растемељеног . Дејан Радоњин Стевановић.pdf

Дејан Радоњин Стевановић 

УТЕМЕЉИВАЊЕ 

РАСТЕМЕЉЕНОГ 

Београд 

2007.

“Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?” a 

шта тек, Господе, они који то нису?" 

(Пс. 10. 3) 

“Христос мој зна да ми je срце једноставно, да за мене 

нема разлике између поучавати и бити поучаван, 

опомињати и бити опомињан, учити учитеља (ако би то 

било могућно) и учити од ученика (ако се од тога надам 

напретку). 

Шта ми je Бог дао и шта сам опазио, износим пред 

јавност да постане опште добро. “ 

Јан Амос Коменски

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА 

У уводнику првог броја часописа Грађанин, уредник Ф. 

М. Достојевски je писао: 

“...и тешко ономе нашем књижевнику или издавачу, 

који у наше време размишља. Још горе ономе којм би сам 

зажелео нешто да научи и разуме, a најгоре ономе који то 

искрено и обзнани, јер ако још објави да je ма и трунку 

једну од нечега разумео, и да жели да искаже своју мисао, 

одмах ће га сви напустити. Остаје му једино да пронађе 

кога згодног човечуљка, или да га чак узме у најам, na 

само с њим једним да разговара, можда за њега једнога и 

лист да издаје. Положај одвратан, јер je то исто што и 

говорити са собом, илм издавати лист за лично 

задовољство. Ja се врло бојмм да ће Грађанин још дуго 

сам са собом разговарати, чисто себи на задовољство. A 

још кад се узме у обзир да, у медицини, разговор са собом 

означава предиспозицију за лудило! Грађанин треба 

неизоставно да говори с грађанима, и у томе јесте сва 

несрећа његова 

Време je показало оправданост слутњи Достојевског, 

објављенмх 1873. у Русији. Текстови из конзервативног 

Грађанина , касније из Дневника jegnoi писца, показали су 

се тврдом храном (и горким леком) за водећи слој 

тадашњег руског друштва, такозвану интелигенцију, 

прерано оматорелу м обезубелу (и смртно оболелу) од 

прихватања богоборства западноевропске, човекоцентричне 

цивилизације. Одбијањем понуђеног ле- 

1 

Достојевски у 35 књша> Глас Цркве, Ваљево, 1994, књига 14, стр. 

135-136. 

7

Дејан Стевановић 

ка и лекара (свакако да Достојевски није био једини Бог je 

подизао људе за ову службу и пре и после њега, a 

последњи од тих великана у дореволуционарној Русији 

био je Свети Јован Кронштатски), отворен je пут брзом 

напредовању болести, која се с малобројног, “елитног” 

дела народа, муњевито проширила и на његов већински, до 

тада у бити здрави деo да би се све завршило (заправо, 

започело) октобром 1917, и гурањем земље и народа у паклено 

гротло. 2 

У време кад je написао цитиране речи, Достојевски je 

већ уживао углед великог писца. Међутим, ни тај ауторитет, 

који je следећих осам година (до његове смрти 

гточетком 1881) само растао, ни сав његов таленат којмм je 

проницао у срж најсложенијих питања нудећи јасне 

одговоре, na и прецмзна упутства нису помогли да Истина допре 

до срца и ума у чулност овога света уроњених људи. Овој 

чињеници се нажалост немамо шта чудити мимо све наше, 

растуће згранутости. Сетимо се само Старога завета , 

и Божјег обраћања Јеврејима 

да би Га они ретко и само у крајњој, спољашној oпасности 

послушали, нo њеном престанку враћајући се на старо. Још je 

упечатљивији Нови завет , кад оваплоћени Бог говораше (и то 

како!) људима лицем у лице, и кад пред безбројним очима 

сатвори дела која нико пpe тогa није пa колико их поверова? И 

историја Цркве нам показује (данас најочигледније) да многи 

примаху Реч, неспремни да je потврде делом. 

Најдубљи разлог овог неприхватања Бога, и пута на који 

нам указује, лежи у дубинама човековог бића. Но, занимљиво 

je да се ово богоборство углавном не 

2 

Писац je уверен да о размерама страдања руског народа у СССР, као 

и о карактеру комунистичког државног устројства, нико не мо- же 

стећи ни приближно тачну представу док не ирочита Архипе- nai 

Гулш. Ово Солжењициново дело настало je под тако необич- ним 

околностима и на тако необичан начин, да се Божја промисао и пишчево 

надахнуће Духом Светим тешко могу превидети.

Утемељивање растемељеног 

испољава отворено, већ заодева у полуистине - увек 

опасније од лажи кријући се иза звучних али магловитих 

појмова, који лако опсењују духом сиромашне особе. Te 

полуистине и празни појмови, или фразе, мењају се 

према моди (Отац Јустин Поповић би казао “духу 

времена”). У доба Достојевског, ако сте пратили 

“интелектуалну моду”, моралм сте бити “либерално” и 

“западњачки”, то јест “европски” оријентисани (век и 

нешто касније “либерално-демократски” и “светски”, то 

јест “евроамерички”), a пошто су “модни креатори” уједно 

обликовали и такозвано јавно мнење, “десило се” да су 

поменути појмови постали својеврсно збирно добро 

(верујући људи би казали “свето”). Довољно je отуда било 

изјаснити се као “либерал” и, наравно,“западњак”, пa бити 

оцењен као паметан, напредан, слободоуман, културан, 

образован итд - чак особа научног погледа на свет (мада су 

такви, како je писао Достојевски, од све науке често знали 

само за реч “наука”). Оваквим “светим” појмовима 

противстављени су изрази “конзервативно” и “руско” или 4 

словенско” којима je виртуелно, владајуће “јавно мнење” 

приписало све лоше: глупост, некултуру, необразовање, 

нецивилизацију (чак дивљаштво), те ненаучност, 

мрачњаштво и назадњаштво (попут, рецимо, патриотизма и 

побожности). Премда уметничку величину Достојевског 

нико није оспоравао, њега су сврстали у “конзервативце” и 

“словенофиле” тиме му и пресудивши. 3 

3 

Ово je видљиво и из начина проучавања дела Достојевског. Наиме, истрајно 

се овај велики ммслилац и човек пламене вере - no речима оца Јустина ‘ у 

огњу страшне сумње окушане” - представља само као добар психолог. Због 

овога се његова дела често схватају погрешно, na и све мање читају. Јер, као 

iiito отац Јустин примећује: “Достојевски се не може студирати без мука и 

суза. Њега може успешно просту-дирати само човек који се искрено и 

свесрдно мучи његовом глав-ном муком: решавањем вечних проблема 

(проблема постојања Бога и проблема бесмртности душе; прим. аутора). Без 

тога, њега je досад- но читати” ('Достојевски о Европи u Словенству, стр. 21). 

9


Писац овог дела je свестан да нема научног, уметнич-ког 

нити политичког ауторитета, нити каквог посебног талента. 

Такође, оно што заступа одавно се налази на стубу срама 

“светског” “јавног мнења” те стога и домаћег. Намеће се 

стога питање, с каквим то оружјем и очекивањем излази на 

мегдан или, речима народне песме: “шта ли мисли, чему 

ли се нада”? Но, пре него се изјаснимо, чујмо опет 

Достојевског: 

“Али, немојте плашити себе, немојте говорити: ‘један je 

као ниједан’ и томе слично. Свако ко искрено зажели 

истину већ je страховито снажан. Немојте ни подражавати 

фразерима који стално говоре, да би их чули: ‘Не 

дају ми да радим, везују руке, у душу уносе очајање и 

разочарење!’ и слично. Све су то брбљивци, јунаци поема 

рђавог укуса, лењивци који се самим собом ките. Ко 

хоће да буде од користи, тај може учинити чудо добра и 

буквално везаних руку.” 4 

Стога je писац уверен да je само пристајање уз Истину већ 

пo себи, a поготово данас, вредно прегалаштва, пa и жртве, 

и важно не само пo прегаоца. Дакле, Истина се мора 

мзрећи и посведочити, a како ће се други према томе 

односити њима je на душу. 

Такође, осећамо потребу да одговоримо на још једно 

питање и евентуалну, заправо неизбежну и карактеристичну 

примедбу. 

Питање je битно и тиче се сврхе ове књиге: Коме je и чему 

она намењена? 

Пре него одговоримо, ваља казати да се, на основу 

односа према опстанку Српства, данашњи Срби могу 

сврстати у две јасно изражене и дијаметрално супротне 

групе: у оне којима je опстанак Српства питање смисла 

живота и оне који Српство мрзе и презиру. Заједничко 

4 

Цитирано издање, књига 30. стр. 285. 

10


обема овим, граничним групама, je да су малобројне с тим 

што je мрзитеља изгледа више него поштовалаца. 

Главнина народа се међутим налази између ових 

крајности, очитујући се мноштвом тешко уочљивих 

прелаза, који обесмишљавају сваки покушај типизације. 

Но, у овом врло флуидном конгломерату дају се уочити још 

два типа, или, тачније, две конвергентне тачке којима се 

приближава највише “прелазних”. Ha једном крају су 

Срби који, заокупљени свакодневним животним 

бригама, о општем и не мисле, али који у моментима 

тешких друштвених ломова ипак схватају да се народ и 

земља морају бранити будући, заправо, најважнија добра. 

(Међу оваквима данас преовлађују људи средње и старије 

животне доби). Насупрот томе стоје Срби који такође живе 

свакодневним животом, да би у тренуцима националне 

кризе казали: “Немамо ништа против Српства, али нам 

je најважније да живимо ‘као сав нормалан свет’ ако нам 

Српство то обезбеђује, за њега смо, ако смета, шта ће нам. 

Џабе нам све без доброг живота a пo цену муке, не дај 

Боже жртве” (У овакве спадају углавном млађе особе.) 

Особеност оба прелазна профила je да о Српству најчешће 

не знају готово ништа, a и што сматрају знањем je 

погрешно. (О узроку том незнању биће говора даље у овом 

огледу.) 

Ово дело није намењено ругачима Српству. Обраћамо се 

мислећим људима из свих делова народа, a пре свега 

србујућим, у жељи да допринесемо ослобађању од 

несојских, материјалистичких окова којима je њихова 

мисао о Српству већ предуго сапета, и на које су се већ 

толико навикли да им се чине неизбежним. Јер, овде се 

сучељавамо са застрашујућим, и незаобилазним изазовом: 

ропством којег поробљени не жели да се ослободи мада му 

je јарам неподношљив јер не зна ко га je и шта поробило, те 

ни од кога би се и чега ослобађао. Тако je и мисао многих о 

Српству сапета материјализмом, 

11


шибана сумњом у све осим материјалистички концепт, не 

увиђајући да je сопственом вољом, или макар 

непротивљењем засужњена, и да се на дохват руке 

простире свет пун Светлости, Љубави и Правде. За 

ослобођење није потребно ништа осим јасне одлуке да се 

сужањство напусти, и згађености свиме што тамничари 

нуде. (Власт ових тамничара иначе je таква, да сужње 

држе понајвише убеђивањем да се налазе на најбољем 

месту на свету пa и једином, будући да ничег осим њега и 

нема.) Али, пре свега и изнад свега, треба се с покајањем 

обратити Оцу да прими још једног од својих блудних 

синова a како такве Он прима знамо и од Исуса, 

Јединородног Сина. 

Да невоља, међутмм, буде већа, својство нашег доба je и 

поплава такозваних информација. Пише се и говори о 

свему и свачему тако и толико, да je реч изгубила сваку 

тежину. Могуће je изрећи какву било глупост и безумље 

без осуде, али и најллеменитију мисао без похвале. 

Усред потпуне равнодушности, чак апатије, с недостатка 

било каквих мерила (“логосне осе”, како je називао 

Владика Данило Крстић) за суочавање сa искушењима 

живота, сопствени став се не да изградити, нити имати 

сопствено мишљење. Но ту избезумљеницима 

данашњице “прискачу у помоћ” такозвана савремена 

средства комуникације (телевизија пре свега), да стекну и 

“мишљење” и “прикладни” животни став. Отуда не треба да 

чуде ни равнодушност м незнање о Српству. Овим делом 

ми не можемо пробудити равнодушне, нити научити 

неуке, али би аутор био пресрећан да њиме неког од 

већ “пробуђених” али збуњених Срба упути макар на 

литературу којом би сувисло, смислено, истинољубиво и 

меродавно утврдио своју “логосну осу”. 

12


Размотримо, сад, примедбу за коју рекосмо да je “неизбежна 

и карактеристична”: ко писцу даје право да на 

поменуту тему пише, будући нестручан? 

Али, ко je “стручњак” за живот, пошто je о томе реч? 

Koje су то особе чије их мишљење и знање сврстава у 

неприкосновене налогодавце туђег мишљења, говорења 

и делања? Заиста, ова примедба произлази из сржи 

проблема нашег, “модерног доба” Са њом се, између 

осталих, срео и водећи интелектуалац међу психолозима, 

К. Г. Јунг, коме je замерано што се као психијатар (лекар) 

бави и религијом, философијом, митологијом, 

уметношћу и многим другим областима, у складу с 

потребама своје аналитичке психологије. И Јунг се питао 

има ли таква примедба смисла, и значи ли она да се 

једино можемо, смемо, бавити проблемима своје струке, 

строго пазећи да не иступимо из њених оквира 

(поштујући све веће специјалистичко уситњавање 

савремене науке)? И, до чега ће то довести ако се зна да 

нема ниједне озбиљне знанствене загонетке која не 

изискује такозвани мултидисциплинарни присгуп? 3 Тиме 

ћемо се још позабавити у одељку посвећеном просвети, 

засад само нагласивши да je савремена мисао и овим 

обременила себе саму, уз материјалистичку догму и 

нихилистички морал изазвавши незапамћену духовну 

кризу саврехменог човечанства. Интелектуално, овај 

пораз духа, срца, и ума се првобитно пројавио као криза 

философије (односно, као немогућност бављења њоме), 

да би се брзо проширила и на друге области. О томе, 

5 

Кад и Јунг, о овоме je писао и шпански философ Хосе Орте- га и 

Гасет у свом делу Побуна маса (Градац, Чачак, 1988). Наиме, у 

поглављу Варварство специјализације, Ортега помиње “трећи нараштај 

научника” који je “око 1890. преузео интелектуално кормило Европе”, 

чијег типичног представника, слика овако: “To je човек који, од свега што 

треба да зна префињена особа, познаје само једну једину науку, штавише, 

онај малени њен део који je предмет његове истраживачке пажње. 

Проглашава, најзад, врлином то што се не занима низашта изван уског 

подручја које потанко обрађује, и назива дилетантизмом свако стремљење ка 

целокупношћу знања”. 

13


“Нашем погледу на свет недостаје потез ка целини 

уопште и смисао за апсолутно. Недостаје нам целина 

осведочења и највиша снага веровања; наш морал нема 

великих карактера; наша историја нема личности кроз које 

се изражава цео народ и цело време у најзбијенијој снази. 

Недостаје нам велика поезија, јер се наша фантазија, 

отргнута од космичке целине, хвата само маленога а у 

великом се само игра, јер Harne песнике не носи више оно 

космичко осећање класичара, које je њиховим стиховима 

давало виш и звук и њиховим ликовима унутрашњу 

нужност. Имамо најопојније сликарство тона без мелоса, 

најраскошнији патос без етоса, и најшаренију 

инструментацију, илустрацију, инсценацију, највештију 

технику без душе. Имамо највидљивију средину, 

најбогатију позорницу, најживљу радњу без јунака, са масама 

и марионетама као јунацима. Имамо режију као уметност с 

најјачим ефектом, уметност појава без суштине. Имамо 

најбогатији живот, али он нема мира и заокружености, 

унутрашње хармоније, јер му недостаје смисао за целину, за 

изммрење света и човека. Тако криза философије постаје 

криза времена.” 6 

С распарчавањем и разбијањем целине мисли, изгубила 

се и њена смисаоност и сврховитост речју, 

словесност. Губитак словесности донео je суштинско 

неразумевање свега, о чему Владика Николај сведочи 

следећим молитвеним обраћањем Богу: 

“Неразум нас сатре, Господе Боже наш. Од неразума 

њива се Твоја покри коровом, и семе твоје у опасности je да 

буде угушено. Похитај Господе, и спаси усев Твој, док није 

коров преовладао. 

6 

Наведено према: Отац Јустин Поповић, Светосавље као философија 

живота> Ваљево, 1993, стр. 62. 

14


Што више знају синови човечији, то мање разумеју. 

Претоварени су знањима о дубинама морским и висинама 

небеским, али упоредо са знањима расте и њихово 

неразумевање. Мало мало na ће све знати, a ништа разумети. 

A најмање Тебе и себе. 

Отргоше се од Тебе, Врховног Разума, na с гордошћу и 

злобом против Тебе кренуше на познање дела Твојих... 

Богати су знањем о стварима и фактима, али им je 

умакло познање истине. Због тога ткају потку без основе, 

као паук паучину на ветру. 

A духу преваре то чини радост, као увек сваки неразум, 

неред и хаос. Приближи се Господе и сустигни оне 

што беже од Тебе. Уразуми их док нису направили хаос 

од космоса у себи и изван себе, у целом свету.” 7 

Међутим, ма колико неумесна, примедба о праву на 

мериторно сагледавање предоченог, често и очигледног, 

легитимно води и питању пишчевих укупних квалитета, 

односно способности да дату тему ваљано обради. Рецимо 

без околишења да овај аутор таквих квалитета нема, али да 

му они с обзиром на сврху ове књиге 

нису ни неопходни. Наиме, немајући намеру да говори 

ишта из сопствене памети, нити да каже неку “нову реч”, 

како рекао Достојевски, овај писац je уверен у истинитост 

тврдње Цара Соломона да “нема ништа ново под сунцем”, јер 

“што je било то je сада, и што ће бити то je већ било”. 8 Нема, 

наиме, ниједног суштинског, животно важног питања да на 

њега није већ дат ваљан одговор, те га треба само прочитати 

и срцем прихватмти. (A будући да се увек писало свашта, 

истина се препознаје разумом a разлучује разговором с 

Богом. Но, за невољу људи редовно не желе да прихвате 

последице одређених 

7 

Земља Недођија, Изабрана дела у 

Глас Цркве, Ваљево, 1996, књ. IX, 

стр. 342. 

8 

Књша Проповедникова 1.9 и 3.15. 

15


сазнања, те их или својевољно занемарују и одбацују, 

или, софистички, проблематизују и релативизују, чинећи 

мх необавезујућим). При изради овог дела писац се од 

почетка до краја користио радовима истинских 

мудраца, a где њихове резултате тумачи у контексту 

различитом од изворног то и наглашава како би све 

оптужбе за евентуалне промашаје и мањкавости дошле на 

праву адресу. 

Ha крају, рецимо и да je аутор писању овог дела приступио 

са осећањем какво je вероватно притискало и 

Војводу Марка Миљанова, натеравши га да се под старе дане 

лати пера. 

“Да пишем ове црте не нагони ме славољубје”, лелече 

Војвода, “јер ми оно никада није разапињало груди, до 

једино ме нагони то што видим да млоги јунаци, не само да 

умријеше телом, но и рад њиов умрије кои не смије бит 

заборавјен. Зубја истине свијетли млогоме на гробу, иште 

спомена, a ту зубју нико не види, пa ми се заиста чини да 

ja дугујем оним јунацима које познајем лично, али о 

коијема сам изблиза чуо говорити... 

Драги читаоче, да си имао прилику и да си гледа 

јунаке кое сам ja гледа не би ти дало срце мира доклен се 

не би озва јунацима кои весело умирау за свое и свија нас 

право. Ме(не) се ова заслуга света и сјајна чини више но 

великија госпоство с коијем оте свијету да угоде, пa баш и од 

калуђера у Светои Гори кои у самоћи носи ланац на голо 

тијело и угађа Богу. Ja не желим рећи зло за калуђера, 

ни дао Бог, но ми се чини да je мили Богу кои на муке мре за 

његову правду но да носи ланац. Укратко*, за мене je 

најслађи светац кои мре за опште и за Божју правду, пa ми 

се чини греота и штета да се заборави свети рад правија 

јунака. 

Али расуди, брате, je ли право да ово човјек заборави a 

цвијеће и пјесма славуја у луг, љепота женска, роса пo 

16


трави, поточићи, маовина, магла и вазду(х), свако руменило 

и шаренило се опјева. И у пака je допрло перо, и 

памет љуцка описа безмјерна чуда, висине и дубине, романе, 

и млого што je и што није. Пише се о главарима и 

заповиједницима; но Вуле Нешков и Раде Мучин з доста 

дружине, кои нијесу били главари ни цвијеће, о брате, да 

знаш што су чињели, они с дружином, и како су славно 

живјели и умрли, опјевао и’ би. 

Ja не говорим да не пјеваш колико те воља, но ти 

препоручујем да не заборавиш оно цвијеће опјеват које ће 

на вјекове поштењу мирисати ” 9 

Но, и овај je позив великог јунака и још већег човека 

српским писцима и историчарима остао углавном без 

одзива данас и више него тада, с тешким последицама пo 

народ у целини. Јер кад позвани да говоре и поучавају то 

не чине, или пак наопако раде, остаје само да 

проговоримо ми, који нисмо “одговорна и овлашћена 

лица”, памтећи Војводине речи да су сви који пођу у бој 

јунаци a колико ће ко јунаштава и починити je већ до 

спретности, и среће. О томе, Достојевски, после прве године 

излажења свог Дневника, каже: 

“...крајње би смешно било веровати да се речима могу 

кориговати и исправити уверења друштва у целини, у 

једном одређеном тренутку. Потпуно свестан тога ипак 

мислим да се не би требало стидети својих убеђења, ни-ти 

je то у овом тренутку потребно ко има шта да каже, нека 

говори без страха што га неће слушати, што ће му се смејати 

и што му речи неће имати утицаја на дух савременика. 

Дневник писца никад неће напустити свој пут, нити 

чинити уступке духу века и моћи владајућих 

9 

Видети Tlpegioeop изГубљеном дјелу; Сабрана gena, Подгорица, 

1967, књига 1. 

17


утицаја, ако их буде сматрао погрешним нити ће покушавати 

да се допадне, ласка, или удвара” 10 пa додаје: 

“После године излажења, дозвољавамо себи да то 

тврдимо.” 

Дај Боже, да и овај писац може слично рећи, на крају 

овога дела. 

10 

Ф. М. Достојевски, Дневник писца 1877-1881, ИРО Партизанска 

књига - Љубљана, ООУР Издавачко публицистичка делатност - 

Београд, 1982, едиција Достојевски као мислилац, књига 4, стр. 8. 

18

УВОДНО ПОГЛАВЉЕ 

Писати о Српству данас тешко je и незахвално: ваља 

избећи кукњаву и “топљење у српске несреће” Јер, разлога 

за јадање, na и нарицање, има на претек, али као што 

наш највећм песник рече „људи трпе, a жене наричу”. И 

заиста, кукање може послужити само као вентил за 

испуштање драгоцене народне енергије, уместо да се она 

делатно усмери. Шта под тиме разумемо, показаће 

следећи прммер: 

Из времена турске окупације сачуване су успомене на 

људе, који су слушајући гусларе о злочинима окупатора 

ћутке узимали оружје понекад уз претходно ломљење 

гусала и одлазили у шуму да се свете за неправду и ране 

нанете њиховом роду, и за гажење Божје правде - 

остављајући све, пa и угрожавајући животе својих породица. 

Тако je и Илија Куч, сa шеснаест и пo година 

крећући у хајдуке, сам запалио родитељску кућу, a Мар-ко 

Миљанов, као четрнаестогодишњак, пo повратку из 

Подгорице и убиству првог Турчина, казао родитељима: 

“Ja ви нећу више чуват’ овце, да ђавољу, нека и’ чува ко 

оће, е кад виђе’ што сам прије чуја да Турци чине Србима 

више то не могу глеат’ но збогом! Ja ви ојдо 5 , с Турцима 

више мира нећу, a вама ето овце ” n (Што такви и 

слични примери код данашњих Срба изазивају невери-цу, 

пa и злобни подсмех, најбоље сведочи о мери нашег 

духовног пада.) Стога, угледајући се на најбоље међу 

прецима, усвојимо и ми делатни принцип: проосећајмо 

несреће које су нас сналазиле и не дозволимо да се понове; 

схватимо своје заблуде и ослободимо их се, одлучни 

да им се више никад не предамо; сагледајмо своје 

падове да би смо знали и могли да устанемо. 

u 

5. том, стр. 20. 

19


Но, ту je и осећање узалудности, бављења Сизифовим 

послом, кога je тешко ослободити се. Јер, шта рећи што 

већ није речено, на шта упозорити, на шта већ нисмо 

упозорени, за шта молити, што већ нисмо замољени? 

Говорили су, упозоравали, молили, преклињали и Свети 

Сава, Сава Текелија, Његош, Милош Милојевић, Николај 

Велимировић и други, пa иx нисмо послушали и док смо 

били неупоредиво духовно здравији него данас. Кад бисмо 

били у прилици да разговарамо са просечним Србином 

из, рецимо, 19. века, тешко би веровао нашим објашњењима 

и описима у шта смо се данас претворили. Природно je, 

стога, да се сваки српски родољуб запита има ли труд који 

улаже смисла, вреди ли понављати већ речено (a и у своје 

време неуслишено), кад je народ овако опао? 

Но, Владика Николај у Охридском прологу - под 17. 

јулом, у оквиру Беседе - између осталог каже: 

“О проповедниче истине, не убој се да понављаш и 

понављаш, да поновљено учиш и поновљено опомињеш. 

Без понављања нити се њива узоре, нити пут превали, 

нити јапија издеља. A ти си за то, да ореш, да водиш, да 

дељаш ” 

Мора се, значи, говорити поготово данас, кад су Срби 

безмало одрођени и не знају скоро ништа о вери, 

историји, пa ни о сопственом језику; кад се државотворна 

свест готово угасила, a правна извитоперила, док о 

саборности тој живој и животворној сили народног 

организма ни помена нема. A и да Срби знају све што 

треба и да, што je још важније, живе како би требало опет 

би ваљало говорити и понављати, јер како Владика Николај 

у наставку вели: 

20


“О слушатељу истине, не погорди се и не реци, да си 

једном чуо истину. Истина je храна за душу. Ти си jeo 

хлеб и данас, и јуче, и прекјуче, и месецима и годинама 

(уназад). И опет ћеш га јести, да би тело твоје било здраво. 

Храни и душу. Храни je истином, истом истином, и јуче и 

данас и сутра, све до смрти. Да душа твоја буде здрава и 

снажна и светла” 

A на питање: “Има ли данас људи?” ваља се сетитм 

пророка Илије, који je у великој душевној клонулости 

затражио од Бога да га узме, уверен да je сав народ отпао 

од Бога, a да он терет борбе не може више сам да но-си - 

нашта му je Бог одговарио да није сам и да, осим њега, 

има још седам хиљада Богу оданих. 12 Није наше да о људима 

изричемо коначне судове, јер само Бог зна срце човеково и 

уме да пресуђује. Свето Писмо нам сведочи и да je Бог, пo 

милости својој, спреман да због малог броја истинских 

Људи (праведника) поштеди од заслужене казне масе 

недостојних људског имена. 13 Колико праведника има 

међу Србима данас, не знамо, али да их има види се пo 

томе што Бог задржава да нам се на главу сручи све што смо 

заслужили јер нас пo заслузи одавно не би било. Значи, 

има Људи због којих Бог то чини, a кад таквих више не 

буде, неће бити ни разлога за наше даље постојање. Јер, како 

je наш народ, још достојан свог имена говорио: “Правда 

држи земљу и градове”; без ње, све се брзо крунм и распада. 

Међутим, све невоље са којима се српски прегалац суочава 

бледе пред основном. Наиме, српска мисао опасно je 

угрожена интелектуалним и духовним кукољем и 

коровом сваке врсте. (“Ко посеја овај кукољ?” питамо се, a 

Господ нам одговара: “Човеков непријатељ”. 

12 

Књига о царевима (19.14-18). 

13 

Kњигa постања (18.16-33).


Онај, који je “Лажа и Отац лажи” , “Човекоубица од искона”, 

или, пo Владици Николају: “доктор свих знања у 

наличју” чији се небројени “докторанти” одвајкада упињу да 

нас “излече” од српства). Блате се ликови наших великана, 

њихове мисли м дела тумаче мимо контекста, све се 

релативизује, појмовима намећу другачија значења, 

узвишенм идеалима своде на приземно-телесне, кривотвори 

историја... Највећа опасност нам не прети од отворених 

непријатеља и србомрзитеља, већ од “бранитеља” Српства 

који га “штите” да се не мора ни нападати. Бројне лажи и 

полуистине сплеле су се у чвор који je немогуће 

размрсити; одговарати на све њих, и разобличавати 

безбројне полуистине појединачно наликовало би 

исправљању “криве Дрине” Међутим, како рече 

Достојевски, на све и не треба одговарати, нити са сваким 

полемисати. Желимо лм да Истину изведемо на чистину и 

поставимо je на њено место, неопходно je поступити као 

Александар Велики с Гордијевим чвором, и, одбацивши 

све лажи и призраке истине, вратити се на почетак. Шта то 

значи? 

Сваки уређени систем знања почива на одређеном 

броју претпоставки, такозваних аксиома, које се сматрају пo 

себи разумљивим и чија се истинитост пo усвајању не 

испитује. Њима се додаје известан број појмова за које се, 

такође, претпоставља да су пo себи јасни, и који се потом 

користе при описивању нејаснога. Стога, ако су ова 

полазишта ваљана, уз исправни логички и научни апарат 

саздаће се складно интелектуално здање. Но, уколико су 

полазне поставке погрешне, све пада. При подизању 

зграде српске мисли (ваљаном сагледавању пуноће 

Српства), најважније je зато правилно утемељивање, 

то јест одабир истинитог полазишта. Ако се ту погреши, 

онда и што се уз најбољу вољу и највећу памет уради 

наличиће ‘ зидању Скадра”, пошто се само на чврстом 

темељу да саздати трајно здање. Но, 

22


наша je невоља што смо тај темељ (положен још прадав-но) 

данас раскопали, пa уместо на тврдом камену, зидамо на 

песку, блату, води или ваздуху те се немамо чудити што 

не знамо више ни шта je Српство, камоли шта друго. 

Разумљиво, нема појединца кадрог да сам подигне целу 

зграду, те овај писац то и не помишља. Не залуђујући се да 

може подигнути и спрат, жеља му je само да укаже на њене 

праве, исконске темеље који се поодавно превиђају и 

заобилазе, те да предочи могући, истинити изглед 

појединих њених делова. Ваљано уобличавање српског 

здања усклађивањем свих његових чинилаца, свакако да 

захтева труд низа нараштаја. Но, околности у којима се 

налазимо не дају нам одвише времена: уколико се 

садашњи нараштај Срба не сабере за тај подвиг, већ ће за 

наредно поколење бити прекасно. (Ако већ, не дај Боже, 

није.) 

Јер, тек са целином српског историјског, исходишног 

здања на уму, могуће je израдити свеобухватни народни 

програм или водич као одговор на главна питања пред нама. 

Односно, да парафразирамо Владику Николаја, морамо 

себи и другима објаснити ко смо, одакле смо, куда и 

камо идемо, и како најсигурније (не најлакше, 

најбезболније, “линијом мањег отпора”, нитм “златном 

средином”) доспети тамо. Наш програм мора усто 

садржати и механизам обезбеђивања његове обавезности за 

све Србе, a нарочито наредна поколења. 

Но, вратимо се почетку, и приступимо утемељивању 

растемељеног. 

23


ПРОБЛЕМИ КОЈИ ПРАТЕ УТЕМЕЉИВАЊЕ 

У уводу свог дела о Достојевском, Отац Јустин одлучно 

тврди: 

“ ..коначнб решење ма ког проблема зависи једино од 

апсолутног смисла и божанског циља људске историје. 

Здраве очи душе јасно виде: сваки, и најмањи проблем, 

својим главним нервом залази у вечне проблеме, уткива се у 

њих, јер се свака твар, тајном суштине своје, отискује у 

бескрајност и вечност.. ” 

По Достојевском, сви се проблеми своде на два, вечна: на 

питања постојања Бога, и бесмртности душе. Ова два 

проблема привлаче и подређују себи све остале. Од 

њиховог решења зависи решење свих осталмх, a решење 

једног садржи у себи и одговор на други. Они се увек 

крећу у правој сразмери: ако има Бога душа je бесмртна; ако 

не, она je смртна. 

Основно je убеђење Достојевског: позитивно или 

негативно решење вечних проблема детерммнише сав 

живот човеков, сву његову философију, религију, морал, 

културу,” вели Отац Јустин. 14 

Одговорити одречно на ова питања значи приклонити се 

атеизму, који je западну мисао довео до материјализма и 

нихилизма. (Источна спознаја се показала 

префињенијом, будући да њен атеизам нужно не повлачм 

и материјализам пример будизма, ђаинизма, таоизма, 

и сличних учења али пошто je западни атеизам 

данас превласан и “глобалан”, на њему ћемо се и задржа- 

14 

Достојевски о Европи u Словенству, Манастир Ћелије, Београд 

1995, стр. 10-11. 

24


ти). Суштину западног богоодрицања, у свим његовим 

облицима, у нас су објаснили Владика Николај И Отац 

Јустин, a неупућене ваља подсетити да атеизам није безверје 

већ вид вере негативне, одричуће вере да Бога нема. Kao 

главна грана на стаблу атеизма, материјализам се с уздиже” 

над овом вером као идолопоклоништво материји којој се 

додељују божанска својства беспочетност, вечност, 

неуништивост и слична. Занимљиво je да ово убеђење нема 

подршку философије нити науке 

посебно не егзактних (мимо свег позивања на њихове налазе 

у прилог материјалистичке вере). Захваљујући невиђеној 

пропаганди планетарних размера, и систематском 

дезинфорхмисању кроз школске системе, код већине људи 

уврежило се схватање да je атемзам “научно доказан” као и да 

би без материјализма наука била немогућа. 15 Пошто ми Срби 

нисмо “мимо света”, то и код нас последњих стотинак година 

царује атеистичко-материјалистичка заблуда. 16 

Одговорити потврдно на вечна питања јесте, међутим, 

приступ свету духа, препуног непознаница. Јер, рећи “да 

Бог постоји и душа јесте бесмртна” тек порађа питања 

без краја и граница; ко je Бог, какав je, каква je душа, из 

чега се састоји, ако je бесмртна, je ли и вечна само су 

нека у бесконачном низу. Ha њих су у разним временима 

разни људи давали најразличитије одговоре, о чијим 

нам безбројним нијансама сведоче и општа историја 

15 О овоме ће бити више речи у одељку о просвети. 

16 Ми смо се у овом најкраћем осврту на атеизам и материјализам 

ограничили само на њихову идејну, односно теоретску страну, тек 

узгред помињући нихилизам - логички нужну последицу одбацивања 

Бога и клањања пред идолом материје. Ко хоће да са књижевно-философске 

стране разуме нихилизам, може читати Ничеа, као 

најдоследнијег и најтрагичнијег западног фмлософа (умро у лудницм), 

и Достојевског, који je безнађе нихилизма најбоље уметнички 

осликао, те дело Оца Јустина посвећено Достојевском. Коме није 

до књижевно-фмлософских спекулација, a жели разумети о чему je 

реч, довољан je и овлашан поглед на историју претходног века - и 

шта се данас дешава - да би му све било јасно. 

25


религије, Цркве, и философије. И док je гледиште атеизма 

очигледно лажно, те као такво мање опасно, овде све 

врви од полуистина (опаснијих од лажи), међу којима je 

врло тешко снаћи се a баш та збуњеност твори истинску 

трагедију човечанства. Наиме, у духовном свету све je 

другачије него у нашем, видљивом и материјалном, у 

њему се не можемо ослонити на чула и преко њих 

стечено, искуствено знање. Осим тога, простор и време су, 

no Канту, само форме нашег опажања Творевине, ван којих 

себи ништа не можемо представити, a и наш ум има својство 

да се при разматрању вечних питања заплиће у 

неразмрсиве противуречности, тзв. антиномије. И, 

коначно, познање Бога у његовој суштини управо je 

немогуће. Све то сажима Отац Јустин, рекавши: 

“Божанство je непостижно духу људском још и стога 

што je овај, поред своје ограничености, помрачен и 

унакажен грехом, те je тиме појачана његова неспособност 

за правилно познање Бога и чисто созерцање Божанства... 

Kao разбијено огледало, он je неспособан да 

огледа у себи Бога Творца. A када се томе дода још и то да 

сав свет у злу лежи, онда постаје јасно да им природа, 

разбијена и оскрнављена злом, не представља собом 

читаво и чисто огледало, у коме би се могао одражавати 

лик узвишеног Творца. Искварена грехом, боголика душа 

људска je неспособна за спасоносно познање Бога.’ 517 

Речју, наше уобичајено, људско мудровање, овде нам 

не користи, већ штети. Ни позивање на Свето Писмо нам ту 

не вреди много, из више разлога, од којих je један 

посебно наглашен у цитираном делу Оца Јустина: 

17 

Дотаишка Праславне Цркве, Манастир Ћелије, Београд 1980, 

књига 1, стр. 79-80. 

26


“Божанствени људи учили су се не из списа и књига, 

него имајући чисти ум, просветљавали су се озарењем 

Пресветог Духа, и тако упознавали вољу Божју из разговора 

самога Бога сa њима лицем у лице (...) 

Али када су се људи искварили и постали недостојни 

просветљења и научења од Светога Духа, тада je 

човекољубиви Бог дао Писмо да би се бар помоћу њега 

сећали воље Божије. Тако je и Христос испрва сам лично 

беседио са Апостолима, и послао им за учитеља благодат 

Светога Духа. Али пошто je Господ предвидео да ће 

се касније појавити јереси и (да ће се) наше нарави 

искварити, то je благоволео да Еванђеља буду написана, 

да би се ми, учећи се из њих истини, одупрли јеретичкој 

лажи, и да се наше нарави не би исквариле сасвим ” 18 

Нажалост, нарави су нам се толико исквариле да и 

истине из Светог Писма бивају предмет наопаког 

тумачења: 

Нема јеретика, вели свети Иларије ‘који се не би 

позивао на Свето Писмо; али позивајући се на њега, 

јеретици га, у ствари, изврћу и хуле.”’ 19 

У таквим приликама остаје нам да се ослонимо на 

српско “чуло” за божанско и духовно, изражено 

Светосављем, и поуке људи који живот посветише 

сазирању духовног света и да се поуздамо у Божју помоћ, 

без које човек ништа добро не може разумети, још мање 

пожелити, a понајмање урадити. 

18 

Догматикакњига 1, стр. 31. 19 

Догматикакњига 1, стр. 29. 

27


ТЕМЕЉ 

Имајући све претходно на уму, постаје јасније како je 

српска мисао изгубила свој пут. Но, поставимо je сада на 

праве темеље тачније, вратимо je на њих, јер су то њени 

древни, изворни и органски темељи! 

Бог постоји. Суштина Његовог Бића je несазнатљива. У 

односу према видљивом свету, чији je Творац, испољавају се 

одређена својства Божјег Бића, као што су: 

самобитност, неизменљивост, вечност, свудаприсутност и 

духовност. Бог je свезнајући, премудар, потпуно 

слободан, свемогућ, праведан, свет, милостив... Он je 

Један и Једини пo божанској суштини, али je Троичан no 

лицмма: Бог Отац, Бог Син (од Оца рођен) и Бог Дух 

Свети (од Оца исходећи) . 

Бог je Творац света духовног и материјалног. 

Духовни свет створен je пре материјалног (бесмислено 

je питати кад, јер у духовном свету време свакако има 

другачије значење, уколико се уопште може говорити о 

њему). Чине га безбројна духовна бића која измичу нашој 

могућности поимања, a чије моћи толико премашују наше да 

се, наспрам нас (бар док нам je душа у телу), могу назвати 

боговима. 

Део ове Небеске Војске, међутим, одвргао се од Бога, те су 

тако од својевремено светлих Божијих анђела настали зли 

духови, ђаволи. 

Првобитно створени материјални свет имао je битно 

другачија својства у односу на данашњи (језиком науке 

речено: деловали су другачији физички закони). 

Првостворени човек био je нешто сасвим друго него ми 

сада. 

Но, ни од кога присиљен, пo слободном опредељењу, 

тај и такав човек одвратио се од Бога, делимично се 

приклањајући Божјем Непријатељу. Ова метафизичка 

28


катастрофа се на физичком плану пројавила као “Пад”, то 

јест измена првобитног материјалног света и човека у 

њему (тек после тога има смисла говорити о времену). 

Најважније, међутим, јесте да од тада Сатана полаже 

извесно право на човека, будући да му се већ једаред 

приклонио. 20 Од тог тренутка на земљи бесни 

непрекмдна невидљива борба чије je поприште човеково 

срце, под којим разумемо његову најунутарњију 

унутрашњост. Ту се човек, унутрашњим ставом који заузима 

према свему што га сналази док je у телу, сврстава уз 

једну или другу страну. Овај духовни рат, саткан од 

безброј битака, траје до изласка душе из тела. 

Коначни суд о његовом исходу припада Богу, једином 

који тачно зна све околностм под којима je и како овај рат 

вођен. Овај суд опредељује судбину душе у вечности. 

Божја воља je да се сви спасу, али Бог поштује човекову 

слободу опредељивања. 

Бог све људе подједнако воли и о свима брижно 

промишља, то јест устројава околности нашег живота да 

нас најсврховитије воде вечном спасењу. (Нажалост, 

често смо склони да проклињемо управо што нам je на 

корист, жалећи за оним што нам je погибао.) 

Међу Божјим својствима нема противречности. Тако и 

Милост и Правда, као битна својства Бога нису противуречне. 

Јер, док je човек у овом животу, постоји могућност 

његовог одсудног опредељивања за Бога, a против 

"ђавола. Зато Бог чека, задржавајући Правду, 

приврженији Милости (при чему ни Правда није сасвим 

одложена). По смрти нашој, међутим, следи Праведни 

Суд. 

Ваља, при том, разликовати Божју вољу од Божјег 

попуштења. Божја воља je увек само за добрим, те га жели и 

нама. Уколико, међутмм, истрајавамо у противљењу 20 

Додуше 

не у потпуности, већ делимично, али како Солжењицин У свом Лрхипепаг 

Гулаг каже: “Сатани треба само једна реч.. ” A овде се ради и о делу. 

29


Њему и Његовом путу, Бог поштује нашу јасно израже-ну 

вољу и попушта да нас снађе што сами призивамо не бисмо 

ли се уверили у погибељност наше самовоље, и повратили 

Њему. Кроз самоизазвана страдања која при том трпимо, 

делимично се задовољава и принцип Правде.(Но, у својој 

пуној снази Правда делује тек у “оносграном” животу). 

Усто, што je најважније, и врста и обим страдања одмерени 

су да нам најсигурније отворе очи на сопствене заблуде 

(што ми сами жмуримо пред очигледношћу, наша je 

слободна воља), уједно нам указујући на најкраћм пут 

измирења с Богом. 

ETO темеља на којима je некада чврсто стајала српска 

зграда и на којима једино и може стајати. Обитавајући у 

таквом здању и Срби који нису знали много, знали су 

главно ,могли су тачно одговорити на она три, no 

Владици Николају, главна питања: ко смо, одакле смо, и 

куда идемо. Ово знање je обавезивало, чинећи човека 

мудрим, крепким и узвишеним. Разуром ових темеља 

помрачило се ово освештано знање, без чије луче постадосмо 

глупи, раслабљени и приземни (приземљени и 

оземљени), a кућа нам постаде згариште. Да се Власи не 

досете, ђаволопоклоници и њихове марионете заграјаше 

како je баш то знак тријумфа разума над мрачњаштвом. 

Но, ако je нешто победило то сигурно није разум, о чему 

Владика Николај каже: 

“Како je страшна реч апостолска о старим паганима: 

‘Кад мишљаху да су мудри, полудјеше’. Још je страшније 

пророчанство једног светог и прозорљивог човека о новопаганима. 

‘Доћи ће време’, рекао je Антоније Велики, 

'када ће светом овладати такво лудило, да ће луди људи 

сматрати паметне лудим, a себе паметним’” 21 

A 

народ к аже: “Ко je луд, не буди му друг” 

21 

В. Николај Земља, Недођија, књига IX, стр. 307. 

30


ТУМАЧЕЊЕ САВРЕМЕНОГ СТРАДАЊА СРБА СА 

ДУХОВНЕ ВИСИНЕ ОБНОВЉЕНОГ УТЕМЕЉЕЊА 

Ваљаност неког теоријског модела у егзактним (природним) 

наукама утврђује се упоређивањем резулта- та 

његове разраде са експерименталним. Уколико се 

поклапају, теормја се сматра ваљаном - али не и апсолутно 

истинитом, пошто не можемо бити сигурни да се 

нећемо срести са приликама које модел не обухва- та, 

односно, у којима даје погрешне резултате. У неегзактним 

научним областмма (друштвеним наукама) без 

могућности прецизног мерења na често и непосредног 

посматрања, ваљаност неке теорије утврђује се на основу 

њене логмчности и убедљивости. У обе сфере научног 

истраживања приметно je својеврсно “форсирање” 

појединих теоријских модела који, строго говорећи, нмсу 

прескочили праг радних хипотеза. Наиме, истрајава се 

на “теоријама” које не налазе потврду у експериментима, 

ни логици, нити нуде ваљане одговоре на суштинска 

питања (такве су, рецимо, “теорије” Великог 

праска и еволуције, бечко-берлински историјски мо- дел 

итд). Све се то обавља уз натезање, na и отворе- не 

фалсификате у име “науке” м “научног погледа” на свет - 

заправо, зарад поткрепљивања већ помињане, 

материјалистичко-човекобожачке вере. 

Насупрот томе, предложена духовна перспектива отвара 

могућност пружања ваљаних одговора на одсуд- не 

недоумице - уз поштовање оног што будистичка литература 

на зива границом питања. 22 Јер, има питања на 

22 Kao религиозно-философска доктрина, будизам представља 

крајње изопачење древне ведске мисли. Што у њему ваља углавном je 

(можда и искључиво) преузето из ведске ризнице, na je то веро- ватно 

случај и с поменутим појмом. Нажалост, због праксе нашег 

издаваштва да заобилази изворе, a подастире коментаре, српски


која се не може одговорити, као: зашто je Божја промисао 

таква a не другачија, какав je тачно духовни свет, и 

слична. Уз претходну ограду, показаћемо ваљаност овог 

погледа на свет при тумачењу савремених збивања. 

Наиме, распад СФРЈ, рат на њеним простори- ма, 

настанак нових држава и улога Запада у томе, као и 

актуелне “развојне перспективе” објашњавају се 

најразличитије, почев од тврдњи да je “за све крив За- пад, 

a ми смо недужне жртве”, до сваљмвање свеукупне 

кривице на нас саме и нашу урођену глупост, због које 

никако да ваљано искористимо благрнаклоност Запада. 

(Занимљиво je да се и они који сами себе назваше “патриотама” 

беспоговорно залажу да будућност градимо 

мскључиво уласком у савремене европске и светске интеграционе 

токове.) Оваква мисаона пометња изазвала je 

такву збуњеност и парализу у народу, да смо сви, у већој 

или мањој мери, били пасивни посматрачи онога што нам 

се дешавало - не рачунајући манипулације по- казним и 

прецизно усмереним “ислољавањима народ- не воље”. 

“Питање садашњости” - правилног и потпуног 

разумевање текућих и скорашњих дешавања (na тиме и 

ониху ближој будућности) - изузетно je, значи, проблематично. 

AKO га из перспективе нашег погледа на свет 

успемо јасно и целовито објаснити, тиме бисмо потврдили 

ваљаност наших поставки. Стога: 

читаоци од многих духовних токова могу сагледати само рукавце. 

Уместо да на српском читамо Веде, нуде нам се текстови будистичких 

и хиндумстичких сектинмх секти секти (при чему су и будизам и 

хиндуизам од Bega далеко бар колико паписти од хришћанства). Ни 

ово није дошло само од себе, нити се може приписати нашој недотупавости, 

већ je део плана оних који Србе, као и друге народе, 

гуше до изнемоглости (о чему више у наставку). 

32

CBET У ЖРВЊУ 

Сви који смо проживелм последњу деценију 20. Bena 

нашли смо се усред два колосална историјска догађаја: 

пада социјалистичког државног система, оли- ченог 

блоком земаља окупљених око СССР-а, и јавног 

обзнањивања “почетка” 23 изградње такозваног Новог 

светског поретка. И мада je савременицима тешко да 

исправно сагледају значај текућих дешавања, и предвиде 

њихов утицај на будућност, за поМенуте догађаје се 

без устезања може казати да су од планетарног значаја, и 

да одређују судбину човечанства у 21. веку (можда м дуго 

потом). Отуда, српску несрећу не можемо посма- трати 

независно од њих. Дакле, да би се могло присту- пити 

сувислом сагледавању наше муке, морају се раз- уметм 

социјализам и Нови светски поредак као опште и 

појединачне појаве (морамо, значи, утврдитм шта je 

социјализам значио за Србе, a шта нас чека у Новом 

светском поретку). 

Природу и ћуд социјализма у потпуности je разобличио 

још Достојевски, и то пре него се социјалистичка 

идеја оваплотила кроз државну праксу. Раскринкавање, 

поткрепљено чињеницама из совјетске праксе, наставиће 

Иван Иљин, Николај Берђајев и други, да би коначне 

закључке донео Александар Солжењицин. Код Срба су 

правовремено на погубност социјализма укази- вали 

Владика Николај м Дммитрије Љотић. Питање тог 

система као опште појаве може се стога сматрати решеним, 

те се на њему нећемо задржавати. 24 Јер, као такав он 

припада прошлостм, о њему се све мање размишља, 

i3 

Из даљег текста биће јасан смисао ових наводника. 

24 

Социјализмом пак као посебном појавом у Срба, бавићемо се у 

наставку овог дела. 

33


a већина би најрадије да га заборави. (“Чему се враћати на 

оно што je прошло?”) 

С друге стране, јавља се Новм светски поредак као 

савремен и заводљив - алм и нејасан и недоречен. Шта je, 

шта се њиме хоће и како ће се остваривати, само су нека 

од питања која се намећу сваком ммслећем човеку. 

(Површнима je лако: њима je увек све “јасно”, na и Нови 

светски поредак - виђен као капмтализам и либерална 

демократмја планетарних размера, с циљем “бољег живота” 

за све.) Да би се о томе трезвено размислило ваља се, 

стога, уздићи изнад медијске опсене којом се испома- же 

и овај “пројекат будућности”. Удубимо ли се у смисао 

економских, политичкмх, војних, верских, културних и 

уопште духовних дешавања у “глобализованом” свету 

- и пратећи шта прећуткују пропагандмстм и корифеји 

Новог светског поретка, те осветливши то духовном 

светлошћу - повежемо све сa светским историјским 

догађајима у последња два века, закључићемо следеће: Да 

се за Нови светски поредак залажу све најбогатије и 

војнички најјаче земље света, што je чињенмца од изузетне 

важностм. Друго, Нови светски поредак je планетарног 

карактера, будући да се такозвани глобализам 

односи на све земље и народе. Циљ Новог светског поретка 

je стварање “једног” или “јединственог” света - за~ 

право, светске наддржаве. To значи да ће се све постојеће 

земље, без изузетка, морати одрећи свог суверенитета и 

осталих чинилаца државности. У једној таквој (над) 

државној творевини неће бити места за осећање народности 

(појам “грађанин света” већ се користи) нити за 

“верске поделе” (њихово “превазилажење” већ се одбија у 

виду савременог екуменизма). Пошто нестану глав- ни 

узрочници ратова - националне државе и различи- те 

религије, односно њихове конфесије - на Земљи ће, тврде 

планери Новог светског поретка, завладати трајан мир. 

Биће, наводно, срушене м све баријере - државне 

34

Утемељивање растеме/веног 

границе м различита законодавства која ометају “слободан 

проток људи, робе, капитала” итд - које су до данас 

спречавале несметани размах светске економије. Одмах 

no њиховом уклањању, обећавају нам, сви ћемо живети 

као у сапунским операма енглеског и шпанског говорног 

подручја - што ће рећи у потпуном благостању, na и 

блаженству (изузимајући мање или веће љубавне бриге и 

секирације). Уосталом, додају, глобализација je нужна, 

завршна фаза друштвеног развоја диктирана техничкотехнолошком 

револуцијом, и еволуцмјом грађанске 

свести. ТТротивити joj се није отуда ни научно, ни културно, 

ни напредно, ни разумно, ни исплативо - речју, 

узалудно je, a може бити и опасно. 

Ha остваривању пројекта “наддржаве” или “свет- ске 

државе”, већ je прилично урађено. Доделивши се- би 

право да се мешају у унутрашњу политику држава 

чланица - али и оних које то нису - међународне политичке 

организације типа ОУН или ОЕБС безмало су 

укинуле значај који je, макар формално, државни суверенитет 

имао до средине 20. века. Мултинационал- не 

корпорације обесмислмле су националне економије, a 

неразмрсива испреплетеност привреда различитих 

држава, na и делова света, учинила je сваког зависним од 

сваког - a све заједно, целокупну светску привре- ду, од 

лабилне тржишне равнотеже потпуно у рукама групе 

међународних (приватних) банака. 23 Националне културе 

и традиције готово су замрле, уступајући место 

“америчком начмну живота” и његовим вредностима. Ова 

културно-духовна уравниловка највидљивија je код 

омладине широм света: исто се облаче и “украшавају”, 

слушају исту врсту музмке, гледају исте филмове, играју 

исте видео-игре, имају заједничке “идоле”, исте тежње, 

једнако се понашају... Јер, знају поборници Новог доба, на 

“млађима свет остаје”. 

2 

* Koje су у јудејским рукама. 

35


Да ли je заиста no среди економска нужност, илм САД, 

као “једина преостала супер-сила” 26 , спроводе своју 

државну вољу, или je у пмтању нешто посве друго? Пре 

него одговоримо, подсетимо се ко су носиоци залагања за 

Нови светски поредак. Поменули смо најбогатије земље 

света, но, карактеристично je да у свима изабра- ни 

(дакле легалнм и легитимни) органи власти - шефови 

држава и влада - не владају у правом смислу речи. Истинска 

моћ je у рукама организација (или органмзације) 

које (засада) делују “из сенке”, док представници “легитимно 

изабраних власти” изигравају својеврсне манекене 

који само спроводе што им прави владари нала- жу. 

Њима се пре свега замајава народ (“да се Власи не 

досете”), али и забавља: добар део времена таквм проводе 

пред камерама на “радним” доручцима, ручкови- ма 

и вечерама (и коктелима), редовно иду на летовања и 

зимовања, вмкенд-излете, спортске, филмске и му- змчке 

манифестације, џогмрају, шетају псе и мачке, заташкавају 

љубавне м финансијске афере - a пре и из- над свега воде 

непрекидну мзборну кампању; и да знају и могу владатм, 

не бм имали кад. 

Овакво стање у овим земљама и није новина, тамо je 

тако подуже, у зависности од земље до земље. Раније je то 

било теже уочљиво, јер су закулисни господа- ри били 

дискретнији, брижљивији у подржавању при- вмда да 

стварну власт врше надлежни органи, тако да су само 

велики умови као Достојевски схватали о че- му се ради. 

Данас, међутим, кад се скривени владарм све јасније 

помаљају из сенке, то je очигледно, да га сва- ко ко није 

(умно) слеп може видети. (Но, на данашњим генерацијама 

остварује се пророчанство “да ће гледати, али неће 

видети”!) Управо због очигледности ту тврдњу нећемо 

образлагати, јер je писац намеран да поштује правило да о 

очигледном не треба опширно говорити. 

26 

После пропасти СССР-а. 

36


Јер, коме није јасно, ко га “не види”, очи му се никаквим 

објашњењима не могу отворити. 

Ово je важно разумети, пошто из тога следи потпунији 

одговор на питање “ко се залаже за Нови светски поредак”? 

To, дакле, нису најбогатије земље и њихови 

грађани преко својих легитимних представника, већ тајне 

организације (мли организација) које тмм држа- вама 

владају. Ово значи да уколико желммо да правил- но 

разумемо Нови светски поредак, морамо претходно 

схватити природу тих завереничких организација, чији je 

стратешки циљ његово успостављање. 

Но, свако заинтересован за ово питање среће се са два 

проблема. Први je, да кажемо, техничке природе и ти- че 

се извора жељених сазнања. Јер, не заборавимо, ради се о 

тајним организацмјама које своје (праве) циљеве не 

објављују, чија нам je структура непозната и чији добар 

део чланства нмкада не излази из илегале. Други проблем 

тиче се гледишта са кога ћемо протумачити наша 

евентуална сазнања. 

Организације које нас занимају нису од јуче (неке 

делују вековима) и имају релативно бројно чланство (неке 

су изразито масовне, на пример масонерија), тако да je 

и поред свих jviepa предострожности и конспирације, 

много тога изашло на вмдело (колико je аутору по- знато, 

већ у 18. веку јављају се прва дела намењена 

раскринкавању неких од њих, a данас je таквмх дела већ 

толико да се говори о “завереничком” правцу мо- дерне 

историографије, будући да аутори овог усмерења све 

главне историјске догађаје новијег времена тумаче 

делањем тајних организација). Но, ове организације су 

томе доскочиле почевши, преко својих људи, пласира- ти 

велики број неистина и још више полуистина о себм, С 

намером да створе збрку и замагле своје делање. Ha свако 

добро дело проистекло из темељног и објективног 

истраживања, појављује се зато безброј тенденциозних 

37


и мнтригантских радова чији je циљ уношење забуне. Ово 

се показало веома успешним, тако да главнина осо- ба за 

ово заинтересованих остаје потпуно збуњена, не знајући 

шта да мисли. Узме лм се у обзир да највише људи не 

чита готово ништа осим крупних наслова у трачлистовима 

(a такве су све данашње новине), јасно je да 

поменуте организацмје могу мирно да наставе са својим 

послом. Томе увелико доприноси атеистичкоматеријалистички 

животни став, који не дозвољава да се 

чињенице (ако се до њих и дође) исправно повежу у 

систем. Наиме, особа без духовне димензије не може 

разумети делатност људи немотивисанмх материјалном 

добити или различитим видовима чулне насладе. Оту- да, 

кад таква особа и чита о плановима којм се, корак no 

корак, остварују већ стотинама година - a да још ни- су у 

потпуности реализовани - у њој се јавља неверица. Јер, 

како разумети оне који, веома предано, раде на не- чему 

што знају да за њиховог века неће видети остваре- но. 

Или, кад чита о тајнмм саветницима оних које смо 

назвали “манекенима власти” и који заправо одлучују - 

никад се при том сами не појављујући на “политичкој 

позорници” - у њој се све буни и она се с чуђењем пита: 

“Па зар има иког ко не жели да стане пред камере и гледа 

своју слику на насловнмм странама новина?” Кад намђе 

на делове којм говоре о богатству тих организација, наш 

заммшљени читалац, фасциниран тим милијардама, као 

да почиње да осећа чврсто тло под ногама: “Сад je већ 

јасније”, каже себи, али зато при помену пале људске 

природе, магије и Антихриста, коначно одбацује књигу, 

констатујући да су све то глупости. 

Са*друге стране, човеку са духовним гледиштем прилике 

брзо постају суштински јасне. Наиме, и масонерија 

са својим различитим “ритуалима” и безбројним ложа- ма, 

и јудејски банкари, и папске легије (језуити, Мал- тешки 

витезови, Опус Деи и др.), и тајни политичкм 

38


клубови (Билдерберг, Трилатерална комисија итд.)> и 

магмјска братства и много шта друго, нису до огранци 

једне и јединствене паклене творевине, којој би најбоље 

одговарао назив Антицрква 27 на чијем je челу врхов- ни 

ђаво, Сатана. Ово биће, преко њему оданих палих анђела, 

главни je режисер и координатор завере да се створе 

услови за коначно и потпуно зацарење зла на Земљи. 

Нажалост, у овом послу са злим дусима потпу- но свесно 

садејствују сатанизовани људи. 28 Управо из њихових 

редова регрутује се врх видљиве Антицркве 29 , односно 

тајнмх, полутајних и јавних друштава која ула- зе у њен 

састав. Њих ћемо назвати “посвећенима”, по- што само 

они знају праве циљеве организација којима руководе. 

Важно je при том истаћи да јединствена “јерархија” 

видљиве Антицркве није неопходна, будући да 

“посвећени” из различитих друштава не морају би- 

27 

Израз преузимам од српског истраживача светске закулисе, Ратибора 

Ђурђевића. 

28 

Видети чланак О демонизму u сатанизму из књиге У потрази за 

праведношћу Ивана Иљина, Светигора, Цетмње, 2001. Наиме, о “сатанској 

стихији” која се све више шири светом и обузима поједи- не 

људе, Иљин пише (стр. 16): “Овде се сусрећемо са нечим чудовишним 

што je немогуће изразити у опипљивом, строгом облику м о 

чему je лакше говорити симболички: “црни огањ”, неутољива за- вист, 

неисцељива мржња, дрска свирепост, агресивна, насртљива гордост, 

изазивачко-бестидна лаж, гажење духовне слободе, пох- лепа за 

свеобухватним уништењем, радост због уништења и по- губљења 

најбољих људи, антихришћанство. (Управо у овоме ле- жи објашњење 

оне поражавајуће, нељудске мржње и презира који провејавају 

Протоколима сионских мудраца. - прим. аутора) Човек који се преда 

овој стихији губи духовност и тежњу ка њој, у ње- му гасну љубав, 

доброта, част и савест; он се свесно предаје пороч- ности, 

противприродним задовољствима и похлепи рушења, све то 

доврхњујући хулом и доношењем патње другима. Али, њему je и то 

недовољно: препун мржње према људима од духа, љубави и са- вести, 

он се не смирује док их не баци на колена и не начини својим 

покорним робовима. И ево, тај црни облак надвио се данас над светом... 

Читаве народе подјармили су људи сатанског духа и ђаволске 

политике. И посвуда најбољи гину, a најгори испливавају на површину, 

распоређују се no њој и сеју смрт”. 

9 Невидљиви део Антицркве чине зли дуси. 

39


ти у личној везм радм усклађмвања своје делатности, na 

ни знати једни за друге. 30 Поновимо, јединствени центар 

видљиве Антицркве можда постоји, a можда не. Улогу 

планера и кординатора могу вршити зли дуси (као што je 

no мишљењу аутора и врше), са којима су “посвећени” 

иначе у непосредном контакту. 3 ’ 

Што се тиче већинског чланства тих организација (a 

неке су заиста масовне), тешко je дати општи суд. Углавном 

су то плотски људи, покренути најразличитијим 

страстима - мада их има м добронамерних, занетих слаткоречивим 

фразама о братству, хуманости, једнакости, 

30 

Наиме, многи од огранака Антицркве кроз историју су се жестоко 

сукобљавали, на пример: масонерија и папске легије, поједине 

масонске ложе међусобно, комунисти и фашистм итд. Но, и њихове 

међусобице доводе до повећања укупне количине зла у свету - 

те ко год победио, победили су лоши. 

31 

Прошле су око две и no године откако сам написао ове редове, 

кад ми je до руку дошла књига Александра Дугина КопспиролоГија 

(Београд, 2001) из које сам сазнао за дело Ренеа Генон-а. Кренувши 

у потрагу за Геноновим радовима, успео сам наћи само што je 

Градац из Чачка објавио 1987. под насловом Мрачно доба - заправо, 

избор текстова из два Генонова дела, који je направио Драгош 

Калајић. (Постоје, сазнао сам, и српски преводи Генонових Велика 

Тријада и Симболика крста, но до њих нисам могао доћи). 

Очигледно, ово je недовољно за сагледавање ширине и дубине 

увида овог великог мислиоца и познаваоца скривене стварности, 

због чега je и евенту- ални читалац овог текста ускраћен за много 

подробније објашњење карактера и структуре онога што, заједно са 

Рајком Ђурђевићем, на- зивамо Антицрквом. Но, најбоље да се 

читалац сам упути на извор, и обавести из Генонових дела, a 

будућем српском издаваштву остаје да приоритетно објави његова 

сабрана дела, али и осталих истак- нутих европских трагалаца за 

Традицијом. Не можемо, међутим, a да из поменуте Дугинове 

књиге не издвојимо: “Најпре, Генон сма- тра да постоје потпуно 

свесни и освештени ђаволопоклоници (сва подвлачења су моја - 

прим. аутора ), ‘свети Сатане’. (...) њихове пси- хичке способности 

неизмерно превазилазе ниво обичних људи. To су с црни маги’, 

служитељи контраиницијацијског култа и носиоци изузетно 

моћних утицаја и способности. (За разлику од обичних чаробњака 

поседују способност глобалног сагледавања земаљске ситуације, a 

те моћи се простиру на макрокосмичком и микрокос- мичком 

плану, као и способности правих посвећеника.)” (стр. 49- 50). 

40


“белој” магији и слично, које им “посвећени” сервирају. 

Све њих можемо назвати “непосвећенима”, будући да не 

знају истинске циљеве својих организација - с тмм што 

прве (који чине огромну већину) то и не занима одвише, 

док су други (којмх je сасвим мало) у потпуној заблуди. 

Може се, значи, закључити да je битна одлика ових 

организација постојање паралелних структура унутар 

њмх. Наиме, “непосвећени” образују једну, званичну, a 

“посвећени” другу, незванмчну. Не треба посебно наглашавати 

да je права власт увек у рукама “посвећених”, те 

да je незванична структура она права. 32 

При том, не сме се губити из вида суштмна: Ђаво води 

борбу са сваким човеком појединачно, a њено поприште 

je човеково срце. Дакле, рат се одвија на унутрашњем, 

духовном плану. Тајне организације из склопа Антицркве 

користе се као средства спољашњег притискау том 

рату. Њихов задатак je да створе такву укупну духовну 

климу на Земљи, да човеку, већ no својој палој природи 

склоном злу, додатно отежају (да не кажемо онемогуће) 

да се у поменутој борби определи за Бога. И све се то дешава 

no Божјем промислу - мада не no Његовој вољи, већ 

попуштењу. 33 

Тек у светлу претходног можемо исправно сагледаватм 

различите историјске појаве, na и Новм светски поредак. 

Овако схваћен, он никако није “нов”, већ у основи 

прастар. Једно “светско” царство са једном религијом и 

једним службеним језиком већ je двапут виђено (Римско 

и исламско), само што до сада никада није било то- 

32 

О овоме ће се још говорити у наставку, на конкретном примеру. 

33 

Што рекао Његош: 

“И цијели ови беспореци, no 

поретку некоме сљедују! 

Над свом овом грдном мјешавином, 

опет умна сила торжествује! 

Не пушта се да je зло побиједи - 

искру гаси - a змију у главу.” 

41


лико близу потпуног остварења. Да ће се и то десити, и 

да ће се потом врло брзо разрешити човечанска дра- ме, 

знамо од самог Господа и истинитих пророка. Што нам 

није дато да знамо, je када ће се то десити. Али зна- мо да 

још од оваплоћења Господњег теку “Последњи да- ни : \ и 

да нас Сатана тражи “да нас вије као пшеницу”, те да 

“тајна безакоња (увелико) делује” и да ће “син погиб- ли 

доћи чим се уклони Онај који задржава”, то јест Го- спод. 

Садашње стање je, међутим, овакво: 

Ђаво и његове војске (и злодуха и људи) врше велики 

притисак на духовно већ скоро потпуно клонуло човечанство. 

Циљ тог притиска на унутрашњем (духовном) 

плану je да се из људи искорене и последњи трагови добра 

и праве - односно здраве - духовности којом се оно 

храни. Ha спољашњем (светском) плану, у зависности од 

напретка на духовном, одвијају се интензивне при- преме 

за уједињавање света у једну државну и “верску” целину. 

Притиску су изложени сви народи и земље, 34 с тим што 

његова јачина и модалитети зависе од већ остваре- 

34 

Овде ћемо се у најкраћем осврнути на улогу САД у планови- ма 

сатаниста, будући да je огромна већина људи код нас, na и у све- ту, 

уверена да Нови светски поредак значи успостављање америчке 

хегемоније над планетом. Ово уверење се шири захваљујући самој 

спољној политмци САД заснованој на огољеној сили и одсуству би- ло 

каквмх принципа, али и медијски вешто дозираној “критици” онога 

што САД чине, која долази управо из водећих глобалистич- ких 

кругова. A ни САД нису друго до фигура у рукама Антицрк- ве, 

послушно оруђе (и оружје) оних који од давнина војују против Бога и 

божанског у човеку. Ова необична земља, која je политич- ку 

самосталност изборила под окрмљем хмасонерије, a светски економскм 

примат no “благослову” Јудеја, одиграла je водећуулогу у 

конанном духовном сатирању већ прилично клонулог људског рода. 

Пре свега, САД су послужиле као полигон за извођење великог експеримента 

мешања свега и свачега, почев од народа, раса, рели- гија, 

култура, погледа на свет... Активним утицајем оних који су 

експеримент изводили (Антицркве), добијена je тако гомила бесловесника 

који не виде даље од носа, у највећој могућој мери за- 

'довољних стањем у којем се налазе. Захваљујући богатству које су 

42


ног степена духовног посуновраћења одређеног наро- да. 

Наиме, што je неки народ у лошијем духовном стању, 

притисак je блажи, односно префињенији. И обрну- то, 

што се неки народ боље држи на духовном мегда- ну, 

притисак je жешћи, и грубљи. Овој последњој групи 

припада и наш народ. 

Да je у тврдњу да спадамо међу боље народе заис- та 

тешко поверовати, поготово данас, овај писац мож- да 

схвата најбоље. Но, она није апсолутна - не каже- мо да 

смо добар народ већ да смо тренутно бољи од већине 

осталих, кукавнијих и од нас. Ваља усто знати да се 

духовна вредност једног народа одређује духов- 

Јудеји временом нагомилали у њој, и филмској индустрији коју су 

такође они створили, таква земља, са таквим људима, постала je узор 

читавом свету, чак неостварени сан многих. Духовни отров 

“америчког начина живота” излио се на читаву планету. И док се 

tokom читавог 20. века постојано радило на слабљењу свих европ- ских 

држава, моћ САД je расла, тако да их je слом СССР-а затекао као 

“једину преосталу суперсилу”. Овим je заокружен “позитиван” 

психолошки ефекат САД на остатак света - утисак да су државна моћ 

и богатство, као и лагодни начин живота, могући само уну- тар 

(неприродних) заједница какве су САД - чмме je отворен ши- рок 

маневарски простор за такозване регионалне интеграције. У исто 

време, осионост и бахатост спољне политике САД вођене no слому 

СССР вешто се представљају као “самовоља најјаче свет- ске државе”, 

и замера им се једино непоштовање “ауторитета УН”. (Ha пример, 

бомбардовање и окупација Авганистана, потом Ира- ка, спорни су 

само јер су изведени без одговарајуће одлуке такоз- ваног Савета 

безбедности УН - као да би, да тога има, све било у најбољем реду.) 

Овим се сугерише да свака јака држава no се- би представља 

потенцијалну опасност, као и да ауторитет над- државних 

институција треба да иредстав/Ба “светињу” - уколико се жели 

“светски мир” и “благостање” које ће он донети. Но, док то не 

наступи, САД ће попут маља ударати где ђаволопоклоници одреде, a 

“светско јавно мнење” ће све огорченије протестова- ти против 

“униполарног света у коме једина преостала суперси- ла намеће своју 

вољу”. A онда ће, у за њих најпогоднијем тренут- ку, жречеви 

Антицркве извршити развлашћивање своје творевине познате као 

САД (није искључено, чак je врло вероватно, да ће то имати 

најстрахотније последице no њене житеље), што ће бити 

представљено као тријумф “међународног права и правде”, те почетак 

“нове ере мира и благостања”.


ним квалитетом његових најбољих појединаца - као и 

могућношћу појаве духовно здравих људи и у наред- ним 

нараштајима. Колико je таквих, које су духовне ваљаности 

и какве су им могућности узрастања у кри- лу датог 

народа и у будућности, познато je једино Богу 

- a делимично и свим духовним бићима. Отуда, где год je 

ваљаних људи, ТЈаво чини све не би ли их поништио или, 

не може ли њима наудити, бар спречио или отежао 

уздизање сличних у будућности. Стратешки циљ тих 

напада исти je у свим временима: искорењивање добра из 

људи - уз бескрајну тактичку разноликост, зависно од 

случаја до случаја.

СРБИ HA УДАРУ 

Досад смо о Новом светском поретку говорили као о 

општој појави, a сада да га - и социјализам - размотри- мо 

као појединачне појаве које се тичу нас, Срба. 

Ha основу дугог познавања Срба, Т)аво je наш народ у 

20. веку 35 напао с два страхотна оружј a, то ј ест, и 

деологије: југословенством и комунизмом. О 

југословенству ћемо рећи само да je отпочело растакањем 

српског народ- ног бића и свеопштим кварењем народа, и 

да je ство- рило главне претпоставке за “комунизацију” 

земље и народа. Настављајући посао започет 

југословенством, комунисти су томе само додали још и 

своју заблудну идеологију. Ово су обавили у две фазе: 

У првој, од Грађанског рата (1941-1945) до пада 

Ранковића, сурово и бескомпромисно су се обрачунали 

са српским националним снагама и такозваним клас- ним 

непријатељем, масовним погубљењима за време рата и 

свеопштмм терором после њега, уз мање-више насилно 

протеривање људи са села у градове, агресивно 

богоборство и индоктринацију младих, проглашавање 

нових “нација” од делова српског народа итд. Но, ваља 

казати да бисмо све то ипак преболели, издржавши и 

ранија раздобља терора м обести, али да нас je сусти- гао 

још страшнији, подлији и смртоноснији удар. Наи- ме, 

следила je друга фаза, касније названа “амерички 

социјализам”, која je трајала све до смрти особе познате 

под надимком Тито, која je преузела индентитет загребачког 

металског радника и комунисте Јосипа Броза. 36 

(Ко je тај нечовек био, тешко се и данас може поузда- 

Веку који je Бог, no народном предању, препустио "ђаволу и који 

je Србима донео толике несреће, да je Свети Петар Цетињски још 

почетком 19. века плакао због судбине данашњих Срба. 

По свему судећи прави Јосип Броз je умро (или je убијен) пре 

45


но утврдити 37 ). У земљу која je баш тада послала у иностранство 

више од милион незапослених, из истог тог 

“света” почињу да стижу огромне кредитне позајмице. 38 

Највећи део усмерава се у потрошњу, што доводи до наглог 

скока стандарда који, опет, изазива корениту промену 

дотадашњег начина живота (и схватања) огром- не 

већине Срба (и другмху СФРЈ). Иако je ово раздобље 

материјалног благостања кратко трајало (петнаестак 

година), уз назнаке наступајуће кризе, показало се ипак 

довољним да прекине и последње, истањене споне са 

традицијом, патријархалним моралом и свим, векови- ма 

освештаним схватањима живота и његових вредно- сти. 

Речју, прешли смо Рубикон и не можемо (јер не же- лимо) 

да се вратимо. 39 У таквом клонућу затекао нас je распад 

СФРЈ. 

Овде би, већ, ваљало размотрити узроке распада или, 

тачније, разбијања СФРЈ. Наиме, ако су наше по- ставке 

тачне, зашто они који владају светом нису са- чували 

устројство које je тако успешно сатрло Србе? Зашто нису, 

ако већ хрле стварању једног света, ли- берално 

социјалистичку, мултинационалну, мулти- културалну, 

мултиконфесионалну СФРЈ мскористили као стожер за 

интеграцију југоисточне Европе (текући пројекат 

Балканске Уније)? Не би ли Срби све што та- козвана 

Међународна заједница од њмх тражи, 40 најпре 

прихватили управо у оквирима СФРЈ - заслађено, ако 

треба, новим финансијском давањима (будућм да за Антицркву 

новац није проблем)? Таква питања се не могу 

37 

Осимако то сатанисти сами једном не објаве, јер се очигледно 

радило о њиховом елитном кадру. 

38 

Додуше, стизале су и раније, јер je особина социјализма да никад 

и нигде није економски могао да опстане. 

39 

И сам глагол “вратити се” “назадно” звучи. Треба ићи напред, 

стално напред ... A где? Па, “у светлу будућност”. 

40 

Изгледа да листа захтева још није до краја испостављена. 

46


оставити необјашњена. Но, да бисмо сувисло одговорили 

на њих, ваља се подсетити следећег: 

Говорећи апостолима о стању на земљи пред свој други 

долазак, Господ им указује да ће Ђаво хада 

посеб- но 

настојати да саблазни изабране, то јест оне достојне 

твудскога имена (вазда малобројне, a који ће тих да- на 

бити још ређи). 41 Удар ће дакле бити усмерен према 

појединцима још непоклеклим на духовном мегдану, не 

би ли се и они сломили. Ако при томе страдају и они 

који су се Ђаволу већ приклонили (макар избегавајући да 

му се противе) то човекомрсца наравно не' брине - пре би 

се рекло да га весели. Тек у светлу тога можемо исправно 

одговорити на горња питања. Крајем осамдесетих 

година 20. века већина Срба (они који су се приклонили) 

била je скоро потпуно морално и духовно сломљена. 

Међутим, сачувало се нешто здравог сељаштва (и то 

углавном ван Србије, у републикама где су српски простори 

намерно економски пасивизирани), a и међу 

набујалим градским становништвом почео се издвајати 

један здрави - не слој (било би претерано рећи) - већ 

елемент. Рурално становништво je од кварења сачува- ла 

управо економска неразвијеност (слаба саобраћајна веза 

са градовима, живот поштеђен заглупљивања но- винама 

и телевизијом и сл.), док je другима, Људима no 

природи 42 скромним и поштеним (каквих je међу Србима 

увек било више него у већини европских и средоземних 

народа) раздобље материјалног благостања 

омогућило je да сопственим радом обезбеде пристојан 

живот својим породицама и себи, без каријермстичке 

јагме за функцијама и крађе друштвене својине. 43 

Овоме je погодовало и што социјализам као идеологија 

није истица о среброљубље као врлину - конкретно, 

41 Видети: Јеванђеље по Матеју, 24. глава (посебно 24. стих). 

42 Дакле, од Бога обдареним. 

Иљин би рекао да je постојала друштвена могућност да човек 

радом издржава породицу. 

47


међу члановима СКЈ водила се жестока и стална бор- ба 

око власти, њима најважније, док новац, са стано- вишта 

друштвеног угледа, na и утмцаја, није играо ве- лику 

улогу. Јер, у то време je било доста богатих особа 

(приватника), без икакве друштвене тежине. Родитељи су 

децу усмеравали на школовање, a не стицање нов- ца. 

(Додуше, подразумевало се да диплома обезбеђује 

материјално благостање. “Заврши сине школу”, говори- ло 

се, “na да будеш господин” - односно, живиш лепо, a не 

радиш много ни напорно). И мада je све то време тек- ла 

пљачка друштвене својине, којом се бавио огроман број 

запослених, она je одражавала прохтеве за “хлебом преко 

погаче”, и тако je и оцењивана. Ваља истаћи и да људима 

који су се тако богатили (то богатство се, огле- дало 

махом у поседовању луксузних некретнина, то јест кућа и 

викендица, и страних аутомобила - у то време не много 

бољих од просечних домаћмх) нико није, бар јавно, 

завидео - нити су истицани омладини за узор. 

Но, шта год томе био узрок, духовно неумртвљених и 

морално неунакажених Срба je било, и ваљало их je сломити. 

Зато je, према детаљном сценарију, изведена onсежна 

операција разбијања СФРЈ. Подсетимо се украт- ко 

њених најважнијих детаља, али и неких који су joj у 

“припреми терена” претходили: 

1) Уставним решењима из 1971, односно 1974, практично 

je разграђена Југославија, то јест, створен прав- ни 

оквир за њену разградњу. Јединство земље почи- вало je 

искључиво на јединству СКЈ и личности Тита. Зла намера 

je овде очигледна: творци тог Устава знали су тачно итга 

раде, односно спровели су што им je врх партије наложио, 

што опет значи да je тај врх већ ис- планирао распад 

земље. Да о томе не би било забуне, ваља знати да je 

“наша” комунистичка партија (и оста- ле) основана као 

део социјалистичко-комунистичке ин- 

48


тернационале - у свим својим облицима (Прва, Дру- га 

или Трећа) једне од огранака оног што смо назвали 

Антицрквом. Попут других организације Антицркве, и 

КПЈ (касније СКЈ) имала je две упоредне структуре: 

видљиву или јавну, сачињену од “непосвећених” (неупознатих 

се истинским циљевима) и невидљиву или 

тајну, од “посвећених” (свесних правих циљева). Истинску 

власт увек су држали “посвећени” који су водили 

кадровску политику и доносили све стратешке одлуке - 

које би, већ донете, биле подметане “непосвећенима” из 

врха видљивог дела партије. 44 Ово je рађено тако вешто да 

je партијска маса “непосвећених” сматрала да доно- си 

сопсгвене одлуке, мада je само оверавала већ договорено, 

најчешће не схватајући далекосежност таквих 

решења. Потреба да се овај привид одржава свакако je 

главни разлог што су на кључна партијска (и државна) 

места довођени “непосвећени” врло ограниченихумних 

способности, подложни сугестији “саветника”, или нечасни 

танкодушићи обрљани многим неваљалством, те 

стога погодни за манипулацију. 

2) Цепањем СКЈ на “чувеној” Осмој седници, неколико 

година после Титове смрти, нестала je једина rrpeoстала 

везивна сила која je одржавала привид јединства 

земље. Подразумева се да се нм то цепање није десило 

случајно, нити било неминовност - одлуку о њему донео 

je тајни партијски врх. 

У догађајима који су следили испољила се сва ништавност 

видљивог дела партије, односно његова пот- пуна 

зависност од тајног центра. 45 Тих дана могли смо 

44 

Значајно je да су “посвећени” могли заузимати безначајна места у 

видљивој хијерархији власти. 

45 

Довојбно je било да тајни центар не изда упутства о начину решавања 

актуелног проблема, na да наступи парализа видљивог дела 

партије - где се никад нису ни доносиле самосталне одлуке, будући 

да су “непосвећени” изгурани у врх били за то, и њихово 

49


посматрати потпуну беспомоћност једне до јуче гвоздене 

организације са ммлионскмм чланством, чудовишним 

полицијским апаратом и потпуном контролом над 

војском која je, no ефективима и средствима, спадала у 

једну од првих десет армија света. Ta борбена машина 

коју није могао угрозити ниједан унутрашњи политич- ки 

противник (каквих, због респресивне природе си- стема, 

није ни могло бити), потпуно je заказала. 46 

3) Насупрот лажном братству м јединству негованом у 

обе Југославије, наступило je време шовинистичке 

демагогије и мржње. За несрећу, огромна већина Срба 

била je прмхватила идеју југословенства, и зарад ње се 

умногоме одрекла жмвих атрибута сопственог народног 

бића: вере, историје, језика, обичаја. Заглмбљени усто у 

неморал, Срби су се нашли у очајној ситуацији. С једне 

стране, распад земље искрено доживљене као своје, и 

слом социјалистичког система у свету и код нас - с којим 

су се временом сажмвели - потпуно je слудео огромну 

већину, остављајући мх у идејном и вредносном вакууму. 

Истовремено, опасност која се мзненада наднела над 

Србима ван територија некадашњих социјалистичких 

република Србије и Црне Горе, и нарастајући економски 

проблеми, тражили су хитну акцију. Немајући чисто 

срце (с неморала) и не знајући готово ниш- та о 

истинском Српству, Срби су насели на збркану и 

страстима набијену псеудо-националистичку ретори- ку 

дојучерашњих интернационалиста. 47 Ha том лаж- ном 

национализму, вештачки изазваном за једнократну 

употребу, устоличује се Слободан Милошевић. 

спровођење, неспособни. 

46 

И тај распад контролисао je тајни врх, одмах ставивши рестлове 

под контролу Антицркве, преко неког њеног огранка. 

47 

Ha срамоту и несрећу свих нас, нико тада није народу понудио 

озбиљан и заокружен програм, заснован на Истини и Правди. 

50


4) Паралелно са његовим вртоглавим политичким 

успоном,у Србији (и Црној Гори) отпочињеуобличавање 

вишестраначке политичке сцене. Странке настале тада 

одредиће политички жмвот земље у наредним годинама, 

преломним за судбину народа и државе. Вође тих углавном 

антикомунистичких странака листом су поникли из 

СКЈ, где су се своједобно веома истакли као идеоло- зи, 

цензори, полицајци, жбири и активисти. Ту се на- шао и 

један број такозваних дисидената (наводних про- тивника 

компартије али не и саме идеје социјализма); но, ако се 

пореде њмхове привилегије (места no разним 

престижним институтима, у култури и на универзите- ту) 

са начином како je та партија поступала са истин- ским 

противницима 48 , јасно je да ни ту не може бмти нм говора 

о “демократама”, већ о својеврсним тројанским коњима 

(уходама и прерушеним агентима). 

ГТошто je извикан за вођу, Слободан Милошевић 

преименује СК Србије у СПС, преузимајући његову 

структуру и материјална добра, уз извесне програм- ске 

исправке u нешто осипања чланства. Остале водеће 

партије (СПО, СРС и ДС) формирају се промоцијом 

њихових будућих лидера преко државне телевизије. 49 

48 

Прави противници комуниста су своје делаље плаћали главом, 

или су пропуштани кроз млин за млевење личности (хапшење, инквизиторски 

истражни поступак, робијање у ужасним условима, 

стална малтретирања породице, по изласку из затвора немогућ- ност 

запослења, na опет хапшење, у круг). За то je илустративна судбина 

Влада Дапчевића, пред чијим се страдањем и одважано- шћу овај 

аутор клања, мимо својих потпуно другачијих погледа на свет. 

