Sveti Jevstatije - Lovacki Savez Srbije

NOVA EDICIJA1896.GODINA V ^ASOPIS LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE BROJ 6/25 JUL–AVGUST–SEPTEMBAR 2013.U ovom broju:Odluka oraspisivawuizbora uLova~komsavezu Srbije/nacrt strana 2Razgovorsa povodomdr Pero[kobi}:Otvorenoo problemimastrana 4Re~ sekretaraLSSdr DraganaSin|eli}astrana 5Jubilej lovacamlavskog krajaSto petnaestgodinaLU TRESTstrana 10U slavubogiwe lovaDamski lova~kiklub “Artemida„strana 22e-mail: lovac@beotel.rsMrki medvedu SrbijiSveti JevstatijeSveti Jevstatijeza{titnik divqa~i, lova i lovacastrana 28

AKTUELNOU LSSSVIM LOVA^KIMUDRU@EWIMAPREDSEDNIKUSKUP[TINEPREDSEDNIKUIZVR[NOG ORGANAU decembru predstoji konstitutivnasednica Skup{tine Lova~kogsaveza Srbije. Obzirom na to, podse-}amo da sva lova~ka udru`ewa koja suizvr{ila svoje statutarne obaveze,ukqu~uju}i i uplatu ~lanarine Lova~komsavezu Srbije, imaju obavezu i pravoda izvr{e izbor novog delegata -~lana skup{tine LSS, ili obnove mandatdosada{wem, sa mandatom od ~etirigodine. Na prilo`enom obrascutreba da popunite podatke o izabranom(ili dosada{wem) delegatu -~lanunovog saziva skup{tine LSS i dostavitestru~noj slu`bi Lova~kog savezaSrbije, najkasnije do 01. novembra 2013.godine.Imaju}i u vidu da deo lova~kih udru-`ewa jo{ uvek nije izmirio ~lanarinu za2013. godinu, u skladu sa Statutom iodlukom Skup{tine Lova~kog savezaSrbije od 16. marta 2013. godine, pa uvezi sa tim i planiranim izbornim aktivnostima,molimo vas da izvr{iteuplatu ~lanarine u celosti, ako `eliteda i daqe va{e LU ostane ~lan LSS,i da nas u roku od 15 dana izvestite otome. U suprotnom, molimo da dostaviteodluku Skup{tine, ili drugog nadle`nogorgana, shodno statutu LU, oistupawu iz ~lanstva LSS, kako bipredstoje}e izborne aktivnosti u LSSmogle da teku u skladu sa StatutomLova~kog saveza Srbije i odlukom o raspisivawuizbora, a potom i upu}ivawepoziva izabranim delegatima za konstitutivnusednicu Skup{tine koja}e biti odr`ana 14.12.2013. godine.Obave{tavaju}i Vas o navedenom, srda~anpozdrav.SekretarDr DraganSin|eli}PredsednikProf. dr ZoranPopovi}Objavqujemo NACRT ODLUKE O IZBORIMA U LSS,kako bi se ~lanstvo blagovremeno informisalo i pripremiloza sednicu redovne izborne Skup{tine.U skladu sa odredbama ~lana 13. i ~lana 75. Statuta Lova~kog saveza Srbije,Predsednik Skup{tine Lova~kog saveza Srbije donosi:O D L U K UO RASPISIVAWU IZBORA ZA FUNKCIJE,ORGANE I TELA LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE1. Izborna Skup{tina LSS }e se odr`ati u subotu 14.12.2013. godine u Beograduu amfiteatru Fakulteta veterinarske medicine, (Bulevar oslobo|ewa broj 18),sa po~etkom u 11.00 ~asova.2. Ukupan broj delegata, ~lanova Skup{tine u momentu raspisivawa izbora bi}eupisan dono{ewem Odluke o raspisivawu izbora (nakon zakqu~ewa kwige~lanstva) i objave na na sajtu LSS.3. Na mandatni period od 4 godine bira se:– Predsednik skup{tine (na predlog sa 20 potpisa delegata)– Podpredsednik skup{tine (predlog sa 20 potpisa)– Predsednik saveza (predlog sa 20 potpisa)– Zamenik predsednika saveza (na predlog predsednika)– Upravni odbor 15 ~lanova (bira se 13 na predlog Saveta Lovnog regiona sa 5potpisa, plus Predsednik i Zamenik predsednika)– Nadzorni odbor 7 ~lanova (predlog sa 5 potpisa)– Sud ~asti 7 ~lanova (predlog sa 5 potpisa)– Verifikaciona komisija 5 ~lanova (predlog predsedavaju}eg)– Izborna komisija 5 ~lanova (predlog predsedavaju}eg). Izbor se vr{i javnimglasawem-aklamacijom, izuzev izbora predsednika Lova~kog saveza Srbije, kojise obavqa tajnim, na glasa~kim listi}ima (po ~lanu 20 Statuta LSS).Svi predlozi za izbor se podnose Izbornoj komisiji, najkasnije 8 dana pre sedniceIzborne Skup{tine (~lan 26. stav 5 Statuta LSS). Izbor -postavqaweSekretara }e izvr{iti Upravni odbor (u skladu sa ~lanom 62 Statuta LSS).Obavezuje se Upravni odbor i zakonski zastupnik da blagovremeno izvr{epripremne radwe i sprovedu postupak formirawa i konstituisawa Saveta lovnihoblasti (ukupno 13 u skladu sa ~lanom 7. Statuta Lova~kog saveza Srbije).U Beogradu, septembra 2013.S A O P [ T E W EPREDSEDNIKA SKUP[TINE LSSPredsednik Skup{tine Lova~kog saveza SrbijeMarko Tica s.r.Ovo je izborna godina u Lova~kom savezu Srbije tako da dokraja decembra ove godine moramo odr`ati redovnu izbornuSkup{tinu u lova~koj organizaciji. Odluku o izborima, u skladusa ~lanom 13 Statula LSS }u doneti do sredine oktobra, odnosno60 dana pre odr`avawa redovne izborne Skup{tine LSS(bi}e objavqena i na sajtu LSS).Na predstoje}oj sednici Upravnog odbora LSS, (koja }e bitiodr`ana po~etkom oktobra) }emo usaglasiti dinamiku i redosledodre|enih pripremnih radwi i detaqe za odr`avawe redovne izborne Skup{tine.Sva lova~ka udru`ewa, ~lanovi LSS, bi trebala da u skladu sa odredbama svojih statuta,tj. op{tih akata izaberu nove delegate u Skup{tini LSS ili potvrde i produ`e mandatdosada{wim za naredni mandatni period od 4 godine. Bilo bi po`eqno da to u~inedo kraja oktobra meseca.Odluku o izboru delegata sa li~nim podacima i adresom stanovawa treba blagovremenodostaviti stru~noj slu`bi saveza, da bi a`urirali evidencju delegata u skup{tini ina vreme im mogli uputiti materijale za predstoje}u sednicu.Od po~etka do kraja novembra bi}e odr`ane sednice i konstituisane Lovne oblasti,u skladu sa ~lanom 6 i 7 Statuta LSS.Napomiwem, da je na prethodnoj redovnoj Skup{tini LSS odr`anoj u Beogradu, 16.03.2013.godine, predlo`en Zakqu~ak da lova~ka udru`ewa koja ne izmire ~lanarinu Savezu ucelosti, ne mogu predlagati kandidate za funkcije i ~lanove organa i tela LSS.Pozivam sve lovce Srbije i lova~ka udru`ewa da blagovremeno izvr{e pripremneradwe i pripreme svoje predloge za delegate, ~lanove organa i tela, kao i najodgovornijefunkcije u LSS, kako bi izabrali najboqe i u nastupaju}em periodu obezbedili boqiprosperitet i razvoj lovstva na ovim prostorima.Va{,Marko Tica, s.r.List Lova~kog saveza SrbijeAlekse Nenadovi}a 19-2311000 BeogradTel.: 011/34442-046, 011/3442-467Faks: 011/3442-477e-mail: lovac@beotel.rswww.e-lovac.rs...........................Izdava~:Lova~ki savez Srbije...........................Za izdava~a:predsednik prof. dr Zoran Popovi}...........................Predsednik ure|iva~kog odbora:dr Branislav @ivkovi}...........................^lanovi:dr Vladimir Videnovi}dr Dragan Sin|eli}dr Ninoslav \eli}Matovi} ZoranIlija Elezovi}Goran Jevremovi}Stefanovi} Milandr Risto Prentovi}Dragan Markovi} - Kudro...........................Redakcija:prof. dr Zoran Popovi}, Miroslav Jovanovi},dipl. in`. Svetislav Tatovi}, prof. drMiodrag Ze~evi}, dipl. in`. AleksandarTucakovi}, Svetislav Stojanovi}, dipl. in`.Vuki} Kosti}, dipl. in`. Boris Baji}, dipl.pravnik Vladislav Mladenovi}...........................Stru~ni saradnici i dopisnici:dr Danilo Todorovi}, Sowa Petrovi}Obradovi}, Aleksandar Henc, dr SlobodanPuzovi}, Stevan Petrovi}, dr BratislavGruba~, dr Zoran Stanimirovi}, Sla|ana\ur|evi}, Sa{a Ili}, in`. Neboj{a Stojanovi},Sawa Mom~ilovi}, Zoran Bo{kovi}...........................Produkcija:Lova~ki savez SrbijeAlekse Nenadovi}a 19-2311000 Beograd...........................Glavni i odgovorni urednik:dipl. in`. Aleksandar Panteli}011/3442-046...........................Urednik internet izdawa izamenik glavnog i odgovornog urednika:prof. Sofija Filipovi}...........................Dizajn i priprema:Jelena Dugali} Mila{inovi},Slobodan Srem~evi}, Zoran Spahi}...........................Urednik fotografije:Jaroslav Pap...........................Direktor marketinga:dipl. in`. Rodoqub Haxi Ceni}...........................Fotoreporter - tehni~ka slu`ba:Stojan Vijatov...........................[tampa:d.o.o. Beograd...........................Oglasi:Svi komercijalni oglasi moraju biti uskla|enisa Zakonom o ogla{avawu i prate}impropisima vezanim za tu oblastLOVAC, List Lova~kog saveza Srbije/glavni i odgovorni urednikdipl. in`. Aleksandar Panteli}Beograd (Alekse Nenadovi}a 19-23): Lova~kisavez Srbije, 2009, (Beograd, Kosmos d.o.o) - 30 cmMese~no-Nastavqa tradiciju ~asopisa Lovaciz 1896. godineISSN 1821-2891-Lovac (2009)COBIS.SR-ID 170349068Foto na naslovnoj strani: Jaroslav PapUVODNIKJedinstvo lovacauslov opstankaIzvorni principi i osnovne ideje o potrebi povezivawa, udru`ivawa i zajedni~kogorganizovanog delovawa lovaca u Srbiji i posle 117 godina od osnivawa LSS, danas,kada smo na po~etku jesewe lovne sezone, posebno su aktuelni. Sveprisutna krizapro`ima lovstvo Srbije, Lova~ki savez Srbije, lova~ka udru`ewa, a tako|e i sve ostalesubjekte, korisnike lovi{ta, a evidentno i nadle`ne dr`avne organe i slu`be.Programske orijentacije su bez definisanih sadr`aja, za sada nedostaje Strategijarazvoja lovstva Srbije, pojedina podzakonska akta, uprkos prema{enim zakonskimrokovima nisu doneta, lovi{ta jo{ nisu ustanovqena, a ni dodeqena, izmene i dopuneZakona o divqa~i i lovstvu, uprkos brojnim zahtevima, problemima i argumentaciji,nisu zapo~ete ...Organizovano savremeno lovstvo podrazumeva primenu niza stru~nih, nau~nih,eti~kih i zakonom propisanih normi i standarda, primena ovih na~ela i postulataje mogu}a i odr`iva samo ukoliko u Srbiji postoji jedinstven i osposobqen lova~kisavez , kao izraz voqe i potrebe lovaca i osniva~a – udru`ewa, a onda i dr`ave koja uSavezu prepoznaje {iroku platformu za objediwavawe lovne politike i sprovo|ewezakona. Sada je prilika, a i potreba da se podsetimo na osnovne ciqeve saveza, prilagodimoih vremenu i potrebama i jedinstveni pristupimo realizaciji i transformacijiLSS-a i lovstva u celini kako bi sa~uvali tradicionalni status i uskladiliustrojstvo i funkcionisawe koje }e omogu}iti poboq{awe stawa u lovi{tima isveukupnu valorizaciju ove delatnosti.Do kraja godine nam predstoje brojni poslovi i zadaci, pre svega uskla|ivawe poslovawai organizacije Saveza sa novim Statutom , konsolidacija ~lanova, konstituisawelovnih oblasti i priprema i odr`avawe izborne skup{tine. Opadawe ~lanstvau lova~kim udru`ewima je prisutan negativan trend, ne mali broj lovaca je sve svojeobaveze sveo samo na kupovinu lovne karte ~ime je jedino stekao pravo da lovi kao lovac-turista, {to u praksi zna~i da }e jedan turisti~ki lov platiti iznos kompletnegodi{we ~lanarine u nekom lova~kom udru`ewu. Podse}am da je gostovawe ulovu mogu}e jedino sa ~lanskom kartom LSS i overenom markicom za ovu lovnu godinu,primena ovog na~ela je od velikog zna~aja za o~uvawe gra|anske opcije lovstva za kojuse zala`emo, a zasniva se na ravnopravnosti ~lanova lovaca koji ostvaruju svoja pravapod jednakim uslovima. Ogromnu {tetu zbog nepo{tovawa propisa i donetih odlukatrpi i LSS koji se sada nalazi u nezavidnom materijalnom polo`aju. ^lanski doprinosse ne upla}uje i pored toga {to je wegov iznos primeren ekonomskoj krizi, aodre|en je u skromnom iznosu koji obezbe|uje uz sve mere {tedwe samo osnovno funkcionisawei pre`ivqavawe.Lovci su odgovorni korisnici dela prirode, sada su na potezu, a “Lovac„ }e zasigurnobez ograni~ewa, objektivno, ta~no i argumentovano da ispuwava svoju misiju. U toime “Dobar pogled„ i uspeh u jesewoj lovnoj sezoni `eli vam predsednik Saveza.Prof. dr Zoran Popovi}2 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 3Foto: S. Vijatov

AKTUELNOU LSSAktuelno / Razgovor sa povodomRe~ dr Pere [kobi}a,predsednika Nadzornog odbora LSSLovac: Gospodine [kobi}u, mnogo se pi{e ipri~a o transformaciji Lova~kog SavezaSrbije i wegovom prilago|avawu potrebamaLU, odnosno potrebama lovaca Srbije?- Lova~ki Savez Srbije postoji skoro 120godina, a i danas je u istom statusu asocijacijaLU u Srbiji, naravno i lovaca, wihovih~lanova. O~ito da postoje}a organizacijaLSS najvi{e odgovara lovcima i da lova~kimudru`ewima u Srbiji predstavqa optimalnolova~ko organizovawe.Lovac: Rukovodstva LSV, centralneSrbije i KiM tra`e transformaciju LSSu nacionalnu lova~ku asocijaciju, odnosnoSavez regionalnih i pokrajinskih lova~kihSaveza?To {to tra`e navedeni lova~ki Savezi,odnosno wihova rukovodstva, predstavqakvazi organizovawe asocijacije, odnosno statusnupromenu LSS koju ne poznaje ni Zakono udru`ewima ni Statut LSS. Zna~i, postoje}istatus LSS nije mogu}e mewati ni poZakonu o udru`ewima, ni po Statutu LSS, ao~ito da to ne `eli ni ogromna ve}ina LU -wegovih ~lanova osniva~a. Takvi zahtevi ve}su naneli ogromnu {tetu LSS i wegovim~lanovima.Lovac: [ta je proizvelo sada{we problemeu lovstvu Srbije?- U ovom trenutku ima vi{e problema, akqu~na su tri. Prvi je {to regionalni ipokrajinski Savezi (LSV, LSCS i LSKiM)ho}e da se ugrade u status i ~lanarinu LSS, atakvu statusnu promenu nije mogu}e sprovestini po Zakonu o udru`ewima, ni po ~l.60. Statuta LSS. O~ito da rukovodstva navedenihsaveza tra`e nemogu}e, a to je proizveloprobleme i podele u LSS.Drugi problem je {to je novi Zakon o divqa~ii lovstvu oduzeo deo javnih ovla{-}ewa, a time i prihode LSS. Objektivno,Zakon je u{ao u pravno-statusna pitawa LSSi izjedna~io pokrajinske saveze sa LSS, {tonije u wegovoj nadle`nosti. Jo{ daqe od togaje oti{lo nekakvo mi{qewe Ministarstvakoje se odnosi na organizovawe i sprovo|ewelova~kih ispita na teritoriji u`eSrbije od strane LS KiM. Lova~ki SavezKiM ne mo`e da organizuje svoje aktivnostivan teritorija KiM, a pored toga LS KiMnije ni ~lan CIC-a, {to zna~i da se lova~kiispiti organizuju i sprovode od strane LSKiM nezakonito - suprotno Zakonu o divqa-~i i lovstvu i Zakonu o udru`ewima ali iStatutu LS KiM. Naravno da LS KiM ne ispuwavani kadrovske uslove za organizovawenavedenih lova~kih ispita.Lovac: Zna~i li to da LS KiM nezakonitoorganizuje ispite?- Zakon o divqa~i i lovstvu je javnimovla{}ewima doveo u sukob nadle`nosti lova~kesaveze. Jer javna ovla{}ewa nisu opredeqenani po predmetu ni po teritoriji.Mi{qewe ministarstva o lova~kim ispitimakoje sprovodi LS KiM na teritoriji vanKiM, kao {to vidite, nema upori{ta u pozitivnimpropisima, a ni u Statutu LS KiM, adato mi{qewe Ministarstva predstavqa nedopu{tenotuma~ewe van nadle`nosti navedenogorgana. Skup{tina LSS je donela odlukuda se ti ispiti poni{te, nemam informacijuda li je odluka sprovedena.Tre}i problem uz navedena dva je subjektivneprirode, a to je neaktivnost izvr{nihorgana LSS, koji ne sprovode statutarne nadle`nostiali ni odluke Skup{tine, koje suusmerene na prevazila`ewe problema u organizacijiLSS, statusnom uskla|ivawu seZakonom o udru`ewima, ure|ewa ~lanskihprava i obaveza, prihodima i rashodimaLSS.Imamo primer da LSS ve} dve godineiskazuje gubitke u poslovawu, da ~lanovi -LUne pla}aju ~lanarinu, o~ekuju se gubici i u2013. godini, obzirom da ~lanovi LSS, lova~kaudru`ewa, ne izvr{avaju statutarneobaveze i ne upla}uju ~lanarinu LSS, {to jeosnovno pravo i obaveza. Napomiwem da deo~lanarine koju upla}uju lovci ~lanovi LUkoji pripada LSS, a sa kojom raspola`u LU~ine to nezakonito. Zato ponavqam da to zazakonskog zastupnika LU predstavqa krivi~nodelo. ^lanarina LSS mora da se pla}a uskladu sa Statutom LSS i odlukom Skup{tineLSS.Lovac: To zna~i da LU moraju prenositi deo~lanarine LSS?- Da, obaveza uplate ~lanarine LSS postojisve dok Skup{tina LU ne donese odlukuda je LU istupilo iz ~lanstva LSS i o odluciobavesti Savez. Neupla}ivawe ~lanarineje razlog gubitaka u poslovawu LSS. Zabriwavada Upravni odbor LSS jo{ nije otvorioozbiqnu raspravu o gubicima iako su ovapitawa kqu~na u radu Saveza, a iskqu~ivo suu nadle`nosti izvr{nih organa. Kao {tovidite, ne re{avaju se ogromni problemi niod strane izvr{nih organa LSS, ali ni odstrane nadle`nih dr`avnih organa, obziromda jo{ uvek nisu primeweni novi propisi upraksi, odnosno Zakon o divqa~i i lovstvu iprate}i propisi.Lovac: Kako prevazi}i nastale probleme?- Izve{taj Nadzornog odbora za 2011 i2012. godinu su usvojeni na Skup{tini LSSu Smederevu i Beogradu koji su blagovremenoukazali na sve probleme ali i mogu}a re{ewanastalih problema u LSS. Na`alost, odlukeSkup{tine proistekle iz navedenih izve{tajaizvr{ni organi LSS nisu realizovali,niti su otvorili raspravu o tim odlukama,posebno o prihodima, rashodima i gubicima.Lovac: Va{e li~no mi{qewe, kako daqe?Moje mi{qewe je da Skup{tine lova~kihSaveza Vojvodine i Centralne Srbije trebada donesu odluke o pristupawu u ~lanstvoLSS {to je LS KiM ve} i u~inio ili odlukuo pripajawu navedenih lova~kih SavezaLSS, {to je u skladu sa Zakonom o udru`ewimai Statutom LSS. Nakon toga treba objedinitistru~ne slu`be i staviti ih u funkcijulovaca i lova~kih udru`ewa Srbijeu ciqu realizacije poverenih poslovaZakonom o divqa~i i lovstvu, za dobrobitlovstva i prirode u celini. U ovompravcu treba tra`iti pomo} od dr`avnihorgana u ciqu o~uvawa dugogodi{wetradicije organizovanog lova i lova~keorganizacije Srbije.U navedenom ciqu dr`ava, odnosnoweni nadle`ni organi, ne smeju da buduposmatra~i, ve} aktivni u~esnik u prevazila`ewunastalih problema izme|uostalog i zbog novog Zakona o divqa~i ilovstvu.Lovac: Da li je to i Va{a poruka lova~kojjavnosti?Da. Ovakva re{ewa su jedino mogu}a iu skladu sa Zakonom o udru`ewima iStatutom LSS. To bi obezbedilo jedinstvolovaca i LU, a LSS bi bio osposobqenza nastavak partnerstva sa dr`avomu ciqu unapre|ewa gra|anske opcijeudru`ivawa radi razvoja lovstva i za-{tite prirode Srbije. To bi bila i {ansaza razvoj lovnog turizma. Zna~i, potrebnisu qudi, lovci i qubiteqi prirodekoji prihvataju navedene ciqeve, apotom i wihovu realizaciju. Ako navedenare{ewa, lovci i odgovorne institucije,a pre svih rukovodstva lova~kih savezaprepoznaju i prihvate, problemi }e bitiprevazi|eni, a LSS }e biti obezbe|enojedinstvo izvesna budu}nost, osnovnapretpostavka izgradwe partnerstva sadr`avom po ugledu na ure|ene zemqe usvetu.Lovac: Da li su ostvarqiva takvare{ewa?Svakako da jesu, ona su u skladu saStatutom LSS, Zakonom o udru`ewimakoji se primewuje i na saveze. Do krajagodine }e se sprovesti izbori u LSS, ato je dobra prilika za izbor pravihkadrova na prava mesta, koji }e umestopodele u lova~koj asocijaciji ostvaritipotrebno jedinstvo i uspostaviti saradwusa dr`avnim organima {to je tako|enaru{eno. Iskreno verujem da i dr`avniorgani imaju isti ciq, a saradwa je jediniput da se taj ciq ostvari. Naravno,za pravazila`ewe problema u LSS neophodnoje dono{ewe pozitivnih propisau ciqu sanirawa nastalih problemau lovstvu Srbije i podela u lova~kojorganizaciji. Treba razmisliti, da lito mogu oni koji su podele i problemeuneli u lova~ku organizaciju Srbije, aizbori su {ansa za re{ewa problema.Lovac presdr DraganSin|eli},sekretar LSSPrvi intervju od izbora za sekretaraZaqubqenik u prirodu, lovni radniki entuzijasta sa dugogodi{wimlova~kim sta`om, sportski radnik,ugledni maksilofacijalni hirurg- specijalista, potpredsednikSrpske karate unije, predsednik Lekarskogkomiteta svetske karate konfederacije,predsednik LU “Kolubara„ – Lazarevaci trener karate kluba “Kolubara„,predsednik Beogradske lovne oblasti, sadana funkciji Sekretara i direktorastru~ne slu`be Lova~kog saveza Srbije.Lovac: U prelomnim vremenima i previrawimau lovstvu prihvatili ste ovu nimalolaku obavezu. Problemi se ni`u,kriza je zahvatila sve segmente lovstvaukqu~uju}i i Lova~ki savez Srbije. Koncepcijabudu}eg ustrojstva, organizacijei razvoja ove ekolo{ki i privredno zna-~ajne delatnosti gotovo da i ne postoji,maglovite, nedore~ene, nejasne i nesprovodqiveodrednice nalazimo i u radnomtekstu - predlogu budu}e Strategijerazvoja lovstva Srbije. Za sada je na scenividqiva jedino “demonta`a„ postoje}egi u praksi funkcionalno proverenog sistemalovstva, ukqu~uju}i tu prvenstvenoLova~ki savez Srbije. Ciqevi istrate{ka opredeqewa su nedefinisani,nema novih savremenih re{ewa, nedostajusmernice koje bi ponudile organizacionare{ewa i modele primerene vremenu iuskla|ene sa procesom tranzicije, koja saintencijom “korenitih promena„ potresasve slojeve dru{tva. U postoje}im prilikama,kako vidite budu}nost lovstvaSrbije, koje stavove }e zastupati LSS?Dr Dragan Sin|eli}: Li~no, uz punu podr{kui saglasnost rukovodstva LSS, lova~kihudru`ewa i ~lanstva, zalaga}u se zagra|ansku opciju lovstva, primerenuna{im sveukupnim prilikama (ekonomskim,prirodnim i dru{tvenim), koja seoslawa na pozitivne tekovine i iskustvau nasle|u i tradiciji. Lova~ki savezSrbije }e i u budu}nosti predstavqatiasocijaciju lova~kih udru`ewa. Savez }ezastupati interese udru`ewa, definisatii objediwavati lovnu politiku, kao specijalozovanaustanova obavqa}e i nadaqeniz poslova iz svoje nadle`nosti i raditina unapre|ewu lovstva. U pogledu svojihfunkcija, statusa i uloge i pojedinih javnihovla{}ewa, nastoja}emo da pouzdanoozakonimo i determini{emo Savez krozizmene i dopune Zakona o divqa~i i lovstvu.Osnovni postulat u profilu Savezaje ~lanstvo i aktivna uloga u me|unarodnimasocijacijama (CIC, FACE), gde predstavqai zastupa lovstvo Srbije, kaotradicionalna i jedinstvena organizacijai osta}e veran izvornim ciqevima iubudu}e. Priroteti su zastupawe, definisaweinteresa i statusa lova~kih udru`ewai lovaca u skladu sa potrebama lova~kihudru`ewa i razvoja lovstva u celini.U ovim prelomnim vremenima, koje pomiwete,pozivam udru`ewa da pru`e punupodr{ku jedinstvu LSS. Preovladavaubedqivo stav da nam je sada potreban stabilan,jedinstven, kadrovski osposobqen ipreduzimqiv Savez, kao asocijacija istru~ni servis sposoban da sa~uva i odr`isve tekovine organizovanog lovstva u Srbiji.Na kraju, direktan odgovor na pitaweje da lovstvo kod nas ima budu}nost, izvanredneuslove i do sada nedovoqno iskori{}eneprirodne potencijale. Mudrimpostupawem, radom i ulagawima mo`emoposti}i preporod i pove}awe fondova divqa~ii razvoj lovnog turizma na principimaodr`ivog kori{}ewa prirodnih iobnovqivih resursa.Lovac: Koje “poteze„ treba da povla~iLSS, odnosno {ta su prioriteti?Dr Dragan Sin|eli}: Konsolidacija poquqanihredova Saveza i pronala`ewere{ewa i sporazuma kroz kontakte i raz-Nastavak na strani 6 >>>4 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 5

