14.01.2013 Views

Tetratka 01-MAK - 03 - okno.mk

Tetratka 01-MAK - 03 - okno.mk

Tetratka 01-MAK - 03 - okno.mk

SHOW MORE
SHOW LESS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

Negovoto veli~estvo:<br />

Dime sladoledxijata<br />

Batka, ova e {ou.<br />

Demokratijata e navistina kul rabota. I pametni i budali mo`at<br />

{to sakaat da pi{uvaat i da ka`at i za toa da ne odgovaraat. Toa se<br />

vikalo “ramnopravnost” i “sloboda na mislewe i dejstvuvawe”. E, koga<br />

sme kaj budalite, i mene mi rekoa da napi{am kako ja sfa}am<br />

demokratijata, pa zatoa ~itajte i<br />

koj }e pre`ivee - }e pameti.<br />

Jas ne sum demokrat od moda, tuku za da mo`am da ja kontroliram<br />

vlasta, kako {to taa mo`e mene da mi go odano~i sladoledot.<br />

Vlasta vo Makedonija sekoga{ treba da gi ima predvid<br />

interesite i potrebite na gra|anite na Makedonija, pa duri i za<br />

sladoledxii kako mene. Vaka napi{ano si stoi mnogu ubavo na<br />

hartija. Vo praktika, prijatele, nitu edna demokratska dr`ava dosega<br />

ne stanala sovr{ena. Sekade se slu~uva nekoi odluki na vlasta da ne<br />

im odgovaraat na site i nekoj sekoga{ da ima razli~ni mislewa i<br />

potrebi. Ideali i sovr{enstva nema ni vo demokratijata. A<br />

filmovite si se filmovi.<br />

Eve, na primer, so mene. Jas demokratijata ja u~am na pote{kiot<br />

na~in i mi velat deka postavuvam glupavi pra{awa, a jas ne se<br />

nerviram poradi toa.<br />

Porano ne mi be{e jasno, pa pra{av: „Dali pretstavnik na vlasta<br />

smee da kupuva pivo i sendvi~i za svojata rodendenska zabava od<br />

dr`avni pari?“ Mislam... sekoj }e si re~e: Pa vlast e, zo{to da ne<br />

mo`e da zeme malku dr`avni pari? No, mi velat: “Ne mo`e” – imalo<br />

ZAKON za zloupotreba na slu`bena dol`nost. Tu, tu... napravile cel<br />

zakon za sendvi~i i pivo.<br />

Ako nemaat pari da si kupat pivo, neka ka`at. Kaj sme mu dale vlast,<br />

}e mu dademe i nekoe pivce bez da dava {i{iwa vo zamena. A posle }e<br />

mu platime i kaucija. Znaeme deka e te{ko da si VLAST. Jas li~no bi<br />

mu dal i sladoled so pivoto.<br />

Potoa se javiv vo Kabinetot na pretsedatelot na dr`avata da go<br />

pra{am dali pie pivo i dali gi saka sendvi~ite so ili bez majonez,<br />

no mi rekoa deka pretsedatelot bil zafaten so dr`avni raboti.<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

