НЕЗАБОРАВМиљан Миљанић, "тренер свих тренера"Не могу против свог срца20Никоме се не може приписати толикозаслуга развоју фудбала на овим просторимакао Миљану Миљанићу. Стога га с правомможемо словити тренером "свих тренера".Током 18 година, колико је МиљанМиљанић провео у нашем најтрофејнијемклубу водио је све млађе категорије, а затимпостао и руководилац чувене Звездинешколе. На клупу првог тима сео је 1966.године и ту остао пуних 8 сезона. Био јепредводник нове орјентације у клубу -ослањања на сопствене снаге. У том периодустворио је једну од најуспешнијихгенерација Црвене звезде коју је као капитенпредводио Драган Џајић, и освојио 4титуле првака Југославије (67/68, 68/69,69/70, 72/73) и 3 титуле победника купа(67/68, 69/70, 70/71), док је у купуШампиона стигао до полуфинала 1971.У фебруару 1974. после пораза од КројфовеБарселоне 0-5 на Сантијаго Бернабеу и завршеткасезона на 8. месту легендарни Јестеуручује отказ тренеру Реал Мадрида, МигелуМуњозу, а његово место на ужареној клупиовог славног Шпанског великана добијаМиљан Миљанић (5.7.1974.). Миљанићевједини услов био је да у Реалу као кондиционитренер буде ангажован Срећко Радишићзвани Феликс, чиме је Радишић постао првикондициони тренер у историји клуба. Одмахпо доласку Миљанић је из корена измениометод рада у Мадриду. Инсистирао је напуној психолошкој и тактичкој припреми иповећао број тренинга са једног на три дневно.Захтевао је модеран фудбал са максималнодва додира и изузетно прецизним дугимлоптама и тако допринео да цео тим функционишекао један прецизан механизам.Епилог таквог рада била је титула првакаШпаније коју је освојио већ прве сезоне наклупи са импозантних 12 бодова предностиу односу на другопласирану Сарагосу.Велике наде које су полагане у Миљанићаодмах су се показале као основане. Реал јепобедио Валенсију на Местаљи 2-1 у првомколу што је означило почетак бриљантнесерије у којој је Миљанићев Реал први пораздоживео тек у 14. колу када су изгубили уБилбау 1-0. Овај пораз није осујетио његовепланове и одмах је уследила нова серија безпораза која је трајала 12 недеља. РеалМадрид је освојио титулу 27.4.1975. пет колапред крај шампионата. Куп Краља је освојенпосле бољег извођења једанаестераца противАтлетико Мадрида. Шпански диктаторФранциско Франко по традицији је пехар зашампионску титулу предавао тренеру шампиона.Последњи тренер који је примио изФранкових руку пехар за освојену титулубио је Миљан Миљанић. Исте сезоне Реал јестигао и до четвртфинала Купа ПобедникаКупова, где је испао од Црвене звезде послебољег извођења једанаестераца. Реванш мечуна Маракани није присуствовао Миљанићзбог тога што како је изјавио: "Не може противсвог срца", и позвао је новинаре да кодњега кући у Мадриду гледају заједно меч нателевизору.У другој сезони српски тренер је креираопосебну атмосферу у тиму где су основебиле професионализам, напоран рад иМиљанов урођен победнички менталитет.Поново је уследила фуриозна серија и РеалМадрид је остао непоражен до гостовањаБарселони на Ноу Кампу у 14. колуПримере. Испоставило се да је ова серијабила пресудна у освајању титуле коју јеРеал осигурао у претпоследњем колу уГранади, стекавши 5 бодова више одБарселоне. Услед неслагања са управом,Јован Аћимовић:Миљанић је обележиочитаву епоху- МиљанМиљанићније био обичантренер,већ личносткоја је обележилачитавуепоху. Сањеговимодласкомзавршено јеједно раздобље у фудбалу. Уз Миљанасам годинама живео и радио.