INTERVJUAmbasador Branimir Mandić , direktor RACVIAC-aIli recimo to ovako - RACVIAC je zajedničkiuspeh tih zemalja koji je postignut izahvaljujuć i velikoj podršci RH.• Na koji se način RACVIAC finansira?Pre ste zavisili od donacija, sada je vašbudžet stabilniji jer sve zemlje članiceparticipiraju, zar ne? Na koji se načinčlanarina određuje?Kao što sam već naglasio, RACVIAC delujekroz operativni i programski deo. Operativnideo, dakle članarina, prema međunarodnomsporazumu postaje obaveza članica.Time se budžet stabilizuje, a stabilanje budžet veliko priznanje RACVIAC-u.Dok stalne članice finansiraju operativnideo, pridružene finansiraju programskideo i do sada su i one pokazale finansijskustabilnost.• Otkako ste na čelu RACVIAC-a, da liste uveli neke promene u način rada iprogram aktivnosti. Može li regionalnasaradnja biti još i bolja?RACVIAC se, kao i svaka međunarodnaorganizacija, menja s obzirom na ukupnusituaciju u regionu, moramo deliti sudbinuzemalja koje su naše članice. U mompristupu, odnosno pristupu novog menadžmentanekoliko je pravaca koji su donelirezultate, a to su intenzivirani dijalog sazemljama članicama i pridruženim članicama,što znači da u svakoj zemlji sarađujemoili sa Ministarstvom spoljnih iliunutrašnjih poslova. S tim ministarstvimaimamo intenzivan dijalog u vezi sa rešavanjembilateralnih pitanja i planiranja novihaktivnosti, potpisali smo 9 memorandumasa regionalnim i subregionalnim organizacijamao saradnji pa na taj način izbegavamodupliranje aktivnosti i stvaramo novusinergiju. I konačno, intenzivno sarađujemosa EU i NATO - om. Na moj predlogprihvać eno je da Hrvatska bude kontaktzemlja za NATO, a Republika Austrijaza Evropsku komisiju. Time smo zaokružiliceo sistem, ali je ključna stvar permanentnidijalog.• Punopravne članice RACVIAC-a suprošle godine postale Turska i Rumunija- na koji način je to dodatno osnažiloRACVIAC? Nastojite li se i dalje širitii u kom smislu?U svakom slučaju je osnažilo. Kada govorimoo Rumuniji, ona je punopravna članicaEU i NATO - a dok je Turska članicaNATO - a i u pregovorima je sa EU.Dakle dobili smo dve jake zemlje kojimaje Balkan jedan od prioriteta. Imati njih usvom timu je veliko ojačanje. Time mislimda smo zaokružili krug zemalja koje predstavljajuciljnu grupu za rad RACVIAC -a. Njihova iskustva su u mnogim oblastimaod velikog značaja jer pored toga štoimaju različite nivoe bilateralne saradnjesa zemljama zapadnog Balkana, mi smo18 | SVET BEZBEDNOSTI septembar <strong>2014</strong>im pružili regionalni pristup, pa umestoda se, na primer, Turska troši kroz bilateralnekontakte mi joj omoguć ujemo dakomunicira regionalno. Ne treba zaboravitida je prošle godine i Hrvatska postalapunopravna članica EU tako da u porodicinaših zemalja ima sve više onih koji supunopravne članice i EU i NATO saveza,a njihova iskustva i znanje su od izuzetnogznačaja.Što se tiče bezbednosnihizazova, optimist sam kadaje region u pitanju, a tajoptimizam baziram nastvarnim činjenicama, a nena tome što sam po prirodioptimista• Na jednom od prošlogodišnjih seminarakoje ste organizovali, a na kojemsu bili i predstavnici ISAF-a i NATO-a,razgovaralo se o mirovnim misijama alii o tome koliko zajednička delovanja umirovnim operacijama u inostranstvuimaju uticaj na uklanjanje razlika kojesu se proteklih decenija pojavile međuzemljama Zapadnog Balkana. Možeteli nam ukratko reć i što je bio zaključaktog seminara?Na tom su seminaru sagovornici zaista razmenilisvoja iskustva. Mogu reć i da većduži period mirovne misije koje dolazeiz ove regije odlično sarađuju. Ne samoda nema animoziteta, nego prema onomešto sam mogao da čujem, ako se na istomprostoru nađu pripadnici mirovnih misijaiz ovih krajeva oni jako dobro sarađujui čak su u prednost u odnosu na ostalezemlje zbog poznavanja jezika i običaja. Tadobra saradnja prepoznata je i kroz nekedruge inicijative.