Građevinar Br. 21

ЗАНИМЉИВОСТИ 

- Проширење 

панамског канала 

21 

ЕНЕРГИЈА 

- Профит из 

мини електрана 

Новембар 

Децембар 2009. 

Цена 200 дин 

ЧАСОПИС ЧА ЧАСО СО С ПИ ПИС С ЈЕ БЕСПЛАТАН Б ББЕС 

ЕС ЕСПЛ ПЛ ПЛАТ АТ АТАН АН ЗА З 

З ЗЗА 

А СВЕ СВ С Е ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА 

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

ИНТЕРВЈУ 

- Драгомир Марковић, дир ЈП ЕПС 

Легализација 

ЕНЕРГИЈА 

- Нуклеарне електране у Србији? 

Секретаријат за легализацију где ће мо ћи на јед ном 

ме с т у д а се пре д а ју з а х те ви з а ле га ли з а ци ју обје ка та, 

би ће осно ван до кра ја ја ну а ра ...

Реч уредника 

Срећна 2010.година 

Свим читаоцима желимо срећну и успешну 2010. годину! 

4 ГРАЂЕВИНАР 

Гра ђе ви нар 

Издавач: 

“PLANTEC GROUP” d.о.о. 

Борска 41ј, 11090 Београд, 

Србија 

тел.: 011/ 3056 516 

факс: 011/ 3056 134 

E-mail: offi ce@plantec.co.rs 

www.plantec.co.rs 

www.gradjevinar.info 

Директор, главни и 

одговорни уредник 

Иван Сретеновић 

Директор маркетинга 

Сања Јашовић 

sanja.j@plantec.co.rs 

Ликовно-графички уредник 

Зоран Станковић-Хогар 

Лектор 

Ивана Станковић 

Асистент маркетинга: 

Маријана Адамов 

Јасмина Јовановић 

Јелица Лазаревић 

Техничко уређење и 

компјутерски прелом: 

GRAFOPLANT 

grafi ka@plantec.rs 

gradjevinar@gmail.com 

Штампа 

,,Štamparija Matija d.o.o.” 

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, 

Београд 624 

ГРАЂЕВИНАР: српско 

грађевинарство у трећем 

миленијуму 

ISSN 1452-5303 = Грађевинар 

(Београд) 

COBISS.SR-ID 130817292 

Издавач не сноси одговорност за 

истинитост и веродостојност 

објављених огласа и 

промотивних текстова.

САДРЖАЈ 

ИСТРАЖУЈЕМО 

- 2009. година - Година 

искушења 

АКТУЕЛНО 

- Формирање Секретаријата за 

легализацију 

- Катастар 2010. године 

- Нуклеарне електране у 

Србији 

ИНТЕРВЈУ 

- Драгомир Марковић, 

директор ЈП ЕПС - ЕПС у 2010. 

години 

ЕНЕРГИЈА И ЕКОЛОГИЈА 

- Профит из мини електрана 

- Одрживе зграде спасиоци 

климе 

МАНИФЕСТАЦИЈЕ 

- DOMEXPO 2010 у Крагујевцу 

УПОЗНАЈ СРБИЈУ 

- Фрушка Гора 

- Ужице 

ЗАНИМЉИВОСТИ 

- Панамски канал чека 

проширење 

07 

16 

22 

55 

40 

47 

52 

26 

34 

60 

58 

Електронско издање овог броја часописа 

“Грађевинар” можете преузети на сајту 

WWW.GRADJEVINAR.INFO 

ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО 

СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА 

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

ГРАЂЕВИНАР 5

6 ГРАЂЕВИНАР

Истражујемо 

2009. го ди на 

– Го ди на ис к у ше ња 

Та ман кад нам се чи ни ло да ће се и у 2009. го ди ни на ста ви ти са раз војем 

до ма ће при вре де, до бро пот по мог ну тим стра ним ин ве сти ци ја ма и 

ин фра струк тур ним, раз вој ним про гра ми ма Вла де, Ср би ју, као и оста так 

зе ма ља у ре ги о ну ни је за о би шла гло бал на еко ном ска кри за 

Ве ћи на пред у зе ћа је у про те клој го ди ни по сло ва ла са 

гу би ци ма у про се ку 20-25% или су у нај бо љем случа 

ју оста ли на ни воу 2008. го ди не. 

Би ло је и оних ко ји су сво јим по те зи ма још на по четку 

2009. го ди не на пра ви ли „до бру” по слов ну стра те ги ју за 

еко ном ски те шку го ди ну ко ја је сле ди ла. Мно ги су пр во 

уда ри ли на тро шко ве, гру бо их скра ћу ју ћи на ни во чи сте 

ли квид но сти, уки да њем раз ли чи и тих сек то ра, по чев ши од 

мар ке тин га. Ни су по ште ђе ни ни за по сле ни ко ји су се придру 

жи ли ци фри од 300 000 но во от пу ште них у 2009. го дини. 

Али би ло је и оних упор ни јих ко ји су сни жа ва њем цена, 

уба ци ва њем но вих про из во да и услу га, и раз ли чи тим 

ускла ђи ва њем по слов не по ли ти ке ус пе ли да за др же ни во 

из 2008. го ди не, па чак и да за бе ле же по ве ћа ње у го ди ни 

иза нас. Пра ви ре цепт је не где у сре ди ни, али ево шта о 

го ди ни иза нас и о свом по сло ва њу ка жу не ке од во де ћих 

фир ми из обла сти гра ђе ви нар ства. 

„Tri mo In že nje ring“ 

Ка ко је ва ша фир ма по сло ва ла у про те клој го ди ни и 

ко је сте ме ре пред у зе ли за убла жа ва ње ути ца ја еко номске 

кри зе? 

- По сло ва ње на ше фир ме, као и це лог гра ђе вин ског секто 

ра у Ср би ји, би ло је обе ле же но ме ра ма за бор бу про тив 

оп ште фи нан сиј ско-еко ном ске кри зе. У Три мо Ин же њерин 

гу про на ла зи ли смо ре ше ња за оп ти ми за ци ју по слова 

ња, сма ње ње тро шко ва, уна пре ђе ња и ис ко ри шћа ва ња 

ком пе тен ци ја и по тен ци ја ла сва ког по је дин ца ко ји је део 

на шег ти ма, уве ли но ве про из во де у асор ти ман. Оп тими 

зо ва ли смо рад не за дат ке и ци ље ве сва ког по је дин ца, 

по ди гли ефек тив ност ра да и про це са. Стан дар ди зо ва ли 

смо про из вод њу, до би ли ЦЕ озна ку за про из во де, још се 

чвр шће по ве за ли са струч ним јав но сти ма у обла сти гра ђевин 

ске ин ду стри је, про ши ри ли обим свог дру штве но-одго 

вор ног по сло ва ња. 

Да ли сте за до вољ ни ра дом др жав них ор га на и да ли 

су про гра ми Вла де по мо гли раз во ју или убла жа ва њу утица 

ја кри зе? 

-Три мо Ин же ње ринг спа да у ком па ни је ко је се, пре свега, 

осла ња ју на вла сти ти рад, ка па ци те те и по тен ци ја ле да 

би оп ста ле и на пре до ва ле – што је је ди ни на чин за то у дана 

шњем све ту, на ро чи то у овој си ту а ци ји ко ја не ма пре седан. 

Сма тра мо да је сва ка ак тив ност Вла де на убла жа ва њу 

ефе ка та еко ном ске кри зе и за при вре ду и за гра ђа не добро 

до шла. 

Да ли сте ис пу ни ли пла но ве за 2009. го ди ну? 

-Што се ти че пла но ва по пи та њу оби ма про из вод ње, ниво 

про из вод ње је на при бли жно истом ни воу као и про шле 

го ди не, док смо свој удео на тр жи шту ус пе ли да по ве ћа мо, 

иако се укуп но срп ско тр жи ште сма њи ло. Ме ђу тим, с’ обзи 

ром на то да је тр жи ште дик ти ра ло усло ве про да је – наши 

фи нан сиј ски ре зул та ти би ће ис под пла ни ра них за прибли 

жно 25 – 30 од сто. 

Ко је сте но ве про из во де и услу ге по ну ди ли тр жи шту 

у 2009. го ди ни, та ко ђе, ко је сте про јек те за по че ли, а ко је 

за вр ши ли? 



- За про из вод ни про грам до би ли смо ЦЕ озна ку, стандар 

ди зо ва ли про из вод њу пре ма стан дар ду EN 14509:2006, 

a “P li ne by Tri mo”, ли ни ја кров них и фа сад них па не ла са 

ис пу ном од твр де по ли у ре тан ске пе не, про из вод је ко ји 

смо про ле ћа 2009. го ди не увр сти ли у свој про из вод ни програм. 

Про је ка та је би ло ма ње не го 2008. го ди не, на ро чи то 

оних ве ли ких, али и на том по љу мо же мо да спо ме не мо вели 

ке објек те из гра ђе не у 2009: Ро да цен тре у Сен ти и Крушев 

цу, Ди ја мант Зре ња нин, Фа бри ка ква сца у Сен ти... Ту 

је и низ ма њих про је ка та, ко ји ма смо по кло ни ли јед на ку 

па жњу, нпр. ЈУБ, Став, Цин ка ра Ћу при ја, Ко лу ба ра Гра ђеви 

нар... Из ве стан број про је ка та ко ји су уго во ре ни по четком 

го ди не ста вље ни су на че ка ње, па се не ки од њих тек 

са да по кре ћу. 

Ина че, спе ци фич ност 2009. го ди не је и у то ме да су се 

фир ме бо ри ле да за др же по зи ци је на тр жи шту, ка ко би после 

ста би ли за ци је си ту а ци је мо гле да на ста ве са по сло вањем, 

да на ста ве да се раз ви ја ју и ну де тр жи шту сво је услуге. 

Ово је сва ка ко би ло и вре ме за са мо а на ли зу у по гле ду 

до са да шњег ра да, као и за по кре та ње раз ли чи тих про ме на 

у ком па ни ја ма. Са мо тр жи ште је на пра ви ло про ве ру да ли 

фир ме у по је ди ним сег мен ти ма мо гу и у бу дућ но сти да буду 

при сут не на свом под руч ју ра да. 

Ко ји су вам пла но ви у на ред ној го ди ни? 

- Што се пла но ва за 2010. го ди ну ти че, они се још увек 

де фи ни шу, с’ об зи ром на про ме не ко је се кон стант но до гађа 

ју на тр жи шту (по ка зу је зна ке ожи вља ва ња, али тре ба да 

се оце ни ста бил ност тог трен да). Има мо до бру иде ју у ком 

прав цу и ин тен зи те ту ће на ше ак тив но сти да се од ви ја ју, 

али још увек је ра но да о то ме из но си мо де та ље. 2009. траје 

до 31.12, и то је да тум до ког ће мо ра ди ти на оства ре њу 

пла но ва из 2009. го ди не. 

Глав но је да ће мо 2010. ви ше да се осла ња мо на бо гатство 

на ше по ну де: ком плет на ре ше ња и ин же ње ринг, поред 

стан дард них про из во да – ва тро от пор них кро во ва и 

фа са да вр хун ског ква ли те та и по ли у ре тан ских па не ла. 

У на шој по ну ди су по слов не, ин ду стриј ске, ло ги стич ке, 

скла ди шне, кул тур но-обра зов не, спорт ске гра ђе ви не, моду 

лар ни спорт ски објек ти, кон теј нер ске сло же ни це, хлади 

о нич ки си сте ми... Пла ни ра мо и да љи раз вој по сло ва ња, 

од но сно про ши ре ње по ну де ком плет них ре ше ња – али о 

то ме ће мо ви ше го во ри ти у бу дућ но сти. 

Ту та ко ђе мо же мо да ис так не мо да осим из град ње од 

иде је до ре а ли за ци је и ин же ње рин га - „кључ у ру ке“ имамо 

мо гућ ност да за ин те ре со ва ним ин ве сти то ри ма пону 

ди мо и зе мљи ште на из у зет но атрак тив ној ло ка ци ји у 

бли зи ни Бе о гра да, за јед но са ком плет ним про јек то ва њем 

и из во ђе њем ра до ва. 

Да ли оче ку је те да ће 2010. го ди на би ти го ди на опо равка 

срп ске при вре де? 

- Без об зи ра на чи ње ни цу да је тр жи ште у гра ђе ви нарству 

у по след ња 2-3 ме се ца по ка за ло зна ке ожи вља ва ња, 


то мо же да бу де и по сле ди ца то га да се гра ђе вин ска се зо на 

при бли жа ва кра ју, а да ком па ни је ко је са да по кре ћу те инве 

сти ци је има ју ре ал ну по тре бу да поч ну да гра де, од но сно 

да за вр ше објек те ове го ди не. 

Што се ти че иду ће го ди не, на да мо се да ће не ко ли ко већих 

ино стра них ин ве сти то ра да ре а ли зу је сво је про јек те у 

2010. го ди ни. То би сва ка ко био до бар сиг нал и под сти цај 

и дру ги ма да на ста ве са ула га њи ма у Ср би ју. 

На рав но, и пла ни ра но при дру жи ва ње Ср би је ЕУ има ће 

по зи тив не ефек те на отва ра ње тр жи шта, али не тре ба да 

за бо ра ви мо ни да оста ли еко ном ски усло ви тре ба да остану 

ста бил ни – пре све га курс ди на ра, одр жив бу џет – то би 

зна чи ло да ће и др жа ва би ти у мо гућ но сти да сер ви си ра 

сво је ду го ве пре ма из во ђа чи ма пра во вре ме но (нпр. пу тари 

ма...). 

Ипак, по треб но је да про ђе из ве сно вре ме (бар не ко ли ко 

ме се ци) да би смо мо гли да го во ри мо о ста бил ном трен ду. 

„Layher д.о.о.“ 

У раз го во ру за наш ча со пис Ел мар Кни зел (El mar Kni esel) 

, ди рек тор фир ме “Layher d.o.o.” na vo di da je по сло ва ње 

у 2009. го ди ни би ло ис пу ње но ве ли ким стра хом кли је на та 

од гло бал не еко ном ске кри зе. Кли јен ти су ин ве сти ра ње у 

до бру опре му од ло жи ли за на ред ну го ди ну или чак на неод 

ре ђе но вре ме. Упр кос гло бал ној еко ном ској кри зи, по слова 

ње ове фир ме је у 2009. го ди ни је би ло за до во ља ва ју ће. 

“ „Layher d.o.o.“ се при пре мао у 2009. го ди ни на иза зо ве 

ко ји нас че ка ју у ско рој бу дућ но сти. 

Наш мла ди тим је спре ман и за те шке и за обим не пројек 

те. Та ко ђе смо се усе ли ли у но ве ма га цин ске про сто ри је, 

та ко да се ис по ру ка по ру че них ске ла мо же мно го бо ље обавља 

ти.”на во ди Кни зел. Што се ти че ра да др жав них ор га на, 

Кни зел ка же да им про гра ми ни су би ли по треб ни, а сам 

рад оце њу је “Ко ли ко др жав них ор га на по сто ји, то ли ко је и 

раз ли чи тих ни воа ква ли те та у оба вља њу ду жно сти”. 

Да ли сте ис пу ни ли пла но ве за 2009. го ди ну?

2 0 0 9. г о д и на – Го д и на ис к у ше њ а 

- На ши пла но ви за 2009. го ди ну би ли су ве о ма ам бици 

о зни. Ус пе ли смо да број но вих кли је на та, у од но су на 

прет ход не го ди не, упр кос кри зи по ве ћа мо. То нам ства ра 

бо љу осно ву за да ље ши ре ње на овом тр жи шту, та ко да сада 

„Layher“ ва жи за нај о збиљ ни јег по ну ђа ча ске ла, при време 

них кро во ва, би на и три би на на тр жи шту Ср би је. 

Нови про из во де и услу ге у 2009. го ди ни 

- „Layher“ у свом про гра му има нај са вре ме ни ју ске лу, 

ка ко за фа сад не ра до ве, та ко и за спе ци ја ли зо ва не ра дове, 

као што је нпр. ан ти ко ро зи о на за шти та, бро до град ња, 

ске ле за ра до ве у ин ду стриј ским по го ни ма (нпр. нафт на и 

га сна ин ду стри ја, хи дро/тер мо е лек тра не, це мен та ре, чели 

ча не, ис коп угља, и мно ге дру ге), ни ско-град ња, ви соко-град 

ња и мо сто град ња, и за мно ге дру ге ра до ве. Та ко ђе, 

„Layher“ ну ди ре ше ња за при вре ме но по кри ва ње гра дили 

шта, за штит не си сте ме за гра ди ли шта, Евент-си сте ме 

(нпр. би не, три би не, кон струк ци је за озву че ње и осве тљење), 

по крет не ске ле и про фе си о нал не мер де ви не. Ус пе ли 

смо да за поч не мо не ко ли ко зна чај них про је ка та ка ко у висо 

ко град њи та ко и у ин ду стриј ским објек ти ма. 

Српска привреда у 2010.години? 

- Је ди но са озбиљ ним при сту пом про јек ти ма ко ји све 

нас че ка ју, са ве ли ким тру дом и ра дом, мо гу ће је да се привре 

да ка ко у Ср би ји та ко и у це лом све ту опо ра ви. 

Планови за 2010. годину 

- На ши пла но ви за 2010. го ди ну за сни ва ју се, са јед не 

стра не, на на ја вље ним про јек ти ма на ших кли је на та, као и 

на оче ки ва ним про јек ти ма у Ср би ји, а са дру ге стра не на 

спрем ност за бр зу и ква ли тет ну ис по ру ку ка ко ма њих та ко 

и, уко ли ко бу де по треб но, ве ли ких ко ли чи на ске ла. 

“ „Layher“, нај ве ћи про из во ђач ске ла у Евро пи и све ту, 

ко ји у Ср би ји по слу је ви ше од 5 го ди на ве о ма успе шно, 

сто ји са сво јом нај бо љом по ну дом нај ква ли тет ни јих ске ла 

на Ва шој стра ни. Ну ди мо Вам још ве ће мо гућ но сти у 2010. 

го ди ни.”, по ру чу је Кни зел. 

„M-Pro fi l“ 

„M-pro fi l“, као гра ђе вин ско пред у зе ће у про те клој го дини 

је има ло ве ли ки број зах те ва за из ра ду обје ка та. Об зиром 

да је кри за за де си ла сва пред у зе ћа, до ре а ли за ци је се 

те шко до ла зи ло. 

Јед на од пр вих ме ра ко ју је „M-pro fi l“ пред у зео за ублажа 

ва ње кри зе је сма ње ње ре жиј ских тро шко ва ко ји оп тере 

ћу ју бу џет пред у зе ћа. Об зи ром да се део ро бе про из во ди 

у оста лим огран ци ма М-Про фил-а, на те ри то ри ји БиХ и 

Хр ват ске, ра ци о на ли зо ва ли су тро шко ве тран спор та да би 

се це на ко шта ња про из во да сма њи ла. Тра га ло се и за новим 

до ба вља чи ма са ни жим це на ма ре про ма те ри ја ла, а у 

ква ли те ту по сто је ћег, док су исто вре ме но ро ко ви ис по руке 

про из во да све де ни на ми ни мум ра ди мо гућ но сти бр же 

на пла те. 

“Са ма ор га ни за ци ја у си сте му М-Про фи ла је при ла гођа 

ва на тре нут ном оби му по сла, ин фор ми са ње рад ни ка о 

тре нут ној си ту а ци ји и кри зи до ве ло је ра ци о нал ни је произ 

вод ње.”, на во де у М-Про фи лу и да ље ка жу: 

“Да би се по ве ћао про це нат ре а ли за ци је по бољ ша њи су 

ко мер ци јал ни усло ви за куп це та ко да је план про из вод ње 

оства рен у не ких 95%, што опет по ка зу је од ре ђе ну стаг наци 

ју, јер је пред ход них го ди на индеx био увек ве ћи.” 

