenom
za{tite IP56, a re`im rada je S2,
5/30/10min.
Naj~e{}e se tra`i nekoliko varijanata:
2p=12/4/2 y/yy/Δ konstantna snaga 12/4 yy/Δ
2p=12/6/2 y/yy/Δ konstantan moment 12/6 Δ/yy
2p=16/8/4 Δ/yy/y konstantan moment 16/8 Δ/yy
2p=24/6/2 y/y/y sa tri odvojena namotaja
Karakteristike motora su takve da
omogu}uju siguran zalet i brzo elektro
dinami~ko ko~enje. Prelaz iz jedne brzine
u drugu je bez trzaja. Na motor je
prigra|ena elektro magnetna ko~nica koja
je uvek dimenzionisana za najte`e
pogonske uslove. Njena funkcija po~inje u
slu~aju nestanka elektri~ne energije:
prilikom prestanka napajanja
elektromotora, elektromagnet tako|e ostaje
bez napajanja, te se time aktivira ko~nica
koja zaustavlja rotor elektromotora. Na
samoj ko~nici je obezbe|eno ru~no
otpu{tanje opruga ko~nice da bi se vitlo
spustilo u slu~aju da se isto u slu~aju
prestanka napajanja nalazilo u
neprikladnom polo`aju. Motori su gra|eni
za ugradnju na palubi i zbog toga im je
stepen mehani~ke za{tite IP56.
Iz tog razloga se mora voditi ra~una da se
pri sklapanju (monta`i) elektromotora
dosedi na poklopcima statora, spolja{njim
poklopcima le`aja i zaptiva~ podloge
okvira priklju~ne kutije prema`u zaptivnim
sredstvima koja obezbe|uju hermeti~nu
zatvorenost svih spojeva. Na pogonskom
kraju osovine nalazi se radijalni osovinski
zaptiva~ tipa AS sa dve usne i jednom
oprugom. Kanal izme|u osovine i
semeringa se obavezno popunjava ma{}u.
Pokriva~ ko~nice je tako|e specijalan i
zaptivanje se ostvaruje zaptiva~em koji je
u obliku torusa. Zbog re`ima rada S2,
5/30/10min i ambijenta eksploatacije
obezbe|eno je dobro hla|enje
elektromotora pa se izra|uju bez
sopstvenog ventilatora. Ovakav motor
zahteva i specijalne namotaje. Neophodno
je da se dalanderov namotaj izradi sa
sedam izvoda, odnosno jedna ta~ka na
dalanderu se razvodi na dve ta~ke. U
slu~aju kada je uklju~en
dalanderov namotaj tada su
karakteristi~ne ta~ke spojene. U
slu~aju kada je uklju~en odvojeni
namotaj tada su ta~ke
razdvojene. Ovakvom izvedbom
namotaja se izbegava mogu}nost
pojave indukovanih napona u
namotaju vezanom u trougao,
kada je uklju~en odvojeni
namotaj u spregu zvezda. Svi

motori imaju ugra|ene antikondenzacione
greja~e sa natpisnim tablicama o stanju
uklju~enosti greja~a [2].
3. Dalji razvoj
Uzimaju}i u obzir odgovornost
konstrukcije, cenu, va`nost samog ure|aja
i male mogu}nosti za naknadne popravke
eventualnih propusta, brodski motori se po
odgovornosti nalaze odmah iza
protiveksplozivnih i motora sa pove}anim
stepenom za{tite. Zahtevi koji se pred njih
postavljaju tako|e su i kontradiktorni,
potrebno je da motor na brodu za odre|enu
snagu bude {to je mogu}e manji zbog
u{tede prostora, {to je mogu}e lak{i, jer
zadatak teretnog broda nije da nosi svoju
te{ku opremu nego teret koji je predmet
prevo`enja, a zatim se pred takvu
optere}enu konstrukciju stavljaju zahtevi
za pouzdanim radom u agresivnoj sredini.
Svi motori koji se na|u na brodu morali su
pro}i nekakav vid strogog testiranja i
sertifikovanja. Me|utim, tr`i{na bitka za
kupca koji }e kupiti motor se, kao i u
svakom takmi~enju, ne dobija pukim
zadovoljavanjem postavljenih standarda i
tehni~kih propisa nego postavljanjem
novih i vi{ih, kako sebi tako i konkurenciji
i optimiranjem svake konstrukcije za njenu
specifi~nu, unapred poznatu funkciju.
Uprkos slo`enosti konstruisanja i izrada
ovakvih motora ATB-SEVER u poslednje
vreme uspeva da zauzme svoje mesto na
tr`i{tu i to u oblasti velikih motora malih
serija.
Literatura
[1] ATB-SEVER interni katalog motora
serije BOK.
[2] Totally enclosed fan cooled induction
motors of the shipping type: 1.BZK, BZK,
SEVER-ov tehni~ki katalog.
[3] Catalogue BA/Marine motors GB 96-
10, tehni~ki katalog firme ABB Motors.
[4] Marine three-phase asynchronous
motors 0.09 to 1000kW, tehni~ki katalog
firme Leroy Somer.
Konstrukcija
Visokonaponski kavezni motori do sada su
bili ra|eni sa izmenjiva~ima toplote, a
oznaka po IEC-u je IC 611. Kod ovog
sistema hla|enja postoje unutra{nji i
spolja{nji ventilator pomo}u kojih se vr{i
hla|enje motora. U poslednje vreme veliki
inostrani proizvo|a~i visokonaponskih
motora razvili su red kaveznih motora sa
hla|enjem preko orebrenog ku}i{ta po
IEC-u IC 411. Da bismo bili u trendu i da
bismo mogli da budemo konkurentni na
tr`i{tu morali smo da izvedemo
konstrukciju kaveznog visokonaponskog
motora sa hla|enjem prema IC 411.