Упијао самњегове савете и са Звездом низао титулуза титулом. Наш фудбал изгубио је једаногроман ауторитет, изјавио је легендарнифудбалски ас из Миљанићевенајплодније ере Јован Куле Аћимовић.Миљанић је 1977. напустиокормило Реала,али ће баш он бити тајкоје ће утицати напостављање ВујадинаБошкова за шефастручног штабакраљевског клуба двегодине касније. Докраја своје клупскетренерске каријереводио је још иВаленсију у сезони82/83, а касније јерадио у Кувајту уекипи Кације иЕмиратима у екипи Ал Ахлија.Својим особинама светског дипломатеизборио се да са што мање последица пребродимоможда и најтежи период у нашојфудбалској историји, период санкција идискриминације Југословенског фудбала усвету оличеног срамномдискфалификацијом са ПЕ у Шведској 1992.Био је битке за наш фудбал и у земљи и ванње. И док је у земљи: променио системтакмичења, кренуо у борбу за повратакнавијача, налазио начине да заустави одлазакмладих играча и чистио кукољ изсудијске организације, на другом дипломатскомфронту чекале су га много теже борбе.Када нико није веровао да ће Југославијапоново на терен, Југославија је победила уЊујорку. Извршни комитет ФИФА нам јесуспендовао санкције и отворена су намврата европских и светских фудбалскихсцена, али пре тога у ресторану "Зеленатаверна" у срцу Њујорка водио се правимали дипломатски рат између челниканашег савеза на челу са Миљанићем и представницимаФИФА. На тим састанцимаМиљанић је напросто бриљирао, са аргентинцемГрондоном је причао на шпанском,са Ајгнером на француском, а саКолашковом на беспрекорном рускомјезику. И дипломатија је извојевала великупобеду, Југославија је добила "зелено светло"и потом уговорила утакмице саБразилом у Порто Алегреу и Аргентином уБуенос Аиресу.Миљанићев цео живот протекао је уразвијању Српског фудбала и његовомрепрезентовању у свету. А нама свима оставиоје у аманет немерљив допринос који ћетешко више ико постићи, а камоли премашити.Све ово се најбоље описује једном изрекомиз пера П.П.Његоша: "Благо оном кодовијек живи, имао се рашта и родити.".Александар Црномарковић
Наш познати тениски тренер Јован Лилић, о сарадњи са првим рекетом светаПРОФИЛЛилић: Новак обожава Црвену звездуНајбољи тенсер света Новак Ђоковић јевелики навијач Црвене звезде и то никад непропушта да спомене. Још се памти његовдолазак на нашу Маракану и посетуЗвездиној ревији, када је упознао и среонајватреније навијаче. Осећао се помало иуплашено, јер није знао како ће га навијачидочекати, али је зграду у Љутице Бодананапустио пун позитивних утисака изадовољства, што је посетио “своју кућу”.Сада када путује белим светом, преносицрвено-белу љубав и својим пријатељима,тренерима, сарадницима, коју дели и сасвојим тренером у Дејвис куп тиму, ЈованомЛилићем.Он је на теренима Звезде на Карабурмиприсутан од 1971, најпре као играч, сада каотренер и селектор јуниорске селекцијеСрбије. И он се радо сећа Ђоковићевогпотеза и учешћа у пријатељскојхуманитарној утакмици у „Бици за бебе“,када је играо фудбал са нашим тимома.Јесте Новак играо за Партизан, али навијаза Црвену звезду.- Тачно је, играо је за црно-беле, освајао јетитуле, а велики је навијач Звезде. Како дато објасним? То је немогуће другачијеобјаснити, осим речима да је велики професионалац.Његови најближи су желели даНовак ради с највећим стручњацима и трудилису се да му то и омогуће. Јако ми једраго да смо део тог Новаковог система и дасмо и ми учествовали у његовој едукацији,коју су започели Јелена Генчић и породицаНиколе Пилића.