И по ред те шке го ди не ко ја је иза нас „M-Pro fi l“ se ,mo že 

po hva li ti sa par ozbilj nih re a li zo va nih pro je ka ta: 

Скла ди ште Мле ка ре Су бо ти ца, Скла ди ште фа бри ке 

„Mar bo“, Тран спорт ни мост ТЕ Ни ко ла Те сла- Обре новац, 

Но ви обје кат пред у зе ћа „Me tal si ste mi“-Кра гу је вац, 

Крон- скла ди шта Фри ком 1 и 2- Но ви Бе о град, Де чи је се ло 

– Срем ска Ка ме ни ца, Спорт ске са ле у ОШ у Ста рој Па зови 

и Но вом Са ду, Са на ци ја кро ва и ма га цин ског про сто ра 

Цен трал ног За тво ра у Бе о гра ду, Скла ди шни про стор Кљаји 

ће во и још не ко ли ци на ма њих обје ка та на ко ји ма ни смо 

би ли ди рект ни из во ђа чи ра до ва. 

Ко ји су вам пла но ви у на ред ној го ди ни? 

Пла но ви за 2010. го ди ну су по ве ћа ње про ме та бар за 

20%, ве ћи про це нат на пла те, уса вр ша ва ње ли ма р ског де ла 

про из вод ње, по ве ћан си стем кон тро ле го то вих про из во да. 

Да ли оче ку је те да ће 2010. го ди на би ти го ди на опо равка 


Об зи ром на то да срп ска при вре да ни је пре бро ди ла 

кри зу у 2009. го ди ни, оче ку је мо бла ги по мак у 2010. год. 

Ма да је то те шко пред ви де ти об зи ром да еко ном ска кри за 

још увек по тре са све зе мље у Европ ској уни ји и оста лим 

де ло ви ма Све та, прем да пред у зе ће „M-Pro fi l“ по слу је првен 

стве но на срп ском тр жи шту и са не ко ли ко др жа ва из 

окру же ња, мо гу ће је оства ри ти бла ги по раст ре а ли за ци је. 

„Me tal Cin ka ra“ 

У Ме тал Цин ка ри оце њу ју прет ход ну го ди ну као на порну 

и ком пли ко ва ну, ка жу да су се по сле ди це по че ле осе ћати 

већ у ок то бру 2008. го ди не, али су ме сци пре то га до нели 

ре корд но по сло ва ње са 12 хи ља да то на ура ђе не ро бе. 

У да љем раз го во ру са Сло бо да ном Јо ва но ви ћем, ру ково 

ди о цем про да је, са зна ли смо да је у 2009. го ди ни 



Ме тал Цин ка ра до дат но за по сли ла дво ји цу те рен ских комер 

ци ја ли ста ка ко би на зах тев кли је на та би ли при сут ни 

на ско ро сва ком ме сту у Ср би ји. 

“У 2009. го ди ни смо уго во ри ли и ве ће по сло ве са куп цима 

из БиХ, Ма ке до ни је и Цр не Го ре. 

Иако је план го то во пре сли кан из 2008., ре корд не го дине, 

ус пе ли смо да га 75% ис пу ни мо. На ни воу це лог пред узе 

ћа у 2009.год. је из гра ђе на но ва про из вод на ха ла са комплет 

ном опре мом за из ра ду че лич них кон струк ци ја по врши 

не 2500 m2, за по че та ин ве сти ци ја но вог по го на за то пло 

цин ко ва ње у Ин ђи ји и уве ден нов тех но ло шки про цес, тј. 

па си ви за ци ја ко ја иmа за да так да шти ти по цин ко ва ну повр 

ши ну од со ли и бе ле рђе” на во ди Јо ва но вић. 

Ме тал Цин ка ра пла ни ра да у 2010. год. пу сти у рад но ви 

по гон у Ин ђи ји, па је на го ди шњем ни воу за обе цин ка ре 

по ста вљен план од 16 хи ља да то на. 

“По на шим про це на ма 2010. год. ће би ти го ди на ве о ма 

те шког опо рав ка на ше при вре де.”- за вр ша ва Јо ва но вић. 

„King span“ 

„King span“ је во де ћа Европ ска ком па ни ја у обла сти дизај 

на и про из вод ње изо ла ци о них кров них и зид них си стема 

за гра дје ви нар ство ви со ког ква ли те та. 

Еко ном ска кри за ни је то ли ко ути ца ла на сма ње ње посло 

ва ове фир ме, па је у из ја ви за наш ча со пис Алан Тома 

нић, ди рек тор пред став ни штва за Ср би ју, из ја вио да се 

по сло ва ње у 2009. мо же оце ни ти со лид ним, али на по ми ње 

да иза то га сто је до бри по те зи. 

„Иза бра ли смо пот пу но дру га чи ји при ступ од оче ки ваног. 

Уме сто „ре за ња“ тро шко ва уло жи ли смо у раз вој нових 

про из во да ко ји пред ста вља ју из во ре „чи сте“ енер гиј је, 

се ти те се кри зе са га сом, за тим про из во да ко ји по јед но стављу 

ју град њу“ - ис та као је То ма нић. 

Планови у 2010. години 

- „King span“ пред ста вља, ве ро ват но, ли де ра у „но вим 

про из во ди ма“ и пре све га је ори јент сан да кроз исте пру жи 

јед но став ност и ис пла ти вост. Иза зов 21.ве ка је у чи стим и 

об но вљи вим из во ри ма енер ги је, очу ва њу пла не те и чо ве- 


ко ве око ли не. Ми у Кинг спа ну по ку ша ва мо да ино ва тивност 

по ве же мо, ка ко са ис пла ти во шћу, та ко и са енер гетском 

ефи ка сно шћу. 

У на ред ној го ди ни пла ни ра мо да пре све га про бу ди мо 

свест у ин ве сти то ри ма, да је ду го ро чан план у гра ђе винар 

ству ви ше стру ко ис пла тив. ЕУ је 7.12.2009.год. до нела 

„Energy Per for man ce of Bu il dings Di rec ti ve (EPBD)“ или 

пре ве де но план, по ко ме до 2020 сви објек ти мо ра ју би ти 

“CO2 free is”, а из во ри ма обо вљи ве енер ги је. Ве ли ки број 

на ших про из во да за до во ља ва тра же не ка рак те ри сти ке и 

ра ди ће мо пре све га на еду ка ци ји о про бле ми ма и по тре би 

за чи стом енер ги јом. 

Да ли оче ку је те да ће 2010 го ди на би ти го ди на опо равка 


2010 го ди на би тре ба ла да озна чи по че так опо рав ка 

свет ске, па са мим тим и на ше при вре де. 

„Ke ma“ 

У Ке ми са жа ље њем кон ста ту ју да је 2009. го ди на би ла 

нај те жа од осни ва ња ове фир ме. Не до ста так ин ве сти ци ја 

усло вио је и пад у по тро шњи гра ђе вин ских ма те ри ја ла у 

це ли ни. Ме ре ко је су пред у зе ли углав ном су би ле - сма њива 

ње тро шко ва на свим ни во и ма као и по ја ча ва ње по словне 

ди сци пли не што је до ве ло до ис пу ње ње 70% пла на за 

2009. го ди ну. 

У го ди ни иза нас, Ке ма је ус пе ла да на тр жи ште из баци 

но ве про из во де, као што су но ве из рав ња ва ју ће ма се и 

епок си ди, од но сно но ве си сте ме за из ра ду по до ва. 

“Са гле да ва ју ћи си ту а ци ју и по тен ци јал тр жи шта основни 

циљ нам је све сти тро шко ве на нај ма њу ме ру и по већа 

ти про мет за 20-30%. Опо ра вак при вре де оче ку јем тек у 

2011. го ди ни.” - из ја вио је за наш ча со пис Да рио Ми ми ца, 

ди рек тор „Ке ма д.о.о.“ 

Припремила 

Редакција Грађевинара


Представљамо VOS SYSTEM 

Савремена технологија 

производње 

ЛА КИХ ЧЕ ЛИЧ НИХ ПО ЦИН КО ВА- 

НИХ КОН СТРУК ЦИ ЈА „LCPK“ 

Ду го роч на тра ди ци ја и по сло ва ње фир ме VOS- 

SYSTEM ве за на је из обла сти сто чар ства. Ре но ме 

из гра ђен у про те клим го ди на ма за сни ва се на бо га тој рефе 

рен ци опре мље них и ура ђе них фар ми као и на вр хун ској 

опре ми ко ју про из во ди фир ма VOS-SYSTEM из Жа бља. 

Не пре стал ни раз вој про из вод ње че лиц них кон струк ци ја 

по стао је ХИТ ка ко на за па ду та ко и у оста лим зе мља ма 

ре ги о на. Стал на те жња за еко но мич ни јом, бр зом и пре цизном 

про из вод њом ме тал них кон струк ци ја ути ца ло је и на 

раз вој ши ре ња де лат но сти фир ме VOS-SYSTEM. 

Са вре ме на тех но ло ги ја раз во ја ме тал них по цин ко ва них 

кон струк ци ја оства ри ла је си стем град ње ко ји ис пу ња ва 

све свет ске стан дар де. На ме на ова квих кон струк ци ја има 

ши ро ку при ме ну у из град њи про из вод них ха ла, ма га ци на, 

скла ди шта, спорт ских ха ла, мон та жних фар ми и др. 

VOS SYSTEM ба зи ра про јек то ва ње по цин ко ва них конструк 

ци ја на при ме ни “C,Z, ∑, Ω” про фи ла са уна пред перфо 

ри ра ним отво ри ма. Ком би на ци јом ових про фи ла фор- 

Пред но сти поцинкованих челичних конструкција 

од кла сич ног зи да ња објек та су: 

• Про ста и из у зет но бр за мон та жа 

• Зна чај но ма ња це на тран спор та 

• Сма ње ни тро шко ви код про тив-по жар не за шти те 

• Те жи на кон струк ци је та ко ђе зна чај но ути че на смање 

ње тро шко ва код из ра де те мељ них сто па и ве зних 

гре да чак и до 30% 

• Про фи ли се из ра ђу ју из рол ни то пло по цин ко ва ног 

ли ма са на но сом цин ка 275 gr/m² 

• Из у зет на ан ти ко ро зи о на за шти та омо гу ћа ва век траја 

ња и пре ко 50 го ди на. 


ми ра ју се но се ћи сту бо ви, глав не ре шет ке као и сви се кундар 

ни но са чи. Ши ри на про фи ла из но си 175mm до 420mm 

и де бљи на ли ма од 1.5mm до 4mm.Ти ме се оства ру ју из узет 

не ста тич ке ка рак те ри сти ке а са ми са став ни еле мен ти 

кон струк ци је омо гу ћа ва ју 20 до 30% лак шу кон струк ци ју 

од кла сич ног си сте ма град ње. Бр за и ла ка мон та жа оствару 

је се про би ја њем свих отво ра нео п ход них за скла па ње 

пре са ме про фи ла ци је са тач но шћу од ±0.1mm што омо гу- 

Раз вој при ме не ових про фи ла ре зул то вао је два 

ти па мон та жних кон струк ци ја: 

“COM PACT” кон струк ци је се фор ми ра ју ве зом два сигма 

про фи ла по мо ћу ве зних пло ча чи ме по сти же мо 

ра спо не до 18m без сред њег сту ба . 

“COM PACT +” кон струк ци је се фор ми ра ју при ме ном 

два сиг ма и два „C“ про фи ла чи ме се до би ја мо гућ ност 

са вла да ва ња ра спо на и до 30м без сред њег ослон ца. 

ћа ва из у зет ну пре ци зност код мон та же објек та. 

При ме на ова квих кон струк ци ја нам омо гу ћа ва ве ли ку 

флек си бил ност у про јек то ва њу, да је нам мо гућ ност бр зе 

про из вод ње као и мак си мал но ис ко ри шће ње утро шка мате 

ри ја ла јер не зах те ва ве зу са стан дард ним ду жи на ма класич 

них про фи ла. 

Ком плет но са ста вља ње кон струк ци је вр ши се по мо ћу 

ви со ко ква ли тет них ви ја ка што ис кљу чу је би ло ка кво зава 

ри ва ње на објек ту, а при том да је мо гућ ност тре ти ра ња 

објек та мон та жно-де мон та жним.

ДЕКОРАТИВНИ ОГРАДНИ ПАНЕЛИ 

Пре фи њен стил и еле ган ци ја де ко ра тив них па не ла изазвао 

је по зи тив не ре ак ци је ку па ца на на шем тр зи сту.То су 

па не ли но ве ге не ра ци је и слу же за огра ђи ва ње ин ду стријских 

обје ка та, школ ских дво ри шта, пар ко ва, спорт ских тере 

на, стам бе них обје ка та као и за дру ге на ме не у за ви сности 

од по тре бе ку па ца. 

Оград ни па не ли свих ти по ва про из во де се од по цинко 

ва не жи це Ǿ5 i Ǿ6 са уоби ча је ном пре кид ном си лом од 

560 do 610 N/mm. До дат на пла сти фи ка ци ја стан дард ним 

по ли е стер бо ја ма омо гу ћу је из у зет ну ан ти ко ро зи о ну за- 

шти ту и дуг век тра ја ња. По ред оград них па не ла у на шем 

про из вод ном про гра му има мо пе шач ка вра та, кли зне и терет 

не ка пи је ко је су пред ви ђе не за уград њу ме ха ни зма за 

ауто мат ско отва ра ње. 

НАШ СТРУЧ НИ ТИМ ИН ЖЕ ЊЕ РА ЈЕ УВЕК 

ТУ ЗА ВАС! 

VOS-SYSTEM d.o.o. 

Čuruška 3, 21230 Žabalj, Srbija 

Tel.: 021/831-283, 021/831-261 




Актуелно 

Фор ми ра ње Се кре та ри ја та 

за ле га ли за ци ју 

Се кре та ри јат за ле га ли за ци ју, где ће мо ћи на јед ном ме с т у да се пре да ју 

зах те ви за ле га ли за ци ју обје ка та, би ће осно ван до кра ја ја ну а ра те к у ће го - 

ди не. У ме ђу вре ме ну је град ски пар ла мент утвр дио и не ке од усло ва под 

ко ји ма ће ве ли ки број “ди в љих ” обје ка та би ти ле га ли зо ван 

Ко ми си ја ко ју чи не чла но ви 

град ског ве ћа, пред став ници 

Ди рек ци је за гра ђе вин ско зе мљиште 

и из град њу и Ур ба ни стич ког 

за во да, ра ди на при пре ми усло ва, 

од лу ка и по сту па ка ле га ли за ци је. 

Де јан Ма ли, члан Ко ми си је за припре 

му но вог Секретаријата у из ја ви 

за днев не но ви не ка же да по у че ни 

ис ку ством, по се бан ак це нат су стави 

ли на за шти ту су сед ских пра ва. 

Усво је на је од лу ка ко ја про пи су је све 

усло ве да би се не ки обје кат ле га лизо 

вао, а за јед но са Ур ба ни стич ким 

за во дом ра ди се и на при пре ми градских 

под ло га, од но сно од го ва ра ју ћих 

кар ти Бе о гра да.Та ко ђе, Скуп шти на града 

фор ми ра ла је по чет ком де цем бра 

Ко ми си ју за про ме ну Ста ту та гра да 

Бе о гра да, ко ја би тре ба ло да га усклади 

са но во до не тим За ко ном о пла нира 

њу и из град њи и омо гу ћи фор мира 

ње Се кре та ри ја та за ле га ли за ци ју. 

- По сле то га, све је ствар до но ше ња 

ака та. Ми све при пре ме за но ви Секре 

та ри јат ра ди мо па ра лел но до изме 

не Ста ту та. Ка да он бу де про ме њен, 

две не де ље по сле то га Се кре та ри јат ће 

би ти у пот пу но сти фор ми ран, а то ће 

би ти до кра ја ја ну а ра - до да је Ма ли. 

Пре ма на ја ва ма, но ви Се кре та ри јат 

за ле га ли за ци ју ће знат но олак ша ти 

овај по сао, јер ће све слу жбе ко је се 

ба ве овом те мом би ти на јед ном ме- 


сту, а гра ђа ни ће у нај кра ћем ро ку моћи 

да за вр ше цео про цес. 

Ка ко би се ома со ви ла ле га ли за ци- 

У зо на ма знат не бес прав не градње, 

ка кве нај ви ше има на руб ним 

де ло ви ма гра да, би ће ле га ли зова 

ни сви објек ти, без об зи ра на 

ви си ну и уда ље ност. 

ја, град ски пар ла мент је по чет ком децем 

бра 2009. го ди не усво јио и кри тери 

ју ме ко ји се од но се на уда ље ност и 

ви си ну обје ка та и они ће се при ме њи- 

ва ти на објек те ко ји су из гра ђе ни до 

11. сеп тем бра ове го ди не, од но сно до 

до но ше ња но вог За ко на о пла ни ра њу 

и из град њи. У пи та њу су објек ти који 

су из гра ђе ни, од но сно ре кон струи 

са ни или до гра ђе ни без гра ђе вин ске 

до зво ле и они ко ји има ју гра ђе винску 

до зво лу и глав ни про је кат, али 

је то ком ра до ва од ње га од сту пље но. 

Ка да је реч о 10 цен трал них оп штина 

(Во ждо вац, Вра чар, Зве зда ра, Земун, 

Но ви Бе о град, Па ли лу ла, Рако 

ви ца, Сав ски ве нац, Ста ри


град, Чу ка ри ца), ови усло ви за висе 

од зо не у ко јој се обје кат на ла зи. 

Та ко ће објек ти у зо ни вред них градских 

бло ко ва (цен трал не зо не Ста рог 

гра да и Вра ча ра, де ло ви Зе му на и Новог 

Бе о гра да) би ти ле га ли зо ва ни ако 

раз да љи на из ме ђу два су сед на објекта 

ни је ма ња од оне ко ја је пред ви ђе на 

план ским до ку мен том, као и ако нема 

ви ше од две ета же од мак си мал не 

спрат но сти пред ви ђе не пла ном. Ако 

се ра ди о над зи да ном објек ту, он неће 

мо ћи да има ви ше од јед не ета же од 

мак си мал но до зво ље не спрат но сти. 

Ка да су у пи та њу зо не бес прав не 

град ње, у ову гру пу обје ка та спа да неко 

ли ко вр ста стам бе них бло ко ва, и 

ле га ли за ци ја ће се оба вља ти по кри тери 

ју ми ма за сва ки блок по себ но. Приме 

ра ра ди, ако су у пи та њу бло ко ви 

ин ди ви ду ла ног ста но ва ња, објек ти ће 

би ти ле га ли зо ва ни ако не ма ју ви ше од 

че ти ри ета же, као и уко ли ко уда ље ност 

од су сед ног објек та ни је ма ња од 1,6 

ме та ра. У бло ку ин тен зив не бес правне 

град ње, по пут на се ља Жар ко во на 

Чу ка ри ци, обје кат ће би ти ле га ли зован 

ако не ма ви ше од осам спра то ва, и 

ако уда ље ност ни је ма ња од 1,6 ме тара. 

У ко мер ци јал ном бло ку објек ти ће 

би ти ле га ли зо ва ни без об зи ра на удаље 

ност од су сед ног објек та, под условом 

да не ма ју ви ше од де вет спра то ва. 

У зо на ма знат не бес прав не град ње, какве 

нај ви ше има на руб ним де ло ви ма 

гра да, би ће ле га ли зо ва ни сви објекти, 

без об зи ра на ви си ну и уда ље ност. 

Ме ђу тим, ако се не ки обје кат на ла зи 

на гра ни ца ма пар це ле би ће ле га ли зован 

ако, на при мер, бал ко ни или 



над стре шни це не пре ла зе у су сед не пар це ле, ако не за твара 

све тлар ник су сед ног објек та, или ако ат мос фер ске во де 

ни су усме ре не ка су сед ној пар це ли или објек ту. 

Ка да су у пи та њу зо не око аеро дро ма и бе о град ских и 

пан че вач ких во до и зво ри шта, као и око Ин сти ту та “Винча”, 

усло ви у по гле ду спрат но сти би ће де фи ни са ни по сле 

из ра де по себ них сту ди ја. 