Motori u orebrenom ku}i{tu mogu da se
izra|uju tako da ku}i{te bude izliveno ili
pak da se rebra zavare na savijeno ku}i{te
od crnog lima. Iako je livena varijanta
orebrenog ku}i{ta jeftinija i jednostavnija
za izradu, za prototip smo koristili savijeno
ku}i{te sa zavarenim rebrima. Koncepcija
izrade statora za hla|enje IC 411 u odnosu
na dosada{nju izvedbu se morala promeniti
po{to se sva koli~ina toplote razvijena u
statoru elektromotora mora preneti na
ku}i{te preko koga }e biti ohla|en. Zbog
[302]
energija
Zlata Ri`anji, Stevan Nikoleti}, Slobodan Todorovi}
ATB - SEVER, Fabrika velikih elektri~nih ma{ina, Subotica
UDC 621.313.13:621.565
Visokonaponski motori sa
sistemom hla|enja IC 411
Rezime
Dosada{nja izvedba visokonaponskih motora je bila sa izmenjiva~em toplote. Trend
vode}ih proizvo|a~a visokonaponskih motora je sa hla|enjem IC 411 za izvedbu
kaveznih motora. Zahvaljuju}i ovoj koncepciji gabaritne mere su izmenjene u odnosu na
IC 611. Isto tako, ovi motori su te`inski za oko 10 % lak{i u odnosu na dosada{nju
izvedbu sa izmenjiva~ima toplote. Motori su mnogo kompaktniji, {to se ogleda i u
smanjenju vibracija i buke.
Klju~ne re~i: visokonaponski kavezni motor, hla|enje IC 411, orebreno ku}i{te,
direktan prenos toplote, izmenjiva~ toplote.
Abstract
Previous designs of high voltage electric motors contained a heat exchanger. Trend of
the leading manufacturers of these motors is to use IC 411 cooling for squirell cage
motors. Due to this concept, overall sizes are changed related to IC 611. Accordingly,
these motors are now around 10% lighter compared to the previous version with heat
exchangers. Motors are more compact what also reflects in decrease of vibration and
noise.
Key words: High voltage squirell cage motors, IC 411 cooling, finned housing, direct
heat exchange, heat exchanger.
toga statorsko magnetno kolo - dinamo
lim, direktno nale`e na ku}i{te i to sa
celokupnom povr{inom. Rotor i poklopci
ostaju isti kao i kod stare izvedbe kaveznih
motora, stim da su prilago|eni
dimenzijama novog ku}i{ta. Ule`i{tenje se
promenilo i sada imamo umesto tri dva
le`aja (sa obe strane po jedan, a ne kao u
IC 611 sa pogonske strane dva a suprotno
pogonskoj jedan).
Konstrukciona razlika se najbolje vidi sa
datih slika oba tipa visokonaponskih
kaveznih motora. Na slici 1 prikazan je
visokonaponski kavezni motor sa
hla|enjem IC 611, a na slici 2
visokonaponski kavezni motor sa
hla|enjem IC 411.
� Podaci motora sa slike 1:
1.KZ 6400 Sa-4 Snaga motora P= 355
kW; napon motora U= 6000 V; brzina
obrtanja n= 1481 min-1 ; frekvencija 50 Hz;
faktor snage cosϕ= 0,88; stepen korisnog
dejstva η= 93,5%; za{tita motora IP 54;
hla|enje IC 611; izolacija/ zagrevanje F/F;
izvedba IM B3; te`ina motora 2460 kg.

energija
Slika 1 1.KZ 6400 Sa-4
Slika 2 1.KZX 6400 Sa-4
� Podaci motora sa slike 2:
1.KZX 6400 Sa-4 Snaga motora P= 355
kW; napon motora U= 6000 V; brzina
obrtanja
n= 1485 min-1 ; frekvencija 50 Hz; faktor
snage cosϕ= 0,87; stepen korisnog dejstva
η= 94,5%; za{tita motora IP 54; hla|enje
IC 411; izolacija/ zagrevanje F/F; izvedba
IM B3; te`ina motora 2260 kg.
O~ita su gabaritna odstupanja izme|u ovih
dvaju motora. Novi na~in hla|enja ima za
posledicu to da se izmenjiva~ toplote ne
pojavljuje u ovakvoj izvedbi motora.
Tehnolo{ko-proizvodni deo
Kod izrade ovog prototipnog
visokonaponskog kaveznog motora sa
hla|enjem IC 411 koristili smo ku}i{te
[303]
koje je izra|eno od savijenog crnog lima
na koje su zavarena rebra. Jeste da je ovo
skuplje re{enje, ali se do tada dok se
proizvodnja ovakvih motora ne usvoji i
dok se ne izrade modeli za izlivanje
ku}i{ta od sivog liva moramo koristiti ovu
izvedbom. Tehnolo{ko vreme izrade za
ove motore je donekle smanjeno po{to nije
potrebno izra|ivati izmenjiva~ toplote.
Pokriva~ spolja{njeg ventilatora je ovde
drugog oblika, sa njim se posti`e
usmeravanje rashladnog vazduha preko
celog ku}i{ta. To se lepo vidi na slici 2 gde
su rebra ku}i{ta prekrivena u du`ini oko
jedne tre}ine celokupne du`ine.