• Po Vašoj oceni kako je tekla reformabezbednosnog sektora u regionu?Bezbednost je uvek bila u opisu mog posla,tako da je mogu i komentarisati. Što se tičeRH već sama činjenica da je ove godine slavilapet godina članstva u NATO dovoljnogovori o uspešnosti te reforme. Naravno,reforma bezbednosnog sektora je permanentniproces, nova vremena donose noveizazove, no ono što je dosad napravljeno jevrlo uspešno. Što se tiče BiH, nedavno samimao sa ministrom odbrane BiH prezentacijuu Foreign officeu u OEBS-u i tamo seponovo mogla čuti već više puta ponavljanačinjenica da je reforma odbrambenogsektora najuspešnija reforma u BiH. Što setiče ostalih zemalja, svaka od njih ima svojudinamiku, svaka ima poseban pristup usmislu relacija unutar i izvan regiona. Srbijas NATO-om ima program Partnerstva zamir, imaju tu neutralnost. Što se tiče CrneGore, njihov je prioritet u ovom trenutkučlanstvo u NATO-u. Kada se gleda regionu celini, smatra se da je reforma bezbednosnogsektora pri kraju, za mene je to usvakom slučaju uspešna priča.• Koliko je po vašem mišljenju reformabezbednosnog sektora važna za razvojdemokratskog društva u celini?Apsolutno je važna. Kao diplomata bio samu mnogim inicijativama koje su u prvomredu bile ekonomskog karaktera, no gde segod krenulo od ekonomskih tema kasnijese dodavao i taj bezbednosni faktor zatošto bezbednost mnogo znači za investitorei makroekonomske odnose. Smatram da jereforma bezbednosnog sektora temelj svihostalih reformi.• Kada je o privatnom bezbednosnomsektoru reč, možete li navesti neke bitnerazlike razvoja tog sektora među zemljamačlanicama RACVIAC-a?To je jedna od tema koju unutar RACVI-AC-a intenzivno obrađujemo poslednjedve godine. Vidljivo je da su na delu različitinivoi reforme i uključivanja privatnogu opšti bezbednosni sektor, ali činjenica jeda novi izazovi <strong>bezbednosti</strong> traže uključivanjesvih struktura koje postoje. Privatnisektor se pokazao u nekim od bezbednosnihizazova, ne samo u regionu već i u svetu,kao izrazito dobro rešenje. No, kolikoć e on biti ukorporiran u bezbednosni sektorzavisi od svake zemlje, a mi pokušavamokroz naše konferencije razmeniti iskustvatako da omoguć imo i onim zemljamakoje nemaju razvijeni model da koristeć iiskustva drugih i putem direktnih kontakatakasnije stvore takav model. Činjenicaje da se privatni sektor u nekim segmentimapokazao kao vrlo efikasan i potrebantako da onoliko koliko zemlje prepoznajunjegovu važnost, toliko ć e se on i razvijati.• Koje biste pretnje <strong>bezbednosti</strong> izdvojilikao najrizičnije u ovom području i nakoji se način treba rešavati?Mislim da nekih velikih pretnji iznutra neć ebiti. Ono što dolazi spolja je nepredvidljivoi zahtevalo bi pažljive analize, s obziromna to da pretnja može biti i finansijska krizakoja slabi ceo sektor, pretnja može bitii poplava, može se dogoditi kriza kao štoje ona u Ukrajini ili Arapsko proleć e, gdezbog izbeglica možete imati veliki problem.Što se tiče regiona, izgrađeno je poverenjei izazovi se, kakvi god bili, mogu kontrolisati.Izazovi spolja pokazali bi da regionmože i zna da sarađuju, a to se pokazaloi kroz već pomenute mirovne misije. Darezimiram, što se tiče bezbednosnih izazova,optimista sam kada je region u pitanju,a taj optimizam baziram na stvarnimčinjenicama, a ne na tome što sam po prirodioptimista.Nataša Gajski Kovačić •
