Kosmo 02/13

kosmo.at

Kosmo 02/13

P.b.b. verlagspostamt 1020 GZ 09Z037990M

cover Michael storycover

hÄUPl:

story

„razumijem azilante“

KosMo

02/2013 | iZDaNJe Br. 40 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | www.KosMo.at

KosMo

te šalJe

Na sKiJaNJe!

(Stranica 2)

oPasNo Po ZDravlJe!

cover story

Koliko je opasan

fast food?

REPORTAŽA

Priče bečkih

taksista

valeNtiNovo

Poklon ljubavi

JASMINKA DIZDAREVIĆ:

„sa mnom nema zezanja!“

oPasNo Po ZDravlJe!


U hotelu Sonnwendhof možete stanovati u sobama za

jednu, dvije ili više osoba. Sve sobe su opremljene kupaonicom,

WC-om, telefonom i satelitskom televizijom

sa 20 različitih programa, a većinu njih krasi i balkon s

prelijepim pogledom na Schneeberg. U hotelu „Panorama“

možete uživati u domaćoj i svježoj hrani.

www.hotel-sonnwendhof.at

ARTIS Hotel Semmering ima 4 zvjezdice, 95 soba, 11

konferencijskih sala, prostrani unutarnji bazen, café

bar, panoramski restoran, kuglanu, curling stazu i

nalazi se na prelijepoj lokaciji, odmah pored skijaškog

centra Zauberberg Semmering. Provedi svoj zimski odmor

na 1.000 m2 u skijaškoj prijestolnici Semmeringu!

www.artis-semmering.at


16 HÄUPL: „Ne bojimo

se sljedećih izbora!“

18 POLITIKa: dobrilović o

problemima s integracijom

38 KARIJERA: vaš vodič

kroz stručno obrazovanje

EKONOMIJA

28 Dugovi:

Koliko iznose dugovi

zemalja bivše SFRJ?

Tko među zemljama

bivše Jugoslavije

duguje najviše, a tko

najmanje?

KARIJERA

34 vladari bečke

balske mode

Obitelj Lebović

iz Dubrovnika o

biznisu s balskim

haljinama.

rePOrTaŽa

46 Modna pista

kao životni cilj

Mlade bečke

učenice i sada već

poznate manekenke

Marija (15)

i Ivana Milosavljević

(18) govore

o svojim budućim

planovima i

snovima.

54 COVER STORY:

Brza hrana kao najveći

legalni otrov 21. stoljeća.

KOSMO otkriva što

se krije iza fast fooda.

DRuŠTVO

62 Valentinovo

Otkrivamo što je

ove godine in, a što

je out uoči Dana

zaljubljenih, 14.

veljače.

STARS

74 Dodjela

Oscara

Najpopularnija

nagrada u svijetu

filma dodjeljuje

se krajem veljače.

KOSMO vam

predstavlja nominirane

kandidate,

glumce i najperspektivnije

filmove.

50 Alo, taksi!

Moderni pustolovi:

bečki taksisti o životu

na četiri kotača,

raznim dogodovštinama,

bezobraznim i

pijanim gostima.

TRENDS

zdravLje

66 Štitna

žlijezda

Zašto biste

redovito trebali

pregledati vašu

tiroidnu žlijezdu.

KuhINJA

70 Sezonski

recepti

Zdravo, a ukusno:

isprobajte najnovije

ovosezonske recepte.

SpORT

96 Naša razbijačica

iz Linza

Jasminka Dizdarević

jedina je austrijska

sportašica koja se

bavi MMA-om,

najbrutalnijom

borilačkom disciplinom

na svijetu.

Nama je otkrila sve

svoje planove.

94 SMOTRA:

KOSMO je posjetio

popularni

Vienna Autoshow.

Donosimo

fotoreportažu.

KOSMO 03


Kostić

Aleksandar

danju političar, noću james Bond: beskompromisni borac protiv korupcije

ernst Strasser bio je toliko „undercover“ da ni sam nije znao da je tajni agent. Ilustracija:


Fotos: zVg, Aleksandar zabunović (o.l.)

pisma čitalaca

Poštovana redakcijo,

Razlog mog pisma je rekcija

na pismo čitaoca Dejana

Trailovića, koji Hrišćansku

adventističku crkvu (Sieben

Tages Adventisten) naziva

sektom koja je veoma opasna

za migrante sa naših

područja. Iz samog imena

se vidi da je to hrišćanska

crkva. Po svemu sudeći, vaš

čitalac ne poznaje verovanje

adventista. To je crkva koja

svoje verovanje temelji na

Božijoj svetoj reči – Bibliji

– bez ljudskih običaja koji

sve drugo veličaju, samo ne

onoga kome jedinome pripada

slava, našem Tvorcu,

Svedržitelju i Spasitelju.

Kao sledbenici Hrista trudimo

se koliko je u našoj

moći da bližnjima budemo

na pomoći, a bližnji je svaki

čovek kome je potrebna

pomoć. Kako crkva, tako i

dobrotvorna organizacija

adventista „ADRA“ čini i činila

je i pomagala uvek kada

je to bilo potrebno. Poznato

je da je za vreme rata u Hrvatskoj

i Bosni i Hercegovini

ADRA pomagala svima

bez obzira kako se ko zove.

A pošto čovek koliko potrebuje

telesne stvari, isto toliko

ima i duhovne potrebe,

mi delimo i govorimo im o

našoj veri i nadi. I pri tome

nikoga ne nagovaramo ili

prisiljavamo, jer prava vera

je nešto što mora da bude

lično.

S poštovanjem,

S.Z., Beč

Moje dete ide u osnovnu

školu. U njegovom razredu

ima dece kojoj je stvarno

teško da prate nastavu. Mislim

da je novi predlog uvođenja

nemačkog u obavezno

predškolsko obrazovanje

jedina moguća ispravna odluka.

Samo tako ova deca

mogu imati jednake šanse.

A ministrica Schmied se kiti

perjem FPÖ-a!

Miro, Beč

Dragi KOSMO time,

Čitala sam prije nekoliko

nedelja jedan tekst o bračnom

paru koji je uspješan i

ima firmu za iznajmljivanje

limuzina. Ne mogu više da

nađem to izdanje magazina

KOSMO, ali bi mi trebala

internet stranica ili telefonski

broj ili mail adresa da

kontaktiram njih, zato što

mi treba limuzina uskoro.

Molim vas da mi date informacije

koje bi mi pomogle!

reakcije čitalaca na našu reportažu o scientologiji i drugim

alternativnim verskim zajednicama još uvek ne prestaju.

Unaprijed se zahvaljujem!

S poštovanjem,

S. G., Beč

Sehr geehrte Redaktion,

Ich schreibe Poesie zweisch-

prachig und möchte meine

Gedichte bei euch

veröffentlichen, weil ich gesehen

habe, dass die Poesie

in KOSMO nicht zu finden

ist. Ich kann Ihnen ein paar

Gedichte zukommen lassen,

aber es wäre mir lieber, wenn

wir uns treffen können wegen

Urheberrechte und so weiter...

Danke im voraus.

D. P., Wien

Dragi KOSMO,

Redovno vas nalazim kod

„Zielpunkta“. Moram vam

reći da ste ponekad strašno

dosadni. S vremena na vreme

intervjuišete ljude za koje

niko ne zna i iskreno rečeno

niko i ne želi da čuje. Bavite

se malo više nekim temama

koje su bitne za naše ljude!

Na primer, gde ima da se pazari

jeftina jagnjetina ili da se

pojedu neki dobri ćevapi.

Vaša Milenka

Poštovani čitaoci,

Magazin KOSMO je otvoren

za sve Vaše reakcije, prijedloge

i pitanja. Podijelite s nama

svoje komentare na:

Zeitschrift KOSMO

Handelskai 388

Büro Top Nr. 741

1020 Wien, na e-mail:

info@kosmo.at

riječ

izdavača

Dejan SuDAR o

vojnoj obvezi

propuštena

prilika

Gotovo 60 posto austrijskih državljana

izjasnilo se sredinom

siječnja na referendumu protiv

ukidanja služenja vojne obveze. Iako

je već kroz sam rezultat razvidno da

vojna obveza uživa veliku podršku

među ovdašnjim pučanstvom, stručnjake

ovaj rezultat nije nimalo obradovao.

Naprotiv. Mnogi tvrde da je

ovom odlukom, kojom u doglednoj

budućnosti neće doći do priželjkivane

profesionalizacije vojske, propuštena

prilika da se Austrija kao zemlja

konačno pridruži većini europskih

zemalja koje su već ukinule služenje

vojne obveze.

Budući da je u ovom slučaju odluka

donesena glasom naroda, postavlja se

i pitanje u kojem opsegu je austrijski

puk bio informiran o samom stanju

u vojsci. Da je na referendumu - hipotetički

gledano – pobijedio koncept

profesionalne vojske, logična

posljedica bila bi opsežna i korjenita

reforma Savezne vojske. A ona

je, prema većini stručnih mišljenja,

postala neophodna. Iako je kroz rezultat

referenduma očigledno da je

Austrijancima stalo do vojne obveze,

istodobno na dan referenduma nismo

dobili onaj najvažniji odgovor:

kako će, zapravo, izgledati budućnost

Savezne vojske?

Nakon što su sada definitivno pali

u vodu planovi Socijaldemokratske

stranke o profesionalizaciji vojske,

sasvim je nejasno kako će ova ili neka

buduća vlada reformirati vojsku. Iako

su gotovo svi složni da je reforma neophodna,

stranke u Austriji dosad

nisu ponudile nijedno konkretno

rješenje. Nažalost, ovdašnje stranke

su više usredotočene na skupljanje

jeftinih političkih poena nego na argumentiranu

i stručnu raspravu oko

itekako bitnih političkih pitanja.

Vaše mišljenje pošaljite na:

dejan.sudar@kosmo.at


„Stvarno mi se

BRZA hRANA. Danas više nije tajna da je brza hrana (tzv. fast food ili junk food) štetna za

ljudsko zdravlje. Brojne studije dokazale su kako truje mozak, sprečava povoljan protok

krvi, pogoršava krvni tlak te povisuje kolesterol. Unatoč svim tim činjenicama, restorani s

brzom hranom posluju bolje nego ikad, a naročito među mladima hamburgeri ne gube na

popularnosti. Mi smo upitali nekoliko Bečlija za njihovo mišljenje o brzoj hrani.

Nensi uGRIN,

33, prodavačica

„Gadi mi se takva hrana.

Nezdrava je, štetna je, a i dokazano

je da je uzrok mnogih bolesti.

Shodno tome trudim se

da je izbjegnem kad god i gdje

god mogu. Naravno, pokušavam

biti uzor i svome djetetu.“

Iva BOrdeLIUS,

29, pekarica

„Nezdrava i masna hrana uzrokuje

povišeni krvni tlak, truje

organizam i moždane stanice.

Dovoljno sam pročitala o tome

da nikad ne bih pojela nešto u

McDonald’su ili nekom drugom

fast food restoranu.“

Sebastian SZEREDAY,

21, student

„Mislim da danas više nema

rasprava o tome je li brza hrana

štetna ili nije. Svi znamo odgovor,

a na nama je da odlučimo

koliko nam je bitna zdrava

ishrana. Meni osobno je vrlo

bitna. Izbjegavam fast food.“

dino ČIČIĆ,

19, student

„Nema dvojbi da je brza hrana

štetna, ali istodobno živimo i

u brzim vremenima. Mnogi ne

stignu skuhati i pojesti nešto

svježe, pa razumijem i tu stranu

priče. Ja osobno jednom mjesečno

jedem u fast food lokalu.“

jurfeta SaLIMOSKI,

44, prodavačica

„Brza hrana i tzv. junk food za

mene ne dolaze nikada u obzir.

Radije sam spremna platiti i

nešto više da bih došla do zdravijeg

obroka. Na kraju krajeva,

zdrava i pravilna prehrana temelj

je našeg zdravlja.“

Jonathan KOSCIK,

31, student

„McDonalds i njihova hrana

podgrijana u mikrovalnoj – ma

sve je to otrov! Kad je riječ o brzoj

hrani, onda radije pojedem

kebab ili pizzu nego hamburger

iz mikrovalne pećnice. To je sigurno

svježije i zdravije!“

Grigori BASAKOV,

37, samostalni djelatnik

„Svi mi znamo da fast food

nije idealna hrana, ali ne vidim

problem kad tu i tamo nešto

pojedemo u restoranima brze

hrane. U svemu treba uživati

u ograničenim količinama, pa

tako je valjda i s fast foodom.“

Fadi ARABO,

23, student

KOSMOVA

gadi takva hrana!“

06

KOSMO

ANKETA

AKTUELNA

„Iako se trudim što više izbjeći

takvu hranu, tu i tamo i ja

odem u neki lokal s brzom

hranom. Za ovu godinu sam

si zacrtao da ću češće pojesti

jabuku nego hamburger ili

nešto nezdravo.“

Fotos: Drago Palavra Redaktion: Petar Rosandić


Ilustracija: Aleksandar Kostić

Sočne sarme u

masonskoj loži

MuKE. jedva čekam da mi prođe štemplovanje

i da se vratim kod pijanog forarbajtera. Jer ako

ovako nastavim da se svaki dan informišem,

brzo ću da zaglavim u onaj Baumgarten.

Muke su me naterale da

se i ovako kulturno

izražavam. Taman što

sam nekako svario bečki džetset,

kad evo novih muka mojoj

napaćenoj duši. Masoni! Da,

da, baš oni se nakačili meni

kukavnom na vrat. I to neki

specijalni, gastarbajterski masoni.

Otvorim k’o i uvek novine,

kad samo što me nije šlog

strefio. Neki profesor, poznat

je on ovde u Beču, viđam ga po

novinama, drži neke kulturne

govore, zalaže se za neka prava,

stari šarmantni gospodin, mislim

da se ženio nekol’ko puta…

E, taj gospodin odlikovao pre

neki dan jednu gospođu nekim

silnim ordenom nekog velikog

sveca, ne mogu ni da zapamtim,

valjda Lazara Jerusalimskog ili

tako nešto. Moj pijani kum se

kune u sve žensko da su to masoni

i da nisu čista posla. Kako

je ta gospođa još malo krupnija

i punačka, orden i lenta joj baš

lepo nadičili bujne grudi. Ono

baš generalski. Ni pô muke da

ja i kum ne poznajemo tu gospođu

– i to kao kuvaricu sočnih

sarmi! Uvek kad je neka proslava,

kolo i igranka u nekom

klubu, ona se muva oko sarmi

i pečenja. Jednom me zakinula

na pečenju, pa smo se žestoko

posvađali. I tu sad počinju moje

muke. Kum mi kaže: „Vidi čoveče,

jadni masoni se od silnog

posla i podele sveta uželeli domaće

hrane, pa primili babu u

masonsku ložu. A babi lepo,

sad kad je dobila orden ima k’o

od šale da se uda. A ti ćeš, moj

kume, zbog sto grama pečenja

da ostaneš bez vize i državljanstva.

O otkazu na baušteli da ti

i ne govorim!“ Nali kum prepečenicu,

pa puče od smeha. Lako

mu. On dobio državljanstvo.

Gledam u novine, češem se pa

se zamislio k’o kad igram šah.

Kakve veze imaju šarmantni

profesor, Sveti Lazar Jerusalimski

i neudata kuvarica sarmi? Pa

sve to još stavili u novine, na sav

glas, da zaluđuju mene i kuma.

Ni posle trećeg piva nisam uspeo

da s’vatim. Ma, za sve je kriv

pokojni Tito, što me naučio da

budem pošten dok se oko mene

igraju igre koje niko normalan

ne može da razume. Od muke

sam zadremao, pa sanjam neku

crnu sobu, po zidovima gore

baklje, a u sredini crni krug. Pa

neki ljudi sa lentama me dovode

pred nekog sudiju, tačno u

taj krug. Kad ono kuvarica sarmi

viče iz mraka: „Kriv je! Ne

dajte mu državljanstvo!“ Ma,

neka i bude preko moje glave,

neka me baba osudi, važno da

smo mi posle džet-seta dobili i

gastarbajterske masone. Doduše

u obliku kuvarice, al’ nije loše

za početak.

I tako ljudi moji, vi pamet u

glavu kad kupujete hleb u pekari

i plaćate na kasi u Hoferu,

da se ne zamerite sa kasirkom

ili ne daj Bože kuvaricom sarmi.

Dok se prepirete, ne znate

da ispred vas možda stoji „Sveti

Vitez Velikog Reda“ ili kako

moj kum kaže „Veliki Majstor

25-te Masonske Lože“. A ja ću

sad, kad sam se naučio pameti,

da ispitam u koji red spada

pijani forarbajter.

KOSMO 07


SVE I SVAŠTA

Nigerija hapsi koze

kozama lutalicama.

Nigerijske

vlasti očigledno

su

krenule u

ozbiljan

obračun s

Kako prenose engleski mediji, u

gradu Osogbuu policija je uhitila

pet koza koje su lutale ulicama grada,

a u planu je da ih izvedu čak i

pred sud zbog kršenja zakona o zaštiti

okoliša. Henry Ogunbanwa,

čelnik Agencije za upravljanje otpadom,

najavio je kako je to tek

početak obračuna s kozama.

Svećenik diler

Kevin

Wallin,

bivši kat

o l i č k i

svećenik

iz Kalifornije, optužen je za

trgovinu drogom.

Savezni tužitelji terete ga da je

iz župe Sv. Augustina u Bridgeportu

organizirano trgovao

metamfetaminom, a navode da

su prisluškivanjem došli i do

konkretnih dokaza. U slučaju

da ga sudska tijela Kalifornije

proglase krivim, prijeti mu i do

10 godina zatvora.

Čudo od USB-a

Na tržište

uskoro

izlazi novi

USB stick

sa memorijom

od jednog terabajta.

Najmoćniji USB stick na svijetu

predstavila je nedavno američka

tvrtka Kingston, a nosi naziv

HyperX Predator 3.0.

No, budući da već manja verzija

USB sticka od 512 GB na tržištu

danas košta 1.750 dolara, pretpostavlja

se da će HyperX Predator

3.0 i po svojoj cijeni nadmašiti sve

dosadašnje rekorde.

08 KOSMO

Očito da čimpanze

seks zanima

više nego što se

to mislilo.

Čimpanza ovisna o pornićima

Nakon što su joj darovali

televizor, čimpanza

Ginza iz zoološkog vrta

u Sevilli postala je prava

ovisnica o pornografskim

filmovima.

Kako je objavio španjolski

list El Mundo, primatolog

Pablo Herreros darovao

je Gini ekran na kojem

je sama putem daljinskog

upravljača mogla izabrati

kanal koji želi gledati.

Prepustivši joj da sama

uvijek izabere u čemu želi

uživati na malome ekranu,

Herreros je na vlastito

iznenađenje zapazio kako

Cucla protiv

hrkanja

Cucla je najbolje oružje u

borbi protiv hrkanja.

Utvrdili su to kanadski stručnjaci

za spavanje i disanje nakon

što su isprobali uređaj koji

nalikuje cucli, a koji u ustima

vrši pritisak na jezik tijekom

spavanja. Tako dišni putevi i

tijekom dubokog sna ostaju

otvoreni, a mišići oko grla se

opuštaju, zbog čega i najžešći

hrkači odjednom više ne hrču.

Cucla protiv hrkanja na tržištu

Gina uvijek preferira pornografske

sadržaje, a kako

je filmovi poput Gladiatora

uopće ne zanimaju.

„Dali smo joj TV na kojem

je mogla izabrati stotine

programa, ali ona je, doduše,

uvijek stala na kanalu na

kojem su se vrtili švedski

pornografski filmovi“, rekao

je Herreros. Španjolski primatalog

projekt je započeo

tijekom zime, kada Gina

veći dio vremena provodi u

zatvorenom prostoru zoološkog

vrta u Sevilli.

Kako je izjavio primatolog,

Gina je u nekoliko dana

gledanja televizije postala

Kanadski stručnjaci testirali su cuclu protiv hrkanja na

tridesetak osoba koje su poznate kao žestoki hrkači.

stoji oko 85 eura, a u testovima

stručnjaka pokazala je svoju

efikasnost na tridesetak osoba

koje su poznate kao „nepopravljivi

hrkači“. Rezultati testa

prava ovisnica o pornografiji.

Takav rezultat

istraživanja, prema njegovom

znanstvenom sudu,

„dokazuje koliko su čimpanza

i čovjek bliski jedan

drugome i kad je u pitanju

ponašanje i seksualnost“,

ali i da „čimpanze seks

zanima više nego što se to

dosad mislilo“. „I čovjek

i čimpanza imaju intenzivan

seksualni doživljaj,

ali i slične forme seksualnog

ponašanja poput ljubljenja

jezikom i spolnog

odnosa u najrazličitijim

pozicijama“, zaključio je

primatolog Herreros.

objavljeni su u znanstvenom

časopisu „Journal of Sleep and

Breathing“, a kanadski stručnjaci

uvjereni su da će „cucla

protiv hrkanja“ osvojiti svijet.

Fotos: Getty Images, wikimedia, zVg


Broj meseca

30 cm

ZIMSKE ČAROLIJE. Sredinom siječnja, u samo jednoj noći, u

austrijskoj metropoli palo je čak 30 cm snijega, zbog čega su gradske

službe imale pune ruke posla. Dok su mladi uživali u grudanju,

bečka zračna luka otkazala je čak 229 od 334 planiranih letova.

Tajna šampiona – doping!

Legendarni američki bicklist

Lance Armstrong priznao je

da svoje proslavljene pobjede

zahvaljuje dopingiranju.

Otkrio je to Armstrong u razgovoru

kod legendarne američke

tv-voditeljice Oprah

Winfrey, a istaknuo je da se

prije svih pobjeda na Tour de

Franceu dopingirao. „Kriv sam

i sram me je zbog svega“, kroz

suze je rekao Armstrong, koji je

doživotno suspendiran.

putin ustrašio

dječaka

Što je ruski predsjednik Vladimir

Putin šapnuo malom i

nepoznatom dječaku za vrijeme

mise u gradu Sochiju?

To pitanje zaokuplja ne samo

ruske nego i svjetske medije

koji prenose da je dječak nakon

Putinovog obraćanja sasvim

izblijedio, kao da je u potpunome

šoku. Američka televizijska

postaja ABC situaciju je proko-

JuNAK MJESECA

Michael hANEKE, režiser

osvojio prestižni Golden Globe

Da je Austrija plodno tlo za stvaranje

filmova, najbolje pokazuje Michael

Haneke. Njegov novi film „Amour“

(Ljubav) oduševio je filmske kritičare

širom svijeta. Haneke se ovjenčao

Golden Globeom za najbolji film

van engleskog govornog područja,

a i pet puta je nominiran za

ovogodišnjeg Oscara.

Armstrong: od proslavljenog

šampiona do varalice.

Nakon što mu je putin nešto

šapnuo, dječak se uplašio.

mentirala kroz šalu, ponudivši

gledateljima tri varijante što

je Putin rekao dječaku. „Ako

budeš i dalje kopao taj prokleti

nos, odrezat ću ti ga“, glasi jedna

od varijanti u koju vjerujuju

američki novinari.

CITAT MESECA:

„„Razvoj muškarca decenijama

je u silaznoj putanji i

oni će nestati.“

Hanna Rosin, američka feministica obrazložila

je to u svojoj knjizi „Das Ende der

Männer. Und der Aufstieg der Frauen“.

Tukli se zbog bureka

Popularni burek našao se u

središtu fizičkog sukoba koji

se nedavno dogodio u slavonskoj

Požegi.

Kako je objavila tamošnja policija,

u jednoj požeškoj pekarnici

došlo je do prave tučnjave

između šestorice muškaraca, a

svemu je prethodilo da su dvojica

mladića htjela kupiti burek

prije radnog vremena pekarnice.

Čim su djelatnici pekarnice

odbili prodati burek prije

Seks četvrtkom najbolji

Ako je vjerovati engleskim

stručnjacima, za sve postoji

pravi trenutak, pravi dan i

pravi mjesec.

Sudeći prema njihovom mišljenju

objavljenom u engleskom

tabloidu „The Sun“, najbolji

dan za spolne odnose je četvrtak

budući da je tada libido

najviši. Srijeda je odlična za

šoping, idealan dan za večeru u

restoranu utorak, a dan za prodavanje

nekretnine je petak.

LUzer MjeSeCa

Shinzo ABE, zbunjeni

japanski premijer

Ponekad se moramo zapitati zašto

inače revnosni japanski političari

uopće primaju plaću. Novoizabrani japanski

premijer na nedavnoj inauguralnoj

svečanosti izjavio je da je upravo razgovarao

s američkim predsjednikom Bushom

(?) koji mu je čestitao na izboru. Nakon

smijeha i gurkanja u publici, Abe se

pokušao ispraviti, ali uzalud.

radnog vremena, mladići su

razbili stakla na vratima i izlogu

pekarnice, a potom su počele

letiti i šake. Protiv nasilnika je

podnesena kaznena prijava.

višak kortizola četvrtkom

stimulira i spolne hormone.

KOSMO 09


SVE I SVAŠTA

Zabranjeno grudvanje!

U okrugu

Durham,

Ve l i k a

Britanija,

policija

zapretila

da će kažnjavati sve one koje

uhvati da se – grudvaju!

Ko bude uhvaćen da baca grudve

na vozila, kuće ili na ljude koji ne

žele da učestvuju u ovoj igri, biće

uhapšen zbog asocijalnog ponašanja,

najavila je policija okruga

Durham. Policija je svoje namere

objavila preko Facebooka istog

onog dana kada je pao prvi sneg.

Ne ljuti mamu!

Je d n a

ogorčena

majka dala

je oglas za

p r o d a j u

kamioneta svog sina, zato što je

on vozio pijan.

Oglas glasi: „Jedna vrlo ljuta majka

prodaje Ford Ranger iz 1993. svog

16-ogodišnjeg sina. Vozio ga je tri

meseca, pre nego što je zaboravio

da uključi mozak i bio uhvaćen pijan

za volanom. $3,500. Pozovite

najgoru mamu u Wyomingu.“ Potez

ove ljute mame iz SAD dobio

je veliku podršku u medijima.

Novinarka striptizeta

S a r a h

Tressler iz

Houstona

radila je

kao novinar,

a izdržavala se od svog

striptizerskog zanata.

Mršavo plaćana kao novinar, Sarah

je zarađivala oko 2.000 dolara za

jedno veče u striptiz klubu. Njen

identitet razotkrila je konkurentska

novinarska kuća, posle čega je

Sarah izgubila posao. Nedugo potom,

njeni žurnalistički kvaliteti su

prepoznati i Sarah je dobila ponudu

da radi za prestižnu novinarsku

kuću San Antonio Express News.

10 KOSMO

dečija pancir moda

Modni dizajner Miguel

Caballero iz Kolumbije

razvio je liniju pancirnih

košulja – za decu. SAD su

njegovo glavno tržište.

Nasilje, smrt i ubistva

su svakodnevica u kutku

sveta u kojem je aktivan i

ovaj inventivni dijazner i

biznismen. Njegove fabrike

nalaze se u Meksiku i

u Kolumbiji u kojima već

godinama besni pravi rat

između zaraćenih narkokartela.

Njegovu poslovnu

ideju o pancirnim košuljama

za decu neki su nazvali

morbidnom, dok ga drugi

hvale originalnost njegove

Surround-Sound

večnost

Jedan Šveđanin dizajnirao

je mrtvački kovčeg sa ugrađenim

zvučnicima.

Vlasnik radnje za muzičku i

video opremu Fredrik Hjelmquist

tvrdi da će njegovi hifi

sanduci razveseliti mrtve i

utešiti ucveljenu rodbinu i prijatelje,

pošto će play-lista moći

da se po želji ažurira, menja i

dopunjuje. „Pa mi to ne znamo,

zar ne? Ali ljudi u različitim delovima

sveta veruju u različite

poslovne ideje.

„Sjedinjene Američke Države

su ogromno tržište za proizvode

namenjene deci“, kaže

Caballero. „A oni imaju i

ogromne probleme.“ Neprobojna

dečija galanterija na

tržištu se pojavljuje pod imenima

„V-Bag“, „Puffer Kids“,

„T-Shirt Kids“ i „Safety

Vest“, a namena ovih artikala

je da zaštiti decu od krvavih

tragedija koje se dešavaju u

školama, a koje su se poslednjih

godina u SAD prilično

namnožile. U poslednjem

incidentu ove vrste u mestu

Newton, u državi Connecticut,

ubijeno je 26 osoba,

od toga dvadesetoro dece.

vaše je samo da umrete — ovaj mrtvački kovčeg pobrinuće se

da vaš boravak u večnosti prati kvalitetan muzički program.

stvari“, odgovorio je Hjelmquist

Reuters televiziji kada je bio

upitan da li će verovanje u život

posle smrti navesti ljude da

kupe njegov kovčeg. Cena kov-

Kolumbijski dizajner

garantuje izdržljivost

svojih proizvoda.

Caballerovi proizvodi su

napravljeni od najmodernijih,

neprobojnih polimernih

vlakana, od kojih

nastaje odeća neprobojna i

za najmoćnije ručno oružje.

Pancir majice su lake i

mogu se nositi neprimetno

ispod odeće. Ponuda kompanije

nudi 500 proizvoda:

vojničke prsluke, sportske

jakne, kapute, kožne i jeans

jakne, pa čak i neprobojnu

odeću za kućne ljubimce.

Ova „bezbednosna“ moda

košta od otprilike 230 do

2.300 evra. Specijalno za

Oktoberfest je Caballero

dizajnirao pancirni dirndl i

„Lederhosen“.

čega iznosi oko 23.000 evra.

Šveđanin se takođe pohvalio da

ima neverovatan broj zahteva,

ne toliko iz Švedske, koliko iz

SAD i Kanade.

Fotos: Getty Images, wikimedia, zVg


Mrzi vas da radite svoj posao? da živite svoj život? evo rešenja!

jeftino unajmite radnika iz Kine koji će vas odmeniti.

unajmi Kineza – povoljno!

Programer „Bob“ postao je

prava legenda kad se otkrilo

da je tajno plaćao firmu u

Kini da radi njegov posao.

Priča o Bobu postala je prava

atrakcija, nakon što se pojavila

na blogu američke softverske

kompanije „Verizon“. Ceo slučaj

počeo je otkrićem misterioznog

priključivanja na zatvorenu,

sigurnu mrežu kompanije,

diktator — makar na jedan dan! Od sada možete putovati od

Beograda do Podgorice u Titovom voljenom „Plavom vozu“

„Plavim vozom“ do mora

Preduzimljiva crnogorska turistička

agencija nudi putovanje

od Beograda do Podgorice

u Titovom „Plavom vozu“.

Za vreme svog predsednikovanja

nekadašnjom Jugoslavijom,

Tito je u svom voljenom „Plavom

vozu“ provozao i ugostio

mnogog uvaženog stranog gosta,

od Yassera Arafata, preko

kraljice Elizabete II, do prvog

premijera Indije Jawaharlala

Nehrua. „Plavi voz“ je napravljen

odmah nakon Drugog

i to iz Kine. Pokrenuta istraga

je utvrdila je da je njihov zaposleni

za zanemarljivi deo svoje

plate iznajmio jednu kinesku

softversku firmu da radi njegov

posao. On je godišnje zarađivao

nekoliko stotina hiljada

dolara, a kineskoj firmi plaćao

samo 50.000. Prevaru je toliko

dobro usavršio, da je u kvartalnim

evaluacijam bio ocenjen

kao najbolji programer u firmi.

sv. rata specijalno za Tita i do

danas je održavan u voznom

stanju od strane grupe entuzijasta-inžinjera

iz Srpskih železnica.

U njemu je Tito prešao

oko 600.000 km. U okviru

svoje ponude, agencija Explore

Montenegro (www.montenegroholidays.com)zainteresovanima

nudi dvanaestočasovni

put vozom iz Beograda do Podgorice

koji uključuje prisustvo i

predavanje vodiča-eksperta,

kao i obed u luksuznom Titovom

vagon-restoranu.

Centralna banka Italije izdala je zabranu Vatikanu za upotrebu

kreditnih i debitnih kartica. Sve može — ali u kešu!

Vatikan prima samo keš

Vatikan je sa nevericom primio

naređenje Centralne

banke Italije o zabrani plaćanja

karticama.

Prema obrazloženju Centralne

banke, Vatikan ne ispunjava

propise koji se tiču pranja novca.

Zbog toga će od 1. januara

2013. sve poštanske markice,

suveniri i ulaznice za brojne

muzeje na teritoriji Vatikana

Kalender

Februar 2013

Mo. Di Mi. Do. Fr.

moći će da se plate samo u gotovini.

Centralna banka Italije

optužila je banku-ćerku „Deutsch

Banke“ da je u Vatikanu

instalirala automate za bezgotovinsko

plaćanje bez dozvole

Italije, nakon što je ugovor za

ove usluge sa jednom drugom

bankom istekao. 2011. godine

pet miliona posetilaca ostavilo

je 91,3 miliona evra samo u vatikanskim

muzejima.

+

Vor dem

Studium kommt

das Inskribieren

5 6 7 8

Am 5. Februar endet österreichweit die allgemeine

Zulassungsfrist für die erstmalige

Zulassung an einer Universität zu einem Bachelor-

oder Diplomstudium für das Sommersemester.

Diese Frist gilt auch für den Wechsel eines

Bachelor- oder Diplomstudiums. Für Studien mit

Aufnahmeverfahren oder Eignungstest gilt diese

Frist nicht. www.studienbeginn.at

www.studienbeginn.at

ösTerreichische

universiTäTenkonferenz

die ösTerreichische rekTorenkonferenz

Nach dem

5. Februar

ist es zu spät.

Ohne Inskription

kein Studium

entgeltliche Einschaltung des BMWF

Bundesministerium für Wissenschaft

und Forschung

KOSMO 11

82-124..indd 1 24.01.13 08:17


INTEGRACIJA

Kolumna

dr. Nedad MeMIĆ,

glavni i

odgovorni urednik

magazina KOSMO

Šansa umjesto

razdvajanja

uspjeh integracije mjeri se

stepenom uključivanja u sve

sfere društva. Stoga čudi promjena

kursa ministrice Schmied

koja se – nakon žestokog protivljenja

– zalaže za uspostavljanje

posebnih predškolskih razreda za

djecu sa slabim znanjem njemačkog

jezika. Činjenica je da djeca

s nedovoljnim znanjem jezika na

kojem se izvodi nastava postižu lošije

rezultate, no čini mi se da se u

njihovoj inkluziji u školski sistem

bira pogrešan put. Stavljanjem djece

u posebne predškolske razrede

pojačava se njihova odvojenost

od ostalih vršnjaka, umjesto da ih

se ohrabri da postanu ravnopravni

faktor u obrazovnom sistemu.

Usvajanje jezika u njegovoj sveobuhvatnosti

traje godinama – čak

i u jednojezičnim sredinama. Jezik

se najbolje usvaja praktično – družeći

se i učeći od svojih školskih

kolega i vršnjaka. Ono što austrijski

obrazovni sistem mora osigurati

je jezička potpora od malih nogu

i dodatna jezička nastava koja djecu

ne bi odvajala od vršnjaka. No,

trenutna politička diskusija opet

se vodi preko leđa najslabije karike

u austrijskom školstvu. Imam

osjećaj da se najnoviji prijedlozi za

predškolske razrede za migrante

ne organiziraju jedino iz brige za

njihovo znanje njemačkog jezika,

već najprije iz potrebe da se umire

oni glasovi koji svaki loš rezultat

austrijskog školskog sistema u

međunarodnim studijama nastoje

pripisati migrantskoj djeci, umjesto

da probleme traže u neadekvatnosti

samoga postojećega sistema.

Migrantskoj djeci trebaju jednake

šanse, nikako odvajanje.

Vaše mišljenje pošaljite na:

nedad.memic@kosmo.at

12 KOSMO

Stručnjaci kritikuju

političare: predškolska

nastava njemačkog

za migrantsku

djecu loša ideja.

Schmied i Kurz žele

razrede za migrante

NjeMaČKI. Ministrica obrazovanja Schmied želi

za migrantsku djecu sa slabim poznavanjem

njemačkog jezika organizirati predškolsku

nastavu. podršku joj daje Sebastian Kurz.

Iako je austrijsko Savezno ministarstvo

obrazovanja prošle

godine odbijalo zahtjev za

uspostavu predškolskih razreda

koje je zahtijevao državni sekretar

za integraciju Sebastian

Kurz u kojima će djeca sa slabim

poznavanjem njemačkog jezika

biti pripremana za polazak u redovnu

nastavu te ovakve planove

označavalo kao „getoizirane

razrede“, ministrica obrazovanja

Claudia Schmied od ove godine

slijedi drugačiju politiku. Poučena

praksom iz austrijskog glavnog

grada Beča u kojemu će od

ove godine djeca bez ili sa slabim

poznavanjem njemačkog jezika

pohađati pripremni razred te

će u prvi razred osnovne škole

moći krenuti samo sa dovoljnim

znanjem jezika na kojem se izvodi

nastava, Schmied je početkom

januara ove godine izjavila da se

na saveznom nivou razrađuje

opsežan program jezičke podrške

učenicima migrantima.

Pri tome je bečki model jedan

„kamenčić u mozaiku ukupnog

koncepta“, kazala je Schmied.

Ministrica se zalaže za diferenciran

model jezičke potpore koji

bi bio usklađen među regionima:

u onim regionima u kojima

nema mnogo djece sa slabim

poznavanjem jezika, njihova

jezička potpora bi se odvijala u

okviru redovne nastave. U gradskim

centrima s velikim brojem

takve djece jezička potpora bi se

organizirala u okviru predškolskih

razreda.

stručnjak za višejezičnost Rudolf

de Cillia smatra da je ovo rješenje

„diskriminacija na osnovu

jezika“. „Ukoliko spremnost za

školu definiramo kao dovoljno

znanje jezika nastave, onda je

ovakav prijedlog diskriminacija

i pogađa ne samo djecu migranata,

već i onu koja govore samo

dijalekt“, kaže de Cillia. Sličnog

mišljenja je i profesor Hans-Jürgen

Krumm: „Na djecu djeluje

diskriminirajuće ukoliko im

se kaže da na osnovu jezičkih

poteškoća ne mogu ići u školu“,

konstatira Krumm. De Cillia i

Krumm zalažu se za forsiranje

jezika u vrtiću: po njima se

trebaju uvesti dvije obavezne

godine pohađanja vrtića. Uz

to se u vrtiću treba i posvetiti

pažnja maternjem jeziku djece,

npr. turskom ili bosanskom, hrvatskom

i srpskom. I profesorica

njemačkog kao stranog jezika na

Bečkom univerzitetu Inci Dirim

smatra da jedna predškolska godina

djeci neće donijeti puno:

„Naučne studije pokazuju da

učenje njemačkog kao jezika

zVg

wikimedia,

Lingvisti kritiziraju

prijedlog

Palavra,

Vodeći lingvisti u zemlji kritizi-

Drago

raju ove planove. Profesor lingvi- obrazovanja traje od šest do

stike na Bečkom univerzitetu i osam godina“.

Fotos:


Sag’s multi: Forsirati i

njemački i maternji jezik

Krajem januara u Beču je

održano regionalno takmičenje

u višejezičnom govorništvu

„Sag’s multi“. 306 djece

našlo se na regionalnim takmičenjima

u cijeloj Austriji.

I ove godine takmičenje „Sag’s

multi“ inicirali su udruženje

Wirtschaft für Integration,

glavni sponzor je osiguravajuće

društvo UNIQA, a ove godine

u sponzorstvo takmičenja po

prvi put se uključila i Coca-

Cola. Takmičenje u govorništvu

ove je školske godine – po

četvrti put – započelo s 406

učesnika iz 86 škola i iz sedam

saveznih pokrajina. 306 učenika

plasiralo se na regionalna

takmičenja. Tema ovogodišnjeg

takmičenja je „Moja budućnost

– naša budućnost“.

Učenici u dobi od 13 do 20

godina svoje retoričko umijeće

izvest će na čak 45 jezika – od

turskog, preko bosanskog, hrvatskog

i srpskog pa sve do gruzijskog,

urdua, lingale ili fantija.

Predsjednik i potpredsjednik

udruženja Wirtschaft für Integration

Georg Kraft-Kinz i Ali

Rahimi ističu potrebu učenja

Gurnuta

pod voz

Pojačani incidenti s rasističkom

pozadinom izazvali

su pažnju austrijskih

medija u januaru.

Tako je Jevrejska kulturna općina

u izjavi za javnost ukazala

za opasnost širenja antisemitizma

u Austriji. 2012. godine

Jevrejskoj općini je prijavljen

dvostruko veći broj napada u

odnosu na prethodnu godinu.

Pažnju javnosti privukao je

početkom januara i rasistički is-

306 učenika učestvuju u ovogodišnjem višejezičnom takmičenju

iz govorništva„Sag’s multi“— i to na čak 45 jezika.

njemačkog, ali i maternjeg jezika.

I njemački i maternji

Prilikom predstavljanja regionalnog

takmičenja u Beču

Kraft-Kinz i Rahimi su istakli

hitnu potrebu djelovanja kako

bi se osigurala jednakost u austrijskom

obrazovnom sistemu.

„U svjetlu trenutnih rasprava

oko potpore djeci s jezičkim

deficitima naše takmičenje u

govorništvu na više jezika jasan

je znak: mora se podržati

kako učenje njemačkog, tako

i savladavanje maternjeg jezika!“,

kažu dvojica predsjedni-

ka i dodaju da takva odluka

otvara pitanje budućnosti:

„Djecu moramo pripremiti za

budućnost. U prezentiranom

Nacionalnom izvještaju o

obrazovanju vidimo da za djecu

s migrantskom historijom i

dalje ne postoje jednake šanse u

obrazovanju, i tu moramo hitno

djelovati“, odlučni su Kraft-

Kinz i Rahimi. I predstavnici

austrijske privrede uvjereni su

da je višejezičnost ekonomska

prednost. „Austrijske kompanije

trebaju sve više radnika

koji se snalaze u više kultura i

jezika“, kaže Hartwig Löger, šef

glavnog sponzora UNIQA-e..

austrijski mediji zabilježili su zabrinjavajući porast broja

incidenata sa rasističkom pozadinom.

pad u bečkom metrou. Na stanici

Taborstraße žena afričkog

porijekla je nakon kraće prepirke

napadnuta od strane muškarca,

a zatim i bačena na tračnice

linije U2. U Innsbrucku

je sredinom januara u jednom

fast food restoranu napadnuta

23-godišnja Turkinja koja nosi

mahramu. Fizičkom napadu

prethodila su vrijeđanja na račun

njenoga odijevanja.

Austrija nudi posebne pogodnosti

za obrazovanje njegovatelja.

Kreće kurs za

njegovatelje

Austrijski integracijski fond

(ÖIF) 11. marta pokreće kurs

njemačkog jezika za buduće njegovatelje.

Cilj kursa je ovladavanje potrebnim

vokabularom za ovu vrstu

posla, posebno za polaganje ispita

prilikom upisivanja stručnog obrazovanja

za njegovatelje u staračkom

domu. U okviru kursa nudi se

i pregled austrijskoga sistema njege,

a polaznicima se pomaže i da se

prijave za poslove u ovoj oblasti.

različito porijeklo djece rijetko dovodi

do fizičkog konflikta u školama

Djeca se ne tuku

zbog nacije

Etničko i vjersko porijeklo rijetko je

uzrok nasilju u austrijskim razredima,

pokazuju istraživanja.

Ovo je rezultat studije koju je proveo

Institut za politologiju Univerziteta

u Beču. Konflikt na osnovu vjerske

ili etničke pripadnosti u austrijskim

školama ispoljava se, međutim, najčešće

na verbalnoj osnovi. Svaki treći

učenik je tako vidio ili bio žrtva vrijeđanja

po ovoj osnovi. 13,3% učenika

vidjelo je fizičke napade, a samo

3,2% ih je samo doživjelo.

KOSMO 13


MOJE pRAVO

Kolumna

MMag. Damir

HajNOvIĆ,

odvjetnik/advokat

u Beču

Obavezno čuvajte

jamstveni list

Što je razlika između garancije

(Garantie) i odgovornosti

za nedostatke (Gewährleistung)?