Celokupno proto~no vreme proizvodnje je
za ove motore manje, tako da se to
odlikuje i u ukupnoj ceni izrade motora.
Ispitivanje
Sva ispitivanja po IEC 34-1 su izvr{ena
kod ovog motora sa hla|enjem IC 411 kao
{to se vr{e i kod standardnih
visokonaponskih kaveznih motora sa
hla|enjem IC 611. Uporedne vrednosti su
date u karakteristikama. [to se ti~e
vibracija i {uma, ovaj novi visokonaponski
kavezni motor sa hla|enjem IC 411 se
pokazao ne{to bolji. Najvi{e problema, {to
se ti~e vibracije, bilo je kod motora sa
izmenjiva~ima toplote. Izmenjiva~i toplote
sa pokriva~em ventilatora su mesta na
kojima se javljaju vibracije usled strujanja
vazduha i veoma te{ko se mogu u nekim
slu~ajevima smanjiti. Kod
visokonaponskih kaveznih motora sa
hla|enjem IC 411 ovaj problem ne postoji.
Zaklju~ak
Visokonaponski kavezni motori sa
hla|enjem IC 411 su pogodni za ugradnju
na mestima gde nema dovoljno prostora za
izmenjiva~e toplote. Isto tako po{to kod
ovih motora ne postoje rashladne cevi
pogodni su za ugradnju u pra{njavim i
prljavim sredinama. Kod ovih motora
izvodnica se nalazi iznad ku}i{ta tako da je
priklju~ak mogu} sa sve ~etiri strane
motora. [to se ti~e smera obrtanja mogu}a
je izvedba za levi, desni i za oba smera
vrtnje. U odnosu na standardne
visokonaponske kavezne motore te`ina im
je manja cca 10 % a sa time se smanjuje i
njihova prodajna cena. Odr`avanje ovih
motora je mnogo jednostavnije po{to
naslage pra{ine sam spoljni ventilator
oduva sa povr{ine motora, a to kod
izmenjiva~a toplote nije mogu}e.
U svetu su ovi motori momentalno u
trendu, {to potvr|uju i zahtevi koje
dobijamo za njihovu proizvodnju.
Literatura
SEVER interni katalog IEC reda
niskonaponskih motora sa hla|enjem IC 411
Katalozi stranih proizvo|a~a motora sa
hla|enjem IC 411.

Uvod
Motor-generator je lociran u sklopu jednog
od dva agregata RHE Bajina Ba{ta i ima
slede}e karakteristike:
Vrsta: Trofazni sinhroni motor-generator
No.1
Proizvo|a~: TOSHIBA
Tip: TAKS
Godina proizvodnje: 1976
STATOR
GENERATOR MOTOR
Un= 11000V Un= 11000V
In=16533A In=16533A
Pn= 315000kVA Pn= 315000kVA
n =428 n o /min n =428 n o /min
Broj izvoda: 6 Broj izvoda: 6
Veza: Y Veza: Y
Klasa izolacije:F Klasa izolacije:F
f = 50Hz f = 50Hz
n n
ROTOR
Up=330V Ip= 1537A
Klasa izolacije: F
Oblik polova: Istureni
U dosada{njem radu stator motorgeneratora
je podvrgavan redovnom
servisu sa sitnim popravkama izolacionog
sistema kao i preklinjavanju namotaja .
Po{to je motor-generator iza sebe imao
dugogodi{nji rad u oba re`ima rada u
kojima je imao velika elektri~na,
mehani~ka i termi~ka naprezanja izolacioni
sistem je po~eo da erodira na {ta su
ukazivala i ispitivanja izolacionog sistema.
Imaju}i sve to u vidu doneta je odluka da
se ide na kompletno premotavanje motorgeneratora.
Obzirom da je na novom namotaju
predvi|eno kori{}enje savremenih
izolacionih materijala, ostala je mogu}nost
postavljanja ve}eg preseka bakra namotaja
te se samim tim o~ekivalo, da pored
sigurnog rada ma{ine ista dobije
pobolj{ane karakteristike u pogledu
smanjenja radne temperature namotaja kao
i mogu}nost pove}anja izlazne snage.
Kompletan marerijal je isporu~ila
THOSIBA, dok je radove izveo SEVER
Feabrika Remont uz superviziju
predstavnika THOSIBE i nadzor
predtavnika investitiora tj. RHE Bajina
Ba{ta.
Tehnologija demonta`e starog i
postavljanje novog namotaja
statora motor-generatora
1. Demonta`a starog statorskog
namotaja
Opis aktivnosti
U cilju demonta`e starog statorskog
namotaja izvr{ene su slede}e operacije:
� skidanje izolacionih kapa i razvarivanje
serijskih veza,
� skidanje paralelnih veza,
� razvarivanje izvoda sa kru`nih sabirnica,
� kompletno rasklinjavanje,
� va|enje gornjeg i donjeg sloja namotajasvi
{tapovi namotaja su uredno slo`eni i
razdvojeni prema polo`aju u `lebu,
[304]
energija
Sr|an Pejnovi}, Boro Bili}, Radislav Panti}
ATB -SEVER, Subotica
Dejan Despotovi}, Radisav Mati}, Milojko Ne{ovi}
Drinske HE-RHE Bajina Ba{ta, Peru}ac
UDC 621.314.52:621.3.043.2
Zamena namotaja statora
na trofaznom sinhronom
motor-generatoru
Rezime
Cilj ovog rada je da predstavi tehnologiju zamene statorskog namotaja, da uka`e na
neka nova tehnolo{ka re{enja postavljanja namotaja kao i da prika`e novokori{tene
izolacione materijale.