AKTUELNOJavne nabavke i zaštita kritične infrastrukture u vanrednim situacijamaŠirom zatvorenih oiju• Zaštita kritične infrastrukture, kako u redovnim, tako i u vanrednim situacijama,je vrlo kompleksno pitanje. Potrebno je predvideti resurse za upravlјanje i zaštitukritične infrastrukture, kao što su lјudski resursi, materijalni, finansijski, resursi znanja,infrastruktura. Važeći zakonski propisi nisu u dovolјnoj meri niti obimu ponudili rešenja zajednu ovako osetlјivu oblastOtkako je 1993. godine ukinutZakon o društvenoj samozaštiti,stvari su se sporo menjale i kretaleu oblasti zakonske i normativne uređenostioblasti privatnog obezbeđenja. AZakon o društvenoj samozaštiti je zapravobio dobar i nije ga trebalo ukidati, već gaprilagoditi navonastalim uslovima postojanjaviše svojinskih oblika, odnosno uslovimanovog društvenog uređenja u najširemznačenju.Teške i neizvesne godine raspada bivšeJugoslavije, krvavi sukobi, sankcije sasvim posledicima unutrašnjeg urušavanjai osiromašenja društva, kriminal, korupcija,siva ekonomija... to je bila stvarnostkoju je ova zemlja živela i preživela. Promenadruštvenog uređenja, prelazak izjednostranačkog u višestranački političkiživot, stvorilo je preduslove za mogućnostizbora puta izlaska iz sveukupnog mraka ikome su se država i društvo našli.Javne nabavkeU takvim uslovima, a u želji da se suzbijejedan koruptivni segment, polovinom2002. godine je donet prvi Zakon o javnimnabavkama (ZJN), prvi sistemski zakon izte oblasti koji se tiče gotovo svakog delajavnog sektora.Drugi ZJN, u Aneksu IB-a, u stavu23. ‘’istražne usluge i usluge obezbeđenja(osim usluga obezbeđenja prevozomi oklopljenim automobilom)” precizira dase na navedenu uslugu primenjuju odredbeZakona kojima se uređuju javne nabavkemale vrednosti, bez obzira na vrednostusluge. Sa druge strane, status ponuđačajavnih preduzeća, subjekata kritične infrastrukture,što je sve ostavljalo mogućnostangažovanja privatnog obezbeđenja podpovoljnijim uslovima, pre svega za korisnikazainteresovanog da ta usluga budeadekvatna potrebi.Potreba otklanjanja uočenih nepravilnostikao i relevantne preporuke, rezultiralesu donošenjem novog, trećeg Zakona o javnimnabavkama krajem 2012. godine. Krajnjicilj koji je Zakonom trebalo da se ostvarijeste obezbeđivanje uslova za efikasnu upotrebujavnih sredstava, sprečavanje korupcijei sukoba interesa, kao i uspostavljanjejedinstvenog tržišta javnih nabavki i obezbeđivanjekonkurencije. Ovim Zakonomsu izjednačene usluge obezbeđenja i zaštitesa bilo kojom drugom uslugom, kriterijumiza izbor ponude su najniža ponuđenacena i ekonomski najpovoljnija ponudasa neodgovarajućim elementima kriterijumaza ovu vrstu usluge. Kada se tome dodačinjenica da se tenderi raspisuju i poslovisklapaju na period od uglavnom jednegodine, jasno je koliko je bezbednost štićenihvrednosti ranjiva bez obzira na vreme,mesto, okvir... u kome se usluga pruža.A kakve usluge pruža privatno obezbeđenje?Po definiciji iz Zakona o privatnomobezbeđenju (‘’Sl. glasnik RS’’, broj104/13), privatno obezbeđenje obuhvataposlove zaštite lica, imovine i poslovanjafizičkom i tehničkom zaštitom, transportvrednosti i održavanje reda na javnomskupu kada ti poslovi nisu u nadležnostiMUP-a u najužem određenju.Zaštita kritične infrastruktureKao posebno bitan, ističe se problem obaveznogobezbeđenja i zaštite određenihobjekata. Te objekte od strateškog i posebnogznačaja za Republiku Srbiju i njenegrađane, objekte kritične infrastrukture,SVET BEZBEDNOSTI septembar <strong>2014</strong> | 19
Change language