kultura kao faktor drułtvenih promena i osnova ... - komunikacija

Nikola Božilovićstičku moć kulture iz čega proizlazi gledište o kulturi kao generatoru društvenih pojava, ane samo posledici socijalnog dinamizma. Na ovaj način se uspostavlja teorijska ravnoteža usagledavanju odnosa kulture i društva. Još značajnijim se čini priznanje autonomnostikulture iz čega proishodi stav da ona poseduje i sopstvena načela kretanja i menjanja, dakleprincipe samorazvitka.Kultura ima različite oblike uticaja na društvo. Pogrešno je poistovetiti delovanje imoć koje kultura ostvaruje na ekonomsku sferu društva sa uticajima kojima ona konstituišeosnovne oblike institucionalnog života društva. Još je delikatnija stvar ako se radi o kulturnimdeterminantama duhovnih sadržaja društvenog života, kao što su religija, nauka, filozofija,umetnost ili moral. U teorijskom pogledu ja se transparentno i nedvosmisleno priključujemstanovištu onih kulturologa koji ključne elemente čovekovog bitisanja traže i identifikujuu činjenicama duhovnog porekla. Iz ove, ja bih rekao prestižne, teorijske pozicijemože se uspešno izbeći jednostrani ekonomski determinizam koji daje apsolutni primatekonomskoj sferi iz koje se, kao iz Prokrustove postelje, mehanički izvodi sve ostalo.U ovom kontekstu iznosimo sledeće pretpostavke:! kultura je osnovni generator društvenih promena;! duhovna kultura bitno utiče na konstituisanje identiteta: individualnog i društvenog,nacionalnog i klasnog, slojnog i statusnog;! traženje identiteta pretpostavlja preispitivanje univerzalnih kulturnih vrednosti,a ne samo etničkih i nacionalnih;! multikulturno društvo se ne protivi kulturnom diverzitetu;! interkulturalizam potpomaže kulturni dijalog, to jest podstiče zbližavanje i razumevanjerazličitih ljudi i kultura;! interkulturalni koncept razvoja omogućava afirmaciju i optimalnu identifikacijumanjinskih kultura.Metodološki pristupDelikatnost teme podrazumeva kombinovanje više metodoloških postupaka, kakoempirijskog tako i hermeneutičkog karaktera. Sociološko istraživanje društvenih promena ikulturne identifikacije mora prizvati u pomoć istorijsko-etnološku i kulturološku analizu.Konkretno, za ovu svrhu uputno je koristiti sledeće metodološke postupke: monografskimetod studije slučaja i analizu sadržaja koji će, uz prisutnost komparativnog istraživanja,omogućiti naučno validnu analizu iskustva Srbije kroz poređenje sa iskustvima drugihbalkanskih zemalja.U istraživanju ćemo primeniti i ostale tehničke postupke, kao što su sistematskoposmatranje i oba oblika intervjua - standardizovani i kvalitativni (dubinski). Pošto se radio kulturološkoj temi i odgovarajućem pristupu, podrazumeva se hermeneutički postupak imetod razumevanja, što se čini nezaobilaznim kada su u pitanju istraživanja u okviruduhovno-istorijskih nauka.Način istraživanja i saopštavanja rezultataRezultati istraživanja biće saopštavani na naučnim skupovima - savetovanjima,simpozijumima, okruglim stolovima, tribinama, kao i u okviru specijalnih radio i TV emisija.Oni će imati formu preliminarnih izveštaja, saopštenja, referata i članaka. Radovi proizišli iz55