Na kraju predstavljamo rezultate finalnog ispitivanja novopostavljenog statorskog
namotaja, tj. njegove karakteristike.
Klju~ne re~i: namotavanje motor-generatora, izolacija namotaja, izolacioni materijali,
ispitivanje motor-generatora.
Abstract
Aim of this paper is to present thetechnology of replacement of stator windings, to point
out some new technological solutions for windings instalation and to show the new
insulation materials in use. At the end we present the results of final tests of the new
installed stator winding, ie. it's characteristics.
Key words: motor windings, windings insulation, insulation material, motor
testing.
� skidanje gornjeg i donjeg potpornog
prstenam i
� skidanje termoelemenata i pripadaju}ih
kablova.
2. Pregled, ~i{}enje i lakiranje
statorskog jezgra
Opis aktivnosti:
� pregled statorskog jezgra i stranica `leba
vizuelno,
� zaostala smola zalepljena u `lebovima
kao i ostale ne~isto}e je specijalnim
seka~ima struganjem o~i{}ena do svetlog
sjaja istovremeno na svim nivoima lim
paketa. Vode}i ra~una da ne do|e do
o{te}enja lim paketa statora (u daljem
tekstu LPS) struganje je vr{eno u
radijalno horizontalnom pravcu gledaju}i
u odnosu na LPS,
� nakon odstranjivanja smola i r|e svi
`lebovi LPS o~ist}eni su sa najlon
~etkama 10-15 puta struganjem po
~itavoj povr{ini,
� posle struganja sprovedeno je
izduvavanje svih unutra{njih strana
`lebova sa komprimiranim vazduhom, a
nakon toga detaljno usisavanje i ~i{}enje
krpama,

energija
� u sklopu ~i{}enja izvedeno je pranje
kompletnog LPS sa unutra{nje i
spolja{nje strane. Kori{}eno je sredstvo
za pranje i odma{}ivanje Pascol 113,
koje se nanosilo uduvavanjem pod
pritiskom, ravnomerno po povr{ini celog
LPS. Zbog prate}ih, potencijalno
opasnih efekata pranje LPS je izvr{eno u
no}nim satima i
� LPS je lakiran sa dobro izme{anim
crnim lakom (TEB 9504, TEB 9505)
povr{inu jezgra i unutra{njosti `leba
koriste}i duvaljke pod pritiskom.
Te`inski odnos me{anja :
Crni lak (9505) Smola (9504) Razre|iva~ (8310)
1 1 0.5-0.7
3. Monta`a i izoliranje potpornih
prstenova
Opis aktivnosti:
Potporni prstenovi (jedan sa gornje i jedan
sa donje strane glave namotaja) se sastoje
od ~etiri segmenta.. Da bi se postigla
jednaka pozicija svih segmenata, izvr{ena
je probna monta`a, da bi se kona~no po
postizanju krajnjeg polo`aja - osa prstena
je postavljena na pribli`no 130-135 mm od
kraja `leba izvr{ila kona~na monta`a.
Elementi za fiksiranje na stezne plo~e LPS
(ukupno 20 sa obe strane) i mesta spojeva
segmenata su zavareni elektri~nim
varenjem.
Izolacija potpornih prstenova se satoji iz:
� 1 x 1/2 preklopa staklene trake
� 6 x 1/2 preklopa C13 mika trake
� 1 x 1/2 preklopa staklene trake
� nakon svakog nanetog sloja izvr{eno je
premazivanje izolacionim lakom
TVB2024 (slika 1).
4. Ubacivanje donjih {tapova i
bo~ne ispune
Opis aktivnosti:
� na dno `leba uba~ene su podlo{ke i
pri~vr{}ene sa lepljivom trakom (465
Scotch Tape) na tri mesta po du`ini bez
uvrtanja ili ugibanja. Gornja i donja
strana podlo{ke fiksirane su na krajeve
jezgra koriste}i lepljivu traku (#5 Scotch
Tape),
Slika 1 Potporni prsten
� ulaganje donjih {tapova u `lebove jedan
po jedan (ukupno 252 {tapa) vr{ilo se u
smeru kazaljke na satu gledano sa
unutra{nje strane jezgra. Fiksiranje
donjih {tapova vr{eno je sa privremenim
blokom i klinom,
� svi {tapovi su postavljeni tako da
rastojanje izme|u kraja LPS i plo~e za
serijsku vezu bude: 470-480mm sa
gornje strane namotaja, 500-510mm sa
donje strane namotaja,
� pre postavljanja {tapova izvr{eno je
poliranje i ~i{}enje bakarnih plo~a za
spajanje sa gornjim {tapovima,
� bo~ne ispune su uba~ene izme|u jezgra i
leve strane donjeg {tapa na ~itavoj du`ini
jezgra koriste}i fiber lopaticu i ~eki}.
