Tetratka 01-MAK - 03 - okno.mk

Negovoto veli~estvo:
Dime sladoledxijata
Batka, ova e {ou.
Demokratijata e navistina kul rabota. I pametni i budali mo`at
{to sakaat da pi{uvaat i da ka`at i za toa da ne odgovaraat. Toa se
vikalo “ramnopravnost” i “sloboda na mislewe i dejstvuvawe”. E, koga
sme kaj budalite, i mene mi rekoa da napi{am kako ja sfa}am
demokratijata, pa zatoa ~itajte i
koj }e pre`ivee - }e pameti.
Jas ne sum demokrat od moda, tuku za da mo`am da ja kontroliram
vlasta, kako {to taa mo`e mene da mi go odano~i sladoledot.
Vlasta vo Makedonija sekoga{ treba da gi ima predvid
interesite i potrebite na gra|anite na Makedonija, pa duri i za
sladoledxii kako mene. Vaka napi{ano si stoi mnogu ubavo na
hartija. Vo praktika, prijatele, nitu edna demokratska dr`ava dosega
ne stanala sovr{ena. Sekade se slu~uva nekoi odluki na vlasta da ne
im odgovaraat na site i nekoj sekoga{ da ima razli~ni mislewa i
potrebi. Ideali i sovr{enstva nema ni vo demokratijata. A
filmovite si se filmovi.
Eve, na primer, so mene. Jas demokratijata ja u~am na pote{kiot
na~in i mi velat deka postavuvam glupavi pra{awa, a jas ne se
nerviram poradi toa.
Porano ne mi be{e jasno, pa pra{av: „Dali pretstavnik na vlasta
smee da kupuva pivo i sendvi~i za svojata rodendenska zabava od
dr`avni pari?“ Mislam... sekoj }e si re~e: Pa vlast e, zo{to da ne
mo`e da zeme malku dr`avni pari? No, mi velat: “Ne mo`e” – imalo
ZAKON za zloupotreba na slu`bena dol`nost. Tu, tu... napravile cel
zakon za sendvi~i i pivo.
Ako nemaat pari da si kupat pivo, neka ka`at. Kaj sme mu dale vlast,
}e mu dademe i nekoe pivce bez da dava {i{iwa vo zamena. A posle }e
mu platime i kaucija. Znaeme deka e te{ko da si VLAST. Jas li~no bi
mu dal i sladoled so pivoto.
Potoa se javiv vo Kabinetot na pretsedatelot na dr`avata da go
pra{am dali pie pivo i dali gi saka sendvi~ite so ili bez majonez,
no mi rekoa deka pretsedatelot bil zafaten so dr`avni raboti.
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
3

Pra{av: „Da ne pre~am {to se javuvam?” Mi odgovorija deka jas
kako pripadnik na ovaa dr`ava imam pravo da kontaktiram so site
tie „golemci”, da pra{uvam, da baram ili da nudam, zatoa {to sum
imal MO] KAKO GRA\ANIN. Pa, koga mi ka`a u{te deka jas sum
mu dal mo} na MOJOT PRATENIK da sedi vo Parlamentot i deka
mo`am i preku nego da si brkam nekoi raboti, jas {eknav. “Ama
gospo|o” – rekov, “ne znam dali imam pravo, zatoa {to ne sum
Makedonec po nacionalnost.” A taa, “gospo`ata”, duri iznenadena,
mi veli: “Toa ne e va`no, gra|aninot ima takvi prava bez ogled na
nacionalnost, vera, pol, starost... Dovolno e da bide
DR@AVJANIN na Republika Makedonija”.
Mene verbata ne mi e silna strana: „A koj veli taka? Da ne
bide sega vaka, utre onaka?”. „Ne, gospodine, toa ne e mo`no, zatoa
{to postoi USTAV vo koj se zapi{ani pravata na sekoj gra|anin.”
„A toa deka sum sladoledxija, potstanar, siromav, ne sum ~len na
partija, nitu sum mnogu ubav, nitu mnogu pameten i {to hobi mi
e ribolovot?” „Gospodine, ve molam da se smirite. Va{ite prava
se za{titeni na 1 000 na~ini, kakvi i da ste. Vie imate
^OVEKOVI PRAVA i GRA\ANSKI PRAVA. Za prirodata na
~ovekovite prava ima nekolku tolkuvawa. Edno e deka tie prava
proizleguvaat od prirodnite prava. Drugo tolkuvawe e deka toa
se prava {to se socijalno konstruirani. Gorenavedenite prava
mu pripa|aat na sekoj ~ovek so samoto ra|awe i tie se zapi{ani
vo Ustavot, vo zakonite, a policijata i drugite INSTITUCII na
dr`avata se zadol`eni da go {titat ona {to go pi{uva vo Ustavot
i vo zakonite. A dali Vie gospodine imate dozvola za ribolov?”
– „Ne, nemam”. „E, vo toj slu~aj mo`e da vi se slu~i da ve kaznat
poradi NEPO^ITUVAWE NA ZAKONOT. Znaete, gospodine, toa
se narekuva KULTURA NA ZAKONIE i ne mo`ete da barate drugi
da go po~ituvaat zakonot, ako Vie ne go po~ituvate.“
Taka, sega znam deka mora da si izvadam dozvola za ribolov,
no me ma~i drugo: dali pretsedatelot saka sendvi~ite da bidat so
majonez i dali postoi demokratski majonez?
4 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1