49 

Неко може приметити да се они јесу редовно појављивали у 

ударним дневницима државне телевизије, али не да би били хваљени, 

већ нападани. Томе би се могло одговорити да je, имајући у ви- ду 

тадашњу узбурканост духова и општу пометњу, довољно било што су 

били на телевизији и што се о њима говорило. A што се ти- че 

“напада”, ваља знати да постоји критика и “критика”. Јер, неко се 

може стварно нападати, аргументованим оспоравањем његовог 

гледишта, образложења, закључака итд, a може се и тобоже нападати, 

a заправо рекламирати, будећи у људима знатижељу да поб- 

51


Ту су и значајна финансијска средства којима ове особе, 

односно језгра будућих странака, располажу од самог 

почетка свог новог деловања, над чијим се пореклом готово 

нико није замислио, прихватајући здраво за гото- во 

причу о помоћи


О збуњености народа у то време најбоље сведо- чи 

следећи пример. Наиме, иако су антикомунистич- ке 

пароле имале исту огромну подршку као псеудонационалистичке 

бесмислице, иако су се многи напрасно 

изјашњавали као “четници” или макар “жртве” комунистичког 

терора - да би се сваки посматрач могао запитати: 

“Па ко су били комунмсти, и како су владали кад 

их нико није подржавао?” - и мада се телалмло о погубности 

комунизма и југословенства no српски народ, 

ипак je исти тај народ за вођу прихватио особу нескривено 

поносну на своју комунистмчку прошлост, решену 

да даље гради социјализам (саобразно новим условима), и 

одржи југословенство. 

По сличном сценарију извршена je нова расподе- ла 

политичке моћи и међу другам југословенским 

“нацијама” Иако нас поглавито занима српски народ, овде 

се, ради отклањања могућих нејасноћа, морамо ос- врнути 

и на “друге” 51 Југославију су, наиме, њени идејнм творци 52 

отпочетка замислили као замку за Србе, то јест као 

средство расрбљивања, и то je она безмало саврше- но 

обавила. О томе ћемо више у нареднмм поглављмма, a 

сада поменимо да су југословенске власти, владајући 

културни и просветни кругови и већина несрба глав- ном 

сметњом југословенству, м у идејном и практичном 

смислу, сматрали Српство. Отуда се на Србе у прве две 

Југославије гледало с подозрењем, док су се претензије 

осталих не само толермсале, већ и потхрањивале - не би 

ли се Српство сузбмло, na коначно и угушило. (У то- ме 

се ишло дотле да су читави делови српског народа 

проглашени новим “нацијама”). Однос комуниста пре- ма 

Српству био je додатно заоштрен генералним ставом 

Коминтерне, no коме су руски и српски народ суштин- 

51 

Смисао наводника биће разјашњен у наредним поглављима. 

52 

Римокатоличка мултинационала и водећи кругови Аустро- 

Угарске. 

53


ски реакционарни, те као такви потпуно неподесни за 

комунизам, због чега се имају сматрати непријатељима. 

Ово je увећало српску трагедију м убрзало расрбљивање, 

јер je народ који je својим беспримерним жртвама и 

војним подвигом омогућио стварање Југославије проглашен 

непријатељем југословенства, и, мада су његови 

припаднмци бмли најбројнији и у КПЈ и у такозваној 

Народноослободилачкојвојсци,жигосанкаонепријатељ 

система (комунистичко-социјалистичког). Овај пара- докс 

се у пракси одразио, како je већ речено, не само 

званмчним толерисањем, већ и помаг^њем “национал- не” 

хомогенизације несрба, док je сваки, ма како без- азлен 

покушај српског освешћивања гушен до истраге. 

Понављамо, ово се Србима дешавало и у првој и другој 

Југославији, дакле, безмало кроз цео 20. век. 

Захваљујућм оваквој припреми, остали “народи и народности” 

спремно су дочекали распад СФРЈ. Усто су им, 

од самог почетка, вођства била под пуном контро- лом 

одговарајућих огранака Антицркве. 

5) Пошто су овако “напаковане карте”, то јест устоличена 

нова “националистичка” вођства, могла je отпочети 

“ратна партија” ниског интензитета и дугог трајања. 53 

Наиме, део војне доктрине САД, сукоб ниског интензитета 

je рат између две стране који дозира трећа си- ла. 

Она, пажљиво одмереном помоћи обема странама, 

потпуно влада TOKOM сукоба, његовим трајањем и исходом. 

Примењено на наш случај то je изгледало овако: 

зараћене стране - “народи и народности” СФРЈ против 

Срба; трећа сила - мрежа међународних организација које 

обједињавају Западни свет у име Антицркве; глав- ни 

контролни фактор на терену - Слободан Милошевић; циљ 

сукоба - искорењивање Српства, односно затирање 

53 

Из даљег текста видеће се зашто je било битно да рат дуго траје. 

54


преосталих духовно здравих Срба м стварање услова да се 

такви више не појаве. 

Да су Србм крајем 80-тих година имали добро вођство 

и истинског вођу, на просторима СФРЈ не би ни би ло 

рата. Јер, такав вођа би одмах извео целокупан Српски 

народ из Југославије и прогласио српску државу на 

територији која нам етнички м историјски припада. 54 

Дакле, управо бисмо ми разбили Југославију (за нас, no 

речима песни- ка Момира Војводића - “Тугославију”), што 

би било и логично и праведно, с обзиром каква нам je зла 

она (и та државна идеја) нанела. Овим чином, уз увођење 

ратног стања на целој територијм нове државе, народу би 

се предочио јасан национални циљ и уједно развејале недоумице 

у погледу озбмљности намера оних којм га воде. 

Користећи организациону структуру и материјалну 

основу ЈНА, спровођењем опште мобилизације међу 

Србима, сабрала би се таква војна сила која би улила 

поштовање и “народима и народностима” тада већ бивше 

СФРЈ, и њиховмм покровитељима и налогодавцима из 

света, да би нам баш из остатка бивше СФРЈ стигле прве 

рођенданске честитке, са “срдачном” жељом да бу~ демо 

добри суседи. 

“Нека би и било тако”, можда би неко овде казао, “што 

се тиче ‘народа и народности", али како би ‘свет' реаговао?” 

Kao одговор, може се само рећи да то не бм мог- ло 

бити горе од тога како je иначе реаговао - једино што 

бисмо мм ту реакцију, каква год била, много спремније 

дочекали. (Уосталом, аутор je убеђен да би нам у том 

случају једина озбиљна опасност претила не од 

бомбардовања, копненог напада, санкција и слично, већ 

од гомила новца које би нам биле понуђене за хит- но 

анестезирање Српства које се управо буди - не би ли се 

успешно окончала операција американизације, што 

54 

Koja je то термторија и какво би име та држава морала носити, 

видеће се из поглавља која следе. 

55


би власт довело у неугодан положај: ако прихвати - не 

ваља, a да одбије - како објаснити народу тај чин, који он 

без темељне припреме (за коју не би достајало време- на) 

не би могао разумети. Но, то су друге теме и пробле- ми, 

данас бескрајно далеко од нас.) 

Да су Срби имали добро вођство, и правог вођу ... али 

нису. Нити су га, какви јесу, и могли имати - ка- кав 

народ, такво и вођство. Јер, уместо истинског Во- жда 

имали су Ммлошевића и његове лакеје, издајнике и 

хохштаплере, бранковиће и никоговиће, расрбљене и 

морално изопачене особе. Поодавцо забасали ни- за 

страну, са таквима на челу смо се коначно сурвали у 

понор (из кога ћемо се тешко, можда и никако избавмти). 

Догађаји су се одвијали као у кошмару, без ре- да и 

смисла, чак насупрот њмма - будући да се Сло- бодан 

Милошевић определио за одбрану Југославије, коју су сви 

остали упрли да напусте. Он позива такоз- вану 

међународну заједницу да “добрим услугама” раз- реши 

“југо-кризу”. “Међународна заједница” у лику ЕЗ 

(данашња ЕУ) радо се одазвала и пружила “услуге” које су 

довеле до разбуктавања оружаних сукоба на ширем 

простору тада већ бише СФРЈ. Милошевић то тумачи 

утицајем Немачке, чијем су притиску подлегли “наши 

традиционални европски савезници”, na тражи хитно 

укључивање ОУН у даље решавање већ ратног суко- ба, 

инсистирајући на улози САД као “најдемократскије 

земље на свету”, усто нашег “традиционалног савезника”. 

Ово je довело до рата у БиХ, увођења санкција 

најновијој (трећој) Југославији (СРЈ)> и повике “огорченог 

светског јавног мнења” да се она хмтно бомбардује. 

Слуђеном народу остајало je само да посматра ка- ко се на 

државној телевмзмји “најдемократскија земља на свету” 

преименује у “светског полицајца” и да слу- ша 

Милошевића како говори о “свим Србима у једној 

држави” док од Србије и српске Црне Горе опет фор- 

56


мира Југославију. Прекодринске и прекодунавске Србе 

који траже да уђу у макар такву творевину, он из “мудрости” 

своје политике одбија. У отацбинском рату који 

Срби воде на подручју Крајине и у БиХ, Слободан 

Милошевић и чињењем и нечињењем предано помаже 

непријатеља. 

Ово, нажалост, захтева објашњење. Наиме, није спорно 

да je Милошевићев режим Србима у РСК и PC пружао 

одређену материјалну, na и војну помоћ, али о њој 

треба знати следеће: 

1. Слободан Милошевић je морао одржавати стечени 

углед у очима народа, који je тих првих годи- на 

рата, још неизмрцварен плодовмма СПС-ЈУЈТ- овске 

економске и уопште унутрашње политике, био 

нормално (борбено и родољубиво) расположен. 

Другачији став народ тада не би прихватио, и власт 

која би отворено окренула леђа западним Србмма се 

не би дуго одржала. 

2. Ова помоћ je омогућила Милошевићу да своје 

људе издигне у врх војног и политичког руководства 

западних Срба - са кобним последицама не само no 

њих, већ no целокупно Српство. Јер, остављени од 

сународника из Србије и Црне Горе, западни Срби 

морали су ратовати сами. Мада малобројнији, они су 

ипак могли победити без већих жртава да су се 

правовремено и ваљано организовали. Каснећи због 

ослањања на ЈНА, поверења у Милошевића, и лоше 

организације 55 , Срби су рат војнички упркос свега 

добили, пропустивши међутмм да противнмка дотуку. 

Тако су Срби из Крајине (у садејству са ЈНА) 

могли без нарочитих тешкоћа заузети Осијек, Винковце, 

Сисак, Карловац, Задар и Шибеник, и пресећи 

Хрватску на правцима Карловац-Словенија, и Задар- 

Шибеник, што би je натерало на капитулацију и пре 

55 

Видети у наставку. 

57


краја 1991. 56 Рат у Босни се најбрже могао окончатм 

заузимањем Сарајева. To се дало постићи у скоро 

сваком тренутку, јер су Срби држали артиљеријске 

положаје на готово свмм главним висовима изнад 

града, као и положаје близу самог центра (Грбавицу и 

Неђариће). Незаузимање Сарајева обично се правдало 

недостатком људства за градске пешадијске 

борбе. AKO И прихватимо то као разлог што Сарајево 

није пало TOKOM 1992, шта рећи за наредну годину, 

када су крајем пролећа и почетком лета, операцијом 

“Лукавац 93” снаге ВРС у потпуности поселе планински 

венац око града? (Овим дејствима, муслиманске 

снаге су потпуно разбијене и онеспособљене 

за даљи отпор. Чекало се само наређење за силазак у 

град - које није дошло. Уместо тога, наређено je 

напуштање освојених положаја.) Сетимо се и дру- гих 

неискоришћених победа: на Купресу 1992. под 

командом Славка Лисице, после које смо имали на 

длану Ливно, na и Дувно - тврђаве усташтва у 

западној Херцеговинм - na Ммтровданске бмтке у 

источној Херцеговини, на крају које je командант 

Невесињске бригаде ВРС Новица Гушић, тражио од 

Главног Штаба ВРС и команде Херцеговачког корпуса 

само један пешадијски батаљон као појачање за 

заузимање Мостара (помоћ није послата, a пуков- ник 

Гушић je касније смењен), затим чувене акције 

пробијања коридора у Посавини и заузимање Босанског 

Брода, такође под командом Славка Лиси- це, 

кад су Хрвати и муслиманрг били у таквом pa- сулу 

да Срби нису имали озбиљнијих препрека ни да 

пређу у Славонију, a камоли војничког разлога да 

непријат ељу оставе Орашје и села око Брчког 57 , na 

56 

Капитулацмја нове ендехазије 1991. значила би “ммрну Босну”, 

јер рата у БиХ не би ни било. 

57 

Издајници чији je задатак био да спрече победу Срба, имали 

су итекако разлога да коридор остане узак (понегде свега неколико 

58


успешне контраофанзиве у мсточној Босни почетком 

1993. (Сребреница je требала пастм још тада 58 ), 

Горажда у пролеће 1994, када je НАТО авијација први 

пут деловала no положајима ВРС - што није спречило 

Србе да разбију муслиманску одбрану (град и цела 

област нису заузети једино захваљујући наређењима 

“одозго”), те Бихаћа 59 у јесен 1994... Не само што те 

победе нису искоришћене да се одсуд- но порази 

противник, већ су често Срби враћани на почетне 

положаје, што je слабило морал бораца, a бодрило 

непријатеља да изнова напада - знајућм 

стотина метара), јер je то пружало изговор за стационирање јаких 

снага за његово чување. Тиме се правдао недостатак снага за офанзивне 

акције на другим деловима фронта. 

58 

Све су то биле могућностм за затварање појединих ратишта и 

упућивање за њих везаних снага на друге делове фронта. Умес- то 

тога, Сребреницу су наредне године УН прогласиле “заштиће- ном 

зоном” - да не помињемо жртве међу цивилмма no околним српским 

селима при честим упадима муслиманских мародера из ње. Овај 

градић у источној Босни, заједно са селом Жепа, биће за- узет тек 

1995, уочи војничког слома западних Срба, и тек пош- то су главни 

муслимански зликовци пребачени на сигурно. Пра- ведну одмазду 

над делом затечених зликоваца, светски, али и такозвани слободни 

српски медији, представили су као “вели- ки покољ сребреничких 

муслимана” , што ће постатм опште мес- то у говору свих 

србомрзитеља. Овај виртуелни “покољ” засе- ниће стварни, ужасни 

полом Срба Книнске и Босанске Крајине. Сличан сценарио 

“изједначавања страдања” биће примењен и 17. марта 2004, у време 

жестоког насртаја Арнаута на преостале косов- ско-метохијске Србе, 

када je “наша” тајна полиција у Београду и Нишу организовала 

паљење две џамије, не би ли “објективним” ме- дијима пружила 

прилику да нас подсете да “на Косову горе цркве, a у Србији (без, 

разуме се, Косова и Метохије) џамије” . 

59 

Ово je била последња велика победа ВРС над непријатељем помогнутим 

НАТО авијацијом (и командоским групама) и уједно 

последња прилика да се рат оконча победом Срба. Освајањем Би- хаћа 

и Цазинске крајине, ослободиле би се велике борбене снаге ВРС 

(делови 1. и главнина 2. Крајишког корпуса), као и значајне снаге 

СВК, a што je најважније, спојиле би се две крајине, после че- га би 

уједињење PC и РСК и Милошевићевим људима било немо- гуће 

спречити. 

59


да ће, крене ли му лоше, Срби стати пре него задају 

завршни ударац. 

За то време, Милошевићеви људи из политич- ког 

врха PC и РСК водили су прави специјални рат против 

сопственог народа. Јер, како другачије на- звати 

неувођење ратног стања, немобилизацију војске, 

некажњавање дезертера, ликвидације српских 

“екстрема” (родољуба који су хтели да по- разе 

непријатеља), “приватизацију” усред рата, ма- совни 

шверц и ратно профитерство (у чему предњаче људи из 

власти), немуште и неодрживе ратне циљеве (ко je, 

икоме у, рецимо, PC могао објаснити географ- ски 

мзглед те државе или, у PCK, напуштање Западне 

Славоније, незаузимање Задра, Винковаца и Осијека), 

бесмислене политичке сукобе (“парламентаризам” у 

сред борбе за опстанак, насупрот праксе и земаља 

попут Велике Британије, да у оба светска рата привремено 

уведу диктатуру и ратни социјализам), те 

незбрињавање рањеника и породица палих бораца... 

- да поменемо само понешто из тог ланца ужаса. 

Ha овај начин Слободан Милошевић и његова еки- па 

успевају да (ругајући се сопственом народу коли- ко и 

познатој енглеској изреци) “ишчупају пораз из чељусти 

победе”. 

1. И коначно, баш та помоћ уљуљкивала je тамошње 

Србе и давала им лажни осећај сигурности. Наиме: 

Да су западни Срби били свесни да морају ра- товати 

сами, извесно би сасвим другачије водили рат и 

устројили сопствену државу. Јер, било би им јасно да 

морају победити што пре, na би и држав- ну 

организацију саобразили томе. Овако, економ- ска 

помоћ из СРЈ омогућавала je одржавање живот- ног 

минимума и без рада (за који je неопходан мир), и 

прилику за добру зараду шверцом, који je не само 

толерисан, већ и поспешиван - јер, само се тако мог- 

60


ло ратовати четири године a да се, на који километар иза 

фронта, живи мирнодопски. Лажни осећај си- гурности, 

последица вере у Слободана Милошевића и Србе из СРЈ, 

западне Србе није напуштао ни no Милошевићевом 

увођењу санкција на Дрини 60 . Тек ће им 1995. пући пред 

очима да се не ради ни о каквој “високој политици” већ о 

издаји - али ће тада већ би- ти прекасно. 

1) У време кад су светски медији, као и такозване демократске 

снаге у земљи оштро нападали Милошевића 

због “великосрпства”, он je најбезочније настављао 

ватиканско-бечко-коминтерновски 61 

пројекат 

расрбљивања, упорним коришћењем фразе о “српском и 

црногорском народу”, поредећи их са “два ока у једној 

глави” 62 , итд. И говорећи о шиптарском зулуму на Косову 

и Метохији, као жртве je доследно помињао Србе и 

“Црногорце” Овакав став преузели су сви његови лакеји, 

утркујући се у наглашавању различитости Срба и 

Црногораца. Што je најгоре, све се то дешава док се у 

самој Црној Гори, осим шаке одрода окупљених око Либералног 

савеза, нико, na ни комунистички питомци из 

ДПС-а, није усуђивао да јавно негира српство Црногораца. 

И Момир Булатовић и Мило Ђукановић су тих 

првих година, увијајући “ка враг око крстапомињали 

мскључиво “грађане Црне Горе” не одређујући се о 

народној припадности Црногораца, a Новак Килибарда je 

чак формирао “просрпску” Народну странку. 63 

60 

Што су Срби у Краљевини Србији у време Пашића имали оби- чај 

да кажу: “Зна Баја шта ради”. 

61 

Речју, југословенски. 

62 

Ипак два! 

63 

И ово речито говори о степену пометње у главама Срба, наста- ле с 

планског расрбљивања. Милошевићева породица долази ина- че из 

Васојевића у Црној Гори. Ако Црногорци, no њему, нису Ср- би, значи 

ли да се ни он није тако осећао? To би, опет, значило да je Србе у још 

једном кључном историјском тренутку предводио неср- 

61


7) Милошевићева бестидност, као и лакомисленост 

народа, можда се нигде нмсу тако јасно испољили као 

при економским санкцијама, уведеним нам 1992. Наи- ме, 

због већ помињане привредне међузависности, и 

раслабљености 64 народа са савременог начина живо- та, 

економске санкције и међународна изолација заис- та 

спадају у највеће изазове пред којима се један народ и 

држава могу наћи. И уместо да се промисли шта чинити, 

и припреми народ на одрицање и промену начина живота 

- да се с покајањем обратимо Богу не би ли нас погледао 

- Слободан Милошевић нас убеђује да je посреди 

грешка која тек што није отклоњена, a да “развојем под 

санкцијама” треба одржити корак са светом, како бисмо 

се спремни поновно укључили у њега! Битно je, истицао 

je Милошевић, да “због санкција нико не сме остати без 

посла”, односно да и радници који због прекида производног 

ланца или ускраћеног тржишта не раде, такође 

примају плате (невероватно колико je озбиљних људи 

међу радницима то прихватило, у почетку чак подржало). 

Нема разлога, поучавала нас je највиша државна 

власт, да ишта мењамо у начину живота, поготово не у 

схватањима. 

Ово je, природно, изазвало брзи крах привреде СРЈ> и 

без санкција у очајном стању (привреда целе СФРЈ стајала 

je пред колапсом, a распад земље - комплемен- тарног и 

међузависног механизма - додатно je зацрнио економско 

стање новонасталих држава). Друштвено- државни 

привредни сектор узет као целина, поклекао 

бин. (“И после Тита - Тито”!) 

64 

Ова раслабљеност je духовна и телесна, то јест, почевши као духовна 

пројавила се и као телесна. Иако смо просечно вишег раста од 

предака, као да смо грађени од слабијег материјала, одликујући се тек 

делићем њихових физичких способности. Ми данас нисмо кадри за 

изузетне телесне напоре, потребне су нам велике количи- не јаке 

хране, дугачки одмори, не подносимо хладноћу ни врућину, 

неотпорни смо на болести (без лекова, зло!)... 

62


je већ крајем 1992, да би коначно био усмрћен вештачки, 

намерно изазваном хиперинфлацијом наредне године. 

Важно je било да Милошевић држи реч - фабри- ке 

нису радиле али се нису ни затварале; радници који су 

радили и који нису примали су платице којима се ни- су 

могли исхранити ни неколико дана у месецу. Додуше, 

индивидуално сналажење није било забрањено, чак се 

препоручивало; људи су били препуштени сами себи и 

закону улице. Да би преживели, стотмне хиљада “запослених” 

и исто толико незапослених кренули су у шверц, 

препродају девиза, бензина^ цигарета... Истовремено, 

повлашћена елита из партмја на власти, око власти, и из 

такозване опозиције, отварала je приватна предузећа која 

су преузимала најуносније послове дојучерашњих 

друштвено-државних гиганата, богатећи се буквал- но 

преко ноћи. Овој злоупотреби власти приписивала се чак 

“патриотска” димензија, пошто се тако, наводно, пробијао 

зид санкција! Слика наше пропасти била би непотпуна 

без помињања организоване пљачке народа преко банака 

(прво државних, na “приватних”), као и планске 

монетарне ударе (највећи 1993) који су на бор- бени 

морал народа (и сваки други вид морала) деловали 

разорније од ичег. Овако (плански) изазвана анархија 

погодовала je, наравно, најгорима - и раније нехајних на 

законске норме, a на моралне потпуно. Овај народ- ни 

шљам je у новим околностима муњевито испливао на 

површину у виду успешних “бизнисмена”, “турбо- фолк” 

звезда и “политичара” од каријере - дајући погу- бан 

пример осталом делу народа, нарочито омладини. 

Овим и сличним мерама, из народа су искорењивани и 

последњи трагови саборности, то јест, осећања 

заједништва проистеклог из надсвесне, свесне и подсвесне 

духовне везе између припадника исте нације. Јер, 

испод неког минимума саборног осећања, народ као 

заједница у Богу престаје постојати, a остају само


“грађани” - гомила појединаца затворених у себе, зазорни 

једни од других, међусобних односа одређених 

“законом јачега”, животне философије изражене крилатицом 

“човек je човеку вук” - који коначно, и неизбежно, 

“еволуирају” у “економску животињу” (“потрошача”), 

наизглед дајући за право најгорљивијим 

дарвинистима. 

8) Сва погубност губитка узвишеног осећања саборности, 

исказала се нашим односом према Србима изгнаним 

из прекодринских крајева, a касније и с Косова и 

Метохије. Том приликом, ми Срби с ове стране Дри- не 

обрукали смо се толико да ћемо ту мрљу тешко спра- ти са 

образа. Никакви изговори, na ни о сиромаштву, не вреде, 

поготово кад се зна да je у Другом светском ра- ту, за 

владе генерала Милана Недића, окупирана Србија братски 

дочекала неколико стотина хиљада Срба избе- глих са 

простора злочиначке НДХ, али и са Косова и Метохије, 

Македоније и Војводине 65 , да се у њиховим успоменама на 

то страхотно време сачувало и понечег лепог. Милан 

Недић, погубљен без суђења као мздајник, показао се 

народним добротвором и мудрим држав- ником наспрам 

“Слобе Србина”, a тадашњи, већ по- клекли Срби 

обрасцем солидарности - мада се (али не као оправдање) 

може навести дуг, упоран, предан и брижљив рад многих 

из иностранства и код нас, да се покажемо каквим смо се 

показали. Но, мимо поод- маклог расрбљивања, и овде 

ваља указатм на допринос Слободана Милошевића његовој 

финализацији. 

Наиме, у почетку оружаних сукоба на просторима 

СФРЈ, према касније названој СРЈ почеле су се слива- ти 

реке Срба - добростојећег, градског становништва. 

65 

Међу њима чак и четрдесетак хиљада Словенаца које су из Словеније 

протерали Немци. Један од њих, као дете, био je и Милан Кучан. 

64


Одбијајући да узму учешће у рату, они се нису смели 

сматрати избеглицама, већ дезертерима. Да смо има- ли 

нормалну власт, она би одмах све мушкарце врати- ла 

назад, a жене, децу и старце селективно задржавала, na у 

крајеве који нмсу непосредно угрожени ратним дејствима 

- на пример, дубину Босанске Крајине - враћала и 

жене и децу. 

Но, из крајева где се воде борбе прихватала би сву децу, 

жене с малом децом, и болесна и изнемогла лица, 

ослобађајући борце бриге о нејачи и тиме повећавајући 

маневарску способност наших јединица 66 . (Жене без деце, 

или с одраслом децом, и мушкарци неспособни за 

борбу били би распоређени у позадинске службе.) To би 

биле истинске избеглице, којима не би смело ништа 

(материјално) да мањка. Како би се који крај ослобађао, 

односно како би српска војска померала линију фронта, 

тако би се ови људи постепено враћали кућама. Уколи- ко 

међутмм неки крај, из ма ког разлога (на пример, оружана 

интервенција такозване Међународне заједнице) не 

био био ослобођен, и спречен да уђе у јединствену српску 

државу (што би се сматрало привременим, док се не 

стекну околности да заокружимо држав- ну територију), 

тим људима би се обезбедило трајније насељавање у делу 

српске државе најближем њиховом родном крају. Њихова 

обавеза - али и њихових потома- ка - била би да поново 

населе ужи завичај, чим постане део српске државе. 67 

66 

Војска би тада имала одрешене руке при ратовању, то јест, бор- ци 

би били усредсређени искључиво на борбу, a команданти на планирање 

војних операција без потребе да пошто-пото чувају ли- није фронта, 

имајући слободу привременог повлачања ради пре- груписавања и 

припреме за напад. 

67 

Ово je, колико знам, била идеја и једног од вођа српског устан- ка на 

подручју Источне Славоније и Барање, Вукашина Шошкоћа- нина, који 

je због таквих ставова о циљевима и начину вођења рата, враћајући се 

1991. из Београда у свој крај, no свему судећи ликви- диран.


Насупрот томе, власт на челу са Милошевићем 

прихватала je дезертере под именом избеглица, 

дозвољавајући им да се населе искључиво no већим градовима, 

пре свега у престоници. Будући какви јесу, онм су 

се у нарастајућем правном и економском хаосу, који je у 

то време захватио Србију и Црну Гору, сналазили одлично, 

тако да су неки за кратко стекли право богатство 

(највише у садејству са криминализованим или, тачније, 

криминалним назови-државним структурама, као де~ лови 

шверцерских ланаца на релацији десна-лева обала Дрине). 

Услед тога су становници већих градова, a по- себно 

Београда (где су ове “избеглице” биле најбројније и где су 

се најбоље “снашле”), и сами притиснути бор- бом за голи 

опстанак, почели зазирати од избегли- ца уопште, убрзо 

их замрзевши отворено. Најкобније, Србијанци су изроде 

поистовећивали са јуначким де- лом народа који je остао 

да се бори, преносећи своју нетрпељивост и на њих - што 

се 1995. и потом испољило као стравична равнодушност 

према судбини оних про- гнаних из тракторских колона. 

Овом погубном и нео- снованом преносу емоција сигурно 

je допринео и при- кривени кукавичлук великог броја 

Србијанаца, настао из укупне духовне раслабљености (чак 

ништавила) данашњих Срба. Став да су прекодрински 

Срби “сви лопови и ратни профитери”, или да “сви чине 

злочине - и наши убијају (цивиле)” 68 - требало je да умири 

мно- ге гриже савести, нарочито оних који су се упињали 

да не мисле шта се дешава често и на десетак кмлометара 

од њих, заокупљених “неодложним” пословима и “великим” 

животним бригама (како доћи до новца, и што 

забавније га потрошити). 

68 

За косовско-метохијске Србе тврдило се тако да су се сви обогатили 

шверцујући са Шиптарима, да су они довели Милошевића на 

власт, и да захваљујући њима он још влада. Коначна пресуда гласи- ла 

je: “Гори су од Шиптара” 

66


9) Прескочићемо многе наше бруке и срамоте, као 

“промену” Милошевићевог курса 1994. под паролом “мир 

no сваку цену”, блокаду на Дрини, војнички слом Срба у 

РСК и PC због најотвореније (мада не тако нео- чекиване) 

издаје политичког и војног руководства за- падних Срба, 

na Дејтон, где je, између осталог, званич- но устоличена 

нова “бошњачка” нација, те наставак “непрекинуте 

политике мира”, изборе 1996. и 1997. и бесрамно 

понашање водећих “опозиционих” страна- ка 69 , да бисмо 

се накратко подсетили губитка Косова и Метохије. Наиме, 

темељно разматрање узрока наше но- ве косовске трагедије 

захтевало би посебну студију са задатком истинољубивог 

сагледавања укупних српско- шиптарских односа, посебно 

у последња три века. Њом би нарочито ваљало осветлити 

чудан став Кнежеви- не, касније Краљевине Србије, 

наспрам ослобађања те, na и других окупираних српских 

територија. Но о то- ме ставу, који je за Александра 

Карађорђевића и прве Југославије прерастао у отворену 

издају, рећи ћемо не- што више у поглављима која следе a 

сада се усредсреди- ти на завршни чин косовскометохијске 

драме и лич- ни Милошевићев допринос 

њеном трагичном крају. Јер, мада je косовско-метохијска 

разура плод дугог процеса расрбљивања, односно 

искорењивања српства, тек ју je Слободан Милошевић 

суновратио у самогеноцид. 

69 

По преузимању локалне власти у већим градовима у Србији, 

укључујући Београд - после локалних избора 1996. и одбране изборних 

резултата на улици - коалиција “Заједно” би на републич- ким 

изборима 1997. рутински преузела власт у целој републици. Но, пошто 

Милошевић није још довршио посао око Косова и Метохије, Вук 

Драшковић и Зоран "ђинђић су се у пролеће 1997. “посвађали”, na се 

коалиција распала. Међутим, и поред те и осталих манипула- ција, 

СПС-ЈУЛ на изборима 1997. остају у мањини, a већину гласо- ва за 

председника Србије добија Шешељ. СРС и СПО имају већину да саставе 

владу, али то не чине. СПО отворено преговара са СПС- ЈУЛ-ом, na 

пошто Вук “много тражи”, у последњем тренутку “уска- че” Шешељ, 

пристајући да му се поништи изборна победа. 

67


Јер, управо његова политика на Косову и Метохији од 

1988. открива сву његову лажност и лажљивост, будући да 

je вешто стварао привид да се тамо нешто уистину 

постигло на учвршћивању српске власти, после 

четрдесетогодишње шиптарске страховладе. У стварности 

се међутим није урадило ништа од неопходног, већ 

и даље делало у “корист српске штете” - слабећи Србе, a 

збијајући шиптарске редове. Главни адут који je 

Милошевић подметнуо народу (у то време одлучном да се 

обрачуна са Шиптарима), било je јачање полицијских 

снага у Покрајини. При томе су лукдво ширене при- че о 

“претераној ревности” полиције, чак њеној суро- вости. 

Нажалост, полицијско насиље (кога je заиста било) 

углавном je усмерено на миран део шиптарског живља, 

док je његовој ратоборној мањини остављана слобода да 

брижљиво припрема и организује устанак. Тако су 

балисти створили јаку организацију, чак неку врсту 

паралелне државе, која je у потпуности преузела 

контролу над животима својих сународника. Шиптари 

који нису подржавали програм ове организације наш- ли 

су се у великој невољи, трпећи двоструки притисак: од 

својих екстремиста, којима су морали под претњом смрти 

плаћати “порез” у новцу или слати мушке чла- нове 

породице у борбене групе, и од бруталне (no ду- ху 

несрпске) власти, оличене олошем који je своје “српство” 

испољавао малтретирањем тих несрећних људи, гурајући 

их, и невољно, у наручје балиста (no принципу “кад су и 

једни и други лоши, бар будимо са својима!”). Иначе, 

управо ово појачано полицијско при- суство на Косову и 

Метохији бесомучно je коришћено у оркестрираној 

антисрпској медијској кампањи у свету и код нас (у 

такозваним независним медијима, који су се муњевито 

умножавали мимо сваке тржишне потре- бе). A какав je 

био стварни учинак полиције и колико je било истине у 

причама о њеној ефикасности, видело се 

68


TOKOM 1998-1999, када су нас власти обасуле поносним 

изјавама да je, на пример, полиција успела(!) да уђе у то и 

то село, “где српска (дакле ни полицијска) нога није 

крочила” тридесет, четрдесет или више година уназад. 

Ha вестима и специјалним емисијама могли смо тада 

видети и бетонска утврђења повезана километарском 

мрежом ровова и велика складишта оружја, муниције и 

војне опреме, да би се само ретки запитали: “Али, где je 

била та толико ефикасна полиција кад су копани ровови 

и зидана утврђења (објекте толиких размера морало 

je градити мноштво људи на дуже време - што није 

могло проћи незапажено, a камоли при “повећаној будности”)? 

Како je сво то оружје унето на Космет код толике 

полиције (и војске) и како je могуће да наши нису 

ни залазили у крајеве озлоглашене (нема Србина староседеоца 

с Косова и Метохије да их не зна) као главна балистичка 

упоришта?” 

Површно, и погрешно, ови апсурди тумачени су страхом 

обичних полицајаца, њиховом корумпираношћу и сл. 

Но, no мишљењу аутора, све то директно и јасно разобличава 

Милошевићеву свесну издају. Јер, полиција je 

организација војног типа, са утврђеним ланцем 

командовања, где потчињени морају извршавати 

наређења претпостављених. Полицајци на терену извршавали 

су наређења команди, a оне следиле упут- ства 

министра полиције, у пракси одговорног једино 

Милошевићу - главном, стратешком наредбодавцу. Да je 

он захтевао стварни обрачун са балистима, то би би- ло и 

обављено. Није, дакле, кривица до полиције, већ 

главнокомандујућег, Милошевића. Полицајцима, независно 

од чина, мора се замерити једино на пристанку да 

чине нешто очигледно бесмислено и зло, али такво 

саучесништво je већ питање њихове личне националне 

свести, и појединачне одговорности. 

69


Груба мздаја извршена je и на војном плану. Наиме, још 

1991, на почетку оружаних сукоба на територији бивше 

Југославије, било je јасно да западне обавештајне службе 

раде на наоружавању и укупном војном оспособљавању 

армија сецесионистичких република, да би већ наред- не 

године “огорчено јавно мнење” тих држава тражи- ло да се 

бомбардују Србија, Црна Гора и остали српски крајеви. 70 

Све то време и потом, НАТО се приближа- вао границама 

наше земље - што “Партнерством за мир”, што војним 

присуством под окриљем УН-а у постдејтонским 

“државама” Све je недвосмислено ука- зивало да се Запад 

припрема за оружани напад. Ова на- мера, очигледна и 

особама невелике памети, као да je остала недокучива 

државним и војнмм руководствима српских земаља. 

Сетимо се, тако, изјаве Младићевог за- меника, генерала 

ВРС Манојла Миловановића (једног од ретких способних 

официра у врху ВРС), који je у по- зно лето 1995. изјавио 

да ВРС може вратити Гламоч и Грахово - ако joj се НАТО 

скине с врата! Другим речи- ма, генерал je признао да 

главни штаб ВРС нема одгово- ра на могућност 

непосредне западне ваздушне подршке муслиманскохрватским 

снагама на земљи - што зна- чи да je није ни 

разматрао. Да јесте, имао би и разрађен план за деловање у 

таквим условима. Јер, да се анали- зом закључило да у том 

случају војска не може ниш- та, кренуло би се на брзо 

окончање рата, пре него би НАТО обавио припреме за 

озбиљнији напад. Нажа- лост, ништа се слично није 

догодило - сви су се јадали, ишчуђивали и жалили на 

неправду. Kao да нико није знао с ким имамо посла, и као 

да та иста авијација није летела над БиХ и Крајином од 

1993, у операцији “Спре- чити лет” (обуци њихових 

пилота за дејства изнад брдо- 

70 

У америчкој штампи било je чак детаљних предлога шта све 

уништити. Kao циљ бомбардовања истицана je и “потреба” да се 

Србији онемогући да опстане као модерна држава. 

70


витог и пошумљеног тла) 71 , и као да већ у два наврата није 

бомбардовала Србе (околину Горажда у пролеће, и део 

западне Босне у јесен 1994). 72 

Слично томе, ВЈ није предузела ништа на 

модернизацији PB и ПВО, na ни када je НАТО коначно 

затворио обруч око CP}, укотвивши се на најзначајнијим 

ваздушним лукама бивше ЈНА (аеродромима код Бихаћа, 

Тузле и Скопља). Како схватити то, до као отво- рени 

позив непријатељу да удари no нама - уз гаранцију да 

нећемо (јер немамо чиме) да се бранимо? 

Да све буде црње, мноштво разноразних обавештајаца 

крстарило je за то време нашом земљом под маском дипломата, 

новинара, чланова “хуманитарних” и невладиних 

организација... да би врхунило доласком неколико 

хиљада “посматрача” предвођених искусним 

обавештајцем ЦИЕ, Вилијамом Вокером, који су на Косову 

и Метохији боравили од октобра 1998. до марта 1999. 

Узимајући у обзир толику шпијунску активност 

(сателитска и ваздушна осматрања да и не помињемо), 

зачуђује колико je учинак бомбардовања из 1999. био 

скроман, нарочито с војног гледишта! 

71 

Поједини пилоти НАТО-а изјављивали су да су навикнутији на 

ваздушни простор БиХ, него на небо сопствене земље. 

72 

У оба случаја ПВО српске војске одлично je дејствовала, a нарочито 

у Западној Босни, где je оборено више НАТО авиона и разбијено 

неколико командоских група послатих да спашавају пило- те 

(пуштање заробљених командоса било je главни разлог доласка бившег 

америчког председнмка Џиммја Картера на Пале, у јесен 1994). Дик 

Чејни, министар одбране САД, тада изјављује: “Срби су добили рат у 

Босни” и позива нас да га што пре окончамо. Но, Сло- бодан 

Милошевић и његова екипа не мисле тако, na из Главног Штаба ВРС 

стиже наређење да се Бихаћ не заузима, и да се обуста- ви покрет 

јединица ка Бужиму и Цазину. У међувремену, Хрватима се препушта 

Купрес, a један њихов генерал изјављује на Гласу Аме- рике да се 

Туђман споразумео са “босанским Србима” да не бране РСК - 

потврђујући то падом Купреса и наговештавајући да ће ус- таше већ с 

пролећа кренути према Книну, правцем Гламоч-Грахо- во-Книн.


Но, пошто je “одрадио” “ратну опцију”, Слобо- дан 

Милошевмћ и део његових сарадника крајем 2000. бивају 

замењени “новим људима”, боље прилагођеним новим 

захтевима. Наиме, пошто смо морално и уопште духовно 

сломљени, могли су отпочети нови интеграци- они 

процеси на простору бивше СФРЈ и њеном сусед- ству. По 

свему судећи, од бивших република СФРЈ (осим 

Словеније) и Албаније формираће се једна заједница, 

налик ЕУ, с могућим назмвом Балканска унија, и као целина 

укључити у ЕУ. Стожер те, за сада претпостављене 

уније, биће “федерални дисгрикт” Београд. Оснивања 

овакве заједнице правдаће се политичким разлозима, 

односно, потребом за превазилажењем нагомиланих 

проблема у региону (односи Србмје и Црне Горе, те Косова 

м Метохије, Војводине м Рашке области; затегну- тост 

између Албаније, Македоније, Србије и Црне Горе; 

подељеност БиХ и нерегулисани односи у муслиманскохрватској 

федерацији; аутономашке тежње у Хрватској, и 

њена немогућност да опстане као држава у датмм границама; 

хаос у Албанији која само формално постоји као 

јединствена држава, мада je фактички подељена на 

неколико делова; и изузетно лоша економска ситуација у 

свим побројаним земљама). Укључивање у ту заједницу 

поставиће се као услов пријема у ЕУ - a по- што се 

чланство у ЕУ представља као гаранција живо- та у 

материјалном изобиљу, грађанство свих тих земаља ће га 

акламацијом прихватити. Но, претходно ће “рат- на”, 

односно “националистичка” вођства морати свуда бити 

замењена с демократским снагама”. У том оквиру, јасан je 

Милошевићев пад, али и пад ХДЗ-а, Тачија и других 

“екстремиста”. Са становишта сатаниста све су то кадрови 

за једнократну употребу. 73 

73 

Наравно, ђаволопоклоници у свом раду увек имају широк маневарски 

простор и бескрајно су тактички домишљати, чврсто се, 

међутим, држећи зацртаних стратешких циљева. A ти циљеви у 

72


Да се подсетимо још једне погубне тенденције савремене 

српске политике. Већ смо истакли да су и Срби који 

се критички или бар с неповерењем односе према “свету” 

(Западу), као и они који сва његова дела и неде- ла увек 

оправдавају, сагласни да нам je будућност не- замислива 

без укључивања у истм тај (и такав!) “свет”! Ako став 

последњих означимо као “лаж”, онда je став првих 

“полуистина” (увек опаснија од чмсте лажи) коју ваља 

разобличити. Јер, у чистом облику лаж се ла- ко 

препознаје (друго je што многи неће да je виде), док 

полуистина, са призраком м привидом истине, лако 

збуњује духовно неискусне. 74 

Наиме, укључивање у европске и светске интеграционе 

токове нам се намеће као стратешки циљ, те нам се 

суфлира или отворено налаже одрицање од државног 

суверенитета и прихватање свих западних захтева. Ово 

односу на Србе су: духовно их сатрти и ставити шапу на њихову земљу. 

При том им je свеједно како ће то постићи, само да буде уз сагласност 

Срба. Данашњи нараштај Срба не само да се томе не противи, већ би 

пријем у ЕУ сматрао безмало највећом срећом. Но, такво расположење 

не би било дугог века, будући да би Срби, на- шавши се иза шарених 

кулиса најновије европске утопије, брзо увидели лажност обећања 

којим их “премами невјера на вјеру”. И премда се “Власи не би (баш 

свему) досетили”, ипак би Срби - као Срби - почели гунђати и инатити 

се, што би могло потаћи и дру- ге незадовољнике, којих ће свакако 

бити. Зато ће гробарима Евро- пе, преискусно вештим у “завади, na 

владај”, требати неки застор између онога што утопијски нуде и што ће 

заиста дати. Kao један такав застор (a биће их и другде у Европи) 

видимо м поменуту Бал- канску унију (име joj није битно), унутар које 

ће се лако продавати магла, пошто ће се све незадовољство одржавати 

у њеним грани- цама - при чему ће “права Европа” (дакако, западна) 

моћи да зад- ржи улогу арбитра. Отуда, ако се и определе да нас 

појединачно укључују у ЕУ, њени господари ће нас касније свакако 

“удружити”. Није ваљда још Светозар Марковић узалуд писао да Срби 

решење свог националног питања морају тражити - да употребимо 

савре- мени речник - у “балканским интеграцијама”? 

74 Нажалост, таква je огромна већина данашњих Срба, то јесг оних 

који се не стиде што су Срби. A они који не заслужују српско име и 

којих није мало, су пак веома искусни у негативној духовнос- ти, 

илити лукавости. 

73


се приказује нужним будући да нам се привреда, без 

кредитне помоћи иностранства (отписивање старих и 

давање нових зајмова) и већих страних улагања, наво- дно 

не може одржити ни на садашњем нивоу, камоли 

обезбедити пораст стандарда. Најизразитији представник 

ове опције, извикане као “демократске и грађанске” 75 

je ДС. Њихови политички противници нам такође нуде 

укључивање у “свет и Европу”, али уз “очување националног 

достојанства”, na и “традиционалних вредностм 

нашег народа” - православља, историјске традиције и 

рестлова патрмјархалног морала. (По паду Милошевића, 

ту “опцију” преузео je Војислав Коштуница и ДСС. Но 

њихов, медијском опсеном створени “углед” се толико 

брзо срозао, да je та улога - иначе изузетно важна у плановима 

стратега српске несреће - морала бити додељена 

СРС, као делотворној продавачици магле. Да je учињен 

добар одабир потврдиће се већ на изборима пред крај 

2003, када су Срби гласали против ДОС-а, a “радика- ли” 

уступмли власт пораженима, задржавајући своје омиљено 

место “најјаче опозиционе странке”. Пола го- дине 

касније нови вођа радикала je, слично свом претходнику, 

уступмо председничко место јудејском пулену 

Борису Тадићу, усрећивши све нас тим “првим демократски 

изабраним председником” no укусу Запада.) 

Управо ова “друга” варијанта представља опасну полуистину, 

односно тешко уочљиву лаж, заблуду, анестетик 

за народ, средство “да се Власи не досете”. Да ово не 

бисмо објашњавали апстракно, послужимо се приме- ром: 

заммслите човека доведеног у неприлику да моли за 

новчану помоћ, јер без ње не може да живи. 76 Може ли 

таква особа евентуалном зајмодавцу постављати услове 

75 “Грађанска” се овде користи као супротност “националној”. 

76 “Не може да живи” може имати два значења: буквално, немање 

средства за исхрану и основно облачење, или, преносно, немање 

одређеног материјалног стандарда или стила живљења, без кога за 

хедонисте и потрошаче настаје “смак света”. 

74


- или мора пристати на све његове захтеве? Јер, ако неће, 

нема napa, без којих молилац не може (наводно) живе- ти, 

na му остаје да се обрати другом зајмодавцу - или да 

прихвати диктат. A то je, нажалост, наша слика и прилика. 

Ми смо тај “молилац” (просјак), убеђен да без новца из 

иностранства не може да живм, бар не како сматра да му 

једино доликује - потрошачки. Зајмодавац (једини) je 

такозвана Међународна заједница, са својом, ако не 

бескрајном, оно врло дугачком лмстом захтева, упакованим 

у јединствени “пакет” - тако да се неиспуњавање 

макар једног сматра неприхватањем “пакета у цели- ни”, 

и разлогом за ускраћмвање очајнички жељене помоћи. О 

чувању “достојанства” ту, значи, нема ни го- вора. 

Погледајмо, даље, шта бива са “очувањем традиционалних 

вредности”: и горе него са “достојанством” 

будући да je бит светских интеграционих процеса, како 

смо истакли, у затирању свих националних идентите- та, 

те верском, културном и вредносном изједначавању. Циљ 

поменутог “пакета захтева” постављеног пред нас (али и 

све остале), je да поспеши те свеопште нивелације 

(срозавања). У том светлу, залагање за очување “традиционалних 

вредности” може се објаснити једино 

слабоумношћу, или свесним издајсгвом. 

Да закључимо: 

Разбијање СФРЈ и потпиривање ратног пожара на 

њеним српским земљама покренути су ради истраге добра 

у српском народу. Здраво сељаштво, преостало поглавито 

у прекодринским крајевима, искрварило je у (непотребно) 

исцрпљујућем и дуготрајном рату, подневши 

његов највећи терет. Српска државна и војна руководства 

у СРЈ, PC и РСК су све то време водила специјални 

рат против најбољег дела народа и војске, док мм нису 

сломили срце. Бестидно понашање политичара из PC у 

условима постдејтонске окупације, такође je својеврстан 

наставак овог специјалног рата, с циљем да обесмис- 

75


ли част, родољубље, јунаштво, пожртвовање - речју, да нас 

коначно расрби. Истовремено, контролисани хаос који je 

створио и неговао Слободан Милошевмћ са сатрудницима 

из такозване опозиције, морално je доту- као 

југословенским, материјалистичко-безбожничким жрвњем 

већ готово самлевено српство Срба Србије и Црне Горе. 

Тиме су створени услови да и Срби упад- ну “ка сви 

други, у ђавољу торбу, ђе су веће смјешћене јабуке”. 

Ha крају, дужни смо још једно објашњење. Наи- ме, 

може нам се замерити да нигде не поменусмо Бога, 

поклањајући пажњу само Ђаволу и његовим намерама. У 

чему се у нашем случају огледа Божја Промисао и где je ту 

Бог, односно што то дозвољава? 

Питање je суштинско, те се не сме оставити без одговора, 

макар најсажетијег. 

Пре свега, као народ ми смо први окренули леђа Бо- гу, 

приближивши се тиме "ђаволу и пружајући му ши- рок 

“маневарски простор”. Говорећи о духовном стању Европе, 

владика Николај пише: 

“Осамнаести век je значио бунт против Цркве и 

свештен- ства римског понтифекса. Деветнаести век je 

значио бунт против Бога. Двадесети век значи савез са 

ђаволом”. 77 

Јер, повевши се за Европом, Срби су пречицом уш- ли 

право у “савез са Ђаволом”, чиме смо му пружи- ли 

могућност да и на нама творм своју вољу. Међутим, у свом 

деловању и делању Ђаво je у потпуности огра- ничен 

Божјом силом, те иако je с нашег слободног опредељења 

стекао право на нас, ипак може чинити са- мо што му Бог 

дозволи. Опет се, значи, ради не о Божјој вољи, већ 

попуштењу, делу Божјег промисла. To даље значи да су 

наша страдања врстом и количином одме- рена да нам 

предоче греховну заблуду којом смо се од- вратили од 

Божијег пута (јер сваки грех je, no Владици 

77 

Кроз тамнички прозор, књига VII, стр. 234. 

76


Николају, у основи заблуда), уједно нас упућујући како да 

се њему најсигурније вратимо. 78 Остало спада у сло- бодну 

вољу која нас чини власним да погледамо исти- ни у очи - 

али, и да јасно прогласимо нејасним, недвос- мислено 

вишесмисленим, na и бесмисленим (“гледаће, a неће 

видети; слушаће, a неће чути”). Задатак сваког чо- века je 

да се са овим савесно и разумно суочи сам, да истину 

потражи у свом срцу, према њој се јасно опре- дели, и 

извуче делатни закључак. Мешати се у то и на- турати 

своје мишљење другима није упутно, већ и због 

нарушавања правила очиглеДности, које се овај писац 

обавезао да поштује. Очигледно je очмгледно и тиме 

кристално јасно a особу која га другачије доживљава, 

никаква аргументација неће убедити. О томе Цар Соломон 

каже: “Не одговарај безумнику no безумљу његову, да 

не будеш и ти као он” 79 , али и: “Одговори безумни- ку 

према безумљу његову, да не мисли да je мудар” 80 . Но, 

пошто се у наше дане намножило особа које историјски 

ток посматрају нетелеолошки, a конкретна историјска 

збивања објашњавају као случајности, или нужне последице 

некаквих друштвених законитости (при том 

78 

AKO неко примети да je много власти подарено Ђаволу, те Да су 

наша страдања посебно у овом веку превелика, подсетићехмо га шта 

Владика Николај пише на стр. 201 цитираног дела. Наиме, у замишљеном 

разговору Србин пита Бога зашто се разгневио на Ср- бе да 

би му, између осталог, Господ одговорио: “Зато што сте ми досадили са 

вашом кукњавом кад вас ударим и са вашим безоб- разлуком кад вас 

помилујем. Кад би неко од вас, са иоле разума и поштења, чуо од 

анђела хранитеља који иду уз вас и прате живот свакога од вас, кад би 

могао све чути што ja чујем, о гресима вашим у браку, na о гресима у 

дућанима, na о гресима на међама у пољу, na о гресима у шумама, na о 

гресима у судницама, na о гресима no школама, na о гресима и 

свештеника мојих, na о гресима у касарна- ма, na о гресима у водећим 

врховима; када би неко од вас људи све чуо, све знао, све оценио и, no 

правди пресудио, заиста вам кажем пре би вечна пропаст дошла на тај 

народ него суза на око ” 

79 

Приче Соломунове, 26. 4. 

80 

Исто, 26. 5. 

77


убеђени да су мудри) - овде ћемо тек no нешто натукну- ти 

о Божијем промислу у српској историји 20. века. 

Узмимо Први светски рат: нисмо лм ту имали “бли- ски 

сусрет” с Европом, којој смо се (бар образованији) већ у то 

време дивили и клањали, како у лмку “савезни- ка” 

(Енглеске и Француске) који су нас стално саботира- ли, 

тако м у лмку непрмјатеља (Аустроугарске и Немачке), 

који су се и према цивилном становништву нечовечно 

понашали, убијајући га и дозвољавајући другима 81 (ма- кар 

хушкајући их чак) да га сатиру. Тако се на делу по- казала 

и “европска просвећеност” и њени “хумани- стички 

принципи”, “блистава култура” и “недостижна 

цивилизација”. Нисмо ли ту доживели и “братске” сусре- те 

сa Шиптармма, које противправедно поштедесмо 1912, као 

и с одродима с којима безумно пристадосмо да дели- мо 

име свога језика и чијој су “култури” и “тисућлетној 

државности” многи Срби (и данас мх има) завидели? Такво 

презрење очигледности и ниподаштавање свенародне, 

четворогодишње касапнице, морало нам je, прмродно, 

донети баш онакву Југославију. Пошто смо, упркос претходном 

искуству, наставмли да се усхићујемо ‘традиционалним 

савезницима” и више него пре, дође и Други 

светски рат у који су нас они (Енглеска) угурали супротно 

нашим могућностима и потребама, затим нас избомбардовали 

(тепих бомбардовањем 1944) и коначно препустили 

СССР-у. (Усто се заборавља велики број српских 

бораца које су немилосрдно - и са гледишта својих јавних 

политичких начела несхватљиво - при крају ра- та 

испоручили комунистима на масовна стрељања у 

Словенији.) Треба ли помињати и четворогодишње/геноцидне 

изливе “братских” осећања према Србима дру- гих 

југословенских заједница? И, како него као грех објаснити 

прихватање комунизма као одговора на изо- паченост и 

неправду либерално-демократске капита- 

81 

Бугарима и такозваним Хрватима.


листичке Југославије? Повевши се, наиме, за људском 

памећу наместо Божјим начелима, Срби су добили и другу, 

Брозову Југославију - с “братством и јединством”, 

социјализом и, нешто касније, поновним поклоњењем већ 

целога народа западним “вредностима” и “америч- ком 

начину живота” И опет нам Бог пружи прилику да изађемо 

из гробнице Југославије, да одбацимо комуни- стичку и 

западно-материјалистичку заблуду и врати- мо се међу 

људе - a мм урадисмо што смо већ описали у овом 

поглављу. Зато, да завршимо речима православног 

публицисте Владимира Димитријевића: 

Тоспод je кажњавао Израиљце преко оних народа чијим 

су се идолима (лажним боговима) клањали кад су од Њега, 

Живога и Истинитога, одступали. Клањају се асирским 

идолима - дођу Асирци и разбијају их у рату; клањају се 

вавилонским идолима - дођу Вавилоњани и одведу их у 

ропство; клањају се египатским идоли- ма - Египћани их 

нападну и побију. Срби су се годи- нама клањали 

америчким идолима, и још се клањају: америчком начину 

живота и мишљења, америчкој рок музици, америчким 

филмовима, америчким фармерка- ма, америчкој кокаколи... 

За многе од њих Америка je до дана данашњег 

идеал: рај за тупо-сите потрошачке ду- шице које не виде 

даље од супермаркета. Зар je случајно што je Господ баш 

Американцима допустио да нас на- падну и понижавају на 

све могуће начине, да бисмо већ једном престали да се 

дивимо својим унесрећитељима? Али, мали број људи 

међу Србима о томе размишља, a турбо-фолк певачица 

пева: 

‘Кока-кола, марлборо, сузуки, 

дискотеке, гитара, бузуки. 

To je живот, то није реклама, 

ником није лепше него нама ” 82 

82 

Човекје виши од звезда, стр. 150, Светигора, 1996. 

79

O ДРЖАВИ (I) 

ОПШТА РАЗМАТРАЊА 

У првом делу своје студије Сава Текелија u српска 

мисао*\ Вера Милосављевић примећује да: “Не може 

гтостојати народ на овом свету ако не постоји идеја тога 

народа и жива мисао о њему” (стр. 74). Отуда ни Срби, без 

јасне идеје или, још боље, идеала Српства, као ни без живе 

српске мисли 84 неће још дуго опстајати; у наставку, на 

истој страни, читамо: 

“Српска мисао бави се судбином и смислом постојања 

српског народа и заснива се на свести о народном идентитету 

(...) Српска мисао концентрише се око четирм 

основне идеје (... )То су: 

Идеја народне државе промстекла из свестм о посебности 

српског народа (...) 

Идеја континуитета кроз веру у Бога (Оца), Христа 

Спаса и Духа Светога (...) 

Видовдански завет или идеологија слободарства са 

идејом васкрснућа у основи (...) 

Идеја о успостављању целовитости српског народа кроз 

супротстављање вештачкој подели света на Исток и Запад 

(...) 

Између ове четири основне идеје које представљају 

стубове носаче српске мисли (...) крећу се свеколика 

промишљања српске егзистенције и есенције.” 

83 

ИПА Мирослав, Београд, 1998. год. 

84 

Стр. 5: “Појам српска мисао овде се узима у значењу: мисао о српском 

народу ” 

80


Са своје стране, истакли бисмо да су све ове идеје 

толико комплементарне да чине једну органску цели- ну: 

покушате ли исправно развити било коју од њих, 

суочићете се и са остале три. 85 Због времена у коме живимо, 

a пошто je свеједно кроз коју од горње четири идеје 

приступамо српским “непознаницама” (пошто je данас све 

што се тиче Срба, na и Српство као идеја, од- носно идеал, 

под знаком питања), почнимо стога од на- родне државе - 

подразумевајући да сваки народ треба имати сопствену 

државу, na и Срби. Промислимо каква би та држава 

требала (и морала) бити - не обликом, већ суштином, no 

својој руководећој замисли. Ha поједине државне форме 

осврнућемо се само индиректно, као на одговарајући или 

неодговарајући оквир за остваривање те идеје. Називу те 

државе и њеним границама, као и питању њеног 

правилног устројства посветићемо по- себна поглавља. 

Но, кренимо редом. 

Пре свега, ваља размотрити улогу државе у животу 

народа као целине, и сваког човека понаособ. Држава 

својом укупном делатношћу ствара амбијент у коме се 

живи, атмосферу коју свако, хтео-не хтео, мора удисати. 

Загађена, та атмосфера узрокује многе болести. Но, ако je 

ваздух чист, онда je и сваки појединац здравији, или бар 

заштићен од обољења изазваних загађеношћу - од 

карактера државе, важнијег питања готово да нема! 

Србима, значи, треба држава која ће створити амбијент, 

друштвену климу, у којој ће све врлинско и узвишено 

избијати у први план, a све порочно и ни- ско бити 

сузбијано и онемогућавано. Наравно, реч je о руководећој 

идеји, идеалу коме свим снагама треба те- жити. Свакако 

да ће пракса увек мање или више одсту- пати од идеала, 

али раја на земљи не може ни бити до 

85 

Ово je одличан пример неопходности свестраног прилажења 

проблему. 

81


краја историје - односно, другог Христовог доласка 86 - те 

сви који га обећавају, no речима Владике Николаја, воде 

народ у земљу Недођију. Важна je међутим исправ- на 

намера, искрена тежња ка остваривању идеала, при чему 

чак и најскромнији резултат има огроман значај, поготово 

данас. Нека се створи друштвена клима у којој ће се 

врлина називати врлином, a порок пороком, na довољно! 

И Достојевски je о томе писао, упоређујући Русију са 

Европом (западном) свога времена, тврдећи да je Русија у 

огромној предности јер у њој лоши људи знају да су лоши, 

тога се стиде и скривају од других (по- роке 

упражњавајући само у тајности), док je на Запа- ду већ 

тада било битно другачије. Тамо се, примећује 

Достојевски, најгори људи не стиде своје моралне грдобе, 

a уколико су богати, бесрамно иступају и као учитељи 

других - који их не осуђују, већ им завиде. 87 Таква замена, 

мзопачење, хула на Духа Светога се бар код нас не би 

смела допустити, нити равнодушно посматрати. Јер 

прихватање тога je одрицање Бога, a народ који се са тим 

помири одступио je с Божјега пута, макар показно био 

побожан. (Тако се у многим западним земљама од- ржала 

веронаука као школски предмет, заклетве се по- лажу на 

Библији, на богослужењима се окупља подоста света, има 

велелепних црквених грађевина, итд. Слич- но je и код 

Грка - за које кажу да се крсте и кад колима пролазе поред 

цркве.) 

Но, Бога исповедају људи који се успротиве макар 

изопачењу појмова, народ који се са заменом добра злим 

не слаже истински je Божји слуга, јер “Богу се служи у 

духу и истини”, a не словом закона, лажју и лицемерјем, 

нити непротивљењем злу. Такав народ je, како би ка- 

86 Велику пометњу изазвало je, и изазива, погрешно тумачење 

“Хиљадугодишњег Царства” поменутог у Откровењу, произвевши и 

такозвани хилијазам. 

87 Кад je тако било пре неких сто тридесет година, како je данас? 

82


зао Иван Иљин, у потрази за праведношћу. Тесан je то пут 

(као и сваки ка животу вечном),и многе су препре- ке које 

на њему с муком ваља савладати, заблуде које за- воде на 

странпутицу, али призвање сваког појединца и народа je 

да на њему истраје и њиме непоколебиво ко- рача - no 

мери дарова добијених од Бога, и у складу са околностима 

у које га Божја промисао ставља. 

Вратимо се наведеном начелу истицања, похвале 

врлине, и гушења, заправо осуде порока, које би тре- бало 

да чини руководећу државну идеју, идеал коме ваља 

тежити. Тешко да ће му се неко отворено успро- тивити - 

напротив, убеђени смо да ће се сви на речи- ма заложити 

баш за то. Није тешко замислити данашње српске 

политичаре како за досезање општенародног до- бра и 

избегавање зла сви углас - усред какофоније ре- чи и 

мисли - нуде сваки неку своју политичку зами- сао. Неко 

би можда то похвалио, као исказ различитих мишљења и 

ставова, чијим би се укрштањем стигло до оптималног 

решења у духу демократије, парламента- ризма и слободе 

коју смо чекали пола века. Можда би такав глас привидне 

толеранције и разума и овом ау- тору предложио да стане 

на црту, и јавно пред масама изнесе своје ммшљење, не би 

ли и он био демократски саслушан, итд. Ha то би писцу 

овог огледа остало са- мо да каже: “Захваљујем уваженом 

колеги”, те отпочне - не псовкама и увредама као у нашем 

јавном дискурсу, већ познатим нам, обесмишљеним 

речима: “Решење je у политичкој акцији која...” - при том 

све време спутан по- требом да поближе разјасни тај, 

умногоме обесмишљен појам “политичке акције”. Јер, ко 

међу широким, сав- ременим српским аудиторијумом још 

зна шта je, заис- та, политика? 

Да бисмо то макар донекле разјаснили, замислимо се 

над следећим речима великог руског мислиоца 20. ве- ка, 

Ивана A. Иљина: “Најопасније предрасуде су оне 

83


које се прећуткују и о којима се не говори. Тако je посебно 

у политици, где предрасуде цветају раскошно и 

неискорењиво. Ево прве и основне политичке предрасуде, 

коју бисмо формулисали следеће: ‘Шта je полити- ка 

познато je сваком, ту се нема шта разговарати’... ‘По- знато 

je сваком’... Али, откуд? Откуд да сви имају тачан увид у 

читав тај префињен, сложен и судбоносан сплет вештина 

који у себи крије политика? Зар je такво пра- вилно 

просуђивање свима својствено ‘по природи’? Или су га, 

можда, добили у сну? Одакле происходи та предрасуда да 

je, наводно, сваком човеку само од се- бе схватљиво’ све 

што се може открити једино дубоком, далековидом и 

племенитом духу? Да ли савремена по- литичка криза 

можда проистиче и из те предрасуде?” 88 . 

И даље: “Пречесто говорећи о политици, многи под тим 

појмом подразумевају којекакве работе, гласине и интриге 

које им помажу да заузму државну власт, не либећи се 

никаквих средстава, експеримената, подло- сти и злочина. 

Такви мисле да je све што се чини ради државне власти, 

иза ње, око ње, и у њено име политика - независно од 

садржаја, циља и вредности тих послова. Најлукавија 

интрига, најодвратнији злочин, најгнусџија владавина са 

те тачке гледишта сматрају се ‘политиком’, само ако je у то 

умешана државна власт. 

Тако, историја познаје људе и партије који врше своју 

рђаву и злочиначку политику, ниуколико се не бринући, 

чак не помишљајући о истинским циљевима и задацима 

државе, о политичком општењу, благостању народа у 

целини, судбини нације, Отаџбини, и њеној духовној 

култури. Они су тражили власт, желећи да владају и 

наређују. Понекад уопште нису ни знали шта ће чинити 

после преузимања власти... Понекад су се преварно 

прикривали социјалним програмом’, да би 

88 

И. A. Иљин, У потрази за правеаношћу, Светигора, Цетиње, 2001, 

стр. 71. 

84


no заузимању власти остваривали своје личне жеље, 

занимације и интересе... Историја познаје мноштво 

авантуриста, частољубаца, грабежљиваца и злочина- ца, 

који су освојили државну власт и злоупотребили je. Ваља 

бити слеп и наиван na прибројити тај разбојнички чопор 

и његове поступке ономе што називамо Полити- ком... 

AKO такви људи постигну успех’, ако им пође за руком да 

у држави заузму власт и остваре, за живота, тријумф 

самовоље и личног користољубља, значи да су успели 

изнад свих очекивања у свом приватном жи- воту, на 

несрећу народа и земље, a да je сам народ до- живео епоху 

понижења и осиромашења, a можда и праву политичку 

катастрофу. Са формалне тачке гле- дишта, њихова 

животна борба и њихова каријера има- ли су ‘политички’ 

карактер, пошто су освајали државну власт и држали je. 

Али, у суштини, делали су антипо- литички и 

противдржавно... Њмхово оруђе’ - држав- ни апарат - 

имало je (привидни) политички смисао и државно 

значење, али je њихов циљ газио сваки (истин- ски) 

политички смисао и последице њихових дела би- ле су 

државно-рушитељске. Пут којим су ишли чинио им се, a 

можда и народној маси, политички’, али што су учинили, 

начин њиховог делања, и што су створи- ли - све je 

заправо противдржавно, противдруштвено, 

праворушитељско, антиполитичко и погмбељно: извор 

неправедности, безбројних страдања, мржње, убистава, 

пропасти и распадања.” 89 

Али, шта je онда политика? Послушајмо опет Иљина 

(стр. 74): “Постоји основно и опште правило према којем 

се ниједна људска делатност не одређује средстви- ма и 

оруђима које сама пушта у оптицај - ни медици- на, ни 

уметност, ни привређивање, ни политика. Све се одређује 

и решава оним вишим и конкретним жи- 

89 Стр. 72-74. 

85


вотним циљем којем су та средства позвана да служе. 

Државна власт je само средство, оруђе позвано да служи 

вишем циљу; и не више од тога. Суштина политике се 

одређује великим, садржајним задацима које je држав- на 

власт позвана да опслужује u којима у стварности (треба и 

да) служи. Политика није празна ‘форма’ или спољашњи 

чин већ зависи од циљева и задатака - циљ одређује и 

облик власти и начин њеног остваривања. Политика je, 

истовремено, и садржај и форма. И зато je меродавни 

политички успех не пуко освајање државне власти, већ 

њена исправна изградња и, усмеравање ка истинским и 

високим циљевима ” 

Иљинов пуни одговор на наше пмтање je стога следећи 

(стр.75-76): “Политика je, пре свега, служење - не 

‘каријера, не лични животни пут, не задовољење таштмне, 

частољубивости и властољубља. Ко то не раз- уме, или не 

прихвати, није способан за истинску поли- тику, и може 

једино да je искривљује, квари, карикмра je или од ње 

чини злочин. Нека нам не говоре да ‘већина’ савремених 

политичара све то види ‘друкчије’: ако je та- ко, онда се 

све несреће, опасности и гнусности савреме- не политике’ 

објашњавају управо тмме. 

Служење претпоставља у човеку повишено осећање 

одговорности и способност заборављања на свој лмчни 

успех-неуспех пред лицем Дела. 

Истинско политичко служење мма у виду не издвојене 

групе, нити самосталне класе, већ народ у целини. Политика, 

у суштини својој, не раздваја људе и не распаљује им 

страсти да би их устремила једне на друге, већ их 

уједињује у ономе што им je свима заједничко. Народни 

живот je органичан, сваки део потребује остале и слу- жи 

им; ни један део народа не може и не сме прмтмскатм 

остале, користећи их без одговорностм... Зато истинска 

политика утврђује органску солидарност свих са свима. 

86


И зато je истински политички успех доступан једино 

ономе ко живи у органском сазирању и промишљању ” 

(Стр. 79): а Не може се (у политици) без идеала (и идеје 

која из њега происходи); он мора осмишљавати сваки 

подухват, проницати својим зрацима и облагорођивати 

сваку одлуку, мамити из даљине, загревати срца мз близине... 

Политика не сме лутати од случаја до случаја, сећи 

уши да закрпи тур, остваривати безидејну и 

беспринципијелну трговину, предавати се лакоммсленој 

кратковидости. Истинска политика јасно види свој иде- ал 

и увек чува идеалистички карактер. Истовремено она 

мора бити трезвено-реална... Трезвени 90 и разбори- ти 

оптимум (најбоље могуће! највише од остварљивог!) увек 

узима у обзир све реалне могућности датог наро- да, 

временског тренутка, постојеће душевне, привред- не, 

војне и дипломатске прилике. Овај оптимум мо- ра бити 

историјскм заснован, утемељен, проницљиво замишљен - 

и остварљив. Истинска политика je исто- времено и 

идеалистична и реалистична. Она увек гледа у даљмну, 

унапред - на деценије, чак столећа, не бавећи се ситном 

трговином. Истовремено, она je увек одговор- на и 

трезвена, и не занимају je утопије и противприрод- не 

химере (...) 

(Стр. 104): “Политика je вештина (умеће) слобо- де, 

васпитавање субјекта права који самостално ства- ра. 

Држава која презире, угњетава и одбацује слобод- ну 

људску личност јесте тоталитарна; она je бесмислена, 

противприродна и злочиначка, и као таква заслужује да се 

распадне и пропадне. 

Политика je вештина (умеће) права, то јест способно- сти 

да се створи јасна, жмвотна и прилагодљива правна 

90 

Одавде (због бољег превода) цитирам из књиге: Пут ка очшледности, 

Бримо, Београд, 2001.


норма. Држава која издаје нејасне и неразумљиве, неправичне 

и двосмислене, неживотне, ситничаве и мртве законе 

поткопава у народу поверење у право и лојалност, 

подстиче самовољу и подмитљивост међу члановима 

владе и судијама, и подрива сопствену чврстину. 

Политика je вештина (умеће) правичности, то јест умеће 

уживљавања у личну особеносг људи, способ- ност чувања 

и заштите човека као личности. Држава која свима нуди 

неправичну једнакост, неспособна или невољна да види 

особеност (природну неједнакост) жи- вих људи и која 

зато крши живу правичност, нагомила- ва у народу 

негативни набој, који ће једном експлодира- ти и 

уништити je. 

Таква je суштина истинске политике” 

После овог Иљиновог увида, умесно je запитати се има 

ли иког способног за бављење истинском полити- ком? 

Ваља се добро замислити над овим, и помно загле- дати 

прво у себе, претрести целокупно своје животно искуство, 

na no души рећи колико људи знамо са особи- нама које 

би одговарале горњим захтевима? Нажалост, сасвим мало 

(поготово данас), a ми ћемо их, заједно са Иљином и 

Достојевским, назвати најбољим људима. Њихов задатак, 

no Иљину, je: 

"... Најбољи људи једног народа (они који хоће и мо- гу 

да служе општој органској солидарности) морају 

међусобно да се договоре и усагласе, чврсто збију своје 

редове и потом приступе обједињавању народа. Уко- лико 

најбољи политичари земље то не учине, тај посао ће у 

своје руке преузети противдржавни антиполити- чари. To 

значи, да политика захтева одабир најбољих људи - 

проницљивих, одговорних, спремних да слу- же, 

талентованих организатора, искусних ујединитеља. Свака 

држава позвана je на одабир најбољих. Народ 

88


којем такав одабир не успе, иде у сусрет смутњама и 

несрећама. Стога све што отежава, фалсификује или 

подрива политичко-предметни (конкретни) одабир 

најбољих људи штети држави и води je у пропаст: сва- ка 

властољубива конспирација, разне частољубиво- партијске 

интриге, свака поткупљивост, политички непотизам, 

породична протекција, придобијање држав- но 

неподобних елемената за гласање, прикривање, партијско, 

племенско и верско истицање неподобних елемената... Ко 

жели истински политички успех, дужан je да свим силама 

спроводи конкретни одабир најбољих људи ” 91 

Али, да би се такав одабир направио мора се претходно 

установити критеријум за препознавање таквих 

особа. 92 По Достојевском, најбољи je: 

"... Онај човек који се не клања пред саблазнима 

материјалних блага, који се непрестано труди на њиви 

Божјој, који воли истину и кад се то од њега захтева он je 

спреман да joj послужи жртвујући дом, породицу, na и 

свој живот” 93 

Исту мисао изражава и Иљин: “Аристос на грчком значи 

‘најбољи’. Не ‘најбогатији’, не ‘најстаријег порекла, 

‘најутицајнији’, ‘најспособнији и најпромућурнији’, привилегован, 

или најстарији узрастом. Већ, баш најбољи: 

искрени патриота, државотворни мислилац, политич- 

91 Стр. 100-101. 

92 Сама потреба, или нужност, утврђивања оваковог критерију- ма, 

најсигурнији je показатељ нашег духовног суноврата. Не само да не 

творимо врлину, већ и не знамо у чему се састоји. Из такве ду- ховноморалне 

обамрлости до проглашавања врлине грехом, a гре- ха 

врлином, само je искорак (који су читави делови српског наро- да већ 

направили). 

93 Дневник за 1876, стр. 342. 

89


ки искусан, човек части и одговорности, пожртвован, 

паметан, одлучан, организационо даровит, далековид и 

образован. Овим својствима могла би се додати и храброст, 

предусретљивост, али je тешко одбацити макар 

једно од побројаних, и међу најбоље сврстати човека 

похлепног, поткупљивог, интернационалисту, нечасног, 

лишеног државничког разума и искуства, безвољног 

глупана, организационог неспособњаковића или наи- вног 

незналицу.” - na додаје: “У препознавању так- вих људи 

може се начинити грешка, можемо се слага- ти или не при 

њиховој процени, али задатак њиховог препознавања je 

неспоран и темељан. Могуће га je из- разити крилатицом: 

пут (мора да) припада часним и умним патриотама! Он им 

припада независно од тога из каквог слоја, класе или 

партије потичу. Важне чове- кове одлике су његова 

политичка вредност и његова по- литичка воља; неважни 

су његово порекло, професија, класна и партијска 

припадност. Одсудни су његови природни и умни 

ресурси, a не преци; важна je његова верност Отацбини, 

суштинско усмерење његове воље, a не његова партијска 

књижица.” 94 

Овај захтев, да владати морају најбољи, Иљин назива 

“политичким аксиомом (то јест очигледном истином)” 95 

При томе не смемо занемарити да: “Народ којем та- кав 

одабир не пође за руком иде у сусрет несрећама и 

смутњама.” Због тога Иљин одлучно тврди: “Управо 

најбољи морају владати у свим државама и при свим 

режимима. Сваки режим je рђав, ако владају лоши”. 96 

“Сваки режим je рђав? Зар и демократија”? - као да 

чујемо неки збуњени глас. 

94 

У пошрази за праведношћу, стр. 86-87. 

95 

Стр. 86. 

96 

Стр. 86. 

90


“Ружно je и противприродно рећи: потребна нам je 

демократија, na макар били бирани, долазили на власт и 

владали безвољни глупани, поткупљиви лопови, не- часне 

распикуће и сличан социјални олош\ Напро- тив, 

неопходно je и праведно одговорити: ‘Демократија која не 

уме издвојити најбоље, не оправдава себе; она упропашћује 

народ и државу - и мора пропасти’,” пи- ше Иљин. 97 

“Али, ту су избори... ту се исказује народна воља” - опет 

замишљамо исти глас, у коме поред збуњености има и 

прилично узбуђености - “na ви као да тврдите да 

демократија не ваља”? 

“Владати државом морају најбољи људи земље, a на- род 

често не бмра такве, већ ласкавце који му угађају и 

несавесне демагоге који га подбуњују” 98 - одговара Иљин и 

понавља: “Демократија заслужује признање и под- ршку 

само уколико остварује истинску аристократију (ка врху 

издваја најбоље људе).” 99 

“Управо се у томе огледа спасоносност избора: народ 

може да се превари, na да повери власт лошим људима, али 

та власт je временски ограничена, то јест до наред- них 

избора, a онда...” - сада већ прибраније и не без самоуверености 

одвраћа исти онај, замишљени глас. 

“Демократски избори 100 само су условно целисходно 

средство за безусловно праведан циљ (избор најбољих). 

97 

Стр. 86. 

98 

Стр. 85. 

99 

Стр. 85 - 86. 

100 

Ваља се запитати има ли уопште таквих избора, у смислу ис- тинског 

избора и равноправности кандидата? Слободно се бира ка- да се одлучује 

no сопственој савести и памети. Насупрот томе, сав смисао предизборних 

кампања je да ту слободу поништи, и бирачу наметне мишљење и 

формира став, ради чега се ангажују и врхун- ски психолози. Ко најбоље 

“одради” предизборну кампању може очекивати добар резултат, a 

најбоље успева ко располаже са најви- ше новца - то јест, кандидат 

огранка Антицркве који у датој земљи држи истинску власт. 

91


AKO такав циљ и таква средства почну да се сукобљавају, 

онда условно средство мора уступити место безу- оловном 

циљу... Зато je питање ‘народних избора (no 

четворогодишњој формули - свеопште, једнако, дирек- тно 

и тајно бирачко право) питање средства, a не вишег 

необоривог циља или догме. To средство у једној држа- ви 

и епохи се може показати целисходним, a у другој земљи и 

времену мањкавим. Дечије наивно je верова- ти у то 

средство као у политичку ‘панацеју’. Ни избли- за није 

сваки народ увек способан да на власт упути најбоље, уз 

помоћ таквих избора. Питање треба по- ставити друкчије: 

какав народ, и када, у држави как- вих размера, на ком 

нивоу религиозности, моралности, правне свести, 

образовања и богатства, уз какав избор- ни систем, у 

спокојном или бурном периоду живота, одиста може тај 

задатак успешно да реши?” 101 “Али, и да сте у праву” - као 

да чујемо нашег замишљеног опонента - “шта чинити кад 

je то једини вид политичког уређења - осим, наравно, 

самовлашћа и диктатуре! Да ни демократија није савршена 

сви ми увиђамо, али нећете ваљда рећи да je тоталитаризам 

из кога смо тек однедавно, с муком изашли, бољи?!” 

“Онај политички ток који, очито, преовладава у савременом 

свету, морали бисмо назвати ‘фанатизмом 

формалне демократије” - наводимо даље Ивана Иљина, 

надајући се уразумљивању нашег фиктивног саговор- ника. - 

“Фанатизмом, јер je своју лозинку претворио у исповедање 

вере, у панацеју (свелек), у критеријум до- бра и зла, 

предмет слепе оданости и заклетве - као да се мора бирати 

само између тоталитарног режима и фор- малне 

демократије, јер ничег другог, нити вишег, не- ма. To je 

фанатизам формалне демократије која чита- во државно 

устројство своди на опште и једнако право гласа, 

занем арујући каквоћу и унутарње достојанство 

101 

Стр. 88. 

92


људских намера и циљева, и, мирећи се са слободом 

зликоваштва и издајништва, унижава (цео политички 

живот и процес) инсистирањем на непобитности гласачког 

листића и аритметици количина (гласова). 

Али, у стварности таква демократија ни од чега не 

штити: ни од разуларене и свеопште поткупљивости, ни од 

издајничких завера, ни од опште експлоатације слабих, 

добрих, неуких м глупих од варалица, ни од анархије, 

тираније, или тоталитаризма. Историја (1914- 1945) тек 

што нам je дала нове, сурове лекције, надо- дате 

претходним (из епохе грчко-римске, из Ренесансе и 

револуција новијег доба). 102 Али, зар фанатик обраћа 

пажњу на поуке историјског искуства?” 103 

Онај глас се више не чује, a ми с поштовањем слушамо 

даље Иљинове речи: “Демократско устројство није сваг- да 

и увек на месту. Оно има своје неопходне основе или 

претпоставке; без њих, нема ничега осим дуготрајног 

распадања и пропасти”. 104 

О тим претпоставкама, Иљин вели: “Прво: народ мо- ра 

разумети слободу, имати потребу за њом, знати да je цени, 

и умети се њоме користити и за њу борити. Све то скупа 

треба назвати умећем слободе. Ако тога нема, демократија 

je осуђена на пропаст. 

Наиме, демократија не сме бити никакво распоја- савање 

народа, него замена спољашње обавезе, која иде одозго, 

унутарњим самообавезивањем, самодисципли- ном. 

Слободни народ сам зна своја права, самог себе од- ржава у 

границама части и закона; он зна ради чега му je слобода 

дата (...) 

Народ лишен умећа слободе настрадаће од две кла- 

‘сичне опасности: анархије и тираније. 

102 

Шта тек рећи за наше време? 

103 

Стр. 103. 

104 

Стр. 104. 

93


Прихвати ли слободу као допуштеност свега, и поч- не 

ли je злоупотребљавати (...) настаће анархија која ће с 

почетка земљу и државу повести у пропаст, да би je потом 

заменила тиранија - сопствена, унутарња или инострана, 

окупаторска. 

Такође, не схвати ли да му je слобода неопходна и не 

умедне ли се њоме користити, он ће je предати било ком 

авантуристи у замену за обећање личне или класне добити. 

Продаће je тиранину који ће умети да му распа- ли 

страсти, да организује свој бестидни кадар, да при- вуче 

људе неостваривим плановима и да ‘награди’ руљу 

хлебом и играма. 

Тада ће демократија пропасти (...) 

Друга претпоставка стваралачке демократије je 

довољно висока правна свест. У сваком од нас постоје две 

силе, углавном једна другој супротстављене: сила нагона 

и сила духа (...) Човек голог нагона не познаје ни веру, ни 

савест, ни сажаљење, ни част, већ се подсме- ва части, 

исмејава доброту, не верује ни у какве прин- ципе. За 

њега je добро све (и само) што му одговара. Он тражи 

власт и богатство. Он je управо каквим га je, сa дивљењем 

и усхићењем, описао Фридрих Ниче у свом 

антихрмшћанском делу Воља за моћ (...) 

Бездуховном нагону супроставља се дух у човеку, начело 

срца, разумне воље и савести. Дух се пројављује у 

жеђи за свештеним, потрази за Богом, способности самоконтроле 

и делатној љубави. Правна свест једна je од 

основних његових пројава: ‘Ja сам личност са духов- ним 

достојанством и правима, знам шта могу, морам и не 

смем, и исту такву слободну и одговорну личност 

поштујем у сваком другом човеку\ 

Човек здраве правне свести јесте слободни субјект 

права; он има вољу за лојалност (послушност закону), и 

умеће да чува и своја и туђа права, обавезе и забране; он 

94


je живи ослонац правног поретка, самоуправе, армије и 

државе. 

Човек лишен правне свести, сличан je звери и пона- ша 

се као вук. Човек који je кадар да се покорава са- мо из 

страха претвара се у вука чим страх отпадне. Без осећања 

одговорности и части неспособан je за лично колико и 

друштвено самоуправљање, те стога није спо- собан ни за 

демократију. 

AKO у народу нема здраве правне свести, демократ- ско 

устројство ће се претворити у оргију злоупотре- ба и 

злочина. Беспринципијелни људи и протуве су 

подмитљиви, знају то један о другом и покривају се 

узајамно; такви чине издају, овајде се њоме и то зову 

‘демократијом’. Њих и земљу од пропасти може спаси- ти 

једино строги ауторитарни (нипошто тоталитарни) 

режим. 

Трећа претпоставка je самосталност привређивања 

грађанина. Под тим не подразумевам богатство, ни- ти 

предузетништво, ни власништво над земљом, не- го личну 

способност и друштвену могућност исхра- не сопствене 

породице поштеним - макар и најамним - радом. 

Слободан грађанин себе мора осећати као са- мосталног 

трудбеника, који није избачен из живо- та своје земље, 

него je органски укључен у њене жи- вотне токове (...) 

(Само такав човек) има основу за независно расуђивање у 

политици ради непотку- пивог исказивања своје воље и 

гласања... a у души истинољубиво мишљење, које га 

приводи исправном поимању државног домаћинства и 

осећању државних потреба и нужди. Без тога се 

демократија претвара у непрекидно надметање 

неукорењених, када о држави и њеном устројству, о 

Отаџбини и њеном спасењу не мис- ли нико, сви будући 

заузети личном зарадом (потребом да преживе). 

95


Човек, неспособан за поштен рад, јесте професиона- лац 

мрачних умећа, опасна протува, мајстор варалашт- ва, 

поткупљиви нитков. Живећи ван правног поретка и правне 

свести, он je и политички идиот (...) 

Човек без друштвене могућности да храни породи- цу 

поштеним радом, трагична je појава незапосленог. Он није 

крив за своју несрећу и често ужаснуто посматра ка- ко га 

дуготрајна незапосленост деморалише и убија. Тешко je 

обрачунати се са масовном незапосленошћу, будући да je 

изазивају сложени узроци (...) A они се лакше уклањају 

генијалном иницијативом једног човека - ако се такав нађе 

- него парламентарним несугласицама (...) 