To pitanje postavljaju si

mnogi kada na kupljenim stvarima

otkriju nedostatke. Kada je riječ o

odgovornosti za nedostatke, pravno

gledano govorimo na primjer

o odgovornosti prodavatelja za

nedostatke koje kupac primjećuje

tek nakon kupnje (službeno

„predaje“), a koje je predana stvar

već imala i prije predaje. Kada,

pak, govorimo o garanciji, onda

mislimo na ugovorom sklopljeno

jamstvo dužnika za kupljeni predmet,

iako jamčenje u pravilu ovisi

o tome je li dužnik pristao pružati

garanciju. Odgovornost za nedostatke

se, dakle, odnosi na samog

prodavača, a garancija se odnosi na

onoga koji je preuzeo jamstvo za

nju (u pravilu je riječ o proizvođaču).

Ukoliko ste uz proizvod dobili

jamstveni list, uz zakonski predviđenu

odgovornost za nedostatke

možete se osloniti i na ugovorom

zajamčenu garanciju. Takva vrsta

garancije je za potrošača korisnija

nego zakonska zaštita, ali ne i u

svim slučajevima. Sve ovisi o tome

kako glase uvjeti garancije, koliko

traje i što je u njoj sve sadržano.

Stoga je važno čuvati karticu kako

biste mogli ostvariti svoja prava u

slučaju da kupljeni predmet ima

neke manjkavosti ili greške. Kod

zaštite se rokovi određuju prema

zakonu, a kod pokretne imovine

garancija iznosi dvije godine od

predaje. Zakon predviđa da se u

tom razdoblju može zatražiti najprije

popravak ili zamjena, a ako to

nije moguće, smanjenje cijene ili

raskid ugovora. (Cijeli tekst pročitajte

na www.kosmo.at)

Vaše mišljenje pošaljite na:

hajnovic@ra-hajnovic.at

14

KOSMO

prava

kupaca

Jedno od glavnih obilježja demokratskih

država danas su

prava potrošača, kao i njihova

zaštita kada kupuju proizvode

na tržištu ili koriste usluge.

Tako je još 1985. godine Opća

skupština Ujedinjenih naroda

donijela rezoluciju broj

39/248, koja se bavi upravo

smjernicama o zaštiti potrošača.

Shodno europskim trendovima,

i u Austriji su danas prava

potrošača u pravnom smislu

vrlo razvijena, a među glavne

osnove tog područja pripada i

Zakon o pravima kupca na osnovi

jamstava. Prema zakonu iz

2002. godine, potrošač ostvaruje

pravo na garanciju ukoliko

je kupljeni proizvod oštećen ili

manjkav. Prije same kupnje je

uvijek bitno prethodno provjeriti

uvjete kupnje u kojima stoje

propisi za ostvarivanje garancijskih

prava.

No, kada – na osnovi zakona

– možemo govoriti o manjkavom

ili oštećenom proizvodu?

„Jedna stvar je onda manjkava

kada se krše prethodno dogovoreni

uvjeti kupnje. Ako kupljeni

proizvod u bilo kojem

Na stranici www.verbraucherrecht.at

možete dobiti

sve bitne informacije o

pravima potrošača.

Stranicu pokreće Udruga

za informiranje potrošača

(Verein für Konsumenteninformation),specijalizirana

za pravne propise na razini

Austrije i Europske unije.

Na stranici imate pristup

svim važnim dokumentima

o pravnim normama, bitnim

presudama i zakonima

koji se bave tim područjem.

pri kupnji je uvijek bitno prethodno provjeriti uvjete kupnje

u kojima stoje propisi za ostvarivanje garancijskih prava.

pogledu ne odgovara uobičajenim

normama, onda je također

riječ o manjkavosti proizvoda“,

stoji na stranicama „Europakonsumenta“,

udruge koja se

bavi zaštitom prava potrošača.

Pritom se u zakonu razlikuje između

popravljivih i nepopravljivih

oštećenja i manjkavosti,

pa ostvarivanje prava potrošača

ovisi i o tim kriterijima. Ovdašnji

zakon također razlikuje

između pojmova „Gewährleistung“

(odgovornost za nedostatke)

i „Garantie“ (garancije).

Više o tome možete pročitati i

u kolumni odvjetnika Damira

Hajnovića, koji u svojem tekstu

(lijevo) opisuje razlike između

ta dva pojma s pravnog gledišta.

Prema austrijskom zakonu,

sama garancija se zasniva na

dvostupanjskom sustavu: prvo

O pravima potrošača

Osim toga, stranica se redovito

aktualizira i donosi

često servisne vijesti o različitim

razvojima, suđenjima i

događajima u pogledu pravne

zaštite samih potrošača.

Stranica verbraucherrecht.

at, koja djeluje u sklopu Ministarstva

za rad, socijalnu

skrb i prava potrošača, nudi

i raznorazne korisne savjete

za svakodnevnicu nas potrošača

i mnogima može poslužiti

kao dobar kompas kroz

džunglu različitih paragrafa

i propisa.

se prodavaču daje mogućnost

da – prema uvjetima kupnje –

zamijeni ili reparira proizvod, a

ukoliko on nije u stanju to učiniti,

obvezan je smanjiti cijenu

ili promijeniti uvjete kupnje

zajedno s kupcem.

Greške, manjkavosti i oštećenja

uvijek treba reklamirati odmah

nakon što ih otkrijete. Naime,

garancija kod većine proizvoda

traje sve do šest mjeseci nakon

što ste vi preuzeli kupljeni

predmet. Zakon polazi od toga

da sva oštećenja u razdoblju od

prvih šest mjeseci mogu biti

odgovornost samog proizvođača.

Inače su sve važne odredbe

sadržane u AGBG-u. Tamo

je definrano što je nedostatak,

kao i koja prava imate u slučaju

da Vam je predana stvar sa nedostatkom

ili manjkavostima.

KOSMO poklanja

pravno savjetovanje!

Imate konkretan problem

za koji biste voljeli uzeti

pravnu pomoć?

Časopis KOSMO daruje

vam 10 x 1 sat savjetovanja

kod odvjetnika/

advokata. Pošaljite našoj

redakciji e-mail na info@

kosmo.at i opišite vaš

konkretan problem što

detaljnije. Ostavite nam

u e-mailu sve vaše važne,

kontakt podatke, poput

adrese i kontakt telefona.


Angebote Ponuda važi do gültig čet., bis Mi. 06.10.2010

www.zielpunkt.at

28.02.2013.

Angebote www.zielpunkt.at

Angebote www.zielpunkt.at gültig bis Mi. 06.10.2010

bis Mittwoch,

01.02.2012

više o ponudama na

www.zielpunkt.at

mehr Angebote unter

www.zielpunkt.at

www.facebook.com/

Zielpunkt.at

JUFKA

KORE ZA PITU

500 g (1 kg = 2,98)

umesto 1,79

(wenn nicht anders gekennzeichnet)

1,49

MEDELA ŠTRUDLE ČAJNO PECIVO SA

SMOKVAMA, TREŠNJAMA ILI MEŠAVINOM VOĆA

264 g (100 g = 0,38)

umesto 1,49

COCKTA

LIMONADE

0,25 Litar (1 Litar = 1,96)

umesto 0,59

0,99

0,49

BRAJLOVIĆ

BOSANSKI

SUDŽUK

450 g (1 kg = 11,-)

MARBO

PARDON

ŠTAPICI

PUNJENI

KIKIRIKIJEM

100 g

umesto 0,89

DONCAFÉ

MINAS

500 g (1 kg = 7,98)

Zadržano pravo na trenutnu izmenu cena.

U cene su uključeni porezi i davanja, ali ne i kaucije za fl aše. Prodaja u kućanskim količinama, dokle god su artikli na zalihama.

Zadržano pravo na pogreške, rečenične i štamparske greške. Vlasnik medija, proizvođač i izdavač: ZIP Warenhandel AG, 1239 Wien.

4,99

0,69

3,99


POLITIKa

Intervju: Nedad Memić

Fotografije: Drago palavra

RAZGOVOR. Bečki gradonačelnik Michael

häupl razgovara sa glavnim urednikom

magazina KOSMO o greškama u proširenju

parking zona, o referendumu o vojnoj obavezi

i zašto političari s građanima obavezno

trebaju „popiti po špricer“.

KOSMO: Inicirali ste

diskusiju o vojnoj obavezi,

a onda ste se iz nje

povukli. Zašto?

Michael Häupl: Nisam se povukao.

Tema vojske prati me

cijelog života. Diskusija o ukidanju

vojnog roka bila je aktuelna

i kada sam ja služio vojni

rok. No, provodili smo samo

„reformice“. Danas smo okruženi

zemljama Evropske unije i

NATO-a – to rezultira potpuno

drugačijom sigurnosnom

situacijom. Stoga se zalažem za

profesionalnu vojsku, i nije mi

teško da to svaki put ponovim.

16 KOSMO

Isto sam tako i za dobrovoljnu

socijalnu godinu – time dobijamo

motivirane ljude i osiguravamo

radna mjesta.

Šta će se dogoditi ukoliko

rezultat referenduma bude

za ostanak vojnog roka

(intervju je vođen prije referenduma,

op.aut.)? Hoće

li to imati posljedice za

SPÖ?

Rezultat će ovisiti o snazi

mobilizacije svakog od tabora.

Konsekvenci po savezne

izbore koji će se održati na

jesen, međutim, neće biti.

„Politič

trebaju

u ka

Samo ću vas podsjetiti da je

Bruno Kreisky izgubio referendum

o Zwentendorfu

(atomska elektrana op.aut.),

a već pola godine nakon

toga proslavio grandioznu

izbornu pobjedu.

Na sjednici bečke Pokrajinske

skupštine početkom

januara založili ste se da se

bečki okruzi jače uključe u

proces proširenja parking

zona. To nisu htjeli Zeleni.

Jeste li zadovoljni saradnjom

s Marijom Vassilakou?

Ovdje se radi o temeljnoj

razlici: hoćemo li narediti

uvođenje plaćanje parkinga

u cijelom gradu ili ćemo to

učiniti u dogovoru s becirkovima.

Ja sam za zadržavanje

status quoa, dakle za dogovor

s becirkovima. Inače, naša koalicija

funkcionira dobro.

Nedavno proširenje parking

zona izazvalo je i osude...

Takvih diskusija bilo je oduvijek.

Nije sve funkcioniralo

kako je trebalo, posebno u

komunikaciji prema vani. Napravili

smo greške, ali smo iz

njih i naučili.

SpORO.

„Do sada smo

provodili samo

neznatne reforme

vojske.“


ari

ići

fanu

„Samo ću vas podsjetiti da je Brunno Kreisky izgubio referendum o zwentendorfu,

a već pola godine kasnije proslavio grandioznu izbornu pobjedu. “

„Tamo gdje je uvedeno plaćeno parkiranje,

građani su zadovoljni.“

Na predstojećem Bečkom

referendumu pitat ćete Bečanke

i Bečlije i o uređenju

naplate parkinga. Zar nije

bilo bolje da ste ih to pitali

prije nedavnog proširenja

parking zona?

Sistem parkiranja se mora

organizirati. Počeli smo s

time prije više od 20 godina.

Sada će stanovništvo odlučiti

u kojem pravcu ćemo ići.

Ali zašto ih pitate upravo

sada?

Zalažem se za to da građani

razumiju zašto nešto radimo.

Tamo gdje je uvedeno

plaćanje parkiranja ljudi su

zadovoljni. Ponavljam: ovdje

se radi o budućnosti.

Predstavnici izbjeglica u

bečkoj Votivkirche, ali i

FPÖ tražili su Vaše očitovanje

oko događaja oko i u

ovoj bečkoj crkvi. Na to ste

vi reagirali izjavivši da se

izbjeglicama manipulira.

Ko to radi?

Skrenuo sam pažnju na to

šta mi sve radimo za izbjeglice:

ispunjavamo kvotu

smještaja koja je dogovorena

među saveznim pokrajinama

u iznosu od 140%. Postavljamo

i standarde kada

je u pitanju kvalitet smještaja

azilanata i uz to smo

jedina savezna pokrajina

koja azilantima koji već posjeduju

odluku o odbijanju

azila, a ne može ih se protjerati

iz zemlje pruža hranu i

smještaj. Zalažem se za skraćivanje

postupka oko rješavanja

azila – dugogodišnji

procesi ne koriste nikome.

Oko ovog konkretnog slučaja

mogu reći sljedeće:

ovim izbjeglicama ponudili

smo mogućnost smještaja u

Beču. Tu su, međutim, bile

osobe koje su izbjeglicama

savjetovale da ovu ponudu

Grada Beča ne prihvate, već

da štrajkom glađu iznude

promjenu Zakona o azilu.

Zalaželite se i Vi za promjenu

ovoga zakona?

Nastojimo to učiniti. Beč u

ovome trenutku u pogledu

brige oko izbjeglica čini natprosječno

mnogo.

Zbog čega onda ne apelirate

na ostale savezne pokrajine

da učine više? Zajedno s njima

sjedite na Konferenciji

pokrajinskih poglavara (Landeshauptleutekonferenz)?

To sam radio više puta. Neke

savezne pokrajine već se više

azILaNTI.

„Što se izbjeglica

tiče, činimonatprosječno

mnogo.“

„jako mi je drago da u Beču postoji dogovor o saradnji između kršćanskih

crkava, Islamske zajednice i jevrejske kulturne općine.“

trude: Štajerska, Gornja Austrija,

Gradišće. Zapadne savezne

pokrajine ne ispunjavaju svoje

obaveze ni blizu potrebnog.

Jevrejska kulturna općina

upozorila je nedavno na pojačan

antisemitizam u Austriji,

nedavno je jedna žena

afričkog porijekla napadnuta

u bečkom metrou i gurnuta

pod tračnice. Koliko ovakvi

incidenti štete ugledu Beča?

U svako vrijeme ću se oštro

ograditi od rasizma, antisemitizma,

islamofobije, ali i

protjerivanja kršćana u svijetu.

Jako mi je drago da u Beču postoji

dogovor o saradnji izme-

đu kršćanskih crkava, Islamske

zajednice i Jevrejske kulturne

općine. Njihova saradnja

simbol je suživota u ovome

gradu. Naš cilj je partnerski

suživot koji počiva na poštovanju

i uvažavanju – ovo su i

tačke Bečke povelje o suživotu

(Wiener Charta). O ovim

stvarima vodit ćemo i ubuduće

diskusije.

Prošle ste godine rekli: „Ne

treba mi anketa, ja idem u

kafanu“. Savjetujete li i drugim

političarima isto s obzirom

na eklatantnu ojađenost

politikom u ovoj zemlji?

Da! I imao bih još jedan savjet

za njih: neka zajedno s

građanima popiju po jedan

špricer, neka razgovaraju i

„Političari se danas samo međusobno

psuju, a ljudi zato okreću leđa politici.“

nađu rješenja za probleme

koje tište naše ljude. Političari

se danas samo međusobno

psuju, a ovo nas vodi u stanje

u kojem sve više ljudi okreće

leđa politici.

Lesen Sie diesen Beitrag in der

deutschsprachigen Beilage!

KOSMO 17


POLITIKa

Intervju: Petar rosandić

Fotografije: Drago palavra

RAZGOVOR. Konstantin dobrilović (FPÖ),

čelnik Kršćansko-slobodarske platforme,

u razgovoru za KOSMO govori o glavnim

temama integracije sa stajališta FPÖ-a.

Konstantin Dobrilović

(28) trenutno je najistaknutiji

stranac u redovima

Slobodarske stranke. Konstantin

je rođen u nemačkom

Münsteru, prije tri godine

priključio se Heinzu-Christianu

Stracheu, da bi u kratkom

razdoblju preuzeo funkciju

predsednika Kršćansko-slobodarske

platforme.

„hC je jedini u Austriji stao

u odbranu Srba na Kosovu.“

18 KOSMO

„Skidaju se

krstovi u

školama“

KOSMO: Kako je došlo do

vašeg angažmana u FPÖ-u?

Dobrilović: HC Strachea sam

prvi put susreo 2008. na manifestaciji

kojom je prikupljan

novac za kosovsku decu. Bilo

je to u trenutku kad je došlo do

proglašenja nezavisnosti Kosova,

a Strache je tada, kao jedini

političar u Austriji, a i jedan od

retkih u Evropi, stao na stra-

dobrilović je 2010. postao

vijećnik u Favoritenu.

nu pravde. Jasno je rekao da je

nezavisnot Kosova – po svim

kriterijumima međunarodnog

prava – protivpravna.

Strache u javnosti ima imidž

radikalnog desničara. Kako

Vi gledate na to?

Kad sam ga upoznao, shvatio

sam da mediji donose iskrivljenu

sliku o Stracheu i FPÖ-u.

On je, kao i mnogi Balkanci

uostalom, samo čovek koji voli

svoju zemlju i pokušava zaštiti

njene interese, pa i političar

koji se ne ustručava nazvati probleme

imenom i prezimenom.

Zato i je mnogima trn u oku.

Predsjednik ste Kršćanskoslobodarske

platforme. Zašto

se FPÖ tom platformom

obraća isključivo kršćanima?

„Očigledno je da su se ljudi iz bivše jugoslavije

dobro integrisali“, kaže dobrilović.

Progon hrišćana je naša glavna

tema, a on se danas odnosi na

250 miliona ljudi diljem sveta.

Mediji, uprkos tome što se

Evropa zasniva na temeljima

hrišćanstva, sve to ignorišu.

Stoga mi želimo da obavestimo

javnost o tome gde i kako se sve

gaze prava hrišćana, počevši od

hapšenja vernika na Kosovu

pa sve do progona katolika u

islamskim zemljama. Nažalost,

i u Austriji je taj problem poprimio

već ozbiljne razmere.

Kako i gdje se to očituje?

U dečjim vrtićima se, pod pritiskom

islamista, zabranjuje proslava

svetog Nikole, a islamski

učitelji nama skidaju krstove u

školama. U njihovim udžbenicima

se do 2007. – i to sve

na račun poreznih obveznika

– podučavalo kako treba tući

žene. Ja jesam za integraciju, ali

ne da islamisti diktiraju kako će

ona izgledati. Mi takve probleme

nemamo s ljudima iz bivše

Jugoslavije. Naprotiv, većina je

produktivan deo društva.

Na koji način vi zastupate interese

ljudi iz bivše Jugoslavije?

Možete li navesti konkretne

primjere?

Trudim se da pomognem gde

god mogu. I Strache je više

puta dokazao spremnost da

pomogne ljudima iz bivše Jugoslavije,

bilo da je to sportista

poput Danijela Savića ili ljudi

koji su u potrazi za stanom. Za

razliku od mnogih, naše ljude

treba nagraditi za njihov doprinos

ovom društvu. Pozivam ih

i ovim putem da nam se jave sa

svojim problemima i savetima.

Jer mi, za razliku od drugih, ne

bežimo od problema.

Lesen Sie diesen Beitrag auf

Deutsch unter www.kosmo.at


„Strache sije

mržnju“

SuSRET. Mladi poslanik u pokrajinskoj

skupštini Beča Christoph Peschek govori

za naš magazin o šansama i perspektivama

mladih i potrebi socijalne sloge.

KOSMO: Da li su prilikom

posljednjeg plebiscita

o vojnoj obavezi

stariji preglasali mlade?

Christoph Peschek: Na našu

radost mladi su se većinski izjasnili

za ukidanje vojne obaveze.

Kod starije generacije paničarenje

ÖVP-a urodilo je plodom.

Rezultat plebsicita sada

je obavezujući, a sada se ovaj

nefunkcionalni sistem mora

reformirati.

Nedovoljan broj mladih s migracijskom

biografijom pohađa

strukovno obrazovanje,

žale se nadležni. Vi ste u ime

SPÖ-a zaduženi za učenike

u privredi. Gdje leže uzroci

ovakvog stanja?

Moramo načiniti dva koraka:

reformirati obrazovni sistem

koji je trenutno jako selektivan

i strukovno obrazovanje podići

na viši nivo. Ovaj vid obrazovanja

zaista je privlačan! Ukoliko

se poboljša kvalitet obrazovanja,

i mladima će biti atraktivnije

da ga pohađaju! Bez obzira

na njihovo porijeklo!

A šta ćemo s onim mladima

koji su potpuno ispali iz obrazovnog

sistema?

Pritisak radne svakodnevnice

sve je veći, porodicama nedostaje

vremena da se brinu o

djeci. Selektivni školski sistem

također im ne pomaže. Kao

rezultat dobijamo mlade koji

ispadaju iz sistema i ne mogu

naći posao. U Beču se tome

suprotstavljamo: putem programa

„Jugendcoacing“ i tzv.

garancije obrazovanja (Ausbildungsgarantie).

Time niko

ne mora trajno ostati bez posla.

Na posljetku, svaki čovjek zaslužio

je pravo na samoopredjeljenje

i dostojanstven život.

Bečki „Falter“ opisao Vas je

kao „nedostajuću vezu između

proleterske omladine

(„Prolos“) i Socijaldemokratske

partije“. Nije li ova

„proleterska omladina“ već

čvrsto u rukama FPÖ-a?

Ni u kom slučaju! Na posljednjim

općinskim tj. pokrajinskim

izborima imali smo kod

mladih dobar rezultat od 46%.

Time su se tvrdnje o Heinzu

Christianu Stracheu kao „prijatelju

omladine“ pokazale

kao bajke. Socijaldemokratija

otvoreno govori o problemima

i nudi rješenja. Mi ne sijemo

mržnju kao Strache. On nema

rješenja i profitira od straha. A

da strah bude manji, potrebno

je više obrazovanja, radnih mjesta

i perspektiva.

Zašto se mladi tako slabo interesiraju

za politiku?

S mladima se mora razgovarati

i pustiti ih da iskažuju svoje mišljenje,

ali i da odlučuju. To je

smisao demokratije. U politici

se raspravlja o budućnosti i vizijama

– pozivam mlade ljude

da se aktivnije uključe. No, i

stranke se moraju otvoriti prema

omladini.

Intervju: Nedad Memić

Fotografije: Drago palavra

„Na našu radost, mladi su se većinski izjasnili za ukidanje vojne obaveze.

Kod starije generacije paničarenje ÖvP-a urodilo je plodom.“

KOSMO 19


POLITIKa

I pored riskantnih ulaganja, Salzburg

ipak u financijskom plusu.

Salzburg: skandal

do skandala

Nakon što je proteklih mjeseci finansijska

afera potresala Salzburg

te dovela do ostavke pokrajinskog

ministra finansija Brennera, sve je

ispalo kao prvoaprilska šala.

Naime, Salzburg naknadnom provjeom

nije izgubio 340 miliona eura na

špekulacijama. Ipak, ministra finansija

zamijenit će novi: Georg Maltschnig,

prijašnji gradonačenik grada Zell am

See. Maltschnigov cilj je da se pokrajina

u narednih 18 mjeseci potpuno

izvuče iz riskantnih ulaganja.

Pravosnažna presuda: uslovno

dva mjeseca za poznatog lobistu.

Mensdorff-Pouilly:

„Ne smrdi dovoljno“

Austrijski lobist Alfons Mensdorff-

Pouilly osuđen je sredinom januara

uslovno na dva mjeseca kazne zbog

krivotvorenja dokaza.

Optužba za pranje novca je odbačena,

saopćeno je u bečkom

Pokrajinskom krivičnom sudu. U

obrazloženju presude sudija Stefan

Apostol rekao je: „Ova stvar smrdi,

ali ne smrdi dovoljno.“ Mensdorff-

Pouilly bio je optužen za pranje

novca za britanski koncern za proizvodnju

oružja BAE Systems.

20 KOSMO

Civilni spasio vojni rok

Na plebiscitu o služenju vojske

u Austriji 59,8% glasača

odlučilo je da vojni i civilni

rok budu zadržani u postojećem

zakonskom okviru. 40%

glasalo je za uvođenje profesionalne

vojske.

Najveći motiv za ostanak vojnog

roka bila je civilna služba.

Čak 74% ispitanih glasača izjavili

su da su glasali za ostanak

vojnog roka jer njegov ostanak

znači i ostanak civilne službe.

Tek 43% ispitanika izjavilo je

da je sistem obaveznog vojnog

roka bolji za sigurnost Austrije.

Relativno jak motiv (63% ispitanika)

bio je i uloga regruta u

zaštiti od katastrofa. Tako su

faktori mimo sigurnosti zemlje

kao glavne zadaće savezne vojske

presudili opstanku vojnoga

roka. U taboru onih koji su

glasali za profesionalnu vojsku

glavni motivi (svaki po 65% ispitanika)

su bili da je profesionalna

vojska modernije rješenje

te da obavezno služenje vojnog

odnosno civilnog roka mladim

ljudima oduzima dragocijeno

vrijeme.

politika pred izborom

Ishod ovog plebiscita znači i

poraz SPÖ-a kome nije uspje-

Četiri godine

za Strassera

Bečki sud osudio je sredinom

januara bivšeg ministra

unutrašnjih poslova Austrije

i poslanika u Evropskom

parlamentu nepravomoćno

na četiri godine zatvora.

Strasser je osuđen da je za protupravno

vođenje službenih

poslova iznuđivao novac. Dokazni

materijal pokazao je da

pojedini mediji ocijenili su traljavo pripremljeni projekat

ukidanja vojnog roka kao „propušteni posao stoljeća.“

lo mobilizirati zagovornike

ukidanja vojnog roka, ali ni

vlastite funkcionere: naime,

već prije izjašnjavanja o budućnosti

obavezne službe štajerski

i salzburški proglavari Franz

Voves i Gabi Burgstaller bili

su protiv profesionalne vojske.

SPÖ-ov ministar odbrane

Norbert Darabos – inače јеdan

od najgorljivijih zagovornika

profesionalne vojske – ipak

ostaje ministar odbrane. I on,

ali i predstavnici ÖVP-a koji se

nakon ovakvog ishoda referenduma

osjećaju pobjednicima,

najavljuju korjenite reforme

savezne vojske. Međutim, nikome

do sada nije jasno kako

bi te reforme trebale i izgledati.

Vicekancelar i predsjednik

ÖVP-a Michael Spindelegger

je nakon objavljivanja rezultata

plebiscita izjavio da će njegova

stranka „odmah“ početi raditi

na prijedlozima reformi. Zeleni

žele, pak, skratiti civilnu službu

na šest mjeseci. Vojni stručnjaci

smatraju da brza reforma

vojske nije izgledna, pogotovo

ne u aktuelnom mandatu Savezne

vlade. Gorak okus ovoga

plebiscita pokazao je javnosti

da do kraja nije bilo jasno zašto

je model profesionalizacije

vojske kakvog ga je predložio

ministar Darabos dobar. Čak

ni podrška bulevarskih medija

(Heute, Kronen Zeitung i

Österreich snažno su se zalagali

za profesionalnu vojsku)

nije puno pomogla.

Sudija Georg Olschak ocijenio je Strasserovu zloupotrebu

položaja i koruptivnost kao „sramotno otvorenu“

je Strasser imao namjeru utjecati

na zakonodavstvo i zbog toga

tražio novačnu nagradu. Zbog

toga je sud odlučio optuženoga

kazniti rigoroznom kaznom

koja „zastrašujuće djeluje na

sve one koji pokušaju slične

radnje“, kazao je sudija.

Strasserova odbrana uložila je

žalbu na presudu.

Fotos: wikimedia, zVg


FPÖ zahteva više

direktne demokratije

Slobodnjaci traže mogućnost

pokretanja referenduma

na opštinskom nivou sa

11.000 potpisa.

Bečki FPÖ pozdravlja zakon o

peticiji koji je početkom januara

usvojen u gradskoj skupštini.

Njime je predviđeno da će ubuduće

biti dovoljno prikupiti

500 potpisa da bi se određena

inicijativa ili peticija direktno

našla pred političarima. „Ipak,

ova mera nije dovoljna“, izjavio

je za medije opštinski odbornik

Wolfgang Jung. Prema mišljenju

Junga, Beč „mora mnogo

toga da nadoknadi“ kad su u

pitanju referendumi. Na saveznom

nivou dovoljna su 8.032

potpisa kako bi se pokrenuli

instrumenti direktne demo-

„Weil er nicht zaudert,

wo andere zögern.“

kratije. „U Beču je za to potrebno

prikupiti 57.106 potpisa

podrške“, komentariše Jung.

Zato bečki Slobodnjaci traže

usvajanje zakona koji bi omogućio

pokretanje referenduma

na nivou gradske ili pokrajinske

skupštine već sa podrškom

jednog procenta građana sa

pravom glasa – što je otprilike

oko 11.000 glasova. Jedan tako

izglasan referendum mora zatim

biti obavezno sproveden.

Ukoliko rezultat referenduma

bude 50% plus jedan glas, prema

Jungu mora i rezultat biti

obavezujući.

Glasanje o taksama

FPÖ takođe pledira za uvođenje

„načelnog glasanja“ o

novim nametima. „Tako bi se

„Weil er jede Chance nutzt,

damit wir Chancen haben.“

Wenn es nach den Niederösterreicherinnen und

Niederösterreichern geht, ist die Wahl klar:

Dr. Erwin Pröll muss Landeshauptmann bleiben.

Aber wenn es nach den anderen Listen und Parteien

geht, ist das alles andere als sicher.

Deshalb: Sorgen Sie am besten doppelt dafür, dass

unser Landeshauptmann wieder gewählt wird.

Mit einer klaren Mehrheit im Landtag. Und mit Ihrer

persönlichen Vorzugsstimme für Dr. Erwin Pröll.

procedure direktne demokratije zaostaju za dobrim praksama

u svetu, tvrdi opštinski odbornik FPÖ-a Wolfgang jung.

samovoljna konstrukcija Crvenih

i Zelenih, kao u nedavnom

slučaju uvođenja vinjete za parkiranje

i gradske drumarine,

već unapred sprečila.“ Bečki

FPÖ ponovili su još jednom

svoj zahtev da svaki glas „vredi

„Weil wir keinen

Streit im Land

brauchen.“

Landeshauptmann Dr. Erwin Pröll

isto“. „Ne sme se u buduće dešavati

da jedna partija koja ima

42% glasova u gradskoj skupštini

ima apsolutnu većinu“, odlučan

je Jung. On je takođe tražio

uvođenje direktnih izbora za

gradonačelnika.

„Weil er unser

Land nicht

schlechtmachen

lässt.“


BaLKaN

Bih na posljednjem mjestu u regionu

po izgradnji brzih cesta.

Sporo do autoputa

BiH je za posljednjih godina izgradila

svega 71 kilometar autoputa.

Na relaciji od Sarajeva do Kaknja

napravljeno je 37 km, dok je od

Banja Luke do Gradiške u promet

pušteno 34 km. U isto vrijeme susjedne

zemlje grabe užurbano naprijed

u izgradnji puteva. Hrvatska

već ima 1.126 km autoputa, Slovenija

771, dok je Albanija u zadnje

tri godine izgradila oko 300 km.

Makedonija trenutno na raspolaganju

ima 150 km, dok je u Srbiji u

proteklih sedam godina izgrađeno

144 km brzih cesta.

ekonomska kriza ne odbija građane

BiH od egzotičnog turizma.

Bosanci i hercegovci

hrle na Tajland

2012. preko 1.000 turista iz BiH posjetilo

egzotičnu zemlju.

I pored krize i slabe kupovne moći

pojedini Bosanci i Hercegovci odlučuju

se na egzotična putovanja poput

Tajlanda. Na nedavnoj prezentaciji

turističke ponude ove azijske zemlje u

sarajevskom hotelu „Europe“ rečeno je

da su povoljna hrana i hotelski smještaj

jedan od najvažnijih razloga posjete

bh. turista ovoj zemlji. Jedini problem i

dalje predstavljaju skupe avionske karte

te procedura dobijanja viza.

00 22 KOSMO

Javni servis pred izazovima

Vijeće ministara BiH donijelo

je početkom januara

odluku o osnivanju četvrtog

javnog radio-TV servisa – na

hrvatskom jeziku.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine

na sjednici od 11.

januara ove godine uputilo je

u parlamentarnu proceduru

Prijedlog zakona o izmjenama

i dopunama Zakona o Javnom

radio-televizijskom sistemu

BiH koji je predložio predsjednik

Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda. Odluka je

donesena glasovima srpskih i

hrvatskih članova Vijeća ministara,

dok su bošnjački bili

protiv. Prema ovom Prijedlogu

predviđa se osnivanje RTV

kanala na hrvatskom jeziku

kao javnog servisa kojem će

pripadati 20% neto prihoda

od marketinškog oglašavanja i

20% od ukupnog iznosa RTV

takse naplaćene na teritoriju

Bosne i Hercegovine. Oštre političke

osude ove odluke dolaze

iz većinskih bošnjačkih stranaka,

ali i iz samih javnih emitera.

„Prijedlog kojim se uspostavlja

RTV kanal na hrvatskom jeziku

nije u skladu s pravnim

sistemom BIH“, kazao je Šefik

Džaferović, predsjedavajući

zaduženi

građani

Zbog sve izraženije ekonomske

krize građani BiH

ne izmiruju dugove za komunalije.

Stari dugovi slabo

će se naplatiti.

Firme koje se bave naplatom

komunalnih usluga sve teže

mogu naplatiti svoja potraživanja.

Tako Elektroprivreda

bh. entiteta Republike Srpske

od kupaca potražuje oko

342 miliona eura za račune

o utrošenoj električnoj ener-

Hoće li javni servis BiH uskoro dobiti Tv kanal na hrvatskom

jeziku? pored politike, problem je i finansiranje.

Ustavnopravne komisije Predstavničkog

doma Parlamentarne

skupštine BiH. I Ministar

prometa i komunikacija BiH

Damir Hadžić, čije ministarstvo

je trebalo pripremiti Prijedlog

zakona, skeptičan je:

„Uvođenjem četvrtog emitera

praktično se ruši sistem javnog

RTV sistema“.

Etnizacija umjesto

digitalizacije

Prijedlog zakona trebao bi se

uskoro naći pred Parlamentarnom

skupštinom BiH, no njegovo

usvajanje u ovoj političkoj

konstelaciji nije očekivano. Pored

nedostatka političke volje

da se prihvati osnivanje RTV

kanala na hrvatskom jeziku

kojim bi bio narušen sadašnji

entitetski, odnosno državni

princip u funkcioniranju javnoga

servisa, problem su i novci.

Tako je RTRS već izrazila

nezadovoljstvo da se finansiranje

tzv. „hrvatskog kanala“

obavlja umanjivanjem sredstava

entitetskih javnih emitera, a

podržali su je i poslanici iz RS-a

u Parlamentu BiH. Predstavnica

OSCE-a za slobodu medija

Dunja Mijatović „zabrinuta“ je

slabljenjem javnog sistema emitiranja:

„Umjesto što stvaraju

nove emitere, vlasti bi trebale

ojačati profesionalnost postojećih.

Također bi trebale podržati

proces digitalizacije kako

BiH ne bi ostala analogna rupa

u središtu Evrope.“

ekonomska kriza se teško odražava na život građana BiH,

pa je gomilanje neplaćenih komunalnih računa česta pojava.

giji. U zeničkim toplanama

„Grijanje“ kažu da dugovanja

građana iznose 30 miliona

konvertibilnih maraka,

od te sume čak 27 miliona

otpada na fizička lica (doma-

ćinstva). U Sarajevu građani

toplanama duguju čak 64

miliona KM. Udruženja za

zaštitu potrošača navode da

su sve neredovnija primanja

razlog neizmirivanja dugova.

Fotos: wikimedia, zVg


Odgoj podijelio vladu i crkvu

Uvođenje novog zdravstvenog

odgoja u škole izazvalo

je žestoki sukob hrvatske

Vlade i tamošnjih predstavnika

Katoličke crkve.

Medijska prepirka između Vlade

i predstavnika Hrvatske biskupske

konferencije (HBK),

koja traje otkako je Vlada u

rujnu predstavila novi model

zdravstvenog odgoja, u potpunosti

je kulminirala kada je

HBK za program odgoja ustvrdio

kako je „protivan vrijednosnom

sustavu većine roditelja“.

Kamen spoticanja postao je

pritom modul o spolnom odgoju

koji, među inima, obrađuje

pitanje maloljetničkog seksa,

masturbacije, pornografije,

kontracepcije, itd.

Koliko je ogorčenje u redovima

Hrvatske biskupske konferencije,

najbolje svjedoči da su crkveni

dužnosnici čak i za Božić

vjernicima dijelili letke pod naslovom

„Roditelji, je li vam svejedno?“.

U žestokoj protukampanji,

koju predvodi sam vrh

Katoličke crkve u Hrvatskoj,

biskupi su tako kritizirali što će

„djeca učiti da je homoseksualni

čin jednako prirodan i vrijedan

kao i spolni čin između

muškarca i žene“. Uz poruku

Hrvati ulažu

u Srbiju

Povoljni uvjeti za ulagače

glavni su razlog zašto hrvatske

tvrtke sve češće svoj posao

odvijaju u susjednoj Srbiji.

Prema podacima Hrvatske gospodarske

komore, čak 250 hrvatskih

tvrtki trenutno posluje

u Srbiji, dok istodobno tek

desetak srbijanskih kompanija

svoj posao odvija u Hrvatskoj.

Da su gospodarstveni odnosi

dviju zemalja u uzlaznoj putanji,

za razliku od onih politič-

Rat hrvatskih biskupa i Vlade Rh postaje sve oštriji: biskup

Pozaić pozvao je čak i na „oružano svrgavanje vlasti“.

roditeljima da njihova „djeca

nisu vlasništvo države“, HBK

ih je pozvao da se usprotive novom

obveznom predmetu.

Crkva traži novu Oluju

Suočen s kritikama Katoličke

ckrve, ministar obrazovanja,

znanosti i sporta Željko Jovanović

izjavio je kako je crkva

prekoračila svoja ovlaštenja

miješajući se u pitanja politike

i obrazovanja. „O zdravstvenom

odgoju s njima uopće ne

namjeravam razgovarati, pogotovo

ne nakon svega što su

radili preko Božića, letci i sve

ostalo. Crkva ne može biti partner

državi kad je u pitanju sadržaj

školskih predmeta. Crkva

može mimo škole govoriti što

god hoće, to je njihovo pravo.

Ali, oni ne mogu određivati što

će se predavati učenicima“, odlučno

je uzvratio nadležni ministar

Jovanović. Dodatno ulje

na vatru dolio je pak pomoćni

biskup zagrebački Valentin Pozaić,

koji je sadašnju hrvatsku

vlast usporedio čak i s nacistima,

ali i komunističkom vlašću

bivše države. „Zaboravljaju da

je Bog stvorio Adama i Evu, a

ne Adama i Stevu. Hrvatskoj je

potrebna nova Oluja, ali ona za

svrgavanje ove vlasti“, rekao je

Pozaić. Iako su se njegove kolege

biskupi djelomično distancirali

od radikalne izjave Pozaića,

vrh Katoličke Crkve u Hrvatskoj

ne odustaje u svojoj borbi

protiv predloženog modela.

Gospodarstveni odnosi hrvatske i Srbije nikad bolji: ukupna

robna razmjena iznosila je 2012. čak 933 milijuna dolara.

kih, svjedoči i činjenica da je

robna razmjena 2012. dosegla

933 milijuna dolara. Hrvatska

gospodarska komora svoje zastupništvo

u Beogradu ima već

12 godina, a prošle godine Pri-

vredna komora Srbije otvorila

je i svoj ured u Zagrebu. Prema

prognozi njenog direktora, zanimanje

srbijanskih tvrtki za

hrvatsko tržište idućih godina

trebalo bi znatno porasti.

rekordna količina snijega u zagrebu

bila je tema i na CNN-u.

zagrebački snijeg

začudio i CNN

Rekordna količina snijega koja je u

siječnju napadala Zagreb postala je

tema čak i na najpoznatijoj svjetskoj

televiziji CNN.

Tako se u vremenskoj prognozi najgledanije

televizijske postaje na svijetu

na zagrebački snijeg osvrnula i meteorologinja

Mari Ramos, navodeći da je

u hrvatskoj metropoli u samo 30 sati

palo snijega do visine od 68 centimetara.

„Većina tog snijega pala je u samo

12 sati, a u Ogulinu je palo čak 76 centimetara

snijega“, rekla je Ramos.

javna poduzeća poput Hrvatske

elektroprivrede sve lošije posluju.

državne tvrtke u

sve većim dugovima

Hrvatske tvrtke u državnom vlasništvu

bilježe ogromne gubitke, a dugovi

istih rastu iz godine u godinu.

Pokazuju to rezultati poslovanja 20

državnih tvrtki za 2012. godinu, među

kojima su glavni gubitnici Hrvatska

lutrija, Hrvatska elektroprivreda, Hrvatska

pošta i Hrvatske željeznice. Skupina

od dvadesetak tvrtki zabilježila je

gubitke od 257,11 milijuna kuna, što

se smatra „katastrofom“. Zabrinjavajuće

je i zaduženje javnih tvrtki koje

iznosi čak 47,8 milijuna kuna.

KOSMO 23


BaLKaN

Broj ljudi koji traže azil u Nemačkoj

raste iz godine u godinu.

Najviše azilanata

u 2012. iz Srbije

Prošle godine je 8.477 državljana Srbije

zatražilo azil u Nemačkoj.

To je za 85% više nego u 2011. kada je

registrovano 4.579 ovakvih zahteva.

2012. je inače ukupno 65.000 ljudi

zatražilo azil u Nemačkoj (za 40% više

nego u 2011.). Od ovog ukupnog broja,

trećinu čine zahtevi državljana iz zemalja

bivše Jugoslavije, a srpski azilanti

su najbrojniji. Zbog velikog broja azilanata,

Evropski parlament je nedavno

razmatrao mehanizme suspenzije

bezviznog režima za Zapadni Balkan.

Munić (na sl. desno) i njegov advokat

(levo) ispred čačanskog suda.

Radna pauza

duga 21 godinu

Radoman Munić (50) iz Čačka

odlukom suda je vraćen na posao

nakon 21 godine suđenja.

Munić je bio tehničar za održavanje

medicinske opreme, a otkaz mu je uručen

1992. zbog navodno nesavesnog

obavljanja posla. On je odmah tužio

svog poslodavca, a od iste godine je

prijavljen na biro za zapošljavanje koji

mu nikada nije poslao nijednu ponudu

za posao, pa se sve vreme izdržavao

povremenim radom. Munić je nedavnom

odlukom suda vraćen na posao.

00 24 KOSMO

prognoza:

otopljavanje

Premijeri Hrvatske i Srbije

Zoran Milanović i Ivica

Dačić susreli su se 16. januara

u Beogradu.

Susret Milanovića i Dačića

odigrao se neposredno nakon

što su odnosi dve zemlje pali

na najniži nivo u poslednjih

nekoliko godina. Povod za

novo podgrevanje neprekinutog

konflikta niskog intenziteta

bile su oslobađajuće presude

Međunarodnog suda pravde

hrvatskim generalima Gotovini

i Markaču koje nisu osporile

zločine počinjene za vreme akcije

„Oluja“, ali su pravosnažno

abolirale krivice državu

Hrvatsku, tj. njenu tadašnju

vlast, te prekršaje svele na nivo

sporadičnih incidenata. Svesni

povišene temperature koja će

pratiti njihov susret, učesnici

su unapred pokušavali da u

javnom govoru nametnu smireniji

ton. Ivica Dačić je tako

za zagrebački „Jutarnji list“ dan

pre sastanka izjavio da ne očekuje

istorijski susret, te da će na

dnevnom redu biti operativna

pitanja koja uređuju praktičnu

saradnju dve države.

Milanović je u Beograd došao

2 milijarde

investicija

Srbija bi u 2013. mogla da

privuče dve milijarde evra

stranih ulaganja, procena je

agencije SIEPA.