Dali zborot
“demokratija”
poteknuva od
zborovite
“demosnimka” i
“Kratovo”???
Dali site lu|e
isto ja
razbiraat
demokratijata???
Demokratija
?
?
Pa... ne ba{.
Zborot “demokratija” doa|a od
starogr~kite zborovi “demos”, {to
zna~i “narod” i “kratija”, {to
zna~i “vladeewe”. Ako gi spoime,
dobivame: vladeewe na narodot. Demokratijata
e na~in kako da se raboti vo
politikata i zna~i mnogu pove}e, no
najmnogu deka gra|anite se najbitnata
rabota vo seto toa. Tie se najva`niot
i osnoven del na demokratijata.
Nikako!
[KOLA ZA DEMOKRATIJA
DEMOKRATIJA???
Edni velat deka demokratijata e najmalo ograni-
~uvawe na pravata na poedinecot, deka demokratijata
e podelba na mo}ta na odlu~uvawe, drugi
deka demokratijata se sostoi vo demokratskite institucii,
treti, pak, velat deka gra|anite se pomalku bitni
i deka pobitni bile tie {to pla}aat visoki danoci,
nekoi velat deka demokratijata se sostoela od toa {to
pogolem broj lu|e da u~estvuva vo odlu~uvaweto... Ima i
takvi {to mislat deka demokratijata im pripa|a samo
na politi~kite eliti (“golemcite”), na u~enite i na
bogatite. Nie so toa ne se soglasuvame, no ne e zabraneto
tie “nekoi” da si mislat taka. Nie }e im re~eme samo: da
vi gi vrati u~itelkata parite {to ve u~ela. Ete i toa e
demokratija:
da mo`e slobodno da se misli i da se iska`e svoeto mislewe
i nikoj ni{to da ne ti mo`e za toa (samo nemoj li~no da gi
povreduva{ lu|eto). Toa go narekuvale “kritika” i poradi
toa e demokratijata dobar u~enik. Zna~i, demokratijata bila
otvorena za predlozi, diskusii.
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
1
5

S$ si ima svoi
sprotivnosti
(belo - crno, gore
- dolu...), pa {to e
sprotivno na
demokratijata???
6 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
?
Sprotiven na demokratijata e TOTALITARIZ-
MOT {to zna~i vladeewe na eden ~ovek ili edna
grupa lu|e, koi na vlast do{le na nedemokratski
na~in, ili i ako do{le na demokratski na~in sakaat
da ostanat na vlast so nedemokratski sredstva. Isto
taka, totalitarizam mo`e da se javi ako nekoj {to
do{ol na vlast vladee nedemokratski. Toa, narodski
re~eno, zna~i: saka da vladee po svoe, bez da gi
po~ituva zakonite, ustavot i `elbite na gra|anite.
Demokratski da dojde{ na vlast zna~i zakonito da dojde{
na vlast; demokratski da vladee{ zna~i da gi po~ituva{
zakonite, da ne gi izigruva{ i koga GLASA^ITE }e re{at
deka “ti e dosta vladeewe”, da si odi{ vo OPOZICIJA.
Kako toa
“narodot
odlu~uva”?
?
Narodot ne e vo “edno par~e”,
pa }e go sedneme na masa i }e
mu re~eme: “Odlu~i”. Celata
“finta” se sostoi vo statusot na
gra|aninot, koj ima mo} da odredi
na kogo }e mu go doveri odlu-
~uvaweto (nie velime “za kogo }e
glasa”), koj ima mo} i samiot da se
kandidira, pa da “sobira glasovi”
ili da se vklu~i vo nekoja partija
i da pomogne negoviot izbranik
da dojde na vlast. Poradi toa
totalitarizmot se kosi so najva`noto:
voljata na gra|aninot da
mu go dade svojot glas na kogo toj
}e posaka.