По треб на до ку мен та за ле га ли за ци ју 

Уз зах тев за на кнад но из да ва ње гра ђе вин ске и упо требне 

до зво ле у по ступ ку ле га ли за ци је до ста вља се, за ви сно 

од вр сте објек та, сле де ћа до ку мен та ци ја: 

За по ро дич не стам бе не објек те до 100 m2 БРГП, ста нове 

у стам бе ним згра да ма до 100 m2 не то ко ри сне по вр шине 

и стам бе не објек те пре ко 100 m2 с јед ним ста ном: 

- до каз о пра ву сво ји не/ до каз о пра ву за ку па на гра ђевин 

ском зе мљи шту/ до каз о пра ву сво ји не на објек ту 

- фо то гра фи је објек та 

- тех нич ки из ве штај о ста њу објек та, ин ста ла ци ја, инфра 

струк тур не мре же и спољ њег уре ђе ња ко ји са др жи гео 

дет ски сни мак објек та на ко пи ји пла на пар це ле 

- ад ми ни стра тив на так са 

За стам бе не објек те са ви ше ста но ва, стам бе но-послов 

не објек те, по слов не и про из вод не објек те: 




- за пи сник о из вр ше ном ве шта че њу о ис пу ње но сти 

усло ва за упо тре бу објек та са спе ци фи ка ци јом по себ них 

фи зич ких де ло ва ко ји са др жи ге о дет ски сни мак објек та на 

ко пи ји пла на пар це ле, са ис ка за ном БРГП 


За по моћ не објек те: 






За објек те из гра ђе не из сред ста ва бу џе та РС, АП или 

је ди ни це ло кал не са мо у пра ве: 

- за пи сник о из вр ше ном ве шта че њу и тех нич кој исправ 

но сти и ис пу ње но сти усло ва за упо тре бу објек та са 

спе ци фи ка ци јом по себ них фи зич ких де ло ва, ко ји са др жи 

ге о дет ски сни мак објек та на ко пи ји пла на пар це ле, са иска 

за ном бру то раз ви је ном по вр ши ном у осно ви објек та 


За објек те за ко је је из да то одо бре ње за из град њу по 

про пи си ма ко ји су ва жи ли до да на сту пања на сна гу Зако 

на о пла ни ра њу и из град њи, а ко јим је од сту пље но од 

из да тог одо бре ња за из град њу и по твр ђе ног глав ног пројек 

та: 


ском зе мљи шту/ до каз о пра ву сво ји не на објек ту проје 

кат из ве де ног објек та 


Ин фо те ле фон 

Ми ни стар ство жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни рања 

отво ри ло је ин фо те ле фон и сајт са са ве ти ма о ле га лиза 

ци ји бес прав но по диг ну тих обје ка та 

Циљ ове кам па ње је, ка ко је са оп ште но из Ми ни старства, 

да гра ђа ни ма Ср би је об ја сни ка ко нај лак ше да лега 

ли зу ју сво је објек те. Рок за под но ше ње зах те ва за ле гали 

за ци ју бес прав но по диг ну тих обје ка та је 11. март 2010. 

го ди не. Вла сни ци ста но ва и ку ћа до 100 ква драт них ме та ра 

има ју пра во на по пуст од 60 од сто. По је ди но сти о ле га лиза 

ци ји сви за ин те ре со ва ни гра ђа ни мо гу са зна ти те ле фоном, 

сва ког да на од 8.30 до 16.30 на број 011/362-22-36. 




Представљамо 

Метал Цинкара 

у Инђији 

Упр кос гло бал ној свет ској еко ном ској кри зи ко ја нас је за де си ла кра јем 

20 0 8 . го ди не,”Me tal - cin k a ra d.o.o.” и да ље за у зи ма во де ће ме с то у Ср би ји 

у из во ђе њу по вр шин ске за шти те че лич них кон с трук ци ја и про из во да то - 

плим цин ко ва њем. 

Све сни да пра ве ак тив но сти до но се ква ли тет и 

омо гу ћа ва ју при ла го ђа ва ње по тре ба ма тр жи шта, 

Ме тал Цин ка ра је, по ред оче ки ва ног и не ми нов ног па да 

по сло ва ња на гло бал ном ни воу, и про те кле го ди не ра дила 

пу ним ка па ци те том и ус пе ла да уве де но ви не у сво је 

по сло ва ње ка ко би сво јим куп ци ма мо гла пру жи ти што 

ква ли те тни ју за шти ту ме тал них про из во да. 

Успех је ре зул тат ис ку ства и но ве тех но ло ги је. 

Ин ве сти ци је 

Гру па „Mak sim Bg“ у чи јем скло пу се на ла зи Ме тал 

Цин ка ра је ове го ди не за по че ла ви ше но вих ин ве сти ци ја: 

Нов про из вод ни по гон: У Ћу при ји је за вр ше на произ 

вод на ха ла од 2500 m2 ко ја ће би ти ви ше на мен ска. 


Ин ста ли ра на је но ва фи цеп ма ши на ко ја вр ши об ра ду 

свих вр ста про фи ла мак си мал них ди мен зи ја 1.150 mm. а 

оче ку је се и увоз ла се ра за се че ње ли мо ва. 

Про ши ре ње про из вод ње и по нуд бе ног асор ти ма на: 

По че ло је про јек то ва ње и про из вод ња че лич них конструк 

ци ја, огра да, елек тро за ва ре них ре шет ки-га зи шта и 

сте пе ни шта. 

Но ва Цин ка ра у Ин ђији: 8. ав гу ста 2009.го ди не по че ли 

смо из град њу но ве тех но ло шке ли ни је за то пло цин ко вање 

на ло ка ци ји у Ин ђи ји. Пред ра чун ска вред ност ин вести 

ци је из но си 21 мил. EUR. 

Пред у зе ће „MAK SIM BG d.o.o“, ко је је 100% у вла сништву 

пред у зе ћа „MAK SIM d.o.o Ce lje“, по че ло је у Ин ђи ји 

са из град њом нај ве ће тех но ло шке ли ни је за то пло цинко 

ва ње у овом де лу Евро пе. Про из вод ни по гон са го дишњим 

ка па ци те том то плог цин ко ва ња ве ћим од 60.000t 

могао би, по ред то плог цин ко ва ња кон струк ци ја нај ве ћих 

ди мен зи ја 14,5m x 1,8m x 3,2m омо гу ћи ти и вр ло ква литет 

но то пло цин ко ва ње ма њих еле ме на та, јер ће у окви ру 

ин ве сти ци је би ти по ста вље на и ли ни ја за цен три фу гално 

то пло цин ко ва ње. 

Циљ ин ве сти ци је је по ве ћа ње ка па ци те та на срп ском

8. ав гу ста 2009.го ди не по че ли смо из град њу но ве 

тех но ло шке ли ни је за то пло цин ко ва ње на ло каци 

ји у Ин ђи ји. Пред ра чун ска вред ност ин ве сти ције 

из но си 21 мил. EUR. 

тр жи шту и при бли жа ва ње услу ге, ко ја пред ста вља најбо 

љу еко ном ски и ду го трај ну ан ти ко ро зив ну за шти ту, 

куп ци ма из Вој во ди не, ис точ ног де ла Хр ват ске, као и јужних 

де ло ва Ма ђар ске и Ру му ни је.По че так про из вод ње у 

но вим ка па ци те ти ма се оче ку је у ју лу 2010. го ди не. 

Метал Цинкара у Инђији 

Отва ра њем но ве цин ка ре у Ин ђи ји отва ра мо но ве могућ 

но сти и ка па ци те те на тр жи шту цин ко ва ња у Ср би ји. 

Же ли мо да бу де мо нај бо љи из бор за куп це, што ће мо 

по сти ћи не пре ста ним по бољ ша њем про из вод них проце 

са и уво ђе њем ино ва ци ја. 

Свим на шим са да шњим и бу ду ћим куп ци ма и 

њи хо вим по ро ди ца ма же ли мо срећ не пред стоје 

ће пра зни ке и успе шну но ву го ди ну. 

Срећ на но ва 2010 го ди на! 

ГРАЂЕВИНАР 21


Ка та стар 

2010. го ди не 

Из ра да је дин с тве ног ка та с тра не по крет но с ти Ср би је би ће за вр ше на до кра - 

ја 2010. го ди не, на ја вио је Ре пу блич ки ге о дет ски за вод . Ка та с тар ће уве с ти 

ред на тр жи шту не крет ни на и си гур ност вла сни штва 

Из ра да је дин стве ног ка та стра непо 

крет но сти Ср би је, по че ла је 

још пре две де це ни је. Про блем бес па рице 

за тај ве ли ки про је кат ре шен је 2004. 

го ди не ка да је Свет ска бан ка, за тај посао 

одо бри ла 30 ми ли о на до ла ра зај ма 

Вла ди Ср би је. 

Из Ре пу блич ког ге о дет ског за во да 

на ја вљу ју да ће ка та стар до кра ја иду ће 

го ди не би ти за вр шен. То ће до не ти сигур 

ност вла сни штва и уре ђе ње тр жи шта 

не крет ни на што је је дан од пред у сло ва 

на шег ула ска у Европ ску уни ју. Оста ло је 

да се ка та стар ски об ра ди све га 12 од сто 

те ри то ри је Ср би је. Ме ђу тим, про цен ти 

не зна че мно го јер обим по сла за ви си од 

то га ко ли ко се од ка та стра раз ли ку је оно 

што пи ше у зе мљи шним књи га ма. 

То што ра ни ји за ко ни ни су при мора 

ва ли гра ђа не да при ја вљу ју про ме не 

вла сни штва, лак ше се ре ша ва, од си ту аци 

ја ка да су и чи та ви со ли те ри усе ља ва- 


ни без упо треб них до зво ла. 

- Не ма мо за то ква ли тет ну до ку мента 

ци ју и он да бу квал но кре ће мо од почет 

ка у ар хи ву не ког гра да, оп шти не у 

Ар хи ву Ср би је тра жи мо по треб ну до ку- 

мен та ци ју, да би има ли ва ли дан по да так 

да упи ше мо не чи је пра во на не по кретност”, 

ка же Не над Те сла, ди рек тор Ре публич 

ког ге о дет ског за во да.

Ка та стар 2010. го ди не 

Ба за по да та ка у Ге о дет ском за во ду 

Ср би ја је из де ље на на 4.500 ка та старских 

оп шти на. Сти ца јем окол но сти међу 

по след њи ма ће у је дин ствен ка та стар 

би ти упи са но под руч је Па ли лу ле, Звезда 

ре, Ви шњи це и Ми ри је ва. 

У Ге о дет ском за во ду при зна ју да од 

осни ва ња ни су има ли ви ше по сла и да 

би ва ља ло да их при ча о ра ци о на ли заци 

ји за по сле них ми мо и ђе. За по шља ва ју 

око 2.600 љу ди, а по свет ским стан дарди 

ма мо гло би да их бу де и за тре ћи ну 

ви ше. 

- Ре пу блич ки ге о дет ски за вод је добио 

над ле жност ре ги стра ци је и пре мера 

др жав них гра ни ца, да во ди ра чу на о 

на ци о нал ној ин фра струк ту ри ге о простор 

них по да та ка, да се ба ви про це ном 

вред но сти не по крет но сти, а у оба ве зи је 

да до 2011. го ди не Ср би ја има но ви коор 

ди нат ни си стем у скла ду са дру гим 

зе мља ма ЕУ, ис та као је ди рек тор Ре публич 

ког ге о дет ског за во да Не над Те сла. 

Та квој ре пу блич кој ин сти ту ци ји недо 

ста ја ли би кар то граф ски по да ци и 

због то га се “Ге о кар та” вра ти ла у окри ље 

Ге о дет ског за во да, где је пре осам де цени 

ја и на ста ла. Има ју обе ћа ња над лежних 

да ће им опре ма за мо дер ну кар тогра 

фи ју уско ро сти ћи. 

- Ка да бу де мо има ли све у елек тронском 

об ли ку тру ди ће мо се и да то пограф 

ски део та ко ђе за о кру жи мо, да наша 

Ср би ја бу де јед на мо дер на зе мља ко ја 

ће да се при бли жи европ ским нор ма тиви 

ма, од обла сти по љо при вре де, на вига 

ци је, тран спор та па све до по тре бе зашти 

те жи вот не сре ди не”, из ја вио је Ле он 

Дра жић из сек то ра кар то гра фи је РГЗ. 

Ба за по да та ка Ге о дет ског за во да, убуду 

ће би тре ба ло да бу де по ла зна тач ка за 

од лу ке о стра те шкој град њи, по пут Кори 

до ра 10, ки не ског мо ста, оби ла зни це. 

Са ку пље ни и на јед ном ме сту, по даци 

о пре ме ру по вр ши не и вла снич кој 

струк ту ри су оно што нај ви ше за ни ма и 

бу ду ће ин ве сти то ре. 


Редакција Грађевинара 




Манифестације 

„DO MEX PO 2010“ 

У Кра гу јев цу 

Пра те ћи по ве ћа не зах те ве тр жи шта, “Шу ма ди ја са јам” ће у 2010. го ди ни сај мо - 

ве на ме шта ја и гра ђе ви нар ства пред ста ви ти на за јед нич ком сај му „DO MEX PO 

2010.“ ко ји ће би ти одр жан у пе ри о ду од 5. - 9. мар та 2010. го ди не. Спа ја њем 

ове две гра не ин ду стри је на је дин стве ној ма ни фе ста ци ји, би ће по бољ шан 

ква ли тет по ну де на сај му и по ве ћан број по се ти ла ца 

Иако у те шкој еко ном ској го ди ни, ин ве сти то ри, од 

ко јих су не ки и ве ли ке свет ске ком па ни је, у Кра гујев 

цу тре нут но гра де и опре ма ју око 100 хи ља да ква драта 

стам бе ног и по слов ног про сто ра. Кра гу је вац је је дан 

од рет ких гра до ва у Ср би ји где, упр кос еко ном ској кри зи, 

ин ве сти то ри у гра ђе вин ској ин ду стри ји ни су об у ста ви ли 

сво је по сло ве, а ин ду стри ја на ме шта ја пра ти све свет ске 

трен до ве у уре ђе њу ен те ри је ра. 

Пра те ћи по ве ћа не зах те ве тр жи шта, „Шу ма ди ја са јам“ 

ће у 2010. го ди ни Сај мо ве на ме шта ја и гра ђе ви нар ства 

пред ста ви ти на за јед нич ком сај му „DO MEX PO 2010.“ ко ји 

ће би ти одр жан од 5.-9. мар та. 

Ор га ни за то ри су за кљу чи ли да ће спа ја њем ове две 

срод не гра не ин ду стри је на је дин стве ној ма ни фе ста ци ји, 

по бољ ша ти ква ли тет по ну де на сај му, по ве ћа ти број по сети 

ла ца и ор га ни зо ва ти бо ље по слов не кон так те. 

Са јам ће би ти ор га ни зо ван на око три хи ља де ква дра та 

из ло жбе ног про сто ра у глав ној и по моћ ној ха ли. Уче ствова 

ће ком па ни је из ре ги о на и зе ма ља у окру же њу ко је су 

пре по зна ле по тен ци јал тр жи шта Шу ма ди је. 

Уз при су ство тра ди о ци о нал них из ла га ча, по пут компа 

ни ја „Bla žeks“, „Evro pa oko vi“ „Sim po“, „SGS“, „Ba nja komerc“ 

u „Šu ma di ja saj mu“ оче ку је се да ће за овај са јам би ти 


за ин те ре со ва ни и про из во ђа чи из зе ма ља у окру же њу, посеб 

но Ма ке до ни је и Цр не Го ре. Би ће из ло же ни ко мад ни и 

гар ни тур ни на ме штај за ста но ва ње, на ме штај за опре ма ње 

кан це ла риј ских про сто ра, свих вр ста јав них обје ка та и 

де ко ра тив ни еле мен ти ен те ри је ра. 

Из обла сти гра ђе ви нар ства ће се пред ста ви ти до ма ћи и 

ино стра ни про из во ђа чи гра ђе вин ских ма те ри ја ла, ме хани 

за ци је и ала та, фир ме ко је се ба ве ин же ње рин гом и пројек 

то ва њем, про из во дја чи гра ђе вин ске сто ла ри је, за нат ске 

рад ње и ра ди о ни це за ин ста ла ци о не и за вр шне ра до ве, изда 

ва чи струч не ли те ра ту ре. 

Осим из ло жбе ном де лу сај ма, по себ на па жња ће би ти 

по све ће на пра те ћим про гра ми ма, пре зен та ци ја ма са време 

ног опре ма ња ене ри је ра и про мо ци ја ма ак ту ел но сти у 

гра ђе ви нар ству, ин ду стри је на ме шта ја, др во пре ра ђивач ке 

и ин ду стри је за про из вод њу ала та за ове ин ди стриј ске гране, 

а у пла ну су и ху ма ни тар не ак ци је и су сре ти струч не 

пу бли ке са из ла га чи ма. 

Са јам „DO MEX PO“ у Кра гу јев цу је иде ал на при ли ка за 

про мо ци ју ин ду стри је на ме шта ја и гра ђе ви нар ства, по вези 

ва ње са ди стри бу те ри ма и тр жи штем. 

Текст 

Шумадија Сајам





Представљамо Изолација Холдинг А.Д. 

Јубилеј Изолације Холдинг 

50 година рада 

„IZO LA CI JA Hol ding a.d.“ је спе ци ја ли зо ва но пред у зеће 

за изо ла тер ске и за вр шне за нат ске ра до ве у гра ђе ви нарству. 

Осно ва но је пре 50 го ди на, по се ду је ви ше де це ниј ско 

из во ђач ко ис ку ство на објек ти ма у зе мљи и ино стран ству. 

По слов не је ди ни це на ла зе се у Бе о гра ду, Но вом Са ду, 

Ни шу и Чач ку. 

Пред у зе ће рас по ла же са струч ним ти мо ви ма ко је предво 

де ин же ње ри гра ђе вин ске стру ке, ар хи тек те, тех но ло зи, 

еко но ми сти и ве ли ки број ВКВ и КВ рад ни ка спе ци ја ли зова 

них за ову вр сту ра до ва што чи ни уку пан број од око 100 

стал но за по сле них рад ни ка. 

Основ на де лат ност пред у зе ћа су хи дро и тер мо и зо ла цио 

ни ра до ви у гра ђе ви нар ству, чи не их сле де ћи по сло ви: 

- Би ту мен ске (цр не) хи дро и зо ла ци је но вих обје ка та и сана 

ци ја по сто је ћих обје ка та са изо ла ци о ним тра ка ма 

- Кру те хи дро и зо ла ци је ( пе не тра ти ) про тив вла ге и во де 

под при ти ском 

- Мем бран ске хи дро и зо ла ци је на ба зи PVC, ECB, FPO, 

EPDM, TPO , PIB. 

- Тер мич ка изо ла ци ја кро во ва, по до ва, зи до ва и пла фо на 

- Ин ду стриј ски по до ви ( фер бе то ни, по до ви од епок сидних 

и по ли у ре тан ских ма са ), ки се ло от пор ни по до ви и зидо 

ви, ан ти ста тик по до ви, ду пли по до ви... 

- Об ла га ње тех нич ким фо ли ја ма( та ло жна је зе ра, риб њаци, 

ла гу на фар ме, аку му ла ци ја от пад них во да, де по ни ја...) 

- Ан ти ко ро зив на и про тив по жар на за шти та 

На на шем тр жи шту још увек су нај ви ше за сту пље не биту 

мен ске изо ла ци је са све ве ћом тен ден ци јом ка са вре мени 

јим и ал тер на тив ним ре ше њи ма. Хи дро и зо ла ци је по до ва, 

зи до ва, те ме ља, кро во ва, мо сто ва из во де се пре ма ви ше де цениј 

ским ис ку стви ма при ме ном ви ше слој них би ту мен ских 

изо ла ци ја на ба зи пре ма за, на но са и ме ђу сло је ва од обичних,пла 

сто мер них или ела сто мер них изо ла ци о них тра ка. 

По се бан сег мент пред ста вља ју хи дро и зо ла ци је про тив 

под зем них во да или во да под при ти ском ко ји се ре ша ва ју 

спе ци јал ним изо ла ци о ним сред стви ма на ба зи пе не тра та, 

ви ше слој ним би ту мен ским изо ла ци ја ма, ма стик сним изола 

ци ја ма или по ли мер це мент ним ису ши вим мал те ри ма. У 

си сте му са бр зо ве зу ју ћим спе ци јал ним зап тив ним мал те рима 

по сти жу се за до во ља ва ју ћи ре зул та ти (де та љи про до ра) 

чи ме се оства ру је ви сок сте пен во до не про пу сно сти. 