SIEPA je vladina Agencija

za strana ulaganja i promociju

izvoza, a prema njihovom

izveštaju najveće interesovanje

dolazi iz Ujedinjenih

Arapskih Emirata. Pa ipak,

zemlje EU ostaju najveći

investitori, a pored tradicionalno

prisutnih Austrija-

Susret Milanović – dačić odmrznuo je odnose dve zemlje

koji su zbog haških presuda pali na najniži nivo.

automobilom, nekadašnjim

autoputem „Bratstvo i jedinstvo“

a na prelazu Bajakovo-

Batrovci dočekao ga je hrvatski

ambasador u Srbiji. „Došao

sam u Beograd da vidim možemo

li bolje, mi dvije susjedne

zemlje iza kojih su teške godine…

Među otvorenim pitanjima

nema ničega novog, osim

što smo izgubili pola godine“,

poručio je Milanović. Premijeri

su razgovarali gotovo tri sata iza

zatvorenih vrata. Glavne teme

ticale su se nerešenih pitanja iz

prošlosti, regionalne saradnje i

evropskih integracija.

podrška evropskom

putu Srbije

Hrvatski premijer je na zajedničkoj

konferenciji za štampu

nedvosmisleno izrazio podršku

putu Srbije ka EU. „Hrvatska

podržava Srbiju – to nije fra-

za, nije poza, nego sadžaj, jer

to nam je u interesu“, i dodao:

„Iskustvo imamo, mentori i tutori

ne želimo biti, ali kolege i

saradnici da. Hrvatska će bez

zadnje misli dati sve od sebe!“

Premijer Srbije Ivica Dačić

naglasio je da sastanak nije organizovan

na sugestiju Brisela,

te da je u pitanju bilateralna

inicijativa čiji je cilj bio „otopljavanje

odnosa“ dva suseda:

„Prošlost ne možemo da promenimo,

ali možemo da utičemo

na sadašnjost i budućnost“,

zaključio je Dačić.

Poslednji susret premijera Hrvatske

i Srbije održao se 20.

marta 2009. godine, kada su se

sastali tadašnji premijeri Ivo Sanader

i Mirko Cvetković, a Srbiju

je 2011. posetila i Jadranka

Kosor, koja je tada razgovarala

sa bivšim predsednikom Borisom

Tadićem.

agencija za strana ulaganja i izvoz Srbije donosi optimistične

prognoze za 2013. – dve milijarde evra stranih investicija.

naca, Italijana i Slovenaca,

sve je veće interesovanje Nemačke.

SAD i Rusija takođe

pokazuju povećani interes.

Najveća ulaganja očekuju

se u sektore energetike, au-

tomobilske i lake industrije

(tekstilne, konditorske, industrije

kože i obuće) i u IT

sektor. Investicije iz Emirata

očekuju se pre svega u sektoru

poljoprivrede.

Fotos: Željko Tutnjević, wikimedia, zVg


Srpski medicinari u Nemačkoj

Bilateralna saradnja dve

države otvara put zapošljavanju

medicinskih tehničara

iz Srbije u Nemačkoj.

Sporazum je sklopljen između

Nacionalne službe za zapošljavanje

Srbije i Nemačke

agencije za rad iz Nürnberga,

a omogućiće 250 medicinskih

tehničara iz Srbije da dobiju

posao u Nemačkoj. Sprazum

je potpisan u Beogradu

u prisustvu nemačkog ambasadora

Heinza Wilhelma koji

je tom prilikom istakao da je

u pitanju prvi ugovor ove vrste

koji je Nemačka zaključila

sa nekom drugom državom,

dodajući da se nada je u pitanju

početak dobre saradnje.

Ambasador Wilhelm je obrazložio

da je razlog za potpisivanje

ovakvog aranžmana

činjenica da je u Nemačkoj

zabeležen značajan manjak

osoblja za zdravstvenu negu,

Apel za spas hutovog blata, prirodnog rezervata

s rijetkim vrstama ptica.

Spasimo rezervat

ptica hutovo blato!

Jedinstveni rezervat ptica iz Hercegovine

mogao bi nestati zbog sve većeg odliva voda

u rijeke Neretvu i Trebišnjicu.

WWF je pokrenuo peticiju za očuvanje ovoga

dragulja prirode koju je do sredine januara potpisalo

oko 2.000 ljudi. Za prosljeđivanje vlastima

potrebni su potpisi 10.000 ljudi. Hutovo blato

uvršteno je u listu močvara od međunarodnog

značaja. Značajno je za migratorne ptice, endemske

vrste riba i bogato je biljnim i životinjskim

vrstama. Web-peticija: www.hutovo-blato.ba.

Manjak radne snage za rad u negovateljskim branšama navodi

Nemačku da uvozi kvalifikovane radnike iz Srbije.

dok, nasuprot tome, u Srbiji

postoji višak ljudi obrazovanih

u ovoj struci. Kako bi

se sprečio odliv stručnjaka iz

Srbije, sporazum je ograničen

samo na one oblasti zdravstvene

nege za koje u Srbiji postoji

višak obrazovanih. Direktor

Nacionalne službe za zapošljavanje

Dejan Jovanović rekao je

da će u prvom krugu 250 ljudi

dobiti posao, ali da postoji potencijal

za zapošljavanje većeg

broja ljudi. On je dodao da u

evidenciji NSZ trenutno ima

oko 12.000 medicinskih tehničara,

a da je plata koju garantuju

institucije iz Nemačke u

visini od oko 1.600 evra neto

mesečno. Prvi medicinski tehničari

krenuće u Nemačku već

u aprilu 2013. godine.

U ime austrijskog zdravstva na zagrebačkom

skupu govorio je dr. Peter Frigo (FPÖ).

hrvatska i Austrija

zajedno o zdravstvu

Krajem prošle godine u Zagrebu je održana

konferencija austrijskih i hrvatskih stručnjaka

o zdravstvenim sustavima dviju zemalja.

Više od 80 uglednika iz Austrije i Hrvatske, u organizaciji

austrijskog veleposlanstva i Matice hrvatske,

govorilo je na temu „Zdravstveni sustav -

organizacija i etička pitanja u Republici Austriji i

Hrvatskoj“. Jedan od glavnih govornika na skupu

bio je sveučilišni profesor Dr. Peter Frigo iz Slobodarske

stranke Austrije, koji se u svojem izlaganju

osvrnuo na etička i gospodarska pitanja.

zoran MILaNOvIĆ

premijer Republike

hrvatske

„Hrvatska podržava

Srbiju

– to nije fraza,

nije poza, nego

sardžaj.“

Bakir Izetbgović

član Predsjedništva

Bih

„Nastavak normalizacijeodnosa

između BiH i

Srbije je od izuzetne

važnosti

za obje zemlje“

IvICa daČIĆ,

premijer Republike

Srbije

„Prošlost ne možemo

da promenimo,

ali možemo

da utičemo

na sadašnjost i

budućnost.“

JuNAK MJESECA

Milan BaNdIĆ,

gradonačelnik

Zagreba

Zagrebački gradonačelnik

Milan

Bandić dao je primjer

svojim kolegama

u regionu i

očistio snijeg s ulice

kojom svakodnevno

džogira.

LUzer MjeSeCa

Drago pRGOMET,

zamjenik predsjednika

hDZ-a

Zamjenik šefa

HDZ-a Hrvatske

Drago Prgomet

diplomirao

je, magistrirao

i doktorirao u

isto vrijeme.

Transparentno,

nema šta!

KOSMO 25


DONJA AuSTRIJA

Bečko Novo Mjesto u

Donjoj Austriji postalo je

domaćin jednog od najmodernijih

centara za istraživanje

raka u svijetu.

Medaustron: Istraživanje

na svjetskom nivou

BIO-MEDICINA. donja austrija 2011. počela

je s izgradnjom Medaustrona – istraživačke

i medicinske visokotehnološke institucije

posvećene kancerogenim oboljenjima.

uBečkom Novom Mjestu

(Wiener Neustadt)

nastaje jedan od najmodernijih

centara za liječenje

i istraživanje kancerogenih

oboljenja.

Posljednji veliki korak u izgradnji

centra MedAustron

bila je predaja izvora jonizirajućeg

zračenja, jedne od

nabitnijih osnova u radu

MedAustrona. Ovaj centar

trebao bi po izgradnji pružiti

terapiju za oko 1.400 pacijenata.

Izvor jonizirajućeg zračenja

proizvodi čestice koje

26 KOSMO

služe za medicinski tretman

oboljelih od raka i za proučavanje

ovih oboljenja. Time je

ostvaren značajan napredak u

realizaciji projekta centra MedAustron

u Donjoj Austriji.

„MedAustron bitan je faktor

u razvoju Donje Austrije kao

zdravstvenog i istraživačkog

centra. Ovdje će se u punom

kapacitetu liječiti do 1.400

pacijenata i pacijentica. Uz to,

MedAustron Donju Austriju

će postaviti u vrh internacionalnog

medicinskog istraživanja“,

rekao je prilikom predaje

izvora jonizirajućeg zračenja

pokrajinski poglavar Donje

Austrije Erwin Pröll. Pröll je

istakao da će MedAustron

angažirati 160 visokokvalificiranih

radnih mjesta, a još

oko 100 radnih mjesta će se

otvoriti u spin-off firmama,

kod dostavljača i drugih saradničkih

preduzeća ovoga

centra. „Posebno mi je drago

da smo kao partnera uspjeli

dobiti svjetski poznatu organizaciju

za molekularno istraživanje

CERN“, kaže Pröll.

probni rad u 2014.

Postavljanje kamena temeljca

za MedAustron u Bečkom

Novom Mjestu оbavljeno je

2011. godine. Za 2014. godinu

planiran je probni rad. Od

kraja 2015. planirane su ambulantne

terapije. MedAustron

punim bi kapacitetom

trebao proraditi 2020. godine.

Ukupna visina investicija

u izgradnju centra MedAustron

iznose oko 200 miliona

eura. Zanimljivo je istaći

da trenutno u svijetu postoje

svega tri ovakva centra koja

jonsko zračenje koriste kao

terapiju protiv raka.

Upravo zbog naučne jedinstvenosti

ove ustanove posjećuju

je visoki gosti. Među

posljednjima bili su premijer

Bugarske Boyko Borissov te

delegacije Moldavije, Moskovskog

regiona i Hrvatske.

Napredak u gradnji MedAustrona

prati i CERN.

Pokrajina Donja Austrija odlučna

je u brzom finaliziranju

ovoga projekta. Erwin Pröll:

„MedAustron za nas nije samo

ključni projekt u borbi protiv

raka, već i za internacionalno

pozicioniranje naše zemlje.“

Fotos: zVg


Više kupovine u

centru grada

PrOdUŽeNje. Nakon 15 godina trajanja,

akcija NaFeS kojom se potiče više kupovanja

u centrima gradova, zbog uspjeha

se produžava za još narednih pet godina.

To su krajem januara

saopćili pokrajinski

poglavar Erwin Pröll i

predsjednica Privredne komore

Donje Austrije Sonja

Zwazl na zajedničkoj presskonferenciji

održanoj u St.

Pöltenu. „Produžit ćemo akciju

koja traje već 15 godina

za narednih pet. Za to smo

osigurali sredstva u vrijednosti

od 6 miliona eura: 5

miliona dolaze od pokrajine

Donje Austrije, a milion

od Privredne komore“, istakao

je pokrajinski poglavar

Pröll. Kako bi se pojačala

atraktivnost centara gradova

u Donjoj Austriji, primjenjuju

se različite mjere,

npr. urbanistički planovi ili

finansijska potpora u okviru

renoviranja sela i gradova,

izgradnje novih objekata ili

privrednih aktivnosti. Od

početka primjene akcije

NAFES u 1998. godini realiziralo

se 640 pojedinačnih

projekata u vrijednosti od

12,6 miliona eura. „Želimo

podsticati lokalno snabdijevanje

u svim regionima

pokrajine kako bi poboljšali

kvalitet života u jezgrima

gradova i mjesta. Zbog toga

produžujemo ovu akciju“,

dodao je Pröll.

više potrošačke

svijesti

Jedna od mjera jačanja gradskih

centara u pokrajini su i

mjere kojima se olakšava kupovanje

starijim osobama,

aktivno učestvovanje građana

u pronalaženju rješenja

kao i profesionalizacija tzv.

gradskog marketinga. Jedan

od ciljeva NAFES-a je i podizanje

potrošačke svijesti:

„Ova akcija pomaže nam da

shvatimo da i mi sami možemo

doprinijeti da lokalno

snabdijevanje u budućnosti

ostane u našoj blizini – u

centrima mjesta i gradova.

Jer samo ukoliko se kupuje u

centru, preživjet će i lokalna

opskrba, a time i život u centrima“,

zaključio je pokrajinski

poglavar.

Sredstva u okviru akcije

„NAFES“ dobro je investiran

novac jer su „vitalna

preduzeća srce naše privrede“,

kazala je predsjednica

Privredne komore Donje

Austrije. Zwazl je istakla da

je akcija NAFES omogućila

nekoliko vrlo značajnijih

inicijativa koje imaju budućnost,

npr. u Badenu, Hollabrunu,

Gmündu, Mödlingu

ili Ybbsu.

NAFES je akcija koja podstiče

projekte koji za cilj

imaju dugotrajno povećanje

atraktivnosti gradskih jezgara

za trgovinu, privlačenje

novih mušterija i zadržavanje

postojećih. Neke od

mjera ove akcije su: poboljšanje

infrastrukture, jačanje

saradnje među firmama, jačanje

raznovrsnosti ponude

te marketinške mjere.

KOSMO 27


BuSINESS

Piše: Milan Ilić

Koliko

ko

DuGOVI. Opasnost

nemogućnosti otplaćivanja

obaveza

stranim kreditorima

preti i bivšim jugoslovenskimrepublikama.

Njihovi spoljni

dugovi su danas

mnogo veći nego

što su to bili u SFR

Jugoslaviji.

28 KOSMO

Nacionalisti su pred

raspad Jugoslavije euforično

proricali prosperitet.

Mnogi su verovali

u njihove vizije. Slovenija

je htela da napusti „balkanski

kazan“, pa da postane

razvijenija država Evropske

Unije. Hrvatske vođe su

proricale stotine milijardi

dolara investicija iz hrvatske

dijaspore u nezavisnu

Hrvatsku; srpska elita je

tvrdila kako je Srbija iskorištavana

u Jugoslaviji... Danas

je opšte privredno stanje

na ovim prostorima daleko

od utopije. Nezaposlenih je

SLOveNIja

€ 38,9*

duguje?

Koliko su dugovale republike bivše SFR Jugoslavije, a koliki su ti dugovi danas?

•Početkom 1980-ih je celokupan dug jugoslavije bio oko 14 milijardi US dolara.

Ovaj dug jugoslavije verovatno nije bio mnogo veći od jedne četvrtine, a svakako

manji od trećine njenog BdP-a. Što ni po današnjim kriterijima nije neki veliki dug.

•dug svih republika bivše jugoslavije danas iznosi oko 157 milijardi US dolara.

*Ukupan spoljni dug pojedinih ex-YU republika, citirano prema „Knjizi svetskih činjenica“ („World Factbook“),

publikaciji koju redovno objavljuje CIA, Centralna obaveštajna agencija SAD (podaci s kraja 2010.)

drastično više, plate realno

nisu veće nego nekad, industrija

je skoro nestala, a nisu

stvoreni novi oslonci u drugim

sektorima. No, na kraju,

dugovi rastu.

Platežna

nesposobnost SFRJ

O spoljnim dugovima jugoslovenskih

republika razgovarali

smo sa Vladimirom

Gligorovim, ekspertom u

Bečkom Institutu za međunarodne

ekonomske studije. On

prvo podseća kako ubrzo posle

Titove smrti 1980. Jugoslavija

nije bila u stanju da otpla-

hRVATSKA

€ 45,1*

ćuje svoje strane dugove. To je

bilo uzrokovano skokom kamata

na svetskom tržištu, nakon

što su u SAD odlučili da

na taj način suzbiju tamošnju

visoku inflaciju. U Americi je

to najjače pogodilo Meksiko,

a u Evropi Jugoslaviju i Poljsku.

Jugoslavija je pre toga,

u 1970-im, uzimala mnogo

kredita, jeftinih, jer su kamate

tada bile niske. Istovremeno

je naglo povećala uvoz razne

robe, pa joj je pokrivenost

uvoza izvozom bila tek polovična.

Kada su krediti drastično

poskupeli i nije mogla više

da se zadužuje, SFRJ je 1982.

Fotos: iStockphoto, zVg


BOSNA I

hERCEGOVINA

€ 6,0*

CRNA GORA

€ 0,5*

proglasila da neko vreme neće

moći da otplaćuje svoj spoljni

dug. Stanovništvo je dobro

osetilo ovaj potres. Uvedene

su restrikcije, bile su nestašice

energenata, deterdženata,

pelena, mleka za decu... Uvoz

je naglo pao, jer više nije moglo

da se uvozi više nego što

se izvozilo. Iz te situacije se

izašlo nakon sporazuma sa

Međunarodnim monetarnim

fondom i reprogramiranja jugoslovenskog

duga. Posle toga

je trebalo da dođe i do različitih

promena u jugoslovenskoj

ekonomskoj politici, da bi se

smanjio debalans u spoljnoj

SRBIJA

€ 23,3*

trgovini. Međutim, u

1980-im se dug nije smanjivao,

jer je privredni rast bio

oko nule. Usledilo je novo

reprogramiranje duga SFRJ,

1988. Nakon što je 1989. savezni

premijer postao Ante

Marković, te počeo da provodi

ekonomsku reformu (omogućivši

pritom strane investicije),

priliv stranog novca je

bio tako veliki da je problem

dugova SFRJ nestao za nekoliko

meseci, kaže Gligorov.

„Efekat je u tolikoj meri bio

pozitivan da je Jugoslavija u

vreme Ante Markovića uspela

čak da smanji vanjski dug.“

MAKEDONIJA

€ 4,2*

Koliki je bio dug SFRJ?

Početkom 1980-ih je celokupan

dug Jugoslavije bio oko

14 milijardi US dolara. Zbog

inflacije je realna vrednost

ovog iznosa danas mnogo

viša, ali bolje je upoređivati

dugove u odnosu na istovremeni

bruto-domaći proizvod

(BDP), ukupno stvorenu

vrednost u državi u jednoj

godini. „Tako gledajući, dug

Jugoslavije verovatno nije

bio mnogo veći od jedne četvrtine,

a svakako manji od

trećine njenog BDP-a. Ni po

ondašnjim, niti po današnjim

kriterijumima, to nije bio

veliki dug“, tvrdi Gligorov.

Međutim, bio je velik u odnosu

na mogućnost otplate,

jer SFRJ nije mnogo izvozila.

Ipak, to je moglo brzo da

se reši, što je dokazao Ante

Marković. U njegovo vreme

su dugovi bili oko 20 milijar-

Jugoslavija je 70-ih godina uzela puno

jeftinih kredita koje nije mogla da otplati.

KOSMO 29


BuSINESS

Analiza ex-Yu dugova

vLadIMIr GLIGOrOv, ekspert Instituta za

međunarodne ekonomske studije u Beču

problem je kada je uvoz

konstantno veći od izvoza

Iako trenutno stagnira, Slovenija

će moći da otplaćuje

spoljni dug, jer ima relativno

jak izvoz, smatra Gligorov.

„Problem likvidnosti postoji,

ali ne prema inostranstvu.

Slovenija glavne brige

ima kod kuće sa u suštini

državnom, Ljubljanskom

bankom. Ona im je služila

za različite ideje, uglavnom

rđave ideje preduzetnika i

političara.“

Hrvatska nije ovog momenta

u kritičnoj situaciji, jer

zbog pada tražnje u poslednje

vreme ne uvozi mnogo

više nego što izvozi. „Hrvatska

zato nema potrebe

za dodatnim neto spoljnim

zaduživanjem“, kaže Gligo-

rov. „To opet ne znači da joj

je ukupna ekonomska situacija

dobra. Ako država želi

da napreduje, moraće da se

dodatno zadužuje napolju.

Hrvatska će imati probleme

sve dok ne bude sposobna

da novu proizvodnju i veću

zaposlenost finansira iz sopstvene

štednje.“

Kada je reč o Srbiji, glavni

problem joj je jako velik

spoljnotrgovinski deficit.

Samo ove godine će on biti

preko 10% BDP-a. Dug se

gomila, značajnim delom

zato što se država zadužuje u

inostranstvu. Ona se zadužuje

zato da bi finansirala svoje

tekuće troškove, u prvom

redu penzije i plate, kao i nabavke

lekova, struje i ostalog

neophodnog za funkcionisa-

30 KOSMO

nje države, a to sve čini lavovski

deo budžeta.

Ako se usko promatra spoljni

dug, Crna Gora, Bosna

i Hercegovina, Kosovo i

Makedonija stoje značajno

bolje, kaže Gligorov. Crnogorski

bruto dug je oko 33%

BDP-a, u BiH je nepunih

30%, dok je kosovski spoljni

dug oko 20% BDP-a. „Ipak,

čak ni relativno mali dug nije

nužno indikator zdravlja privrede.

To ponekad znači da

niko ne želi da vam pozajmljuje“,

objašnjava Gligorov.

U Makedoniji je spoljni dug,

zbog konstantnog minusa u

tekućoj razmeni sa inozemstvom,

dostigao 65% BDP-a.

To nije malo, ali je izdrživo.

„Mali dug nije nužno znak zdrave privrede.

Možda niko ne želi da vam pozajmljuje.“

BiH ima manji dug, ali

ogroman problem unutrašnjih

finansijskih odnosa.

„Država je neuređena, sa

velikim fiskalnim problemima,

tamo se ne zna šta ko

plaća“, podseća Gligorov.

Crna Gora je u dobra vremena,

od osamostaljenja

2006. godine do krize 2008.

godine, imala velika strana

ulaganja (recimo ruske kupovine

nekretnina uz more i

drugo), pa tada nije morala

da se mnogo zadužuje.

Konačno, Kosovo ima velike

deficite u odnosima s

inostranstvom, ali i tamo se,

kao u BiH, većinom ovaj minus

ne finansira kreditnim

zaduživanjem, već različitim

donacijama, transferima iz

inostranstva i sl.

di US dolara, takođe ne više

od jedne trećine jugoslovenskog

BDP-a. Da je Jugoslavija

sprovela ranije u 1980-im

bilo kakav proces privatizacije,

ovi dugovi ne bi uopšte

bili relevantni, ukazuje Gligorov.

Imali bi priliv stranih

investicija, u bankama bi bilo

novca, dugovi bi se otplaćivali...

Međutim, jednopartijska

SFRJ tada, iz ideoloških razloga,

nije mogla da dozvoli

privatizaciju. Učinila je to tek

krajem 1980-ih, kad je bilo

kasno. Komunizam je propao

u Evropi i bližio se krvav kraj

južnoslovenske zajednice.

dramatično veći dugovi

„Zemlje koje su nastale na

prostoru bivše Jugoslavije

sada imaju dramatično veće

dugove nego što su ih imale

u vreme bivše države, kada je

dug bio zanemariv“, kaže Gligorov,

te dodaje da je pritom

loše prošla Srbija (do 2006. u

zajednici sa Crnom Gorom).

Srbija je bila isključena iz Ujedinjenih

nacija i pod spoljnotrgovinskim

sankcijama.

Njen relativno mali početni

dug je uveliko porastao, zbog

nagomilavanja zateznih kamata.

Srbija je dug reprogramirala

tek 2002.-2003., ali

do tada je dug bio već velik,

a zemlja je oslabila. Sada, dve

decenije po raspadu SFRJ,

spoljni bruto dugovi i Hrvatske

i Srbije i Slovenije veći su

od svega što ove dve zemlje

stvore u toku jedne godine:

dug u Hrvatskoj je 104%, u

Srbiji oko 103%, a u Sloveniji

112% BDP-a.

Ima li perspektive?

Jedna izvozno orijentisana,

otvorena privreda može danas

da podnese veći dug nego

nekad SFRJ, koja nije imala

moć da finansira svoje spoljne

minuse. „U normalnoj kapitalističkoj

privredi je normalno

da imate i nekakav dug. Retke

su države koje imaju suficit.

Međutim, problem je ako imate

spoljnotrgovinski dug, ako

konstantno više uvozite nego

dUŽNI.

Dug hrvatske

je 104%, Srbije

103%, Slovenije

112% BDp-a.

što izvozite. Dug stalno raste i

to je, na duži rok, neodrživo.“

Danas se bivše jugoslovenske

republike i njihova preduzeća

većinom zadužuju kad komercijalnih

banaka, u evrima, jer

je to jeftinije nego u domaćoj

valuti. Na taj način nisu u mogućnosti

da devalvacijom smanje

dug. To delimično radi Srbija,

zato je pad srpskog dinara

veći nego pad vrednosti valuta

u susedstvu. Međutim, i Srbija

mora sve više da se zadužuje

napolju, pa devalvacijom sve

manje može da učini na smanjivanju

ukupnog duga. Jedina

nada za Srbiju je da se oživi

industrijska tradicija, da u još

više mesta dođu strani investitori,

slično Fiatu u Kragujevcu.

Potencijalni ulagači međutim

znaju da je u Srbiji velika besparica,

svesni su da će imati velike

teškoće ako država eventualno

uvede izvanredne ekonomske

mere. Zato im je jednostavnije

da ulože u Bugarsku ili Rumuniju,

koje takođe imaju jeftinu

radnu snagu, stabilnije su – i

članice EU. Ukupno uzevši,

dugovi su veliki problem, koji

može bivše jugoslovenske republike

da dovede u situaciju sličnu

onoj u SFRJ. To vredi i za

one koje i danas imaju relativno

mali spoljni dug, ali i ograničene

mogućnosti zaduživanja

i servisiranja istog. „Sve one

moraju da zasnuju svoj rast na

izvozu“, tvrdi Gligorov. Teoretski,

šanse za to nikad nisu bile

bolje, posebno za male zemlje.

One sad imaju slobodan pristup

svetskom tržištu i mnogo

šta bi mogle da izvoze, te tako

da budu ekonomski uspešne.

Samo treba imati traženu robu.

Lesen Sie diesen Beitrag auf

Deutsch unter www.kosmo.at


ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Škola. Život.

Budućnost

Savezna pokrajina Donja

Austrija investira svake godine

značajne sume novca u

osnovno i obavezno obrazovanje

i u saradnji s općinama

se brine za najbolju moguću

opremljenost škola. No, jedino

nastavnice i nastavnici,

roditelji te učenice i učenici

škole mogu ispuniti životom.

U mnogim općinama škola

nije samo mjesto učenja,

već i mjesto komunikacije

– centar zajednice. Stoga

je pokrajina Donja Austrija

nedavno nagradila one glavne

i srednje škole (Haupt-,

Mittelschulen). Proširenje

ove akcije na uspješne

osnovne škole (Volksschulen)

upravo je aktuelno. Izuzetno

uspješne su prije svega

one škole koje sarađuju s lokalnim

udruženjima, firmama

i organizacijama. Ovo potvrđuje

i obrazovni ekspert

Univ.-Prof. Stefan Hopmann

koji prati proces prelaska na

koncept Novih srednjih škola

u Donjoj Austriji (Neue NÖ

Mittelschule).

Nova srednja škola

u Donjoj Austriji

U oblasti obrazovanja Donja

Austrija čini pravu stvar.

Dok se na saveznom nivou i

dalje žestoko diskutira, Donja

Austrija preuzima vodeću

ulogu u otvaranju boljih

perspektiva djece i omladine

u pokrajini. I OECD je potvrdio

da je raznolikost prednost

domaćeg obrazovnog

sistema. Donja Austrija je

stoga odabrala jasan put –

Nova srednja škola u Donjoj

Austriji dolazi, a gimnazija

ostaje. Nova srednja škola u

Donjoj Austriji fokusira se na

individualne sposobnosti i

vještine svakog djeteta. Učenice

i učenici stimuliraju se

u skladnoj mjeri te tako dobijaju

šansu da razviju svoje

talente i nadarenosti. Time

je osiguran njihov optimalan

razvoj i odabir budućeg obrazovanja

i karijere.

Popodnevno zbrinjavanje

u srednjim

školama

Popodnevno zbrinjavanje

(Nachmittagsbetreuung) u

osnovnim i obaveznim ško-

lama uspješna je, važna i

već oprobana ponuda. Time

je Donja Austrija stvorila

idealan koncept koji uključuje

kombinaciju vremena

učenja, brige o zadaći te

nadzirane igre sa školskim

drugaricama i drugovima.

Roditeljima je na taj način

ponuđena visokokvalitetno

zbrinjavanje djece, ali samo

onda kada im je potrebna.

82% ovu ponudu koriste

pojedinim danima, a preko

90% roditelja u Donjoj Austriji

zadovoljni su ponudom

popodnevnog zbrinjavanja

svoje djece.

Više informacija o školama

Donje Austrije naći ćete na

internetu:

www.schulen-noe.at


BuSINESS

Raiffeisen: osvoji

koncert-paket godine

Osvojite s Raiffeisen Wien

bankom koncert-paket za

CECU Ražnatović i Željka

Joksimovića na jezeru

Schwarzlsee!

13. aprila 2013. srpska turbofolk

zvezda Ceca Ražnatović

i pevač Željko Joksimović

obradovaće publiku i izvesti

svoje hitove po prvi put u Štajerskoj,

na jezeru Schwarzlsee!

Posetioce očekuje jedinstven

koncertni ugođaj u odličnoj

atmosferi – osam sati pune

zabave! Nakon koncerta svi

su pozvani na veliki aftershowparty

koji će trajati do ranih

jutarnjih časova.

Bečki Raiffeisen odvešće tebe

i tvoju pratnju na ovaj jedinstveni

koncertni spektakl i

Wirtschaftsball

der BKS Community

„Mi za Beč!“, glasi slogan organizatora

bala koji se održava

23.2. Ova jedinstvena manifestacija

posvećena je umrežavanju

naših preduzetnika.

Bal poslovnih ljudi u luksuznom

„Kursalon Wien“.

32 KOSMO

poklanja koncert paket za ovaj

mega događaj koji uključuje:

– besplatne karte za koncert

– besplatnu povratnu voznu

kartu ÖBB-om

– besplatno noćenje u hotelu

sa 4 zvezdice

Učestvovanje u nagradnoj

igri moguće je do 29. marta

2013. u svim filijalama Raiffeisen

banke u Beču. Jednostavno

otiđite u najbližu filijalu

Raiffeisen banke, ispunite nagradnu

kartu i držite palčeve!

Tvoj Raiffeisen CECA

koncert paket sadrži:

– karte za koncert

– povratnu kartu ÖBB-a

– noćenje u luksuznom

hotelu sa četiri zvezdice

Privredni bal preduzetnika

iz bivše Jugoslavije održava

se po drugi put, ove godine

na luksuznoj lokaciji

Kursalon Wien, na adresi

Johannesgasse 33 u prvom

becirku. Organizator manifestacije,

„WienerInnen

Unternehmen Zukunft“ –

WUZ, planira zabavno veče

koje će svim prisutnim privrednicima

omogućiti da u

opuštenoj atmosferi prošire

poznanstva i ostvare nove

kontakte u poslovnom svetu.

Profitirajte od prezentacije

svoje firme na licu mesta,

upoznajte potencijalne partnere

i konkurenciju.

Rezervacija karata na telefon:

01-944 94 47 ili na web

stranici WUZ-a: www.bkswirtschaftsball.at

Cena ulaznica:

od 30, 50 i 100 evra.

johann Gudenus iz FPÖ oštrim rečima kritikuje finansijsku

politku gradske ministrice Renate Brauner.

FPÖ: nezaposlenost raste

Trenutno je 122.825 Bečlijki

i Bečlija bez posla, izjavio je

za medije šef bečkog kluba

FPÖ-a Johann Gudenus.

FPÖ je „zgrožen“ aktuelnom

statistikom nezaposlenosti u

glavnom gradu, kaže Gudenus.

„Kad god čovek pomisli da

ne može gore, Crveno-zelena

koalicija ga iznenadi“, rekao je

šef kluba Slobodnjaka. Prema

oceni Gudenusa, „anti-ciklično

investiranje“ bečke gradske

ministrice za finansije Renate

Brauner pokazuje se kao neistina.

„Ona samo pokušava da

opravda ’jaransku ekonomiju’

i svoju politiku nenamenskog

trošenja.“ Osim toga Gudenus

kritikuje i budžetsku politiku

ministarke Brauner: „Rekordni

dugovi, rekordni rast nameta

i, uprkos tome, rekordna nezaposlenost

– kako je moguće da

neko bude toliko neuspešan,

stvarno mi nije jasno?!“, zapitao

se Gudenus.

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Fotos: wikimedia, zVg


vest o preseljenju nateraće

suzu u oko mnogom pivopiji.

heineken

napušta Beč

Nakon prodaje koruške marke

sokova Pago, Heineken

seli centralu u Amsterdam.

uspešni lanac postao je

deo austrijskog identiteta.

BILLa slavi

60. rođendan

7. januara 1953. Karl Wlaschek

otvorio je prvu prodavnicu

poznatog lanca Billa.

Još od vremena prodaje austrijskog

Brau Union Holanđanima

pre deset godina, Beč je

bio najvažnija tačka ekspanzije

kompanije na istočna tržišta.

„Ova promena nije toliko dramatična,

zato što većina tima

ostaje u Austriji“, izjavio je direktor

Brau Uniona Markus

Liebl. Centrala u Beču bila je

odgovorna ne samo za Srednju

i Istočnu Evropu, već i za

Nemačku i Grčku. U Srednjoj

i Istočnoj Evropi je, prema

prošlogodišnjem izveštaju, proizvedeno

25% ukupne količine

piva u Heinekenu i napravljen

je obrt od 3,3 milijarde evra.

Prvu parfimeriju Karl Wlaschek

otvorio je u Beču, u Margaretenstraße.

Ova investicija

koštala ga je 30.000 šilinga, a

mladi preduzimljivi čovek je

novac zaradio sviranjem klavira

po noćnim klubovima. Svakog

dana Wlaschek je stajao iza

tezge svoje radnje od 40 kvadratnih

metara. Sedam godina

kasnije, posedovao je 45 filijala,

prozvao je lanac Billa („Billiger

Laden“) i prodavao je namirnice.

1996. Wlaschek je svoju

imperiju prodao za 20 milijardi

šilinga nemačkom koncernu

Rewe. U Austriji ovaj lanac poseduje

1.027 filijala.

rejting agencije moraće da ubuduće odgovaraju pred

sudom u slučaju grubih pogreški u procenama.

Eu: nova pravila igre

za rejting agencije

Evropski parlament usvojio

je strožija pravila kontrole

rejting agencija.

Čini se da je Evropska Unija

rešila da izvuče pouke iz

ekonomski uzdrmane 2011.

i da uvede strožiji nadzor

agencija koje su donosile

ocene solventnosti država.

Najprisutnije u medijima i

najpoznatije agencije koje su

se posebno istakle kao aktivni

akteri i učesnici turbulentnih

procesa na finansijkim

tržištima su Moody’s, Fitch

i Standard & Poor’s (S&P).

Ubuduće će rejting agencije

pred sudom morati da odgovaraju

za grube pogreške

u procenama, a investitori

će moći da ih tuže zbog

tako nanesenih gubitaka.

Kako bi se izbegle nervozne

reakcije na finansijskim

tržištima, agencije će smeti

da procene statusa EU država

iznose samo po unapred

utvrđenom kalendaru, u dogovorenim

terminima.

Jetzt Mitmachen

und KursleiterIn werden!

VHS Talentwettbewerb

„Zeig waS du kannSt“

www.vhs.at/jungevhs

*Informieren Sie sich über freie Plätze bei Ihrer VHS

VHS startet ins Frühjahrssemester - 11. Februar

Nützen Sie die Gelegenheit und schnuppern Sie zu Semesterbeginn kostenlos am ersten Kurstermin!*

www.vhs.at +43 1 893 00 83

KOSMO 33


KARIJERA

Intervju: vera Marjanović

Fotografije: radule Božinović

Moda za

specijalne

34 KOSMO

prilike

vISOKI STIL. U Beču,

svjetskoj prijestonici balova,

raskošne haljine su

obavezni dio damske garderobe.

Ekskluzivni butik

„Ines Mode“ ih je prepun.

Ovo carstvo šljokica, čipki i drugih

skupocjenih materijala,

vlasništvo je porodice Lebović.

Svjetlana i Branislav, sa sinom Igorom

i ćerkom Ines, 1991. su iz Dubrovnika

došli u Beč, gdje su otpočeli

novi život, u velikoj mjeri drugačiji

od prethodnog.

„Trebalo se prilagoditi novom podneblju,

stvoriti nove navike i naći

posao. Svaki novi početak je težak,

ali mi smo bili odlučni da za sebe

stvorimo mjesto pod ovim suncem

i uspjeli smo u tome“, ispričala je za

KOSMO gospođa Svjetlana, koja je

kao diplomirani ekonomista radila

na elektronskoj obradi podataka, a

suprug u hotelijerstvu.

Karijera naše sagovornice krenula je

u sasvim drugom pravcu u odnosu

na prethodnu radnu biografiju. Svoj

hobi je pretvorila u glavno zanimanje.

„Počela sam da radim kao partner u

jednom krojačkom i modnom salonu.

Do tada sam se šivenjem bavila

samo u slobodno vrijeme i bila sam

uvijek vješta i precizna, kako taj posao

i zahtijeva. Međutim, trajalo je to

samo tri i po godine, pa se postavilo

pitanje šta dalje. Porodični savjet je

odlučio da se osamostalimo, ma kako

da je u tome času to izgledalo nesigurno

i rizično“, prisjeća se poslovnih

početaka Svjetlana.

povjerenje kupaca

Porodica Lebović je osnovala firmu

za bavljenje modom. Prvu godinu su

pokušavali da se probiju u svijetu velikoprodaje,

ali nije im se posrećilo.

Na vrijeme su uvidjeli da treba napraviti

sljedeći korak.

„Zakupili smo prostor i otvorili

modni butik. Na svu sreću, krenulo

je, mada nismo bili baš zadovoljni

lokacijom. No, mi smo radili i

mjerkali ponude na tržištu, tražeći

novi poslovni prostor. U 13. Bezirk

(Lainzer Straße 19) smo se preselili,

svjesni da je to novi izazov, s obzi-


„Ovaj posao se mora voljeti da bi uspješno

obavljao, to uvijek kažem učenicima.“

rom da ovaj dio grada slovi

kao prestižan i nobl. Izborili

smo se za ugled kod mušterija

i danas mogu reći da smo

moja porodica i ja zaokružili

jedan važan životni i radni

ciklus“, s ponosom naglašava

gospođa Lebović, koja je,

poštujući zakon, položila

majstorski ispit.

Svjetlana Lebović svu svoju

energiju i umijeće ulaže u

posao. Ona umije da sluša

dame koje joj dolaze u butik

i da im nenametljivo sugeriše

rješenja, a one je nagra-

„Psihologija i strpljenje su najvažniji“, objašnjava

Svjetlana novinarki magazina KOSMO.

đuju tako što joj se uvijek

ponovo vraćaju.

„Mi u Austriji zastupamo

više proizvođača iz inostranstva

i sa ponosom mogu reći

da naše dame umiju da ocijene

vrhunsku modu i kvalitet.

Međutim, mi takođe šijemo

po porudžbini, naročito

vjenčanice. Za najvažniji dan

BIVŠI hOBI.

„Šivenjem sam

se isprva bavila

u slobodno

vrijeme.“

u životu svake djevojke, mi

ponekad oblačimo sve žene

iz porodice, kao i djeveruše,

uklapajući boje, krojeve i

detalje. Naš posao je završen

tek kad od srećne mlade dobijemo

fotografije sa kojih

zrači radost“, sa puno emocija

ispričala je Svjetlana.

U firmi porodice Lebović

pažnja se poklanja i obuci

mladih, pa su do sada imali

više učenika na praksi. Prenijeti

znanje na druge je takođe

lijepi dio posla. „Ovaj

posao se mora voljeti da bi se

uspješno obavljao i to uvijek

ponavljam učenicima. Lako

je sašiti haljinu po mjeri mušterije.

Ali šta ako je to model

koji nekoj ženi ne odgovara?

Treba umjeti diskretno objasniti

da bi neki dodatak ili

detalj učinio da joj haljina

bolje pristaje. Psihologija

i strpljenje tu igraju važnu

ulogu i mladi treba tome da

se uče“, naglašava ova mudra

dama.

Beč – prestonica balova

U butik „Ines Mode“ više dolaze

Austrijanke, nego žene

sa naših prostora. Razlog je

što među našom populacijom

još nije u velikoj mjeri

zaživjela navika odlaska na

balove. Svjetlanu Lebović

oduševljava posvećenost

mladih djevojaka bečkoj balskoj

tradiciji.

„Prosto me opčinjavaju djevojke

koje dolaze da odaberu

haljine za maturske i druge

balove posvećene mladima.

Koliko god da su orijentisane

ka savremenim modnim

trendovima, one za bal traže

spoj sa klasikom. Te djevojke

se kroz odijevanje uče odnosu

prema društvu u kojem

žive i prema tradiciji po kojoj

je Beč prepoznatljiv u svijetu.

U tom dijelu je naša Ines

nezamjenljiva jer je dio generacije

koja govori sopstvenim

jezikom, nama starijima

Ines je važan deo firme. „Ona ima smisla i volje

za ovaj posao“, ocjenjuje mama Svjetlana.

ponekad teško razumljivom“,

kaže gospođa Lebović.

Na molbu da opiše neku situaciju

koja sa sobom nosi

veću dozu stresa, Svjetlana se

od srca nasmijala i rekla da se

to često dešava kad neka žena

sve želi u poslednji čas.

„Najteže je kad u balskoj sezoni,

kad inače imamo pune ruke

posla, u butik uđe žena i kaže

da je te večeri pozvana na bal,

recimo u Hofburg. Nema haljinu

ni sve ono što uz nju ide,

nema odgovarajuću frizuru,

a želi da zablista. Tada počinje

trka sa vremenom. Dobro

je ako se nađe haljina koja joj

paše, ali ako ne, mi je prepravljamo

na licu mjesta. U butiku

imamo odgovarajuće donje

TRADICIJA.

Mlade Bečlijke

nevjerovatno su

posvjećene balskoj

tradiciji.

rublje, cipele i tašnice, kao i

modni nakit. Ako već ne može

drugačije, pozovemo frizera da

joj kod nas sredi kosu i dama

u punom sjaju odlazi na bal“,

objašnjava naša sagovornica.

Porodica Lebović sve poslovne

odluke donosi zajednički,

iako su mama i ćerka te koje

najviše rade. Roditelji imaju

Naša novinarka vera takođe se sprema na

bal, pa je potražila savjet Svjetlane i Ines.

puno povjerenje u rasuđivanje

i savjete svoje djece i veoma ih

uvažavaju.

„Naš sin Igor je otišao u Ameriku

na školovanje i odlučio

da tamo ostane. Imamo snahu

Amerikanku, oboje su uspješni

i daljine nas, ma koliko da

su velike, u suštini ne razdvajaju.

Ines je veoma vrijedna,

odgovorna i, što je važno,

ima smisla i volje za ovaj posao.

Mislim da smo pronašli

formulu za uspjeh – naš brod

plovi pod porodičnom zastavom

i svako zna koje su mu

obaveze i odgovornost“, ističe

gospođa Svjetlana.

Lesen Sie diesen Beitrag in der

deutschsprachigen Beilage!

KOSMO 35


Arbeiten für Wiens Zuk

Lehre bei der Stadt W

Die Ausbildung von Lehrlingen hat

in der Wiener Stadtverwaltung eine

lange Tradition. Bereits seit dem

Jahr 1964 erhalten Jugendliche die

Möglichkeit, eine fundierte und

qualitativ hochwertige Aus bildung

zu absolvieren, die der Stadt Wien

auch die Anerkennung als „staatlich

ausgezeichneter Ausbildungsbetrieb“

eingebracht hat.

Eine Ausbildung bei der Stadt Wien

zu machen, bedeutet aber auch, in

einem krisensicheren Unternehmen

beschäftigt zu sein. Insgesamt rund

65.000 Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter

machen die Stadt zu einer

der größten Arbeitgeberinnen in

die sem Land. Und mit ca. 700 permanent

in Ausbildung stehenden

Lehrlingen ist die Stadt Wien auch

eines der größten Ausbildungs-

unternehmen Österreichs.