3


Pra{av: „Da ne pre~am {to se javuvam?” Mi odgovorija deka jas<br />

kako pripadnik na ovaa dr`ava imam pravo da kontaktiram so site<br />

tie „golemci”, da pra{uvam, da baram ili da nudam, zatoa {to sum<br />

imal MO] KAKO GRA\ANIN. Pa, koga mi ka`a u{te deka jas sum<br />

mu dal mo} na MOJOT PRATENIK da sedi vo Parlamentot i deka<br />

mo`am i preku nego da si brkam nekoi raboti, jas {eknav. “Ama<br />

gospo|o” – rekov, “ne znam dali imam pravo, zatoa {to ne sum<br />

Makedonec po nacionalnost.” A taa, “gospo`ata”, duri iznenadena,<br />

mi veli: “Toa ne e va`no, gra|aninot ima takvi prava bez ogled na<br />

nacionalnost, vera, pol, starost... Dovolno e da bide<br />

DR@AVJANIN na Republika Makedonija”.<br />

Mene verbata ne mi e silna strana: „A koj veli taka? Da ne<br />

bide sega vaka, utre onaka?”. „Ne, gospodine, toa ne e mo`no, zatoa<br />

{to postoi USTAV vo koj se zapi{ani pravata na sekoj gra|anin.”<br />

„A toa deka sum sladoledxija, potstanar, siromav, ne sum ~len na<br />

partija, nitu sum mnogu ubav, nitu mnogu pameten i {to hobi mi<br />

e ribolovot?” „Gospodine, ve molam da se smirite. Va{ite prava<br />

se za{titeni na 1 000 na~ini, kakvi i da ste. Vie imate<br />

^OVEKOVI PRAVA i GRA\ANSKI PRAVA. Za prirodata na<br />

~ovekovite prava ima nekolku tolkuvawa. Edno e deka tie prava<br />

proizleguvaat od prirodnite prava. Drugo tolkuvawe e deka toa<br />

se prava {to se socijalno konstruirani. Gorenavedenite prava<br />

mu pripa|aat na sekoj ~ovek so samoto ra|awe i tie se zapi{ani<br />

vo Ustavot, vo zakonite, a policijata i drugite INSTITUCII na<br />

dr`avata se zadol`eni da go {titat ona {to go pi{uva vo Ustavot<br />

i vo zakonite. A dali Vie gospodine imate dozvola za ribolov?”<br />

– „Ne, nemam”. „E, vo toj slu~aj mo`e da vi se slu~i da ve kaznat<br />

poradi NEPO^ITUVAWE NA ZAKONOT. Znaete, gospodine, toa<br />

se narekuva KULTURA NA ZAKONIE i ne mo`ete da barate drugi<br />

da go po~ituvaat zakonot, ako Vie ne go po~ituvate.“<br />

Taka, sega znam deka mora da si izvadam dozvola za ribolov,<br />

no me ma~i drugo: dali pretsedatelot saka sendvi~ite da bidat so<br />

majonez i dali postoi demokratski majonez?<br />

4 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1


Dali zborot<br />

“demokratija”<br />

poteknuva od<br />

zborovite<br />

“demosni<strong>mk</strong>a” i<br />

“Kratovo”???<br />

Dali site lu|e<br />

isto ja<br />

razbiraat<br />

demokratijata???<br />

Demokratija<br />

?<br />

?<br />

Pa... ne ba{.<br />

Zborot “demokratija” doa|a od<br />

starogr~kite zborovi “demos”, {to<br />

zna~i “narod” i “kratija”, {to<br />

zna~i “vladeewe”. Ako gi spoime,<br />

dobivame: vladeewe na narodot. Demokratijata<br />

e na~in kako da se raboti vo<br />

politikata i zna~i mnogu pove}e, no<br />

najmnogu deka gra|anite se najbitnata<br />

rabota vo seto toa. Tie se najva`niot<br />

i osnoven del na demokratijata.<br />

Nikako!<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA<br />

DEMOKRATIJA???<br />

Edni velat deka demokratijata e najmalo ograni-<br />

~uvawe na pravata na poedinecot, deka demokratijata<br />

e podelba na mo}ta na odlu~uvawe, drugi<br />

deka demokratijata se sostoi vo demokratskite institucii,<br />

treti, pak, velat deka gra|anite se pomalku bitni<br />

i deka pobitni bile tie {to pla}aat visoki danoci,<br />

nekoi velat deka demokratijata se sostoela od toa {to<br />

pogolem broj lu|e da u~estvuva vo odlu~uvaweto... Ima i<br />

takvi {to mislat deka demokratijata im pripa|a samo<br />

na politi~kite eliti (“golemcite”), na u~enite i na<br />

bogatite. Nie so toa ne se soglasuvame, no ne e zabraneto<br />

tie “nekoi” da si mislat taka. Nie }e im re~eme samo: da<br />

vi gi vrati u~itelkata parite {to ve u~ela. Ete i toa e<br />

demokratija:<br />

da mo`e slobodno da se misli i da se iska`e svoeto mislewe<br />

i nikoj ni{to da ne ti mo`e za toa (samo nemoj li~no da gi<br />

povreduva{ lu|eto). Toa go narekuvale “kritika” i poradi<br />

toa e demokratijata dobar u~enik. Zna~i, demokratijata bila<br />

otvorena za predlozi, diskusii.<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

1<br />

5


S$ si ima svoi<br />

sprotivnosti<br />

(belo - crno, gore<br />

- dolu...), pa {to e<br />

sprotivno na<br />

demokratijata???<br />

6 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

?<br />

Sprotiven na demokratijata e TOTALITARIZ-<br />

MOT {to zna~i vladeewe na eden ~ovek ili edna<br />

grupa lu|e, koi na vlast do{le na nedemokratski<br />

na~in, ili i ako do{le na demokratski na~in sakaat<br />

da ostanat na vlast so nedemokratski sredstva. Isto<br />

taka, totalitarizam mo`e da se javi ako nekoj {to<br />

do{ol na vlast vladee nedemokratski. Toa, narodski<br />

re~eno, zna~i: saka da vladee po svoe, bez da gi<br />

po~ituva zakonite, ustavot i `elbite na gra|anite.<br />

Demokratski da dojde{ na vlast zna~i zakonito da dojde{<br />

na vlast; demokratski da vladee{ zna~i da gi po~ituva{<br />

zakonite, da ne gi izigruva{ i koga GLASA^ITE }e re{at<br />

deka “ti e dosta vladeewe”, da si odi{ vo OPOZICIJA.<br />

Kako toa<br />

“narodot<br />

odlu~uva”?<br />

?<br />

Narodot ne e vo “edno par~e”,<br />

pa }e go sedneme na masa i }e<br />

mu re~eme: “Odlu~i”. Celata<br />

“finta” se sostoi vo statusot na<br />

gra|aninot, koj ima mo} da odredi<br />

na kogo }e mu go doveri odlu-<br />

~uvaweto (nie velime “za kogo }e<br />

glasa”), koj ima mo} i samiot da se<br />

kandidira, pa da “sobira glasovi”<br />

ili da se vklu~i vo nekoja partija<br />

i da pomogne negoviot izbranik<br />

da dojde na vlast. Poradi toa<br />

totalitarizmot se kosi so najva`noto:<br />

voljata na gra|aninot da<br />

mu go dade svojot glas na kogo toj<br />

}e posaka.