Си сте ми на ба зи пе не тра та су кру ти по сво јим ка рак тери 

сти ка ма, мо гу се при ме ни ти на под ло га ма од бе то на,опеке, 

ка ме на па чак и на бо ја.Ови ма те ри ја ли се од лич но ве зу ју 

за под ло гу, про ди ру у под ло гу до 15cm, кри ста ли шу у њој и 

на тај на чин пот пу но зап ти ва ју све ми кро по ре у ма те ри јалу. 

Овим по ступ ком по сти же се от пор ност на по зи тив не и 


на не га тив не при ти ске и до 7 ба ра. Је ди ни не до ста так ових 

си сте ма је да ни су ела стич ни, од но сно, де ле суд би ну са посто 

је ћом под ло гом на ро чи то у ста тич ком сми слу. 

Хидроизолације подова, зидова, темеља ... 

Хи дро и зо ла ци је по до ва, зи до ва, те ме ља, кро во ва, мо стова 

из во де се пре ма ви ше де це ниј ским ис ку стви ма при ме ном 

ви ше слој них би ту мен ских изо ла ци ја на ба зи пре ма за, на носа 

и ме ђу сло је ва од обич них,пла сто мер них или ела сто мерних 

изо ла ци о них тра ка. 

Кро во ви у функ ци о нал ном сми слу пред ста вља ју за врше 

так сва ке гра ђе ви не па се у том сми слу мо ра ју ре ша ва ти 

кон струк тив но, ста тич ки,тер мич ки, естет ски и об ли ков но. 

С об зи ром да се на ла зи мо у II и III кли мат ској зо ни на ши 

објек ти су из ло же ни лет њим ви со ким тем пе ра ту ра ма а зими 

ни ским тем пе ра ту ра ма и до -25 о C. На ова ко ши ро ком 

тем пе ра тур ном ра спо ну мо ра ју да се при ме њу ју флек си билни 

ма те ри ја ли ко ји су от пор ни на ха ба ње, а да су исто вре мено 

ела стич ни и ду го трај ни. 

Да кле, уко ли ко се при ме њу ју ква ли тет ни ма те ри ја ли, 

рав ни кро во ви мо гу ква ли тет но да се из ве ду и да има ју дужи 

век тра ја ња. Са ста но ви шта гра ђе вин ске фи зи ке мо ра ју 

да се пред ви де сви сло је ви ко ји ути чу на сма ње ње про ла за 

то пло те кроз гра ђе вин ске ма те ри ја ле, ре жим про ла ска вла ге 

и ам пли ту де при гу ше ња бу ке,шу ма и ви бра ци ја. За штит ни 

слој мо же да бу де лак ши и те жи у за ви сно сти од крај ње наме 

не кро ва, нај че шће су то гра ну ли са ни шљу нак, бе тон ске 

пло че, це мент на ко шу љи ца или твр до ли ве ни ас фалт. Рав ни 

кро во ви мо гу фи нал но да се об ра де са за вр шном изо ла ци оном 

тра ком уко ли ко се кров ко ри сти као не про ход на те ра са. 

Ако се ра ван кров ко ри сти као про ход на те ра са он да до би ја 

функ ци ју ткз. пе те фа са де у ком слу ча ју се за вр ша ва са тежом 

за шти том.

Индустријски подови 

„Изо ла ци ја“ има ду гу тра ди ци ју и ис ку ство у из ра ди свих 

вр ста естри ха, по себ но код из ра де ин ду стриј ских по до ва. 

Иду стриј ски естрих је име за све естри хе у ра зним скла дишти 

ма, ра ди о ни ца ма, про из вод ним ха ла ма, ла бо ра то ри јама, 

хлад ња ча ма итд. Осно ва ин ду стриј ских естри ха је обично 

АБ пло ча де бљи не мин. цца. 10 cm, вред но сти те че ња S3, 

мин 25 N/mm2 (C20/25) чвр сто ће на при ти сак и ни ским водо 

це мент ним фак то ром, по стан дар ду за до во ља ва ју ће (DIN 

EN 18202) рав но ће, из ве де не на ком пакт ном те мељ ном по ду 

или ета жном но се ћем еле мен ту (га ра же). Ло ша стра на таквих 

по до ва је ре ла тив но сла ба от пор ност на ха ба ње и с тим 

по ве за но пра ше ње и по ро зност естри ха. За то у фа зи су шења 

и за гла ђи ва ња естри ха по си па мо до дат ке (кварц ни песак, 

ко рунд, ме тал не опиљ ке итд.), та ко да до би је мо про тивпра 

шну по вр ши ну от пор ну на ха ба ње. 

За ин ду стри ју где су по треб ни по себ ни зах те ви (пре рада 

хра не, здрав стве ни објек ти, јав не ку хи ње, ла бо ра то рије, 

хлад ња че...), уме сто по си па из во де се по себ ни за вр шни 

по до ви (епок си ди, по ли у ре та ни, акри ла ти). Та кви по до ви 

има ју ве ћу ки се ло от пор ност, от пор ност на ха ба ње и абрази 

ју, ве ћа чвр сто ћа на при ти сак и са ви ја ње, јед но став ни је 

одр жа ва ње, пот пу на про тив пра шност, и не у пој ност за во ду 

и оста ле теч но сти, мо гућ ност аде кват не са на ци је и на кра ју 

вр ло ва жна пред ност та квих по до ва – у скла ду су са HACCP 

нор ма ма. Са пра вил ним из во ђе њем мо гу да се при ме не у 

ин ду стри ји где има мо кон стант ну ви со ку или ни ску тем пера 

ту ру, по ве ћа ну при сут ност ки се ли на и слич но. 

Санације подова и зидова у подрумима 

Под зем не во де су по се бан про блем јер се ја вља ју у подзем 

ним де ло ви ма објек та ка да је те шко и ску по вр ши ти 

обим на и ду го трај на ис ко па ва ња. Бр же ре ше ње је да се обја 

кат изо лу је са уну тра шње стра не чи ме се доби ја ју су ви 

по до ви и зи до ви а вла га се трај но ели ми ни ше из про сто ра. 

За ове ра до ве ко ри сте се пе не тра ци о не сме се, пе не тра ци они 

мал те ри и ису ши ви хи дро и зо ла ци о ни мал те ри ко ји се 

апли ци ра ју на до бро и де таљ но при пре мље ну под ло гу. Наше 

пред у зе ће са успе хом ре ша ва ова кве са на ци о не про блеме 

– има мо оформ ље не рад не гру пе. 

Санације равних и косих кровова 

Са на ци о ни ра до ви се свр ста ва ју у ре дов на гра ђе винска 

одр жа ва ња ко ја се мо ра ју оба вља ти сва ких 8 до 10 го- 

Јубилеј 

ди на јер се у про тив ном су о ча ва мо са на глим про па да њем 

кон струк тив них еле ме на та кро ва и зи до ва згра да. Код равних 

и ко сих кро во ва на кон де се так го ди на хи дро и зо ла ци они 

сло је ви гу бе сво ју ела стич ност услед деј ства мра за, сунче 

вог зра че ња, ве тра, ки се лих и оста лих штет них пра ши на. 

Де ли мич ном са на ци јом рет ко се по сти жу до бри ре зул та ти 

јер се ни кад не мо гу пре ци зно утвр ди ти то ко ви во де у кровним 

еле мен ти ма па се из тог разлога тре ти ра ком плет на повр 

ши на кро ва. 

Са вре ме но гра ђе ви нар ство са да има ве ли ки асор ти ман 

ви со ко ква ли тет них ма те ри ја ла ко ји се мо гу при ме ни ти 

у са на ци ја ма кро во ва јер су флек си бил ни, от пор ни на хаба 

ње, ела стич ни и ду го трај ни. На ше пред у зе ће при ме њу је 

нај са вре ме ни је ма те ри ја ле: ела сто мер не и пла сто мер не биту 

мен ске тра ке, син те тич ке мем бра не, акрил не емул зи је, 

по ли мер не це мент не мал те ре и изо ла ци о не па сте. 

Зелени кровови 

Зе ле ни кро во ви су по се бан об лик об ра де те ра са, ко ристи 

се све ви ше у град ским је згри ма у ци љу ху ма ни за ци је и 

обо га ће ња жи вот не сре ди не, сма ње ња за га ђе но сти ва зду ха 

и бу ке и по бољ ша ња ми кро кли мат ских усло ва. „Изо ла ци ја“ 

из во ди ова кве кро во ве уз при ме ну свет ских ис ку ста ва. Посеб 

на па жња се обра ћа на дре на жу сло је ва, угра ђу ју се хидро 

и зо ла ци о не тра ке от пор не на ве ће при ти ске и ко рен ски 

си стем би ља ка,вр ши се по се бан из бор би ља ка и ху му сног 

сло ја. Мо гу ћа је из ра да ма њих фон та на и во до то ко ва. 

Зна чај ни је ре фе рен це пред у зе ћа: 

Са ва Цен тар – Но ви Бе о град; ПЦ Ушће – Но ви Бе о град; Спенс – Но ви 

Сад; По слов на згра да Б92 – Но ви Бе о град; По слов на згра да „Del ta Holding“ 

– Но ви Бе о град; На род на Бан ка Ср би је – Бе о град; НИС Ра фи не ри је 

– Но ви Сад и Пан че во; ХЕ Ђер дап – Кла до во; ТЕ Ни ко ла Те сла -Обре новац; 

Же ле знич ка ста ни ца Про коп – Бе о град; Мост сло бо де – Но ви Сад; 

Оби ла зни ца (Остру жни ца – Ор ло ва ча) – Бе о град 

Ми шка Јо ва но ви ћа бр. 9, 11107 Бе о град 

тел.: +381 11 244 78 79, +381 11 244 07 58 

факс. +381 11 244 15 93, моб.: +381 60 826 5075 

info@izolacija.rs www.izolacija.rs 


Упознај Србију 

Фрушка Гора 

Фру шка го ра (мађ. Tar czal, лат. Al ma Mons) је острв ска пла ни на у Сре му. Нај ве ћи део 

Фру шке го ре се на ла зи у Ср би ји (у Вој во ди ни), док ма ли део за ла зи у ис точ ну Хр ват ск у, 

у Ву ко вар ско-срем ску жу па ни ју. Про сти ре се на ду жи ни од око 75 km, ши ри не је од 12 

до 15 km и за хва та по вр ши ну од 25.525 km² 

Фр у ш к а г о р а ј е 19 6 0 . г о д и не п р о г л а ше н а н а ц и о н а лним 

пар ком и ти ме је по ста ла пр ви на ци о нал ни 

парк у Ср би ји. Нај ви ши врх је Цр ве ни Чот (539м), а остал 

и зн а ч ај н и в р хо ви с у Ст р а ж и ло в о (321m), Ири ш к и В е н а ц 

(451m), Ве ли ки Гра дац (471m) итд. 

Н а з и в „Ф р у ш к а“ по т и че од р е ч и е т но н и м а Ф р а н а к ш т о 

у к а з у ј е д а с у Ф р а н ц и н а с е љ а в а л и и л и кон т р о л и с а л и ов у 

пла ни ну. 

Фру шка го ра је острв ска, ста ра гро мад на пла ни на. Дол 

и не и п а д и не Ф р у ш ке г о р е с у п р е к ри в е не л и в а д а м а , п ашња 

ци ма и жит ним по љи ма, на па ди на ма су воћ ња ци и 

ви но г р а д и с а ч у в е н и м ви н с к и м по д р у м и м а , а д е ло ви виши 

од 300m су об ра сли гу стом ли сто пад ном шу мом. На 

Фру шкој го ри је нај ве ћа кон цен тра ци ја ли по ве шу ме у 

Евро пи. Око 700 вр ста ле ко ви тог би ља ра сте на овој плани 

ни. Не ке од број них жи во тињ ских вр ста су: ср на, је лен, 

му флон, ла си ца, ди вља сви ња, ку на, ди вља мач ка, ша кал, 

зец, итд. 

Кул ту ра 

Н ај зн а ч ај н и ји с по ме н и к к у л т у р е п р е д с т а в љ а ј у 17 м а н асти 

ра Срп ске пра во слав не цр кве рас по ре ђе них по це лој 

п л а н и н и . По д и г н у т и с у к а о з а д у ж би не с рп с к и х вл а д а р - 

ских по ро ди ца, на кон што је, у ка сном сред њем ве ку под 

при ти ском Ту ра ка, те жи ште срп ске ду хов не и кул тур не 

б а ш т и не по ме р е но н а с е в е р. 

Ф р у ш ко г ор с к и м а н а с т и ри с у : Б е о ч и н, Б е ше но в о, Врдн 

и к , В е л и к а Ре ме т а , Гр г е т е г, Ђ и п ш а , Ја з а к , Кр у ше дол, Кув 

е ж д и н, М а л а Ре ме т а , Но в о Хо по в о, Пе т ко ви ц а , При ви н а 

Гла ва, Ра ко вац, Ста ро Хо по во, Фе нек и Ши ша то вац. 

Ф р у ш к а г о р а ј е би л а и н с п и р а ц и ј а м но г и м в е л и к а н и м а 

по е з и ј е , од Бр а н к а Ра д и че ви ћ а , Јо в а н а Јо в а но ви ћ а Зм а ј а , 

М и л и це Ст о ј а д и но ви ћ Срп к и њ е ; у м а н а с т и ри м а с у б о р ави 

л и В у к Ст е ф а но ви ћ К а р а џ и ћ , До с и т е ј О б р а до ви ћ , Ф илип 

Ви шњић, Ка ра ђор ђе и мно ги дру ги. 

Н а п л а н и н и с е н а л а з е не ко л и ко у т в р ђ е њ а , ме ђ у ко јима 

су Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва и Врд нич ка ку ла ко ја је у 

р у ше ви н а м а . Не д а ле ко од Чор т а но в а ц а с е н а л а з и л у к с узн 

а ви л а Ст а н ко ви ћ , ко ј у ј е 193 0 . г о д и не по д и г а о Ра д е н ко 

Стан ко вић, а да нас се на ла зи у др жав ном вла сни штву. 

На се ља 

В е ћ и г р а до ви ко ји м а ј е ок р у же н а Ф р у ш к а г о р а с у Ср е мска 

Ми тро ви ца, Ру ма и Ин ђи ја на ју жном де лу, док су се- 


вер но од пла ни не Срем ски Кар лов ци, Но ви Сад, Бе о чин и 

Бач ка Па лан ка као и гра до ви у Хр ват ској: Ву ко вар и Илок. 

Мно ги ста нов ни ци ових, али и дру гих гра до ва од мо ре и 

п р а зн и ке п р о в о д е у бр ој н и м ви ке н д-н а с е љи м а н а п а д и н ама 

ове пла ни не. 

Да нас ве ли ки про блем пред ста вља ју про мет ни ре гио 

нал ни пу те ви ко ји по ве зу ју Срем, Ба нат и Бач ку. Њи ма 

с а о бр а ћ а в е л и к и бр ој в о з и л а , по с е б но к а м и о н а , ко ји з ага 

ђу ју и уни шта ва ју нај леп ше де ло ве пла ни не. Не ка да је 

н а Ф р у ш кој г о ри би л а р а з ви ј е н а и р у д а р с к а п р о и з в од њ а 

угља у Врд ни ку, али је руд ник на пу штен пре ви ше де цени 

ја. 

Ту ри зам 

Н а Ф р у ш кој г о ри по с т о ј е ви ше и з ле т и ш т а и од м а р а л иш 

т а . Ле т е н к а ј е по зн а т о и з ле т и ш т е и д е ч ј е од м а р а л и ш т е , 

н а Бр а н ков ц у с е н а л а з и од м а р а л и ш т е По ш т е . Те с т е р а ј е 

д е ч ј е од м а р а л и ш т е , а не д а ле ко од њ е н а А н д р е в љу с е н ала 

зи од ма ра ли ште у др жав ном вла сни штву. Код ТВ тор ња 

се на ла зи хо тел, као и на Ири шком вен цу ко ји је ујед но 

и по зн а т о и з ле т и ш т е . Н а Ст р а ж и ло в у, и з ле т и ш т у и з н а д 

Ср е м с к и х К а р ло в а ц а , с е н а л а з и г р о б Бр а н к а Ра д и че ви ћ а . 

У Врд н и к у с е н а л а з и б а њ а „Те р м а л“ с а т е р м а л ном в о дом , 

по пу лар но од ма ра ли ште Ранч Пла тан и Врд нич ка ку ла 

ко ја је са гра ђе на на ме сту утвр ђе ња из рим ског до ба. 

Текст и обрада 







Интервју 

ЕПС 

у 2010. го ди ни 

Ве ли ки стра те шки про јек ти Елек тро при вре де Ср би је, као и зна чај ни ме моран 

ду ми о са рад њи пот пи са ни не дав но са с тра ним парт не ри ма, иза зва ли 

су ових да на при мет но ин те ре со ва ње срп ске јав но сти 

Ин те ре со ва ње је ис по ље но, сва ка ко, и за План по слова 

ња ЈП ЕПС и за ви сних при вред них дру шта ва за 

2010. го ди ну ко ји, из ме ђу оста лог, пред ви ђа и по ску пље ње 

елек трич не енер ги је. Срп ска елек тро при вре да је у по следње 

вре ме при о ну ла и на сре ђи ва ње сво је уну тра шње ор гани 

за ци је, од но сно, за по че ла про цес озбиљ ног ре струк тури 

са ња... Све су то би ли раз ло зи да ге не рал ног ди рек то ра 

ЈП ЕПС Дра го ми ра Мар ко ви ћа на кра ју ове ни ма ло ла ке 

2009. го ди не за мо ли мо за раз го вор о све му ово ме. 

– Тен дер ска про це ду ра за ТЕНТ Б-3 и „Ко лу ба ру Б“ је 

у то ку, ка же Мар ко вић. За Б-3 су у за вр шној фа зи оста ле 

три ком па ни је: че шки ČEZ, ита ли јан ски „Edi son“ и не мачки 

RWE. За „Ко лу ба ру Б“ пре о ста ле су, пак, две ком па ни је 

– „Edi son“ и ČEZ. У то ку је и по сту пак за из бор стра те шког 

парт не ра за из град њу ТЕ-ТО „Но ви Сад“ ко ји је не што касни 

је по чео, па је овај про је кат тре нут но у фа зи при ја вљива 

ња ком пани ја, рок је ис те као 1. де цем бра, али је и за то 

ин те ре со ва ње би ло ве ли ко. Сти гло је пет на ест при ја ва из 

ве ћег бро ја европ ских зе ма ља. 

Сре ди ном 2010. по зна ти парт не ри за три но ве ТЕ 

Ка да ће све то да бу де окон ча но? 

– У окви ру пр ва два тен де ра, по тен ци јал ни парт не ри сада 

при пре ма ју сво је по ну де. Пре ма усло ви ма тен де ра треба 

ло је да те по ну де да ју до кра ја ја ну а ра, али су сви они 

тра жи ли – про ду же так ро ка. Тај зах тев се мо же раз у ме ти 

јер је реч о тех нич ки из у зет но сло же ним про јек ти ма, о термо 

е лек тра на ма на угаљ, а сем то га реч је и о ве о ма ве ли ким 

ком па ни ја ма са пре ци зним про це ду ра ма у по сло ва њу ко је, 

ре ци мо, пред ви ђа ју да пре свих та квих по ну да мо ра ју да 

одр же и за се да ња сво јих управ них од бо ра, па и то из и скује 

не ко вре ме. Због то га оче ку јем и да ће им овај рок би ти 

про ду жен до, ре ци мо, апри ла или ма ја 2010. го ди не. 

Све три ком па ни је ко је су се при ја ви ле на овим тен дери 

ма су, ина че, ве о ма ак тив не и при пре ма ју по ну де за њих. 

Ве ру јем сто га да ће, на кра ју, за ТЕНТ Б-3 у игри оста ти бар 


две, а мо жда и све три по ну де, а за „Ко лу ба ру Б“ јед на или 

мо жда обе. На кон тих по ну да сле де да ље фа зе – ква ли фика 

ци је, ева лу а ци ја и из бор са мог стра те шког парт не ра, али 

се ја на дам да ће тај про цес ићи да ле ко бр же и да ће партне 

ри би ти иза бра ни нај ка сни је до ју на иду ће го ди не, на кон 

че га сле ди про цес уго ва ра ња. 

А шта је са ТЕ ТО Но ви Сад? 

– Што се тог про јек та ти че, иако се са тен дер ском про цеду 

ром кре ну ло ка сни је јер је реч о тип ским по стро је њи ма, 

оче ку је мо бр зо до но ше ње од лу ке о стра те шком парт не ру. 