Svaki bo~ni umetak je tanko premazan
sa epoxi smolom (Epikote # 828, N-143)
u odnosu 3:2 i
� nakon u~vr{}enja maksimalno bo~no
rastojanje izme|u desne strane {tapa i
LPS nije ve}e od 0,2mm
5. Visokonaponski test donjih
{tapova
Opis aktivnosti:
� pre visokonaponskog testa izvr{eno je
detaljno ~i}enje i usisavanje ulo`enog
namotaja i neposredne okoline,
� ispitivanje je vr{eno u grupama od po 14
{tapova, koji su bili kratko spojeni
bakarnom `icom,
� za{tita od preskakanja elektri~nog luka
izvr{ena je sa MIKA izolacionim
listovima,
� izmerene su otpornosti izolacije
(vrednost za jedan minut i za deset
minuta), i to pri Uisp= 1000V DC pre i
posle visokonaponskog testa
� visokonaponski test je izvr{en sa UVN=
(2Un + 1000) = 23KV, AC
(Un = 11KV) vreme trajanja: 60 sekundi
ispitna oprema:VN transormator
PU-60,Agea Kul l,
kuglasto iskri{te - vlasni{tvo SEVERA
� sva 252 ulo`ena donja {tapa uspe{no je
izdr`alo visokonaponski test
6. Ugradnja odstojnika izme|u
donjih {tapova u glavama namotaja
i potpornog prstena
Opis aktivnosti:
� postavljeni odstojnici
su staklolitne plo~ice
debljine 3-5mm,. Svi
odstojnici su umotani
u filc koji je
impregnisan smolom
(TVB 2623; TVB
2624) i nakon
pode{avanja zazora
uba~eni izme|u glava
{tapova i potpornog
prstena. Ukupan broj
uba~enih odstojnika
252 kom. na strani
pobude i 252 kom. na
strani turbine,
� priprema i te`inski
[305]
odnos epoxi smole: me{ati dva dela TVB
2623 sa jednim delom TVB 2624.
7. Ugradnja odstojnika izme|u
donjih {tapova u glavama namotaja
Opis aktivnosti:
� postavljeni odstojnici su staklolitne
plo~ice debljine 3-5mm, dimenzija 60x
75mm. Svi odstojnici su umotani u filc
koji je impregnisan smolom (TVB 2623;
TVB 2624) i nakon pode{avanja zazora
uba~eni izme|u glava samih {tapova.
Ukupan broj uba~enih odstojnika po
jednom {tapu je dva na strani budilice i
tri sa turbinske strane,
� priprema i te`inski odnos epoxi smole:
me{ati dva dela TVB 2623 sa jednim
delom TVB 2624.
8. Banda`iranje glava namotaja
donjih {tapova
Opis aktivnosti:
� nakon ubacivanja odstojnika izvr{eno je
fiksiranje glava namotaja prema
nose}em prstenu i me|usobno
predimpregniranom trakom (# 675 PG
Tape) i to sa tri omota duplom trakom,
� posle vezivanja glave namotaja, sva
u~vr{}enja su premazanasa smolom
(TVB 2623, TVB 2624),
� priprema i te`inski odnos epoxi smole:
me{ati dva dela TVB 2623 sa jednim
delom TVB 2624 (slika 2).
9. Ugradnja termoparova i
me|uslojnih ulo`aka
Opis aktivnosti:
� prilikom ugradnje me|uslojnih ulo`aka
postavljeni su i RTD termoelmenti u
osamnaest `lebova LPS,
� RTD termoelementi nisu zamenjivani,
nego su ugra|eni postoje}i, sa tim da je
izvedeno novo o`i~enje do izvodne
kutije,
� kablovi RTD termolelemenata su
u~vr{}eni sa spojnicama i nosa~em za
ku}i{te statora, a za donji {tap prepreg
trakom (# 675 PG Tape) (slika 3).
10. Monta`a gornjih {tapova i
bo~ne ispune
Opis aktivnosti:
� nakon ubacivanja me|uslojnih ulo`aka i
termo-sondi izvr{eno je postavljanje
gornjih {tapova u `lebove u pravcu
kretanja kazaljke na satu gledaju}i iz
unutra{njeg prostora LPS i privremeno
fiksiranje,
� svi {tapovi su postavljeni tako da
rastojanje izme|u kraja LPS i plo~e za
serijsku vezu bude: 470-480mm sa
gornje strane namotaja, 500-510mm sa
donje strane namotaja,
� pre postavljanja {tapova izvr{eno je
poliranje i ~i{}enje bakarnih plo~a za
spajanje sa gornjim {tapovima,
� bo~ne ispune su uba~ene izme|u jezgra i
leve strane donjeg {tapa na ~itavoj du`ini
jezgra koriste}i fiber lopaticu i ~eki}.

energija
Slika 2 Ubacivanje odstojnika i fiksiranje glava namotaja donjeg sloja
Slika 3 Monta`a RTD i me|uslojnih ulo`aka
Svaki bo~ni umetak je tanko premazan
sa epoksidnom smolom (Epikote # 828,
N-143) u odnosu 3:2 i
� nakon u~vr{}enja maksimalno bo~no
rastojanje izme|u desne strane {tapa i
LPS nije ve}e od 0,2mm
11. Zaklinjavanje statora
Opis aktivnosti:
� sistem zaklinjavanja se sastoji od klinova
i podlo{ki, a isti ima dvadeset~etiri klina
po `lebu,
� zaklinjavanje statorskih {tapova je
po~eto sa strane turbine. Prvi klin je
uba~en sa strane turbine a ostali klinovi
sa strane kolektora,
� u toku zaklinjavanja gornji {tap je bilo
potrebno pritisnuti pri dnu `leba sa
{tapnim potisnim ure|ajem koji mo`e da
obezbedi podu`nu silu vrednosti
1800N/cm a pri ubacivanju podlo{ki
potrebno je bilo voditi ra~una da se ne
o{teti grafitni premaz {tapa,
� nakon zaklinjavanja proverom je
utvr|ena potrebna u~vr{}enost,
� posle ugradnje klinova postavljeni su
stoperi (filc inpregnisan sa TVB 2623;
TVB 2624) na gornji {tap , koji su i
omotani oko gornjih i donjih {tapova
zajedno na izlazu iz `leba sa prepreg
trakom sa pet namotaja (slika 4).