Dali mo}ta vo<br />

demokratijata<br />

zna~i da ima{<br />

avtomobil<br />

posilen od 150<br />

kowski<br />

sili???<br />

?<br />

Mo}ta pretstavuva mo`nost da se vlijae vrz donesuvaweto<br />

odluki. Vo demokratijata mo}ta proizleguva<br />

od gra|anite. Gra|anite ja izbiraat vlasta, a vlasta<br />

so toa dobiva mo`nost da odlu~uva i da upravuva vo ime na<br />

tie lu|e. So toa {to ja predavaat vlasta, lu|eto vo<br />

demokratijata ne se otka`uvaat od svojata politi~ka mo},<br />

tuku ja predavaat na svoi pretstavnici. Tie pretstavnici<br />

rabotat kako narodni poverenici (pratenici).<br />

Samo gra|anite mo`at da & dozvolat na vlasta da vladee,<br />

t.e. da donesuva i da sproveduva zakoni. Taa gi sproveduva<br />

zakonite preku svoite INSTITUCII.<br />

Na primer, sudovite imaat ovlastuvawa da gi sudat<br />

kriminalcite za nivnite zlostorstva. I Dime mo`e da bide<br />

kaznet od sudot zatoa {to lovi bez ribolovna dozvola.<br />

Zna~i: za nekoj da vladee, treba da dobie<br />

LEGITIMITET od glasa~ite.<br />

?<br />

Dali<br />

LEGITIMITET e<br />

nekoja nova<br />

pcost ili samo<br />

se obiduvate da<br />

n$ zbunite?<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA<br />

MO]???<br />

Ne! No znae<br />

da bide bezobrazno.<br />

Legitimitet zna~i deka nekoj<br />

zakonski do{ol na vlast i deka<br />

toa mo`e da se proveri. Legitimitetot<br />

zna~i zakonska mo} da se<br />

odlu~uva. Legitimitetot go davaat –<br />

glasa~ite na pratenicite i na pretsedatelot<br />

na dr`avata, pratenicite<br />

na vladata, vladata na ministerstvata<br />

i na instituciite i taka<br />

natamu.<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

1<br />

7


?<br />

Dali toa zna~i<br />

deka gra|anite,<br />

koga }e ja<br />

predadat vlasta<br />

na svoite<br />

izbranici,<br />

pove}e za ni{to<br />

ne slu`at?<br />

8 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

?<br />

Dali e s$<br />

tolku<br />

idealno i<br />

dali sega<br />

nema da n$<br />

razo~ara{?<br />

Toa samo tebe taka ti se ~ini. Inaku, zo{to<br />

Parlamentot i Vladata postojano mora da se<br />

pravdaat po televizii, da objasnuvaat zo{to go<br />

pravat ova, zo{to go pravat ona, zo{to go postavile ovoj,<br />

zo{to go postavile onoj… Prvo, politi~kite partii<br />

dobro treba da se ispotat za da im objasnat na glasa~ite<br />

zo{to da glasame za niv, potoa JAVNO mora da objasnat<br />

zo{to se izbrani ba{ tie ministri, direktori… potoa<br />

mora da OBJAVAT {to }e rabotat, kako }e rabotat, da<br />

ka`uvaat vo JAVNOSTA {to rabotele denes, koj im<br />

do{ol vo poseta, za {to razgovarale, {to odlu~ile,<br />

kolku pari se potrebni za toa {to go odlu~ile… Sega,<br />

dali ti se ~ini deka gra|aninot ja izgubil mo}ta so toa<br />

{to ovlastil nekogo da nosi odluki? Mene mi se ~ini<br />

deka ne e taka.<br />

Ima dve na~ela {to se va`ni za legitimitetot na<br />

vlasta:<br />

4 prvo, gra|anite nikoga{ ne se otka`uvaat od svoeto<br />

pravo da vladeat;<br />

4 vtoro, gra|anite postojano i redovno so glasawe na<br />

izbori ja prenesuvaat sopstvenata politi~ka mo} na<br />

vlasta, koja, pak, e odgovorna pred niv. Toa ti e ne{to<br />

kako “redovna proverka” na sekoi 4 godini, ako na<br />

gra|anite ne im tekne i porano da gi smenat (dali ti<br />

e sega jasno zo{to izbranicite se potat pred<br />

gra|anite???).<br />

Ako ne te razo~aram, {to }e misli{ za mene?<br />

Misli{ deka sum jas Dedo Mraz?<br />

Ne e s$ tolku idealno, no za toa }e muabetime malku<br />

ponatamu vo tetratkive. Osnovno e deka demokratijata<br />

postoi kako IDEJA, no i kako praktika. Kako ideja e super,<br />

no kako PRAKTI^NA DEMOKRATIJA ne e s$ tolku<br />