Мо жда чак до ју на или ју ла 2010. го ди не. 

Ре ци те нам не што ви ше о ме мо ран ду ми ма ко ји су потпи 

са ни са Нем ци ма и Ита ли ја ни ма и ко ји, та ко ђе, на јављу 

ју ве ли ке ин ве сти ци је? 

– У Не мач кој смо пот пи са ли ме мо ран дум са RWE, компа 

ни јом ко ја је је дан од ли де ра у европ ској енер ге ти ци. Реч 

је о три про јек та, на раз ли чи тим ни во и ма са рад ње. Пр ви 

про је кат од но си се на ре вер зи бил ну хи дро е лек тра ну „Ђердап 

3“. Тај про је кат је раз ви јан још се дам де се тих го ди на 

про шлог ве ка, а сту ди је и идеј ни про јек ти ко ји су још

Дра го мир Мар ко вић, ди рек тор ЈП ЕПС 

та да ура ђе ни по сто је у до ку мен та цији 

ЕПС-а. У то вре ме су, на и ме, у игри 

би ла три про јек та за ре вер зи бил ну 

срп ску хи дро е лек тра ну. Је дан је био 

„Ђер дап 3“, дру ги „Ба ји на Ба шта“, а 

тре ћи „Би стри ца“. Та да је оце ње но да 

је нај бо љи про је кат онај у Ба ји ној Башти, 

па је та ре вер зи бил ка и са гра ђена, 

док су дру га два оста ла да че ка ју 

бо ља вре ме на... 

Да ли су бо ља вре ме на са да сти гла? 

– У овом ме мо ран ду му је из градња 

Ђер дапа 3 ста вље на на пр во место, 

али, раз у ме се, за сад се не ра ди о 

ње ној из град њи већ о по нов ном анали 

зи ра њу свих аспе ка та и мо гућ ности, 

о пра вље њу сту ди ја из во дљи вости 

и идеј них про јек та та ко је ће мо у 

овој фа зи ра ди ти за јед но с не мач ком 

ком па ни јом. Зна се, ина че, да ре верзи 

бил на елек тра на прак тич но тро ши 

ви ше стру је не го што про из во ди, али 

се у овом слу ча ју оче ку је да ра чу ни ца 

по твр ди да би је упр кос то ме вре де ло 

из гра ди ти. Те елек тра не, на и ме, троше 

нај јеф ти ни ју, а про да ју нај ску пљу 

стру ју, па се на раз ли ка ма тих це на 

оства ру је и њи хо ва еко ном ска рента 

бил ност. Плус што би она, у вре ме 

ка да се све ви ше пра ве елек тра не на 

ве тар и дру ге об но вљи ве, али „не стабил 

не“ из во ре енер ги је, мо гла до бро 

да по слу жи као по др шка баш та квој 

про из вод њи ко ју ка рак те ри шу по време 

ни пре ки ди у ра ду. „Ђер дап 3“ је, 

сва ка ко, пре ве ли ка елек тра на за наш 

си стем, али је то про је кат од ре ги онал 

ног зна ча ја. 

Елек тра не на Мо ра ви, Дри ни, 

Ибру и Са ви 

– Дру ги про је кат ко ји је пред мет мемо 

ран ду ма је сте тзв. про је кат „Ве ли ка 

Мо ра ва“. У енер гет ском по гле ду он по 

ко ли чи ни енер ги је или сна ге ни је та ко 

ве ли ки, осет но је ма њи од прет ход но 

по ме ну тог, али је то је дан ком плексан, 

пре све га, во до при вред ни про јекат 

у ко ји ће, на рав но, пре ко Ми нистар 

ства по љо при вре де, шу мар ства 

и во до при вре де би ти укљу че но и ЈП 

„Ср би ја во де“, јер су, за пра во, ту енергет 

ски ка па ци те ти у дру гом пла ну. Ради 

се, ина че, о град њи шест или се дам 

„сте пе ни ца“ на Ве ли кој Мо ра ви, али и 

сре ђи ва њу ком плет ног во до то ка ове 

ре ке ко ја би тре ба ло да по ста не пловна 

у це лом то ку. Уре ди ли би се на си пи, 

на вод ња ва ње... Ни ког не тре ба да чуди 

што је баш RWЕ за то по ка зао инте 

ре со ва ње, бу ду ћи да се зна да се ова 

ком па ни ја не ба ви са мо про из вод њом 

енер ги је, ње ном ди стри бу ци јом и трго 

ви ном, већ да је ве о ма ак тив на и у 

во до при вре ди, па је, ре ци мо, вла сник 

и ве ли ких во до вод них си сте ма у Мађар 

ској, Ен гле ској и Аме ри ци. 

Тре ћи про је кат од но си се на иско 

ри шће ње хи дро по тен ци ја ла у горњем 

то ку Дри не, тзв. Гор ња Дри на. 

На ло ка ци ји бу ду ћих ХЕ Дри на ни је 

гра нич на ре ка, те че ис кљу чи во на тери 

то ри ји Ре пу бли ке Срп ске. Гра ди ле 

би се че ти ри елек тра не: „Бук Би је ла“, 

„Фо ча“ (Ср би ње), „Па ун ци“ и јед на 

на ре ци Су тје сци. И ми и Нем ци смо, 

мо же се ре ћи, го сти на том про јек ту 

ко ји ће се ра ди ти на ба зи кон це си је, а 

њу ће да до би је иза бра ни стра те шки 

парт нер у РС. 

Ка да оче ку је те да за поч не ре а ли заци 

ја овог по сла? 

– Ми сли мо да ће тај про је кат бити 

ре а ли зо ван нај бр жим тем пом, јер 

је на ње му нај ви ше ура ђе но. ЕПС и 

ЕП РС су за јед но већ ура ди ли сту дију 

из во дљи во сти, а за вр ше но је 



и око 95 од сто екс про при ја ци је, тако 

да по сто је сви усло ви да тај проје 

кат кре не мно го бр же не го оста ли. 

Ко ли ка је вред ност про је ка та из 

ме мо ран ду ма са RWE? 

– Укуп на вред ност сва три про јек та 

на кра ју би тре ба ло да бу де ве ћа од пет 

ми ли јар ди евра. То су, за пра во, ме гапро 

јек ти, убе дљи во нај ве ће ин ве стици 

је на ше зе мље, ако бу ду оства ре не. 

Са мо би, ре ци мо, вред ност „Ђер да па 

3“, про јек та у че ти ри фа зе од по 600 

ме га ва та, пре ва зи шла три ми ли јар де 

евра. За сад је, ме ђу тим, све то још на 

ду гом шта пу, јер мо ра ју да се ура де 

сту ди је из во дљи во сти, тех но ло шкоеко 

ном ска оправ да ност и све оста ло 

што је по треб но. 

А шта је пот пи са но са Ита ли ја ни ма? 

– Са Ита ли јом је ме мо ран ду ме и 

спо ра зу ме пот пи са ла др жа ва Ср би ја, а 

ита ли јан ска вла да је за са рад њу са нама 

од ре ди ла ком па ни ју SE CI. Ин те ресо 

ва ње се по ка зу је пре све га за град њу 

елек тра на на Ибру, у по те зу од Ра шке 

до Кра ље ва, за тим за хи дро цен трале 

на сред њем то ку Дри не, та мо где је 

она гра нич на ре ка и, евен ту ал но, за 

елек тра ну на ре ци Са ви. На рав но да 

су и те ак тив но сти још у ра ној, при- 


прем ној фа зи. Пра ве се сту ди је из водљи 

во сти и сту ди је о ути ца ји ма тих 

про је ка та на жи вот ну сре ди ну ко је су 

оба ве зни де ло ви свих ин ве сти ци о них 

про је ка та, а те про јек те за Ибар ра ди 

Ин сти тут „Ја ро слав Чер ни“ 

У ло кал ној јав но сти, у Кра љеву, 

има не го до ва ња због на ја вље них 

про је ка та на Ибру. За што? 

– Ди гла се, до и ста, ма ла пра ши на 

у Кра ље ву, јер има љу ди ко ји ми сле 

да би од тих про је ка та тај крај имао 

ви ше ште те не го ко ри сти. Ме ђу тим, 

од го вор на те при мед бе је ве о ма једно 

ста ван: си гур но је да се ниг де не ће 

гра ди ти ни шта ако сту ди ја по ка же да 

би то у ма ком об ли ку угро зи ло та мошњу 

жи вот ну сре ди ну. За са да, по нашем 

ми шље њу, не ма раз ло га за би ло 

ка кво уз бу ђе ње. Ми слим да је реч о 

до брим про јек ти ма, ве о ма ко ри сним 

упра во за ту ло кал ну за јед ни цу, од 

Ра шке до Кра ље ва. Ве ру јем за то да ће 

се ти про јек ти ре а ли зо ва ти, по го то во 

што су они за сно ва ни на ко мер ци јалном 

ефек ту ко ји про ис ти че из под стицај 

них ме ра ита ли јан ске вла де за тзв. 

зе ле ну енер ги ју, ко је су то ли ко при мамљи 

ве и ве ли ке, да омо гу ћа ва ју да се 

та кви про јек ти ве о ма бр зо ис пла те и 

вра те уло же ни но вац. 

Што се ти че Ибра, хи дро цен тра ле 

на тој ре ци ни су би ле у стра те шким 

– Ки не ска стра на је по ну ди ла сет кре ди та за раз не про јек те од ко јих 

је је дан, ре ци мо, и мост Зе мун–Бор ча. Евен ту ал ни кре дит за на ше ТЕ 

и руд ни ке у Ко стол цу од но сио би се пре све га на ре ви та ли за ци ју блока 

Б-1, на си стем за од сум по ра ва ње дим них га со ва у ТЕ „Ко сто лац Б“ и 

из град њу јед ног бло ка од 300–350 ме га ва та са од го ва ра ју ћим ин ве стици 

ја ма у руд ник угља у Дрм ну 

пла но ви ма ЕПС-а пре 2025. го ди не, 

јер у са да шњим усло ви ма пла сма на 

енер ги је код нас ни су би ле при о рите 

ти. За то смо и при ста ли на ова кав 

аран жман по ко ме би се енер ги ја изво 

зи ла у Ита ли ју: ми, да кле, не би смо 

гра ди ли елек тра не, док во да, што кажу, 

те че... А ка да ис тек не кон це си ја 

– оста ју нам го то ве елек тра не, са мо за 

нас. И то ре ви та ли зо ва не. 

Ка да би нам те елек тра не би ле враће 

не? 

– Не зна се још са свим тач но јер 

сту ди је ни су до вр ше не, али ра чу на мо 

не где из ме ђу 2020. и 2025. го ди не. Но, 

ва ља има ти на уму и то да се ове ХЕ, 

ко јих би тре ба ло да бу де осам или девет, 

гра де по че ти ри–пет го ди на, те 

да тек од та да тре ба ра чу на ти вре ме 

њи хо ве екс пло а та ци је. То је, ина че, 

кла сич ни БОТ аран жман: са гра ди, 

екс пло а ти ши и вра ти у ре ви та ли зова 

ном ста њу. 

А ка ква би то би ла елек тра на на 

Са ви. Не ће ли она мо жда да угро зи, 

ре ци мо, Обед ску ба ру? 

– И та елек тра на (Ку пи но во) је, запра 

во, ста ри про је кат ко ји мо ра да се 

до бро пре и спи та. Раз у ме се да ће и 

Обед ска ба ра као и ри зик да се не ким 

по те зом евен ту ал но не угро зи про извод 

ња у ТЕНТ-у узе ти у озбиљ но разма 

тра ње, јер та ко не што, уоста лом, и 

за кон стрикт но пред ви ђа. Од вре мена 

ка да су се ро ди ле пр ве иде је о поме 

ну тој елек тра ни до да нас про те кло 

је, ме ђу тим, до ста во де, па та при ча 

сва ка ко мо ра да се ино ви ра.

Дра го мир Мар ко вић, ди рек тор ЈП ЕПС 

Но ви еко ло шки про је кат у 

ТЕНТ-у 

У Не мач кој сте пот пи са ли још један 

ва жан до ку мент ко ји има и еколо 

шки зна чај? 

– Пот пи сан је уго вор о ре кон струкци 

ји мли но ва за угаљ у три бло ка у 

ТЕНТ-А, ко ји би тре ба ло да ре ши један 

ве ли ки про блем ко ји го ди на ма 

му чи ту елек тра ну. Тај по сао ће би ти 

оба вљен уз по моћ ве о ма по вољ ног 

кре ди та не мач ке бан ке KfW, док је 

глав ни кон трак тор ком па ни ја „Babkok 

Hi ta či“ са кон зор ци јал ним партне 

ром „Ми нел ко тло град њом“. Вредност 

по сла је око 33 ми ли о на евра, и 

то је про је кат ко ји је већ за по чео. Угово 

ри су пот пи са ни, пра ве се на руџби 

не, а по што се ра ди о три бло ка од 

на ред не го ди не ће сва ке го ди не би ти 

ура ђен по је дан. Ва жно је ре ћи да је и 

то еко ло шки про је кат, те да ће на једном 

од та три бло ка пр ви пут у ЕПС-у 

би ти угра ђе на опре ма за ели ми на ци ју 

азот них ок си да. Би ће ста вље ни специ 

јал ни го ри о ни ци ко ји ће еми си ју 

штет них га со ва да све ду на раз ме ре 

до пу ште не европ ским стан дар ди ма. 

Тре ба ре ћи да је у том по слу ве о ма 

зна чај но уче шће до ма ће при вре де, одно 

сно „Ми нел ко тло град ње“. 

У по след ње вре ме би ло је до ста 

ре чи и о за јед нич ким по сло ви ма с 

Ки не зи ма, оби ла зи ле су нас и ки неске 

де ле га ци је... Ну де нам се кре ди ти, 

пре свега за ко сто лач ки ба сен. О чему 

је реч? 

– Ки не ска стра на је по ну ди ла сет 

кре ди та за раз не про јек те од ко јих је 

је дан, ре ци мо, и мост Зе мун–Бор ча. 

Евен ту ал ни кре дит за на ше ТЕ и руд- 

ни ке у Ко стол цу од но сио би се пре 

све га на ре ви та ли за ци ју бло ка Б-1, 

на си стем за од сум по ра ва ње дим них 

га со ва у ТЕ „Ко сто лац Б“ и из град њу 

јед ног бло ка од 300–350 ме га ва та са 

од го ва ра ју ћим ин ве сти ци ја ма у рудник 

угља у Дрм ну. На рав но да су сви 

ти про јек ти, по себ но овај тре ћи, још 

у ра ној фа зи, ни су ура ђе не ни предфи 

зи би ли ти сту ди је, а не зна ју се ни 

усло ва кре ди та, па не мо же са си гур ношћу 

да се ка же ни хо ће ли до ћи до реа 

ли за ци је тог аран жма на, а по го то во у 

ко јим ро ко ви ма би тај по сао мо гао да 

се од ви ја. Но, што се ти че од сум по рава 

ња, има мо све по треб не про јек те, па 

би он мо гао и бр зо да за поч не, као и 

ре ви та ли за ци ја бло ка Б-1. Укуп но, са 

град њом тог бло ка вред ност ове ин вести 

ци је из но си ла би око 700 ми ли о на 

евра, од че га се са мо на про је кат од- 

сум по ра ва ња од но си 200–250 ми ли она 

евра. 

Реч је, ипак, о ве о ма ве ли ким захва 

ти ма ко ји ће сва ка ко до ста да кошта 

ју и Елек тро при вре ду Ср би је. 

Узи ма ју ћи у об зир чи ње ни цу да са дашња 

це на на ше елек трич не енер ги је 

те шко да мо же све то да по кри је, ка ко 

ми сли те да на ђе мо но вац? 

– Управ ни од бор ЈП ЕПС је усво јио 

План по сло ва ња за 2010. го ди ну и упутио 

га Вла ди Ср би је на са гла сност. У 

том пла ну пред ло же но је да елек трична 

енер ги ја у иду ћој го ди ни по ску пи 

два пу та: од 1. ја ну а ра за 10 одсто и 

од 1. ју ла за још 10 од сто. То не значи, 

на рав но, да ће стру ја та да и у тим 

про цен ти ма за и ста и да по ску пи, јер о 

то ме од лу чу је вла да, али, чи ње ни ца је 

да смо ми то пред ви де ли. Тре ба, 



ме ђу тим, има ти на уму да ће ЕПС на 

кра ју 2010. го ди не, чак и уз пред ло жена 

по ску пље ња од укуп но око 21 одсто 

на го ди шњем ни воу, и да ље би ти у 

гу би ци ма ко ји се про це њу ју на чак 20 

ми ли јар ди ди на ра. Што, на рав но, може 

до ве сти до сма ње них ин ве сти ци ја 

и про бле ма са ре мон ти ма и не ли квидно 

шћу.. 

Ка ко је ове го ди не сма њен гу би так 

Гу би ци су, чи ни се, стал ни пра ти лац 

срп ске елек тро при вре де. Ка кав послов 

ни ре зул тат оче ку је те у 2009. годи 

ни? 

– Из ра зно ра зних раз ло га ЕПС је 

ове го ди не ус пео да осет но ума њи 

сво је гу бит ке. Пла ном за 2009. го дину 

гу би так је, на и ме, био про це њен 

на не ких 12 ми ли јар ди ди на ра, али 

оче ку је мо да крај ове го ди не до че камо 

са не у по ре ди во ма њим ми ну сом 

– од две до три ми ли јар де ди на ра... 

Ка ко је то по стиг ну то, по себ но 

узи ма ју ћи у об зир да је и тај план 

пра вљен на прет по став ци о по скупље 

њу стру је да ко га, ме ђу тим, ни је 

до шло? 

– Па, по стиг ну то је за хва љу ју ћи томе 

што смо осет но по ве ћа ли при хо де 

и сма њи ли тро шко ве, што је због економ 

ске кри зе исто вре ме но сма ње на 


и по тро шња, као и увоз, док је из воз, 

исто вре ме но, зна чај но по ве ћан, па је 

све то ску па по пра ви ло на ше фи нансиј 

ски ста ње. Из воз стру је у 2009. годи 

ни до сти гао је око 60 ми ли о на евра, 

а пр ви увоз ће мо има ти тек од сре ди не 

де цем бра. То је оно што ни ко ни је могао 

да пред ви ди кра јем 2008. ка да смо 

пра ви ли план за ову го ди ну. 

Ко ли ка би, он да, тре ба ло да бу де 

це на елек трич не енер ги је да би електро 

при вре да из бе гла гу бит ке? 

– Пре ма ме то до ло ги ји оправда 

них при хо да ко ју је утвр ди ла 

на ша аген ци ја за енер ге ти ку, та 

це на би се мо ра ла по ве ћа ти за 

ма кар 37–38 од сто, и то са мо да 

би смо ра ди ли са ну лом. 

– Пре ма ме то до ло ги ји оправ да них 

при хо да ко ју је утвр ди ла на ша агенци 

ја за енер ге ти ку, та це на би се мо рала 

по ве ћа ти за ма кар 37–38 од сто, и то 

са мо да би смо ра ди ли са ну лом. Мо же 

то да се ка же от при ли ке и ова ко: је дан 

про це нат ма ње це не, елек тро при вреди 

од но си – ми ли јар ду ди на ра при хода. 

А ка ко он да успе ва те да убе ди те 

стран це да уоп ште ин ве сти ра ју код 

нас, кад ов де има то ли ко про бле ма са 

утвр ђи ва њем ре ал не це не елек трич- 

не енер ги је? Зар се они не пла ше да 

ће због на ше по ли ти ке це на и са ми да 

за пад ну у не во ље? 

– Мно ги у Ср би ји за бо ра вља ју да 

ЕПС не ма мо но пол на град њу елек трое 

нер гет ских обје ка та у на шој др жа ви. 

За хва љу ју ћи по ли ти ка ма сво јих зема 

ља ко је из ра зи то фа во ри зу ју ко ришће 

ње об но вљи ве енер ги је, кроз тзв. 

“Feed in” та ри фе, или дру гим ре чи ма 

кроз из у зет но по вољ не це не енер ги је 

из тих ре сур са, стран ци су у овом ча су 

ве о ма за ин те ре со ва ни за ин ве сти рање 

у упра во та кве пројек те. Ако имате 

це ну јед ног ки ло ват са та из ве тра од 

9,5 евро цен ти ко ли ко је Ср би ја но вим 

фе ед ин та ри фа ма то пред ви де ла, онда 

они ви де да им се то мо же ис пла тити, 

и то у ро ку од пет до де сет го ди на. 