Установивши основне претпоставке живе и ства- ралачке 

демократије морамо даље указати још и на следеће: 

Постоји минимални ниво образованости и обавештености, 

без кога било какво гласање постаје сопстве- на 

карикатура (...) 

Постоји ниво необразованости, малообразованости и 

необавештености при коме не гласа народ, него обману- та 

руља; из тога се не рађа демократија, већ охлократија (власт 

олоша)...” 

Али, и ово je мало: неопходно je политичко иску- ство 

(какво народи дуже притиснути тоталитарним ре- жимом 

не могу иматм, што Иљин у наставку детаљно образлаже): 

“(...) Човек који je робијао тридесет годи- на 105 , изморен 

оковима, одвикнут од стајања и ходања - у каквој би се он 

атлетској дисциплини такмичио? A демократија јеуправо 

политичко-спортско надметање... Tor човека треба под 

руку водити, a не оптерећивати те- говима с десетинама 

килограма одговорности (...) 

Постоји такво политичко неискуство при коме je 

‘народна самоуправа немогућа, a демократија могућа 

једино фалс ификована (...) 

105 

Отприлике толико je тада било прошло од слома Русије. 

96


Међутим, права, стваралачка демократија подразуме- ва 

још читав низ људских својстава и способности, без којих 

се претвара у лицемерје и распродају националног 

наслеђа. Оном који учествује у демократском устројству 

неопходни су лични карактер и оданост отаџбини - 

особине које му обезбеђују одређеност погледа, непоткупивост, 

одговорност и грађанску храброст. Ако Tora 

нема, човек je пустош, картонска цигла у зиду, труло 

брвно, зарђала алкау ланцу, унапред обречени издајник. 

Демократски режим у коме такви преовладавају не па- да 

само ако нема ко да га гурне. Бескарактерни људи су 

неспособни за било какав ваљан подухват; они само личе 

на људе; онм су лажне величине. Грађани, науче- ни 

интернационализму, поданици су свих држава осим 

сопствене. Гласачи, без дефинисаних погледа које умеју и 

да бране, слични су дечијим балонима из којих туђи 

ваздух излази шумно, док се издувавају и падају. 

A шта рећи о поткупивима (поготово у прилика- ма 

какве су руске и наше; прим. аутора), када ће само странци 

имати napa (и домаћи олош који се “снашао”; прим. 

аутора), пошто je сиромаху тешко и поткупивост замерити. 

Човеку, лишеном осећања одговорности, не сме бити 

дозвољено да се бави ни једним јавним послом јер ће све 

упропастити, na утећи и сакрити се у руљи, иза њене 

многоглаве неодређености. A грађанска хра- брост je 

сушти услов живота - за сваког демократу, у свакој 

демократији (...) 

Земља, лишена претпоставки неопходних за здраву 

стваралачку демократију не сме тај режим уводити док се 

за њега не створе основни предуслови. До тога ча- са, 

увођење демократског уређења може за њу бити са- мо 

погибељно.” 106 

106 

Стр. 104-112. 

97


После овог Иљиновог увида, можемо се само запита- ти 

je ли истинска демократија уопште могућа, и постоји ли 

народ који испуњава све побројане услове (од којих се, 

заиста, ниједан не може изоставити)? Овакав оглед, 

међутим, не захтева одговоре на претходна питања, већ их 

оставља суду читалаца. Нама je превасходно важно да ли je 

наш народ, какав je данас, способан за истин- ску 

демократију (a не лажну, no мери жречева Антиц- ркве) - 

односно, има ли у Српском народу свих потреб- них 

услова за њено увођење и правилно спровођење? Наравно, 

и на први поглед je јасно да рема, будући да и 

најискренији поборници демократије приватно исти- чу да 

Срби нису за њу - што њих разгневљује и нерет- ко доводи 

до очаја, и презирања сопственог народа. A да текућа, 

западна “демократија” није за Србе, ником од њих и не 

пада на памет. Њихова вера у демократију пркоси свакој 

очигледности, будући да je - попут прет- ходног 

комунизма и социјализма - сматрају јединим спасоносним 

путем за народ. 

Међу нашим “убеђеним демократама” има их, поприлично 

који заслужују епитете које ни благородни Иљин не 

може избећи, називајући их нечасним, лицемерним, 

поткупљивим, нитковима и сл. Нимало случајно, међу 

таквима je највише бивших чланова СКЈ (који ни тамо нису 

били због идеје, већ привилегија, каријере и слич- них 

“идеолошких” разлога, и који су и тој партији дош- ли 

главе), те деце “угледних” грађана социјалистичког 

друштва - што ће рећи полтрона, доушника, потка- зивача, 

грабитеља друштвене имовине, џелата... Још je мање 

случајно - не само код нас, већ и у свим земљама бившег 

совјетског блока - да су управо из оваквих ре- дова 

регрутоване вође свих такозваних демократских партија и 

све утицајнијих “невладиних организација”. 

О таквима, међутим, нећемо трошити речи. Нас 

занимају људи честити, али наивни, који слепо верују у 

98


демократску бајку јер су сами ваљани, na свој карактер 

пројектују на друге, или су духовно неискусни, na полуистину 

примају као пуну истину. Но ни овде, као ни 

при било ком другом верском убеђењу, аргументација, ма 

колико снажна, не помаже - јер ако није лажна, од- носно 

умишљена, вера je ствар срца (целог човековог бића) a не 

разума (само дела тог бића). Без обзира на то, међутим, на 

нама je да чинимо што можемо, то јест, да таквима 

предочимо истину - не уздајући се при том у силу своје 

речи, већ у Онога који све што хоће може, a хоће ако има 

за кога. Уз већ цитиране Иљинове мис- ли, a на поуку 

заблуделих верника у демократију и њену универзалну 

лековитост, прилажемо, стога, и нека своја запажања. 

Пођимо од очигледног става да што je корисно за једног 

човека, не значи да je корисно и за другог - шта- више, 

може му штетити. Аналогно, што користи једном народу, 

не мора и другом. Стога, ако je демократија користила и 

користи неким нацијама, не значи да ће и српској. Јер, 

Срби су Срби, a не (Богу хвала) Нем- ци, Французи, 

Енглези, Јапанци, Американци итд, те ако нешто ваља тим 

народима, не следи да ће ваљати и Србима. О томе, велики 

српски родољуб, професор пра- ва Лазо М. Костић пише: 

“Народи се духовно разликују један од другога, држа- ва 

спољно. Народност je садржина, држава спољни об- лик 

колективне посебности (то јест таква би треба- ла бити; 

прим. аутора). Свака супстанца мора да има и свој облик, 

њој прилагођен. Иначе се тешко мо- же трајно одржати. 

Држава je најефикасније уточиш- те нације у афирмирању 

своје посебности, најтврђи штит за њену егзистенцију. 

Forma dat ессе rei ” 107 - чак 

107 

Лазо М. Костић, VIII том Сабраних дела у 

ЗИПС и СРС, Београд, 2000, 

стр. 44. 

99


додаје: “Достојевски je с правом казао да сваком његова 

народност означује пут ка Богу. Она je далеко више од вере 

” 108 Очигледно, да се значај народности не може пренагласити. 

Али, како je могуће да се Срби, насупрот и тој 

очигледности, упорно гурају у Прокрустову постељу 

демократије, која проверено није за нас? 109 

Но, већ смо казали да je човеку дата слободна воља да 

одбаци и очигледност, уколико му није no вољи - то јест, 

кад се противи његовом укупном духовном настројењу. 

Ваља се, отуд, запитати не “како”, већ “зашто” неко 

одбацује ову очигледност? Одговор лежи у недогледним 

дубинама човековог бића - тајни за нас запечаћеној с много 

печата, пред којом се једино можемо молити Творцу, који 

једини “зна срце човечије и што je у њему”, да нас макар 

делммично просветли. Без илузије да ће ико од нас ту 

“свету (да) открије таину”, ипак сматрамо да ваља 

размотрити следеће: 

Тумачећи став Светог Апостола Павла да je 

“среброљубље корен свих страсти”, древни истичу да то не 

противуречи основној истини да je “гордост корен свих 

страсти”, пошто je обожавање новца само пројава 

световњачке гордости - језиком аскетске литературе, 

“гордост je мајка среброљубља”. Јер, жеља за истицањем 

преко богатства у већој или мањој мери гони сваког човека 

- на коме je да се против тог порива одлучно бо- ри. 

Људи у којима овај нагон узме маха почињу у бо- гатству 

да гледају највећу животну вредност. При том, такви 

формално не морају бити атеисти или следбени- ци 

философског материјализма. Међу њима je и такоз- ваних 

верујућих људи, чија се вера огледа и исцрпљује у 

“економизму” (израз Макса Вебера), схватању да Бог 

108 

Стр. 47. 

109 

О томе мало ниже. 

100


доброг човека награђује материјалним иметком, a ло- шег 

кажњава сиромаштвом - те се тако сваки богат, или no 

световним мерилима моћан човек сматра “пра- ведником” 

за углед, док се сиромах, и уопште особа која не игра 

истакнуту улогу у друштву, сматра ако не “грешником”, 

оно бар достојном презрења. 110 Овај без- божнички, заправо 

богоборачки став, пријемчив па- лим људима, потпуно и 

нескривено доминира неким религијским системима 

(рецимо, јудамзмом), док сви остали, не искључујући 

православље, делимично пате од њега. Но, среброљубље 

јесте изопачење људске ду- ше својствено нашем палом 

стању, те на њега нико није имун. Против њега (и осталих 

страсти) се треба (и мо- ра) борити, и та борба траје до 

краја живота. Трагедија je нашег времена што су већ сасвим 

ретки људи који се и покушавају супроставити тој и 

другим погубним страстима 111 , унижавајућим за наше већ 

унижено биће. ш Зато несреброљубивих данас готово и 

нема, док je код озбиљно палих похлепа за новцем постала 

део њихове природе, гурнувши их до руба безнадежности. 

Опчињене богатством оних неколико западних земаља, 

особе у власти ове страсти сматрају (тако им се сугерише) 

да je оно плод демократског друштвеног амбијента и 

капиталистичког привређивања. Прет- ходно смо, 

међутим, говорили ко стварно влада тим земљама, те о 

некаквој демократији, владавини наро- 

110 

Колико je међу “мамонистима” отворених атеиста, a колико на- зови 

верника, зависи од прилика. Било je периода кад je атеизам, што би се 

рекло, био “законски забрањен”, када се нико није смео јавно 

изјашњавати као неверујући због санкција власти и околине, a бивало je 

и обрнуто. Но, једно je извесно - поклоници богатства увек су 

тријумфовали, макар бројчано. 

ш 

Већина и не види потребу за тим, следећи дух времена који их упућује 

да се страстима треба препуштати, чак их неговати, јер су “здраве”, 

“корисне”, “разумне” итд. 

112 

“Ово чојка ниже скота ставља” - рекао би Његош. 

101


да у њима, нема ни говора. 113 Но, да се ипак осврнемо на 

њихово заиста огромно богатство, и како je стечено. 

Иметак овог дела света гомилао се, наиме, у континуитету 

неколико последњих векова. Његов лавовски део 

настао je пљачком других земаља, na и континената, под 

видом колонизације, ширења хришћанства (већу хулу 

тешко je заммслити) и цивилизације (што je све, no 

тврђењу Владике Николаја, Европи код неевропљана 

прибавило назив “Бела демонија”). Колико je само злата, 

драгуља, разних сировина, пренето у Европу са америчких 

континената, из Африке, Индије, Персије, Индокине, 

Кине... Тешко je и набројати земље и народе чијим су 

се ропским радом, муком, несрећом и добрима обогатили 

Европа и Северна Америка. 

Усто, и почетак индустријске револуције у Евро- пи и 

Северној Америци остаће упамћен no нељудској 

експлоатацији огромног дела сопственог народа у рудницима 

и фабрикама где се диринџило од јутра до мра- ка 

за наднице од којих се није могла обезбедити ни 

најоскуднија исхрана, што je присиљавало родитеље да на 

рад шаљу и децу од десетак година. Разврат, гнусо- бу, 

понижење људске личности, поживотињење изаз- вано 

таквим “напретком” тешко je и замислити, 114 ма- да се и 

данас нешто од тога може видети у кинеским градовимапровинцијама 

где се спроводи “други” си- стем Денгове 

замисли “једна земља - два система”, или у некој од земаља 

“малих тигрова” - имајући при том на уму да je због 

прмроде белог човека, јачине и си- ловитости његовмх 

нагона, у Европи све било много драстичније, и 

нељудскије... 

Даље,‘20.векујесвојствентакозванинеоколонијализам - 

пљачка нешто прикривенија од претходне, мада 

113 

Постојећа “демократија” je згодан параван за праве владаре, док не 

процене да je дошао моменат да “изађу из сенке”. 

ш 

Видети код Достојевског опис Лондона, књ.14, стр. 61-74. 

102


пљачкашима једнако уносна a ојађенима још погубнија 

(пошто поред тела губе и душу) - чија je суштина у 

коришћењу сиромашних земаља (убогих јер се одав- но 

систематски пљачкају) као сировинске базе, извора 

јефтине радне снаге, тржишта, депонија итд. 115 

Не треба сметнути с ума ни брижљиво неговани “култ 

Мамона”, оправдан већ помињаним “економиз- мом” 

западњачких религијских доктрина. 116 

И коначно, ваља се стално подсећати да je главни део 

тог богатства у рукама Антицркве, што њеним жреци- ма 

омогућује да спроводе планску привредну политику, без 

које би цео западни привредни механизам доживео брзи и 

потпуни крах (што би у свим тим земљама изаз- вало хаос, 

невиђен у историји). 

Тако je стечено то богатство, које служи као моћно 

средство саблазни. Да поновимо: његови извори су 

пљачка, превара, сплетка, насиље, ратна освајања и слична 

“врлинска” средства из арсенала “циљ оправда- ва све” - a 

не “демократска начела”, “људска права и сло- боде”, и 

“приватна иницијатива и слободно предузет- ништво”. To 

значи да сви Срби саблажњени имућношћу ове групе 

земаља грдно греше сматрајући да ваља само “увести” 

демократију и капитализам, na да им се џепови одмах 

почну пунити. И, ту се сусрећемо са још једним 

парадоксом . 

115 Носиоци овог ђавољег посла су такозване мултинационалне 

компаније и међународне (јудејске) банке, помогнуте тамошњим 

властима састављеним од најгорих људи тих народа. Да би се од- ржао 

континуитет ове негативне селекције, да се тамошњи “Власи” не би 

досетили, у тим земљама се постојано одржава стање блиско хаосу: 

кроз вештачки изазиване ратове, тј. сукобе ниског интен- зитета, те 

грађанске ратове и племенско-верске сукобе који ника- ко да се 

окончају, na тероризам, страшне монетарне ударе и сло- мове берзи, 

пучеве, војне диктатуре, криминал чији je покровитељ највиша 

државна власт итд. Много тога из тог арсенала смутње и даље осећамо 

на сопственој кожи. 

116 Видети Протестантска етика u дух капитализма од Макса Вебера, 

Веселин Маслеша и Свјетлост, Сарајево, 1989. 

103


Наиме, данашњи Срби-демократи често помињу “добар 

(или бољи) живот”, мислећи на материјално благостање и 

убеђујући себе и друге да je то главна и не- изоставна 

благодет демократских друштвених односа и 

капиталистичког привређивања. За мерило тог “доброг 

живота” при том узимају последњу деценију Брозове владавине, 

не видећи у томе нмшта необично; no њиховом 

сопственом признању, најбоље, односно најбогатије смо 

живели у антмдемократском (тоталитарном) систему, са 

антикапиталистичким (социјалистичким) начином 

привређивања! 

Но, вратимо се нашој тврдњи да je “демократија 

проверено лоша no Србе” Заиста, све досад речено с 

намером да одврати Србе и од тог заблудног пута ви- сило 

би у ваздуху ако би се схватило као априорно, будући да 

би неко могао рећм: “Можда ће нам, уп- ркос свему, ипак 

кренутм са демократијом... Ништа се не зна док се не 

проба” Међутим, већ смо пробали, да не кажем опекли се, 

имајући поприлично искуство са демократијом. Није, 

наиме, реч о десетогодишњем периоду Милошевићеве 

владавине, за којм домаћи по- борници (заправо верници) 

демократије тврде да није имао везе са демократијом - 

мада су све то време ре- довно, na и ванредно, одржавани 

избори, радили ви- шестраначки парламенти, ницале и 

бујале политичке партије, покретани бројни 

антирежммски листови и приватне ТВ и радио станице. 

Не мислимо ни на вла- давину ДОС-а, званично 

потврђену за демократију од земаља које слове за колевку 

и авангарду демократије. Мада би и то било довољно да 

поткрепи наш став о (не) корисности демократмје за Србе, 

на уму нам je заправо наше искуство од половине 19. века 

na надаље, када су у обновљеним српским кнежевинама 

Србији и Црној Гори ш , почеле да се уводе “демократске 

институције” - 

117 

Кнежевина, касније Краљевина Србија прошла je пут типичне 

104


о чему, нажалост, већина Срба не зна готово ништа. To, 

наравно, није била демократија либералног типа, али je 

још тада пратила европски тренд, будући да je би- ла на 

нивоу тадашњег европског просека - заостајући, рецимо, 

за Француском и Великом Британијом, али предњачећи у 

односу на Немачку мли Аустругарску. 

О њеном учинку тада, a посебно за њеног процвата у 

првој половини 20. века 118 , можемо стећи јасну слику из 

добрих историографских радова, али и дела тадашњих 

књижевника, у којима су упечатљиво осликане бројне 

изопачености тог друштвеног поретка, насталог у условима 

који му (ни тада) нису били примерени. (Којима, 

заправо, он није био примерен, будући да није узимао у 

обзир историјску константу Српског народа - у свеукупности 

његових посебности, стремљења, могућности 

итд. Тако су већ тада Србима постављени циљеви и задаци 

с којих je требало да се изобличе, избезуме, изроде 

или одроде, не би ли се њима прилагодили. Пошто су се - 

још прилично духовно здрави - Срби томе опирали, 

извођачи тих радова, српска интелигенција, капитали- сти 

и власти су их упорно ниподаштавали, презмрали, 

исмевали, над њима се преузносећи у сваком погледу.) 

Ево какву слику Краљевине Србије, при крају владави- не 

Обреновића, пружа један новински чланак 119 : 

“Замислите један ружан сан. Један бедан народић, са 

два милиона душа, са пола милијарде дуга! Једну земљу са 

надничарима од гроша и чиновницима од 20.000 ди- нара. 

Једну непоштену владу (састављену) из неспособ- 

“грађанске” државе, док je у Црној Гори то ишло другачије (о чему 

више у наставку), али су последице биле веома сличне. ш Мислимо на 

карађорђевићевску Србију и Југославију, али и Николину Црну Гору, 

где се коначно такође прешло на организо- вање партија. 

119 

Наведено код Слободана Јовановића, Сабрана gena, БИГЗ, Југославијапублик, 

СКЗ, Београд, 1990-1991, VII том, стр. 267. 

105


них министара, из пијаних министара. Једну исцепану и 

гладну војску са пуно златних ђенералских еполета. Једну 

цркву са укаљаним митрама. Једно чиновништво пуно 

одличја (одликовања) и прљавих дела. Једно Представништво 

(Скупштину) у коме председавају зелена- ши, 

у коме пресуђују шпијуни и фалсификатори. Једно 

новинарство у рукама полицијских достављача и изазивача 

(провокатора), у коме пишу робијаши. Замисли- те 

земљу у којој то не би био сан, народ који je све то 

доживео.” 120 

Наредне, 1903. године, у Србији се променила 

династија, a демократија, наводно, доживела врхунац! 

Седам година касније, у време њене пуне расцвалости, 

Владислав Петковић-Дис пише песму Наши ganu (за коју 

би нас тешко ико убедио да не описује данашњицу), из 

које сазнајемо следеће: 

Развило се црно време опадања, 

Набујао шљам и разврат и пороци, 

Подиго се трули задах пропадања, 

Умрли су сви хероји и пророци. 

Развило се црно време опадања. 

Прогледале све јазбине и канали, 

Ha високо подигли се сутерени, 

Сви подмукли, сви проклети и сви мали 

Постали су данас наши суверени. 

Прогледале све јазбине и канали. 

120 

Шта рећи, осим да je свака сличност са нашим временом к случајна”. 

106


Покрадени сви храмови и ћивоти, 

Исмејане све врлине и поштење, 

Понижени сви гробови и животи, 

Упрљано и опело и крштење. 

Покрадени сви храмови и ћивоти. 

Закована петвековна звона буне, 

Побегао дух јединства и Бог рата; 

Обесисмо све празнмке и трибуне, 

Гојимо се од грехова и од блата. 

Закована петвековна звона буне. 

Од пандура створили смо великаше, 

Достојанства поделише идиоти, 

Лопови нам израђују богаташе, 

Мрачне душе назваше се патриоти. Од 

пандура створили смо великаше. 

Своју мудрост расточисмо на изборе, 

Своју храброст на подвале и обеде, 

Будућности затровасмо све изворе, 

A поразе прогласисмо за победе. Своју 

мудрост расточисмо на изборе. 

Место светле историје и гробова 

Васкрсли смо све пигмеје и репове; Од 

несрећне браће наше, од робова, 

Затворисмо своје очи и џепове. 

Место светле историје и гробова 

107


Остала нам још прашина на хартији Ко 

јединауспомена на џинове; 

Сад сву славу пронађосмо у партији, 

Пир поруге дохватио све синове. 

Остала нам још прашмна на хартији. 

Под срамотом живм наше поколење, 

Не чују се ни протести ни јауци; 

Под срамотом живи наше јавно мнење, 

Нараштаји, који сишу ко пауци. 

Под срамотом живи наше поколење. 

Помрчина притиснула наше дане, 

Не види се јадна наша земља худа; 

Ал’ кад пожар подухвати на све стране, 

Куда ћемо од светлости и од суда! 

Помрчина притиснула наше дане. 

ГТогледајмо још како je било у првој Југославији, у којој 

се демократија окрунила диктатуром већ после неколико 

година, да би no смрти диктатора бујала још јаче. Владика 

Николај пише: 

“Увредили смо Господа Бога... Укаљали смо се сва- ким 

неваљалством... Погазили смо све што je преци- ма било 

свето... Имали смо школу без вере, политику без 

поштења, војску без родољубља, државу без Божијег 

благослова... Двадесет година паштили смо се да не будемо 

своји... Двадесет година ругања прецима, што су се 

приволели царству небеском.. ” 121 

Речју: “Југославија je значила пркос Христу, пркос Светом 

Сави, пркос Српству, пркос српској народној прошлости, 

пркос народној мудрости, и народном 

121 

Кроз тамнинки прозор У 

књига VII, стр. 185. 

108


поштењу, пркос свакој народној светињи - пркос и са- мо 

пркос.” 122 

У таквим околностима отпочело je нагло и 

незаустављиво кварење народа, a онда je уследио слом, 

огромно страдање и, коначно, долазак комуниста на власт. 

Да бисмо, међутим, схватилм зашто нас je снаш- ла и та 

пошаст морамо поћи од суштине, што многи избегавају 

пренебрегавајући што Вера Милосављевић у свом 

цитираном делу сажима речима: “Неспремност да се 

призна слабост српске политике у 19. веку може проузроковати 

пораз српске идеје.” 123 Одбацујући све лажне 

обзире (све који заклањају Истину), приступимо стога - 

колико нам дарови од Бога дати омогућују - бити. 

Наиме, једна од бмтних одлмка Српског народа увек je 

било осећање правде толико снажно да се може говори- ти 

о насушној потреби за Правдом код Срба. 124 Ова по- треба 

била je руководеће начело најбољих људи из наро- да, 

светмња у коју ни лоши нису (бар јавно) смели дирати, 

идеал и у ропству под Турцима, Млечићима и Аустро- 

Мађарима, који je најбоље одражавао суштинску религиозну 

усмереност нашег народног бића. Ово je народу 

дало снагу да постигне немогуће - да, уз Божију помоћ, 

васкрсне у слободи, то јест, отпочне процес ослобађања од 

туђина и обнову своје државности на ослобођеним 

територијама (кнежевине Србија и Црна Гора). Нажалост, 

од самог почетка новонастале српске државе су 

погрешно ут емељене 125 , пошто су се устројавале no угле- 

122 Стр. 189. 

123 Сава Текелија u српска мисао у 

II књига, стр. 58. 

124 и Иза Истином u Лепотом” - додао би Момчило Селић, пишући ове 

речи великим словима, што и ми у наставку усвајамо. (Ваља се овде 

подсетити и да се истина на руском каже правда.) 

125 Говорећи о погрешно постављеним темељима нових српских 

држава, пре свега Кнежевине Србије, српски писац, Момчило Селић, 

каже: “С губитком аристократије под Турцима, раја je запала у класичан 

синдром: међу робљем добрих нема, бољих још мање. Кнез 

109


ду на западне, не водећи рачуна о особеносги нашег народа, 

његовој традицији и схватањима, нити о тренут- ним 

околностима у којима су се налазиле - усто потпуно 

занемарујући заветну обавезу да помогну ослобођење, у 

што краћем року, осталих делова Српског народа и земље, 

те стварање јединствене српске државе. О томе, Војвода 

Марко Миљанов каже: 

“...јер нас Србе развукују куси и репати. Сто ђавола 

наперили су своје отровне стријеле противу Српства, које 

да има двоје не би се свијех врагова бојао, a то да имамо 

прегнућа и слоге свакоме бисмо одољели... ГТо- литика за 

нас јошт није, за нас je оно што (може да) поб- рка и 

разкине све заплетене узле њене. Наша полити- ка треба 

да стоји у анџару, ми треба да смо војнички логор све 

дотле док сви не запјевамо пјесму о слоги и јединству 

српскоме.” 126 

И још: “Црна Горо, ко те схвата? Ко разумије твој значај 

и задатак? Хоће да од тебе направе земљу имућну, да у 

теби влада благостање. Хоће да се твоји синови такмиче 

аршином мјесто мачем. Хоће да их науче ка- ко се право 

вино квари и како му се утискује марка непоштења. Хоће 

да твоје горе не буду више олтар сло- боде, већ непријатна 

сметња која стоји на путу ћифтама. Заблуда je то, одвратна 

заблуда!” 127 

Милош je категорички одбацио могућност стварања новог српског 

племства, na се оно, природно, створило наказно, као све што je 

забрањено. Уместо племства одлике, врлине, части и јунаштва, добили 

смо “елиту” моћи, преваре, новца и опсене” (Геополитика од 

03.09.2002. године, стр. 18). И заиста, уместо од прослављених јунака, 

војвода и интелектуалаца-родољуба, нова српска “елита” образовала се 

од (не)људи из редова Милошевих убица, чанколи- за, ухода, 

пословних ортака, његове ванбрачне деце, те аустријских агената и 

њима сличне тевабије. Усто, међу побројанима je и тада било 

прилично несрба - Грка, Цинцара, Јудеја и Влаха. 

126 Писмо Лазару Сочици, објављено у едицији Књижевност Црне 

Горе од 12-19. вијека, Обод, Цетиње,1996, књига 19, стр. 357-360. 

127 Сабрана gena, књига 5, стр. 138. (Напомена: Пета књига сабра- 

110


Но, успостављењем државних институција суштин- ски 

страних духу нашег народа 128 , уместо националне 

хомогенизације и збијања редова, добили смо жестоке 

партијске (партизанске, како се тада говорило) борбе. 

Уместо неговања заједништва, саборности, разбеснео се 

економски рат, у коме се свако борио само за себе. Насупрот 

свих идеала нашега народа, свега врлинског и 

дивљења достојног у народној души, уздигнут je идол 

богатства као мере човекове вредности, и смисла живота... 

Какви темељи, тако се и зидало: деценијама по- том, 

народ je саблажњаван лошим примерима у таквим 

условима настале “елите”, почев од владара 129 , мини- стара 

и такозваних народних посланика, преко вели- ких 

трговаца, индустријалаца и “интелектуалаца”, до 

најситнијих државних чиновника. 

Ha овај начин, наш народ у Србији и Црној Гори 

озбиљно je уздрман, али не и коначно сломљен. Држа- ла 

га je заветна обавеза ослобађања поробљене браће и нада 

да ће после тога све бити боље и праведније. 130 Но, 

разочарење Југославијом и свим што се у њој дешавало 

готово je скршило колики-толики спонтани отпор свеопштем 

кварењу, те се народ у огромној већини препустио 

растућем разврату и моралном безакоњу које je све 

них дела Марка Миљанова јесте избор текстова других о славном 

војводи. Цитирани je из чланка Јосифа Холчека, Чеха који je поз- навао 

Војводу Марка и више пута разговарао с њим. У њему Хол- чек 

углавном препричава неке од тих разговора, наводећи Војводи- не речи 

no сећању.) 

128 

Јер су долазиле из римокатоличко-протестантских земаља, увелико 

захваћених безбожништвом. 

129 

Изузимајући Михаила Обреновића и Петра Првог Карађорђе- вића. 

130 

To je Србима из обе тадашње српске краљевине дало снагу да 

одоле свим искушењима страшне и славне епопеје 1912-1918, a никако 

такозвани процват демократије после Петровог доласка на власт у 

Србији - и тиме изазваних Николиних политикантских ма- невара, у 

Црној Гори.


огољеније распиривала наказна “елита”. 131 Ипак и тада je, у 

дубини народног бића, наставила да живи снаж- на 

потреба за Правдом (и Истином и Лепотом), коју су 

свакодневне и сваковрсне неправде све више разго- ревале. 

У ту су жицу, природно, ударили комунисти, обећавајући 

народу “правду” - не изјашњавајући се одвише како je они 

виде, већ се усредсређујући на кри- тику “старог”, то јест 

постојећег, као извора свеколике неправде. Постављена je 

лажна дилема (не први пут): да ли бити за “старо”, са свим 

његовим изопачености- ма, или за “ново” које ће донети 

(комунистичку) правду за све. Кад су Срби схватили шта то 

значи у пракси, би- ло je касно, јер су комунисти већ 

чврсто држали власт. Снаћи се у овоме обичном човеку 

није било лако, по- што се таквој софистичкој смицалици 

могло доскочити једино изношењем пуне истине, чиме би 

се народу јасно показао пут - што, нажалост, нико није 

учинио. 132 

131 Професор Лазо Костић, говорећи о узроцима свеопште по- метње 

код Срба у Краљевини Југославији, објашњава то такозва- ним 

проблемом испуњених идеала (VIII том, стр. 82 и 84). Јер, иде- али 

својим испуњењем престају бити моћни извор енергије којом су се до 

тада напајали људи њима надахнути, што повлачи извес- ну апатију. 

Убеђен сам међутим да се радило о изневереним идеа- лима, јер се 

народ врло брзо осетио превареним. To осећање се код људи из народа 

задржало у несвесном (одакле je делцвало огром- ном снагом), будући 

да су најумнији међу Србима - позвани да дају израз народним 

осећањима - сваки из својих разлога ћутали и за- тварали очи пред 

очигледношћу - чак покушавали да бране што се није могло, нити 

смело. О томе сведочи и сам Костић говорећи ка- ко лично, као и 

многи образовани Срби са простора бивше Ауст- ро-Угарске 

Монархије, није веровао у могућност заједнице са Хрва- тима, 

сматрајући стварање Југославије озбиљном грешком, али да као и они 

то никада није говорио (осим пријатељима), камоли ра- дио против ње. 

132 Чак и људи попут Николаја Велимировића и Димитрија Љотића 

нису смогли снаге за то, руковођени, изгледа, оданошћу према 

владалачкој династији. Тако ће Владика Николај први пут (делимично) 

проговорити о томе тек за такозване конкордатске кризе, и no 

распаду те државе у Другом светском рату (али избегавајући и тада да 

иде до краја и каже ко je лично најодговорнији за то). A Димитрије 

Љотић je после атентата у Марсељу покренуо велику и племениту 

112


У смутном времену које je донело беспримерно 

страдање српског народа на подручју целе (и тада бив- ше) 

Југославије, a посебно у границама сателитске усташке 

злочиначке “државе” (“Павелићеве крваве луд- нице”, 

рекао би Лазо Костић), најбоље су се снашли ко- мунисти. 

И мада их и данас има који тврде да би све било другачије 

да совјетска војска није ушла у земљу, и да нас такозвани 

“западни савезници” нису издали, понављамо да се за 

“старо” (капиталистичко-либерално- демократско) 

оправдано везивало много наопаког, док je “ново” 

(комунистичко-социјалистичко) обећавало правду, и 

завело Србе. Наравно да je међу онима који су прихватили 

комунистичку идеологију било мно- го лоших и нечасних, 

завидних према богатима, осо- ба повређеног самољубља 

и, у крајњој линији, таквих који су - како би казао 

Достојевски - намирисали крв 

акцију - не за спас Српства већ Југославије, и обнову југословенства. 

Без премца у разобличавању либерално-демократског политичког 

циркуса и богупротивне материјалистичке философије и капита- лизма 

и социјализма, проницљив у анализи текућих и предвиђању будућих 

догађаја на светској политичкој сцени, племенит, побожан, 

некористољубив, невластољубив, храбар, пожртвован и предан општем 

добру до самозаборава, способан организатор, политички искусан 

и државотворни мислилац који je народу понудио детаљно разрађен 

концепт специфичне сталешке државе - тај човек орло- вског духа 

подбацио je у националном питању, превиђајући очи- гледност да je 

Југославија клопка за Србе, коју су смислили њихови дин-душмани, и 

да из ње, уз извођење целог Српства, ваља бежати. Taj “детаљ” je целу 

његову акцију превео на колосек такозваног инте- гралног 

југословенства, израженог ставом да Југославија - државна заједница 

“јужних Словена” - не може бити потпуна док у њу не уђу и Бугари! 

Тако je Љотић, иначе оштар критичар и марксистичког и 

космополитско-плутократског интернационализма, постао стего- ноша 

једнако расрбљујуће заблуде - југословенства. Његов пример je, 

нажалост, потврда Иљиновог става да истинском политичару не сме 

недостајати ништа ни у врлинама, ни схватањима - изостане ли нешто, 

остало губи смисао и снагу, јер престаје бити оружје Истине, једне и 

исте. Овај писац je уверен да би новија српска историја из- гледала 

сасвим другачије да je Димитрије Љотић уместо ЈНП “Збор” формирао 

СНГТ (Српски народни покрет) “Збор”. 

113


и пљачку, али било je и поштених, честитих и потпу- но 

незлобивих људи, које je тиштила неправда претход- ног 

режима, који су простодушно пригрлили пароле о 

свеопштој једнакости и правди за све, поверовавши у 

друштво у коме ће “човек човеку бити највиша вредност” - 

речју, особа које Достојевски назива “коњоводцима 

социјализма”. Управо су се они показали стубом но- вог 

поретка, који je све своје наказности заклањао иза њихове 

врлине. Сам врх комунистичке партије (прави и тајни, 

састављен од “посвећених”) радо je гледао на так- ве - но 

не дозвољавајући им да се издигну на значајније државне 

и партијске функције, са којих би евентуално могли 

омести остваривање њихових планова. 

Дотле су нас, значи, довели западни државни модел и 

“демократија”, нецелисходно примењивани у континуитету 

од стотинак година. Ta наша “стара демократ- ска 

epa” окончала се тоталитарним друштвом (такође западне 

провенијенције) које нас je стајало огромних и 

беспотребних жртава и слома не само државне, већ и 

народне идеје. И сада, кад je то зло одживело своје, 

остављајући небројене живе (непреболне?) ране на телу и 

души Срба, опет нам се наметљиво сугерише, запра- во 

прописује, такозвана демократија као једини мелем за све. 

Што je изазвало болест треба сада да лечи њене последице 

- ваљда no оној народној “клин се клином избија” 

Нажалост, Срби, какви јесу могу и у то пове- ровати - 

будући расрбљени, обездуховљени, одвикнути од 

самосталног мишљења, слабог општег образовања и веома 

необавештени (нарочито о својој и туђој про- шлости), и 

приклоњени материјалистичкој животној философији. 

Наиме, постављени пред лажну дилему: да бирају 

искључиво између либерално-демократског и недемократског 

(комунистичког или фашистичког) друштвенодржавног 

уређења, многи се већ изјашњавају за “сло-


боду” (материјално благостање), илити демократију, 

одмичући се од “ропства” (сиромаштва - али и 

дојучерашњег комунизма-социјализма, или фашизма који 

им упорно намећу огранци Антицркве задужени за 

глумљење “национализма” израслог из некакве, неименоване 

- али сигурно несрпске - “Традиције”) - јер, 

трећег пута нема. ш Но, да још једном цитирамо Иљина: 

“Између тоталитарног режима и формалне демократије... 

постоји још много штошта друго”! 

И ту ми морамо тражити свој пут: дефинисањем тог 

“другог”, одређивањем државне форме и њеног садржаја, 

и начина како до тога доћи. To би био задатак најбољих 

људи овог народа, тачније - најбољих међу најбољима: да 

осмисле стратегију, разраде тактику и покрену вели- ко 

Дело, a на народу je да се томе одазове - бирајући жи- вот 

- или не одазове, опредељујући се за смрт. Са своје стране, 

овај писац може једмно указати на следеће: 

Да бисмо изградили нове, нама прикладне друштвенодржавне 

институције, односно, преобликовали већ 

постојеће наспрам нашег изворног духа и стварних потреба, 

прво морамо утврдити какав je тај дух, и које су те 

потребе. Да би се српски дух исправно и у целини разумео, 

мора се ваљано протумачити наша историја, проникнути 

њен смисао - другим речима, сагледати Идеја 

нашега народа у Божјој промисли света и човека. 134 A да 

би се историја уопште могла исправно тумачити, мо- ра се 

претходно упознати. Отуда, темељно проучавање историје 

Срба, али и укупне историје људског рода, ка- тегорички 

je императив праве политичке акције, без ко- 

133 Отприлике, као кад новинари РТС-а у време увођења блокаде на 

Дрини 1994, збуњеним пролазницима постављају питање: “Јес- те ли 

за мир”? 

134 У Српском националном проЈраму Момчила Селића, читамо: 

“Носиоци историје - Божје промисли на Земљи - нису ни идеје ни 

појединци, већ нације”. 

115


га се ништа не да урадити како ваља. 135 Може се рећи, да су 

у прошлости похрањени кључеви и наше будућности - што 

не значи да треба некритички преузимати гото- ве обрасце 

из повести, што би no бесловесности било равно 

преузимању западњачког друштвено-државног модела. Јер, 

не нужно увек беспрекорни, ти су обрасци одговарали 

тадашњим приликама, док би у данашњим били 

неупотребљиви. Ваља, наиме, схватити њихов дух и њиме 

прожети нове облике, прикладне новонасталом, затеченом, 

ни најмање завидном стању. 

И површан увид у српску историју (какву нуде и “наши”, 

заправо туђински уџбеници) довољан je сваком неизопаченом 

Србину да закључи да данас мало личимо на 

претке, a да стога нисмо бољи. (“Нису Срби као што су 

били, на зло су се свако променили” - каже Владика 

Николај у својој Небесној ЛитурГији). Већ смо указивали да 

no својој палој природи човек нагиње свему лошем те му je 

злочињење не само лако већ често пријатно, док се за 

добро мора добро помучити и изложити бројним 

непријатностима - и то докле год je у овом свету. До- да ли 

се томе све што je учињено на кварењу народа, ваља се 

упитати не зашто смо какви јесмо, већ што, слава Господу, 

нисмо гори. Ta се чињеница мора све- страно сагледати без 

самозаваравања (не као што су се, на пример, многа 

црквена лица крајем 80-тих и по- четком 90-тих година 20. 

века заваравала да се “народ враћа Цркви”, поводом 

слабљења незваничне, држав- не и партијске делатности 

против Српске Православ- не Цркве). Особина je зла, 

наиме, да се врло брзо ши- ри, попут заразе прелазећи са 

једног човека, и једног нараштаја, на друге - али и да 

напредује у самом чове- ку, постајући све израженије. 

Нажалост, што се тиче распростирања зла у шири- ну, 

тај процес je практично завршен, јер смо тим “виру- 

135 

Овоме je посвећено наредно поглавље. 

116


сом” захваћени сви. Међутим, увеђање зла из нараштаја у 

нараштај захтева неодложно делање, пошто изложе- не, 

младе душе пред поплавом зла не налазе упориш- те у 

примеру старијих. Јер, површно, глупо, грешно и зло 

мишљење, говорење и делање старијих, омладина усваја 

као животни принцип, младалачком бујношћу додатно их 

“обогаћујући”. Јер, колико je данашња носећа генерација 

Срба (од 25-50 година) лоша, наредна ће би- ти гора, те се 

заустављање или бар ублажавање даљег осипања морала 

нипошто не сме одлагати. Ваља, зна- чи, прво спречити 

погоршавање, na лечити. A то захте- ва време - нисмо се 

преко ноћи покварили, те се нећемо тако ни поправити. 

Да бисмо разумели свој положај, се- титимо се оне 

народне: “Што једна будала замрси, сто паметних не 

размрси”. Нажалост, мрсиле су и мутиле многе будале - 

али и зликовци, непријатељи и Бога и људи, и то вековима 

уназад. Да je до нас и нашег умећа, одавно бисмо пропали 

- срећом нисмо сами, јер: “Бог je с нама, разумијте народи” 

- али, ако смо и ми с Њим.

O ИСТОРМЈИ 

“To je у нашем веку тако” - пише Достојевски у Дневнику 

за 1877. (стр. 63) - “нитков који противречи племенитом 

човеку увек je јачи, јер достојанствено изгледа са 

здравог разума, a племенит човек и идеалиста личи на 

лакрдијаша”. У веку тријумфа (не)здравог разума, у коме 

су се ипак донекле очувале тежња ка узвишеном, потреба 

за складом целине и осећај за опште - све заједно нашавши 

израз у простосрдачној вери у науку, која je требало 

да реши питања која су човека одвајкада тиштала 

- Достојевски je видео што данас, вмше од сто година 

касније, многи који се прсе знањем и проницљивошћу и 

не назиру. У наше доба, када нема идеала, кад je све 

узвишено приземљено и оземљено, кад уместо општег 

царује појединачно a целина бива разломљена на све мање 

делове, кад je и вера у науку мртва и кад се од ње, уместо 

одговора на вечна питања, очекују једино тех- нички 

проналасци зарад још удобнијег живота - при- лике су 

несравњиво горе. Данас, све више тема изазмва зебњу (у 

савременом западном законодавству, и казну), изискујући 

не малу храброст од људи слободне мис- ли. Суоченима с 

презиром већине, таквима остаје са- мо да своје бављење, 

рецимо, истинском историјом свог народа и човечанства 

огранмче на приватни круг истомишљеника. 

Јер, није мало Срба које и помен историје раздражује. 

“Докле ћемо се”, кажу, “враћати у прошлост, уместо да се 

окренемо будућности? Каква je корист од занимања 

историјом' и камо то води? Шта фали Западњацима што не 

знају претке даље од другог колена (у енглеском немајући 

ни речи за њих), или што немају представе ни о Другом 

светском рату? Jleno живе и без тога и имају све, a ми све 

то знамо, na каква нам вајда од тога? Да


нисмо можда богатији од њих?”, питају. “Јесмо ли мож- да 

цивилизованији и културнији од њих? Ни то; как- ве, 

онда, користи од историје? Да нисмо сиромашни, некултурни 

и нецивилизовани баш због стално позивања на 

историју и пребирања no њој, уместо да хрлимо 

будућности? A и крцата нам je ратовима, поразима и 

робовањем... Боље да и не знамо за њу”. 

Нека je Бог на помоћ таквима, и нама с њима, јер им 

нико не може скинути копрену с очију, ума и срца. Човек 

je ту немоћан. Зато се писац обраћа онима који имају 

очи да виде, али су збуњенм и заглушени грајом оних који 

разметљиво убеђују све, na и себе, да су први пут 

истински прогледалм тек када су свој, од Бога дат 

унутрашњи вид, застрли покривалом материјализма, и 

тиме стекли “природно“ право да себе истакну за народне 

вође и учитеље. A како изгледа кад такви воде писао je 

још Домановић, док ми то гледамо, тачније, осећамо у 

свакодневном животу. Но, кренимо редом. 

Да ли je познавање историје свога народа важно? 

Нажалост, како време пролази и младе, “модерно” васпитаване 

генерације смењују старовремске нараштаје 

(одгајене мање-више патријархално), све je већи број оних 

којм га постављају. Настави ли се тако, брзо ћемо се 

изједначити са западним народима - не no богат- ству, већ 

no небризи за историју и добра произашла из њеног 

познавања и разумевања. И премда смо уве- рени да je 

питање погрешно, ипак ћемо се упустити у објашњавање 

очигледног, сећајући се Његошевих ре- чи: “Хајд* владико 

и то обидимо, ма залуду на ти Божју вјеру”. 

Наиме, у предговору своје књиге о Карађорђу и 

јунацима његовог времена, Константин Ненадовић пише: 

“Нема тога народа на свету, коме није преваж- но 

познавање своје Историје: јер ништа толико не 

119


пробуђује у човеку уважење себе и својега рода, колико 

знање то, да су његови предци кадри били славна дела 

свршити, да су они велико и благотворно што учинили, на 

чему се оснива као сљедство и садашње благостање 

потомства. Ово знање побуђује у људима народни по- нос, 

који чини да се потомци диче својим предцима, да се 

труде њима равни бити, и да све оно што je народ- но, 

цене, љубе и бране. 136 Овај понос у својој правој ме- ри, 

највећма je нуждан народу за то да буде слободан, то јест, 

да буде кадар самостално живети, творити и напре- довати 

на стази развитка и образовања човечансгва.” 137 

Исто то мисли Сима Лукмн Лазић кад каже: “Ако 

човјек, ако народ заборави на свој народни понос - онда je 

он готова подлога буд каквој рђи. 

“А како ће народ сачу вати свој народни понос? Сачу 

ваће га тако, ако буде љубио свој род и у срећи и у 

несрећи, ако се буде одушевљавао и славом и патњом 

својих пре- дака. A како ће народ љубити свој род и 

одушевљавати се њим? Љубиће га тако, ако буде познавао 

снагу и вели- чину рода свога, ако буде знао праву 

вриједност његову. A како ће народ познати праву 

вриједност свога рода и племена? Сазнаће je тако, ако буде 

познао себе сама. A како ће народ познати себе сама? 

Познаће тако, ако буде знао дјела својих предака и недјела 

својих злотвора, ако буде знао своју прошлост од постања 

до дана данашњег: ако буде знао своју повјесницу 

народну.” 

Дакле: повјесница народна јест учитељ, путевођа и 

бранич народа!” 138 

136 Већ ово указује зашто се права историја скрива, и зашто су 

уџбеници историје какви јесу. 

137 Константин Ненадовић, Живот u gena Кара-Ђорђа u њеЈови 

Војвода ијунака, Слобода, Београд, 1971, (репродукција оригинала из 

1883.Г.), прва књига, стр. V. 

138 Сима Лукин Лазић, Срби у давнини, Олимпос, Београд, 1994, 

120


A Ненадовић даље пише: 

“Народ један без истините Историје своје, никад велики 

и никад срећан не може бити, и увек je изложен пропасти. 

Народ, који Историју својих предака не познаје, он 

живи у мраку и никаквом се добром напретку нада- ти не 

може ” 539 

И не само то: “Недостојан je да живи и онај појединац и 

онај народ који се на примерима историје не учи”, подсећа 

нас и Лазо Костић (VIII том, стр. 45). 

Да би нам све ово било јасније, ставимо се у положај 

човека који je доживео амнезију. Не препознајемо бли- ске 

људе, ни околину, немамо успомена, нити искуства... 

Ужас нам обузима срце, наслућујемо очај таквог несретника; 

што очувано памћење значи њему то познавање 

историје значи народу. Народ несвестан своје повести 

сличан je откинутом листу, на милост и немилост сва- ком 

поветарцу. Мртав, сасушен, на крају и он нестаје у гомили 

сличних историјских губитника, претворивши се у 

безличну масу лишену идентитета и смисла за узви- шено, 

неспособну да процењује догађаје и разликује до- бро од 

зла. 

Речју, историја се мора знати - али истини- та, чије 

проучавање омогућава дубље, правилније и животворније 

сагледавање садашњости - и предвиђање будућности, 

будући да се историјска кретања великих људских 

скупина, попут балистичких путања, тешко могу мењати. 

Само истинита историја нуди мелеме за готово све 

народне ране, и у њој треба тражити одгово- ре на горућа 

питања и садашњости и будућности, јер: “Нема ништа 

ново под капом небеском 

(репродукција оригинала из 1894), стр. 16. 139 

Стр. 9 

121


“Али, шта значи то ‘истинита историја?”, као да чујемо 

од раније замишљенм глас, опет узбуђен: “Зар она може 

бити делимично истинита, или скроз неис- тинита?” и 

поново се питамо како одговорити наивни- ма, 

доброжелећима, na и лењима духом? Како суочити гладне 

спокоја no сваку цену, са чињеницом да “хартија трпи 

све”, нарочито зле намере оних који би одвајкада да кроје 

стварност, попут данашњих компјутерских аниматора? 

Јер, бавити се проучавањем историје из- узетно je тешко, 

из више разлога 140 . Пре свега, постоји, да кажемо, 

технички проблем 141 , будући да се о пове- сти не може 

меродавно закључивати без претходног стицања огромног 

фонда знања. Ваља познавати стра- не језике, како 

модерне (руски, немачки, француски, ен- глески, 

италијански,...), тако класичне (старогрчки, ла- тмнски, 

санскрт, старословенски, арапски...). Једни су неопходни 

за праћење и консултовање одговарајуће литературе, 

други да би се извори читали у оригиналу. Ваља бити 

упућен и у филологију, посебно етимологију и то 

упоредну. Даље, нужно je знање археологије (за одређене 

просторе и раздобља често јединог водмча), и етнологије. 

Без познавање опште историје нема уви- да у целину, као 

ни сагледавања контекста појединих раздобља; ни 

историчари неупућенм у теологију (уз оп- шту историју 

религија, истраживачи древности не могу ни без 

митологије), неупознати са историјом философије, 

уметностм, књижевности, државно-правних наука и 

земљопмса немају шта тражити у својој дисцмплмни. 

Морају се кормстити м налазима метеорологије (ради 

представе о клими појединих делова земље у прошлости), 

физике (због правилног радиометријског датирања 

140 

Ako се жели меродавно бављење њоме. 

141 

Овде се не мисли на специјалистичко истраживање појединих 

историјских епизода, већ на бављење целином националне исто- рије, 

као припрему за велике историографске синтезе и смислене 

философије историје. 

122


и сл.)> технологије, пољопрмвреде и грађевинарства (за 

бољи увмд у дух наших предака кроз њихов начин 

производње)... Речју, ништа ту није сувишно, може са- мо 

недостајати. Да би се такво знање стекло, или макар увид 

у њега ш , потребан je посебан Божји дар и огро- ман 

вишедеценијски рад уз још веће одрицање, бли- ско 

подвижништву. Очигледно, мало je способних за то м 

истовремено стицање големог животног искуства 

неопходног за разликовање књишких конструкција, 

празноверица, лажи и пропаганде од истинских животних 

захтева и ситуација. (Историчари млађи од четрдесетак 

година га не могу имати, те je недостатно звати тек 

дипломиране студенте “историчарима” како се у нас 

уврежило. Тако je, рецимо, чувени британски истори- чар 

Арнолд Тојнби деценијама себе називао “проучива- чем 

историје”, док се није посведочио делом.) Ту пома- же и 

критичко познавање антропологије, психологије и 

социологије. Но, ни све побројано неће дати ваљаног 

плода без способности за самостално мишљење, о чему 

ћемо више у поглављу о просвети. 

Уз то, људи који су се, стекавши потребна знања и 

изградивши самостално мишљење, оспособили за меродавно 

бављење историјом, морају имати и приклад- не 

радне услове, будући да “без алата нема ни заната”. 

Потребан им je доступ богатим библиотекама (как- вих 

код нас нема), и поштеда од рада мммо струке за- рад 

егзистенције, што им може пружити једино при- падност 

научној институцији са снажном подршком државе и 

друштва у целини. У таквој институцији мо- рало би се 

радити тимски, уз сталну размену мишљења и 

упоређивање резултата - но, сувишно je рећи да так- ву 

установу немамо, нити смо je у последња два века 

имали. 143 Јер, без финансијске и институционално- 

142 

Све није ни могуће. 

143 

О томе зашто САНУ не ради што би требало да je њена сврха, 

123


научне и општедруштвене подршке, проучавање националне 

историје прераста у својеврсно мучеништво. И, 

мада и Свето Писмо помиње да ратник који креће у бој 

добија храну и одело, да се не би оптерећивао бригом о 

снабдевању, код нас, како рече Његош, “бива сасвијем 

иначе”, те најчешће морамо војевати о свом руху и круху. 

Наши најбољи историчари и језикословци, истин- ски 

заточници српске мисли, морали су и даље морају да се 

сами и о свом трошку боре за истмну, на срамо- ту свих 

нас. 

Осим поменутих, техничких проблема, срећемо се усто 

и с једним начелним, то јест, начином сазнавања у 

историји. Јер, исгорија није егзактна наука, њена сазнања 

нису математички тачна нмтм се могу експериментално 

проверавати. Своја сазнања она углавном црпе из писаних 

извора, о чему наш највећи хришћански апологет, 

Лазар Милин, примећује следеће: 

“Међутим, за историјска факта ми сазнајемо на осно- ву 

исгоријских извора у чију истинитост ми само верујемо. 

Ta вера може у многим случајевима бити пот- пуно 

оправдана и свака сумња искључена, na ипак она no својој 

извесности никад не може бити равна некој математичкој 

или логичкој очевидности, na чак ни емпиријској 

извесности.” 144 

Остављајући no страни пресудно питање аутентичности 

многих писаних докумената третираних као извори 

145 , као и питање ваљаности превода 146 , задржаћемо се 

биће речи у наставку. 

144 

АполоГетика, III књига, стр. 51. 

145 

Ha пример, најстарији преписи рукописа многих античких списа 

потичу из доба Ренесансе. О томе погледати Статистичку хронологију 

- математпнки погдед на историју, A. Т. Фоменка, Ма- тематички 

институт САНУ и Досије, Београд, 1997. 

146 

Тако су нека античка дела до нас доспела као латински прево- ди 

арапских превода сиријских превода грчких оригинала, и томе слично. 

Посебну тему представља реконструисање фонетских вредности 

текстова писаних, рецимо, египатским хијероглифима, 

124


на горњим Милиновим речима. Дакле, ми читамо што je 

неко некада о нечему писао верујући да je тако и било, 

односно, верујемо писцу да je верно приказао догађаје. To 

поверење може бити оправдано али и неоправдано - ако 

он, из неког разлога, није саопштио истину. Но, ако 

нечију лаж, рекла-казала или препис старијег дела прихватимо 

као истину, шта остаје од историје као науке? 

Јесте да би историчари изворе требало критички да користе, 

проверавајући веродостојност писца његовом 

биографијом и упоређујући његове наводе са другим 

приказима истих догађаја али, и они су пре свега људи, a 

предмет њиховог изучавања исувише повезан са политичким, 

културним, верским и другим, нимало безазленим 

интересима. Стога, пре него одредимо колмко je 

повесница наука a колико још једна интелектуална дисциплина, 

погледајмо шта још оптерећује гносеологију у 

њој. 

У предговору својих Одломака, Милош С. Милојевић 

пише, °садашњост je следство прошлости”, сматрајући 

однос прошлости и садашњости узрочно-последичним. 

Јер, желимо ли разумети садашња збивања, мора- мо и 

догађаје и процесе који су им претходили, као својеврсна 

припрема за њих. Зарад схватања те групе узрока морамо 

отићи још даље у прошлост, до њихових узрока, и тако 

редом. Читаву повесну драму човечан- ства морамо, 

значи, схватити као ланац узрока и по- следица, при чему 

ниједну његову карику не може- мо сагледати у 

потпуности ако не пођемо од првотног узрока. 147 

Формално-логички овоме се не може пригово- или пак 

клинастим писмом које садржи само сугласнике. Додат- ну тешкоћу 

чини одсуство интерпункције, пошто су у древности речи писане у 

непрекинутом низу (некипут се не зна ни треба ли их читати с лева на 

десно, или обрнуто). О проблему изворнмх зна- чења многих речи и у 

познатим класичним језицима, да и не гово- римо. Најчешће, што данас 

сматрамо преводима заправо су веома слободни “препеви”. 

147 У Чеховљевој причи Студент, то je описано следећим речима: 

125


рити, али je у пракси то немогуће a остати у пољу нау- ке 

- јер, шта je почетак ичега? И, кад бмсмо и знали тај Први 

узрок, где су нам извори no којима мсторичар, на- водно, 

једино треба да закључује? Ово je повесничаре нагнало да 

се довијају, да би већина њих своје историје започињалм 

раздобљима за која има писанмх извора, занемарујући 

или проглашујући “праисторијом” (којом се бави 

археологија) све претходно. Тмме се кида ланац узрока и 

последице, и доводе у сумњу сва сазнања тако стечена, 

бацајући велику сенку на историју као науку. 

Уз то, историја се суочава и са психолошким проблемима. 

Мимо питања мотмвације историчара као чове- ка, 

ваља се подсетити да људи творе конкретне догађаје, те 

да je за њихово истинито (потпуно) сагледавање 

недовољан њихов пуки опис, већ je потребно и познавати 

(разумети) људе који су ихузроковали. Но, нмје лако 

процењивати ни своје савременике, a камоли особе из 

даље прошлости. 

Укратко, муке истинских мстормчара не би мсцрпла ни 

књига посвећена само њиховом набрајању. Да све бу- де 

компликованије, додајмо и да огромна већмна такозваних 

мсторичара за све наведено и не зна, нити жели 

знати. Растерећени, они се “баве” историјом чврсто се 

држећм мишљења оних који слове за ауторитете и помно 

водећи рачуна о потребама (и захтевима) текуће политике. 

До сада сам желео да укажем на главне проблеме 

који се објективно постављају пред мсторичаре. Но, то 

би остало недоречено без навођења и других чини- лаца, 

који са науком и научном методологијом немају никакве 

везе. Јер, управо ти утицаји поразно делују на историју 

као објектмвну науку, лишавајући je њеног 

”Прошлост, мислио je, везана je са садашњошћу непрекидним лан- цем 

догађаја који су проистицали један из другог. И њему се чи- нило да 

je овог часа видео оба краја тог ланца: само што се дотакао једног, 

затресао се други.” 

126


основног смисла (то јест, да се сазна истина о прошлости), 

изопачујући je у нешто посве друго. 

Узмимо као пример, рецимо, Други светски рат на 

простору некадашње Југославије, са бројним живим 

сведоцима и брдом историографских радова и сведочанстава. 

Упркос томе, и такозваној историјској дистанци, 

можемо ли тврдити да je све објашњено, и да све разумемо? 

Напротив: историчари бивших “народа и народности” 

некадашње СФРЈ манипулишу чак чињеницама ко 

се на чијој страни борио, a камоли бројем жртава и 

њмховом етничком припадношћу. Међу српским историчарима 

подела je пак тројака, зависно од сммпатија за 

једну од страна у Грађанском рату. По прокомунистичким 

историчарима 148 , партизани и њихов покрет оличавали 

су све узвишено, племенито, праведно итд. за 

разлику од “домаћих издајника” (четника-дражиновца, 

љотићеваца и недићеваца), приказаних као “слуге окупатора”, 

“зликовци”, нечасни и никаквм људи. Код историчара 

равногорског усмерења наћи ћете једнаку осуду 

партизана и љотићеваца, док су четници (припадници 

Југословенске војске у отаџбини) једини праведнмци. 

Истоветна мржња, беспрмзивна осуда и заобилажење 

истине типичнм су и за дела историчара с треће стра- не 

(Љотић-Недић) - наравно, са другачије подељеним 

улогама. Питања: шта je од свега тога тачно, где je истина, 

ко je у праву неминовно се намећу, пошто неко, очигледно, 

лаже. 

Али, зар историчари свим бићем не теже истини? Но, 

мада би тако требало бити, огроман број њих поводи се 

личним интересом, пишући идеолошки острашћено и 

крајње пристрасно, за истину не хајући. И, та појава није 

од јуче - сетимо се само завршних стихова Његошеве 

посвете Карађорђу: “Над свјетлим твојим 

148 

До пре петнаестак година ово je било и једина званична вер- зија. 

127


гробом, злоба грдна бљува тмуше.. ”, поводом писања 

већине тадашњих историографа Првог српског устан- ка, 

којм су се додворавалм Милошу (касније династији 

Обреновића) блаћењем великог Вожда и његових главних 

војвода. О томе, у предговору своје поменуте књиге 

Константин Ненадовић пише: 

“...a други сви, с правом рећи се може, да су били у 

писању Српске Историје удаљени од истине, и да je њима 

при писању, да неречемо незнање - него страст 

партајична владала, na су no својој страсти и писа- ли; 

неке Историчне Србе уздизали и хвалили, који не 

заслужују no делу њиовом велику хвалу, a неке, који су у 

великим добрим делима њиовихм пуни славе, о њима 

писали су противно, и ишли да име њмово и сијајућа 

велика дела њиова за народ Српски учињена, потавне” 

(стр. VI). 

Одговарајући на питање зашто се историја кривотвори, 

Ненадовић додаје: 

“Зато што je неке с једне стране руководио инте- рес, 

завист и непријатељство, a с друге наклоност и ласкање, 

те су наопачке писали и неистину истини 

предпостављали. Такови људи опаког срца и покварене 

душе и нарави, добро дело и заслугу презирали су и газили... 

јер подла душа ради и пише оно, да и други не- ма 

оно што он сам нема. A благородна и праведна ду- ша и у 

самом непријатељу добродјетељ цени и уважава” (стр. 

VII). 

Такво понашање највећег броја историчара Модернитет 

je само изоштрио, да се што би требало би- ти 

историја најчешће претвара у пропаганду. Исти- на се 

свесно искривљује не би ли се улепшала слика о 

128


“нашима”, a наружили и исмејали “њихови” - при че- му 

се “наше” и “њихово” односи на идејно-идеолошко, 

политичко-партијско, верско, национално и државно 

гледиште. Уместо да послужи Истини, и тиме допри- несе 

тријумфу Правде на земљи, историја се изопачава у 

организовани систем лажи, на којем се утемељује неправда. 

“Али, зар нисте сами помињали научну методологију и 

критичко коришћење извора? Зар то нису оруђа истине?” 

- прекида нас наш неповерљиви, замишљени 

доброжелитељ. 

Да, под условом да се доследно и до краја примењују, 

“ни no бабу, ни no стричевима, већ no правди Бога истинога” 

Недоследна, непотпуна и селективна приме- на, 

међутим, претвара их у моћно оруђе Оца Лажи, инструмент 

опште саблазни (основну одлику полуистине). 

Најчешће, “историчар” већ изграђеног научног имена 

(“ауторитет”), при обради одређене (да не кажемо задате) 

теме, 4 зна Ј унапред до каквог закључка треба да дође. 

У складу с тим он бира само изворе који поткрепљују 

његову тезу, одбацујући све друге. Ауторе чији ра- дови 

иду у прилог његовој предрасуди проглашава 

веродостојним, a другачија сведочења неверодостојним, 

безвредним и недостојним пажње “правих” историча- ра. 

Кад се, разглашен на сва звона, појави такав рад “на~ 

учног ауторитета > , он постаје путоказ свим “неауторитетима” 

- уколико мисле да и сами постану уважени у 

струци. Особама без властитог мишљења или лакејске 

природе (a такви су већина) то не смета већ годи, јер: 

“Нека други разбија главу, ми се слажемо са свиме што 

поспешује каријеру”. Насупрот томе, мислећи људи 

витешке природе се ауторитетима не клањају већ их 

преиспитују, na, уоче ли шупљине у њиховим теоријама 

самостално истражују изворе - не само “веродостојне” већ 

и друге, које “објективни” “научници” избегавају. 

129


Слободоумнмци се, очекивано, суочавају с великим 

невољама; да од њихове каријере нема ништа, није потребно 

наглашавати - добро je ако их не исмеју, не прогласе 

лудацима, мли, у одређеним приликама, не затворе. 

За то нам, нажалост, не недоегаје примера: 

Тако, у свом делу о богумилима, издатом пред сам почетак 

Другог светског рата 149 , Васо Глушац пише: “Одавно 

сам запазио многе несугласице и контрадикције 

између онога што се je код нас писало о богомилмма и 

између историјских извора и стварне прошлости на- шега 

народа.“ 150 - да би додао: “и ово питање о бого- милихма, 

кад се добро испита и доведе у везу са другим 

историјским чињеницама, постаје потпуно јасно и доводи 

нас до уверења да се ради само о једној обичној 

историјској заблуди или мистификацији. Ову заблуду 

први je унео у нашу историјску науку др Фрањо Рач- ки 

својим делом Богомили u Патарени. Његове мисли из 

овог дела примили су наши историчари као основа- не и 

истините, не испитујући да ли су оправдане или нису“ 151 

У наставку, Глушац истиче да су се пре поменутог дела 

овог римокатоличког попа, појавила два ваљана рада 

која су доказивала да je “Црква босанска” била православна, 

a “да су папе и латински свештеници називали 

православне у БиХ патаренима и манихејцима, иако су 

били прави (православки) хришћани” Аутор првог pa- да 

- краће расправе у часопису Беседа 1868. 152 - je Гер- ман 

Анђелић, потоњи патријарх српски, док je аутор другог 

знатно обимнијег дела БоГомили: Црква босанска u 

крстјани, објављеног у Задру 1867, наш познати национални 

радн ик Божидар Петрановић. У ствари, поме- 

149 Baco Глушац, Истина о богомилима, приредио Ђорђе Ј. Јанић, 

репринт из 1941, Београд 1992. 

150 Цитирано дело, стр. 5 

151 Стр. 9. 

152 Расправа je писана раније, али се не наводи кад. 

130


нуто дело Рачког написано je као одговор Петрановићу. 

О томе, Глушац пише: “Рачки je у својој расправи обратио 

особиту пажњу на латинске списе папских инквизитора 

што су их писали о Босни и Цркви босанској. Ha 

домаће изворе, на које се позивао ГТетрановић, он није 

обратио никакве пажње, a то je и главни узрок што je 

запао у очиту историјску заблуду. 153 И мада je 

Петрановић своју расправу написао no првокласним 

изворима, ипак су каснији историчари углавном прихватили 

схватање и закључке Рачкога, a не његове. Зашто? 

To се не да објаснити. Можда зато што je Рачки већ 

у то доба био на гласу као историчар и што су њему, као 

свештенику поклањали више вере у тим питањима 

црквене историје ” 154 И још: 

“Покрај јасних и документованих доказа да je ‘Црква 

босанска била православна, ипак су je наши истори- чари, 

према Рачком, називали и сматрали богомил- ском или 

патаренском. Како су то могли, када знају да се до данас 

нигде није нашао ни у Босни, ни изван Бос- не, ни један 

историјски споменик, у коме би се она та- ко 

називала?” 155 

ETO како je један од “ауторитетлија' (Ф. Рачки) “научно” 

обрадио проблем. Сачуване средњовековне документе 

писане у самој Босни одбацио je као “неверодостојне и 

безвредне”, a служио се списима папских инквизитора и 

прозелита, међу њима и изјавама изнуђених мучењем 

сведока - заиста необичан, “објективан”, “научни” прилаз 

истини! 156 Треба ли се чудити што je Васо Глушац 

153 

Овде треба исправити Глушца, пошто Рачки није направио никакву 

методолошку грешку, већ je смишљено фалсификовао, игноришући 

праве историјске мзворе. 

154 

Стр. 10. 

155 

Стр. 16. 

156 

У поговору репринт издања, Т>орђе Јанић објашњава које су 

131


(доктор философије) остао потпуно непознат м непризнат 

као историчар - односно, да му радови нису прештампавани, 

да се о њима нигде није говорило нити за 

њих могло сазнати, осим, како Јанић примећује, из фуснота 

неких стручних радова, где су помињани у негативном 

контексту уз пажњу да се о њима ништа конкрет- но 

не каже. 157 Тако je званична српска историографија, 

пристајањем на измишљотине о богумилима, неизмер- но 

поспешила цепање српског народног бића “научном” 

теоријом о несрпским (неправославним) коренима прво 

“муслиманске”, na “бошњачке” нације. 

И овај пример довољан je да покаже како се, no речима 

Вере Милосављевић, историја претвара у разисторију. A 

могло би се навести десетине сличних. У ствари, све 

битно у нашој прошлости извмтоперено je у разисторију, 

тако да нашу праву повест тек треба написати, a нашем 

замишљеном саговорнику - убеђеном да je опседнутост 

историјом и позмвање на њу “живљење у прошлости” и 

један од битних узрока нашег стања - ваља казати да je 

управо обрнуто. Несхватљив немар, небрига и незаинтересованост 

за нашу истиниту историју су нас наиме и 

довели где смо, или су бар одсудно допринели томе. 

После свега, морамо се запитати како се са српском 

историјском науком десило^што се десило? Но, ваља 

знати да се ту ништа није збило случајно, од се- бе, нити 

без прецизног плана. О плану и планерима говорићемо 

касније, a сада се задржати на, да кажемо, техничкој 

страни питања: како се могао сачинити то- сике и зашто 

измислиле “проблем богумила”, те зашто су каснији историчари 

прихватили лаж Рачког - пропуштајући, међутим, до краја да 

разобличи наше бранковиће, осим што напомиње да je ве- лики број 

“водећих (српских) историчара” припадао (и припада) масонерији. 

157 

Не наводи се шта je Глушац писао, већ само тврди да то није добро, 

нити вредно пажње правог историчара. Овако je, подмукло, трасиран 

пут којим се млади историчар мора кретати, да не би по- делио 

Глушчеву судбину. 

132


лики број фалсификата, да се читава зграда национал- не 

историје изокрене наопако? Па, постављењем лаж- них 

темеља, на којима се свака лаж дала назидати, не 

остављајући истини места. Речју, потурена je суштинска, 

темељна лаж, из које су све касније (и полуистине) 

произлазиле мање-више логмчно. Овај фалсификат над 

фалсификатима односи се на почетак историје Срба, 

односно Словена. Једноставно, Словени (na и Срби, сматрани 

једним од словенских племена) проглашенм су 

неисторијским народом - безименом, бескарактерном 

масом која се ушуњала у Европу покренута навалом Хуна 

(што бежећи од њих, што као њихови савезници- вазали). 

Претходно су ти дивљаци наводно живота- рили no 

мочварним забитима око Дњепра, Дњестра и Буга, страни 

и далеки свакој култури, цивилизацији и просвећености. 

Описани безмало као аустралијски абориџини, запањује 

да су се уздигли и до земљорадње; усто, док су остале 

пустахије Евроазије биле макар ра- тоборне, њих су (na и 

Србе), мимо све бројности, исто- ричари такозване бечкоберлинске 

школе прогласи- ли још мирољубивим (читај: 

неспособним за рат) - што je на Западу повећавало ионако 

големо презрење пре- ма укупном Словенству (дакле и 

Српству). Будући да нису имали никакав додир са грчкоримском 

антиком, те нису упоредо са осталим 

Европљанима отпочели са изграђивањем нове, 

хришћанске културе, показали су се најзаосталијим и 

најзакржљалијим огранком белог човечанства, недорасли 

Европи. Из тога произилази да су остали европски народи 

у праву кад их сматрају ни- жом расом, позваном да им 

служи и да им се клања. Та- кав je однос, истицало се 

готово без устручавања, обо- страно користан, будући да 

се и сами Словени на тај начин полако уљуђују и 

приближавају “просвећеним” Европљанима. “Кад сте већ 

као уљези дошли код мене”, као да каже Европа, “не 

можемо вас препустити самима


себи, na да никад не мзађете из мрака.” (“Притисла”, што 

казао још Петар Кочић, преко Давида Штрпца, “милина са 

свију страна, na не може човек од ње ни да дише”.) 

Српска се прича, према том виђењу, наставља та- ко 

што крајем 6. и почетком 7. века, српска племе- на (уз 

Хрвате) почињу да прелазе Дунав са Аварима (чији су, 

наравно, вазали) и продиру у део Европе да- нас познат 

као Балканско полуострво. 153 Ту ратују про- тив Источних 

Римљана, такозваних Византинаца, од- носно Грка, којима 

су ти простори наводно одвајкада дедовина. Главни терет 

рата пада на Аваре, али ипак и Срби помало учествују - 

што значи да смо се од хун- ског ропства колико-толико 

оспособили за рат, a м по- чели изграђивати свест ширу 

од племенске, будући да се тада први пут јавља наше 

име. 159 Ови ратови се воде са променљмвом срећом, na кад 

Грци необјашњиво (после пораза од аварско-словенске 

војске с једне и персијске с друге стране) победе, Срби ће 

од њих затражити до- зволу да се населе, што ће им ови 

великодушно дати и омогућити - да парафразирамо 

Милоша Милојевића 

- и да тешки јарам аварски, замене гвозденим јармом 

грчким”! 

Тако су, тек у 7. веку, Срби ушли у ред историјских народа. 

Пре тога: Авари> Хуни, мочваре, дисање на трску... 

158 

Назив “Балканско” потиче из 19. века, од турске речи балкан 

(планина). У антици се звало Хемус, no планинском ланцу који се, no 

тадашњим географским схватањима, простирао од Цр- ног до 

Јадранског iviopa. Ha темељу тога je “немачки географ Цој- не (Zeune) 

(...) 1808. у часопису Геја (Gaea) дао нашем полуостр- ву име 

Haemushalbinsel, што je после модернизирано у Балканско полуострво” 

(Јован Цвијић, Сабрана депа у 

САНУ, Књижевне нови- не и Завод за 

уџбенике и наставна средства, Београд, 1987, књига 3, том 1, Говори u 

чпанци, стр. 110). Мимо тога, овај део Европе још дуго je називан 

“Европска Турска”. (Сама реч хемус no свему судећи долази од старе 

српске речи хлм, односно хум. О различитим ње- ним гранањрша 

видети у књизи Српско-српски речник, Радована Дамјановића (3. 

издање, Београд, 2003, стр. 211-213). 

159 

Ову тврдњу ваља добро запамтити! 

134


речју, нигде и ништа. Из овакве лажи произлазиле су 

остале: да смо били идолопоклоници и многобош- ци 160 , 

да смо се уљудили тек примивши хришћанство од грчких 

мисионара (ни до данас га не усвојивши ка- ко треба), да 

смо пре Ћирила и Методија (опет Грка) били без писма и 

писмености, да je немањићка држа- ва (и сва наша 

средњовековна култура, архитектура, књижевност, 

сликарство, музика итд) једини узор има- ла у такозваној 

византијској, да се Душанова држава pa- ширила преко 

етничких граница, обухвативши и друге народе 

(недостају још народности), због чега се и распа- ла; да су 

Срби бежећи од турске окупационе силе дола- зили на 

туђа етничка подручја преко Саве и Дрине; да смо из 

“средњовековне таме” почели излазити пре све- га 

захваљујући Аустро-Мађарима, који су нас срдачно 

прихватили кад нам je било најтеже, увевши нас (додуше 

с муком и непотпуно, због урођене наше глупости) у 

токове модерне европске културе и просвећености, итд 

- све у истом духу и тону, до данашњих дана. 

Говорећи о томе како се дарвинистичко схватање 

еволуције одржало у биологији све до данас, упр- кос 

бројним доказима који му најнепосредније про- тиврече, 

један од научника којима je стало до истине, примећује: 

“Тешко да има неке друге научне области у којој влада 

таква опскурна пракса прикривања.” 161 Но, има - историја! 

Није то случај само са нашом, приме- ра je безброј 

(рецимо, повест америчких домородаца). Наиме, ни једна 

од горњих тврдњи о прошлости Срба и Словена није 

тачна, већ су све лажи каквима je тешко наћи узора. 

Читаоци који би да се обавесте о истинском следу 

догађаја и њиховим узроцима, последњих петнае- стак 

година могу то учинити из радова истинољубивих 

160Што се каже иаганм, од српске речи погани! 

161Нека буде светлост - тумачење КњиЈе Постања, Православ- на 

мисионарска школа при храму Св. Александра Невског, Београд, 1998, 

стр. 407 (напомена бр. 16). 

135


српских истраживача: Милоша С. Милојевића, Си- ме 

Лукина Лазића, Олге Луковић-Пјановић, Радмвоја 

Пешића, Јована И. Деретића, Реље Новаковића, Светислава 

Билбије, Александра Петровића, Радована 

Дамјановића и нарастајућег броја младих. Овај писац 

може само да хвали Бога што je омогућио да се ови радови 

(неки из 19. века, други сасвим скорашњи) појаве 

баш у овако смутном времену, и да покуша објаснити 

зашто je оваква и слична дела потискивао - и потискује - 

такозвани научни естаблишмент (пре свега Академија и 

водећи универзитетски кругови) и доји су прави, 

најдубљи разлози због којих се наша историја кривотвори. 

Да бисмо, међутим, то постигли, ваља се осврну- ти 

на закључке и домете српске аутохтонистичке (самородне) 

школе, као и на њене главне недостатке. 

Сви наши истински трагаоци за историјском исти- ном 

радили су под изузетно тешким околностима - са- ми, без 

одговарајуће институционалне и општедрушт- вене 

подршке, борећи се са најразличитијим сметњама: од 

материјалних, научних 162 , до политичких подметања. 

Први je истину почео објављивати Милош Ммлојевић, 

усто с оружјем у руци ратујући против Турака и Бу- гара, 

a пре тога тајно обилазећи Стару Србију (Косо- во, 

Метохију и Македонију). У предасима између ра- това, 

Милојевић je покренуо припрему свештеничког и 

учитељског кадра за рад у неослобођеним српским 

областима - све време борећи се и са расрбима свих боја: 

атеистима, аустрофилима, бугарофилима, грко- филима... 

Бавити се научним радом у таквим околно- стима морало 

je бити равно чуду. Усто, најжећи уда- 

162 

Рад у групи омогућава поделу послова и сталну размену мишљења, 

уз упоређивање текућих резултата, док усамљени ис~ траживач све 

обавља сам (што je практично немогуће), нема с ким да продискутује 

свој рад и узме у обзир евентуалне примедбе итд. Што Његош каже: 

“Неки један, то je ка ниједан, ‘нако да je више мученија” 

136


рац сустигао je са неочекиване стране - од Илариона 

Руварца, архимандрита манастира Гргетег, црквеног лица 

са ауторитетом научника-историчара (иначе за- клетог 

аустрофила и, no тврђењу Владике Николаја, великог 

противника монаштва) који je, служећи ла- жи (због чега 

je проглашен оснивачем такозване кри- тичке, “научне” 

историографије код Срба), у недостат- ку аргумената 

прогласио Милојевића лудим, на радост српских 

непријатеља и тада власних над већим делом “српске” 

штампе који су покренули медијску хајку про- тив 

Милојевића и његових истомишљеника. Сваког другог 

био то сломило, али Милојевића - професора историје на 

Високој школи који je своје ђаке лично по- вео у Српскотурски 

рат - то je само надахнуло на но- ве напоре. 

Додајмо, да тадашња историографија још није располагала 

с довољно радова за смислену синтезу, na ћемо 

схватити сву тежину подвига који je на себе пре- узео овај 

српски витез не би ли написао праву, целови- ту историју 

Срба, која je требало да изађе у 16 свезака, на око 4000 

страница. Нажалост, издавање тог дела ни- ко у Србији 

ни тада није хтео да финансира, тако да je Милојевићева 

смрт у 57. години живота поразила његове следбенике. 

Рукописна заоставштина овог хероја м му- ченика српске 

мисли - један сандук - последњи пут je виђена на тавану 

Првостепеног суда за округ Београд- ски no ослобођењу 

града 1918 - после чега joj се гу- би траг, за шта су се 

свакако постарали Милојевићеви (читај: српски) 

непријатељи. 163 

И Сима Лукин Лазић je, живећи у Загребу крајем 19. 

века, морао да води жестоку борбу са родоначелницима 

настајућег у сташтва. Олга Луковић-Пјановић, Радивоје 

163 Судбина Милојевићеве рукописне заоставштвине поменута je у 

поговору репринт-издања његових Оддомака. У скорије време, 

међутим, чују се тврдње да се целокупна његова рукописна заоставштина 

крије у згради САНУ.


Пешић, Јован И. Деретић и Светислав Билбија живели су 

такође у туђини, издржавајући се пословима непове- заним 

са њиховим основним позивом - истраживањем историје. 

Слично пролази - али код нас - и водећи српски историчар 

млађе генерације Радован Дамјановић, аутор значајног 

Српско-српскоГречника. 

Стога je још Милош Милојевић заговарао успостављање 

посебнеустанове, која би се, окупивши довољно врхунских 

научника разних профила, бавила само истраживањем 

историје и чији би рад, будући од прворазредног националног 

значаја, уживао пуну подршку државе и друшт- ва. 

Тек би се тако, истицао je Милојевић, кренуло ка 

целовитој историјској истини, и осветљавању историографски 

нејасних места и околности. За то се здушно залагала 

и Олга Луковић, Радивоје ГТешић покушао je да 

оформи Словенски институт као невладину организацију, 

док je Јован Деретић иступио са конкретним предлогом о 

подели послова и потребним финансијским средствима за 

остваривање пратећег издавачког пројекта - да од све- га 

тога не буде ништа. 

Сваки од ових научника јасно je уочио недовољност 

појединачних истраживачких напора науспостављању пуне 

историјске истине. Нажалост, прилике су биле (и остале) 

такве да je свако од њих морао радити сам, ослањајући 

се једино на подршку блиских пријатеља м родбине. Ово je 

један од битнихузрока што досадашњи радови српских 

аутохтониста не дају ваљане одговоре на многа оправда- на 

питања, нити омогућавају успостављање онога што називамо 

пуном историјском истином. За ту недостатност 

постоји међутим још један, можда битнији разлог - реч je о 

полазишту, становишту са којег су гледали на целину 

предмета, и тумачили своја истраживања. 

Наиме, познато je да су научне чињенице једно, a научне 

теорије друго. До чињеница се долази објективним и 

исправним научним истраживањима, док су теорије 

138


философија, будући да произлазе из погледа на свег, у 

складу с којим одређени научник тумачи податке и 

повезује их у систем. Таква поставка чини хипотезу, која 

тек no логичкој провери и потврђена чињеницама постаје 

теорија. Применимо ли то на научно бављење повешћу 

Срба и Словена, уочавамо следеће: 

Такозвани бечко-берлински историјски модел, једини 

признат за “научни” на Западу - који историју Евро- пе 

отпочиње Грцима и Римљанима, a Словене види као 

скоројевиће - не може се назвати ни хипотезом, по- што 

није заснован на чињеницама (историјским, филолошким, 

археолошким...), нити може издржати логичку 

проверу, ни одговорити на нека битна питања, ни 

потврдити се новим научним подацима. С научног 

аспекта, у питању je - како би казао Лазо Костић - чист 

швиндлерај. 

Насупрот томе, српска аутохтонистичка школа, која 

Србе, односно Словене 164 , сматра староседеоцима Евро- пе 

- али и доброг дела Азије - своје становиште заснива на 

бројним чињеницама 165 , поткрепљеним и најновијим 

открићима. Штавише, та открића неодољиво воде, како je 

иначе врло опрезни историчар Реља Новаковић приметио, 

ка питању порекла људског рода, a на српској 

аутохтонистичкој школи je да на њих одговори. По 

убеђењу овог аутора, истина о историји не може бити ни 

дотакнута, докле год joj се буде приступало са становишта 

материјализма. 

164 Име Србин, заправо његов корен Срб, старије je од имена Словен 

и било je, ио мишљењу већине историчара ове школе, својевремено 

заједничко свим данашњим словенским народима - али и неким 

другим, који се данас не сврставају у Словене. Изгледа дау древности 

име Србин није означавало народносну, већ сталеш- ку припадност 

војничкој аристократији, која je чинила владајући слој оновремених 

сталешких држава. 

165 Довољно je само погледати старе географске карте Европе, Азије, 

али и Африке, препуне србофоних и славофоних имена. 

139


Нажалост, свм знани 166 представницм српске аутохтонистмчке 

школе “пате” од тог погледа на свет, због чега ни 

свој предмет нису у стању да сагледавају толико нам 

потребним, другим видом. 167 

Наиме, no материјалистичком, “научно”-философском 

концепту, планета Земља створена je пре неколико 

милијарди година у спонтаном процесу прегруписавања 

космичке материје и енергије насталих из “експлозије” 

физичке тачке нултих димензија и бескрајне густине 168 

(“теорија” о Великом Праску). Овако образована Земља 

представљала je, заправо, усијану лопту која се хлади- ла 

неколико милијарди година, да би се на њој, довољно 

охлађеној, образовали први океани. После даљих стоти- на 

милиона година, у океанима (или океану) - опет из 

спонтане игре материје - настала je прва жива ћелија, од 

које, no дарвинистичкој хипотези, креће постепено 

образовање виших облика живота - да би се, на крају 

еволуционог ланца, појавмо и човек. Наравно да je за све 

то, кажу материјалисти, требало незамисливо много времена. 

Усто je првобитни човек мало личио на данашњег, a 

много више на сродника из једног “слепог” еволуционог 

огранка. Да би се такав “очовечио”, морало je проћи подоста 

времена (барата се стотинама хмљада година), при 

чему су га пратили многи изазови, почев од крупних тектонских 

пор емећаја Земљине коре, до периодичних ле- 

166 Мало ниже видећемо да има и, условно речено, незнаних. 

167 Овако Момчило Селић означава духовну перспективу без које 

нема истинске мудрости нити разумевања, a чији су носиоци код 

древних Келта називани друиди. 

168 Ha овом месту морамо указати на нешто што, заправо, при- пада 

поглављу о просвети. Наиме, велики број неверујућих људи одбацује 

веру у Бога као противуречну или недоступну њиховом разуму, 

истичући науку као мерило истине којим се све може изме- рити и 

објаснити. Али, зар je “научно” објашњење постанка мате- ријалног 

света (за други “наука” не зна, нити жели знати) људс- ком разуму 

ишта јаснмје, логичније или доступније? Но, што казао Достојевски, у 

науку највеће поверење ммају они који од ње знају само назив. 