AKTUELNOU LSSIntervjuNastavak sa strane 5Dr Dragan Sin|eli} i Eduard Benderski -predsednik Lovno ribolovnog saveza Rusijegovore sa svim lova~kim udru`ewima u Srbiji,kako bi definisali platformu zajedni~kihciqeva i interesa i povratili~lanstvo. Tako|e je neophodno uspostavqaweboqe i konstruktivne saradwe sa Ministarstvomi Upravom za {ume. Aktivnou{e~}e Lova~kog saveza Srbije u narednomprocesu osnivawa i dodele lovi{ta na gazdovaweje jedan od prioritetnih zadataka ipored izra`enog nerazumevawa, uporno iargumentovano }emo se energi~no zalagatida u ove poslove bude ukqu~en i Savez, kaopre svega stru~na institucija koja mo`e dauti~e na kvalitetno i odr`ivo povla~ewegranica budu}ih lovi{ta. Definisawelovnouzgojnih podru~ja i dono{ewe programarazvoja za ova podru~ja bi tako|e trebaloda se obavqa uz u~e{}e LSS, obzirom na~iwenicu da je vi{egodi{wi korisnik bioSavez - preko udru`ewa, svojih ~lanica.Bilo bi krajwe pogre{no i nepravedno dase ovim zna~ajnim poslovima pristupikabinetski, po {ablonu ili pristrasno bezrealnog sagledavawa dosada{wih rezultatau gazdovawu i svakako bez Saveza i lova~kihudru`ewa. [to se ti~e neodlo`nihi prioritetnih poslova u samom Savezu,izdvojio bih pripremu redovne izborneskup{tine, odr`avawe sednica saveta lovnihoblasti i utvr|ivawe liste kandidataza izbore. Zna~ajno je da u predstoje}oj izbornojproceduri prioritet dobiju lovniradnici koji }e se iskreno i predano zalagatiza prosperitet Saveza. U pogledu kandidataza predsednika, smatram da to trebada bude ~ovek od autoriteta, ugledan i poznatu javnom i politi~kom `ivotu, koji je umogu}nosti da ostvaruje kontakte sa najvi{impredstavnicima vlasti i animiraih za efikasno poboq{awe statusa lovacai Lova~kog saveza Srbije i revitalizacijuove organizacije.Lovac: Zakon o divqa~i i lovstvu je generatori induktor brojnih problema,{ta }e preduzeti LSS kao jedan od inicijatoraizmena ovog za nas `ivotnozna~ajnog dokumenta?Dr Dragan Sin|eli}: LSS treba da idaqe uporno uti~e i zala`e se za izmenupropisa koji se odnose na lovstvo, argumentovanoi kroz kontakte sa li~nostimaiz politi~kog i javnog `ivota koji imajuuticaja, i u tome mogu i `ele da pomognu.Tako|e, putem medija treba otpo~eti organizovanukampawu, lobirawem, organizovawemtribina i okruglih stolova i raznihvidova zakonitih protesta. Na `alost,po dosada{wim gorkim iskustvima jedinotako bi se mogla privoleti dr`avna administracijanadle`na za poslove lovstvada ispuwava svoje obaveze i pokreneprocedure izmena i dopuna Zakona o divqa~ii lovstvu. Smatram da je realnije zahtevatiizmene i dopune zakona nego insistiratina potpuno novom, utoliko pre{to se sa samo nekoliko intervencija putemamandmana mo`e omogu}iti stabilizacijastawa u lovstvu. Pre svega mislimna distribuciju lovne karte koja bi sepoverila Lova~kom savezu Srbije, a tako-|e i na objediwavawe lovstva Srbije pripajawempokrajinskih i drugih novoosnovanihsaveza, po{tuju}i principe sporazumevawai korektnih odnosa. Koncepcijazakona i pogre{na, tendenciozna primenaodredaba ovog dokumenta nije do sadabila u interesu lovstva. Zbog toga trebaparalelno otpo~eti i sa izradom teksta -predmeta novog Zakona o divqa~i i lovstvu.Ovo je dugoro~ni zadatak, koji trebapoveriti stru~nim i iskusnim lovnimradnicima i ekspertima koji nisu optere-}eni raznim stavovima i interesima.Lovac: U toku je reorganizacija stru~neslu`be Saveza, kako ocewujete rad zaposlenihi posebno funkcionisawe i uhodavaweu radu preduze}a LSS -„Jelen„.Dr Dragan Sin|eli}: U~iweni su pozitivnipomaci, stru~na slu`ba revnosno ikvalitetno obavqa poslove i zadatke izsvog delokruga, ura|en je i niz projekatakojima se konkuri{e za dobijawe sredstavaiz fonda za razvoj lovstva RepublikeFoto: S. VijatovSrbije. Slu`bu ~ine afirmisani i iskusnilovni radnici, poznavaoci prilika naterenu i u lovi{tima, eksperti i specijalistiza pojedine oblasti. Rad slu`besvrstava Savez u red specijalizovanih ustanovaza poslove lovstva, a prioritet jeda se slu`ba sa~uva i da se obezbede sredstvai povoqni uslovi za wen rad i funkcionisawe.Osnivawe preduze}a “Jelen -LSS„ predstavqa zna~ajnu novinu, ste~enasu inicijalna iskustva u pogledu sadr`ajarada, finansirawa i funkcionisawa, posebnoisti~em anga`ovawe “Jelena„ naobuci u pripremi kandidata za polagawelova~kog ispita i uop{te edukaciji lovaca,{to preduze}e “Jelen„ obavqa putempredavawa i seminara {irom Srbije.Lovac: Kako ocewujete informisawe ulovstvu i o lovstvu, a posebno izdavawelista “Lovac„?Dr Dragan Sin|eli}: Kona~no u te{-kim vremenima smo na{li pravo re{ewe.Izdavawe ~asopisa je sada u rukama Lova~kogsaveza Srbije. Ranije je to bio ogromanizdatak za Lova~ki savez Srbije. Osimkvaliteta u obavqawu redakcijskih i drugihposlova na izdavawu lista, postignutesu zna~ajne u{tede samim tim {to je redakcijalista “Lovac„ u Savezu, tako da izdavawe~asopisa na ovaj na~in iziskujemawe nov~anih sredstava nego {to je tobilo u nekim ranijim periodima. Zahvaquju}inaporima i stru~nosti, pre svega radnikastru~ne slu`be, ovaj ~asopis je ponovoo`iveo i to u jednoj izuzetno kvalitetnojformi, {to se odnosi i na sadr`ajlista i dizajn, ~ime je sigurno stvorena dobraosnova za obavqawe veoma zna~ajne informativne- ina~e statutarne uloge iobaveze Lova~kog saveza Srbije.Lovac: Na kraju, dva pitawa li~ne prirode.Odakle poti~e Va{e interesovaweza lov i da li profesija i Va{e drugeobaveze trpe zbog lova~kog anga`ovawa?Dr Dragan Sin|eli}: Nasle|e, preci iprodica predstavqaju deo moga okru`ewa, alov je kod mojih najbli`ih tradicija.Poti~em iz lova~ke porodice, otac mi jebio lovac, ro|aci i stri~evi, a tako|e i mojadva sina su lovci. Za lov i lova~ke aktivnostiuvek nalazim vremena. Ove du`nostime ne iscrpquju, ve} naprotiv daju mi energijukroz kontakt sa prirodom i dru`ewesa qudima koji imaju ista interesovawa.Razgovor vodioAleksandar Panteli}Da li ste jo{ ne{to `eleli da ka`ete?Ukratko sa gospodinom Zoranom Mitri}em,predsednikom Lova~kog udru`ewa “Gu~evo„iz Loznice, predsednikom Savetazapadne lovne oblastiLovac: Svoju voqu, znawe i iskustvoposlovnog ~oveka, stavili ste u slu`bulova~kog udru`ewa. Da li ste se ikadapokajali zbog toga?Zoran Mitri}: Pomerili smo granicei stvorili respektabilno lova~ko udru-`ewe koje u lova~kom smislu ispuwava svetehni~ke uslove za uspe{no bavqewelovnom delatno{}u. Jedino {to nismo uspeli,to je da sagradimo autoput Loznica-[abac i Loznica-Novi Sad, koji bi popravioinfrastrukturnu komunikaciju, aliako treba, lovci }e se i tu anga`ovati. ^ekaweda drugi urade ono do ~ega vam je stalo,nije moja opcija. Mnogo je {ansi propu-{teno u proteklom periodu na takav na-~in. Preduzeli smo istovremeno vi{e razli~itihaktivnosti i zato imamo rezultate.Napomiwem da smo re{ili i sva otvorenaimovinska pitawa, tako da je lozni~kolova~ko udru`ewe kona~no vlasni~kiregulisalo pitawe svojine i postalosvoj na svome. Za posledwih osam godinauve}ali smo imovinu udru`ewa i ukwi`ililozni~ke lovce kao vlasnike, koji}e sutra sa ponosom mo}i da iza|u predsvoje mlade kolege i ostave budu}im nara-{tajima materijalnu bazu sa kojom }emo}i da nastave daqe.Savremeno opremqen lova~ki dom na BrezikuLovac: Izdvajali ste i li~na sredstva ibili jedan od najve}ih donatora me|ulovcima u svom udru`ewu, {ta vas motivi{eda to ~inite?Zoran Mitri}: @elim da delujem li~nimprimerom. Me|u lovcima podsti~emzalagawe i zameram im jedino kada nisuspremni da se pravovremeno odazovu naradne akcije i da se radom odu`e svomudru`ewu. Ne volim kada posegnu za izgovoromda nisu znali. To je neiskreno i to imu lice govorim, jer uvek svi ~uju za lov itada se svi odazivaju. Pomagao sam i doniraokad god sam bio u mogu}nosti. To je mojeudru`ewe, ja sam ovde ~lan i ~inio bihto i da nisam predsednik.Lovac: Kako biste opisali saradwuLova~kog udru`ewa “Gu~evo„ sa LSS iUpravom za {ume?Zoran Mitri}: Lova~ki savez Srbije jena{a ku}a. Trudili smo se kao udru`ewe danikada ne postavqamo zahteve prema Savezu,ve} da po{tujemo statut i zakon i ispuwavamoobaveze. Moje mi{qewe je da lova~kaorganizacija Srbije treba da bude jaka,jer }emo jedino tako za{tititi lova~ke interese.Tako|e i sa Upravom za {ume smoimali odli~nu saradwu, ~uli smo se svakodnevnokada je to bilo potrebno.Lovac: Kako reagujete na razli~itenapise u {tampi ako nisu blagonakloniprema vama?Zoran Mitri}: Momentalno reagujemkao povre|en ~ovek, koji uzaludbaca bisere i safire kud’ netreba, ali brzo povratim veru, jernemam vremena da zameram. Kodmene je sve transparentno.Lovac: [ta smatrate svojim najve}imuspehom u radu udru`ewatokom teku}e lovne godine?Zoran Mitri}: To je svakako ~iwenica{to nijedan lovac nije bioFoto: S. Vijatovgdin Zoran Mitri}onemogu}en da lovi i {to je brojnost divqa~iu lovi{tu zahvaquju}i doma}inskomgazdovawu to omogu}ila. Iza svegastoji zajedni~ki rad svih nas, stru~neslu`be i svih mojih saradnika koji su setrudili da obja{wavaju i u tome smo uspevali,da smo ulo`ili mnogo i realizovaliambiciozne planove rukovodstva, tako dasu pred o~iglednim rezltatima, na{i lovciuvek spremni da podr`e svoje udru`ewe.To je na{ najve}i uspeh. Razumno{}ulovaca, koji su svesni situacije u kojojposlujemo, nismo do{li u krizu ni kada jenekoliko sudskih procesa (za {tete od divqa~ina poqoprivrednim zasadima, ali ispor nasle|en od prethodnog rukovodstva)stiglo u istom momentu na naplatu. Tek nakraju bih pomenuo da smo uspe{no adaptiralipodrumske prostorije u lova~kom domuna Breziku, na povr{ini od 80 m 2 , gde sesada nalazi savremena hladwa~a kapaciteta14 m 3 ³ sa prijemnim prostorijama.Razgovor vodilaSofija Filipovi}6 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 7

Gazdovawe lovi{temBEZBEDNOST [UMA I DIVQA^I OD PO@ARASaradwa lovaca i sektoraza vanredne situacijeLOZNI^KA INICIJATIVAZA SIGURNIJA LOVI[TALova~ko udru`ewe “Gu~evo„ iz Loznice,bilo je doma}in inicijativnom sastankuna kome su razmatrane mere podizawanivoa za{tite od po`ara. Zna~ajno je{to se na ovaj na~in, prvi put zvani~nopokre}e saradwa lovaca i predstavnikaMinistarstva unutra{wih poslova RepublikeSrbije - Sektora za vanredne situcije,Odeqewa u [apcu, koji su prisustvovalisastanku, kao i predstavnici preduze}a,“Manastirske [ume„, sa sedi{temu Loznici i [umskog gazdinstva “Borawa„iz Loznice.Na~elnik sektora za vanredne situacijeOdeqewa u [apcu, Aleksandar Stojkovi},istakao je da }e u~e{}e lovaca doprinetipodizawu nivoa za{tite od po`araimaju}i u vidu da su lovci veoma aktivni usvojim sekcijama, uvek prisutni na terenu,a naro~ito u periodima kada je u toku pripremalovi{ta za letwu lovnu sezonu i utoku letweg lova, kada ~e{}e borave napodru~jima na kojima se mo`e pojaviti vatrenastihija.– U godinama iza nas bilo je dosta su{-nih perioda u kojima su po`ari uzeli svojdanak. Kada se pojave opo`arene povr{ine,divqa~ migrira, poku{avaju}i da sespase, pri ~emu dobar deo jedinki strada, ato je za nas lovce jedan problem vi{e. Shodnotome, maksimalno }emo uzeti u~e{}eu svim narednim akcijama posve}enim za-{titi od po`ara na otvorenom, naglasioje, Zoran Mitri}, predsednik Saveta zapadnelovne oblasti, ujedno i predsedniklozni~kih lovaca.– Na povr{ini od 2.400 hektara, kolikoje u posedu manastirskih {uma, u proteklomperiodu bilo je opo`arenih povr{ina.Treba da u~inimo sve {to je u na{oj mo-}i, kako bi se u narednom periodu izbeglematerijalne i estetske {tete na {umskomdelu kojim gazdujemo. Trudi}emo se da uz pomo} lovaca sa~uvamo{ume, tako da maksimalno podr`avamo akcije i skupove na kojima}e biti re~i o konkretnim merama u za{titi od po`ara, naglasioje Milorad Baji}, predstavnik “Manastirskih {uma„.KAKO REAGOVATIU AKCIDENTNIM SITUACIJAMAObzirom na ozbiqnost pitawa, dogovoreno je da se ve} 25. septembra,u prostorijama Skup{tine Op{tine Loznica, odr`i sastanakpredstavnika svih lova~kih udru`ewa Ma~vanskog upravnog okruga,na kome }e prisustvovati na~elnici sektoraza vanredne situacije iz svih gradova u ovomokrugu, kao i predstavnici planinara, izvi|a~ai gorana. Na tom sastanku, razgovara}e se o ve}emstepenu za{tite od po`ara i aktivnostima lovacau tim i drugim akcidentnim situacijama. Te-`i{te }e biti na koordinirawu aktivnosti lovacau sekcijama (kao operativnom nivou), a u~esniciskupa }e se obavezati da sa~ine izve{taje oradu, dok }e stru~waci sprovesti neophodnuobuku o reagovawu u akcidentnim situacijama.Bi}e odr`an i sastanak sa ~elnicima Lova~kogsaveza Srbije, od kojih }e se tako|e tra`itiu~e{}e u toj akciji kao i maksimalna podr{ka.Branko Popadi}GAZDOVAWELOVCI I GRA\ANI U BORBIZA PRIRODU BEZ DEPONIJASrbija seprakti~nogu{i u |ubretuLovci Lova~kog udru`ewa “Ripaw„ su organizovali, usvojoj re`iji i o svom tro{ku, (sa svojom mehanizacijom– traktorima i kamionima), uklawawe divqih deponijana teritoriji svog lovi{ta. I pored pritiskaurbanizacije usled blizine Beograda, na ovim terenima,priroda je o~uvana. @ivopisne pejsa`e tipi~ne[umadije koja ovde po~iwe, naru{avaju nasumi~na odlagawaraznoraznog otpadnog materijala. Lovci dajudobar primer i podsti~u povratak odgovornog odnosaprema prirodi. Ve} samo grubim posmatrawem terenao~igledno je da su koli~ine otpada koji je odlo`enu prirodu ogromne i da bi ove aktivnosti trebale dabudu briga svih slojeva dru{tva i dr`ave.Ogroman broj divqih deponija, mapiran je prilikomnedavne inicijative ministarstva na oko 4.000,{to ne ukqu~uje nebrojene mawe deponije. Mo`e sezakqu~iti da je wihov broj sa mawim deponijama vi-{estruko ve}i, a na osnovu uzorka u mawem broju lovi{takoje je prikupila stru~na slu`ba Lova~kog savezaSrbije (ve}ih i mawih deponija na povr{inamaod 1-5 ari), broj deponija, ukqu~uju}i i zvani~no mapirane,u Srbiji prema{uje 100.000.Ovo je katastrofalno i alarmantno stawe, Srbijase prakti~no gu{i u |ubretu.Deponije obiluju {utom, odba~enim stvarima, plastikom,organskim otpadom, a ne retko i ambala`omotrovnih hemikalija, pesticida, ambala`om boja, ~aki medicinskim otpadom.Ovakvo stawe onemogu}uje bilo kakve razvojne planovekoji se odnose na valorizaciju prirodnih vrednosti.Divqe deponije vi{estruko uti~u i na fondove divqa~i:– Zaga|uju zemqi{te, a prenose se i na okolnepovr{ine gde se putem vodotoka zaga|uje i truje tloi stani{ta divqa~i, {to ima za posledicu i pove-}ane gubitke na fondovima lovne divqa~i.– Usled odba~ene uginule stoke i `ivine, na divqimdeponijama razvijaju se izaziva~i raznih infekcija,kao i wihovi vektori -glodari, ve}inaovih zaraza se mogu preneti i na divqa~, a neke odwih su i zoonoze koje se prenose i na qude.– Ru`e i naru{avaju izgled prostora, uprkos lepotii raznovrsnosti prirode u Srbiji i `ivopisnihpejsa`a, deponije uveliko remete sve ambijentalne iprirodne vrednosti.U ovakvim uslovima gotovo je nemogu}e definisatibilo kakvu turisti~ku ponudu koja bi se odnosilana ekoturizam (posmatra~i ptica, biciklisti,planinari, pe{a~ke ture...), lovni turizam, agroturizamili seoski turizam.Nabrojani argumenti nala`u {iroko anga`ovawesvih zaintereovanih subjekata na re{avawu ovih pitawa.Lova~ka organizacija, lovstvo kao delatnosti lovni turizam su direktno pogo|eni i ugro`eni,{to nala`e i obavezu da preuzmu jednu od aktivnihuloga, podstaknu i u~estvuju u re{avawu ovih zna-~ajnih i sveprisutnih ekolo{kih problema.Aleksandar Panteli}LOVI[TEMVODA NA[ANASU[NAGDE SMOI [TA NAS ^EKAJo{ jedno leto je za nama i morate priznati da se ni{ta spektakularnonije dogodilo u ovoj godini u pore|ewu sa pro{lom, bar{to se leta ti~e. Divqa~ se polako oporavqa posle pro{logodi{wetragi~ne godine za opstanak divqa~i i pove}awe populacijeu na{im lovi{tima, a da li je to tako, vide}emo jako brzo,za mesec ili dva, premda struka ka`e da je za to potrebno minimumpet prose~nih godina. Prole}e daleko pogodnije nego pro{lo,pa smo prognozirali, pratili, donosili neke zakqu~ke i sami predsobom navodili vodu na na{u vodenicu, kako }e sve biti dobro ilibar zadovoqavaju}e u ovoj godini. Leto su{no i to `estoko, ki{a padadok se ne po`we `ito, posle toga kao da je neko zabranio ki{u naovim na{im prostorima. I opet stara pri~a, nema ki{e, nema vode,sve presu{ilo, divqa~ se povla~i prema rekama, barama, pa na kraju~ak i prema ku}ama. Nije vi{e ni retko da divqe `ivotiwe {etajupo ba{tama seoskih doma}instava u potrazi za vodom. Iza svegaovoga {to napisah, izgleda da nas ~eka jedno novo poglavqe u pristupulovstvu i lovu i prilago|avawe na jedno novo vreme i vremenskeprilike na kakve nismo navikli ni mi, ni divqa~.U regionu ju`ne Evrope kome pripada i Republika Srbija,pored daqeg trenda porasta temperature vazduha i isparavawa,u narednim decenijama seo~ekuje daqe smawewe brojadana sa snegom i sne`nimpokriva~em, zatim smawewepadavina u toploj polovinigodine, pra}eno smawewemoticaja, vla`nostizemqi{ta i raspolo`ivostivodnih resursa. Pri tomscenariju, delimi~ne primenemera za smawewe emisijegasova sa efektom stakleneba{te, prose~na godi{-wa temperatura vazduha nateritoriji Srbije poraslabi do kraja ovog veka za 3-4° C, a u slu~aju da se nastavi uobi~ajenapraksa emitovawa gasova sa efektom staklene ba{te, porast bi premaklimatskim modelima mogao dosti}i ~ak 6° C u odnosu na predindustrijskinivo. U pogledu promena re`ima padavina na teritorijina{e zemqe, smawewe letwih padavina do kraja 21. veka dostiglobi 22%, dok bi u najnepovoqnijem scenariju iznosilo oko 50%.Zakqu~ak je da }e se voda pla}ati suvim zlatom. To ka`u sve prognozesvetskih nau~nika i onih oko wih, pa neka poruka ovog tekstabude, u lovi{tima nam vode nema, a ako ne bude vode u dovoqnimkoli~inama, ne}e biti ni divqa~i. Onda vam xaba i dobra pu{ka,oprema i dobar lova~ki pas, jer ~emu sve to, ako propustimo da navreme re{imo pitawe na{e nasu{no.Miroslav Jovanovi}8 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 9