12. V.N. test gornjih {tapova
Opis aktivnosti:
� pre visokonaponskog testa izvr{eno je
detaljno ~i}enje i usisavanje ulo`enog
namotaja i neposredne okoline,
[306]
� svih 504 {tapa su bili kratko
spojeni bakarnom `icom,
� za{tita od preskakanja
elektri~nog luka izvr{ena je
sa MIKA izolacionim
listovima,
� izmereni su otpornost
izolacije (vrednost za jedan
minut i za deset minuta) , i
to pri Uisp= 1000V DC pre i
posle visokonaponskog testa
i dobijene zadovoljavaju}e
vrednosti
� visokonaponski test je
izvr{en sa UVN= (2Un +
1000) = 23KV, AC
(Un = 11KV)
vreme trajanja: 60 sekundi
Ispitna oprema:
regulacioni transformator
0,4kV, 250kVA - vlasni{tvo:
Elektroistok
energetski transformator
400/36372V, 250kVA -
vlasni{tvo: Elektroistok
prigu{nica L1=1,2395H
prigu{nica L2=1,1588H
� svih 504 ulo`enih gornjih i
donjih {tapova uspe{no su
izdr`ali visokonaponski
test
13. Visokonaponski test
termosondi
Opis aktivnosti:
� posle testa na visoki napon
donjih i gornjih {tapova
izvr{eno je ispitivanje
RTD i to:
- merenje otpornosti
izolacije 1000V, DC pre
i nakon VN testa
- VN test Uvn=2000V, AC
� vreme trajanja: 60
sekundi,
� rezultati otpornosti
izolacije RTD sondi su bili
zadovoljavaju}i i sve RTD
sonde su uspe{no izdr`ale
visokonaponski test
14. Tvrdo lemljenje serijskih veza
sa turbinske strane i sa strane
pobude
Opis aktivnosti:
� izvr{ena priprema i instalisanje
transformatora za tvrdo lemljenje,
� pripremljene gornje i donje bakarne
plo~e {tapova sa uba~enim ulo{kom za
lemljenje (Folija 0,31mm tvrdog lema)
izme|u dve bakarne plo~e,
� krajeve izolacije {tapa treba omotati sa
termo otpornim tablama, vodom
navla`enim,
� izvr{eno pode{avanje transformatora za
tvrdo lemljenje sa ugljenim elektrodama
na bakarnom spoju. Temperetura
lemljenja je oko 750-780°C,

energija
Slika 4 Monta`a klinova
� u toku lemljenja, lem u obliku elektrode
nanosio se na ivi~ne povr{ine spoja
� nakon lemljenja provereni su zalemljeni
delovi - na prisustvo {upljina, pukotina i
grudvica, a na pojedinim spojevima su
izvr{ene korekcije,
� zalemljeni spojevi su o~i{}eni i sa njih je
skinuta termo za{tita.
15. Izolovanje serijskih veza sa
turbinske strane (postavljanje
izolacionih kapa)
Opis aktivnosti:
� Pripremljena je smesa komponenenata za
ispunu izolacionih kapa u slede}em
te`inskom odnosu:
materijal Odnos me{anja te`inski
epilcote # 815 100
epilcote K 61 B 13
silica 70
glas chop 2
accelerator (BDMA) 1
� dobro izme{ane komponente su nasute u
izolacione kape do nivoa oko 60%.
� impregnisani filc sa epoksidnom smolom
(Epilcote # 815, K 61 B,B DMA)
postavljen na izolacione kape na dva
mesta i izvr{eno postavljanje izolacionih
kapa napunjenih komponentama za
ispunu na donje serijske spojeve,
� posle postavljanja i sleganja mase dodati
Slika 5 Izoliranje serijskih veza sa Turbinske strane
komponente ispune do vrha kapa,
� posle o~vr{}avanja ispune izvr{eno je
fiksiranje izolacionih kapa sa prepreg
trakom (# 675 PG Tape) sa {est navoja i
tri dvostruka omotavanja,
� posle fiksiranja, sa epoksidnom smolom
premazana (TVB 2623; TVB 2624) sva
mesta fiksiranja (slika 5).
16. Izolovanje serijskih veza sa
strane pobude
Opis aktivnosti:
� pripremljena je smesa komponenata za
ispunu izolacionih kapa u slede}em
te`inskom odnosu:
materijal Odnos me{anja te`inski
epilcote # 815 100
epilcote K 61 B 13
silica 70
glas chop 2
accelerator (BDMA) 1
� postavljene izolacione kape na bakarnu
spojnu plo~u koriste}i filc kao za donje
kape. Donji deo izolacione kape zaptiven
sa epoksidnom sme{om (TCA 9001,
TCA 9002) tako da ne mo`e da do|e do
procurivanja nakon usipanja smese,
� epoksidna smesa je pripremljena na
slede}i na~in: tri dela TCA 9001 sa dva
dela TCA 9002 te`inski.
[307]
� posle postavljanja smese
dodati malo smole za
ispunu u izolacionu kapu
sa ciljem da se spre~i
curenje. (TCA 9001;
TCA 9002),
� nasuta izolaciona smesa
do vrha kape(slika 6).