Das Angebot, das wir für unsere

Lehrlinge bereithalten, ist sehr vielfältig

– sowohl, was die verschiedenen

Lehrberufe betrifft, als auch

hinsichtlich der Möglichkeiten, die

sich bei der Stadt Wien eröffnen:

neben der fachlichen Ausbildung in

unterschiedlichsten Dienststellen

und Aufgabenbereichen erhalten

unsere Lehrlinge auch Schulungen

und Seminare, die ihre

persönlichen Kompetenzen fördern

und ausbauen helfen. Inhalte aus

den Bereichen Kommunikation und

Konfliktmanagement gehören hier

ebenso dazu wie gesellschaftspolitisch

relevante Themenbereiche.

Zusatzqualifikationen wie zum Beispiel

der Computerführerschein

ECDL oder Lehre mit Matura runden

die Möglichkeiten ab.

Gute Leistungen in der Ausbildung

werden natürlich auch honoriert.

So haben Lehrlinge die Möglichkeit,

an Sprachaufenthalten im Ausland

teilzunehmen oder im Rahmen eines

mehrwöchigen Praktikums Auslandserfahrungen

in einer anderen

Stadtverwaltung zu sammeln. Besonders

erfolgreichen Lehrlingen

winken am Ende ihrer Ausbildungszeit

Prämien und eine Festanstellung

bei der Stadt Wien.

Von den Jugendlichen, die sich für

eine Lehrstelle bei der Stadt Wien

interessieren, erwarten wir Freude

am Umgang mit Menschen, Verantwortungsbewusstsein

und Engagement.

Nähere Informationen

zu unseren Lehrstellenangeboten

finden Sie unter

www.lehrlinge.wien.at.

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG


unft –

ien!

Fotos: Bubu Dujmic

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Berufswahl

Wichtige Fakten:

Für eine erfolgreiche und gleichzeitig

auch erfüllende Berufsausbildung

ist natürlich entsprechendes

Interesse am Lehrberuf das Um

und Auf.

Dabei sollte man sich über seine

Stärken und Schwächen, aber

auch Neigungen und Interessen

möglichst im Klaren sein.

Man sollte keinen Beruf wählen,

nur weil den zum Beispiel die Eltern

für den besten halten (jemand mit

handwerklichen Interessen wird in

einem Bürojob sicherlich nicht die

Erfüllung finden).

Jugendliche, die zwar Interesse

an einer Lehrausbildung haben,

aber noch nicht ganz sicher sind, in

welche Richtung sie sich beruflich

Besonders erfolgreichen Lehrlingen winken am Ende der Ausbildungs zeit

attraktive Prämien und vielleicht sogar eine Festanstellung bei der Stadt Wien.

Das Angebot der Stadt Wien für die Lehrlinge ist sehr vielfältig: Neben

einer fachlichen Ausbildung bekommen sie Schulungen und Seminare.

entwickeln wollen, können sich beim

Lehrlingskompass des AMS (www.

ams.at/lehrlingskompass/) oder

beim BerufsinformationsComputer

(www.bic.at) näher informieren.

Mit diesen beiden Tools verbunden

ist eine Interessenslagen-Überprüfung.

Nach Abschluss der Befragung

werden in Form eines

Rankings der betreffende Person

die am besten geeigneten Berufsbilder

vorgeschlagen.

Bewerbung für

eine Lehrstelle

Eine Bewerbung ist die erste Visitenkarte,

die man von sich

in einem Unternehmen abgibt!

Damit alles glatt läuft, sende uns:

• Dein Motivationsschreiben

(soll uns zeigen, warum gerade Du

am besten geeignet bist, und nähe-

re Infos über Dich enthalten)

• Deine letzten beiden aktuellen

Jahreszeugnisse

• Deinen ausgefüllten

Bewerbungs bogen

Los geht's! Schick uns Deine vollständigen

Unterlagen und schon

bist Du einen Schritt näher, eine

Leh re bei der Stadt Wien zu beginnen.

Kontakt

• Magistratsdirektion der Stadt Wien

- Gruppe Verwaltungsakademie und

Personalentwicklung,

Lehrlingsmanagement

• 1., Bartensteingasse 9

• Telefon: +43 1 4000-82585

oder -82586

• Fax: +43 1 4000-99-94149

• E-Mail: lehrlinge@post.wien.gv.at


KARIJERA

Piše: Sanja vlahović-zajić

Budućnost je u

naukovanju

zLaTa vrIjedNI. Na početku svake nove godine

tisuće mladih budućih naučnika (Lehrlinge)

počinje se prijavljivati za mjesto u

raznim firmama. KOSMO pomaže praktičnim

savjetima učenicima i roditeljima.

Imate li kod kuće školarca

koji se priprema za zanat,

sigurno znate kako se u

ovo vrijeme prijavljuje za

učenje zanata u mnogim austrijskim

firmama. No, jeste

li sasvim sigurni da je upravo

to pravo zanimanje za

vaše dijete? Ispunjava li ono

uopće unaprijed propisane

uvjete i kakve su mu šanse za

38 KOSMO

kasnije zapošljavanje? Krenimo

redom.

Ključ uspjeha: odabir

pravog zanimanja

Prvo što biste sa svojim djetetom

trebali napraviti, jest

porazgovarati o njegovim/

njenim željama i mogućnostima.

Ako vidite da je Vaše

dijete nesigurno, pomognite

mu u odabiru. U Austriji

trenutno postoji 260 zanata.

Sama brojka ukazuje na

činjenicu da postoji mnogo

mogućnosti, samo treba

odabrati pravu. Ne moraju

sve djevojke biti frizerke,

niti svi dečki moraju biti

automehaničari. Iskoristite

blagodati interneta – prođite

sa svojim djetetom mali

kviz koji vam se nudi na

stranici www.berufskompass.at/lehre.

Rezultat vam

može uvelike pomoći i otkriti

neka zanimanja za koja

možda niste znali, a čine se

zanimljivima.

KOSMO predlaže

atraktivna zanimanja

Već spomenutih 260 zanat-

skih zanimanja podijeljeno

je u 16 branši. Mi ćemo Vam

dati kratak pregled s opisom

najatraktivnijeg zanimanja u

svakoj branši.

Auto industrija

Mehaničar građevinskih

strojeva (Baumaschinentechniker)

– popravlja, održava i montira

građevinske strojeve i postrojenja

– poželjne osobine: dobra tjelesna

forma, spretnost prstiju,

dobar vid i sluh, snalaženje u

prostoru

zVg

– trajanje zanata – 3,5 godine

– Zarada: 1. god.: 534-838

€, 2. god.: 717-1.271 €, 3.

iStockphoto,

god.: 964-1.695 €, 4. god.:

1.295-1.907 € Fotos:


Građevinarstvo

Zidar (MaurerIn)

– obavlja poslove zidanja,

slaganja i spajanja opeke,

postavlja hidroizolaciju,

mora znati čitati građevinske

skice i projekte

– poželjne osobine: osjećaj

za ravnotežu, snažnija tjelesna

građa, odlično zdravstveno

stanje

– trajanje zanata: 3 godine

– zarada: 1. god.: 848 €, 2.

god.: 1.271 €, 3. god.: 1.695 €

Administracija

Upravni referent (Bürokauffrau/-

mann)

– rade na pripremi, izdavanju

i evidentiranju izdanih i

primljenih spisa i dokumenata,

organizaciji uredskih

poslova

– poželjne osobine: preciznost,

urednost, točnost,

odgovornost, talent za organizaciju

– trajanje zanata: 3 godine

– zarada: 1. god.: 462-630 €,

2. god.: 651-971 €, 3. god.:

806-1.188 €

Kemijska industrija

Kemijski tehničar (ChemielabortechnikerIn)

– radi u kemijskom laboratoriju,

organizira i izvodi

ispitivanja kvalitete i analize

materijala

– poželjne osobine: strpljivost,

smisao za tehničke

probleme, znanje stranih

jezika, savršeno zdravstveno

stanje

– trajanje zanata: 3,5 godine

– zarada: 1. god. 464-805 €,

2. god.: 626-1.053 €, 3.

god.: 807-1.301 €, 4. god.:

1.078-1.533 €

260

Ovo je broj zanata

za koje se

učenik može

obrazovati.

Grafika i tisak

Grafičar tiska (DrucktechnikerIn

– Bogenflach- ,

Rollenrotations- , Digital-

oder Siebdruck)

– obavlja poslove pripreme

stroja za tisak, kontrolira

proces tiska – boju,rad stroja

i konačni proizvod

– poželjne osobine: dobar

vid, spretnost, koncentracija,

sposobnost brzog uočavanja

- trajanje zanata: 3,5 godina

– zarada: 1. god. 397-498 €,

2. god.: 593-789 €, 3. god.:

980-1.181 €, 4. god.: 1.272-

1.372 €

Elektrotehnika i

računalstvo (IT)

Elektrotehničar za rashladne

uređaje (KälteanlagentechnikerIn)

– gradi, montira, testira i popravlja

kompjuterski ili mehanički

navođene rashladne

uređaje i postrojenja

– poželjne osobine: dobar

vid, preciznost, spretnost,

odgovornost

– trajanje zanata: 3,5 godine

– zarada: 1. god.: 534 €,

2. god.: 717 €, 3. god.: 934 €,

4. god.: 1.295 €

Turizam i ugostiteljstvo

Kuhar (Koch/Köchin)

– pripremanje svih vrsta toplih

i hladnih jela, odabir i

priprema namirnica

– poželjne osobine: zdrav

koštano-zglobni i dišni sustav,

zdrava koža, uredan vid,

razvijeni osjeti okusa i mirisa

– trajanje zanata: 3 godine

– zarada: 1. god.: 574 €,

2. god.: 640-772 €, 3. god.:

768-1.036 €

Zdravstvo i kozmetika

Zubotehničar (ZahntechnikerIn)

– izrađuje nadomjestke za

zube ili dijelove zuba, te pomagala

za ispravljanje anomalija

u rastu zuba i čeljusti

– poželjne osobine: dobar

vid, sposobnost prostornog

predočavanja, spretnost, precizniost,

točnost

– trajanje zanata: 4 godine

Ko se prije obavesti i informiše, ima veće šanse da nađe

bolje mjesto i stekne bolju strukovnu naobrazbu.

– zarada: 1. god. 320-698 €,

2. god.: 410-872 €, 3. god.:

510-1.221 €, 4. god.: 640-

1.395 €

Trgovina

Prodavač elektrotehničke

opreme (EDV-Kauffrau/mann)

– prodaje opremu vezanu uz

Als Lehrling auf

die Karriereleiter?

Alles ist möglich, wenn man weiß

wie man‘s am besten angeht! Auf

www.frag-jimmy.at bekommst du

alle Informationen zu über 200

Lehrberufen und wie du damit

Karriere machst. Durch Aufstieg

im Ausbildungsbetrieb, als

selbständiger Unternehmer

oder mit Lehre und Matura

auf die Uni.

Bis dann auf

www.frag-jimmy.at,

dein

Jimmy

hardware i software računala,

savjetuje, informira i pomaže

kupcima u odabiru opreme

– poželjne osobine: sposobnost

lakog usmenog komuniciranja,

ljubaznost, strpljenje

– trajanje zanata: 3 godine

– zarada: 1. god. 490-554 €,

2. god.: 621-790 €, 3. god.:

883-1.100 €

KOSMO 39


KARIJERA

INTERVJu

Mario GRNJA,

Bečka

gospodarska

komora – WKW

“Mladi nisu

dovoljno informirani”

KOSMO: Koja zanimanja su

trenutno najpopularnija?

Mario Grnja: Kao i uvijek – zanimanja

u trgovini i građevini. No,

ako statistika kaže da najviše učenika

uči neki zanat, to ne znači da

je upravo taj najpopularniji.

Koja mjesta su već zauzeta?

Zasad je još uvijek sve moguće,

tj. ima mjesta. Gdje nema mjesta

trebali bismo znati krajem

travnja. Skoro sve veće firme i

institucija imaju rok za prijavu

do kraja ožujka, a u manjima se

može prijaviti i kasnije.

Koje branše najbolje kotiraju,

tj. gdje se može dobro zaraditi i

gdje ima slobodnih mjesta?

U metalurškoj, građevinskoj, elektrotehničkoj

branši i ugostiteljstvu

će uvijek biti posla, mogućnosti za

daljnje školovanje, a i mogućnost

zapošljavanja nakon zanata je velika.

Najveće plaće su svakako u

građevini, tako npr. u pojedinim

zanimanjima učenici u prvoj godini

zarađuju i preko 800 eura, dok

u drugim branšama to nije slučaj.

Postoje li zanimanja koja su manje

poznata, ali su vrlo isplativa?

Svakako, samo se mora malo

dublje kopati. To su većinom

tehnička zanimanja, za kojima je

potražnja velika. Dobar primjer

je elektrotehničar za rashladne

uređaje (Kälteanlagentechnik)

– za taj zanat potrebno je imati

visoki tehnički interes i motivaciju.

Isplativa zanimanja su i kemijski

tehničar i grafičar.

Koji su poslovi budućnosti?

Svi tehnički zanati u principu

imaju budućnost. No, u zadnje

vrijeme su veoma populara „zelena“

zanimanja.

40 KOSMO

Informacijske

tehnologije

Tehničar za računalstvo

(InformationstechnologIn)

– sastavlja, servisira i održava

sklopovsku opremu ili

hardware računala, instalira

gotove programe prema potrebama

i željama korisnika

– poželjne osobine: dobar

vid, spretnost, sposobnost

brzog zaključivanja,

– trajanje zanata: 3,5 godine

– zarada: 1. god.: 463-648

€, 2. god.: 639-832 €,

3. god.: 793-1.100 €,

4. god.: 1.092-1.485 €

Strojarstvo i

metalurgija

(Maschinenbau und Metallbearbeitung)

Alatničar/tokar (KonstrukteurIn

Metallbautechnik)

– proizvodi, održava i popravlja

alate, strojeve i kalupe,

pritom se služeći detaljnim

nacrtima i uputstvima

– poželjne osobine: dobar

vid, spretnost, preciznost,

točnost

– trajanje zanata: 4 godine

– zarada: 1. god. 534-838 €,

2. god. 712 – 1.271 €, 3. god.

964 – 1.695 €, 4. god. 1.295-

1.907 €

promet (Verkehrs- und

Transportwesen)

Špediter

(Speditionskaufmann/-frau)

– proučava i istražuje tržište,

obavlja špediterske usluge

u tuzemstvu i inozemstvu,

izrađuje plan prijevoza roba

– poželjne osobine: talent za

organizaciju, točnost, preciznost,

učinkovitost

– trajanje zanata: 3 godine

– zarada: 1 god. 466 € ,

2. god. 653 €, 3. god. 890 €

Koja su zanimanja

budućnosti?

Kada budete odlučivali

koje Vam zanimanje najviše

odgovara svakako obratite

pažnju i na sljedeće brojke.

Razmislite koliko je dobra

ideja odabrati posao u kojem

imate najviše konkuren-

veliki trgovinski lanac za opremanje doma XXXLutz u

2013. otvara konkurs za čak 650 naučnika.

cije, čime su šanse za zaposlenjem

smanjene.

Od 128.078 naučnika u

2011. godini, 22% odabralo

je zanat u strojarskoj

i metalurškoj branši, 15%

odlučilo se za trgovinu, a

13% građevinu. Najmanje

naučnika odlučilo se za kemijsku,

prometnu i grafičku

branšu. Kada bismo gledali

po zanimanjima, čak 25%

djevojaka odlučilo se za zanimanje

prodavačice, 12%

ih želi biti upravno-pravna

službenica, a 10% njih se zanima

za posao frizerke. Kod

muške populacije 14% naučnika

odlučilo se za zanimanja

metalurškog tehničara,

10% za elektrotehničara,

a automehaničari žele biti

njih 9%. Obratite stoga pozornost

na poslove budućnosti.

To su „zeleni“ poslovi,

odnosno zanimanja vezana

uz okoliš i obnovljivu energiju.

Takvo zanimanje je

npr. tehničar/specijalist

za odlaganje i recikliranje

otpada (Entsorgungs- und

Recyclingfachmann/-frau),

čiji zanat traje 3 godine, a

zarada se kreće od 805 eura

u prvoj godini do 1.301 eura

u trećoj godini.

Gdje naći mjesto za zanat

i kako se prijaviti?

Zahvaljujući internetu potrebno

vam je svega nekoliko minuta

kako biste dobili kompletan

uvid u stanje sa zanatskim

mjestima. Na stranici Gospodarske

komore (www.lehrbetriebsuebersicht.wko.at)

Ako odaberete posao u kojem ima mnogo

konkurencije, šanse za posao su manje.

možete naći nekoliko različitih

Internet adresa na kojima možete

detaljno provjeriti gdje se

možete prijaviti.

Kada se odlučite za zanimanje,

a na kraju i za firmu u kojoj

ćete se prijaviti čeka Vas pisanje

molbe za posao, kao i sam razgovor

za posao. Evo nekoliko

savjeta kako pravilno napisati

molbu i životopis: iako mnoge

velike kompanije nude online

prijave, svakako je bolje molbu

poslati poštom. Pišite u kratkim

i jasnim rečenicama, cilj

Vam je u što manje riječi što

bolje opisati sebe kao radnika

kojeg bi poslodavac trebao

Fotos: zVg


zaposliti. Iskažite ljubaznost i

pišite u strogo formalnoj formi.

Ukoliko poslodavac zahtjeva

dodatne dokumente na uvid šaljite

kopije i uredno ih složite u

mapu. Kada Vas pozovu na razgovor

imajte na umu da je prvi

dojam najvažniji. Ponesite sa

sobom sve potrebne dokumente,

ne djelujte nervozno, pričajte

smireno i razumljivo, te se

na kraju zahvalite na prilici za

razgovor. Ako Vas poslodavac

primi potrudite se javiti ostalim

poslodavcima kod kojih ste se

prijavili da ne računaju na Vas.

Beč je grad naučnika!

Skoro 2.000 mladih učenica i

učenika prijavilo se prošle godine

za jedno od zanatskih mjesta

u Gradu Beču. Njih 233 dobilo

je priliku svoju karijeru početi

graditi upravo u gradskoj upravi

Beča. Grad trenutno izučava

700 naučnika, od čega su 415

žene što posebno veseli gradsku

vijećnicu Sandru Frauenberger.

Sve više mladih djevojaka odlučuje

se za posve netipična ženska

zanimanja poput kemijskog

tehničara ili tehničkog crtača.

Naučnici zarađuju više!

Prema statistici koju su skupa

izradili Statistik Austria,

AMS i Ministarstvo socijalne

skrbi, naučnici zarađuju

primamljive svote novca. Naime,

godinu dana nakon završetka

školovanja, bivši učenici

AHS-a zarađuju 1.300

eura, dok naučnici u svojoj

prvoj godini nakon izučenog

zanata zarađuju u prosjeku

1.900 eura. Također,

2/3 naučnika nalazi posao u

razdoblju od tri mjeseca po

završetku zanata, dok je kod

AHS maturanata situacija

Grad BeČ

trenutno obrazuje

700 mladih

učenica i

učenika .

lošija – tek svaki peti nalazi

posao u roku 3 mjeseca.

XXXLutz traži 650

naučnika!

Kao i prethodnih godina, jedna

od najvećih trgovina namještajem,

XXXLutz, i u 2013.

godini traži 650 naučnika.

Kompanija trenutno zapošljava

1.850 naučnika, a želite li i

Vi svoju karijeru početi u ovoj

priznatoj kompaniji detaljnije

informacije potražite na

www.xxxlutz.at

„Ulažemo u naučnike“

Tvrtka Gebrüder Weiss proglašena

je u 2012. najboljim

poslodavcem za naučnike. U

razgovoru s djelatnicom odjela

za ljudske resurse, Kerstin Riedmann,

saznali smo i zašto.

KOSMO: Koliko trenutno

naučnika zapošljavate?

Kerstin Riedmann: Trenutno

je u našoj firmi zaposleno 220

naučnika u Austriji, Njemačkoj

i Švicarskoj i to redom kao špedicijski

službenici, tehničari za

špediciju i logistiku, logističari,

upravno-pravni službenici, IT

tehničari i IT informatičari.

Koje uvjete moraju ispunjavati

i prema kojim kriterijima

ih birate?

Prvo pregledamo molbu i životopis

koji se šalju preko naše internet

stranice, a zatim u razgovoru

prepoznajemo je li učenik

motiviran i je li spreman učiti.

Socijalna kompetencija, poštovanje

u međuljudskim odnosima,

visoka razina odgovornosti,

te spremnost na učenje

osnovni su kriteriji. Budući da

smo mi internacionalna špediterska

kompanije, od velike su

nam važnosti organizacijski talent,

poznavanje stranih jezika i

interes za strane kulture.

Što nudite naučnicima?

Nudimo im obrazovanje na

vrlo visokom nivou, jer ih želimo

zadržati unutar kompanije.

Zato ih podržavamo u svakom

vidu obrazovanja – organiziramo

stručne seminare, tečajeve

PrOČITajTe jOŠ...

“Sviđa mi se poziv zidara“

Anto Mravak, 19 godina, naučnik

„Prije 3 godine odabrao sam zanimanje zidar i počeo

izučavati zanat. To zanimanje sam odabrao jer mi se oduvijek

sviđalo i imam puno mogućnosti. Oduvijek mi se sviđalo

što kao zidar iz ničega mogu napraviti cijelu kuću. Prijavio

sam se u firmu „Habau“, koja me na kraju primila. Kako

se profesionalno bavim nogometom, od ove godine sam u

zanatskoj zajednici (Lehrbauhof ), nalazim se u projektu

„Nogomet i zanat“ – to je projekt koji

mlade sportaše izučava zanat. Plaćom

sam vrlo zadovoljan, u prvoj godini se

zarađuje 700-800 eura, a u trećoj čak do

1.600 eura. Vrlo sam zadovoljan onime

što sam naučio, što dokazuje i odličan

uspjeh u školi. Početkom veljače

polažem zanatski ispit i time sam

završio svoje školovanje.“

stranih jezika ali i potičemo ih

na razvoj socijalnih kompetencija

i drugih veština.

Do kada se učenici mogu prijaviti

za zanat u Vašoj firmi?

Kvalitetno obrazovanje – uključujući maturu

Najbolje šanse na tržištu rada

Odmah lični dohodak

Za zanatsku godinu koja

počinje 1. rujna još uvijek

primamo molbe, ali treba u

svakom slučaju požuriti. Primamo

ih i tokom cijele godine

i čuvamo u evidenciji.

Prijavi se odmah direktno na

www.erfolgslehre.at!

Anz_Industriekampagne_82x124_Ssp_Kosmo_4c.indd 1 28.01.13 12:09

KOSMO 41


KARIJERA

Daniel:

„I’ll be

back!“

42

KOSMO

Nakon niza uspeha, Danielova

kondicija je popustila

na ispitu. On će ipak

dobiti drugu šansu.


SAVEZNA VOJSKA. danel Žurž (19), čiju karijeru

u Saveznoj vojsci pratimo od prvog

dana, izvukao je važnu životnu lekciju u

Absamu (Tirol). pao je prijemni ispit na kursu

„vojničko komandovanje 1“.

Ima nekih dana kada čoveku

naprosto ništa ne ide

od ruke. Baš takav jedan

dan mora da je preživeo nedavno

u Tirolu i naš vojnik u

Saveznoj vojsci Daniel Žurž

(19). Nakon brojnih uspešno

položenih testova u okviru

njegovog obrazovanja za

profesionalnog vojnika u Saveznoj

vojsci, Daniel nije uspeo

da položi ispit na kursu

„Vojničko komandovanje 1“.

Nakon što je suvereno savladao

vežbu sklekova, Daniel

nije uspeo da pri testiranju

kondicije ispuni postavljenu

normu: da pretrči 2,4 km

za manje od 11 minuta i 30

sekundi. Dok je pred sam

početak trke i startnog hica

još uvek vladao optimizam

i sigurnost, Daniel je trku

neuspešno završio sa 45 sekundi

zakašnjenja. „Danas

sam doživeo potpuni kolaps.

Razočaran sam sobom i svojim

rezultatom. Jednostavno,

nije bio moj dan“, rekao je

Daniel i požalio se na bolove

u leđima koji ga muče celog

dana, od ranog jutra. „Danas

sam doduše omanuo, ali ne

odustajem!“, izjavio je Daniel

nakon neuspeha u Tirolu.

Iako mu se na licu jasno očitovalo

razočarenje, drugovi

i prisutne starešine pokušali

su da ga obodre. „Daniel će

imati još jednu šansu, biće

sigurno još prilike za to. Ali

sledeći put on očigledno

mora bolje da se pripremi“,

kazao je zastavnik prve klase

Peter Krenn. „U vojsci ima

puno različitih ljudi, sa mnogo

različitih talenata. Kondicija

očito nije, kao što smo

danas mogli da se uverimo,

jača Danielova strana, ali ja

mislim da će on s vremenom

uspeti da savlada ovu razinu“,

izjavio je Krenn. „Daniel,

doduše, neće biti u mogućnosti

da svoje obrazovanje

nastavi željenim tempom, ali

ništa još uvek nije izgubljeno.

Moraće jednostavno da

položi ovaj ispit sledeći put“,

objasnio nam je zastavnik

prve klase.

Nekoliko dana nakon neuspeha

u kasarni „Andreas

Hofer“ u Absamu, razgovarali

smo telefonom sa Danielom,

na miru i u detalje, o

nemilom događaju i daljim

planovima. „Bolje mi je.

Dobio sam nov termin

u aprilu, kada ponovo

mogu da polažem

ovaj prijemni ispit.

Imam dovoljno vre-

„Imam više motivacije da dokažem

svima, pa i sebi, da ja mogu ovo.“

mena, ali i više

motivacije, da

dokažem svima,

pa i sebi,

da ja mogu

ovo! Siguran

sam da ću uspeti.

I’ll be back!“, kazao

nam je Daniel koji se u

međuvremenu vratio u

svoju matičnu kasarnu

u Korneuburgu. Sada

je samo jedno na njegovom

dnevnom rasporedu:

trening, trening

i samo trening!

Na sledećem

ispitu u aprilu

ne sme ništa

poći krivo!

(Uroš Miloradović,

Petar Rosandić)

Pred početak prijemnog ispita, daniel Žurž je bio još samouveren

te je pun optimizma otišao po svoj startni broj za trku.

daniel će svoju sreću

pokušati ponovo

u aprilu.

Komandant je pre početka ispita mladim

vojnicima davao zadnja važna uputstva.

Daniel je trku završio neuspešno

sa zaostatkom od 45 sekundi.

Nakon što je pao na ispitu, kolege iz

vojske pokušale su ohrabriti Daniela.

Zastavnici Savezne vojske u razgovoru

s našim reporterom.


KARIJERA

Učenicima treba

veća potpora

Godišnje izvješće o stanju austrijskog

školstva poražavajuće je za cjelokupni

obrazovni sustav ove zemlje.

To je zaključak mnogih medija i stručnjaka

nakon što je Institut za istraživanje, inovaciju

i razvoj školstva (Bifie) objavio svoj

godišnji izvještaj u kojem se oštro kritiziraju

nepravde u pogledu ravnopravnosti

učenika i učenica. Tako se u izvješću traže

bolja rješenja i veća potpora učenicima

koji dolaze iz obitelji sa nižim primanjima

i socijalnim problemima. „Neophodno je

pojedinim učenicima i učenicama pružati

još jaču individualnu potporu kako bi lakše

i brže napredovali na svojem školskom

putu“, stoji u izvješću. Među preporučenim

mjerama za poboljšanje obrazovnog

Stručnjaci oštro kritiziraju nepravde

u pogledu ravnopravnosti učenika.

sustava stručnjaci ističu daljnje proširenje

cjelodnevne nastave u austrijskim školama.

Isto tako zahtijevaju i kasnije selektiranje

učenika nego, kao što je to trenutno, nakon

četvrtog razreda osnovne škole.

Prema njihovoj zamisli, cjelodnevna nastava

u školama trebala bi se sastojati od

nastave, slobodnog vremena i pedagoške

potpore, a upozoravaju kako su mnoge škole

u Austriji – osim financijskih ograničenja

– suočene i s nedostatkom adekvatnih prostorija,

kao i nedostatkom osoblja.

Institut Bifie svake godine objavljuje opširni

izvještaj koji se zasniva na znanstvenim

istraživanjima i statistički podacima, a koji

političkim i administrativnim strukturama

treba dati prikaz aktualnog stanja u austrijskom

školstvu. U mnogim europskim

zemljama su takva izvješća bitna za provođenje

reformi u obrazovnom sustavu.

44 KOSMO

za satove njemačkog

fale pedagozi

Uprkos planovima

o proširenju

nastave

n j e m a č k o g

za strance, u

Austriji nema

dovoljno kvalificiranih pedagoga.

„Na politici je da poduzme odgovarajuće

mjere“, upozorila je grupa stručnjaka

koja se pismom obratila državnim institucijama.

Među potpisnicima su ugledni

pedagozi i lingvisti poput Ericha

Ribolitsa, Ruth Wodak i İnci Dirim.

zabavno učenje

nemačkog uz iPad

babbel.com,

poznati online

sistem za

učenje stranih

jezika, u novoj

godini predstavio

je svoju ponudu za iPad.

Nove Babbel aplikacije nude mogućnost

da naučite ili usavršite nemački,

ili neki drugi jezik (u ponudi su engleski,

francuski, španski, italijanski,

portugalski, turski itd.) uz igru i puno

zabave. Aplikacija sadrži kurseve za

početnike i napredne, vežbe iz gramatike

i za usavršavanje rečnika.

Visoko obrazovanje

ugrožava zanate

Nemačka Zanatskakomora

upozorava

na pogubne

posledice previsokogobrazovnog

nivoa kod mladih.

Predsednik Centralnog saveza zanatskih

radnika Nemačke Otto Kentzler

nedavno je za medije izjavio da je

trend „akademiziranja“ nacionalnog

obrazovnog sistema „fatalan“. Razlog

ovakvom stavu je jasan: baš kao i u

Austriji, i u Nemačkoj se sve manje

mladih odlučuje za izučavanje zanata.

Austrijanci

beže od knjige

Iako je usavršavanje, tzv. dalje obrazovanje

veoma popularno u Evropi, Austrijanci

se nerado odlučuju na ovaj korak.

Prema nedavnom istraživanju instituta

„Imas“, 51% nesamostalno zaposlenih

Austrijanaca u poslednjih dve godine

nisu se dodatno obrazovali. 63% ispitanih

sa diplomom Volks- i Hauptschule

obrazovanja nije nikad posećivalo kurseve

dodatnog obrazovanja. Razlog za ovakvu

ravnodušnost, kažu ispitani, jeste pre svega

što ovi kursevi nisu obavezni.

usavršavanje i dodatno obrazovanje

nisu preterano omiljeni u Austriji.

Školarine za

zemlje van Eu

Nakon debate koja je obeležila 2012.,

Bečki univerzitet je uveo plaćene studije

za nosioce pasoša neevropskih zemalja.

Školarinu u visini od 380,86 evra (uključujući

i obavezan prilog za ÖH) od

narednog semestra će plaćati i građani Bosne

i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske,

Kosova, Makedonije i Srbije. Studenti

sa austrijskim državljanstvom, stranci sa

stalnim austrijskim boravištem i građani

Unije besplatno će studirati za vreme minimalnog

trajanja studija, kao i dva naredna,

tzv. „tolerantna“ semestra.

Posle mnogo debata i dogovaranja, Bečki

univerzitet uveo školarine za strance.

Fotos: wikimedia, zVg


Od kako je uveden 2012., program za efikasnije priznavanje

stranih kvalifikacija daje odlične rezultate.

30% više nostrifikacija

Imigranti sa stečenim obrazovanjem

van Austrije koriste

prednosti programa

za poboljšano priznavanje

kvalifikacija.

Program za poboljšano priznavanje

kvalifikacija akademskih

građana iz zemalja van

EU već pokazuje rezultate:

od svog starta u martu 2012.

priznato je skoro 30% više zahteva

nego u prethodnoj godini.

2011. je obavljeno 2.073

nostrifikacije, 2012. 2.665, javilo

je u januaru ministarstvo

nauke. Program poboljšanog

priznavanja kvalifikacija podrazumevao

je otvaranje centralne

službe za informisanje i

podnošenje zahteva:

www.nostrifizierung.at

„Potvrda“

zahteva FPÖ-a

Najnoviji predlog savezne

ministarke za obrazovanje

Schmied o uvođenju obavezne

nastave nemačkog u

predškolsku nastavu Slobodnjaci

vide kao ispunjenje

svojih zahteva.

Šef kluba Slobodnjaka u

Beču Johann Gudenus:

„Očigledno je konačno postalo

jasno da su predlozi

FPÖ-a u oblasti obrazovanja

ozbiljno promišljeni.“ FPÖ

je zadovoljan planom da se

deci omogući obuhvatna nastava

nemačkog i to pre početka

regularnog obrazovanja.

„Činjenica je da učenici

sa jezičkim deficitom kaskaju

za svojom generacijom

u školi, a kasnije jako teško

uspevaju da nađu adekvatan

johan Gudenus (FPÖ) hvali

odluku ministarke Schmied.

posao“, kaže Gudenus. Prema

njemu, događa se upravo

suprotno: dolazi do getoiziranja,

mnogi učenici prekidaju

obrazovanje. „Dugogodišnje

oklevanje predsednice

bečkog pedagoškog saveta

iz redova SPÖ-a Susanne

Brandsteidl prouzrokovalo

je hiljade žrtava socijalističkog

obrazovnog sistema“,

bio je kategoričan Gudenus.

WIENER WIRTSCHAFT lEbT vIElFAlT

Mit der Plattform ‚Charta der Vielfalt‘ unterstützt die Wirtschaftskammer Wien Unternehmen und

Organisationen, die Vielfalt und Diversity in ihrem wirtschaftlichen Umfeld schätzen und nutzen.

• Präsentieren Sie Ihre Initiativen im Rahmen der Charta-Plattform!

• Profitieren Sie von einem exklusiven Diversity-Netzwerk!

• Nutzen Sie Preisvorteile für Veranstaltungen und Bildungsangebote!

• Lesen Sie die aktuellsten Studien und Publikationen!

• Unterzeichnen Sie noch heute die

AKTION FÜR EPUs

Ein-Personen-Unternehmen

unterzeichnen die Charta jetzt gratis!

www.charta-der-vielfalt.at

Für Informationen zur Charta der Vielfalt in Österreich wenden Sie sich

bitte an das Diversity-Referat der Wirtschaftskammer Wien:

Abteilung Wirtschaftspolitik | Diversity-Referat

Stubenring 8-10 | A-1010 Wien

T +43 1 514 50-1244 | F +43 1 514 50-1307

E diversity@wkw.at | W wko.at/wien/wipol


eporTaža

piše: Vera Marjanović

Profesija:

ucenice ˇ i

top modeli

TOPMODELS. O modnim pistama sanjare

mnoge mlade devojke jer taj svet glamura

izdaleka izgleda bajkovito. U stvarnosti je

manekenstvo težak i zahtevan posao. To

nam potvrđuju i Marija i Ivana Milosavljević.

46 KOSMO

Marija: lice sa naslovnice

Na coveru FAQ magazina

Radna poseta Parizu

Marija pozira za Miu Miu

Ivana: prepoznatljivi bečki stil

Magazin VON, april 2012. godine

Mlada Ivana

Milosavljević (15)

austrijska je pobednica

takmičenja

Elite Model Look

2012. godine.

Ivana: prepoznatljiva i kod kuće

Naslovna strana beckog VON magazina

ˇ

Revije u prestonicama mode:

Marija predstavlja Prada kolekciju


Fotos: "FAQ" (WIEN)/Andreas Waldsch¸tz, Karolina Trawinska, Philipp Jelenska, Julie Brass, Radule Božinović

od 12. godine

u modnom biznisu

„Nedostaje mi mama“,

kaže o revijama Ivana

Marija (18) i

Ivana (15)

Milosavljević

su manekenke.

Starija je ekskluzivno

lice velikih magova mode,

a mlađa je austrijska pobednica

na prestižnom takmičenju

Elite Model Look 2012.

U privatnom životu Marija

i Ivana su drage, lepo vaspitane

devojke. Veoma su

visoke i vitke, ne šminkaju

se, oblače se jednostavno i

ne vole da izlaze u provod.

Zaljubljene su u svoju kucu

Asku, a nijedna od njih još

nema dečka.

Obe su gimnazijalke, odlične

učenice, sa jasno zacrtanim

planovima za budućnost.

Žele da studiraju – Marija

biologiju ili veterinu, a Ivana

pravne nauke. Puno uče, pa

vreme kad nisu na revijama

najčešće provode kod kuće.

Na prvi pogled reklo bi se da

se ni po čemu ne razlikuju od

svojih vršnjakinja. Međutim,

prošlogodišnji septembar

je u velikoj meri promenio

njihove i živote njihovih roditelja

– mame Anđele, akademske

slikarke i tate Ivana,

naučnika.

MIU MIU.

Jedan od prvih

Marijinih angažmana

bio je za

ovu kuću.

O svojim uspesima

Ivana ne govori u školi

Marija – pohod na

modne prestonice

„U septembru se u mom životu

mnogo toga promenilo. Preko

moje nove modne agencije iz

Beograda, tri sedmice sam provela

u Milanu, gde sam išla na

kastinge kod svetski poznatih

kreatora. Nisam mogla poverovati

kad sam angažovana za

Milan Fashion Week, jedno od

najvažnijih modnih dešavanja

u svetu. Moju prvu veliku reviju

uradila sam kao ekskluzivno

lice kuće Prada, a odmah zatim

sam otišla u Pariz, gde sam radila

za modnu liniju Miu Miu“,

opisuje Marija početak svog

leta ka zvezdama. Direktorka

škole je ovoj maturantkinji

U privatnom životu Marija i Ivana se ne šminkaju,

oblače se jednostavno i u provod idu retko.

odobrila jednomesečno odsustvovanje

sa nastave, pa je ona

svakodnevno putem interneta

bila u kontaktu sa drugaricama

koje su joj pomagale da savlada

pređeno gradivo. „Uspela sam

da nadoknadim propušteno,

mada sam mislila da ću imati

mnogo više vremena za učenje.

Međutim, svaki dan mi je bio

detaljno isplaniran i ispunjen

brojnim obavezama. Odeća

koju sam nosila na revijama šivena

je za mene, što je iziskivalo

probe. Revije se osmišljavaju do

perfekcionizma, a od nas devojaka

se očekuje visoki stepen

profesionalnosti. Tokom priprema

naš režim života izuzetno

je strog. Nema tu izlazaka i

ludiranja, kao što većina ljudi

misli. Čak i kad se revija završi

i kad se važni gosti okupljaju

na After Show Party, nas manekenke

odmah voze kući, gde

planovi za budućnost:

studije prava u Becu

skidamo šminku, peremo kosu

i odlazimo na spavanje“, otkriva

Marija detalje koji ne zvuče

nimalo glamurozno. U svetu

visoke mode bečka gimnazijalka

se još uvek oseća kao Alisa

u zemlji čuda. Nema nijedan

komad odeće koju nosi na revijama

jer, kako kaže, tako ekstravagantne

krpice ne bi imala gde

da obuče. Svejedno joj je koji

će model prošetati na pisti, ali

Milan Fashion Week bio je

veliki momenat za Mariju.

ipak zna šta ni po koju cenu ne

želi da nosi.

„Ne želim da nosim prirodno

krzno! Ne mogu na sebi da

zamislim kože bića koja su bila

živa. Sa tim problemom sam se

suočila u Milanu jer je trebalo

da na reviji obučem komad garderobe

od činčile. Obuzeo me

je užas i mami sam telefonom

rekla da ja to ne mogu. Ona je

na internetu našla i poslala mi

više tekstova u kojima piše da

Prada ne pravi odeću od prirodnog

krzna, te da je za to dobila

priznanje organizacije PETA.

Odahnula sam“, sa puno emo-

Ivana, je privatno

najcešce bez šminke

ˇ ˇ ‚

cija svoje jasno definisane stavove

otkriva Marija Milosavljević,

koja uskoro pakuje kofere

za New York, Pariz i Milano,

gde je očekuju novi izazovi, ali

i paralelno učenje za maturu.

Izlazak na modnu pistu i tih

nekoliko minuta hoda, dok

blicevi sevaju, od prelepog sna

se mogu pretvoriti u istinsku

moru. Devojke se plaše cipela

sa vrtoglavo visokim

potpeticama, koje

Marija (18):

prošetala je

svim najvećim

pistama

n i s u

anat

o m s k i

prilagođene

stopalu, a

hod mora

biti mačkast

i zavodljiv.

Čak i najvećimzvezdama

se dešavalo

da izgube

ravnotežu i

da se nađu u nimalodostojanstvenom

položaju

na pisti.

KOSMO 47


eporTaža

„Manekenstvo je lepa iluzija sa ograničenim rokom trajanja, jer

sa 25 godina manekenke se pripremaju za penziju“, kaže Marija.

pametne, neobično zrele i fokusirane: sestrama Ivani i Mariji Milosavljević,

kao i njihovim roditeljima, škola je važnija od manekenstva.

Ivana – austrijsko elite

Model Look lice

Za takmičenje je prijavu poslala

njena modna agencija, a ona je

to doživela samo kao još jedan

izlazak pred oči modne javnosti.

Bilo je među devojkama

onih koje su joj se činile jako

lepima i videla ih je kao favoritkinje.

„S obzirom da sam od

12. godine u svetu modnog biznisa,

nisam imala tremu, ali nisam

ni očekivala veliki rezultat.

Mama i tata nisu išli sa mnom

dIscIplIna.

Marija: „Nema

tu izlazaka i ludiranja,

kao što

ljudi misle.“

48 KOSMO

jer je za sve nas to sporedni kolosek

u odnosu na realni život.

Oni su šetali kuče i čekali da ih

pozovem kad sve bude gotovo,

kako bi došli po mene. Zaista

ne preterujem kad kažem da su

bili šokirani kad sam im rekla

da sam pobedila“, kroz smeh

priča Ivana, a mama potvrđuje,

dodajući da se teško navikava

na iznenađenja koja doživljava

od svojih devojčica. Kao predstavnica

Austrije, Ivana je dve

sedmice provela na svetskom

takmičenju u Šangaju. Većina

od 60 devojaka iz celog sveta

došla je u pratnji ambicioznih

majki, koje su se zdušno trudile

da ćerkama olakšaju put

do pobedničkog postolja. Za

mladu Bečlijku bilo je to nezaboravno

iskustvo. „Bilo mi

je lepo i zanimljivo, ali je bilo i

trenutaka kad sam jedva čekala

da se vratim kući. Nedostajala

mi je mama. Iako volim sushi,

dosadilo mi je da ga jedem

svakog dana. Uveče sam znala

da krišom uzmem malo čokolade.

Svaki trenutak nam je bio

isprogramiran, trebalo se sve

vreme osmehivati, kako bi nas

agenti zapazili i angažovali“, o

svojim kineskim iskustvima za

KOSMO priča Ivana. U kući i

u školi Ivana je naučena da poštuje

propise, bilo o čemu da se

radi. Kad je devojkama u Kini

rečeno da tri dana treba da se

pojavljuju bez trunke šminke

na licu, jednostavno je poslušala.

Usledili su komentari da

je previše bleda u odnosu na

ostale takmičarke. Tajnu su joj

otkrile neke od njih. „Sasvim

normalno su mi ispričale da su

ignorisale upustva organizato-

ra, te da su koristile diskretnu

šminku. Meni je to bilo nepojmljivo,

ali sam shvatila da smo

mi na različite načine i sa različitim

ciljevima ušle u celu tu

priču. Naravno, sve smo želele

da se što bolje plasiramo, ali čak

i da sam kojim slučajem pobedila,

meni bi i dalje na prvom

mestu bila škola i obrazovanje,

pa tek onda manekenstvo“,

podvukla je ova devojčica, začuđujuće

zrela za svoje godine.

Ivana u Kini nije izborila poziciju

koja bi se smatrala uspehom,

ali nije razočarana. Doduše,

ona se za takmičenje nije

ni pripremala poput većine devojaka,

od kojih su mnoge stare

samo 14– 5 godina. „Ja nisam

išla na izbeljivanje zuba, nisam

se izgladnjivala kako bih bila

sasvim mršava. Devojke sa 1,80

visine teške su od 45 do 48 kg, a

ja imam par kilograma više. Što

je najvažnije, ja ni po koju cenu

nisam spremna da prekinem redovno

školovanje, a to se od prvoplasiranih

devojaka očekuje“,

ističe Ivana, a roditelji i sestra je

u tome podržavaju.