Me|unarodna saradwaNa{a delegacija sa vlasnikom farme Kwandaba Game LodgeDELEGACIJA LSSU JU@NOJ AFRICIAfrica (Konfederacija lovaca Ju`neAfrike) www.chasa.co.za. Razgovori sapredstavnicima ovih organizacija obuhvatalisu pitawa iz domena organizovawa,~lanstva, finansirawa, oblika delovawai problema sa kojim se susre}u usvom radu. Posebna pa`wa je posve}enaorganizaciji nedavno odr`ane 59 generalneskup{tine CIC, efektimja i porukamaovog zna~ajnog skupa kome je JAR biladoma}in. Uprili~ene su posete ~asopisimaGame&Hunt (divqa~&lov - obra|ujeteme lova i gajewa divqa~i) http://www.-wildlifehunt.co.za i SA Hunters (obra|ujetematiku lova), gde je bilo re~i i o lovi{timai divqa~i u Srbiji, propisimau ovoj oblasti, uslovima lova kao i o iskustvima,regulativi i praksi u obavqawulovnog turizma. ^asopis Game-&Hunt izrazio je interesovawe za prezentovawedivqa~i i lovi{ta Srbije u Ju`nojAfrici, kako bi lovci ovog kontinentabili upoznati sa ponudom Srbije ulovnom turizmu.Poseta na{e delegacije obuhvatala je iposetu farmama za gajewe i lov krupne divqa~i:Kwandaba Game Lodge www.kwandaba.co.za,Wintershoek Safaris www.wintershoekjvs.com(prema procenama jedna odnajboqih farmi u JAR), Witkop Hunting Safariswww.witkophuntingsafaris.co.za kao iposetu farmi Oranjeville, gde se lovi sitnadivqa~. Na ovim farmama na{oj delegacijije prire|eno safari razgledawe farmii lov. Ovom prilikom Lova~ki savezSrbije je dobio od farme „Witkop HuntingU kabinetu predsednika SA Hunters Chris-a NiehausSafaris„ donaciju koja obuhvata boravak 5dana boravka na ovoj farmi i odstrel trivrste divqa~i (blezbuk, crni gnu i jednaju`noafri~ka antilopa) uz organizacijuprevoza lovca na relaciji aerodrom-lovi-{te. Vrednost aran`amana je 2000 evra.Istovremeno, ova informacija je pozivagencijama i zainteresovanim lovcima dase jave i u~estvuju u ovom lovu.U Ju`noafri~koj republici lovni turizamje izuzetno razvijen. Prihodi od divqa~iimaju zna~ajno u~e{}e u privrediove zemqe. Postoji preko 3100 registrovanihprivatnih farmi koje se bave gajewemi lovom divqa~i, a opremqene su isme{tajnim kapacitetima za lovce turiste,koji su ure|eni u etno stilu. Farmesu ogra|ene elektri~nim ogradama visine2,4 metra i u wima se gaji ve}i broj razli~itihvrsta divqa~i. Vrste divqa~ikoje se mogu gajiti, wihov broj i odnosodre|uje posebna komisija na nivou provincija,pri ~emu se vodi ra~una o stawuvegetaciji datog podru~ja i potrebama pojedinihvrsta za pa{om ili brstom. Postojei farme gde se vr{i samo gajewe odre|enihvrsta divqa~i (lav, orix, blezbuk…) azatim se vr{i wihova aukcijska prodajafarmama koje su registrovane za lov. Ceneodre|ene vrste divqa~i zavise od farmei uzgajali{ta, ambijenta i uslova koji su uponudi, a zatim u tr`i{noj utakmici izdravoj konkurenciji oblikuju se cene kojesu dostupne velikom broju lovaca kojiu~estvuju u atraktivnom lovu i pose}ujuJu`noafri~ku republiku.Prof. dr Zoran Popovi}Po pozivu predstavnika na{e dijasporeu Ju`noafri~koj republici, a u organizacijina{e ambasade i wegove ekselencijeambasadora, gospodina GoranaVuji~i}a, u ovoj zemqi boravilaje delegacija Lova~kog saveza Srbije. Poodluci upravnog odbora LSS delegacijusu sa~iwavali prof.dr Zoran Popovi} -predsednik, dr Dragan Sin|eli} - sekretari Zoran Mitri} - predsednik zapadnoglovnog regiona. Tro{kove puta samostalnosu snosili ~lanovi delegacije,(kao i ranije tro{kove u~e{}a na{e delegacijena 60 generalnoj skup{tini CIC uPragu i Budimpe{ti). Ciq ove posete jeuspostavqewe privredne i lovnoturisti-~ke saradwe udru`ewa, saveza i lovacadve zemqe. Odr`ani su sastanci sa predsednicimanekoliko organizacija: SouthAfrican Hunters and Game Conservation Association(Udru`ewe lovaca i za{titara divqa~iJu`ne Afrike) www.sahunters.co.za;Professional Hunters, Association of SouthAfrica (Udru`ewe profesionalnih lovacaJu`ne Afrike) www.phasa.co.za; WildlifeRanching South Africa (Udru`ewe odgajiva~adivqa~i) www.wrsa.co.za; SouthernAfrican Wingshooters Association (Udru-`ewe lovaca na ptice) www.wingshooters.co.za;The Hunters Confederation of SouthSa g|om Adri Kitshoff udru`ewe profesionalnih lovaca Ju`ne Afrike10 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 11

AKTUELNOVESTI IZ LOVA^KOG SAVEZAMe|unarodna saradwaRURALNI RAZVOJ U EURuralna koalicija podr`ava politi~kisporazum o politici ruralnog razvojaza period 2014-2020Lovstvo je delatnost ruralnih podru~ja. Lov jesvojim atraktivnim sadr`ajima blisko povezansa `ivotom qudi koji `ive na selu. Razvoj raznihoblika turizma, od seoskog, ekolo{kog sve doagroturizma, gotovo da je nezamisliv bez lova. Uselima je lov i sadr`aj `ivota, nasle|e i tradicija.Svaki kraj i svako podru~je u Evropi ima svoje originalneautohtone, izvorne karakteristike u svim aspektimalova. Upravo ovaj mozaik je vrednost koju trebao~uvati. Lepota je u razli~itostima, o~uvawu i negovawuspecifi~nog, autohtonog, posebnog. Upravo izovih razloga lov se svrstava u ruralne aktivnosti.ISTAKNUT ZNA^AJRURALNIH PODRU^JARuralna Koalicija Evrope je platforma za organizacijekoje predstavqaju poqoprivrednike, menaxere,vlasnike {uma, lov i druge ruralne subjekte koji dolazezajedno da promovi{u i brane zna~aj ruralnih podru~jau EU, kao i da zastupaju interese i `ivote onihkoji `ive i rade u ruralnim podru~jima Evrope.~lanice FACERESURSI IVIZIJA RAZVOJA7 miliona lovacaRuralna Koalicijapozdravqa politi~kidogovor opolitici ruralnograzvoja (RuralDevelopmentPolicy-RDP) inagla{ava va-`nost ukqu~ivawazainteresovanihstrana u pripremu i detaqnu primenu praviladefinisane politike.Jaka politika ruralnog razvoja je od su{tinskog zna-~aja za poboq{awe podr{ke i podsticawe ekonomskeodr`ivosti ruralnih podru~ja, pove}awe kapaciteta istru~nosti ruralnih aktera dru{tva i poboq{awepru`awa usluga i time pove}awe dobrobiti dru{tva.Time se pru`a mogu}nosti ruralnim subjektima za postizaweovih ciqeva, kroz mere koje olak{avaju transferznawa i razmenu informacija, kojima se podr`avajuinvesticije i inovacije, ohrabruju mladi poqoprivrednici,formiraju grupe proizvo|a~a ili promovi-{e poqoprivreda i za{tita `ivotne sredine i {umskihpodru~ja.Ruralna Koalicija smatra da primena nove politikeruralnog razvoja treba da se zasniva na sna`nijem partnerstvui ranom ukqu~ivawu zainteresovanih strana,kako na evropskom tako i na nacionalnim nivoima.EKONOMSKI ASPEKTOja~ane u~e{}em ruralnih subjekata i partnerstvomsa zainteresovanim stranama poboq{a}e se efikasnosti dostupnost finansirawa.Na{i ~lanovi upravqaju sa tri ~etvrtine teritorijeEvrope i na taj na~in, oni su kqu~ni pokreta~i ruralneekonomije. Oni igraju va`nu ulogu u razvoju iupravqawu ruralnim oblastima na multifunkcionalani odr`iv na~in koji doprinosi uravnote`enom teritorijalnomrazvoju.Zna~ajnu ulogu u radu na izradi ovog dokumenta imalisu: COPA-COGECA – Evropski farmeri i evropskeagro-zadruge, CEPF -Konfederacija evropskih vlasnika{uma, CEJA -Evropski savet mladih poqoprivrednika,ELO – Organizacija evropskih zemqoposednika, FA-CE -Federacija udru`ewa za lov i o~uvawe prirode EUi UECBV – Evropski savez trgovine stokom i mesom.Izvor: FACEPriredila SofijaFilipovi}Dvadesettre}asednicaupravnogodboraVESTI IZ LSSKRE]U SA RADOM LOVNE OBLASTINa sastanku UO LSS, 15. jula2013. godine u Beogradu, predsednikSkup{tine LSS, gdinMarko Tica, saop{tio je da jeredovna izborna sednica Skup-{tine LSS zakazana za 14. decembarove godine. Tim povodom,doneta je Odluka kojom seodre|uju ~lanovi LSS povezaniu lovne oblasti (prema ~lanu 7.stav 2. Statuta LSS). Lovneoblasti su: 1. Srem;2. Banat; 3. Ba~ka; 4. Beograd;5. Podriwsko-Kolubarska; 6.Zlatibor; 7. Podunavska; 8. [umadija;9. Ra{ko-Rasinska; 10.Timok;11. Jugoisto~na Srbija;12. Ju`na Srbija i 13. Kosovo iMetohija.U daqem toku sednice biloje re~i o izve{tajima komisija.Na osnovu odluke Komisije zaodlikovawa, UO LSS je usvojioizve{taj o predlozima zaodlikovawa koja su dodeqena:LU “Trest„, Petrovac na Mlavi(jubilej 115 godina LU), LU“Ba~ko Gradi{te„ Ba~ko Gradi{te(100 godina LU), LU “Sokol„Bosilegrad (90 godinaLU), LU “Semberija„ Bijeqina,za lova~ke organizacije u Ju-`noj Africi, Lovno ribolovnisavez Bugarske (jubilej 115godina), Reviju “Kalibar„ i LU“Zemun„ Zemun.Na osnovu velikog broja zahtevaLU ~lanica LSS, vezanoza primenu cenovnika za lovnu2013/14 godinu, u pogledu licakoja ne poseduju ~lansku kartuSaveza i markicu za teku}ulovnu godinu, UO LSS je doneoPreporuku, kojom se savetujeda se uvede praksa provere posedovawauredne lovne dokumentacijeza sva lica koja u~estvujuu lovu, ukqu~uju}i i licakoja u~estvuju u gostinskomlovu, kako bi LU mogla na odgovaraju}ina~in da naplatepru`ene usluge. Lova~ka udru-`ewa su odobrila popuste za~lanove LU koji uredno izvr-{avaju svoje obaveze. Lica kojasu u skladu sa zakonom ostvarilapravo samo na lovnu kartu, anisu ~lanovi nijednog lova~kogudru`ewa, ne ostvarujupravo na popust, odnosno unapredsu prihvatili komercijalneuslove lova. Zakqu~enoje da je zato je potrebno uvestipraksu provere, da li je licepored lovne karte ostvarilopravo i na ~lansku kartu Savezai da li poseduje markicuoverenu od strane LU.Komisija za polagawe lova~kogispita je je na stanovi{tuda LS KiM, suprotno odredbamasvog Statuta spovodi polagawelova~kog ispita. Kako je re-~eno, osim toga novi LS KiMkoji je upisan u Registar kodnadle`nog organa (02.03.2012.godine), nije LS KiM na koji seodnosi odredba ~lana 4. st. 1.ta~ka 15. Zakona o divqa~i ilovstvu, tako da ni povereni posaone obavqa u skladu sa propisima,jer treba imati u vidu da jeLova~ki savez KiM na koga seodnosila odredba zakona brisaniz registra udru`ewa u APR,(zbog toga {to se u zakonompredvi|enom roku nije preregistrovaoi svoj rad uskladio saZakonom o udru`ewima). Stogaje, pored ~iwenice da je nadle-`no ministarstvo, odnosnoUprava za {ume na stanovi{tuda je polagawe lova~kog ispitakoje sprovodi Lova~ki savezKosova i Metohije u skladu saovla{}ewem LS KiM utvr|enimZakonom o diviqa~i i lovstvui da teritorijalna nadle-`nost utvr|ena Statutom LSKiM nije smetwa za organizovawelova~kog ispita i van teritorijeautonomne pokrajine Kosovoi Metohija /Kraqevo, Po-`ega, Kru{evac, Kni}, Stragari,Aleksandrovac, Para}in,Ivawica, Golubac i drugim mestima/,Komisija predlo`ilaUpravnom odboru da se LSSobrati Ministarstvu pravde idr`avne uprave, u ciqu pribavqawarelevantnog mi{qewaili da podnese prijavu Upravnojinspekciji.Na sednici je razmatrantekst kolektivnog ugovora kojije sa~inila Organizacija sindikataradnika zaposlenih ulovstvu “Jato„.Redakcija12 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.13

JubilejJUBILEJ LOVACA MLAVSKOG KRAJASto petnaest godina Lova~kog udru`ewa TRESTLovstvo u mlavskom kraju,kao i u lova~kom udru`ewuTrest iz Petrovca na Mlavi,u proteklih 115 godinaje pro{lo kroz mnoge pote-{ko}e, bedu i nema{tinu, elementarnenepogode ali i pored svega, opstajei proslavqa jubilej sa ciqem da trajei daqe.To se najpre mo`e zakqu~iti naosnovu uvida u rezultate gazdovawapopulacijama lovne divqa~i u prethodnomperiodu, ali i preduslovimakoji su uo~qivi u samom lovi{tu.Stani{ni uslovi, plansko i racionalnokori{}ewe, dosledno sprovo|ewesvih uzgojnih mera i druge okolnostikoje idu na ruku lova~koj organizaciji,omogu}avaju pove}awe brojnostii poboq{awe trofejne strukturesrne}e divqa~i i mo`e se re}i da jeposledwih godina ve} vidan odre|en rezultatna tom planu. Dosledno sprovo|eweuzgojnih mera uz racionalno kori-{}ewe i spre~avawe lovokra|e i krivolova,obe}ava promenu na boqe. Naravno,u ovom poslu je bitan i plan podizawalovno tehni~kih i lovno uzgojnihobjekata, o ~emu se vodi briga i preduzimajuakcije u skladu sa zakonom.Pretpostavke za ostvarivawe programarazvoja lovstva u lovi{tu Trest su realnei prepoznatqive. Biolo{ke se odnosena stawe u lovi{tu, ekonomske su vezaneKulinarsko takmi~ewe,disciplina: lova~ki gula{Dobitnici jubilarnih priznawaza li~na sredstva lovaca i predvi|ajunove izvore prihoda od zakupninelova~kog restorana ilovnog turizma, kadrovskeimaju odli~nuosnovu u osposobqenojstru~noj slu-`bi, a organizacionepodrazumevaju ja~awelova~kog udru`ewa iorganizacionih jedinica,lova~kih sekcija.Na sve~anoj skup{tini, u~ast lovstva u mlavskom kraju,zaslu`nima za postignuterezultate o kojima se pri~alou referatima i dokumentarnomfilmu, za tu prilikuposebno pripremqenom, dodeqenasu priznawa i odlikovawaLova~kog saveza Srbijei Lova~kog udru`ewaTrest. Pred brojnim gostima,me|u kojima su bilipredstavnici Lova~kog savezaSrbije, predstavniciLova~ke komore Srbije,predstavnici lokalne samoupravei ~lanovi skup{tine udru`ewa,defilovali su zaslu`ni ~lanovi lova~keorganizacije.Pored reke Mlave, u gradskom park ipored lova~kog doma Ko{uta, odr`anaje lova~ka gula{ijada. Ovo je bilo jubilarnookupqawe lovaca, peto po redu, nakome su ~lanovi udru`ewa prikazalive{tine u pripremawu lova~kog gula-{a. Na sve~anoj ve~eri bilo je prisutnooko pet stotina zvanica i utisci su da jesve bilo na nivou, kako se to ina~e radiu ovom lova~kom udru`ewu.Lova~ko udru`ewe Trest svoju budu}-nost vidi u okviru ~lanstva u Lova~komsavezu Srbije, primeni i po{tovawu zakonai o~uvawu fondova lovne divqa~i.O~ekujemo da lovstvo i u narednom periodupredwa~i i razvija se, shodno zahtevimasavremenog lovstva, ali da ima isvoju originalnost i niz privla~nih, dopadqivihosobina koje plene svakoga koje boravio u gostima kod lovaca Petrovca.Ove odrednice su upravo mesto uspehalova~kog udru`ewa Trest, zahvaquju}ikojima ono traje i slu`i za primer.Dragan Blagojevi}U^E[]E LOVACAPrivredno-turisti~ka i kulturna manifestacijaBelmu`ijada odr`ava seve} osam godina. Tokom tri dana kolikoje trajala ova manifestacija, kroz Svrqigje pro{lo vi{e od 60.000 posetilacaiz svih krajeva Srbije i inostranstva– Gr~ke, Bugarske, Makedonije i Slovenije.Lova~ko udru`ewe “Dr MilenkoHaxi}„ iz Svrqiga aktivno u~estvuje uovoj manifestaciji od wenog osnivawa imo`e se pohvaliti pro{logodi{wimuspehom, kada su bili drugoplasirani.Organizuju se i razli~ita sportska nadmetawa,ali i susreti sa kom{ijskim lova~kimudru`ewima. Ovoga puta bili suprisutni predstavnici lova~kih udru-`ewa iz Aleksinca, Gaxinog Hana, Ni-{a, Pirota, Kwa`evca, Bele Palanke iRepublike Srpske.Prvog dana Belmu`ijade, na SvetogIliju, organizvan je sabor gajda{a balkanskihzemaqa, na kome su u~estvovala24 gajda{a, me|u kojima je zapa`en bionastup mladih gajda{a grada doma}ina.Tokom svake ve~eri prire|ivan je bogatkulturno umetni~ki program uz folklorneigre, izvorne pesme, bogatu trpezuna kojoj su servirana gotovo zaboravqenaizvorna jela ali i ekluzivne poslasticemodernih ku}anica, a na {tandovimasu bile rukotvorine i narodneno{we, svega u izobiqu.NARODNO ZDRAVQENAJPRE^EDok nam na jednoj strani prodaju sirbez mleka, u Svrqigu je potpuno druga~ije,ovde se odr`avaju manifestacije u slavutradicionalno pravqenog sira, doma-}e proizvodwe i kvalitetne zdrave hrane.– Ovde ne imitiramo sireve i ne nudimojeftine zamene za wih, pojasnio jeZlatko Ra{i}, predsednik svrqi{kihlovaca.Pomenuo nam je i afrodizija~ka svojstvaovog kuvanog jela koje u sastavu mo-LOVA^KEMANIFESTACIJEKULINARSTVOSVRQI[KA BELMU@IJADAKulinarski u`itak u slavukvalitetnog sira i zdravqa`e da ima ov~iji ili kravqi punomasnisir i bra{no. Kako tvrde, belmu` tra-`i fizi~ku snagu tokom spremawa jerzahteva dugo vreme pripreme, da se stalnovrti i okre}e. Po oceni `irija najboqibelmu` pripremila je ekipa “@ile„iz Gu{evca kod Svrqiga, a drugo mestodele ekipe Beloiwe i Prekonoga.BELMU@ PROTIV BELE KUGE– Borimo se protiv “bele kuge„ sredstvimakoja upla}ujemo svakom mladombra~nom paru, za svaku novoro|enu bebu,za nezaposlene majke u gradu i u selima.Na{ prioritet je poqoprivreda, poma-`emo razvoj sto~arstva, vo}arstva, ratarstva,p~elarstva i lovstva. Mladimqudima na{eg kraja smo obe}ali da }emonaredne godine zavr{ti izgradwu kompleksabazena na sportskom centru “Pastiri{te„i sportske hale izme|u osnovnei sredwe {kole. Sve ~inimo da zadr`imomlade u Svrqigu i okolnim selimaobezbe|uju}i im jednake uslove infrastrukture,zdravstvene za{tite isnabdevawa koji postoje i u gradu. Verujemda }emo zaustaviti trend smawewastanovni{tva i poboq{ati prira{taj,ocenio je predsednik op{tine SvrqigMilija Mileti}, koji se ovom prilikomzahvalio Ministarstvu kulture i Kancelarijiza odr`ivi razvoj na finasijskojpomo}i i Centru za turizam, kulturui sport Svrqiga. U zabavnom deluBelmu`ijade, na pastirskom saboru, izabranesu najlep{e pastirice u narodnojno{wi i odr`ani su koncerti HarisaXinovi}a i Ace Pejovi}a. Tako je u kategorijido 9 godina progla{ena najlep{amala pastirica Katarina Nikoli}i pratiqe Jovana Miladinovi} i JovanaOsmanovi} – koja je bila druga pratiqa.Na pastirskom saboru titulu najlep{eu kategoriji do 17 godina, ponelaje Nikolina Markovi}, a pratiqe su JovanaRadojkovi} i Sa{ka Tren~i}.Sofija Filipovi}14 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.15