Dali mo}ta vo
demokratijata
zna~i da ima{
avtomobil
posilen od 150
kowski
sili???
?
Mo}ta pretstavuva mo`nost da se vlijae vrz donesuvaweto
odluki. Vo demokratijata mo}ta proizleguva
od gra|anite. Gra|anite ja izbiraat vlasta, a vlasta
so toa dobiva mo`nost da odlu~uva i da upravuva vo ime na
tie lu|e. So toa {to ja predavaat vlasta, lu|eto vo
demokratijata ne se otka`uvaat od svojata politi~ka mo},
tuku ja predavaat na svoi pretstavnici. Tie pretstavnici
rabotat kako narodni poverenici (pratenici).
Samo gra|anite mo`at da & dozvolat na vlasta da vladee,
t.e. da donesuva i da sproveduva zakoni. Taa gi sproveduva
zakonite preku svoite INSTITUCII.
Na primer, sudovite imaat ovlastuvawa da gi sudat
kriminalcite za nivnite zlostorstva. I Dime mo`e da bide
kaznet od sudot zatoa {to lovi bez ribolovna dozvola.
Zna~i: za nekoj da vladee, treba da dobie
LEGITIMITET od glasa~ite.
?
Dali
LEGITIMITET e
nekoja nova
pcost ili samo
se obiduvate da
n$ zbunite?
[KOLA ZA DEMOKRATIJA
MO]???
Ne! No znae
da bide bezobrazno.
Legitimitet zna~i deka nekoj
zakonski do{ol na vlast i deka
toa mo`e da se proveri. Legitimitetot
zna~i zakonska mo} da se
odlu~uva. Legitimitetot go davaat –
glasa~ite na pratenicite i na pretsedatelot
na dr`avata, pratenicite
na vladata, vladata na ministerstvata
i na instituciite i taka
natamu.
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
1
7

?
Dali toa zna~i
deka gra|anite,
koga }e ja
predadat vlasta
na svoite
izbranici,
pove}e za ni{to
ne slu`at?
8 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
?
Dali e s$
tolku
idealno i
dali sega
nema da n$
razo~ara{?
Toa samo tebe taka ti se ~ini. Inaku, zo{to
Parlamentot i Vladata postojano mora da se
pravdaat po televizii, da objasnuvaat zo{to go
pravat ova, zo{to go pravat ona, zo{to go postavile ovoj,
zo{to go postavile onoj… Prvo, politi~kite partii
dobro treba da se ispotat za da im objasnat na glasa~ite
zo{to da glasame za niv, potoa JAVNO mora da objasnat
zo{to se izbrani ba{ tie ministri, direktori… potoa
mora da OBJAVAT {to }e rabotat, kako }e rabotat, da
ka`uvaat vo JAVNOSTA {to rabotele denes, koj im
do{ol vo poseta, za {to razgovarale, {to odlu~ile,
kolku pari se potrebni za toa {to go odlu~ile… Sega,
dali ti se ~ini deka gra|aninot ja izgubil mo}ta so toa
{to ovlastil nekogo da nosi odluki? Mene mi se ~ini
deka ne e taka.
Ima dve na~ela {to se va`ni za legitimitetot na
vlasta:
4 prvo, gra|anite nikoga{ ne se otka`uvaat od svoeto
pravo da vladeat;
4 vtoro, gra|anite postojano i redovno so glasawe na
izbori ja prenesuvaat sopstvenata politi~ka mo} na
vlasta, koja, pak, e odgovorna pred niv. Toa ti e ne{to
kako “redovna proverka” na sekoi 4 godini, ako na
gra|anite ne im tekne i porano da gi smenat (dali ti
e sega jasno zo{to izbranicite se potat pred
gra|anite???).
Ako ne te razo~aram, {to }e misli{ za mene?
Misli{ deka sum jas Dedo Mraz?
Ne e s$ tolku idealno, no za toa }e muabetime malku
ponatamu vo tetratkive. Osnovno e deka demokratijata
postoi kako IDEJA, no i kako praktika. Kako ideja e super,
no kako PRAKTI^NA DEMOKRATIJA ne e s$ tolku
idealno. Samo da znae{: prakti~nata demokratija ja
narekuvale AKTUELNA demokratija (vo edna takva i nie
`iveeme).
Dali dovolno te razo~arav?

