broj 23 - DRVOtehnika
broj 23 - DRVOtehnika
broj 23 - DRVOtehnika
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Naš drugi sagovornik Goran Rodić, koordinator Klastera DRVO<br />
iz Prijedora je govorio o stanju u drvnoj industriji Republike Srpske,<br />
o pomoći države i situaciji u nabavkama sirovine u RS.<br />
– Kriza se počela osećati polovinom prošle godine. Cene nafte<br />
su uslovile rast cena transporta i drugih energenata, sortimenata,<br />
plata… Porasle su i kamate na kredite pošto su banke vrednost novca<br />
usklađivale prema Euriboru. Zato su troškovi za jednu fabriku nameštaja<br />
porasli preko deset procenata. Kasnije, pad cena nafte nije<br />
vratio cene, dok je pad Euribora opet poslužio većini banaka za nova<br />
kamaćenja, pošto navodno Euribor nije realan. Novih kredita nema,<br />
dok zahteva za finansijska premošćenja uobičajena van sezone banke<br />
dugo obrađuju. Niko neće da kaže da je novac povučen i da ga<br />
banke nemaju, ali mi sve na to miriše. U RS već nekoliko godina egzistira<br />
Investiciono Razvojna Banka, no pošto svi plasmani idu preko<br />
komercijalnih banaka, drvoprerađivači teško dolaze do te podrške,<br />
pogotovo kada su u piranju veća sredstva. Domaće proizvodne<br />
firme se teško nose sa obavezama, a neke već ulaze u stečaj – kaže<br />
Rodić. – Država BiH ništa ne pomaže, ili meni nije poznato da to čini.<br />
Na drugoj strani Vlada RS je izašla sa merama kao odgovor na ekonomsku<br />
krizu, što je izgledalo kao dobar osnova i okvir za razradu.<br />
Mi drvoprerađivači očekujemo konkretizaciju mera kroz smanjenje<br />
cena sirovine, električne energije ili subvenciju za vršno opterećenje,<br />
reprogramiranje porezskih obaveza nastalih u vreme zahvaćeno krizom,<br />
lakši pristup sredstvima Investicione Razvojne Banke, značajniju<br />
stimulaciju izvoza itd. Za sada nema nagoveštaja da će neka od<br />
ovih očekivanja biti ispunjena, a o bespovratnim sredstvima kao vidu<br />
pomoći perspektivnoj grani ovde niko ne razmišlja… Što se tiče<br />
sirovine, treba reći da su cene trenutno povoljnije u Hrvatskoj, pogotovo<br />
cene trupaca bukve, pa neki proizvođači nabavljaju sirovinu<br />
u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji. Ovi neprirodni tokovi sirovine neće<br />
dugo trajati. Država BiH i entiteti svojim odnosom prema drvoprerađivačkim<br />
kapacitetima i javnim preduzećima šumarstva nisu našli<br />
pravu meru, niti imaju strategije razvoja koje bi održale drvopreradu<br />
– kaže gospodin Goran Rodić.<br />
Naš sledeći sagovornik bio je Marijan Mišić, direktor preduzeća<br />
NOVA FORMA iz Bosanskog Šamca. Pitali smo ga da li u BiH postoji<br />
potencijal u drvnoj industriji i šta treba učiniti da se on ostvari<br />
– Svakako da postoji: drvna industrija je grana koja ima veliki<br />
strateški značaj u privredi BiH. Najveći problem drvne industrije je<br />
ratno razaranje. Problem je što se novi sistem gradi na ruševinama<br />
starog od koga su ostali giganti čiji su proizvodni kapaciteti tri puta<br />
premašivali mogućnosti sirovinske zalihe. Mislim da država ne čini<br />
dovoljno u tom pravcu, a hitno je potreban drugačiji pristup države,<br />
prvenstveno ulaganje u obrazovanje strčnih kadrova. Takođe smatram<br />
da bi bilo potrebno što više raditi na kooperaciji, jer je to dobar<br />
način da preduzeća povećaju svoju konkurentnost – kaže gospodin<br />
Mišić.<br />
Kako ceni stanje u drvnoj industriji FBiH, na koji način bi država<br />
mogla pomoći drvoprerađivačima i kakva je situacija u nabavci sirovine,<br />
pitali smo Edina Brčanovića, direktora firme KONJUH doo iz<br />
Živinica.<br />
– Drvna industrija je pre krize bila jedna od retkih privrenih grana<br />
gde se ostvarivao suficit. Danas postoji veliki <strong>broj</strong> malih preduzeća<br />
koja sirovinu ili nisko prerađeno drvo izvoze u druge zemlje, a<br />
nakon višeg nivoa prerade mi ovde kupujemo skupe proizvode od<br />
našeg drveta… Pomoć države drvoprerađivačkoj industriji se vidi u<br />
davanju povoljnih kreditnih linija banaka, pre svega Razvojne banke<br />
Federacije BiH za pripremu izvoza. Takođe tražimo vraćanje cena<br />
trupaca na nivo iz 2007. godine, a moram naglasiti da su cene trupaca<br />
u proseku, zavisno od klasa, povećane za 22%. Treći način pomoći<br />
vidim u tome da se doprinosi na plate izjednače sa doprinosima u<br />
RS. Inače, nabavka sirovine je veliki problem. Već sam naglasio da su<br />
cene sirovine znatno porasle i to se posebno oseća u izvozno orijentisanoj<br />
finalnoj preradi drveta – kaže gospodin Edin Brčanović. ■
Change language