Сем то га, тре ба има ти на уму да ће сви 

на ши по ме ну ти про јек ти са стран цима 

тра ја ти у нај ма њу ру ку пет–шест, а 

не ки и 10–12 го ди на, да ће ре ги о нал но 

тр жи ште и ов де ствар но би ти пот пуно 

отво ре но од 2012. го дине и да нас 

че ка ју и тр жи шна утак ми ца и тр жишне 

це не елек трич не енер ги је. Та да 

је дан ки ло ват-сат ни ов де не ће мо ћи 

ви ше да ко шта ко ли ко са да, да кле 4,5 

цен ти. То је са да ве ро ват но најни жа 

це на на све ту. 

Текст 

Лист ЕПС, kWh



Енергија 

Профит из мини 

електрана 

Вла да Ре пу бли ке Ср би је је по чет ком де цем бра 20 09. го ди не ( „С лу жбе ни гла сник “ Ре публи 

ке Ср би је 99/20 09 од 11.12. 20 09), у ск ла ду са За ко ном о енер ге ти ци до не ла Уред бу 

о ме ра ма под с ти ца ја за про из вод њу е лек трич не енер ги је ко ри шће њем об но в љи вих 

из во ра енер ги је и ком би но ва ном про из вод њом е лек трич не и то плот не енер ги је, ко - 

јом се бли же про пи су ју ме ре под сти ца ја за про из вод њу елек трич не енер ги је 

Та ко се овим ак том де фи нише 

тзв. „Fe ed-in ta riff “, ба ланс 

и р а њ е и оч и т а в а њ е , п р е ц и з и р а ј у 

енер гет ски објек ти ко ји про из во де 

е ле к т ри ч н у е не р г и ј у и з о б но в љи ви х 

и з в о р а , у р е ђ у ј е с а д р ж и н а у г о в о р а о 

о т к у п у е ле к т ри ч не е не р г и ј е по ме р ама 

под сти ца ја, као и на кна да тро шков 

а к у п ц у т а ко п р о и з в е д е не е не р г и ј е . 

Де ф и н и ц и ј е е н е р г е т с к и х о бј е к а т а 

ко ј и п р о и з в о д е е н е р г и ј у н а о в а ј н а - 

чин 

У уред би се под тер ми ном „об но вљиви 

и з в о ри е не р г и ј е“ под р а з у ме в а ј у 

и з в о ри е не р г и ј е ко ји с е н а л а з е у п риро 

ди и об на вља ју се у це ло сти или 

д е л и м и ч но, по с е б но е не р г и ј а в о до т о - 

ко в а , в е т р а , не а к у м у л и р а н а с у н че в а 

е не р г и ј а , би о м а с а , г е о т е р м а л н а е не р - 

г и ј а , би о г о ри в а , би о г а с , с и н т е т и ч к и 

гас, де по ниј ски гас, гас из по стро је ња 

з а т р е т м а н к а н а л и з а ц и о н и х в о д а и 

о т п а д н и х в о д а и з п р е х р а м б е не и д рв - 

но -п р е р а ђ и в ач ке и н д у с т ри ј е ко ји не 

с а д р же оп а с не м а т е ри ј е . 

„Хи дро е лек тра не на по сто је ћој 

ин фра струк ту ри“ су хи дро е лек тра не 

ко је ко ри сте већ по сто је ћу бра ну којом 

упра вља не ко јав но пред у зе ће и 

хи дро е лек тра не из гра ђе не на це во вод 

и м а н а ме њ е н и м до в о д у с и р о в е в о д е 

на пре ра ду у фа бри ке во де. 

„Елек тра не на би о гас“ је су елек- 

тра не ко је ко ри сте гас на стао из остат 

а к а у по љ о п ри в р е д и (т е ч н и с т ај њ а к 

и из мет са сто чар ских и жи ви нарских 

фар ми), из би о ма се, из остата 

ка би о ма се на ста лих при мар ном 

пре ра дом по љо при вред них про изво 

да, а ко је не са др же опа сне ма тери 

ј е , о с т ат ке и д е ло в е ж и в о т и њ а . 

„Елек тра не на де по ниј ски гас“ је су 

е ле к т р а не ко ј е ко ри с т е г а с н а с т а о н а 

ко му нал ним де по ни ја ма или гас нас 

т а о у по с т р о ј е њи м а з а т р е т м а н ко - 

му нал них от пад них во да. 

„Елек тра не са ком би но ва ном произ 

вод њом на по сто је ћој ин фра структ 

у ри“ ј е с у р е ви т а л и з о в а не с т а р е е ле ктра 

не са ком би но ва ном про из вод њом 

н а ф о с и л н а г о ри в а ко ј е с у п р е р е ви т ал 

и з а ц и ј е би ле у по г о н у н ај м а њ е 25 г о - 

д и н а и р е кон с т р у и с а не с т а р е е ле к т р ане 

са ком би но ва ном про из вод њом на 

ф о с и л н а г о ри в а ко ј е п р е р е кон с т р у кц 

и ј е н и с у би ле у по г о н у н ај м а њ е пе т 

г о д и н а б е з о б з и р а н а п р е т ход но в р е - 

ме про ве де но у по го ну; 

„Елек тра на“, у сми слу ове Уред бе, 

ј е с т е по с т р о ј е њ е з а п р о и з в од њу е ле кт 

ри ч не е не р г и ј е и л и з а ком би но в а н у 

про из вод њу, са јед ном или ви ше произ 

вод них је ди ни ца, и то: 

1) хи дро е лек тра не ин ста ли са не 

сна ге до 10 МW; 

2) е ле к т р а не и н с т а л и с а не с н а г е до 

10 МW ко је у про це су про из вод ње 



ко ри с т е с а мо би о м а с у и л и би о м а с у у ком би н а ц и ји с а не - 

к и м до п у н с к и м ф о с и л н и м г о ри в ом , у ко л и ко е не р г е т с к а 

в р е д но с т ко ри ш ће не би о м а с е н а г о д и ш њ е м н и в оу ч и н и 

нај ма ње 80% укуп не при мар не енер ги је; 

3) е ле к т р а не ко ј е е ле к т ри ч н у е не р г и ј у п р о и з в о д е ко рис 

т е ћ и о б но в љи в е и з в о р е е не р г и ј е о с и м би о м а с е , у ко л и ко 

у п р о це с у п р о и з в од њ е е не р г е т с к а в р е д но с т ко ри ш ће н и х 

о б но в љи ви х и з в о р а е не р г и ј е н а г о д и ш њ е м н и в оу ч и н и 

нај ма ње 90% укуп не при мар не енер ги је, с тим да је доп 

у н с ко г о ри в о не ко од ф о с и л н и х г о ри в а , би о м а с а и л и 

от пад; 

4) е ле к т р а не з а ком би но в а н у п р о и з в од њу и н с т а л и с а не 

с н а г е до 10 М W ко ј е ко ри с т е о б но в љи в е и з в о р е е не р г иј 

е , ф о с и л н а г о ри в а и л и ф о с и л н а г о ри в а у ком би н а ц и ји с а 

не к и м о б но в љи ви м и з в о р ом е не р г и ј е ; 

5) е ле к т р а не ко ј е ко ри с т е с е п а ри с а н у би о р а зг р а д љи в у 

фр а к ц и ј у ко м у н а л ног о т п а д а (у д а љ е м т е к с т у : о т п а д ) и нста 

ли са не сна ге до 10 МW, 

“По вл а ш ће н и п р о и з в о ђ ач” с т р а н а ко ј а о б а в љ а д е л атно 

с т п р о и з в од њ е е ле к т ри ч не е не р г и ј е и ко ји ј е а к т ом 

над ле жног ор га на сте као ста тус по вла шће ног про из вођа 

ча. 

Ме ре под сти ца ја – от куп не це не 

Ме ре под сти ца ја, у сми слу ове Уред бе, об у хва та ју от купне 

це не пре ма вр сти елек тра не у ко јој се про из во ди елект 

ри ч н а е не р г и ј а ко ри ш ће њ е м о б но в љи ви х и з в о р а е не р - 

ги је и пре ма ин ста ли са ној сна зи (Р) из ра же ној у МW. 

Вр с т а е ле к т р а не и и н с т а л и с а н а с н а г а од р е ђ у ј у с е а ктом 

о сти ца њу ста ту са по вла шће ног про из во ђа ча елект 

ри ч не е не р г и ј е . 

О т к у п н а це н а е ле к т ри ч не е не р г и ј е и з е ле к т р а не з а 

ком би но в а н у п р о и з в од њу ко ј а ко ри с т и п ри р од н и г а с к а о 

го ри во, ко ри гу је се при сва кој про ме ни це не при род ног 

г а с а з а п р о д а ј у е не р г е т с к и м с у бј е к т и м а з а т р г о ви н у н а 

м а ло п ри р од н и м г а с ом з а по т р е б е т а риф н и х к у п а ц а ко ј а 

не укљу чу је тро шко ве ко ри шће ња тран спорт ног си сте ма 

за при род ни гас код Јав ног пред у зе ћа „Ср би ја гас“ Но ви 

Сад по та риф ном ста ву „енер гент“. 

Ко рек ци ја от куп не це не за елек тра не са ком би но ваном 

про из вод њом на при род ни гас вр ши ће се од пр вог 

да на на ред ног ме се ца у од но су на ме сец у ко ме је до шло 

до про ме не це не при род ног га са за про да ју енер гет ским 

с у бј е к т и м а з а т р г о ви н у н а м а ло п ри р од н и м г а с ом з а по - 

т р е б е т а риф н и х к у п а ц а ко ј а не у к љу ч у ј е т р о ш ко в е ко ришће 

ња тран спорт ног си сте ма за при род ни гас код Јавног 

пред у зе ћа „Ср би ја гас“ Но ви Сад по та риф ном ста ву 

„енер гент“. 

Ко по ла же пра во на ко ри шће ње под сти цај них ме ра 

Пра во на ме ре под сти ца ја утвр ђе не овом Уред бом за 

е ле к т ри ч н у е не р г и ј у п р о и з в е д е н у у е ле к т р а н а м а ко ј е ко - 

ри с т е не а к у м у л и р а н у с у н че в у е не р г и ј у ог р а н и ч а в а с е н а 

укуп но ин ста ли са ну сна гу у тим елек тра на ма до 5 МW. 

Пра во на ме ре под сти ца ја утвр ђе не Уред бом за елек- 


Профит из мини електрана 

т ри ч н у ене р г и ј у п р о и з в е де н у у елект 

ра на ма ко је ко ри с т е в е т ар ог ран 

и ча в а с е на у к у п но и н с т а л и с а н у 

сна гу у тим елек тра на ма до 450 МW. 

По р ед по вла ш ће н и х п р о и з в о ђ а ча , 

пра во на ме ре под сти ца ја утвр ђе не 

Уред бом мо гу сте ћи и по вла шће ни 

п р о и з в о ђ а ч и з а елек т ри ч н у ене р г и ј у 

п р о и з в е де н у у елек т ра на ма на в е т ар, 

у к у п но и н с т а л и с а не с на г е ко ја је једна 

к а ко л и ч и н и од 10% к а па ц и т е т а з а 

п р о и з в од њу елек т ри ч не ене р г и је ко је 

из гра ди јав но пред у зе ће за про из водњу, 

ди стри бу ци ју и тр го ви н у елек тричне 

ене р г и је у пе ри о д у в а же њ а Ур ед б е. 

По вла шће ни про из во ђач има пра во 

на ме ре под сти ца ја ко је ва же у тре нутку 

под но ше ња зах те ва за сти ца ње или 

о б но ву с т а т у с а по вла ш ће ног п р о и з в о - 

ђа ча. 

Фи нан си је и уго во ри 

Ку п а ц о т к у п љу ј е е ле к т ри ч н у е не р г иј 

у од по вл а ш ће ног п р о и з в о ђ а ч а е ле кт 

ри ч не е не р г и ј е ко ји ис п у њ а в а ус ло в е 

и з ов е Ур е д б е по д е фи н и с а н и м це н ама 

у ди нар ској про тив вред но сти, по 

с р е д њ е м к у р с у Н а р од не б а н ке Ср би ј е 

на дан ис по ста вља ња фак ту ре. 

Пра ва и оба ве зе куп ца и по влашће 

ног про из во ђа ча, уре ђу ју се угов 

о р ом , ко ји с е з а к љу ч у ј е у п и с ме ној 

фор ми, на пе ри од од 12 го ди на, у складу 

са За ко ном о енер ге ти ци, за ко ном 

о о бл и г а ц и о н и м од но с и м а , О п ш т и м 

ус ло ви м а з а ис по р у к у е ле к т ри ч не 

е не р г и ј е , п р а ви л и м а р а д а д и с т ри б утив 

ног, од но сно пре но сног си сте ма, 

п р о п и с и м а ко ји м а с е бл и же од р е ђ ују 

усло ви за сти ца ње ста ту са по влаш 

ће ног п р о и з в о ђ а ч а и к ри т е ри ј у м и 

за оце ну ис пу ње но сти тих усло ва и 

овом Уред бом. 

По вла шће ни про из во ђач уз зах тев 

за за кљу че ње уго во ра, куп цу до став 

љ а р е ше њ е о с т и ц а њу с т а т у с а по вл ашће 

ног про из во ђа ча. 

Ку пац је ду жан да у ро ку од 30 да на 

од да на под но ше ња пи сме ног зах те ва 

из ста ва 3. овог чла на, за кљу чи уго- 

вор са по вла шће ним про из во ђа чем, 

ако су ис пу ње ни усло ви из ове уред бе. 

По вла шће ни про из во ђач има пра во 

да рас ки не уго вор пре ис те ка ро ка на 

ко ји је за кљу чен о че му пи сме но обаве 

шта ва куп ца. Уго вор се сма тра раск 

и н у т и м ис т е ком т ри д е с е т ог д а н а од 

да на ка да ку пац при ми пи сме но обаве 

ште ње. 

Уго вор рас ки нут на овај на чин од 

с т р а не по вл а ш ће ног п р о и з в о ђ а ч а ко - 

ји е ле к т ри ч н у е не р г и ј у п р о и з в о д и у 

е ле к т р а н а м а , не мо же би т и по но в о 

за кљу чен. 

Мо дел уго во ра при пре ма ку пац 

и до ста вља га ми ни стар ству над леж 

ном з а по с ло в е е не р г е т и ке , р а д и 

да ва ња са гла сно сти. 

Ус л у г е б а л а н с и р а њ а и оч и т а - 

в а њ а е л е к т ри ч н е е н е р г и ј е 

По вл а ш ће н и п р о и з в о ђ ач ко ји ј е з акљу 

чио уго вор при па да ба лан сној 

гру пи куп ца и не пла ћа куп цу накна 

ду за услу ге ба лан си ра ња. 

О ч и т а в а њ е е ле к т ри ч не е не р - 

ги је код по вла шће ног про из вођ 

а ч а ко ји е ле к т ри ч н у е не р г и ј у 

про из во ди у елек тра ни, сва ког 

пр вог у ме се цу оба вља, без на кнаде, 

енер гет ски су бјект ко ји вр ши 

оч и т а в а њ е е ле к т ри ч не е не р г ије, 

за ви сно од то га на чи ју мрежу 

је елек тра на при кљу че на 



и нај ка сни је до 5. у ме се цу до ста вља очи та не по дат ке за 

прет ход ни ме сец по вла шће ном про из во ђа чу и куп цу. 

Е не р г е т с к и с у бј е к т ко ји в р ш и оч и т а в а њ е е ле к т ри ч не 

е не р г и ј е о б а в е з а н ј е д а п р е з а к љу че њ а у г о в о р а и з ме ђ у 

по вл а ш ће ног п р о и з в о ђ а ч а и к у п ц а и з в р ш и, оч и т а в а њ е 

по чет ног ста ња бро ји ла и то у ро ку од три да на од да на 

до с т а в љ а њ а з а х т е в а од с т р а не по вл а ш ће ног п р о и з в о ђ ача 

или куп ца и да очи та не по дат ке до ста ви по вла шће ном 

про из во ђа чу и куп цу. 

Н а к н а д а т р о ш ко в а з а к у п о в и н у е л е к т ри ч н е е н е р г и ј е 

Ку пац има пра во на на кна ду тро шко ва за ку по вин 

у е ле к т ри ч не е не р г и ј е од по вл а ш ће н и х п р о и з в о - 

ђ а ч а и з а б а л а н с и р а њ е р а д а по вл а ш ће н и х п р о и з в о - 

ђ а ч а ко ји ко ри с т е ме р е под с т и ц а ј а по ов ој Ур е д би . 

И з но с т р о ш ко в а од р е ђ у ј е с е н а о с но в у е не р г е т с к и х в е л ич 

и н а ис к а з а н и х у Е не р г е т с ком би л а н с у Ре п у бл и ке Ср бије. 

Н а к н а д а т р о ш ко в а к у п ц а з а к у по ви н у е ле к т ри ч не 

е не р г и ј е од по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а у н а р е д ној г о д ин 

и, од р е ђ у ј е с е к а о з би р п р о и з в о д а п л а н и р а н и х у к у п н и х 

п р о и з в од њи и з по ј е д и н ач н и х в р с т а е ле к т р а н а и о т к у пних 

це на, ума ње них за про сеч ну про дај ну це ну елект 

ри ч не е не р г и ј е е не р г е т с ког с у бј е к т а ко ји о б а в љ а д е л атно 

с т т р г о ви не е ле к т ри ч ном е не р г и ј ом р а д и с н а б д е в а њ а 

т а риф н и х к у п а ц а , од р е ђ е н у у с к л а д у с а ме т о до ло г и ј ом 

з а од р е ђ и в а њ е т а риф н и х е ле ме н а т а з а о б р а ч у н це н а ко - 

ј у ј е у т в р д и л а А г е н ц и ј а з а е не р г е т и к у, г д е с е у о б р а ч у н 

не у к љу ч у ј е п р о и з в од њ а по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а . 

Из нос сред ста ва по треб них за по кри ва ње тро шко ва бал 

а н с и р а њ а р а д а по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а од р е ђ у ј е с е 

к а о п р о и з в од г о д и ш њи х т р о ш ко в а с и с т е м с к и х ус л у г а 

к у п ц а и ко л и ч н и к а оче к и в а не у к у п не и н с т а л и с а не с н а г е 

по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а ко ји ко ри с т е ме р е под с т и ц а ј а 

и у к у п не и н с т а л и с а не с н а г е п р о и з в од н и х к а п а ц и т е т а под 

фак тич ком упра вом куп ца. 

Пла ни ра ну укуп ну на кна ду за на ред ну го ди ну ку пац 

у т в р ђ у ј е к а о з би р и з но с а с р е д с т а в а , ко ји с е ко ри г у ј е з а 

раз ли ку зби ра оства ре них тро шко ва куп ца по осно ву купо 

ви не е ле к т ри ч не е не р г и ј е од по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ ача 

и оства ре них тро шко ва њи хо вог ба лан си ра ња и зби ра 


оства ре них при хо да куп ца од на кна де тро шко ва за ку пови 

н у е ле к т ри ч не е не р г и ј е од по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а 

и з а б а л а н с и р а њ е р а д а по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а т о ком 

п р е т ход не г о д и не и по с е б но и х ис к а з у ј е у г о д и ш њ е м п р о - 

гра му по сло ва ња. 

Тр о ш ко ви ко ј е к у п а ц и м а з а к у по ви н у е ле к т ри ч не 

е не р г и ј е од по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а и з а б а л а н с и р а њ е 

р а д а по вл а ш ће н и х п р о и з в о ђ а ч а н а док н а ђ у ј у с е к р о з п р о - 

д а ј у е ле к т ри ч не е не р г и ј е т а риф н и м к у п ц и м а . 

Ку п а ц ј е д у ж а н д а до к р а ј а ок т о бр а с в а ке г о д и не м и н ис 

т а р с т в у н а д ле ж ном з а по с ло в е е не р г е т и ке и А г е н ц и ји з а 

е не р г е т и к у под не с е и з в е ш т ај о п ри хо д и м а од н а к н а д е и од 

п р о д а ј е е ле к т ри ч не е не р г и ј е о т к у п љ е не од по вл а ш ће н и х 

про из во ђа ча, као и о тро шко ви ма от ку па и ба лан си ра ња 

про из вод ње по вла шће них про из во ђа ча, оства ре ним у теку 

ћој го ди ни. 