17. Ugradnja distantnih
umetaka u glavi namotaja
Opis aktivnosti:
� postavljeni odstojnici su
staklolitne plo~ice debljine
3-5mm, dimenzija 60x
75mm. Svi odstojnici su
umotani u filc koji je
impregnisan smolom (TVB
2623; TVB 2624) i nakon
pode{avanja zazora uba~eni
izme|u glava samih
{tapova. Ukupan broj uba~enih odstojnika
po jednom {tapu je dva sa strane pobude i
tri sa turbinske strane.
priprema i te`inski odnos epoksidne smole:
me{ati dva dela TVB 2623 sa jednim
delom TVB 2624.
18. Banda`iranje glava namotaja
gornjih {tapova
Opis aktivnosti:
� nakon ubacivanja odstojnika izvr{eno je
fiksiranje glava namotaja gornjih {tapova
me|usobno sa predimpregniranom
trakom (# 675 PG Tape) i to sa tri
namotaja duplom trakom preko svakog
ugra|enog distantnog ulo{ka (isto kao
kod donjeg sloja),
� posle vezivanja glave namotaja, sva
u~vr{}enja su premazana smolom (TVB
2623, TVB 2624),
� priprema i te`inski odnos epoksidne
smole: me{ati dva dela TVB 2623 sa
jednim delom TVB 2624,
� izvr{eno je postavljanje i fiksiranje
stopera protiv proklizavanja namotaja
(ukupno 252 kom) i postavljanje stopera
protiv pomeranja `lebnih klinova sa
turbinske strane i sa strane pobude
(ukupno 504 kom).
19. Spajanje paralelnih veza i veza i
izvodnih {tapova sa kru`nim
sabirnicama
Opis aktivnosti:
� nakon savijanja izvodnih
{tapova izvr{eno je tvrdo
lemljenje paralelnih veza
(ukupno 21) izme|u izvodnih
{tapova i veza izme|u
kru`nih sabirnica i izvodnih
{tapova (ukupno 21),
� pre po~etka lemljenja
obezbe|ena je neposredna
okolina tog mesta radi
spre~avanja o{te}enja
izolacionog sistema kako
namotaja tako i kru`nih
sabirnica. za{tita je
izvr{ena pomo}u
natopljene azbestne trake i
limenih plo~a debljine
1mm

energija
Slika 6 Izolovanje serijskih veza sa kolektorske strane pobude
� tvrdo lemljenje je izvr{eno pri
temperaturi od oko 750°C. Za
obezbe|enje dobrog spoja kori{}ena je
folija lema debljine 0,31 mm, koja je
postavljena na mestu spoja izvodnog {tapa
i izvoda sabirnice ili paralelne veze,
� u toku lemljenja, lem u obliku elektrode
nanosio se na ivi~ne povr{ine spoja,
� nakon lemljenja provereni su zalemljeni
delovi - na prisustvo {upljina, pukotina i
grudvica, a na pojedinim spojevima su
izvr{ene korekcije,
� zalemljeni spojevi su o~i{}eni i sa njih je
skinuta termo za{tita,
� nakon tvrdog lemljenja na ivice spojeva
naneta je epoksidna masa (TCA 9001;
TCA 9002) , radi eliminacije o{trih ivica
spoja i lak{eg izolovanja.
� Izolacija potpornih prstenova se satoji iz:
- 1 x 1/2 preklopa staklene trake
- 4 x 1/2 preklopa C13 mika trake
- 2 x 1/2 preklopa D30 staklene trake
- 1 x 1/2 preklopa staklene trake
� nakon svakog nanetog sloja izvr{eno je
premazivanje izolacionom epoksidnom
smesom TVB2623 +TVB2624
� svaka paralelna veza dodatno je
u~vr{}ena sa elementima za fiksiranje (po
3 na svaku vezu- ukupno 63 elementa za
fiksiranje) (slika 7).
20.Pregled i ~i{}enje
Opis aktivnosti:
� posle kompletiranja radova izvr{en je
detaljan pregled statora M/G No.1 sa
naro~itom pa`njom na {tapne klinove,
izolaciju, krajeve {tapa, fazne spojeve,
prstenove itd.,
� nakon pregleda izvr{eno je izduvavanje
komprimovanim vazduhom, ~i{}enje,
usisavanje prostora i uklanjanje svih
ne~isto}a.
21. Su{enje statora
Opis aktivnosti:
� Su{enje namotaja statora generatora
izvr{eno je sa elektri~nim kaloriferima (12
kom po 9 kW), koji su bili postavljeni u
otvore ventilatora za hla|enje statora
(ukupno 6). U svaki otvor postavljena su
po dva kalorifera. Namotaj statora je bio
prekriven za{titnom ceradom. Su{enje
namotaja statora je trajalo 61h neprekidno
uklju~uju}i i postizanje i odr`avanje
temperature namotaja od oko 50 o C koja se
merila preko ugra|enih RTD elemenata u
`lebove statora. U toku procesa su{enja
pra}ene su vrednosti otpornosti izolacije i
indeksa polarizacije faznih namotaja . Sa
grejanjem se prekinulo kada su se
vrednosti ustabilile.
Slika 7 Spajanje i izoloranje paralelnih veza i veza sa kruznim sabirnicama
[308]
22. Lakiranje
Opis aktivnosti:
� pri temperaturi od pribli`no 40oC pristupljeno je zavr{nom lakiranju statora.
� stator je lakiran sa crnim lakom (TEB
9504, TEB 9505) koriste}i duvaljke pod
pritiskom. Lakiranje je obuhvatilo povr{inu
LPS, glave namotaja, potporne prstenove,
kru`ne sabirnice, fazne izvode.