PREDSTAVQAMOPredstavqamoREZULTATI RADASLO@NO IJEDINSTVENODO BOQITKARadna poseta lova~kom udru`ewu„Stig Bo`evac-Smoqinac“DO^EK NA STI[KI NA^INNa poziv Lova~kog udru`ewa “StigBo`evac-Smoqinac„ iz Bo`evca, 06. avgustaove godine, u radnoj poseti ovomlova~kom udru`ewu boravio je predsednikLova~kog saveza Srbije prof. dr ZoranPopovi} sa saradnikom SvetislavomTatovi}em.U dogovoreno vreme, delegaciju Savezasa~ekao je predsednik lova~kog udru-`ewa g-din Dobrica Stojkovi} sa saradnicima.Vi{e nego lep utisak, ostaviloje pojavqivawe doma}ina, “uniformisanih„u lova~ke majice sa logom udru`ewa.Goste je tako|e prijatno iznenadiloi to, da su ih pored sada{weg predsednikapozdravila i dva prethodna predsednikag-din Jovan~a Panti} i wegov prethodnik,dugogodi{wi predsednik i doajenlovstva ovog kraja g-din RastivojeRasta Lazi}.Predsednik Op{tine Malo Crni}e Dragan Miti}, predsednik LSS Zoran Popovi},predsednik LU Dobrica Stojkovi}LOVI[TE “GRADAC„Prvi deo radne posete uprili~en je uprostorijama lova~kog udru`ewa, u jednominteresantnom prostoru, koji sa jednestrane odi{e skromno{}u, a sa druge,Prihvatili{te u Bo`evcuStabilna ~eka u Smoqincujednom ozbiqno{}u, pedantno{}u sa logistikomneophodnom za rad i funkcioniswejednog lova~kog udru`ewa.Upravnik lovi{ta g-din Slav~a Stoilkovgoste je upoznao sa istorijatom i na-~inom organizacije lova~kog udru`ewai “li~nom kartom„ lovi{ta “Gradac„.Lova~ko udru`ewe broji oko 250 ~lanova,raspore|enih u 9 lova~kih sekcija:Aqudovo, Bo`evac, Zabrega, Kobiqe,Kula, Malo Gradi{te, Smoqinac, Crqenaci [apine.Lovi{te “Gradac„, ustanovqeno je napovr{ini od 16.418 ha, a gajene vrste divqa~isu srna, zec, fazan i poqska jarebica.Divqa sviwa je povremeno prisutnavrsta, a narednim planskim dokumentomobradi}e se kao gajena vrsta divqa-~i. Lovi{te je ure|eno sa 28 stabilnih~eka, 39 pomo}nih ~eka, 45 hranili{taza srnu, 65 soli{ta i 2 prihvatili{taza fazanske pili}e.Goste je posebno interesovalo stawei brojnost divqa~i u lovi{tu, realizacijaplanova gazdovawa, pra}ewe zakonai podzakonskih akata, kao i problemi ugazdovawu. Zakqu~eno je da se i ovo kaoi mnoga lova~ka udru`ewa suo~avaju saproblemom smawewa ~lanstva, samimtim i nedostatkom materijalnih sredstavaza realizaciju svih planova. Doma-}ini su posebno istakli problem pasa ima~aka u lovi{tu, nekontrolisano paqewepoqoprivrednih povr{ina po skidawuletine, ali i problem preobimne inepotrebne administracije u lovstvu.U okviru objekta gde je sme{tena kancelarijalova~kog udru`ewa, 2011. godine,u skladu sa propisima izgra|en jeobjekat za privremeno skladi{tewe mesaodstreqene divqa~i. Od Uprave za veterinu,obezbe|ena je saglasnost za wegovuupotrebu.BO@EVAC I SMOQINACPoseta je nastavqena obilaskom prihvatili{taza fazanske pili}e u sekcijiBo`evac, gde su doma}ini i gosti izmenilistru~na iskustva i predloge zapoboq{awe prihvatawa i podivqavawa.Poseta je nastavqena obilaskom lova~kogdoma u Smoqincu i wihovog prihvatili{taza fazanske pili}e. I ovekao i prethodnih godina, u skladu sa lovnomosnovom lovi{ta, nabavqeno je1.200 fazanskih pili}a starosti 7-8 nedeqa,koji se posle perioda podivqavawaispu{taju u lovi{te.[APINESlede}a “stanica„, bio je lova~ki domu sekciji [apine, gde je rukovodstvosekcije do~ekalo goste iz Saveza i udru-`ewa. Veliki broj pehara, plaketa, priznawai fotografija sa raznih takmi~ewau lovnom streqa{tvu, krasi ovaj prostori svedo~i da su ~lanovi ove sekcijeposebno bili aktivni i vrlo uspe{ni napoqu lovnog streqa{tva. Doma}ini suizrazili zadovoqstvo posetom PredsednikaSaveza i u opu{tenoj atmosferievocirali uspomene kada su se sretalina takmi~ewima u streqa{tvu.U lova~kom domu u [apinamaKOBIQESekcija KobiqePotom se zajedno upu}uju u sekciju Kobiqe,odnosno u lova~ki dom ove sekciji izgra|enu srcu lovi{ta. G-din Goran Jeni},predsedik sekcije Kobiqe, posebno je istakaoda su ovaj vi{enamenski objekat, uz pomo}lova~kog udru`ewa izgadili ~lanovilova~ke sekcije Kobiqe. Objekat je neprestanou funkciji ~lanova sekcije i ~lanovaudru`ewa, polazno je i dolazno mesto pozavr{etku lova, odnosno mesto sa koga sekre}e u sve aktivnosti u lovi{tu. Naravno,to je i mesto za odmor i dru`ewe lovaca.SARADWA KAO TEMEQUSPE[NOG RADAPored gostiju iz Saveza, lova~ko udru-`ewe je ugostilo jo{ jednu, veoma va`nudelegaciju, delegaciju op{tine Malo Crni}e,koju su predvodili predsednik op-{tine g-din Dragan Miti} i predsednicaSkup{tine op{tine g-|a Goranka Stevi}.Pored wih, vremena do posete lovcena{li su i g-din Miroslav @ivojinovi}-direktor javno-komunalnog preduze}a op-{tine Malo Crni}e, ina~e lovac i donedavno~lan Nadzornog odbora LSS, kao idirektor direkcije za izgradwu g-din TomislavStoji~evi}.Predsednik Popovi} i predsednik Miti},izrazili su zadovoqstvo zbog uprili-~enog susreta i dogovorili ponovni susretna po~etku jesewe sezone lova. Zakqu~ilisu, da je u vremenu koje je pred nama neophodnapodr{ka lovcima ovog lova~kog udru`ewa,kako LSS, tako i lokalne samouprave.za Lovac pressdip. in`. Svetislav Tatovi}16 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 17

PREDSTAVQAMOLOVA^KO UDRU@EWE “LAPOVO„HOMOQE U ZNAKU KINOLOGIJEManifestacije - @agubicaVRELA @IVOTASme{teno izme|u Homoqskihplanina naseveru, Beqanice na jugu,Crnog vrha na istokui Gorwa~kih planinana zapadu, Homoqe je oduvek pobu|ivaloradoznalost i budilo ma-{tu kod obi~nog ~oveka. Protkanobojama leta i mirisom po`wevenogje~ma i poko{ene trave, Homoqeje u svoja nedra primilo brojneposetioce, qubiteqe prirode, etnoi eko nasle|a ovog kraja.Povod je bio sabor “Vrela Homoqa„koji se po dvanaesti putorganizovao. Ova, sada ve} tradicionalnaturisti~ka manifestacija,predstavqa prepoznatqivbrend op{tine @agubica i homoqskogkraja.Kada se ne{to organizuje u@agubici tu moraju biti ukqu~enii lovci. A kako i ne bi, kada jeu genetskom kodu homoqaca dubokourezan gen qubavi prema prirodi,lovu, lova~kim psima.Po prvi put u okviru tradicionalneturisti~ke manifestacije“Vrela Homoqa„ K.D. “Mlava„ Petrovacna Mlavi i L.U. “Jovan [erbanovi}„iz @agubice su organizovaliI Specijalizovanu izlo`bulova~kih pasa na sportskim terenimana samom ulazu u @agubicu. Naizlo`bu je bilo izvedeno 127 lova~kihpasa iz 3,4,6,7, i 8 F.C.I. grupe. Sudilesu eminentne kinolo{ke sudije:dr Vladimir Videnovi}, SawaMom~ilovi} – Bogni~, Sini{aRan~i}, delegat KSS na ovoj izlo-`bi je bio dr Dragan Jawi}.Tri najlep{a mlada psa, koja jeizabrao delegatKSS dr DraganJawi}, bili su:prvo mesto - engleskiseter FairrayRoyal Bluevlasni{tvo Stanojevi}Vlatkaiz Despotovca, drugo mesto - NODDik vlasni{tvo Sre}ka Ta{i}aiz Smoqinca i na tre}em mestu –slova~ki kopov Ari vlasnik MiodragIli} iz Krepoqina.Tri najlep{a veterana biralaje Sawa Mom~ilovi}-Bogni~. Najlep{iveteran je bigl Poti vlasni{tvoStefana Milanovi}a izSoko Bawe, nadrugom mestu jeo{trodlaki jazavi~arBimba Janiorskavlasni-{tvo MihajlaHaxi Pavlovi}aiz Zaje~ara, na tre}em mestu jeSTG Aron – Bucko vlasni{tvoBobana Keni}a iz Sumrakovca.Za najlep{i odgajiva~ki parprogla{eni su nema~ki lovni terijeriObrada Pani}a iz Subotice,na drugom mestu su STG NerminaDuri}a iz Tuzle, a tre}e mestoje osvojio par srpskih goni~aNenada Kosti}a iz Bresja.Za najlep{u ogajiva~ku grupuprogla{eni su srpski goni~i DejanaQubi}a iz Trnavca, na drugommestu su posavski goni~iDarka Lup{i}a iz Krepoqina, ana tre}em mestu se na{la grupacrnogorskih planinskih goni~aStojanovi} Dragana iz Leskovca.Pobednik 3. grupe je je NLTKim Obrada Pani}a iz Subotice.U 4. grupi je najlep{i bioo{trodlaki jazavi~ar Vili vlasni{tvoDarka Milo{evi}a izJagodine.U 6. grupi najlep{i je bio STGLari vlasni{tvo Antonijevi}Nenada iz Dragova.U 7. grupi najlep{i je bio vajmarskipti~ar Regens Oscar Partyvlasni{tvo Laslo[andora izMartono{a.U 8. grupi najlep{ije bio labradorretriverKing of Kings vlasni{tvoodgajiva~nice The Housof Master River iz Vodica.Za najlep{eg psa na izlo`biprogla{en je srpski trobojni goni~Lari vlasni{tvo Nenada Antonijevi}aiz Dragova. Na drugommestu se na{ao vajmarski pti~arRegens Oscar Party vlasni{tvo Laslo[andora iz Martono{a. Tre-}e mesto je osvojio NLT Kim ObradaPani}a iz Subotice.Ostaje fenomenalan ose}aj dasu lovci i kinolozi Homoqa iovaj put polo`ili uspe{no ispiti na najboqi na~in i drugima pribli`ilii predstavili bogatstvosvog kraja.dr Baranislav @ivkovi}FOTO: A. PANTELI]Lapovo se nalazi u centralnomdelu Srbije, ta~nijeu severozapadnom delu{umadijskog okruga i udaqenoje oko 100 km od Beograda,odnosno 25 km od Kragujevca. Ovda{welova~ko udru`ewe ima 140 ~lanova i gazdujelovi{tem “Vrbak„, ~ija povr{inaiznosi 5.518 hektara. Lovi{te je ravni-~arsko-bre`uqkastog tipa u kome dominirajumawe usitwene parcele sa velikomraznovrsno{}u poqoprivrednihkultura, brojne livade sa uglavnom `bunastimrastiwem i mawi {umski kompleksi.Hidrografski uslovi su izuzetnopovoqni, s obzirom da se lovi{te prostireizme|u ~etiri reke: Velike Morave,Lepenice, Ra~e i Zujevac, a ime je dobilopo brojnim vrbacima, koji uglavnomrastu uz vodotokove. Lovi{te raspola`evelikim brojem lovno-tehni~kih objekata,odnosno sa 37 visokih ~eka, 129 soli-{ta, 86 hranili{ta za krupnu i 252 hranili{taza sitnu divqa~.SRNE]A DIVQA^PONOS LOVI[TAIstorijatLova~ko udru`ewe “Lapovo„ osnovanoje davne 1925. godine na predlog kapetanaQubomira Pre{i}a i u tom periodu,ovom plemenitom ve{tinom suse bavila svega 23 lovca. Godine 1946.Lova~ko udru`ewe “Lapovo„ promeniloje naziv u Lova~ko dru{tvo “Mladilovac„ Lapovo i pod tim imenom delovaloje sve do 1995. godine, kada je nainicijativu tada{we Skup{tine, vra-}en prvobitni naziv. S obzirom da LU“Lapovo„ neguje dugogodi{wu lova~kutradiciju, svake godine krajem januaratradicionalno organizuje lova~ku zabavu,koja predstavqa idealnu prilikuza me|usobno dru`ewe lovaca, sklapawenovih prijateqstava i razmenu iskustavau oblasti lovstva.RAJ ZA SRNE]UDIVQA^Pejza` iz lovi{ta „Vrbak“U svim elementima `ivotnih uslova zadivqa~, naro~ito za srne}u, podru~je [umadijepredstavqa odli~no stani{te. Sviprirodni faktori koji se u metodolo{kostru~nompogledu ocewuju u ciqu odre|ivawaboniteta i kapaciteta lovi{ta, naovim prostorima imaju visoke ocene. Povoqnigeografski i klimatski uslovi,plansko i stru~no gazdovawe srne}om divqa~i,reflektovali su se na pove}awebrojnosti populacije u granicama kapacitetalovi{ta, koja iznosi 250 jedinki. Tako|e,trofejna struktura je na zavidnomnivou, po ~emu je lovi{te “Vrbak„ nadalekopoznato. U toku jedne lovno-turisti~kesezone, odstrelise 26 srnda}a, od kojih nekolikotrofejnih, a interesantan je podatakda je upravo u ovom lovi{tu, odstreqentrofejno najja~i srnda} u na{oj zemqi u2010. godini, ~iji je trofej ocewen sa179,44 CIC poena, te`ine 764 grama. U organizacijiLU “Lapovo„, komercijalnilov na srnda}a izvodi se na dva na~ina, odnosnou skladu sa `eqom lovaca-turista,i to do~ekom sa visoke ~eke ili tzv. “pir-Mom~ilo Vuli} posle uspe{nog lovana srnda}a (trofej u zlatnoj medaqi– 137,00 CIC poena){om„. Najve}i broj lovaca opredequjeupravo za “pir{„, s obzirom da je to jedanod najuzbudqivijih na~ina lova na srnda-}a. Naime, skoro svi srnda}i koji se nalazeu lovno-turisti~koj ponudi Udru`ewa,svake godine su unapred rezervisani odstrane tradicionalnih gostiju odnosnoproverene klijentele.BOGATA LOVNO-TURISTI^KA PONUDALova~ko udru`ewe “Lapovo„ ima znatnorazvijen lovni turizam, jer se pored srne}edivqa~i kao najzna~ajnije vrste, ulovno-turisti~koj ponudi nalaze prepelica,zec, fazan i divqa patka. Imaju}i u viduda je lov na prepelicu zabrawen u ve}inievropskih zemaqa, na{a lovi{ta predstavqajupravi magnet za inostrane lovceturiste.U lovi{tu “Vrbak„ postoje brojnastrwi{ta i predeli obrasli korovskimtravama, gde se prepelice rado zadr-`avaju, tako da je wihova brojnost nazavidnom nivou. Tako|e, lovi{te je bogatoi fazanskom divqa~i, {to je rezultatdugogodi{weg planskog gazdovawa i kontinuiranognaseqavawa kvalitetnim jedinkamaiz ve{ta~ke proizvodwe. Brojnostpopulacije zeca je na zadovoqavaju-}em nivou, {to obezbe|uje optimalneuslove za uspe{no gazdovawe i lov oveatraktivne vrste divqa~i. S obzirom dakroz lovi{te “Vrbak„ proti~u ~etiri reke,ono predstavqa odli~nu destinaciju zalov divqih pataka i divqih gusaka, ~ija jebrojnost u zimskom periodu impozantna.Naime, svi prihodi od lovnog turizma sereinvestiraju, odnosno ponovo vra}ajulovstvu, odnosno ula`u u wegov daqi razvoji pouzdano o~uvawe divqa~i kao delimi~noobnovqivog prirodnog resursa.Postignuti rezultati u dosada{wemgazdovawu lovi{tem, pored izuzetno povoqnihprirodnih uslova, proizvod su inesebi~nog anga`ovawa lovaca, koji suUpravnik lovi{ta Sa{a Kumri} i lovacSa{a Nenadovi} posle uspe{nog lovaodlu~ni u nameri, da u vremenima koja dolaze,o~uvaju prirodu i jo{ vi{e pove}ajufondove plemenite divqa~i. U vremenukada priroda postaje sve ugor`enija izaga|enija pod uticajem raznih faktora,lovci iz ovog kraja intenzivno rade napopularizaciji lovstva i stvarawu {tobrojnijeg lova~kog podmlatka, koji }e ubudu}nosti biti nosilac o~uvawa i za-{tite divqa~i i wenih stani{ta.Milan Ostoji}18 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.19

LOVA^KEMANIFESTACIJEPredstavqamoLOVA^KO UDRU@EWE„VOJNIK“ BEOGRADDANI POQOPRIVREDEI LOVA U DRUGOVCUTamo gde se neguju prirodne vrednostiREGULISAN STATUS LOVI[TA “NIKINCI„MASOVNIJI ISVOJI NA SVOMENa osnovu predloga Ministarstva odbraneRepublike Srbije, Uprava za {umeMinistarstva poqoprivrede, {umarstvai vodoprivrede, nedavno je, do okon~awapostupka ustanovqavawa i dodele lovi{tana gazdovawe u skladu sa novim Zakonomo divqa~i i lovstvu, regulisalastatus lovi{ta kojima je u prethodnomperiodu gazdovalo Ministarstvo odbrane.Ovim aktom, regulisan je i status lovi{ta“Nikinci„,kojim gazdujeLova~ko udru-`ewe “Vojnik„Beograd. –Shodno navedenomi na osnovuZakona o divqa-~i i lovstvu,Pokrajinski sekretarza poqoprivredu,vodoprivredu i {umarstvoAP Vojvodine, potvrdio je postoje}e Re-{ewe o dodeli lovi{ta na gazdovaweLova~kom udru`ewu “Vojnik„ Beogradiz 2009. godine, ~ime je omogu}en kontinuitetgazdovawa lovi{tem, odnosnosprovo|ewe svih planskih mera za za-{titu, upravqawe, lov, kori{}ewe iunapre|ewe populacija divqa~i u lovi-{tu, zatim za{titu, o~uvawe i unapre|ewestani{ta divqa~i i za{titu, ure|ivawei odr`avawe lovi{ta od strane pomenutogUdru`ewa kao prethodnog korisnika– isti~e Dragoslav Lackovi},predsednik LU “Vojnik„ Beograd.ZAPA@EN RAD I REZULTATIU okviru dugogodi{we saradwe sa Lova~kimsavezom Srbije, stru~ne slu`beLSS i LU “Vojnik„ izradile su sva propisanaplanska dokumenta za lovnu2013/2014. godinu, na osnovu kojih je nadle`nilovni inspektor odobrio otvarawenove lovne sezone.– Ovogodi{wa lovna sezona po~ela jeveoma uspe{no, o ~emu svedo~i podatakda do sada odstreqeno 7 divqih sviwa i4 srnda}a, kao i 5 {akala. Izuzetno smoponosni da, zahvaquju}i planskom istru~nom gazdovawu, fondovi svih gajenihvrsta divqa~i bele`e porast, {to jedoprinelo i pove}awu odstrelnih kvota– isti~e Lackovi}.Prema re~ima na-{eg sagovornika, stalnimprisustvomstru~ne i lovo-~uvarske slu-`be i lova~kihpatrolaUdru`ewa,i usaradwi sa KomandomCentra za ispitivaweNVO “Nikinci„, nadle`nim organimaop{tine Ruma i JP “Vojvodina-{ume„, znatno je smawen stepen krivolova.Udru`ewe }e u narednom planskomperiodu, intenzivirawem i podizawemsaradwe navedenih subjekata na vi{i nivo,nastojati da u celosti iskoreni problemkrivolova u lovi{tu i na taj na~ino~uva fondove svih vrsta divqa~i.Odli~ni rezultati u gazdovawu lovi{tem,zapa`en rad i me|usobno dru-`ewe ~lanova LU “Vojnik„ Beograd,prepoznati su od strane pojedinaca, kojisve vi{e izra`avaju `equ za u~laweweu pomenuto Udru`ewe. Tako je, naposledwoj sednici Upravnog odbora donetaodluka o prijemu 23 nova ~lana, odkojih su trojica ~lanovi lova~kog podmlatka.Milan Ostoji}General Dragoslav Lackovi},predsednik LU “Vojnik„ BeogradNapomenimo, da su u skladusa imenom, ~lanovi Udru`ewaaktivni i biv{i pripadniciVojske Srbije, Ministarstvaodbrane i ~lanovi wihovihporodica. Tradicionalno,predsednik ovog Udru`ewa uvekje aktivni oficir na visokompolo`aju u Ministarstvuodbrane ili General{tabu Vojske,a trenutno tu funkciju obavqageneral Dragoslav Lackovi}.BOGATSTVO PLODOVA JESENIPosledwe subote u mesecu, 31. avgusta, uDrugovcu su se okupili poqoprivrednici,vo}ari, vredne doma}ice i lovci ovog krajasa svitom svojih gostiju prido{lih sasvih strana. \aci i nastavnici osnovne{kole su se potrudili oko prijema gostijukoji su doma}inski po~a{}eni pi}em,kafom i doma}im pecivima. Posetioci sumogli da pogledaju, omiri{u i probaju sve{to su vredne `enske ruke zamesile. Kiselatesta, {trudle, hlebovi i slavski kola-~i bili su pore|ani uz izlo`ene ru~ne radove.Odr`ana su takmi~ewa `ena u ve-{tini me{awa i ukra{avawa slavskihkola~a i narodne radinosti. Na izlo`bipoqoprivrdenih proizvoda, jabuka, kru{aka,gro`|a i breskvi pojavili su se poqoprivrednicii vo}ari smederevskog krajapoznati kao dobri vinogradari i vinari.Smedereva~ki narodni obi~aj je i takmi~ewefijakera sa zapregama. Devojke unarodnoj no{wi su voze}i se u fijakerupoga|ale zlatan prsten sa vretenom u ruci.Sve vreme je u pratwi fijakera biomladi} na kowu, koji ih je pratio kao jaha~,{to je izgledalo veoma atraktivno.Progla{ene su tri najboqe takmi~arkekoje su odnele nagrade – specijalne pehare.Kulturno umetni~ki program je predstaviofolklorne ansamble koji su nastupilispletom igara iz Smedereva, Drugovcai okoline, ali i cele Srbije. Prvo suu~estvovale grupe najmla|eg uzrasta 9 i 10godina, nakon toga su nastupili starijiomladinci, a najzapa`enija je bila igra izokoline Leskovca, propra}ena sa najvi{eaplauza.LOVAC I IDEJNI TVORACOvoj manifestaciji su u ime Lova~kogsaveza Srbije prisustvovali Pero [kobi}-predsednik Nadzornog odbora Lova~kogsaveza Srbije i Petar Tomi}, a sve~anostje otvorio predsednik skup{tine op-{tine Smederevo Bran~e Stojanovi}.Ne mo`e se zaboraviti da zasluga za ovulepu organizaciju i ostvarenu saradwupripada Milomiru \uki}u, ~lanu UO LSSi doajenu Lova~kog udru`ewa “[umadija„iz Drugovca, koji je osmislio i pokrenuoprvi susret i udru`io lovce i poqoprivrednikena zajedni~koj manifestaciji,{to drugov~ani znaju i glasno pomiwu.Vaqda je zato voditeq vi{e puta pomenuoda je Lova~ki savez Srbije jedan od pokroviteqaorganizacije, {to je kod gra|anaulilo dodatno raspolo`ewe i veru u lova~kuorganizaciju i mesno lova~ko udru`ewe.ZA BOQI LOVA^KI IMIXIspred prostorija lova~kog doma uDrugovcu i tribina koje su napravqene zaposetioce, prostirao se {palir izlo`belepo aran`iranog vo}a. Lova~ke ekipe suse opredelile, tako da su jedni u~estvovalina takmi~ewu u ga|awu glinenih golubova,a drugi deo lovaca je marqivo radioi strpqivo seckao dodatke i tajne sastojketokom takmi~ewa u kuvawu ribqe ~orbei gula{a od divqa~i. Nagra|eni su peharimaod prvog do tre}eg mesta, a wihovispecijaliteti su poslu`eni u~esnicimana sve~anoj ve~eri. Najraspolo`enije subile predstavnice udru`ewa `ena, koje suse uz muziku najvi{e veselile i radovale.– “Dani poqoprivrede i lova„ su potpunouspeli. Smatram da ovde preduzete zajedni~keaktivnosti treba pro{iriti ipraktikovati i u drugim sredinama i udru-`ewima, jer su lovci i poqoprivrednici,odnosno lovstvo i poqoprivreda usko povezani.Tamo gde su poqoprivredni tereni,tu lovci uzgajaju i {tite divqa~, brinuo ekolo{kim pitawima i poma`u da prirodabude ~istija i bogatija. Lovci su uvektu da podr`e prirodne, kulturne, tradicionalnei gastronomske vrednosti svog kraja,{to poma`e boqem predstavqawu lova~kogimixa u javnosti, izjavio je dr Pero[kobi}, predsednik Nadzornog odboraLova~kog saveza Srbije.Petar Tomi}Milomir \uki} i Pero [kobi},zvani~nici LSS20 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.21