Ка да тре ба фор ми ра ти уго вор? 

Ку пац ће у ро ку од 60 да на од да на сту па ња на сна гу ове 

Ур е д б е , п ри п р е м и т и и до с т а ви т и м и н и с т а р с т в у н а д ле - 

жном за по сло ве енер ге ти ке мо дел уго во ра. 

Текст и обрада 



Екологија 

Одрживе зграде 

спасиоци климе 

То ни Роб сон (CEO of Kna uf In su la tion), на COP15 у Ко пен ха ге ну го во рио је о нео п ход но сти 

сма ње њ а по тро шње енер ги је у згра да ма и о иза зо ви ма ко је ће ово на с то ја ње с та ви ти 

пред нас 

За вре ме су сре та пред став ни ка вла да све та у Ко пенха 

ге ну у Дан ској на ком је раз ма тра на мо гућ ност 

сма ње ња ни воа еми си је га со ва са ефек том ста кле не баште, 

а у свр ху нео п ход не за шти те дру штва од опа сних 

кли мат ских про ме на, То ни Роб сон го во рио је о енорм ном 

по тен ци ја лу за уште ду ко ји има ју енер гет ски ефи ка сне 

згра де и иза зо ви ма са ко ји ма ће мо се су о чи ти кад кре немо 

од до брих на ме ра ка до брим де ли ма. 

Пре ви ше од јед не де це ни је, зе мље УН пот пи сни це 

Кон цвен ци је о кли мат ским про ме на ма пот пи са ле су Кјото 

спо ра зум ко ји је по ста вио прав ни оквир за оба ве зно 

сма ње ње еми си је га со ва са ефек том ста кле не ба ште. На 

15. кон фе рен ци ји зе ма ља пот пи сни ца (COP 15) ко ја се 

одр жа ла од 7-18. де цем бра у Ко пен ха ге ну, и „Kna uf Insu 

la tion“ је про мо ви сао зна чај енер гет ске ефи ка сно сти у 

згра да ма. 

Тре ћег да на Кон фе рен ци је о кли мат ским про ме на ма 

То ни Роб сон је го во рио на пра те ћем до га ђа ју под на зи вом 

„Од го во ри на кли мат ске про ме не, по све ће ном одр живим 

згра да ма“. Он је овом при ли ком под се тио при сут не 

да згра де има ју во де ћу уло гу у бор би про тив кли мат ских 

про ме на, а по себ но ако се има у ви ду да се 40 од сто це локуп 

не енер ги је ши ром све та ис ко ри сти у згра да ма и да би 

пре по ло вља ва ње овог утро шка енер ги је до ве ло до ве ли ке 

уште де код вла сни ка ку ћа, као и у дру штву уоп ште. 

То ни Роб сон је по себ но на по ме нуо: „Сва ки евро ко ји 

се по тро ши на изо ла ци ју мо же да се вра ти и до је да на ест 

пу та“, и до дао: „Са мо тре ба узе ти у об зир да су ми ли о ни 

згра да пот пу но без изо ла ци је. Вре ме да се де лу је је са да!“ 

Ши ром све та кључ на уло га ко ју згра де тре ба да пре узму 

у по др шци бор би про тив кли мат ских про ме на се све 

ви ше пре по зна је. Да се по слу жи мо јед ним при ме ром... ЕУ 

је не дав но на пра ви ла но ви За кон о енер гет ској ефи ка сности 

у згра да ма по ко ме ће згра де ко је бу ду гра ђе не по сле 

2020. мо ра ти да има ју ни во утро шка енер ги је бли зу ну ле. 

Вр ло је ве ро ват но да ће се по сле Ко пен ха ге на та кви за кони 

по че ти кре ир ти и да ле ко из ван гра ни ца ЕУ. Иако би 

та кав раз вој си ту а ци је био до бар за кли мат ске про ме не, 

енер гет ску си гур ност, еко но ми ју и отва ра ње но вих рад- 


них ме ста, То ни Роб сон је на вео да мо ра мо би ти опрезни. 

„Ап со лут на нео п ход ност ма сов не уште де енер ги је 

не сме би ти из ло же на ри зи ку та ко што се не ће ура ди ти 

све што је нео п ход но за ње но спро во ђе ње. Од ви тал ног је 

зна ча ја да се обез бе ди аде кват но фи нан си ра ње ка ко би се 

по др жа ли вла сни ци згра да у пред у зи ма њу ме ра за уштеду 

енер ги је, а и да се обез бе ди аде кват на обу ка у лан цу 

из град ње и то по себ но за гра ди те ље и ар хи тек те. С обзи 

ром на ва жну уло гу згра да у за у ста вљан ју кли мат ских 

про ме на, не пру жа ње обу ка и фи нан сиј ких ре ше ња би ло 

би рав но не у спе ху у но ше њу са кли мат ским по тре ба ма“,

То ни Роб сон (CEO of Kna uf In su la tion) 

из ја вио је То ни Роб сон. 

То ни Роб сон је ис та као ва жност 

да на по ри ко ји се ула жу у енер гетски 

ефи ка сне згра де мо ра ју да иду 

ру ку под ру ку са ко ри шће њем произ 

во да ко ји сма њу ју њи хов ути цај на 

жи вот ну сре ди ну. У окви ру ове теме, 

Роб сон је при сут ни ма го во рио о 

„Kna uf In su la tion“ но вој ми не рал ној 

ву ни са ECO SE тех но ло ги јом, изо лаци 

о ном ма те ри ја лу чи ји ре ду ци рани 

ути цај на жи вот ну сре ди ну ле жи 

у сма ње ном утро шку енер ги је за изра 

ду али и код ко је су тра ди ци нална 

фор мал де хид на ве зи ва за ме ње на 

но вом тех но ло ги јом, ба зи ра ном на 

бр зо об но вљи вим ма те ри ја ли ма са 

био осно вом. 

То ни Роб сон је за вр шио под се тивши 

све “Иза зов кли мат ских про ме на 

ве ли ки. На по ри ко ји нам пред сто је 

би ће зна чај ни, али усред сре ђе ност 

на енер гет ску ефи ка сност у згра дама 

нај бо љи је на чин да се обез бе ди 

да на по ри за сма ње ње еми си је иду 

за јед но са на по ри ма да се еко но ми ја 

вра ти у ко ло сек.“ 

На до га ђа ју Одр жи во жи вље ње/ 

Одр жи ве згра де уче ство ва ли су још 

„Ve lux“, „Phi lips“, град Бер ген (Норве 

шка) i „Ar go Wig gins“. 

Текст 

Knauf Insulation 


Вести 

Вести 

Bomex Holding 

Бе о град, 28. децембар 2009. го д. - У при јат ном амби 

јен ту “Ro ul le te Bar”, “Grand Ca si na”,одр жан је 

кок тел у ор га ни за ци ји ком па ни је “Bo mex Hol ding” из 

Бе о гра да. 

Зва ни ца ма је до бро до шли цу по же лео го спо дин Милан 

Бје лић, пред сед ник ком па ни је. 

Обра ћа ју ћи се при сут ни ма, крат ко се освр нуо на проте 

клу го ди ну, ко ја је за све би ла те шка, али је до дао да и 

по ред на ја ва ду гог опо рав ка при вре де, на ред ну го ди ну 

гле да оп ти ми стич ки. Та ко ђе се за хва лио на успе шној сарад 

њи сво јим ду го го ди шњим са рад ни ци ма и кли јен тима. 

Ак ту ел не про јек те и до стиг ну ћа Бомекс Холдинга, 

при сут ни су мо гли да по гле да ју на не ко ли ко ви део презен 

та ци ја. 

Дру же ње је на ста вље но уз ср да чан раз го вор са љу базним 

до ма ћи ни ма уз бо га то по слу же ње. 

Де ве те Три мо ве на гра де 

за ис тра жи ва ње 2010. 

Бе о град, 25. де цем бар 2009. год. - Као ком па ни ја ко ја 

под сти че мла де и на да ре не струч ња ке, ком па ни ја 

Три мо и ове го ди не, де ве ти пут за ре дом, рас пи су је интер 

на ци о нал ни кон курс за до де лу Три мо вих на гра да за 

ис тра жи ва ње 2010. Под сло га ном „ПО ДЕ ЛИ ТЕ СВО ЈЕ 

ЗНА ЊЕ – УКЉУ ЧИ ТЕ СЕ У ТАК МИ ЧЕ ЊЕ“, Три мо награ 

ђу је нај бо ље ди плом ске, ма ги стар ске, док тор ске те зе 

и спе ци ја ли стич ке ра до ве на пи са не и од бра ње не на архи 

тек тон ским, гра ђе вин ским и ма шин ским фа кул те ти ма 

или ви шим шко ла ма, у пе ри о ду од 1. ја ну а ра до 31. де цембра 

2009. го ди не. 

Кан ди да ти на кон курс мо гу да се при ја ве нај ка сни је 

до 19. фе бру а ра 2010. Ко ми си ја Три мо ком па ни је раз мотри 

ће при ја вље не ра до ве, ко ји су прет ход но про це ње ни 

од стра не про фе со ра фа кул те та или ви ше шко ле ода кле 

рад до ла зи. При ја ва тре ба да са др жи по пу њен фор му лар, 

пи са ну пре по ру ку мен то ра, ори ги на лан ис тра жи вач ко - 

уни вер зи тет ски рад на ен гле ском или на ма тер њем је зику, 

са са жет ком на ен гле ском. 

Де таљ ни усло ви кон кур са, као и при ја ва мо гу да се 

про на ђу на www.tri mo-re se ar cha wards.com, а за ин те ресо 

ва ни мо гу да се обра те и на e-mail award@tri mo.si. 


BO MEX је, осам на ест го ди на на кон осни ва ња, ком пани 

ја ко ја за по шља ва пре ко 800 рад ни ка и са др жи че тири 

основ на про гра ма на ко ји ма ре а ли зу је сво је по слов не 

ак тив но сти: 

- Про грам про из вод ње и пла сма на про из во да из области 

цр не ме та лур ги је 

- Про грам за про из вод њу и пла сман ва тро стал них 

м а т е ри ј а л а 

- Про грам бро до град ње 

- Про грам ин ве сти ци је и гра ђе ви нар ство 

„По ред то га што раз ви ја са рад њу из ме ђу Три ма и универ 

зи те та и по ве ћа ва свест о по ве зи ва њу при вре де, студе 

на та и струч не јав но сти, је дан од глав них ци ље ва ове 

на гра де је да охра бри раз ме ну ин фор ма ци ја, зна ња и идеја 

из ме ђу ком па ни је Три мо и стру ке. Та ко ђе, циљ ове награ 

де је да олак ша по ве зи ва ње Три ма и оних сту де на та 

ко ји нај ви ше обе ћа ва ју. Три мо ве на гра де за ис тра жи ва ње 

су ме ђу на род не на гра де ко је ужи ва ју углед. Сам кон курс 

је вр ло зна ча јан, ка да се узме у об зир да се на овом конкур 

су сво јим ра до ви ма так ми че ака дем ци из Ср би је, Босне 

и Хер це го ви не, Бу гар ске, Хр ват ске, Че шке, Ма ђар ске, 

Ма ке до ни је, Цр не Го ре, Пољ ске, Ру му ни је, Сло ве ни је и 

Ве ли ке Бри та ни је”, ис та као је Ми лош Еб нер, МБА, ди ректор 

раз во ја и про јек то ва ња Три ма и пред сед ник Ко ми си је 

за ис тра жи вач ки рад. 

Од 2001, до де ље но је 230 на гра да, а ско ро че твр ти на награ 

ђе них са ра ђу је са Три мом на раз ли чи те на чи не и по сле 

до би ја ња на гра де, углав ном на раз вој ним про јек ти ма. У 

до са да шњим кон кур си ма, ака дем ски гра ђа ни Ср би је били 

су на дру гом ме сту по бро ју до де ље них на гра да – укупно 

21 на гра да до са да.


Нуклеарне електране 

у Србији? 

До са да ни је би ло ни ка квих ак тив но с ти по во дом пла ни ра њ а и мо г у ће из гра д ње нукле 

ар не елек тра не у Ср би ји, али би рас пра ву о тој те ми тре ба ло отво ри ти, ис та као је 

Пе тар Шкун дрић ми ни стар ру дар ства и енер ге ти ке у Вла ди Ре пу бли ке Ср би је 

Пе тар Шкун дрић још до даје 

да је у на шој зе мљи и даљ 

е н а с н а з и Мо р а т о р и ј у м н а г р а д њу 

ну кле ар них елек тра на и ка же да би 

у на ред ном пе ри о ду тре ба ло о то ме 

„отво ри ти струч не и на уч не рас праве”. 

Он је на по ме нуо да би то тре бало 

раз мо три ти на др жав ном ни воу 

и ускла ди ти на ше про гра ме са одго 

ва ра ју ћим европ ским. Ина че, Мора 

то ри јум у Ср би ји је уве ден по сле 

х а в а р и ј е у Че р н о б и л у 19 8 6 . г о д и н е . 

У све ту да нас функ ци о ни ше 438 нукле 

ар них елек тра на, од ко јих је 229 у 

Евро пи, а мно ге су у на шем не по средном 

окру же њу. Он је за то упи тао „да 

ли је на ша без бед ност до вољ но ве лика 

ако не ма мо ну кле ар ну елек тра ну, 

док у исто вре ме мно го број не функци 

о ни шу у окол ним зе мља ма!?”. 

У преч ни ку од 100 ки ло ме та ра 

око Ср би је по сто ји де сет ну клеар 

них елек тра на, а још 20 у кругу 

од 400 ки ло ме та ра. Евен ту ална 

ха ва ри ја би ло ко је од њих била 

би за Ср би ју по губ на, као да 

се до го ди ла усред Шу ма ди је. 

Ну кле ар на енер ги ја: Да или не? 

2 015 . г о д и н е и с т и ч е Мо р а т о р и ј у м 

н а р а з в о ј н у к л е а р н и х п о с т р о ј е њ а у 

Ср би ји, а енер гет ски струч ња ци сматра 

ју да у да љој бу дућ но сти без овог 

и з в о р а е л е к т р и ч н е е н е р г и ј е н е ћ е м о 

мо ћи да под ми ри мо до ма ће по тре бе 

већ ће мо стру ју мо ра ти да уво зи мо. 

- К а д а с е у п о р е д и д и н а м и к а г р а дњ 

е н о в и х е н е р г е т с к и х к а п а ц и т е т а 

са по тро шњом, ну кле ар не елек тране 

не би тре ба ло да поч ну да се граде 

пре 2020. или чак 2030. го ди не, 

к а ж е С л о б о д а н Пе т р о в и ћ , с е к р е - 

т а р Уд р у ж е њ а з а е н е р г е т и к у Пр ив 

р е д н е ко м о р е С р б и ј е и д о д а ј е д а 

се „код нас на град њу ну кле ар ки 

увек гле да ло по гре шно, цр но-бе ло. 

Страх је нео сно ван, јер мно го таквих 

по стро је ња већ има мо у су седству“, 

нпр. у Бу гар ској и Ма ђар ској. 

У п р е ч н и к у о д 10 0 к и л о м е т а р а о ко 

С р б и ј е п о с т о ј и д е с е т н у к л е а р н и х 

елек тра на, а још 20 у кру гу од 400 кил 

о м е т а р а . Е в е н т у а л н а х а в а р и ј а б и л о 

ко је од њих би ла би за Ср би ју по губна, 

као да се до го ди ла усред Шу ма дије. 

Пе тро вић, ипак, сма тра да Ср би ја 

п р в о т р е б а д а и с ко р и с т и с в о ј е п о т е нц 

и ј а л е и з о б н о в љ и в и х и з в о р а , п а т е к 

о н д а д а с е о к р е н е н у к л е а р н о ј е н е р г ији. 

Ни је за го вор ник иде је да „глас наро 

да“, (ре фе рен дум), пре су ди о градњи 

атом ске цен тра ле. О њој, сма тра, 

м о р а ј у д а о д л у ч е в л а с т и с т р у ч њ а ц и . 

Д а ћ е С р б и ј и у б у д у ћ н о с т и б и т и п о - 

треб на ну кле ар ка сла же се и др Илија 

Пле ћаш, на уч ни са рад ник Ин ститу 

та „Вин ча“. Он сма тра да ће мо се са 

м а њ ко м е н е р г и ј е с у о ч и т и в е ћ 2 0 2 0 . 

г о д и н е . Ре а л н о , к а ж е , С р б и ј а н е м а н и 

па ра ни ка дро ва за град њу ну кле ар ке, 

али то ни је раз лог да се не за поч не са 

с т р у ч н и м п р о ц е н а м а и п р е г о в о р и м а . 

- Од тре на ка да би пре стао да ва жи 


Нуклеарне електране у Србији? 

З а ко н о м о р а т о р и ј у м у н а г р а д њу н укле 

ар них елек тра на, ко ји је до нет 

по сле не сре ће у Чер но би лу, по требно 

је још 15 го ди на да та кво по строје 

ње поч не да ра ди, ка же др Пле ћаш. 

Он до да је и да је за град њу ма лог постро 

је ња, по пут оног у Кр шком, пот 

р е б н о д в е м и л и ј а р д е д о л а р а . 

Го ди ну да на по сле укра јин ске ката 

стро фе уга ше на је ка те дра за нукле 

ар ну фи зи ку Елек тро тех нич ког 

фа кул те та у Бе о гра ду. Да нас се ни 

на јед ном фа кул те ту у зе мљи не 

шко лу ју струч ња ци за ову област. 

“Ис тра жи ва ња су за пу ште на, кадро 

ва је ма ло. 

- Ми то не мо же мо да пла ти мо, 

али мо ра мо да раз ми шља мо не ко лико 

д е ц е н и ј а у н а п р е д , и с т и ч е П л е ћ а ш . 

- Ако од лу чи мо да део стру је доб 

и ј а м о и з н у к л е а р н о г р е а к т о р а , 

осим тех но ло ги је, по све му су дећи, 

мо ра ће мо да уве зе мо и зна ње. 

Је р, г о д и н у д а н а п о с л е у к р а ј и н с к е 

к а т а с т р о ф е у г а ш е н а ј е к а т е д р а з а 

н у к л е а р н у ф и з и к у Е л е к т р о т е х н и чког 

фа кул те та у Бе о гра ду. Да нас се 

ни на јед ном фа кул те ту у зе мљи не 

шко лу ју струч ња ци за ову област. 


“Ис т р а ж и в а њ а с у з а п у ш т е н а , к а д р о - 

ва је ма ло. У „Вин чи“ нас има де се так 

ко ј и с е б а в и м о а т о м с ко м ф и з и ко м и 

сви смо већ у озбиљ ним го ди на ма”, 

ка же Пле ћаш и до да је да би др жава 

тре ба ло што пре да уло жи средства 

у шко ло ва ње ових ка дро ва. 

Н у к л е а р к е и е к о л о г и ј а 

Пи та ње ко је оста је, ко је дели 

и јав ност и струч ња ке, је сте 

да ли ће ну кле ар ке нај ди ректн 

и ј е у г р о з и т и н а ш у б е з б е д но с т. 

- Ну кле ар не елек тра не ма ње су штетне 

од тер мо или хи дро е лек тра на. Нукле 

ар на елек тра на сна ге 1.000 ме га ват 

а г о д и ш њ е п р о и з в е д е 5 0 0 к у би к а р ад 

и о а к т и в ног о т п а д а . Те р мо е ле к т р а н а 

ис т е с н а г е п р о и з в е д е о с а м м и л и о н а 

т о н а у г љ е н-д и ок с и д а , 4 0 м и л и о н а 

т о н а с у м пор -д и ок с и д а , ше с т м и л и о - 

на то на пра ши не и по ла ми ли о на тон 

а ле т е ће г пе пе л а . Ме р е ћ и ко л и ч и не 

сум пор не ки се ли не, на при мер, око 

ТЕ „Ни ко ла Те сла“, мо гло би се, према 

свет ским стан дар ди ма, ре ћи да 

с е у по л у п р е ч н и к у од 10 0 к и ло ме т ар 

а до г а ђ а ј е д а н а е с т е ко ло ш к и х к а т астро 

фа исто вре ме но, ка же Пле ћаш. 