140


дених доба. И тако, после безбројних перипетија, стиго- ше 

нам преци до каменог доба, то јест, његовог најмлађег 

раздобља - неолита (неколико миленија пре Христа) - no 

материјалистима, првог нашег искорачење из животиње у 

нама. Овладавањем обрадом метала започиње доба првих 

цивилизација - na тиме и историја, док све прет- ходно 

сматра праисторијом. 

Овако би изгледао, најкраће изложен, конвенционал- ни, 

ортодоксни материјалистички став. Ha његау новије време 

има доста варијација - наспрам првобитне догме безмало 

слободоумља. Једна од њих je да се човек, у свом развоју, 

много раније уобличио у истинског човека, те да почеци 

историје морају сезати дубље у прошлост него се до скора 

мислило. Човечанство се и у тој древној про- шлости 

цивилизацијски високо уздигло, али су га ката- клизме 

(потонућа чмтавих континената, судари Земље са мањим 

небеским телима, разорни земљотреси, леде- на доба и сл.) 

стално враћале на почетак. Мутне успоме- не на древно 

човечанство сачувале су се једино у мито- вима и 

легендама a понешто и у дубинама “колективног 

несвесног”, у виду архетипских матрица. Речју, ови, понекад 

врло виспрени покушаји, само продужавају век већ 

озбиљно начетој материјалистичкој мисли, којој ни- су 

одолели нм српски аутохтонисти. 

У ову суштинску заблуду они су, no нашем мишљењу, 

упали из бар два разлога: неупућености у богословље и 

светоотачку мисао, и непознавања најновијих резултата у 

природним наукама. Но, нашим борцима за истмну не сме 

се због тога замерити, будући да нико не може зна~ ти 

све, 169 нарочито у одсуству, како рекосмо, тимског ра- да. 

Усто, ваљало бм узетм у обзир и један, људски разлог: и 

само дотицање давне прошлости Срба и Словена, че- 

169 

ШтоСветиПетарДамаскинкаже:”ТаквумудростБогдадеАдаму и 

после њега Соломону, и то се више неће поновити!” (no сећању, из 

Подсетника пустињскоГ трезвеноумља, издање Хиландара, 1993) 

141


сто повлачи за собом квалификацију шарлатанства, чак 

лудила, na би уплитање и Бога и библијске повести у то 

било дочекано на нож, и још гором поругом. 

Јер, помињући силну распрострањеност српског имена 

и језика - што недвосмислено потврђују и старе географске 

карте Европе, Азије, али и Африке, са мноштвом 

србофоних, односно славофоних назива (старих 

назива многих насеља, река, планина итд. који имају 

значење самоу српском, мли неком од словенских језика) 

- Милош Милојевић и Сима Лукин Лазић закључују да je 

морао постојати бројан и веома распрострањен на- род 

који je тим језиком говорио, те да je формирање њега и 

његовог језика захтевало десетине хиљада годи- на. (Овде 

би накратко ваљало објаснити неке наше на- помене, 

нарочито ону да je материјалистичка заблуда српских 

аутохтониста углавном последица недовољне 

обавештености или потпуног непознавања богослов- ске 

проблематике. Код Милојевића, међутим, то није био 

случај, пошто je као професор на Богословији до- бро 

познавао и богословље и библијску историју из Књте 

Постања. Али, ваља имати на уму и да je де- лао у доба 

великог полета науке, кад се веровало да су њена сазнања 

апсолутна и непобитна, и да ће у блиској будућности 

објаснити све загонетке материјалног све- та (no 

материјалистима, једмног постојећег) м одговори- ти на 

сва вечна питања човечанства. Верска апологети- ка се 

тада нашла на муци: остати на старим позицијама (да je 

Бог створио свет за шест дана, не одвише давно) и 

изложити се подсмеху научника, или покушати одржати 

корак са науком, симболички тумачећи Свето Пис- мо 

(да, рецимо, сваки библијски дан стварања одгова- ра 

неком од геолошких периода и слично). Да се не би 

супротставили тврдњама о наводној огромној старости 

васионе и наше планете поткрепљене радиометријским 

датирањем итд. велики део апологета определио се сто- 

142


га за такозвани конкордизам. Кад je и еволуционистичка 

хипотеза - и то у свсхм монофмлетистичком обли- ку 

(да je сав живот настао од једне једине живе ћелије) 

- представљена као научна истина, многи су и ту попустили, 

прихватајући да се Бог при стварању човека 

користио еволуционим механизмом. Томе су подлег- ли 

и неки значајни православни мислиоци из друге половине 

20. века, као, рецимо, Александар Каломирос, 

аутор Против лажноГ јединства. 170 Ако, дакле, и данас 

има озбиљних људи који верују извиканим хипотеза- ма 

као да су доказане теорије, чак научне истине - ма- да je 

и наука признала сопствену условљеност, релатив- ност 

и ограниченост (не одричући се, међутим, свог 

месијанства) - не треба се чудити и стаменом Милошу 

Милојевићу што се повео за преовлађујућим апологетским, 

богословским трендом. 

Олга Луковић-Пјановић* аутор пионирског дела 

Срби...народ најстарији, које би ваљало да има свака 

српска кућа -- самим тоном своје књиге наговештава да 

дели материјалистичку перспективу. 171 Усто, у преписци 

са Милићем Станковићем (самозваним “од Мач- ве”), 

остаје HeiMa пред његовим бесмислицама о пореклу 

“Сораба” 172 , нашта je, као научник, морала реаговати. 

Јован Деретић, пак, бесиоговорно заступа матерх1- 

јалистички став, не одстуттајући битно ни од његове 

уобичајене хронологије. Тако, пртше о “Сербмма” као 

великој људској раси, првој која je изашавши из 

дивљаштва зачела цивилизацију у Подунављу и прене- ла 

je у остале де/гове света. Раширивши се од Атланског 

170 За ово видети преписку између Каломироса и оца Серафима 

Роуза објављену у Нека буде светлост - туманење Књме Постања, и 

Светигорином издању Православни поглед на еволуцију. 

171 Персиективу наметнуту научно-философским материјализ- мом, 

ваннаучним средствима устоличену у неприкосновену догму. 

172 Видети њихову преписку коју je објавио Станковић под 

насловом ОЈњена лавица са Јелице, Београд, 2000. 

143


до Индијског океана и од Балтмчког мора до Север- не 

Африке, Серби су образовали многобројне држа- ве, у 

којима су чинили владајући слој. Но, мешајући се са 

домороцима, постепено су изгубмли језичко и расно 

јединство, изнедривши из себе многобројне народе из 

такозване индоевропске групе, али и неке друге. 

Разматрајући проблеме древне писмености, Радивоје 

Пешић стоји, такође, на поменутом материјалистичком 

становишту - с тмм што почетке историје помера у далеку 

прошлост. Тако, он говори о “биолошкој писмености 

човека”, те о траговима писмености старим 30.000, 

50.000, 250.000, na чак 500.000 година. 

Говорећи о пореклу етрурског, то јест рашанског писма, 

и Светислав Билбија се држи материјалистичког 

гледишта. Исто важи за Рељу Новаковића, Анђелију 

Станчић-Спајић (у њеном Најстарији језик Библије), м 

Илију Живанчевића, у његовом Новом поколењу. 

Но, упркос овој схватљивој заблуди која мм je помутила 

други вид (без којег увида нема), као и свим слабостима 

неминовним при било чијем покушају да се ухвати 

у коштац са нечим што премаша снагу појединца, 

радови побројаних истражмвача су драгоцени јер ру- ше 

лажне темеље на којима je почивала разисторија, и 

назначују куда наставити (или, можда, отпочети) трагање 

за истином. Овде се при том ваља осврнути и на још 

једног, многима непознатог трагаоца за повес- ним 

смислом - Ружицу Борисављевић 173 која живи у 

Швајцарској и још не жели да објави своје увиде. 174 О опсегу 

тих истраживања (хиљадама рукописних страни- ца) 

да се наслутити из напомена у Луковићкиној књизи 

Срби... наросј најстарији, и писма 175 које преносимо у це- 

173 Основне податке о породици Борисављевић, пореклом из Ста- рог 

Влаха, даје књига Казивања Борисављевића, аутора Војислава 

Суботића, Београд, 2002 (треће, допуњено издање). 

174 Преко 20.000 страница спремљених за штампу. 

175 Њих две су се дописивале и повремено дружиле док je Олга 

144


лини (изузимајући почетак у коме Борисављевић, на 

основу “речника прасрпског Језика Мајке“ даје кратко 

“тумачења слова Глагољице“, то јест древног универзалног 

писма 176 ): 

“Двадесет година упорног рада, сада нам дозвољавају 

да, са смгурношћу можемо тврдити, да je исконски 

српски језик био универзални и да су првобитне речи 

биле једносложне. Дошли смо до мете, коју смо себи поставили 

и која je изгледала недостижна, јер су се сва де~ 

ла истраживача на том пољу завршавала са: ‘Када бм се 

пронашао Језик Мајка?’ 

Подвлачммо, да je било излишно тражити такозва- ни 

протоиндоевропски-аријски језик заобилазним пу- тем, 

преко грчког и латинског, na чак и преко, нама 

најсроднијег, санскритског. To су биле споредне путање, 

које нису могле доспетм до извора. Главни пут међутим, 

водио je недвосмислено преко српског језика. 

Да би се дошло до првобитних речи, било je пре свега 

потребно познавање српског језика и опште митологије, a 

неопходно и познавање старих карти, топонима и хидронима, 

a нарочито писмена - азбука. 

Није се могло избећи ни знање оне тако често ггогрешно 

учене историје. Познавање неколико језика би- ло 

je од велике користи, искључујући при томе такоз- ване 

класичне, грчког и латинског, баш тога камена 

спотицања. 

Збрка je била генерална. Она je изазвана не само подлим 

намерама и политичким циљевима него и ‘азбукаживела 

у Паризу (Ружица живи у Лозани). 

176 

Ружица Борисављевић тврди да je древно писмо (глагољица - она 

која говори, глагоља) садржало 22 слова, чији називи узети у низу 

изражавају следећу мисао:”Први Творац, Бог Свезнајући ви- ди речи 

добре. Он јесте жива сила земаљског простора и зна како људи мисле. 

Наш Оче Небески (Боже) Свемира, реци слово потвр- дног учења.” 

145


ма, које су мењале вредност слова 177 и тиме носиле као 

једну од последица, размимоилажење у међусобном 

разумевању и стварању 178 нових језика. Баш те азбуке које 

су сматране као полазна тачка културе. 

Савладали смо многе тешкоће да размрсимо хиљаде 

тона написаних претпоставки и девијација, да би дош- ли 

до суштинске истине. 

Није било довољно пронаћи те толико тражене ре- чи, 

било je неопходно сабрати их у памћењу прогресив- но 

да би се ишло даље, na под енциклопедијском при- змом 

и законима митологије, те врхунске културне силе давне 

прошлости, тек се могло доћи до тачног значења касније 

сложених речи. 

Речник првобитних речи, са којима се чаробно отварају 

врата прошлости и откривају најфантастичније тајне, 

постао je стварност. 

Састављени речник je довољан, да из основа мења Harne 

досадашње учење преисторије и историје. Он нам јасно 

указује да се најстарији језик, извор свих језика - Језик 

Мајка - не може више називати ни - протоиндоевропским 

- нити - аријским - већ само прасрпским 

језиком. 

Речник отвара сасвим нове хоризонте прошлости и 

претставља ново поглавље знања, којим могу да се користе 

лингвисти, археолози, историчарм и енциклопедисти. 

Читави сектори досадашњег рада, на тим подручјима, 

стављени су под упитник, или постали неважећи. 

£ 

Прасрпски речник има моћ да сруши многе 

мистификације и да на крају дозволи истини да испли- ва 

из мрака. 

177 Мисли се свакако на гласовну вредност (наша примедба). 

178 Вероватно грешка, уместо “стварању” треба да стоји “ства- рање”. 

146


Из предходног тумачења слова Глагољице ми 

сазнајемо, да предхришћанска вера српска није била 

паганска јер сама реч долази од српске речи погани већ 

узвишена. Она представља предхришћанско ‘Вјерују’. To 

нам такође допушта да закључимо, да je и само глагољско 

писмо предхришћанско. Хоризонти постају бескрајни. 

Ми смо сада у могућности да тумачимо и компликована 

имена владара Египта, Бабилоније, Асирије, na и и 

цивилизација централне Америке. Ево једног приме- ра: 

бабилонски владар Набукодоносор значи: Небеским 

учењем од Бога озарен. 

Дознајемо да je титула египатског владара - Фараон - у 

одређеном тројном значењу! 

Кецалкоатл = Једини Творац Величанствено Узви- шен, 

није био перјана змија, којој су се клањале ста- ре 

цивилизације централне Америке, већ je змија била 

симбол Надзорника, Бога Јединога. 

Ми имамо смелости да тврдимо, да су богови, којима 

су Грци приносили жртве, говорили српски и у чистој 

српској граматици, у наредном случају у вокативу - 

Јупитер Баку: Евоје! Баке евоје! (Nouvel petit labour 

illustre, 1940, page 1209). 

Нова основа филологије, допушта нам да дођемо до 

јасне слике предхришћанских религија великих, ста- рих 

цивилизација. 

Из наше ближе тужне историје српске сазнајемо, да 

Скипетари нису Илири и да Далматинци нису Хрвати. 

Замишљени смо пред чињеницом да Немци нису 

Арије’, у смислу како je то Хитлер замишљао, a да je знао 

тачно значење те речи и коме она припада, можда не би 

дошло до Другог светског рата. Арије нису означавале 

расу. 

Речник je састављен од речи из времена, када су сви 

људи под окриљем Сунца, као симбола Бога Свемира, 

били браћа и звали се Срби. 

147


Име Срби из сунца истиче. 171 -” 

Да ли je и Ружица Борисављевић подлегла материјалистичко-атеистичком 

полазишту, или се овде ради о нечем 

суштински другачијем? Има ли она покрића за своје 

тврдње, такође не можемо знати без увида у цели- ну 

њеног дела - али je свакако важно да се оно што пре 

предочи јавности. 180 

У сваком случају, ко год има духовно гледиште, схвата 

да je овде реч о потврди Књше Постања. Очигледност 

je толика да боде очи, због чега смо уверени да има још 

179 

Олга Луковић-Пјановић, Срби ... народ најстарији, ИПА Мирослав, 

Београд 1994, књига 3, стр. 220-223 (дат je факсимил оригинала). 

Иначе, необично je што тог писма нема у првом издању овог 

дела у Србији (Досије, Београд, 1990), као и што Луковић о Ру- жици 

готово ништа не говори (писмо je објављено такорећи без ко- ментара, 

што не личи на начин рада Олге Луковић). 

180 

Ha основу неколмко телефонских разговора, закључио сам да je 

Борисављевић религиозна жена, свесна да за своја открића има да 

захвалм Богу и Његовом Проммслу, a мање сопственим моћима. О 

свом делу, изузев у најопштијим цртама, нерадо говори, напо- мињући 

да ништа од тога није још објавила. Сваку молбу да не ок- лева са 

објављивањем одбмја, напомињући да то ne жели “на пар- че“ већ као 

целину, која ће разјаснити сва отворена иитања. Тврди, да je близу 

завршетка, алм и да има врло мало времена за рад, због слабог здравља 

и бриге о болесној сестри. Бојимо се, међутим, да списи Ружице 

Борисављевић не доживе судбину Милојевићеве или Пешићеве 

рукописне заоставштине (прва je нестала у цели- ни, док су од 

Пешићевих списа преостали само одломци). Наиме, било би 

лакомислено очекивати да ће Антицрква мирно посмат- рати потрагу 

за историјском, и било којом другом истином. Око Борисављевићке и 

њеног дела већ се плете мрежа, те би њене ра- дове ваљало објавити 

што пре, пошто je на прагу дубоке старости. Питаље je иначе коме ће 

припасти њени рукописи, јер ни она ни сестра joj Душица немају 

непосредних потомака. Већ се појављују различите особе (помиње се и 

неки белоруски академик), групе љу- ди и издавачке куће, углавном 

сумњивих намера - али и инсти- туције попут САНУ чије je упорно 

скрмвање истине несумњиво. Надамо се да ће ове напомене о Ружици 

Борисављевић и њеном делу послужити као путоказ даљем доприносу 

историјској исти- нм - и предохрана да оно, попут многих 

досадашњих, не заврши у ватиканским, јудејским, А 

масонским или ко 

зна чијим архивима, не- доступно истинољубивим и независним 

истраживачима. 

148


радова с којима нисмо упознати, који библијску повест 

повезују са бројним чињеницама које су прикупили 

српски аутохтонисти, односно словенофилски историчари 

ш . Ризикујући да говори о нечему већ образложе- ном 

другде и боље, овај аутор ће ипак предложити своју радну 

хипотезу сагледавања историјског пута човечан- ства - 

односно, пружити могуће духовно полазиште за 

повезивање и тумачење чињеница прикупљених свеобухватним 

научним истраживањем древности. 182 

Наиме, библијска историја нас изразито сажето 183 обавештава 

о догађајима који су обележили историју људског 

рода, будући прекретнице после којих се прелази- ло 

у одсудно другачије раздобље битисања. Тако се на самом 

почетку каже да je Бог после духовног створио 

материјални свет и крунисао га човеком. Сазнајемо и да 

су природа и устројство првосазданог света били бит- но 

другачији него данас 184 - језиком науке, важили су 

другачији природни (Владика Николај би казао природини) 

закони од данас нам (делимично) познатих. Kao 

круна такве (савршене) творевине, усто непосредно надахнут 

Духом Светим, такав човек морао je бити неупоредиво 

другачијих својстава него данашњи. 185 

181 

Под овим мислимо на историчаре којима национална гордост, и 

разни интереси ваннаучне природе, не дозвољавају да пишући о 

својим далеким прецима користе некадашње заједничко име Срби, 

већ помињу “прасловене“, “протословене“ и сл. 

182 

У време кад сам написао што следи, нисам знао за дела Ренеа 

Генона и Јулијуса Еволе, нити за постојање такозваног традиционалистичког 

правца мишљења. 

183 

Да ли и непотпуно? Остаје, заправо отворено питање целовитости 

текста као и ваљаности превода које поседујемо. О овом видети 

код Анђелије Станчић-Спајић, Најстарији језик Библије, ИПА 

Мирослав, Београд, 1995. 

184 

"Тада погледа Бог све што je створио, и гле, добро бјеше веома“ 

(Постање 1.31). 

185 

Видети разговор Оца Серафима Саровског са Мотовиловим, из 

књиге Н. Левитског, Свети саровски старац Серафим, издање Хиландара 

1995. 

149


To “рајско стање” чинило je истинску предисторију 

човечанства и сећање на њега задржало се код древ- них 

народа као легенда о “Златном добу“, када су људи 

стајали рамеуз раме с боговима. Тек no “Паду” отпочиње 

повест, пошто су нам се преци обрели у телима каква су и 

наша данас, и само од тог тренутка се да говори- ти о 

времену, и природним законима какве познајемо. Прво 

раздобље Историје траје од “Пада” до догађаја по- знатог 

нам као “Потоп”, када je са Земље, осим неко- лицине 

људи, збрисан сав дотле умножени људски род, и кад je 

лице планете углавном попримило данашњи географскохидрографско-океанографски 

облик. Оп- шта одлика тог 

доба je да су животни услови - клима, рељеф, количина и 

распоред вода, могућност опстанка појединих биљних и 

животињских врста итд. 186 - били другачији него 

данашњи, те су и својства људског орга- низма била 

другачија. 187 To доба магловито je запамћено као “Сребрни 

век”. После “Потопа”, преживело и по- лако обнављано 

човечанство ушло je у трећи период свог укупног трајања 

(a други историјског), окончан “зидањем Вавилонске 

Куле и њеним падом” - заправо, но- вом разуром 

погорђеног људског рода трајном језичком - и из ње 

промзишлом - етничком подељеношћу. У том раздобљу 

опште прилике на Земљи постале су веома сличне или 

истоветне данашњим, a дотле изузетно ду- ги људски век 

се сваког поколења скраћивао. Ово би од- говарало 

“Бронзаном добу” многих народнмх предања. Затим je 

почело што траје и данас - Твоздено доба“: до- ба 

изопачења у Ведама названо “Кали-југа” (каљуга, no 

186 

Ha пример, тадашњи водени омотач око целе планете потпуно je 

штитио од штетног космичког зрачења, стварао знатно повише- ни 

притисак и омогућавао равномерно загревање читаве планете, 

одсуство ветрова итд. 

137 

Библија сведочи о дуговечности препотопских људи, и наговештава 

да су били горостаси у поређењу са нама. 

150


Радмилу Стојановићу, санскртологу) a у хришћанству 

“Последња времена”. 

Све то се, међутим, односи на, да кажемо, спољашњу, 

вештаствену (материјалну) страну збивања. Осврнимо се 

сада на њихов духовни аспект. 

Шта ми заправо знамо о природи света, и о истин- ским 

основама уочених физичких законитости? A шта тек о 

живоме свету и биолошким законитости- ма, о 

унутрашњој страни човековог бића: души, духу и уму? 

Неуропсихијатријом, неурохирургијом, и ки- бернетиком 

смо досегли моћ манипулисања неким појединцима и 

многим масама, али разумевању шта чи- нимо и шта нам 

je даље чинити - не бисмо ли макар оп- стали као врста - 

нисмо ближе него најпримитивнији и најнеукији људи, 

икад. Заиста, готово ништа не зна- мо о укупности 

садашње Творевине, a каква je била од- мах no Стварању 

тешко можемо и замислити, изузев да “добра бјеше 

веома“. To значи да телесна својства прво- створених 

људи (поготову како их данас корпускулар- но схватамо), 

такође остају ван нашега поимања, док о њиховој духовној 

страни не можемо иматм ни појма. 188 

Јер, како да ми - робови најгрубљих страсти који смо 

сами себе немаром и губитком духовног гледиш- та 

приземљили и оземљили - схватимо Биће у коме je 

188 

Свако разматрање овмх питања јесте пуко људско домишљаље. Но, 

то не значи да сваки такав покушај мора бити празнословље или 

маштарија. Јер, ако no дубоком промишљању Творца и Творевине 

дођемо до ваљаних одговора на значајна богословско-философ- ска 

питања, такво гледиште ваља поштовати. Kao пример може се узети 

Његошева Луча микрокозма, no којој je историјска драма човечанства 

пролог имала на небу, односно у духовном свету, коме je припадао и 

“Адам са својим ликом“. Ово тедиште, које митропо- лит Амфилохије 

назива “дубљим духовним поимањем Раја“ (Исто- ријски пресјек 

тумачења Старог Завјета, Јасен-Бијели Павле, Ник- шић, 1996, стр. 

157), површно je повезивано с неоплатонизмом - мада je извор 

платонизма (и “новог ‘ и “старог“) орфизам, чији нас трагови упућују 

на древну прошлост (можда чак у доба пре људског изопачења), када 

се још чувало првобитно предање. 

151


обитавао Дух Свети у својој пуноћи, које je “шета/то“ са 

Богом no Рају, кадро да божанском мудрошћу (коју бу~ 

дистички текстови називају способношћу “директног 

увида”) разуме што je Кант назвао “ствари no себи” - то 

јест, кадро да сагледа Смисао целокупне Божје творевине 

и правим именом назове “све створене животиње“? 

Нажалост, све што можемо рећм je да су првостворе- ни 

људи располагали огромним знањима и моћима. 189 После 

Пада, то јест удаљавања од Бога, и свега из Tora 

проистеклог - што такође нисмо способни да сагле- дамо 

и схватимо - прародмтељи су се нашли у потпуно 

другачијим околностима и стању. Телесно, ново стање 

било je блиско нашем. 190 О њиховом духу, међутим, знамо 

једино да су сачували пуну свест о свему што се десило, 

a тиме и своја знања - али без моћи коју им je давао 

Дух Свети - и да су их пренели потомству. Taj на- ук - о 

Богу и духовном свету: прародитељима истин- ским, 

доживљеним и искушеним спознајама, те стога и 

поузданим - потомству je предат у виду вере. Уз таква 

знања, за препотопске људе се може претпоставити да 

им ни познавање материјалног света није недостајало. 

Јер, дуговечни, и паметни бар као ми, 191 јасно je да нису 

могли бити примитивни ни у ком погледу, нарочито не 

духовно. О њиховим техничким дометима, већ, тешко je 

рећи ишта поуздано, будући да нису морали развити 

цивмлизацију сличну нашој. Јер, no мишљењу већине 

189 

“Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу вјенчао си 

га” (Пс, 8. 5). 

190 

“И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и 

обуче их у њ.их“ (Постање 3.21), што значи да су првосаздани људи 

тек тада добили вештаствена тела каква су и наша - премда нешто 

другачијих својстава. 

191 

Логичније je да су били неупоредиво интелигентнији. Иначе, 

најновији научнм резултати говоре да ми данас користимо свега пет 

посто можданог капацитета. Да ли je и то показатељ деграда- ције? 

152


научника-креациониста 192 , Земља je пре Потопа била рај 

(људском организму je тада требало неупоредиво мање 

хране, и то не меса; клима je била блага, једнака сву- где; 

животиње нису угрожавале људе, a можда ни једна другу 

итд), те се нмје морало “овладавати природом“ Јер, камо 

то води? Знајући Бога, човек je свестан и да je васцелм 

свет Божја Творевина. Отуда, он не доживљава природу 

као непријатеља кога ваља победити или поги- нути, већ 

као складну органску целину чији je састав- ни део и 

сам. Усто, благодарећи неупоредиво јаснијем духовном 

увиду од нашег, древни људи су лако мог- ли сагледати 

чему води одвајање од природе претера- ним развојем 

технике, што их je морало чинило опре- зним и 

уздржаним према техничким новотаријама. 193 Но, какви 

год билм материјални домети препотопске 

цивилизације, од њих није остало трага, пошто их je 

збрисала невиђена планетарна катастрофа коју зовемо 

“Потоп“, изазвана удаљавањем и тадашњих људи од Bora. 

Катаклизму je, no Божјем промислу, преживела тек 

неколицина праведних који су постали родоначелни- ци 

новог људског нараштаја, предајући му знања и веру 

препотопског човечанства. 

По ГГотопу, битно су се променили услови за 

живљење 

на Земљи - како климатски и геолошки, тако и с енергетских 

потреба људског организма (али и животињских, 

које постају опасне за човека), и људски век се, из 

поколења у поколење, скраћивао. Тек од тада живот 

на Земљи постаје мучан и тегобан, no нашем схватању. 

Снаћи се у тако промењеним условима није било лако, 

поготово имајући на уму да многа емпиријска (са) 

знања из пр епотопског доба више нису имала значаја.* 4 

192 Који прнзнају Божје стварање света и човека. 

143 

Видети део о просвети. 

194 

За потврду овога, обично се наводи Нојево опијање вином, 

будући да у условима повмшеног притиска какав je владао на 

препотопској Земљи, алкохол није имао исто дејство као данас. 

153


За обнову човечанства - умножавање и стицања претпоставки 

за развој материјалне цивилизације - мора- ли 

су проћи векови. За то време, људм јесу билм примитивни 

технолошки, али не и духовно. Чим су коначно 

стали на ноге, кренули су у изградњу нове планетарне 

цивилизације. 

Наиме, цео људски род je још имао свест о заједничком 

пореклу, na где год живели људи су се осећали као 

браћа. Сви су говорили истим језиком и ммали иста 

знања (ве- ру) о Богу и духовном свету. Међутим, знати 

нешто појмовно и прихватити га срцем, није ј,еднако. 

Јер, чо- вечанство и тог раздобља почело се одвраћати од 

Бога и његовог пута, посветивши се “зидању куле чији ће 

врх бити до Неба“ (Постање 11.4). Пре успешног 

окончања тог богупротивног наума уследила je међутим 

Божја интервенција и помрсила рачуне погорђених 

људи. Али, као што не знамо прави значај “вавилонског 

неи- марства“ тако не знамо природу те интервенције 

која je (no Божјем промислу, или попуштењу) довела до 

поделе људског рода no језичком и народносном основу. 

Извес- но je једино да се још једна високо развмјена 

планетарна цивмлизација урушила, те да се “точак 

историје” вратио (техничко-технолошки) прмлично 

уназад. 195 

И тако je отпочело доба у коме живимо, описано већ 

називом “Доба изопачења” или “Последња времена”. A 

каква би и била епоха безумне гордости, до изопаче- на? 

Јер, људи из овог (трећег) раздобља нису били незнабошци, 

који не знају за Бога, већ богоборци, чинећи 

што су знали да je Богу противно. 

Но, да се подсетимо шта Библија каже о људима Другог 

периода: “A бијаше на цијелој земљм један језик и 

једнаке ријечи‘ с (Пост. 11.1). Тек се после “вавилон- 

195 

Најзначајнији материјални остаци ове цивилизације су пирамидалне 

и уопште мегалитске грађевине расуте широм света, нама 

данас недокучиве намене. 

154


ске збрке“ тај језик изметнуо у остале, a српска аутохтонистичка 

школа наговештава да je данашњм српски 

најсличнијм њему. Реч Србин, то јест корен срб, из 

прајезика je и вероватно je означавала човека уопште - 

под условом да je тај из љубави и поштовања према Богу 

црпео своју врлину и достојанство. По Божјем, неисгштивом 

промислу, наш народ je уз најаутентичнији 

језик сачувао и име које обавезује на највише човеково 

призвање - алм и на верност особинама које су човека 

чиниле истинским Србином. 

Овим не тврдимо да су древни људи, за које мислимо 

да су се звали Србима, искључиво наши преци већ да су 

то и свим данашњим народима на Земљи. Такође, не 

тврдимо ни да je наш данашњи језик исто што и првобитни 

језик свих, већ да се у њему - упоредимо ли га са 

осталим познатим језицима - сачувало највише од језика 

заједничког целом древном човечанству. 196 

Посматрано кроз ову призму, велики број загонетки из 

најдубље прошлости човечанства престале би то би- ти, a 

у одгонетању преосталих главну реч имали би на~ ши 

научници, у предности већ тиме што им je српски 

матерњи. 197 Такође, самосвојни и иманентно српски душевни 

склоп - уколико га нису изопачили неморал- ним 

животом или клањањем туђинском и лажном - омогућио 

би им да бол>е разумеју древне људе - али и осете 

постепена, све бројнија изобличења. Све то би отворило, 

како каже Ружица Борисављевић, “неслућене 

хоризонте“ у разумевању света и човека, али и Божјег 

промисла у односу на људски род. Јер, пошто je историја 

јединствен ланац узрока и последица, задржавати се на 

поједини м беочузима без увида у све до почетног 148 , 

196 Ово наглашавамо због злонамерника и њихових досетки ти- па 

“Срби и амебе”. 

197 Већина Западњака тешко учи српски. 

195 

Философи и богослови морају усто историјске појаве сагледавати 

не само у односу на почетак, већ и крај - телеолошки и ес- 

155


не омогућује смислено разумевање ниједне историјске 

појаве, могуће једино истраживањем целокупне повести, 

уз духовни увид у свет и човека (чиме би се осветлио 

и њен део који се протеже у будућност). Преостало 

би, свакако, и недогледаних детаља, али би све главне 

карике биле сагледне. 199 

Но, нека се тиме баве људи Божјим даром и личним 

залагањем оспособљени за то. Наше je да понудимо 

оквир за тумачење налаза српске (или словенске) аутохтонистичке 

школе. Али, ваља се поново запитати зашто 

се Антицрква толико противи њеним истраживањима? 

Помислите само колика je сила морала стајати иза оних 

који су без научне аргументације одбацивали чињенице 

у прилог слике прошлости која уздиже њих a унижава 

нас, држећи се модела склепаног од лажи и полуистина 

којем су још ударили печат “званичне науке“ Јер, не 

игноришу се само неколики српски историчари. Олга 

Луковић-Пјановић, например, наводи многе Русе, Чехе, 

Пољаке, Немце, Французе, Италијане, Енглезе и друге 

који су искрено трагали за историјском истином... Од 

њих, неки су били на гласу као научници и аутори капиталних 

дела. Готово закономерно, на њих и њихове 

радове се, no њиховом упокојењу, заборављало: о њима 

се све ређе или омаловажавајуће говорило, a дела им 

кису прештампавана, или су објављивана уз цензуру - 

хатолошки. 

т 

Уздамо се у Бога да ће преко врлих људе објавитм и ову истину, и 

тако нас оснажити у вери иред предстојећим искушењима која 

ишчекују нас, али и сав људски род. Јер, као што пише Његош у 

Шћепану Малом (о Турцима): 

“Премучни су настали адети, 

мучна ће се прикучит времена: 

кавурит се, ал' у Шам бјежати, 

a ближе се турковати неће” 

Но, ми нећемо моћи да бежимо, будући да нећемо имати где - свуда 

ће бити (и већ je) исто. To je и добро, јер ћемо се тада морати 

борити: одсудно и беспоштедно, како Србима доликује - “до истраге 

турске, али наше” 

156


односно, без свега што се није дало угурати у “званични 

модел“. Будући да се слично догађало у различитим 

државама у више векова, разумно je претпоставити да то 

није долазило само од себе. За то je ваљало смис- лити 

стратегију и механизме који би, аутоматски, и у 

будућности деловали у истом правцу. Размотримо, стога, 

зашто je ђаволопоклоницима неопходно да кривотворе 

историју. 

Наиме, историјски модел такозване званичне нау- ке 

прилагођен je материјалистичком погледу на свет. 

Односно, из таквог философског или, тачније, верског 

става происходи и тај модел, проглашен јединим научним 

- да би се њиме, “научно”, доказивала истинитост 

материјализма (ово je школски пример такозваног круга 

у доказивању). Већ смо видели како се древно човечанство 

ниподаштава као “праисторијско“. Али, шта je за 

Антицркву и њене поклонике “историјско”? Зар je 

“историја” помињање Сумера и Египта, и неких дру- гих 

такозваних оријенталних цивилизација Блиског, 

Средњег и Далеког Истока, о којима се веома мало зна, и 

прелазак, у неколико наглих (просторних и временских) 

скокова, на Грчку и Рим? И мада се о Хеленима и 

Римљанима не зна ни ко су ни откуда су дошли, то се 

занемарује, будући да у њима, наводно, леже “корени 

савремене цивилизације” Ово je, иначе, карактеристични 

манир бечко-берлинске историјске школе, која олако 

прелази преко вековних раздобља у животу неког народа 

да би му историју отпочела с временом и местом којм 

joj, из неких разлога, одговарају. Тако, пишући о “раној” 

историји Срба, историчари тог усмерења прескачу читавих 

петсто година, na кажу: “Иако су Срби на Балкан 

стигли у 7. веку, ипак се може сматрати да њихова права 

историјаотпочињетеку 12, појавом Немањића“. Слично 

пишу и о општој повести света. Мада и сами признају да 

почетке цивилизације у Европи и Азији ваља тражи- 

157


ти на крају 4. м почетком 3. миленија старе ере, ипак им 

“права“ историја започиње тек Грчком и Римом. Нажалост, 

подупрто и силом државних институција, такво 

ниподаштавање здравог разума делује. 

Истраживачки напори српских аутохтониста пак - и 

кад полазе са материјалистичких позиција - својим налазмма 

(прикупљеним чињеницама) нарушавају привидни 

склад “званичног“ историјског модела, излазећи 

из шаблона. Умножавање таквих радова, макар и у духу 

материјалистичког догмата, умножило би и чињенице 

које се не дају угурати у владајуће (не)научне обрасце. 

Било би само питање времена када би неко од истраживача 

све повезао са библијском повешћу - a онда би 

нестало историјске “науке“ која у повратној спрези чини 

један од стубова вере у материју. Но, “да je (само) тако, 

нека и остане“ - већ би дошло до потврде духовног 

гледишта и вере у Бога, што je прави разлог зашто се 

историја систематски кривотвори последњих двеста 

година. 200 Остаје нам стога још да размотримо начин 

одржавања оваквих фалсификата. Јер, објавити лажну 

теорију у науци није ништа необично. Али, прогласи- ти 

лаж доказаном истином у коју се не сме сумњати већ je 

безочност. Радивоје Пешић овако опмсује механизам 

који, будно надгледан од својих твораца, не дозвољава 

истини да заузме своје место: 

“Реализација мрачног пројекта уништења словен- ске 

цивмлизације траје већ дуго са променљмвим успе- хом, 

али се чини да je овом приликом достигла свој 

2о° Историја се готово увек кривотвормла, будући да “победник пише 

своју историју”, али, зар однос према истини (писаној малмм 

словом), na и историјској, не показује однос према Истини, и Ономе 

који je чини увек истом и жмвотворном? Зар се кроз то не види “ко je 

вјера, a ко je невјера”? Ту се расиознају они којима je свака истина 

светиња - јер долази од Истине, ван које им нема смисла животу - и 

они којима je лепо са Оцем Лажи, којима никаква лаж није мрска, 

ако им отвара врата “земаљскога царства”. A Срби су вазда знали да je 

“земаљско за малена царство, a небеско увијек и довијека”. 

158


најбруталнији ниво. Разарање je почело изнутра обухвативши 

све структуре, све институције, продирући у 

најдубљу прошлост, поричући je и наметајући очајање и 

безнађе. Да би се до тог стања дошло бмло je потреб- но 

прмдобити велики број словенских изрода. Лише- ни 

сваке моралне компоненте, они су прихватили улогу 

реализатора тих пројеката који су из корена уништавали 

идентитет народа из кога су и сами поникли... Ти 

приврженици понизности и страха, освојивши кључне 

позиције у свим институцијама друштвеног, културног, 

просветног и научног живота успели су да наметну такав 

духовнм стерилитет и кондиционирање ума, да je 

тешко супроставити им се без последица. Заштићени 

плаштом официјелности и звучним титулама које су 

стекли као политички подобни, они и даље ... прљаво 

обмањују народ... 

И док с једне стране имамо фалсификаторе и протагонисте 

тих фалсификата, с друге стране имахмо гомилу 

стручно јаловмх, који такође својим запањујућим 

незнањем покушавају да унесу пометњу, како би се 

негирањем свега, укључили у токове науке. 201 Служећи 

се политичким сммцалмцама, многи носиоцм научнмх 

компентенција код нас, спутавају и даље сваку нову научну 

мисао, сваки нови корак који нас приближава истини, 

који нас приближава ка идентитету ” 20; 

201 

Заиста, све je више оних који се гурају у редове историчарааутохтониста 

- но, без икаквих квалификација: не знају језике, немају 

пристуи изворима (које не би ни умели читати), недовр- шеног су 

општег образовања и често без икаквих специјалистич- ких знања, a, 

уз све то, и неумешни у расуђивању. Оваквим назо- ви 

истраживачима уступа се одређени простор и извесна (скромна) 

финансијска подршка како би могли да “раде“ и објављују своја “истраживања“- 

да би се могла ефектно побијати, a цела идеја исмева- ти 

(као, на иример, ругачком књигом Срби пре Адама u после ње!а у 

из 

пера једног Руварчевог следбеника). 

Радивоје Пешић, Оптужујем ћутање, Пешић и синови, Београд, 

2001, стр. 136-138. 

159


Механизам je, дакле, врло сложен и обухвата многе 

друштвене институције, a ми ћемо се позабавити само 

научно-просветним, које би требало да окупљају интелектуалну 

елиту народа. Нажалост, уместо врхун- ских 

интелектуалаца овенчаних свим врлинама, a на- рочито 

поштењем и мстинољубивошћу, већину у овим 

установама чине они које Радивоје Пешић с правом назива 

“мрзовољни епигони послушности, (и) јалови интерпретатори 

изанђалих теорија", 203 који “кад се суоче са 

неком новом ствари, не кажу не знам, већ (кажу) то није 

тако. Како je? Онако како смо и до сада знали* 204 . Научно 

некомпетентни a морално лоши и нечасни, так- ви 

су се показали кобним no истину a оптималним no лаж. 

Како објашњава и Олга Луковић, објављени су небројени 

радови, додељене академске титуле, заузете професорске 

катедре - све захваљујући верности лаж- ном 

историјском моделу. 205 Дирати у њега ти узурпатори 

доживљавају као напад на своју личност, звање, титу- лу, 

статус... A пошто их истина занима кудикамо мање од 

одржавање свог “научног“ реномеа - еа свим повластицама 

и благодетима из тога произашлим - њихов став 

према сваком ко се усуди да им угрози “светиње“ je 

разумљив, ако не и оправдан. 

“Али“, као да чујемо глас неког нарогушеног читао- ца, 

“како то мислите 'некомпетентни људи, о каквом 

'незнању' говорите - зар да угледници којима je наука 

животни позив, носиоци највиших академских звања 

буду недорасли и неуки? Како се усуђујете да их морално 

осуђујете, кад je свако непоштење код таквих величина 

незамисливо! Знате ли шта тврдите?” 

203 

Исто дело, стр. 87. 

204 

Радивоје Пешић, Витанско писмо, Пешић ii синови, Београд, 2001, 

стр. 4 

203 

Али не caiMO историјског, већ, како се некада говорило - “и ши- Ре“ 

160


Нажалост, да; апсурдан и парадоксалан, то je једини 

могући опис стања у “нашој” званичној историјској 

науци. Како се то десило и како се увек изнова, у све 

злоћуднијем облику оваплоћује у нашој свакодневици, 

видеће се у поглављу о просвети. Ваља рећи још да о 

овим особама не треба престрого судити, јер, како вели 

Његош: “Што je човјек? Ka слабо живинче!”, na додаје: 

“Слабостма смо земљи привезани, ништава je, него тврда 

веза” 206 Међу исфабриковашш “научним кадром” има их, 

међутим, и заиста способних, којима се ни као 

олакшавајућа околност не може приписати незнање. Не 

одвише бројни (заправо, врло их je мало), деле се у две 

групе. Једни делимично знају или бар наслућују истину 

(свесни лажности “званичне историје”) али, “страха ради 

јудејскога“ ћуте. Но они би требало да се подсете да 

на овај шар (“бурну брежину“, како каже Његош) нисмо 

послати ради забаве и лагоде, већ да се на муци покажемо, 

и тако упишемо у Књигу Живота, Јер: 

“Што je човјек, a мора бит’ човјек? 

Тварца једна те je земља вара, a 

за њега вмди, није земља. 

Je ли јавје од сна смућеније? 

Име чесно заслужи ли на њој, 

он je има рашта полазити; a без 

њега - у што тада спада?“ 

Другу групу чргне они који знају - и раде све што могу 

да се истина не обзнани. To су “посвећени” чланови 

Антицркве, од којих многи слове за врхунске ауторитете 

у својим струкама, умногоме захваљујући подршцм 

својих тајних организација. Иступајући као признати и 

неприкосновени ауторитети, суверени у својим знан- 

206 

Мада би требало додати и што каже Његошев Поп Ммћо: “Да сам 

има' боље учитеље ...


ственим областима, они су истовремено и својеврсни 

контролорм, својим радовима трасирајући смер сви- ма 

који желе њмхову подршку, без које нема “научне 

каријере” Делање ових бранковића погубније je м од 

издаје Турцима, јер нам непосредно угрожавају душу. 

Зато, таквим “ауторитетлијама” желим горе од онога што 

они овоме народу упорно и предано чине. 

Но, вратимо се практичним питањима уређења будуће 

српске државе. 

162

O ДРЖАВИ (II) 

ИМЕ И ГРАНИЦЕ 

Какав je практични значај досад поменутог? Пре свега, 

успостављањем историјске истине правилније и 

потпуније бисмо спознали себе и друге, што би чи- нило 

залог нашег имена достојне, и истински светле 

будућности - будући да су у прошлости њени кључеви. 

Ту бисмо разрешилм већину наших недоумица, м питања 

која су TOKOM прошла два века довела до физич- ког и 

духовног цепања остатка остатака Српства. 207 

Но, та истина још није успостављена, a неизвесно je 

хоће ли бити, с обзиром на моћне снаге којима je лаж- на 

повесница битно стратешко средство за остварење 

њихових наума. 208 Међутим, м колико већ знамо више je 

него довољно да нас отргне од неких опасних заблуда. 

Размотримо једну од њмх - темељну, и кобну - која нас je 

немерљиво коштала, и не престаје да нас кошта. 

Говорећи о обнови наше државности у 19. веку, истакли 

смо да су обе српске кнежевине (a нарочито 

Србија), устројене no моделу органски страном државотворном 

бићу Срба, због чега нисмо добили истин- ски 

народну државу, већ механизам за расрбљивање. Овај 

модел увезен je са Запада, уз њихове културноцивилизацијске 

тековине, у намери да нас одучи од онога 

што јесмо и за шта нас je Бог дао, и преиначи у не- што од 

чега нас je Бог целом нашом историјом одвраћао 

207 Тачније, цепање почиње увек у духовној равни, na се, узевши 

маха, преноси и на народно тело. 

208 Убеђени смо да, мимо свега, хоће, те да ће и нас и цело човечанство 

Бог и тиме укрепити у вери пред дане који долазе. Јер: ‘Нема 

ништа тајно, што неће бити јавно, и ништа сакривено, што се неће 

открити”. 

163


(покушаја да наличимо Западњацима). Увоз je обављен no 

жељи тадашње (као и данашње) интелектуалне ели- те, 

убеђене да се Срби у свему морају угледати на западноевропске 

народе. 209 (Образовани људи попут Са- ве 

Текелије који су другачије мислили били су ретки и 

усамљени, тако да су их локални центри моћи Антицркве 

прилично лако изоловали.) Ова заблуда je, опет, 

последица начелно испланираног процеса, векови- ма 

разрађиваног м систематски спровођеног. Јер, све je 

почело у време распада српске средњовековне држа- ве, 

кад се Српски народ нашао територијално подељен у 

неколико туђинских држава и тиме пружио Ватика- ну 

прилику да се делотворније позабави нашим духов- ним 

покоравањем. О томе, у свом делу Сава Текелија u српска 

мисао (стр. 92 прве књиге), Вера Милосављевић пише: 

“Радило се о далекосежном идеолошкополитичком римокатоличком 

програму што je потврђено оснивањем 

римске Конгрегације за пропаганду вере међу некатолицима 

(1622). ПЈто се тиче Срба, циљеви пропаганде су 

били: пресећи оно извориште снаге које су Срби имали у 

својој прошлости и у православној духовности, искористити 

верске поделе да се од једног српског народа створи 

више словенских племена која ће својим ослонцем на 

различите стране прекинути континуитет српске културне 

и духовне традиције. Једном речи, пресећи Србима 

њихов историјскр! континуитет, раздробити их и тако 

их искоренити” 

209 

Мањи део наших интелектуалаца заговарао je угледање на Русију, 

али пошто су водећи кругови руског друштва били и сами 

одавно дубоко захваћени “европеизац11Јом”, то се сводило на исто. 

164


Водећа улога у тактичком остваривању поменутог 

плана додељена je Аустријској империји, о чему Илија 

Живанчевић каже: 

“Против Јужних Словена (чмтај: Срба) имао je да се у 

првом реду изврши напад и спроведе на онај начин на 

који су га Немци спроводили према Источним Словенима: 

непрекидно, на сваком месту, на сваки начин, 

сваким средством, сугерирати да су Словени нижа раса. 

Ta je сугестија код завојевача стварала самоуверење, (a) 

код нападнутих губљење вере у себе. Губљење вере у себе 

има као последицу потпуно признање туђег вођства. 

Поред овога за Аустрију je било од нарочитог значаја и 

разбијање Јужно-Словенских племена и физички и 

идејно. To разбијање je помагао цео бечки апарат од сеоског 

нотароша до Академије ” 210 

Taj процес Сима Лукин Лазић описује следеће: 

“Лукави тровачи, кад год хоће да отрују, да одроде, да 

убију један народ, онда они раде овако: најприје се 

надују од неба до земље, na онда ти застопце 

дошаптавају, ка- ко си ти глупа незналица, a како су они 

мудре свезна- лице; како си ти нико и ништа, a како су 

они све и сва; како си ти јадан и мален, a како су они 

велики и узви- шени; како си ти ‘ропска пасмина и 

морална трулеж’, a како су они душевни горостаси’ према 

теби; како теби нема спасења на овом свијету, a како су 

они Богом иза- брани за сву будућност; како ти не знаш 

шта теби тре- ба, и како то они боље знају; како све твоје 

не ваља, a како њихово све ваља; како су твоје светиње 

лажне и ‘умишљене’, a како су њихове светиње истмните 

и све- те; како je твоје име срамно, a како je њихово име 

слав- но; како je све твоје погано, a како je све њихово 

чисто и пречисто - Божопрости - к’о причест. A кад ти 

та- 2,0 И. М. Живанчевић, Новом поколењу, Београд 1934, стр. 25. 

165


ко запљују срце, кад ти омразе све мило и драго, кад ти 

убију људскм понос, кад ти поробе душу и кад ти огаде 

живот - онда си куван и печен ” 2П 

Овако припремљена нововековна српска разура 

наслониће се на бечко-берлински квазинаучни, политичко-пропагандистмчки 

приказ, no коме су Словени 

најзаосталији део беле расе. Из ове архи-подлости произлазиле 

су и све остале лажи и бесмислице. Трагедија je 

што су наше “најумније” и “најпозваније” главе то 

прихватиле здраво за готово, и временом томе поучи- ле 

и народ. Овој преважној и готово неисцрпној теми 

вратићемо се поново у поглављу посвећеном просве- ти, 

a за сада кажимо да je у овоме главни узрок нашег 

осећања мање вредности. Изгубивши веру у себе и своје, 

поклонили смо je туђину, и радо се приклањамо свему 

туђем, отуд и наше духовно лакејство, политичка несамосталност, 

научна сервилност, и, коначно, свеукупна 

данашња наша нмштавност. Све je то навика стече- на 

постојаним, двовековним презиром и исмевањем свога, 

уз клањање пред туђим, ма какво било. Наста- ви ли се 

тако, она ће постати део наше природе, и тиме 

непоправљива (ако се то већ, не дао Бог, није десило). 

Јер, борити се против лоше навике je тешко, али 

надјачати нешто срасло са сопственом природом граничм 

се с немогућим. Међутим, и делимично расветљена 

историјска истина о нашем народу (за шта може- мо 

захвалити само Милошу Милојевићу и његовим 

достојним следбеницима, без чијих бисмо радова и даље 

билм под потпуним утицајем “званичне” бечкоберлинске 

разисторије), довољна je да потре тај осећај 

инфериорности и да пометеним, утуцанмм и зату- цаним 

Србима с почетка трећег миленија no Христу омогући да 

се опет осете људима. Тек кад схватимо да се имамо 

рашт а поносити и дичити Српством моћи ћемо 2,1 Сима Л. 

Лазић, Срби у давнини, стр. 15. 

166


кренути напред. Усвајањем таквог односа према себи 

нестаће бар половина невоља које нам данас изгледају 

непребродиве. Ha природне и неизбежне изазове живота 

гледаћемо српским очима, о њима мислити својом 

главом и решавати их на свој начин, a не према страним 

обрасцима и зарад туђинске користи. 212 Тада ћемо знати 

како уредити државу, војску, привреду, не замајавајући 

се демократијом или “људским” и “мањинским” правима, 

верском толеранцијом, “регионализацијом” и 

давањем аутономија... Све би, успостављањем толико нам 

потребне очигледности 213 било другачмје него да- нас. 

Наш предлог будућег изгледа Србије почећемо сто- га 

разматрањем имена и државних граница, a у наред- ном 

поглављу и њеног устројства. 

Најприродније, историјски оправдано име за нашу 

нову државу, јесте Србија. Не Велика Србија, ни Са- вез 

Српских Земаља и слично, већ само - Србија. Прво je 

неприкладно, што ће се видети из редова којм следе, док 

друго наговештава да су наше земље посебне це- лине, 

које се као такве удружују у савез - који се, као сваки, 

може раздружити - no вољи, хиру, интересу итд. његових 

чланица. Такав партикуларизам, no укусу Ан- тицркве, 

није нам потребан - све српске области део су једне, 

јединствене и недељиве целине - државе Србије, и 

искључиво их таквима треба сматрати. 

При одређивању граница, природно je да оне 

обухватају све неспорне пределе једног народа, док се 

само код спорних предела јавља потреба повлачења 

најоптималнијих граница у такозваним прелазним областмма, 

где се непосредно додирују и мешају различити 

народи. 

' ,2 Кад већ помињемо “туђине” и “туђинско”, треба знати да се не ради 

о пуким странцима, већ - да парафразирамо Илију Живанче- вића - о 

“оним таборима из којих се одувек крвавим очима гледа- ло на Србе”. 

213 

Ha чему Иван Иљин посебно инсистира. 

167


Низак ниво народне самосвести код данашњих Срба 

огледа се, нажалост, и у томе да огромна већина не 

препознаје ни неспорне наше пределе, док о спорни- ма 

не зна ништа, или има потпуно погрешне предста- ве 

(најчешће убеђени да на те територије немамо право). 

Ово трагично незнање последица je срамотног стања 

националних наука - историје пре свега - и образовног 

система у целини. Но, оно je чињеница, те ће се свакоме 

ко живи у њему редови који следе учинитм веома чудним. 

Но, наше je да истину предочимо сваком ко има очи 

да види, и уши да чује. 

Наиме, разграничење будуће српске државе, Србије, са 

суседним државама и народима - уз занемаривање разних 

материјалистичко-утилитаристичких узуса који такође 

имају своју тежину (географска м привредна заокруженост, 

војно-стратешки разлози и др), и уважавање 

начела праведности проистеклог из познавања истините 

историје - показује се једноставним колико очигледним. 

Зато ћемо набројати области које Србија мо- ра 

да обухвати, и размотрити предложене границе с 

гледишта праведности и историјске заснованости, осврнувши 

се и на наше суседе. Истинску Србију, дакле, 

чине: целокупна подручја бивших социјалистичких република 

Македоније, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговмне, 

северни и средњи делови Албаније до потеза 

Охрид-Елбасан-море и већи део данашње Хрватске, то 

јест: Западни Срем, Барања, већи део Славоније, Банија, 

Кордун, Лика, и Далмација са острвима - од Ријеке на 

северу до Превлаке на југу, укључујући и Дубровник. 214 

Пошто то захтева разјашњење, кренимо редом: 

214 

Од данашње Хрватске биће одузето све осим некадашње Ци- вилне 

Хрватске (коју су> у оквиру аустријске административ- не поделе, 

чиниле три жупаније: загребачка, вараждинска и кри- жевачка), и 

Истре. 

168


Мада српска аутохтонистичка мсторијска школа дугуј е 

одговоре на многа питања, једно je разрешила: у овом 

делу Европе, одскора названом Балканским полуострвом, 

другмх Словена осим Срба нема. Штавмше, 

Срби се могу сматрати аутохтоним не само на Балка- ну, 

већ и у целом Подунављу - будући да га толико ду- го 

насељавају да се, у складу с устаљеним исгориографским 

мерилима, може казати да су одувек ту. 

Осим Срба, на Балкану има и других народа, различитих 

од Срба и Словена уопште, међу којима су 

најзначајнији Грци. О пореклу и старини овог народа не 

зна се нмшта поуздано, осим да су се крајем другог или 

почетком првог миленија старе ере доселили и запосели 

најјужнији део овог краја Европе. (Одакле су дош- ли, 

питање je такође). Занемарујући врло неизвесни ет~ 

нички континуитет између старих и савремених Грка, 

задржаћемо се зато само на питању Македоније и Maкедонаца. 

Да Македонци нису Грци (Хелени), као и да земља северно 

од Олимпа нема везе са Грчком (Хеладом), сматрамо 

да не треба доказивати. Но, становништво 

Македоније било je, TOKOM векова, изложено снажној 

хеленизацији, за шта je као параван коришћена православна 

вера. И кад je Источни Рим престао постојати као 

држава, Цариградска Патријаршија наставила je своју 

делатност и агресивније него пре, користећи нестанак 

средњевековне Србије и устројство Турске као теократске 

државе - која je поданике делила no верској a не 

народносној припадности. To значи да до 1557, када je 

Ве- лики везир и још већи Србин, Мехмед-паша 

Соколовић издејствовао обнављање Пећке Патријаршије 

безмало у Душановим границама, као народ у формалноправном 

смислу, ми за Турке нисмо постојали. Због 

прити- ска фанариота, међутим, у обновљену Српску 

Цркву није ушла Охридска Архиепископија, тако да се 

грчки 

169


утицај на народ тих крајева наставио. Упркос таквим 

настојањима, чудесно са становишта упорности и верностм 

себи, крај 19. и почетак 20. века становништ- во 

Македоније дочекује углавном свесно да нису Грци, 

колебајући се између Срба и Бугара. 215 По протеривању 

Турака у Првом балканском рату, Македонија би- ва 

подељена између Србије, Бугарске и Грчке. Тада су се 

Срби из егејског дела Македоније први пут нашли у 

грчкој држави, која их je свим расположивим механизмима 

однарођивала. Одсудно грцизирање, међутим, 

изведено je тек no Другом светском рату и неуспешној 

грчкој комунистичкој револуцији, када су према Србима 

из овог дела Македоније монархистичке власти предузеле 

казнене мере, укључујући забрану српског језика 

на јавним местима a давање грчких назива селима, рекама, 

брдима итд, уз насељавање пелопонешких Грка у те 

крајеве. Осим тога, промена вековног начина живо- та до 

које je и у Грчкој дошло у другој половини 20. века, 

одвојила je већину становништва - и српског и грчког и 

цинцарског - од села и патријархалног живота, намамивши 

их у градове. Тако су и Македонци, преласком 

пре свега у Солун, почињали да говоре грчки, обавезан у 

школама и јавном животу, заборављајући свој народ- ни 

говор, жив још једино међу старијим женама no забаченим 

селима (од којих многе до скора нису знале ни 

речи грчког). 

Стога, разматрајући границу у овом делу будуће 

Србије (не бавећи се при том издајом оновремених 

српских власти и “званичне науке”, која je исфорсирала и 

такозвани језички проблем, инсистирајући на разли- ци 

између Вуковог српског и староштокавског говора), 

закључујемо да подручје око Т) ев ђ елм ј е не може бити 

спорно између нас и Грка, будући да са обе стране гра- 

215 

О Бугарима и њиховом утицају на македонске Србе, видети у 

наставку. 

170


нице живе само Срби (једни погрчени, други “помакедончени”). 

Но> уздржали бисмо се од територијалних 

потраживања, будући да je, још од Филиповог освајања 

Грчке, тај део Срба у сталној вези с Грцима те да се код 

њих стога накупило и доста заиста грчког. Усто, грчко 

генетско наслеђе je умногоме српско још од пелаш- ких 

времена; исте смо вере (мада различитог душев- ног 

склопа и моралних вредности); заједнички су нам и 

непријатељи; дугујемо им захвалност за госгопримство 

које су нам, макар невољно и неискрено, указали када 

нам je било најтеже... Постоји и проблем застаревања 

спора, за шта у односу према њима можемо узети почетак 

20. века. Јер, ко нам je крив за нашу бесловесност 

TOKOM целог 19. века (претходни, готово бесконачни низ 

пропуста да и не помињемо)? Јесмо, истина, били изложени 

моћним и разорним културно-политичким 

стратегијама и делању завереничких група, али, од 

непријатеља и не треба друго очекивати - он je радио (и 

ради) свој посао. Но, зашто ми ни данас не радимо свој? 

Да смо слушали Милоша Милојевића, имали бис- мо 

границу на Олимпу, овако смо, no саветима Рувар- чевих 

следбеника и после мора проливене крви, добили 

границу код Ђевђелије. 216 Но, бар ћемо њу бранити, јер 

нас на то обавезују Куманово, Битољ, Кајмакчалан, Груниште 

и друга света места из епопеје 1912-1918. 

Граница код Т) ев ђ е ;шје не би стога требало би- ти 

спорна, a будућа Србија ће се свакако потрудити да се 

поштују наши сународници у Грчкој који би се изјаснили 

као Срби, и да са њима одржава живе везе. 

Ни предложена граница према Бугарској није спорна, 

будући да ни у чмтавом том појасу нема мешања различитих 

народа, јер са обе стране границе живе само 

216 

Следбеници Руварчевих следбеника, развијајући “учитељеву” 

мисао до краја, оспориће и ту границу, померивши je скоро до Врања. 

171


Срби. Да бисмо, међутим, ово схватили, осврнимо се на 

досељавање старих Бугара (Блгара) у овај део Европе 

крајем 7. века хришћанске ере. 

Постоје два тумачења овог догађаја: 

По ставу бечко-берлинске (“званичне”) 

историографије, стари Бугари били су мало, туран- ско 

племе, које je после дугог лутања no степским подручјима 

Евроазије, у поменуто време прешло Дунав и запосело 

североисточни део такозване Доње Мезије, како се у 

антици називао простор између Дунава и Ста- ре 

Планине (Балкана). Даље се каже да су ови предели тада 

већ били насељени словенским племенима (наво- де се и 

њихова ммена), која су ови малобројни дошљацм 

покормли и наметнули им бугарско државно име - да би 

се временом и самм ттословенили, и сврсгали у словенске 

народе. 

По другохм тумачењу из средине 19. века, потеклом 

изгледа од Јурија Венелина 217 , које су углавном прихватили 

историчари из словенофилског табора 218 , старм Бугари 

(или Волгари, како су их ови научници називали) 

били су словенска ратничка дружина са Волге, која je no 

преласку Дунава затекла истородан народ подјармљен од 

Источних Римљана (такозваних Византинаца), ослободила 

га, и устројила у чисто словенску државу. 

Како je стварно било утврдиће истмнита историја, a мм 

напомињемо да и једно и друго тумачење даје на- ма за 

право. Наиме, ако су стари Бугари (Блгари) би- ли 

Монголи, те још пословењени, тачније посрбљени, 

данашње Бугаре с правом можемо сматрати Србима. 

217 Његово право име je Георгиј Хуца (или Гуца), a родом je са Карпата. 

Но, колико год сумњиво његово порекло, и много штошта из 

његове званичне биографије, намера му je несумњива - да оправда 

покровитељство Руске Академије (°руске” колико je и наша “српска”) 

и државних власти. Ha српском je објављено његово дело Скандинавоманија 

u њени поклоници у 

Пешић и синови, Београд, 1999. 

218 Видети ниже. 

172


AKO су пак били словенска ратничка дружина, онда су 

изворно Срби (пошто je војнички сталеж свих словенских 

и многих несловенских народа носио српско име), 

na њиховим мешањем са Србима-староседеоцима долазимо 

до још чистијих Срба него у претходном случају. 

(Овим бисмо да покажемо како би изгледало иступање из 

“срамне дефанзиве”, како je назвао Лазо Костић, на коју 

смо сами себе осудили држећм се “хиперкрити- цизма” 

наспрам свега за нас битног или нашег, исто- времено 

равнодушнм наспрам черечења и комадања наше 

прошлости, одакле душманм захватају no потре- би - не 

би ли закрпили рупе на сопственој “историјској истини”, 

најчешће утемељеној на легендама и ска- скама, 

сумњивим записима, наопако протумаченим 

чмњеницама, али и измишљотмнама. Овим узмицањем 

њих HricMO одобровољили већ им дали крила, a себе смо 

готово осакатили. Зато, одбацимо свако лакејство na и 

интелектуално, сећајући се Његошевих речи: 

“Да горимо свијећом, залуду - 

мсправит се никад не можемо 

врагу праве вјере и слободе ” 

Јер, Бог то од нас м не тражи. Напротив: 

“Но удримо док je од нас трага, 

душманина слободе јуначке” 

Враћајућм се питању данашње Бугарске, за њено становништво 

тврдимо да се састоји од два различита етничка, 

чак расна типа, најјасније испољеним на њеним 

западним, односно источним границама, који се стапају 

према средини. О томе je, између осталих, писао Јован 

Цвијић (Балканско попуострво, Сабрана дела, књига 2, 

стр. 481-482), наводећи да у западној половини Бугар- 

173


ске живи народ словенског (српског) типа, врло разли- чит 

од становништва доње дунавске плоче. Сликовит опис 

овог другог (несрпског, или несловенског) типа даје 

Стеван Радосављевић-Бдин, који на страни 57-58. своје 

Историја буГаризма (1890), пмше: 

“Бугарски je тип сасвим различан од типа словен- ског, 

као год и нарав, карактер и остало. Од приро- де Бугари 

не превазилазе средњу висину; махом су ни- ски и 

трумпељасти, без сразмере у дужини трупа и ногу. Струка 

немају. Лица су им кошчата и округла са јако развијеним 

јабучицама и органима за жвакање. Склоп костију на лицу 

не изгледа им ни најмање нежан и сраз- меран као у 

Словена. Масти су црне, носа широког и ту- пог, израз 

лица им je блажено глуп. Каква грдна разли- ка између 

њих и китњастог раста словенског! 

И no душевним особинама они се од Словена разликују. 

Бугари су практици, материјалисте и увек доследни 

себичњаци; негостољубиви су, саможи- ви су, 

неповерљиви су, подмукли су и опаснији су као пријатељи 

него као непријатељи. Темпераменат им je обично једнак, 

увек без полета. У Словена, напротив, преовлађује полет, 

naотуд заношљивост и поезија ” 

И ово je довољно за нашу тврдњу да са обе стране 

предложене српско-бугарске границе живе само Срби, те 

да ту не може бити говора о некаквој “прелазној об- ласти” 

- подручју на коме се мешају различити народи - будући 

да блгарски етнмчко-расни супстрат (ма ко они били) 

дотле никада није ни допро. 

Да се подсетимо како je створена нова бугарска држава, 

и (данашња) бугарска нација. 

За обоје најзаслужнија je Русија, односно њена словенска 

(ау сржи антисловенска) политика - али и стицај 

историјских околности. Наиме, израставши у огром- ну и 

моћну државу, Русија je повела империјалну по- литмку, 

неспојиву с правдом и поштењем као начели- 

174


ма - своју бескрупулозност, интригантство, чак подлост 

правдајући “вишим државним интересима”. (После Петрових 

реформи Русија више нмје била руска ни духом ни 

етничким саставом управљачког сталежа.) Циљ те (и 

сваке) империјалне политике био je ширење царства 

најприроднијим и најлакшим путем - заузимањем суседних 

земаља са словенским становништвом, било оно 

самостално мли под туђином. “Припрема терена” таквом 

походу поверена je историчарима, који су, мада сврста- ни 

у два, оштро супротстављена табора 219 , једнако ниподаштавали 

остале словенске народе, истичући њихову 

наводну незрелост и државотворну недораслост. 220 

Један од најважнмјмх стратешких циљева империјалног 

ширења Русије био je мзлазак на топла мора, за шта 

je најкраћм пут водио преко српских земаља, у то доба под 

турском окупацијом. Због тога, углавном у савезу са 

Аусгријом, Русија отпочиње серију рато- ва са Турском. 

При том су савезници направили план 

219 У склопу поменутих реформи, цар Петар I (назван Велики) устројио 

je и Академију, коју су од првог дана запосели странци, понајвише 

Немци. Ови академици (од којмх многи нису знали руски), 

створили су такозвану норманску теорију која, као бечко-берлин- ска 

код нас, и данас доминира руском историјском науком. Њена суштина 

je да су руску државу основали неруси (Данци или Швеђа- ни), који су 

у 9. веку, на позив Новгорођана, дошли да заведу ред међу дивљачним 

словенским племенима, још од Атилине смрти у сталном трвењу. Kao 

реакција, јавила се такозвана словенофил- ска школа која Словене 

доводи у везу са древним становништвом Европе - али уз доследно 

прећуткивање (осим код ретких изузетака) српског имена (старијег од 

словенског), које се у разматрању древ - не повести редовно замењује 

шифрама “прасловени”, “протослове- ни” и сл. 

220 Тако су сви српски покрајински називи као: Црногорац, Босанац, 

Славонац, Далматинац и сл, тумачени као називи посеб- них 

словенских народа, чиме се непосредно ишло на цепање Српс- тва - a 

посредно сугерисало да такви народићи не могу сами опста- ти на 

тако немирном подручју, те да je за њих најбоље да се утопе у руско 

море. У складу с тим, наново успостављена Бугарска требало je да 

послужи као мост руском територијалном ширењу на Балкан, a 

нарочито контроли Босфорског мореуза. 

175


о подели такозване Европске Турске (како су ови предели 

тада званично називани), no коме би Аустрији 

припала западна “Европска Турска” a Русији источна, 

обухватајући и подручје бугарске средњовековне државе. 

Од тада, Руси тај део Балкана третирају као своју 

интересну сферу, препуштајући остале српске крајеве 

утицају Аустрије, заточнику папства. И кад се укупна 

европска политика променила, и водеће европске си- ле 

почеле подржавати Турску у ратовима са Русијом, руска 

политика остала je углавном иста - осим што je, увидевши 

да неће моћи те крајеве да припоји Русији, почела радити 

на “буђењу” (заправо рађању) бугар- ске националне 

идеје. Највећи успех у томе остварила je 1871, оснивањем 

Бугарске Егзархије - односно кад je Порта, упркос 

жестоком противљењу фанариота, при- знала 

самосталност бугарске цркве и тиме уздигла Бу- гаре у 

ранг народа. (Срби су за њу то престали званич- но бити 

још од 1767, 221 када je, после два века постојања, поново 

укинута Пећка Партијаршија.) Ha овај потез Турска се 

одлучила не толико због руског дипломат- ског притиска 

колико властитих интереса, које je кроз цео 19. век 

најљуће угрожавало буђење Српства. Наиме, после Српске 

револуције 222 с почетка 19. века, очи све- укупног Српства 

биле су упрте у новонасталу српску кнежевину пошто je, с 

обзиром на дугорочно опадање турске моћм, постало јасно 

да je питање часа када ће Срби кренути у одсудни 

обрачун с Турцима. Taj трену- так Османлије нису могли 

чекати скрштених руку, na су притисцима на Србе под 

својом непосредном влашћу покушали макар њих да 

неутрализују. (Видећемо ка- ко je то изг ледало у косовскометохијском 

делу Старе 

221 Реч je о Србима који су били у саставу Турске. 

222 Како je још Ранке назвао што и даље означавамо као Први ср- пски 

устанак, мада нас и Момчило Селић подсећа да je Карађорђе повео 

револуцију да промени дотадашњи поредак, a да je Милош извео 

устанак да би заузео место турског паше. 

176


- или, како je Милојевмћ говорио, Праве - Србије.) Ha 

подручју данашње Бугарске и целокупне Македоније, 

међутим, Турци су успели да успоставе и одрже класичан 

чифчијски (кметски) систем, јер су те крајеве међу 

првима окупирали и најдуже држали. Под вишевеков- ном 

окупацијом, Срби који нису избегли на запад нека- да 

моћне српске државе, да одатле наставе борбу, попримили 

су многе душевне особине које, најблаже речено, не 

припадају српском карактеру. 

Други моћан чинилац однарођивања био je упор- ни 

притисак да сa народ погрчи преко фанариотских 

црквених структура. Одупирући се томе, Срби тих крајева 

морали су се беспоговорно држати православља (na и 

“цркве” која се ставила у службу најпрљавијег 

политиканства), не би ли избегли исламизацију. Не 

прихватајући ни да се потурче ни да се хеленизују, Срби 

су вековима одолевали, трпећи непојаман зулум. Временом, 

код доброг дела њих ипак je згасла српска народна 

самосвест - али уз истрајавање на разликовању од 

Грка. Управо на то немушто, словенско осећање рачунале 

су заинтересоване стране - Руси који су тражи- ли 

успостављање Егзархије, и Турци који су то допу- стили. 

Наиме, на подручју новооформљене Егзархије служило се 

на црквено-словенском, користила стара ћирилица и 

попови нису били Грци. To je народу у по- четку било 

довољно да je здушно прихвати као своју. Самим тим су 

македонски Срби, према турским зако- нима, добијали 

статус “Бугара”; црквене институције су још једном 

послужиле као пропагандна машина, само je грчка 

пропаганда замењена бугарском. Истодобно се активирала 

и већ пристигла генерација бугарашких ин- телектуалаца, 

школованих махом у Русији - али и Кне- жевини 

Србији 223 . Задојени “словенофилским” (a у би- 

223 

О сулудим дешавањима у оновременој. српској држави, може- мо 

сазнати и мз дела Спиридона Гопчевића, Стара Србија u Маке- 

177


ти словеномрзитељским) бајкама о Великој Бугарској, и 

старости и значају бугарског народа, они су, уз прећутни 

благослов Турака, снабдевени руским новцем и уз пуно 

садејство “свештенства” нове Егзархије, постали моћни 

бугарашки пропагандисти. 

Коначно, у великом походу ка Цариграду, руска 

војска je 1877. прешла Дунав и продрла преко превоја 

Старе Планине, да би наредне године као резултат тих 

војничких успеха на Берлинском конгресу била образована 

држава Бугарска, сa немачком династијом на 

трону. 224 Бесмисленим антисрпством стмгло се, на правди 

Бога, до “народа” и државе од почетка послушног оруђа 

(и оружја) антисловенских стратега - и крахом окрунидонија 

(објављеног 1889. на немачком, a идуће године на српском, у 

преводу Милана Касумовића, о трошку београдског трговца Михаила 

Пантића - значи, у приватном издању, као да се није бави- ло 

питањем од највећег и најпречег народног и државног интереса). Ha 

стр. 242-248. тако читамо да je српска државна власт о нашем трошку 

штампала књмге за прве бугарске школе, стипендирала њи- хове 

ђаке, финансирала њихове књижевнике, политичке емигран- те и 

револуционаре, наоружавала њмхове хајдуке, залагала се за егзархат 

итд. Врхунац издајства ваљда je финансирање и штампање, 

1861, од Владе и Српског ученог друштва (будуће САНУ), “бугарскмх” 

народних песама (наводно сакупљених у Македонији, чиме je 

требало да се назначи да се ради о бугарској покрајини) - да би коју 

годину касније обе установе одбмле да подрже објав/вивање огромне 

грађе коју je Милош Милојевић сакупио управо у тим крајевима, 

недвосмислено потврђујућм њихов српски карактер. “Читајући 

ово”, пише Гопчевић (стр. 243-244), “човек не верује својим рођеним 

очима! Или су они чланови “Ученох друигтва”, који онда радише 

противу Милојевића, били подкупљени од Бугара или бугарофила 

(такозваних словенофила), или су били савршене будале! Ту 

нема ништа трећега!” 

Но, Антицрква je већ тада у потпуности контролисала врх српс- ке 

државе и водеће институције, усмеравајући њихову укупну политику. 

До данас се ништа није прсшенило - осим што je та стега 

појачана, a управљачка структура, помоћу које свесни ђаволопоклоници 

врше стварну власт, знатно умреженија и умножена заслугом 

тајних, својевремено комунистичких служби). 

221 

Да не помињемо Санстефанску срамоту, када je Русија поштопото 

инсистирала на стварању такозване Велике Бугарске, са подручјима 

које je у тек завршеном рату ослободила српска војска. 

178


ла руска словенска политика на Балкану. Јер, из лажи није 

ни могло произићи добро: из жеље да се потисне и 

одстрани древно српско име (умишљено да угрожа- ва и 

Русију и Словенство), приступило се распарчавању Срба 

наглашавањем њихових покрајинских назива, na je тако 

измишљен и читав народ, и направљена му држава. Само 

привидно необјашњиво, “Бугари” зато мрзе Русе готово 

колико м Србе (али не отворено, по- што их се много боје). 

Једмни народ на Балкану, na ве- роватно м свету, који 

мскрено воли Русе и доживљава их као браћу јесу, 

парадоксално, Срби, 225 мада су Ру- си измислили, 226 

створили и неговали Бугарску и бу- гарштину. Ни no 

устоличењу и учвршћивању немачке династије у Бугарској 

Русија није признавала грешку, истрајавајући на 

покровитељству Бугарске. 

После нашег полома код Сливнице, бугарски пропагандисти 

су се зато још безобзирније бацили на 

побугармвање нашег народа - више не само његовог 

национално недовољно свесног дела, већ и оног који je, 

упркос свега, сачувао српску свест. Где им то није ишло, 

користили су насиље. У Бугарској je то чинила државна 

власт, a у “Европској Турској” комитски одреди који су 

225 

Ово се не односи на наше млађе генерације, толико расрбљене и 

американизоване да тешко да воле и сопствени народ, a Русију и Русе 

доживљавају као стране и далеке, супротстављене свим (аме- ричким) 

узорима које су научени да следе. 

226 

To јест, они који су владали Русијом ослоњени на домаће изро- де. 

Иначе, тешко je размрсити све нити зле намере: у поменутом 

Гопчевићевом делу (стр. 241-242), читамо да je Вук Караџић “први 

упознао научни свет са основама бугарског језика”, 1822. издавши 

“додатак упоредном речнику велике Катарине” из 1787, који je обухватао 

двеста језика - али не и бугарски, хрватски, или словеначки. Вук 

није знао бугарски, али му je потребне податке дао “неки ‘Бу- гарин’ из 

Разлога” (Разлог се налази у зони коју je Гопчевић, на ос- нову личног 

увида из 1888, сврстао у такозвану прелазну област где се не говори 

чисто ни српски, ни бугарски.) И ово изгледа можемо приписати 

утицају Вукове “сенке” - Вартоломеја (Јернеја) Копита- ра, елитног 

кадра аустријске тајне полиције. 

179


се застрашивањем, пљачкама, убиствима и свакојаким 

насиљем обрушилм на Србе невољне да се побугаре. 

Знајући за то, турска жандармерија није предузимала 

готово ништа да их сузбије, истовремено немилосрдно 

гонећи српске четничке одреде образоване као одговор 

на бугарски зулум. Тако je отпочела славна епопеја организоване 

српске четничке борбе, да се убрзо прошири 

и на борбе са разулареним арнаутлуком, у којој се истакао 

и велики број добровољаца из тадашње Краљевине 

Србије. 

Из досад наведеног 227 , јасно je да су Бугари - 

мзузимајући Блгаре из источне Бугарске - део српског 

народа. И данас ће непристрасни посматрач no изгледу 

људи, говору и обмчајима народа са обе стране границе, 

од Тимока до Струмице, лако уочити да се ради о мстој 

етничкој групи. Кажемо “етничкој групи” a не народу, јер 

постоји нешто суштински различито, a то je мента- литет. 

Отуда, желимо ли да све назовемо правим име- ном, ваља 

рећи да са друге стране те границе живе на- ши крвни 

сродници који су изгубили српску душу. 

Јер, ратови у којмма je Бугарска учествовала обелоданмли 

су зверску, то јест озверену природу бугар- ског 

човека. Злочинм њихових регуларних једмница над 

нашим 228 цивмлним становништвом, м заробљеним 

војницима и рањеницима, no бестијалности се мо- гу 

ставити уз дела no злу чувених турскмх башибоз- лука 

(нерегуларних чета) и још злогласнијих “хрват- ских” 

усташа. Очевици тих излива демонизма сведоче да су 

управо “црни Бугари “ (татарског порекла, изгле- дом 

различити од већине данашњих, срболиких Буга- ра) у 

њима п редњачили. У њиховој нарави преовлађују 

227 Због жеље за краткоћом, помињали смо само главно, сматрајући да 

се и из овакве скице може разумети суштина. 

228 Бугари су највише ратовали са нама, na инсистирамо на нашем 

искуству са њима, мада би исто могли потврдити и Турци, као и 

Шиптари који су их боље упознали у Другом светском рату. 

180


особине Србима одувек стране и настране: дволичност, 

превртљивост, незахвалност, податност сили и трчање уз 

скут јачег... 229 Речју, Бугари су - Бугари 230 м, какви су, 

нису нам потребни. To јесте велика српска несрећа 231 , али 

je и чињеница. Разбратили смо се, али ваља чи- нити што 

je до нас да будемо добри суседи. Будимо, међутим, 

опрезни са њима и никада вмше не дозволи- мо да се 

понови 1915. И коначно, имајмо на уму да ће будућност 

наших односа зависити искључиво од снаге обновљене 

српске државе. Што она буде моћнија, то ће Бугари бити 

расположенији према нама, na ће нас мож- да и 

а 

заволети ,> као доскора Русе. И мада су као целина трајно 

изгубљени за Српство, међу њима се може наћи и оних 

који су задржали српску душу и према којима се не 

смемо затворити. Но, оставимо то за будућност, и 

решавајмо га према стварним околностима. 

Но, пре него напустимо Стару Србију, размотримо наше 

односе са Шиптарима или Арбанасима. 232 Управо 

229 

Реч je о њиховом карактеру као целине, што значи да поменута и 

њима сродна својства преовладавају у већини. Свакако да их има и 

племенитих, али та мањина не даје тон осталима. 

230 

Вреди поменути и врло описан, народни израз - “бугарска политика”. 

231 

Узроке ове несреће не видимо мскључиво у напорима моћних 

непријатеља да створе “бугарски народ” и направе им државу. Јер, то су 

датости на које не можемо утицатм. Ha нама je, међутим, да се томе 

супротстављамо и ометемо им намере. Но, да бисмо у томе ус- певали 

неопходно je да, уз Божју помоћ, на чело државе и друшт- ва доведемо 

најбоље људе. Да смо, на пример, у 19. веку били пред- вођени људима 

попут Милоша Милојевића, у 20. бисмо ушли са српском државом чије 

би се источне границе налазиле близу Цари- града, излазећи преко 

половине данашње Бугарске на Дунав, a ср- пски национални корпус 

укључивао би и Шопове, Помаке, Тракиј- це и Македонце. Уместо тога, 

одлучивале су особе попут Владана Ђорђевића, Владимира Карића и (у 

најбољем случају) Стојана Но- ваковића, na смо у 20. веку “утврдили” 

источну границу на Тимо- ку - иза које се налазио већ нови народ, који 

je крвавим очима гле- дао на Србе. 

232 

О овим називима видети код Ј. И. Деретића, Арбанаси у Србији у 

ИПА Никола Пашић, Београд, 1999. 

181


се на том примеру најочигледније може сагледати спој 

“науке” и политикантства, односно, како се квазинаучним 

теоријама утире пут бестидним политикантским 

пројекцијама. Иако српско-шиптарски сукоб још траје, у 

све његове подробностм нећемо улазити, будући да су их 

радови српских бораца за Истину већ прилично обрадили. 

У нади да ће се свеобухватним истраживањем, уз 

одбацивање квазинаучних баријера и предрасуда, ставити 

тачка и на ово питање, још једном морамо ука- зати на 

врхунско лукавство перјаница бечко-берлинске школе, 

који су проглашењем Шиптара за потомке староседелачкмх 

Илира и Трачана, остварили двоструки 

циљ. 233 

Наиме, питање шта се десило са аутохтоним балканским 

народима (народом?) - суседима старих Грка које 

су тек Римљани покорили - није се дало занема- ривати, 

поготово због сведочанстава античких писа- ца о њмховој 

бројности. Тако je, на пример, Херодот за Трачане тврдио 

да су, после Хиндуса, најмногољуднији народ за који зна. 

Такве и сличне тврдње захтевале су одговор на питање 

куд су се деле толике народне масе - нмсу ваљда нестале 

без трага a остали, рецимо, Грци којих je, no сопственом 

казивању, било шака? “Нарав- но да нису”, одговарају 

непријатељм Истине, “њихови су потомцм Албанци. 234 A 

данас” - то јест тада, у 19. ве- ку, када их je било 

неупоредиво мање него данас, a на- рочито наспрам нас - 

“их je мало јер су их придошли, дивљи Срби готово 

истребили и заузели им постојбину, због чега су се 

остаци тог древног и културног наро- 

233 

О овоме*је писала Олга Луковић у свом Срби...народ најстарији. 

Што следи углавном je резиме тога. 

234 

Шиптари сами себе не називају Албанци већ увек и само Шип- тари 

(Шћипторе). Реч “Албанија” латинског je порекла и нема везе са 

шиптарским језиком. Тужно je и страшно кад при давању исказа у Хагу, 

Шиптари кажу: “Шиптар, шиптарски, Шиптарија” итд, a на- ши преводе 

са: “Албанац, албански, Албанија” итд. 

182


да морали да склоне у што неприступачније, планинске 

крајеве ” Тако су, једним потезом, Шиптарима додељени 

и древност и цивилизованост м историјско право на ове 

просторе — уз статус мученика и страдалника који Bane 

за задовољењем, док смо мм проглашенм уљезима у своје 

земље, где смо на крви невиних саградили себи дом. Што 

казао Његош: “Виђи посла цара опакога, кога ђаво о 

свачему учи!” 

Заиста, као што je писала Олга Луковић, питање порекла 

Шиптара je кључно. Ако су они уистину потом- ци 

старих Илира и/или Трачана, онда, народски речено, 

имају тапију на ову земљу. Јер, ако смо ми геноцидом 

дошли до земље коју сматрамо својом, онда они имају 

пуно право да нам je преотму, не штедећи нас нимало. 

Полазећи од оваквог става, незаснованог начињеницама, 

постављен je један од основа будуће балканске политике 

западних сила, у складу с којим ће оне уз претњу 

оружаном силом - пошто су две српске војске поразиле 

Турке 235 , освојиле Скадар и избиле на Јонско море - засновати 

прву шиптарску државу, названу Албанија 236 - да 

би се потом Шиптарима још признало право да од Срба 

одузму земље колико могу (боље рећи, колико им ми из 

сопствене глупости дозволимо). 

Но, што српски непријатељи тако пишу и раде, да се 

схватмти - ако не и оправдавати, нарочито када je реч о 

људима науке, самохвалисавим на своју “непристрасност”, 

‘ објективност”, “аналитичност”,истинољубивост” 

итд. Али je неприродно, изопачено и болесно кад са- ми 

Срби такве подлости прихватају здраво за готово, са 

мазохистичком насладом и сами “мудрујући” у ис~ том 

духу. Не ради се, наиме, о томе да бечко-берлинска 

историјска пројекција представља истину неповољну 

235 

Шиптари су се у том, Првом балканском рату, жестоко тукли 

против Срба, на страни Турака. 

236 

Дакле, поражена страна бива награђена. 

183


no нас, коју због тога не треба прихватити. Не - Исти- на 

je божанска и не сме се процењивати да ли нам ласка или 

нас ружи, погодује ли нашем личном, породичном, 

сталешком, народном или државном интересу. Истине се 

сви морамо држати и према њој управљати, a не об- рнуто. 

