Kosta Sandic

ВОЈНО ДЕЛО, пролеће/2012прања новца има и на развој других врста криминала, па и на развој тероризма. Самоод интереса државе и њеног политичког естаблишмента зависи у којој ће врсти релацијебити са светом организованог криминала, поготову када је реч о прању новца. С обзиромна то да се организоване криминалне групе брзо крећу у правцу интернационализацијесвојих активности, државе морају да припреме одговарајућа решења у националномзаконодавству и да међусобно сарађују да би обесхрабриле њихове активности“. 5Може се, на основу искуства потврђеног у пракси, са сигурношћу рећи да прањеновца пресудно утиче на успешно деловање готово сваког облика организованогкриминала, поготову транснационалног, па и на терористичко деловање. При томе,неспорно је да управо због наведеног утицаја „јасно схватање процеса прања новцазахтева и јасно разумевање чињенице шта је то новац и како он функционише“. 6Поред тога, да би представа била потпуна, неопходно је и јасно разумевање шта јекриминалитет. „Криминалитет је укупност свих злочина у одређеном времену ипростору, који се као масовна друштвена појава прилагођава савременим друштвенимпојавама, испољавајући се кроз нове појавне облике“. 7 Криминалне организације,у које спадају и терористичке организације, групе и појединци, на основу незаконитихактивности стичу знатне финансијске приходе, имовину и новац.У вези с феноменом финансирања тероризма, у литератури је углавном заступљеностановиште, засновано на многобројним истраживањима, да савремени тероризамможе да буде јефтин за финансирање. У прилог томе наводе се егзактниподаци да је, на пример, цена експлозива на тржишту ниска, тј. да је експлозив доступанширем кругу потенцијалних купаца. Такође, поједини аутори и стручњаци зату област сматрају да је самоубилачки тероризам веома јефтин, наравно уколикосе не узимају у обзир изгубљени животи: с једне стране, терористе самоубице и, сдруге стране – жртве, која је по правилу цивил. Као најбољи пример за тврдње ониским трошковима терористичких акција које су изазвале тешка материјална разарањаи велике цивилне жртве може да послужи позната терористичка операцијакоја је изведена у Мадриду. Последица су биле више од две стотине људских жртава.На основу истражних радњи које су спровели шпански државни органи, установљеноје да директни трошкови целокупне операције нису износили више од 10.000евра. На тај терористички напад осврнуо се и бивши председник Колумбије АндреасПастрана, према чијем мишљењу „за финансирање, рецимо, терористичког нападау Мадриду потребно је било продати два килограма хашиша“. 8Један од заступника те тезе је и директор одељења за одбрамбена питања истручњак за тероризам у вашингтонском институту „Кејто“ др Ајван Иванд, који сматрада су у Европи, а посебно у БиХ, терористи спремни на предузимање разноврснихвидова терористичких активности. За то није потребно много новца. Све штоје потребно јесте пажљиво и детаљно планирање са појединцима који су обучени испремни за такве акције.5 Ђорђе Игњатовић, Организовани криминалитет, II део, Полицијска академија, Београд, 1998, стр. 182.6 John Madinger, Money Laundering: A Guide for Criminal Investigators, CRC Press, Florida U.S., April 2006, p. 7.7 Ђорђе Игњатовић, Криминологија, „Службени гласник“, Београд, 2006, стр. 4.8 Андреас Пастрана, „У банкама 500 милијарди долара од трговине наркотицима“, Банкар, број 7–8, Београд,јул – август 2007. године, интернет страна: http://www.emg.rs/zines/bankar/447.html, приступљено: 17/06/2008.382