AKTUELNOGAZDOVAWE LOVI[TEMPredstavqamoDAMSKI LOVA^KI KLUB „ARTEMIDA“U slavu bogiwe lovaImaju}i u vidu da je u Srbiji svevi{e dama koje se bave lovom,nastala je potreba za formirawemkluba za lovkiwe. Vo-|ene tom idejom, dame -lovcisu se 20. aprila ove godine okupile u objektuJP “Srbija{ume„, lovi{ta “Rit„ u PadinskojSkeli nedaleko od Beograda, kadaje odr`ana osniva~ka skup{tina Srpskogdamskog lova~kog kluba “Artemida„.Svojim li~nim prisustvom, anga`ovawemi re~ima ohrabrewa, zna~ajnu podr{-ku klubu su pru`ili gdin Igor Braunovi}- zamenik generalnog direktora JP “Srbija{ume„i dr Milutin \or|evi} - direktorsektora za lovstvo u ovom preduze}u,predsednik Lova~ke komore Srbije, ujednoi ~lan UO Lova~kog saveza Srbije, koji sukao sjajni doma}ini uticali da se aktivnostii rad skup{tine odvijaju u potpunostiu sve~anoj atmosferi.Zasluge u pokretawu aktivnostikluba pripadaju Karlu Kvapilu iBla`i Stani{i}u, koji su svevreme ideju o damskom lova~komudru`ivawu podsticali iskrenoi bez predrasuda. Delegatiskup{itine pristigli iz svihkrajeva Srbije izabrali su organekluba.Upravni odbor Damskog lova~kogkluba “Artemida„ broji sedam lovkiwa,iz raznih regiona, koji upravqa Klubom.^lanice Upravnog odbora su: SofijaFilipovi} (Beograd), Tamara Pe{ti-An-|elkovi} (Grocka), Marija Spasi} (VelikoGradi{te), Mina \ur|evi} (VelikoGradi{te), Sla|ana \ur|evi} (Ni{),Anamarija Kamra{ (Zrewanin) i BiqanaAza{evac (Ba~).Zbog privr`enosti lovu i brojnim lovnimaktivnostima, prve me|u jednakimaizabrane su, za predsednicu skup{tine DanicaKova~ iz Beograda i za predsednicukluba Tamara Pe{ti-An|elkovi} iz Grocke.Na ~elu Nadzornog odbora je DanijelaPopovi} iz Ni{a, a predsednica Disciplinskekomisije je Milena Romaneli izZrewanina. Sekretar Kluba je Mina \ur-|evi} iz Velikog Gradi{ta, predsednicakinologa je Jovanka Niketi} iz Aran|elovca,dok je predsednica podmlatkaSla|ana Markovi} iz Despotova.Klub trenutno broji33 ~lanice.Zadatak ~lanica Srpskogdamskog kluba “Artemida„je da kroz raznesadr`aje i aktivnosti doprinesurazvoju lovstva ilovne etike, da inicirajurazne tematske seminare i^lanice damskog lova~kog kluba „Artemida“edukaciju u ciqu ja~awa saradwe i informisawalovaca o savremenim trendovimau lovstvu, lova~kim aktivnostimau zemqama u okru`ewu, evropskim i svetskimokvirima.U tom smislu, ve} su uspostavqeni kontaktisa sli~nim klubovima iz Hrvatske,Ma|arske i Slovenije, a stigao je i prvizvani~ni poziv za damski lov u Hrvatskoj, uorganizaciji tamo{weg damskog kluba “Damadama„. Srpski damski lova~ki klub“Artemida„ opredeqen je da bude aktivanu~esnik na lova~kim, kinolo{kim i streqa~kimmanifestacijama gde bi imali svojereprezentativce u raznim takmi~ewima.Krajem jula ove godine, u prostorijamastreqa~kog kluba “Trofej„, potpisan jeugovor o poslovno-tehni~koj saradwi izme|uDamskog lova~kog kluba “Artemida„i firme “Trofej commerce„ iz Beograda kojimje predvi|eno da ova renomirana ku}abude jedan od sponzora “Artemide„. Ranijesu to u~inili JP “Srbija{ume„ Beograd,“Superlab„ doo Beograd, ali i brojna lova~kaudru`ewa, koja izra`avaju `equ dabudu doma}ini damama u predstoje}oj lovnojsezoni.Posebno prija zna~ajan publicitet kojisu lova~ki ~asopisi posvetili formirawuKluba sa `eqom da i ubudu}e prateaktivnosti “Artemide„.Anamarija Kamra{LOVCI GRQANA I PRLITE AKTIVNI U ^UVAWU PRIRODEPod budnim okom lovacaZASLU@ENA LOVA^KA DONACIJALova~ko udru`ewa “Vr{ka ~uka„ u Grqanu je zahvaquju}i svomlovcu Desimiru Milenkovi} i wegovoj donaciji od 2000 evra,sagradilo zatvorenu ~eku koja je ve} potpuno upotrebqiva,naro~ito za zimski lov. U akciji su u~estvovali lovci Sa{a Veqkovi},Boban Mini}, Nemawa Veqkovi}, Boban Predi}, MladenVeqkovi}, Borislav \or|evi}, Rade Vijanovi}, Zoran Veqkovi}i Petar Prvulovi} - predsednik udru`ewa. Pored toga, udru`eweje podiglo jo{ 12 novih stabilnih ~eka, mimo plana gazdovawa.U lovi{tu povr{ine 5.106 hektara, koje ~ine atari dva sela -Grqan i Prlita, ure|eni su prirodni izvori vode kako bi divqa~mogla da ih koristi, a soli{ta i hranili{ta za divqa~ se urednodopuwavaju.– Kratkoro~ni ciqevi su nam da zavr{imo lov u skladu saplanom gazdovawa i izvr{imo nabavku hrane za divqa~, a dugoro~nida sa~uvamo trend rasta ~lanstva u udru`ewu i da nastavimopregovore oko zajedni~kih projekata sa susednim lova~kimLovci u akciji podizawa zatvorene ~ekeudru`ewima iz Bugarske, za ~iju realizaciju su u prethodnom periodunedostajala finansijska sredstva. Na{e lova~ko udru`ewepose}uju mnogi qubiteqi prirode, planinari i biciklisti, obziromda kroz lovi{te prolazi biciklisti~ka trasa, a u planu jei izgradwa vetrocentra na Vr{koj ~uki, odnosno na najsevernijemdelu Stare planine. Veliki broj turista poseti Grqan i uprolasku do obli`weg arheolo{kog lokaliteta Felix Romuliana,ka`e Petar Prvulovi}, predsednik lova~kog udru`ewa “Vr{ka~uka„ u Grqanu.SA^UVATI ZDRAVU PRIRODU, DIVQA^ I QUDEPriroda koju treba sa~uvatiGrqan je jedno od ve}ih sela zaje~arskog okruga, sa oko 3500stanovnika, u kome su prihvat dobila lica prognana iz Hrvatskei sa Kosmeta. Nekada je ovde radio rudnik antracita “Vr{ka~uka„, na par kilometara od istoimenog grani~nog prelaza i bilaje aktivna kolonija rudara koji su tu `iveli, a trenutno se, zajednosa bugarskom stranom, radi zajedni~ka projekcija kopawarude u Avramici.– Kako bismo sa~uvali prirodu od nesavesnih posetilacapokrenuli smo, zajedno sa planinarima, akciju uklawawa smetli-{ta i plastike iz prirode, koju smo sproveli na{om mehanizacijomi kolskim kolima. Poku{avamo da promenimo navike nesavesnihqudi koji nasumice bacaju sme}e u {umu i `elimo da trajnosa~uvamo zdravu `ivotnu sredinu. Priznajemo da je te{koiskoreniti r|ave navike i da smo prinu|eni uvek iznova da preduzimamoove ekolo{ke akcije, ali su na{i lovci dosledni iuporni kada treba {tititi lovi{te od svih neda}a. U tomeimamo podr{ku rukovodstva i svih lovaca, ~ak i iz kom{ijskihlova~kih udru`ewa. Tako smo tokom avgusta, u redovnom obilaskuterena, zajedno sa lovcima Malog Izvora, negde oko pono}i detektovalipo`ar koji je pretio da se pro{iri. Zahvaquju}i pravovremenojdojavi i spremnosti lovaca da odmah dejstvujemo, kaoi dobroj saradwi sa vatrogasnim slu`bama i Sektorom za vanrednesituacije, uspeli smo da spre~imo mogu}u {tetu po divqa~i lovi{te, rekao je Dragan Gruji}, upravnik lovi{ta.Sofija Filipovi}Nakon po`ara sve se mewa22 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.23

ZNAMENITE LI^NOSTIZNAMENITE LI^NOSTISRPSKOG LOVSTVAPETAR TRUTIN(Imotski 1912–Beograd 1982)Kada jedan dru{tveni sistem (ne)opravdano silazi sa scene, potrebno je sagledati {ta je to~ime }e se nadoknaditi ono {to je u prethodnom sistemu vaqalo.Da li na{a lova~ka udru`ewa gra|ana, jedini stogodi{waci u nevladinom sektoru, imajupodr{ku dru{tva kao celine da se daqe razvijaju?Ako je vladaju}i oblik `ivqewa li~ni interes, i ako on ima pravo prvenstva i gra|anstva,ne vide se op{ti interesi i na lova~ka vrata kuca privatizacija. Ko }e joj otvoriti vrata?Na{ sagovornik je gdin Ivo Trutin, biv{i na~elnik uprave za suzbijawe kriminaliteta idugogodi{wi {ef biroa Interpola, sada predsednik Fondacije fudbalskog kluba “Crvenazvezda„ – kao istaknuti veteran i predsednik udru`ewa penzionera saveznog MUP-a.Razgovaramo o wegovom ocu, ~uvenom Peri Trutinu, znamenitoj li~nosti srpskog lovstva, dakleo vremenu pro{lom, wegovim vrednostima i moralu.Gdin Ivo Trutin i Sofija Filipovi} u razgovoruFoto: Stojan VijatovQUBAV PREMA LOVUPorodica Trutin je ponikla nadalmatinskom kr{u gde nema uslovaza `ivot. Smisao dalmatinskezagore je kamen kremen. Godine1912. kada se Trutinovima rodioTito i Trutin na snimawu, pred kameramasin Petar, u Imotskom je svaka ku-}a imala lova~ku pu{ku. Lov jarebicekamewarke je deo tradicijeovog kraja, koju je novoro|eni sinponeo kroz ~itav `ivot. Za wega jeto bio jedan od najzahtevnijih inajlep{ih lovova koje je voleo ikome je dorastao ve} u svojoj jedanaestojgodini.QUBAV PREMASVETSKIMJEZICIMANakon zavr{etka Drugog svetskograta, usledile su posleratne godinebede, siroma{tva i obnovezemqe. Govore}i o tom vremenui svom ocu, gdin Ivo Trutinka`e: “U takvim uslovimastvarati ne{to, zahtevalo je mnogoli~ne energije, puno qubavi iodricawa. Peru su izdvojile kvalitetneorganizatorske sposobnostii ~iwenica da se sporazumevaona pet svetskih jezika.„Gustina wegovih dru{tvenihveza bila je ogromna, kao i propulzivnostkoja mu je omogu}avala daostvari velike kontakte i saradwusa qudima, jer je puno radio.Imao je zna~ajne kontakte u CIC(Me|unarodni savet za lov i o~uvawedivqa~i). Bio je prijateq sairanskim princem Abdorezom Pahlavijem(pored dr`avnih poslovabio i predsednik Lova~kog savezaIrana i potpredsednik CIC). Voleoje loviti u na{im krajevimaI kamen ra|a –energijom i snagom.Pero TrutinUticaj li~nosti Petra Trutina naprocese delovawa u lova~koj organizacijibio je odraz wegove stvarala~keenergije, ose}aja bliskostii solidarnosti sa lovcima,koji je doveo do posebnog na~inapona{awa prema lova~koj organizaciji.Svi su se ugodno ose}alija~aju}i `ive me|usobne veze, jersu znali da se ne smeju osamiti ida `ivot nema pravolinijski tok.Lova~ki savez je bio jaka dru{tvenaorganizacija tog vremena, kojase zalagala da aktivira i podstakne~lanstvo da se obrazuje iinformi{e, postupno, lagano, krozsavladavawe te{ko}a i stvarawepovoqnijih uslova za rad.gde bi ostajao 15 dana, a Petar Trutin muje tom prilikom bio redovan pratilac.Lov je bio zna~ajan i sa politi~kogaspekta, imaju}i u vidu da je i sam predsednikdr`ave, Tito, bio lovac i da se ulovu sretao sa najve}im dr`avnicimatog vremena. Tako su o~uvawe divqa~i irazvoj lovstva primali podsticaje i biliu milosti dr`avne politike.– Moj otac je radio u lovstvu potpunovolonterski. Polivalentnost wegoveli~nosti ogleda se u mno{tvu aktivnostikoje je u lovstvu obavqao dok je bio~lan upravnog odbora i sekretar glav-Nastavak na strani 26 >>>24 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Sa Titom posle uspe{nog lova sitne divqa~i (Pero Trutin je tre}i s leva)Petar Trutin, petostruki prvak Srbije u lovnom streqa{tvuLovac | jul-avgust-septembar 2013. 25

ZNAMENITE LI^NOSTISusret sa stranim novinarima u Saveznoj Vladi kome prisustvuje TitoOrganizatorski dar mu je omogu}io da prikupi,pove`e i uskladi energiju ~lanova lova~keorganizacije radi wenog efikasnijegdelovawa i stabilnosti. Uz wegovo zna~ajnou~e{}e i rad planski se osniva prva fazanerija“Rogot„ u Bato~ini, lovci se sistematski,preko svoje lova~ke organizacije,upu}uju na prakti~nu obuku za fazaneriste,za preparatore divqa~i, za lovno streqa-{tvo, hvatawe `ivih ze~eva i wihovo naseqavawe,ukqu~ivawe mladih qudi u lova~keredove. Sve lova~ko se u jednom nadahnu-}u, nastoji podi}i na vi{i nivo. Brine se io bezbednosti oru`ja kojim lovci raspola`u.U svojim uvodni~arskim tekstovima u “Lovcu„,Pero Trutin se li~no zala`e i upozoravalovce da sa~uvaju svoje `ivote, a fabrikeoru`ja poziva da omogu}e lovcima da nabavqajujeftinije oru`je, ~ime bi se olak-{alo podmla|ivawe organizacije, ali i bezbednijekori{}ewe oru`ja. Tada{wa lovnapolitika postaje pitawe ozbiqne analize io tome, u kom pravcu i kojim sredstvima jetreba usmeravati, neposredno odlu~uju i lovcina terenu.Petar Trutin sa Titom u lovuNastavak sa strane 25nog lova~kog saveza FNRJ, sekretarLova~kog saveza Srbije, ~lanCIC, glavni i odgovorni urednik~asopisa “Lovac„, ~lan reprezentacijeSrbije u lovnom streqa-{tvu i petostruki prvak Srbije uga|awu glinenih golubova, generalnisekretar organizacionogkomiteta prve me|unarodne izlo-`be lova i sajma lova i ribolova,urednik kwige “Tito u prirodi ilovu„, koautor kwige “Lov i lova~kooru`je„... Bio je visoki dr`avnifunkcioner, radio je i kao na-~elnik odeqewa savezne vlade zadu`enza poslove informisawa isaradwu sa stranim novinarima.Komunikacija sa strancima je biladeo wegovih svakodnevnih aktivnosti,istakao je gdin Ivo Trutin.QUBAV PREMAMLADIMAPrenosio je energiju na mlade qude.Bio je veliki boem. Voleo je`ivot. Nije pio uop{te. Tim `i-ZNAMENITE LI^NOSTIPero Trutin sa Titom prilikom obilaska me|unarodne izlo`be trofeja (1967)votom je `iveo. Umeo je na pravina~in da posavetuje mladog~oveka, da ga saslu{a i popravimu raspolo`ewe. Voleo je da budeu dru{tvu mladih qudi. ^estoje sedeo u ba{ti konobe uKosovskoj ulici, koja se nalazilapored stana gde je `iveo i gdese sretao sa lovcima.– Oko skup{tine u Kosovskojulici je bila ograda i stra`arnice,a deca su tu igrala fudbal.Iako sam bio talentovniigra~ koji je trenirao fudbal,otac nikada nije do{ao ni na jedanmoj trening, merila vrednostisu bila druga i meni kao imojim drugovima govorio je dasu obrazovawe i uspeh u {kolinajva`niji... Obzirom da je mojotac bio dr`avni funcioner,imali smo mo`e se re}i malovi{e od drugih, ali su u tomeu`ivali svi moji drugovi kojisu imali carte blanche u kuhiwimoje majke -voleli smo pa{tetuod zeca, a najsla|a nam je bilaprepelica.Li~no sam punio municijuocu, on me je nau~io. Umeo samda oderem zeca, ko od {ale, i tome je nau~io. Kada bi se vratioiz lova, moja obaveza je bila da~istim pu{ku i da wegovim prijateqimaodnesem ponekog zecaili fazana na ku}nu adresu, prise}ase gdin Ivo.Idemo u susret pedesetogodi-{wici odr`avawa prve me|unarodneizlo`be lova~kih trofeja,koja je pripremana pune dvegodine i prire|ena 1967. godineu Novom Sadu. Organizacija oveme|unarodne izlo`be je bilakruna rada Petra Trutina, osobeneli~nosti koja je na lovstvoSrbije i onda{we dr`ave zna-~ajno uticala svojim radom.– Sve najve}e `ivotne istinenasledio sam od oca. Ostavio jeporuku porodici da je solidarnostuniverzalna vrednost, neprikosnovenakategorija bezostatka i osnova `ivqewa.Ostavio je vaqan, po{ten, qudskii moralan trag koji nosi porukusadr`anu u svim bo`jim zapovestima,naveo je na kraju razgovoragdin Ivo Trutin, u prijatnojatmosferi svoga doma,dok je sa ponosom i nostalgijomevocirao drage uspomene.Prof. Sofija Filipovi}SVETIJEVSTATIJEza{titnik divqa~i,lova i lovacaKrajem prvog i po~etkom drugog veka udoba Rimskih careva Tita i Trajana `iveoje vojskovo|a Plakida (70-120 p.n.e).U mladosti je bio strastven lovac i velikiratnik. Legenda ka`e da je jednomprilikom u lovu, na praznik Veliki petak,u {umi nai{ao na jelena i da seBo`ijom promisli me|u velikim jelewimrogovima pojavio krst u obliku svetlosti,a onda mu se prikaza i glas Gospodwikoji mu re~e da ode hri{}anskomsve{teniku da se krsti. Plakidasa `enom i dva sina ode sve{teniku.Na kr{tewu dobi ime Evstatije-Jevstatije.Po kr{tewu ponovo ode u onu istu{umu na isto mesto, i zablogadari Gospodu{to ga je priveo Hristovoj istini.Ponovo se za~u glas Gospodwi i predo~imu veliko stradawe zarad vere,wegovo i wegove porodice. Evstatijeodmah sa `enom i sinovima napustiRim i u tajnosti ode da `ivi u Egipat.Sa porodicom u miru, radu i molitvamaproveo je 15 godina. Ali u neko doba,Varvari napado{e Rimsko carstvo. CarTrajan posla dva vojnika da po carstvutra`e voskovo|u Plakidu i da ga doveduu Rim. Bo`ijom pomo}i vojnici prona-|o{e Plakidu i zajedno sa wim do|o{eu Rim. Plakida porazi Varvare, ali popovratku u Rim car Trajan be{e umro, ana prestolu ga je zamenio novi carAdrijan. Car pozva vojskovo|u Plakiduda u znak velike pobede nad Varvarimaprinese `rtvu bogovima. Evstatije-Plakida re~e da je on Hri{}anin i daHri{}ani ne prinose `rtve. Adrijan senaquti i naredi dase Evstatije zajednosa porodicom baci navelike muke, a podombace divqim zverima.Zveri im ni{tane u~ini{e, pa qutitiAdrijan naredi dase sa `enom i sinovimabaci u telo u`arenogvelikog metalnogvola. Posle tridana izvadi{e Evstatijevomrtvo ali neizgorelotelo i sahrani{ega. Gospodwesvedo~ewe se obistini.Ovo stradawe sedesi 118 godine.Ve} u tre}em vekupo Hristovom ro|ewu, u doba cara Konstantina,lovci Hri{}ani po~e{e daslave Svetog Evstatija-Jevstatija velikomu~enikai velikog lovca kao za-{titnika lova i lovaca. Tako i na{isrpski lovci, 3. oktobra po novom kalendaru,slave slavu Sv. Evstatija kaosvog za{tnika. U velikom broju lova~kihudru`ewa u Srbiji na sve~an na~inse obele`ava uspomena na ovog sveca,lova~kog za{titnika.26 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.27