idealno. Samo da znae{: prakti~nata demokratija ja<br />

narekuvale AKTUELNA demokratija (vo edna takva i nie<br />

`iveeme).<br />

Dali dovolno te razo~arav?


Direktna nasproti<br />

pretstavni~ka demokratija<br />

Dali e<br />

“direktnata<br />

demokratija”<br />

mnogu<br />

kalori~na i<br />

dali e<br />

“pretstavni~kata<br />

demokratija”<br />

del od<br />

makedonskata<br />

kujna???<br />

?<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA<br />

DEMOKRATIJA ILI<br />

DEMOKRATII???<br />

Direktnata demokratija ne e jadewe i ne e va`no<br />

dali e kalori~na. Pove}e vo svetot nema direktna<br />

demokratija, zatoa {to toa zna~i deka site polnoletni<br />

gra|ani treba da izlezat vo isto vreme, na isto<br />

mesto (na primer, na plo{tad) i site da glasaat za ne{to.<br />

Kade }e najdeme tolku golem plo{tad za site tie lu|e?<br />

Nevozmo`no e sekoj gra|anin direktno da u~estvuva vo<br />

donesuvaweto na odlukite.<br />

Zatoa postoi: “Pretstavni~ka demokratija”. Taka,<br />

gra|anite izbiraat PRETSTAVNICI {to }e vladeat<br />

(ODLU^UVAAT) namesto niv. Toa zna~i deka tie<br />

sopstvenata mo} da nosat odluki im ja prenesuvaat na<br />

pretstavnici. Glavnata rabota na narodnite pretstavnici<br />

e da vladeat so dr`avata vo ime na site<br />

gra|ani. Koga pretstavnicite donesuvaat odluki, tie ja<br />

izrazuvaat voljata na gra|anite.<br />

Tie pretstavnici kaj nas se narekuvaat PRATENICI<br />

i sekoga{ se izbiraat na regularni, fer i demokratski<br />

izbori. Za svoite postapki tie se odgovorni pred<br />

gra|anite, koi gi izbiraat i koi mo`at da im go odzemat<br />

MANDATOT ili legitimitetot da vladeat – se razbira,<br />

na zakonski na~in. Ako sakate, “mandat” zna~i mo} da<br />

se odlu~uva vo ime na narodot na odredeno vreme.<br />

Zna~i: pretstavni~kata demokratija vo Makedonija ne e<br />

del od makedonskata kujna, tuku osnova na politi~kiot<br />

`ivot.<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

1<br />

9


?<br />

Ova “mnozinska” go<br />

razbrav, no za ona<br />

“konsocijalna”, i<br />

jas tebe<br />

“konsocijalna”.<br />

10 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

Mnozinska i<br />

konsocijalna demokratija<br />

Mnozinska demokratija zna~i deka mora<br />

da se postigne PROSTO MNOZINSTVO, od<br />

brojot na site lica so mandat da odlu~uvaat. Na<br />

primer, vo na{iot Parlament, za da se donese<br />

odluka, mora da glasaat polovina od prisutnite<br />

pratenici + 1 pratenik (ako ima prisutni 80<br />

pratenici vo Parlamentot, 41 pratenik treba da<br />

glasa “ZA” za eden zakon da bide izglasan).<br />

Konsocijalna demokratija<br />

Konsocijalnata demokratija e isto taka vid<br />

demokratija i zna~i deka za da se izglasa eden<br />

zakon (ili {to bilo drugo) potrebno e dvajca od<br />

trojca pratenici da glasaat “ZA”. Toa se narekuva<br />

dvotretinsko mnozinstvo. No, vo svetot ima slu~ai<br />

kade {to e potrebno trojca od ~etvorica pratenici<br />

da glasaat pozitivno. Toa e tri~etvrtinsko mnozinstvo.<br />

Za nekoi glasawa (da ne re~eme odluki) vo Parlamentot,<br />

potrebno e prosto mnozinstvo, za nekoi<br />

dvotretinsko. Na primer, za da se promeni USTAVOT<br />

na Republika Makedonija, potrebno e takvo dvotretinsko<br />

mnozinstvo ili od 120 pratenici za “ZA”<br />

treba da bidat najmalku 80 pratenici.<br />

Vo nekoi slu~ai, ne samo {to e potrebno da se ima<br />

prosto mnozinstvo (polovina od pratenicite + 1)<br />

tuku i prosto mnozinstvo od malcinskite etni~ki<br />

grupi (pratenici {to dobile glasovi od Albanci,<br />

Srbi, Vlasi, Romi…).<br />

No, ovie ne se site vidovi demokratija. Vo svetot<br />

postojat i poinakvi.