Direktna nasproti
pretstavni~ka demokratija
Dali e
“direktnata
demokratija”
mnogu
kalori~na i
dali e
“pretstavni~kata
demokratija”
del od
makedonskata
kujna???
?
[KOLA ZA DEMOKRATIJA
DEMOKRATIJA ILI
DEMOKRATII???
Direktnata demokratija ne e jadewe i ne e va`no
dali e kalori~na. Pove}e vo svetot nema direktna
demokratija, zatoa {to toa zna~i deka site polnoletni
gra|ani treba da izlezat vo isto vreme, na isto
mesto (na primer, na plo{tad) i site da glasaat za ne{to.
Kade }e najdeme tolku golem plo{tad za site tie lu|e?
Nevozmo`no e sekoj gra|anin direktno da u~estvuva vo
donesuvaweto na odlukite.
Zatoa postoi: “Pretstavni~ka demokratija”. Taka,
gra|anite izbiraat PRETSTAVNICI {to }e vladeat
(ODLU^UVAAT) namesto niv. Toa zna~i deka tie
sopstvenata mo} da nosat odluki im ja prenesuvaat na
pretstavnici. Glavnata rabota na narodnite pretstavnici
e da vladeat so dr`avata vo ime na site
gra|ani. Koga pretstavnicite donesuvaat odluki, tie ja
izrazuvaat voljata na gra|anite.
Tie pretstavnici kaj nas se narekuvaat PRATENICI
i sekoga{ se izbiraat na regularni, fer i demokratski
izbori. Za svoite postapki tie se odgovorni pred
gra|anite, koi gi izbiraat i koi mo`at da im go odzemat
MANDATOT ili legitimitetot da vladeat – se razbira,
na zakonski na~in. Ako sakate, “mandat” zna~i mo} da
se odlu~uva vo ime na narodot na odredeno vreme.
Zna~i: pretstavni~kata demokratija vo Makedonija ne e
del od makedonskata kujna, tuku osnova na politi~kiot
`ivot.
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
1
9

?
Ova “mnozinska” go
razbrav, no za ona
“konsocijalna”, i
jas tebe
“konsocijalna”.
10 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
Mnozinska i
konsocijalna demokratija
Mnozinska demokratija zna~i deka mora
da se postigne PROSTO MNOZINSTVO, od
brojot na site lica so mandat da odlu~uvaat. Na
primer, vo na{iot Parlament, za da se donese
odluka, mora da glasaat polovina od prisutnite
pratenici + 1 pratenik (ako ima prisutni 80
pratenici vo Parlamentot, 41 pratenik treba da
glasa “ZA” za eden zakon da bide izglasan).
Konsocijalna demokratija
Konsocijalnata demokratija e isto taka vid
demokratija i zna~i deka za da se izglasa eden
zakon (ili {to bilo drugo) potrebno e dvajca od
trojca pratenici da glasaat “ZA”. Toa se narekuva
dvotretinsko mnozinstvo. No, vo svetot ima slu~ai
kade {to e potrebno trojca od ~etvorica pratenici
da glasaat pozitivno. Toa e tri~etvrtinsko mnozinstvo.
Za nekoi glasawa (da ne re~eme odluki) vo Parlamentot,
potrebno e prosto mnozinstvo, za nekoi
dvotretinsko. Na primer, za da se promeni USTAVOT
na Republika Makedonija, potrebno e takvo dvotretinsko
mnozinstvo ili od 120 pratenici za “ZA”
treba da bidat najmalku 80 pratenici.
Vo nekoi slu~ai, ne samo {to e potrebno da se ima
prosto mnozinstvo (polovina od pratenicite + 1)
tuku i prosto mnozinstvo od malcinskite etni~ki
grupi (pratenici {to dobile glasovi od Albanci,
Srbi, Vlasi, Romi…).
No, ovie ne se site vidovi demokratija. Vo svetot
postojat i poinakvi.