До тре нут ка ка да се Ср би ја евен- 

т у а л но од л у ч и з а г р а д њу н у к ле а р - 

ке тех но ло ги ја ће оти ћи још ко ји 

ко рак на пред, ка же Сло бо дан Петро 

вић. По стро је ња ће би ти још 

без бед ни ја, про из вод ња чи ста. 

О н н а в о д и п ри ме р Ф р а н ц у с ке , ко - 

ј а и м а е ле к т р о п ри в р е д н и к а п а ц и т е т 

од 16 0 . 0 0 0 ме г а в а т а , 2 0 п у т а ви ше од 

Е ПС. Три че т в р т и не е не р г и ј е до би ј а 

из 59 ну кле ар ки из гра ђе них од Прован 

се до Бре та ње. А од ла га ли ште 

о з р а че ног о т п а д а н и ј е оп у с т о ше н и, 

з а с т р а ш у ј у ћ и п р е д е о. Н а њ е м у с у з ас 

а ђ е н и ви но г р а д и . 

До ма ћа јав ност у без бед ност нукле 

ар ки ни је убе ђе на. А без то га 

ни ко ко др жи до функ ци је не ће ни 

по ми сли ти да уђе у ова кве про јект 

е . По с л е и з ј а в е а м б а с а д о р а Ко н у з ина 

да је на ша зе мља тра жи ла ру ско 

парт нер ство за град њу ну кле ар ке, на 

по пу лар ном дру штве ном сај ту „Фејсбук“ 

осно ва на је гру па „Не ру ској 

н у к л е а р к и у С р б и ј и“, с а с ко р о 1. 2 0 0 

чла но ва за ма ње од че ти ри да на. 



Нуклеарна централа - Гронде (Grohnde), Немачка 


Занимљивости 

Па нам ски ка нал 

че ка про ши ре ње 

У то к у је ре кон с трук ци ја Па нам ског ка на ла, вред на 5,25 ми ли јар ди до ла ра. Ра до ви тре ба 

да бу ду за вр ше ни 2014. го ди не, на 100. го ди шњи цу отва ра ња овог плов ног пу та 

Па н а м а о с т в а р у ј е а м би ц и о з а н 

план - да про ши ри и про дуби 

Па нам ски ка нал ка ко би мо гао да 

„од г о в о ри“ по т р е б а м а но ви х г е не р ац 

и ј а ме г а- бр о до в а . 

Ре кон с т р у к ц и ј а П а н а м с ког к а н а л а , 

ј е д и н с т в е ног в о д е ног п у т а ко ји по в е - 

зу је Атлант ски и Ти хи оке ан, вредн 

а ј е 5, 25 м и л и ј а р д и до л а р а и п р е дста 

вља ин же њер ски по ду хват ра ван 

оном ко ји су оства ри ли љу ди ко ји су 

га гра ди ли и отво ри ли 1914. го ди не. 

П л а н и р а н и р а до ви н а п р о ш и р е њу 

и про ду бљи ва њу тре ба ло би да бу ду 

з а в р ше н и до 2 014 . г о д и не , н а с т о т у 

г о д и ш њи ц у о т в а р а њ а . 

И з р а ч у н а т о ј е д а ће око 152 м и л ио 

на куб них ме та ра зе мље и сте на бити 

“из ву че но” са про сто ра са да шњег 

ка на ла. 

Пут до Атлант ског оке а на кроз Панам 

ски ка нал дуг је 81,6 ки ло ме тар. 

Ка нал је на нај у жем ме сту ши рок 91,5 

ме та ра, а на нај ши рем 350 ме та ра, а 

д у би н а и з но с и 13,7 ме т а р а . 

З а н ај с а в р е ме н и ј е ме г а- бр о до в е ј е , 

ме ђу тим, те сан и пли так, та ко да су 

не ки са да при мо ра ни да ро бу из Азије 

во зе пу тем уз оба ле Ју жне Аме ри ке, 

што укуп но из но си око 13.000 ки ломе 

та ра. 

Про ши ри ва њем и про ду бљи ва њем 

П а н а м с ког к а н а л а с т в о ри ће с е до в о - 

љан про стор за про ла зак ма мут ских 

те рет них бро до ва и ве ли ких пе тролеј 

ских тан ке ра, ја ви ле су аген ци је. 

То ће, ка жу струч ња ци, „уз др мати“ 

гло бал не тр го вин ске плов не руте. 

Њи ме ће мо ћи го ди шње да про ђе 


ви ше од 12.600 бро до ва, три пут ви ше 

не г о д а н а с . Пр о л а з и ће и т а н ке ри ко ји 

но се чак ми ли он ба ре ла наф те. 

Би ће то зна ча јан по мак за чи тав бизн 

ис . Убр з а ће с е д и на м и к а , у з на п р едо 

в а т и еко но м и ја и ра з ме на и з ме ђу 

Да ле ког ис то ка и Ла тин ске Аме ри ке, 

Ка ри ба и ис точ не оба ле САД - ис ти чу 

в о де ћ и љу д и по мор с к и х кор по ра ц и ја 

ко је с е ба в е п р е ко мор с ком т р г о ви ном. 

П а н а м а с е од л у ч и л а з а ов ај по д ух 

в ат с у о че н а с а ри з и ком д а и з г у би 

по с а о п р е д н а ле т ом ме г а- бр о до в а . 

Кроз ка нал, ка кав је са да, мо гу да 

про ђу бро до ви мак си мал не ду жи не 

од 295 ме та ра и ши ри не до 32 ме тра. 

Та кви бро до ви пре во зе до 4.500 конт 

е ј не р а . С а д а ш њи к а п а ц и т е т к а н а л а 

је око 40 бро до ва днев но. 

То је пре ма ло за са вре ме ну гло балну 

тр го ви ну, јер оке а ни ма и мо ри ма 

већ кру жи око 300 бро до ва ко је зо ву 

„ по с т-П а н а м а бр о до ви“, а ко ји с у д у г и 

по л а к и ло ме т р а , ш и р о к и око 5 0 ме т ара 

и пре во зе чак 12.000 кон теј не ра. 

Пр о ш и ри в а њ е к а п а ц и т е т а П а н а мског 

ка на ла, за ко ји су се гра ђа ни Пан 

а ме и з ј а с н и л и н а р е ф е р е н д у м у 2 0 0 6 . 

г о д и не , до п ри не ће д а з е м љ а по с т а не 

још бо га ти ја. Ка нал је ва жан не само 

за по мор ски про мет, већ је из вор 

при хо да у ту ри зму. Већ са да се бли зу 

50 од сто укуп ног бру то на ци о нал ног 

до хот ка Па на ме, а то је ви ше од 480 

ми ли о на евра, оства ру је од про ла ска 

бро до ва Па нам ским ка на лом.

Панамски канал 

„Ства ра ње Па нам ског ка на ла, вод 

е ног п у т а и з ме ђ у оке а н а , би ло ј е в р - 

хун ско људ ско до стиг ну ће свих време 

н а“, з а п и с а о ј е а ме ри ч к и ис т о ри ч а р 

Деј вид Ме ка лох у књи зи „Пут из ме ђу 

мо ра“. 

Па нам ски ка нал је ве штач ки створен 

по мор ски пут у нај у жем де лу 

Цен трал не Аме ри ке. Иде ја о та квој 

град њи се ја ви ла још у 16. ве ку, али се 

на про је кат че ка ло све до 19. ве ка. Било 

је ви ше идеј них про је ка та, а по бедио 

је тим из Фран цу ске, ко ји је предв 

о д ио Ф е р д и н а н д д е Ле с е пс . Њ е г о в а 

иде ја је би ла да се и у Па на ми из гра ди 

ка нал у ни воу мо ра, по пут Су ец ког 

ка на ла. 

Град ња ка на ла, под вођ ством франц 

у с ког т и м а , од не л а ј е бр ој не љу д с ке 

жр тве. Око 22.000 љу ди је стра да ло 

од ма ла ри је, жу те гро зни це и број них 

не сре ћа на гра ди ли шту. Фран цу зи су 

н а п у с т и л и г р а д њу к а н а л а . 

По сао су 1904. пре у зе ле САД и 

1914. за вр ши ле ка нал за шта је био 

по тре бан но ви про је кат по ко јем је у 

с р е д и н и к а н а л а н а п р а в љ е но в е ш т ач- 

ко је зе ро Га тун, а кроз ко је бро до ви 

пло ве уз по моћ бра на, ка ко би се премо 

сти ли раз ли чи ти ни вои два оке ана. 

То ком аме рич ке град ње стра да ло 

је још око 5.600 љу ди. 

У по чет ку су нај ви ше ко ри сти од 

Па нам ског ка на ла има ле САД, јер је 

њи ме бит но скра ћен пут из ме ђу аме- 

рич ке ис точ не и за пад не оба ле. САД 

су до 1999. го ди не има ле кон тро лу 

над зо ном ка на ла, а та да је вра ћен 

Па на ми. 

Припремио 

Милан Д. 


Упознај Србију 

Ужице 

Ужи це је град у оп шти ни Ужи це, у Зла ти бор ском окру гу, у Ре пу бли ци Ср би ји. Пре ма по пису 

из 2002. у ње му је жи ве ло 54.717 ста нов ни ка (пре ма по пи су из 1991. би ло их је 53.607) 

Пр ви ста нов ни ци Ужи ца и околи 

не би ли су Или ри, од но сно 

њ и х о в а п л е м е н а П а р т и н и и Ау т а р ија 

ти. Ши ром ужич ког кра ја оста ви ли 

су сво је гроб ни це и спо ме ни ке. Дола 

ском Ри мља на, ови про сто ри увршће 

ни су у са став про вин ци је Далм 

а ц и ј е , а И л и р и с у р о м а н и з о в а н и . 

У сред њем ве ку до ла зе сло вен ска 

пле ме на, а по том и Ср би из Бе ле Срби 

је. Око 1180. го ди не, ве ли ки жу пан 

Сте фан Не ма ња је Ужи це при по јио 

Ра шкој, а пре то га на ла зи ло се у пос 

е д у ж у п а н а С т р а ц и м и р а . К а д а ј е 

краљ Дра гу тин аб ди ци рао у ко рист 

свог бра та Ми лу ти на, за се бе је задр 

жао Зла ти бор, Ари ље и Ужи це, и, 

до бив ши од угар ског кра ља Ма чву, 

ство рио је тзв. Срем ску кра ље вину. 

Ка да је краљ Дра гу тин умро, ови 

кра је ви опет су ушли у са став Ср би је. 

Н а ко н с м р т и ц а р а Ду ш а н а , Уж и ц е ј е 

у ш л о у п о с е д В о ј и с л а в а В о ј и н о в и ћ а . 

По сле ње го ве смр ти гра дом је овладао 

ње гов бра та нац Ни ко ла Ал то ман 

о в и ћ . Уд р у ж е н и м с н а г а м а , к н е з Л а - 

зар и Тврт ко I по бе ди ли су Ни ко лу 

А л т о м а н о в и ћ а , о с л е п е л и г а у Уж и ц у 

и раз вла сти ли, а ње го ве по се де поде 

ли ли ме ђу соб но. Том при ли ком, 

Ужи це је при па ло кне зу Ла за ру. 

Тур ци су осво ји ли Ужи це 1463. годи 

не, и оста ли у ње му на ред на че тири 

ве ка. Од та да је би ло у окви ру Бео 

град ског Па ша лу ка, све до 1807. годи 

не, ка да га је то ком Пр вог срп ског 

устан ка, срп ска вој ска осло бо ди ла. 

То ко м н е м ач к е о к у п а ц и ј е у Д р угом 

свет ском ра ту 1941. го ди не, Ужице 

је би ло при вре ме но осло бо ђе но 

о д с т р а н е п а р т и з а н а . То ко м 6 7 д а н а 

п о с т о ј а њ а Уж и ч к е Ре п у б л и к е (о д 2 4 . 

сеп тем бра до 29. но вем бра), ин дустри 

ја и фа бри ке су углав ном про изво 

ди ле про из во де за вој ну упо тре бу, 


п р у г а и п у т е в и с у ф у н к ц и о н и с а л и и 

но ви не и књи ге су би ле штам па не. 

Оквир не гра ни це ре пу бли ке су би ле 

под руч је од ре ке Дри не на за па ду до 

З а п а д н е Мо р а в е н а и с т о к у и о д р е к е 

С к р а п е ж а н а с е в е р у д о р е к е Ув ц а н а 

ју гу. 

У окви ри ма СФРЈ, Ужи це је би ло 

п р е и м е н о в а н о у Т и т о в о Уж и ц е , з а - 

јед но са још 7 гра до ва ши ром зе мље 

(Ти тов Др вар, Ти тов Ве лес, Ти то ва 

Ко р е н и ц а , Т и т о в В р б а с , Т и т о в а М ит 

р о в и ц а , Т и т о в о В е л е њ е , Т и т о г р а д ). 

Ово је био је дан од раз ло га због ко јег 

ј е Уж и ц е д о б и л о в е л и к у ф и н а н с и ј - 

ску по моћ од др жа ве и ве ли ка ула гања 

у ин фра струк ту ру и ло кал ну инд 

у с т р и ј у. То ко м н а р е д н и х д е ц е н и ј а , 

Ужи це је пре ра сло у је дан од ве ћих и 

раз ви је ни јих гра до ва у СФРЈ, све до 

ње ног рас па да. По сле рас па да, 1992. 

го ди не, Ужи це гу би при дев ”Ти тово”. 

То ком 1999. го ди не и на па да НА- 

ТО-а на СРЈ, Ужи це је пре тр пе ло 

днев на бом бар до ва ња, а нај го ре је 

про шло шестог ма ја, ка да су ави о ни 

Н А Т О - а б о м б а р д о в а л и в е л и к и б р о ј 

мо сто ва, пу те ва, ци вил них и др жавних 

згра да и аеоро дром. 

Д е м о г р а ф и ј а 

У на се љу Ужи це жи ви 43 126 пуно 

лет них ста нов ни ка, а про сеч на 

ста рост ста нов ни штва из но си 37,4 

го ди на (36,7 код му шка ра ца и 38,0 

код же на). У на се љу има 17 836 до маћин 

ста ва, а про се чан број чла но ва 

по до ма ћин ству је 3,06. 

Ово на се ље је ве ли ким де лом нас 

е љ е н о С р б и м а (п р е м а п о п и с у и з 

2002. го ди не), а у по след ња три попи 

са, при ме ћен је по раст у бро ју ста- 

нов ни ка. 




Реч редакције 

СРЕЋНА 2010. година 

Zahvaqujemo se svim poslovnim partnerima i klijentima na velikoj pomo}i da u protekloj 

2009. godini objavimo {est izdawa na{eg ~asopisa "Gra|evinar-Srpsko Srpsko gra|evinarstvo u 

tre}em 

milenijumu". 

@elimo svima uspe{nu novu 2010. godinu d u sa `eqom da d i u narednoj, rednoj, rrd 

j na obostrano zadovoqstvo zado 

nastavimo saradwu. 


ГРА РА РАЂЕВ Ђ ИНА 

Sre}ni novogodi{wi noovogodi 

v godi{wi praznici! prazznic 

ci! ! 

AG Tim Active Design d.o.o. Atlas Copco a.d. B.S.M. doo 

Banja Komerc d.o.o. Dynamic Communicamunications Group d.o.o. o. o 

A.D. Betonjerka Čačak Brabo d.o.o. Cementni proizvodi 

Vlasotince 

Delfi Delfin 

d.o.o. Descon d.o.o. Drvna Industrija rija 

Novoselec d.o.o. o.o. 

Beogradski Be sajam m 

BeoSvod d.o.o. 

Cini d.o.o. 

Do Domis enterijeri ri

Много Мног успеха у 2010. години! 

Elingzo d.o.o. o. 

Enel d.o.o. s.z.r. Euroheat Euro Styro Therm d.o.o. 

Feal d.o.o. Krampeharex Fibrin Fibrin 

d.o.o. 

Fitiš-JU d.o.o. Gastec d.o.o. 

Gradnja Rekord d.o.o. Grappa d.o.o. Herz armaturen d.o.o. Imi International d.o.o. 

IInstalacina 

inženjering enjerin in ing g 

d.o.o. 

Ins Instruktor 021 d.o.o. Izolacija holding a.d. JUB d.o.o. 

Keramika Kanjiža Plus 

d.o.o. 

Društvo za KGH 

SMEITS 

Kingspan d.o.o. o.o. 

Knau Knauf Insulation d.o.o. 

Lag Lager d.o.o. o.o. 

Layher d.o.o. Lemic Group d.o.o. Lever Inženjering d.o.o. 


Много успеха у 2010. години! 

M-Profi M l d.o.o. Mak Trade d.o.o. Kora-Flex-Foil Ko 

d.o.o. Metal-Produkt d.o.o. 

Metal-Cinkara d.o.o. Meteor d.o.o. Microfi ll d.o.o. o. M. MM.P.A. P.A Petrović d.o.o. 

No Novkabel a.d. Novosadski Sajam m a.d. CCOLEX 

d.o.o. Palisada d.o.o. 

Perfom d.o.o. Proventuss d.o.o. Projektovanje D.A. 

studio 


Rajn-Majn Company 

d.o.o. 

Rapid a.d. Apatin. Rolo Rolomatik d.o.o. Roma Company any d.o.o. 

Ruukki d.o.o. 

Saj-Commerce d.o.o. Sauter Serbia d.o.o. S-Company d.o.o. .o. SSilex d.o.o. o.

Много Мно успеха у 2010. годин години! 

Sajam d.o.o. SNG-parket d.o.o. o. Spark system d.o.o. SSAB Swedish Steel 

d.o.o. 

StyroFert d.o.o. Streem d.o.o. .o. Te Tehnoniš d.o.o. Termodom d.o.o. 

Termoglas d.o.o. Termorad Group d.o.o. Trimo Inženjering d.o.o. Troostwijk Veilingen B.V 

Netherlands 

Trox Austria GMBH H VVan 

Co Group d.o.o. .o.o. Virm Virmak Inženjering 

d.o.o. 

Vis Company d.o.o. 

Vos V System d.o.o. IGM Wienerberger 

Bačka d.o.o. 

Šumadija Sajam Zorka Keramika d.o.o. .o.o. 

Zorka Opeka d.o.o. 

I drugima! 


Cenovnik oglašavanja 

strana 1/1 

38 000 

vest 1/2 

15 000 

CELA STRANA A4 (210mm x 297mm) 

report. 1/1 

38 000 

predst. 2x1 

32 000 

strana 1/3 

15 500 

GRAFIČKA ILI 1 Broj = 38 000 

REPORTAŽNA STRANA 2 Broja (-5%) = 36 100 ceo paket 72 200 

4 Broja (-15%) = 32 300 ceo paket 129 200 

6 Brojeva (-20%) = 30 400 ceo paket 182 400 

PREDSTAVLJANJE 1 Broj = 32 000 

PROIZVODA - DVE STRANE 2 Broja (-5%) = 30 400 ceo paket 60 800 



POLOVINA STRANE (H-180mm x 130mm, V-90mm x 245mm) 

GRAFIČKA STRANA 1 Broj = 22 000 




VEST ILI NAJAVA 1 Broj = 15 000 




TREĆINA STRANE (H-180mm x 80mm, V-60mm x 245mm) 





ČETVRTINA STRANE (H-180mm x 60mm, V-45mm x 245mm) 

strana 1/2 

22 000 

strana 1/4 

11 000 





PLAĆANJE U 

DVE I VIŠE 

MESEČNIH RATA 

ODLOŽENO 

PLAĆANJE DO 

6 MESECI 

AVANSNI POPUST 

5% 

MOGUĆNOST 

KOMPENZACIJE 

BESPLATNA IZRADA 

GRAFIČKOG REŠENJA 

OGLAŠIVAČI DOBIJAJU 

BESPLATAN BANER NA 

www.gradjevinar.info 

KORIČNE STRANE 

K2 1 Br. = 64 000 

2 Br. (-5%) = 60 800 











LOGO na naslovnoj 

15 000 

Prva unutrašnja strana 

1 Br. = 45 000 

*cene su po jednoj objavi 

*cene su u RSD bez PDV-a 

www.gradjevinar.info

Građevinar Br. 21

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?