Vo onie<br />

zgradite vo koi<br />

se slikaat<br />

pratenicite<br />

gledam mnogu<br />

umetni~ki<br />

sliki. Mojata<br />

sopruga saka<br />

gobleni. Dali<br />

treba i nie<br />

goblenite da gi<br />

zamenime so<br />

sliki?<br />

Dali toa zna~i deka<br />

mo`am da si<br />

postavam privatna<br />

trafika srede<br />

plo{tad i tamu da<br />

si prodavam<br />

sladoled i vlasta da<br />

ne smee da mi se<br />

me{a vo toa, oti<br />

moja si e trafikata,<br />

moj si e sladoledot,<br />

moj si e glasot so koj<br />

vikam: “sladoled,<br />

ajs krim, vanila, banana”.<br />

?<br />

Toa e tvoj PRIVATEN `ivot. Stanot e tvoj, tvoi<br />

se goblenite. Vladata ne mo`e da vleze vo tvojot<br />

stan ako ti ne ja pokani{. Nikoj od vlasta ne<br />

smee da se me{a vo tvojot privaten `ivot zatoa {to na<br />

vlasta & e naredeno so Ustavot: vo PRIVATNATA<br />

SFERA – niks, zatoa {to tamu gra|anite si gi ostvaruvaat<br />

sopstvenite interesi. Zna~i, vlasta ne smee da<br />

se me{a vo toa dali }e ima{ semejstvo, kolku deca,<br />

kakva ku}a, kola… Vo ni{to privatno. Demokratijata i<br />

zakonite priznavaat PRAVO NA SAMOOPREDE-<br />

LUVAWE na sekoj gra|anin. Sekako deka toa ne zna~i<br />

da mo`e{ da pojde{ kaj nekogo i da mu re~e{: “Jas se<br />

samoopredeliv da mi ja dade{ kolata”. Ako ti ima{<br />

pravo da se samoopredeli{, toga{ i sekoj drug go ima<br />

toa pravo. Taka, mo`e da ti se slu~i da ti re~at: “I jas<br />

se samoopredeliv da ti ja dadam kolata za 5.000 evra”.<br />

?<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA<br />

JAVNO I PRIVATNO<br />

(A POLITI^KO?)<br />

Ne, Dime, ne zna~i. Ti epten si<br />

ja utnal rabotata.<br />

Prvo: plo{tadot e JAVEN, a ne privaten<br />

i & pripa|a na JAVNATA SFERA, odnosno<br />

na site gra|ani, a ne samo tebe. Toa<br />

ti e isto kako da se pojavi{ na televizija.<br />

Zamisli site da sakaat da napravat po edna<br />

trafika na plo{tad! Toa ti e isto kako da<br />

veli{ deka privatno }e se pojavi{ na<br />

televizija.<br />

No, da porazjasnime malku.<br />

Gra|anskiot `ivot e javniot `ivot na<br />

gra|anite, koj se odnesuva na op{tite<br />

raboti i zaedni~kite interesi na zaednicata<br />

i nacijata. 444<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

1<br />

11


444<br />

Politikata pripa|a na sferata na gra|anskiot `ivot, a<br />

vlasta – na politi~kiot `ivot. Razlikuvaweto na ovie tri<br />

poimi e va`no za poznavaweto na na~inite na koi se<br />

PRAKTIKUVA demokratijata. Bez postoewe na gra|anski<br />

`ivot, politika i vlast, nema organizirano op{testvo.<br />

Politikata e prisutna vo site ~ove~ki op{testva. Politikata<br />

im ovozmo`uva na lu|eto organizirani vo grupi da<br />

gi ostvarat celite koi{to ne mo`at da gi ostvarat kako<br />

poedinci. Politikata e izbrana kako na~in za donesuvawe<br />

odluki od strana na lu|eto ili grupite lu|e so cel da go<br />

spre~at razre{uvaweto na problemite so nasilstvo.<br />