Vo onie
zgradite vo koi
se slikaat
pratenicite
gledam mnogu
umetni~ki
sliki. Mojata
sopruga saka
gobleni. Dali
treba i nie
goblenite da gi
zamenime so
sliki?
Dali toa zna~i deka
mo`am da si
postavam privatna
trafika srede
plo{tad i tamu da
si prodavam
sladoled i vlasta da
ne smee da mi se
me{a vo toa, oti
moja si e trafikata,
moj si e sladoledot,
moj si e glasot so koj
vikam: “sladoled,
ajs krim, vanila, banana”.
?
Toa e tvoj PRIVATEN `ivot. Stanot e tvoj, tvoi
se goblenite. Vladata ne mo`e da vleze vo tvojot
stan ako ti ne ja pokani{. Nikoj od vlasta ne
smee da se me{a vo tvojot privaten `ivot zatoa {to na
vlasta & e naredeno so Ustavot: vo PRIVATNATA
SFERA – niks, zatoa {to tamu gra|anite si gi ostvaruvaat
sopstvenite interesi. Zna~i, vlasta ne smee da
se me{a vo toa dali }e ima{ semejstvo, kolku deca,
kakva ku}a, kola… Vo ni{to privatno. Demokratijata i
zakonite priznavaat PRAVO NA SAMOOPREDE-
LUVAWE na sekoj gra|anin. Sekako deka toa ne zna~i
da mo`e{ da pojde{ kaj nekogo i da mu re~e{: “Jas se
samoopredeliv da mi ja dade{ kolata”. Ako ti ima{
pravo da se samoopredeli{, toga{ i sekoj drug go ima
toa pravo. Taka, mo`e da ti se slu~i da ti re~at: “I jas
se samoopredeliv da ti ja dadam kolata za 5.000 evra”.
?
[KOLA ZA DEMOKRATIJA
JAVNO I PRIVATNO
(A POLITI^KO?)
Ne, Dime, ne zna~i. Ti epten si
ja utnal rabotata.
Prvo: plo{tadot e JAVEN, a ne privaten
i & pripa|a na JAVNATA SFERA, odnosno
na site gra|ani, a ne samo tebe. Toa
ti e isto kako da se pojavi{ na televizija.
Zamisli site da sakaat da napravat po edna
trafika na plo{tad! Toa ti e isto kako da
veli{ deka privatno }e se pojavi{ na
televizija.
No, da porazjasnime malku.
Gra|anskiot `ivot e javniot `ivot na
gra|anite, koj se odnesuva na op{tite
raboti i zaedni~kite interesi na zaednicata
i nacijata. 444
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
1
11

444
Politikata pripa|a na sferata na gra|anskiot `ivot, a
vlasta – na politi~kiot `ivot. Razlikuvaweto na ovie tri
poimi e va`no za poznavaweto na na~inite na koi se
PRAKTIKUVA demokratijata. Bez postoewe na gra|anski
`ivot, politika i vlast, nema organizirano op{testvo.
Politikata e prisutna vo site ~ove~ki op{testva. Politikata
im ovozmo`uva na lu|eto organizirani vo grupi da
gi ostvarat celite koi{to ne mo`at da gi ostvarat kako
poedinci. Politikata e izbrana kako na~in za donesuvawe
odluki od strana na lu|eto ili grupite lu|e so cel da go
spre~at razre{uvaweto na problemite so nasilstvo.
Nasilstvo ne bi smeelo da ima, osven LEGITIMNA
UPOTREBA NA SILA, a toa smee da se slu~i samo od strana
na policijata i vojskata i toa samo koga mora. Dali mora da
se upotrebi sila - re{ava vlasta.
Vlasta se instituciite, koi imaat nadle`nost da odr`uvaat
red i mir vo dr`avata, da ja ~uvaat teritorijata na dr`avata
i nejzinite prirodni bogatstva. No, seto toa mora da go
pravat vo soglasnost so zakonot, odnosno: ako nema zakon
{to e potreben, treba da se napi{e, da se izglasa, potoa toj
treba da se sprovede, da se napi{at pravila, da se obezbedi
tie da se po~ituvaat.
?
No, zo{to
postojat
politikata i
vlasta, dali
mo`eme bez
niv?
12 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
Nema {ansa!
Ako nema{ politika, kako }e izbere{ vlast? A ako
nema{ vlast, kako }e obezbedi{ red i mir i napredok
vo dr`avata?
Politikata i vlasta treba da im obezbedat na gra|anite:
4 bezbednost i javen red i mir;
4 podobruvawe na ekonomskiot razvoj;
4 za{tita na poedine~nite prava na lu|eto;
4 op{to dobro;
4 socijalna ednakvost.