У својој Земљи Недођији, Владика Николај пише како у 

својој завршној речи оптужени Спасо Спасовић каже да 

неће бранити себе већ Истину, пошто ће она најбоље 

бранити њега. Отуда, ми je беспоговорно мо- рамо увек 

прихватити са свим њеним последицама, ма- кар биле 

поражавајуће no нас. Ту не сме бити никаквог “али”, 

подлачког самооправдавања и изговарања, ни- ти 

несојског роптања због испуњења Правде. Међутим, 

бечко-берлински историјски модел je огромна превара 

настала у таборима из којих се, како смо навели, “крвавим 

очима гледало (и гледа) на Србе” (и Словене у целини). 

Ту лаж, пласирану зарад стратешких политичких 

циљева одређених центара моћи, ми смо у претходном 

поглављу покушали дубље сагледати - то јест, као намеру 

да се обесмисли библијска историја, и тиме учврсти 

богоборачки поглед на свет. 

Насупрот тој, научно ништавној историјској школи, 

уздиже се српска аутохтонистичка или словенска шко- ла 

која ју je демаскирала - што њеним поклоницима не смета, 

пошто се већина понаша као да се ништа није де- сило. 

Припадници аутохтонистичке школе - боље ре- чено, 

усмерења - открили су огроман број занемарених 

чињеница, доводећи у питање многе историографске 

догме. Нажалост, из већ наведених разлога, они још ни- су 

у могућности да кажу своју последњу реч - мада су и до 

сад урадили више него што би у нормалнмм прили- кама 

било довољно да изазове велики потрес, и поди- гне све на 

ноге. 

Јер, на шта нас до сада прикупљена сазнања упућују, a 

нарочито што се иза њих засада само наслућује, бит- 

184


но je највише због наше, и свечовечанске будућности. 

Досадашња сазнања довољна су за велики прео- крет у 

животу Срба (али и других народа), будући да 

обесмишљају и превазилазе 237 целокупну нововековну 

парадигму која je одређивала наш однос према својим 

вредностима и традицији, суседним народима и државама, 

земљама Запада и њиховим тековинама, ве- ри, 

просвети, науци, култури... Ваљало би, наиме, превредновати 

238 све нововековне вредности и релације, и 

несхватљиво je, неопростиво и no последицама трагично, 

што то као да се тиче само малобројних родољуба - 

као да се не ради о нечему од прворазредног значаја за 

народ у целини. Но, да се вратимо шиптарском питању. 

Наиме, ако су Шиптари потомци древних Илира, a ми 

варвари који смо у 7. веку заузели њихове земље и 

пролили море невине крви, онда je Правда на њиховој 

страни, и ми не смемо ометати њено извршење. Једино 

гцта, no томе, смемо je да се искрено покајемо и замолимо 

Шиптаре да нам опросте за сва зла нанешена им од 

наших предака, и дамо им земље колико траже. Јер, Срби 

не смеју ићи против Правде, пошто то значи поћи на Бога. 

Међутим, ако смо ми аутохтони, a Шиптари дошљаци 

(вероватно из половине 11. века no Христу) који су наше 

робовање под Турцима искористили за своје јачање и 

ширење на наш рачун, онда се све мења. Онда je Прав- да 

на нашој страни, и тражи да се исправи неправда. За- то 

ми у састав обновљене српске државе укључујемо не само 

Косово и Метохију, него и више од половине са- 

237 Са задовољством користимо овај израз, који су лажни прогре- систи, a 

заправо материјалисти и богоборци, резервисали за себе и своје заблуде. 

238 ETO још једне речи драге онима који су истрајно “превреднова- вали” све и 

свја, док нису закључили да, осим чулне насладе, ни- чега вредног и нема. 

185


мо формално постојеће државе Албаније. 249 Јер, цела та 

земља од искона припада Србима, a што je нећемо сву 

узети уступак je и милосрђе према правим (етничким) 

Шиптарима, за које ће на преосталој територији бити 

сасвим довољно места. 240 Но, имајући у виду ужасну, неговану 

духовну пометњу код данашњих Срба - узрок наше 

збуњености и хронмчног несналажења у скоро свим 

битним приликама народног живота 241 - неми- новно je 

питање шта радити са толиким Шиптарима у нашој земљи, 

кад нам je и ових са Косова и Метохије превише? Ha њега 

ћемо одговорити кад будемо разма- трали западну границу 

будуће Србије, a сада да се по- забавимо њеном северном 

границом, према Румунији и Мађарској. Ради сажетости, и 

да бисмо што пре стиг- ли до западног дела Србије и 

такозваних Хрвата, овде 

239 

Са сломом СССР-а Албанија je запала у озбиљну кризу, да би 1997. 

доживела потпуни слом, од кога се није опоравила. Фактички, земља je 

подељена на најмање три дела, у којима власт држе разни кланови и 

мафијашке групе. Велики део становништва већ се исе- лио (само у 

Грчку више од милион људи). 

240 

О овоме видети у наставку. 

241 

О каквој се збуњености и несналажењу ради показује и при- мер 

генерала Животе Панића, 1991. начелника Генералштаба ВЈ, који je 

изјавио да није било војничких сметњм да се заузму Осијек и Винковци 

(na и цела територија Источне Славоније и Западног Срема). “Али, шта 

би било да смо ми те градове заузели, a Хрвати који тамо чине већину, 

окупе се на референдуму и донесу одлуку о припајању тих крајева 

Хрватској? Зар, дакле, да нам војници узалуд гину?!” Наравно, од 

Панића се није ни могло очекивати ништа паметно (часно још мање), 

али je наш народ, међу бистријим на свету, прихватао оваква 

“објашњења”, не уочавајући у њима ништа ненормално. 

Т-акве су, наиме, последмце поменуте духовне сметености, за коју у 

лесковачком говору постоји веома описна реч - убакнутост. Нико не 

сме да каже да je цар го, јер нас наше “најумније главе” уверавају да 

je прекрасно обучен. A нема оног детета из ириче које једмно сме 

гласно да каже што сви виде, тако да времеком људи, насупрот СЕакој 

очигледности и одсуству смисла, прихватају све што им се намеће, 

мирећи се са - да парафразирамо Иљинову мисао - слободом 

свакојаког духовно-моралног зликоваштва. 

186


ћемо цитирати Деретића који на крају свог животног дела, 

Серби - народ u раса (Глас српски, Бањалука, 1998), дајући 

кратак преглед 242 словенства, пише: 

“Још један хунски народ се настанио међу Србима и на 

српској земљи, a то су Мађари. Они су се појавили у 

Молдавији око 860. год. После бројних напада no околини 

коначно су се населили у земљи панонских Срба око 

пола века касније. 243 Пре њмховог упада у тој земљи je 

познат као владар кнез Прибина, који je био фруш- ки 

(франачки) маркгроф. 244 Прибину je свргао моравски кнез 

Растислав 860. год. и довео на престо његовог си- на 

Коцеља. У доњој Панонији владао je краљ Владис- лав, 

који je погинуо приликом напада на Срем 865. Срби 

Паноније су се одржали под Мађарима све до 19. ве- ка. 

Њихов главни град био je Будим, наспрам кога су Мађари 

саградили њихову Пешту” (стр. 359). 

Приметммо само да су, помешавши се са Србима (или, 

генеричкм, Словенима) Мађари временом изгу- били своје 

расне одлике, a језик обогатили словенском лексиком. Да 

je одсудна мађаризација извршена тек у 19. веку, на више 

места сведочи и Јован Цвијић. 

О Румунима Деретић каже: “Румунија се данас не убраја 

у словенске земље, зато што њен званични језик 

242 

Премда аутор овог огледа кључна Деретићева полазишта сматра 

погрешним, a методологију проблематичном, наведене од- ломке цени 

веродостојним приказом стања на предложеним гра- ницама према 

Румунији и Мађарској. И ту се Срби одричу делова отаџбине који им 

припадају no историјском и етничком праву, бу- дући да на њима и 

данас живе потомци некадашњих Срба (или заједничких нам предака). 

243 

О подробностима видети код Милојевића. 

244 

Панонска равница je још од велике војне Карла Великог на Аваре 

била увелико испражњена, пошто je погодна за надирање разних војски, 

те несигурна за насеље. 

187


припада групм латинскмх (такозваних романских) језика. 

Па и поред тога Румуни етнички припадају сербиској 

раси, бар 80%, a остало je мешавина разнмх раса и народа. 

Пре румејског (римског) освајања, на простору Румуније 

се налазила држава Дачка. Дача- ни су једно сербиско 

племе, чија je престолница била у Сарбигетуши, у једној 

тврђави на брду Градиште. После освајања једног дела 

Дакије и њене престолнице, Трајан je успоставио римску 

Провинцију Дакију 107. н. е. У тој новој покрајини Трајан 

je населио сеобаре из источног дела Царевине, не из 

Италије. Серби у тој провинцији Дакији морали су да 

говоре румејски, односно латински језик. Што значи да су 

били постали Власи (поримљени Срби). 243 Цар Аурелијан 

je повукао, између 271. и 276, све романско становништво 

из Дакије, na и један део сер- биских Влаха. Други део тих 

истих Влаха пресељен je у земље јужно од Дунава, све до 

Тесалије. Од 10. до 13. века настају у Дакији кнежевине са 

становништвом које je говорило сербиски и један дијалект 

латинског језика. Потом се појављују као веће кнежевине 

Влашка и Молдавија. У тим кнежевинама je преовлађивао 

сер- биски језик, који je уједно био и црквени језик, све до 

краја 18. века. Тада су у Влашкој дошли на власт Грци 

фанариоти и они су укинули сербиски језик у влашкој 

Цркви. Употреба србице (ћирилице) као писма задржа- ла 

се у Влашкој и Молдавмји све до доласка нове немач- ке 

династије Хохенцолерна 1866. Румунизација и на- 

245 

Деретић je мишљења да су речју “Влах” слободни Срби означавали 

такозване римске Србе - оне који су потпали под римс- ку 

власт, na се почели разликовати од осталих Срба и тиме што су 

примали хришћанство. Међутим, 2002. на једном скупу у Лозани, 

Деретић je могао чути тврдњу Ружице Борисављевић да “Влах” зна- чи 

Откровење Духа Светога - односно, носиоца или оличење тог 

откровења. У том смислу, Срби који су чували и сачували древну веру 

били су Власи, a с појавом хришћанства постали Стари Власи (одатле 

назив краја у данашњој југозападној Србији и источној Бос- ни), за 

разлику од хришћана који су Нови Власи. 

188


водна латинизацмја Влашке и Молдавмје почиње 1833. 

год. под утицајем Фрушке (Француске) и њу су водили 

влашки париски студенти” (стр. 361). 

Чујмо још Јована Цвијића који посебно о Банату каже: 

“Може се с много поузданости утврдити да су румунске 

насеобине у равници Баната скоро све насељене почевши 

од 18. века. Ти су Румуни сишли из источних 

брдовитих предела у банатску равницу; има их који су 

пореклом из Мале Влашке и чак из Молдавије; онм су 

напустили свој завичај да би избегли режим господара и 

бојара. При крају 18. века Румуни преовлађују у правцу 

према Карасенбашу, Лугошу, Оршави и Липи (Липова). 

Овде су многи Срби порумуњени. Сасвим неистинмто 

представљају распрострањење Румуна у Банату многе 

етнографске карте које су пред Конференцију Мира и за 

време ње, публиковали Румуни и румонофили.” 246 

И Текелијина књига о Власима, коју je још 1992. превео 

247 и снабдео одговарајућим коментарима Србин из 

Темишвара Стеван Бугарски, расветлила би истинско 

стање у тим областима, али никако да се штампа. 248 Поред 

интелектуалних и духовних дарова Саве Текелије, њу 

посебно драгоценом чини што je он био “човек са терена” 

Наиме, знајући румунски безмало као српски, живео je у 

Араду када je цело Поморишје убрзано губи- 

246 

Ј. Цвијић, Говори u чланци> књига 3 (том 1), стр. 321-324. 

247 

Књига je писана на немачком и румунском паралелно. Текст на 

румунском писан je њиховом ћирилицом. 

248 

Нема земље у свету (осим Србије) у којој писање и суште исти- не 

која доводи у питање превасходство народа домаћина, или ди- ра у 

његову националну гордост, доноси симпатије писцу или приређивачу 

текста - поготово не уколико још припада мањинском 

народу. Претпостављамо да Бугарски зато још није објавио свој превод. 

189


ло српска обележја под притиском румунског становништва. 

Северну границу будуће Србије не могу, значи, оспорити 

ни Мађари ни Румуни. Јер, ми се одричемо де- ла 

својих исгоријских земаља, и помађарених, односно 

порумуњених Срба. И за једним и другим можемо само 

жалити, али се можемо љутити једино на себе, Ко нам je 

крив што TOKOM целог 19. века нисмо водили разумну 

националну политику (у 20. смо се одрекли и српског 

имена), те што малобројни српски пукови 1918, уместо у 

Крањску, Корушку и Штајерску, нису упућени у Банат и 

ка Будиму? Румунима у будућој Србији биће загарантована 

сва досадашња права, буду ли они поштовали преостале 

Србе у свом делу Баната. С Мађарима, пак, ваља 

другачије. Наиме, Румуни никад (осим за владавине 

Чаушескуа - интернационалисте, и у бити антируму- на) 

нису испољавали насилно непријатељство наспрам Срба, 

a порумуњивање српских простора одвијало се природно, 

са наше слабости. Но Мађари су од свог до- ласка, a 

нарочмто откако су се ставили под окриље пап- ства, 

наши загрижени непријател>и. Уз то, мађаризација Срба 

спровођена je плански. И док су се Мађари на српској 

земљи, после војничког слома своје државе (Аустро- 

Угарске), лепо одржали, дотле je од масе Срба у 

новоформираној Мађарској данас преостало свега неколико 

хиљада. Наставити са тетошењем стотина хиљада 

Мађара зарад привида очувања Српства у Мађарској не 

би било разумно, ни праведно. Зато преостале угарске 

Србе ваља преселити у Србију, a овдашњим Мађарима 244 

249 

Највећи број њих и јесу помађарени Срби, однрсно, Слове- ни. 

Особе светле косе и ппавмх очију, које, носећи мађарска имена, 

сматрају себе Мађармма, нису у потпуности криве за бесмислицу свог 

стања и назора. Навршавање Последњмх времена (Доба изо- пачења) и 

овде je учинило своје, те данашње човечанство верно ос- ликавају 

Његошеви стихови: 

“Будале су људи од старине, 

190


предочити да код нас више неће бити никакве мађарске 

националне мањине. Којима то не буде одговарало, слободни 

су да оду. 

И тако стижемо, коначно, на западне границе будуће 

Србије, где се граничимо са Словенцмма, Истранима и 

кајкавским становништвом загребачког, вараждинског и 

крижевачког округа (жупаније) некадашње аустроугарске 

Цивилне Хрватске. A онима који се питају где су 

ту Хрвати - присталицама брозовског, антисрпског 

“братства и јединства” - можемо у даљем излагању само 

предочити шта су домаћи следбеници бечко-берлинске 

квазиисторијске, политикантске и надасве богоборач- ке 

подметачине направили од наше, балканске, европ- ске и 

општечовечанске историје, 250 и што су наши бедни 

будале ће остат до вијека ” 

250 

Алм и од језичке науке, што je српски филолог Петар Милосављевић 

подробно разобличио у својим делима посвећеним обнови срп- ске 

филолошке традиције, под којом подразумева повратак извор- ним 

Вуковим ставовима о српском језику. Но, они садрже и значајне 

недостатке и недоумице, које будући филолози треба да отклоне и 

разреше. Ако Бог да, овоме ћемо посветити посебно поглавље у 

евентуалном другом издању овог дела, a овде се у најкраћем освр- нути 

на политички аспект језичког питања. 

Између осталих, и Димитрије Љотић je приметио да добра полити- ка 

од више народа ствара један, a лоша од једног више њих. Срби, и 

политика у њихово име вођена, то најжалосније потврђују. Битан 

сегмент такве политике, био je и остао наопака језичка полмтика. Јер, 

књижевни језик je својеврсни вештачки језик, језик образова- них, и 

њиме већина народа не говори, већ различитим локалним дијалектима. 

Задатак књижевног језика je да најбоље изрази духов- но-душевни 

живот једног народа и да га повеже у целину. И једно и друго се 

најбоље постиже ако се књижевни језик обликује од све- га најбољег из 

помесних говора. При томе се за његову основу увек узима један од 

њих, коме се придружују пробрани елементи оста- лих. Због тога се 

књижевни језмк не може у потпуности поистове- тити ни са једним 

локалним говором, будући да се у њему огледа и одражава целина 

живог народног језика. У њему, сваки дијалект препознаје себе, 

истовремено присно дожив/Бавајући остале. A то je услов (ако не 

довољан, свакако потребан) успостављања народног јединства и залог 

његовог очувања. Речју, књижевни језик треба да спаја, не раздваја. 

191


политичари (a успешни политиканти) TOKOM два претходна 

столећа наказно оживели, надајући се да ће наши 

аргументи допрети до истинољубивих мимо страха од 

слободе мисли и “академске” цензуре. Нашој хрватској 

Нажалост, прихватајући уздизање једног локалног говора у ранг 

књижевног језика (стављањем знака идентичности између њих), Срби 

су својмм непријатељима подарили оруђе и оружје којим ће они 

наставити да одсецају читаве делове Српства. (За то не кри- вимо 

Вука, већ његове лажне следбенике - али и његове лажне 

противнике,о чему ћемо детаљније говормти у за то предвиђеном 

поглављу.) Јер, док je Вукова језичка и правописна реформа била још у 

повоју, одмах се “показало” да јужно од Алексинца и источно од 

Тимока нема Срба, те да Кнежевина Србија тамо нема никога да 

ослобађа. Ставом да све што нема седам падежа није српски, већ 

бугарски, потпомогнут je бугарашки “препород”, због кога ћемо за 

непуних сто година на истоку и југоистоку изгубити више Срба него 

на западу од Гајевог “илиризма”, Штросмајеровог “југославизма” и 

Јагићевог “сербо-кроатизма” (И док се о похрваћмвању Срба и пише, 

бугарење одавно не помиње нико, као да га није ни било.) Стога смо, 

после “македонског” добили и “хрватски” и “ бошњач- ки” језик (мада 

“српски академици” још нису начисто није ли пра- вилније рећи 

“босански”), a ту je већ и “црногорски” У 1међувреме- ну се о икавском 

српском више и не говори, a Вуков ијекавски je фактички препуштен 

“Хрватима”, “Бошњацима” и “Црногорцима” (уз чак формалне 

покушаје да се то “легализује”, на пример у Репуб- лици Српској). 

Савремени српски књижевни језик готово je изјед- начен са језиком 

медија, пре свега телевизије (која, између осталог, успоставља и 

језичке норме), и сведен на (ново)београдски помесни говор, заправо 

београдски “сленг” - екавски са углавном очуваном Вуковом 

граматиком, све мање српских речи, и ужасним нагласком - једним од 

најочитијих показатеља нашег укупног срозавања. (Вла- дика Данило 

Крстић сматрао je наглашавање задњих слогова ме- ром животне снаге 

народа, a померање акцента према предњим знаком њеног опадања). 

Будући српски књижевни језик стога мора наткрилити све cpri- ске 

локалне говоре, узимајући што je у њима најбоље (на пример, Вукова 

граматика и старосрбијански нагласак, како je предлагао Владика 

Данило Крстић), те успоставити живу везу са језиком наших 

средњбвековних споменика - пре свега црпећи из његове пребогате 

лексике, али и усвајањем префињених граматичких об- лика попут 

партиципа. Ваља размислити и о враћању знака “јат” у правопис, чиме 

би се превазишао проблем екавског, ијекавског и/ или икавског 

изговора (no предлогу једног од ретких филолога ср- пске 

оријентације, Радмила Маројевића). 

192


“браћи” тисућљетне културе, цивилизације, државно- сти 

итд, итд, посветићемо зато дужну пажњу, али тек после 

осврта на Словенце, о Истранима казавши само да су 

мешавина, која се ни данас не осећа Хрватима. 

Наиме, данашњи Словенци су једно словенско гтле- ме, 

илити народ, који се од нас Срба разликују коли- ко Чеси, 

Словаци, Пољаци или било који други Слове- ни. 

Имајући у вмду налазе српских аутохтониста, јасно je да 

су и они некада били Срби. Но, од Српства су поче- ли 

отпадати укључењем подручја данашње Словеније и 

делова данашње Аустрије у германско царство. Наредних 

векова, изложени жестоком притиску римокатоличке 

јерархије и не мање сурових немачких господа- ра, 

део се претопио у Немце, a остатак изгубио српску 

народну свест и душевна обележја. Изградивши нов народни 

идентитет, прихватљивији својим тлачитељима, 

део који je сачувао народно име ипак je успео да се не 

понемчи. 

Са њима немамо ништа спорно. Српска војска их je 

ослободила од Немаца, a заблудели српски политича- ри 

увели у ред државотворних народа. До скора, они су 

волели Србе, и ми њих, о чему говоре и догађаји из 

Другог светског рата. Наиме, no окупацији Краљевине 

Југославије, Немци су око 40.000 Словенаца протерали у 

Србију где су били прихваћени као драги гости, a такозване 

српске националне снаге 251 (четнике и добровољце), 

251 

Израз “српске националне снаге” уобичајен je код 

некомунистичкмх историографа Другог светског рата и обухвата 

четнике и/или прмпаднике Српског добровољачког корпуса. 

Међутим, он je неодговарајућм, јер Срби за све време Другог светског 

рата нису имали ниједну војну, нити политичку организацију no 

циљевима српску (која се борила за обнову Србије и Српства). И 

Михаиловићев четнички покрет - заправо, Југословенска војска у 

Отаџбини - и Љотићеви добровољци - припадници Сриског 

добровољачког корпуса - били су југословенски усмерени и борили се 

за обнову Југославије. По националном саставу, ови покрети јесу били 

српски, али je то био и партизански, што поменути 

193


Словенци су топло дочекали приликом повлачења 1945. 

И за комунистичке Југославије (“Тугославије” no речи- ма 

Момира Војводића) са Словенцима смо живели лепо, тако 

да се њихово кукавно и злочиначко понашање приликом 

распада СФРЈ не може правдати. Но, то je њихова 

срамота, које ће се сећати кад отпочне њихова поновна 

германизација (већ, изгледа, у току). Наша заједничка 

граница срећом неће бити дуга (од Карловца до Горског 

Котара), и ни у чему спорна. 

Напокон, да кажемо нешто и о онима који себе зову 

Хрватима. Читалац je свакако запазио да прм помену тог 

имена редовно користимо наводнике или израз “такозвани”. 

Просечно обавештени Србин (што значи потпу- но 

необавештен или погрешно обавештен) би то мож- да 

протумачио као нерасудну, шовинистичку мржњу и - 

погрешио. Но прилично ретки Срби макар делимич- но 

упознати са историјским, језичким и верским аспек- тима 

“хрватског” питања дали би нам, уз бројне огра- де, за 

право - да би се само они који знају истиниту историју, м 

за крађу српског језика 252 у 19, a “оверену” у 20. веку, 

беспоговорно сложили са оваквим прилазом. 

Напоменимо одмах да je међу главним задацима српске 

историјске науке да расветли порекло старих Хрвата, то 

јест, да ли су они једно српско племе или Авари? 253 Ово je 

важно, али не и пресудно за оно што нас занима - ко су ти 

који се данас називају Хрватима? Наиме, између ста- рих, 

заправо средњовековнмх Хрвата (ако су и били етницитет), 

и оних који данас носе њихово име, готово да 

нема народносног континуитета. Да објаснимо: 

историографи као да превиђају. 

252 

Погледати истоимену књигу Лаза Костића. 

253 

Прво гледмште заступали су Милојевмћ и Лазић, a друго Деретић. 

Радивоје Пешић, међутим, сматра да су Хуни (или Уни) занраво 

Словени, тиме отварајући питање порекла Авара. Такође, Пешић 

сматра да Словене треба видети и у осталим групама обично сматраним 

за монголске: Печенезима, старим Бугарима, Хазарима... 

194


У раном средњем веку налазимо Хрвате расуте по- пут 

малих острва у мору Срба (или Словена). Ha Бал- кану мх 

има у делу Далмације и Посавини, свуда окру- жених 

Србима. Далматинскм Хрвати дуго су живели у српској 

држави, да би после једновековне самостално- сти 254 , 

крајем 11. века потпали под угарску круну. По- савски 

Хрвати су живели разбацани на ширем просто- ру, 

помешани са Србима и онима од којих ће временом 

настати Словенци - увек у саставу туђе државе: Србије, 

Франачке и Угарске. 

Владајући слој у свим областима где je било и 

средњовековних Хрвата, у огромној већини, негде 

искључиво, чинили су Срби или Мађари - a кад су они 

потпали под Хабсбурге, и Немци. 255 У епископату римокатоличке 

цркве, пак, главну реч су увек, na и данас, 

имали странци. Пишући о томе искључиво no хрват- ским 

мзворима, на страни 468-470. поменутог дела, Костић 

констатује: “A Хрватм HPicy никад за хиљаду го- дина 

имали своје бискупе”. Шта се, у таквим условима, могло 

сачувати од народне свести, ако je и постојала? Усто, сва 

стара “хрватска властела” (цвет народа) затрта je у време 

Турака, већ на самом почетку турске најезде. Погледајмо 

шта Костић, на стр. 471 цитираног дела, пи- ше: 

254 

Подробније о томе видети код Деретића, (Западна Србија, Завод за 

србистику - Сардонија, Чикаго, 1995). A и самосталност “Краљевине 

Далмације и Хрватске” треба посматрати у светлу цен- трифугалних 

тежњи високе властеле средњовековних, умногоме децентрализованих 

држава, као што je била и српска. Ни поме- нута Краљевина није 

настала народном вољом, нити из народних потреба (уосталом, у њој 

су Хрвати живели заједно са Србима), већ из жудње локалне властеле 

(углавном српске) за влашћу, и поли- тичког мешетарења околних 

српских непријатеља, предвођених архинепријатељем из Ватикана. 

255 

Видети код Деретића у поменутом делу, стр. 77 и код Л. М. Костића, 

Истина о хрватској тисућлетној државности, 7. том Сабра- них 

gena, стр. 470-475. 

195


“Какво год било (то јест no етничком саставу), то старо 

хрватско племство je ишчезло при навали Турака. Ево 

шта о томе пмше хрватскм најомил>енији политичкоисторијски 

писац др Иво Пилар под псеудонимом Фон 

Сидланд (Л. фон Зидланд, Јужносповенско питање, превео 

Федор Пуцек. Загреб 1943. Матица Хрватска, стр. 

26) 256 : ‘Хрватско се племство затирало и изкорењивало из 

своје дједовинске рођене груде, na je листом бјежало 

пред Турцима према сјеверу м сјеверозападу. Најбоље 

силе бијаху уништене и најбољи појединцм пропадоше... 

Водећи елемент хрватског народа, који je државу створио 

и политички водио, бијаше дијелом изкориењен, 

дијелом уништен, na je изгубио непосреднм додир с 

осталим хрватским народом 

Из Деретићеве Западне Србије сазнајемо да je, рецммо, 

угарско-хрватски бан Деренчин 1493. код Удбине 

дожмвео страшан пораз од босанске турске војске, 

предвођене потурченим Србином Јакуб-пашом. Хрватска 

погибија била je таква да je нестало сваке воље за отпором 

становника те угарске покрајмне - будући да je 

страдао и сам бан Деренчин са сином и још 5.700 припадника 

племићког сталежа, док je обичних војника 

заробљено само 15.000. Пошто су им одсекли носеве, 

Турци су их пустили на слободу, што je изазвало ужас 

међу локалним становништвом, и потерало га да се у 

масама исељава према северу м северозападу. Упади Турака 

у Далмацију, a нарочито рат започет 1498. између 

Турске м Венеције (чију су пешадију чинили углавном 

Срби), довео je до исељавање Хрвата и са тог подручја, и 

прелажења fta јадранска острва и у Италију. Стални тур- 

256 

Од Костића сазнајемо да je Иво Пилар живео као адвокат у Туз- ли, 

a да се поменута књига појавила 1917. на немачком у Бечу. Пи- ларов 

антисрбизам није био блажи од Старчевићевог, a данас се његовим 

именом зове главнм хрватски државни, национално-ис- торијски 

институт. 

196


ски упади из Босне у околне области настављени су до 

половине 16. века, a приликом сваког 257 су Турци, поред 

пустоши коју су за собом остављали, одводили бројно 

робље оба пола и продавали га no трговима Истока. 258 

Резултат свега тога Деретић приказује на стр. 118 своје 

књиге: “Два сведочанства говоре јасно о томе што се тада 

десило: ‘Столне су и жупне цркве попаљене, жупе и 

села разметнута, самостани раскопанм и свећенство се 

разбегло и расуло. Заклонио се тко je жив утекао да 

сахрани главу за млетачке бедеме покрај мора. Од Цетине 

до Зрмање нигде свећеника, нити светога мјеста, 

него се усједнула права abominatio desolationis. (Фра- тар 

Ст. Златовић, Франовци u хрватски пук у Далмацији, стр. 

42). Млетачки чиновник Андреа Барбариго, у сво- ме 

извештају влади од 16. 2. 1531. пише како нема ви- ше 

скоро ни једног римокатолика у далматинском континенту. 

Книн и Книнска крајина били су проглашени 

од стране римске Курије: in patribus infidelium, јер ни 

једне латинске цркве није било нпти римокатоличких 

верника. ‘Једном ријечју, све што je било римокатоличкога 

у онмм земљама, које сада заузеше Турци, све се то 

разбјегло и остаде пуста од староседилаца Хрвата сва 

континентална Далмација, некадашња колевка и срце 

хрватске државеГ (Милаш, стр. 168)” 259 

237 

Неки од тих упада досезали су до Удина у Италији, не ра- чунајући 

велику турску офанзиву и слом Угарске на Мохачу (дело босанских 

потурчењака), када je угрожен и Беч. 

258 

Коментаришући несметане преласке турске војске преко 

територије ове угарске провинције, Деретић закл^учује: “Кроз 

Хрватску je јездила турска коњица без икаквих препрека, као да у тој 

земљи нмје било човека дораслог за оружје.” (стр.120) - да би мало 

даље цитирао Тадију Смичикласа, који каже: “To je стварно срамота 

што je непријатељ могао тако лако да прође преко наше земље као да 

никога у њој није било” (стр. 126). 

259 

Епископ Никодим Милаш, Православна Далмација, Нови Сад, 

1901. 

197


Тако су, не одвише славно завршили стари, 

средњовековни Хрвати - ако су и били посебна етнич- ка 

група. Насупрот њима, православни Срби пружа- ли су 

жилав отпор Турцима, a селили се само ако би им нови 

крајеви пружали боље услове за наставак бор- бе. Тако je 

у областима дуж линије додира аустријске и турске 

царевине 1578. образована Војна Крајина, чије су 

становништво, поред аутохтоних Срба, чини- ли и Срби 

придошли из других српских крајева, пре свега Босне и 

Деспотовине. Бановина Хрватска, по- сле слома Угарске 

на Мохачу и прмпајања њеног остат- ка Аустрији, 

потпала je под аустријски скиптар - мада опет као део 

Угарске. (Сами Угри су до половине 19. ве- ка били 

потчињени Аустријанцима, те су житељи поме- нуте 

угарске покрајине били двоструко вазални - од- носно, 

подјармљени). Речена област од три жупаније: 

загребачке, вараждинске и крижевачке, добила je службени 

назив Цивилна Хрватска, a њено становништво je, 

као и данас, говорило кајкавски 260 . Иако филологија није 

до краја одредила припадност кајкавског наречја (јер то 

није у интересу наших и Божјих непријатеља), оно се 

најпре може сматрати словеначким дијалектом, те би 

следило да су Кајкавци (или Кекавци, како их je нази- вао 

Вук) заправо Словенци. 261 Ову тезу поткрепљује и Цвијмћ, 

позивајући се на истраживање Василија Ђерића из књиге 

О српском имену у западнијем крајевима nameta народа (у 

Биограду 1901.), кад пише: 

260 

Овде се мисли на говор обичног народа, a не племства које je 

слабо знало народни језик, a добро говорило мађарски, немачки и 

латински. У то време je само племство чинило народ у политичком 

смислу, те испада да су племићи Цивилне Хрватске - који су слабо 

или никако говорили кајкавски - били једини званично призна- ти 

Хрвати. 

261 

Ha ово су такозвани хрватски научнмци све Словенце прогласили 

“планинским Хрватима”. 

198


“Ha сличан начин je променило име кајкавско становништво 

данашње северне Хрватске. Оно се у 16, 17. и 18. 

веку звало Словинцима, и свој језик словински. Званичним 

и другим утицајима, почне се у поменуто кајкавско 

становништво око 1700. увлачити мме Хрват и то име 

постепено освоји ” 262 

Јад и беда ове мале бановине у политичком, правном, 

економскохм и сваком другом погледу, као и потиштеност 

народа који je ту живео, јасно се дају сагледати из 

већ цитираног Костићевог дела, Истина о хрватској 

тисућлетној држави (7. том Сабраних дела, стр. 435- 535), 

те би и то требало да разјасни наше наводнике уз 

хрватско име. Јер, ови који се сада називају Хрвати- ма 

имају врло слабе везе са средњовековним Хрвати- ма, чије 

су порекло и етничка посебност иначе спорни. Изгледа, 

да остатак тих старих или правих Хрвата тре- ба тражити 

у чакавском становништву Далмације, чији се удео у 

савременој “хрватској” нацији да оценити из 

дијалектолошких картм такозваних српско-хрватских 

говора. 263 

Шта je, онда, савремена “хрватска” нација етнички? 

Осим малобројних чакаваца, њу чине кајкавци (огра- нак 

Словенаца), те потомци Немаца, Мађара, Чеха и иних 

поданика Аустроугарске који су службовали у тим 

крајевима na остали и, највећим делом, Срби римокатолици. 

Али, како je могуће да се једна нација формира 

од толико разнородних елемената? Наиме, ма- да je 

истина да се већина модерних нација формирала 

262 

Јован Цвијић, АитропоГеоГрафска u етноГрафска истраживања, 

књига 4 (tom 1), стр. 250-256, одељак О имену. 

263 

Ha пример, карта др Далибора Брозовића, приказана у часопи- су 

Србистшка, број 2-3 /1998, стр. 54. Будући прави (типични) “хрватски” 

научник, ни Брозовић највероватније није одолео да чакав- це 

бар донекле не рашири и умножи. И поред тога, простор je мали a број 

чакаваца миноран. 

199

Дејан Стевановмћ 

од више народа, хрватска je јединствена, будући назва- на 

no убедљиво мањинском народу - чакавцима који у 

савременој “хрватској” нацији не учествују ни са де- сет 

одсто (усто, увек као слуге). Цвијић подсећа да je то 

изведено “званичним и другим утицајима” - при чему je 

“званичне утицаје” чинио државни механи- зам 

Аустријске монархије, a “друге”, још важније, римокатоличка 

мултинационала са седиштем у Ватика- ну, 

која себе богохулно назива “Црквом Хрисговом” To je наш 

архмпротивнмк, a Аустријско царство и Млетач- ка 

републмка су били само његова оруђа. О томе, Вера 

Ммлосављевић, коментаришући дневничке забелешке 

Саве Текелије из периода 1795-1797, пише: 

”Осим неограничене царске власти (аустријског ца- ра) 

бмла je само још једна која je тако иритирала младог 

Текелију - власт римског папе, која je била и изнад царске. 

Коментаришући велику моћ папиштанских влади- ка 

преко којих папа остварује своју власт над осталим 

људима, он je био запрепашћен великом снагом тога 

центра моћи у Риму. Наглашавао je како и царска власт 

завмсм от једнога попа из Рима: ако он хоће, то ће моћи 

ома на цара буну дигнути ”’ 264 

Овај пасус Вера Милосављевић завршава једном за нас 

драгоценом ммшљу: ”Ова Текелмјина опаска мог- ла би да 

буде од помоћи у расветљавању замршених историјских 

збивања не само у доба инквизиције, него м у новијим 

временима ” 265 

Управо вођени тмм увидом м мм покушавамо осветлити 

многе српске, и свечовечанске проблеме - с тим 

264 

Књига ирва, стр. 195 

265 

Још једна потврда исправности става који je и Достојевски имао 

према папству- односно римокатоличкој идеји светске власти, или, 

тачније, владавине над светом. 

200


што папмзам посматрамо као огранак или део велике 

коалиције зла, коју смо назвали Антицрквом. 

Наиме, српска средњовековна држава настала крајем 5. 

века хришћанске ере (заправо, обновљена после рим- ске 

окупације), сучељавала се са хиљадугодишњим снажним 

притисцима Источног и Западног Римског царства, 

реинкарнираног папизмом. Готово непрекид- ни ратови 

које су Срби водили ради очувања независ- ности, 

смењивани су периодима привидног мира, који су српски 

непријатељи користили не би ли се боље при- премили за 

наредни рат. У склопу тих припрема посеб- на пажња je 

поклањана унутрашњој дестабилизацији Србије, за шта се 

свако средство сматрало дозвољеним, na и злоупотреба 

Цркве. Између безбожних ромејских царева и 

богоодступних римских епископа у томе није било 

суштинске разлике - с тим што je моћ Источног Рима из 

века у век слабила, док je световна моћ оно- га кога 

Његош назива “жрецем Европе” расла, рек- ло би се, 

сразмерно његовом богоодступништву. Ова уплитања у 

живот хришћанске цркве у Срба (уз честу помоћ 

издајника у српској јерархији) трајала су колико и наша 

средњовековна држава. Кад су се на челу држа- ве 

налазили способни, a на челу цркве истински Богу 

предани људи, никаква пропаганда, na ни верска, није 

имала учинка. Али, кад макар један од ова два услова 

није био мспуњен, настајале су смутње које су доводи- ле 

до страшних ломова, као рецимо при пропасти прве 

српске средњовековне династије Свевладовића (или 

Самовладића). 266 Прилике су се додатно погоршале после 

званичне поделе до тад бар привидно јединствене 

хришћанске цркве 1054, пошто су се Срби одједаред нашли 

у различитим, међусобно оштро супротстављеним 

црквама - православној и римокатолмчкој. Тако су Срби 

266 

Видети код Милојевића 2. део Одломака... и код Деретића Западну 

Србију. 

201


од више народа, хрватска je јединствена, будући назва- на 

no убедљмво мањинском народу - чакавцима који у 

савременој “хрватској” нацији не учествују ни са де- сет 

одсто (усто, увек као слуге). Цвијић подсећа да je то 

изведено “званичним и другим утицајима” - при чему je 

“званичне утицаје” чинио државни механи- зам 

Аустријске монархије, a “друге” још важније, римокатоличка 

мултинационала са седиштем у Ватика- ну, 

која себе богохулно назмва “Црквом Христовом”. To je 

наш архмпротивнмк, a Аустријско царство и Млетач- ка 

република су били само његова оруђа. О томе, Вера 

Милосављевић, коментаришући дневничке забелешке 

Саве Текелије из периода 1795-1797, пише: 

”Осим неограничене царске власти (аустријског ца- ра) 

бмла je само још једна која je тако иритирала младог 

Текелију - власт римског папе, која je била и изнад царске. 

Коментаришући велику моћ папиштанских влади- ка 

преко којих папа остварује своју власт над осталим 

људима, он je био запрепашћен великом снагом тога 

центра моћи у Риму. Наглашавао je како и царска власт 

зависи ‘от једнога попа мз Рима: ако он хоће, то ће моћи 

ома на цара буну дигнути.”’ 264 

Овај пасус Вера Милосављевић завршава једном за нас 

драгоценом мишљу: ”Ова Текелијина опаска мог- ла би да 

буде од помоћи у расветљавању замршених историјских 

збивања не само у доба инквизиције, него и у новмјим 

временима ” 265 

Управо вођени тим увидом м ми покушавамо осветлмти 

многе српске, и свечовечанске проблеме - с тим 

264 

Књига прва, стр. 195 

265 

Још једна потврда исправности става који je и Достојевски имао 

према папству - односно римокатоличкој идеји светске власти, или, 

тачније, владавине над светом. 

200


што папизам посматрамо као огранак или део велике 

коалиције зла, коју смо назвали Антицрквом. 

Наиме, српска средњовековна држава настала крајем 5. 

века хришћанске ере (заправо, обновљена после рим- ске 

окупације), сучељавала се са хиљадугодишњим снажним 

притисцима Источног и Западног Римског царства, 

реинкарнираног папизмом. Готово непрекид- ни ратови 

које су Срби водили ради очувања независ- ности, 

смењивани су периодима привидног мира, који су српски 

непријатељи користили не би ли се боље при- премили за 

наредни рат. У склопу тих припрема посеб- на пажња je 

поклањана унутрашњој дестабилизацији Србије, за шта се 

свако средство сматрало дозвољеним, na и злоупотреба 

Цркве. Између безбожних ромејских царева и 

богоодступних римских епископа у томе није било 

суштинске разлике - с тим што je моћ Источног Рима из 

века у век слабила, док je световна моћ оно- га кога 

Његош назива “жрецем Европе” расла, рек- ло би се, 

сразмерно његовом богоодступништву. Ова уплитања у 

живот хришћанске цркве у Срба (уз честу помоћ 

издајника у српској јерархији) трајала су колико и наша 

средњовековна држава. Кад су се на челу држа- ве 

налазили способни, a на челу цркве истински Богу 

предани људи, никаква пропаганда, na ни верска, није 

имала учинка. Али, кад макар један од ова два услова 

није био испуњен, настајале су смутње које су доводи- ле 

до страшних ломова, као рецимо при пропасти прве 

српске средњовековне династије Свевладовића (или 

Самовладића). 266 Прилике су се додатно погоршале после 

званичне поделе до тад бар привидно јединствене 

хришћанске цркве 1054, пошто су се Срби одједаред нашли 

у разлмчитим, међусобно оштро супротстављеним 

црквама - православној и римокатоличкој. Тако су Срби 

266 

Видети код Милојевића 2. део Одпомака... и код Деретића Западну 

Србију. 

201


из делова српске државе под “духовном влашћу” римског 

епископа постали римокатолици, док се православље 

задржало у областима “принадлежним” цариградском 

епископу. (Било je усто и Срба-хришћана који ни дотле 

нису признавали превасходство ни једне ни друге стране, 

држећи се своје самосталне српске цркве. Ha њих се 

односи касније измишљени назив богумили, и оптуж- ба 

за манихејство.) 

Срећом, у то доба je српска народна свест била јака, a 

српска држава чврста, тако да су верске размирице 

остајале у другом плану. Но, с нестанком државе (којој 

су, далеко више од турске оружане силе, римска и цариградска 

закулисна политика дошле главе) створе- на je 

могућност за дубоке поделе у души и телу народ- ног 

организма. Прелазак на ислам, нарочито племића, унео je 

нове поделе међу нас и увећао општу забу- ну. 

Учвршћивању тих подела ишло je на руку и што je Турска 

била теократска држава у којој се народност 

поистовећивала са вером. Живећи у таквом амбијенту, 

православни Срби временом су се навикли (не без заслуге 

свог свештенства) да на Србе муслимане гледају као 

на Турке, a на Србе рммокатолике као на Латине. 

Насупрот томе, римокатолицизам и ислам су изразито 

интернационалистички, при чему други не зна ни за народност, 

већ само за верску припадност (сви муслима- ни 

су браћа, a немуслимани то не могу бити), док први 

признаје само народе који се клањају папи, све остале 

хришћане сматрајући “шизматицима” које свим средствима 

треба превести у “јединоспасавајућу веру” - или 

уништити. Коначна последица и једног и другог било je 

однарођивање, то јест губмтак српске народне свести код 

Срба мухамеданаца и римокатолика, и везивање појма 

“Српство” за православље. Осликавајући то стање 

народне (не)свести, Лазо Костић цитира руског конзула у 

Босни и историчара, Александра Гиљфердинга: 

202


“Србин православни где год живео: у Босни, Херцеговини 

Далмацији, Угарској, Српској кнежевини, има поред 

Цркве једну велику отаџбину: Српску земљу, која je, 

истина подељена међу многим владавинама, но која ипак 

постоји идеално као земља једног истог право- славног 

народа. Он има своје предање, зна за српског светитеља 

Саву, за српског цара Душана, за срггског му- ченика 

Лазара, за српског витеза Марка Краљевића. Његов 

садашњи живот je повезан са народним тлом м са 

пређашњим животом. 

Србин католик одриче све српско, пошто je православно, 

и не зна за српску отаџбину и српску прошлост. 

Код њега постоји само ужа провинцијална домови- на; он 

себе назива Босанцем, Херцеговцем, Далматин- цем, 

Славонцем, према области где се родио. Он свој језик не 

зове српским, него босанским, далматинским, 

славонским, итд. Ако он жели уопштити појам о том 

језику, назива га нашким језиком. Он пита нпр. странца : 

‘Умијете ли ви нашки? > Но који je то < нашки > језик, он не 

уме да каже. Он зато не зна да тај језик назове својим 

правим именом, јер он сам нема општу отаџбину, оп- ште 

народно име. Ван своје уже области у њега je само једна 

отаџбина: Римо-католичка црква...” 267 

Но, стратеге српске несреће ни такво стање није 

задовољавало, јер, kao што човек има потребу да зна ко je 

и шта je, тако и народи теже одређењу. Стога, ни неправославни 

Срби нису могли вечито остати у етнич- ком 

вакуму, без националне припадности, са одречнмм 

ставом да нису Срби - али ни Турци, или Латини. Но, 

будући да готово нико од мухамеданских Срба не зна 

267 

Л. М. Костић, 5. том Сабраних gena, стр.129. Наведено Гиљфердингово 

дело издато je 1859, кад се у Босни и Херцеговини није знало 

за хрватско име, и кад језичка крађа још није била до краја обављена. 

203


турскм, и да су различити од Турака телесно и душевно, 

док Латини као народност не постоје, и пошто ни- су 

ни Италијани, Немци, или Мађари, одрођени Срби 

нашли су се у невољи. Додуше, њихова господа су временом 

постајали други, алм je обичан свет све помену- те 

народе доживљавао као нешто непријатељско и туђе. 

Питање ко су притискало их je, и није се дало игнорисатм. 

“Гвожђе се кује док je вруће”, размишљало се за- то, 

претпостављамо, у Ватикану. 268 “Србе треба дотући док 

су оборени, не дозвољавајући им да устану. Јер, жи- лав 

je то народ, a усуд историје ћудљив. Зато се питање 

сопства српских одрода не сме оставитм отвореним - али, 

да бисмо избеглм право и једино могуће тумачење, 

понудмћемо им лажно, неприродно, na и бесмисле- но - 

но које ће нам отворити нови стратегијски пра- вац 

деловања. A онда ћемо свим силама порадитм да 

бесмислено учинммо смисленмм, немогуће могућим и 

апсурдно логичним - у чему ће нам, поред наших уходаних, 

пропагандних механизама, главни помагач би- тм 

време. Јер, старо je правило да упорно понављана лаж 

временом постаје ‘ртстина - у шта смо се, бар ми, 

небројено пута уверили.” 

И тако je “из нафталина” извучено хрватско име. Није 

битно што се тада нико нмје тако звао (ако се ико та- ко 

икада етничкм одређивао), и што je само име наро- ду 

било страно. Оно je лансирано, истакнута je теза, и 

268 

Ваља истаћи да Турци нису били тако подли, о чему сведочи 

историја православних Срба под њиховом окуиацијом - када je чак 

дошло (како Костић закључује у Образовање u одржавање ср- пске 

нације, 5. том Сабраних дела, стр. 3-156), до збијања редова 

православног Српства - додуше на подручјима ван домашаја фанариота. 

Јер, Турци су изнад свега веровали у снагу мача и ишли да 

покоре тело народа, док му душу нису непосредно дирали. Папис- ти 

су, напротив, ишли да поробе тело да би несметано напали ду- шу - 

њихов главни циљ. A упозорени смо да се таквих изнад свега чувамо. 

Његош je то сажео рекавши да би, ако би се морало бирати, радмје под 

султанову чалму него под папску тијару. 

204


пропагандни рат je почео. “Црна легија” (како би казао 

Достојевски) кренула je у општу офанзиву, трасирајући 

пут који ће убрзо почети да следе и световни историчари, 

књижевници, филолози, уз целокупне државне 

апарате Аустријске Царевине и Млетачке Републике. У 

том контексту, 1696. (непосредно после сеобе Срба под 

Арсенијем Чарнојевићем) појављује се прва од неколи- ко 

књига Немца Паула Ритера (кроатизованог у “Пав- ла 

Витезовића”) у којој се тврдм да се “хрватске“ земље 

простмру од Јадранског до Црног мора и да у њима свуда 

живе “Хрвати” - из чега се изводи да су “Срби” са- мо 

део Хрватског народа који je отпао од матице, за- веден 

“грчко-источњачком” верском пропагандом. 269 Тако je, 

једним потезом све изокренуто наглавачке и истина 

извитоперена до најситнијих сегмената. Још je 

занимљивије, са оваквом “панкроатистичком” постав- ком 

изашло се када je, како смо вмдели, хрватско име било 

непознато чак и у околини Загреба. 

Како почело, тако дочело: м оснивање катедре за славистику 

у Бечу, и такозвани Илирски покрет и преко 

њега извршена крађа језика, и Анте Старчевић и 

његови “праваши”, и бискуп Гај и његов “Југославизам”, 

и ЈАЗУ м “модерна хрватска историографија” - то јест, 

Рачки, Смичиклас, Маретић, Кљајић, итд - све je водило 

истом циљу: претварању Срба католика у “Хрвате”. 

За Србе мухамеданце сценарио je био другачији: 

чим се no слому Турске створе услови, прогласити их 

“хрватским цвијећем”, a не буде ли то ишло, преиначити 

у “Бошњаке”. За православне Србе ван “повијесних 

хрватских територија”, планирано je уситњавање 

афирмацијо м покрајинскмх назива: Црногорац, Маке- 

269 Век и no касније, расрбљени Србин из Лике, Анте Старчевић, 

назван “отцем херватске нације”, устврдиће да Срби не постоје, већ да 

их je измислила аустријска тајна полиција (чији je ревнос- ни 

сарадник био), не би ли напакостила многославном “херватском” 

народу. 

205


донац, Србијанац, Војвођанин, и слично, док je за Србе у 

оквиру њих (будуће НДХ) предвиђено што je добрим 

делом и урађено 1941-1945, a довршено 1995. 

Речју, паписти су против Срба повели тотални рат, до 

потпуног духовног преиначења или уништења, по- ход 

обилат ратним лукавствима. 270 Особеност тог рата je 

управо у његовој подлости и безобзирности - и, у готово 

потпуном недостатку наше одбране, раније колико и 

данас. Из арсенала њихових лажи и превара ваља зато 

истаћи два њихова главна принципа - ратна лукавства - 

на која je указао Костић у својим бројним делима. Први 

je да увек и свуда према Србима и њиховој земљи тре- ба 

иступати мегаломански, присвајајући све за себе, п? и 

што се сигурно не може добити. 

“Поред начелне мегаломаније”, пише Костић, “Хрвати 

имају и свој моменат на српској психи 271 прилагођену 

тактмку у постављању територијалних прохтева према 

Србима. Срби се увек ухвате на удицу коју Хрвати поставе, 

и онда се Хрвати смеју да пуцају од смеха. 

Ево како у пракси поступају Хрвати. Они нпр. ка- жу 

једанпут да желе васпостављање раније територије 

“краљевина” Хрватске и Славоније. A Срби реагирају на 

тај начин што траже за себе један део Срема. Ниједан 

Србин не тражи део Славоније (Плашки, Дарувар, итд), 

скоро нико не замера што Хрвати придржавају Банију, 

Кордун и Лику и т. сл. Виде Хрвати да су им потпуно 

обезбеђене Хрватска и Славонија, чак и већи део Срема, 

трљају руке и смеју се Србима. 

Онда кажу како je Далмација њихова. Нико им не спори. 

Нема разлога да се ни они више на томе задржавају. 

Они онда л росто кажу да je сва Босна и Херцегови- 

270 У почетку су у борбеном поретку били искључиво странци (јер 

“Хрвата” још није било), да би их временом (напредовањем у лажи) 

полако смењивао “домаћи кадар”. Данас изгледа као да са странци- ма 

све то нема везе, да je спор између нас (Срба) и њих (“Хрвата”). 

271 Али не нашој no Богу, већ no изопачењу (прим. аут.). 

206


на хрватска. Ту већ Срби реагирају, али некако млако. 

Видећемо, није баш све тако, треба да сачекамо шта ће 

рећи Муслимани, Хрвати немају право на целу Босну, 

мора се нешто мало и о Србима водити рачуна, Босна и 

Херцеговина хоће да буду у оквиру Југославије, они хоће 

југословенску федерацију. Тако и слично гласе српски 

одговори. A Хрвати се смеју. Срби не смеју ни да поставе 

захтев за српску Босну. Значи да je бар већи део 

Хрватима обезбеђен. Они, истина, Србима не дају тобоже 

ни једног педља од те територије. Али м верују да им 

je највећм део осигуран. 

Сад већ иду и даље, na траже Санџак. Не мисле они 

уопште да добмју Санџак, већ тај захтев постављају да би 

Србе мало занимали тиме и видели српску реакцију. A 

Срби се ухвате у клопку и доказују да Санџак припа- да 

њима, a не Хрватима. Хрвати се смеју. Сад виде це- лу 

Босну обезбеђену за себе. Срби су заборавили Бос- ну 

при Санџаку. Они морају да Санџак бране, a Босну 

остављају нама. Смеху и тријумфу краја нема. 

Кад су то лепо урадили, онда Хрвати кажу да Хрватима 

припада територија ‘до Митровице и даље’. Пазите: 

ради се о Косовској Митровици. Сремску Митровицу су 

већ прозвали Хрватска Митровица, и о њој неће да 

дискутују. И док се Срби бране од тога, Хрвати сматрају 

да им je Санџак обезбеђен. 

Они још сматрају и овако: ако не наиђемо опет на 

помоћ Хитлера и Мусолинија, ми ћемо моратм попуштати. 

Попустићемо прво територију ‘до Митровице и 

даље’ за интегралну Хрватску и Славонију са Сремом. A 

онда можемо попустити и Санцак да обезбедимо Бос- ну 

и Херцеговину. 

Kao и у сваком другом погледу, Хрвати су успели и 

овде да Србе баце у дефанзиву, и то срамну дефан- зиву, 

да ови доказују да Санцак нпр. није хрватски. A 

207


ниједна победа, ja то понављам, није се извојевала без 

офанзиве” 272 

Други принцип се огледа у начину коришћења 

историјских извора. Наиме, све написано у прилог 

“хрватске” ствари, ма колико неосновано и непроверено, 

каснији ауторм наводе као извор. Тако су сви каснији 

“хрватски” историчари поменутог Паула Ритера узималм 

за меродавног сведока стања које je, наводно, тада 

постојало. 

Но, зашто су баш Србм такав трн у оку папистима? 

Прво што пада на памет je да Српски народ, самим геостратешким 

положајем, препречује папистима пут ка 

истоку. Али, постојм и дубљи разлог: као народ, ми животом 

и собом отеловљујемо изворнм дух хришћанства, 

самим тим разобличујући свеколико папско богоодступништво 

(само делимично обухваћено називом 

“папска јерес”). 

Важно je, при том, имати на уму да наш случај има 

шире значење од пуке националне трагедије: српско 

историјско искуство верно м недвосмислено одслика- ва 

ткање сатанске мреже која je у наше дане обујмила већ 

цело човечанство. Јер, што су папистм урадилм нама (и 

другима широм света), идеално je послужи- ло јудеомасонским 

структурама при изградњи Но- вог светског 

поретка. Тако je стварање нових нација черечењем 

српског народног бића, плод дугорочне стратегије 

Ватмкана, добродошло јудео-масонерији за државно 

уситњавање овог дела Европе, при чему сва- ка од 

новокомпонованих државица понизно стоји у ре- ду за 

такозване иностране, a заправо јудејске кредите (од којих 

се нико осим зајмодаваца није никад овајдио). Даље, 

Јован И. Деретић je у праву кад тврди да су за 

272 Л. М. Костић, МеГапоманија jegnoiuanoi u нескрупупознох 

народа, 7. том, стр. 7-8. 

208


систематско кривотворење историје древних време- на 

најодговорнији паписти, с намере да створе утисак да 

историја почиње тек старим Римом, чију културу и 

државотворност баштине, a да пре и мимо тога није било 

ничега вредног. Ово ће касније ићи на руку заступницима 

материјализма да, тако скројеном “историјом”, 

учврсте своју веру у твар. 

Остаје нам још да видимо шта радити са великим 

бројем лажно названих Хрвата и нешто мање Шипта- ра 

који ће се наћи у западним, односно јужним делови- ма 

Србије. Пре тога, међутим, желммо подвућм што смо већ 

казали о Шиптарима: да само то питање најбоље сведочи 

о нашој духовној сметености која je, поно- вимо, плански 

изазвана постојаним и систематским заглупљивањем 

народа свеопштим расрбљивањем, у савременом 

мондијалистичком жаргону названим 

“денацификацијом” Јер, да у нашем народу постоји што 

Иљин назива “живо народно предање” 273 , свет бисмо видели 

какав јесте, na би и горње питање било беспредметно, 

одговор на њега будући очигледан. Но, пошто 

тога нема, да рекапитулирамо: 

Западна граница Србије углавном ће се поклапати са 

границом српског језика, у науци (не без зле намере) названог 

“штокавски говор”. Кајкавско говорно подручје 

остаће ван Србије, те се кајкавцима више нећемо бавити. 

Међутим, Србија ће обухватити већи део чакаваца 

- иначе малобројних, и помешаних или потпуно 

окружених такозваним штокавцима, односно онима 

којима je српски матерњи. Ово чакавско становништво 

третираћемо као Хрвате (у ишчекивању да истинита 

наука о т оме каже коначну реч) и прмзнати их за на- 

273 У књизи Пут духовне обнове (Логос-Ант, Београд, 1998), на стр. 

52, Иљин овако дефинише овај појам: “Акт духовног искуст- ва, 

духовне љубави и вере, (који) стварају и проносе народи TOKOM столећа. 

Он првенствено сазрева несвесно и лагано се, васпитањем и наслеђем, 

преноси с једног поколења на друго ” 

209


ционалну мањину. Остале “Хрвате” - рммокатолике 

српског језика - третираћемо искључиво као Србе католике. 

Којм то не прихвате, биће слободни да се иселе 

из српске државе. Дакле, нема говора ни о каквом но- вом 

“братству и јединству”, пошто ћемо пред Србе ка- толике 

изаћм с пуном истином о њиховом пореклу, и у шта су се 

претворили препустивши се ватиканском плану. Имајући 

у виду једну врсту колективног луди- ла изазваног 

папском пропагандом, извесно je да ће се многи од њих 

радије иселити неголи вратити имену о које су се 

огрешили. Само ће појединци од карактера и ума, који су 

успели да избегну падање у то колективно лудмло (или, 

масовну хипнозу), моћи да признају заблу- ду, нашта ће 

наша обавеза бмти да их пуним срцем при- хватимо као 

браћу. 

Но пре тога, a ради делимичног задовољења прав- де, 

према “Хрватима” у целини (дакле, и штокавцима и 

кајкавцима и чакавцима) морамо предузети казнене мере. 

Кад с војском будемо кренули ка западним границама 

Србије, добро би било да нас војнички дочекају и пруже 

нам досгојан отпор, да бисмо им нанели одговарајуће 

губитке. Подразумева се да би се најватренији “Хрвати” - 

уједно и најострашћенмји србомрсци - најхрабрмје и 

најупорније борилм не желећи да “влашкхж нако- ту, 

робској пасмини, моралној трулежи зрилој за си- киру” 

(Старчевић) уступе ни комад “свете хрватске земље” итд. 

Међутим, како je често истицао Костић, по- што су се 

такозвани Хрвати понајвише доказали звер- CKPIM 

иживљавањем над онима који се не бране - да би при 

првом сусрету са озбиљним противником бежали (не 

либећи се бацања оружја или пресвлачења у цивмл- на 

одела, чак фратарске хаљмне, a “хрватско цвијеће” у 

дмммје и под фереџе) мзвесно je да српска војска неће 

моћи много да се размахне. Због тога предлажемо 

следеће: 

210


1. Војнички заузети целу територију данашње Хрватске. 

2. Извести пред специјалне судове све “Хрвате” који су 

се истакли у вршењу злочина над Србима, или у њиховој 

припреми распиривањем мржње, политичком агитацијом 

или било како другачије. Њихова имена по- зната су 

нашим обавештајним службама, као и Срби- ма из тих 

крајева, од којих ће се углавном и образова- ти тамошња 

судска већа. 274 Кривце стрељати, имовину им спалити (јер 

je проклета), a чланове породица по- слати у прогонство 

без ичега. У односу на зликовце који су се посебно 

истакли у бестијалности, прошири- ти овај принцип на 

ширу породицу и са очеве и мајчине стране. 275 

3. Пре повлачења у границе српске државе разорити све 

војне објекте и војно-индустријска постројења, a фабрике 

пренете из српских крајева после Другог светског 

рата вратити у Србију. 

4. Тек no окончању тих мера, ставити Србе католике 

пред избор: јесу ли Срби, или не? Оне који се још једном 

одрекну српства, иселити са покретном имовином, a некретнине 

дати српској држави. 

Што се пак тиче Шиптара, није тешко предвидети да 

српска војска такође неће имати много посла при из- 

274 AKO je, рецимо, веће трочлано, један члан мора бити мештанин, 

други из околних (западних) српских крајева, a трећи из области с ове 

стране Дрине. 

275 Међу оваквима je увек било највише штокаваца, Срба католика, 

док je чакаваца и кајкаваца мање. Пошто Србија неће обухватити 

кајкавско подручје, то породицама зликоваца из тих крајева ваља 

ставити до знања да се ни no повлачењу српске војске не враћају, јер 

ће бити поново кажњени, не само исељењем. 

211


ласку на јужне границе будуће Србије. Стога, одмах no 

поседању подручја која су окупирали и њих казни- ти као 

“Хрвате”, na уредити питање приватног влас- ништва над 

земљом на Косову, Метохији и западном делу данашње 

Македоније. Наиме, до Другог светског рата, Српска 

Православна Црква била je велики по- седник земље, пре 

свега у Метохији. Готово сва њена земља je после 

комунистичке револуције “национали- зована” - заправо, 

подељена Шиптарима, међу којима je неколико стотина 

хиљада за италијанске и немач- ке окупације дошло из 

Албаније - никад не поставши држављани Србије. До 

1999, таквих се накупило бар по- ла милиона 276 ; под 

заштитом социјалисгичких, интер- националистичких 

власти они су живели без докуме- ната, не плаћајући 

порез, струју, комуналије, нити се држећи закона - 

писаног или обичајног, често ни свог “Кануна Леке 

Дукађина”. Сви Шиптари на овој земљи третираће се 

стога као узурпатори и као такви бити протерани из 

Србије, уз дозволу одношења покретне имовине. Ha исти 

начин поступиће се и са онима које je југословенски 

краљ Александар (такозвани Ујединитељ) довео из 

Албаније после Првог светског рата (ваљда из 

захвалности за онакав дочек српске војске у повлачењу, 

коју годину пре тога). Даље, биће поништени сви уговори 

о купопродаји земље у којима се Шиптари јављају 

као купци a Срби као продавци, почев од избијања 

Другог светског рата до времена када српска војска ова 

подручја врати у састав Србије. Наиме, сви ти уговори 

276 

Од 1999. тај број се знатно повећао, јер je граница према Албанији 

отворена, тако да нико не зна колико их je придошло. По причању 

ПГиптара из околине Медвеђе који су отишли на Космет да би 

запосели напуштене сриске домове, и који су повремено долазили да 

обмђу своје овдашње куће и имања (која им нико не дира), Приштина 

je преплављена придошлицама из Албаније, који заузимају празне 

српске куће и станове. 

212


склапани су под притиском који није престајао ниједног 

тренутка постојања друге и треће Југославије. 

Јер, као пример узмимо неко српско село на Косме- ту 

на које су се Шиптари намерачили. (Таква су била 

окружена шиптарским селима, или се с њима додиривала.) 

Основни циљ Шиптара био je да “уђу” у село макар 

једном кућом одакле би се даље ширили, због чега су 

Србима нудили цене вишеструко веће од вредно- сти 

имања. Ha то су се “пецали” најлакомији, који су тако 

долазили до великих napa и одлазили у такозва- ну 

централну Србију, где су настављали да живе знатно 

богатије. (Иначе, своје поступке правдали су тврдњом да 

ће Косово, после договора југословенских и шиптар- ских 

комуниста, ионако припасти Шиптарима.) Тако су се прве 

шиптарске породице усељавале међу Србе. Но- вац 

међутим нису давале оне већ њихове организације, 

односно кланови. Потом би се почињало с насил?ем, 

пажљиво одмереним за највећи учинак: “тврди ораси” би 

се заобилазили, a кидисало на слабије и инокосне породмце. 

Уместо да се самоорганизују м заштмте, Срби би 

се жалили властима, које би се чиниле невештим. To je 

био почетак, којим се Србима стављало до знања шта их 

чека ако се не иселе. Све су то пратиле понуде за куповину 

земље - нешто ниже од првих, али још висо- ке. 

Ово би једва дочекали “плахи и лакоми”, и Шиптари би 

већ имали добар комад земље у селу. Њихов прити- сак 

постајао бм жешћи, a Срби све збуњенији, и даље жалећи 

се на неправду у очекивању државне заштите. (Но држава 

није предузимала ништа, пуштајући све да иде својим 

TOKOM). Један no један, Срби би настављали да продају 

земљу, већ no тржишним ценама - до тре- нутка кад би 

Шиптари достигли критичну масу, после чега Србима у 

селу више не би било живота, већ би про- давали 

имовину будзашто и бежали у t( ужу” Србију. Та- ко су 

Арнаути освајали села, a кад би се сабрао сав но- 

213


вац исплаћен Србима, na поделио с бројем кућа, видело 

би се да су завојевачи и ту били на великом добитку. 277 

И мада je пример уопштен, он објашњава неопходност 

поништавања поменутих уговора. Одмах потом, 

приступило би се разматрању сваког случаја 

појединачно, што би вршили одговарајући судови 

састављени од честитих староседелаца ових крајева (како 

Срба, тако Шиптара) који знају како je стварно било. 

Задатак тих судова бмо би да успоставе нарушену 

правду. Ha пример, Шиптар који je без задњих намера 

купио земљу од Србина, плативши je поштено a да 

није морао (Србима који би je дали будзашто само да се 

склоне), би je задржао. Насупрот томе, Србима који су 

први продајући земљу пружали Шиптарима полазиште 

за даље освајање, и онима који су били на власти a 

277 

Губитак осећања саборности пројављује се и као немање поверења, 

због чега се Срби тешко окупљају, чак и кад им je жи- вот угрожен 

(осим лоших, који се лако проналазе и споразумевају). Да су 

косметски Срби били солидарни бар упола колико Арнаути, 

шиптарског ширења не би било. Штавише, тада би Арнаути, иако већ 

бројнији, кренули назад преко Проклетија, осим ако их власти не би 

заштитмле силом. Отуда ће повратак међусобног поверења (и 

неговање саборног духа) бити један од стратешких циљева државне 

политике будуће Србије, чему и Момчило Селић поклања дужну 

пажњу у свом Националном програму (видети у наставку). Тек када 

будемо кадри да се правовремено међусобно повезујемо и окупљамо 

око узвишених циљева, решићемо и издајство у сопстве- ним 

редовима. Пробуђена очигледност тражиће да се издајници 

неумољиво кажњавају, чиме ће се колебљивци одвратити од сличног 

посрнућа, a младим нараштајима посведочити да се издаја не исплати. 

Да су се, на пример, Срби могли ујединити у одбрани од Арнаута 

намерних да им освоје село, редослед потеза бмо би следећи: прво би 

сахми казнили лакоме на шиптарске nape, и изоловали све 

сународнике из власти који су се правили да не виде шта Арнаути 

раде, или се вајкали да би радо помогли, али не могу од страха за 

сопствену позицију итд. Потом би уследио удар према Арнаутима, уз 

доследну примену онога што мондијалисти називају “прекомерном 

употребом силе” и ”несразмерном одмаздом” (кадато чини неко други, 

a не они). To би арнаутски живаљ привело памети, чиме би се - да 

парафразпрамо иностране душебрижнике и њихове домаће измећаре - 

“стекли услови да мир дође и на ове просторе”. 

214


чинили се невешти - одузеће се сва непокретна имови- на 

купљена ван ове покрајине, a они с породицама би- ти 

пресељени на подручја данашње северне и средње 

Албаније која ће ући у састав будуће Србије. 

Тек no окончању тога могло би се живети свакодневним 

животом. Шиптарима у Србији био би признат статус 

националне мањине, са свим правима и обавезама које 

из тога произлазе. Истовремено, пред њих би се из- ашло 

са истином о њиховом пореклу, будући да поарба- нашени 

Срби чине убедљиву већину њих који ће се наћи у српској 

држави, a један од стратешких циљева држав- не политике 

биће њихов повратак Српству. Јер, многи су се 

поарбанашили у процесу који није био део нечијег плана, 

као хрваћење. Безбројне свирепости и покоре које су 

поспешивале арбанашење спадају у неповољне историјске 

околности, због којих најчешће можемо кри- вити само 

себе. Јер, зашто смо себи дозволмли да изгу- бимо 

средњовековну државу? Грци и паписти јесу рова- рили, a 

Мађари и Турци нападали, али као непријатељи који су 

радили свој посао. Но, зашто ми нисмо ради- ли свој? Ко je 

нама крив што смо најчешће уместо ис- тинских 

“дивотника и племића” на челу државе и цркве (односно, 

цркава) имали особе за које Његош каже: 

“Великаши, проклете им душе! 

Ha комате раздробише царство, 

Српске силе грдно сатријеше; 

Великаши, траг им се утро! 

Распре сјеме посијаше грко, 

Te с њим племе српско отроваше; 

Великаши, грдне кукавице! 

постадоше рода издајице.” 

Арбанашење je понегде трајало вековима, те се ни обрнути 

процес не може одиграти тренутно. Он се мо- 

215


pa спроводити дугорочно, корак no корак. Усто, међу 

Шиптарима има добрих људи, који високо цене правду и 

правичност - мада je свима заједничко да поштују силу. 

Отуда, буде ли будућа Србија јака и праведно уређена - да 

се у њој истичу Правда, Истина и Лепота - сами ће je они 

лако и искрено прихватити као своју државу. 

Јер, јака и праведна Србија, у којој ће се врлине хвалити, 

a пороцм извргавати руглу - какву, нажалост, одавно 

нисмо имали и од које смо данас толико далеко 

- једини je излаз из егзистенцијалне кризе у којој се као 

нација предуго налазимо. Како, дакле, да нам у Србији 

зацари Правда (имајући на уму да раја на земљи не мо- же 

бити) и сa њом Истина и Лепота - na да нам се снага врати, 

будући да “Правда држи земљу и градове” 

216

ОДРЖАВИ (III) 

УСТРОЈСТВО БУДУЋЕ СРБИЈЕ 

Како, заиста, доћи до такве Србије - праве, истин- ске и 

достојне тог имена - и како je устројити? Ha крају првог 

поглавља посвећеног држави наглашено je да je то задатак 

најбољих људи овога народа, мли, тачније 

- најбољих међу најбољима. Ha њима je да осмисле то 

устројство, подробно га разраде, и испланирају како да га, 

уз Божју помоћ, остваримо, те да изврше организа- ционе 

припреме и тиме поставе темеље великом Делу: обнови 

праве Србије. Јер, речено je: “Ha народу je да се бирајући 

живот на то одазове, или не - и определи за смрт” 

Писац ових редова je убеђен да од Истине нмчег јачег 

нема, пошто иза ње стоји Бог; где она бљесне, лаж нестаје. 

Дакле, Господ нам je подарио моћно оружје за борбу против 

свих врста преваре и подлости. Остаје једино питање 

хоће ли се наћи ико достојан тог оружја, да развеје “плачне, 

грдне помрчине”, које не могу “свјетлост крити”, јер 

“свјетлости се оне крију, оне ће je распалити” Срећан je 

стога народ који и у ово Доба мзопачења такве рађа, макар 

у неколико нараштаја no једног. A кад се такав још 

одважи на Дело повратка Господу, народу руди зора 

Божјег Дана. Но, то још не значи да ће тај Дан и осванути, 

јер, човеку je дата слободна воља која га чини власним да 

окрене леђа и том сунцу на помолу, затвори очи и погружи 

се у таму, препуштену Божјем и нашем Противнику. 

Бог поштује слободну вољу слободних бића, na ако зли и 

лоши превладају гаси наду, остављајући нас у мраку који 

смо сами изабрали. 

217


Нажалост, у Србији je до данас регистровано пре- ко 

три стотине политичких партија и ко зна коли- ко 

удружења грађана. Многе те организације ни- су никад 

постојале осим на папиру. Но, што сматрамо битним je да 

су њихови програми готово истовет- ни, инсистирајући 

на насушности демократије и пар- ламентаризма, 

укључмвања у европске и светске инте- грационе токове, 

изградњм тржмшне привреде, обнови индусгрије, 

подмзању стандарда и слично - што све треба да повећа 

потрошачку моћ становништва (бар као у “Титово златно 

време”), у чему je и смисао живо- та. Сваки помен 

очувања традиције, обнове духовности, неговања 

националног и слично, ако га и буде, у таквом оквиру 

остаје фраза која само открива заслепљеност (тачније, 

глупост) предлагача. Јер, шта значи залагање за начин 

битисања који проверено није за нас, односно, за 

демократију и парламентаризам (сведен на владави- ну 

странака), чија нас je нецелисходна примена довела до 

мвице пропасти? Како неговати национално у наднационалним 

творевмнама, према којима ће и најгора 

Југославија деловати безазлено? Може ли се очувати већ 

готово изгубљена традиција усред оних којима je једина 

традиција вера у такозвани прогрес, виђен као 

“превазилажење” и одбацивање сваке праве традиције? О 

каквој обнови духовности може ту бити речи, ако се хрли 

у загрљај оних који већ двеста година верују (такорећи 

званично) једино у новац (a питање je у шта су, и како, 

веровали и пре тога)? Шта вреди позивање на 

православље, ако се, у најбољем случају, прмхвати екуменизам? 

Очигледно, све су то међусобно искључиве 

категормје и решења. 

AKO замста желимо чувати традицију и подржати национално, 

онда не смемо у овакву Европу и свет. Желимо 

ли делотворно и одговорно решавати нагоми- лане 

државне и друштвене проблеме, потребан нам 

218


je другачији политички амбијент од парламентарнодемократске 

(страначке) какофоније. Ако бисмо да сасечемо 

корупцију и непотизам, морамо укинути политичке 

странке - монополисте демократске политичке 

арене 278 , зборишта особа жељних личне користи. 279 Ако 

нам je доста криминала, престанимо поучавати омладину 

да je смисао живота у неспутаном задовољавању 

телесних страсти (за шта као да увек недостаје новца, до 

кога се ипак најбрже долази криминалом). Ако нам je до 

обнове духовности, онда се ваља затворити у себе, јер je у 

оваквом


тину и верујући много чему на реч (што ће се no нас показати 

кобним no слому СССР и почетку распада СФРЈ). С 

демократским једноумљем je много горе, јер, иако се 

“различита” мишљења чују, сва се своде на исто, тако да 

народ омађијан таквим политичким илузионизмом доспева 

у (не)прилику да и не помишља на могућност политичког 

поретка мимо демократског - осим, наравно, 

комунистичког и фашистичког. 

Ha тај начин, демократски поредак бива устоличен у 

култ, a његове основне поставке постају догме које се не 

смеју доводити у питање. Ово je, наравно, светски тренд и 

не односи се само на нас - али, ми и ту држи- мо корак са 

светом. Тако, и поред поменутих триста партија, у Србији 

данас влада тоталитарно, демократ- ско једноумље - чак се 

и комунистичке партије зала- жу за демократске 

вредности. Збуњен, растројен, об- невидео, морално 

посрнуо, духовно опустошен, убеђен да нема избора, 

Српски народ je у беуту - којој год од понуђених 

политичких опција указао поверење, “бира” исто (no 

принципу: “демократијанема алтернативу”). Да би несрећа 

била потпуна, суштински другачију опцију још нико није 

понудио. Стога je заветна обавеза оних које назвасмо 

најбољим људима овога народа да то не- допустиво и 

срамно стање прекрате, и пред народ изађу с Истином. 

Хоће ли се народ одазвати њиховом позиву или не, 

слободна je одлука сваког Србина, за коју ће сва- ко 

положити рачун бар на Суду Божијем. 280 Понављамо, 

битно je да се Реч Истине чује и у политици, како би се 

људима пружила могућност да се за њу определе. Ова- ко, 

политички избор се своди на одабир лошег, лажног, 

полуистинитог и погубног у неком од безбројних “демократских” 

облика. Народ се у томе не може сам раза- 

28° «су> чим 

ђ ете 

изађ’ пред Милоша 

и пред друге српске витезове, 

који живе доклен сунца грије?” - подсећа нас владика Раде. 

220


брати, али последице владавине тако изабраних власти 

осећа као несрећу и зло, увиђајући да се у свим странкама 

налази исти тип људи, од којих се добром не мо- же 

надати. Ово je узрок хроничне политичке апатије у 

народу, који се из ње трза само на тренутке (на пример, 

при стварању ДЕПОС-а, коалиције “Заједно”, ДОС-а и 

сл.)> кад се у њему пробуди нада - да би се брзо показа- ла 

преварном, после чега запада у још дубљу чамотињу. 

Отуда се принцип гласања на свим овдашњим “демократским 

изборима” своди на: Тласамо за ове мада не 

ваљају, јер су други још гори”! 

Но, обавеза најбољих међу Србима je да пресеку то 

грдило, и учине све да поведу народ обавештавајућм га 

шта je добро, праведно и спасоносно, a на народу je да се 

одазове или не. Наравно, Антицрква преко својих 

безбројних огранака не престаје да ради на сејању заблуделости 

и духовне обамрлости, да би нам Истина 

звучала одурно, Правда личила на маштарију, a Лепо- та 

деловала неприродно - не би ли се народ срцем од- вратио 

од Божјег пута, и приклонио погибељи. Срећом, Божја 

сила je већа и постоји граница коју силе зла не могу 

прећи. Људска воља je суверена, a српско срце још 

разликује добро од зла. Зато, ако се определимо за до- бро, 

ништа нас у томе не може спречити - но хоће ли народ то 

желети ми не знамо, већ само Бог. Али, свесни смо да би 

самим чином одазива Срби прославили Bora, na би Он 

прославио нас, чиме би се наше муке окон- чале: тада 

бисмо знали све што данас не знамо, смели што иначе не 

смемо и могли што још не можемо. Оглу- ше ли се, 

међутим, о овај позив, Срби ће коначно одба- цити Бога, 

na ће врло брзо и сами упасти “ка сви дру- ги у ђавољу 

торбу, ђе су веће смјешћене јабуке” - одакле им излаза 

неће бити. 

Наиме, ми смо данас где јесмо и зато што се најбољи 

људи још нису окупили, нити подробно разрадили 

221


устројство будуће српске државе, стратегију и такти- ку 

таквог подвига 281 још мање. Али, целог овог поглавља не 

би бмло, или бм м ту било све црно без белога, да у 

међувремену један истински Србин није устао про- тив 

“гнусобе опустошења” наднете над српским родом, 

пречећи пут “адској сили, свих залах састави” 

Момчило Селић, српски писац, својим делом и 

личношћу враћа наду свима нама који смо се налази- ли 

на ивици очаја. О свом руху и круху борећи се с “Ту- ком 

и Манџуком”, ометан и спутаван од свих такозва- них 

релевантних фактора, успео je да покаже и пропути пут 

којим Србима ваља ићи, ако им je стало до Бога и себе. 

Задајућм основне смернице за даље размишљање и 

осликавајући главне обрисе будуће Србије, Селић je 

учинмо најтеже - направио први корак. Оставио je, природно, 

доста недореченог, да га млађи развију и ускла- де. 

Но, читаоцима je најбоље да сами погледају синте- зу 

досадашњих Селмћевих предлога, сабрану у његовом 

Српском националном програму. 282 Ево тог текста у целинм: 

СРПСКИ НАЦИОНАЛНМ ПРОГРАМ 

I НАЧЕЛА 

Носиоци историје - Божије промисли на Земљи - ни~ 

су ни идеје ни појединци, већ нације. 

Поштујући поуке прошлости - и садашњости - ваља нам 

стога за штитити Српство. 

281 Који Момчило Селић примерено назива Српском Револуцијом, 

будући да се иде на корениту промену до сада важећих, лажних 

вредности. 

282 ПроГрам je завршен на Светог Луку 1996, a првобитни текст 

стилски дотеран марта 2002. Овде користимо новију верзију. 

222


Морамо то учмнити сами, јер су нам савезници доса- да 

штетили колико непријатељи. 

Туђе вере и идеологије, такође. 

Наше делање мора бити засновано на истини, ма ко- лико 

непријатној, и сопству. 

Независно од односа снага, културних и политичких 

образаца, Национални програм мора јачати нацију, и 

тежити заокружењу и очувању наших земаља. 

Јер без омеђене, целовите територије и снажне држа- ве, 

и даље ћемо страдати од лажи и издаје, и претапа- ти се у 

друге. 

II ОДРЕДНИЦЕ 

Овај програм морамо утемељити на јасним појмовима 

нације, имена, језика, и вере, jep се скривањем истине 

нећемо додворитм непријатељима ни помоћи себм. 

1. НАЦИЈА 

Историјски, Српство се састоји од Срба хришћанске вере, 

српског ммена и језика. 

Етнички, Индоевропљани смо српског, словенског, и 

балканског порекла. 

Kao једна од најстаријих војничких аристократија Ев~ 

ропе, настали смо слободнмм мешањем духовно и физички 

сродних племена. 

Но многи су се потом одрекли српског имена, и стали уз 

наше непријатеље. 

За овај Програм, међутим, они заувек остају Срби. 

Jep и они и Југословени нашег порекла нису нас лишили 

само бројности, већ и земаља. 

223


Један од главних наших циљева мора стога бити њихово 

враћање Српству. 

2. ИМЕ 

Наше име несловенског je порекла. Првобитно су га 

носили балкански и азијски Арији, и означавало je припадност 

војничком племству Словена. 

3. ЈЕЗИК 

Српски језик јединствен je на целој нашој територији. 

Пише се српском ћирилицом, no потреби и латиницом. 

Дијалекти су му екавски и ијекавски. 

Мада једно од главних обележја сопства, услед 

исељавања постао je својством другог реда. Србе енглеског, 

немачког, француског, или неког другог језика не 

смемо стога одбацивати. 

Српство je пре свега дух, и жеља за животом у заједници 

прошлих, садашњих, и будућих Срба. 

4. ВЕРА 

Kao заточници Лепоте, Истине и Правде, постали смо 

православни хришћани. 

Свети Сава je ту веру и посрбио. 

Насупрот западњачкој опчињености насиљем и 

стицањем, стремећи Слободи, хришћанству смо подарили 

непокорност. Спој смо силе и самоограничења, из 

поштовања према Богу и себи. 

Добра се нисмо одрицали, не сматрајући га сметњом 

Победи. 

224


Јер без Бога су људи само разуларени ум, и неограничено 

хтење. 

Тежећи божанској моћи, без божанске мудрости, и 

божанске власти над собом, атеизам, комунизам, и либерализам 

су нас тешко оштетили, и деморалисали. 

Безбожништво нам je побркало узроке и последице, добро 

и зло, болест и здравље, врлмну и порок, a људе с 

нељудима и ништацима. 

Непризнавањем датог света, људи и историје, лажне 

вере су нас супротставиле сопственим прецима, и потомцима. 

III ЦИЉЕВИ 

1. ЈАЧАЊЕ НАЦИЈЕ 

Ha једном од светских раскршћа, српска нација мо- же 

опстати једино јединствена. 

Свако верско, културно, регионално и политичко 

подвајање води нас у пропаст. 

Привређивање и стмцање не смеју нам постати сврха 

живота. Многи су опстали, чак ојачали, у сиромаштву и 

оскудицм, али ниједан народ није преживео мекушт- во из 

богатства. 

Привреда нам мора снажити борбену моћ, не бојазан од 

губитка и жртве. 

Култура нам мора јачати дух, не слабмтм га 

подражавањем туђег. Од других, ваља нам преузети све 

што даје маха сопству. 

Себе морамо градити на сопственом наслеђу, сагледаном 

суштински, не буквално. 

Морамо знати шта су нам преци хтели, не само постмгли. 

225


Потврдили смо се досад као војници, пре свега 

крајишници. Стога нам ваља неговати војничке врли- не: 

родољубље, храброст, оданост, витештво, снагу, 

издржљивост, и здравље. 

Kao граничари и Истока и Запада, и Севера и Југа, и 

Словенства и Српства, a највише хришћанства, чојства, и 

јунаштва, можда ћемо, између ратова, свету пружити што 

бисмо радо преузели од других, но без војничких 

својстава нестаћемо, попут многих пре нас. 

2. ЗАОКРУЖИВАЊЕ И ОЧУВАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ 

Своје земље стекли смо насељем и борбом. За њих су се 

жртвовали безбројни наши нараштаји. 

Земље које смо освојили, и задржали - што није успело 

Грцима, Римљанима, Млечанима, Турцима, ни Тевтонцима 

- јесу, положајем, природним богатствима и 

лепотом, без премца у Европи. Њиховим поседом постали 

смо једна од најуспешнијих нација света. 

Због тога њима не сме нико трговати, нити их 

отуђивати. 

Њихови делови могу бити окупирани, али нација и 

држава такво стање не смеју признати. Сви Срби дужни су 

да се боре против било какве окупације до ослобођења. 

Националну територију заокружили смо, коначно, 

победом у Првом светском рату. 