Nasilstvo ne bi smeelo da ima, osven LEGITIMNA<br />

UPOTREBA NA SILA, a toa smee da se slu~i samo od strana<br />

na policijata i vojskata i toa samo koga mora. Dali mora da<br />

se upotrebi sila - re{ava vlasta.<br />

Vlasta se instituciite, koi imaat nadle`nost da odr`uvaat<br />

red i mir vo dr`avata, da ja ~uvaat teritorijata na dr`avata<br />

i nejzinite prirodni bogatstva. No, seto toa mora da go<br />

pravat vo soglasnost so zakonot, odnosno: ako nema zakon<br />

{to e potreben, treba da se napi{e, da se izglasa, potoa toj<br />

treba da se sprovede, da se napi{at pravila, da se obezbedi<br />

tie da se po~ituvaat.<br />

?<br />

No, zo{to<br />

postojat<br />

politikata i<br />

vlasta, dali<br />

mo`eme bez<br />

niv?<br />

12 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

Nema {ansa!<br />

Ako nema{ politika, kako }e izbere{ vlast? A ako<br />

nema{ vlast, kako }e obezbedi{ red i mir i napredok<br />

vo dr`avata?<br />

Politikata i vlasta treba da im obezbedat na gra|anite:<br />

4 bezbednost i javen red i mir;<br />

4 podobruvawe na ekonomskiot razvoj;<br />

4 za{tita na poedine~nite prava na lu|eto;<br />

4 op{to dobro;<br />

4 socijalna ednakvost.


Sekoja dr`ava ima ustav.<br />

Sekoja dr`ava<br />

ima i po nekoj<br />

Dime. Pa, zo{to<br />

da nema<br />

dimekratija?<br />

Dali sekoja dr`ava<br />

{to ima ustav e<br />

demokratska?<br />

Ne, za `al!<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA<br />

USTAV I<br />

DEMOKRATIJA<br />

?<br />

Smiri se Dime, smiri se i slu{aj.<br />

Sekoj ustav e objasnuvawe za toa kakva e i od {to e<br />

sostavena dr`avata. Toa e osnoven i najvisok<br />

praven akt (dokument) vo dr`avata. Ova zna~i deka site<br />

zakoni mora da bidat vo soglasnost so ustavot.<br />

Sekoj ustav mora da bide povrzan so narodot {to go<br />

donel. Ova e osnovnoto demokratsko pravilo. Ottuka,<br />

nieden ustav {to se odnesuva na opredelena grupa lu|e<br />

ne mo`e da bide napi{an od lu|e od stranstvo.<br />

?<br />

Demokratskite dr`avi ne samo {to<br />

imaat ustavi tuku tie isto taka vklu-<br />

~uvaat i dopolnitelni pravila, koi ja<br />

ograni~uvaat mo}ta na vlasta. Vo dr`avi<br />

kade {to vlasta ne e ograni~ena, ustavot<br />

sekoga{ slu`i kako maska za prikrivawe<br />

na nejzinite zloupotrebi. Vo su{tina, da se<br />

OGRANI^I VLASTA zna~i odnapred da se<br />

za{titi politi~kata, ekonomskata i li~nata<br />

sloboda na gra|anite so dokumenti i<br />

dokument~iwa, so pravila i propisi.<br />

Politi~kata sloboda se odnesuva na ~ovekovoto<br />

pravo da kontrolira i da vlijae vrz<br />

vladeeweto. Toa ja vklu~uva i slobodata na<br />

govor (primer: otvoreno zboruvawe i komentirawe<br />

na javnite raboti).<br />

Ete zatoa, Dime, nikoj ne mo`e da ti ka`e<br />

deka si dosaden {to pra{uva{ za raboti na<br />

vlasta ili da te zapla{uva.<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