U školi gotovo niko nije znao

za uspeh njihove drugarice, ali

kad su videli medijske izveštaje,

radovali su se podjednako Iva-

nini drugari i nastavnici. Ona

nema potrebu da govori o manekenstvu,

a posebno ne želi da

neko pomisli kako se pravi važna.

Nedavno je zbog latinskog

jezika promenila školu, pa je još

uvek u fazi adaptacije na novu

sredinu. „U prethodnoj gimnaziji

nisam učila latinski, a znam

da će mi trebati za studije prava.

Zato sam zamolila mamu da mi

pomogne da pređem u drugu

školu, mada mi je bilo teško da

ostavim društvo. Sada imam još

više da učim, pa sam proredila

pojavljivanje na revijama, što u

mojoj agenciji razumeju. Škola

mi je pre svega“, kategorična je

Ivana Milosavljević, koja pored

nemačkog, govori i engleski jezik,

a paralelno uči francuski,

dok Marija pored nemačkog,

Ivana: „devojke sa 1,80 visine teške su od

45 do 48 kg, a ja imam par kilograma više.“

engleskog i francuskog, uči i

italijanski jezik. Naravno, obe

govore veoma negovani srpski

jezik, čemu se u porodici Milosavljević

poklanja velika pažnja.

Lepo je, ali...

Manekenski putevi sestara Milosavljević

još uvek se ne ukrštaju,

ali je njihov odnos prema

tom poslu identičan. „Lepo je

upoznavati devojke sa različitih

meridijana i družiti se sa njima.

Interesantna je transformacija

koja se doživi pred izlazak na

pistu. Taj svet je sasvim drugačiji

od ovog u kojem mi živimo.

To je lepa iluzija sa ograničenim

rokom trajanja jer sa 25 godina

manekenke se pripremaju za

penziju. Nema sigurnosti, a

meni je neophodna stabilnost

da bih dobro funkcionisala.

Jednostavno, to je svet snova, a

buđenje ne mora uvek biti prijatno“,

kaže Marija. „Da bi devojka

bila uspešna manekenka,

nije dovoljna lepota. Istina je da

se moraju imati fizičke predispozicije,

poput težine i visine,

ali bez discipline se ne može.

Mora se puno raditi, negovati

sopstvenu sigurnost i voleti

sebe, ali treba umeti prihvatiti

kritiku“, dodaje Ivana.


Ihr starker Partner

wenn’s ums Wohnen geht.

Information und Service

InfoCenter „Alles rund ums Wohnen“

Die zentrale Anlaufstelle für alle Fragen

rund ums Wohnen

Bartensteingasse 9, 1010 Wien

Tel.: 4000-8000

Telefonische Auskünfte: Mo – Fr: 8 – 20 Uhr

Persönliche Information: Mo – Fr: 8 – 17 Uhr

www.wohnservice-wien.at

Wohnungssuche

Wohnservice Wien

Das Beratungs- und Informationszentrum

rund ums Wohnen mit einem vielfältigen

Angebot an geförderten Wohnungen

Taborstraße 1–3, 1020 Wien

Tel.: 24 503-25800

NEU: Telefonische Beratung: Mo – Fr: 8 – 19 Uhr

NEU: Persönliche Beratung: Mo, Di, Do, Fr: 8 – 19,

Mi: 8 – 12 Uhr

www.wohnservice-wien.at

Wiener Wohnen Willkommensservice

Ihr Weg zu einer Gemeindewohnung

Alle, die sich für eine Gemeindewohnung

interessieren, sind im Wiener Wohnen

Willkommensservice herzlich willkommen.

Guglgasse 7 – 9, 1030 Wien

Eingang: Guglgasse / Ecke Paragonstraße

Öffnungszeiten: Mo, Di, Do, Fr: 8 – 19 Uhr

Mi: 8 bis 12 Uhr

Terminvereinbarungen unter 05 75 75 75

www.wienerwohnen.at

Förderungen

Sanierung

Förderbare Sanierungen: Sanitär, Heizung,

sonstige Installationen, Wärmedämmung,

Schallisolierung, behindertengerechter Umbau

Info-Point für Wohnungsverbesserung der MA 25

und MA 50

Muthgasse 62, 1190 Wien

Ebene 1. OG, Riegel C, Zimmer C1.09

Tel.: 4000-74860

Telefonische Beratung: Mo – Fr 8 – 15 Uhr

Persönliche Beratung: Mo – Fr 8 – 13 Uhr

www.um-haeuser-besser.at

www.wien.gv.at/wohnen/wohnbaufoerderung

Sanierungsberatung für Hauseigentümer

wohnfonds_wien

fonds für wohnbau und stadterneuerung

Lenaugasse 10, 1082 Wien

Tel.: 4035919-0

Beratung: Mo – Do: 9 – 16 Uhr und Fr 9 – 11.30 Uhr

www.wohnfonds.wien.at

Neubau

Voraussetzungen: Bestimmte, genau festgelegte

Einkommensgrenzen dürfen nicht überschritten

werden.

Antragsstellung Neubau

MA 50, Muthgasse 62, 1190 Wien

Tel.: 4000-74840

Parteienverkehr: Mo – Fr: 8 – 12 Uhr

www.wien.gv.at/wohnen/wohnbaufoerderung

Unterstützung und Hilfe

Die Mieterhilfe

Die Mieterhilfe ist die Einrichtung in Wien, bei

der man rasch und kostenlos jeden Werktag von

8 bis 17 Uhr Antworten auf alle Wohnrechtsfragen

bekommt.

Rathausstraße 2, 1010 Wien

Tel.: 4000-25900

www.mieterhilfe.at

wohnpartner

Das Nachbarschafts-Service im Wiener

Gemeindebau bietet umfassende Unterstützungen

im Bereich Gemeinwesen, Konfliktarbeit und

Prävention, um gemeinsam mit den BewohnerInnen

die hohe Wohn- und Lebensqualität in den

städt ischen Wohnhaus anlagen zu sichern.

Öffnungszeiten der Hauptlokale:

Mo, Di, Fr: 8 – 13 Uhr, Do: 14 – 20 Uhr

Telefonisch erreichbar unter: 24 503-01-080

(diese Nummer gilt für den 1. Bezirk – sind Sie

in einem anderen Bezirk wohnhaft, ersetzen Sie

die 01 durch Ihren Bezirk: 09 für den 9. Bezirk,

23 für den 23. Bezirk)

www.wohnpartner-wien.at

Wiener Gebietsbetreuung

Die Gebietsbetreuungen für Stadterneuerung

bieten ein umfassendes Informations- und

Beratungs angebot zu Fragen des Wohnens,

des Wohnumfeldes und der Stadterneuerung.

Nähere Informationen:

MA 25, Tel.: 4000-25000

www.gbstern.at

Steinbach

bezahlte Anzeige


DRUšTvO

piše: Vera Marjanović

Fotografije: radule Božinović

’ALO,

TaXI!

ZA vOLANOM. Ekipa magazina KOSMO uronila

je u neistražen i uzbudljiv svet vozača

taksija u Beču. Jedan dobar broj njih su ljudi

sa diplomama i kvalifikacijama koji nisu

uspeli da nađu posao u svojoj struci.

Kad se pogleda ko sve sedi za volanima bečkih taksi vozila,

čini se da se ceo svet slio u naš grad. To je možda i

najrečitija slika ovdašnje etničke raznolikosti, ili, kako

se to popularno kaže, multikulturalnosti. Bečlije se ponekad

ljute što sa nekim vozačima ne mogu da se sporazumeju na

nemačkom, besni su kad posumnjaju da ih voze dužim putem.

Nekad su, prosto, loše raspoloženi, pa budu grubi, ali

vozači ostaju smireni jer mušterija je uvek u pravu. Retko

koji putnik u taksiju pomisli ko je čovek koji ga vozi, kakav

je njegov život i da li je zadovoljan svojim poslom. Najčešće

pitanje koje će mu uputiti kad vidi da je stranac je – odakle

dolazite? Zato je KOSMO razgovarao sa vozačima taksija

koji su po mnogo čemu netipični, a svi su poreklom sa Balkana.

Neki njihovi doživljaji su dramatični.

50 KOSMO


„osećam se počastvovano

kad mi mušterija na

kraju vožnje pruži ruku

i zahvali mi se, iako je

platio uslugu,“, priča nam

taksista Bora.

„ne želim

uvrede!“

Bora Lepojić (57) poslovnu karijeru je počeo kao prevodilac

za engleski jezik, a onda ga je život doveo u Beč. Taksi

vozi poslednje dve godine i sasvim dobro se snašao u tom

poslu. „To je retka branša u kojoj se uvek može naći posao. Koliko

god da nas ima, vlasnici taksi firmi sve upošljavaju. Taksiranje

nije fizički naporno i zahtevno, mada svakog dana treba u

autu provoditi desetak sati, kako bi se zaradila prosečna plata“,

na početku razgovora kaže Bora. Naš sagovornik se i posle dve

godine taksiranja teško privikava na bahatost i nevaspitanost

pojedinaca. Naročito mu smeta kad u njegov automobil uđu

ljudi koji izigravaju pripadnike društvene elite, a onda pokažu i

naličje svog karaktera. „Desilo se jednom u 19. becirku da mi u

taksi uđe skupo i elegantno odeveni par srednjih godina. Muškarac

mi je rekao adresu, a ja sam, kako je to uobičajeno, pitao

kojim putem žele da ih vozim. Tog trenutka, bez najave, on je

IME: Bora LEPOJIć, 57 godina

OBRAZOVANJE: Univerzitet u

Skoplju, studijska grupa za britansku i

američku književnost i engleski jezik.

Taksi vozi od 2010. godine

počeo da iz svega glasa viče na mene, pitajući da li sam dozvolu

za taksiranje dobio u Turskoj. Vikao je da ja još ne znam ko

je on, da će me uništiti i proterati iz Austrije. Molio sam ga

da prestane sa vređanjem, ali bez efekta sve dok gospođa nije

uspela da ga nagovori da izađu“, svoje neprijatno iskustvo Bora

je podelio sa nama. „Na svu sreću, srećem i puno prijatnih

ljudi koji su zahvalni za ljubaznost i pokazanu profesionalnost.

Osećam se počastvovano kad mi mušterija na kraju vožnje

pruži ruku i zahvali mi se, iako je platio uslugu.“ Bora smatra

da u taksi službi treba sprovesti temeljnu reorganizaciju, u

prvom redu zbog jednog broja kolega koji su na volšeban način

došli do taksi dozvola. Nemaju elementarno znanje nemačkog

jezika, a ni opštom kulturom se ne mogu pohvaliti. „Ne znam

kako su kolege uspele da polože ispit koji nije ni malo jednostavan

i na nemačkom je“, zaključuje Bora Lepojić.

KOSMO 51


DRUšTvO

„Ja sam pre svega dama,

pa onda vozač taksija i

očekujem da se putnici

prema meni tako ophode.“

52 KOSMO

IME: Mag. Maria Rajmund, 77

godina

OBRAZOVANJE: Prirodnomatematički

fakultet u Beogradu, a

od 1996. taksista.

„Mogao je da

me ubije!“

Mag. Maria Rajmund (77) vozi taksi od 1996., kad je

penzionisana kao profesorica biologije u gimnaziji u Salzburgu.

Najstarija je žena među bečkim taksistima, a samo

četvorica kolega imaju više godina od nje. Ovim poslom počela

je da se bavi zato što je imala višak vremena. „Pored nemačkog,

govorim mađarski, srpskohrvatski, slovački i ruski jezik, što je u

ovom poslu velika prednost“, počela je svoju priču

gospođa Maria. Odnos taksiste prema

putniku je na neki način lična karta grada,

o čemu gospođa Mag. Rajmund

puno vodi računa. Pred odlazak

na posao brižljivo bira gaderobu i

nakit i uvek je dobro raspoložena.

Automobil joj je čist i uredan. „Ja

sam pre svega dama, pa onda vozač

taksija i očekujem da se putnici prema

meni tako ophode.“, ističe naša sagovornica.

Ponekad se na taksi stajalištu dugo čeka,

pa vreme treba prekratiti. Gospođa Rajmund čita novine, svakih

pola sata sluša vesti na radiju, ali bavi se i jednim tipično ženskim

hobijem. „Vezem goblene. Do sada sam ih uradila 12“, kaže ona.

Jedan neprijatan događaj iz taksija gospođa Maria će pamtiti

dok je živa. Stojeći u redu na stajalištu Westbahnhof, primetila

je lepo obučenog i urednog mladića kako stoji sa strane. Kad je

izbila na prvu poziciju, seo je odmah u njen auto. „Iako je ušao sa

suprotne strane, pomerio se na sedište iza mene, što mi je izazvalo

neugodan osećaj. Tražio je da ga odvezem do 13. becirka, gde je

nameravao da poseti drugaricu. Kad smo stigli na traženu adresu,

gde su bile samo privatne vile i tišina, počeo je da u ruksaku traži

novčanik. U jednom trenutku je zamahnuo rukom na kojoj je

imao veliki, masivni prsten i udario me u gornji deo lica. Uspela

sam da otvorim vrata i da kao mačka iskočim iz auta, a tada sam iz

svega glasa počela da vrištim“, priča sa emocijama naša sagovornica,

pokazujući na jagodici udubljenje koje je ostalo od udarca.

Kad je video da mu je žrtva umakla, mladić je brzo izašao i počeo

da beži, a nakon par minuta na mestu događaja je bila policija.

„Još dok sam u policiji davala izjavu, on je uhapšen.“


„noć u

zatvoru

kao

opomena!“

Darko Markov (42) među našim ljudima u Beču poznat je

kao pesnik, prozni pisac i pozorišni glumac. Pošto se od

umetnosti ne živi, od pre četiri godine počeo je da vozi

taksi. Za to vreme prikupio je različita iskustva. Negativne

strane ovog posla, kaže Darko, dolaze samo od mušterija koji

znaju da provociraju, ili čak da pokušaju beg iz taksija jer

nemaju novca da plate vožnju. Ponekad je Darko prinuđen da

zaustavi auto i da neugodne putnike zamoli da izađu. „Vređaju

me provokacije na ljudskoj i nacionalnoj osnovi. Kad primete

da sam stranac, neki počinju da napadno koriste bečki

dijalekt koji je i u blagoj formi teško razumljiv. Ipak, najteže

mi pada kad nakon odgovora na pitanje – odakle sam, nabeđeni

istoričari i političari krenu da mi objašnjavaju koliko

smo mi Srbi loš narod. ćutanje mi teško pada, ali ne ulazim u

polemike jer je moja obaveza da vozim, a ne da držim tribine

u autu“, duhovito objašnjava Darko Markov. Zbog niza neočekivanih

pehova, Darku je nedavno u kratkom vremenskom

razdoblju u velikoj meri ispražnjen novčanik. Kad mu je na

taksi stajalištu prišao mladi Kinez i pitao koliko bi koštalo

da ga odveze u München, bio je baš obradovan. Izrekao je

cifru ispod cene, računajući da će se makar malo finansijski

oporaviti od problema koji su ga snašli. „Ubrzo se ispostavilo

da za Nemačku, pored onoga koji mi je prišao, putuju još

dvojica Kineza i jedna njihova zemljakinja. Pao je već mrak,

kad se desetak kilometara pre ulaska u Nemačku, pored mog

automobila pojavilo vozilo sa upaljenim rotacionim svetlom.

Kao u filmu, oko nas su se stvorili policajci i krenuli proceduru

pretresa i hapšenja“, svog hoda po mukama priseća se

sagovornik magazina KOSMO. Dok su ga vodili u ćeliju,

rečeno mu je da Kinezi imaju falsifikovane papire, a jedan od

njih je čak i na češkoj poternici. „Policijsko pitanje da li se češće

bavim tim biznisom potpuno me je zbunilo. Pokušao sam

da objasnim da nisam kriv, ali situaciju mi je otežala jedna količina

srpskih dinara i cigareta iz Srbije, koji su pronađene u

prtljagu Kineza. Prošla su dobra dva sata pre nego što su došli

po mene, ljubazno me ponudili kafom i rekli mi da je provera

mog identiteta i svega što ide uz to pokazala da nisam u sukobu

sa zakonom. Prespavao sam u zatvoru, a ujutro su mi rekli

da idem kući“, prepričao je Darko svoju pustolovinu.

IME: Darko Markov, 42 godina

OBRAZOVANJE: Srednja hemijska

škola. Inače pesnik, prozni pisac i

pozorišni glumac. Taksi vozi od 2008.

„Jako mi je važno što mi

ostaje dovoljno vremena

da se posvetim svojoj prvoj

ljubavi – pisanju.“

KOSMO 53


coVer

54 KOSMO

Fa

opasno po ZdraVlJe! o

opasno po ZdraVlJe!

Fotos: iStockphoto

Fotos: iStockphoto


st food

ubija?

piše: Vera Marjanović

pasno po ZdraVlJe!

opasno po ZdraVlJe!

KOSMO 55


coVer

eksperiment dr. Bowmana.

Tokom šest sedmica James Bowman je jednu skupinu miševa

hranio namirnicama sa visokim nivoom šećera i masti,

dok je druga grupa jela zdravu hranu sa malim sadržajem

tih sastojaka. Prvima se obim struka povećao za 11%.

BrZa Hrana. Imate li osjećaj

krivice kad poželite da uđete

u restoran brze hrane, naročito

ako sa sobom vodite djecu? Mi vam

pomažemo da steknete pravi, dobro argumentovan

uvid u štetnost brze hrane.

Na početku, hajde da definišemo

pojam „fast

food“ koji se sve češće

sreće u svakodnevnom životu.

Stručnjaci kažu da brza hrana

obuhvata skupinu jela koja

prate brzi tempo života i koja

su pripremljena za brzo konzumiranje,

narodski rečeno

– usput. Fast food karakteriše

visoka kalorijska vrijednost

i veoma nizak sadržaj kvalitetnih

hranljivih materija.

Da zlo bude veće, posebno je

omiljena kod djece i omladine.

Restorani brze hrane obično

se nalaze na lokacijama lako

dostupnim za pješake i vozače

koji obrok mogu naručiti

i dobiti bez napuštanja automobila.

Sve je podređeno brzini,

pa mušterije na velikim

plakatima vide ponudu hrane i

56 KOSMO

pića, kao i cijene, a kombinaciju

obroka mogu sami kreirati.

Najčešće je brza hrana prvo

polupripremljena, pa zamrznuta,

a onda se nakon dorade

na grilu ili u fritezi prodaje na

šalteru u ambalaži za jednokratnu

upotrebu. Višak soli,

masti i šećera, kao i manjak ili

potpuni nedostatak vitamina i

biljnih vlakana, osnovne su karakteristike

„specijaliteta“ koje

zovemo fast food. Lanci ovih

restorana popularnost stiču

zahvaljujući agresivnoj i prekomjernoj

reklami. Posebno

se obraćaju djeci, pa mališani

često dovode roditelje, umjesto

da bude obratno.

Šta privlači djecu?

Ambalaža za brzu hranu u

restoranima je šarena i pri-

lanci restorana brze hrane popularnost

stiču zahvaljujući agresivnoj i prekomjernoj

reklami. posebno se obraćaju

djeci, pa mališani često dovode roditelje,

umjesto da bude obratno.

lagođena najmlađima, a

McDonald's uz to poklanja

sitne igračke i raznobojne

balone, što sva djeca vole.

Roditeljima je teško da se

odupru molbama, a često i

suzama svojih mališana koji

žele obrok i poklon u restoranu.

Dječiji rođendani u

McDonald's postali su veoma

popularni i sve češće zamljenjuju

tradicionalna slavlja.

Nažalost, roditelji idu linijom

manjeg otpora i postaju dio

ogromne vojske koja svjesno

čini zlo najmlađima. Podatak

da su djeca 2010. godine za

trećinu više bila izložena TV

Spolja gladac...

...a iznutra jadac. Ambalaža za brzu hranu

u restoranima je šarena i prilagođena

najmlađima, a McDonald's uz to poklanja

sitne igračke i raznobojne balone, što

sva djeca vole. Ovako se regrutuju buduće

mušterije i proizvod čini dopadljivim.

reklamama brze hrane i restorana

u kojima se ona prodaje

nego što je to bilo 2003.

pokrenuo je nevladine organizacije

da zatraže zabranu

ili makar ograničenje takvih

oglašavanja.

Brza hrana

utiče na mozak

Istraživanje koje je na laboratorijskim

miševima nedavno

u Montrealu sprovodio dr.

James Bowman, pokazalo je

niz negativnih posljedica koje

sa sobom nosi konzumiranje

brze hrane, bogate šećerom i

mastima. Tokom šest sedmica

dr. Bowman je jednu skupinu

miševa hranio namirnicama

sa visokim nivoom šećera i

masti, dok je druga grupa jela

zdravu hranu sa malim sadr-

proces. najčešće je brza

hrana prvo polupripremljena,

pa zamrznuta, a onda se

nakon dorade na grilu ili u

fritezi prodaje na šalteru.

Fotos: Radule Božinović, zVg


žajem tih sastojaka. Prvima se

obim struka povećao za 11%.

Kad im je nezdrava hrana ukinuta,

pokazali su depresiju,

smanjeni nivo aktivnosti i povećanu

osjetljivost na stresne

situacije. Povećani nivo hormona

kortikosterona i CREB

molekula, kao i povučenost u

odnosu na miševe hranjene

na zdravi način, ukazali su na

stvaranje zavisnosti. Zaključeno

je takođe da povećana količina

trans masti u krvi utiče

na funkciju mozga i smanjuje

njegov obim.

Dr. Soffy von Stumm sa

Goldsmiths univerziteta u

Londonu u javnost je iznijela

rezultate studije rađene u

Škotskoj sa 4.000 djece, uzrasta

od 3 do 5 godina. Nakon

ispitivanja učinka brze, naspram

svježe kuvane hrane,

zaključeno je da vrsta hrane

koja se konzumira i te kako

utiče na razvoj mozga kod

najmlađih, kao i na njihove

intelektualne sposobnosti i

rezultate u školi. Sličnu poruku

nosi i američka studija

– djeca koja jedu brzu hranu,

poput pice, čipsa i keksa prije

treće godine života, imaju

djeca koja jedu brzu hranu prije treće

godine imaju niži koeficijent inteligencije.

niži koeficijent inteligencije

od njihovih vršnjaka koji

su hranjeni svježe kuvanim

obrocima.

Austrijanci

su savjesniji...

U odnosu na stanovnike drugih

EU zemalja i Amerikance,

Austrijanci i nemaju tako loše

navike u ishrani, pokazala su

istraživanja.

– Oko 12% Austrijanaca apsolutno

odbijaju hranu iz fast

food restorana, 47% rijetko

ili ponekad pokleknu pred

iskušenjem, a samo 8% populacije

svaka 2–3 dana uživa

u brzoj hrani.

– Austrijski muškarci mnogo

češće od žena podliježu lošim

navikama u ishrani.

– Od ukupnog broja ljubite-

lja brze hrane, 74% čine osobe

mlađe od 30 godina, dok

starija populacija prednost

daje tradicionalnoj i zdravoj

kuhinji.

– Zaposleni Austrijanci

mnogo više konzumiraju

brzu hranu od nezaposlenih.

Njih 47% tvrdi da je razlog

nedostatak vremena, ali

tu je i praktičnost u smislu

dobrog položaja restorana

brze hrane, kao i prihvatljiva

cijena obroka.

– Prosječni Austrijanac dnevno

troši 4,3 eura za brzu hranu,

što je za petinu više nego

prije nekoliko godina.

... od Evropljana

i Amerikanaca

– Oko 18% Evropljana ne

zalaze u restorane brze hrane,

dok se njih 11% više puta

sedmično, ili čak dnevno,

hrani u njima.

– U Americi su procentualne

vrijednosti dostigle alarmantni

nivo, čime se bave brojne

studije o prekomjernoj tjelesnoj

težini i opštem zdravlju

stanovništva.

– Samo 2% Amerikanaca ne

konzumira brzu hranu.

– Više od 37% američke djece

i više od 67% odraslih pate od

prekomjerne težine.

– Kod više od 60% Amerikanaca

gojaznost izazvana pogrešnom

ishranom razlog je za

izostanak sportskih aktivnosti,

što je drugi na listi uzroka

smrtnosti u ovoj zemlji.

roditelji, pažnja!

Kod stvaranja zdravih navika

i pravilnog odnosa prema

hrani, naročito kod djece,

roditelji i nastavnici treba

da imaju presudnu ulogu.

Bez obzira na zauzetost i jutarnju

trku pred polazak na

posao, djeci treba pripremiti

doručak i užinu.

– Doručak treba da sadrži

kvalitetne, kompleksne

ugljene hidrate, čija je uloga

„Pretilost donosi

zdravstvene probleme“

Za KOSMO govori DI

Dr. Marija Stojanović,

nutricionistkinja, novum-MED.

KOSMO: Koje su najteže

posljedice konzumiranja

brze hrane?

Marija Stojanović: Zbog

izuzetno visoke kalorijske vrijednosti,

te previše životinjskih

masti, zasićenih masnih

kisjelina, premalo kvalitetnih

ugljikohidrata i vlaknastih tvari

(Ballaststoffen), ta hrana redovito

konzumirana dovodi do

pretilosti, koja se sve češće javlja

već u dječjoj i adolescentnoj

dobi. Pretilost sa sobom nosi

mnoge zdravstvene probleme,

kao što su visok krvni tlak, sr-

čane bolesti, šećerna bolest (dijabetes

tipa II), moždani udar,

artritis, rak dojke, prostate i debelog

crijeva. Osim toga, novija

istraživanja ukazuju da takva

prehrana povećava učestalost

astme, ekcema i alergijskih poremećaja.

Postoji li bilo šta pozitivno

kod brze hrane?

Namirnice koje danas svrstavamo

pod fast food ne moraju

same po sebi biti štetne, dapače,

presudnu ulogu tu igraju učestalost

i način konzumiranja.

Npr. krompir je izuzetno zdra-

va i biološki kvalitetna namirnica,

ali pripremljen u obliku

pomfrita koji kupujemo u Imbissu,

(pržen u ulju, koje je čak

višestruko korišteno), postaje

izuzetno kaloričan i nezdrav

(zbog višestruko korištenog

ulja, bogatog nezdravim transfettkisjelinama

i acrylamidima

koji su izuzetno štetni za zdravlje).

Alternativa bi bila npr.

pomfrit pripremljen od svježeg

krompira i pržen kod kuce u

kvalitetnom biljnom ulju.

Kolika je krivica roditelja za

nepravilnu ishranu djece?

Roditelji su uzor koji djete ima

u svome razvoju. Ako se oni nepravilno

i visokokalorično hrane,

tu naviku nasljeđuje i dijete.

namirnice koje svrstavamo pod fast food

ne moraju same po sebi biti štetne.

Šta ponuditi djeci umjesto

obroka brze hrane?

Na prvo mjesto bih stavila

povećanje unosa voća i povrća

za dječje međuobroke i, umjesto

hot–doga na svakom uglu

i u školskom bifeu, preporučila

bih pecivo od žitarica sa

komadićem sira i kvalitetne

šunke i salate, par komadića

paprike, rotkvice ili mrkve.

Poslije takvog obroka djeca

neće imati potrebu uzimati

prazne kalorije. Grickalice

zamijeniti tzv. „Brain–Food“om,

hranom za mozak (orasi,

sušeno voće itd.).

„Roditelji su uzor koji dijete ima u svom razvoju. Ako se oni nepravilno

hrane, te navike nasljeđuje i dijete“, objašnjava KOSMOdr. 00stojanović.


coVer

3 pITanJa:

Ursula rIegler,

portparolka

McDonald's

Austrija

„Mi pomažemo

našim gostima!“

1.

KOSMO: U svijetu su urađene

brojne studije koje

Fast Food označavaju kao lošu

naviku kod djece i omladine.

McDonald‘s je tu posebno kritikovan.

Imate li neki protivargument

za te tvrdnje?

Ursula Riegler: U proteklih 15

do 20 godina znatno je umanjena

„potrošnja energije“, što znači da

je smanjeno kretanje. To je, prije

svega, primijetno kod djece. Unos

energije, sa druge strane, postao je

znatno povećan, potvrđuju studije.

Dakle, ravnoteža ne postoji. Mi

na više načina nastojimo da našim

gostima pomognemo da vode uravnoteženi

život: kroz stalno proširivanje

asortimana, informacijama o

produktima i njihovim nutricionističkim

vrijednostima, kao i angažovanjem

u propagiranju važnosti

tjelesnih aktivnosti i sporta među

djecom i omladinom. Važno je da

se zajedničkim djelovanjem politike,

ljekara, škola, odnosno obrazovnih

ustanova, i privrede, povećava

nivo zdravstvene prosvećenosti.

2.

Da li će McDonald's u svoj

asortiman uvoditi hranu

koja se smatra zdravom?

McDonald's nudi visokokvalitetne

proizvode, a naše kontrole kvaliteta

su jedinstvene. Naš asortiman se

stalno širi (npr. salate, Wraps, Müsli

itd.). Ljudi o ishrani danas znaju

više nego prije 10 ili 15 godina i više

se bave tom temom. Mi tome dajemo

svoj doprinos.

3. !

Na pitanje – „Koliko

su tačne tvrdnje da

McDonald’sova hrana izaziva

pretjeranu gojaznost,

što je osnov za oboljevanje od

mnogih bolesti?“, Ursula Riegler

nije odgovorila.

58 KOSMO

oko 12% austrijanaca apsolutno odbijaju hranu iz fast food

restorana, 47% rijetko ili ponekad pokleknu pred iskušenjem.

„slow food“ se oslanja na nekoliko principa: konzumiranje

zdrave, nezagađene, ukusne i lokalne hrane.

da mozgu i tijelu daju neophodnu

energiju, tj. sendvič

od kvalitetnog hljeba ili

peciva sa žitaricama, mlijeko

ili sir kao izvor proteina,

neko voće i povrće.

– Voće ili zemička od punog

zrna idealna je užina za pauzu

u školi. U većini pekara se

mogu kupiti sendviči na bazi

hljeba, uz dodatak povrća/

salate, ali treba djecu i omladinu

naučiti da kupe to, a ne

neki slatkiš ili grickalice.

– Makar jedan obrok dnevno

porodica treba da pojede

zajedno kod kuće, a to bi svakako

morala biti biološki kvalitetna

hrana na bazi žitarica,

svježeg voća, povrća i mliječnih

proizvoda.

Istorija brze hrane

Veliki dio stanovništva smatra

da je fast food produkt

21. vijeka, te da je nastao u

Americi. Međutim, istina je

da su ideju o brzom konzumi-

ranju hrane Amerikanci prije

više od sto godina preuzeli od

Italijana, Grka i doseljenika iz

Zapadne Afrike. Čak se u vrijeme

Pompeja stojeći uživalo

u ukusu hljeba i maslina. Prvi

restorani brze hrane nastali

su na francuskom govornom

području Zapadne Afrike, u

Rusiji i u Evropi. Amerikanci

su preuzeli ideju i napravili od

nje profitabilni biznis.

Najpoznatiji lanac fast food

je McDonald's, a osnovala

su ga braća Richard i Mau-

rice 1940. godine. Zbog novog

načina pripreme hrane,

napravili su bum na tržištu,

a saradnja sa korporacijom

Walt Disney, koja i danas traje,

donijela im je planetarnu

popularnost. Prvi evropski

restoran ovog lanca otvoren

je 1971. u Holandiji, a u

Beču sedam godina kasnije.

U preko 100 svjetskih zemalja,

uključujući i Indiju,

danas radi više od 31.000

McDonald's restorana, a

2005. su ostvarili promet od

20,5 milijardi dolara. Četiri

lanca brze hrane u Austriji

(McDonald's, Burger King,

Nordsee i Starbucks) ostvaruju

godišnji promet od 1,4

milijardi eura, od čega više

od pola u Beču.

„slow Food“ odgovor

na fast food

Pokret nazvan „spora hrana“

nastao je kao odgovor na

tzv. brzu hranu, koja je postala

gotovo nezaobilazna u

savremenom svijetu. Cilj je

da se pažnja ljudi usmjeri ka

preuzimanju kontrole nad

načinom sopstvenog života,

rada i ishrane. Vraćanje

IsTorIJa.

najpoznatiji lanac fast food

restorana McDonald’s osnovala

su braća richard i Maurice

1940. godine.

Fotos: wikimeida, sxc.hu, zVg


ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

porodice tradicionalnom

obroku, koliko je to u današnje

vrijeme moguće, zajedničko

kuvanje i objedovanje,

rituali su koji su vezani za

zdravu prehranu i pravilan

pristup opštem zdravlju. To

je, tvrde eksperti, jedina mogućnost

da ostvarimo pregled

nad onim što unosimo

u organizam i da sačuvamo

svoja čula ukusa i mirisa.

Pokret slow food nastao je

u Italiji 1986. godine kao

bunt protiv širenja restorana

brze hrane i nezdravih navika

koje na taj način uzimaju

maha. Zagovornici vraćanja

tradicionalnim vrijednostima

navode da su ljudi osjetljivost

svojih nepca sveli

samo na razlikovanje slanog

i slatkog, dok su nijanse sasvim

zaboravljene.

Slow food se oslanja na nekoliko

osnovnih principa:

proizvodnja zdrave, nezagađene

i ukusne hrane koja je

stvorena na zdrav i samoodrživ

način u dobroj radnoj

sredini. Biodiverzitet takođe

predstavlja još jedan od

glavnih stubova na kojima

je pokret sazdan – zaštita jedinstvenih

vrsta namirnica

karakterističnih za određeno

područje.

Može i drugačije

Kad je fast food u pitanju, prva

pomisao je brzo jelo, koje se ne

čeka duže od desetak minuta i,

naravno, gojaznost. No, to brzo

jelo može biti jabuka, neka dobra

salata ili obok sa žitaricama,

što ima sasvim drugačiji uticaj i

posljedice po zdravlje. Visoko

prerađena brza hrana, koja se

uzima kao međuobrok, brzo

se razgrađuje u organizmu i nakon

kratkog vremena se ponovo

osjeća glad. Zato, ako se već

poseže za fast food obrokom,

treba ga obogatiti prilogom od

povrća i biološki kvalitetnijih

namirnica.

proČITaJTe JoŠ...

pokreti protiv brze hrane sve brojniji

Osim zdravlja, u opasnosti je i čulo (receptori) ukusa

Šta nas čeka?

Brza hrana u Evropi polako gubi korak u takmičenju sa

tradicionalnom. Gotovo da nema TV kuće koja nema

emisiju o kuvanju, što u velikoj mjeri utiče na rezonovanje

široke populacije. Pored toga, ljudi se sve više interesuju

za medicinu, pa imaju spoznaje o uzrocima nastanka

određenih bolesti. Ekološka i socijalna svijest i odgovornost

se takođe intezivno razvijaju, a sve to ukazuje da će

se u pozitivnom pravcu mijenjati i odnos prema ishrani.

Industrijska manipulacija

Fast Food sadrži visok stepen vještačkih sastojaka (aditivi,

arome, konzervansi) koji naša čula zavaravaju i tako često onemogućavaju

razvoj receptora za ukus i miris. Čest je primjer

da djeca vole voćni jogurt od jagode, koji

je pripremljen na bazi arome i nema

ni traga od prave jagode, već samo

hemijski spoj izolovan od kore drveta

i krompira. Jogurt izmiksiran

sa pravom jagodom djeca odbijaju

zato što su im čula već „izmanipulisana“

hemijskim sastojcima.

„Jednim klikom miša do

kursa njemačkog jezika“

Online-ponuda www.sprachportal.at doseljenicima brzo i

lahko pokazuje put do sljedećeg kursa njemačkog jezika i

interaktivno priprema kandidate za jezičke ispite.

Austrijski integraci oni fond

(ÖIF) sada nudi novu online-uslugu

za migrante: Cilj

platforme „Sprachportal“ je

olakšati učenje njemačkog

jezika i doseljenicima ponuditi

optimalnu uslugu u traženju

odgovarajućeg kursa

njemačkog jezika. Istovremeno

ÖIF je pokrenuo i

jezički hotline („Sprach-

Hotline“). Na telefonskom

broju 01/7151051-250 doseljenicima

se pruža lično

savjetovanje o odgovarajućim

ponudama za učenje

njemačkog jezika.

Svi kursevi na jednom mjestu.

Jezički portal ÖIF-a po

prvi put objedinjuje vlastite

kurseve njemačkog jezika

kao i eksterne kurseve certificiranih

instituta na jednom

mjestu – i to za cijelu

Austriju. Na Portalu se nalaze

i objašnjenja ponuda

kurseva ÖIF-a, a jednim klikom

možete se i infomirati

o terminima jezičkih ispita.

Učiti njemački online

Na platformi „Sprachportal“

ÖIF proširuje i svoju

ponudu u pravcu elektronskog

učenja (e-learning): u

ponudi stoji i online-kurs

na nivou A1. Interaktivno

učenje predstavlja prema

mišljenju stručnjaka optimalnu

nadopunu redovnim

kursevima njemačkog jezika.

Online-kursevi za nivoe

A2 i B1 su u pripremi.

Spremni za ispit? Kao i

u slučaju polaganja vozačkog

ispita, na platformi

„Sprachportal“ postoji mogućnost

simulacije ispitne

situacije u kojoj se u određenom

vremenu moraju

riješiti zadaci.

Više usluge

U isto vrijeme s platformom

„Sprachportal“ ÖIF

je pokrenuo i svoj jezički

hotline („Sprach-Hotline“).

Na telefonskom broju

01/7151051-250 svi doseljenici

mogu dobiti savjete

o odgovarajućim kursevima

njemačkog jezika.

www.sprachportal.at

Hotline:

+43 (1) 715 10 51-250

Austrijski integracioni fond pokrenuo je portal

za sveobuhvatno učenje njemačkog jezika.

KOSMO 59


TeHnIka

naša novinarka sanja Vlahović-

Zajić pokušala je da dâ odgovor

na vječito pitanje – je li bolji

plazma ili lcd televizor?

piše: sanja Vlahović-Zajić

Fotografije: Brandon Mendoza

na kaucu kao

savršeni ugođaj

lcd IlI plaZMa?

Znate li koliko vrsta

televizora postoji i

po čemu se razlikuju?

Ako ne znate, pažljivo

proučite naše

savjete kako biste

u budućnosti znali

kupiti kvalitetan i

povoljan uređaj.

60 KOSMO

L

ED televizori zapravo ne

postoje – radi se o običnim

LCD uređajima s

neobičnim osvjetljenjem ekrana

– umjesto fluorescentnih

CCFL lampi koriste LED diode.

Troše manje struje, omogućavaju

širi spektar boja i bolji

kontrast. Kod LED televizora

moramo razlikovati dvije vrste:

Edge LED i Direct LED. Edge

LED su u pravilu jeftiniji LED

tv-i u kojima su diode smještene

po rubovima televizora, dok

su Direct LED skuplji i dakako

kvalitetniji uređaji u kojima su

ˇ

diode smještene iza LCD matrice.

LED uređaji troše manje

struje od klasičnih LCD uređaja

i to čak do 40%. Problema

biste mogli imati kod jeftinijih

verzija, kod kojih može doći do

problema s homogenošću slike,

tj. svjetlosnim mrljama koje titraju.

LCD televizori se iz dana

u dan nadograđuju i poboljšavaju,

te se ponekad čini kako su

napravljeni savršeno. No, ipak i

oni imaju poneke mane. LCD

će pružiti bolju sliku u osunčanim

i osvijetljenim prostorijama

te na otvorenim prostorima

što su kolodvori i otvoreni

prostori ugostiteljskih objekata.

Kod LCD uređaja, najbolju

sliku će vidjeti osoba točno

ispred televizora. Jedno mjesto

pored njega je također OK,

dva sjedeća mjesta dalje već su

problematična. Osobe na rubu

kauča, koje gledaju pod kutom

većim od tridesetak stupnjeva

na televizor, vidjet će sivu crnu

boju te općenito bljeđu sliku.

Plazma televizori

Plazma televizore danas gotovo

da je nemoguće naći u trgovinama.

Razlog tome je najčešće

vrlo visoka cijena na tržištu koje

je preplavljeno LCD i LED

LCD uređajima, koji su znatno

jeftiniji i približno kvalitetni,

ako ne i kvalitetniji. Ako se ipak

odlučite za kupnju plazma uređaja

znajte da Vam takav uređaj

pruža bolju i oštriju sliku nego

ostali uređaji, te da potpuno

prikazuje crnu boju, što kod

ostalih nije slučaj. No, uzmi-

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP). Redaktion: Sanja Vlahović-Zajić


te u obzir da jeftinije plazme

imaju jako lošu (blijedu) sliku

gledate li ih po danu uz mnogo

svjetla. Također, plazme troše

više struje nego ostali uređaji.

Glavne mane plazma televizora

su zadržavanje prethodne slike

(image rentatation) i problem

tzv. zapečene slike (burn in).

Prvi problem je uočljiviji kod

manje kvalitetnijih plazmi i

rješava se sam od sebe. Drugi

problem je moguć kod svih

plazmi. Do njega dolazi prilikom

zadržavanja iste statične

slike na ekranu dugo vremena,

a sprječava se screen-saverom.

Stalno zapečenje slike može

nastati ukoliko se na ekranu

satima drži ista statična slika i

u tom slučaju nema popravka.

Koji Tv je za

mene optimalan?

Što ćete najčešće gledate

na TV-u? Ukoliko se radi

samo o domaćem programu i

kabelskoj TV – plazma će biti

sasvim dovoljna, ako ste ljubitelj

filmova u visokoj rezoluciji

(HD, Blu Ray) – odgovarat će

vam i plazma i LCD. Gledate

li puno sportskog programa

dobar izbor bit će plazma televizori

budući da imaju brže

vrijeme odaziva. LCD uređaji

mogu imati problema s razmazivanjem

slike prilikom

brzih scena. Znači, ukoliko

se odlučite za LCD aparat, a

pratite puno sportskih programa

obavezno kupite uređaj s

brzim procesorom (najmanje

100Hz). Ukoliko ćete na svom

novom televizoru igrati razne

igrice (Playstation npr.) svakako

uzmite LCD uređaj jer bolje

prikazuje grafičke slike.

Mogućnost spajanja s

računalom

Ukoliko ćete htjeti gledati sadržaje

s računala ili pak igrati

igrice, poželjno je da se uređaj

može spojiti s računalom, a to

je moguće na dva načina – preko

VGA ulaza/izlaza i DVI to

HDMI (DVI je izlaz na računalu,

a HDMI ulaz na televizoru).

HDMI pruža bolju kvalitetu

za pregledavanje filmova,

fotografija, video zapisa, dok

VGA pruža kvalitetniju sliku

prilikom igranja igrica.

Što znači Hd ready, a

što full Hd?

HD ready označava sposobnost

aparata da prikaže slike

visoke rezolucije. U pravilu se

radi o osnovnoj visokoj rezoluciji

(720p – DVD filmovi).

Full HD oznakom se označavaju

uređaji koji mogu prikazati

punu visoku rezoluciju (1080p

– BluRay filmovi). Ako ćete

gledati sadržaje poput BluRay

filmova odaberite full HD, za

DVD filmove i standardnu

digitalnu televiziju – preporučamo

HD ready. Pri tom je

potrebno napomenuti kako

pri uređajima manje dijagonale

(manje od 102 cm) nema posebno

vidljive razlike između

ove dvije oznake.

Što je to Mpeg-4 i je li

nužan?

MPEG4 je skup metoda za

kompresiju audio/video digitalnih

podataka, tehnološki

napredniji od MPEG-2 standarda.

MPEG-4 kompresija se

koristi pri emitiranju digitalnog

zemaljskog HD signala,

dok je MPEG-2 primjenjivan

za kanale standardne razlučivosti.

Kao oznaka koristi se

kako bi se naznačilo da uređaj

ima HD prijamnik (DVB-T

mpeg4 tuner). Potreban je za

gledanje besplatnih kanala

visoke rezolucije, ali ne spada

pod osnovne operacije.

Što znače oznake 100

Hz, 400 Hz… ?