Sekoja dr`ava ima ustav.
Sekoja dr`ava
ima i po nekoj
Dime. Pa, zo{to
da nema
dimekratija?
Dali sekoja dr`ava
{to ima ustav e
demokratska?
Ne, za `al!
[KOLA ZA DEMOKRATIJA
USTAV I
DEMOKRATIJA
?
Smiri se Dime, smiri se i slu{aj.
Sekoj ustav e objasnuvawe za toa kakva e i od {to e
sostavena dr`avata. Toa e osnoven i najvisok
praven akt (dokument) vo dr`avata. Ova zna~i deka site
zakoni mora da bidat vo soglasnost so ustavot.
Sekoj ustav mora da bide povrzan so narodot {to go
donel. Ova e osnovnoto demokratsko pravilo. Ottuka,
nieden ustav {to se odnesuva na opredelena grupa lu|e
ne mo`e da bide napi{an od lu|e od stranstvo.
?
Demokratskite dr`avi ne samo {to
imaat ustavi tuku tie isto taka vklu-
~uvaat i dopolnitelni pravila, koi ja
ograni~uvaat mo}ta na vlasta. Vo dr`avi
kade {to vlasta ne e ograni~ena, ustavot
sekoga{ slu`i kako maska za prikrivawe
na nejzinite zloupotrebi. Vo su{tina, da se
OGRANI^I VLASTA zna~i odnapred da se
za{titi politi~kata, ekonomskata i li~nata
sloboda na gra|anite so dokumenti i
dokument~iwa, so pravila i propisi.
Politi~kata sloboda se odnesuva na ~ovekovoto
pravo da kontrolira i da vlijae vrz
vladeeweto. Toa ja vklu~uva i slobodata na
govor (primer: otvoreno zboruvawe i komentirawe
na javnite raboti).
Ete zatoa, Dime, nikoj ne mo`e da ti ka`e
deka si dosaden {to pra{uva{ za raboti na
vlasta ili da te zapla{uva.
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
1
13

?
Sega se
~uvstvuvam
za{titen kako
me~ka na
Pelister. No,
{to be{e ona so
ekonomski
prava? Da ne mi
sleduva
ekonomski
fakultet bez
polagawe?
Ajde sega ne
tupete. Pred
malku sfativ
{to se
gra|anski
prava.
?
14 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
Ekonomskata sloboda se odnesuva na privatniot
biznis, koj ne e pod direktna kontrola na vlasta.
Vlasta samo go regulira preku soodvetni zakoni i
pravila. Ekonomskata sloboda vklu~uva: nabavuvawe,
koristewe, prenaso~uvawe i otfrlawe na privatnata
sopstvenost. Slobodata vo ekonomskoto dejstvuvawe
sozdava nezavisni centri na mo}, koi me|usebe se
natprevaruvaat, sorabotuvaat i ja ograni~uvaat mo}ta
na vlasta.
Pa, ova go znaev. Normalno deka sekoj mo`e da
si kupi ma{ina za sladoled, da si ja koristi
za pravewe sladoled, da mo`e moeto dete da ja
nasledi, ili da mu ja podaram, ili (ako sakam)
da ja isfrlam ili da ja dadam na nekoj drug.
Toa go znaev... a ekonomski fakultet? Ne mi
sleduva?
[KOLA ZA DEMOKRATIJA
DEMOKRATIJA I
^OVEKOVI PRAVA
Bravo Dime, da te nema, treba da te
izmislat. No, toa ne e isto.
^ovekovite prava se onie prava {to gi poseduvaat
site ~ove~ki su{testva poradi samata po~it kon
~ovekoviot `ivot. ^ovekot gi ima tie prava sekoga{ i
treba da gi ima sekade.
Poradi toa, ovie prava se podrazbiraat i vlasta mora
da gi po~ituva.
No, treba da se pravi razlika. Postojat prava {to se
narekuvaat POZITIVNI PRAVA.
1