1<br />

13


?<br />

Sega se<br />

~uvstvuvam<br />

za{titen kako<br />

me~ka na<br />

Pelister. No,<br />

{to be{e ona so<br />

ekonomski<br />

prava? Da ne mi<br />

sleduva<br />

ekonomski<br />

fakultet bez<br />

polagawe?<br />

Ajde sega ne<br />

tupete. Pred<br />

malku sfativ<br />

{to se<br />

gra|anski<br />

prava.<br />

?<br />

14 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

Ekonomskata sloboda se odnesuva na privatniot<br />

biznis, koj ne e pod direktna kontrola na vlasta.<br />

Vlasta samo go regulira preku soodvetni zakoni i<br />

pravila. Ekonomskata sloboda vklu~uva: nabavuvawe,<br />

koristewe, prenaso~uvawe i otfrlawe na privatnata<br />

sopstvenost. Slobodata vo ekonomskoto dejstvuvawe<br />

sozdava nezavisni centri na mo}, koi me|usebe se<br />

natprevaruvaat, sorabotuvaat i ja ograni~uvaat mo}ta<br />

na vlasta.<br />

Pa, ova go znaev. Normalno deka sekoj mo`e da<br />

si kupi ma{ina za sladoled, da si ja koristi<br />

za pravewe sladoled, da mo`e moeto dete da ja<br />

nasledi, ili da mu ja podaram, ili (ako sakam)<br />

da ja isfrlam ili da ja dadam na nekoj drug.<br />

Toa go znaev... a ekonomski fakultet? Ne mi<br />

sleduva?<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA<br />

DEMOKRATIJA I<br />

^OVEKOVI PRAVA<br />

Bravo Dime, da te nema, treba da te<br />

izmislat. No, toa ne e isto.<br />

^ovekovite prava se onie prava {to gi poseduvaat<br />

site ~ove~ki su{testva poradi samata po~it kon<br />

~ovekoviot `ivot. ^ovekot gi ima tie prava sekoga{ i<br />

treba da gi ima sekade.<br />

Poradi toa, ovie prava se podrazbiraat i vlasta mora<br />

da gi po~ituva.<br />

No, treba da se pravi razlika. Postojat prava {to se<br />

narekuvaat POZITIVNI PRAVA.<br />

1


?<br />

Pa zar ne e<br />

isto?<br />

?<br />

Aman od<br />

prava. Gi<br />

ima u{te?<br />

Ne e! ^ovekovite prava se prepoznavaat kako<br />

PRIRODNI PRAVA, a pozitivnite prava se doneseni<br />

so zakonite vo edna dr`ava (kako pravo na<br />

minimalna plata, pravo na penzija…).<br />

Demokratijata veli deka site lu|e, bez ogled na razlikite<br />

me|u niv, gi u`ivaat istite prirodni prava. Ako ~ovekovite<br />

prava se prirodni za lu|eto, toga{ tie se<br />

nerazdelen del od lu|eto. Ovie prava ne se dadeni kako<br />

privilegija vo nekoj ustav, ili od nekoja vlast, tuku<br />

postojat so samoto sozdavawe na op{testvoto. Zatoa tie<br />

se neotu|ivi. Kako rezultat na ova, ~ove~kite su{testva<br />

ne mo`at da se otka`at od ovie prava i tie ne mo`at da im<br />

bidat odzemeni so nikakov zakon.<br />

Kategorii ~ovekovi prava:<br />

Osnovni individualni, gra|anski i politi~ki<br />

prava<br />

Tuka spa|aat ~ovekovite prava kako {to se:<br />

pravoto na `ivot i sopstvenost; pravoto na<br />

religiska sloboda; pravoto na govor; pravoto na<br />

zdru`uvawe; pravoto na u~estvuvawe vo politika i<br />

pravoto na fer odnos od strana na vlasta i drugi.<br />

Osnovni ekonomski i socijalni prava<br />

Tuka spa|aat pravata za socijalna ednakvost i za<br />

obrazovanie, kako i pravoto za osnoven `ivoten<br />

standard, koe ovozmo`uva pravo na rabota, na<br />

zdravstvena za{tita, na osiguruvawe i blagosostojba<br />

i drugi.<br />

Kulturni i solidarni prava<br />

Ovie prava se neophodni za po~ituvawe na vrednostite<br />

i tradiciite na grupi lu|e nasekade niz<br />

svetot. Tie gi vklu~uvaat pravata na zaedni~ko<br />

samoopredeluvawe, kako i pravoto na jazik, religija<br />

i kultura.<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

15


Dali toa zna~i<br />

kako }e<br />

opredelime do<br />

koj stepen e<br />

demokratska<br />

edna dr`ava?<br />

Da gi ka`eme:<br />

a. a. U~estvo na gra|anite vo op{testveniot `ivot. Ova e eden od<br />

najva`nite pokazateli na demokratijata. Pokraj toa {to imaat<br />

pravo da u~estvuvaat vo vladeeweto, toa treba da pretstavuva i<br />

dol`nost. Taka na primer, gra|anskoto u~estvo pretstavuva:<br />

glasawe, pi{uvawe pisma do Vladata na Republika Makedonija,<br />

pla}awe danoci, u~estvuvawe na mitinzi i sredbi vo zaednicata,<br />

kako i protestirawe (ako ti e }ef);<br />

?<br />

16 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

A da go otfrlime ona “pla}awe danoci”?<br />

Mo`e?<br />

?<br />

KAKO SE<br />

PREPOZNAVA<br />

DEMOKRATIJATA?<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA<br />

Bingo! No nagradata }e si ja<br />

zeme{ na 32 –ri Mart.<br />

Vo koja bilo dr`ava ovie belezi mo`at da bidat<br />

vidlivi pove}e ili pomalku, dodeka nekoi od<br />