100, 200 i 400 Hz na LCD

uređajima – radi se o procesoru

slike koji izračunava i ubacuje

jedan ili dva kadra u originalni

zapis. Na taj način sve kretnje i

kadrovi postaju iznimno glatki,

a brzina odziva se udvostručuje.

100 Hz kod LCD televizora

je obavezna stvar – štedite

li na tome, gledat ćete trzavu i

mutnu sliku u brzim scenama.

Razlika 100 Hz–200 Hz je minimalna,

od 200 Hz–400 Hz

praktično nepostojeća.

kosMo preporučuje: tri modela za vaš dom

Provjerite koji tip televizora najviše odgovara vašim potrebama.

plazma, panasonic TX-p42sTW50

ekran 106 cm (42")

rezolucija 1920 x 1080 Full Hd

HdMI priključak da, 3

procesor 100 Hz

ostalo UsB, aV1, lan, sdXc

*cijena: € 899,- (conrad)

Zaronite

u treću

dimenziju sa

Panasonic

tehnologijom.

lcd, Toshiba 40lV933g

ekran 101,6 cm (40 " )

rezolucija 1920 x 1080 Full Hd

HdMI priključak da, 2

procesor 100 Hz

ostalo scarT, Vga, UsB, cI+

*cijena: € 333,- (conrad)

led lcd, lg 47ls560s

Tražite full Hd tehnologiju,

uz izuzetno

povoljnu cijenu?

Pravi izbor za vas.

ekran 119 cm (47 ")

rezolucija 1920 x 1080 Full Hd

HdMI priključak da, 3

procesor 100 Hz

ostalo UsB, scarT, lan, cI+

*cijena: € 569,- (conrad)

Pun stila i

elegancije.

Maksimalni

užitak u

vašoj dnevnoj

sobi.


TrendoVI

Proslava dana

ValenTInoVo. Mnogi

obeležavaju 14.

februar na romantičan

način uz večeru,

ruže, muziku i mnogo

ljubavi. Iznenadite

i vi voljenu osobu.

Jedni se raduju a drugi čak

imaju averziju kada je Valentinovo

u pitanju. Jedan

od retkih praznika koji uvek

privuče podjednako i dobre

i loše emocije. Mnogi su mišljenja

da je taj praznik samo

još jedan produkt američkog

potrošačkog društva i da isključivo

služi tome da radnje

zgrnu što veći profit.

Istorija dana

zaljubljenih

Mnogi ljudi ne znaju pravu

istinu o misterioznom Valentinovu

i Sv. Valentinu.

Ovaj praznik svoje korene

vuče još iz rimskog doba. Tadašnji

car Klaudije je naredio

i zabranio svojim vojnicima

62 KOSMO

14

14. februara parovi obeležavaju

Dan Sv. valentina, valentinovo

– dan zaljubljenih. kosMo

vam daje nekoliko saveta...

ljubavi

da se žene, jer je mislio da

oženjeni vojnici neće biti dobri

vojnici i da se neće hrabro

boriti u njegovim ratovima

pošto će biti previše vezani i

požrtvovani svojim ženama i

porodicama.

Svi sveštenici prihvatili su i

pokorili se ovoj carevoj odluci

tako što su prestali da

venčavaju parove.

Ali samo jedan sveštenik po

imenu Valentin nije se pridržavao

carske naredbe i kri-

šom i u tajnosti je venčavao

mlade, zaljubljene parove.

Zahvaljujući svešteniku Valentinu

mnogi parovi su stupili

u brak uz propisnu i svečanu

ceremoniju venčanja.

Valentin je venčavao zaljubljene

parove sve dok ga vlasti

nisu uhapsile.

Završio je u zatvoru, a nedugo

zatim su mu odrubili glavu

14. februara.

Ubrzo nakon njegove smrti

narod ga je proglasio svecem.

Fotos: iStockphoto, zVg

Fotos: iStockphoto


prava play-lista vredi

više od hiljadu reči.

Dodajte još nekoliko

sveća, flašu vina i –

sve je spremno.

kosMo preporučuje: muzika raspoloženja

Najlakše ćete napraviti pravu atmosferu uz muziku

Ukoliko ste u stresu i ne znate kako da obradujete voljenu

osobu, evo jednog malog predloga kako možete

da obeležite Dan Sv. Valentina i priredite partneru/partnerki

divno veče bez puno truda.

Upalite svećice svuda po sobi, ugasite svetlo i pustite

muziku, tačnije vaše omiljene zajedničke pesme ili

poznate ljubavne pesme. Uživanje i opuštanje sa ovim

malim gestom je zagarantovano. Buket crvenih ruža i

dobro vino ne sme faliti da bi sve bilo perfektno. Evo

malog predloga pesama – neka posluži kao inspiracija.

Strane pesme:

You Are So Beautiful – Joe Cocker

When A Man Loves A Woman – Percy Sledge

Can´t Get Enough Of Your Love Baby – Barry White

I Just Call To Say I Love You – Stevie Wonder

Always On My Mind – Elvis Presley

Without You – Mariah Carey

Endless Love – Lionel Richie & Diana Ross

I Would Do Anything For Love – Meat Loaf

She's The One – Robbie Williams

I Will Always Love You – Whitney Houston

Hello – Lionel Richie

Listen To Your Heart – Roxette

Everything I Do I Do It For You – Bryan Adams

domaće pesme:

Jedina moja – Divlje jagode

Prava stvar – Zdravko Čolić

Jedina – Vlado Georgiev

Kad čovjek voli ženu – Dino Merlin

Jedina si vredela – Saša Kovačević

Ostala si uvijek ista – Mišo Kovač

Verujem u ljubav – Šaban Šaulić

Božanstvena ženo – Miroslav Ilić

Ti ne ličiš ni na jednu – Ljuba Aličić

KOSMO 63


TrendoVI

Kolumna

gordana perić,

urednica

rubrike

lifestyle i trendovi

stiže nam

valentinovo

Uskoro, tačnije 14. februara,

stiže taj takozvani „Dan zaljubljenih“.

Dok jedni prave

veliku pompu oko tog praznika,

drugi uopšte i ne obraćaju pažnju.

A, ja? Ja sam baš tu negde između

jednih i drugih. Jedan moj dragi

kolega beše vrlo kratak i jasan.

Reče mi: „Draga Gordana, treba

nam kolumna do ponedeljka o

Valentinovu.“ Sa oduševljenjem

sam prihvatila taj zadatak, jer je,

kao prvo, to moja prva kolumna

na našem jeziku, a kao drugo, kao

svaka romantična ženska duša

pronalazim se u toj temi. „Ah,

lako ću ja to“ – bila mi je prva

misao. A već kad sam sela za laptop

(kao moj omiljeni lik Carrie

Bradshow iz serije „Seks i grad“)

onako sigurna da ću lako naći prave

reči „stvarnost me u glavu lupi

kao malj“ (stih iz Cecine pesme).

Vrlo brzo shvatih da ni malo nije

lako pisati o Danu zaljubljenih. Sa

jedne strane smatram da je lepo

pored svih drugih značajnih datuma

obeležavati i Valentinovo.

Sa druge strane postoji i ono skeptično

„ali“. Jer mota mi se po glavi

više nego jedna dilema: „Da li je

obeležavanje tog dana baš istinito

i iskreno? Da li to znači da drugim

danima nismo zaljubljeni? Zar ne

treba svaki dan podjednako voleti?

Ili smo samo postali robovi

potrošačkog društva?“ Priznajem:

previše pitanja, a nigde odgovora.

Ali baš u tome možda i jeste

poenta! Svako za sebe neka nađe

odgovore. Ja sam, evo, upravo

svoj našla! A to je: DA, ja želim,

da moj partner pored svih drugih

dana u godini baš i na ovaj dan pokaže

koliko mu je stalo do mene.

Ko shvati, razumeće ...

vaše mišljenje pošaljite na:

gordana.peric@kosmo.at

00 60 KOSMO

1.

3.

2.

Šta pokloniti voljenoj osobi...

– Erotski donji veš: Intimissimi radnja ima uvek

lep i poseban donji veš kako za žene tako i za muškarce

(Babydoll ili Mieder, slika 1.)

– Večera za dvoje („Restaurant Medusa“, Neuer

Markt 8, 1010 Wien. Tel: 0676/60 57 286

www.medusarestaurant.at ili „Motto am Fluss“,

Schwedenplatz 2, 1010 Wien. Tel: 01/25 255 10

www.motto.at – slika 2)

– Omiljeni parfem u setu, za njega i nju, parfimerije

Douglas i Marionnaud imaju veliki izbor

(npr. parfem Gucci Guilty for him & her, slika 3)

– Privezak Thomas Sabo (slika 4)

6.

4.

Fotos: iStockphoto, zVg


Originalni pokloni

Ako želite da se razlikujete od drugih

parova onda priredite vašem partneru

poseban poklon koji on ili ona nece ’

nikada zaboraviti. Šta se sve nudi?

Recimo: obilazak grada helikopterom

za € 108,-; zatim, profi fotoshooting

za parove € 199,- za 2 osobe: profesionalne

slike koje ce ’ imati posebno mesto

u vašim albumima; vožnja Hummerom

za € 89,- itd. Veliki izbor jako zanimljivih

i nesvakodnevnih poklona možete naci ’

na stranici www.jollydays.at

roManTIČno pUToVanJe

Ukoliko vam budžet dozvoljava,

iznenadite partnera putovanjem u

neki lep evropski grad ili negde na

more. Na internet-platformi www.

flyniki-binoli.com možete naći

povoljne aranžmane, ali naravno i u

mnogim turističkim agencijama.

lJUBaVno

USAvRšAvANJE

Kurs masaže za

partnere od

132,- za 2 osobe

Odlična stvar da udvoje

naučite kako treba partnera

na pravi način

masirati.

TandeM skok padoBranoM

€ 199,- po osobi

Adrenalin skače i vi sa njim.

Tandem skok sa

instruktorom.

Osećaj koji nećete

nikada zaboraviti.

KOSMO 65


ZDRAvLJE

piše: Vera Marjanović

štit od

ozbiljnih

bolesti

66 KOSMO

Fotos: iStockphoto


ŠTITasTa žleZda. poremećaj funkcije štitaste

žlezde izaziva ozbiljne zdravstvene

probleme, bez obzira da li je u pitanju višak

ili manjak hormona koje ona luči. Zato

je neophodno redovno je kontrolisati.

štitasta žlezda

(Schilddrüse) se nalazi

u vratu, ispred

dušnika, i jedna je od najvećih

žlezda endokrinog

sistema. U obliku je štita,

po čemu je u narodu i dobila

ime. Bez nje se čovek

ne može odbraniti od poremećene

telesne težine,

psihičkih smetnji, mentalne

zaostalosti, neplodnosti,

propadanja zglobova,

mišićne slabosti, oštećenja

noktiju, opadanja kose

i dr. Hormoni štitaste

žlezde utiču na rast i sazrevanje,

povećavaju sintezu

proteina, ubrzavaju

razgradnju masti i imaju

ključnu ulogu u razvoju

nervnog sistema. Organizmu

ne prija ni smanjen

ni uvećan rad žlezde.

Žene su posebno pogođene

bolestima „štitnjače“, o

čemu govori podatak da

je hipertireoza kod njih

u starosnoj dobi između

20 i 50 godina 4–10 puta

učestalija nego kod muškaraca.

Uzroci i vrste

oboljenja

Obično su to nepravilna

ishrana, neuredan život,

hronična nervoza i stres,

kao i preterani fizički i

mentalni napori tokom

dužeg vremenskog perioda.

Nasledni faktori, manjak

ili višak joda, razni

virusi, upalni procesi na

štitastoj žlezdi, autoimuni

poremećaji i terapije

zračenjem takođe mogu

isprovocirati poremećaj

funkcije, tj. bolest ove

endokrine žlezde. Bolesti

štitatste žlezde najčešće se

javljaju kao posledica poremećene

produkcije hormona,

koja može biti povećana

– hipertireoza i umanjena

– hipotireoza. Određene bolesti

se javljaju usled uvećanja

same žlezde, što izaziva

kompresije (pritisak)

na okolne strukture vrata.

Upalni procesi javljaju se

dosta često, kao i promene u

obliku cisti i nodusa (čvorova),

koji mogu predstavljati

potencijalnu opasnost za

nastanak karcinoma na štitastoj

žlezdi.

Hipertireoza – pojačana

funkcija

Kod 70–80% bolesnika nastaje

kao posledica preterane

aktivnosti cele štitaste žlezde

koja je uzrokovana autoimunim

procesom – Bazedovljeva

bolest. Može se javiti

i zbog povećanog lučenja

TSH zbog tumora, odnosno

adenoma hipofize, kao i

usled oštećenja tkiva žlezde

zbog gljivičnih i bakterijskih

infekcija. Upalni proces na

štitastoj žlezdi i hipertireoza

se povremeno znaju pojaviti

nakon porođaja, ali se normalizacijom

hormonalnog

statusa stanje vraća u normalu.

Simptomi su:

– Pojačano znojenje, pa je

koža vlažna, topla i mekana

– Difuzna struma (vidljivo

uvećana štitasta žlezda)

– Izbočenje očiju kroz očne

duplje prema napred, zaostajanje

kapaka pri pogledu

prema gore i prema dole,

retko treptanje, nekontrolisano

suzenje i smanjena oštrina

vida.

– Ubrzani rad i lupanje srca,

kao i aritmija (nepravilnosti

Štitasta žlezda kontroliše brzinu potrošnje energije u telu,

povećava sintezu proteina i određuje osetljivost na hormone.

u rada srca), osećaj stranog

tela u grlu, povišen krvni

pritisak, ubrzan puls.

– Nervoza, nemir, razdražljivost,

promene raspoloženja,

poremećaj sna.

– Drhtanje prstiju i pojačani

refleksi.

– Poremećaj menstrualnog

ciklusa kod žena.

– Mršavljenje uz normalni

apetit, uporni prolivi.

– Kosa je tanka, proređena

i opada, a nokti su krhki,

lako pucaju i odvajaju se od

ležišta.

Hipotireoza – slabija

funkcija

Najčešće nastaje usled nedostatka

joda, ali i zbog poremećaja

u samoj žlezdi ili u

Najbolji medicinski i psihološki

tretman, cena € 495,00.

Zakazivanje termina u najkraćem

roku, telefonom ili

lično u našem Centru, Lugner

City, Gablenzgasse 7/8,

1150 Wien. Pomoć u svim

pitanjima iz oblasti seksual-

nadzornim mehanizmima

u višim strukturama mozga

(hipofiza i hipotalamus).

Uzrok primarne hipotireoze

je Hašimoto sindrom koji

se javlja kao posledica oštećenja

ćelija štitaste žlezde

imunološkim mehanizmima

(kada poremećaj imunološkog

sistema uzrokuje napadanje

sopstvenog tkiva). Pored

toga, slabu produkciju

hormona može izazvati hiruško

uklanjanje žlezde, lečenje

radioaktivnim jodom,

spoljašnje zračenje bolesnika

sa tumorom glave i vrata,

kao i neki lekovi. Simptomi

su:

– Usporeni pokreti

– Gubitak koncentracije

i pamćenja

UNGEWOLLT

SCHWANGER?

prekid trudnoće

UNGEWOLLT

SCHWANGER?

Tel: (01) 890 80 70, www.venusmed.at

1150 Wien, Gablenzg. 7, Ärztezentrum Lugner City

nosti: kontracepcija, vasektomija,

operacije, seksualne

Tel: (01) 890 80 70, www.venusmed.at

terapije...

1150 Wien, Gablenzg. 7, Ärztezentrum Lugner City

www.venusmed.at

KOSMO 67


ZDRAvLJE

Kolumna

dr. Vesna BUdIĆspasIĆ,

lekar

opšte medicine

Obavezan pregled

jednom godišnje

Štitasta žlezda kontroliše rad

svake ćelije u našem organizmu,

a sama je pod direktnom kontrolom

hipofize koja preko hormona

TSH reguliše njen rad. TSH obaveštava

štitastu žlezdu kad treba

da smanji ili pojača svoju aktivnost,

u zavisnosti od potreba na

periferiji, tj. u ciljnim organima:

srcu, koži, zglobovima, mozgu.

Štitasta žlezda diriguje sa dva

tzv. bazalna hormona – slobodni

T3 i slobodni T4. Za stvaranje

ovih hormona potreban je materijal,

a čovek ga mora unositi

hranom. Glavni elementi su jod,

koji se tokom proizvodnje dodaje

kuhinjskoj soli i aminokiselina

Tyrosin, koja se nalazi u namirnicama

belančevinastog porekla.

Poremećeni rad štitaste žlezde

usled nedostatka joda u današnje

vreme je gotovo nemoguć, dok se

nedostatak Tyrosina u organizmu

najčešće javlja kao posledica pothranjenosti

ili genetskih bolesti.

Da bi se jod i Tyrosin spojili u tzv.

tyreoglobulin, od kojeg nastaju

T3 i T4, neophodan je dobar

„pomoćnik“ kojeg takođe treba

uneti sa hranom. Selen igra veoma

važnu ulogu u stvaranju hormona

i suzbijanju zapaljenskih procesa,

kojima je štitasta žlezda vrlo podložna.

Ta zapaljenja su najčešće

„autoimune“ prirode, što znači da

uglavnom ne znamo zašto nastaju

i kada će se pojaviti. Vrlo su česta,

posebno kod mladih žena i to baš

u evropskim zemljama koje uglavnom

važe za područja siromašna

selenom. Čovekovom organizmu

ne prija ni smanjena ni pojačana

funkcija štitaste žlezde u smislu

stvaranja hormona. Pregled štitaste

žlezde treba obaviti barem

jednom godišnje u okviru sistematskog

pregleda.

68 KOSMO

– Promena raspoloženja

– Bleda, gruba i suva koža,

a kosa postaje proređena i

suva

– Malokrvnost

– Smanjeno znojenje

– Promuklost

– Nepodnošljive hladnoće

– Opstipacija (zatvor)

– Dobijanje na težini

uprkos gubljenja apetita

– Poremećaj menstrualnog

ciklusa i sterilitet kod žena

Čvorići ili nodusi

S obzirom da su ove promene

u štitastoj žlezdi najčešće

dobroćudne prirode, lečenje

nije uvek obavezno. Njihova

tvrdoća varira od mekanih do

čvrstih, kalcifikovanih čvorova.

Pojava tvrdog čvora, posebno

ako je fiskiran za okolno tkivo

ili su prisutni uvećani limfni

čvorovi na vratu, pobuđuje

sumnju na maligni karakter,

iako su karcinomi najređe bolesti

štitaste žlezde. Ako se rak

na čvoriću i pojavi, smrtnost je

niska. Priroda čvora može se

dokazati ultrazvučnom dijagnostikom,

scintigrafijom kao

i citološkom punkcijom.

Operacija nije bauk

Ako se umesto medikamentozne

terapije lekar odluči za

operaciju štitaste žlezde, nema

mesta panici jer se radi o rutinskom

zahvatu. Odstranjenje

jednog režnja se primenjuje

kod pacijenata koji imaju dobroćudni

čvor ili hipertireozu

prouzrokovanu toksičnim adenomom,

kao i kada u jednom

režnju postoji više čvorova.

Totalna tiroidektomija ili potpuno

uklanjanje štitaste žlezde,

koje je nekad praktikovano

samo u slučaju karcinoma,

danas se obavlja i kod pacijenata

koji pate od Bazedovljeve

bolesti ili polinodozne strume

(povećanje žlezde u celini sa

više čvorova koji pojačano luče

hormone). Ovom operacijom

se isključuje ponovna hipertireoza

i ponovni rast tkiva koje

vrši pritisak na vrat. Tokom

svih operacija štitaste žlezde

radi se biopsija (patolog pregle-

da isečak tkiva), na osnovu koje

se odlučuje o vrsti operativnog

zahvata. Totalno uklanjanje

štitaste žlezde uslovljava svakodnevno

uzimanje hormona

u obliku tableta. Komplikacije

tokom operacije javljaju se u 1-

2% slučajeva. Najčešće se radi o

oštećenju živca koji omogućava

pokretanje glasnih žica, što za

posledicu ima privremenu ili

trajnu promuklost. Ponekad

dolazi do povreda malih paraštitastih

žlezda koje se nalaze u

kapsuli štitaste žlezde, a funkcija

im je regulisanje metabolizma

kalcijuma i organizmu.

Bazedovljeva bolest

Česti je uzrok nastanka pojačane

funkcije štitaste žlezde, a

kod bolesnika je uočljiva struma

(zadebljanje vrata) i intezivne

promene na očima. Gotovo

svaka osamdeseta osoba u svetu

ima ovo oboljenje, a žene su mu

višestruko sklonije od muškaraca.

Bazedovljeva bolest se definiše

kao autoimuni poremećaj

za koji su karakteristične tri

upadljive slike: hiperaktivnost

tiroidne žlezde, zapaljenje i

otok tkiva oko očiju i zadebljanje

kože u donjoj trećini nogu.

Kod većine bolesnika ne ispoljavaju

se istovremeno sve navedene

promene, ali 50% njih

ima probleme sa očima. One su

najčešće u stepenu blage iritacije,

svraba i crvenila vežnjača,

tamne pigmentacije kapaka i

retkog treptanja što licu daje

napet izraz. Kod teških slučaje-

va oči su jako ispupčene prema

napred.

Hašimoto tireoiditis

Ova bolest uzrokuje smanjene

funkcije štitaste žlezde.

Izazvana je sopstvenim

odbrambenim ćelijama koje

postaju dezorijentisane i,

umesto da se usmeravaju na

mikrobe, napadaju štitastu

žlezdu. Pojava antitela koja

imaju afinitet prema ćelijama

tireoidne žlezde primećena je

i kod mladih, čak i kod dece.

Hašimoto počinje lagano i

bezbolno, dobijanjem na težini,

pojačanim umaranjem, povećanom

potrebom za snom i

popodnevnim spavanjem, gubitkom

želje za aktivnostima

i poremećenim ponašanjem.

Vremenom kosa i nokti gube

kvalitet, glas zvuči hrapavo, a

problemi sa štitastom žlezdom posebno su izraženi kod žena

između 20. i 50. godine života, pa su kontrole obavezne.

mogući su i otoci očnih kapaka,

lupanje srca, nervoza i nelagodnost

pri gutanju i okretanju

glave. Bolest je češća kod

žena, a zbog naglašenog zamaranja

nazvana je „sindrom

umorne domaćice”.

BroJke.

žene pate od

oboljenja štita-

zVg

ste žlezde 4 do

10 puta češće

iStockphoto,

od muškaraca. Fotos:


ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

sušeno voće čuva zdravlje

Iako u široj masi nije toliko

obljubljeno kao svježe voće,

sušeno voće ima mnogo veću

energiju i prepuno je hranjivih

sastojaka.

Redovnom konzumacijom

suhog voća osnažujete svoje

zdravlje, a to se posebno odnosi

na suhe šljive, grožđice

i suhe smokve. Nutricionisti

su utvrdili da je sušeno voće

prepuno hranjivih sastojaka

poput bjelančevine, vitamina,

minerala i vlakna. Vrijednost

istog se najviše očituje

u bogatstvu mineralnih

materija, osobito kalijuma i

magnezijuma.

Zavidna je i količina grožđa

koja je sadržana u suhom voću,

a ima brojne antioksidante s

vitaminima C, E i beta-karotenom.

Osim toga, suho voće

možda je i najbolja i najzdravija

alternativa slatkišima.

suho voće je izuzetno zdravo. ono posjeduje brojne antioksidante

s vitaminima c, e i beta-karotenom.

Fieberblasen doppelt hemmen!

Zwei Dinge wünschen sich Personen, die häu� g unter

Fieberblasen leiden: die schmerzhaften Bläschen sollen

rasch abheilen und möglichst lange nicht wiederkommen.

Lomaherpan® Fieberblasencreme

kann diese Anforderungen

erfüllen. Die

Creme hemmt nämlich die

Vermehrung jener Viren,

die für das Ausbrechen von

Fieberblasen verantwortlich

sind. Dadurch heilen Fieberblasen

rascher ab und die

bläschenfreie Zeit zwischen

zwei Fieberblasen-Schüben

kann verlängert werden.

Melisse –

stark gegen Herpes

Lomaherpan® ist ein p� anzliches

Arzneimittel mit den

hoch-konzentrierten Wirksto�

en der Melisse. Diese

Substanzen verhindern das

Eindringen von Herpessimplex-Viren

in die Zellen

der Haut. Die Infektion wird

so unterbrochen. Resultat:

die Fieberblase wächst nicht

weiter und kann gut abheilen.

Lomaherpan® Fieberblasencreme

ist gut verträglich,

sogar eine Anwendung

in Schwangerschaft und

Stillzeit ist möglich.

Tipp:

Wer häu� g unter Fieberblasen

leidet, sollte Lomaherpan®

Fieberblasencreme

bereits beim ersten Spannungsgefühl

oder Kribbeln

an der Lippe auftragen!

Rezeptfrei in Ihrer Apotheke.

Sve o neurodermitisu

Besplatno informativno

predavanje posvećeno neurodermitisu

(atopijskom

dermatitisu).

Neurodermitis je veoma čest

oblik upale kože. Obično se

javlja kod osoba koje su sklone

alergijama, veoma često kod

male dece, obično oko trećeg

meseca života, a pogađa oko

10-20% dece širom sveta. Informativno

veče o neuroder-

mitisu održaće se 14. februara,

s početkom u 18:00 časova,

u Seminargasthof „Das Chadim“,

Friedrich-Adler-Weg 1,

1100 Wien. Organizator moli

zainteresovane za registraciju

učešća do 12. februara na

office@ lenhardtpartner.at ili

na telefon 01/233 01 00 (08:30

– 17:00 časova). Predavanje će

držati univerzitetski profesor i

stručnjak za ovu bolest Univ.-

Prof. Dr. Zsolt Szepfalusi.

Besplatno informativno veče 14. februara o neurodermitisu,

upali kože koje pogađa 10-20% dece širom sveta.

Lomaherpan ®

Stark gegen Fieberblasen

GUTSCHEIN

um € 1,– billiger

Gutschein gültig nur bei Kauf

des abgebildeten Produktes

inner halb des angegebenen

Zeitraumes. Gültig solange

der Vorrat reicht. Weitere

Gutscheine erhältlich unter

www.madaus.at

Datum


Über Wirkung und mögliche unerwünschte Wirkungen

informieren Gebrauchsinformation, Arzt oder Apotheker.

Ab sofort einlösbar in Ihrer Apotheke bis 28.2.2013.

Hinweis für den Apotheker: Gutscheine bitte gesammelt bis spätestens

15. 3. 2013 an Madaus GmbH, Prinz-Eugen-Straße 8, 1040 Wien, schicken.

Stempel der Apotheke

KOSMO 69


kUHInJa

domaće je

najbolje

70 KOSMO

ZdraVa Hrana.

Ako oslušnemo

svoj organizam,

primijetićemo

da mu prija sezonska

hrana

iz podneblja

u kojem živimo.

Austrija

nudi puno

toga zdravog

i ukusnog.

Sa dalekih kontinenata

stiže

nam egzotično

voće i neobično povrće,

ponekad nepoznato prosječnom

potrošaču. Usred

zime, kad im vrijeme nije,

u bečkim prodavnicama i na

pijacama kupujemo plodove

ljeta, pristigle sa ko zna koje

geografske tačke. Međutim, nikad

nam, primjera radi, lubenica

u januaru nije bila ukusna kao u

avgustu, kad treba da nam utoli

žeđ i da nas osvježi. Radoznalost

i pomodarstvo nadjačavaju glas

prirode u nama, pa idemo

u avanture sa hranom.

Istraživanja pokazuju

da Austrija proizvodi

dovoljno određenih

vrsta hrane za

svoje stanovništvo.

Povrtarstvo, voćarstvo

i stočarstvo su razvijeni,

a kvalitet proizvoda je na

visokom nivou. Zna im se

porijeklo i načini uzgajanja,

što uliva povjerenje. Na prelasku

zime u proljeće, jela koja

predlažemo, karakteristična za

Austriju i samo malo „modernizovana“,

sigurno će vam prijati.

Fotos: iStockphoto, zVg


domaća pita zeljanica

Težina pripreme: • • • • •

Trajanje pripreme: 60 minuta

BakIn recepT Priprema:

Sastojci:

Tijesto: 250 g brašna, ½ kašičice soli, 200 ml + vode.

Fil: 500 g sira, 1 kašičica soli, 1 jaje, 250 g spanaća (blanširanog

ili zamrznutog,

Još je potrebno: oko 1 dl ulja i brašnoza posipanje.

Na prvi pogled reklo bi se da je priprema ovog omiljenog

specijaliteta, porijeklom iz Bosne i Hercegovine, jako komplikovana.

Uz malo upornosti, uspjećete da za tili čas napravite

odličnu pitu, a čime ćete je filovati zavisi od sadržaja frižidera

i vaše maštovitosti. To može biti sir, mljeveno meso, šampinjoni,

krompir, kupus...

Za domaću pitu, najvažnije su domaće kore. Uprkos predrasudama,

ne treba se plašiti – kore se prave lako.

1.

Umijesite mekano, glatko tijesto, nabrašnite ga i pokriveno

čistom kuhinjskom krpom ostavite da odmara 25

minuta. Uključite rernu na 190° C i premažite uljem tepsiju u

kojoj će se pita peći. Pospite brašnom stolnjak na kojem ćete

razvlačiti jufke.

Tijesto oklagijom razvucite u krug prečnika 55–60 cm.

2. Pospite po tijestu ravnomjerno 3 kašike ulja, pa ga prstima

premažite po cijeloj površini.

Tijesto pažljivo počnite razvlačiti prstima od sredine

prema krajevima, pazeći da ne napravite u njemu rupu.

3.

pripremljeno tijesto razvlači se oklagijom u krug prečnika

55–60 cm, a zatim se prstima pažljivo razvlači.

4.

Rasporedite fil po ivici tijesta, prebacite krajeve jufke

prema sredini, pa ga počnite rolati, razvlačeći blago prema

sebi. Pospite sa još malo ulja.

Razrežite jufku vrhom noža po sredini,

5. pa završite rolanje.

Napravite u plehu spiralu, pospite sa još kojom kapi ulja

i pecite 25–30 minuta.

6.

preporUČUJeMo

„Herdhelden: Mein ganz

persönliches Österreich –

kochbuch“

Kulinarsko putovanje autorke Sarah

Wiener kroz različite austrijske regione.

Tradicionalni sezonski recepti za koje se

koriste namirnice proizvedene u Austriji.

Za samo € 19,90 naručite na

www.amazon.de

Tijesto se razvlači prstima od sredine prema krajevima.

Budite pri tom pažljivi i pazite da ne napravite rupu.

KOSMO 71


kUHInJa

Komentar

Dejan panJIČanIn,

diplomirani

somelijer, ceo

Wein&Vino, Beč

Vinska čarolija

kapitel 1

Iz Neusiedlerseea u Burgenlandu

stiže nam vino Christiana Tschide

„Kapitel 1“. U pitanju je cuvee, tj.

mješavina sorti Cabarnet Franc i

Zweigelt. Postotak alkohola iznosi

12,5%. Ovo vino u nosu ostavlja

aromu zrelih šljiva, blagi dašak

sladića i likera od ribizle, nježnog

začinskog bilja, trešnje, tamnog

šumskog voća, laku notu naranče.

Odlično uz obilne obroke.

Ines u bijelom

Iz poznate istarske vinarije Roxanich

u Kosinožićima stiže nam

vino „Ines u bijelom“. Mješavina

sedam sorti grožđa. Izuzetno bijelo

vino istarskog vinara Mladena

Rožanića. Veliko bogatstvo aroma,

od koštunjavog voća (vinogradarske

breskve, marelice), preko

pirea od jabuka i karameliziranih

badema. Za više informacija:

office@weinundvino.at

72 KOSMO

Salata od celera i jabuka

Težina pripreme: • • • • •

Trajanje pripreme: 25 minuta

Prava vitaminska bomba za kraj zime, odlično je

predjelo, a kad joj se doda komad tunjevine, može se

poslužiti kao lagani glavni obrok.

Sastojci: 1veća glavica celera, 2 kisjele zelene jabuke, 1

limun, 30 g oraha, kašika ulja, so.

Dodatak: 4 odreska tunjevine po 200 g, sok od pola limuna, 2

kašike ulja, začini.

Priprema:

Celer oljuštiti i isjeći ga na tanke rezance, posoliti ih i ostaviti da omekšaju. Očišćene jabuke

1. isjeckati na kockice i poprskati limunovim sokom, kako zbog ukusa, tako i da bi im se sačuvala

boja. Pomniješati ih sa celerom i isjeckanim orasima, pa začiniti uljem i solju.

Tunjevinu oprati hladnom vodom, osušiti ih i začiniti limunovim sokom, solju i biberom, pa

2. ostaviti na hladnom mjestu 1 sat. Pržiti sa obje strane na ulju po želji – od 1 do 5 minuta.

Punjene kelerabe

Težina pripreme: • • • • •

Trajanje pripreme: 50 minuta

Povrće siromašno kalorijama, sadrži puno balastnih

materija i stvara osjećaj sitosti. Pored ploda, isitnje- no

lišće mlade kelerabe može se koristiti za salate.

Sastojci: 5 malih keleraba, 250 g svježeg lososa, 150

ml pavlake, 150 g svježeg sira, 500 g parmezana, kavijar

od lososa, 1 limun, so, biber, svježa mirođija, šećer i zeleni

tabasko.

Paškanat i bundeva u tepsiji

Težina pripreme: • • • • •

Trajanje pripreme: 50 minuta

Sastojci: 300 g paškanata, 400 g hokaido bundeve, 1 čen

bijelog luka, 1 domljeni kotlet, 2 kašike maslinovog ulja, 2

kašike sjeckanog timijana, 1 bio limeta, 30 g putera, 1 kašika

brašna, 400 ml mlijeka, so, biber, 50 g sjeckanih oraha, 3

kašike krupnih prezli.

Priprema:

Paškanat očistiti, oljuštiti i isjeći na kockice. Bundevu

prepoloviti i izvaditi sjemenke, pa je isjeći na komade. Bi-

jeli lik isitniti, a kotlet odvojiti od kosti i meso isjeći na kockice. Na ugrijanom

maslinovom ulju 8 minuta pržiti paškanat i bundevu, zajedno sa timijanom i bijelim lukom.

2.

1

Kockice mesa i povrće staviti u tepsiju. Ugrijati puter, dodati mu brašno i miješajući pržiti 3 minuta,

pa postepeno dodavati mlijeko. Kuvati smjesu 5 minuta i stalno je miješati. Začiniti solju,

biberom i rendanom korom od limete, skloniti sa vatre i dodati sok od limete. Sosom preliti povrće,

pa preko posuti orasima i prezlama. U rerni zagrijanoj na 200° C peći 25 minuta.

Priprema:

Kelerabe izdubiti da im zidovi ostanu debeli 8 mm – 1 cm. Prokuvati ih u vodi 10 –

1. 12 minuta, ali da ostanu čvrste.

Losos isjeći na komadiće i marinirati ih u soku od limuna i začinima. Od lososa,

2. pavlake, svježeg sira i 250 g parmezana napraviti krem u kuhinskoj mašini, pa njime

napuniti ohlađene kelerabe.

Staviti ih u pleh, posuti ostatkom parmezana i 10 minuta peći na 180° C, pa servirati

sa kavijarom.

3. Fotos: Drago Palavra, zVg


1„der cremige“

sa OK znakom

Šest različitih namaza

od ribe i živine firma

„Inzersdorfer“ proizvela je

na prirodni način zagrijavanjem

i od najboljih sastojaka.

Serija „Der Cremige“

donosi puni ukus bez aditiva

i bezbrižno uživanje u kvalitetu

podvučenim OK znakom.

3Novi vöslauer

Balance kiwi-Feige

Kad ste pomislili da ne može

bolje, Vöslauer vas vrlo prijatno iznenadi.

Novo pjenušavo, voćno Vöslauer

uživanje! Kombinacija sočno kisjelog

kivija i blago slatke smokve obećava

osvježenje u svako doba godine. Samo

13,3 kalorija na 100 ml, u skladu sa

željama fitness fanova i ekologa, u reciklabilnoj,

ekološkoj ambalaži.

KOSMO

Top proizvodi

Odabrali smo najbolje za vas!

2Maresi löffel

schlagobers

Novi Maresi produkt u frižiderima

samoposluga! Svježe pripremljeni šlag

uvijek vam je pri ruci, a može se koristiti odmah

nakon otvaranja, bez upotrebe miksera i skupih

kapsula. Odličan je uz kafu, kolače i svježe voće.

Nezaboravno uživanje u najkvalitetnijem šlagu.

Svaka kašičica je neopisivo uživanje.

4rITTer sporT „Voll-nuss“

Ritter Sport „Voll Nuss“ je apsolutna čokolada-miljenica

iz šarene i bogate Ritter Sport

palete. 23% krckavog levantinskog lješnjaka

iz Turske i 77% domaće klasične mliječne čokolade

daju 100% najbolje, čiste čokolade s lješnjacima.

Aroma pečenoga lješnja- ka obogaćena je finom

aromom plemenitog

kakaoa iz Papue Nove

Gvineje i Madagaskara.

godišnja pretplata za

kosMo iznosi 11,- eura!*

Pretplatom dobijate

10 brojeva

direktno na Vašu adresu!

Twist Zeitschriften Verlag GmbH

Handelskai 388, Büro Top Nr. 741

A-1020 Wien

T: +43/1/235 05 72 - 0 F: +43/1/235 05 72 - 25

zusendung@kosmo.at www.kosmo.at

*Das Produkt ist unentgeltlich. Der Preis beinhaltet lediglich Porto- und Aufwandkosten.

KOSMO 73


StARS

74 KOSMO

Šta je lepše:

haljine ili

filmovi?

OSCAR 2013. Sve nas koji volimo

filmove, te snove na platnu koje

pred nama sanjaju najveći glumci,

obuzme prava euforija pred dodelu

najprestižnije nagrade za film na

svetu. Ove godine dodela

Oscara je 24. februara.

Svi se trudimo da pogledamo

makar jedan od

nominovanih filmova,

da se spremimo, pa kada svečanost

počne da kažemo: „E, ovaj

sam film gledao i baš je super.

Je l’ vidiš kako sam znao da će

dobiti Oscara?“ A žena te samo

pogleda i kaže: „Pa ja sam nam,

glupane, kupila karte za taj

film“. Deca su na „Fejsu“. Gasimo

svetla, počinje program!

Oscar je ove godine posvećen

omiljenom svetskom fenomenu

Jamesu Bondu ili Agentu

007. Još je nekoliko zanimljivosti.

Ovogodišnje nominacije

objavljene su prvi put sedam

dana pre dodele prestižne nagrade

„Zlatni Globus“, koja je

godinama najavljivala kako će

članovi američke filmske akademije

približno glasati. Dodela

Oscara desiće se ove godine

24. februara u pozoruštu

„Dolby Theatre“ u Hollywoodu.

Poslednjih je godina bio

to Kodak teatar. Ove godine

nominovan je i austrijski film

„Ljubav“ Michaela Hanekea.

Još neke zanimljivosti: statua

pod nazivom Oscar teška 3,85

kg, visoka 34 centimetra, prvi

put je dodeljena 16. maja 1929.

godine. Ime je dobila jer je bibliotekarka

Filmske akademije

Fotos: Getty Images, zVg


Bradley Cooper kandidovan

je za najboljeg glumca.

videvši je rekla: „Vidi isti moj

ujak Oscar.“ Najbolje filmove

biraju članovi Akademije kojih

ima oko šest hiljada a njih

1.311 su glumci. Statua se pravi

od legure bakra i kalaja koja se

na kraju pozlati. Ona predstavlja

viteza koji drži krstaški mač i

stoji na rolni filma. Film kandidat

mora biti duži od 40 minuta

(osim kratkog metra). Oscar

se danas dodeljuje za film koji

je prikazivan najmanje u nekoliko

bioskopa u Los Angelesu i

Zgodna Naomi

Watts zablistala

je u odličnom

trileru „the Impossible“

koji je snimljen protekle godine.

Ovogodišnja ceremonija

će biti uživo prenošena u 225

zemalja.

Evo i glavnih

nominacija:

Najbolji film: „Amour“,

„Argo“, „Beasts of the

Southern Wild“, „Django

Unchained“, „Les Miserables“,

„Life of Pi“, „Lincoln“,

„Silver Linings Playbook“ i

„Zero Dark Thirty“.

Režija: Michael Haneke

(Amour), Benh Zeitlin

(Beasts of the Southern

Wild), Ang Lee (Life of Pi),

Steven Spielberg (Lincoln),

David O. Russell (Silver Linings

Playbook).

Najbolji glumac: Bradley

Cooper (Silver Linings

Playbook), Daniel Day-Lewis

(Lincoln), Hugh Jackman

(Les Miserables), Joaquin

Phoenix (The Master) i Denzel

Washington (Flight).

Najbolja glumica:

Jessica Chastain (Zero Dark

Thirty), Jennifer Lawrence

(Silver Linings Playbook),

Emmanuella Riva (Amour),

Quvenzhane Wallis (Beasts

of the Southern Wild) i Naomi

Watts (The Impossible).

Najbolja glumica u

sporednoj ulozi:

Amy Arkin (The Master),

Sally Field (Lincoln),

Anne Hathaway

(Les Miserables),

Helen Hunt (The

Sessions), Jacki Weaver

(Silver Linings

Playbook).

Najbolji glumac u sporednoj

ulozi: Alan Arkin

(Argo), Robert de Niro (Silver

Linings Playbook), Philip

Seymour Hoffman (The

Master), Tommy Lee Jones

(Lincoln) i Christoph Waltz

(Django Unchained).

Film snimljen van engleskog

govornog područja: „Amour“

(Austrija), „Kon-Tiki“ (Norveška),

„No“ (Čile), „A Royal

Affair“ (Danska) i „War

Witch“ (Kanada).

Čisto radi poređenja evo nekih

„Zlatnih globusa“ koji su

polovinom januara već dodeljeni.

Dve glavne nagrade

osvojio je film Bena Aflecka

„Argo“, koji govori o otetim

Amerikancima u Iranu nakon

islamske revolucije 1979. godine.

Ovaj triler nagrađen je

„Zlatnim globusom“ za najbolju

dramu i najbolju režiju.

Najveće iznenađenje bio je

poraz filma Stevena Spielberga

„Lincoln“ koji je imao čak

sedam nominacija, a osvojio

je samo jednu nagradu. Najbolji

glumac u kategoriji drame

je Daniel Dey Lewis, za

ulogu u filmu „Lincoln“.

Boje Austrije zastupaćefenomenalni

Christoph Waltz

za film „Django

Unchained“.

Naši oskarovci

Bivša Jugoslavija je imala jednog

oskarovca. To je hrvatski slikar i reditelj

Dušan Vukotić koji je dobio

šezdesetih godina Oscara za animirani

film pod naslovom „Surogat“.

Bio je to prvi nagrađeni film koji je

nastao van SAD. Iz Bosne i Hercegovine

je zablistao film „Ničija zemlja“

Danisa Tanovića koji je dobio

Oscara za najbolji strani film. Naravno

glumaca i reditelja našeg porekla

bilo je u Hollywoodu puno,

setimo se Karla Maldena (Mladena

Sekulovića) koji je Oscara za sporednu

ulogu dobio 1951., Petera

Bogdanoviča,

sina Austrijanke

i

Srbina, koji

je 1971. dobio

Oscara

za najbolji

scenario i

režiju filma

„Poslednja

bioskopska

predstava“.

D. Vukotić: Oscar

za animirani film.

Anne

Hathaway je

nominovana

za najbolju

žensku sporednu

ulogu.

KOSMO 75


StARS

SA I BEZ. KOSMO je

pronašao slike popularnih

zvezda sa i bez

obavezne šminke. Razlike

su drastične. Kako

izgledaju zavodnice, TV

zvezde i starlete kada

sa njih spadne šminka?

Ne preterano poželjno —

u najmanju ruku.

Kim KarDashiaN

Kad me pitate šta je ona – nemam

pojma. Ništa. Poznata je jer je uzela

za neku seksi traku koja je objavljena

sa njenim materijalom, znaš već,

pet miliona dolara. Razvela se posle

venčanja za 72 sata. Izlazi i flertuje

i ko zna šta, sa poznatima. Do sada

je zaradila 40 miliona dolara. Izgleda

k’o propala studentkinja bez šminke.