NAUKA I LOVBIOLOGIJA DIVQA^IMedveda ugro`ava uSrbiji nestanak ifragmentacijastani{ta,krivolov iuznemiravaweRegionalnokoordinisawe radasa susedima iusagla{avawe meragajewa i za{titevode ka poboq{awustawa populacijekod nasISTRA@IVAWAMRKI MEDVEDSTAWE I PERSPEKTIVEPo pitawu rasprostrawewamedveda Srbija je centralnazemqa u jugoisto~noj Evropi.Delovi 4 planinska masiva na kojima `ive razli~itepopulacije medveda prostiru se i susti-~u u Srbiji. To su Karpati na severoistoku, Dinarskiplaninski sistem na zapadu, jugozapadu ijugu, Stara planina na istoku i obronci Rodopskihplanina na krajwem jugoistoku Srbije. Zarazliku od mnogih drugih vrsta sisara, medvedspada u red najmawe istra`ivanih u Srbiji. I uodnosu na druge zemqe biv{e SFR Jugoslavije,kao i druge balkanske zemqe, medved u Srbiji setek nedavno na{ao pod istra`iva~kom lupom.Mrki medved u Srbiji je rasprostrawen u wenimzapadnim, jugozapadnim i ju`nim delovima,ukqu~uju}i pokrajinu Kosovo i Metohija, kao iu malim podru~jima koja se nalaze u centralnoji isto~noj Srbiji. Iz prilo`ene mape se vidi daje areal mrkog medveda u Srbiji veoma fragmentisan,ali i povezan sa odgovaraju}im delovimaareala u susednim zemqama.Od 1998. godine zapo~eta su obuhvatnija istra-`ivawa ove na{e najve}e vrste iz reda zveri.Pri tome je do sada zabele`eno vi{e od 500 nalaza.Prikupqani su podaci o znacima prisustvamedveda, kao {to su tragovi, markirna mesta(ogrebotine na drvetu, mesta ~e{awa i ostavqawamirisnih tragova), izmet. Tako|e su bele`enai mesta na kojima je medved po~inio {tetu –od o{te}enih i uni{tenih p~eliwaka, do stradalestoke. Stani{ta su mu uglavnom stare listopadneili me{ovite mezofilne {ume pra-{umskog tipa u brdsko-planinskim podru~jima,na nadmorskim visinama od 900 do 2600 m, a naro-~ito u zoni od 1000 do 1500 m.^IWENICE O MEDVEDUU SRBIJIIako je, kako je nepobitnoutvr|eno, jedna od najmawe istra`enihvrsta sisara u Srbiji, stawu populacijamedveda uvek se prilazilo s oprezom. Naime,odavno je shva}eno da je vreme masovnog i nekontrolisanogodstrela medveda pro{lo. Tako,na primer, u svom kapitalnom delu s kraja XIXveka dr Sima Trojanovi} ve} tada pi{e o “nekada{wimbogatim lovovima na medveda u isto~nojSrbiji„, o lovcima-me~karima, specijalistimaza medvede, te nekada nepreglednim gustim {umamaod Timoka do Dunava i diqem Srbije u kojimasu bile brojne razne zverke, a pre svega vukovi,medvedi, pa i risovi. Zbog toga je medved sve do2002. godine bio za{ti}en lovostajem, pri ~emuje za odstrel bila potrebna posebna dozvola re-U SRBIJIsornog {umarsko-lovnog ministarstva.Od 2002. godine, na osnovu osnovanihindicija o vrlo lo{em brojnomstawu populacija i stani{ta medvedaposebnom naredbom propisanje lovostaj tokom cele godine. U posledwih10 godina nije zabele`en nijedan legalan odstrel, alije krivolov konstantnoprisutan, i iznosi najmawe2 primerka godi{we. Ovipodaci, me|utim, ne ukqu-~uju podatke za pokrajinuKosovo i Metohija, kojinisu dostupni, ali se premanezvani~nim svedo~ewimapretpostavqa, da jesamo u toj pokrajini godi{wi prose-~an krivolov veoma visok i iznosioko 10 primeraka.Oduvek se smatralo da je najve}a inajgu{}a populacija medveda u Srbijiona na krajwem jugozapadu i jugu, upokrajini Kosovo i Metohija. Zbognemilih doga|aja s kraja XX veka, od1998. godine zvani~ni podaci o stawupopulacije i stani{ta nisu dostupni.Druga po brojnosti i veli~iniareala je populacija u zapadnoj Srbiji,koja se oslawa na populaciju u isto~nojBosni, odn. predstavqaju jedinstvenupopulaciju centralnih dinarskihplanina, {to je nepobitnodokazano i geneti~kom analizom. Ucentralnoj Srbiji postoji nekolikomalih populacija koje su me|usobnoslabo povezane, dok na istoku Srbije`ive medvedi koji su geneti~ki bliskipopulacijama sa rumunskih Karpatai bugarskog dela Stare planine.AKTUELNO STAWEI PRIORITETNEMERE ZA O^UVAWENa osnovu sagledavawastawa proceweno je da su glavnifaktori koji ugro`avaju medveda uSrbiji nestanak i fragmentacijastani{ta, krivolov, dr`awe u zarobqeni{tvu(tzv. pojava me~karewa),i uznemiravawe u glavnim podru~jimaprisustva. Zbog svega toga ovaj velikisisar svrstan je u kategoriju rawivevrste, populacioni trend jeprocewen kao opadaju}i, a vrsta jepredlo`ena da bude na Crvenoj listii u Crvenoj kwizi sisara Srbije.Pored svega toga, kao najzna~ajnijei najneophodnije mere za o~uvawe medvedau Srbiji, predlo`ene su i odstrane dr`ave prihva}ene su slede}e:Tabela 1. Kretawe procena brojnosti medvedau Srbiji od 1985. do 2013. godine.1. Uspostavqawe nacionalnog akcionogplana i strategije za o~uvawei prihvatqivo gazdovawe u kojima bibio napravqen nau~ni pregled dosada{wegstawa i na osnovu wega smerniceza oporavak populacija i stani-{ta. Osim {to je ovakvo “planirawe„od velikog nacionalnog zna~aja,ono je obavezno i zbog niza me|unarodnihdokumenata bez kojih je nemogu}aintegracija Srbije u evropski2. Stalno istra`ivawe populacionogstatusa i distribucije (tzv. monitoring),uz primenu najsavremenijihmetoda geneti~kog profilisawapopulacija i jedinki. Ovaj posao zapo~etje 2005. godine. Do sada je satelitskimogrlicama markirano i uprirodu ponovo pu{teno 6 medvedakoji su slali ili jo{ uvek svakodnevno{aqu vredne podatke o svom `ivotui navikama.3. Osna`ivawe izolovanihi oslabqenih populacijaili wihovih delova,{to je tako|e zapo~eto2006. godine prebacivawem2 primerka iz nacionalnogparka Tara naJu`ni Ku~aj u isto~nojSrbiji.4. Regionalno koordinisawerada i kooperacija sa susednimregionima i zemqama, jer su svepopulacije medveda u Srbiji transgrani~ne.Tako se, na primer, zna dasu medvedi u zapadnoj Srbiji i isto~nojBosni prakti~no jedna populacija,~iji se pripadnici mogu loviti uRepublici Srpskoj, dok je u Srbijiprogla{en lovostaj preko cele godine.Mnoge jedinke tokom svog `ivotaprelaze dr`avnu granicu, pa imamosistem za{tite i o~uvawa prirode i situaciju da su za{ti}ene zakonom u`ivotne sredine. Strate{ki deo Srbiji, a ~im pre|u granicu postajuAkcionog plana zavr{en je sredinom2007. godine, ali je do sada samovisokocewena i po`eqna divqa~.delimi~no primewen. Nastavak na strani 30 >>>28 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.29

NAUKA I LOVBIOLOGIJA DIVQA^ITRADICIJAI NA^INI LOVAMapa rasprostrawewamrkog medveda u Srbijiod 1995. do 2005. godineglavna podru~ja prisustva}mrkog medveda30 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.dokumentovaninalazireproduktivnihgrupa (`enkas mladuncima)Nastavak sa strane 29Akcioni planovi – okosnicao~uvawa i za{tite velikih zveriSredinom 2007. godine zavr{en je rad na strate{kim planovima o~uvawa medveda,vuka i risa u Srbiji. Strate{ki planovi predstavqaju prve korake ka izradi akcionihplanova o~uvawa i za{tite ovih vrsta velikih zveri u na{oj zemqi. Ovajposao od dr`avnog i me|unarodnog zna~aja pokrenulo je Ministarstvo za{tite `ivotnesredine Republike Srbije, a realizatori istra`ivawa, procewivawa i evaluacijeproblematike bili su teriolozi iz eminentnih nau~nih i stru~nih doma}ihustanova poput Biolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za biolo-{ka istra`ivawa “Sini{a Stankovi}„, Prirodwa~kog muzeja u Beogradu.Ova dokumenta sa`imaju i sagledavaju istorijsko i aktuelno stawe populacija,bionomiju, ekologiju, stepen i faktore ugro`enosti ugro`avawa svake od tri vrsteu Srbiji, posledice wihovog prisustva i aktivnosti poput {teta pri~iwenih na stoci,usevima, divqa~i i poqoprivrednoj infrastrukturi (medved), te na~inima weneprevencije i kompenzacije. Osim toga dokumenta sadr`e i polazne osnove za{titei o~uvawe populacija medveda vuka i risa, tehnike i metode neophodnih istra-`ivawa, kao i pravce informisawa i edukacije javnosti o ulozi i zna~aju predstavnikavelikih predatorskih vrsta u Srbiji.U me|uvremenu, Srbija je ratifikovala nekoliko va`nih konvencija o za{titiprirode (Bernska, Bonska, AEWA i dr.), a veoma jaka su i stremqewa ka relativnoskorom integrisawu Srbije u evropske sisteme za{tite prirode. Pomenuta dokumentaima}e veliki zna~aj u redovnom ispuwavawu me|unarodnih obaveza na{e zemqe.Dosada{wa praksa je pokazala da su upravo medved, vuk i ris vrste oko kojih su se“lomila kopqa„ u zemqama EU i pristupaju}im ~lanicama, te ova doma}a dokumentatim pre imaju veliki zna~aj, jer omogu}avaju izbegavawe u~ewa na sopstvenim gre-{kama. Naravno, treba ih “samo„ ozvani~iti i – koristiti!5. Razvoj zakonskih odredbi u vezis medvedom i wihova implementacija,{to podrazumeva mnogo br`u, preciznijui lagodniju reakciju dr`avena trenutno i aktuelno stawe populacija,i oslawawe na egzaktne nau~nepodatke prikupqene na terenu.Takva dokumenta su novi Zakon o za-{titi prirode i Zakon o divqa~i ilovu, oba sa prate}im dokumentima,koji se ve} nekoliko godina primewuju.Mawkavost takvih dokumenataje wihova primena u praksi, ali i nasle|enanefleksibilnost i stati~nost.Drugim re~ima, promene u prirodisu jako brze i dinami~ne, pa se ilegislativa mora shodno wima mewati,pogotovo ako u datom periodu onapoka`e svoj pozitivan efekat.6. Ekspanzija postoje}ih za{ti}enihpodru~ja u kojima `ivi medved iustanovqavawe novih, uz wihovoeventualno, gde je to mogu}e, spajawe,formirawe koridora za nesmetanokretawe jedinki, odn. protok geneti~kogmaterijala koje one nose. Ovoposledwe je jako va`no radi pove}avawa`ivotnosti/vijabilnosti populacija.Na kraju ostaje pitawe da li }e sei kada medved loviti u Srbiji. Procenabrojnosti i stawa populacija naosnovu pra}ewa u prirodi govore opostepenom oporavku medveda na teritorijina{e zemqe. Na osnovu savremenihmetoda za{tite i o~uvawaprirode i vrsta, za velike zveri jeneophodno upravqawe populacijamakoje se zasniva na nau~no utvr|enim~iwenicama. To upravqawe podrazumevai izvesno ograni~eno i strogokontrolisano izlu~ivawe pojedinihjedinki ~ija bi `rtva trebalo da doprineseop{tem prosperitetu populacija.Za ovo postoje danas brojniprimeri koji kao posledicu imaju postojawestabilnih populacija. Drugimre~ima, lov na medveda u Srbijije mogu}, ~ak i po`eqan, ali samo akose prethodno ima precizan uvid u stawei ukoliko se striktno po{tujupropisane zakonske odredbe koje bibile fleksibilne i u skladu sa aktuelnimstawem populacija u porirodi.Mr Milan Paunovi},Prirodwa~ki muzej, BeogradSOKOLAREWE – LOV SAPTICAMA GRABQIVICAMATradicionalni na~in lova nebeskim prostranstvimaUMETNOST ZANESENA PTICOM GRABQIVICOM^ovek je za potrebe lova, kao jedne od svojih najstarijih i najva`nijihdelatnosti, najpre pripitomio psa, a zatim i pojedinevrste ptica grabqivica, kada je uvideo wihovu snagu i sposobnost.Sokolarewe je kao plemenita ve{tina imalo veliki zna~aj na razvojlovstva i za{titu prirode, a naro~ito ptica grabqivica. Kao jedan odtradicionalnih na~ina lova, lov sa pticama grabqivicama ima dugu ibogatu istoriju. Naime, nijedan drugi oblik lova se od svog postankanije odr`ao u izvornom i tradicionalnom obliku kao lov sa pticama.Sokolarewe podrazumeva lov sa istreniranom pticom grabqivicomna divqa~ u prirodnom okru`ewu. Osnovna karakteristika ove vrstelova je nekori{}ewe vatrenog oru`ja, odnosno kori{}ewe obu~eneptice grabqivice, gde u dodiru sa prirodom lovac i ptica grabqivicas jedne i lovina s druge strane, imaju podjednake {anse da iza|u kao pobednici.Sokolarstvo je u pro{losti predstavqalo sport vitezova iplemi}a, a u savremenim uslovima predstavqa svojevrstan spoj sporta,lova i tradicije odnosno umetnost pro`etu qubavqu i zaneseno{}upticama grabqivicama. Bez obzira na nekada{we obrede, titule i koristod plena, osnovnu odliku dana{weg sokolarewa predstavqa wegovrazvoj kao sportske discipline, sobzirom da se vi{e u`iva u letuptica i wihovom lovu.Kako postati sokolar?Da bi neko postao sokolar, potrebno jepre svega da se u~lani u sokolarskoudru`ewe, gde mu se dodequje mentorodnosno iskusni sokolar, koji prati wegovrad i poma`e mu da se upozna sa pticamagrabqivicama i osnovama ove plemeniteve{tine. Ukoliko kandidat nakonpripravni~kog sta`a polo`i ispit, dobijazvawe “sokolar„ i tek tada ima pravoda dr`i pticu i da sa wom ide u lov.NEUSTRA[IVE PTICEKada su u pitawu vrste pticakoje mogu da se koriste zalov, va`no je napomenuti da to nemogu da budu sve vrste grabqivica,ve} samo one koje se odlikuju velikombrzinom, neustra{ivo{}u, snagomi jako razvijenim nagonom grabqivica.Na prvom mestu nalazi se soko (sivi i stepski),zatim kobac, jastreb koko{ar i pojedinevrste orlova (prvenstveno suri orao).Kao istinski zaqubqenik u ptice grabqivice,prirodu i beskrajno nebesko plavetnilo,sokolar mora da ulo`i dosta vremena,truda i rada, kako bi obu~io pticu za lov.Drugim re~ima, {to se vi{e radi sa pticom,ona }e biti u boqoj kondiciji i spremnijaza lov. Sokolarewe se uglavnom koristiza lov pernate divqa~i: prepelice, jarebice,fazana, divqeg goluba, divqe patke,divqe guske, dok je sa krupnijim pticamagrabqivicama mogu} i lov dlakave divqa~i(zeca, lisice, vuka, srne...). Lov sa pticomgrabqivicom je klasi~an lov pogonom, gdelovac ide i kad istera divqa~ ispred sebe –pu{ta pticu. Tako|e, u lovu mo`e da se koristii dobro obu~en lova~ki pas, koji }eprethodno markirati i isterati divqa~.Posledice lova pticama grabqivicama sugotovo nevidqive, jer sokolarstvo ne predstavqapretwu za fondove divqa~i i lovcekoji love vatrenim oru`jem. Za uspe{no bavqewesokolarstvom, neophodna je i kvalitetnasokolarska oprema, koja se deli naopremu za sokolara i opremu za pticu, a kojase tradicionalno izra|uje od ko`e.POTENCIJALI SOKOLARSTVASokolarstvo ima veliki zna~aj uo~uvawu populacija divqa~i jer sekroz wega ogleda odnos izme|u grabqivica iwihovog plena. Populacija grabqivica i`ivotiwa koje one love u zdravom okru`ewustalno se obnavqa a sokolarstvo, ukoliko sepravilno koristi, mo`e da pomogne wihovomo~uvawu. Tako|e, sokolarstvo ima ogromanpotencijal, koji mo`e da se iskoristi zao~uvawe ugro`enih vrsta ptica grabqivica,~iji su sokolari dobri poznavaoci koji vr-{e nadzor nad wima, edukuju se i rade na o~uvawuptica uz wihovu opravdanu upotrebu.ZAKONSKA REGULATIVASokolarstvo je kao plemenitave{tina znatno razvijeno u mnogimafri~kim dr`avama, zatim u Aziji,Evropi i Americi. Zakonski je priznato uNastavak na strani 32 >>>Lovac | jul-avgust-septembar 2013.31