Она се састоји од Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, 

Далмације, Славоније, Српске Крајине, и српске 

Македоније, и зове се, сва, Србија. 

Њена северозападна граница иде од Карлобага, пре- ко 

Госпића, Плашког, Оштарија, Мрежницом до Кар- ловца, 

Купом до Сиска, Савом до Јасеновца, на Новску, Пакрац, 

Дарувар, и Брежницом до мађарске границе. 

226


Северозападна наша граница омеђиће се јасно река- ма, 

планинским гребенима, и стратешким градовима, на 

основу наших геостратешких потреба. 

Границе према Мађарској, Румунији, и Бугарској, остају 

исте као за СФРЈ. 

Југоисточне границе иду од Криве Паланке, Кри- вом 

реком до Пчиње испод Куманова, јужном ивицом Скопске 

Црне Горе до Радуше, Вардаром до Гостивара, и јужном 

обалом Мавровског језера до албанске границе. 

При успостављању југоисточне границе стоје иста 

начела као за северозападну. 

Граница према Албанији остаје иста као за време СФРЈ. 

IV НАЧИН ОСТВАРЕЊА 

Да би се овај Програм остварио, држава и привре- да 

морају служити Српству, a не оно њима. Земљу ваља 

уредити, створити снажну војску и сталеж кадар да нас 

води. 

1. НАЧЕЛА 

Да би нам нација била снажна, наши стратешки циљеви 

морају бити јасни и јавни, јер ми никад нисмо били 

заверенички народ, и свако нас закулисно делање слаби. 

Притворни, дволични, или користољубиви Срби 

постајали су Турци, Латини, или Немци. 

Друго наше начело мора бити успостављање 

међусобног поверења, као предуслова за стварање би- ло 

какве заједнице. Слично римском, британском, или 

америчком држављанину, сваки Србин, ма где био, мо- 

227


pa знати да га штити целокупна нација, и ниједан не сме 

бити насилно жртвован зарад опште добробити. 

Следећи циљ мора нам бити заштита породице, јер ни 

без ње нема снажне нације. Само уздизањем брака и 

осудом саможивости можемо имати ваљаног порода. 

Дужни смо, себе и Бога ради, да се умножимо. 

Ниједна нација није свој дом очувала правом и тапијом, 

већ становништвом, насељем, и борбом. Ако прилике 

затраже, ваља нам се ширити и другде no све- ту. 

Неспремност на то учинила je многе народе жртвом оних 

који се нису либили владања другима. 

Но без поштовања Светосавља, јуначког народног 

предања, и примера наших ратова за слободу, никакав 

успех неће нам достајати. 

2. ДРЖАВА 

Да бисмо били устројени како доличи, држава нам мора 

бити једноставна. 

Србија je премала, и исувише угрожена, да би била 

савезна држава. 

Покрајине Шумадија, Западна, Јужна и Источ- на 

Србија, Војводина, Косово и Метохија, Црна Гора, Босна и 

Херцеговина, Далмација, Српска Крајина, и Македонија, 

као историјске могу задржати своје нази- ве, али не смеју 

стећи државна својства. 

Цела Србија може се уредити и no мањим подручјима 

попут Поморавља у Србији, Бачке у Војводини, Лике у 

Српској Крајини, Конавала у Далмацији, Брда у Црној 

Гори, или Семберије у Босни. 

Но ни таква подручја не смеју постати државе у малом. 

Управа, чиновништво, и порези морају бити сведени на 

најмању меру. 

228


Држава се не сме мешати у политичке, привредне, 

личне, и друге слободе држављана. 

Плаћање пореза, служење војске, и јавна делатност су 

наше обавезе према њој. 

Њено je да се не користи насиљем, поквареношћу, м 

сплетком. 

Полиција мора служити народу, и одговарати скупштини, 

не управи. 

Законодавство мора штитити невине и гонити вине, не 

ограничавати слободу. 

За узврат, свако кршење закона мора бити кажњено. 

Врлина и слобода морају бити светиње српске државне 

политике. 

3. ПРИВРЕДА 

Зарад слободе, привреда нам мора опслуживати домаће 

потребе, не туђе. 

Њен основ мора бити пољопривреда, јер без јаког се- ла 

нема издржљиве војске, ни успешне одбране. Мора- мо 

производити здраву храну и слободне људе за себе, не за 

иностранство. 

Но једино традиционално ратарство и сточарство 

погодују врлини. Индустријска пољопривреда уништа- ва 

тле, a земљораднике потчињава граду. 

Индустрмју ваља свести на најмању меру, јер 

производња за тржиште загађује дух и околину, ствара 

отпор према раду и презир према људима. Од памтиве- ка 

je рад у њој сматран губитничким. Положајем завис- ни, 

радници нису ником донели ни очували слободу. 

Морамо зато правити робу која се тешко хаба, ла- ко 

одржава и поправља, јер садашње искоришћавање 

становништва, природних богатстава, и производних 

229


могућности ни развмјене земље не могу издржати у 

недоглед. 

Свако укључивање у “међународну заједницу”, засновану 

на беспоштедној пљачки природе, људм, и ра- да, 

води краху нашег народа. 

4. ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ 

Са скоројевићког уређења земље зашли смо у тескобу, 

поред свих пространстава и богатстава Србије. Градо- вм, 

нарочито Београд, гутају и загађају околину. Асвалт, 

бетон и здања уништавају нам земљу, a индустрија воду и 

ваздух. Тиме штетимо себи м потомцима, a вређамо и 

претке, кадре да живе с мање a буду јачи, храбрији, и 

честитији од нас. 

Градови нам не би смели бити већи од могућности 

снабдевања водом, енергијом, и храном из најближег 

окружења, јер зависност од трговине, високе технологије 

и потрошње ствара становништво са размажености 

спремно на сваку срамоту. 

ОНИ ЈСОЈИ чезну за вмсокоурбаним пороцима, нека их 

потраже ван Србије. 

5. ВОЈСКА 

Војску мора да служи сваки Србин. 

Она мора носити српско име, бити снабдевена домаћим 

наоружањем и предвођена најбољим Србима. 

Њени команданти за сраман пораз морају одговарати 

животом, чашћу, и имовином. 

Војска je дужна да брани себе, народ и земљу, не 

чекајући дозволу или наређење власти. 

230


Ha сваки оружани напад мора вишеструко узврати- ти. 

Власт која je у овоме буде ометала или спречавала мора 

бити смењена и кажњена. 

Сви Срби дужнм су да лично наоружање, муницију, и 

опрему чувају код куће, и да се одазову војном по- зиву. 

Наоружани и обучени, најбоље ћемо одговорити 

непријатељима, или домаћим узурпаторима. 

Ко не буде служио војску, ни учествовао у рату, неће 

имати политичких права. 

Знамења Српске војске су плаво-црвено-бела застава са 

крунисаним, двоглавим белим орлом, и црна, с белом 

лобањом и костима. 

Застава са лобањом и костима, и натписом “Сло- бода 

или смрт”, истиче се само у борби без поштеде. Њено 

ношење у било којој другој прмлици мора бити кажњиво. 

6. ВОЂСТВО 

Без успостављања истинске елите, Србија неће још дуго 

остати српска. 

Највећи наш промашај био je и остао несклад између 

господства великог дела народа и ништачког, повреме- но 

издајничког вођства. 

Првобитно српско племство уништили су Млечани, 

Турци и Немци, a новом није допуштено да се устано- ви. 

Велике силе и наши изроди чинили су све да будемо 

образовани у туђем и поданичком духу, a вође окрену- те 

сопственим интересима, не народним. 

Измећари су нас издавали чешће из саможивости но 

љубави према непријатељу. 

Но нашег племства ипак има. 

231


Чине га даровити, храбри, и честити родољуби који се 

јављају кад нам je најтеже. 

После 1918. године, таквима није више допуштено да нас 

воде. Напуштањем идеје Велике Србије, њихова ме- ста 

препуштена су најгорима. 

Јер и либералмзам и комунизам су само различити 

видови ропског схватања једнакости, и непризнавања 

урођених људских разлика. Прихватањем лажног 

тумачења света добили смо елиту новца, моћи, и опсене. 

AKO опет не успоставимо сој као сталеж, владаће нам 

чмновнмци, као досад. Јер појединци, ма како ваљани, 

неће народу помоћи више но комунисти и њихови претходници 

и наследнмци. 

Способно да одговори сваком светском мзазову, сојем 

изнад опште помаме и бешчашћа, племство нам мора 

имати узор у себи. Иначе, тежиће опонашању других, и 

тиме нас заувек лишити наде. 

Мора се угледати на Растка Немањића који се одрекао 

власти зарад духа и душе. 

Без суздржавања, самоограничења, и владања собом и 

судбином, нема ни соја ни добра. 

V ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМА 

Став према суседима, мањинама, и великмм силама 

пресудан je за наше циљеве. 

Ha мети јачих, не смемо се понашати као да смо са- ми 

кривм за то. 

Јер када смо били јаки - за Немањића, Краљевине 

Југославије, * и СФРЈ - пружали смо руку чак 

непријатељима, камоли суседима, или мањинама. 

Но сви сем Влаха, и Румуна, су заједништво с нама одбили. 

Ваља нам стога изнова сагледата односе с њима. 

232


1. ОДНОС ПРЕМА СУСЕДИМА 

Са суседима не треба ратовати, али ни склапати савезе. 

Са њима ваља сарађивати једино у случају рата против 

заједничког непријатеља. При томе, услови такве 

сарадње морају бити јавни и јасни, a ни војска ни држава 

не смеју жртвовати ниједан наш интерес зарад одбране 

туђе земље, части, и живота. 

Против себи равних, или слабијих, не треба нам савезника. 

Ни привредна, културна, или икаква друга сарадња са 

суседима није нам нужна, осим ако нам престану бити 

непријатељи. При утврђивању политике према њима, 

морамо имати на уму следеће: 

• С Албанцима се оружано сукобљавамо последњих 

300 година. Да би нам отели земљу починили су 

безбројне злочине, и сарађивали са сваким нашим 

непријатељем. 

• С Бугарима смо водили неколико крвавих ратова. Два 

пута су нас окупирали, ми њих никад. Но с њима je 

могуће побољшати односе поделом Македоније. 

• С Румунима смо стајали углавном добро, мада су 

порумунили један број Срба. Но сарадњу с њима ваља 

одржати. 

• С Мађарима водимо оружану борбу од њиховог доласка 

на Балкан. Многи од њих су помађарени странцм, те 

им не треба веровати. 

233


• С Хрватима, најљућим непријатељима, одбијамо да 

ратујемо већ дуго. Однарођени хунским, аварским, 

мађарским, и тевтонским утицајем, сами су се окрену- ли 

против нас. Њихов национални програм заснован je на 

присвајању нашег становништва, земље, историје, 

културе, традиције, и језика, и на затирању Српства. 

Њихова државна идеја директно je уперена против нашег 

опстанка. 

И да нас нису клали, дужни смо да према њима буде- мо 

беспоштедни, јер нас нити штеде, нити уважавају. 

Похрваћене Србе и окупиране територије: Далмацмју и 

Српску Крајину, морамо вратити без обзира на цену и 

трајање тог подухвата. 

Њих саме морамо сабити у њихове природне грани- Д е -, 

У случају њиховог оружаног напада, морамо их каз- нити 

и за досадашње геноциде над нама. 

• С Муслиманима, као бившим сународницима који су 

отуђили део наших земаља, не можемо бити суседи. 

Они, наиме, могу бити само верска мањина - не нација - 

у Србији. 

Ha своју земљу мзгубили су право кад су се назвали 

Турцима. 

У Србији могу бирати између повратка у крило нас, или 

исељења. 

Све друго нас недолично угрожава. 

2. ОДНОС ПРЕМА МАЊИНАМА 

Осим Влаха, мањине су увек помагале нашим 

непријатељима, и нанеле нам огромне губитке. Слично 

Великој Британији, Француској, Немачкој, Италији, или 

Шпанији, дужни смо да их асимилујемо. 

234


Нико није дужан да се вечно гложи с подстанарима. 

Мада посрбљивање није у нашој традицији, пораз од 

слабијих je још већм грех. 

Нека душмани нестану, не ми. Несрбима не смемо дозволити 

да и даље пружају изговор за страно мешање. 

3. ОДНОС ПРЕМА ВЕЛИКИМ СИЛАМА 

Ни решавање мањинског питања, ни ваљано унутрашње 

уређење неће нам много вредети ако не решимо односе с 

великим силама. Наш геостратешки положај, намме, 

онемогућује неутралност. С великима се зато морамо или 

сукобљавати, или им се приклањати. 

Сви наводни успеси наше дипломатије били су само 

тренутни уступци великих сила. Кад им нисмо више 

требали, они су повучени и наплаћени с каматом. 

Ни подавање нам није помагало. Живот под Турци- ма, 

Млечанима, Аустријанцима, Мађарима, Немцима, и 

“међународном заједницом” показао се несносним. 

“Савезници” - и Руси и Запад - користили су нас као топовско 

месо> наметнувши нам усто Југославију, комунизам, 

na либерализам и губитак образа и територија. 

У сукобима смо пролазили боље: од Турака смо се 

ослободили, Аустријанце, Мађаре и Немце поразили и - 

макар накратко - ујединили нацију. 

Наспрам великих, и сами морамо бити велики. 

Jep Римљани су почели као етрурски вазали, a Готи, 

Руси, и Нормани као малобројне варјашке дружине. Енглези 

су били убоги острвљани, Американци отпадни- ци 

и изгнаници, a Мађари су у Панонију ујахали као 

незнатна хорда, да би недуго потом владали над множином 

Словена, Влаха, и Германа. 

Све њих узнео je непоколебљив, господарски дух, не 

број ни богатство. 

235


Сопством су достигли и бројност и моћ. 

Уколико сами не постанемо сила, чудо нашег опстанка 

неће вечито трајати. Пропаст Дубровачке Републи- ке, 

Србије Бранковића, и српских земаља наших да- на казују 

како пролазе мали кад се уздају у вештину и случај, не 

врлину. 

Кукавичлука зато не сме бити ни у нашим пословицама. 

“Шут” себе тако види, a трпен није спашен, јер гу- та 

што није за људе. Срби који су из Полабља сишли на 

Балкан и сучелили се с Византијом, највећом силом свога 

доба, нису хтели да живе у прашуми, мочвари и магли, 

попут Балта, Лужичана, и Тевтонаца. 

Зато нас данас има овде, a Византије, Турске, Венеције, 

и Немаца, не. Јер ускогрудост и малодушност су осо- бине 

малих, невољних да расту. Ни сиромаштво ни 

малобројност нису обезружавали велмке, поносне ми- мо 

губитака. Ни варакањем ни трговањем нећемо побе- дити, 

јер нисмо ни Јевреји ни Енглези. 

Морамо се уздизати Косовским заветом, свесни шта нам 

се догађа кад га се не држммо. 

IV ЗАКЉУЧЦИ 

Не хотећи да се осрамотимо, a некадри да се укло- нимо 

или поклонимо, уверени да се може живети на 

средокраћи времена, народа, вера и таштина без греха и 

тегобе управљања другима, самм смо себе начинили 

жртвом. 

Поред речи “За Бога и Отаџбину”, тробојница нам стога 

мора носити заповест “Победа или смрт”! 

Јер без слободе, оствариве једино кроз сталешко 

уређење и сталну борбу, наше постојање као народа гу- би 

смисао. 

236


Једино вером у себе, и служењем божанском у себи, 

можемо избећм ропство. Kao крајишници - заточни- ци 

Правде, Истине, Лепоте и Љубави - морамо надаље 

штитити себе од других, a њих од беде у нама. 

Горштачки отмени, људима морамо вратити веру у 

Бога, и побити учење да je свет казна, a вештина и 

стицање спас. Усхит јунаштвом мора нам надјачати бол и 

бес с оваквог Завета, a Српство поново стајати изнад свега, 

осим Бога и части. 

Иначе, постаћеж) ' друш неки народ, имена недостојни. 

Шта рећи на ово, одакле почети? Запитајмо се, шта je 

потребно за писање једног оваквог Програма? Образовање 

и мудрост, љубав према роду и преданост општем добру и 

још много тога врлинског, да - али пре свега искрена м 

дубока религиозност 283 , под којом разу- мемо суштинску 

окренутост срца Богу, одакле проис- ходи непоколебива 

вера у Бога и коначну победу Свет- лости над тамом, 

Правде над неправдом, Истине над лажју и 

полуистинама... С том вером у корену свмх својих 

прегнућа, Селић корача тесним путем ка Животу Вечном, 

“презирући људско ништавило и плетење без- умне 

скупштине” Зато неодступно назива ствари (али и лица, 

што данас не ради готово нико, изговарајућм се 

учтмвошћу) правим именом и износи истину без остатка, 

иако се због тога на њега са свих страна подиже “и ала 

и врана”. Но, он се на притиске и невоље којима je 

изложен не обазире и иде даље, стазом којом су ступа- ли 

и његови преци из јуначких Роваца. 

Но, вратимо се горе цитираном Српском национал- ном 

про!раму. 

283 

У свом делу Религија Његошева, Владика Николај пише да се 

побожни људу и могу наћи, али да je истински религиозних вео- ма 

мало. 

237


Пре више од пола века, Иван Иљин, један од најмудријих 

Руса, написао je следеће: 

“Духовни м религијски предмети - ради чијег поимања 

и остварења једино и вреди живети на земљи - све мање 

говоре савременом човеку, тако да он престаје са њима 

општити и проглашава их непостојећом, реакционар- ном 

измишљотмном. Множе се духовно слепи људи, који су, 

притом, у највишем степену задовољни својим слепилом. 

‘Све што не може да се мери и броји све 

(то), вичу они, не треба да постоји! 

Само то, говоре, неће умрети 

што тело наше може да осети’ . 

(A. К. Толстој) 

Тако je код њих у свему; na и политици. Што њих мами 

и задовољава јесте формална демократија, која од 

грађанина не захтева напор просуђивања: то су 

ослобађајућа’ човекова права, неповезана с правним поретком, 

‘самоопредељење’ и ‘самоуправа’ необезбеђени 

духовном самосвојношћу човековом, то je ‘поглавар 

државе’ који није на челу никоме, и не служи ниче- му, то 

je илузија права и државе и реалност лукавог каријеризма, 

и закулисне интриге” 284 

Данашњи нараштај Срба слика je и прилика онога о 

чему пише Иљин. Оваквом стању, поред људске слабости 

која се увећава из поколења у поколење (посебно изражене 

у Добу изопачења), увелико je, како смо истакли, 

допринела и планска активност бројних огранака Антицркве. 

Умесно je стога очекивати да ће сваки члан, пасус, 

na и реченица СрпскоГ националноГ програма наићи 

на жестока оспоравања. Заправо, може се говорити о 

мучној одбо јности према здравим идејама, изазваној 284 У 

потрази за праведношћу, стр. 123-124. 

238


дуготрајним и систематским, психијатријским жар- гоном 

названим, “програмирањем ума” - народски, “испирањем 

мозга” Наиме, одређене идеје (и групе пове- заних 

појмова) се представе у крајње повољном, или по- све 

негативном светлу, не би ли се прихватиле као очи- те 

истине без обзмра на стварну очигледност, na често и 

упркос њој. Тако направљен шаблон се затим, упорним 

понављањем, утувљује људима у главе, a сваки покушај 

самосталног расуђивања дочекује на нож. 

Последица тога je “условни рефлекс” мишљења, с кога и 

помен нечег већ шаблонски уоквиреног изази- ва 

програмиране асоцијације из несвесног. Тако, поку- шате 

ли са данашњим, школованим Србима повести разговор о 

Српству, и не будете лм се према свом на- роду односили 

подругљиво или с презиром, изазваћете код њих 

подозрење. Истакнете ли још да и Срби имају врлина, 

посматраће вас као да сте непристојни. A одва- жите ли се 

да у поређењу с нечим туђинским (на- рочито западним) 

наше сматрате бољим - то je већ знак да вас се треба 

клонити као националисте, или- ти мрачњака, назадњака, 

човека који мрзи друге (шо- вмнисте), рђавог, 

некултурног, непросвећеног - чак могућег зликовца. Ето 

последице бар једновековног мспирања мозга, којем су 

Србе изложили домаћи лакеји и гаулајтерм - прво 

“европејства”, na југословенства (зачињеног 

“европејством”), затмм комунизма (с додат- ком 

југословенства) и, најзад, мондијализма (који у себм 

обједињује најгоре из све три претходне заблуде - програмски, 

и људски, то јест кадровски). 

Но, национализам - љубав према роду - јесте природан, 

долазећи такорећи с рођењем, те се у његово 

потирање и “сублимацију” мора стално улагати напор, да 

би се одржала потребна тензија. Али, ма колико се 

богоборци упињалм, кроз тај идејно-идеолошки жрвањ 

редовно се провуче доста људи у којима, мање-више, 

239


куца српско срце. Такве, пошто измакну заблудним 

идеологијама, дочекују “материјални докази” да су антисрби 

у праву - пред чијом “очигледношћу” морају да 

устукну. Taj део посла обављала je тајна полиција коју су 

увек водмли “посвећени”. До пада Милошевића комунмстичка 

a увек безбожна, подрепна и анационална, у 

садејству с међународном мондијалистичком агентуром 

(чији je одувек део), непрекидно je стварала српске националне 

прваке и вође тмпа Добрице Ћосића, Слободана 

Милошевића, Вука Драшковића, Војислава Шешеља, 

Радована Караџића, Милана Бабића, Војислава Коштунмце 

и прочих. Задатак ових креатура био je, и остао, да 

спрече “Влахе” да се досете - односно, да “запуњавањем 

простора” онемогуће образовање истинских националних 

снага, упрљају Српску идеју и огаде Српство сваком 

честитом човеку, те национализам прикажу као зло. 

A Истина о национализму je следећа: 

“Национално осећање je љубав према историјскидухОвном 

облику и стваралачком акту свог народа. 

Националмзам je вера у богоблагодатну силу свог народа, 

и стога у његов призив. 

Национализам je воља за његов стваралачки процват у 

даровима Духа Светога. 

Национализам сагледава свој народ пред Лицем Божјим 

- његову душу, таленте, недостатке, историјску 

проблематику, опасности, и саблазни. 

Национализам je систем поступака проистеклих из те 

љубави, вере, воље, и сагледавања. 

Истински национализам није мрачна, антихришћанска 

страст, већ духовни огањ који човека узводи према 

жртвеном служењу, a народ духовном процвату. 

Хришћански националмзам je усхићење од сазирања 

свог народа у плану Божјем, у даровима Његове Благодати, 

и путевима Царства Његовог. 

240


To je благодарење Богу за те дарове; али то je и брига и 

туга за свој народ, ако није на њиховој висини. 

У националном осећању je извор духовног достојанства: 

националног, a преко тога и свог, личног. 

У њему je мзвор јединства - јер нема дубљег и трајнијег 

јединства од онога у духу м пред лицем Божијим” 285 - 

пише Иљин и додаје: 

“Национализам човеку отвара очи и за национал- ну 

самосвојност других народа; он учи да се не пре- зиру 

други људи, него да се поштују њихова духовна 

достигнућа и национално осећање, јер и они учествују у 

даровима Божјим, које су преобразили на свој начин. 

Тако осммшљен национализам учи човека да je безнационалност 

духовна искорењеност и бесплодност, a да je 

интернационалмзам духовна болест и извор саблазни, те 

да je наднационализам доступан само правом националисти. 

Јер створити нешто, прекрасно за све народе, 

може само ко се учврстио у стваралачком акту сопственог 

народа. ‘Светски геније’ увек je и пре свега национални 

геније, a покушај да се постане ‘велики’ из интернационализма 

и пребивајући у његовој атмосфери, 

давао je и даваће само тобожње, показне ‘знаменито- сти’ - 

или планетарне злочинце. Истинска величина je 

укорењена; прави геније je националан ” 286 “Залуд je 

говорити да националиста ‘мрзи и презире друге народе’”, 

пише Иљин. “Мржња и презир не чине суштину 

национализма, већ се могу приписати свему, ако je душа 

човекова зла и завидна. 

Истина, има националиста који се предају тим 

осећањима. Али, изопачити и злоупотребити се мо- же 

све: гимнастика, отров, слобода, власт, знање, реч, љубав, 

уметност, суд, политика, чак молитва - na ипак нико не 

мисли да забрани и искорени ишта од тога, ма- 

285 У потрази за правеаношћу, стр. 159-160. 

286 Стр.160. 

241


да има људи који изопачене форме примају као једино 

могуће, a здраве уопште не примећују.. ” 2,7 

Ове речи Истине, намењене Русима, као да je Иљин 

упутио Србима, које често и помен национализма пла- ши, 

да би се увек и свуда ограђивали од њега не хотећи да 

испадну глупи, некултурни, непросвећени, старомод- ни, 

na и зли и опаки. Но, треба се само отворити за Ис- тину, 

и Лепоту њоме откривену, и срцем осетити Прав- ду, њом 

наново успостављену - осим ако нас безбоштво, 

материјалистички поглед на свет и телесне страсти које 

многи свесно распаљују (налазећи их здравим, нормалним, 

и достојним) нису за све Троје учинили глу- вим, 

слепим и безосећајним - речју, непријемчивим. Јер, да 

парафразирамо Његоша, “са безбоштвом и глупост у 

главу”, a њему (извору свега наопаког) смо учени и у 

школи и у породици, његову атмосферу смо удисали, у 

њему се марљиво вежбали... Ваља, међутим, запамти- ти да 

смо као људи слободни и власни да се определи- мо за 

Истину, Правду и Лепоту - и приклонимо Богу. To нам 

нико и ништа не може одузети. Ваља, значи, по- гледати 

Истини у очи и поштовати очигледности којим нам 

Господ предочава Истину. Зар нам све око нас, и много 

тога у нама, довољно не казује да смо на погреш- ном 

путу? Погледајмо стање државе и друштва, или од- носе у 

савременој породици - има ли икога ко не види да срљамо 

у пропаст? A то би, no себи, требало да нам обелодани да 

je готово све чему смо учени и увежба- вани погрешно. И 

тада би морали да се запитамо над суштином живота 

(“вечним питањима” - рекао би От- ац Јустин), и из стида 

да нам се роди покајање, a Отац Небески показаће пут. 

287 

Стр.160. 

242


Чујмо даље Иљина, да бисмо једном за свагда надвладали 

болести интернационализма, космополитизма и 

мондијализма, и њихово чедо - глобализам. 

“При исправном поимању национализма - религијско 

осећање и национално осећање не откидају се једно од 

другог и не супротстављају, већ стапајући се образују 

некакво животно стваралачко јединство, из кога и у чијем 

окриљу израста национална култура. 

To не значи да народ постаје предметом религијског 

обожавања, нити се идеја Бога унижава на разину 

земаљске нације. Народ није Бог и обожавање њега je 

богохулно и грешно. Јер Бог je изнад свих земних поде- ла 

- расних, језичких, духовних и историјских. Али на- род 

мора бити постављен пред лице Његово и силе му морају 

бити облагодаћене одозго. И ако се то саврши и буде 

признато, живот његов добија религиозни сми- сао, a 

религија стиче достојно жилиште у националном духу. 

Све постојање и историја се осмишљавају као са- мостално 

и самосвојно служење Богу, примање дарова Светога Духа 

и њихово увођење у националну културу. Према томе, 

није народ Бог, али je сила његовог духа од Бога. Пут 

његове историјске борбе и његовог страдања јесте стаза 

усхођења ка Богу. И тај пут je драг и свештен 

националисти. Осећајући то, он исповеда да je отаџбина 

свештена, да њоме треба и вреди живети, за њу се бори- ти 

пред Лицем Божјим и - ако треба - умирати ” 288 

Овакав увид нам, јасније од ичег, сведочи колика je 

испраност мозгова данашњих Срба и колико су програмирани 

њихови умови. Кад један тако животно неопходан, 

и у највећој мери племенит појам у просеч- ном 

Србину нашег времена изазива лавину одурних 

288 

Стр. 161. 

243


асоцијација и емоција, може се замислити какву ће душевну 

буру у њему изазвати Селићев манифест. 

Једна од идеја понуђеног националног програма која ће 

свакако изазвати највише оспоравања и, вероватно, највише 

одбојности код просечног данашњег Србина, јесте о 

устројавању племства, “успостављање соја као сталежа” 

како каже Селић. A како би и било другачије, кад још од 

антмфранцуске Француске револуције - која je, одбацивши 

и саму идеју Небеског Оца, заграјала за братством без 

заједничког синовства, слободом без оба- веза, и 

једнакошђу мимо врлине и дара - повика против племства 

и као замисли непрекинуто траје, не губећи на жестини 

мада мењајући облик. “Племство je назадна, реакционарна, 

преживела институција из “мрачног средњег века” 

неприкладна “новом времену”; оно je из- вор друштвене 

неправде, превазиђена класна категорија заснована на 

незаслуженим привилегијама, кочнмчар друштвеног 

развоја итд”, утувљивано нам je у главу школом, лошим 

књигама, филмовима... Тешко да ичији ум, готово 

обогаљен савременим начином школовања, не поклекне 

под оваквом хрпом лажи и полуистина, по- готову док све 

посматрамо кроз копрену материјализма која све наше 

“мисли наједно сабране” не чини “до кроз мраке жедно 

тумарење, до нијемог једног нарјечја, до погледа с мраком 

угашена”. Наиме, тек кад то покри- вало скинемо с очију - 

и срца - прогледаћемо толмко потребним, другим видом - 

истинским, јер осветљава и разјашњава, дарујући нам увид 

мимо уобичајеног, замрачујућег и заглупљујућег (не)вида. 

Тада ће и “ду- ховни и религијски предмети ради чијег 

поимања и остварења једино вреди живети на земљи” 

поново гго- чети да нам говоре и значе, и тада ћемо лако 

извршити превредновање свих назови вредности 

савременог све- та. И, тада ће Српска Револуција обавити 

свој најтежи задатак. 

244


Ho, ни налик себи какви треба да будемо, и чему нас je 

Господ призвао, од тога смо још далеко. Али, не сме- мо 

очајавати ни мирити се с тим. Јер, како Иљин ка- же: 

“Недостојно je за човека да буде у беспомоћном и 

пасивном положају, препуштајући се непојмљивој судбини* 

с покорношћу малог детета”. 289 Зато се морамо борити: 

против зла у себи и око себе; за Правду, a про- тив 

неправде; за Истину, a против неистине; за Лепоту, a 

против грдила - за Божје на земљи, a против свих који су се 

приклонили Зломе, чију вољу творе претварајући ову 

планету у истинску “јудол плачевну” У тој борби нећемо 

бити сами, пошто ће Господ бити са нама. A сту- пати с 

Њиме и бити уз Њега, једино je важно на свету. При том, 

ако je Божја воља да на том путу нестанемо - како je 

говорио патријарх Павле, досежући (веома рет- ко) 

достојанство своје титуле - и то прихватамо. Стога, нека 

“буде што бити не може - нека буде борба непре- стана”! 

Задајући себи смернице за ово дело, опомињали смо се 

упозорења Достојевског да се уверења ниједног нараштаја 

не могу променити речима. Тако се и пред- расуда 

данашњих Срба о племству тешко може уз- дрм&ти. Али, 

што не могу речи, могу догађаји. Јер, они разарају сваки 

софизам непријатеља Истине, собом одражавајући 

очигледност, кадри да народ прену из сна у који je запао. 

Ho, мада се Истина no себи намеће и боде очи, свако од 

нас je властан да je одбаци, или да се с њом не суочава. Да 

парафразирамо народног песника, при- лике од нас и 

данас траже “да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи 

дигнут не смједоше”, одбијајући очиглед- ност. Додуше, и 

1804. многи су били ‘за мир”, и то “no сваку цену”, 290 да би 

преживели тек са “сечом кнежева” 

289 Пут ка очмледности , стр. 5. 

290 Солжењицин нас подсећа да “no сваку цену” значи no цену дру- гога, то јест: 

“Нека други страда, само да ja останем читав”. 

245


променили став. Шта ће у наше доба бити катализатор и 

хоће ли бити одговарајуће реакције 291 - зна Бог. Овај се 

писац једино може упмњати да саопшти очигледно, свестан 

да мртвосане не може пробудити, нити уразуммти 

слепе, глуве и неме, у нади да ће својим увидима помоћи 

тек пробуђенима да се снађу. 

Јер, већ смо поменулм шта нам je демократија до- нела у 

прошлости. Нешто другачији материјализаминдивидуализам 

- комунизам - помињали смо мање, 

сматрајући га исувише познатим. Очевицм смо, усто, шта 

нам се дешава у посткомунистичкој ери - прво са 

Милошевићем, затим ДОС-ом, a сада и с новоста- ром 

влашћу, за коју je тешко рећи и ко je формално чини 

(праву, кроз све “промене”, и даље чврсто држе посвећени 

ђаволопоклоницм из “наших” редова). Има ли, стога, 

изгледа да се наше стање промени на боље? (Ha горе 

очигледно може, јер смо за Милошевића сма- тралм да je 

достигнуто дно српске бруке, алм нас je ДОС разуверио, 

да би нам данашњм “демократи” показа- ли да je дно 

много дубље и, што je најгоре, наговестио постојање онога 

што je Момчило Селић назвао “транс- цендентним 

дубинама пропадања”) Све малобројнији верници у 

демократију, и све бројнији Срби који су на ивици 

очајања јер не виде излаз, хватају се грчевито за изборе (и 

то “на свим нивоима”) - али каква je кормст од њих кад су 

у такозваној опозицији исте креатуре као на власти? Зато 

je све више очајних, алм се готово сви с тиме некако мире, 

фаталистички убеђени, изгледа, да не може бити 

другачије. 

“A шта бисмо друго, ако не демократију?” као да се 

сви питају. “ Нећемо ваљда опет у комунизам?!” Наиме, 

291 Страшна je помисао да треба да нам се деси нешто горе и од 

досадашњег, па да се тргнемо - али je још страшнија да нам се ниш- та 

неће десити, и да све остане како Антицрква жели - идући наво- дно 

“својим TOKOM”, ка коначној народној пропасти. 

246


многи Срби, нарочито после искуства са демократијом, не 

би имали ништа против комунизма, али знају да то није у 

светском тренду. Но поменете ли могућност нечег трећег, 

питаће вас, неминовно: “Има ли земље у свету где тога 

има, да га прекопирамо?” Таман да одговори- те да, ако je 

и има, њено устројство не би вредело копи- рати јер je 

сваки народ посебан, те што одговара једном не мора 

другом, a већ вас нико не слуша, пошто сте на- водно 

признали да трећег пута нема. Пред софизмом да постоје 

само два државно-друштвена уређења: демо- кратско или 

недемократско (свако које није либералнокапиталистичко) 

и да се може бирати само једно или 

друго, разговор престаје, будући да никакво “али” не 

долази у обзир. 

Избегавајући ову замку (попут свих софистич- ких 

засновану на незнању и одсуству самосталног мишљења 

већине, неспремне за Истину), ово питање ћемо, међутим, 

поставити другачије. Наиме, ко може оспорити Иљинову 

мисао да: “Владати морају најбољи. Сваки режим je лош, 

ако владају рђави”? Но, узевши људе данас 292 на власти и 

око ње, ко може њмх назвати најбољим? Замислимо ли се 

наиме над памећу, чојством и јунаштвом наше политичке 

елите, запазићемо да je чине не најбољи, na ни просечни, 

већ подпросечни Срби (и прилично несрба). A како je 

бмло раније? Мимо Бро- зовог доба, када je само најгорим 

Србима-комунистима био отшкринут приступ врху 

партије, позабавимо се нашом старом демократском ером. 

Kora ту видимо? Драгишу Цветковића, Милана 

Стојадиновића, Милана Грола, Велизара Јанковића, 

Николу Пашића, Чедомиља Мијатовића, Милана 

Пироћанца, Владимира Карића, Владана Ђорђевића и 

сличне. Што су неки од њих били нешто бољи од чланова 

данашње “политичке елите”, по- следица je н арастајућег 

кварења народа. (Тако су Срби 

292 Имамо у виду посткомунистичко време. 

247


19. века били и ваљанији и способнији од нас. Пашић je, 

рецимо, био бољи од Милошевића или Т)инђића, али 

je 

ипак стајао испод људског просека тадашњих Срба колико 

поменута двојица наспрам данашњих.) Очи- гледно, није 

у питању изузетак, ни случајна појава, већ проверена 

законитост: и демократско и комунистич- ко устројство ка 

врху издвајају морално и умно под- просечне особе (у 

најбољем случају просечне). 293 A кад такви владају добра 

нема, те можемо рећи да су и демократија и комунизам 

лоши. Који je гори може се полемисати, али je јасно да се 

ни један ни други режим не могу сматрати добрим, због 

чега их ваља одбацити. 294 Али, чиме их заменити? Тачније: 

каквим људима заме- нити постојећу политичку, 

културну и привредну ели- ту да бисмо избегли 

витоперење и изопачење сваке идеје људског (a не само 

технолошког) напретка? a од- говор je један: најбољима, 

мли сојем. Но да би такви да- ли свој пуни допринос, 

морају бити устројени у сталеж - племићки. Неопходно je 

да се сој издвоји и организује, a облик владавине одредиће 

сами. Зар би, наиме, најбољи људи једног народа уредили 

државу да шкоди њиховим тежњама - да се твори Божије 

Дело на земљи и врши Његова Воља? И, ако би, ко би њих 

сматрао најбољима? 

AKO, значи, не желимо да и убудуће од пандура 

стварамо великаше, нити да дозволимо да и надаље 

достојанства између себе деле идиоти, ни да се лопо- 

293 

И то no закону опадајуће временске функције - како ти систе- ми 

дуже трају, у врх избијају све гори и гори људи, са тежњом пре- ма 

најгорим. 

294 

Има покушаја да се очигледне слабости демократије објасне 

делањем различитих завереничких група Антицркве, којима je 

демократија параван за неприметно стицање власти у једној земљи, na 

и читавом свету (мислимо на јудејску хидру). Овим се демократија 

начелно брани аргументом да се изрођује искључиво због лоших 

утицаја са стране. Међутим, ти утмцаји су реалност, a ко их превиђа 

гради химеру. Јер, какав je то режим који нема за- штиту од лоших 

утицаја?


ви претварају у богаташе, a мрачне душе више никад не 

проглашавају за патриоте, онда одбацимо демократ- ску 

опсену и устројимо племићку државу којом ће вла- дати 

сој. 

“Али, шта je са једнакошћу?” као да опет чујемо, дрхтав 

од узбуђења, глас неког од Срба одраслих у “друштву 

једнаких”. “Зар да потремо достигнућа вековне борбе 

човечанства против неправде, и вратимо точак историје 

уназад? Зар да опет буде неједнаких?” 

Таквима, убеђеним да императив једнакости извире из 

самог начела Праведности, одговарамо противпитањем: “Je 

ли икада и игде било једнакости”? Да je није било за 

тоталитарне једнопартијске власти (сетимо се пароле 

“Доле црвена буржоазија!”), или данас, кад се тврди да 

“једино новац (треба да) говори”? 

“Ко жели да на исправно схвати суштину државе, политике 

и демократије”, писао je стога Иљин, “мора се од 

почетка одрећи измишљотина и лажних доктрина. 295 (...) 

Будаласта je претпоставка да су сви људи разумни’, ‘по 

природи добри’ и лојални* - живот сведочи о обратном, и 

треба бити слеп, и то не видети, или лажов, na га лицемерно 

порицати”, 2 * 5 додаје na каже: 

“Људи су од природе неједнаки, и разликују се по- лом 

и узрастом; здрављем, растом и снагом; видом, уку- сом, 

слухом и разумевањем; лепотом и привлачношћу; 

телесним моћима и душевним способностима; срцем и 

умом, вољом и фантазијом, памћењем и таленти- ма, 

добротом и злобом, те савешћу и несавесношћу, 

образовањем и неукошћу, чашћу, храброшћу и искуством. 

У то се треба убедити, и промислити га једном за 

свагда, и до краја ” 297 

295 

У потрази за праведношћу, стр. 163. 

296 

Стр. 163. 

297 

Стр.114. 

249


Да подсетимо: човека je створио Бог и подарио му 

достојанство бесмртне душе, no чему сви људи јесу 

једнаки. Али, својства те душе се неједнако испољавају у 

овоземаљском животу, и та неједнакост условљена je нама 

недокучивим Божјим промишљањем, no ко- ме се 

устројава што светоотачка литература назива економијом 

спасења. Посматрајући људе на Земљи с тим на уму, 

очигледно je да нису једнаки. Превидети то значи, свесно 

или несвесно, подржавати неправедност. Зато Иљин каже: 

“Али, ако људи no природи нису једнаки, како може 

бити праведан захтев да се са неједнаким људима опходимо 

једцако... Изједначити све и у свему - неправед- но 

je, глупо и штетно... Отуда je јасно да праведност не само 

да не захтева једнакост, већ напротив: она иште животнонеопозиву, 

конкретну неједнакост. Треба се опходити с 

људима не као да су једнаки no природи, већ како 

захтевају њихова стварна својства, особине и дела 

- и то ће бити праведно. 

Треба добрим људима (часним,паметним, талентованим, 

неграмзивим) поверавати више права и могућности 

за стварање него рђавим (нечасним, глупим, неталентованим, 

похлепним) - и то ће бити праведно ” 298 

Стога, друштво које тежи Праведности 299 мора бити 

хијерархијски (сталешки) уређено. Ta хијерархалност, 

међутим, не сме бити механичка већ органска, почивајући 

на свести о заједничком, Небеском Оцу. Док je те свести, 

сталежи једни на друге гледају без охоло- сти и зависти, 

као на делове истог државно-народног организма, због 

чега се народни живот одвија у ду- 

298 

Стр. 114-116. 

299 

Она се у овом свету не може потпуно достићи, али joj се мо- ра 

тежити! 

250


ху праведности и саборности, a државни у симфонији 

- међусобном сагласју свих полуга власти. Само у таквом 

окружју могу цветати 300 истинско братство, сло- бода 

и једнакост - будући да смо браћа no Небеском Оцу, 

слободни да хрлимо врлини што даље од погуб- них 

страсти; једнаки јер смо људи, бесмртне душе коју je 

створио Бесмртни Творац, и у њу улио свој Дух. О то- ме, 

Достојевски каже: 

“Шта je у данашњем образованом свету једнакост? 

Љубоморно гледање на другога, злоба и завист. ‘Он je 

уман, он je Шекспир, он се горди својим талентом - ваља 

га понизити, уништмти! 5 Али, истинска једнакост каже: 

1Ита ме се тиче што си даровитији, лепши од ме- не? 

Напротив, ja се томе радујем, јер те волим. Премда сам од 

тебе неугледнији, ипак, као човек, поштујем себе, и ти то 

знаш, и поштујеш ме, a због тога сам срећан. Ако ти својим 

способностима доносиш сто пута више мени и свима, него 

ja теби, због тога те благосиљам, дивим ти се и захваљујем, 

и никако не мислим да треба да се сти- дим свог дивљења 

теби; напротив, срећан сам због за- хвалности теби - a што 

радим за тебе, као и за све дру- ге према својим нејаким 

способностима, заиста није да бих се мерио с тобом, већ 

што вас све волим.” 301 

Но, помути ли се свест о Небеском Оцу сагласја више 

нема, праведност замире, a саборност се обесмишљава. 

Друштво у целини - као 4 политички организам (који) има, 

пре свега, душевно-духовну природу” 302 , теш- ко обољева 

и запада у раздобље смутње. Историја нас учи да се т а 

опака болест зачиње у вишим сталежи- 

300 У мери која je у овом свету могућа. 

301 Текст je комбинација превода истог места у два различи- та издања 

(Глас Цркве, Ваљево, 1994, књига 30, стр. 286-287 и Достојевски као 

мислилац, Београд, 1982, књига 3, стр. 73-74). 

302 Иљин, стр. 165. 

251


ма, који се почињу с презиром и нечовечно односити 

према нижим, такође захваћеним истом болешћу, али са 

другачијим симптоммма - док су први охоли, дру- ги су 

завидни. Ову сверазарајућу болест назвали бис- мо 

безбожништвом, a њен узрочник губитком духовног 

гледишта. Кад je безбожништво овладало европским 

племством, оно се изродило у “класу” која je угњетавала и 

израбљивала народ зарад личне користи и приземних 

страсти. Под тим теретом, и саблажњене њиме, и Mace су 

постајале безбожне, на више сталеже почињући да гледају 

са завишћу, потом и крвавим очима. Ha так- ву подлогу 

засејано je зло, јудео-масонско семе лаж- не једнакости, 

преварне слободе м назови братства. 303 (Онима који би 

имали нешто против, благовремено je речено - ou la mort - 

мада се то испрва, na ни потом, није баш озбиљно 

схватало). Из тога je никла савремена богоотпаднмчка м 

богоборачка (не)цивилизација, чије нам отровне плодове 

нуди Нови светски поредак. 

Дакле, узрок слома сталешких држава није би- ло 

племство, већ његова лажна, изопачена верзија. To јест, 

нестало je племства, будући да се сој изметнуо у несој. 

Позивати се на изопачавање племства као доказ да je оно 

no себи лоше, и да га ваља одбацити, велика je грешка. Јер, 

зар није и Иљин написао да се “изопачи- ти може све и 

злоупотребити све: ... гимнастика, отров, слобода, власт, 

знање, реч... љубав, уметност, суд, поли- тика, чак 

молитва” - што опет не значи да све то тре- ба и одбацити. 

Јер, нема ничег на овоме шару што није подложно 

изопачавању - деградацији и дегенерацији - на шта нас 

подсећа и незаобилазни Други закон тер- 

303 

Ни буржоаски ни комунистички револуционари нису се трудили 

да објасне братство без заједничког Оца, na су га зато (како 

запажа Владика Николај у Земљи Недођији) и ставили на последње 

место. Но, из братства све потиче, јер њега има или нема - a има га ако 

постоји заједнички Отац. Пошто Он постоји, то су и људи браћа 

слободна да се за Њега определе, једнака будући Његова деца. 

252


модинамике. По овом фундаменталном закону физике, 

одржавање било ког уређеног, затвореног физичког система 

захтева стално довођење енергије у њега, мначе 

неред незаустављиво нараста, да би се завршио такозваном 

топлотном смрћу. Ha нашој душевно-духовној 

равни, то значи да у одржавање било чега доброг тре- ба 

стално улагати напор, док све зло и лоше напредује само 

од себе. Врлинско je живљење стога борба непре- стана, и 

тражи подвиг - не једнократни, већ стални, до напуштања 

овог света и преласка у бољи. 

Отуда, задатак соја као сталежа јесте да одржи истинско, 

унутрашње племство, да остане што треба бити - цвет 

народа, не дозволившм да се претвори у несој. A на народу 

je да поштује истински сој док он то јесте, али и да у 

случају његовог изопачавања (пре или касније неминовног) 

изнедри нови, и обави потребну замену. Другим 

речима, народ мора активно м разумно учествова- ти у 

државном животу, о чему Иљин такође каже: 

“Држава се састоји из народа и води je влада, призва- на 

да живи ради народа који то зна и своје снаге предаје 

заједничком делу. Такво учествовање народа у животу 

државе даје тој спрези снагу. Тиме се пројављује демократска 

сила здраве државотворности. ‘Демос' значи народ, 

a ‘кратос силу, власт. Крепка држава je демократична’ 

из народа црпећи своје најбоље снаге и привлачећи га 

да несебично учествује у њеној изградњи. To значи да се 

стално мора правити одабир најбољих снага, да би народ 

сврсисходно саздао своју државу ” 304 

Ha овом испиту пали су западни народи и њихова 

племства. Племства пошто су се непоправљиво и срамотно 

изопачила, до губљења осећаја за стварност 305 , a 

304 

Стр. 166. 

305 

Илустративна je анегдота о француској краљици Марији Ан-


народи због предавања зависти која je у њима распа- лила 

најниже страсти, тако да им се борба за “слобо- ду, 

једнакост и братство - или смрт” сводила на, како je 

приметио Достојевски, кукавно начело “устани ти, да 

седнем ja”. Уместо да збаце искварено, лажно племство и 

устоличе нове, истинске људе од соја, особе из народа су у 

највећем броју желеле да м они дођу у прилику да чине 

што и декадентни племићи, изметнути у несој. (Ha стр. 

116 поменутог дела, Иљин наводи следећи пример: “Ево 

како ће бити, газдарице’, говорила je угљарка мар- кизи у 

време једне од француских револуција - сада ће сви бити 

једнаки: ja ћу да се возим у вашој карети, a ви ћете 

трговати угљем 

Сталешко друштво срушено je револуцијама и ратовима, 

али одмах je направљена и нова подела. Уме- сто 

племића и пучана, новонастала “демократска друштва 

једнаких” делила су се на “елиту” и обич- не грађане, a 

побожност и црквеност замењене су, no речима 

Достојевског, свенародним клањањем “кеси са златом” 

или “милиону” “Елита” се образовала од особа са највећом 

кесом, и њихових најприљежнијих слугу у политици, 

уметности, науци, и свим кључним делатно- стима. И док 

се и код најпосрнулијих племића сачувала извесна форма 

- те су се бар на речима залагали за част, поштење, 

спремност на жртву зарад узвишених циљева и свега 

врлинског - новоуспостављена “елита” за то није хајала. 

Напротив, покондирени су врлине исмевали као “глупе”, 

“превазиђене”, сметње “успеху” освајања врха свог, 

ништачког устројства. Људи из народа, осим реттоанети 

која je, запитавши капетана гарде зашто joj народ не кличе већ 

гунђа, na чувши од њега да људи немају хлеба, упитала: “A за- што не 

једу колаче?” Вероватно измишљена, прича ипак одслика- ва тадашњи 

“виши друштвени слој” и његов потпуни раскид са на- родом. 

254


ких изузетака, нису имали ништа против таквог светоназора, 

паштећи се једино да и сами ускоче у “елиту” 

Тако je, у кратким цртама, западни свет дожмвео духовну 

“топлотну смрт”, a ми га тврдоглаво узимамо за 

образац уређења државе и друштва, мимо очигледно- сти 

да тако не ваља. Уместо да обновимо сој као сталеж и 

изградимо државу на новим - заправо древнмм - органским, 

начелима, ми бауљамо no духовном сметлиш- ту 

Запада. Када треба једино да бринемо како одабра- ти 

најбоље људе, и коренито преуредити све државне и 

друштвене институције саобразно нашем духу и потребама, 

ми се и даље залуђујемо назови-политичким 

партмјама и “демократским” изборима - као да нмсу све, 

кадровски и програмски, у основи исте. Одбацујући, 

стога, једном за свагда ову заблуду, усредсредимо се на 

најбитније: како издвојити сој м устројити га у сталеж? 

Јер, народ треба пробудити из предугог кошмара, прекинути 

(да парафразирамо Владику Николаја) утакми- цу 

у злу којом се бавимо готово два века и заменити je 

такмичењем у добру. Најистакнутије у томе ваља окупити 

у посебан сталеж, племићки, a српску државу и 

друштво уредитм на новим начелима - no духу искон- ски 

српским, али појавно прилагођеним новим при- ликама. 

Подробностима тога подухвата прихватиће се најбољи 

међу најбољим Србима, a ja бих да се позаба- вим начином 

избора првог колена нашег племства, и успоставе 

монархије у будућој Србији. 

Наиме, издвајање истмнских племића из народне Mace je 

основа наше будућности, пошто племићкм ста- леж мора 

чинити темељ нове српске државе, a сој ске- лет будућег 

српског друштва. Од решења тога зависиће и све остало, 

јер уздизањем погрешних људи у ред племића све би се 

наде за наше избављење изјаловиле - то јест, опет бисмо 

упали у помињану “ђавољу торбу”. 

255


Но, као сва судбинска решења, и ово je једноставно, 

будући очигледно. Јер: “Ha муци се познају јунаци” - 

најприроднији и, вероватно, једини могући начин да се то 

ваљано обави јесте рат. Знам да je “тешка ова реч, и ко je 

може слушати”, нарочито после систематског испирања 

мозга галамом о “миру no сваку цену” (који je и “наш 

животни интерес”); о томе како je ратоватм сулудо 

(“поготово данас”) - ваљда као држање до ча- сти, 

верности, непоколебљивости, м сличних, “ретроградних” 

вредности; na о јединцима и српским мајкама 

завијеним у црно 306 ; о извесности да ћемо у случају још 

једног рата биолошки нестати (као да полувековним 

мирнодопским смањењем рађања и абортусима нисмо већ 

угрозили свој опстанак 307 ), итд. Није, стога, случајно да се 

данас на сва уста, свуда (не само код нас), меље о миру и 

његовим благодетима, a рат осуђује као ап- солутно зло 

(мада земље-стубови Запада мало, мало na некога 

нападну, њихове тајне, оружане и геноцидне операције 

широм света да и не помињемо). Јер, баш то je битан део 

плана аутора Протокола ш , о чему Момчи- ло Селић каже: 

306 

Ово je била омиљена фраза Вука Драшковића када je, у складу са 

додељеном му улогом, одвраћао народ у Србији од мобилизације, не 

хајући што су преко Дунава и Дрине Срби већ увелико гинули (na и у 

његовом завичају - Херцеговини), a њихове мајке облачи- ле црнину 

(коју им бабе нису ни скидале, жалећи жртве претход- ног покоља). 

307 

По меродавним статистикама, у Србији се годишње изврши око 

150.000 абортуса (на предавању одржаном у Лесковцу под нази- вом 

“Зашто Срби нестају?” изнет je нови податак о 200.000 званич- но 

регистрованих абортуса, чему - no речима предавача - треба до- дати 

још 50.000 нерегистрованих). Овде je обухваћено и несрпско 

становништво Србије, што умањује горњи број, али ако би се рачунали 

и други српски крајеви и расејање, сигурно би се добила знат- но 

већа цифра. Међутим, узмимо њу за најбољи случај. To значи да Срби 

и Српкиње за 20 година убију деце колики су нам укупни гу- бици у 

оба светска рата, када смо претрпели нечувена страдања. 

308 

Вреди запазити да сами сатанисти, творци Протокола^ ис- тичу да 

je аристократија њихов природни непријатељ - и једини 

256


“Јер, како кажу Протоколи сионских мудраца, гојима се 

не сме дозволити приступ њиховом најјачем и 

најисконскијем оруђу: агону, или непосредној телесној и 

духовној борби. Основним занимањем соја, ратом, смеју се 

зато бавити једино трговци, зликовци, сплетка- ри и 

завереници, a никако племство ” 309 

Погледајмо и шта нам о томе каже Достојевски: 

“Узгред, о рату и о гласинама које се о њему проно- се. 

Имам једног познаника-парадоксалисту. Одавно га 

познајем. To je човек чудног карактера, њега апсолут- но 

нико не познаје: он je сањар 310 . О њему ћу обавезно 

детаљније проговорити. Сетио сам се како je једном, има 

томе већ неколико година, почео да се спори са мном о 

рату. Он je бранио рат уопште, и то можда само због 

парадокса. Додаћу и да je ‘цивил’, и најмирнији и 

најнезлобнији човек, какав се само може замислити на 

свету и у нас у Петрограду. 

- Апсурдна je то мисао - имао je између осталог обичај 

да каже - да je рат бич за човечанство. Напротив, то je 

најкориснија појава. Постоји само један облик рата који je 

мрзак и стварно погубан: унутрашњи, братоубилач- ки 

рат. Он изнурује и поткопава државу, увек траје ду- го, и у 

њему се народ острви за цео век. Али, политички 

међународни ратови доносе само корист у сваком смислу, 

и апсолутно су потребни. 

- Забога, народ иде на народ, људи убијају људе - шта je 

ту потребно? 

који им je могао парирати - те да je њено искорењивање њихово 

највеће дело, којим су коначно широм отворили врата свом потпу- ном 

тријумфу. 

309 

Српски лист - Гласник СрпскоГ клуба, бр. 2, мај 2003. 

310 

Овим курзивом истакнуто je подвлачење у цитираном тексту 

(прим. аут.). 

257


- Све, и у највећој мери. Али, прво, лаж je то да људи 

убијају једни друге: то никад није у првом плану, не- го 

напротив - полазе да се жртвују - то им мора бити у првом 

плану. A то je нешто друго. Нема узвишеније идеје од 

жртвовања за одбрану своје браће и домовине, мли 

једноставније, нема племенитије дужности од од- бране 

интереса своје отаџбине. Без узвишене идеје, човечанство 

не може да живи, чак сматрам да људи воле рат 

јер желе да учествују у таквим узвишеним мдејама. To je 

потреба. 

- Зар човечанство воли рат? 

- Још како! Ко пада духом у време рата? Напротив, сви 

постају бодрији, сви су снажна духа, и не можете чути да 

постоји апатија или досада као у време мира. A после, кад 

се рат заврши, како само воле да се сећају ра- та, чак и у 

случају пораза! Не верујте ономе кад се у ра- ту људи 

срећу и, климајући главама, говоре један дру- гоме: “Ево 

несреће, ето шта смо дочекали!“ To je онако, навика. 

Напротив, свак осећа празник у души. Знате, и тешко je 

признавати неке идеје: одмах ће вам рећи - звер, 

назадњак, осудиће вас, тога се сви боје. Нмко се не 

усуђује да хвали рат. 

- Али, ви говорите о узвишеним идејама, очовечењу. 

Зар не може бмти узвишених идеја м без рата? Напротив, 

у мирно доба оне имају добре услове да се развијају. 

- Сасвим напротив, потпуно обрнуто. У време 

дуготрајног мира, све узвишено пропада, уместо Tora 

јављају се цинизам, равнодушност, досада, све je та- ко 

смешно, празна забава, ништа не води правоме. Си- гурно 

се може тврдити да дуготрајни ммр чини људе суровијим. 

У време дуготрајног мира, социјално те- жиште се помера 

на страну свега што je глупо и суро- во у човечанству - 

углавном, прелази на страну богат- ства и капитала. Част, 

човекољубље, самопожртвовање се после рата још цене, 

али чим дуже потраје мир - све 

258


ове дивне особине бледе, пресахњују, умиру, a жеђ за 

богатством и стицањем обузима све. Ha крају остаје са- мо 

лицемерје - части, самопожртвовања, дужности - иако све 

то, ако хоћете, и даље на неки начин уважавају без обзира 

на цинизам, али само у лепој речи, фор- ме ради. Праве 

части више нема, остаје само форму- ла. Формула части - 

то je смрт части. Дуготрајни мир доводи до апатије, 

приземљивања мисли, до разврата и отупљивања осећања. 

Задовољства нису фина, него грубља. Голо богатство се не 

задовољава нечим узвише- ним већ тражи задовољства у 

нечему обичном, у нечему што њему приличи, иде за 

непосредним задовољавањем плоти. Задовољства постају 

сладострасна. Облапорност изазива сладострашће, a из 

њега следи суровост. Ово не можете порећи, јер не 

можете да порекнете основну чињеницу: социјално 

тежиште се у време дуготрајног мира помера ка голом 

богатству и богаћењу. 

- Али, наука, уметности - зар се оне у току рата могу 

развијатм, a то су велике и узвишене идеје? 

- Ту вас и чекам. И наука и уметност се управо 

развијају у првом периоду после рата. Њих рат иза- зива, 

освежава, обнавља, рат крепи ммсао и нуди им- пулсе. 

Обрнуто, у периоду дуготрајнијег мира и на- ука замре. 

Нема сумње да бављење науком захтева самопрегор, 

предавање узвишеним идејама. Но, ко- лико je научника 

који су имуни на отров мира? Лаж- на част, сладострашће 

и облапорност обузимају и њих. Погледајте, на пример, 

страст као што je завист: груба je и ниска, али продире и у 

најплеменитију душу научни- ка. И он пожели да 

учествује у општој раскошм и сјају. Шта je пред 

богатством успех неког научног открића, ако оно није 

тако славно као што je било откриће пла- нете Нептун? 

Шта мислите, хоће ли остатм много пра- вих прегалаца? 

Напротив, људи жуде за славом, у нау- Ци се јавља 

шарлатанство, почиње трка за ефектима, a 

259


најгоре од свега још и утилитаризам, јер сви теже богатству. 

У уметности je исто: трка за ефектом, за некаквом 

префињеношћу. ГТросте, јасне, узвишене м здраве 

идеје више неће бити у моди: сви ће потражити нешто 

много скромније - појавиће се потреба за извештаче- ним 

страстима. Мало-помало мзгубиће се осећање ме- ре и 

хармоније, јавиће се деформисана осећања и стра- сти, она 

такозвана префињена осећања која заправо само огрубљују 

људску душу. Свему се томе уметност потчињава у време 

дужег мира. Да нема ратова, умет- ност би пресахла. Све 

најбоље идеје у уметности наста- ле су у рату, у борби. 

Узмите трагедију, погледајте ста- туе: ево Хорације 

Корнејев, “Аполон Белведерски” који гази чудовиште... 

- Али, Богородица, хришћанство? 

- И хришћанство признаје рат као чињеницу, и ка- же 

да време мача неће проћи до скончања света: то je 

изненађујуће и веома значајно. О, разуме се, у једном 

вишем, моралном смислу оно одбацује рат и захтева 

братску љубав међу људима. Ja ћу се лично први радовати 

кад мачеви буду прековани у ралице. Али, када ће се 

то догодмти? Вреди ли сада прековати мачеве у рали- це? 

Данашњи мир je увек и свуда гори од рата, толико да je, 

најзад, неморално борити се за њега - шта ту це- нити, шта 

чувати, срамно je и подло одржавати тај мир. Богатство и 

груба задовољства рађају лењост, a лењост робове. Да би 

се робови одржали у ропском стању, ваља им одузети 

слободу воље и лишити их могућности да се просвете. Јер, 

вама je роб потребан без обзира ко сте ви, макар били и 

најхуманији човек! Приметићу још да се у време ‘мира 

учвршћују кукавиштво и непоштење. Човек je no природи 

веома склон кукавичлуку и бес- тидности и тога je врло 

свестан, због тога, може бмти, и жели рат, и то како: он га 

осећа као лек. Рат развија и братску љубав међу људима и 

уједињује народе. 

260


- Уједињује народе? Како? 

- Тако што их нагони да се узајамно уважавају. Рат 

освежава људе. Човекољубље се у највећој мери развија на 

бојном пољу. To je чудна чињеница, али рат рађа мање зла 

него мир. Доиста, нека полмтичка увреда у мирно време, 

незгодан одговор, политички притисак, неодме- рени 

захтеви, - као онм које je нама наметала Европа ‘63. године 

- све то изазива много више гнева него отворе- ни сукоб. 

Сетите се, јесмо ли ми мрзели Французе и Ен- глезе у 

време Кримског рата? Напротив, готово да смо се сродили. 

Нас je занимало њихово мишљење о нашој храбрости, 

заробљенике смо обасипали пажњом, наши су војници и 

официри у време примирја излазилм на прве борбене 

линије и готово су се грлили с њиховим, чак су 

заједнички пили вотку. Цела Русија je читала о томе у 

новинама са задовољством, и то joj није сметало да се 

храбро бори. Развијао се витешки дух. Што се тиче 

материјалних штета у рату, о томе нећу ни да говорим: 

свима je познат закон no којем одмах после рата све васкрсава 

с новом снагом. Економске снаге земље набујају 

десетоструко, као кад летњи облак излије обиље ки- ше на 

ожеднелу земљу. Оне који су страдали у рату сви одмах и 

обавезно помажу, док у време мира могу целе области 

умирати од глади, могу помрети од ње док се смилујемо 

да им дамо понеки грош. 

- Али, зар у рату народ не страда више од свих, зар не 

трпи разарања и недаће много више него остали, виши 

слојеви друштва? 

- Може бити, али то je привремено, зато добија мно- го 

више него што губи. Управо рат најбоље користи на- роду, 

остављајући најбоље и најпозитивније последице. Како 

хоћете, нека сте и најхуманији човек, ипак ви себе 

сматрате изнад човека мз простог народа. Ко у данашње 

време мери душе хришћанском мером? Мери се пре- ма 

цепу, моћи, снази - и човек из народа то зна одлич-


но, маса то зна. Иначе не само завист - јавља се ту неко 

неподношљиво осећање моралне неједнакости, мрско 

обмчном свету. Ослобађајте колико хоћете, пиши- те 

какве хоћете законе, али неједнакост међу људима у 

данашњем свету нећете искоренити. Једини лек je - рат. 

Taj лек јесте палијативан, моментан, али користи народу. 

Рат буди дух народа и свест о сопственом достојанству. 

Рат изједначује у време боја све, он мири роба и господара 

у највишем исказу људског достојанства - жртвовању за 

општу ствар, за све, за домовину. Зар мислите да и она 

најнепросвећенија маса сиромаха и мужика не осећа 

потребу за стварном манифестацијом најузвишенијих 

осећања? A на којм ће начин у ммрно доба та маса изразити 

ту узвишеност људског достојанства? Ми и на 

појединачне изразе племенитости обичног света гле- дамо 

тако: или их једва примећујемо, или прима- мо с 

неповерењем, понекад чак сумњом. Када, пак, м 

поверујемо у хероизам неке јединке подигнемо гала- му 

као да се десило нешто необично, и шта бива: наше 

дивљење и похвале почињу да личе презрењу. У време 

рата, све то нестаје, и наступа нека потпуна једнакост 

херомзма. Проливена крв je важна. Узајамни подвиг у 

племенитости рађа најчвршћу везу између неједнаких 

сталежа. Спахија и мужик су били ближи један другоме за 

боја ‘12. године, него на ммрном сеоском спахилуку. Рат м 

даје повод маси да цени себе, м због тога маса воли рат: О 

том рату она пева песму, слуша о њему легенде и прмча... 

проливена крв je важна! Не, рат je у наше време 

неопходан, без њега би свет пропао, или се бар претворио 

у некакву слуз, у глиб заразе и страшних рана... 

Престао сам да се спорим. Са сањарима се не мо- же 

спорити. Но остаје, међутим, једна више него чудна 

чињеница: данас почињу да се споре и почињу расправе о 

таквим стварима које су, изгледа ми, одавно решене и 

262


бачене у архив. Све се то сада поново ископава. И, што je 

најважније, то се свуда запажа ” зи 

Да некога не би збунила књижевна форма коју Достојевски 

користи да изнесе сопствено гледмште, навешћемо 

и шта je написао у априлском броју свог Дневника, чим je 

Русија објавила рат Турској, недвосмислено износећи 

своје најдубље гледиште на феномен рата: 

“‘Али крв, та ипак крв’ - понављају као рефрен мудраци 

и заиста, све те официјелне фразе о крви су само оне 

ништавне, ‘крупне’ речи које се казују са познатим намерама. 

Берзански моћници, на пример, сада посебно воле 

да расправљају о хуманости. И многи од тих који сада о 

томе расправљају су једноставно трговци хуманизмом. 

Можда би се, међутим, и без рата пролило много ви- ше 

крви. Верујте да у неким случајевима, ако не готово свим 

(осим у братоубилачким ратовима) - рат може би- ти 

процес у току којег се управо уз најмање проливање крви, 

најмање болно и са најмањим губитком снага, по- стиже 

међународни мир и граде, макар приближно м коликотолико, 

нормални односи међу народима. Раз- уме се, то 

je жалосно али шта се ту може ако je већ ка- ко јесте. Ta 

боље je потегнути мач него изгубити гла- ву пре времена. 

И још - no чему je садашњи мир међу цивилизованмм 

народима бољи од рата? Напротив, пре ће бмти да мир, и 

то дуготрајни, може човека учини- ти налик звери; пре ће 

бити да мир доноси суровост - a не рат. Плодови 

дуготрајног мира су - суровост, кука- вичлук, груба, 

готованска саможивост и, што je главно - интелектуални 

застој. У време дуготрајног мира угоје се само 

експлоататори народа. Понавља се да мир доно- си 

богатство, али - то je богатство за десети део људи, a тај 

део прен оси заразу богатства као болест на све оста- 311 

Дневник за 1876, стр. 144-148. 

263


ле, који су лишени богатства. Тако се шири зараза разврата 

и цинизма. Од сувишног богатства које се гомила у 

рукама појединаца рађа се огрубелост осећања. Укус 

раскоши се претвара у ћудљиву жудњу за сувишним, и 

ненормалним. Сладострашће добија у замаху. Огрубе- ла 

душа сладострасника je суровија од иједне, чак и порочне. 

Има сладострасника који падају у несвест када 

угледају крв из посеченог прста, али такви неће опростити 

сиромаху, већ га стрпати у тамницу за најмањм дуг. 

Суровост рађа ону наглашену, кукавичку бригу о личној 

сигурности. Ta кукавна брига о личној сигурно- сти се у 

време дуготрајног мира увек на крају претва- ра у 

панични страх за себе који захвата све друштвене слојеве и 

рађа страшну жеђ за гомилањем и згртањем новаца. 

Нестаје вера у моћ солидарности међу људима, могућност 

братства међу људима, у помоћ друштва, на све стране се 

телали теза: свако само за себе’; бедни- ку je јасно ко je 

богаташ, какав му je он брат и - сви се издвајају и затварају 

у себе. Саможивост убија вели- кодушност. Једино 

уметност помаже да се сачува појам вишег живота, само je 

она кадра да разбуди душе усну- ле у периоду 

дуготрајнијег мира. Због тога се, потпу- но погрешно, 

тврди да уметност може цветати само у време мира, али, 

истинска уметност се развија и цве- та у време дуготрајног 

мира пркосећи пороку, својим делима позивајући на 

остваривање идеала и рађајући протест и негодовање, 

уносећи немир у друштво и че- сто позивајући и на 

страдања људе који су у миру усну- ли у смрдљивој јами. 

Ha крају, постаје јасно да и сам дуготрајни, буржоаски 

мир рађа потребу за ратом, нудећи je као бедну последицу 

тога стања, али, то ви- ше није потреба за ратом у име 

виших циљева којима тежи нација, већ за ратом у име 

бедних тржишних ин- тереса - нових тржишта потребних 

израбљивачима ра- ди стицања нових богатстава, мада већ 

имају у изобиљу 

264


златних кеса; речју, то je рат с разлога које не може правдати 

ни порив за самоодржавањем - то je рат који го- вори 

о ћудима једног болесног националног организма. Ратови 

у име таквих интереса кваре народ, огрубљују му осеђања, 

док рат у име великих циљева - за ослобођење угњетених, 

у име некористољубиве и свете идеје - чи- сти ваздух 

окужен мијазмом, лечи душе, гони срам- ни кукавичлук и 

лењост, намећући јасан циљ, нудећи и тумачећи идеју 

чијем остварењу треба да приступи ова или она нација. 

Такав рат учвршћује у свакој ду- ши свест о 

самопожртвовању, намећући нацији у це- лини свест о 

потреби узајамне испомоћи и саосећања, и јединства свих 

њених чланова. Што je најважније, такав рат доноси свест 

о испуњеној обавези, о извршеном ве- ликом задатку: 

‘нисмо баш сасвим пали, ни сасвим ис- кварени, у нама je 

још нечег људскогР” 312 

Шта овоме додати, или одузети? Не затварајући очи 

пред очигледношћу, то би, примењено на наше при- лике, 

изгледало овако: “Мир” којим се толико маше и Србима 

представља као врхунска вредност, брука je и срамота, 

расадник порока, и гроб врлине; амбијент за цветање 

несоја и пропаст соја - несрећа која ће, не пре- крати ли се 

(a имајући у виду већ помињани “природ- ни” ток догађаја 

no плановима Антицркве) - одвести народ у духовно 

ништавило, a на вештаственом плану довести до нестанка 

Срба као народа. Једина алтерна- тива томе je свети рат за 

ослобађање српске земље и ис- тинско народно 

уједињење; рат у којем ће Правда бити на нашој страни и 

чији ће победоносни исход значи- ти исправљање 

вековних неправди; рат кроз који ћемо обновити српско 

племство и препородити народну ду- шу, после кога ћемо 

постати другачији, бољи, мудрији... У народној души 

васкрснуће саборност, a у срцу заис- 3,2 Дневник за 1877-1881, 

стр.121-123. 

265


крити духовност, na ћемо тек тада својим очима поче- ти 

да гледамо свет око себе, без копрене индивидуализ- ма и 

материјализма. Тада ћемо знати одговоре на многа питања 

која су нас готово два века доводила у забуну, мзазвавши 

бескрајне поделе. Узмимо само распре око богатства и 

његове расподеле, због којих je српски народ доживео 

толике несреће - да би се после свега вратио на почетак, 

не решивши ништа. A ево како се оне, мучне где царује 

индивидуализам као начело, окончавају где оживи 

саборност: 

“Тада ће (кад оживи саборност) богатство доиста ра- сти 

- стварно богатство, јер оно се не сасгоји у зла- том 

опшивеној одећи, него у радости због општег 

сједињавања, оно се налази у чврстој нади свакога да ће 

му сви притећи у помоћ ако се буде нашао у невољи - он, 

као и деца његова.” 313 

Речју, плодовм таквог рата представљали би истински 

conditio sine qua non да ce, што рекао Владика Николај, 

“Срби сложе, обоже и умноже”! 

Наравно, некм ће, a можда и многи, у том рату погинути. 

Али: 

Уосталом: 

“Ко погине, погинуће славно, ко 

остане, остати ће славно”. 

“Што су момци прсих ватренијех 

у којима срца претуцују 

крв уждену пламеном гордошћу? 

Што су они? Жертве благородне 

313 

Дневник за 1877-1881, стр. 72. 

266


да прелазе с бојнијех пољанах 

у весело царство поезије како 

росне свијетле капљице уз 

веселе зраке на небеса”. 

Боји ли се Србин смрти? “Срб je Христов - радује се 

смрти”, јер излази из овог живота и иде у бољи 314 , “ђе 

Обилић над сјенима влада”, једино стрепећи какав ће 

одговор дати Оцу и Небеској Србији. 

Јер, смрт нико неће избећи, или, како Селић каже “из 

овог живота нико није жив изашао ” 315 Исто вели и Владика 

Николај: 

“Сви су људи на смрт осуђенм (...) Ми називамо 

смрт природном кад микроби умртве тело човека, a 

неприродном кад људи узму улогу микроба.” 316 

Дакле, умрети морамо, na нека бар то буде на Божјем 

путу - у борби за Правду, Истину и Лепоту - вођени оном 

Љубављу од које веће нема, због које се и живо- те 

полажу. 

Иако ће ове ставове сви могући непријатељи Исти- не 

дочекати “на нож”, a аутора изложити лавини пог- рда, уз 

свакојака оспоравања праћена лажном, или ни- каквом 

аргументацмјом, нећемо се више задржавати на томе, 

држећи се савета Достојевског из јануарског броја 

Дневника за 1876, којм наводећи “једну турску пословицу” 

каже: 

“AKO СИ се упутио циљу, и ако се путем будеш заустављао 

да бациш камен на сваког пса који лаје, ни- кад нећеш с тићи 

на циљ” (стр. 45). 

314 

Анђелија Станчић-Спаић пише о исконском српском борбе- ном покличу: 

“Ура(ј)!” 

315 

Записано je да само Енох и Илија нису искусили смрт, будући неумрли 

узнети на Небо. 

316 

Земља Недођија, књига 9, стр. 333. 

267


Но, напади ће нажалост доћи и са “црквене стране”, од 

оних који ће се позивати на хришћанство, тврдећи да je 

све горе изнето о рату у најоштријој супротности са 

Христовим науком. Извесно je такође да ће међу так- вима 

бмти и “огрнутих плаштом официјелности” - то јест лица с 

црквеним чиновима - због чега ће у веру неупућени Срби 

(још задуго већмна) лако битм заведе- ни 317 да наше 

ставове сматрају опречнмм хришћанству, na и дубоко 

антмхришћанским. 

Не желећи да оваквом суштинском неистином бу- де 

саблажњен “нико од малих”, и да бисмо спречи- ли 

саблазнитеље да м овим не обремене своје несрећне душе, 

мораћемо овде застати, на кратко. Наиме, нео- спорно je 

да je у нашем народу (али и другим) TOKOM 20. века дошло 

до одсудних промена у начмну живота и схватању главних 

животних задатака, што се одра- зило готово потпуним 

гашењем живе релмгиозности и замирањем њој 

примереног предања. Отуда смо сви ми којима je данас 

уопште до тога осуђени да вери при- ступамо мање-више 

интелектуалистички. 318 Но, то по- влачи многе недоумице 

и могућности за најразличитија застрањивања. Јер, људи 

се олако везују за “слово зако- на” - то јест форму, и још 

лакше (и радије) превиђају дух. Боравећи у оваквом 

духовном плићаку (a Господ je рекао: “Идите на дубину”!) 

они суштински кривотворе веру, претварајући je у “опијум 

за народ” 319 

317 О нечему што се зна мало или нимало, не може се имати ни своје 

миш/Бење, те je већина људи склона да прихвати туђе, наро- чито ако 

je од ауторитета. To не мора бити лоше, ако тај аутори- тет израста из 

досегнуте истине. Зло je, нажалост, ако се уместо ау- торитета намере 

на ауторитетлију, чија je сва вредност у његовом идеолошкоинституционалном 

залеђу. 

318 Односно, да се вери и духовности учимо из књига, a не из непосредног 

животног опита. Наиме, истинских духовних светилника 

готово нема, a друштвена клима je противдуховна. Животни опит у 

таквим околностима може нам најпре указати шта не чинити и на шта 

се не угледати, a не шта и како треба. 

319 Видети “ЛеГенду о Великом Инквизитору” у роману Браћа Кара- 

268


Због свега тога су онм веома малобројни, који се још 

труде да живе пуним црквеним животом, углавном 

збуњени безмало свим свакодневним, практичним захтевима 

духовности и црквености. Тако, гледајући недоличан, 

често и срамотан начин живота појединих свештеника, 

они избегавају да се према томе јасно одреде, 

бојећи се да “не падну у грех осуђивања”. Када виде владике 

како екуменствују, или се грле са особама које су у 

протеклих петнаестак годмна непоштено дошле до великог 

новца, na сад делић дају цркви (рекламирајући се, 

или мислећи да тиме измире своје обавезе према Бо- гу, да 

Га чак “задуже” да им помогне у њиховим “по- словима”)> 

и пред тиме затварају очи, учени да владике симболизују 

Христа, да су монаси (превиђајући њихово често 

среброљубље, властољубље, сластољубље, итд), да служе 

литургије, причешћују се, да се за њих сви моле у цркви, 

одбијајући и да помисле да такви греше. Про- читали су 

да je “свака власт од Бога”, да се за њу тре- ба молити, и, 

мада се у њима нешто буни, говорећи им да све чему су 

учени не може бити буквално истини- то, одричу се своје 

богомдане савести уиме верности слову вероучења. Пред 

собом, ту заплашеност, запра- во богоодрицање, покривају 

изговорима да, на при- мер, “свети оци кажу да се ‘не 

треба уздати у сопстве- но расуђивање’” A читали су и да 

се ко жели донети другима добро мора очистмти од 

свакога зла у себи, na закључују да се не ваља мешатм у 

светске послове, по- готово не у политику - јер, кажу, 

“променимо прво се- бе, a после ћемо”... итд; не-одзив no 

не-одзив, не-дело no не-дело, и ето их горих од баба. 

Насупрот томе, највећи део нашег поштеног света (о 

непоштенима и покварењацима нећемо овом приликом, 

мазови од Достојевског и тумачење Оца Јустина у Достојевски о Европи 

u Словенству. 

269


мада je њихов број у ове дане импозантан) у цркву не долази 

осим ретко, верску литературу, укључујући Свето 

Писмо, не чита, црквену штампу не прати - речју, жи- ви 

ван црквених токова, потпуно неупућен у њену проблематику. 

Но, будући да “без невоља нема богомоље”, a 

пошто je време изобиловало разним невољама и народним 

несрећама, природно je да су баш они с појачаним 

интересовањем слушали “глас Цркве”. A тај je глас, док су 

западни Срби ратовали и цело Српство имало насуш- ну 

потребу за убедљивом војничком победом, редов- но 

позивао на “мир”, “љубав” и “међусобно праштање” 

(помињући и “зараћене народе” у БиХ). За време највеће 

повике на Србе из такозваног света, али и кроз домаће 

“слободне медије” - зачињене у дипломатији и новинарству 

дотле незамисливим речником - тај глас нас je позивао 

на “покајање због наших грехова” Затим je усле- дио 

“благослов” за одлазак у Дејтон и хваљење “мира који je 

најзад стигао на ове просторе”, да би се стигло до отворене 

подршке такозваној демократизацији друштва и нашем 

“укључењу у Европу и свет” И све то уз стално 

дипломатско увијање, без иједне мисли или поруке изнете 

јасно, отворено, и до краја, заклањајући се посланицама 

- како je Димитрије Љотић у своје време приметио: 

“пуних еванђелских цитата, али без еванђелске 

садржине” 320 - доследан једино да ниједну појаву (камоли 

лица) не назове правим именом, решен да се никоме не 

замери, поготово не властима. Како, заиста, то назва- ти до 

“опијум за народ”? 

Међутим, стварнм догађаји мељу лажна решења, 

одражавајући неумитну очигледност. Наиме, све што се 

дешава, код нас и у свету, недвосмислено указује да се од 

зла иде горему, и да зло постојано нараста. У так- вим 

приликама, природно je да се запитамо: шта чиниз2о 

р атко 

Парежанин, Друш светски рат u Димитрије Љотић, A. Ж. Јелић 

и П. Јанковић, Београд 2001, стр. 407. 

270


ти, како се томе супротставити? Нажалост, верски анестетичари 

имају и за то спреман одговор: “Молимо се и 

постимо, и покајмо за своје грехе - у томе je спас” Али, зло 

од споља, чији извор није у нама - хоће ли се и оно од тога 

смањити? Зар му се не би требало супротстави- ти увек и 

свугде, на сваки начин - не само постом и мо- литвом? Јер, 

и пост, молитва, сагледавање зла у себи, уз преумљење и 

остале облике унутрашњег подвига, само су припрема за 

велико дело супротстављања злу силом. 

Пред овим суштинским питање.м, чије решење одсудно 

опредељује живот човека мирјанина (не-монаха) - 

упућујући га да или служи Богу, или прихвати животни 

став који води у немоћ, парадокс, чак лицемерје, нашли су 

се многи. Срећом, као код свих “вечних питања” и овде je 

исправан одговор лак и једноставан будући очи- гледан, 

док je за наопаке потребан напор да се изнађу, и већи да 

се одрже. Иван Иљин нас и ту, својим огле- дом О 

супротстављању злу силом, упућује Истини - 

најтемељније, најдубље, и најпотпуније размотриши 

проблем и ставивши тачку на њега. Кад то кажемо, мислимо 

да je размрсио све начелне, привидне противуречности 

и разобличио главне заблуде слабог и духовно 

неискусног човека суоченог са различитим пројавама зла 

у свету. Отуда, све који не знају како се поставити 

наспрам загонетке зла и Божјег попуштања, упућујемо на 

ово дело - настало као одговор Толстојевом учењу о 

трпљењу зла. 

При том, ваља указати да су све главне Иљинове мисли 

сажетије и једноставније исказане српском епском 

поезијом, као и делима Његоша и Марка Миљанова - 

морално и књижевно такође израслих из те исте епике. За 

нас je то од огромног значаја, јер сведочи о здравој и 

дубокој религиозности наших предака, о њиховом исправном 

поимању и искреном прихватању хришћанства. 

Удри врага, не остав’ му трага, али губи обадва свијета” 

271


речи су Велике Истине. Све српске несреће и поломи 

могу се тумачити извитоперењем овог здравоумља. Кад 

год би српска народна душа губила дух праве вере 321 , судбина 

би се обрушавала на нас, у виду, заиста, “ђавољег 

суђења”. Да je тако, показаћемо на два примера. 

Сликајући турски зулум у Београдском пашалуку за 

владе дахија, и опште клонуће Срба које je ту страховладу 

и омогућило - мада су се само неколико година пре 

тога одлично борили против тих истих јаничара, за 

аустријско-турског рата и Мустафа-паше, званог “српска 

мајка” - Костантин Ненадовић у свом поменутом делу о 

Карађорђу наводи и његове испрва неуспеле покушаје да 

рају наведе на отпор. “Бог тако хоће”, плашљиво су му 

одговарали људи - јер je, наводно, Божја воља да се трпи 

све што Турци раде. "ђорђе им je пак предочавао да то 

није и не може бити Божја воља, јер Турци чи- не зло, 

Богу мрско, и да Бог од Срба тражи да се томе супроставе, 

дајући им лични пример. И заиста, у свет- лу догађаја 

наших дана, величину потоњег подвига овог див-јунака 

тешко je схватити. Јер, као што Његош пи- ше у Посвети 

праху Оца Србије: “из мртвијех Срба до- зва, дуну живот 

српској души”. 

Други пример био би наша косовско-метохијска 

трагедија, чији почеци сежу до српских сеоба под 

Чарнојевићем и Шакабентом, када су се (или, услед че- га) 

у тим пределима први пут појавили шиптарски 

насељеници. О терору који су Арнаути, уз разумевање, чак 

покровитељство турских окупационмх власти, вршили над 

тамошњим Србима, писано je прилично, 322 мада површно, 

углавном набрајањем злочина без удубљивања у 

унутрашње узроке који учинише “лафе 

321 

“Права вјеро, кукавна сирото, 

страшно племе, докле ћеш спавати?”, питао се и Владика Раде. 

322 

“Прилично” je заправо мало - али и много, при досадашњем стању 

националне историографије. 

272


ратарима”, a витезове рајом коју je могуће газити “ка 

осталу марву”, “добре душе кад joj ребра пучу”. Готово 

нико није указивао да je терор највише зависио од отпора: 

што су се Срби жешће супротстављали, то су Арнаути, 

и Турци, били мирнији и “разумнији” У том делу 

Старе Србије било je стога читавих периода када зулума 

над Србима није било, као за хајдуковања Рака Ђурића и 

Илије Куча-Криводољанина, чији су подвизи сачува- ни у 

Српским хајдуцима Војводе Марка, као путоказ потомству 

како “служити части и имену” - a тиме и Бо- гу 

Истиноме. 