Још док је био код Пилића на академији уНемачкој, Новак Ђоковић је селектован унашу јуниорску репрезентацију, и то кодтренера Јована Лилића. Под његовимвођством, постао је првак Европе до 14, до16, а потом и до 18 година, што је пре његауспело једино тениским звездама попутСтефана Едберга и Мартине Хингис. Лилић,или „мајка и отац“, како га посматрају наширепрезентативци у Дејвис купу, од 2001.сарађује с најбољим играчем света, и товише није професионалан него породичаноднос.- Када сам упознао Новака, већ је играодобар тенис иако је био дете. Био сам селекторјуниорске репрезентације, тада Србијеи Црне Горе, и позвао сам Новака у тим,који је касније, 2003. и 2004, имао фантастичнеуспехе у Европи. Новаков великипут је почео од породице и драго ми је штосу такви. Нису само отац и мајка, него су истриц, тетке и кумови чинили све даНоваку скрате пут до одређених висина. Насрећу свих нас, он је божје дете и радио јествари које су испред Тениског савеза иПроблеми с МонфисомЛилић је као и Новаков први тренерЈелена Генчић, веровао да ће он у 17. годинибити међу пет најбољих на свету, али то сеније тада десило, него две године касније.- Мало сам омануо у процени, мислиосам да ће тада бити између петог и трећегместа на свету, али на крају је надмашиосве своје вршњаке. И док је био јуниор,играо је невероватан тенис, звао сам гаубицом, машином за убијање, јер је противникеубедљиво добијао. Осим једног -Гаела Монфиса, француског тенисера.Новак је играо у финалу јуниорског грендслема у Аустралији и изгубио је одМонфиса у финалу. Он му је често правиопроблеме у том делу каријере, али сада, усениорској категорији, обрнута јеситуација. Монфис никако да покаже тошто је имао раније а, замислите,Француска је у њега улагала билионе. Онсе невиђено плаши Новака.Црвене звезде и Партизана - прича Јоца.Ништа ново није да је Новак био вредан ипосвећен циљу и идеји да буде шампион, ато је увек и истицао. Тако је и за времејуниорског Аустралијан опена 2004. годиневодио занимљив разговор са својим тренеромЈоцом Лилићем.- Масирао сам му ноге као што радимсвим својим играчима и он је почео да мезапиткује: „Да ли се сећаш ко је био првииграч света 1982. године?“ Ја сам му одговориопотврдно, а онда ме је упитао: „Да лизнаш ко су били други и трећи на листи?“Рекао сам му да не знам, на шта ми је онрекао: „Ето, видиш, нико се не сећа другогили трећег, зато мене занима да будем шампион,најбољи на свету“. Разумео самамбицију свог спецназе (специјална војнаруска јединица) и рекао сам му: „Пиле моје(тако их ја све зовем у Дејвис купу),поштоваћемо твоју жељу! То ти кажем каотвој тренер и пријатељ породице.“ То саспецназом и данас траје када се нађемо натурнирима у инострантву, Надал, Гаске,Мареј, сви ме јуре да им одам тајну шта тозначи и објасним им зашто тако зовемНолета.Када је Новак, 2004, у јуниорскојконкуренцији најавио успешну каријеру,добио је и велику помоћ пријатеља.- После су се умешали Драшко Петровић(Телеком), Мирко Петровић (Дунавосигурање), Ненад Јовановић Шоне, инаравно, мој асистент из Звезде СрђанДашковић. Ствари су се покренуле и Новакје почео да даје феноменалне резултате.Срђан је био главни покретач и за мененајвећи визионар, а стриц Горан најбољиоперативац кога сам упознао. МајкаДијана... Она је мајка и најважнија. Сви смоучествовали у стварању његовог првог професионалногуспеха, а то је освајање сениорскогтурнира, фјучерса, који је организоваомој клуб - Црвена звезда.Татјана Драгојевић21