TRADICIJAI NA^INI LOVANastavak sa strane 31ve}em delu sveta, a regulisano je Bernskomkonvencijom (Konvencija o za{titi divqa~iEvrope i prirodnih stani{ta) i Uputstvom odivqim pticama Evropske Unije. Glavne oblastizakonodavstva koje se ti~u sokolarstvapropisuju uslove nabavke i posedovawa pticagrabqivica, wihovu dobrobit, lov i pu{tawena slobodu. Danas u sokolarewu veliku uloguima Me|unarodna asocijacija za sokolarewe io~uvawe ptica grabqivica (International Associationfor Falconary and Conservation of Birds ofPrey) – IAF, koja podsti~e o~uvawe ptica grabqivicai tradicije sokolarewa. Tako|e, ovaorganizacija se preko svojih ~lanica koje senalaze {irom sveta, bori i za o~uvawe sokolarewakao sastavnog dela svetske kulturneba{tine i tradicionalne discipline, kao io~uvawa prirode.SOKOLARSTVO U EVROPIDanas u gotovo svim evropskim zemqamapostoje udru`ewa sokolara sa razli~itimbrojem ~lanova. Tako je npr. u Engleskojregistrovano 11.000 sokolara, u Nema~koj2.000, Francuskoj 600, Italiji 600, [paniji350, Austriji 300, Ma|arskoj 200, Holandiji100. U Srbiji trenutno postoje dva sokolarskaudru`ewa – “Nobilis ars„ i “Dru{tvo sokolaraSrbije„, koja okupqaju oko 70 ~lanova. PremaZakonu o divqa~i i lovstvu Republike Srbije,lov upotrebom sokola ili druge pticegrabqivice dozvoqen je u lovi{tima u kojimaje ovakav na~in lova predvi|en lovnom osno-Pri sokolarewu podjednake {anse da iza|u kao pobednici – jastreb u lovu na fazanaJedno od najorganizovanijih, najslo`nijihi najkvalitetnijih lovi{ta u Srbiji,sa tradicijom dugom 115 godina i bezmalo1.000 lovaca, lova~ko udru`eweObrenovac, gotovo je najve}e u Srbiji.Nalazi se u gradu struje, lova i kinologije,a ~lanovi su me|usobno povezanirodbinski, kumovski i kom{ijski, takoda ih sve bure koje su se de{avale proteklihdecenija, nisu razdvojile, na ~emuim mnogi mogu pozavideti.Podatak o tome da ve} dugi niz godinaudru`ewe ugo{}ava lovne turiste nasrne}u divqa~, koji ovde dolaze iz celeEvrope i sveta. Visok kvalitet trofejnedivqa~i se kod obrenov~ana ne mewa, asvedo~i o tome da je skromni pojam“udru`ewe„ ovde uveliko prevazi|en.Jo{ jedna interesantna ~iwenica je daLova~ko udru`ewe “Obrenovac„ svake godineunosi 4.500 fazanskih pili}a, {toje za mnoga udru`ewa u Srbiji apstraktanpojam. Rukovodstvo, koje je vrlo posve}enosvom lovi{tu, unapredilo je imodernizovalo brojne aspekte udru`ewa,tako da sada lovci {irom sveta imajumogu}nost da elektronski posete udru`ewei steknu obiqe utisaka sa fotografijai snimaka, saznaju informacije ipodatke koji do~aravaju lov u ovim predelima.Po~etak lovne sezone na sitnudivqa~, odnosno prepelice, golubove igrlice, izuzetno je omiqen i favorizovanme|u lovcima obrenova~kog podru~ja,dok su na prvom mestu patke kojih imau velikom broju, budu}i da je predeo ispresecansa pet reka i bezbroj kanala.Bogatstvo i {arolikost prirode ovogkraja uvek iznova privla~e zaqubqenikeu prirodu i lov, koje obrenova~kilovci rado do~ekuju.Posetite veb sajt: www.luobrenovac.rsRodoqub Haxi Ceni}vom. Trenutno u Srbiji postojetri takva lovi{ta kojima gazdujuLU “Vladan Milo{evi}„ iz Kni-}a, LU “Kikinda„ iz Kikinde i LU“Ub„ iz istoimenog mesta.TRADICIJASOKOLARSTVAU SRBIJISokolarewe ima dugu i bogatutradiciju na na{im prostorima,{to potvr|uje podatak, da su predstavnicislavne loze Nemawi}aveoma ~esto lovili uz pomo} aristokratskihptica, koje izazivajuveliko divqewe i strahopo{tovawe.Naime, na{ narod je oduvek cenioptice grabqivice, koje kraseizuzetna lepota, brzina, snaga ihrabrost, tako da su mnoge planinei mesta dobijali imena po wima:planine Veliki i Mali jastrebackod Kru{evca, Sokoqa kodKraqeva, Sokolovica kod Kur{umlije,Sokol planina iznad Krupwa,Sokolina – vrh planine Bukovice,Sokolov vis – planina Majdankod Podujeva, zatim mesta Sokobawa, Dowa sokolovica... Tako|e,sokolovi i orlovi veoma ~estose pomiwu i u srpskim narodnimpesmama, {to pokazuje kolikona{ narod ceni vite{tvo i lovsokolovima.Milan Ostoji}OBRENOV^ANI PUNOM PAROMGrad struje, lova i kinologijeAleksandar Aca Panteli}, obrenova~ki lovacPredstavqamoU SUSRETVELIKOMJUBILEJULOVA^KO UDRU@EWE „JASTREB“ BELA PALANKAUZORNO LOVA^KO UDRU@EWELova~ko udru`ewe “Jastreb„ izBele Palanke, koje postoji iuspe{no radi ve} 115 godina,nedavno je posetila redakcijalista “Lovac„. Udru`ewe gazdujelovi{tem “Suva planina„,koje se prostire na povr{iniod 51.675 hektara, rasprostrawenoje u okviru `ivopisnihpredela ve}im delom netaknuteprirode, gde se smewuju slikepejza`a {umskog, brdskog i planinskogambijenta, re|aju raznovrsnioblici reqefa od 300do 1.300 metara nadmorske visine.Teren obiluje i brojnim mawimvodotokovima, {to pru`aodli~ne `ivotne uslove brojnimvrstama divqa~i, naro~itokrupnoj. U lovi{tu se gazduje sadivqim sviwama i srne}om divqa~i,a od sitne divqa~i prisutnaje poqska jarebica i jarebicakamewarka, koje se ovde gajei {tite, s obzirom da je lovzabrawen. Tako|e, lovi se prepelica,fazan, zec, {quka, divqapatka i divqa guska, dok posebando`ivqaj predstavqa lovna predatore -vuka, {akala ilisicu. Na daleko je poznat Saborkoji organizuje pomenutolova~ko udru`ewe u saradwi salokalnom samoupravom, kadaovo lovi{te posete brojni lovciiz raznih krajeva na{e zemqei inostranstva. Ova manifestacijaje uz pomo} op{tinei Lova~kog saveza Srbije oboga}enaraznim prate}im sadr-`ajima, izlo`bama, predavawima,filmskim projekcijama itribinama sa aktuelnom lova~komtematikom.Rukovodstvo Lova~kog udru-`ewa “Jastreb„ na ~elu sa predesednikomDu{anom Jovanovi-}em ve} godinama unazad izuzetnouspe{no gazduje lovi{tem“Suva planina„, bele`e}i zapa-`ene rezultate iz oblasti lovstva.Na nedavno odr`anoj izbornojSkup{tini lova~kogudru`ewa, ve}ina delegataje poklonilapoverewe aktuelnomrukovodstvu,koje dobropoznaje lovnuproblematiku i uspe{no re{avabrojne svakodnevne zadatke.Sloga i posve}enost lovstvu,ukqu~uju}i i podr{ku lokalnesamouprave uvek su pru`alistabilnost lova~koj organizaciji,koja za ~lanove predstavqaveliku vrednost. Lova~koudru`ewe u Beloj Palanci imadugu i bogatu tradiciju, a po redosleduosnivawa zauzima 35.Upravnik lovi{ta Qubi{a Igi} sa lovcimamesto u Srbiji. U ovom gradi}una jugu Srbije `iveo je srpski“Dejvi Kroket„ – Janko Damwanovi}(Me~kar), lovac poznatod Beograda do Stambola, kojije u toku svog lova~kog veka odstrelio42 medveda, a u lovovimabio pratilac i doma}insvom lova~kom prijatequ, nimawe ni vi{e nego kraqu MilanuObrenovi}u.Lova~ko udru`ewe “Jastreb„iz Bele Palanke sa velikimuspehom izvr{ava sve zakonskeobaveze, ima organizovanustru~nu i lovo~uvarsku slu`bu,odnosno upravnika lovi{ta idva lovo~uvara. U slu`benimprostorijama lova~kogudru`ewa je uvek `ivo,izdaju se dozvole zalov, ali i prijavquju{tete, podnose izve-{taji i razni drugi podacivezani za gazdovawe lovi-{tem, {to sve zajedno predstavqacentar zbivawa za lovceovog kraja. Ove godine, Udru`ewe}e proslaviti veliki jubilej-115 godina od osnivawa, a sve~anost}e se odr`ati 28. septembrauz prisustvo brojnih gostiju.dipl. in`. AleksandarPanteli}32 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 33

PutopisRekli su oSuvoj planini:SUVA PLANINAJovanCviji}:Alpina juguSrbije.Kada idete kolima od Ni{a kaPirotu prvi susret sa Suvomplaninom je Si}eva~ka klisura.Opisivana od mnogih putopisacai istra`iva~a koji suprolazili ovim krajevima.Prolaze}i ovim krajem pre vi{eod sto godina veliki francuski pesnikLamartin je samo u jednoj re~eniciopisao Si}eva~ku klisuru “Tose re~ima ne mo`e iskazati, niti seperom mo`e zabele`iti, to se samogolim okom mo`e videti„. Poznatisrpski nau~nik Jovan Cviji}, Suvuplaninu je nazvao “Alpi na jugu Srbije„. Vertikalne stene koje su saseverne strane okru`ene vrhovima\or|ine ~uke, Trema, Devoja~koggroba i Sokolovog kamena sa jedne ivrhova Pasarela, R`anac, Divna goricasa druge strane prave}i potkovicu,spu{taju se skoro vertikalnoza preko 1000 metara sve dole do selaKosmovac. Srpska planinska lepoticai biser planina prostire seu du`ini od 45 kilometara, od Babu-{nice do Ni{ke Bawe, a u svom sredi{wemdelu {irina planine je oko15 kilometara. O Suvoj planini mo-`emo da pi{emo i ispri~amo mnogopri~a, ali nijedna ne}e dovoqno do-~arati ono {to se da videti. Jedinii pravi do`ivqaj je posetiti ovuplaninsku lepoticu i osetiti sopstvenim~ulima ~ari wenih predela.Prvi put se sre}em sa ovom planinom,nisam znao {ta da o~ekujem,iako sam ~uo mnogo pri~a oovom biseru isto~ne Srbije.Prva stanica nam jebila Bela Palanka.Ostavqamo kola ispredlova~kog udru`ewa “Jastreb„,tovarimo na{estvari, hranu i pi}e i kre}emosa dva vozila, Ladom i Kampawolom.Vodi~i su nam Novica Cvetkovi}potpredsednik lova~kog udru-`ewa, Qubi{a Igi} upravnik lovi-{ta i Miroqub Igi} doma}in u ~ijoj}emo ku}i boraviti tri dana. Ku-}a se nalazi na 1100 mnv i jedna je odretkih na ovom delu planine. Idemo`ivopisnim putem pored Koritni~kereke, jednom od retkih re~ica uovom kraju. Prolazimo nekoliko sela,a kod Be`i{ta skre}emo sa asfalta.Vozimo se {umskim putem,Dragocena lokva vode: Tipi~an pejsa` visoravni Suve planine{uma bukova, put mestimi~no propao.Truckamo se, ska~emo po sedi-{tu, a kada smo skrenuli sa glavnog{umskog puta, e tek tada po~iwe pravaavantura. Lada je jedno od naj~e-{}ih lova~kih vozila koje savladavai najte`e terene i ovoga puta sepokazala kao pouzdano vozilo. Blatoi klizav {umski put iziskujuve{tinu vo`we, alii iskustvo i poznavaweterena. Novica i Miroqubsu ovim putem pro-{li bezbroj puta, ali suse iznova dobro oznojili.Posle sat vremena vo`weiz {ume izlazimo na veliku livadu.Livada sa visokom travom i livadskimcve}em, {arenilo boja, stojikao nestvarna na popodnevnom suncu.Na livadi kantarion, maj~ina du-{ica, hajdu~ka trava, a jagode rasutena sve strane. U gorwem delu livade,tik uz {umu, sme{tena je ku}a na{egdoma}ina. Nije velika, ali je znala~kii veoma udobno name{tena.Nema struje, nema vode, ali to namuop{te ne smeta. @urimo da napravimoru~ak pa da se otisnemo dubqeu planinu. Raspaqujemo ro{tiq. Kobasicei dobra salata prijaju poslevo`we od nekoliko sati do na{eprivremene ku}e na Suvoj planini.Nemamo puno vremena i odmah posleru~ka kre}emo na Rako{ ~esmu.Vozimo se kra}im putem kroz {umu.Bukve visoke, vi{e od desetak metara.Usred {ume na{ doma}in ima bunar.Voda hladna, zubi cvoko}u, a jeziktrne. Spu{tamo u bunar gajbu kiselevode, sokove i pivo i tu }e nas~ekati do povratka. Nastavqamo putuzbrdicom kroz {umu gde je voda raskvasilaput i napravila veliko blato.Poku{avamo kamapwolom jedanput,dvaput, stavqamo grawe, guramokroz blato, auto brek}e, kliza unazad.Ne uspevamo. Novica tra`i drugiput i kampawolom odlazi kroz samowemu vidqiv put kroz {umu, a mi idemo pe-{ke. Uzbrdica velika, bogami dobro sam se oznojio.Tamo gore ponovo se ukrcavamo u kampawolui nekako lak{e idemo preko livada i kroz{umu. Visoravan Rako{ je na sredi{wem deluSuve planine na nadmorskoj visini od 1250m do1450m. Visoravan je u{u{kana izme|u Rako{ ridai wenog vrha Trstena 1470 mnv, sve do Pasarela– jednog od vrhova. Pravimo pauzu kod Rako{~esme. Jak izvor, voda hladna. Tu se jo{ uvek naispa{u isteruje stoka krajem aprila i ostavqada se sama snalazi, da se teli, da luta planinombez nadzora, sve do prvih snegova. Tako je nekadanomadski narod Crnovunci ili Karaka~ani, potomciIlira i Tra~ana sa severa Gr~ke, dolaziona ove prostore da napasa svoja stada.Ovih dana svako popodne pada ki{a, voda sezadr`ava u barama pa stoka ne dolazi na pojilo.O~ekivali smo i krdo podivqalih kowa koji ovdeborave tokom cele godine. Nismo imali sre-}e, mora}emo da do|emo drugi put samo da slikamostoku i kowe. Tu na livadi je i spomenik partizanima“Babi~kog partizanskog odreda„ poginulimu borbama za vreme Drugog svetskog rata.Odavde se vidi Babu{nica, tamo u daqini planinaStol, a iza we visoke Bugarske planine.Nismo primetili kako se vreme brzo promenilo.Crni oblaci, ki{ica i grmqavina opomiwunas da sa planinom nema {ale. Vra}amo senazad u na{u ku}icu na livadi. Svra}amo da pokupimohladno pi}e iz bunara, pa niz raskva-{en {umski puteqak prekriven li{}em koji jeopasno klizav polako i pa`qivo se spu{tamo.Iz ku}e posmatramo kako ki{a lije. Planinomodjekuje grmqavina, ~as blizu, ~as potmula tamodaleko. Ki{a dobuje po krovu ku}e, a Miroqubusred jula lo`i vatru. Ostajemo da kasno u no},pri~amo, {to lova~ke, {to neke druge pri~e.Ustajemo ranom zorom. Prva kafa, doru~ak ispremawe za polazak na planinu. Na{i doma}inipoku{avaju da opi{u predstoje}i put. Idemoobilaznom trasom koja je malo du`a, ali jeput sigurniji. Ponovo izlazimo na Rako{ zaravan.Smewuju se {ume i livade. Zastajemo nekolikoputa. Lepotu treba ovekove~iti i mi sePogled sa Rako{atrudimo da zabele`imo sve {to je vredno i zanimqivo.Posle ~etrdesetak minuta dolazimona vrlo interesantno i prelepo mesto zvano“tri lokve„ ili “kolibe„, sme{teno na prostranojlivadi oivi~enoj visokom bukovom {umom.U dnu livade sme{teno je nekoliko objekata.Dok je trajala se~a {ume, “Srbija{ume„ supodigle objekat u kome su nekada boravile drvose~ei {umski radnici. Na drugom kraju livadejo{ nekoliko objekata, nema nikoga, izgledakao da je sve napu{teno. Put nastavqamo,kroz {umu i opet kroz livadu do 1350 mnv. Celaplanina prosto je nestvarno zelena, `uta, crvenaili plava, zavisi koje biqe je rasuto po livadi.“@drebica„, kako se zove ovaj predeo, jemesto na kome se nalazi veliki broj kratera,ali je interesantno jo{ po ne~emu. Me{taninsela Gorwi Koritnik, Neboj{a Bo{kovi}, predesetak godina, bio je svedok kada je sa “neba„pao meteorit i napravio jedan omawi krater.Govorio je da je prvo ~uo sna`no zvi`dawe, azatim je video jaku svetlost koja se sa neba, uzstra{an tresak, na oko 300 metara od wega udarilau zequ. Obilazimo oko kratera. Slikamo,opipavamo kamewe crvene boje koje je mnogo te-`e nego drugo, iste veli~ine. Ovako ne{to seLamartin:To sere~imane mo`eiskazati,niti seperom mo`ezabele`iti,to se samogolimokom mo`evideti.^lanovi„ekspedicije“sa predsednikomlova~kog udru`ewaDu{anomJovanovi}emDuletom(drugi zdesna)Nastavakna strani 36 >>>34 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.35

Nastavak sa strane 35de{ava jednom u nekoliko hiqada ilimo`da miliona godina. Nedaleko odkratera slikamo se pored bukve koja je zasigurnostara nekoliko stotina godina.Malo daqe smo nai{li na jamu. Iako je odmahpored puta potpuno je obrasla drve}em,{ibqem i visokom travom i jedva je vidqiva.Ovde me{tani duboke jame zovu “Propast„.Bacamo kamewe, a ono pada, udara u zidove jame,odjekuje i nestaje u dubini planine. Suvaplanina je kre~wa~ki venac sa brojnim vrta-~ama, uvalama i dubokim jamama i do stotinumetara. Na dnu uvala i vrta~a raste bujna trava,vaqda se voda sliva sa okolnih brda, pa jetu trava kvalitetnija i so~nija. Pastiri ovdenaj~e{}e napasaju svoja stada ovaca. Nisu svaleta ovde ista, a ovogodi{we je bogomdano za ispa{u stoke. Ima dosta ki{etako da je ispa{a izda{nija. Usputsre}emo nekoliko stada ovaca. Iz jednevrta~e, tamo dole, pastir ma{e, ne-{to vi~e. Silazimo ni`e da ga boqe~ujemo. Tu u visokoj travi u vrta~iotelila se krava. Krava oblizuje svojetele, a ono nejako, nesigurno, poku{avada ustane. Za posledwih desetak danavuci su rastrgli sedam teladi. Pastirnas moli da svratimo na jednu pojatuda ka`emo doma}inu da mu se otelilakrava i da odmah do|e.U planini svi se poma`u,PUTOPISRamonda nathaliaeDoktor Sava Petrovi}, dvorski lekarkraqa Milana Obrenovi}a, voleo je duge{etwe obroncima Suve planine. Utim {etwama na{ao je jednu wemu nepoznatubiqku. Biqku je prou~io zajednosa na{im ~uvenim prirodwakom JosifomPan~i}em. Fasciniran lepotomkraqice Natalije, i u wenu ~ast, biqkaje dobila ime “Natalijina ramonda„,reliktna vrsta Suve planine, zakonomza{ti}ena u Srbiji kao prirodna retkost.Simbol “Natalijine ramonde„ kaoamblem danas se nosi na reveru, kaoznak se}awa na dan primirja u prvomsvetskom ratu, 11. novembar.Kraqica Natalija Obrenovi}priroda daje puno ali znada bude surova, ne pra{ta,zna da kazni o{tro i bezizuzetaka. Nismo mislilida svra}amo na tu pojatuali ovo je sada za nas biozadatak. Vozimo se skoronepostoje}im putem. Velikauzbrdica, put kamenit,kampawola ska~e sa kamenana kamen, quqa se ~as najednu ~as na drugu stranu.Nekoliko puta udaram glavomo starnicu, stegnem zubepo~e{em glavu, promrmqamne{to za sebe, opsujemali naravno ostajem zadovoqan.Ovo se ne de{avasvaki dan. Sti`emo na pojatusme{tenu na malomprostoru u bukovoj {umi.Na pojati pored doma}inaStojkovi} Miroslava iStojadinovi} Hristivoj,~oveka koji pravi sir, zateklismo i veterinara izBele Palanke, Pe{i} Miroquba,koji je do{ao da obi|e svoje prijateqe. Sve sam lovac dolovca. Doma}in Miroslav `urno odlazi da vidi {ta je sa kravomi teletom. Veterinar i “siraxija„ primili su nas kao da smo rod ro-|eni. Odmah se postavqa trpeza, sir, “vurda„, dimqena crevca na `aru,razne salate i naravno hleb koji pastiri sami mese i peku. Ne znamo{ta je boqe i ukusnije, ov~iji sir ili specijalitet ovog kraja “vurda„.Da me nije bilo sramota, ~ini mi se pojeo bih mnogo vi{e. I ovako smose dobrano nahranili. Razmewujemo pri~e sa doma}inima, probamo i rakijicu,a “siraxija„ kao usput pita, da li smo mo`da doneli neko pivo,nestalo mu piva, a do prve prodavnice ima sigurno dvadesetak, mo`da ivi{e kilometara. E da smo znali.Zadr`ali smo se taman toliko koliko da se “okrepimo„. Kre}emo pe-{ke tamo uzbrdo prema najlep{em vidikovcu na Suvoj Planini. Pasarelo.Pewemo se, a sve vi{e nam se otkrivaju vrhovi planine. Postajekamenitije ali ima i trave. Vrhovi su o{triji, nekako {iqati, kameni,str~e pravo u nebo. Do vrha Pasarelo stigli smo uz malo napora,ali onda je pred nama pukao nestvaran vidik. Veli~anstven pogled navrhove Suve Planine koji su se ukazali pred nama u svoj svojojveli~ini i lepoti. Pomislite da su vam vrhovi tu negde, da sublizu i da rukom mo`ete da ih dohvatite, kao zvezde sa neba. E,tek sada sam shvatio re~i Jovana Cviji}a i Lamrtina sa po~etkaove pri~e. Poku{avamo bar da slikamo aparatom, da se nekadasetimo ove lepote, da se i mi ovekove~imo na ovoj planini.Sa Pasarela se pru`a nestvaran pogled na okolinu, a lovci ka-`u da pravu atrakciju predstavqa posmatrawe izlaska i zalaskasunca, kada se planinski vrhovi okupaju najlep{im zracima odzlata. Ne znam koliko sam stajao na tom vrhu, ali znam da bi tujo{ dugo posmatrao nestvarni prizor neiskazane lepote kojahrani du{u i telo. Trudio sam se da {to vi{e upijem i da nikadne zaboravim ovu lepotu.Obi{li smo jo{ neke delove planine a onda sevra}amo. Mrak samo {to nije, lo`imo vatru daspremimo ne{to za jelo. U neko doba dolazi nam ipredsednik belopalana~kih lovaca.Du{an Jovanovi}-Dule izuzetan ~ovek pun `ivotnogiskustva, dugo godina lovac i predsednik lova~kogudru`ewa. Pleni svojim iskustvom i stavovima,ne samo prema `ivotu nego i prema Lova~kom savezuSrbije koga smatra svojom organizacijom. Opet pri-~i nikad kraja, ostadosmo uz vatru do duboko u no}.Jutro. Tek {to je malo zarudilo, sve`e i prohladno.Ustajem da ne{to ne propustim. Gledam uizlazak sunca. Novica u{u{kan u debelu lova~kujaknu, zagledan negde u daqinu, {eretski se nasme-{i i pokaza na ve} skuvanu kafu. ]ute}i uz srk kafe~ekamo izlazak sunca.Danas nas ~eka izuzetan dan. Ve} poznatim {umskiputem polako silazimo niz planinu. Ispred nas,nisko skoro u bri{u}em letu, jastreb. Kao da nampokazuje put, odleti stotinak metara ispred nas, sa-~eka, pa opet poleti i tako nekoliko puta. Mo`daje hteo da se igra, ili da nas odvu~e {to daqe od wegovoggnezda. Dobrano nam je odvukao pa`wu. @urimou selo Divqana da vidimo manastir i na staromcrkvi{tu jedan od najstarijih hrastova u Srbiji,star preko 600 godina. Posetom manastiru posve}enomSvetom Dimitriju, zavr{avamo dru`ewe sa Suvomplaninom.Miodrag Man~i}OsvrtPOLITI^KI I LI^NIOBRA^UNI PREKO LOVANA CIRKUSKOG MEDVEDA“Da li ste videli da pingvini {etajupo libijskoj pustiwi? Niste?Nije ni va`no, spretni animatori}e vam za tili ~as dokazati daje to mogu}e. A kada svojim o~imavidite sliku na televiziji ili internetu,nema te sile koja }e vas ubeditida te ptice, ipak, vi{e volesneg nego pesak. I to jako dobro znajumajstori nove stvarnosti koji sudo savr{enstva doveli falsifikovawekako bi postigli svoj “vi{i„ciq.„ Citiram ~lanak Qubinke Milin~i}“Hajka na Putina ili ~udovi{namo} medija„, objavqenog u“Politici„ od 6. i 7. januara 2012.godine. A ja bih tome samo dodao dase isti ciq posti`e i u literaturi.Ovom prilikom }u va{u pa`wuusmeriti na roman Svetislava Basare“Majn Kampf„. Tema ovog puta nisupingvini ve} lov na medveda o kojemautor pi{e o lovu na cirkuskogmedveda (na stranama 64-69). ^iwenicaje, da se isti na~ini i daqe svebezobzirnije i uspe{nije koriste una{oj literaturi, da bi se postigaociq, bez obzira kome i kakve {tetenanose. Ka`em iste na~ine jer S. Basaranije prvi ve} samo najsve`ijiprimer koji je upotrebio cirkuskogmedveda da se poslu`im wegovimre~nikom “da nekog zajebe„. To je prewega u~inio Moma Kapor u ~lankuobjavqenom u “NIN„-u. Upotrebamedveda ali i lova uop{te ~est jeslu~aj u na{oj literature odnosnona{ih pisaca obi~no sa ciqem da seiskompromituju poznate a posebnopoliti~ke li~nosti i po{aqu politi~keporuke. Sli~no je o lovu pisaoi Dobrica ]osi} (Vreme vlasti II)ali i mnogi drugi. Basara je u svomromanu ispri~ao pri~u o lovu na medvedau Kara|or|evu organizovanogza Tita i wegovog gosta cara HajleSelasija. Pri~a je za lovce van pametiali ne znam za one koji nisu lovci,jer ako pingvini mogu da {etaju u pustiwiza{to se ne bi medvede loviliu Vojvodini, pa makar na na~in kao{to to ~ini Basara. Nemam nameruda prepri~avam Basarin roman, ni daga hvalim ni da ga kritikujem, bez obzira{ta o wemu mislim jer nisamkompetentan za to, ali za lovstvo jesam{to opet Basara nije. Smeta mida se u svim tim pri~ama izvrgava ruglulovstvo kao zna~ajna dru{tvenadelatnost, pa iako to (verujem) nijebila namera autora, lovstvo stradakao kolateralna {teta, a ~itaocikoji nisu lovci sti~u pogre{nupredstavu o lovu i misle da se lov sastojiod raznih name{taqki, {to naravnokompromituje i lov i lovstvo.Prethodno sam naglasio da se radi ona{oj literaturi i na{im piscima.U svetskoj literaturi to nije slu~aj,gde o lovu pisci pi{u afirmativnoa ovom prilikom navodim samo ErnestaHemingveja, a mogao sam i mnogedruge. Teme lova sre}u se ve} u wegovimranim pripovetkama. U kwizi“Zeleni bregovi Afrike„ u kojojopisuje svoje lovove, ni jedan doga|ajili li~nost nisu izmi{qeni. ^itaju}iovu kwigu, ~italac se upoznaje saHemingvejem a u nekim trenutcima}e po`eleti da i sam po~ne da lovi.Hemingvej je to mogao jer je bio lovaci poznavalac lova, za razliku od na-{ih novinara i pisaca ~ije poznavawelova po~iwe i zavr{ava s cirkuskimmedvedima.Ovo je bio razlog da reagujem ovimpismom “Politici„ sa gore navedenimnaslovom, koja ga nije objavila.Pretpostavqam da ne razumem da seradi samo o “umetni~kim slobodama„a verovatno i zbog autoriteta pisacai novinara koji na takav na~in koristelov i lovstvo. [teta je nanesenaNastavak na strani 38 >>>36 Lovac | jul-avgust-septembar 2013. Lovac | jul-avgust-septembar 2013. 37O KWIZIKao dugogodi{wi direktor lovnog gazdinstva“Jelen„ gdin Danilo Todorovi}je u kwizi predstavio do sadaneobjavqene autenti~ne fotografijekoje pokazuju da je i u lovu postojalapoliti~ka hijerarhija. U `ivotu biv-{eg jugoslovenskog predsednika, JosipaBroza Tita, lov je, skoro opsesivno,zauzimao centralno mesto. Ne samokao hobi i predah od dr`avni~kihi partijskih obaveza, lovi{ta su ~estobila mesta va`nih sastanaka nakojima su dono{ene sudbinske odluke.Uz istorijsko-dokumentarnu i kwi`evnuvrednost, delo afirmi{e lov ilovstvo kao privrednu granu. Izdava~je “Slu`beni glasnik„. U izdawu Hrvatskoglova~kog saveza je imala tira`od 6.500 primeraka.Tehni~ki podaci o kwizi:Format: 148h230 mm, 305 stranicasa fotografijama.Kwigu mo`ete poru~itiposredstvom telefona:011/30-60-580, 011/30-60-578