Te`inski odnos smese :
crni lak (9505) smola (9504) razre|iva~ (8310)
1 1 0.35.
Zaklju~ak
Rezultati ispitivanja izolacoinog sistema
kao i probni rad ma{ine ukazuju na to da
su postignuti o~ekivani rezultati u smislu
sigurnosti izolacionog sistema kao i
mogu}nosti pove}ane snage eksploatacije
ma{ine.
S obzirom da je za pouzdanost izolacionog
sistema pored kvaliteta izolacionih
materijala koji predstavljaju najnovija
dostignu}a iz te oblasti, od presudnog
zna~aja nivo radne temperatura kao i
stepen kompaktnosti statora o~ekuje se
produ`enje veka stabilnog rada ma{ine.
Tome }e, po na{em mi{ljenju, u mnogome
doprineti pove}an presek bakarnih {tapova
kao i nova tehnologija zaklinjavanja
primenom opru`nih ulo`aka .
Dalja analiza rada ma{ine da}e
nedvosmisleno parametre opravdanosti
navedenih radova na statoru.

energija
Zavr{no ispitivanje statorskog namotaja nakon monta`e
1 Prikaz merenje otpornosti izolacionog sistema faznih namotaja statora pre visokonaponskog testa
Br.
Ut
[V] DC
I (15sec)
’[ì A]
I (60 sec)
[ì A]
[309]
I (10min)
[ì A]
Ris(15sec)
[MΩ]
Ris(60sec)
[MΩ]
Ris (10min)
[MΩ]
Koefic.
apsorp.
Faza U 1000 3.1 1.2 0.2 323 833 5000 2.6 6
Faza V 1000 3.1 1.2 0.21 323 833 4762 2.6 5.7
Faza W 1000 3.1 1.2 0.21 323 833 4762 2.6 5.7
Kriterijum dobrog kvaliteta: Ris =225 MΩ za P =310 MW i Un= 11000 V
min GEN
K ≥2 i IP≥4
A
2 VN ispitivanje svake faze pojedina~no Uvn= 2Un + 1000 = 23KV, AC (Un = 11KV)/ t=1 min
3 Prikaz merenje otpora izolacionog sistema faznih namotaja statora nakon visokonaponskog testa
Br.
Ut
[V] DC
I (15sec)
’[ì A]
I (60 sec)
[ì A]
I (10min)
[ì A]
Ris(15sec)
[MΩ]
Ris(60sec)
[MΩ]
Ris (10min)
[MΩ]
Koefic.
apsorp.
Faza U 1000 3.1 1.2 0.2 323 833 5000 2.6 6
Faza V 1000 3.0 1.1 0.2 333 909 5000 2.7 5.5
Faza W 1000 3.1 1.2 0.2 323 909 5000 2.6 6
Srednja temperatura namotaj statora 29.6°Cc
Kriterijum dobrog kvaliteta: Ris min =225 MΩ za P GEN =310 MW i Un= 11000 V
K A ≥2 i IP≥4
4 Rezultati merenja tgδ i C
Ispitivana faza
Utest/Un Utest U V W
tg δ C tg δ C tg δ C
[ - ] [ kV ] [10 -3 ] [nF] [10 -3 ] [nF] [10 -3 ] [nF]
0.2 2.2 8.5 1.584 8.3 1.574 8.5 1.583
0.4 4.4 9.9 1.587 9.9 1.577 10.1 1.586
0.6 6.6 11.4 1.591 11.3 1.580 11.5 1.589
0.8 8.8 12.8 1.594 12.6 1.584 12.8 1.592
1.0 11.0 14.1 1.597 14.1 1.587 14.2 1.596
Kriterijum dobrog kvaliteta: tgδ na 0,2 Un [10 -3 ] ≤ 40
Δtgδ od 0,2 do 0,6 Un [10 -3 ] ≤ 6
Δtgδ od 0,6 do 1,0 Un [10 -3 ] ≤ 8
5 Rezultati merenja parcijalnih pra`njenja
Ispitivana faza
Utest/Un Utest U V W
[ - ] [ kV ] q↑[ pC ] q↓[ pC ] q↑[ pC ] q↓[ pC ] q↑[ pC ] q↓[ pC ]
0.2 2.2
0.4 4.4 1100 1400 1500 1400 1500 1500
Faz.Nap. 6.3 2500 2800 3000 2800 3000 3000
0.6 6.6 2800 3000 3000 3000 3100 3000
0.8 8.8 9500 10000 10000 10000 10000 10000
1.0 11.0 40000 40000 30000 30000 40000 40000
U↑ [kV] U↓ [kV] U↑ [kV] U↓ [kV] U↑ [kV] U↓ [kV]
2.8 2.6 2.9 2.7 3.5 2.6
Kriterijum dobrog kvalita: Q[pC] na vrednosti faznog napona ≤ 5000 pC
Indeks
polariz.
Indeks
polariz.
Literatura
V.A.Ko`emnjakin, A.
I. Rimar,
Hidrogeneratorio{te}enja
i remont,
Energoatomizdat,
Moskva 1983.
Ljubi{a Milankovi},
Tehnika visokog
napona,
Elekrtotehni~ki
fakultet, Beograd,
1977.
Boro Bili}, Sr|an
Pejnovi}, Radislav
Panti}, Zavr{ni izve{taj
o izvedenom stanju
generalnog remonta
agregata No 1 RHE
Bajina Ba{ta, Subotica,
2004.