?
Pa zar ne e
isto?
?
Aman od
prava. Gi
ima u{te?
Ne e! ^ovekovite prava se prepoznavaat kako
PRIRODNI PRAVA, a pozitivnite prava se doneseni
so zakonite vo edna dr`ava (kako pravo na
minimalna plata, pravo na penzija…).
Demokratijata veli deka site lu|e, bez ogled na razlikite
me|u niv, gi u`ivaat istite prirodni prava. Ako ~ovekovite
prava se prirodni za lu|eto, toga{ tie se
nerazdelen del od lu|eto. Ovie prava ne se dadeni kako
privilegija vo nekoj ustav, ili od nekoja vlast, tuku
postojat so samoto sozdavawe na op{testvoto. Zatoa tie
se neotu|ivi. Kako rezultat na ova, ~ove~kite su{testva
ne mo`at da se otka`at od ovie prava i tie ne mo`at da im
bidat odzemeni so nikakov zakon.
Kategorii ~ovekovi prava:
Osnovni individualni, gra|anski i politi~ki
prava
Tuka spa|aat ~ovekovite prava kako {to se:
pravoto na `ivot i sopstvenost; pravoto na
religiska sloboda; pravoto na govor; pravoto na
zdru`uvawe; pravoto na u~estvuvawe vo politika i
pravoto na fer odnos od strana na vlasta i drugi.
Osnovni ekonomski i socijalni prava
Tuka spa|aat pravata za socijalna ednakvost i za
obrazovanie, kako i pravoto za osnoven `ivoten
standard, koe ovozmo`uva pravo na rabota, na
zdravstvena za{tita, na osiguruvawe i blagosostojba
i drugi.
Kulturni i solidarni prava
Ovie prava se neophodni za po~ituvawe na vrednostite
i tradiciite na grupi lu|e nasekade niz
svetot. Tie gi vklu~uvaat pravata na zaedni~ko
samoopredeluvawe, kako i pravoto na jazik, religija
i kultura.
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
15

Dali toa zna~i
kako }e
opredelime do
koj stepen e
demokratska
edna dr`ava?
Da gi ka`eme:
a. a. U~estvo na gra|anite vo op{testveniot `ivot. Ova e eden od
najva`nite pokazateli na demokratijata. Pokraj toa {to imaat
pravo da u~estvuvaat vo vladeeweto, toa treba da pretstavuva i
dol`nost. Taka na primer, gra|anskoto u~estvo pretstavuva:
glasawe, pi{uvawe pisma do Vladata na Republika Makedonija,
pla}awe danoci, u~estvuvawe na mitinzi i sredbi vo zaednicata,
kako i protestirawe (ako ti e }ef);
?
16 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
A da go otfrlime ona “pla}awe danoci”?
Mo`e?
?
KAKO SE
PREPOZNAVA
DEMOKRATIJATA?
[KOLA ZA DEMOKRATIJA
Bingo! No nagradata }e si ja
zeme{ na 32 –ri Mart.
Vo koja bilo dr`ava ovie belezi mo`at da bidat
vidlivi pove}e ili pomalku, dodeka nekoi od
niv se poprisutni od drugi. Zatoa {to ni poka`uvaat
ne{to za edna dr`ava, tie se narekuvaat POKAZATELI,
a nekoi gi narekuvaat i “temelni vrednosti”. Ne Dime,
nemoj ni da pra{uva{, toa ne zna~i deka se stavaat vo
temel koga yida{ ku}a, tuku zna~i deka se mnogu, mnogu
bitni.
b. Ednakvost: Vlasta treba da gi tretira site poedinci podednakvo
bez ogled na polot, etni~kata pripadnost, rasata i religijata. Site
lu|e treba da bidat ednakvi pred zakonot i zakonite da obezbeduvaat
isti mo`nosti za site.
Ete zatoa Dime ne e bitno {to ne si Makedonec, ili {to si
sladoledxija.
v. Tolerantnost: Ili poinaku - iako vladee mnozinstvoto (pove}e
glasovi), treba da se imaat na um i pravata na malcinstvata. Ako
rekovme deka sekoj gra|anin e ednakov (a rekovme), ako rekovme
deka sekoj gra|anin ima pravo da vladee (a rekovme), toga{ i
1

