Bankarski poslovi

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarski poslovi". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano
oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da
bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U
tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo
Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.
BANKARSKI POSLOVI
UVOD
Banke su institucije u koima se koncentrisu slobodna novcana sredstva formirana u privredi i koje
plasiraju ta novcana sredstva u zavisnosti od zahteva privrede, odnosno kapitalista. Banke se mogu
nazvati trzistem novcanog kapitala, jer se kroz ove institucije suceljava ponuda i traznja novcanog
kapitala i na taj nacin formira kamatna stopa kao cena ovog kapitala.
Bankarski poslovi su takvi poslovi koji za svoj predmet imaju promet novca i hartija od vrednosti, kao i
odredjene usluge koje banke vrse svojim klijentima u vezi sa platnim prometom (promet novca) i tim
hartijama.
Banke obavljaju raznovrsne poslove od kojih su neki veoma stari. Uz njih razvili su se i
Parabankarski poslovi kao i specijalizovane vrste poslova koje banke vrse na finansiskom trzistu. One su
privredni subjekti, pa poslovi koje one sklapaju spadaju u privredne. Iz tog razloga je za sporove koji
nastanu, nadlezan specijalizovani trgovacki sud. Polovi koje banke obavljaju se odlikuju najpre
formalnoscu.
Bankarska tajna i odgovornost banke
Banka je obavezna da cuva kao profesionalnu (poslovnu) tajnu, poverljive informacije koje se ticu
finansiske pozicije klijenata i poslova koje je zakljucila sa klijentom - duznost diskrecije. Banke su
ovlascene da medjusobno razmenjuju informacije o klijentima, radi pravljenja tzv. “crnih lista” klijenata koji
neuredno izvrsavaju svoje obaveze, cime se, dodatno umanjuju rizici poslovanja banaka. Obaveza
cuvanja tajne odnosi se podjednako na sve sluzbenike banke, a ne samo na rukovodioce.
Odgovornost banke
Obaveze banke mogu da se grupisu u tri celine i zavisno od njihove prirode i odgovornosti, banka je
razlicita:
● Obaveza informisanja klijenata (pruzanje saveta)
●Obaveza ne mesanja u poslove klijenata, koji mora da ostane “vlasnik” svojih odluka
●Obaveza uvidjanja svojevrsnih “zabluda” klijenata i upozorenja klijenata na to.
S obzirom da banka vrsi profesionalnu delatnost duzna je da u izvrsenju svojih poslova postupa sa
povecanom paznjom prema pravilima struke i obicajima (“paznja dobrog strucnjaka”). Odgovornost banke
iz poslova koje zakljucuju sa svojim klijentima je ugovornog karaktera, a odgovornost banke prema trecim
licima , deliktnog karaktera. Profesionalna odgovornost banke, u prvoj teoriji objasnjava se idejom rizika ili
njenom “misijom javne sluzbe”.

Klasifikacije bankarskih poslova
Bankarski poslovi se dele na:
aktivne
pasivne
neutralne
Aktivni bankarski poslovi
Aktivni bankarski poslovi su oni poslovi u koima se banka pojavljuje kao poverilac svog klijenta, pa u ovu
vrstu poslova spadaju:
● Ugovor o kreditu
●Eskont i reeskont
●Lombard i relombard
Ugovor o kreditu
Predstavlja jedan od najvaznijih bankarskih poslova kojim se banka (kreditor) sa jedne strane, obavezuje
da korisniku kredita stavi na raspolaganje ugovoreni iznos novca, dok se korisnik kredita koja druga
ugovorena strana obezbedjuje da banci plati kamatu, da primljeni novcani iznos vrati u ugovoreno vreme i
na ugovoreni nacin.
OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.
www.maturskiradovi.net
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:
maturskiradovi.net@gmail.com