Ima bubuljice od nedostatka seksa, a

seksa se sa tim poznatima. Izgleda da

oni ne urade ništa. Da je uzme bauštelac,

bila bi u licu ko mleko. Pa jeste.

Kad je srede za lov, prava riba nema

šta, k’o beogradske sponzoruše, sa sve

mobitelom u ruci. Nogice mi se nešto

ne dopadaju, izgleda da je igrala u detinjstvu

fudbal sa dečacima – ima na

kolenima ožiljke od klizećih startova.

Ali ipak, puna je k’o brod.

76 KOSMO

Nekada je nosila

sat, a danas je skroz

izgubila kompas: Nicole

Eggert se malko

zapustila.

NicOlE EggErT

Sećate li se serije „Čuvari plaže“? E,

pa u toj seriji je glumila Nicole Eggert

sa gornjih slika. Njen lik je bio

Summer Quinn, bila je zanosna i

ništa manje popularna od Pamele

Anderson. A danas posle dva porođaja

malo se kanda ugojila. Ni

mama je ne bi prepoznala. Tata je

poznaje samo po mladežu na guzi.

Može ’ladno na boks meč sa Tysonom,

a kako vidimo već se i priprema.

Kad je jednog slučajno u metrou

gurnula, završio je na hitnoj.

Pogledajte sliku desno: sunčala se u

tangama, a glumi u trikou. Sigurno

je seče i neudoban joj je, vidite taj

pogled uzdržanog bola, usmeren

u daljine, koji kaže: „Neću više ni

pojas u kolima da stavljam koliko

mi ovaj pritisnuo grudi, ahhh...“

Eh, nekada je nosila i sat, a danas je

skroz izgubila kompas.

Stars bez

šminke

Bez šminke izgleda k’o

propala studentkinja.

sa šminkom k’o sponzoruša.

al’ je zato teška

preko 40 miliona dolara.

Fotos: Getty Images, zVg

Fotos: Drago Palavra, iStockphoto Redaktion: Sanja Vlahović-Zajić


maDONNa

Madonna Louise Ciccone je

kod kuće ružna, a kad izlazi

lepa. Osim kao sada na levoj

slici, kada nije imala vremena

da se sredi. Morala je hitno

napolje, jer je komšijski pas

počinio veliku nuždu na njenom

travnjaku. Druga teorija

je da je kod dede na selu iz

bureta vukla vino na crevo,

pa su joj tako ostala usta.

Vene na rukama su joj izašle

od nejela, a lepo joj je baka

govorila da se jede sve po

redu, i supa, i meso i kolači.

PamEla aNDErsON

Od kako se pojavila, moja je

ljubimica! Kako je samo spasavala

davljenike u onoj seriji

na plaži, kako se samo slikala

u onom sramotnom videu

i pokazala pravi glumački

talenat. Tada je bila vesela i

nasmejana, a vidite sada levo

kako je tužna. Nema redovan

seks! Dakle, da rezimiramo:

ona mora da ima redovno ljubavnike,

jer inače postaje ružna

i opasna. Vide joj se bore,

grči lice, oči čeznu... Pomozite

Pameli! Ja se prijavljujem.

JElENa KarlEUša

Poznata je po dobrom i kvalitetnom

pevanju uživo na

koncertima, kao i po zanosnoj

figuri. Ali ume ponekad

da izgleda i ovako, kao

na primer na slici levo. Ja

sad ne znam da li je to ona

ili neka njena rođaka, ali po

usnama sa silikonom rekao

bih da je Jeca. Veoma je zamišljena

i gleda utakmicu

svog muža na ekranu ispred.

On dribla nikako da doda, a

to nju jako nervira.

gOlDiE hawN

Ima jedna pesma : „Ko bi rek’o

čuda da se dese, pa Miljacka

mostove odnese“. E, to se desilo

Goldie Hawn. Na lepoj slici sve

sama čuda, čudo šminke, čudo

liftinga, botoksa, frizera, dobra

haljina. Pogled govori: „Gledajte

me i slikajte sada, jer ko zna

kad ću ovako izgledati.“ I nije

slagala. Kada je došla ponoć,

kočije su se pretvorile u bundevu,

a Pepeljuga u sluškinju.

Goldie se pretvorila u robijaša.

Ipak je reka odnela most. K’o

da je preživela oluju u Sahari.

Kolumna

Zoran radojković

PilE

Kroz

ključaonicu

I poznati

su ružni

Da li ste nekada imali priliku

da neku od vama omiljenih

poznatih ličnosti sretnete

bez šminke? Ja jesam. Jao, jao! Ko

samo tera te prelepe devojke da

se operišu, da od lepih prirodnih

crnki sa usnama jedrim, operacijom

i nadogradnjom postanu

ružne plavuše. Na stranu to da sve

liče na Karamelu, izgleda da ih je

isti hirurg radio. Ubacivao silikon

u jagodice, usne i na guzove.

Strašno. Koliko sam puta samo

imao dobiti infarkt videvši u svačionici

polugole, bez šminke, najpopularnije

zvezde estrade. To su

oronule ispijene žene koje bez dva

sata šminke, toniranja, friziranja...

-nja, -nja, -nja, ne liče ni na šta. Nadogradnju

grudi podržavam. I ja

bih ih nadogradio, ali sam muškarac

(bar mislim) pa mi je bez veze

šta će mi reći kod kuće. Ali kada

lepa žena koja sve ima ode i ugradi

rukometne lopte koje se vide da su

ukradene deci sa fizičkog, e onda

sam protiv! Vrlo je glupo imati

neprirodno nabudžene grudi. A

još kada naprave somovska usta i

„jagodice bobice“, a ne stoje im, e,

onda je strašno! Evo kako nastaje

strašilo za ptice: prvo se stave ljubičasta

sočiva i usisa salo, izvadi

zadnje rebro, ugrade grudi i na

guzu stave silikoni, zategne se lice

i nameste veštački nokti, veštački

beli zubi i veštačka kosa, zatim se

dobro iskvarcuje i namala dva prsta

šminke. Za poboljšanje izvoza

voća u Rusiju treba u proleće

sve starlete i pevačice koje ovako

izgledaju staviti na poljoprivredna

dobra da teraju ptice, eto koristi

za razvoj poljoprivrede! Ja sve ovo

trabunjam jer počinje nova vrsta

mog ozbiljnog bavljenja estradom.

Vaše mišljenje pošaljite na:

nedad.memic@kosmo.at

KOSMO 77


StARS

78

KOSMO

hErO meseca

Katy PERRy,

dvostruki heroj meseca

Pored toga što je proglašena

najpoželjnijom ženom 2013.

godine po mišljenju magazina

„Men's Health“,

popularna pevačica je i

na dodeli nagrada

„People's Choice

Awards“ dobila

čak pet priznanja.

Za omiljenu žensku

umetnicu, najbolju

turneju, za pesmu godine:

„E.T“ sa Kanye Westom, za

muzički video: „Last Friday

Night“ i gostujuću televizisku

zvezdu u seriji: „How i

Met Your Mother“. Do ovog

rezultata došlo je glasanjem

preko četiri stotine miliona

gledalaca koji svojim glasom

određuju pobednike ove prestižne

manifestacije. Ovoliko nagrada

i uspeha na početku godine više

su nego dovoljni da Katy Perry

bude heroj meseca lista KO-

SMO, zar ne?

ZERO meseca

Quentin TaraNTiNO,

izvređao novinara

Slavni reditelj je tokom

gostovanja u jednoj TV

emisiji izgubio živce i

burno reagovao, vređajući

novinara, zbog pitanja

o nasilju. „Ovo je trebala

da bude reklama za moj

film, neću da odgovaram

o nasilju u mojim

filmovima“, rekao je

Tarantino upitan da

prokomentariše poveću

količinu nasilja u

svojim filmovima „Pulp

Fiction“ i „Kill Bill“. „Ja

nisam tvoj rob i ne možeš

me naterati da igram na tvoju

muziku“, rekao je zatim

voditelju. „Gasim te, ne ujedam

ali odbijam tvoja pitanja

i gasim te.“ Baš je faca, pa

je zato ZERO meseca. Mada

mi se sviđaju njegovi filmovi.

milan stanković se iselio

Bivša zvezda Granda i učesnik Pesme

Evrovizije raskinuo je višegodišnju

„vezu“ sa pevačicom Granda Radom

Manojlović.

Iako su ga mnogi videli kao slatkog dečka

sa šiškama i slutili da je gej, Milan je

Tanović premijerno u Berlinu

Bh. oskarovac Denis Tanović predstavlja

novi film na Berlinaleu.

Dok običan svet ima obične probleme,

Seka Aleksić koja je trenutno

na turneji u Australiji plaši se da

svom mužu Veljku dozvoli da roni

sa ajkulama.

On je već ronio u jednom klubu, dok

ga je Seka čekala na obali u baru. Ali

pošto mu se ronjenje jako dopalo predložio

je Seki da ga pusti u novu avanturu.

To je ekstremno ronjenje sa ajkulama

na otvorenom moru. Seka kaže:

„Ne mogu više, hoću kući.“ Sirota žena!

dugo živeo zajedno sa Radom i izlazio

sa njom. Da li je to bila prava ljubavna

priča ili paravan, da li je lepi dečko

možda imao sa obe strane ljubav to ne

znamo i nije naše da tvrdimo, već eto sa

žalošću konstatujemo da su raskinuli.

Ko zna, možda se i pomire?

Novi film Danisa Tanovića „Epizoda

u životu berača željeza“ učestvuje

u zvaničnoj konkurenciji na

Berlin Film Festivalu.

Ovo će ujedno biti i premijerno izvođenje

filma, inspirisanog istinitim događajima

iz bosanskohercegovačkog društvenog

miljea. Reditelj kaže: „Mislim da

je potrebno da ova priča bude viđena,

ne samo da bi se pokrenule diskusije o

našem društvu, nego da se kroz emocionalno

shvatanje stanja žrtve dođe do

momenta u kojem ćemo sami sebi postaviti

pitanje: Kakvi smo to ljudi postali?“

Seka ne da Veljku da roni

Fotos: Getty Images, zVg

Veljko, što si toliki nečovek i mučiš jadnu

Seku? Batali ajkule i roni u bazenu.


Justin istukao telohranitelja?

Justin Bieber se navodno naljutio

na svog telohranitelja

kada je zabranio jednom njegovom

prijatelju da mu priđe.

U raspravi koja je nastala, pevač

je nekoliko puta udario u grudi

i gornji deo tela Benabou, kako

Veterani rocka, matori „Stonesi“, nominovani

su za najbolji live-nastup u

protekloj godini za ovogodišnju muzičku

nagradu Brit Awards 2013.

Pedeset godina posle svog prvog

nastupa u londonskom klubu

„Marquee“, čuveni rokeri doživeli su

svoju drugu nominaciju za ovu nagradu.

Interesantno je da je nominovana i

nedavno preminula Amy Winehouse

kojoj je izašao poshumno objavljeni

album pod nazivom „Lioness“. Ko će

odneti pobedu, matori Stonesi ili preminula

Amy videćemo ovih dana.

se zove telohranitelj Izraelac,

inače bivši specijalac izraelske

vojske. Posle svađe Benaboa je

dobio otkaz, a Bieber je otkrio i

da ga je on lagao da je bio telohtanitelj

Justinu Timberlakeu.

Telohranitelj je tužio Biebera za

nanošenje „ozbiljnih telesnih

Nataša je obzirna to prijateljica specijalca. i kada

na svoj rođendan zove goste.

„rolling stonesi“ drmaju

„Carla me varala sa Dimitrijem!“

U biografiji o životu Micka

Jaggera koju je napisao

Cristofer Andersen, objavljeni

su do sada nepoznati

detalji iz života slavnog pevača,

između ostalog i podatak

da ga je dugogodišnja

ljubavnica Carla Bruni

varala sa princom Dimitrijem

Karađorđevićem.

Jagger je sa Bruni bio sedam

godina u stalnoj vezi i to u

povreda“ i traži 420.000

dolara za neplaćeni prekovremeni

rad, kao i odštetu

za povrede. Ništa gluplje

skoro nisam čuo nego da

ovaj klinac, do duše svetska

zvezda, bije svog čuvara, i

vreme kada je u braku bio

sa super modelom iz Texasa

Jerry Hall. Kako se tvrdi

u ovoj nedavno objavljenoj

knjizi, Carla je ovako dugo

ostala sa Jaggerom u vezi jer

se prema njemu ponašala

upravo onako kako se on ponašao

prema drugim ženama

u svom životu – neverno. I

ja bih se tako ponašao da

sam on ili ona. Samo kad

bih mogao.

Rekla – kazala

ANA BEGIĆ

Hrvatska glumica

posle porođaja učestvovala

u emisiji

„Pesmom do snova“,

došla do polufinala i

dovela liniju do savršenstva.

Sada čeka

nove uloge!

M ATEJA

KEŽMAN

Fudbaler Mateja Kežman

bi mogao po

drugi put pred matičara

jer je na facebook

stranici njegove

devojke Marije osvanuo

status „verena“.

AMRA

ČERKEZOVIĆ

Fotografije ove mlade

i lepe Bosanke

koja ima međunarodnu

karijeru osvanule

su u New Yorku

na 5. aveniji u izlogu

popularnog trgovinskog

lanca „H&M“.

ELTON JOHN

Elton i njegov suprug

David navodno

su po drugi put postali

roditelji, nakon

što im je surogat

majka rodila bebu.

Pol bebe se još uvek

čuva u tajnosti.

BEYONCÉ

KNOWLES

Beyonce je najseksi

žena 21. veka, tako

tvrde u magazinu

„GQ“ na čijoj je naslovnici

izašla i dala

za njih ekskluzivni

intervju.

TOM CRUISE

„Ako Arnold

Schwarzennegger

može da bude guverner,

ja mogu biti

predsednik Amerike“,

izjavio je Tom

Cruise u knjizi

Lawrencea Wrighta

i ostao živ.

KOSMO 00 79


scENa

Veliki uspeh Svetosavskog

bala, održanog

27. januara. Bal je

privukao goste iz cele

Evrope: iz Nemačke,

švedske, Belgije, Francuske

i mađarske.

glamurozno i svečano

Ovogodišnji Svetosavski bal,

16. po redu, bio je spoj glamura,

bečke i srpske kulturne

tradicije i dobre energije.

Preko 600 posetilaca, među

kojima su bili predstavnici

Srpske pravoslavne crkve, diplomatskog

kora, političkog i

javnog života Srbije i Austrije,

kao i oko 200 mladih, uživali

su u bogatom programu. Zanimljivo

je napomenuti da su

na bal u Beč doputovali Srbi

iz Švedske, Nemačke, Belgije,

Francuske i Mađarske i svi

su jednoglasni u oceni da su

njihova očekivanja opravdana

– bal je bio izvanredan!

80 KOSMO

Bal je tradicionalno otvoren

Svetosavskom himnom i paljenjem

slavske sveće. Prigodne

numere klasične muzike

izveli su pijanistkinja Jovana

Misaljević i vokali Aleksandra

Milovanović i Nenad Marinković,

a SKUD „Karađorđe“ i

plesna grupa „Black & White“

iz Beča dočarali su atmosferu

starih srpskih i tradicionalnih

bečkih balova. U zabavnom

delu programa goste je zabavljao

ansambl „Danica“ iz Salzburga.

U Austrijsko–srpskom

društvu, koje je organizovalo

Svetosavski bal, ističu da su

zadovoljni odazivom gostiju i

njihovim reakcijama.

Vlasnik magazina KOsmO Dejan

sudar i njegova „lepša polovina“.

Nenad milosavljević, frontmen „galije“,

učestvovao je u programu.

Domaćica večeri Vera marjanović

sa delegacijom bečkog FPÖ-a.

Balu je prisustvovao i veliki broj

austrijskih političara.

Svetosavski bal

privukao je i oko

200 mladih ljudi.

Fotos: Radule Božinović, Drago Palavra


www.fantom.cc

presents

KOSMO

aca lukas, miligram i

milica Pavlović,

subota, 23. februar

U organizaciji estradne

agencije „Estrada Events“,

ekskluzivni koncert velikih

muzičkih zvezda. Koncert

se održava u prostoru

Colosseum XXL, na adresi

Sebastian-Kohl-Gasse 3-9/24,

u 21. becirku. Informacije i

rezervacije karata na info-telefon:

0680 242 59 16.

Toni cetinski, Bajaga,

cult Band i sunčev zrak,

subota, 9. mart

Nezaboravno veče, garantovani

muzički provod uz

neverovatan izbor muzičara.

Držeći dato obećanje, „Estrada

Events“ poklanja Tonija Cetinskog

damama povodom Dana

žena, a veliko interesovanje

sigurno će izazvati i Bajaga, jedan

od najpopularnijih rokera

bivše Jugoslavije.

legenda bosanskohercegovačke i ex-jugoslovenske šansone

Kemal monteno na nezaboravnom koncertu u Beču.

Kemal Monteno u Beču!

9. mart 2013., 20.30 sati,

ETAP Event Center

Poznati bečki producent Fikret

Vukalić Fantom organizuje

koncert svog prijatelja, Kemala

Montena, legende bosanskohercegovačke

i ex-jugoslavenske

šansone! Iako narušenog zdravlja,

Kemal peva bolje nego ikad.

Sav prihod od prodatih kara-

ta ide direktno izvođaču. Ne

propustite jedinstvenu priliku

da uživate u nežnim notama

izvođača nekih od najljepših

pesama s naših prostora. Popularni

Kemica u Beču nastupa u

okviru svoje koncertne turneje

pod nazivom „Vratio sam ti se

živote“. Ulaznice: 0680/335

27 00, 0650/878 90 10, 0699

192 28 041.

„Meni je svaki

vikend nezaboravan!“

mlada nada balkanske muzičke scene: David Nezirović,

poznatiji kao mc Dejvid Nez — dečko koji obećava!

Bečlija David Nezirović (23),

alias MC Dejvid Nez, je predstavnik

mlađe generacije naših

ljudi koji se etabliraju na

ovdašnjoj muzičkoj sceni.

KOSMO: Čime se baviš?

MC Dejvid Nez: Ja sam

MC, show-entertainer, voditelj…

Ja sam taj lik koji, sa

DJ-em ili sam, pokušava da

podigne masu u klubu. To je

moj posao. I pevam…

KOSMO: Kako je počelo?

Imao sam 19 godina. DJ

Seggy, koji je već šest godina

na sceni, jedne večeri me je

spontano pozvao da nastupim

za vreme njegovog seta u klubu

„Viva“, da nešto otpevam i

da animiram publiku. Onda

se to ponovilo još nekoliko

puta, a par meseci kasnije sam

dobio ponudu od poslovođe

kluba Dejana Nukića da tamo

radim kao MC. Kada sam prvi

put izašao pred publiku nisam

tačno znao šta da radim. Ali,

rekoh sebi, daću maksimum…

Radio si u još nekoliko naših

klubova?

Sledeći veliki posao dobio sam

u klubu „Diamond“, tamo

sam bio resident MC skoro

dve godine. Sada sam u klu-

bu „Insomnia“ Elvisa Deena.

Svih ovih godina radio sam sa

puno zvezda, ali se najradije

sećam saradnje sa „Amadeus

bendom“, sa Adilom, Dadom

Polumentom, sa njim sam i

pevao… Ma, meni je svaki vikend

nezaboravan.

Pomenuo si da u našoj zajednici

ima više ljudi sa

uspešnim karijerama DJ-a

i MC-a…

Ja sam lično radio sa ovim

ljudima: Dj Ashke, Dj Bale,

Constantine, AJ, Dj Tomba,

Dj Seggy, Dj Nane, Dj Matkoo,

Dj Dex, Deep Criminal,

Dj Cream, Orlando Stepz,

Dj Shone, Dj Jemix, MG the

One, MC Yankoo…

Budući planovi?

Planiram da snimim nekoliko

pesama, da izbacim singl

i spot. Pomoći će mi MC

Yankoo, AJ & Nik Dean i

Dj Cream. Želja mi je da

se u nekoj budućnosti vrte

moje pesme. Osim toga, na

YouTubeu je nedavno izašao

remiks pesme „Balada disidenta“

Beogradskog sindikata

koji smo uradili ja i producent

Nik Dean. Praktično

preko noći smo imali više od

hiljadu klikova.

KOSMO 81


KUlTUra

Prošetaj, pogledaj...

schwul, aber nett!

13.2. i 27.3., Akzent

harri stojka’s india Express

22.2., Gasometer

Kaizers Orchestra

4.3., Arena Wien

Hello I'm Johnny Cash

5.3.., Wiener Stadthalle

georg Baselitz

do 20.5., Essl Museum

Tačka: razno

Walk the Moon

8.3., Szene Wien

Početkom 2012.

MTV je indie bend

„Walk the Moon“

uvrstio u svoju listu

„Artist to Watch for

2012“. Svakako s dobrim

razlogom.

The Jon spencer Blues Explosion

18.2., Arena Wien

Nazvati ovaj njujorški

trio legendarnim

je blago podcenjivanje.

Jon Spencer,

Judah Bauer i Russell

Simins prirediće

Beču pravi događaj.

yüksel Arslan

do 24.2., Kunsthalle Wien

Arslan je turski

umetnik poreklom

iz Istanbula koji

radi i živi u Parizu.

U svojim radovima

bavi se odnosom

racionalne misli i

misticizma.

Unter 10

do 26.5., Wien Museum

Odabrane dragocenosti

iz zbirki Bečkog

muzeja, za čije

je izlaganje ključni

kriterijum bio da

su manje od deset

centimetara.

82

KOSMO

tursko-kurdski

Šekspir

27. i 28.2, i 1.3.

Interkulturni projekat

„Imagine Shakespeare“ u

Palais Kabelwerk.

Direktor projekta Manfred

Michalke objašnjava: „Ova

adaptacija je naš doprinos

prevazilaženju predrasuda i

rigoroznih granica u našim

glavama.“ Projekat „Imagine

Shakespeare“ je vrlo originalna

obrada poznate komedije „San

Robbie

Williams

17.7., Krieau

Jedan i jedinstveni Robbie

Williams u Beču.

Profesionalni put Robbija

Williamsa je redak i uzbudljiv

primer razvoja jednog

muzičara. Prve korake u

muzici Robbie je napravio u

Boy-bendu „Take That“, da

bi kasnije postao jedan od

najuspešnijih solo umetnika

današnjice. Malo je muzičara

koji se poslednjih godina

Brunnenpassage

igraonica

od 13.2. do 19.6.

Kulturni centar Brunnenpassage

organizuje plesnu

školu „Tanz die Toleranz”.

Besplatna plesna škola namenjena

je svim ljubiteljima

igara, deci, mladima i

odraslima. Deca od osam

do 12 godina, mladi od 13

do 21 godine, odrasli od 22

godine starosti mogu se besplatno

prijaviti i pohađati

časove plesa, a nije potreb-

letnje noći“. Ne samo da je vilenjak

Puck Turčin, a jedan od

glavnih junaka Zettel (tkač

Vratilo) Kurd, već se nakon

zločeste upotrebe Oberonovog

čarobnog napitka pomešaju

ne samo osećanja protagonista,

već i njihovi jezici.

U predstavi učestvuju mladi

Turci i Kurdi rođeni u Austriji

koji još jednom dokazuju da

su saradnja i zajednički projekti

ljudi iz različitih kultura

mogući. Produkcija je urađena

uz finansijsku podršku Raiffeisenlandesbank

NÖ- Wien.

KOSMO poklanja 2x2 karte.

E-mail na: gewinnspiel@

kosmo.at do 20.2.

mogu pohvaliti sa toliko uspeha

kao Robbie Williams.

Njegovi koncerti rasprodaju

se u rekordnom roku, njegove

pesme drže vrhove top lista, a

on dobija brojna priznanja i

nagrade. Njegovi živi nastupi

su legendarni, njegov stil se

ne može oponašati. Robbie

Williams uživo – to naprosto

mora da se vidi. Magazin

KOSMO i organizator koncerta

Skalar Entertainment

poklanjaju 2 x 2 ulaznice. Pošaljite

nam mail na gewinnspiel@kosmo.at

sa svim

Vašim kontakt podacima i

šifrom „Robbie Williams“

najkasnije do 1. marta 2013.

no ni nikakvo predznanje.

Plesnu radionicu vodiće

profesionalni koreografi,

a na kraju sezone naučene

veštine će se demonstrirati

pred publikom. Svi su dobrodošli!

Svako može i ume

da igra! 13. i 20. februara

održavaju se probne radionice

na kojima se možete

bliže obavestiti o projektu.

Redovne probe održavaće

se svake srede, do 19. juna.

Informacije i prijave na:

tanzdietoleranz@caritaswien.at

www.brunnenpassage.at/

projekte/tanz/

Tel: 01/87812-207

NagraDNa

igra

integrativno pozorište u Beču: besmrtni

šekspir na imigrantski način.

NagraDNa

igra

Čekajući leto: na julskom koncertnom

kalendaru fiksiran i Robbie Williams.

Zapleši toleranciju: besplatana škola

igara i plesa u centru Beča.


Fotos: wikimedia, zVg

Redaktion: Uroš Miloradović

Kino – najnoviji blockbusteri

Cäsar muss sterben

Drama

Glumci: Cosimo Rega, Salvatore

Striano, Giovanni Arcuri

Režija: Paolo i Vittorio

Taviani

Na repertoaru od: 1.2.

Film „Cezar mora da umre“ je

dokumentarac koji prati pokušaje

zatvorenika jednog italijanskog

zatvora maksimalne

bezbednosti da pripreme i izvedu

Šekspirovu tragediju „Julije

Cezar“. Ako je sloboda neophodan

uslov za umetnost, kako

nastaje umetnost u zatvoru?

Knjige

generation Österreich

schuöcker, Jelinek

Koji događaji nakon 1945. su

najizrazitije oblikovali današnju

Austriju? Čega se sećamo?

Koji ljudi su doveli do toga

da Austrija danas izgleda tako

kako izgleda? Svedoci vremena

koji su istoriju preživljavali i

stvarali, čitaocima predstavljaju

najpresudnije momente iz politike,

umetnosti i svakodnevice.

Trideset uzbudljivih priča koje

su zapisali i oblikovali bestseler

autori Berhard Jelinek und Birgit

Mosser Schuöcker.

Edition a GmbH, 2012.

3096 Tage

Drama

Glumci: Antonia

Campbell-Hughes, Amelia

Pidgeon, Thure Lindhardt

Režija: Sherry Horman

Na repertoaru od: 28.2.

Slučaj Natasche Kampusch,

svojevrsni nacionalni antibrend,

dobio je i svoju filmsku

obradu. Natascha je imala deset

godina kada je 1998. na putu

ka školi oteo inžinjer Wolfgang

Priklopil. U podrumu njegove

kuće ona je provela zatvorena

osam i po godina.

Der goldene Plachutta

m. i E. Plachutta

1.500 recepata austrijske kuhinje

iz pera velikih šefova Ewalda

i Maria Plachutte. Konačno

pravi, veliki narodni kuvar, kakav

zaslužuje svaka nacionalna

kuhinja. Recepti su napisani

jednostavnim jezikom, tako da

ih mogu pratiti i kuvari početnici,

a obuhvataju kako svakodnevne,

tako i recepte za posebne

prilike. Ovo je kuvar za ceo

život, knjiga u koju možete sa

istim izenađenjem zavirivati

nebrojeno puta.

Brandstätter, 2012.

Warm Bodies

Horor, romansa

Glasovi: Nicholas Hoult,

Teresa Palmer, John Malkovich,

Dave Franco

Režija: Jonathan Levine

Na repertoaru od: 22.2.

Zombiji su zavladali svetom, a

on je jedan od njih: Zombi R

kreće se kroz postapokaliptični

pejsaž Amerike razrušenih

gradova i devastiranih zgrada.

Kada pojede mozak jednog

mladića, on se, međutim, zaljubljuje

u njegovu živu devojku i

sve više postaje ljudsko biće.

Belladonna

Daša Drndić

Poznata hrvatska spisateljica

Daša Drndić u svom novom

romanu prati sudbinu Andreasa

Bana, pisca i psihologa koji

odlazi u penziju, a istovremeno

saznaje i da je ozbiljno bolestan.

Iz ovog mračnog ugla on sagledava

svoj prošli život i pokušava

da sastavi krhotine prošlosti. U

svom novom romanu Daša

Drndić se bavi temama bolesti,

starosti i smrti u svetu koji ove

fenomene ignoriše i odbacuje

kao nepoželjne pojave.

Fraktura, Zagreb, 2012.

cD polica

Robbie Williams

Take The Crown

Sido

Beste

P!nk

The Truth About Love

David guetta

Nothing but the Beat 2.0

David garrett

Music

DVD polica

Thelma & louise

Roadmovie R.

Scotta o dogodovštinama

dve

obične žene koje

slučajno postaju

predmet policijske

potere.

igrice

Farcry 3

Ova otkačena

igra vas stavlja

u ulogu Jasona

Brodyja kojeg

na otoku čekaju

brojni uzbudljivi

zadaci.

Need for speed

Novo izdanje

popularne igre

stiže sa čak 35

novih automobila,

kao i s

mnoštvom novih

scenarija.

Blue Velvet

Film Davida

Lyncha čija

radnja počinje

slučajnim pronalaskomjednog

ljudskog

uveta.

Priscilla, Queen of the Desert

„Priscilla...“ je

komedija o grupidrag-queenova

koji svoju

tačku žele prikazati

australijskoj

provinciji.

KOSMO 83


KUlTUra

info-ćoše

Raveonettes

12.2., Arena Wien

Ovaj danski garažni rock duo

čine gitarista Sune Rose Wagner

i basistkinja Sharin Foo. Septembra

2012. izašao

je njihov

šesti studijski

album „Observator“.

gotovac & Ðukić

do 9.3., Galerie Michaela Stock

Izložba: „Tomislav Gotovac &

Sandro Ðukic: speak quietly“ prikazuje

radove dva značajna hrvatska

umetnika.

Adresa galerije:Schleifmühlgasse

18

(1040 Wien).

alan Parsons Project

22.3., Gasometer

Parsons je ušao u anale muzičke

istorije kao tonac Beatlesa. Njegov

solo umetnički projekat, međutim,

dobija

brojne nagrade

i privlači

ogromnu pažnju

publike.

Balkan 3000

1.3., Ost Klub

„Balkan 3000“ naziv je žurke u

bečkom Ost Klubu koja se obraća

svim ljubiteljima ex-yu rocka i

„novog talasa“.

Party će se održati u petak,

1.3.2013, a za plesanje i dobar

provod pobrinut će se DJ Riki &

Miki (jugorock), kao i DJ Kapazunda

(Balkantunes). Uživo će

publiku zabavljati bend „Turbokrowodn“

iz Gradišća, koji će sviratimnogobrojne

hitove

ex-yu rocka,

ali i vlastite

pjesme kojima

se prvi put

kani predstaviti

široj bečkoj

publici.

84 KOSMO

rUNDEK

cargo Trio

17.3, Akzent theater

Legenda ponovo u Beču.

Darko Rundek je jedan od

najpopularnijih muzičara s

prostora bivše Jugoslavije. Nakon

preseljenja u Francusku,

snimljena dva albuma sa Cargo

Orkestrom te dve zajedničke

turneje, Rundek je ispunio svoj

dugo željeni san o osnivanju

trija. Kroz svoju karijeru Rundek

nikada nije svirao u bendu

manjem od šest članova, sve do

Koncert Nelly Furtado

8.3., gasometer wien puteva i proverenih formula

Nelly Furtado je pevačica

koja zadivljuje svojom otvorenošću

i hrabrošću.

Ove osobine pre svega se odnose

na njenu sklonost eksperimentu

i oprobavanju u različitim

muzičkim žanrovima,

od etno muzike, preko dancea,

hip-hopa, do elektronske muzike

i popa. Nelly Furtado već

12 godina drži prva mesta na

lestvicama popularnosti širom

sveta i to u više žanrova. Dok se

većina izvođača drži utabanih

Suze su O.K.

3.3., theater Akzent

Poznato beogradsko pozorište

Zvezdara Teatar gostuje u

bečkom Akzent Theatru.

Gostovanje ovog vrhunskog

ansambla uvek izaziva posebnu

pažnju kod bečke publike.

Nema razloga da tako

ne bude i 3. marta kada je

na programu predstava autorke

i novinarke Mirjane

Bobić-Mojsilović „Suze su

O.K.“ u režiji Milana Karadžića

i s glumačkom legendom

Tanjom Bošković u glavnoj

pre tri godine godine kada je

odlučio oformiti trio s ciljem

još većeg približavanja muzike

publici kroz intimnost i transparentnost

koju pruža ova formacija.

Rundek Cargo Trio uz

lidera čine i violinistkinja Isabel

te multiinstrumentalist Dušan

Vranić. Info: blasko.papic@

chello.at Mobil: 0699 1945

19 10 i marijana.kriz@gmail.

com Mobil: 0664 43 63 886

Nagradna igra: odgovorite

nam pitanje „Da li je Rundek

Cargo Trio već nastupao

u Beču?“ i osvojite 3x2

karte za koncert. Odgovore

nam pošaljite mailom, na

gewinnspiel@kosmo.at

Nelly Furtado iznova osmišljava

i obnavlja svoj zvuk sa svakim

novim albumom – a da pri

tom ostaje nepogrešivo svoja.

Nakon albuma na španskom

„Mi Plan“ i „The Best Of “ albuma,

Nelly Furtado se vraća

na scenu sa „The Spirit Indestructible“.

Magazin KOSMO

i organizator koncerta poklanjaju

1 x 2 ulaznice. Pošaljite

nam mejl na gewinnspiel@

kosmo.at sa svim Vašim kontakt

podacima i šifrom „Nella

Furtado“ najkasnije do 1. marta

2013.

ulozi. „Suze“ su priča o strastima,

razočarenjima, o pesnicima

i njihovim muzama,

o pesmama koje nikada neće

biti napisane, i o onoj koja

stiže kasno. O kakvoj je predstavi

reč, najbolje govore komentari

onih koji su je gledali.

Izdvajamo samo jedan od

njih: „Tanja Bošković je neverovatna

glumica! Iz scenarija

Mirjane Bobić-Mojsilović

je uspela da napravi ulogu

za pamćenje. Preporučujem

predstavu iz prostog razloga

što su oni koji nisu videli Tanju

u ovoj ulozi na velikom

gubitku.“ Razlog više da i vi

posetite ovaj uspešni komad.

NagraDNa

igra

Originalni i neponovljivi Darko rundek

nastupa u pozorištu Akzent.

NagraDNa

igra

svetska zvezda Nelly Furtado na promo-turneji

novog albuma u Beču.

Predstava po tekstu izuzetno popularne

mirjane Bobić-mojsilović.


Pogledali smo za vas – novo na repertoaru

Parker

Žanr: akcioni film, triler

Režija: Taylor Hackford

Glumci: Jason Statham, Jennifer

Lopez, Michael Chiklis,

Clifton Collins Jr., Wendell

Pierce, Nick Nolte

Na repertoaru od: 8.2.

Ocena:

„Parker“ je žanrovski, akcioni

film, sa već viđenim zapletom,

predvidljivim tokom i raspletom.

Nosilac radnje je istoimeni

glavni lik koga glumi

popularno akciono lice Jason

Statham – inače najjači adut

filma i jedina sila koja ovaj

uradak može uzdići iz mase

sličnih i neprepoznatljivih

ostvarenja. Parker je kriminalac-džentlmen,hladnokrv-

ni, nepogrešivi i smrtonosni

profesionalac koji deluje u

skladu sa čvrstim moralnim

kodeksom u kojem je zadata

reč svetinja, a izdaja i kršenje

dogovora se kažnjavaju smrću.

Nakon jednog obaveljnog

posla, grupa slobodnih „preduzetnika“

s kojom je Parker

obavio „posao“ rešava da ga

„krajcuje“ za njegov deo plena

i da ga se reši. On završava

na ivici puta, izrešetan, ali živ.

Izvukavši živu glavu, Parker

kreće u nezaustavljiv osvetnički

pohod, rešen da gotovo

ekzemplarno kazni prekšioce

„večnih principa“ i svet povrati

u (prilično sumnjivu)

moralnu ravnotežu. Na svom

„putu osvete“ Parker susreće

Leslie ( Jennifer Lopez) neuspešnu

agenticu za prodaju neketnina,

ženu u finansijkom i

životnom škripcu koja je spremna

da učini bilo šta, samo

Odlični Jason statham u ikoničnoj ulozi hladnokrvnog gangstera

u inače prilično predvidljivom akcionom filmu.

da se makne iz mrtve tačke

u koju je zapao njen život.

„Parker“ je prilično mršavo

ostvarenje, bezbolna i ugodna

zabava za jedno veče koju ćete

zaboraviti onog momenta

kada napustite bioskop.

(Uroš Miloradović)

Filmski pokloni za pamćenje! NagraDNa

NagraDNa

igra igra

U saradnji sa distributerskom kućom Constantin

Film, magazin KOSMO poklanja

srećnim dobitnicima dva puta po dve karte za film „Parker“.

Pošaljite nam e-mail sa šifrom „Parker“ i Vašim

kontakt podacima na adresu gewinnspiel@kosmo.at

najkasnije do 1. marta 2013. godine. Želimo Vam puno

sreće i ugodan doživljaj u bioskopu!

godišnja pretplata za

KOSMO iznosi 11,- eura!*

Pretplatom dobijate

10 brojeva

direktno na Vašu adresu!

Twist Zeitschriften Verlag GmbH

Handelskai 388, Büro Top Nr. 741

A-1020 Wien

T: +43/1/235 05 72 - 0

F: +43/1/235 05 72 - 25

zusendung@kosmo.at

www.kosmo.at

*Das Produkt ist unentgeltlich. Der Preis beinhaltet lediglich Porto- und Aufwandkosten.


ZNaNJE

Vrste poljubaca:

Za svakog po nešto...

Poljubac u obraz je ritualan ili druš-

tven način iskazivanja prijateljstva,

pozdravljanja, čestitanja, tešenja,

ponekad i poštovanja. Poljupcem u

obraz takođe može da se iskaže romantičan

ili seksualan interes. Ova

vrsta poljupca je običajena u Južnoj

i Istočnoj Evropi, mediteranskim

državama, Srednjem Istoku i Južnoj

Americi, a manje učestala pojava u

engleski govorećoj Severnoj Americi

i Severnoj Evropi.

ljubljenje ruke, koje se praktiku-

je stvarno, ili samo rečima („Ljubim

ruke milostiva gospođo!“),

je izraz poštovanja, ponekad čak

i obožavanja, najčešće muškarca

prema ženi. Osim toga, ljubljenje

ruku je običaj iskazivanja respekta

od strane podanika prema gospodaru,

deteta prema starijima,

vernika prema crkvenim dostojanstvenicima

itd.

„Francuski poljubac“ je senzua-

lan poljubac, u kojem jedan ili oba

partnera dodiruje jezikom partnerove

usne ili jezik, obično pritom

ulazeći jezikom u partnerova usta.

Ovakav poljubac je obično izvor

užitka za oba partnera, jer su usne

i jezik izuzetno osetljive telesne

zone. Naziv je dobio početkom

20. veka, zato što su Francuzi smatrani

razuzdanim narodom.

„Eskimski poljubac“, prilikom

kojeg se partneri međusobno pritiskaju

i trljaju vrhovima noseva,

interpretacija je tradicionalnog

eskimskog načina pozdravljanja

zvanog „kunik“. Fama kaže da se

dodiruju nosevi zato što bi se ljudima

na arktičkoj hladnoći zalepile

usne. To nije zbog toga, nego zato

što su u polarnim krajevima odećom

nepokriveni samo nos i oči.

„Judin poljubac“ je sinonim za izda-

ju. Prema predanju, Juda je izdao Isusa

vojnicima tako što ga je poljubio posle

„Poslednje večere“. Nakon tog poljupca

je Hrist uhapšen. Danas se izraz

„Judin poljubac“ koristi i kao opis situacije

u kojoj je neki čin prijateljstva

zapravo više štetan nego koristan.

Zašto se

Piše: milan ilić

KISS ME. ljubljenje, jedan od nadubljih izraza

bliskosti između dve osobe, od pamtiveka

inspiriše umetnike, utiče na istoriju čovečanstva

i legende. Zašto se uopšte ljubimo?

Iako se većina sveta ljubi

i poljubac se smatra univerzalnim

instinktivnim

činom, jedan manji deo

sveta (oko 10% stanovništva)

nema običaj ljubljenja.

Uprkos tome, mnogi naučnici

smatraju da nam je ljubljenje

urođen fenomen. Interes

za ljubljenje oduvek je

postojao, ali je sistematska,

naučna obrada ovog fenomena

počela relativno kasno

– tek od druge polovine 19.

stoleća. Poznati britanski

antropolog Ernest Crawley,

koji je delovao početkom

20. veka, smatrao je da je

dodir najviše čulo, a da je

poljubac opšteljudski izraz

naklonosti, ljubavi i obožavanja

u društvenom životu

viših civilizacija. Pre toga,

u 19. stoleću, italijanski antropolog

Cesare Lombroso

je utvrdio kako ljubavni poljubac

ima korene u majčinskom

ljubljenju deteta.

Poljubac pomaže pri

izboru partnera

Kroz poljupce, između ostalog,

saznajemo mnogo šta o

partneru. Iako smo, posebno

u savremeno doba, kao

ljudi u percepciji okruženja

uveliko zavisni od vizualnog,

miris igra važnu ulogu

u našem društveno-seksualnom

ponašanju kada smo u

neposrednoj blizini drugih.

Kada se, uzbuđeni, ljubimo,

naša tela ispuštaju koktele

hemikalija. One odaju naš

nivo stresa, motivacije, polnog

uzbuđenja... Ljubljenje

nam aktivira lučenje različitih

hormona i povećava nivo

sreće. Dobar poljubac pojačava

osećaj euforije, stimu-

Fotos: iStockphoto


ljubimo?

liše centre za zadovoljstvo u

mozgu. Iako poljubac možda

ima neromantične korene,

u hranjenju „usta-nausta“

(kakvog i danas imaju

razne životinje), poljubac je

evoluirao u jedan od važnijih

faktora izbora (polnog)

partnera i nastavka vrste.

Neka istraživanja pokazuju

da ljudi sa različitim karak-

10%

ljudi živi u

kulturama koje

ne poznaju

ljubljenje.

teristikama imunog sistema

mirišu različito, te da žene u

neposrednoj blizini muškarca

– posebno tokom ljubljenja

– dobijaju informacije o

imunom sistemu partnera.

Pri tom ih više privlače oni

muškarci koji imaju imuni

sistem različit od njihovog.

Prema tome, potomci će

imati jači imunski sistem,

jer će naslediti više različitih

karakteristika od majke

i oca. „Tokom poljupca telo

dobija signal da li ovaj spoj

sa partnerom ima šanse za

uspeh ili ne“, tvrdi Sheril

Kirshenbaum, autorica knjige

„The Science of Kissing –

What Our Lips Are Telling

Us“ („Umetnost ljubljenja –

šta nam govore naše usne“).

Poljubac je izložen menama

u braku, strast sa početka

veze prelazi u starijim godinama

u drugačiju, blažu nežnost,

pa i strasni poljupci,

uobičajeni za početak partnerske

veze, postaju vremenom

manje intenzivni, kaže

u razgovoru za KOSMO,

poznati psihoanalitičar profesor

Dr. Alfred Pritz, rektor

bečkog Privatnog univerziteta

Sigmund Freud.

„Dа li bi u zrelim godinama,

posle par decenija braka,

trebali ponovo da ’učimo’ da

se senzualnije ljubimo?“, pitamo

Prof. Pritza, na šta on

odgovara: „To je, pre svega,

stvar lične odluke.“

Dakle, onaj ko voli – taj i

nek lepo izvoli.

Razmena sastojaka

Neki eksperti smatraju da je,

evolutivno, uloga poljupca

(i) u prenošenju malih količina

uzročnika bolesti s jedne

osobe na drugu, čime se

pospešuje jačanje imuniteta

međusobno bliskih ljudi.

