Strategija razvoja sporta u opštini Senta 2012-2016

2. ПРИСТУПНА РАЗМАТРАЊАНа основу решења председника општине Сента и Управног одбораСпортског савеза општине Сента о именовању комисије , предложен јетекст „Стратегије развоја спорта у општини Сента 2012-2016“.Њена израда је произишла из широког консензуса свихрелевантних фактора, оних који раде у спорту и финансирају спорт,као и оних који одлучују о развоју спорта и о главним смерницама. Тосу пре свега спортски клубови , чланови Спортског савеза, стручнаслужба и Управни одбор Спортског савеза општине Сента, спортскиновинари и Општинско веће Скупштине општине Сента и СкупштинаССОС.Општина Сента има еома пуно спортских клубова који имајутрадиционално врхунске резултате, клубове који се баве лађимкатегоријама, женским селекцијама, сениорским такмичењима...Сажето речено, спорт је развијен у нашој општини.Оно што је акутни проблем је да нема одређених и јасних смерницагде и у ком правцу би тај спорт требао да се развија у општини Сенте.Увек су проблем финансије које треба планирати и одвојити за нареднугодину , где се постављаjу главна питања- коме и зашто. Сем тихакутних питања, актуелна су и питања спортских објеката , спортскихстручњака и позитивних законских прописа.Овом „Стратегијом“ покушавамо дати одговор на сва спорнапитања која су у одговарајућој надлежности и помоћи развоју спортау општини Сента.Чланом 190 став 1 тачком 4 Статута општине Сента предвиђеноје да се општина преко својих органа, у складу са законом, стара озадовољавању потреба грађана у области спорта и физичке културе.Поред утицаја низа објективних друштвених околности натренутни статус спорта у Републици Србији, мора се констатовати да сууочене слабости на сва три нивоа спортске организације -у примарном(спортисти, тренери, тренажни програм, родитељи), секундарном(спортски клубови, национални грански савези) и терцијалном нивоу( друштво, економија, образовање, здравство, закони, приватни сектор,јавна гласила и др.). Они су последица не само кризе кроз коју је прошладржава у последњих двадестак година, већ и неспремности невладиногСпортског сектора да се прилагоде новим друштвеним околностима.10