Очигледно, данашњи нараштај Срба свој спас мо- ра 

тражити читањем, будући да je, као последица све- га 

проживљеног у последњих стотинак година, дошло до 

прекида живе народне традиције и предања, чиме je 

омогућено овакво кварење Срба (и других). Да бис- мо 

престали зидати куле “ни на небу, ни на земљи”, noтребан 

нам je стога стабилан ослонац, путоказ, пример 

вредан подражавања - што све тражи успостављање везе са 

народним искуством, оним најбољим што су Срби 

изнедрили и што je у њима и данас притајено. 

Најприступачнији пут ка томе јесте читање наше истинске 

књижевности, a не пренемагања и помод- ног 

подржавања којему се један број српских писа- ца 

одвајкада подавао. Узмимо само поменуто дело војводе 

Марка. Какво богатство садржи тај no броју страница 

скроман опус, написан једноставним, народ- ним језиком! 

Ту сазнајемо за чудо којим нас je Бог да- ровао животима и 

делима два човека, 323 Рака и Илије, који учинише да 

“поток крви провре тирјанске”, са- ми ставши “тирјанству 

ногом за врат”, привевши га “к познанију права” (Ето 

одговора онима који питају “Ка- ко ћемо сами против 

света?”) A они који сумњају у ис- тинитост ж итија 

хришћанских мученика, из књиге 

323 Упореди: Стари Завет, 1. Књига Самуилова 14. 1-15. 

273


јунака чувеног и сa своје истинољубивости могу саз- нати 

како je Илија мучен и како je поднео те муке, и шта се том 

приликом дешавало. Ко je малодушан, не- ка види како се 

Илија држао у тамници. Похлепни и среброљубиви, нека 

прочитају како су Рако и Илија гле- дали на злато. Охоли и 

сујетни, нека се посраме пред речима које одзвањају кроз 

Вечност, као слутња Цар- ства Небескога: 

“Он ниско сам о себи мисљаше. Он се не жаљаше на злу 

судбину своју, која га je постигла (у старости); њему не 

бејаше необично, з-бонијем и нездравијем животом, чуват’ 

на зиму и врућину туђе браве за кору љеба; он не сматраше 

да je заслужио да му тко пружи помоћ 324 ; он не знаваше да 

je досгојан пажње; њега не мучаше бри- га, е му се заслуга 

неће измирит; он и немаше заслу- ге, no његовије мисли; 

њему се чињаше да може и други чињет’, ка што je он 

чинио. Ja у њега нађо’ мирну и по- божну душу и нарав, да 

би река ни му у не би увриједио; али кад ријеч о боју дође, 

пробуди му се лавско срце и жеља за бој, ка да je његов 

живот млад и здрав; жељан боја ка да није никога убија он, 

ни њега нитко, не обзи- ре се на своје црно уживање и 

нездрави живот, но се за- пламти, говорећи о боју, ка да ће 

сад на оруже! Мис- лио сам гледајући га: ‘Благо тебе, 

Илија! Ти си примјер јунака неуморније' и јуначвом и 

честитошћу, коме je тако чиста душа! Њему ништа ни од 

кога криво није. Здраво срце само себе заслуге измирује, и 

себе спасење наоди у борбу против зла. Тако срце Илијино 

честито 

324 

Нека вечна срамота падне на све који je требало да под старост збрину 

Илију, а'то нису учинили. Што то нису челници тадашњих српских кнежевина 

није ни чудо, јер су били никоговићи. Али, где су били Срби који су уживали 

плодове борбе Илије и његових дру- гова? Не само што сами нису улазили у 

борбу, већ ислужене ратни- ке нису помагали ни цркавицом. Њих су заборављали 

- али арна- утски зликовци нису зато њих, ни остале Србе. 

274


мисљаше и жељаше, и ништа му без тога не мањкаваше, но 

с најнижијем себе задовољаваше и отлен високо тражаше 

” 325 Док je било таквих људи који су себе приносили Богу, 

стављајући живот у службу народу и правди не могавши да 

гледају неправду, одричући се личних задовољстава и 

породичне среће, радосни да ступе на пут истинског 

мучеништва и исповедништва - Срби нису морали да 

стрепе. A о стању без таквих, Војвода Марко каже: 

“Пуста je гора и планина око Пећи и Ђаковице, око Дечана 

и Патријаршије, около Косова и Призрена, управ до 

Шаре планине!... Празна je Витомирица, ранитељка и 

спаситељка српскије’ мученика, које je у себе рани- ла!... 

Сва су мјеста пуста и жалосна, од Шаре до Кома!.. У сва 

мјеста сада господари зулумћарска зликовачка ру- ка, 

којијема нема ко силе кратит’ и вратове превијат’, и злу 

пропаст, a добру спасење покаживат’ из високе Де- чанске 

планине и дубоке горнате Витомирмце, која je вазда у себи 

и око себе гледала ђе се мученичка и зли- ковачка крв 

мијешана лије, a сад мјесто крви гледа су- зе ђе се лију !... 

Нема оније’, који су изворе суза извори- ма крви 

замјењивали!... Нема с планина синова, који су из њенија 

гора слободу бранили и свакојакима мукама одолијевали!... 

Нема у гори diMje* мученика, којијема не даваше срце да 

сузе гледају и уздисаје слушају!... HeL. Таква срца немају 

мира ни задовољства; само га у то могу нај даном и ноћем, 

у муке пркосећи не само зли- ковачкоме зору и опачилу но 

и природној сили, зими И врућини, и свакојакој муки која 

се измислити може, презирући смрт и муке на живот, које 

су често теже од 

325 

И такозвана духовна лица “уроњена” у молитву за (недуховни) мир ваљао би 

да прочитају како je истински духовник (тадашњи игуман Високих Дечана) 

саветовао Рака и Илију. 

275


смрти... 326 Нема оније који себе дају најтежијема мукама за 

најсвети(ји) аманет којега му чоечанска крв и Божа истина 

препоручује: да се брани праведна крв; да се видају 

ране и уздисаји српскога мученога народа, да се не заборави 

ова свијећа ужижат’ на олтар српскога племена и 

његова имена; да се не заборави свитак ове свијеће проливеном 

крви чуват’, која свијетли српскоме спомени- ку 

прошлости и будућности, која je од Косова била чу- вар 

вјерни на стражу српскога аманета. Свето je у муке живјет 

и за то мријет’, ка’ што умријеше Рако и Илија, и њини 

другови, не само који су у њино вријеме ш-њима бмли, но 

и пријед и пошљије њи’ ајдуковањем војевали и свети 

аманет чували и животе своје и крвничке гу- били”. 

Све наше муке и бруке долазе с тога што таквих људи 

међу Србима данас као да нема, те Његошеви стихо- ви, да 

Срби спавају “сном тешкијем, у ком виде страш- на 

привиђења, и једва се опредјелит могу да им биће у њима 

не спада” још најречитије описују наше стање. 

Хипнотисани наопаким живљењем, произашлим из 

материјализма и атеизма, демократије и парламентаризма, 

југословенства и комунизма, европејства, модернизма, 

мондијализма и свеопштег кретенизма - али, и 

лажно представљеног хришћанства - као да не же- лимо да 

се будимо. Последњи ратови су, истина, пока- зали да у 

Српству још има људм достојних предака и славног имена, 

али je то било кратког даха - последи- це омамљујућег сна 

биле су прејаке. 327 Зато, да се помо- лимо: 

326 

Заиста, несој ово не може да разуме. 

327 

Додуше, биле су појачане оним што смо описали у Уводном поглављу. 

276


Свети Оци наши Саво, Петре (Цетињски), Василије 

(Острошки), Рако, Илијо, Марко и сви Свети Српски 

Витезови, молите Господа над Војскама да погледа на нашу 

невољу и пробуди нас из нашег страшног сна, и уврстм 

поново у Људе, Србе, достојне тог имена. A ми се 

заветујемо да ћемо све учинити да се не обрукамо. Амин, 

Боже дај! 

И на крају, неколико речм о монархијм. Наиме, по- што 

обновљену српску државу видимо као сталеш- ку, с 

племићима као предводницима, на њеном челу ће стајати 

крунисано лице: краљ или цар. Отуда се питање монархије 

не да заобићи, поготово кад и око тога влада пометња. Јер, 

да би се о монархији казала истинита реч, ваља 

успоставити пуну повесну истину о људском ро- ду, без 

које није могуће сагледати смисао историје, ни- ти појава 

и процеса у њој. Будућм да тог темеља још не- ма, ни 

монархија се не може сагледати у својој пуноћи. 328 Ha 

основу познатог, међутим, искреним монархисти- ма 329 - 

онима који исповедају тријаду: Бог на Небу, краљ (цар) у 

држави, и домаћмн у кући - дужни смо указатм на следеће: 

Тумачење да je монархијски поредак од Бога благословен, 

a монархијска власт израз Божје воље није, нажалост, 

no себи тачно. Наиме, у 8. глави 1. Књихе Самуилове 

читамо да je народ од израиљског пророка и 

судије Самуила тражио да им постави цара, да им “су- 

328 

Питање монархије преплиће се са питањем државе, односно, када je настала 

прва држава, под којим околностима и са којим циљем, те какав je био њен 

историјски пут. 

329 

Дакле, не самозваним “присталицама монархије” који не праве разлику 

између краља (цара) и председника с нешто мало уставних надлежности - 

замишљајући га као водитеља у некој “демократско- парламентарно-партијској” 

ТВ емисији. 

277


ди, као што je у свијех народа” (стр. 5). Ha то je Бог Kasao 

Самуилу: “Послушај глас народни у свему што ти говоре; 

јер не одбацише тебе, него мене одбацише да не царујем 

над њима” (стр. 7). Затим je Бог преко Самуила упозорио 

народ на последице њиховог захтева, то јест, каквим ће их 

невољама изложити, али: “Али народ не хтје послушати 

ријечи Самуиловијех, и рекоше: не, не- го цар нека буде 

над нама, да будемо и ми као и сви на- роди” (стр. 8-9). 

Дакле, старозаветни Јевреји, no званичном тумачењу 

СтароГ Завета од Аврама до појаве . хришћанства једини 

монотеисти, тражили су што већ имају “остали народи” - 

који су, опет, без изузетка били многобош- ци, што ће 

рећи незнабошци, код којих je све наводно било прљаво и 

наопако, те им ни цар ни царевина нису могли бити no 

Божјој вољи. To се понавља у наредним стиховима исте 

књиге. Тако, у 10. глави (стр. 18-19) чи- тамо:


и не успротивите се заповијести Господњој, тада ћете и ви 

и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Бо- гом 

својим. AKO ЛИ не узаслушате гласа Господњега, не- го се 

успротивите заповјести Господњој, тада ће бити рука 

Господња против вас као што je била против от- аца ваших 

(дакле, оних који су живели без цара, под влашћу судија 

које je, no потреби, подизао сам Господ Бог)” (стр. 13-15). 

Па даље: “Тада рече Самуило народу: на бојте се, ви сте 

учинили све ово зло (то јест тражи- ли - и добили - цара); 

али не одступајте од Господа, не- го служите Господу 

свијем срцем својим. Не одступајте, јер бисте пошли за 

ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер 

су ништаве” (стр. 20-21). И: “Само се бојте Господа и 

служите му истинито, свијем срцем својим, јер видите, 

какве je велике ствари учинио за вас. AKO ли зло 

ушчините, пропашћете и ви и цар ваш” (стр. 24-25). 

Другим речима, у духовним питањмма није битна 

форма, већ садржина. Или: мада су Израиљци веко- вима 

живели једноставним, племенским животом, без државне 

организације (из контекста: богоугодним), не значи да су 

међу њима цветале врлине. Напротив, на- род се стално 

одвраћао од Божјег пута, због чега су га сустизали помори, 

глад, окупација итд. Тражењем и избором цара, упркос 

упозорењу да то није no Божјој вољи, Израиљци су себе 

оптеретили још једним грехом богопротивљења, да би 

добилм и државу (царевину) Бо- гу немилу. Али, мада 

државни живот за који су се опре- делили није био no 

Божјој вољи, већ попуштењу, ти- ме није и врлина била 

унапред обречена пропасти. Јер, важно je да друштво 

негује врлину, a осуђује и сузбија порок. Уређење државе 

то може поспешити или оте- жати, али није од пресудног, 

детерминистичког значаја коме ће се човек приволети 

царсгву”. Оно остаје са- 

279


мо форма унутар које се остварује садржина коју би- ра и 

одређује појединац, чијим срцем, no Солжењицину, 

вијуга линија мзмеђу добра и зла. 

Ваља, значи, утврдити које државно устројство највише 

погодује врлини, a омета и сузбија порок. 330 Подсетимо ли 

се Платона и Аристотела, no којима je монархијска власт 

најбоља, олигархијска мање до- бра, a демократска 

најгора, можемо казати да je, за- право, монархмја најмање 

лоша, олигархија лошија, a демократмја најлошија. Ради 

потпунијег сагледавања “демократије” у овом редоследу, 

ваља ус.то знати да су се у антмци у демос (народ) 

политичког и јавног живо- та убрајалм једино одрасли 

мушкарци, такозвани сло- бодни грађани - незнатна 

мањина наспрам политич- ки потпуно обесправљенмх 

становника неког полмса (патуљастих градова-држава, 

сагледних проблема). С данашњег становишта то и није 

била демократија већ проширена олигархија. A кад су и 

тако ограничену и условљену демократмју мудри умови 

оцењивали као најрђавију врсту владавине, која 

неминовно води расу- лу, шта ли би мислили о данашњем 

њеном облику? За- иста, тешко би-их било уверити да 

свет није упао у ко- лективно лудило, с таквог 

идеолошког, политичког и, нарочмто, практичног 

опредељења. 

AKO je у античко доба била потребна изузетна му- дрост 

да се ова појава сагледа у заметку, нама, који трпимо њене 

развијене облике, није потребна преве- лика 

проницљивост да схватимо да се ради о великој несрећи, 

будући да се у оквиру партијске парламентар- не 

демократије ништа не може остварити. Под “ниш- та” 

мислимо на ништа добро, јер лоше буја од себе, без 

напора, у складу са Другим законом термодинамике. 331 

330 

Можда би право питање било: које државно устројство најмање омета 

врлину и најмање распирује греховност? 

331 

Шта тек рећи о планским напорима моћних сила да зло про- 

280


A баш такав амбијент погодује завереничким групама 

Антицркве, без изузетка хијерархијски организованим да 

делају no дугорочним плановмма, зарад упорно и бескомпромисно 

оствариваних стратешких циљева. Демократска 

доктрина je и преточена у праксу захваљујући тим 

снагама, чији je несумњиви нововремени стожер 

међународно јудејство (у “новој демократској ери” све 

неприкосновенији погребник човечанства). 332 

Насупрот, међутим, демократском облику владави- не 

као својеврсне парализе власти. (када je чинити до- бро), 

монархија обезбеђује вољну усредсређеност и јединство 

акције потребне за претварање замисли у де- ло, 

омогућујући да се досегне добро - али, само ако je монарх 

Човек, најбољи међу најбољима. У противном, и она се 

изопачује, no својим плодовима изједначавајући се с 

демократијом. Потврду тога имамо, нажалост, и у нашој 

скоријој прошлости, у лику и делу кнеза, потом краља, 

Николе I Петровића. 

Наиме, Никола I био je самодржац све време своје 

полувековне владавине Црном Гором. Мада je, no Мар- ку 

Миљанову, бмо у основи добар човек, волео je ласку, те се 

временом потпуно окружио ласкавцима, пузав- цима и 

подлацима сваке врсте, отеравши из државног живота 

Црне Горе готово све ваљано. 333 To je елиту и те српске 

државе свело на особе које се на некадашњим племенским 

скупштинама не би одважили ни да за- траже реч, свесни 

сопствене недостојности. Ушавши у Југославију, где су се 

прилике још погоршале на рачун истинског соја, дошло се 

до стања које Момчило Селић описује овако: “Од 

Николинмх времена (и његове нао- паке праксе) сој у 

Црној Гори почео je да понире - да 

цвета? 

332 

У мери у којој им то Бог дозвољава. 

ETO још једног доказа Иљинове тврдње да најбољим људима изостанак макар 

једне врлине обесмишљава остале. 

281


би се ових дана нашао у подземљу, своје место уступив- ши 

несоју”. 334 Чињенице су нажалост неумољиве: у обе српске 

краљевине, Србији и Црној Гори, образовала се лажна, 

недостојна елита, која je својим радом - и не- радом - 

ојадила народ и оштетила државу (србијанска монархија се 

временом потпуно утопила у демократски (партијски) 

кошмар, a црногорска у дворске и племен- ске интриге и 

самодржавље). Монархија ни у једном ни другом случају 

није значила ништа, лишена садржине - односно, духа 

“који оживљава” 

Основно je питање, стога, како обезбедити да се на 

месту народног вожда (краља или цара) нађе прави човек. 

Пошто раја на земљи нема, нити га може бити, јасно je да 

ће свако предложено решење бити несигурно, почивајући 

- у крајњој линији - на духовној стабилно- сти народа, 

односно његових најбољих појединаца. Зато се писац ових 

редова залаже за решење које je понудио Момчило Селић, 

утемељено на очигледности да монарх влада ослоњен на 

племство, a да оно бмра монарха (a не обрнуто). 

Јер, да монарх не може без племства, очито je на примеру 

Петра I Карађорђевића. Да се тај изузетан човек 

могао ослонити на сој, историја Срба у 20. веку изгле- дала 

би потпуно другачије, na ни ми данас не бисмо би- ли где 

јесмо. Нажалост, уместо племмћима, Петар je бмо окружен 

ништацмма и хохштаплерима који су га и до- вели на власт 

- изгурани у друштвени врх они су га, између осталог, 

спречили да успостави no народ спа- соносне везе са 

такозваним “млађим завереницима”, окупљеним око 

Драгутина Димитријевића Аписа. 

С друге стране, да племство мора бирати монарха, a не 

да он поставља њих, убедљиво сведоче бројни при- мери из 

историје. Ево шта Селић о томе каже: 

334 

Сриски писш, бр. 2, ст. 7, Београд, 2003. 

282


“Соја, наиме, не може бити no постављењу: када су и 

марјани 335 почели примати звања од Двора (на За- паду се 

тај процес спорије одвијао) тада je истинској аристократији 

у Византијском “комонвелту” одзвонило. Наиме, од истине 

да племство бира и краља и Цара, до- шло се до лажи да 

краљ, и Цар, постављају своје плем- ство. Политичка 

подобност уништила je Византију као потом и Немањићку 

Србију... Док je Кир имао око себе “Десет хиљада 

бесмртника”, који су с аријевског рођења и одгоја Цара 

сматрали првим међу једнакима, дотле je Персијско 

Царство значило нешто. Када су потоњи ша- хови и својту 

удаљили од себе месопотамским, роп- ским протоколом, 

стигао je Александар Филипов из Македоније да ствари 

постави на место” 336 

Узме ли се све у обзир, природан редослед потеза je 

следећи: 

Српски одличнмци, осведочени као такви прилмком 

заокруживања територије државе Србије 337 , устројиће се у 

племићки сталеж, a затим ће између себе изабра- 

335 

Древни назив војничког племства. 

336 

Српски лист, бр. 2, стр. 7. 

337 

Овај процес требало би спровести низом корака, од којих би први и 

најважнији био окупљање нерасрбљених Срба и њихово чврсто међусобно 

повезивање. Следило би преузимање власти у ономе што до тада преостане од 

“Србије” и Црне Горе, те хит- но подизање народа на ноге, буђење бројних 

успаваних Срба и враћање вере у државну власт. Упоредо, ваљало би обавити 

интен- зивне припреме за велики ослободилачки рат који нас чека, да бис- мо га 

отпочели чим народ и земља буду спремни - када нама од- говара и у обиму који 

je за нас најцелисходнији. С припремама се не би смело одуговлачити (“ко 

разгађа у нас не угађа”) и морала би се искористити прва прилика за удар. Рат би 

се морао водити одлучно и неумољиво, непријатеље бисмо морали сатрти потпуно, 

и тиме њиховим покровитељима улити поштовање. Битно би било победити 

у што краћем року. До тренутка коначне победе и заокруживања државне 

територије, морали бисмо имати целовит програм устројства државе Србије - 

што je, понављамо, заветна обавеза најмудријих Срба. 

283


ти најбољег (оног који je дао највећи допринос стварању 

Србије) за краља или цара. Тако изабрани владар бмће 

први међу једнакима у односу на племство које ће чинити 

главни ослонац његове власти. Српски престо неће 

бити наследан, a избор будућег владаоца биће по- верен 

посебном телу састављеномод најмудријих и 

најискуснијих међу племићима (Селићев назив: Веће 

Стараца), који ће поред саветодавне функције имати задатак 

да од момента избора владара отпочну са припремама 

за избор његовог наследника. To значи да ће будним 

OKOM пратити свеколики развој оних младих људм који 

се својим даровима издвајају од вршњака, при че- му ће 

сама животна селекција, али и провере пред које ће их 

Веће Стараца сразмерно њиховом узрасту постављати, 

указати на правог. 

О ПРОСВЕТИ 

“Има ли страшније несреће од те кад један народ прихвати 

да сам суделује у свом уништењу?”, пита Вера 

Милосављевић у свом цитираном делу, na додаје: “Сла- ба 

страна савремених теорија о завери против Срба je што се 

не баве довољно српским фактором” 338 

Заиста, делање непријатеља, о чему je понешто речено 

на претходним страницама, логично je и разумљиво, с 

њиховог природног (непријатељског) односа према на- ма. 

Међутим, неприродно je и нелогично да ми не ради- мо 

свој посао - не због лењости, или неспособности да га 

ваљано обавимо, већ што се, упркос наших историјских 

полома и не чувених народних страдања, не досећамо 

338 

Сава Текелија u српска мисао у 2. књига, стр. 31 

284


да можемо доста тога урадити и сами. A како се један 

народ, бистар као наш, доводи у стање да колективно 

престаје разликовати пријатеље од непријатеља, сопствено 

од туђинског, спасоносно од погубног, и како се у 

таквом бунилу одржава да га никаква страдања не мо- гу 

пренути - чини још једну загонетку чије одгонетање 

постаје, све више, питање живота или смрти. 

Удубимо ли се у последње векове светске историје, одбацивши 

“прогресистичку” оптмку која се у постојећем 

друштвеном амбијенту деци натура јошу предшколском 

узрасту, запазићемо да су сви народи мање илм више у 

некој врсти сна, невидних очију тетурајући се од неми- ла 

до недрага. И ово указује да je свеколика смућеност у 

суштини последица навршавања Последњих времена (Доба 

изопачења) у којима живимо. Само у том оквиру могуће je 

сувисло сагледати м нашу пометеност. Ако не- ко од 

рационалиста приговори да je понуђено тумачење 

ирационално, подсетићемо га да стварност, чак и појавна, 

увелико надилази наш разум, те да ми морамо надићи 

рационализам 339 да бисмо je макар донекле споз- нали. 

Уосталом, једина провера било које хипотезе je да ли она 

објашњава стварност или не, док држећи се рационализма, 

одређеног устројством нашег увелико помраченог 

разума, на све стране видимо да нам она измиче. 

339 

Бог je човеку дао разум да јасно сагледа и Творца и Твореви- ну. Но, 

богоодступништвом ушавши у период свог историјског постојања, у човеку je 

отпочела поступна и незаустављива деградација и дегенерација свих његових 

првотних својстава. Тако се и разум помрачивао и сужавао, да би га данас верно 

описала сли- чица Владике Николаја, о човеку који je са маленом свећицом сопственог 

разума ушао у огромну пећину Божје Творевине, где му je све непознато. 

Посрћући у мраку који светлост свећице не успева одагнати, човек никако да 

сагледа целину здања, a сенке изазване треперењем пламичка га збуњују толико, 

да ни што je тик испред њега не разазнаје ваљано. 

285


Узмимо као пример баш Српски народ. Замисли- мо ли 

се како су Срби дошли где јесу и покушамо ли то разложно 

објаснити, суочићемо се са нелогичношћу, односно с 

нечим надлогичним. Заиста, како логички објаснити како 

су Срби, од Бога благословени даровима другима 

ускраћеним (Арчибалд Рајс je сматрао да би с њих требало 

да будемо један од водећих народа Европе), стигли до 

прага ишчезнућа као народа? Како објаснити како je неко 

обдарен особинама лава, дозволио да га убе- де да je миш, 

и да се тако и понаша? Како je могуће да се један од 

најоштроумнијих народа на свету доведе у пот- пуну умну 

заслепљеност, да не увиђа ни најочигледније, с чега се не 

може сложити- ни око најједноставнијих питања, некадар 

да покрене такорећи ниједну ваљану акцију, камоли да je 

приведе крају? Где je извор те наше пословичне неслоге, 

која нас je не једном чинила жртва- ма онмх који нам, у 

нормалном поретку, не би били ни до колена - што наш 

највећи песник, говорећи из душе целог народа, сажима 

рекавши: 

“При смутњама нашим домаћијем 

ствар je турска нама као свадба ” 

Заиста, дугачка je листа оваквих питања која би се 

једном убеђеном рационалисти могла поставити и на која 

не би могао ваљано одговорити. 340 Али, тврдо- корни 

рационализам je вид вере у (све)моћ људског разума, која 

многе своје следбенике чини секташки искључивим, 

онеспособљавајући их управо да се делот- ворно служе 

разумом и логиком. Одбијајући да се уду- бе у 

аргументацију која доводи у сумњу њихово Вјерују, такви 

се радо заклањају иза стереотипних формула, опсенарских 

кованица скуцканих од такозваних сгруч- 

340 

To незнање je нужна последица погрешног метода, односно пута 

сазнавања. 

286


них термина, неспособних да објасне било шта. 341 И кад им 

поднесете доказе које не могу побити, “поклоници разума” 

најчешће посежу за “хрватским” оружјем, од- носно, 

“нијекањем чињеница” Отуда можемо очеки- вати да ћемо 

на сва горња и слична питања добијати немуште одговоре, 

после којих ће све постајати још нејасније. Наслушаћемо 

се о свему и свачему, a највише о историјским, 

социолошким, психолошким, етноп- сихолошким, 

економским, геоекономским, политич- ким, 

геополитичким и другим “законитостима”... Но, о 

свеодређујућем и једино постојећем духовно-моралном 

Закону и Законодавцу нећемо чути ништа. Заиста: 

“Све њих мисли на једно сабране 

друго ништа не представљају ми 

до кроз мраке жедно тумарање, до 

нијемог једног нарјечија, до 

погледа с мраком угашена.” 

Није нам намера, међутим, да полемишемо са поклоницима 

палог разума, већ да се осврнемо на “срп- ски 

фактор” у сатирању Српства, и то на улогу шко- лованих 

Срба у њему. При том ћемо се усредсредити на његову, да 

кажемо, техничку страну, ниједног тре- нутка не смећући 

с ума Последња времена која су то и омогућила. 

341 

Говорећи о скривању суштинског незнања иза звучних нази- ва, 

Владика Николај каже да кад год назови научници дођу до не- чега што 

не могу објаснити, то решавају терминолошки, дајући му назив заснован 

латинским или старогрчким речима, да би се по- том њиме користили 

као да се ради о нечему познатом, око чега не- ма недоумица. Исто то je, 

у психијатрији, запазио и Јунг, рекавши да се психијатри најчешће 

задовољавају да некој душевној болести, о ч ијим узроцима и лечењу не 

знају ништа, надену неко старогрчко или латинско име, na се праве као 

да су тиме све решили. 

287


Kao увод, a уједно и слмка и прмлика наше 

“интелигенције”, послужиће нам дело-тестамент Арчибалда 

Рајса Чујте Срби, и то део посвећен школованим 

Србима, којм су, како запажа, “себи давали онај смешни 

заједнички назив ‘интелигенција” Желећи да помогне 

народу с којим je провео ратне године и којег je заволео, 

Рајс пише: 

“Дуго ваш народ, иначе тако бистар, није могао да 

задовољава жеђ за ‘знањем’ или због тешког јарма који вас 

je притискао, или због недостатка материјалних средстава 

јер je у ропству које сте трпели само ретким изузецима 

било могућно да зараде довољно да приу- ште себи луксуз 

слања деце у иностранство, у то време јединог начина да 

она стекну темељнија знања из науке, уметности, 

књижевности, технике итд. To се промени- ло отприлике 

у последњој четвртини прошлог века (19, прим. аутора). 

Ослобођена турске власти, земља почиње да се развија 

привредно. Све више српских младића од- лази у 

иностранство да се напаја из извора знања која код куће 

нмсу налазили. Међутим, још није било ве- ликог 

богатства. Држава je често, путем стипендија, плаћала 

трошкове тог научног образовања. Стога су материјалне 

могућности српских студената у иностран- ству најчешће 

биле скромне, врло скромне. Ти млади људи су били 

принуђени да у најкраћем року преузму и науче 

најнеопходније. Училм су, упијали, понекад и без 

стварног разумевања, знање које се предавало младежи 

друкчијој од њих, чија je предност била и дуга научна 

традиција, дотле недоступна младим Србмма. Некк, као 

Слободан Јовановић, Скерлмћ и слични ипак су успе- ли, 

са личних способности и изванредне интелигенције, да 

усвоје и садржај м његов дух. Но, код многих других 

знање je остало књишко и није се слило са духом. 

288


Штавише, принуђен да много учи како би што брже 

усвојио неопходна знања, српски студент у иностран- ству 

није имао времена да посматра чак ни живот земље у којој 

je студирао, a такво посматрање je вели- ки извор опште 

културе. Оно мало слободног време- на које му je 

дозвољавало студирање, проводио je са земљацима. 

Суштинска природа земље у којој je тре- нутно живео 

остала му je непозната и он je од свега за- пажао само 

површне појаве. Наравно, у свакој земљи има и доброг и 

лошег, a људска природа je тако сазда- на да на њу лош 

пример снажније делује него добар. За- то су ваши српски 

студенти, поред усвојених стручних знања, у своју земљу 

донели углавном оно лоше из стра- них земаља које су 

походилм. Они нису схватили ни- ти су могли да схвате 

да je оно што су запамтили са- мо безначајна случајност и 

да не познају суштину земље у којој су боравили. Укратко, 

враћали су се у земљу са извесним научним пртљагом, али 

je њихове природне способности, наслеђене од своје лозе, 

мање или више нагрдило оно лоше што су вмдели, a што 

није ублажено добрим које нису ни опазили. 

To би био корен деформисаности ваше ‘интелигенције’. 

Кад људи из града стекну неко благостање и дођу у додир 

са профињенијим животом, no правилу су скло- ни да 

себе сматрају вишим од људи са села, који жи- ве 

једноставно и патријархално. Било je још много горе са 

вашим младим људмма no повратку из иностранства. Себе 

су сматрали супериорним. Презирно су називали друге - 

који нису имали универзитетску диплому или неки 

сличан папир - сељацима. A себи су давали онај смешни 

заједнички назив интелигенција. Ти људи си- ромашног 

духа не увиђају да се истинска интелигенција не стиче 

само студијама, чак ни највишим. Истинска 

интелигенција je природан дар и проистиче из духа и 

289


срца. Обични сељак може бити сто пута интелигентнији 

од универзитетског професора са пола туцета диплома. 

Они који су остали у земљи м похађали универзи- тет у 

Београду, где су предавали некадашњм стипен- дисти у 

иностранству, брзо су пошли тим примером. Жалосна 

последица тога била je што je све више мла- дих гурано на 

студије, уместо да су од њих стварани пољопривредници, 

зналци свог посла (изузетно по- требни пољопривредној 

земљи каква je Србија) и веш- те занатлије који би могли да 

прерасту у индустријалце. Уместо да све више развија 

основну и пољопрмвредне школе, сваки градић je добио 

‘гимназију’, a школовање на универзитету je било 

бесплатно, што није случај ни у најдемократскијим 

земљама попут моје Швајцарске. 

Интелигенција je посгајала све гордија и код ње су се 

све више губила лепа својства вашег народа. Пре Ве- ликог 

рата (Првог светског, прим. аутора) je ипак чу- вала неке 

обзире. Још није била заразила омлади- ну, na je и 

универзитетска омладина, будући чланови 

‘интелигенције’, још била родољубива. Многи млади 

студенти су, у време Челопека, ступали у чете Бабунског и 

другмх. Морални ниво интелигенције je, међутим, све 

више опадао. Зато je најпреча брига интелигенције, ка- да 

je букнуо Велики рат, била да на сигурно смести своје 

припаднике. Истина, има и бројних изузетака, али они 

који су се издавали за духовне вође нације no правилу 

нису били где им je место, no улози коју су себи приписивали: 

да на челу наоружаног народа буду први који ће се 

жртвовати. Ако нису успели да избегну служење у војсци, 

копали су и рукама и ногама да се склоне у поза- дину или 

било какву комисију у иностранству. Много, премного 

универзитетлија, ‘интелектуалаца - често ре- зервних 

официра - било je у “рововима” у Женеви, Па- ризу, 

Лондону и другим местима. Зар Гролови, Лазари 

290


Марковићи, Белићи, Радоњићи, Боже Марковићи 342 итд. 

нису схватили да губе морални углед 343 код сваког чове- ка 

поштена срца коме je познато да њихови вршњаци истих 

година, док они лагодно живе у Швајцарској, Француској, 

Енглеској, херојски умиру бранећи отаџбину на бојном 

пољу, на негостољубивим планина- ма Македоније и 

Албаније? Да бм се оправдали, говори- ли су да ће њихова 

памет бити потребна Србији после рата, како би се 

обновило што рат буде уништио, na да ради тога чувају свој 

жмвот у скровишту. 344 Рђав изго- вор. Ко je био превелика 

кукавица да остане са својим народом док je у опасности и 

да се с њим жртвује ако je потребно, нема неопходног 

утицаја у том народу када опасност прође. Прави народ 

добро осећа да ко ништа није дао за отаџбину нема никаква 

права на њу. 345 

Многи имућни људи су следмли пример ‘интелигенције, 

ако не ради себе, оно бар ради синова стасалих за пушку. 

Колико je снажних младића прет- рпавало швајцарске, 

француске и енглеске универзите- 

342 Све стубови послератне “елите” (Све напомене уз овај навод су наше. - 

Прим. аут.). 

343 To им je била последња брига. 

344 Године 1991, мој друг са факултета Александар Пеулић, ро- дом из 

Крагујевца, борио се у саставу ЈНА у Западном Срему. Боравећи у неком српском 

селу, повео je разговор са старијим мештанином, чланом локалне јединице 

територијалне одбра- не. После упознавања “територијалац” je упитао Пеулића: 

‘Чиме се ти иначе бавиш, синко?” “Студирам електронику”. “A, то je ле- ПО, и мој 

унук студира машинство”. “A где je он?” “Па у Београ- ду, на факултету” “A што 

није овде, да се бори?” “Како да се бо- ри, na студирање je прече. После рата ће 

нам требати кадрови”. Причајући о овоме, Пеулић, момак изузетно мирне 

нарави, на к рају рече: “Нисам могао да верујем да ми то говори, и још са так- вом 

мирноћом, без трунке стида. Дошло ми je да га ударим ” Не сећам се да ли сам 

му то тада рекао, али сад кажем: “Требало je, Александре”. 

345 Нажалост, прави народ се мало или нимало пита у политич- ком систему 

какав je овај, назван демократски, о чему и Рајс гово- ри у наставку. 

291


те уместо да са својим исписницама буду у рововима. Они 

су чинили будућу послератну интелигенцију’ коју je 

требало сачувати за отаџбину! Најчувенији забушант међу 

том будућом интелигенцијом био je Пашићев син Раде. Он 

je био права срамота за српску земљу, a то je остао и после 

рата. Зар не би било много лепше, чак и ради успомене на 

оца да, уместо полицијског досијеа, син најпознатијег 

српског државника 346 има обичну 

346 Пашић je заиста најпознатији српски државник, a уз то још слови и 

за највећег и најзаслужнијег. Али, Рајс и о њему пише без увијања: 

“Међу вашим политичарима које сам упознао било je људи који су 

могли да буду велики државници да' су заиста били родољуби без 

рачуна, предани општем добру и храбри. Најбољи пример за то je 

Никола Пашић. Taj човек je, јавно признајем, много учинио за вашу 

земљу. Сигурно je један од оних ваших државника који су највише 

учинили. Међутим, он je то учинио јер су му се лич- ни интереси 

поклапали са интересима земље. Да су били супрот- ни, он би своју 

велику интелигенцију - у великом делу саткану од лукавства и 

спонтане интуиције - користио против вас. Погледајте, син обичних и 

сиромашних сељака оставља једно од највећих бо- гатстава у овој 

земљи. Наиме, човек који се преда општој ствари, a Пашић je TOKOM 

целог живота био само политичар, и коме je на па- мети само та општа 

ствар се не богати, напротив - он жртвује и што je могао имати (...) 

Рећи ћете да je жена Пашићу донела леп ми- раз. Шта je то, међутим, у 

поређењу са оним што je оставио после смрти? Сламчица и ништа 

више. Да je Пашић заиста био велик и поштен човек, како би неки 

хтели да га представе, после њега би нашли само женин мираз, a било 

бм чудо да и он буде потпун јер су Пашић, и поготово његови, живели 

на високој нози, a дугови сина, које je отац плаћао, сигурно су 

надмашили мираз госпође Пашић. Уз то, заиста велмки човек се гнуша 

дружења са покварењацима. Он у свом окружењу тражи људе који су 

му морално слични, зна- чм поштене и несебичне попут себе. A 

Пашићево окружење? Људи сиромашна духа, и корумпирани. 

Профитери и мутиводе којима je дозвољавао да се богате под условом 

да служе његовим интере- сима. Па она невероватна Пашићева слабост 

према недостојном сину... За BpeiMe рата ГТашић га je, a већ je знао за 

његову изопа- ченост, склонио под изговором непостојеће болести. 

Човек који je на положају политичког вође једне државе у рату морао 

je одржа- ти сину следеће слово: ‘Ти си ми јединац. Место ти je међу 

онима који прсима бране земљу која ми je поверила своје интересе. Кажеш 

да си болестан. Није важно, и да си на самрти мораш да бу- деш 

међу бранитељима отацбине. Иди и изврши своју дужност! 

292


камену плочу са натписом: Раде Пашић, погинуо на 

бојном пољу? 

Већ сам рекао да je међу интелектуалцима било 

многобројних изузетака (...) Међутим сви ти интелектуалци... 

који су били у редовима бранилаца отаџбине, 

нису се превише дичили припадношћу интелигенцији. 

Једноставно, звали су се родољубима. Надувена 

‘интелигенција се TOKOM рата истицала кукавичлуком, a, још 

горе, неки интелектуалци су искористили недаће свог 

народа за лично богаћење (...) . 

Вративши се у отаџбину после победе у којој нису учествовали, 

ваши интелектуалци су тежили да управљају 

свим пословима. Сељацм, les seliaks, њима нису ниш- та 

значили иако су чинили огромну већину у Србији, a 

војници, творци победе, за њих су били < простаци > , до- бри 

да млате непријатеља и гину, и ни за шта друго. 

Они који су ратовали и крвљу платили вашу слободу 

тада су били уморни. Уз то, у свом идеализму, који их je 

одржавао у најцрњим данима, веровали су у људску доброту 

и захвалност. Одморна, захваљујући забушавању 

AKO TO не учиниш, одричем те се и никада те више нећу видети!’ 

Међутим, уместо тога, Никола Пашић je допустио сину да банчи no 

Паризу и да на Крфу својом раскошном лимузином прегази српске 

јунаке који су се избавили из непријатељских планина Албаније. 

Пашић je био реалиста и мислио je да су сви као он. Тако je, ка- да му je 

један заједнички пријатељ приговорио што je лоше посту- пио прехма 

мени, казао: Tla, шта хоће тај човек? Tpii пута сам му нудио новац, a он 

je одбио!’ У том одговору се садржи сав мен- талитет тог државника 

који je 1917. рекао: ‘Не можете да нас на- пустите, потребни сте нам. 

Знам да je за вас то огромна жртва. Жртвујте све! Нећете зажалити. 

После рата ништа нећемо моћи да вам одбијемо\ A када су ме интриге 

и прљавштине забушаната из Министарства унутрашњих дела - и то 

мене, који сам заиста све своје поклонио вашој земљи - принудиле да 

поднесем оставку и та- ко изгубим и скромну плату, исти тај Пашић je 

одбио да ме прими”. Кад je такав био онај “највећи”, и “најзаслужнији” 

државник, какви ли су били остали? Зато, уосталом, и јесмо где јесмо. 

293


TOKOM рата, ‘мнтелигенција je тај умор оних који су градили 

величину своје земље искористила. Делила je и 

сплеткарила уз подршку великог контингента себм 

сличних, пореклом из ослобођених крајева с оне стра- не 

Саве и Дунава. Тада je наступило бесрамно грабљење 

важних и уноснмх положаја и распојасани плес милио- на, 

предвођен ‘интелигенцијом*. 

‘Интелигенција je успела у том подухвату погубном no 

земљу. Истинске вредности српских земаља, по- себно оне 

којима ваша земља све дугује, мстиснуте су. 

‘Интелигенција љубоморно пази да нове и поштене сна- ге 

не прокрче себи пут. Чим неку открије, удара je no глави 

док не утоне у блато (...) 

Наравно, пошто je воде ниска осећања, ‘интелигенција’ 

клечм пред новцем. Што више новца неко има, ма колико 

га нечасно стекао, то га више уважава и истовремено му 

завиди. Краљ новац господари вашом интелигенцијом. По 

њој, човек све себи може дозволити под условом да има 

много банкнота у цепу. Част je непозната вредност на 

берзи ‘интелигенције.’ Частан човек сматра се глупа- ком, 

a цени се само онај који лукавством уме да окре- не 

догађаје у своју корист. Природно je да родољубље не иде 

уз таква осећања. Стога та врлина сасвим недостаје вашој 

с 

интелигенцији\ Што она у згодној прилици хоће да 

подметне као родољубље само je обична завист према 

другима. Многи припадници ‘интелигенције' би хладно 

жртвовали слободу, и опстанак своје земље, ако би им 

лично било од користи. 

Kao и сва неморална биђа, м интелигенцмја се диви 

сили, чак и када се највмше злоупотребљава (...) 

Но, да се вратимо ‘интелигенцији 5 , сејачмци раздора 

кад треба сједињавати. Њено je било м да бди да се ва- ши 

обичаји и добре особине, што je чинило вашу снагу, не 

изгубе. Шта je она, међутим, учинила? Уништила je и 

срозала све добро што сте имали. Баш захваљујући њој 

294


све ређе се наилази на онај једноставни, a ипак веома 

узвишени дух који je омогућио вашем народу да остане 

нетакнут упркос вековном угњетавању. Интелигенција 

вам je деловала попут буђи. Заразила je све што je с њом 

дошло у додир. Ta трулеж већ захвата и село. Ваше кршне 

сељанке већ знају за шминкање и свилене чара- пе. 

Припазите док не буде прекасно! 

Уместо да делује позитивно, ваша интелигенција je деловала 

негативно. Уместо да гради, она je разграђивала. 

Она je жариште трулежи и искварености, од чега толи- ко 

трпите. AKO joj допустите да настави, земља вам je 

изгубљена. Почистите кућу и пометите све охоле и штетне 

мармонете. Немојте да вас засене људи који у суштини 

немају никакву вредност, али чији je лош пример неизмерно 

опасан no духовно здравље вашег народа. 347 Не 

клањајте се више новцу до земље. Новац не доноси ни 

срећу ни углед. Може се он поштено зарадити и, ако га 

власник користи да би чинио добро, поштујте га због 

његовог рада и због начина на који користи стечено богатство. 

To je добар пример младима. Новац, међутим, 

може да буде и нечасно стечен и, на жалост, то je да- нас 

веома чест случај. 348 Будите горди пред тим нечасно 

стеченим богатством. Немојте правити нагодбе с њим 

ласкајући његовом власнику. Не пружајте руку милионеру 

који je стекао милионе мешањем песка са браш- ном 

намењеним вашим војницима који су се борили за 

отаџбину. И немојте мислити да такво ваше одбијање неће 

бити делотворно. Ујешће га више него што мисли- те, a то 

ће бити добар пример младима да увиде да се бе- лег који 

оставља нечасно стечени новац не може избри- сати са 

руке непоштена човека ” 349 

347 Реченице које следе не односе се непосредно на тему, али су за њу од 

огромног значаја. 

348 Данас још чешћи, да готово нема изузетака. 

349 Текст je цитиран из часописа Српско наслеђе, број 18, јун 1999. 

295


Заиста, што не занемимо од оваквог сведочења последица 

je искључиво времена у којима смо видели и горе - 

оно на шта нас je Рајс упозорио, именујућм га као заразу 

К0 

ЈУ К Р 03 народ и даље шири такозвана интелигенција. 

Епидемија je прерасла у пандемију и нема делића народног 

организма да je остао здрав. Пред тиме не смемо затварати 

очи. Ако ћемо да се лечимо, морамо најхитније 

санирати жариште заразе у сегменту нације у Рајсово доба 

називаног “интелигенцијом”, a у наше “интелектуалцима” 

- подразумевајући под тиме школоване особе, 

тачније, оне са факултетском дипломом. 

О месту и улози школованих људи у држави и друшт- ву 

излишно je говорити, будући да се управо од њих 

регрутује главнина друштвене елите - која, предводећи 

народ, no дефиницији свему даје тон. Ако се подсети- мо 

изреке да више вреди крдо магараца с лавом на челу, него 

чопор лавова предвођених магарцем 350 , јасно je да одабир 

елмтеувелико опредељује судбину једног народа. Добар 

одабир јемчи и исправно усмерење народа, a хоће ли он 

тај правац следити зависи од њега самог, док нао- пак 

одабир значи тумарање беспућем, којим, мимо сва- ког 

потом уложеног труда и жртве, сви “путеви” воде у понор. 

Да Срби нису правилно решили одабир друшт- вене елите, 

очигледно je: разбијени као нација лежимо на дну 

провалије, a наши предводници, будући безбед- нм, са 

њене ивице гурају камење на нас, не би ли дотук- ли и 

ретке отпорне појединце. О укупном друштвеном 

контексту и историјским околностима у којима се TOKOM 19. 

века образовала лажна елита, и о њеном учинку у 20, већ je 

говорено, те нам ваља сагледати узроке так- вом погубном 

понашању школованих Срба као целине. 

350 

Нововековна судбина Срба најбоља je потврда истинитости ове 

пословице. 

296


Арчибалд Рајс, како смо видели, сматра да они углавном 

нису били за шта су се издавали, пошто их je мимоишао 

дух наука које су изучавали. Ово тумачење делује 

убедљиво и може објаснити понашање огромне већине 

дипломираних факултетлија које називамо интелектуалацима 

само уз наводнике. Међутим, то не објашњава 

делање, односно не-делање, истинских интелектуалаца 

који су ојадили народ и више од њих. 

Тако, говорећи о Србима који су успешно усвојили и 

дух и материју својих наука Рајс помиње Слободана 

Јовановића и Јована Скерлића. Но, Јовановић се, ина- че 

масон, као члан избегличке (издајничке) владе у Лондону 

показао какав je заиста, a Скерлић, један од водећих 

српских социјалиста, увелико je заслужан за пресецање 

српског културно-књижевног континуитета утврђивањем 

западњачке, противистините, псеудона- учне 

парадигме 351 , чиме je непроцењиво допринео нашој 

нововековној разури. При том, не поричемо њихову 

оштроумност, стручност, ерудицију, и изузетну радну 

енергију, али се питамо како објаснити истинске српске 

интелектуалце у противнародном борбеном поретку - 

често и на његовом челу? Да није невоља у нечем другом, 

a не недостатном образовању? Да није зло у самом духу 

такве науке? Ha то, суштинско питање, може се одговорити 

двојако: или дух те науке није no себи лош, само није 

за нас, или je лош no себи. Прво очигледно мисли Рајс кад 

говори о “другачијој (западној) младежи” којој су те науке 

намењене. Начелно, томе нема приговора: помињући 

заблуде око демократског политичког систе- ма, 

приметили смо да што користи неком, не мора сва- ком. 

Међутим, стварност побија Рајса и све који слмчно мисле. 

Наиме, данашње духовно стање западних наро- да, 

умногоме последица управо науке, одурно je свако- 

351 

Видети: Сава Текелија u српска мисао у 

стр. 106-113.


ме још здравом на овом свету. Проблем je, очигледно, у 

самом духу такве науке. 

A какав je то дух? Пре него одговоримо, погледајмо шта 

о науци какву данас негујемо, њеном историјском развоју, 

и њеним кључним идеолошким појмовима, ка- же крајем 

2000. наш философ Александар Петровић: 352 

“Када се осврнемо на већа временска раздобља, као што 

су 20. век или протеклих пет векова такозва- ног доба 

открића... и покушамо да разумемо збивања повезана са 

развојем науке, прво што се указује je да појам научног 

напретка како време одмиче постаје све нејаснији. 

Започет Ренесансом и убрзан освајањима но- вих земаља, 

избачен као крилатица у 18. веку, у времену просвећеног 

оптимизма појам напретка je у себи носио много 

некритичког одушевљења новим проналасцима, идејама и 

теоријама, много идолатрије научних јунака и обожавања 

сваковрсних направа. Мало ко се у проте- клим вековима 

запитао куда заправо све то води, већ се чинило да 

околностм подсећају на оног античког вајара који, чим je 

у мермеру исклесао Зевса, намах je ничице пао пред њим 

и стао да му се клања. 

Данас, само три века од устоличења Научног мето- да и 

Енциклопедије као идеала знања, није тешко виде- ти да 

напредак науке вмше не значи ослобађање чове- ка. 

Идеолози оптимизма више и не говоре о напретку, већ 

само о подношљивом развоју, јер je очито да се чо- век 

суочава сa готово неподношљивим последицама 

исцрпљујућег напредовања. 353 Неподношљиво није само 

опште загађење земље, ваздуха и воде, већ и увид да je 

наука заборавила шта je мера човечности. Ако напре- 

352 У једном разговору на Радио-Београду, пренетом у научнопопуларном 

часопису ФпоГистон (бр. 11, Београд 2001). 

353 Све напомене у цитираном тексту су наше (прим. аут.). 

298


дак треба да сруши све свето, каже Коста Стојановић, онда 

нам такав напредак није потребан. 

Од храбрих покушаја слободних појединаца који су се 

борили против предрасуда свог времена и испитива- ли 

могућностм стварања другачије слике света, наука je 

постала ‘business' једног сталежа, номенклатуре у много 

чему одвојене од лаичког окружења. Она на крају 20. века 

има разрађену догматику, чврсто дефинисане симбо- ле 

методске сумње, своје канонске списе и препун Пан- теон. 

У протекла три века наука je развила сопствену логику, 

која се умногоме не поклапа са умним и етич- ким 

законима, као и потребама појединаца и заједнице. Ta 

логика je већ толико самодовољна да je данас вео- ма 

тешко подвргнутм науку и њено нагло ширење било 

каквом људском критермјуму. Уколико се некоме учини 

да се у лабораторијама стварају наказни облици живота и 

искаже јавни протест због тога, суочиће се са ставом да 

због тога наука не може стати нити се напредак може 

зауставити. Она je очито вредност no себи за коју живот, 

човечност или склад нису пресудни критеријуми (...) 

Своју легалност стекла je у оквиру великих политичких 

револуција, a своју легитимност свргавајући 

философију која je вековима унутар себе држала све науке 

на окупу не допуштајући аутономију и феудализацију 

духовног простора. Зато je данас толико тешко, и по- ред 

очигледних и неодложних разлога, са довољно ауторитета 

пред науку поставити питања смисла и циља, 

претпоставки и последица: она се не пита о смислу својих 

појмова нити о последицама својих поступака. Ta питања 

je подсећају на философију од које се отргла; оптерећена 

неком врстом несрећне свести, ни на који на- чин не жели 

да се одговарајући на њих врати тамо ода- кле je потекла, 

већ лавира између узрока које не схва- та и последица које 

не сагледава. Философија, наравно она која није сведена 

на техничке или историјске анали-


зе ‘феномена, ‘егзистенције’ или ‘језика, била je једина 354 у 

стању да постави питање целине. Наука (оваква как- ва 

јесте) 355 no природи ствари не може да се пробије до њега, 

јер и узорна наука, математика, постављајући питање 

целине постаје противречна, како су на свој на- чин 

показали и Гедел и Вајтхед. 

Науке су данас дубоко феудализовале философију; 

овладале су појединим сазнајним просторима, али све теже 

опште међу собом, заглибљене у растуће мноштво 

претпоставки. Оне само изграђују и унапређују разнолика 

средства која својим усавршеним облицима тре- ба да 

прикрију одсуство правог, садржајног и сврхови- тог 

општења (...) 

После онога што се десило у 20. веку наука се не мо- же 

оправдати општим добром и својим радом за њега, јер га je 

у кључним својим постигнућима изгубила из вида и 

заложила се за остварење разорних намера. Се- тимо се 

само Ајнштајновог тражења да се почне изра- да атомске 

бомбе или Раселовог захтева да се она баци на Совјетски 

Савез, a да не говоримо о заговарању не- ких нобеловаца да 

се Београд бомбама баци на колена. Али и то бледм пред 

оним што се на етичкој равни дого- дило крајем 20. века. 

Спој државе и науке дао je погубне резултате у разарању 

етичких темеља на којима почи- ва људско постојање. Због 

неких малих користи, уводе се без скрупула у производњу 

проналасци који нападају срце моралних и природних 

норми на којима се од ис- кона одржава људска заједница 

(...) 

У свему je најважније сагледати меру. Тежња за 

побољшањем човековог положаја олако се претворила у 

незасити грабеж. ‘Најтеже je’, како каже Солон, ‘наћи 

354 

Уз веру 

355 

Коста Стојановић, велики српски математичар, отац je недавно упокојеног 

Радмила Стојановића, најбољег познаваоца санскрта и ведске књижевности међу 

Србима. 

300


невидљиву меру ума, која једино и садржи у себи границе 

свих ствари’ (...) Отуда се јасно може уочити да развој 

технологије постаје интензивнији уколико сад- ржи мање 

осећања мере, a посебно мање савести и мо- ралног 

садржаја који би га могли ограничити. Етич- ка свест je 

природна противтежа развоју науке 356 - ако се жели брзи 

развој науке, неопходно je угушити са- вест. Зато су 

просвећени енциклопедисти са толико жа- ра одбацивали 

алхемију истичући предност хемије у проучавању 

материјалног света, a потискујући алхемиј- ски етички 

захтев да истраживач трагање користи и за сопствено 

усавршавање. У таквој револуционарној заслепљености, 

било да je она настала као незрелост или рђава намера, 

лежи главни проблем, јер je на тај на- чин изгубљена 

равнотежа спољњег и унутарњег, коју човек до данас није 

повратио. Без те равнотеже немамо чему да се надамо (...) 

Усавршавање технологије непосредно спречава да човек 

себеусавршава. Степенунапређењатехнологије (сто- га) 

веома тачно одсликава меру (духовног) дивљаштва до које 

je човек дошао. 357 Дивљаштво се шири, јер напре- дак 

технологије тражи и прекид односа са наслеђем, као са 

нечим небитним, превазиђеним, неважним за ново време 

које долази. Искорењивање се огледа и у губит- ку 

основног склада човека са својом душом и природом. 

Уместо да се траже начини усклађивања човека с природом, 

све снаге су усмерене ка томе како да се она савлада, 

подреди, пороби. И наравно, на тај начин људи и 

сами постају робови (...) 

Треба се подсетити да су Ренесанса и нововековна наука 

започеле као борба за ослобођење човековог духа од 

356 Отац Јустин je наше време назвао “добохМ атомске технике и прашумске 

етике”. 

357 Овај Петровићев увид може нам послужити и као кључ за тачније 

сагледавање и разумевање цивилизацијске баштине древ- них људи. 

301


католичке догматике и схоластике. Галилеј огледе не изводи 

на универзитету, као што je и већина заговорника 

новог научног метода тог времена изван канонизованог 

система образовања. Њих подржавају европске аристократске 

куће и дворови који се одупиру католмчком универзализму 

м траже друга сазнања која би била противтежа 

католичким. У потрази за таквим ослобођењем наука 

je природно постала револуционарно средство које се 

уместо вери окренуло методској сумњи, a уме- сто у 

догмама извесност потражила у огледу. Научни ме- тод 17. 

века припремио je политички обрт 18. века. Про- блем je 

настао што je наука после 18. века брзо прешла на 

универзмтет м постала догматизована са свим својим 

канонским списима и идолима, a с друге стране све je 

наглашенмје у себи носила револуционарни дух који je 

тражио одбацивање традиција као ‘празноверних’, порицао 

другачије облике људског искуства и тежио сталним 

обртима и све ‘револуционарнијим’ средствима. Наука 

je тако у себи остварила чудан спој баштинећи већ 

дотрајали универзализам, али и настављајући политич- ку 

револуционарност другим средствима. Тако синтети- сан 

разум оспорио je наслеђе, (тај) живи извор морал- ности и 

осећаја узајамности, уздрмао народни живот искорењујући 

га на мноштво начина. У 20. веку нау- ка je вратила људски 

дух ономе против чега се он побу- нио у Ренесанси и 17. 

веку. Доласком на универзитет она je престала да буде 

ствар слободних, самосвесних духо- ва постајући сасвим 

очито опет опседнута патосом уни- верзалности, изградњом 

средстава која ће споља учини- ти могућим владање над 

светом. Ta средства се изграђују без питања да ли су 

потребна онима којима су намењена и без икаквих обзира 

према природи и човеку самом. Та- кав насилни 

универзализам je карактеристичан за рим- ску идеју, јер je 

стари Рим обожавао силу и почивао на 

302


насиљу над људима м временом, на разарању идентитета 

појединаца и народа 358 (што je Тацит подробно описао). 

Тако je, као и увек, средство ослобођења претворено у 

начин поробљавања људског духа. 359 Никакве слободе више 

нема у проналажењу све бољих, револуционар- них 

средстава за чишћење ципела или за прање моз- га, 

сервилном нуђењу трговцима измењеног гена који ће 

парадајз учинити вечно свежим (узгред и бљутавим), a 

људе вечно подложнмм пропагандним порукама (узгред и 

бесловесним). Бљутави парадајз и бесловесни људи 

довољан су знак да се неслобода опет проширила и да je на 

делу нека врста технолошког комунизма који je једва 

скривен иза ауторитета велике мисли 17. века. Трговачкм 

путници овог комунизма извикују пароле о новом свету 

хвалећи његове благодети, баш као што су једва коју 

деценију раније препоручивали разрешавање историјских 

противречности у идеолошки замишљеној утопији. 

Правоверни научник данас je скептик који je покидао везе 

са наслеђем ‘мрачне’ или бар ‘несавршене прошлости, a у 

јавности излази са догматском вером из- раженом 

формулама о глобалном превазилажењу свих граница, о 

немогућности да постоји нека препрека коју наука неће 

прећи, било да je она природна или етичка. Све je 

дозвољено у име напретка. 

Наука данас, можда више него мкад, дубоко у себи носи 

неку врсту језуитског уверења да циљ оправдава средства, 

опстајући тако као један од најтрајнијих видо- ва 

револуционарног заноса. Оно што je изгледало да се 

неповратно срушило са Робеспјером м Наполеоном, односно 

Лењином и Стаљином, наставило je да живи као 

технолошка револуционарност која треба да из осно- 

358 Ипак je “стари Рим” био почетник у томе, у односу на потоњи, папски. 

359 To потврђују сви расположиви историјски подаци о нашем До- бу изопачења. 

303


ва преокрене, револуционише све односе. Циљ je као и 

увек изградња ‘новог човека’ али за разлику од прва два 

‘нова човека, најновији je вештачки, андроид, хибрид, 

клон, итд. Ту би природа требала да буде савладана до 

краја, a поегојање душе учињено непотребним (...) 

Све технолошки развијене земље и напредне привре- де 

таоци су индустрије оружја. Поразно je да je развој на 

кључно место уздигао једну индустрију (латинска реч за 

марљивост) која има смрт као свој унутрашњи по- кретач и 

сврху, без обзира како да се тај циљ образла- же илм 

оправдава.” 

Ha питање: “Зар иза те индусгрије смрти не стоје сасвим 

озбиљнм људи, угледни научници?”, Александар 

Петровић одговара: 

“Просто речено постоје људи који за одређену цену 

продају своју етику и спремни су да зажмуре за сигур- ну 

пензмју. Такво понашање није ништа ново, али су 

последице разорније од много чега виђеног. Како каже X. 

Д. Торо, успех великог научника и мислиоца обично je 

успех дворанина, нмје краљевски, није јуначан. Провлаче 

се кроз живот само прилагођавањем, у ствари чине 

оно што су и њихови очеви чинили, и никако нису преци 

племените врсте људи’ ” 

Овај Петровићев осврт на историјат савремене нау- ке и 

основна питања која прате њен развој, завршићемо 

следећим његовим запажањем: 

“Отуда неминовно долази време да се потраже начини 

напуштања револуционарне идеологије просвећености и 

потражи хармонија душе и природе на чему су се 

темељиле све цивилизације, осим ове последње која толмко 

воли да слави себе. Сетимо се још једном Демокрита 

и његове опомене: бедни разуме, твоја победа - 

304


твој пораз. Све што je нарушено треба да се исцели, јер 

нема начина да се човеку не догоди оно исто што je урадио 

својој души и природи.” 

Већ на први поглед, наиме, лако je уочмти да je дух 

савремене науке материјалистички. Још горе: у сржи тог 

материјализма je богоодрицање и богоборство које 

укључује м мржњу на човека као део (круну) Божје 

ВидљивеТворевине.Јер,занемаривањевезематеријалног 

света са духовним je крупна методолошко-сазнајна грешка 

која онемогућује сагледавање Истине: суштине и смисла 

појединачних твари, као и Творевине у цели- ни, али je 

несувисло веровање да Бога нема верски став, сучелан 

здравом разуму на кога се позива. Kao кључни доказ 

непостојања Бога узима се постојање апсолут- ног поретка 

у материјалном свету и нас, људм, кадрих да га уочимо. 

Колико je то разумно, нека свако закључи за себе. 

Несхватљиво je да се та вера, позивајући се на разумност 

коју собом пориче м кормстећи се селектив- но и 

паразитски резултатима научних истраживања, уз 

хвалисање својим исходиштем из лажне идеје такозва- ног 

прогреса (такође у најочигледнијој супротности са 

стварношћу), уздигла до званичности, непогрешиве у 

сагледавању света. Зар то није најснажнији доказ беспримерног 

духовног клонућа целокупног човечанства, 

пре свега његовог белог огранка? Навршавање дана До- ба 

изопачења учинмло je своје, a нама остаје још да ука- жемо 

на неке појединости овог обездуховљивања. Кре- нимо 

редом. 

Сама наука лишена je духа (то јест, будући морал- но 

индиферентна, да се употребити на зло колико и добро), a 

људи je “оживљавају” одређеним духовним садржајем. Јер, 

једна од особености нашега доба je пре- вага квантитета 

над квалитетом, и својевољно, чак ра- досно, одрицање 

већине људи од Истине, Правде и Ле- поте, na je, упркос 

исправном духовном настројењу


немалог броја научника, и још већег броја добронамерних 

али духовно недовољно искусних особа из јавног 

живота, срж науке постајала све антидуховнија и 

човекогубнија - што иде на душу свих којима се Његош 

овако обраћа: 

“Питагоре и ти Епикуре, зли 

тирјани душе бесамртне, 

мрачан ли вас облак покријева 

и све ваше посљедоватеље! 

Ви сте људско име унизили и 

званије пред Богом човјека 

једначећ га са бесловесношћу, 

небу грабећ искру божествену с 

којега je скочила огњишта, у 

скотско je селећи мртвило ” 

Замислимо ли се над зацарењем лажи на месту Истине, 

увидећемо да се то десило због безбожништва са 

губитка духовне перспективе - што je довело и до сумрака 

западног племства. A тај Пад je следио изопачењу 

хришћанства на Западу чему je, опет, највише допринела 

јерархија римске међународне, завереничке и 

тлачитељске организације, на поругу светињи назване 

“црквом”. О томе, Владика Николај пише: 

“Од свештеника je потекла саблазан на Западу, од 

свештеника je почела пропаст Запада, од оних свештеника 

који ‘оскврнише светињу и изврташе закон’ (Соф. 

3,4) (...) 

Шта je била последица тога? Била je оно што пророк 

Језекија виче од имена Божијега: ‘Тешко пастирима који 

пасу сами себе... Претилину једете, вуном се одијевате, 

кољете товно, стада не пасете. Слабијех не кријепите, 

болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не до- 

306


водите натраг, изгубљене не тражите него силом и жестином 

господарите над њима (Језекија 34 у 

2-5). Ги- бали 

су се западни народи под оваквим пастирима у 

недоумици шта ће и куда ће. Видели су ти народи да они 

који њима говоре о царству небесном грабе за се- бе 

царство земаљско. И који њима саветују да се не бо- гате, 

сами се богате, и то на крваве начине; и који њих 

одвраћају од властољубља грабе и купују власт на све 

стране. Гибали су се и колебали народи хришћанског 

Запада пред овом саблазни као трска пред суровим ветром. 

Најзад су народи Запада одбацили свога архипастира, 

a они који су били учени и богати одбацили су 

и веру Христову због непојамног антихришћанског става 

својих првосвештеника... Сатана je играо двојну игру: са 

првосвештеником против краљева, против на- учника, 

протмв културе и (других) првосвештеника; a са 

краљевима против првосвештеника и са носиоцима 

културе и науке и уметности и политике, не само против 

првосвештеника и клира, него и против саме ве- ре у 

њеним основама. Дрскост с једне стране изазва- ла je 

дрскост с друге стране. Пакост je родила пакост; 

презрење je искресало презрење. Једна крајност дозва- ла 

je другу крајност. И тако, као што наш песник ка- же: ‘Све 

je пошло ђавољијем трагом’. Пркос je завладао на обе 

стране: пркос цркве против државе, вере против науке и 

обратно, свештеника против грађанина и об- ратно. И тај 

пркос je пожњео горке плодове, најгорчије, у наше дане.” 

360 

Европски народи устали су против вере која се изопачила, 

готово до непрепознавања унаказивши сопствену 

духовну перспективу. Нажалост, уместо да истински 

препороде Хришћанство и поврате то духовно 

гледиште, Е вропљани су се определили за широк из- 360 

Владика Николај, Кроз тамнички прозор, VII том, стр. 324-326. 

307


бор затамњених духовних перспектива, посрћући ка све 

тамнијим, док напослетку нису дошли до бесперспективе 

која “Бога ружи, a трбуху служи”. Чујмо опет 

Владику: 

“Шта je Европа? Јерес. To je јерес. Најпре папска 

архијерес, потом лутеранска јерес, na калвинска, na суботашка 

и тако скоро без краја. Конац свих тих јереси 

завршава се атеизмом, то јест безбожницима европ- ским, 

каквих није било ни no броју нити no јарости ни- кад и 

нигде у историји човечанства. Дакле: првенац 

архијеретик, a мезимац архибезбожник.” 361 

Између разноликих заблуда и полуистина, поводећи се 

за призрацима истине и угађању палој људској при- роди, 

Европљани никако нису успевали погодити онај тесни 

пут који једини није беспутица. Додуше, осим ве- лике 

унутрашње пометености изазване све већим не- складом 

човековог унутрашњег бића - опште одлике нашега доба - 

велики удео у спречавању овога дела бе- ле расе да 

устане из духовне беде у коју je запало имали су и други 

огранци Антицркве, пре свега јудејски. Ево шта о томе 

каже српски Златоуст: 

“У току векова они који су распели Месију Госпо- да 

Исуса Сина Божијега створили су од Европе глав- но 

бојиште против Бога a за ђавола. To je данас главно 

бојиште Жидово и оца жидовског ђавола против Оца 

Небеског и против Сина Његовог Јединородног, од Деве 

ваплоћеног и против светиње Духа Светога. 

To Европа не зна и у томе je сва очајна судба њена, сва 

мрачна трагедија њених народа. Она пре свега не зна чија 

je. Онда она не зна ко joj je пријатељ a ко непријатељ. Она 

не зна к ога да зове Оцем a кога Сином, због чега je 

361Стр. 320. 

308


попљувано у њој очество и синовство, родитељство и 

чадство. Она ништа не зна осим оног што joj Жидови 

пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што joj 

Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да це- ни 

као вредност док joj Жидови не поставе свој кан- тар за 

меру вредности. Њени најученији синови су безбожници 

(атеисти), no рецепту Жидова. Њени највећи 

научници 362 уче да je природа главни бог, и да другог 

Бога изван природе нема, и Европа то прима. Њени политичари 

као месечари у заносу говоре о једнакости 

(занемаривању) свих веровања и неверовања, то јест оно 

што Жидови хоће и желе, јер им je потребно прво да се 

изједначе законски са хришћанством, да би после потисли 

хришћанство и учинили хришћане безверним, и 

стали им петом за врат. Сва модерна гесла европска саставили 

су Жиди, који су Христа распели: и демократију, 

и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих 

вера, и пацифизам и свеопшту револуцију, и капитализам 

и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно 

оца њихова ђавола. И то je све у намери да Хри- ста 

понизе, да Христа пониште, и да на престо Христов ставе 

свога јеврејског месију, не знајући ни дан данас да je то 

сам Сатана, који je отац њихов који их je зауздао својом 

уздом и бичује их својим бичем” 363 

Захваљујућм здруженом дејству свих поменутих и 

непоменутмх “адских сила, свих залах састави”, европски 

народи претрпели су духовни геноцид, a Европа je 

претворена у духовну пустињу, кроз коју се повремено 

разлегне понеки вапај за правдом и истином, да би се на 

томе м завршило. Kao једна од последица тог духовног 

опустошења, у Европи се зацарила глупост каква веро- 

362 

Међу којима je много Јудеја. 

363 

Стр. 338-339. 

309


ватно никада досад није овладала тако значајним делом 

човечанства. Говорећм о томе, Владика каже: 

“Наше столеће (целокупно Ново доба, које се у Европи 

рачуна од такозване Ренесансе) није богато у мудрости. 

Од свих прошлих столећа оно je можда најсиромашније у 

мудрости. Не само да оно не живи no мудрости него не 

зна ни шта je мудрост. Заборавило je. Прошла поколења 

су знала шта je мудрост, na су зато знала и кад су се грешмла 

о мудрост и одступала од мудрости. Па су се умела 

и стидети. У нашем поколењу многи, премноги ни- ти 

знају шта je мудрост нитм знају колико су одступилм од 

путоказа мудрости. Због тога се више не види руме- нило 

стида на лицу грешника. Због тога, мало, мало na срљају у 

пропаст и библиотеке њихових књига падају на њих као 

мртвачки покров ” 364 

To одсуство мудрости очитовало се и развојем науке - 

не само независно од вере, то јест, уз искључивање духовног 

гледишта, већ њој насупрот: 

“Никад у незнабожним културама није се наука 

одвајала од вере, иако je вера бмла погрешна и глупа. 

Само се то у Европи догодило, у оној Европи, која je 

примила од Бога најсавршенију веру. Али због сукоба са 

црквеним старешинама Европа се озлоједила и од- бацила 

je најсавршенију веру a задржала најсавршенију науку. 

Ај> браћо моја, одбацмла je Божје знање, a при- хватила 

људско незнање (јер и најсавршеније људско знање 

далеко je од потпуности)! Каква глупост и коли- ки 

мрак!” 365 

Речју, кренуло се у испитивање Божје творевине уз 

одбацивање Творца. И кад су се умножили налази из 

364 

Стр. 232. 

365 

Стр. 244. 

310


различитих наука - сваки за себе, a поготово заједно, 

непобитно указујући на Творца (чудесна хармонија васионе, 

тајанственост гравитационе и осталих физич- ких 

сила, фантастични свет податомских “честица”, 

невероватна сложеност живе ћелије, структура гена, 

необјашњива специјализација органа код животињских 

врста и небројено тога из живог и неживог света, душевне 

и духовне појаве да не помињемо), безбожништ- во 

није устукнуло. Прерастајући у отворено богобор- ство, 

престало je и да се скрива мза рационализма, 

објективности, отвореностм за нове идеје итд. Јер, какве 

везе са разумношћу има, на пример, ово: 

“Ми стајемо на страну науке упркост очигледној апсурдности 

неких њених конструкција, упркост њеној 

неспособности да испуни многа од својих неумер- них 

обећања у погледу здравља и живота, упркос толеранцмји 

научних кругова према неутемељеним причама, јер ми 

имамо превасходну обавезу, обавезу према материјализму. 

To не значи да нас научни мето- ди и институције на 

неки начин присиљавају да при- хватимо 

материјалистичка објашњења за феноменал- ни (појавни) 

свет него, напротив, да смо нашом a priori приврженошћу 

материјалним узроцима приморани да створимо 

истраживачки апарат м групу појмова којм дају 

материјална објашњења, без обзира како контраинтумтмвна, 

без обзира како мистификована била за 

непосвећене. Штавише, тај материјализам je апсолутан, 

јер не можемо дозволити Божанску Стопу пред својим 

вратима ” 366 

366 

Серафим Роуз, Стварање света u panu новек, Православна мисионарска 

школа при храму Светог Александра Невског, Београд, 2002, 

стр. 51. (Цитирани текст преузет je из есеја “једног од водећих 

генетичара, Ричарда Левантина”.) 

311


Захваљујући оваквом гледишту које су joj други натурили, 

али кога се она не одриче, наука je саму себе 

осудила на незнање, немогућност сагледавања суштине 

ичег. “Свако створење Божје велмка je тајна, запечаћена 

са много печата”, 367 каже Свети Владика и додаје: “Тек 

што се један печат скине, други се јавља. Никад ум 

човечји, сам no себи, без Творчеве помоћи неће моћм 

сломити последњи печат на тајни ма којега бића и ма које 

ствари у прмроди ” 36S 

Међутим, савремену науку, каква јесте, то не брине 

одвише, будући да je Истмна не занима. Она жуди за 

скмдањем макар једног од тих печата, не би ли се бацила 

на такозвано проналазаштво, у њему налазазећи свој 

смисао и утеху. Но, чујмо опет Владику Николаја: 

“Европа живи у зачараном кругу проналазака. Ко измђе 

с неким новим проналаском, тај се оглашава за генија. Ко 

пак описује туђе проналаске, тај се оглашава за доктора 

науке. Проналасци су европски многобројни, скоро 

безбројнм. Но ни један од тих проналазака не чи- ни 

човека бољим, поштенијим и просвећенијим. Ев- ропа за 

последњих хиљаду година нмје се јавила ни са једним 

јединим проналаском у области чисто духовној и 

моралној, но само у области материјалној. Проналас- ци 

европски довелм су човечанство на обронак пропа- сти, 

довели су га у духовни мрак и у мрачну квареж, каква се 

не памти у историји хришћанства. Јер, све своје 

проналаске Европа je уперила против Христа; да ли no 

своме сопственом кривоумљу или no наговору Јевреја, не 

знамо. 369 

367 

Стр. 237. 

368 

“To није ни потребно”, закључује Владика, желећи да укаже да то 

није што Бог од нас тражи и због чега смо на овом свету. 

369 

Највероватније и због једног и због другог, при чему je прво 

основа, a друго надградња. 

312


Кад je пронађен телескоп, за посматрање удаљених 

звезда, научници европски протумачили су то на ште- ту 

јеванђеља Хрисгова. 

Кад je пронађен микроскоп, опет смех над Христом. 

Кад je пронађена железница, парна фабри- ка, 

телеграфија и телефон, сав je ваздух брујао од 

самохвалисања европског на рачун Бога и Христа Његова. 

Кад су људи пронашли машине за плмвањем под водом, 

за летење у ваздуху, за разговор на великој даљини, 

тада се Европи Христос учинио тако непотребан м несавршен 

као мумије египатске. 

Међутим, све своје проналаске у току последњих двеста 

година Европа je употребила на своје самоубиство у 

светским ратовима, на злочин, на мржњу, на рушење, на 

изнуђавање, на срамоћење народних светмња и светих 

обичаја, на лажи, непоштења, разврате и безбожства no 

целом свету. Но Европа, у ствари није никога преварм- ла 

до саму себе. Нехришћански народи увидели су шта je 

Европа, шта она носи и шта она хоће, зато су je и назвали 

Бела Демонија ” 370 

Улогу тројанског коња у овом безбоштву под маском 

науке одиграла je модерна школа 37i , због чега je и непосредно 

одговорна за духовну катаклизму која нас je 

снашла. 

Наиме, управо на њеном примеру потврдила се истинитост 

изреке да je пут у пакао поплочан добрим намерама. 

Јер, њени оснивачи су искрено желели најбоље. 

Тако, на пример Коменски, пише: 

“Несрећно ли je оно образовање које не прелази у 

врлину и побожност. Јер шта je ученост без морала? Ко 

370 

Цитирано дело, стр. 268-269. 

371 

Модерна школа се хвали да je “одвојена од вере” - што je лаж, 

будући да све v њој извире из вере у материју и слепи случај. 

313


напредује у науци a назадује у моралу (вели стара пословица) 

више назадује него што напредује ” 372 

Нажалост, дошло je управо до оног на шта je Коменски 

упозоравао: образовање je угушило врлину и презрело 

побожност. To се, додуше, није испољило у са- мом 

почетку, већ у етапама, чему je погодовала општа 

друштвена клима све отвореније побуне против Бога и 

свега Његовог. Верске револуције и њима изазвани 

покољи и ратови, политичке револуције и слом не само 

дотадашњег државног поретка, већ и временом освештаних 

друштвених норми, почеци индустријализације и 

све веће превођење људи са села у градове, клањање 

новцу и трка за зарадом као животно начело, те философска 

учења која су све вмше апстраховала Бога, да би 

коначно исмејала и сам појам Њега, показали су се само 

симптомима захукталог духовног искорењивања нашег 

дела човечанства. У таквим приликама, школа тешко да je 

могла избећи што ју je снашло, поготово ако знамо да се 

њено изопачавање није одвијало стихијски већ no 

одређеним плановима, иза којмх и даље стоје моћне, завереничке 

организације. 

У првој етапи тог разарања, школско изучавање на- ука 

остављало je све мање места Богу, суптилно га сабијајући 

у забран веронауке “чишћењем” наставних садржаја 

осталих предмета од сваке примесе божан- ског. У другој 

етапи, вешто преплетеној с првом, у по- менуте садржаје 

су с научним чињеницама, али без разликовања од њих, 

протурани философски ставо- ви и веровања који су, 

испочетка дискретно, потом све отвореније одрицали 

Божје постојање. Овим je треба- ло растрести 

интелектуалне темеље побожности, док су остали 

разар ани укупним начином живота у противду- 

372 Јан Амос Коменски, Велика дидактика, Београд, 1997, стр. 89- 90. 

314


ховном, све изопаченијем и злоћуднијем окружењу, које 

je у наше време метастазирало. При томе се врлине и 

врлинско још нмсу отворено доводили у питање - но, 

како je живи извор и истински темељ врлинског једино 

Господ, то je негирање Њега обесмишљавало и врлину. 373 

Последично, европске школе с краја 19. века пружале су, 

уз завидно изучавање наука, фактичко безбоштво (од~ 

носно, атеизам као доминантно верско убеђење) - иа- ко 

веронаука формално није искључена из наставе, a 

врлинско реторички задржано. TOKOM 20. века, међутим, са 

све већег “омасовљавања школства” 374 , дошло je до наглог 

опадања и образовног нивоа западних школа - уз 

напуштање сваке приче о врлини, што ће драматично 

врхунити управо у наше дане. 

Овако би у најкраћем изгледао сумрак западног 

школства. Мада оквирна, ова скица je довољна да укаже 

да je школа западног типа (“модерна”) од настанка у себи 

носила клицу болести која je временом потрла и што je 

у њој ваљало. Јер, како нас подсећа Коменски, шко- ла 

треба да почива на три принципа: стицању знања, 

увежбавању врлина и учвршћивању побожности. Ова три 

начела међусобно се прожимају и преплићу тако да свако 

од њих рађа остала два, истовремено исходећи из њих. 375 

Но, ако и не можемо одредити њихово превас- ходство у 

тој динамици, хијерархијски поредак им je јасан: прво 

побожност, na врлине, на крају знање. Или: исправни 

духовнм назори с искреног односа према Бо- гу (будући 

да на томе све почива и из њега произлази), 

373 

“AKO нема Бога, онда je све дозвољено”, упозоравао je Достојевски 

што, рецимо, Ничеу није сметало да Господа укине. Зато, Свети 

Владика у Земљи Недођији каже: “Бог удари лудилом вашег 

(европског) последњег философа, да вас опомене, a ви га узе- сте за 

духовног вођу” . 

374 

Видети у наставку. 

3/5 

У нашим преводима будистичких текстова постоји израз вртложно 

садејство” који би се овде могао прикладно употребити.


крепак начин живота (укорењен у истинској побожности) 

м сушто сагледавање Божје Творевине (којим се 

надграђује и допуњује све претходно, и учвршћује и 

продубљује побожност). 

Западно школство било je осуђено на пропаст већ 

својим заснмвањем на изопаченој побожности, која се 

постепено претворила у њено одсуство - потпу- но 

губљење сваке духовне перспективе. Претходно je, 

међутим, искривљена духовност помрачила свест о бићу 

човека, na су се устројитељи модерног школства повели за 

рационалистичким ставом да je- суштина чо- века у 

његовом уму (мислећи на разум), и из њега про- изишлом 

процесу мишљења. Отуда je готово једина пажња 

посвећена обучавању разума, док су сва остала лица душе 

занемарена. Говорило се, истина, о васпитној улози 

школе, декларативно je чак стављена на прво ме- сто 

(испред образовне), али се под васпитањем подразумевало 

стицање лепих манира (безмало као мзучавање 

бонтона) и обликовање пожељне друштвене свести. Но, 

сам старосрпски глагол “васпитати” значи свестрано и 

целовито нахранити душу човека. Како je, међутим, нахранити, 

кад joj поричите самосвојно постојање - или je 

схватате као безмало телесну функцију, na je тако и 

третирате? 

A како се у модерној школи поступило са људском 

душом? Уместо васпитања, то јест храњења целе ду- ше, 

модерна школа обраћа се само материјалистички 

схваћеном делу њеног дела (разуму као аспекту ума), 

усредсређујући се на његово кљукање гомилом 

најразличитијих података, од којих су многи чињенично 

сумњиви - о њиховој моралној, естетској или духовној 

вредности да м не говоримо. Тако се - “билдовањем” 

интелекта на уштрб осталих душевних својстава - непосредно 

нарушава општим духом Последњих време- на 

иначе угрожен склад душе, и упада у гордост, коју 

316


православна подвижничка литература сматра мајком свих 

страсти, или изопачења човекових душевних си- ла. Тако 

модерна школа (мли школа интелекта, како бисмо je још 

могли назвати) ствара несклад, заправо хаос у души. Њено 

љубљено чедо, обезображенм раз- ум, одвраћајући се од 

Богом му додељене улоге чувара смисла и реда, постаје, 

на радост Онога чије име нећемо више помињати, 

генератор бесмисла м нереда, и неиз- бежно тоне у 

неразум. 

У најкраћем, Владика Николај о томе каже: “Европ- ска 

школа одвојила се од вере у Бога. У томе je њено 

обраћање у тровачницу, и у томе je смрт европског 

човечанства” 376 

Срећом, бесмртну душу ни изопачени дух модер- не 

школе не може убити - мада je може нагрдити. Јер, таква 

школа и такав школскм систем - и то у једној од својих 

метастаза кад je начело побожности, макар и искривљено, 

коначно замењено вером у материју лажно-божанских 

својстава - подметнута je Срби- ма, да би безмало успела 

у ономе што “крвници јаки м опаки” дотле нмсу: да 

“затрије сјеме у одиву” и угаси “свијећу српску”. 

Главнина њених матураната м дипло- маца претвориће се 

у духовне јаничаре који ће смисао живота налазити у 

исмевању и презирању сопственог народа, и 

искорењивању свега што je код њега ваљало - успут се 

отимајући о власт и положаје, грабећи народну имовину, 

распродајући народне и државне интересе и уносећи 

сулуде поделе у народ. Њима насупрот, издићи ће се 

мањина јакога духа и чистога срца, кадра да уп- ркос 

таквој школи сачува духовно здравље, баштинећи најбоље 

из народне душе и опскрбљујући се завидним 

образовањем. Да смо имали државу као што нисмо, 

управо такви би били уврштени у њену елиту, a одродима 

сви пу теви ка друштвеном успињању били макар 376 

Стр. 244. 

317


отежани, чиме би све дошло на своје место. Но, држава je 

одувек била наопака, тако да je све ишло од злог ка горем. 

Успињање друштвеном лествицом било je и оста- ло 

олакшано духовном олошу, док су истинским народ- ним 

паметарима и одличницима постављане свакојаке 

препреке, при чему ће улогу дежурног полицајца одиграти 

такозвана чаршија састављена од моралних на- каза, 

духовних патуљака, интелектуалних медиокрите- та м 

изрода сваке врсте. Резултат таквог наопаког посла биће 

маргинализација истинске народне интелигенције и њено 

онемогућавање да битније - с положаја поли- тичке или 

инстмтуционалне власти - утиче на судби- ну свог 

народа. 377 

Но, помињући преузимање западног школског обрасца, 

испустили смо један “детаљ” Наиме, у том преносу, 

школа коју смо добили само je у два од три аспекта личила 

на западни оригинал: материјалистичка no духу и 

уместо истинских врлина негујући такозване грађанске 

манире, у пружању научног образовања заостајала je за 

узором. Додуше, то je била разумљива последица оно- га 

што je Рајс назвао “одсуством научне (и школске) 

традиције” - недостајали су предавачи ваљано упозна- ти 

с наукама, м писци добрмх уџбенмка. Ово поммњемо не 

као замерку већ као проблем при механичком преношењу 

које неминовно превиђа целину, и орган- ску везу делова, 

због чега се редовно губи што ваља, a задржава што не 

ваља. Тако су и Срби добили школу туђмнског духа 

(тадашњим Србима још туђмнскијег не- го данашњим), 

која усто није пружала ни ширину ни дубину знања као 

тадашња на Западу; школу која je 

377 

Што je раније радила “чаршија” усмеравана од домаћих цен- тара 

моћи из Антмцркве, од 1944. преузеће на себе тајна комуни- стичка 

полиција (такозвана Служба) предвођена “посвећеницима”. И док je 

“чаршији” и промакао понеко истински вредан, “Служби” није нико. 