?
gra|aninot od malcinstvoto ima pravo da vladee. No, gra|aninot
od MALCINSKATA GRUPA mo`e da ima posebni interesi, ~uvstva,
jazik, istorija… Iako malcinstvoto mora da `ivee spored istite
zakoni kako i mnozinstvoto, sepak malcinstvoto si ima i svoi
prava, koi treba da bidat za{titeni so zakon;
Dali mo`e da si napravam malcinstvo “sladoledxii”?
Ne, no mo`e{ da formira{ zdru`enie na sladoledxii.
g. Po~it kon osnovnite ~ovekovi prava: gi ka`avme malku pogore.
d. Regularni i fer izbori i prifa}awe na rezultatite od izborite:
Izborite vo PRETSTAVNI^KITE demokratii se glaven na~in na
koj gra|anite gi izbiraat svoite pretstavnici {to }e vladeat. Za
da bide vistinski prika`ana voljata na narodot, izborite treba
da bidat slobodni i regularni. Toa mora da go prifatat site, pa
duri i partijata {to se nadevala na pove}e, a dobila pomalku
glasovi.
?
A dali ima ute{ni nagradi za tie partii?
Ima! Se narekuva “opozicija”.
|. Pove}epartiski sistem: Vo sekoja demokratija mora da ima pove}e
od edna politi~ka partija koja{to se bori za vlast. Ova zna~i deka
sekoja vlast }e ima opozicija {to }e nudi razli~ni re{enija za
problemite {to postojat i }e vr{i kontrola na vlasta. Isto taka,
pove}epartiskiot sistem na glasa~ite im dava pogolemi mo`nosti
za izbor na politi~ki pretstavnici; sega vo Makedonija ima 77
registrirani politi~ki partii.
e. Civilna kontrola na vojskata i na policijata: Vojskata i
policijata treba da bidat kontrolirani od civilnata vlast. Isto
taka, vrhovniot komandant na vojskata treba da bide civilno lice
zatoa {to voenite komandanti ne se izbrani od gra|anite, pa ottuka
mora da bidat pod kontrola na onie {to se izbrani od gra|anite;
vrhoven komandant na ARM e pretsedatelot na RM kogo go biraat
gra|anite.
[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
17

`. Obrazovanie na javnosta: zaedni~ko obrazovanie, vklu~uvaj}i gi
u~ili{tata i sli~ni institucii, koi gi podgotvuvaat gra|anite
da gi poznavaat i da gi koristat svoite prava i odgovornosti.
I ovie tetratki se del od ova re~enovo.
z. Pazarno orientirani prava/slobodi: Obezbeduvawe ekonomska
sopstvenost, koja nema da bide vo dr`avni race, pazarna ekonomija.
Seto ova e mnogu potrebno za politi~kite i li~nite slobodi, kako
i za pravna za{tita na sopstveni~kite prava na poedincite.
?
Misli{: ako e ~ovek gladen, te{ko deka }e mu e do
demokratija?
Apsolutno!
y. Vladeewe na pravoto: Vo demokratijata nikoj ne e nad zakonot, pa
nitu pretsedatelot na dr`avata, nitu premierot. Toa zna~i deka
sekoj mora da go po~ituva zakonot i deka sekoj }e odgovara dokolku
go prekr{i.
18 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1
Jas da bev pretsedatel, }e si donesev zakon {to sakam
da mo`am da pravam.
E, poradi takvi kako tebe postoi demokratijata, za toa
da ne mo`e{ da go pravi{. Demokratijata jaknela vo
borba so kralevi, carevi, despoti, krvnici,
nacionalisti, fa{isti… No, i za takvi kako nas {to
ovde popuvame, a velime deka demokratijata treba da ne
prifa}a DOGMI.
Dobro, jas znam {to e dogma. Toa ti e koga nekoj veli:
“Vaka e i nikako poinaku“. Koga zamisluva nekoj deka e
Bog, bez da mo`e{ da proveri{ dali e navistina taka.
Mi fale{e naziv za eden nov sladoled, pa sega }e go
krstam “dogma”. Dobro zvu~i... mislam za sladoled.