niv se poprisutni od drugi. Zatoa {to ni poka`uvaat<br />

ne{to za edna dr`ava, tie se narekuvaat POKAZATELI,<br />

a nekoi gi narekuvaat i “temelni vrednosti”. Ne Dime,<br />

nemoj ni da pra{uva{, toa ne zna~i deka se stavaat vo<br />

temel koga yida{ ku}a, tuku zna~i deka se mnogu, mnogu<br />

bitni.<br />

b. Ednakvost: Vlasta treba da gi tretira site poedinci podednakvo<br />

bez ogled na polot, etni~kata pripadnost, rasata i religijata. Site<br />

lu|e treba da bidat ednakvi pred zakonot i zakonite da obezbeduvaat<br />

isti mo`nosti za site.<br />

Ete zatoa Dime ne e bitno {to ne si Makedonec, ili {to si<br />

sladoledxija.<br />

v. Tolerantnost: Ili poinaku - iako vladee mnozinstvoto (pove}e<br />

glasovi), treba da se imaat na um i pravata na malcinstvata. Ako<br />

rekovme deka sekoj gra|anin e ednakov (a rekovme), ako rekovme<br />

deka sekoj gra|anin ima pravo da vladee (a rekovme), toga{ i<br />

1


?<br />

gra|aninot od malcinstvoto ima pravo da vladee. No, gra|aninot<br />

od MALCINSKATA GRUPA mo`e da ima posebni interesi, ~uvstva,<br />

jazik, istorija… Iako malcinstvoto mora da `ivee spored istite<br />

zakoni kako i mnozinstvoto, sepak malcinstvoto si ima i svoi<br />

prava, koi treba da bidat za{titeni so zakon;<br />

Dali mo`e da si napravam malcinstvo “sladoledxii”?<br />

Ne, no mo`e{ da formira{ zdru`enie na sladoledxii.<br />

g. Po~it kon osnovnite ~ovekovi prava: gi ka`avme malku pogore.<br />

d. Regularni i fer izbori i prifa}awe na rezultatite od izborite:<br />

Izborite vo PRETSTAVNI^KITE demokratii se glaven na~in na<br />

koj gra|anite gi izbiraat svoite pretstavnici {to }e vladeat. Za<br />

da bide vistinski prika`ana voljata na narodot, izborite treba<br />

da bidat slobodni i regularni. Toa mora da go prifatat site, pa<br />

duri i partijata {to se nadevala na pove}e, a dobila pomalku<br />

glasovi.<br />

?<br />

A dali ima ute{ni nagradi za tie partii?<br />

Ima! Se narekuva “opozicija”.<br />

|. Pove}epartiski sistem: Vo sekoja demokratija mora da ima pove}e<br />

od edna politi~ka partija koja{to se bori za vlast. Ova zna~i deka<br />

sekoja vlast }e ima opozicija {to }e nudi razli~ni re{enija za<br />

problemite {to postojat i }e vr{i kontrola na vlasta. Isto taka,<br />

pove}epartiskiot sistem na glasa~ite im dava pogolemi mo`nosti<br />

za izbor na politi~ki pretstavnici; sega vo Makedonija ima 77<br />

registrirani politi~ki partii.<br />

e. Civilna kontrola na vojskata i na policijata: Vojskata i<br />

policijata treba da bidat kontrolirani od civilnata vlast. Isto<br />

taka, vrhovniot komandant na vojskata treba da bide civilno lice<br />

zatoa {to voenite komandanti ne se izbrani od gra|anite, pa ottuka<br />

mora da bidat pod kontrola na onie {to se izbrani od gra|anite;<br />

vrhoven komandant na ARM e pretsedatelot na RM kogo go biraat<br />

gra|anite.<br />

[KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

17


`. Obrazovanie na javnosta: zaedni~ko obrazovanie, vklu~uvaj}i gi<br />

u~ili{tata i sli~ni institucii, koi gi podgotvuvaat gra|anite<br />

da gi poznavaat i da gi koristat svoite prava i odgovornosti.<br />

I ovie tetratki se del od ova re~enovo.<br />

z. Pazarno orientirani prava/slobodi: Obezbeduvawe ekonomska<br />

sopstvenost, koja nema da bide vo dr`avni race, pazarna ekonomija.<br />

Seto ova e mnogu potrebno za politi~kite i li~nite slobodi, kako<br />

i za pravna za{tita na sopstveni~kite prava na poedincite.<br />

?<br />

Misli{: ako e ~ovek gladen, te{ko deka }e mu e do<br />

demokratija?<br />

Apsolutno!<br />

y. Vladeewe na pravoto: Vo demokratijata nikoj ne e nad zakonot, pa<br />

nitu pretsedatelot na dr`avata, nitu premierot. Toa zna~i deka<br />

sekoj mora da go po~ituva zakonot i deka sekoj }e odgovara dokolku<br />

go prekr{i.<br />

18 [KOLA ZA DEMOKRATIJA / TETRATKA 1<br />

Jas da bev pretsedatel, }e si donesev zakon {to sakam<br />

da mo`am da pravam.<br />

E, poradi takvi kako tebe postoi demokratijata, za toa<br />

da ne mo`e{ da go pravi{. Demokratijata jaknela vo<br />

borba so kralevi, carevi, despoti, krvnici,<br />

nacionalisti, fa{isti… No, i za takvi kako nas {to<br />

ovde popuvame, a velime deka demokratijata treba da ne<br />

prifa}a DOGMI.<br />

Dobro, jas znam {to e dogma. Toa ti e koga nekoj veli:<br />

“Vaka e i nikako poinaku“. Koga zamisluva nekoj deka e<br />

Bog, bez da mo`e{ da proveri{ dali e navistina taka.<br />

Mi fale{e naziv za eden nov sladoled, pa sega }e go<br />

krstam “dogma”. Dobro zvu~i... mislam za sladoled.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!