To се најбоље видело при распаду СФРЈ, када су Српски народ издале 

“његове” “најугледније” институције. 

318


расрбљивала, приземљивала и оземљивала, a уз то била 

расадник не интелектуалаца, већ полуинтелектуалаца. 375 

Речју, добио се школски систем од кога смо имали много 

штете, a мало користи. Срећом, захваљујући урођеној 

српској интелигенцији, образовни ниво српских школа се 

убрзано поправљао и вероватно би достигао запад- ни. 

Но, услед планетарног надирања либералистичке 

идеологије, 379 на шта je духовно пометено човечанство 

утрошило 20. век, наше школе постале су образовно 

(мада не у о стала два вида) боље од западних - не због 

378 Ваља погледати како их Иљин види: “Полуинтелектуалац je човек 

сасвим типичан за наше време. Он нема довршено образовање, али 

се наслушао и начитао довољно да би импоновао другима ‘природном 

образованошћу’. У суштини, он не зна и нема ништа, али ни 

издалека не поима где завршава његово знање и умење. Он нема своје 

идеје, али застрашује себе и друге туђим, етикета-формулама: a када 

покуша исказати нешто самостално, одједном открива своје убоштво. 

Сложеност и префињеност света потпуно су му недо- ступне: за њега 

je све просто, све доступно, све решава одједном и самоуверено. 

Основни његов (духовни) орган je емотивна реакција, праћена 

површним расуђивањем. Он не познаје дух, религији се изругује, у 

савест не верује, част му je ‘релативан појам’. Зато верује у технику, у 

снагу лажи и интрига, дозвољеност порока. ‘Полуна- ука‘, пише 

Достојевски, ‘јесте најстрашнији бич човечанства, гори од заразе, 

глади и рата. Полунаука je деспот, каквих још није дола- зило до сада. 

Деспот, који има своје жречеве и робове, пред којим се сви клањају са 

љубављу и сујеверјем, до сада незамисливим, де- спот пред којим 

цепти чак и сама Наука и постидно му повлађује’ (Зли дуси). 

Притом он зна за своју полуинтелигентност (заправо je осећа, 

наслућује, али не жели да призна): он je њоме увређен, и другима je 

не прашта; он завиди, свети се и у свему граби првенство: он je незасито 

частољубив и властољубив. Лако усваја и практикује веш- тину 

- играти на туђу, масовну завист” (У потрази за праведношћу у 

стр.21). 

379 Најбољу дефиницију либерализма нашао сам код Селића у збирци 

есеја Страва (Београд, 1995), где на страни 225. стоји: “Ли- берализам 

као вера у Човека, Прогрес, економију као покретача свеукупне 

историје, те једнакост, братство и слободу свих, без ква- лификатива и 

обавеза, основа je и либералног капитализма м кому- низма, с тим што 

je комунизам (социјализам) само терминални ур- лик таквог, 

безбожничког схватања живота” . 

319


нашег напредовања, колико њиховог невероватног па- да. 

Овим поглављем, међутим, ми желимо да утврди- мо 

смернице за устројство школа у обновљеној Србији, a све 

до сада изнето служило je као увод у ово одсуд- но 

питање. Јер, тешко je и побројати “реформе” школ- ства у 

свим Југославијама - да би и у “независној” Репу- блици 

Србији то остало дежурна тема. И, после сваког од тих 

захвата, школство je постајало горе - под ти- ме 

подразумевајући пад општеобразовног и стручног нивоа, 

док су безбоштво и грађански морални кодекс - синтеза 

свих фарисејских, језуитских, рајетинских, 

малограђанских и несојских традиција, преточених у 

гесла типа: “златна средина” “ситуациона етика” “циљ 

оправдава средства”, “ако их не можеш победити, придружи 

им се”, “пси лају, новац говори”, и гледај своја посла, 

пусти друге”, а будр1 уз јачег”, “снађи се” - еволуирали, 

коначно, у “пази да те не ухвате”. Овај поход против 

врлине и знања врхуни текућом “реформом школе”, не 

бисмо ли се што пре изједначили са Западњацима - не no 

“животном стандарду” (односно, потрошачкој моћи), већ 

no необразованости, необавештености, чак неписмености. 

Тешко je рећи шта je поразније: чути наставнике, 

неке пред пензијом, како говоре да у школи “ништа до 

сада није ваљало”, те да се мора мењати (no владином 

плану и програму, зна се), или уочити да у хору крити- ке 

нема ниједног правог гласа, који погађа суштину и указује 

на прави пут. A за то заиста није потребна по- себна 

мудрост, будући да je одлика сваке истине - очигледност. 

Ваља само одбацити безбожничку, прогресистичку^ 

материјалистичку и човекобожачку оптику које 

замрачују Истину и сагледати стварност без “хуманистичких” 

(a у бити човекомрзитељских) предрасу- да 

типа: “Сви су људи једнаки”, јер они то нису (видети 

претходно поглавље). Наиме, Бесмртни Творац сатво- 

320


рио нас je тако да не постоје два иста човека, при че- му 

душевне разлике између нас могу бити незнатне, али и 

огромне. Већ no себи то одређује устројавања школа, и 

њихових наставних садржаја. Јер, као што има особа које 

јесу за школу 380 , има их и који нису. Међу првима, знатно 

малобројнијим од других, постоји безброј разли- ка и 

нијанси, почев од способности na до усмерења (не- кима, 

на пример, одговарају такозване друштвене нау- ке, док 

им математика и природно-техничке науке иду слабо, и 

обрнуто). Другима, убедљивој већини, школско учење “не 

лежи” будући другачијих способности (имају, рецимо, 

дара за одличног занатлију, често недоступног 4 

школарцима”). Пред овом очигледношћу не смеју се затварати 

очи. 

Вал>а, међутим, нагласити да то не значи да су људи 

склони академском учењу бољи од оних који ни- су. 

Божији дарови нама су различити, a наш je зада- так да 

своје ставимо у службу Њега и Његовог Дела на земљи. “A 

ко (овако) чиња, бити ће најбољи”, каже највећи српски 

песник. Свако ко свецело служи Исти- ни, Правди и 

Лепоти - тријади која чинм Божје Дело на земљм - нека 

стога зна да je најбољи, о чему говори и чувена еванђелска 

прича о талантима. Да, опет, и међу најбољима има бољих, 

разумљиво je, јер: “Једна ј е С 

лава Сунцу, a друга Мјесецу” 381 , 

и: “Многи су станови у Цар- ству Оца мојега” 382 . 

Ко je какав оцениће Вечни Судија, једини који “зна срце 

човечије и што je у њему”, a на нама je да се по- трудимо 

да будемо достојни наше Истинске Отацбмне, Царства 

Небескога, макар били најмањи у њој. 

Имајући ово у виду, јасно je да школа треба пре све- га 

да помаже изградњу и духовно узрастање човека који 

380 Мисли се на учење из књига. 

381 Прва посланица Коринћанима 15.41. 

382 Јован 14.2.


ће живети у, и на, славу Божју. A да одговори томе, она 

не сме силовати природу - оно што je Бог дао човеку. 

Сваки такав покушај унапред je осуђен на пропаст, што 

најбоље показује својеврсни “генетски инжењеринг” 

спроведен као такозвано омасовљавање школа које je у 20. 

веку захватило свет. Погледајмо како je то изгледало у 

Краљевини Југославији: 

“Уместо да сте у сваком селу подигли основну школу и 

да сте je стално усавршавали, уместо специјалних шко- ла 

за пољопривреднике и занатлије, у с^аком градићу сте 

основали ‘гимназије, a универзитете и факултете у 

Београду, Скопљу, Суботици и Љубљани... Успели сте 

тако да све више празните села и привлачите на универзитет 

хиљаде и хиљаде младих оба пола, који неће 

бити ништа друго до научни пролетаријат пошто за то 

(бављење науком ) немају истинске склоности, a пронашли 

би себе на селу, којем већ недостаје радна снага, 

ако би се плански приступило обрађивању. Створили сте 

мноштво рђавих чиновника који ће штетити држа- ви јер 

ће лоше радити и увек ће бити незадовољни ” 383 

Шта тек рећи за оно што ће уследити у 

социјалистичкој, “народној” Југославији, када je готово 

свако среско ме- сто добило гимназију, a број 

универзитета ка којима су хрлиле већ десетине хиљада 

младих оба пола, ви- ше но удвостручен, док се 

факултетима (истуреним одељењима поменутих 

универзитета) и вишим школа- ма ни броја није знало? Да 

би се сагледале размере ове пошасти “омасовљавања 

школа” , треба знати да су го- тово све те 'школе и 

универзитети стално “проширива- ли своје капацитете”, 

то јест повећавали број ученика и студената. Тако су 

гимназије, које су пре Другог светског рата имале n o 3-4 

одељења са no двадесетак ученика no знз A. Рајс, Чујте Срби, 

Српско наслеђе, бр. 18, јун 1999. 

322


години, “напредовале” до 6-7 одељења са no тридесетак 

ученика. Исто се, ако не горе, дешавало с факултетима, да 

би се у наше дане стигло до апсурда какав, на пример, 

осликава новински извештај да je “индексе Правног факултета 

Универзитета у Београду 384 , у овом угшсном року 

добило две хиљаде бруцоша”!? 

Заиста, како назвати што нас je снашло у тако бесловесно 

називаним, na и призиваним “златним годинама” 

Броза и “Шуварових” реформи, којима je избрисана 

разлика између општеобразовних и стручних 

школа? Или што се, двадесетак година потом, постиг- ло у 

постсоцијалистичком остатку СФРЈ названом СРЈ, 

“раздвајањем” ове две врсте школа којмм се готово ниш- та 

није изменило, пошто се и у новоустројеним средњим 

стручним установама настава осмишљавала и изводила на 

“гимназијски” начин? 

Све je то свело школу и све око ње на фарсу, која се no 

размерама, и погубности, може поредити само са истомменом 

разуром у војсци и цркви. 385 Разобличавање те 

фарсе намеће се, опет, као услов без кога се не може - пре 

свега ради успоставе насушно нам потребне очигледности, 

залоге истинске обнове школства. 

Фарса на коју мислимо чини веома чудну појаву - 

прећутни договор људи (учесника у њој) да се кривотвори 

стварност. При том се стално прича једно, a ра- ди 

посве друго, док се безмало сви праве као да je све у 

најбољем реду, што je најбоље илустровати примером 

фарсе с ЈНА и њеним настављачима. Наиме, сви који 

384 

Дакле, само у Београду - a где су Ниш, Нови Сад, Крагујевац, 

Приштина (то јест место у Србији где je пренет Правни факултет 

приштинског Универзитета)? Бруку и срамоту такозваних приват- них 

“универзитета”, већ, боље je и не помињати. 

385 

Фарса у Православној цркви као институцији има, наравно, и 

најтрагичније последице. Но, том изузетно значајном питању се мора 

приступити врло темељно и свеобухватно - за шта се овај ау- тор, бар 

засада, не сматра кадрим. 

323


су служмли војску у мирно доба знају на шта мисли- мо: 

борбена обука никаква - неколико испа/вених ме- така из 

пушке, евентуално једна бачена бомба; један дан “војник 

у нападу” (тад се мало пузи), сутрадан “војник у одбрани” 

(углавном у већ ископаним рововима, тако да се не 

морате ни укопавати); ако сте артиљерац или тен- кмста 

чућете неколико топовскмх пуцњева и... то je то. Усто, 

вашу природну трему због новине тога што радите, с 

опасним направама, неописиво подижу официри који, 

избезухмљени, непрекидно вмчу и нешто упозоравају, као 

да се ради с нуклеарним оружјем или најсмртоноснијим 

бојним отровима. Стога, м то мало обуке са оружјем 

обављате једва чекајући да се заврши. Остало се своди на 

боравак у касарни, бескрајно чишћење свега и сва- чега (у 

шта убрајамо и испирање мозга кроз свакоднев- на 

идеолошко-политичка предавања) 356 , и разне облике 

претакања из шупљег у празно. Због свега тога војнику je 

страшно досадно и никако не може да се ослобо- ди 

осећања изгубљеног времена, због чега већмна уте- ху 

тражи у опијању (у новије време и у такозваним ла- ким 

дрогама). Последично, војник почмње избегавати и 

једино што у касарнском животу ваља - јутарњу фи- 

386 Тако се, рецимо, у школи резервних официра у Задру, где сам био 

1988-89, главнина наставе састојала из марксизма (тада код нас у тако 

разгранатим облицима) и онога што смо у средњим шко- лама већ 

учили из предмета Општенародна одбрана. Осим Tora, могли смо чути 

безброј анегдота о женама, и разне швалерске догодовштине официрапредавача. 

Било je понечег из предмета Артиљеријско правило гађања 

и, то je све. Сећам се назива једне од тема - О филозофском значењу 

нашег ословљавања са “друже”. За та два школска часа ваљало се добро 

подлактити, да спавајући не ударите главом о сто. 

Чиме ли тек данашњи “безбедњаци” и морално-политички “уредници” 

(војничким жаргоном “моралисти”) попуњавају време - није 

ваљда да уздижу демократију, глобализацију, слободну трговину, 

денацификацију и неопходност - ако не укидања војске, оно ње- ног 

даљег смањења - уз обавезан улазак у НАТО? Надам се да им je 

скраћивање војног рока ипак донело олакшање. 

324


скултуру - пошто касно леже a мамуран устаје. Кад се све 

сабере и одузме, добијате назовм-војника без борбе- не 

обуке, физичке спреме и горе од претходне у “цивилству” 

(где je бар могао да се находа, док се у касарни седи 

no цео дан). 

Али, извештаји командама говоре другачије. Ту све 

врца од “високе борбене готовости”, “добре обучености”, 

“оспособљености јединица да изврше све постављене задатке” 

итд. Ниже оцене од четворке нема, a унапређења и 

похвале стижу no уходаном реду. Сви знају да je све лаж, 

али се претварају као да je сушта истина. Генера- ли 

дозвољавају да их потчињени лажу као што су они, 

увидевши да се то од њих очекује, у своје време лагали 

своје претпостављене. При том су сви смртно озбиљни, 

чак некако достојанствени, да евентуалном посматрачу 

остаје само да се двоуми јесу лм тм људи полудели, илм 

се понели улогама у лошој представи. Речју, цар je го, али 

je само у бајцм било довољно да једно детенце каже 

истину, na да се лаж развеје. Овде то, међутим, није тако, 

и тешко оном ко би о томе макар нешто заустио (редова 

би дисцмплински, можда и затворски казнили, a 

официру тренутно окончали каријеру). И, онда дође рат, 

и... Истина нам свима болно сину пред очима. 387 

387 Наша духовна посувраћеност je таква да нам ни очигледност није, 

изгледа, више очигледна. Увек je било особа које су својевољно 

презирале очигледност и одбацивале њено сведочење, али их сигурно 

никад није било колико у овим, Последњим временима. Јер, у 

време краха и неописиве бламаже ЈНА - после чега je било потпу- но 

јасно шта нам je чинити с војском и у војсци - довољно je било да 

ђавољи шегрти привичу: “Треба нам професионална војска!” na да 

расрбљени Срби прихвате: “Замста нам требају професионалци 

(плаћеници), да нас бране кад буде потребно”, и не стидећи се свог, 

јавног кукавичлука. 

A очигледност тражи војску која ће борбено обучити војника, неговати 

највише људске вредности, и израстати из непревазиђене cpriске 

херојске традиције. 

Но расрбљени Срби и на то одговарају: “To значи да ћемо се сви 

морати озбиљно напрезати TOKOM целог војног рока, и на редовним 

325


Тако je, и горе, са школом - само ту ништа не може тако 

брзо разголитити лаж. Заправо, пошто се већини људи - и 

самима делом лажи, те зазорнмм на Истину - како време 

пролази све теже отварају очи, и подвала са школовањем 

у свему сем истинском знању, врлини и ло- божности се 

може подметати у недоглед. To се најбоље да видети на 

примеру средње школе, свеједно гимназије или стручне, 

будући да се у обе ради на исти начин. Послужићемо се 

општим примером, подразумевајући при том да изузетака 

има. 

Наиме, познато je да наставнички позив, као и дру- ги, 

захтева одређени дар. 388 Може неко завршити факулвежбама 

no његовом завршетку, што се коси с нашом сувереном 

жељом да живимо ‘као сав нормалан свет’. Зар je могуће да ћемо у 

напреднијем, лепшем и угоднијем 21. веку морати своје животе 

стављати на коцку за одбрану ичег, a понајмање небитне терито- рије, 

фиктивне националне и личне части, и ко зна каквих глупос- ти из 

превазиђене историје?... Живела зато професионална војска, na ко 

хоће нека гине за nape!” 

388 Зашто се ово општепознато начело не уважава, питање je за се- бе. 

Реч je, ваљда, о оној чудној инерцији којом све лоше истрајава, услед 

несхватљиве пасивности највећег броја честитих људи пред 

најразличитијим пројавама зла, и сваким видом застрањивања и 

одступања са Божјег пута. Тако, гледајући успињање несоја у врх свих 

друштвених институција, од државне управе до војске и цркве, 

честити Срби забринуто одмахују главама, примећујући да то неће 

изаћи на добро и ... И ништа више. “Шта се ту може?” додају, 

пуштајући да све иде “својим TOKOM” - који води у пропаст (како je то 

био уочио и Димитрије Љотић, позивајући народ да се прене). 

Гранични случај оваквог односа према злу на коме нам и 

најправовернији будисти могу позавидети, свакако je оно невероватно, 

необјашњиво и крајње неприродно понашање Срба у усташким 

редовима за клање - на шта je, колико знам, до сада исправно 

указао једино Момчило Селић, док су ретки остали који су о томе 

гшсалм преко тога прелазили олако, не увиђајући у таквој обамрлости 

Срба-Крајишника, рођених ратника, ништа необично, да и не 

помињемо што су неки то славили као највишу манифестацију 

хришћанства. 

Однос према злу постао je, стога, судбинско питање за Србе. Зато, све 

што на било који начин спречава, омета, замагљује или кривот- вори 

једини исправан одговор на њега, морамо одбацити као бого- мрско и 

србогубно. 

326


тет с најбољим оценама и не бити за наставника - сви 

познајемо врсне стручњаке некадре да пренесу знање 

другима. Одузмемо ли такве од збира свих стручно 

оспособљених, добијамо број особа које би биле до- бри 

предавачи. Међутим, предавачки таленат покри- ва само 

једну страну наставничког позива који, поред образовања, 

укључује и васпитање - макар формално у основним и 

средњим школама још на првом месту. Пра- ви наставник, 

значи, поред особина доброг предавача, мора оличавати и 

врлине неопходне васпитачу младих душа. Одузмемо ли, 

опет, од добрмх преносилаца знања оне који не 

задовољавају захтев за врлмном, доћи ћемо, коначно, до 

оних који јесу за наставнике. Њих, свакако, није одвише - 

тачније, врло их je мало, али, како Његош каже: 

“Нит’ je шака нит’ je пуна капа, 

ал’ je доста за Божје пoтpeбe. 5, 

Да - али не и за мзопачене људске, и Онога који преко 

својих измећара људима дошапну да све њихове невоље 

извиру из недовољне школске спреме 

(“непросвећености”), те да ће се све од себе решити када 

се сви м просвете” (“едукују 5 ’), то јест ишколују - стекавши, 

ваљда, м универзмтетске дмпломе. Повевшм се за 

оваквом бесмислицом, само једном од многих, и ко зна 

који пут презревши очигледност, Европљани с почет- ка 

20. века беху кренули су још одлучније у такозвано 

омасовљавање школства, a ми за њима. Прва последи- ца 

таквог “омасовљавања” била je пад каквоће настав- ника, 

али и ученика. И, таман кад су Срби успели да после 

полувековног колебања скрпе прихватљмв на- ставнички 

кадар, школе су се нагло почеле умножава- ти, a 

наставничка места попуњавати наврат-нанос. (Не сме се 

заборавити и да je предратни наставнички кадар 

327


знатно проређен ратовима 1912-1918, аустроугарским 

логорима, и изгинућем најбоље универзитетске омладине 

- будућих истинских наставника - чија су места 

заузели узурпатори из “ровова Женеве, Нице, Париза и 

Лондона”, како би рекао Рајс. Поменимо усто да je већ у 

Краљевини Југославији, битни, ако не и главни узус за 

државну службу, na и место наставника, била политичка 

подобност, то јест партијска припадност.) 

Што се тиче ученика, такозвана школска психологија 

уочила je, проблем оцењивања, јер у одељењима са 

мноштвом добрих ђака наставници подижу крутеријум. 

Један од разлога био je састав одељења, пошто у они- ма 

са мноштвом добрих ђака наставници поди- жу 

критеријум за високе оцене и готово га несвесно снижују 

у одељењима с претежно слабим ђацима. Зна- чи, међу 

јачом “конкуренцијом” ученик се морао по- трудити за 

високу оцену, коју би међу слабијим ђацима добијао са 

мање труда. “Омасовљавање школа” није зна- чило друго 

до увођење у школе лоших ученика, пошто су их добри 

похађали и пре. Мешање деце која јесу за учење, са оном 

која нису, довело je до наглог срозавања критеријума 

оцењивања - омогућивши добрим ђацима да са мало рада 

постижу


из генерације у генерацију, да би они коначно преовладали. 

(Тако се, кад сам ja био средњошколац, добрим 

одељењем сматрало оно са трећином приљежних ђака, 

док je двотрећинска већина фактички остајала ван наставног 

процеса. Данас се добрим сматра ако у њему 

имате пар ученика заинтересованих за предмет, a све 

преко тога чистим ћаром. 390 ) 

“Али, шта je са осталима?”, запитаће се, претпостављам, 

неко; као наставник, могу само рећи да они не уче, ни- ти 

показују икакву жељу за тим. “Али зар такви не 

понављају?”, намеће се питање. Нажалост, готово ни- кад, 

a ево и зашто: 

Наиме, својевремено се ученик са више од дозвољеног 

броја слабих оцена аутоматски искључивао из школе још 

у току године. Но, пошто je “омасовљавање” школа одувек 

била политичка (правилније: политикантска) мера 

- коју, насупрот природном поретку дара, вредности и 

залагања, власт натура преко надлежног министарства 

- јасно je да би велики број понављача обесмислио њене 

напоре и раскринкао такву “просветну” политику. За- то 

je свака државна власт, ставши иза таквог пројекта, 

морала и да га брани свим могућим средствима, уто- лико 

разноврснијим уколико je била изопаченија. Јер, све што 

власт предузима утиче на стварање одређене климе, која 

једном успостављена има значајан повратни учинак. 

Здрава власт ствара здраву климу, a изопачена оно у чему 

се батргамо више од столећа. Политикант- ским 

маневрима “просветних власти” свих Југославија, у 

школству 3 91 се створила клима у којој je замена теза и 

390 Kao увек када je реч о кварењу и изопачавању, и овде се уочава 

одређена експоненцијална временска зависност (ова математмчка 

функција у почетку споро расте, да би се потом вртоглаво пела). Ha 

овом примеру видимо да су се прилике за последњих петнаестак 

година погоршале више него за претходних педесет. јМожемо претпоставити 

шта ће се десити у не тако далекој будућности. 

391 Али и у готово свим другим сегментима друштва и државе. 

329


извртање природног реда сматрано “нормалним”. Ваља 

нагласити да власт при том није увек морала доноси- ти 

конкретне законе и уредбе, нити давати подроб- на 

упутстава. Најчешће je било довољно “намигнути”, да 

безбројни полтрони и ништаљуди обаве тачно шта се 

хтело - неретко и више од тога, западајући у разно- разна 

“лијева скретања”, због чега су их властодршци морали 

повремено чак зауздавати. Тако се у “просве- ти” догурало 

и до поистовећивања школа са привред- ним предузећима, 

код којих се ваљаност рада исказује квантитативно. 

Добром школом сматрана je она која уписује ђака колико 

може угурати у учионице. Од так- вих би ретко који 

понављао (жртвован ради потврде “озбиљности и 

строгоће” школе), док би многи (што ви- ше то боље) 

завршавали разред с одличним. Све то тера- ло je и 

наставнике да оцењивање, и укупан однос према послу, 

макар несвесно подешавају према очекивањима тако 

створеног, условно речено, јавног мнења. A да ипак ништа 

не буде препуштено случају, улога дежурног полицајца 

додељена je директорима школа - у новије време ојачаним 

такозваном “педагошко-психолошком сл ужб ом”. 

У збиљи, све то данас изгледа овако: на самом по- четку 

школске године, директор на наставничком већу одржи 

(увек исту) тираду о потреби за стабилним критеријумима 

оцењивања којима ће се ђацима јасно ставити до знања да 

морају учити, да не би било масов- ног понављања (ту 

обавезно нагласи да je таква мера не- опходна ради 

подизања угледа школе који je “већ дуже време у 

константном опадању”) - a не као претходне го- дине, 

када-им je “прогледано кроз прсте много више не- го je 

требало” (°из разлога које сада неће1\ш да наводи- мо”, 

додаје на крају, неодређено прекорним тоном). По истеку 

првог тромесечја, и поред невероватно ниских критерија 

оцењивања, no сагледавању резултата (не)ра- 

330


да ученика одржи се нова седница наставничког већа на 

којој се констатује да je стање катастрофално и да успех 

ученика никада није био гори (мада je и претходне године 

било исто, и оне пре ње, итд). Ту директор каже да 

je крајње време да се рашчисти са слабим ђацима и да je 

баш о томе говорио на претходној седници, те да je врло 

важно да наставници никако “не дозволе да подлегну 

било каквим притисцима са стране”. 

“Треба, међутим” наставља наш “просветни полицајац”, 

“сви да се замислимо над узроцима овак- ве катастрофе, то 

јест, да ли ђаци не уче или je проблем у нама, у томе што 

не радимо како треба?”, самим то- ном наговештавајући 

шта сматра добрим радом, и ка- ко га обављати. Већ на 

полугођу види се да наставни- ци раде “боље”, a, како се 

ближи крај године, баш “како треба”. Али упркос свом 

њиховом упињању, у гото- во сваком одељењу нађе се 

понеко (у некима и повише) ко нема “везу” и неће да 

“набуба” ни оне фамозне три лекције, држане за последње 

средство “правилног рада” Ha завршној седници, при 

свођењу рачуна, власт у лику директора зато 

“најозбиљније упозорава” да je број уче- ника којима 

следи губитак године недопустив, да ника- да није био 

толики, те да се тиме “углед школе доводи у питање” и то 

двојако: “У министарству ће се запитати шта то радимо” 

(што значи инспекције, и ускраћивање napa на које школа 

рачуна за неки обавезни пројекат, већ отпочет или у 

припреми), и “Кад основци чују да се код нас толико 

понавља, клониће се наше школе” (што значи подбачај 

планмраног уписа, губитак часова - и, технолошке 

вишкове). “Moja намера, колеге”, завршава директор, ‘ 

стога није да вршим притисак на било кога, али... ja ММГЈТММ 

итд. итд. 392 

392 Вреди запазити да директор школе - овде приказан као општи тип - 

није посебно обучен чиновник послат из министарства. Он, наиме, 

потиче из редова наставника који га непосредно бирају или бар 

значајно утичу на његов избор. Док се још “бори за власт”, та- 

331


Речју, у модерној, °омасовљеној” школи, понављање 

разреда постало je отежано, и све теже. Ако се негде може 

казати “да je тако, нека и остане” из народне песме, то 

je овде - али, на томе се није остало. 

Наиме, веома мало понављача, и надуван број одличних 

и врло добрих ђака, резултат све нижих критерија 

оцењивања, послужмће за још једну статистичку обману. 

Јер, оваквим, заправо, очекиваним и жељеним 

извештајима, просветне власти би бивале “преварене” да, 

прогресистички, закључе: “Пошто ђаци све боље уче, да 

им проширимо градиво, будући да ни наука не тапка у 

месту” Проширили би градиво, a наредни извештаји 

показалх4 би да се и оно успешно савлађује - јер, било би 

још више одличних и врло добрих, понављача тек no који. 

Ваљало би, значи, опет проширмти градиво, да би се 

задовољиле “способности” омладине, из генерације у 

генерацију све “паметније”. Проширено градиво би тражило 

и нове уџбенике, na су стари замењивани новим - 

аутора стасалих на универзитетима на којима je, такође, 

увелико овладао нови дух. 393 Но, стално проширивање 

градива и замена уџбеника довело je до одсудног 

срозавања образовног нивоа школа - непосредно подривши 

темељ даљег, истинског образовања. 

Јер, ако некоме поставите захтеве какве објективно не 

може испунити, та особа неће постићи нм што би иначе 

могла - одуставши већ у почетку, свесна да joj je циљ ван 

кав се неретко истиче “непомирљивом” и “иринципијелном” критиком 

описаног начина рада свог претходника. Но, заузевши љегово 

место поступа исто, ако не горе. Већ no истеку прве године 

директоровања негдашњег “непомирљивог борца за правду и углед 

школе”, многи се присећају претходника, налазећи да “и није био тако 

лош”, те да je “код њега бмло бар нечег људског, a код овога...” итд. 

Речју, претходник, некада “по кулоарима” куђен на сва уста, поново 

стиче ореол “праведника”, постајући озбиљан претендент на 

директорско место на наредним изборима. (Упоредити са такоз- ваним 

парламентарним, односно, партијским режимом.) 

393О томе касније. 

332


домета. Слично се десило код нас у модерној школи, као 

последица непромишљеног проширивања градива и 

увећавања броја предмета. Наиме, како су предмети бивали 

обимнији и бројнији, тако су ученици затрпавани 

све већим гомилама најразноврснијих података. Попамтити 

све то за кратко време, повезати у целину и држати у 

глави било je немогуће 394 , те су ђацм већ у нижим разредима 

углавном дизали руке од учења. Но, број одличних 

и врло добрих растао je из године у годину, јер се са 

истинског учења ради разумевања прешло на “учење за 

оцену”, популарно звано “бубање” Невоља са овак- вим 

“стилом учења”, међутим, je што се све запамћено без 

удубљивања - неопходног за разумевање - брзо заборавља, 

поготово под притиском нових садржаја и из других 

предмета. Отуда ђак који овако “учи” 395 већ у другом 

полугођу заборавља што je радио у првом, у наредну 

годмну улазећи готово као “табула раза” на- спрам свега 

“наученог” у претходној, да се no завршетку средње 

школе не би сећао готово ничега, својевремено 

награђеног високим оценама. Све то, наравно, не би било 

могуће да наставници не толеришу такав начин рада 

који нмје до траћење времена: ученичког, али и њиховог. 

Јер, нема предмета који трпи “бубање”, пошто je гради- во 

повезано у целину, те наставник брзо разлучује шта ђак 

стварно зна a шта je “нагрувао”. Но, као no договору, 

наставници се претварају да ништа не примећују - јер из 

сопственог, ђачког искуства знају да учити другачије у 

тако устро јеној школи није могуће. 396 Од њих се усто 

394 Осим, можда, деци изузетних интелектуалних способности, која 

чине усамљене случајеве. 

395 Ђаци су принуђени да тако раде, јер због обимности гради- ва, 

његове тежине, и ограниченог времена право учење није ни могуће. 

396 Понављамо, савладати градиво обима садашњих школских 

предмети није могуће за тако кратко време. Јер, предмета има мно- го, 

нове лекције се нижу, a наставници почињу да оцењују. Учити с 

разумевањем све предмете није могуће, јер се нема времена. Уз 

333


очекује да дају високе оцене, јер je то једно од битних 

мерила успешности њиховог рада. И коначно, пошто 

већина ученика ништа не зна, нити се труди да научи (и 

они ће на крају добити прелазне оцене) многи наставници 

сматрају да оне који су се бар помучили да нешто 

“набифлају” ваља оценити високо. 

Како се градиво из сваког предмета стално проширивало, 

јавила се и потреба за новим уџбеницима - na све 

новијим, да покрију нове наставне целине. Сваки нови 

уцбеник садржао je више чињеница за “грување”, алм, да 

бм се показала “брига” о деци, број странау њима није се 

мењао - осмм да се, евентуално, смањи. Временом (“корак 

no корак”, што би казали сорошевски просветнм 

џелати), уџбеници су се свелм на низање података (које 

готово све треба упамтити, жели ли се вмсока оцена). И 

само чмтање таквог штива врло je мучно, да не кажемо 

одвратно, не само младима. Због тога су се одвратили од 

читања школских књига, a нису ретки ђаци који их и не 

купују. Ово опет потпомажу наставници који гради- во 

због преопширностм кроз предавања скраћују, или 

сажимају. Ученици та предавања бележе, и из тмх бележака 

уче, a и наставници често диктирају целе лекције, 

или бар оно што очекују да се запамти. (Диктирање се 

одомаћило у основним школама, тако да ђаци не сти- чу 

навику да уче из књига. Средњошколски наставнмци пак 

брзо увиде да, желе ли да се нешто запамти, и сами 

морају прећи на диктирање.) Но, невоља je што се ђаци 

при том навикну на сажет и упрошћен текст, због чега 

касније имају муке са читањем књига с дужим реченицама 

и лепршавијим стилом. Због свега тога, савремето, 

наставни садржаји су често непримерени узрасту ученика, тако да 

их ни уз највећм труд не могу савладати, односно разумети - на 

пример, интегрално-диференцијални рачун из математике, квант- ну 

механику и теорију (тачније: хипотезу) релативитета из физмке, 

генетику из биологије итд. 

334


ни ђак TOKOM дванаестогодмшњег школовања уместо да 

стекне љубав према књизи, почиње да je се клони, што ће 

се код већине задржати до краја живота - a, шта je 

страшније од школе која одвраћа људе од књиге? 

Но, невоље с “нашом” “просветом” не престају с матуром. 

Јер, CBPI који смо прошли кроз универзитет мог- ли 

бисмо о њима причати надугачко и нашироко, сва- ки из 

своје визуре, али бисмо се ипак сложили да смо се 

разочарали факултетом и свиме око њега. И мада готово 

нико од нас није имао јасну представу како би студирање 

требало да изгледа, нашавши се на факул- тету свако од 

нас je, на свој начин, осетио да ту нешто није у реду, да 

тако не сме бити. Али, како треба, и који су циљеви и 

задаци високог школства, нико од нас није знао - што je 

такође од големог значаја, и за себе мно- го говори. 

Наиме, непријатељи истинске просвећености успели су 

нас онеспособити за очигледност - тај основ- ни духовни 

увид којим се, no Иљину, недвосмислено спознаје 

Истина. Постали смо налик Западњацима, који су још пре 

неких пет столећа осетили да са папизмом нешто није у 

реду, али не и схватили шта и како испра- витм. A пошто 

без очигледности царује релатмвизам, то се зачела 

недогледна дебата о томе шта je Истина и како je досећи - 

да би се после небројених перипетија окон- чала 

закључком да Истине нема и да je никада није нм било, те 

да се нема шта досезати ни чему се вратити. За- то je 

Иљин у праву казавши да без успоставе очиглед- ности - 

односно, оспособљавања за њу - нема ни из- лаза из 

дубоке кризе савременог човечанства. Јер, тек духовно 

осакаћени дозволили смо да нам незамисливо постане 

могуће, a невероватно обично, да нам подљуди 

осмишљавају васпитање омладине a интелектуални шљам 

њено образовање, све то називајући 4 реформом школа у 

демократском духу и no европским стандарди- 

335


ма” - не би ли нас коначно “извели из мрака и уврстили у 

ред културних народа” 

Но, као што у уводу рекосмо, од кукања вајде нема. 

Погледајмо зато како Иљин види сврху највишег, академског 

школовања и његову суштину - да бисмо и са- ми 

могли сагледати пут делотворне обнове школства у 

будућој Србији. 

“Шта je у ствари академија?” пише Иљин. “Шта je њен 

задатак? Чему научници треба да служе да би ниво универзитета 

био на правој висини? 

Академијајенајвишистепенуобразовањуиваспитању 

човека, и то одређује њену суштину и специфичност. Јер, 

степени који joj претходе само припремају човека за овај, 

последњи и највиши. 

Нижа школа учи човека да чита, пише и схвата прочитано; 

она учи дете да се концентрише, да располаже 

памћењем и да се усредсређује у указаном правцу. Добар 

наставник ће се неизоставно побринути да у дете- ту 

пробуди духовни инстинкт - доброту, савест, врлину, 

религиозну веру, национално осећање и правну свест... 

Средња школа учи човека да усваја понуђено гради- во 

и њиме технички влада: поимање мора постати ак- тивно 

размишљање, хоризонт детета мора из године у годину 

постајати шири, памћење се мора утврђивати и 

обогаћивата. Али ауторитет наставнмка остаје и даље 

руководећи: он даје тумачења, упутства, лекције, задаје 

задатке и вежбе. Наставник на неки начин стаје између 

ученика и предмета као посредник, и из пред- мета му 

прича колико сматра да je неопходно и у скла- ду с 

његовим могућностима, проверавајући му пажњу, 

памћење и способност усвајања. Он ученицима саопштава 

правила и начине мишљења, увежбава их у 

њиховој примени, исправља им грешке и даје упутства. 

Самим тим, он кодученика буди и јача (преповија) моћ 

336


суђења, исправљајући joj усмереност и јачајући дисциплину, 

али и држећи je неко време потчињеном. Талентовани 

наставник сигурно ће се побринути и да код ученика 

пробуди интересовање за свој предмет, и у њима 

запали љубав према предмету и жеђ за спознајом; он ће у 

своја предавања унети толико искреног одушевљења да 

ће ученици и не примећујући почети да живо, снажно и 

активно расуђују изградивши властите укусе, погледе и 

убеђења, и, што je најважније - јачајући и примењујући 

духовност свог инстинкта. 

Све je ово само припрема за високо образовање, за 

академију, где се све мења. 

Академија се не обраћа ни детету ни младићу, већ 

интелектуално зрелом човеку: она га васпитава за самостално 

битисање и мишљење. Нема више школских 

шема, пасивно усвајаних шаблона, обавезних метода и 

непрекидне контроле! Отпочиње самостална делатност 

духа, спознаје и мисли... И управо ка овој самоделатности 

треба да води академска настава. ГТриродно, на 

млађим годинама ову самоделатност ваља подстицати и 

јачати саветима, објашњењима, саопштавањем позна- тих 

метода и умећа, али на старијим студент мора поку- шати 

да мисли и спознаје самостално. 

По овоме се академска настава суштински разликује од 

гимназијске. Овде се не пуни памђење нити усваја 

појмљено, и само технички вежба ммшљење. Овде се 

ради о јачању и продубљивању моћи суђења, и стиче 

умеће за самостални приступ предмету, за његово самостално 

сагледавање и истраживање. Ha ово треба 

усредсредити академску наставу. 

Погрешно, кратковидо и тужно поступају они професори 

који и на универзитетима практикују гимназијски 

начин обучавања - примењујући га само на друге, теже и 

сложеније садржаје. To нема везе са академијом: они 

сами, заправо, нису прерасли гимназију и на универ- 

337


зитету, строго говорећи, немају шта да траже. Академ- ски 

испити не постоје да би се оптерећивало памћење 

студената и ауторитативно контролисало наметну- то 

мишљење. Академија учи предметном мишљењу и 

истраживању; на академском испиту на провери не би 

требало бити памћење, већ моћ суђења и умеће 

оријентације у неистраженом и непознатом... 

Академија оспособљава човека за духовну и интелектуалну 

самосталност, активно запажање и мишљење, 

истраживање na, дакле, и за духовну слободу. Припре- ма 

je завршена. Испит ‘зрелости 5 je поло^ен и млад чо- век je 

‘сазрео’. Сад може да приступи правом развијању своје 

моћи суђења. Њему предстоји непосредан сус- рет с 

предметом, креативно вежбање у самосталном 

испитивању и истраживању. И јако je добро ако се са 

основама ове самосталности упознао још у гимназији, ако 

у академију улази као духовно заинтересован човек у 

потрази за самосталношћу... 

Оно што je академија дужна да му пружи управо je непосредан 

сусрет с предметом, способност да тај сусрет 

организује и да се исправно опходи са својим објектом - 

било да се ради о материјалном свету или душевној 

појави, математичкој величини или функцији, живој речи 

у филологији, тешко схватљивом историјском догађају, 

закону у јуриспруденцији или духовном сга- новишту у 

философији. Млади академац мора да се на- учи да 

самостално и непосредно сагледава свој пред- мет, да га 

проналази, издваја, доживљава, сазире, и истражује. A 

искусни академик се мора постарати да му пренесе ово 

умеће. Доцент je ту да стане између слуша- оца и 

предмета не би ли изазвао њихов живи сусрет и узорно 

организовао то стваралачко сагледавање, да би се одмах 

затим повукао и саставио растављено. Он као да узима 

студента за руку и води ка извору да би му по- казао како 

он стварно изгледа, како га треба тражити,


како с њиме ваља поступати и како се преко њега дола- зи 

до самог предмета; управо због тога такозвана ‘практична 

настава’ или ‘просеминари’ и ‘семинари’ имају у 

универзитетској настави посебан значај, уводећи студента 

у научну лабораторију. 

Академско мишљење полази од непосредног ис- куства; 

академска спознаја црпи из извора; академ- ско 

истраживање je самостални доживљај истражи- вача, 

одговорна борба за истину, критичко тумачење, вежба 

(аскеза) моћи суђења, вештина доказивања и показивања. 

Кроз ово се форммра лични ‘поглед’ и ‘уверење, израсло из 

лично доживљене очигледности. Академија je дужна да 

човеку пренесе вештину одговор- ног, усамљеног 

мишљења - вештину да мисли из самог предмета, моћ 

целовитог сазирања (интуицију) и стро- гог аналитичког 

посматрања (индукцију). Неутемељено мишљење je 

злоупотреба мисли, својствена необразо- ваности; 

дедуктивно мишљење je опасно оруђе полуобразованости; 

и једно и друго мора бити превладано. 

Академија не установљава догмате': она nnta, тра- жи, 

истражује; она не поставља забране и не доводи до застоја, 

већ живи динамички и стваралачки - али њена динамика 

je одговорна и опрезна, она испитује, сумња и проверава. 

Речју - академија остварује метод' и васпитава за ‘метод’. 

Метод je грчка реч која означава пут ка циљу; у спознаји - 

борбу за истину. Читавог свог живота научник-истраживач 

се бори са собом како би стекао неопходну чистоту, 

проницљивост и гмпкост духа; с предметом, како би га 

испитао, сагледао и приказао; с језиком, како би њиме на 

прави начин овладао и прила- годио га. Бори се због 

истине, како би je стварно дожи- вео, учврстио и изразио. 

Овим je речено много, можда и све. 

339


Сада мора бити јасно зашто тврдимо да академија 

васпитава човека за слободу; јер слобода je одговор- на, 

стваралачка самосталност човека. Али управо стога 

академија може опстати једино у атмосфери слободе и 

стварати само из ње. To није слобода самовоље и не сме се 

злоупотребљавати. To je слобода од свакојаких захте- ва са 

стране, од науци туђих ограничења, од било каквог 

притиска на савест и ум истраживача, од сваког политичког 

и социјалног улагивања. To je спољашња слобо- да 

при унутарњој спутаности. Свако мешање од споља се 

одбацује, да би се строго следили за^теви предме- та и 

истраживачке савести. Стога je то ослобађање од људских 

претензија ради служења божанственој ствари савесне 

спознаје. To je смисао академске слободе. 

ETO зашто се цела академија заснива на осећању одговорностм; 

атмосфера без које она не може je атмос- фера 

методички васпитане, искрено-часне, савесно- проверене 

воље за истином. Али треба нагласити да ни осећање 

одговорносги, ни воља за истином не проистичу само и 

једноставно из академског духа, већ пре свега из духа 

живе религиозности. Васпитавајући човека у сло- боди и 

учећи гаунутарњој дисциплини, васпитавајући га за 

самосталност и учећи самоопредељивању, академија 

тражи од њега да победи аутизам 397 , самовољу и ташти- ну, 

и стекне истмнску кроткост, својствену сваком npa- вом 

научнику. 

Цео свој живот научник стоји пред великом тајном 

видљивог и невидљивог, пред бесконачном дубином и 

сложеношћу Предмета који je створио Бог; он сази- ре ову 

живу тајну и дубину м настоји да je сагледа и ис- тражи. 

Што' му je узвишенији и значајнији дух, то je 

397 

Аутизам (од грчке речи која значи: сам) je доминација субјективноличне 

самовоље над духовно-предметним елементом живота. 

(Напомена И. Иљина) 

340


веће његово поштовање и кроткост. Што му je поглед 

проницљивији, то je искреније његово дивљење, како je 

истицао још Аристотел; то му je и строжији суд о се- би, 

како бива код аскете. Прави академик зна своје гра- нице и 

границе свога знања, и зато никада није охол нити пати од 

гордости. Мудар академик одлично зна где почиње његова 

‘глупост’, и никада се не сматра најпаметнијим. Он осећа у 

себи вечног студента, који никада не зна довољно и коме 

je само пружена срећа да, попут неког Божјег хијероглифа, 

дешифрује свет који je створио Бог - стално се борећи и не 

надајући се да ће исцрпсти свој предмет. 

ETO зашто je тихо, сазирајуће и дубоко поштовање истински 

извор академског истраживања. И ово смерно 

клањање пред богомсазданом тајном универзума, ово 

дивљење човека који осећа Божје трагове’ и зраке’ у свету, 

једна je од најблагороднијих молитви уопште доступних 

човеку, молитва благодарности и очигледности, која 

ни за шта не моли, ни на шта се не жалећи. Таква молитва 

доноси научнику своје најбоље дарове: љубав према 

предмету који очекује да буде истражен; вољу за тачном и 

пуном истином; осећање одговорности за свако тврђење и 

порицање; кроткост која чисти душу, и аскезу моћи 

суђења. Стога, ако се схвати на прави начин, академија не 

само да није супротстављена религији већ, напротив, чини 

једну од најплеменитијих форми религиозности; 

стваралаштво истинског научника тихо je богослужење. 

Појам’ Бога није објашњавајућа хипотеза у склопу на- уке, 

али Дух Божји јесте истинска и одређујућа основа свих 

академских напора и достигнућа. 

Сви велики научници последњих векова знали су и 

отворено исповедали ово - и Коперник, Бекон, Галилеј, 

Њутн, Кеплер, Лајбниц, Бојл, Ломоносов, Либих, Фон 

Мајер, Фехнер, и Карлајл. Они су своје схватање износили 

с недвосмисленом јасноћом и дубоким поштовањем, 

341


и били у праву. Они нису тражили и налазили што je 

споља видљиво, већ скривену суштину. A да би се проникло 

до ње ваља се загледати у дубину, где пребива 

жива тајна универзума - коју je стваралачки замислио 

Господ и која нам je задата за стваралачко истраживање. 

Прави истраживач се увек с дубоким поштовањем дотиче 

ове тајне и, дотакавши je, врло брзо уверава да интелектуални 

доживљај универзума неприметно доводи 

човека до сазирања Божанства. 

ETO зашто се академија, која се одучила од дивљења и 

дубоког поштовања, и изгубила осећање љубави и 

одговорности, неминовно дегенерише и престаје би- ти 

Академија. Она постаје беживотна, престаје ства- рати и 

почиње служити духу распадања, срозавања и пропасти; 

њени ‘научници’ лутају no површини појава, ‘распршују’ 

и ‘слепљују’, понављају своје или туђе (про- писане) 

мртве схеме, мисле кратковидо, механизују соп- ствени 

рад и губе додир са аутентичним, живим пред- метом... 

To je академија, истинска суштина универзитета и 

сваке високе школе као такве (ако још заслужује своје 

име); то je лабораторија испитивачког и сумњајућег 

истраживања у духу религиозног сазирања. Академија 

настаје из слободе, ствара у њој и васпитава за њу; истовремено, 

она настоји да слободно схвати високе обавезе и 

највише нужности којима се човек мора добровољно 

потчинити ради предметне спознаје. Она не истражује да 

би разложила и разрушила, већ да би увидела суш- то, 

верно га описала и стваралачки изградила што je витално. 

Она, наравно, јесте школа мисли али je та ми- сао 

испуњена љубављу и вољом: она посматра, сазире и 

радосно поима дело руку Божјих. Стога академија тра- жи 

целог човека, a од њега самог морално напрезање м 

религиозно уздизање: у противном, он се неће дотаћи 

342


најважнијег и најзаветнијег - тајне чулних, нечулних и 

натчулних светова. 

И оно прво, од чега свака академија мора кренути, јесте 

превладавање свих споља наметнутих и мртвих 

интелектуалних схема и шаблона: све то, попут смртоносног 

отрова, делује на мисао, савест, дух, и вољу човека 

” 398 Имајући на уму смисао истинског образовања, са- да 

нам неће бити тешко да оцртамо оквир школства у 

будућој Србији. Кажемо оквир, пошто улажење у подробности 

ту није могуће, будући да би чинило пример 

онога што Иљин назива дедуктивним мишљењем ко- ме 

противставља индуктивно мишљење, које пола- зи од 

предметне конкретности. Ha најумнијима међу 

просветним делатницима остаје да за сваки предмет 

осмисле, разраде план и програм рада, и напишу нове 

уџбенике. 

Ево, дакле, тог оквира: 

Школе у Србији делиће се на ниже, средње, више и 

високе. У оквиру средњих, гимназије као општеобразовне 

веома ће се разликовати од средњих-стручних. 

Више школе биће специјализовано стручне с мало 

заједничког са високом или академијом - као врхун- ском, 

a тиме и елитистичком научно-образовном уста- новом. 

Но, кренимо редом: 

Задатак ниже школе je, као што указује Иљин, да дете 

научи да чита и пише, схвата смисао прочита- ног, научи 

и увежба основне операције са бројевима, и стекне 

најелементарнија знања о свом народу и све- ту као 

Божј ој творевини. Нижа школа била би обавез- 398 Иван 

Иљин, Пут ка очшледности, стр. 76-81. 

343


на и трајала би шест година 399 - сва Српчад морала би je 

похађати и завршити (не обавезно “у року”). 

Већ у нижој школи нека деца би испољила несклоност 

ка академском учењу, na би школовање мог- ла 

наставити у средњим стручним школама, пре све- га 

пољопрмвредним, или занатским. Остала би прешла у 

нижу гимназију, у трајању од четири године. У њој би их 

сачекали строжи академски захтеви, тако да бм се 

раслојила no склоности само за одређене предмете или за 

општи академски смер. Завршивши нижу гимназију имала 

би 16-17 година и углавном знала. шта општео- бразовна 

школа и озбиљно учење из књига захтевају, која одрицања 

траже и налазе ли себе у томе. Ha осно- ву тога могла би 

да одлуче хоће ли школовање проду- жити у вишој 

гимназији, или прећи у неку од средњих- стручних 

(занатских) школа, да се припреме за одређено, радно 

занимање 400 . 

О задацима и циљевима више гимназије Иљин je такође 

казао одсудну реч, те би она требало бити тро- годишња 

школа намењена последњој тријажи, односно, издвајању 

ученика који замста јесу за академију. Ово, наравно, не би 

било ни налик оцењивању и бодовању ученика у 

данашњој Србији којим се, уз бодовање на такозваном 

пријемном испиту, врши уписивање на фа- култете. 

Напротив, у правој Србији би се на академију могао 

уписати свако после завршене више гимназије (без 

бодовања и пријемних испита), при чему би пре- лазак са 

једне студијске групе (факултета) на другу био слободан 

све време студирања. Стога би виша гимназија била 

озбиљна школа, a млади који у разумевању све- та кроз 

ака демско знање не виде смисао живота би, 

399 

Не инсистирамо на овом року, али сматрамо да je оптималан с 

обзиром на њен задатак. 

400 

Подразумева се да ће сваки ученик који у било ком разреду ни- же 

гимназије не буде нашао себе, моћи да пређе у стручну школу no свом 

избору. 

344


очигледношћу овог увида, били одвраћени од академије 

и упућени на више школе, где би се оспособили за радни 

позив. При томе, свршени матурант био би довољно 

упознат са свим општим предметима и знао шта му 

најбоље “лежи”, те би с великом тачношћу могао изабрати 

прави позив за себе 401 . О овом ћемо више кад дођемо 

до високе школе. 

Средња-стручна школа треба да буде образовно 

потпуно различита од гимназије, мада би им вагпитнм 

циљ еви били исти. По самој дефиницији 

401 Значај тога je неоцењив. Огромна већина факултетски образо- ваних 

људи мени познатих кажу да не знају због чега су кренули на одређене 

студије: или су уписали факултет no жељи родитеља, или под утицајем 

другова који су уписали исто, или хотећи да по- стану лекари, 

адвокати, инжењери и томе слично због добре зараде и такозваног 

угледа у друштву, завршавајући студије rio инерцији - што сведочи о 

беди наших средњих школа у којима се није ни учи- ло ни васпитавало 

како треба. Јер, да се ваљано учило) будући сту- денти били би свесни 

својих правих склоности и интересовања, na се не би двоумили око 

факултета. A да се васпитавало као доликује, своје будуће занимање 

видели би као начин пружања свог допри- носа Божјем Делу на земљи. 

Уместо тога, на избор су им пресудно утицали разни утилитаристичкохедонистички 

захтеви, одајући да се на животни позив гледало - да 

парафразирамо Рајса - као на краву музару, за обезбеђивање што 

“бољег” и угоднијег живота. Такође, може ли ишта речитије сведочити 

о потпуној промаше- ности универзитетског школовања од масовног 

доласка на факул- тете особа без правог интелектуалног интересовања, 

често и без икакве склоности према студијама за које су се “определили” 

- и њиховог масовног дипломирања? (Један од таквих сам, нажалост, и 

ja.) Све то je могуће јер се фарса из средње школе преноси, незнат- но 

измењена, и на највише школе. Наиме, на факултетима се ради на 

гимназијски” начин, то јест, негује се учење без разумевања, са- мо се 

захтева већи напор (осим ако немате “јаку везу” - но, ту тему да не 

отварамо). Отуда, свако ко проведе над уџбеником (јер учи се 

искључиво из њих или скрипти професора) потребан број сати - na и 

немао склоности према предмету, и никад се не удубио у њега, и био 

неоштроуман, да не кажемо тупав (чест случај) - положиће испите и 

добити диплому. A ко je бистар и вредан, с макар нешто склоности ка 

предмету студија, дипломираће са високим просеком оцена, што му 

отвара могућност асистентског места. (Но, хоће ли га и заузети зависи 

од чинилаца такође неповезаних са науком - који, опет, проширују 

тему у недоглед). 

345


специјализована (занатска) школа, имала би зада- так да 

младе оспособи за одређени посао. Наиме, при савременој 

подели рада, највећи број радних места зах- тева 

овладавање скромним бројем операција, те за рад на њима 

није потребно школовање колико пракса. Да би се постало 

лаборант, оператер на рачунару, бан- карски службеник, 

књиговођа, трговац, поштар, елек- тричар, аутомеханичар, 

бравар, возач, полицајац итд. најважније je, значи, стећи 

праксу укључивањем у кон- кретан посао - у почетку уз 

некога ко je вичан, касније и самостално. При томе, памет, 

заинтересованост, и скло- ност према самом послу играју 

велику улогу. Полазећи од ове очигледности, средњестручне 

школе видимо на следећи начин: 

Бар половину времена, ученици ових школа би провели 

у практичном раду, док би се наставни део битно 

разликовао од гимназијског no избору градива и начи- ну 

излагања. Стручни предмети би ученику требало да 

олакшају овладавање “тајнама заната”, избегавајући да га 

уводе у научну проблематику те делатности. Они би стога 

били крајње упрошћени, сведени на скуп подата- ка 

неопходнмх за беспрекорно овладавање одређеним 

занатом. Инсистирати на повезаности градива ту не- ма 

много смисла, јер води сувишном теоретисању, излишном 

за практично бављење датим занатом - усто и 

непримереном мнтелектуалном профилу ученика који 

немају склоности ни способности за књишко учење. 402 

402 

Докле се може ићи у теоретисању најбоље ће показати прак- са, 

буде ли се-прекинула фарса са оцењивањем. Наиме, како год се 

одредило градиво, битно je од ученика тражити да њиме стварно 

овладају. Уколико велики број понавља, биће јасно да je лоше изабрано, 

и да га треба упростити. Обрнуто, ако ученици добијају прелазне 

и више оцене, значиће да je добро изабрано - мада о сваком 

евентуалном подизању нивоа наставе ваља ипак добро размисли- ти. 

346


По оваквој замисли биле су устројене некадашње шко- ле 

ученика у привреди збрисане Шуваровом “рефор- мом”, те 

би се одговори на многа питања могли потра- жити у 

њиховом искуству. Чега, међутим, тамо није било, a чега и 

у стручној школа мора бити, јесте нацио- нално 

образовање, проведено кроз одговарајуће пред- мете и 

укупну атмосферу у школи. Ha то ћемо се врати- ти 

касније, a сада да размотримо градиво, задржавајући се на 

стубовима-носачима будуће српске школе: пред- метима 

посебно намењеним националном образовању и 

васпитању. 

Одмах да истакнемо да веронауку не убрајамо у њих, 

сматрајући да joj, у класичном облику, није место у школи. 

Наиме, искуство прошлости показује да од ње као 

посебног предмета није било користи - могло би се чак 

рећи да je шкодила. Јер, до 1945. она je била део школских 

програма, али су остали предмети били прожети 

атеизмом и материјализмом. Стога je било и гротескних 

сцена, какву на пример описује Лазар Милин у својој 

Апопохетици, када су његови другови из гимназије, листом 

атеисти, једва чекали час веронауке да терају ше- гу с 

наставником - као доказе за непостојање Бога износећи 

управо што су научили из других предмета (пре свега 

природних наука) што je слабо образоване вероучитеље 

доводило у неприлику. 403 Последично, ате- изам je 

преовладао као вера већине оних који су прола- зили кроз 

такве школе. 

403 

Чињенице до којих долазе природне науке односе се на појавни 

свет, Творевину, и не доводе у питање Творца - чак Га чине све 

очигледнијим. Међутим, под маском науке протура се атеистичка 

пропаганда, na се у уџбеницима научне чињенице наводе уз атеистичке 

претпоставке, нагађања и домишљања, при чему се фак- ти 

откривени научним методом не одвајају од философских ста- вова и 

веровања којима се тумаче и повезују. To се чини суптилно, неупућене 

доводећи у заблуду. Многе од тих обмана раскринкао je Милин - због 

чега je, ваљда, једва дочекано да оде у пензију, na да се предмет 

Апологетика на Богословском факултету укине.


У будућој Србмји ово се мора преокренути, односно, 

сви школски предмети морају бити сагледавани духов- но, 

a наука као допринос поимању света као Божје творевине 

- чиме би се, no Иљину, даљи академски рад 

утемељио као једна од “најплеменитијих форми религиозности”, 

“тихо богослужење” и “молитва благодарно- сти 

и очигледности”. Тиме би се учврстио и морал (сети- мо 

се Достојевског, да je “ако нема Бога све дозвољено”), и 

будућим нараштајима Срба поново омогућило да сле- де 

славне претке. Усто, српским научницима пружила би се 

прилика да науци врате достојанство, али и одго- ворност, 

те да наместо садашњих “покоритеља приро- де” м 

богобораца поново постану Божји служитељи и 

сатрудници. 404 

404 Српски научници неће се бавити такозваним генетским 

инжењерингом, пресађивањем органа, психотроником и сличним 

сатанистичким подухватима, којима би се могли прибројати већ 

помињано кривотворење историје, мутљавина око природе и ггорекла 

језика и још много чега другог. Уместо тога, пред њима ће се 

отворити тајанствени Божји светови (чулни, нечулни и натчулни, 

како бм казао Иљин), да се поново упознају са много чим што су 

древни људи знали, na заборавили no мери свог богоодступништва и 

богопреступништва. Сврха стицања знања биће опет да се зна, a не да 

се одмах и пошто пото практично примени. Штавише, ти људи биће 

веома опрезни при упознавању шире јавности сa детаљима својих 

открића - пре свега због могуће злоупотребе. Помислимо, колико би 

човечанству било боље да су научници у прошлом веку испољавали 

такав опрез. Не би бмло атомског оружја, ни многих смртоносних 

вируса и узрочника опаких болести - с којима ћемо се све чешће 

сретати. Не би било телевизије, којом je људски род за свега неколико 

деценија духовно упропашћен више него свих претходних миленија. 

Не би било рачунарске технике која нас во- ди такозваној другој 

индустријској револуцији - чија je суштина, no Енгелсу, у “промени 

начина производње материјалних добара, али и људи” (што треба да 

обави сатанским духом задојена генети- ка), и тако -сгећи “прави 

услови за коначно зацарење комунизма”. (Већ данас, у мзгледу 

поготово, та техника пружа могућност такве тоталитарне контроле 

државе над појединцем, да ће наспрам тога све досадашње диктатуре 

са својим тајним полицијама и огромним мрежама доушника личити 

на играрију, a њен вртоглави напредак нам већ наговештава право 

значење стихова из Откровења да “ко нема жиг Зверм, неће моћи ни 

да купује, ни да продаје”) 

348


Што се осталог тиче, нека се гтопови 405 потруде сами, 

будући да се о вери, no нашем дубоком уверењу, и не 

може говорити на школски начин, нити из ње ико испитивати, 

и оцењивати. 

Даље: Српски језик и књижевност изучаваће се у свим 

разредима ниже м средње школе. У оквиру тог предмета 

тежиште ће бити на изучавању српске народ- не поезије, 

пре свега јуначких песама. У нижој и “за- натским” 

школама, песме ће се читати на часовима и од ученика 

тражити да главна места науче напамет, a део Музичког 

васпитања посветити слушању гусала (где има услова, 

доводмти и гусларе). Тиме би се обно- вила народна 

традиција, чији су најбољи чувари народ- не песме и 

гусле. Обавезну лектиру чиниће истински вредно штиво, 

занемарујући идеолошке и псеудона- учне критерије 

(рецимо, покривање свих такозваних праваца у 

књижевности, од којих су многи потпуни промашај). 

Гимназијалци ће имати обимнију лекти- ру од “занатлија”, 

који иначе нерадо посежу за књигом. Но, дела од посебне 

важности за српску омладину (на пример, Његошева или 

Марка Миљанова) у струч- ним школама ваља читати на 

часовима у целини, или макар у главним деловима. 

Граматику радити само у нижој гимназији 406 , a у стручним 

школама искључиво књижевност. "ђаке више гимназије 

подробније упозна- ти с језиком наших средњовековних 

књижевних спо- меника, те црквенословенским, као и из 

њега произаш- лим језиком учених Срба 18. и прве 

половине 19. века. 

Предмет Историја, заједно са Српским језиком и 

књижевношћу, чиниће један од стубова будуће српске 

405 

У будућој Србији живеће Срби разних вера: православци, муслимани, 

католици, и неколико група протестаната (a ни атеистич- ки 

или агностички ставови неће бити забрањени). 

406 

Одељења стручних школа састављена од ђака који нису завр- шили 

нижу гимназију, имаће и скраћени и упрошћени курс гра- матике. 

349


школе. Њено изучавање као посебног предмета (не- што 

ће обрађивати и други предмети) започеће у два 

последња разреда ниже школе и протегнуће се до краја 

средње школе, са обавезна три часа недељно. У нижој 

школи, и стручним, изучаваће се искључиво историја 

Срба, док ће се у гимназији проучавати и историја све- та. 

Наставни садржаји мењаће се са открићима будуће 

Српске академије наука, чији ће превасходни зада- так 

бити успостављање историјске истине о Србима, и 

људском роду у целини. Уџбеници Историје морају 

имати књижевна својства добрих историјских рома- на, са 

подробним описима значајних српских битака, и примера 

чојства и јунаштва са обе стране. 

Географију ваља увести као предмет у 5. и 6. разре- ду 

ниже школе и пренети у нижу гимназију. У нижој школи 

изучаваће се искључиво земљопис српске земље, a у 

нижој гимназији географија света - с тим што ће се у 

сваком разреду део часова предвидети за детаљно 

упознавање појединих делова Србије. 407 Осмм класич- ног 

земљописа, ученике треба упознавати са обичајима, 

народном ношњом, предањима (нарочито о пореклу 

породица), народним играма и песмама (ово детаљно 

обрадити на часовима Музичког васпитања), и дру- гим 

особеностима нашег народа у разним крајевима. При 

изучавању географије света, ограничавати се на 

најважније и не затрпавати ученике подацима о, рецимо, 

рудном богатству Конга и привредној структу- ри 

Шведске. Битно je да се ученици оспособе да читају карте 

и навикну да користе географски атлас. 

Музичко васпитање постојаће у нижој школи и бар два 

разреда ниже гимназије, и од самог почетка мора имати 

јасна национална обележја. Наиме, поред већ по- менутог 

навикавања на звук гусала, ђаци треба добро да упознају 

изворну српску народну музику и песму из 40/ р еч 

ј е 0 

будуђој, 

правој Србији.


свих српских крајева, и науче најкарактеристичније народне 

игре. Отуда, најмање половину часова посвети-\ ти 

слушању и певању народних песама, и игрању ко- ла. 

ТЈаци више гимназије, у оквиру Историје уметности 

проучаваће и историју музике у целини. 

После четири године ниже школе отпочеће се са 

учењем страног језика. Претпоследње године ниже 

гимназије увешће се још један страни језик, обавезан само 

за ученике намерне да школовање наставе у вишој. У 

стручним школама неће се учити страни језик. Сва- ки 

ђак који заврши вишу гимназију владаће “пасивно” с два 

страна језика из групе такозваних светских језика у које 

убрајамо: руски, немачки, француски, енглески, 

италијански и шпански. Осим њих, у вишој гимназији ће 

се изучавати још један од такозваних класичних језика: 

латински, старогрчки, санскрт или арапски. 408 

Предмете из групе природних наука треба распоредити 

no, рецимо, следећем обрасцу: биологију у 5. и 6. 

разред ниже школе (ботанику и зоологију), и прве две 

године ниже гимназије (анатомију и екологију). Физику 

учити од другог разреда ниже гимназије до њеног краја. 

Хемију учити у 3. и 4. разреду ниже гимназије. У вишој 

гимназији могло би се радити no следећем реду: физи- ка 

у првој, хемија у другој, a биологија у трећој години - при 

чему би у другој или трећој години ваљало учити и 

астрономију. 

За вишу гимназију, размислити о увођењу новихстарих 

предмета попут реторике (беседништва) и 

дијалектике (вођења расправе и баратања аргументима). 

Посебна пажња биће посвећена физичком васпитању 

ученика, кој е би као предмет било у надлежности Војске. 

408 

Ово ће зависити од расположивог наставног кадра. Поме- нимо и да ће 

учитељи и наставници у нижој школи, као и нижој гимназији, моћи да буду 

искључиво Срби. Taj принцип неће важи- ти за вишу гимназију и стручне 

школе - осим код предмета Српски језик и књижевност, и Историја. 

351


Часови физичког изводили би се ван наставног време- на, 

као тренинзи у трајању од једног до два сата, завис- но од 

узраста. У току недеље морају се имати два так- ва 

тренинга, подробно осмишљена и стручно вођена, у 

складу са узрастом деце. Тренинзи би се састојали од 

различитих телесних вежби са обавезним трчањем. Избор 

вежби извршити да се, поред повећања укупне физичке 

спреме (снаге, брзине и издржљивости), омлади- на 

упозна и са елементмма разних борилачких вештина. За 

спортске игре (фудбал, кошарку и сл.) организова- ти 

посебне секције (no могућству у сарадњи са спорт- ским 

клубовима), које ће своје тренинге држати мимо 

обавезних часова физичког. Где год има услова образовати 

секције за пливање и веслање. Посебну пажњу посветити 

секцијама за неговање yjvreha борења и у њих 

укључивати сву децу која то желе, под условом да су 

узорног владања 409 и племенитог карактера. Такође, за 

ученике из градова, нерадним данима организовати 

маршеве са циљем упознавања околине места у коме живе, 

и навикавања на кретање ван асвалта. 

За све ученике вмше гимназије биће обавезно учење 

заната no избору (мануелних, или умећа попут, реци- мо, 

сервисирања и примене рачунара) - чему je велику 

важност придавао Сава Текелија. 410 Занате учити кроз рад, 

за шта ће бити довољно два сата недељно. За време 

школског распуста, сви ученици више гимназије треба да 

проведу недељу или две радећи у изабраном зана- ту 

вежбе ради и, што je најважније, макар делимичног увида 

у начин живота људи ван академске, службенич- ке или 

управне средине. 

409 У будућој 'Србији добре оцене из владања неће добијати штребери 

и улизице, већ добри другови, честити и поносни млади људи 

који иоштују старије, уљудног понашања према свима осим нитковима. 

410 Видети о устројству школског завода Текелијанума, у књизи Сава 

Текелија u српска мисао. 

352


Сада би требало нешто рећи и о вишим и високим 

школама, али, пошто то надмаша могућности овог аутора, 

ограничићемо се на начелна запажања. Једно je јасно: 

Иљинов опис високе школе (академије) најбоље одгова- ра 

ономе шта би она требало бити - расадник будућих 

научника и врхунских интелектуалаца. Упоредо, више 

школе видимо као установе за обликовање стручњакаспецијалиста. 

Разлика између једних и других je огромна, 

пошто академци треба да схватају и сагледавају и непознато, 

a стручњаци да обављају за.шта су школовани. 

Постојеће факултете, значи, ваља преуредити да би се 

раздвојила ова два образовна правца с мало заједничког. 

Тако би се, рецимо, данашњи Електротехнички факул- тет 

поделио на Вишу школу за инжењере-практичаре и 

Високу школу за инжењере-научнике. Ове две врсте 

инжењера би се разлмковале, сликовито речено, тиме што 

би се од првих очекивало да знају “да поправе телевизор”, 

a од других “како телевизор ради”. Јер, да бисте 

“поправили телевизор”, уопште не морате знати како он 

ради - као што вас ни разумевање начина његовог рада не 

оспособљава за конкретну “оправку”. Уопштавајући, о 

школовању инжењера закључујемо следеће: 

Сврха школовања инжењера-практичара je оспособљавање 

за обављање конкретних послова у стру- ци. 

Стога их у току школовања ваља упознати са што ширим 

узорком најсавременијих електричних апарата, уређаја и 

направа с којима ће радити. За њих je битно да науче, не 

принцип рада електронских компонената и природу 

процеса који се у њима одвијају, већ њихове радне 

особине и могућности примене. Ha послу, такви 

инжењери ће после неколико месеци обуке моћи самостално 

да раде. Инжењери-научници, међутим, половину 

студија изучаваће математичко-физичко-хемијске 

науке, a тек у другој половини “стручне” предмете, и 

353


ући у лабораторију. Слушаће водеће научнике и проналазаче 

који ће им преносити свој дух, упознајући их и 

са резултатима најновијих истраживања у својој об- ласти. 

По завршетку студија инжењери-научници неће знати 

ништа практично да раде, али ће умети да мисле - о 

предмету и из предмета, како би казао Иљин. Надаље, њих 

ће изграђивати пракса: радни услови и заинтере- сованост 

за дати посао. 411 Битно je да се им се на рад- ним местима 

остави довољно времена за овладавање “занатскотехничком” 

страном онога чиме ће се бавити. 

По овом принципу преуредили би се сви технички 

факултети - али и многи други, као економски. Неки би се 

укинули - рецимо, социологија и психологија, a материја 

којом се углавном наопако баве вратила фи- лософским 

студијама и државно-правним наукама. Питање je и шта 

чинити са Медицинским факултетом, будући да je на 

њему постојеће стање неодрживо. Наи- ме, још пре 

стотинак година je Јунг (доктор медицине), записао да су 

студије медицмне лишене сваке мисаоне функције, пошто 

je већ тада сваки радин студент, ма ка- ко неоштроуман, 

могао постати лекар. И мада je Јунг можда претерао - као 

повремено сви генијални a че- стити људи при уочавању 

проблема у зачетку - плодове “развијеног облика” појаве 

лекара штребера, технократа и бирократа, снобова м 

бизнисмена ми, нажалост, данас осећамо и видимо свуда 

око нас. 

411 

Упоредити са Рајсовим ставом из Чујте Срби: “Зар вредност 

универзитетске наставе није баш у томе што професор, наравно прави, 

преноси свој начин размишљања, свој начин разматрања проблема на 

ученика? Чињенице које професор излаже могу да се нађу у хиљадама 

књига, али начин на који их обрађује и објашњава јесте јединствен и 

не може се заменити књигама. Када студент по- ложм испит, он 

практично не зна ништа да уради. Њега ће изгра- дити сама пракса, 

под условом да га je професор научио како да сагледава ствари. Ако то 

не зна јер није прихватио утицај свог уни- верзитетског професора, он 

не вреди више од било ког човека који je напамет научио параграфе из 

књига” 

354


Ha високе школе (академије) долазиће се зато само из 

више гимназије, док ће више, осим гимназијалцима, бити 

отворене и ученицима стручних школа. За упис у вишу 

школу гимназијалцима ће требати само уписница, док 

ће остали бити вредновани и на основу успеха. За 

гимназијалце ће се организовати кратки курсеви из основа 

њиховог будућег “заната”, односно сржи стручних 

пред- мета одговарајуће средње школе. Уз то би се, само 

на првој години више школе, ови ученици раздвајали на 

вежбама 412 , пошто би no скраћеном поступку морали 

овладати оним што су остали већ научили у средњој 

школи. 

Да закључимо: устројавањем школства no предложеном 

обрасцу Срби би направили велики корак ка 

духовној обнови - али и постављању много чега, код нас 

тако трагично испретураног, на своје место. Шко- ла би 

престала бити расадник безбоштва због кога су Срби, али 

и други народи, пожњели многу буру - но безначајну 

према полому који нас чека, све, не врати- мо ли се Богу и 

себи. Овако замишљена школа поста- ла би један од 

извора вере у Бога, колевка духовног погледа на свет м 

живот, услова 413 за отварање толи- ко нам потребног 

другог вида без кога нема увида, na ни сагледавања 

очигледности. Селић je у праву кад ка- же: “Свако 

школовање без обраћања Богу, учио сам се, стајаше дело 

Луцифера, Бога Просвећености”. 414 

Исту мисао изражава и Коменски: “Они који се одају 

науци или мисаону животу, треба то да чине свуда се 

дивећи Божјој моћи, свеприсутној мудрости и да плам- те 

љубављу према Њему... A који раде с другом намером - 

одступају од воље Божје и од Њега самога.” 415 

412 

Где за тим има потребе. 

413 

Потребног, али не и довољног. 

М. Селић, ТаринЛуt, стр. 605, Београд 2001. 

Ј. A. Коменски, Велика дидактика, стр. 207.


Будућа српска школа обраћаће се зато Богу, Живом, и 

Истинитом. 

Осим што ће знати за Бога - у чему je темељ моралности, 

то јест честитог живота - српска деца ће кроз шко- лу 

добијати национално образовање, последњих стоти- нак 

година готово непостојеће (a ни пре тога ваљано). 

Промениће се и градиво о коме Момчило Селић каже: 

“Бесмислене чињенице и вештине чиниле су нам свима 

школовање, curriculum-ом уобличено да нам поништи 

предачку памет и слуди нас ” 416 Потирањем те настраности, 

и осмишљавањем националног васпитавања омладине, 

створили бм се предуслови за историјски преважан, 

неопходан сусрет народа и његових школованих 

људи, и њихово коначно и истинско сједињење. 

Но, да би школа могла испунити свој задатак васпитања, 

поред сваке српске породице мора je под- ржавати и 

држава. Јер, она ствара укупну клмму у којој ће се 

неваљалство сузбијати, a врлина истицати - да не буде 

више: 

“У Србији прилике су такве, 

бабе славе, презиру јунаке!” 

При том, улогу породице у васпитавању деце сувиш- но 

je истицати, будући да je и највећим либералима јасно да 

се у њој полаже темељ васпитања. Што шко- ла касније 

може учинити je само надградња: ако ваља темељ, има 

смисла зидати - иначе залуд сав потоњи труд и вештина. 

Коменски пише: “Стога ће то бити изван- редно средство 

да се ученици приближе најчеститијем животу, ако су 

родитељи честмти и добри чувари кућне стеге, a учитељи 

најодобранији међу људима и морално беспрекорни 417 

416 Тарин ЛуГу стр. 605. 

417 Коменски, Велика дидактика стр. 201. 

356


Срећом, међу Србима још има честитих родитеља - али 

мало оних који би се могли подичити називом “до- бри 

чувари кућне стеге” Поводећи се за наопаким духом 

времена и угађајући несојском пориву да “живе као сав 

нормалан свет”, данашњи Срби више и не знају на какве 

“стеге” мисли Коменски. И, где наћи довољно учитеља и 

наставника - ако не најодабранијих, макар ваљаних? Баш 

нам таквих мањка, нарочито међу школованима - да их je 

довољно, не бмсмо ни морали мењати школски систем. 

Но, највише муке имаћемо са универзитетским професорима, 

будући да данашњи - да се опет послужи- мо 

Иљиновим речима - у огромној већини “нису пре- расли 

гимназијски ниво и на универзитету немају шта да траже” 

Мимо свега тога, међутим, прва генерација ђака која 

прође кроз нову, српску школу, и поред свих недостатности 

биће у свему боља од претходне, школоване no 

старом. Из те генерације регрутоваће се нови наставнички 

кадар - још не прави, али бољи од претходног. 

Постепено освежавани наставнички кадар учиниће да 

наредне генерације ђака буду све боље, те ће се прилике 

полако доводити у ред - a права мера овако устројеног 

школства показати тек после педесетак година. 

Kao што видимо, препрека и сметњи сваке врсте ни овде 

- као код сваког вредног подухвата - неће недостајати. 

Штавише, већ их je “ка 1 на гори листа”; за~ иста: 

“Турци јаци, издајници јаци - мој 

сердаре, на добро не слуте!” 

поготово када се узме у обзир слабост данашњег 

нараштаја. Али, не смемо устукнути пред величином 

357


подвига. Ваља одважно крочити на тај пут, са јасном 

свешћу да je баш на нама да засадимо и заливамо добро 

семе, a на Богу да оно израсте и донесе рода.

УМЕСТО ПОГОВОРА 

Међу ретким Србима духовног погледа на свет и живот, 

немало их je који су, пратећи збивања код нас и у 

свету, закључили да се “крај света” 418 сасвим приближио, те 

да je питање дана када ће се Антихрист јавно показа- ти и 

обнародовати своју владавину. Због тога, сматрају они, 

нема сврхе организовано се супростављати злу. Сваки такав 

покушај, закључују, ундпред je осуђен на пропаст - будући 

да се огромна већина људи толико ис- кварила да je 

окупљање “критичне масе” за било как- ву племениту 

акцију немогуће. Отуда, саветују, треба дићи руке од ма 

каквог покушаја измене општих при- лика и посветити се 

искључиво “личном спасењу” 

Ми не тврдимо да такви греше у процени наступања 

“Краја”, и немогућности окупљања за успешно супротстављање 

злу. Јер, што се данас збива на Земљи, 

укључујући и огроман духовно-морални пад човечан- ства 

у целини, недвосмислено указује да “Крај” није да- леко. 

Но, колико je тачно близу, није нам дато да знамо. 419 

Можда нам предстоје дани и године, можда десети- не 

година, a можда и стотине. 420 Међутим, што поузда- но 

знамо je да тренутак смрти (за који такође не зна- мо кад ће 

нас задесити) за сваког од нас представља својеврстан м Крај 

света” - будући да душа, ослобођена тела, напушта овај 

свет са пртљагом дела почињених за овог живота, и стаје 

пред Вечног Судију. Отуда, уместо усредсређености на 

моменат окончања свеукупне чове- чанске драме, пажњу 

би требало да нам заокупља одго- 

4i 

* Реч je о крају овог и оваквог света, “који у злу лежи”. 

9 

И сам Господ je, на питање апостола: “Када?”, одговорио да je то у власти Бога 

Оца. 

Ово последње не сматрам вероватним, али - ко то, осим Bora, зна? 

359


вор који ћемо дати Богу и Небеској Војсци 421 кад им се 

представимо. 

Јер, чињеница да живимо у времену цветања и бујања 

Зла као никад у познатој нам историји, и све мањег труда 

да се оно маскира добром, не даје нам за право да му се не 

супротстављамо силом и, хрлећи “личном спасењу”, 

подамо сили, подлости и зависти Господара Таме. 

О заблуди несупротстављања злу силом већ je говорено, 

a овде бисмо истакли следеће: човечанска драма отпочела 

je Златним добом, a завршиће се потпуним тријумфом 

Зла у Последње дане. Сагледавајући победоносни ход Зла 

у историји, a у складу са наопаком логиком, могло би се 

стога поставити питање смисла тог супротстављања. Вреди 

ли се супротстављати Злу кад већ знамо да ће, пре или 

касније, потпуно победити на Земљи? 

Борба противу Зла, међутим, je наша обавеза, због че- га 

нас je Бог и послао у овај и овакав свет: да се помучи- мо и 

на муци покажемо. 422 Бог тражи јунаке 423 , a јунаци се, опет, 

познају једино у невољи. Ваља жито одвојити од кукоља, 

извршити регрутацију за Небеску Војску. Ево како о томе 

пева највећи српски песник: 

“Пас свакоји своје бреме носи, 

нове нужде рађу нове силе, 

дјеиствија напрежу духове, 

стјесненија сламају громове; удар 

нађе искру у камену, без њега би 

у кам’ очајала. 

Страдање je крста добродјетељ; 

421 “Су чим ћете изаћ пред Милоша и 

пред друге српске витезове, који 

живе доклен сунца грије”? 

422 “Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога до лазе” 

(Лука 17.1). 

423 “Јер су многи звани, али je мало изабранијех” (Матеј 22.14). 

360


Прекаљена искушењем душа 

‘рани т^ело огњем електризма, a 

надежда веже душу с Небом 

како луча са сунцем капљицу” . 

О јунаштву и последњим данима Последњих дана, 

говори и следећа прича из православног предања: 

Неком од древних хришћанских подвижника би- ло je у 

визији дато да сагледа стање света пред његов “крај” После 

тога, светитељ je млађим монасима, уз дубоке уздахе, 

говорио о љутим невољама које ће та- да притиснути 

човечанство, наглашавајући да од тада стално захваљује 

Богу што га je поштедео да живи у те дане, будући да није 

сигуран да би одолео искушењима тадашњих људи и 

одржао веру, камоли се надао духов- ном напретку. 

Заправо, објашњавао je, у те дане ће и остајање у вери бити 

равно највећем духовном подвиж- ништву у нормална 

времена. 

A начин супротстављања Злу исти je за сва времена и 

нараштаје: 

“Удри врага не остав’ му трага, 

Али губи обадва свијета”! 

Увек и свуда, дакле, и самостално и удружено, тући 

непријатеља оружјем при руци, односно: потирати безбоштво 

у свим његовим видовима и сузбијати оне који га 

оличавају. Сваку такву делатност, ако je из чиста срца, 

крепи Бог и Небеска Војска. 

Овако je било и биће до зацарења Антихриста. По- сле 

тог чина, јавног и свима познатог (како ће се то сервирати 

тадашњој “апсолутној већини” не знамо - мада се 

тада “Власи” неће ни хтети досећати), супростављање Злу 

на наведени начин no први и једини пут у историји 

људског рода постаће немогуће (срећом, само накратко). 

361

Ho, Антихрист се још није зацарио, те je организова- но 

супротстављање нарастајућем злу могуће, потреб- но, и 

богоугодно - то јест, Бог ће га подржати. Има ли међу 

Србима, али и међу другима, јунака чистога срца да се 

прихвате тог светог посла, показаће дани пред нама. “Тежак 

в Јенац, ал’ je воће слатко”, соколи нас Његош, na додаје: 

“Воскресења не бива без смрти”! Зато, не бојмо се 

преголемости подвига и наше недостатности, нити “препрека 

(које нам) на пут бјеху” (и јесу, и биће), нити што од 

онога: “к циљу доспје великоме”, ако ћемо no души, можда 

неће бити ништа. Бојмо се, једино, да ћемо ми- мо знања 

шта и како чинити, из разноразних разлога то избећи, и 

бити осуђени као они који зборе, a не творе. 

Господе Боже наш, Источниче и Заштитниче свега истински 

доброг, не дај да душе своје обрљамо лицемерјем. 

Не дозволи, Владико, да постанемо ни врући ни хлад- ни, и 

утврди нас на путу ревности на коме ће наше “да” бити - 

да, a “не” - не; путу на коме неће бити места за 

“компромисе”, како несретници називају мешање Светлости 

и Таме! 

Амин, Боже дај.

Садржај 

Уместо предговора 7 

Уводно поглавље 19 

Проблеми који прате утемељивање 24 

Темељ 28 

Тумачење савременог страдања Срба са духовне 31 

висине обновљеног утемељења 

Свет у жрвњу 33 

Срби на удару 45 

О држави (I) 80 

0 историји 118 

0 држави (II) 163 

0 држави (III) 217 

О просвети 284 

Уместо поговора 359

Дејан Стевановић УТЕМЕЉИВАЊЕ 

РАСТЕМЕЉЕНОГ 

Уредник Момчило Селић 

Корице Дејан Павловић 

Графички уредник Дејан Павловић 

Издавачи ЖАГОР - Београд ел. пошта: 

zagorbg@sezampro.yu 

За издавача Звонко Шабан 

Штампа Соларис - Крагујевац 

Тираж 

500 

ISBN 

978-86-85323-13-3

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

323 . 1H6341) 

СТЕВАНОВИЋ, Дејан 

Утемељивање растемељеног / 

Дејан Радоњин Стевановић. - Београд : 

Жагор, 2007 (Крагујевац : Соларис ). - 

358 стр.; 21 cm . 

Тираж 500. - Напомене и 

библиографске референце уз текст. 

ISBN 978-86-85323-13-3 

a) Српско питање COBISS.SR-ID 

143653900

Дејан Стевановић рођен je 30.10.1969. у 

Лесковцу. Дипломирао електротехнику 

на Универзитету у Нишу. 

Ради као наставник Електротехничке 

средње школе у Лесковцу.

растемељеног . Дејан Радоњин Стевановић.pdf

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?