OSVRTNastavak sa strane 37lovstvu i u ostalim delovima Basarinog romanau kojima na vi{e mesta karikira lov i lovce uz obaveznopomiwawe Tita – ali ovoga puta i Dobricu ]osi}a, sa karikaturalnomporukom za ~itaoce i usmerava ih na nakaradnezakqu~ke . Za ilustraciju ove tvrdwe citiram delove ~lankau “Politici„ od 01. i 02. januara 2012. autora Ivane Anoj~i}pod naslovom “[ta ~itaju politi~ari„ u kojem navodi mi-{qewe Zorana Ostoji}a (~lana predsedni{tva LDP-a) okwizi, koji na pitawe {ta ~ita, odgovara, da je to “MajnKampf„ od Basare i da je to najduhovitija kwiga koju je pro-~itao u posledwe vreme, dodaju}i da mu je ona poslu`ila da po-{aqe politi~ku poruku u kojoj ka`e: “Te{ko je u tako malore~i opisati prirodu i karakter re`ima u kojem smo `iveli,kao {to je Basara uradio u opisu lova na medveda u kome suu~estvovali Tito i Hajle Selasije„. Eto takav zakqu~ak izveoje politi~ar kome se ba{ taj deo kwige dopao i tako razumeoporuke koje je pisac time `eleo da po{aqe.Ne znam da li su ~itaoci koji nisu politi~ari prihvatiliporuke Basarine kwige kao {to je to do`iveo Z. Ostoji},posebno deo kwige koji se odnosi na lov i lovstvo, aliako se mo`e poverovati pri~i sa po~etka ovog ~lanka o pingvinima,za{to se to ne bi prihvatilo i kada je re~ o medvedimai lovstvu uop{te. S druge strane Predsednik Vlade ipredsednik Pokrajine u `eqi da istaknu zna~aj dr`ave odnosnopokrajine, u svojim najnovijim obra}awima javnosti,ka`u da one nisu lova~ka ili ribolovna dru{tva. To je najboqipokazateq kakav ugled danas lov i ribolov u`ivajukod na{ih najvi{ih politi~ara kada se o wima govori u pe-`orativnom smislu odnosno sa omalova`avawem. Naravnoda se lova~ka i ribolovna dru{tva ne mogu upore|ivati sadr`avom ali je nedopustivo da se o wima govori na ovakavna~in. I sada, kako da se u svim tim obra~unima – politi~kimi li~nim, sna|u obi~ni ~itaoci? Kome da veruju?Pretpostavqam da }e ovaj ~lanak zainteresovati – zaintrigiratii one ~itaoce koji nisu Basarini fanovi ali nilovci a `ele da do|u do prave istine o lovstvu i lovovimaTita i drugih li~nosti iz javnog i politi~kog `ivota iz vremenao kome Basara pi{e. Preporu~ujem im da pro~itajukwigu “Tito-lov politika„, kwiga je mnogim politi~arimauru~ena na poklon sa `eqom da ne{to nau~e o lovu i lovstvu.Za lovce se postavqa pitawe kako odgovoriti ili se odbranitiod na{ih pisaca koji svoje ume}e pisawa zloupotrebqavajudovode}i u pitawe ugled lovstva i lovaca. Nije dovoqnoda se o lovu pi{e afirmativno samo u stru~nim ~asopisimakoje uglavnom ~itaju samo lovci jer su wima i nameweni. Jedanod puteva je edukovawe {ire javnosti na na~in koji to ~ineSlovenci. U prvom broju “Lova~kih novina„ iz 2013. u intervjuu,koji je predsednik slovena~kog Lova~kog saveza daonovinaru ovog lista se ka`e: “U Sloveniji, lovstvo je u velikojmeri promovisano i zastupqeno u javnosti. Na prvo mestuje ~asopis ’Lovec’ ~iji mese~ni tira` iznosi 24 hiqade primerakaa ~ita ga oko 75.000 qudi, jer se besplatno deli u svim{kolama i drugim raznim ustanovama. Tako|e u okviru Lova~kogsaveza Slovenije postoji Komisija za lova~ku kulturu iodnose sa javno{}u, koja organizuje brojne press konferencijei okrugle stolove u TV emisijama, gde se su~eqavaju stavovisa nevladinim organizacijama i anti-lova~kim pokretima kojise zala`u za zabranu lova.„dr Danilo Todorovi}^UVARI PRIRODELOVA^KI PODMLADAKNije ve{korpa za predwu sobu,nije za bilokak’u sobu,nikako. Nisu vile, a{ov imotika za konk, nit tamo dise sedi i je’. Nije belo zamatorku nit je teget i crno zadevojku, nisu karuce za atar iledinu, ko {to nije ni ku~e nima~e za one kutije od stanova,tamo u one zgradurine, u varo{, pajo{ digod gorena na sprat.Nije meni, taman posla `ao, imai’, bogu fala, samo se mace ikote. Al, tubim, bi}e ono {to seve} jedared desilo. Tvoj otac jebio mali a u taki je ko va{ stan„Moje milo ku~e“, autorDanijel Susa Uzdinacve} `ivio, i dreko je, o}e ma~e,o}e ku~e da ima tamo di stanuje, uwegovu ku}u, kasti, stan.Odno je prvo, {to jeste jeste,lepo, ko tigar, {atirano ma~e.Oma mu, ko {to je red, i imenadeno ]ira, pa ]ira, i tako sema~e preselilo. Sve je krenulonekako: }asa za jelo, tawir zavodu, kutija sa peskom di ma~enu`du oba’qa, tr~awe, skakawe,KRLETKAPrandeda Sava savetuje praunu~emotawe, hajkawe, oba{ka milovawe i sigrawe. Svedok ga tvoj otac, onda jo{ detetom, jel, nije liftomspustio dole, na travu i igrali{te, ono {to je okozgrade. E, onda se desilo to {to se desilo. Oto dobama~e je mjaukalo, na vrata se zale}alo, skakalo ~akna kqu~anicu, samo vrata da otvori i si|e dole,pravo dole a ne ovaj parket, ovaj tepison il’plo~ice. Iskalo se, iskalo, sve vi{e i vi{e, od oneumiqatosti s kojom je do{lo ma~e ko da je ograisalo,telo samo napoqe i napoqe, di je ono dolije, onosvetlo i oni mirisi. Sve vi{e frk}e, cvili, svevi{e mjau~e. Sve mawe prede, sve vi{e grebe. I daskratim divan, eto ma~eta nazad o’de u avliju.A ve} dogodine, ajd nije imo sre}e s ma~etom, takomisli, utubio, da }e isto i s ku~etom biti ako gajedared samo, a mora}e, isku}e odvede da {eta, di jeono dolije, di je ono pravo dole, i ku~e }e, kogod ima~e {to je, ograisati.Neg da proba on s kumrijom, mladom, tekizle`enom, tek prokuvqenom. Ta se ne}e tra`iti izkaveza i to nadole. Jedva nekako kavez udesio, na{omesto tamo u predsobqe iznad ulazni’ vrata, iznutra.A tica nikako da zapeva onako kako peva uba{}u,upoqe.Tek jedared, da je kogog oraspolo`i il’ kojio~in, on je otvorio krletku, nai{o po{tar, lego nazvonce, kako su se vrata otvorila tako kumrija,mutava qubimica, odlepr{ala. Ta idi, fri{ko, ko daSlatki miris i ukus slobode na zelenoj graniKratka pri~aRadivoj [ajtinacKu}ica za ptice koja ima dobar pogledFoto: Stojan Vijatovje od pra{ka, od dima. Izletela je upusti konk od zgrade, na otom spratu,naletela na tu|a vrata, u niskitavan, u sve to tesno i sivo. Te{ko jeto bilo i gledati, to letewe {to sepretvorilo u otimawe i mahnitawe,pa je u jedan ma’ neko otvorio jedinipenxer pa je tica odletela.Tela, vidla, osetila ono odplafona gorije, pravo gore. Eto,kogagod je imo, kad je osetio, il’ mu{togod il’ kogod pokazo, ono VelikoNapoqe, taj je pobego. Mogo si i tetii voleti, al je ono zdravo jasnobegalo i u voqu i slobodu.Kadgod gorije, kad god dolije. •38 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.39

FOTO VESTIVESTI IZLOVI[TAPOJILI[TAU RITOPEKUAKCIJA LOVACA UDRU@EWA „DUNAV“ GROCKALova~ko udru`ewe “Dunav„ iz Grocke i wihova sekcijaRitopek veoma su aktivno ukqu~eni u izradu pojili{tai spasavawe divqa~i od ekstremnih vru}ina. Doma}inskigazduju na 1220 ha lovne povr{ine, sa dru`inom od62 lovca. Zbog ekstremnih vru}ina latili su se posla inapravili jedno veliko pojili{te gde je divqa~ primetnau velikom broju. Na ovome se ne}e stati, jer godinekoje dolaze ne}e biti ni{ta boqe od ove, kada su upitawu o~ekivane visoke temperature i vaqa se pripremiti.Pored srne}e divqa~i i divqih sviwa, od sitnedivqa~i prisutna je fazanska, a lova~ka sekcija Ritopekmo`e da se pohvali i bogatstvom prepelica kojesu posledwih godina prisutne u velikom broju.Miroslav Jovanovi}Mihailo Stevanovi}, upravnik lovi{ta Obrenovac (levo) i lovci Pan~eva ~itaju “Lovac„U`itak lovana prepeliceOsamdesetih godina pro{log vekausled masovne pojave lovnih turista,pre svega iz Italije, kao i profesionalnihdresera, na ove prostore stiglaje jedna potpuno nova vrsta lova. Lovna prepelice je atraktivan iz razloga{to ima puno prilika za pucawe, lovise u avgustu i septembru, odnosno uletwim mesecima, tako da se lovci komotnoose}aju u letwoj garderobi kojane optere}uje. Prepelice vole {irokapoqa pro`eta raznolikim sitnim travama,a to predstavqa jedinstvenu prilikupsima pti~arima da za kratkovreme lova koji traje sat i po do dvaPrima, sekunda i tercapoka`u svoje znawe. Ovo je ptica polumraka,odnosno kraja dana. Ujutru je izuzetnoaktivna pre nego {to grane ja~esunce, a ponovo se javqa u suton. U todoba mu`jaci se ogla{avaju svojim specifi~nimzvukom. Lov na ovu vrstu kokenije lak po{to izuzetno brzo leti,bez psa ju je gotovo nemogu}e prona}i iveoma je sitna meta. U dana{we vremeu Srbiji masovno se lovi kao i u ostalimevropskim zemqama gde je prisutanveliki pritisak na ograni~ewe lova naovu divqa~ budu}i da se wena brojnostiz godine u godinu drasti~no smawuje.Miroslav Jovanovi}VESTFoto: S. VijatovRumunija odobrilaubijawe desetinehiqada pasalutalicaSkup{tina Rumunije je glasawemodobrila da vlasti glavnog grada Bukure{tauhvate i ubiju desetine hiqadapasa-lutalica. Za tu odluku je uutorak, (10. septembra 2013. godine),pred pono} glasalo 226 poslanika, 23su bila protiv, a 21 je bio uzdr`an.Gradona~elnik Bukure{ta SorinOpresku je posle glasawa rekao da }epredlo`iti da se otka`e gradski referendumna kojem je trebalo da se 6.oktobra donese kona~na odluka o sudbinipasa.Posledwih godina ~opor pasa-lutalicaje ubio jednu `enu u Bukure{tu,a umro je i turista iz Japana kome jepas-lutalica ujedom presekao arterijuu nozi. Pro{le nedeqe je od ujedaumro i jedan ~etvorogodi{wi de~ak.Da bi “kampawa eutanazije„ pasa moglada po~ne, zakon izglasan u Skup-{tini treba da potpi{e predsednikRepublike i da se potom objavi.Izvor: “Blic onlajn„POJEWE DIVQA^IU LUGAV^INIVrelina i su{a ovog leta se te{ko podnose,ali da divqa~ ne bi osetila nedostatak vode,organizovana je akcija pojewa divqa~i ukojoj su zajedno u~estvovali podmlatkari iprekqeni lovci, ~lanovi Lova~kog udru`ewa“Pomoravqe„ iz Osipaonice. Udru`ewe u svojimaktivnostima daje prioritet merama za-{tite i o~uvawa divqa~i, naro~ito u kriti~nimvremenskim uslovima kakvi su i periodivisoke temperature. Lovcima je poznato da divqa~bez na{e pomo}i ne bi mogla da pre`iviprirodne nepogode ukoliko lovci ne iznosedovoqno hrane, vode u lovi{te.Udru`ewe ima 6 sekcija, od kojih svakaima svoj deo terena na kome gaji divqa~ ilovi u skladu sa planskim dokumentima. Kolikoje sekcija aktivna u o~uvawu divqa~i,toliko je uspe{na i u lovu.- Kao stari lovac ne mogu da verujem da sezakon ogre{io o miroqubive i plemenite `ivotiwena{ih lovi{ta. Divqa~i u lovi{tu pretiopasnost i od predatora i pasa lutalica kojeje zakon preza{titio, a ze~eve, srne, fazane,jarebice i drugu sitnu divqa~ pustio na nemilosti uni{tavawe od strane pasa lutalica,a tu smo mi kao lovci nemo}ni da pomognemo,pri~a Mi}a Stoki}, dok sa podmlatkarima iznosivodu za divqa~ u sekciji Lugav~ina.Mile Toni}40 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.41

EDUKACIJAIN MEMORIAMMILAN – MI]AJOVANOVI]1943-2013Mi}a Jovanovi}, dugogodi{wiurednik revije“ZOV„, posve}eneprirodi, lovu i qubiteqima`ivotiwa, preminuoje posle kra}ebolesti, u 70 godini`ivota. Ro|eni [ap~anin,diplomac filozofskogfakulteta uBeogradu, bio je doajenlovnog novinarstva ilovne kinologije. [irojjavnosti je bio poznatkao ~ovek koji je izgradiouspe{nu novinarskukarijeru, qubiteqi dobar poznavalacprirode, dugogodi{wime|unarodni kinolo-{ki sudija i urednikarevije “ZOV„.Pamti}emo ga kaoodanog prijateqa i ~asnog~oveka.List “Lovac„LOVA^KA OBUKALova~ko udru`ewe „Soko“ iz Bajine Ba{teU okviru pripreme kandidata za polagawelova~kog ispita, Lova~ko udru`ewe Sokoiz Bajine Ba{te je obezbedilo literaturu iorganizovalo prakti~nu obuku koju je izveoMilan Gavrilovi}, specijalista za lovstvo.Prakti~na obuka je obavqena u dva dana.Prvog dana, 03. 08. 2013 godine, obuhva-}ene su oblasti:• organizovawe lova na krupnu i sitnulovostajem za{ti}enu divqa~;• sadr`aj i obrada obrazaca dozvola zalov, izve{taja o izvr{enom lovu i propratnica;• postupawe pratioca u lovu-vo|e grupelovaca;• postupak sa odstreqenom/ulovqenomdivqa~i;• skidawe trofeja sa odstreqene krupnedivqa~i;• obrada i priprema trofeja za ocewivawe;• bezbedno rukovawe lova~kim oru`jemi municijom u lovu;• odre|ivawe kalibra lova~kog oru`ja/municijei odr`avawe lova~kog oru`jai opreme;• prva pomo} u lovu;• upoznavawe rasa lova~kih pasa;• kori{}ewe lova~kog psa u lovu;Drugog dana, 11. 08. 2013 godine obuhva-}eno je:• obele`avawe granica lovi{ta i objekatau lovi{tu;• izgradwa lovnih i lovno-tehni~kihobjekata u lovi{tu;• izno{ewe hrane i soli u lovi{te;• brojawe lovostajem za{ti}ene divqa-~i;• raspoznavawe lovostajem za{ti}enedlakave divqa~i;• raspoznavawe lovostajem za{ti}enepernate divqa~i;• odre|ivawe polova kod `ive dlakavedivqa~i;• odre|ivawe polova kod `ive pernatedivqa~i;• procena starosti `ive dlakave divqa~i;Nakon obavqene prakti~ne obuke organizovanaje i teorijska lova~ka obuka,dana 14. 08. 2013. godine u organizacijiJelen-LSS. Polaznicima je izdato uvereweda su pro{li lova~ku obuku poprogramu polagawa lova~kog ispita:• Lova~ki obi~aji i kultura;• Biologija i bolesti divqa~i;• Gazdovawe lovi{tem, uslovi i na-~ini lova;• Lova~ko oru`je, municija i lovnabalistika;• Lovna kinologija;• Ostalo (siluete ptica, tragovi itrofeji)Kanadidati su upoznati da pored lova~keobuke moraju da ispune jo{ dvauslova da bi iza{li na polagawe lova~kogispita. Ti uslovi su punoletstvo idostavqawe dokaza da su pro{li obukuza rukovawe lova~kim oru`jem.Nakon polo`enog lova~kog ispitakandidati mogu da postanu redovni ~lanovilova~kog udru`ewa.Predsednik LU “Soko„Bojan Petrovi}CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA“Lovac„ ~asopis Lova~kog saveza SrbijeNapustio nas jedugogodi{wi ~lanna{eg udru`ewaLOVA^KA BIBLIOTEKAPredstavqamo novo izdaweKWIGA “EPAWEL BRETON„ AUTORA IVANA ILI]A\UR\EVI]^EDOMIR^OKOLO30.04.1926 – 16.07.2013.Pamti}emo ga kao dobrogprijateqa i lovca.Lova~ko udru`ewe“Beograd„Posle dugog i{~ekivawa, najzad smo dobili veoma ozbiqnu kwigu kojase bavi rasom Epawel Breton, autora Ivana Ili}a iz Lapova, dugogodi-{weg odgajiva~a ove rase i Me|unarodnog kinolo{kog sudije za rad ioblik svih pasa pti~ara. Kwiga je nastala kao rezultat dvadesetogodi-{weg rada autora sa Epawel Bretonima na terenu, u lovu, na izlozbamai radnim ispitima. S obzirom da se broj qubiteqa Epawel Bretonau na{oj zemqi iz godine u godinu pove}ava, autor je do{ao na idejuda svoje vi{egodi{we znawe i iskustvo preto~i u kwigu, koju su sa velikimodu{evqewem prihvatili svi qubiteqi ove rase, lovci i qubiteqi pasa uop{te.Recenziju kwige radili su Christian Gunter, predsednik francuskog Epawel Breton kluba i svetskeasocijacije svih klubova Epawel Bretona i na{ poznati odgajiva~ i najtrofejniji takmi~arAleksandar Nedeqkovi}, koji su autoru svih ovih godina pru`ili punu podr{ku i stru~nu savetodavnupomo}, kako u izradi kwige, tako i odgajawu Epawel Bretona.Imaju}i u vidu kvalitet sadr`aja, tekst na srpskom i engleskom jeziku, zatim kvalitet izradei obiqe fotografija, potpuno su jasni razlozi {to je kwiga “Epawel Breton„ nai{la na velikoodu{evqewe {irokog auditorijuma i {to }e sasvim sigurno, doprineti popularizaciji rase i sveboqem kvalitetu pasa, {to je u osnovi bila ideja i misija autoraKwigu mo`ete poru~iti posredstvom telefona: 060/044-600. Za sve dodatne informacije po{aqiteporuku na e-mail: bretonklubsrbija@yahoo.com•1/1 strana (zadwa korica)........181h275 ......40.000 din1/1 strana (korica unutra)........181h259 ......30.000 din1/1 strana (unutra{wa)..............181h259 ......25.000 din1/2 strana ......................181h127 / 88h259 ......12.000 din1/4 strane ........................181h57 / 88h127 ........6.000 din1/3 strane ........................181h80 / 60h259 ........8.000 din1/8 strane .........................................88h61 ........3.000 din1/16 strane .......................................41h61 ........2.000 dinMarkica na naslovnoj strani.......44h55 ........5.000 dinNa ove cene dodaje se PDV.Oglasna re{ewa, deklaracijom i dokazom o uplatina e-mail, po{tom ili li~no u Lova~ki savez Srbije,Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd.Mali oglasi: do 20 re~i 500 dinara, svaka narednare~ 50 dinara. Slati na iste adrese ili na faks, uzidentifikacione podatke ogla{iva~a, fotokopiju li~nekarte i dokaz o uplati.Uplate na ra~un Lova~kog saveza Srbije160-59269-70 Banka Intesa poziv na broj 189Informacije na telefon 011/3442-046.42 Lovac | jul-avgust-septembar 2013.Lovac | jul-avgust-septembar 2013.43