Teško je utvrditi da li je to

zaista tako, ali činjenica je

da je ljubljenje način prenosa

mnogih obolenja. Među

ostalim, postoji i „bolest poljupca“,

infektivna mononukleoza.

Uzrokuje je, u većini

slučajeva, Epstein-Barov

virus, ili citomegalovirus.

Obično nema teže posledice,

a oboleli najčešće nekoliko

dana imaju povišenu temperaturu,

osećaju se malaksalo

i imaju upalu grla. Inače,

poljubac sa osobom koja je

zaražena HIV virusom (uzročnik

side-AIDS-a), neće

preneti ovaj virus. Do sada

je poznat samo jedan slučaj

ovakvog prenošenja, ali oba

partnera su imala ozleđene

desni, pa je zapravo i tu bila

reč o prenosu virusa zaraženom

krvlju.

ah, ti poljupci

„Prostitutke se ne ljube u

usta“ je fama, za koju neki

kažu da je istinita, dok je drugi

opovrgavaju. Zagovornici

prve teze kažu da se prostitutke

ne ljube u usta zato što

ljubljenje smatraju intimnijim

činom, znakom predanosti

i ljubavi, dok im je plaćeni

polni odnos posao koji ne

obavljaju sa velikim entuzijazmom.

Osim toga, ko zna,

možda ne žele da se souče sa

srmrdljivim dahom klijenta?

lesen sie diesen Beitrag auf

Deutsch unter www.kosmo.at

RADAR.

telo tokom

poljupca dobija

signale o

partneru.

KOSMO 87


aZONODa

Uroš

milOraDOVić

Slabovidi

kutak

izgubljeni

generacijski rat

Ne verujem da su se naši stariji

sugrađani zaželeli ratovanja,

ali u njihovoj želji da vojna

obaveza ostane na snazi ima malo

staračkog sadizma. U svakom

slučaju, bakutaneri i njihove faraonske

polovine su se na dan referenduma

o vojsci disciplinovano

uputili na glasačka mesta, dok su

mladi dan prespavali. Generacijski

rat bio je, dakle, izgubljen zato što

su se mladi pokazali nezainteresovani

i lenji da mrdnu olovčicom.

Baka Milevu obaveštavam telefonski

o „bezbednosnoj situaciji“

i ispitujem njene sklonosti ka tipu

organizacije vojske. Zaključujem

da se u mnogim stvarima moja

baka ne razlikuje mnogo od svoje

austrijske vršnjakinje. I moja Mileva

k’o iz topa odgovara da bi i ona

glasala za vojnu obavezu. Razgovaramo

telefonom i ona odsutno

priča sa mnom, jer gleda televiziju

i na televiziji šumadijski nacionalni

sport – tenis, i nacionalnog Noleta,

zbog koga joj skače pritisak. U

tenis se razume kao da su joj svi u

porodici generacijama bili il’ linijske

sudije ili teniseri, kao da je Šumadija

kolevka ovog sporta, kao da

su svi odrasli s reketom uz ovce, na

pašnjacima od najfinije teniske trave,

u belim sportskim čarapicama.

I kad je pitam dobro, bre, Mileva,

šta će meni vojska, ona mi odgovara:

„Da braniš zemlju od okupatora!“.

„Kog okupatora?“, pitam ja.

„Kako kog“, ratoborno će Mileva,

„pa od Švabe.“ „Pa Mileva“, na to

ću ja, „ja sam, bre, Švaba!“ Ali me

ona ne čuje, jer je Đoković zabio

poen nekom teniskom nacionalnom

dušmaninu i moja Mileva je,

sve sa vaskolikim nacionom, pala u

navijački sevdah.

Vaše mišljenje pošaljite na:

uros.miloradovic@kosmo.at

00 KOSMO

Buduće zanimanje

Pita otac sina:

„Šta ćeš biti kad porasteš?“

„Čistač bazena.“

„Čistač bazena? Otkud ti to

pade na pamet? A ima li još

nešto što te zanima, što ti se

čini zanimljivo da izabereš

kao zanimanje?“

„Paa, baštovan, majstor za

kablovsku televiziju, raznosač

pica, Deda Mraz…“

„Žeeeeeenooooooo!!! Mali

našao porniće!“

Samo istina

Unajmio Italijan radnicu iz

najstarije branše za jednu

noć, platio je i na rastanku

joj maše i viče:

„Euro falsifikato!“

A ona će njemu:

„Sifilis oriđinale!“

Prašumska trofazna

Pita učiteljica Pericu:

„Perice, odakle dobijamo

struju?“

„Iz džungle, učiteljice!“

„Kako to iz džungle?“, zapanjeno

će učiteljica.

„Kad god nestane struje,

moj tata kaže: ’Koji je majmun

isključio struju?!’“

godišnji horoskop

Vaš horoskop za 2013.

Karijera: Zvezde vam se smeše.

Ljubav: Zvezde vam se smeše.

Zdravlje: Zvezde vam se smeše.

Seks: Zvezde crkavaju od

smeha.

Nepoštovanje propisa

Mujo i Haso se vozili autom,

pa slete s puta i udare u drvo.

Mujo izleteo kroz šoferšajbnu.

Došla pomoć, a lekar na

mestu nesreće grdi Muju:

„Da si bio vezan, ne bi ispao!

Vidi kako Haso lijepo sjedi!

Kao da je živ!“

Bio je zauzet

Došao čovek u policiju:

„Nestala mi je žena!“

„Kada?“

„Pre nedelju dana!“

„A zašto to niste dosad prijavili?“

„Pa do sada sam slavio s prijateljima!“

Snooze

Šta kaže medved kada ga

budi medvedica?

„Daj pusti me još samo jedan

mesec!“

Tajno oružje

Sreli se medved, lav i svinja.

Kaže medved:

„Ja kad zagalamim, cela šuma

se trese od straha!“

Nadoveže se lav:

„A ja kad zaričem, na smrt

uplašim celu džunglu!“

Na to će svinja:

„Al’ ste mi vi opasni! Meni

je dovoljno da se zakašljem

i cela planeta se smrzne od

straha“

Žustra svađa

Posvađali se baba i deda, pa

deda kaže babi:

„Ako umreš prva, ima da ti

napišem na spomeniku: ’Ovde

leži moja žena, mrtva i hladna

kakva je oduvek i bila!’“

Na to mu odgovori baba:

„A ako ti umreš prvi, napisaću

ti na grobu: ’Ovde leži

moj muž – konačno krut!’“

Brak s đavolom

Kaže ljuta žena mužu:

„Bolje da sam se za đavola

udala!“

Na to joj on odgovori:

„Kao prvo, to bi bio njegov

kraj, a kao drugo, brak između

bliskih rođaka nije dozvoljen!“

Da ne komplikujemo

Spava beskućnik u kontejneru,

kad odjedanput tresak i

buka. Izlazi on, kad vidi mercedes

se zabio u njega.

„Je li, prijatelju“, obrati se beskućnik

vozaču, „da se nagodimo

ili da zovem policiju?!“

Astrološki seks

Šta znakovi kažu posle seksa?

Ovan: Hoćemo još jednom?

Bik: Gladan sam. Da naručimo

pizzu?

Blizanci: Gde je daljinski?

Rak: Kada ćemo se venčati?

Lav: Zar nisam fantastičan?

Devica: Trebam oprati posteljinu.

Vaga: Bilo mi je super, ako je

i tebi bilo super.

Škorpion: Trebam te odvezati,

je l’ da?

Strelac: Nemoj me zvati, zvaću

ja tebe. Ozbiljno.

Jarac: Imaš podsetnicu?

Vodolija: A da probamo sad

bez odeće?

Ribe: Kako si ono rekao da

se zoveš?

Životni poziv

Vozi se mali Jurica tramvajem

i pjeva:

„Da mi je mama slonica,

a tata slon, ja bih bio mali

slooonić, da mi je mama lavica,

a tata lav, ja bih bio mali

laaavić…“

I tako je Jurica pjevušio i pje-

zVg

vušio, a vozaču tramvaja je

to počelo ići na živce, pa se

izderao:

wikimedia,

„A što bi bilo da ti je mama

na primer prostitutka, a tata

Palavra,

alkoholičar?“

Mali Jurica veselo odgovori:

Drago

„Vozač tramvaja!“ Fotos:


eakcija

Šta kaže muškarac (u odnosu

na svoje nacionalne, verske,

političke i mentalne odlike)

svojoj ženi, kada mu ona sa

koferom u ruci objasni da ga

ostavlja zbog drugog.

Ateist: Ne verujem.

Budist: Samo da si ti srećna.

Katolik: Ja sam kriv.

Pravoslavac: Samo da je naš!

Agnostik: Zašto ne bi ostala

sa obojicom?

Musliman: Jedna manje,

više…

Melanholik: Ubiću se!

Kolerik: Ubiću te!

Apatičar: Svejedno…

Pesimist: Znao sam!

Optimista: Uzmi ključ – za

svaki slučaj.

Realista: To je moj kofer.

Naivac: Kad se vraćaš?

Racionalista: Nemaš argumenata.

Skeptik: Jesi li sigurna da ga

voliš?

Romantik: Ali ja te volim!

Filozof: To nema smisla!

Advokat: To će te mnogo

koštati!

Bankar: To će me mnogo koštati!

Yapi: Kolika mu je plata?

Liberal: Konačno slobodan!

Komunist: Dužan sam da te

delim.

Zeleni: Idi biciklom!

Klerikalac: Grešila si!

Socijaldemokrat: Poštujem

tvoju odluku!

Slovenac: Samo da nije

Hrvat!

Hrvat: Samo da nije

Slovenac!

Srbin: Marš more!

Najteži posao

Pitali Crnogorca šta je, po

njemu, najteži posao na

svetu.

„Najteže je biti grobar!“

„A šta je tu teško?“

„Pa svi leže, samo ja moram

stajati!“

troškarenje

Idu muž i žena ulicom i u

jednom izlogu vidi žena

grudnjak sa dijamantom u

sredini.

Kaže žena: „E, to ću ja sebi

kupiti!“

Na to joj odgovara muž:

„Šta ćeš to sebi kupovati, kad

ionako nemaš ništa da u njega

staviš?“

Žena ga zbunjeno pita:

„A što smo onda tebi kupovali

gaće?“

Pitalica

Šta je to kalorija?

To je malo, bezobrazno đubre

koje se noću uvuče u tvoj

orman, pa ti svu garderobu

skupi za nekoliko brojeva.

Velika potražnja

Viče seljanka na pijaci:

„Černobilske jabuke, černobilske

jabuke…“

Prilazi joj čovek i kaže:

„Ženo, pa jesi ti normalna!

Zar ti misliš da će neko kupiti

jabuke kad kažeš da su

černobilske!?“

Ona će na to:

„Ooo, kupuju, more, kupuju…

Neko za zeta, neko za

svekrvu, neko za snaju…Kupuju,

kupuju…“

stručnjak za jezik

Pitao Perica tatu:

„Tata, kako prepoznati mušku,

a kako žensku ribicu u

akvarijumu?“

Na to će otac, stručno:

„Ubaciš im hranu u akvarijum,

pa ako je pojeo, onda je

muško, a ako je pojela, onda

je žensko.“

Soba za muziku

Piroćanac pokazuje svom

kumu novi stan.

„E, ovo ti je naša soba za

muziku!“, kaže mu na kraju

ture.

„Kako, bre? Pa skroz je prazna?

Kamo instrumenti?“,

čudi se kum.

„Što jes’ – jes’, al’ se u nju

najbolje čuje komšijin radio“,

objasni mu on.

Zahvalnica

Ulazi Piroćnac u kafanu i

pita čoveka:

„Jesi ti onaj što mi je spasao

sina od davljenja?“

„Jesam, ne morate da mi zahvaljujete.“

„A gde mu je kapa?“

Razume se

Muva Crnogorac ribu:

„Viđu,mala, poznajemo li se

nas dvoje!?“

Ona odgovara:

„Ne, prvi put te vidim u životu!“

Veli Crnogorac:

„A đe ćeš me znat’, kad sam

po cio dan u Mercedes!!!“

Samo iskreno

Ona: „Dragi, je l’ ti izgledam

debelo u ovim farmerkama?“

On: „Nećeš se ljutiti ako ti

kažem istinu?“

Ona: „Naravno da ne...“

On: „Spavao sam sa tvojom

najboljom drugaricom.“

YouTube predlog:

Još sam mlada i zelena

ljubavna ekonomska poezija

Ti si moj kapital, tržište

moje ljubavi. Volim te racionalno,

ekonomično.

Bez obzira na amortizaciju,

nikad te neću rashodovati

iz svoje ljubavi,

na konto sumnjivih i

spornih potraživanja.

Volim te kao višak u proizvodnji!

Ti si moj kapital, tržište

moje duše. Volim te ekonomično,

racionalno.

Nikada te neću knjižiti na

otpisanu vrednost, jer si ti

moj izvanredan prihod.

Dok nas smrt ne rastavi

„Draga, moram ti reći strašnu

istinu! Firma mi je bankrotirala,

otac me je izbacio

iz nasledstva i uzeo mi auto.

Reci mi, hoćeš li me i dalje

voleti?“

„Naravno, ljubavi moja. I

mnogo ćeš mi nedostajati.“

Osetljivi

Zašto muškarci vole da imaju

seks sa nevinim devojkama?

Zato što ne podnose kritike.

Pristojan lopov

Nakon dužeg suđenja čoveku

optuženom za pljačku

banke, sudija čita konačnu

presudu:

„Pošto tužilaštvo ni nakon

deset dana nije uspelo da dokaže

da je optuženi opljačkao

banku, sud ga oslobađa

krivice i pušta na slobodu.“

Javi se i optuženi za reč:

„Izvinite, a je l’ o znači da ne

moram da vratim pare?“

Sovina muka

Zašto sova ima velike oči?

Zato što ima tvrdu stolicu.

KOSMO 89


aZONODa

Horoskop

Vodolija

(21.1 - 19.2)

Karakteristike

Za Vodoliju su sloboda i nezavisnost suštinski uslovi života.

Iako održavaju naizgled hladnu spoljašnost, ispod nje se često

krije srce brižnog prijatelja koji je spreman da požrtvovano i

nesebično pomogne. Zauzvrat ne očekuju ništa, pošto takav

odnos kod njih stvara osećaj obaveze koji guši spontanost. Vodolije

su nekonvencionalne, pune iznenađenja i spremne na

improvizaciju. U pozitivne crte ovog znaka ubrajaju se hitra

pamet, čovečnost, inventivnost i originalnost, a u slabosti: tvrdoglavost,

hladnoća, sarkazam, buntovnost i uobraženost.

Posao

Vodolije žele da se ostvare u praktičnim, korisnim aktivnostima.

Pošto odlično komuniciraju sa svojom okolinom,

kao stvoreni su za pozive političara, socijalnih radnika i

psihologa. Progresivnog su duha i odlični u formiranju novih

teorija i sistema mišljenja, pa ovom znaku leže i istraživački

poslovi. Detalji su, inače, slaba tačka Vodolija.

ljubav

Osobe u znaku Vodolije traže samostalne partnere, jer ne žele

da se osećaju obaveznima da za nekog donose odluke, da ga

zabavljaju ili mu organizuju vreme. Veoma im je važno da sa

osobom sa kojom su u vezi imaju jaku mentalnu povezanost.

Vodolija nije ni ljubomorna ni posesivna i ne podnosi takve

partnere. Romantična je, ali se brzo i ohladi, pa je zato sklona

„švrljanju“. Njoj je neophodna sloboda i osećaj da je u vezi ne

zbog navike, već zato što je to obostrana želja. Pored toga, Vodolije

su izuzetno druželjubivi i socijalno vešti pojedinci.

JENNiFEr aNisTON

11. februar 1969.

90 KOSMO

februar

Šta čini ovu glumicu, među čijim trofejima se nalaze

Golden Globe i Emmy, tako uspešnom? Njeno Sunce

u Vodoliji nalazi se u vrhu pete kuće, odgovorne za

kreativnost, stvaralaštvo, ali i seksualnost. Ono

je odgovorno za njenu privlačnu spoljašnost i

šarm. Osim toga, njen Mesec se nalazi u dinamičnom

znaku Strelca u vrhu treće kuće,

kuće prezentacije i samopredstavljanja.

Iako joj Mesec u trećoj kući omogućava

odličnu komunikaciju sa medijima, ona

ne traži prostor u njima po svaku cenu.

U sećanju javnosti ostaje njen pokušaj

skrivanja veridbene ceremonije s Bradom

Pittom od budne pažnje paparazzija 2000.

JARAC

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Ko se u ovoj fazi

drži suviše povučeno, ostaće na kraju praznih ruku.

Zadajte sami sebi jedan šut u zadnjicu, ohrabrite se

i saopštite partneru/ki vrlo iskreno šta su vaša očekivanja od

veze. Ne očekujte da vaša polovina pogađa vaše misli. POSAO

I FINANSIJE: Vaše ideje su dovoljno realne da bi mogle postati

i stvarnost, i nemojte da vas iko obeshrabri. ZDRAVLJE:

Što veća gungula, to bolje: to je vaš moto ovog meseca.

VODOliJa

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Pred vama je

povoljan period za „stvari srca“. Za one u vezi to

znači podizanje veze na viši stepen. U svakom slučaju,

znate šta želite i nemate straha da se bacite na ostvarivanje

planova. Povoljno vreme za osobe bez partnera! POSAO I

FINANSIJE: Pravo je vreme za akciju – u ovom periodu imaćete

najbolje šanse za uspeh. Vaše mišljenje i savet biće u velikoj

potražnji među vašim kolegama. ZDRAVLJE: Puni ste elana.

RIBA

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO:

Flert i interesantna poznanstva biće deo vašeg dnevnog

programa, što će biti izvor velikog zadovoljstva

i dobrog raspoloženja. Ali ne očekujte preterano duboka osećanja.

POSAO I FINANSIJE: Posao vam ide lako od ruke,

pa ni stresne situacije ne narušavaju vaš mir. Osim toga, znate

odlično da zastupate svoje stavove i da sprovedete ono što želite.

ZDRAVLJE: Dobro raspoloženje i unutrašnja ravnoteža.

OVaN

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Jako ste zavodljivi,

što primećuje i vaša okolina. Teško da će ikom

uspeti da vam u ovom periodu odoli. Ukoliko ste

solo, ovo je pravo vreme da to više ne budete. POSAO I FI-

NANSIJE: Sada je konačno vreme da mirno preduzmete jedan

mali rizik, teško da će bilo šta poći krivo. Sve jedno da li je

u pitanju novi posao ili novo polje rada – ne dozvolite da vam

prilike utekne! ZDRAVLJE: Osećate se dobro i zadovoljni ste.

BIK

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Ako ste singl,

pred vama je odličan period za što češće izlaske i

stvaranje novih kontakata. Interesantni susreti su

vrlo mogući. Ako ste već u vezi, čeka vas puno romantičnih trenutaka.

POSAO I FINANSIJE: Vašoj fantaziji nema granica,

prepuni ste kreativnih ideja. Iskoristite ovaj povoljni period u

svakom slučaju. ZDRAVLJE: Veliki ste sladokusac, pa je vreme

da malo smanjite doživljaj. U kuhinji, naravno.

BliZaNci

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Na vama je da u

ljubavi načinite prvi korak. Jupiter vam drži leđa,

tako da možete da budete sigurni u uspeh. U partnerstvu

znate tačno šta želite i vrtite vašeg dragog/dragu oko

malog prsta. POSAO I FINANSIJE: Nemojte se upuštati u

ništa novo, zvezde vam neće biti naklonjene. Bolje vam je da čuvate

snagu i da se posvetite rutinskim zadacima. ZDRAVLJE:

Ne preterujte sa sportskim ambicijama.

Fotos: Getty Images


RAK

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Zvezde imaju

samo najbolje planove s vama: pred vama je neverovatno

uzbudljiv i strasan period. Za sve one koji su

u vezi: vaš partner pun je ideja i želi da vas kompletno razmazi.

Singl osobe: imate puno ponuda – muči vas da donesete pravi

izbor. POSAO I FINANSIJE: Nemojte previđati „sitan slog“

na dnu stranice ugovora i u slučaju kolebanja konsultujte pravnika.

ZDRAVLJE: Kreativna pauza je melem za telo i dušu.

laV

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Odlično znate

kako da privučete pažnju svoje okoline. Diskretan

nastup nije vaša stvar, vi volite da svima upadnete u

oči. Zvezde vas u tome podržavaju združenim snagama.

POSAO I FINANSIJE: Efikasan i praktičan način rada sada

je vaša glavna briga. To je sasvim u redu, jer ćete uspeti da pokrenete

nekako važnih projekata. ZDRAVLJE: Slušajte svoje

instinkte. Tako će vam telo poručiti šta mu je tačno potrebno.

DEVICA

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Venera i Mars

naoružaće vas neodbranjivim šarmom. Na nedostatak

obožavalaca se ovaj mesec sigurno nećete žaliti.

POSAO I FINANSIJE: Ukoliko budete pokazali malo više

inicijative, mogle bi se otvoriti nove mogućnosti, npr. za novi

posao. Iskoristite prilike koje vam se pružaju. Moguće popravljanje

finansijske situacije. ZDRAVLJE: Kretanje drži telo i

dušu u ravnoteži, to treba da držite na umu.

Vaga

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Nalazite se na

istoj talasnoj dužini sa partnerom. Pokušajte da

kontrolišete vašu nestrpljivost, jer možete proizvesti

trzavice. Osobama bez partnera predstoji dinamičan period.

POSAO: Vaše zvezde imaju toliko dobih aspekata da vam

jedan lukrativan posao praktično leži na dohvat ruke. Možda

ugovor na koji čekate već duže vreme? ZDRAVLJE: Preterujete

sa sportom, ponekad do iscrpljivanja.

ŠKORPIJA

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: U ovom periodu

vašim životom vlada erotika. Nadamo se da je

vaš partner/partnerka u istom raspoloženju. Singl

osobe: prijatelji vas tetoše i pred vama je puno zajedničkih poduhvata.

POSAO I FINANSIJE: Saturn i Venera odvraćaju

vas od lakomislenih postupaka. Pazite kako trošite novac – nemojte

da spiskate nešto što ste dužni ili što morate dati za nešto

neophodno. ZDRAVLJE: Skloni ste preteranim uživanjima.

sTrElac

LJUBAV I ZADOVOLJSTVO: Posao, stres i

obaveze još uvek su na vašem dnevnom redu. Zanemarili

ste emotivni život i partnera, pa može dođi

do trzavica. Osobe bez partnera: držite oči otvorene, čeka vas

važno poznanstvo. POSAO I FINANSIJE: Ovo je mesec

stabilnosti i ispunjenja planova. Za vas je važno da postignete

dogovor sa partnerima, ali da ipak dominirate. ZDRAVLJE I

FITNESS: Potrebno vam je više sna i bolja ishrana.

Pogled u vašu bolju budućnost

Broj meseca, podznak i kineski horoskop

srećan broj meseca

U znaku Vodolije nalazi se 11. kuća horoskopa, koja

predstavlja uživanje u plodovima rada, bliske ljude,

prijateljstva, humanizam, filantropiju, socijalni angažman.

Zato je srećan broj ovog znaka primarno

11, a zatim i 2, koji proizilazi iz zbira dve jedinice.

Kineski horoskop

11

2

Podznak Vodolija

Haotičan, neobičan, pun iznenađenja, težak, intuitivan,

ljubitelj slobode, originalan, romantičan, filozofski nastrojen,

impulsivan – ovo su osobine ljudi sa podznakom

u Vodoliji. Njim upravljaju energije planete Uran koje potiču

pojedince da krenu novim putevima, da zgrabe nove

prilike. Prijatelji nosioca ovog podznaka njegovu ličnost

prepoznaju kao jedinstvenu i retku, dok ih osobe koje ih

površno upoznaju smatraju isuviše čudnim i ekscentričnim.

Vodolije u podznaku svoju okolinu uvek drže u neizvesnosti:

niko nije tačno siguran šta će sledeće učiniti i u

kom pravcu će krenuti. Međutim, iako deluju haotično, u

pitanju su vrlo metodične i organizovane osobe. One veoma

lako sklapaju prijateljstva, odlikuje ih dobro pamćenje

i naginju svim tipovima intelektualnih poslova. Fokusirani

su i koncentrisani na ciljeve, dobro vladaju sobom. Vodolije

u podznaku često žive ispred svog vremena, pa ih okolina

posmatra s nepoverenjem.

2013. – godina Zmije

U kineskom zodijaku, Zmija dolazi odmah nakon Zmaja,

ali je njen kultni značaj zapravo mnogo manji od onog

koji se posvećuje Zmaju. Zmija je intuitivna, prefinjena

i vrlo prisebna. Ljudi rođeni u ovoj godini su darežljivi,

graciozni, uzbudljivi i pomalo tajanstveni. Godine Zmije

su: 1941., 1953., 1965., 1977., 1989., 2001., 2013...

snage

Zmije uglavnom imaju prijatan temperament i odlične komunikacione

veštine. Umeju da u malo reči kažu puno toga,

imaju istančan osećaj za moralnost i mudre su osobe. Obično

su finansijski obezbeđene i ne moraju da brinu o novcu. Imaju

puno saosećanja za okolinu i spremne su da pomognu. Usmerene

su na ispunjavanje ciljeva koje su sebi postavile i mrze neuspeh.

Iako na površini izgledaju smireno, intenzivno osećaju

i strasne su osobe. Nadahnute su osobe i poznaju sebe dobro.

Slabosti

Zmije su sklone ljubomori i sumnjičavosti,

kao i preterivanju.

Preferiraju da se oslone na same

sebe i lako odbacuju tuđe ideje i

procene. Ljubazne su, ali mogu

biti tvrdoglave. Sklone su promenama

raspoloženja i često imaju

problema u vezama.


Zamislili ste želju?

On je ispunjava.

Novi Hyundai ix35. Razmislite i kupite!

Savršenom kombinacijom performansa, komfora i efikasnosti, Hyundai ix35 uveliko prevazilazi sva Vaša očekivanja.

Da li ste za dizel (116 KS, 136 KS, 184 KS) ili benzinski motor (135 KS, 163 KS), pogon na dva ili na četiri točka, ručni ili

automatski menjač - jednostavno ga isprobajte. On će Vas oduševiti i izmeniti vaš pogled na svet. Sada još pristupačniji

uz paket finansiranja na tri rate!

Sada odvezite auto po ceni od € 6.330,- sa 0% kamate, na tri rate *

Od € 18.990,- uključujući € 1.000,- nagradnog bonusa

Vozila sa jednodnevnom registracijom dostupna na upit, kod svih Hyundai partnera koji uzimaju učešće u akciji.

* Nagradni bonus važi pri zameni vozila koje je najmanje šest meseci bilo registrovano na kupca. 0% kamate za kupovinu na tri rate važi do 31.03.2013,

važi za vozila na lageru kod svih Hyundai partnera. Detaljne informacije o mogućnostima finansiranja na www.hyundai.at. Simbolična slika modela.

CO 2 : 135 - 189 g/km, NO x : 6 - 148 mg/km, potrošnja: 5,2 l dizel - 7,9 l benzin/100 km

Interesantne nove ideje potražite na www.hyundai.at

TM

OHNE BEZ OGRANICENJA KILOMETERBESCHRÄNKUNG!

ˇ KILOMETRAŽE!

TM


Fotos: zVg

Električna revolucija

aUTO Na sTrUJU. hrvatski proizvođač

automobila na tržište će uskoro plasirati

električni automobil XD concept. cijena

XD concepta iznosit će čak 50.000 eura.

Hrvatska tvrtka „Dokk-Ing

Automotive“ predstavila je

novi električni automobil

pod nazivom XD Concept.

U razvoj hrvatskog električnog

automobila uloženo je 20 mili-

juna kuna (2,64 milijuna eura),

a krajem siječnja je u Zagrebu

predstavljeno prvih pet testnih

modela takozvane nulte serije.

„Planirano je da bi serijska proizvodnja

električnih automobila

trebala krenuti krajem ove go-

yO! Fiatova reperica

Talijanski proizvođač automobila

na male ekrane plasirao

je nesvakidašnju reklamu.

Tako se u reklamnom spotu za

Fiat 500 L, popularnog „fiću“,

pojavljuje glumica Rachel Donovan

u ulozi reperice. U pjesmi

„In The Motherhood“ (u

majčinstvu) Donnovan kroz

stihove opisuje dnevne obveze

poput kuhanja i presvlačenja

djece, ali na šaljiv način repa i

o „lažnim orgazmima“, kao i o

luksuzni električniautomobil

iz Hrvatske

na tržištu će

koštati 50.000

eura.

iz Hrvatske

tome kako se u književni klub

učlanila samo zbog besplatnog

vina. Na Youtubeu je pjesma

već sada postala pravi hit.

Fiat neobičnim spotom želi

privući zaposlene majke.

dine, a prije toga još želimo izbrusiti

detalje“, rekao je vlasnik

tvrtke Vjekoslav Majetić. Da je

riječ o pravoj revoluciji koja bi

mogla ostvariti uspjeh i na međunarodnoj

razini, pokazuju

pozitivne reakcije i pohvale za

projekt na salonima automobila

Genevi, Frankfurtu i Los

Angelesu. Riječ je o futurističkom

vozilu koje ima školjku

od ugljičnih vlakana, materijala

koji se inače koristi u pancirkama

za američku vojsku. Prije

nego što se upustila u proivzodnju

električnih automobila,

hrvatska tvrtka Dokk-Ing Automotive

bavila se proizvodnjom

robotskih vozila za raz-

miniranje. Kako je priopćeno

iz same tvrtke, posebnost ovog

električnog vozila je što vozaču

pruža osjećaj kao da se vozi u

Mc Larenu ili u nekom vozilu

formule 1. Automobil, naime,

ima tri sjedeća mjesta, od kojih

je ono vozača pozicionirano

u samoj sredini. Osim toga,

njegovi proizvođači naglašavaju

kako jača verzija modela za

svega 4,2 sekunde postiže brzinu

od 100 kilometara na sat.

Sav luksuz automobila dolazi

do izrađaja u samom kopitu,

koji je u cijelosti napravljen kao

ekran osjetljiv na dodir. „To je

luksuzan, brz, malen gradski

električni automobil građen

od sofisticiranih materijala,

prvi u svojoj niši, pa unatoč

cijeni od 50.000 eura već ima

nekoliko zainteresiranih kupaca“,

ističe Majetić.

Zmaj sa 235 konja

Prodaje se Hyundai Sonata V6 (benzinac, automatik), stanje

putomjera: 114.000 kilometara, godina proizvodnje: 2006.

(travanj). Ovaj automobil se ističe snagom od 235 konjskih snaga,

a u roku od 7,5 sekundi dolazi do brzine od sto kilometara

na sat. Riječ je o dobro održanom vozilu s obiljem opreme, počevši

od kožnih sjedala, automatske

klime, tempomata

do sustava za parkiranje

vozila. Cijena:

€ 6.800,- Tel:

0676/4187650

E-mail:

henrich@vrm.at

KOSMO 93


AUtO-MOtO

Piše: Petar rosandić

Fotografije: Drago Palavra

intervju: Petar rosandić

Fotografije: Brandon mendoza

made in Bavaria: Bmw sedmica i na ovom

sajmu je pokazala svu svoju raskoš.

legendarni golf – u svojem sedmom izdanju

– također je zablistao na bečkom autoshowu.

Veliko zanimanje među posjetiteljima pobudili

su luksuzni automobili poput Bugattija.

94 KOSMO

Vienna A

KIA je na sajmu, osim svojih modela, reklamirala

i akciju sa sedmogodišnjom garancijom.

Tvorci automobila iz stuttgarta na velikom su

prostoru izložili sve svoje aktualne modele.

Za dobro ozračje na

sajmu pobrinule su se i

mnogobrojne ljepotice.


inovativna tehnologija i futuristički dizajn

krase spyder, posebnu varijantu audi osmice.

utoshow 2013.

AUtOSHOW. Naša

auto-moto ekipa i

ove godine je posjetila

najveći i najvažniji

sajam automobila

u austriji. riječ

je, dakako, o Vienna

Autoshowu.

P

Veloster turbo istaknuo se kao još jedna

uspješna sportska kreacija iz Južne Koreje.

auti koje pokreće isključivo struja također su KOsmOVa ekipa bacila je oko na sve najnovi-

bili jedna od važnijih tema na sajmu.

je kreacije svjetske autoindustrije.

Naš novinar Petar rosandić u novom

Opelovom gradskom mališanu adamu.

očetkom siječnja u

Beču je održan Vienna

Autoshow, najveći sajam

automobila u Austriji

koji je ove godine opet privukao

skoro 150.000 ljubitelja

automobila.

Na površini od 30.000 kvadratnih

metara tako je svoju

šaroliku ponudu predstavilo

više od 40 izlagača koji su

bečkoj publici prezentirali

400 različitih vozila. Kako

je to već gotovo i uobičaje-

no, najveću pozornost privukli

su luksuzni automobili

poput Bugattija, Aston

Martina, McLarena, Lamborghinija

i Ferrarija.

No, da je sajam nudio mnogo

više od toga, dokazuju i

slike koje smo napravili u

bečkoj Reed Exhibitions

Messe. Počevši od ekoloških

projekata poput automobila

na struju pa sve do novih

gradskih mališana poput

Opel Adama, sajam je s obi-

Opel je najviše prostora posvetio Opel

mokki, svojem novom sUV-terencu.

Hyundai je opet poentirao sa svojim

popularnim modelom „santa Fe“.

ljem ponude opet zadovoljio

srca svih ljubitelja vožnje na

četiri kotača.

Uz predstavljanje eko-automobila,

istodobno je Vienna

Auto show posjetiteljima

dao i uvid u to kako

bi u doglednoj budućnosti

mogli izgledati novi i moderni

automobili. Ford je,

primjerice, izložio koncept

automobila iz budućnosti,

čime je izazvao pravu gužvu

na svom štandu.

Ford je napravio pun pogodak

predstavivši na sajmu

publici kako bi u budućnosti

mogli izgledati automobili.

KOSMO 95


SPORt

Jasminka „cive“ Dizdarević

Nadimak: „Impressive“

mjesto i datum rođenja: Beograd, 24.7.1981.

Težina: 54 kg

Državljanstvo: Austrija

Dosadašnje borbe: 5 pobjeda

stil u ringu: „silovita i konkretna od prve sekunde”

Osvojeni naslovi: Mua Thay šampionka u Austriji,

međunarodni ISKA K1-naslov,

svjetska prvakinja u MMA-u.

BOrilaČKi sPOrTOVi. Jasminka Dizdarević,

31-godišnja Beograđanka koja živi u linzu,

jedina je austrijska borkinja u disciplini

mma, najžešćem i najbrutalnijem borilačkom

sportu na svijetu. Za KOSMO prvi put okriva

kako kani osvojiti i američku publiku.

Piše: Petar rosandić

Fotografije: radule Božinović

„Sa mnom

nema zezanja!“

96

KOSMO

Američka skijašica

Lindsay Vonn

začudila je mnoge

kada je od Svjetske

skijaške federacije

zatražila da joj odobri

„dvoboj spolova“, želeći dokazati

kako ona u skijanju

bez poteškoća može nadmašiti

i svoje muške kolege. No,

dok se Vonn natječe u etabliranom

ženskom skijanju,

postoje i one sportašice koje

svoju sreću pokušavaju izboriti

u sportovima u kojima su

dosad isključivo dominirali

pripadnici jačeg spola.

Jedna od njih je i Jasminka

Dizdarević, 31-godišnja borkinja

u najžešćem borilačkom

sportu na svijetu uopće.

MMA (engl. Mixed Martial

Arts) je borilačka vještina

koja je postala poznata pr-

venstveno zbog svoje brutalnosti.

Ovaj sport, naime,

dozovoljavala najrazličitije

stilove slobodne borbe, počevši

od svih mogućih udaraca

do hrvanja, a njegovi

kritičari tvrde da je i suviše

brutalan „budući da nema

skoro nikakvih ograničenja i

pravila“. Što zbog svoje grubosti,

a što zbog medijske

pompe koju sa sobom donosi

ovaj sport, MMA je danas –

naročito u SAD-u – jedan

od najbrže rastućih sportova

u pogledu popularnosti.

Spremna za Ameriku

„Volim spektakl, volim žestoku

borbu bez limita, i jednog

dana mi drugi borilački

sportovi naprosto više nisu

bili dovoljni. Prepoznala sam

da je to pravi sport za mene“,

objasnila nam je Jasminka


na početku našeg razgovora.

Ova rođena Beograđanka,

koja je do dvanaeste godine

živjela u srbijanskoj metropoli,

još u tinejdžerskim

danima se počela baviti tajlandskim

boksom. „Starija

„mama se nikako ne može pomiriti s mojim

borilačkim životom”, kaže Jasminka.

sestra me tu i tamo znala

udariti, a jednog dana sam

odlučila da bih joj trebala

uzvratiti. Počela sam trenirati“,

objašnjava Jasminka.

Danas ova 31-godišnjakinja,

doduše, više nije nepoznata

tinejdžerka koja u dječjoj

sobi odmjerava snage sa starijom

sestrom, nego profesionalna

MMA-borkinja s

ugovorom u SAD-u. „Potpisala

sam ugovor s Invictom,

jednom od najjačih svjetskih

MMA-liga za žene. Tom se

ponudom ispunio moj dugogodišnji

san. Očekujem prvu

Like us on:

facebook.com/wettpunkt

borbu u Americi u travnju

i već sada živim za taj dan

kad ću izaći u ring pred tamošnjom

publikom“, kaže

Jasminka. Kao svoju glavnu

prednost navodi silovitost

i agresivnost, a kao glavni

nedostatak tehniku na kojoj

kani još više poraditi idućih

mjeseci. „Kad nekog uspijem

baciti na pod – ma bio

to i muškarac – onda više

nema vraćanja. Onda je priča

gotova“, zaključuje Jasminka.

Ona je ujedno i jedina

žena koja se u Austriji bavi

MMA-om, ali istodobno i

jedna od rijetkih koja uživa

respekt među muškim kolegama.

„Treniram sa svojim

zaručnikom Willijom koji se

također profesionalno bavi

ovim sportom, a jednom

sam čak i bila u ringu protiv

između ljubavi i borbe: Jasminka redovito trenira sa

svojim zaručnikom willijem, također mma-borcem.

muškarca. Dok sam tada još

bila poprilično uzbuđena,

nakon izgubljene borbe postala

sam svjesna da sam ga

mogla pobijediti. Doći će i

taj dan. Ja se, u svakom slučaju,

ne bojim nikoga“, neskromno

nam dobacuje kći

bivšeg oficira Jugoslavenske

JETZT IN DEINER WETTPUNKT-FILIALE:

WILDE WETTEN


JEDE WOCHE UND BIS 30. JUNI

1.000 €

BELOHNUNG

FÜR DIE HÖCHSTEN QUOTEN

1. PLATZ: 700 € 2. PLATZ: 200€ 3. PLATZ: 100€

MEHR INFOS AUF WILDEWETTEN.AT

SPORT. LIVE. WETTEN.

narodne armije. Na pitanje

kako njezina obitelj gleda na

taj nesvakidašnji sport kojem

se u potpunosti posvetila,

Jasminka kaže da „blago

rečeno roditelji nisu oduševljeni“.

„Mama je zabrinuta

i ne može se pomiriti s tim.

Voljela bi da se bavim nečim

10.000 €

EXTRA FÜR DEN

QUOTENCHAMPION!


SPORt

drugim. Tata, pak, pa možda

baš i zbog toga što je bio

oficir JNA, tu i tamo zna i

doći i odgledati neku lakšu

borbu“, kaže Jasminka. Dok

njene starije sestre također

rijetko dolaze na

borbe, njen mlađi brat oslonio

se već na „usluge“ sestre,

kad je jednom došao u klinč

s kolegama u razredu. „Imao

je nekih problema. Neki su

ga nepotrebno zezali. Zaboravili

su očigledno da sa

mnom, doduše, nema zezanja,

pa sam otišla u školu i

raščistila stvari“, objašnjava

Jasminka.

IMPRESSUM

Izbila mu zube

Na pitanje je li agresivac i u

privatnom životu ili samo

u ringu, „Cive“, kako joj je

borilački nadimak, kaže

kako

je kroz sport ostvarila „bolji

način samokontrole“. „Ovaj

sport je za mene i svojevrsna

terapija. Kad izbacite svu

agresiju kroz sport, onda je

to najbolji način. Zato bi

MMA u budućnosti trebao

biti prikazivan u boljem

svjetlu nego što to sada prikazuju

mediji“, buni se Jasminka.

No, da ipak nema

uvijek stvari pod kontro-

lom, pokazuje i činjenica da

je prije dvije godine ušla u

fizički sukob s članom jednogmotori-

Nakon što je u

austriji postigla sve

svoje zacrtane ciljeve

i naslove, sada se

Jasminka priprema

za osvajanje SAD-a.

stičkog kluba. „Možete me

iskritizirati, reći da nisam

normalna, ali nikad mi nemojte

reći nešto negativno

o mojoj obitelji. Taj tip, čije

ime sada neću spominjati,

a koji je bio 1,90 m velik,

rekao mi je kako je to pravedno

što moj tata boluje od

raka. Tada mi je pukao film i

izbila sam mu na licu mjesta

dva zuba. E, onda više nije

bilo šale“, kaže borkinja.

„Kada mi mlađeg brata zezaju u školi,

ja navratim i raščistim stvari.“

Iako trenutno, zahvaljujući

ugovoru, može živjeti od

sporta, Jasminka nam nije

mogla precizno odgovoriti

gdje sebe vidi za desetak godina.

„Prvo bih htjela osvojiti američke

ringove, pa i pobijediti

pokojeg muškarca u ringu. A

što će biti za deset godina, tko

zna. Vidjet ćemo. Najbliža mi

je pomisao da sebe vidim u

fitness-studiju koji nudi i borilačke

sportove“, zaključuje

Jasminka.

lesen sie diesen Beitrag in der auf

deutschsprachigen Deutsch unter www.kosmo.at Beilage!

medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | herausgeber und geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung: Dragomir

Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@

kosmo.at) | assistenz der geschäftsführung: BSc (WU) Boris Sudar (boris.sudar@kosmo.at) | Senior Consultant: Tatjana Alexandra Aranitović (tatjana.aranitovic@kosmo.at)

| anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at) | Kontakt für mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@

kosmo.at) | marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Mag. Milan Ilić (milan.ilic@kosmo.at), Vera Marjanović

(vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Gordana Perić (gordana.peric@kosmo.at), Zoran Radojković (zoran.pile@kosmo.at),

BA Petar Rosandić (petar.rosandić@kosmo.at), Mag. Sanja Vlahović-Zajić (sanja.vlahovic-zajic@kosmo.at) | art Director und grafik: Akad. Grafiker Drago

Palavra | Deutschsprachige Beilage: Redaktionelle Aufbereitung: BA Petar Rosandić, Grafische Aufbereitung: Mag. art. Aleksandar Kostić (grafik2@kosmo.at)

Kolumnisten: Mag. Michaela Kotanyi, Zemo Kolumnista (zemo@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) | Auslandskorrespondenten: Zlatko

Čonkaš – Serbien (zlatko.conkas@kosmo.at) | lektorat: Uroš Miloradović E.MA | Fotografen: Drago Palavra, Radule Božinović, Aleksandar Zabunović |

Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Coverfoto: iStockphoto | Druck: NÖ Pressehaus

Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau

Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten

haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die

Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2010. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine

Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen

erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich

bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre

Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.

98

KOSMO


Der neue FORD Tourneo CusTom.

Mehr als Sie erwarten. Außer beim Verbrauch.

Familientauglicher Geschäftswagen oder geschäftiger Familienwagen? Der neue

Tourneo Custom bringt beides unter einen Hut und bietet Ihnen so nebenbei noch

höchsten Komfort, modernes Design und zahlreiche technische Innovationen bei

geringstem Kraftstoffverbrauch.

Kraftstoffverbr. ges. 6,5 – 6,7 l / 100 km, CO2-Emission 172 – 177 g / km.

Symbolfoto I Nähere Informationen auf www.ford.at oder bei Ihrem Ford-Händler.

www.ford.at

More magazines by this user
Similar magazines