pas03 preview

magazin
REPORTAŽA
magazin
Ka­ko je Le­si vo­leo Ružicu
PIŠE MA­R­KO MARKOVIĆ
LE SI JU SE RU ŽI CA OD MAH DO PA LA. BI LA JE TO LJU BAV NA PR VI PO GLED.
ŽI VE LI SU U ISTOJ KU ĆI CI, DE SET GO DI NA JED NO UZ DRUGO
Ima­la je sa­mo... mo­žda dan, dva.
Ta­ko sam za klju čio po pu p či ću
ko ji joj je još bio vla žan kad sam
je na šao ispred ško le.
Da li ju je od ba ci la ma j ka? Da
li su je izba ci li iz ko r pe jer je možda
bi la pre ko bro j na?
Uzeo sam je i sta la mi je u dlan. Male
no te lo, za pra vo nju ški ca po kre nu la
se u to pli ni ru ke. "Pre ži ve će, pre ži veće",
ve ro va li smo svi u ku ći dok sam je
umo ta vao u va tu.
Iz apo te ke je br zo sti gla fla ši ca sa
cu c lom i mle ko u pra hu. Ono za novo
ro đe n čad. La ko smo pre gr me li pita
nje apo te ka r ke: "Ko li ko je sta ra vaša
be ba?" Ali, ka ko da lje, kad je i na j­
ma nja cu c la za nju bi la - dži no v ska.
Se stra je ima la re še nje: "Pro bu ši će mo
cu c lu, pro vu ći kroz nju ste ri l nu ga zu
na to plje nu u mle ko."
I do go di lo se ču do. Ma le no bi će, naša
be ba-ku ca po če la je da "si sa".
Da li smo joj ime Ru ži ca. Po ko me?
Ne znam. Ona ko, do pa lo nam se. Čini
lo nam se da joj baš to ime na j bolje
pri sta je.
To kom zi me u ko joj je sti gla u naš
dom, ma lo ču do je na pre do va lo. Poče
lo da se vr ti po ku ći. Da se zbi ja uz
već odo ma će ne ma či će i nji ho vu maj
ku. Za vo le li smo je. Baš smo je svi zavo
le li. Ali i ona nas.
U pro le će smo s na šom Ru ži com
već pu to va li na Zla ti bor. U Či go ti smo
je kri li od so ba ri ca, iz me đu dva ja stuka.
Ću ta la je, kao da je zna la, da ne pušta
gla sa. Na le to smo je vo di li na more.
U Bi go vu, u od ma ra li štu, bi la je
glav na. Pra vi la se va žna. Pra ti la nas do
pla že. I tu če ka la. U je sen je u na šu kuću
sti gla Mr vi ca, šte ne iz pa r ka. Cr na,
du gih no gu i oštrih uši ju. Ni na lik na
Ru ži cu. Lju bo mo ra je br zo pre va zi đena.
Ra ši ri le su se na bra č nom kre ve tu
mo jih ro di te lja. Mr vi ca je na pre do vala.
Ru ži ca je osta la - pa tu ljak.
Obe su dr ža le do hi gi je ne. Ču do kako
su zna le gde šta tre ba da ra de. U
ka du, na ku pa nje, sa me su uska ka le,
a po sle, či ni se, na j vi še su vo le le le žaj
u dne v nom bo ra v ku. Pru že se, jed na
kraj dru ge, a pre ko njih Afri ka, naš cr ni
ma čak ze le nih oči ju.
Tre će le to. Pre se li li smo se u do maćin
stvo na se lu. Mr vi ca je od mah potra
ži la mo m ka. Ru ži ca ni je po ka zi va la
in te re so va nje za dru gi pol.
On da je ne ko u na še dvo ri šte ubacio
le pog, kru p nog me ša n ca. Sme đeg,
po bo ji na lik Ru ži ci, a dva pu ta ve ći od
nje. Za d nja le va no ga mu je za kr žljala.
Ma ma ga je za to zva la tro no žac, mi
osta li - Le si.
Le si ju se Ru ži ca od mah do pa la. Bila
je to lju bav na pr vi po gled. Pra va,
pra v ca ta lju bav. Ži ve li su u istoj ku ći ci,
de set go di na. U sva kom tre nu t ku, jed­
A LE SI SE, SVIH OVIH ME SE CI,
UĆU TAO. NI JE TO ONAJ PAS
OD PRE GO DI NU. NI JE
PO KA ZAO NI IN TE RE SO VA NJE
PRE MA BE LOJ LE PO TI CI BE KI
KO JU SMO MA LE NU NA ŠLI U
GRA DU I DO NE LI U TO R BI CI
no uz dru go. Do ka pi je, ako ne kog treba
da na ja ve. Pre ma au to mo bi lu, kada
se mi vra ća mo iz gra da. Le si je dozvo
lja vao da Ružicu pr vo po ma zi mo.
Če kao dok ona ru ča, pa šta osta ne za
nje ga i osta lu "me na že ri ju"... Mr vi ci nu
i Ćo ća ri nu, ta ko se zva la na ša ma tora
ma č ka, sti gla iz ma mi nog za vi ča ja...
Po ku pi li smo je otud s ma či ći ma kad
je ba ka za pre ti la "sve ću ih po ba ca ti".
E da... da ne za bo ra vim. Ru ži ca i Lesi
su za jed no ču va li Ćo ća ri ne ma či će
kad ona ne kud ode. Vra ća li ih ako krenu
iz ko r pe. Li za li ih i smi ri va li. Njuška
ma gu ra li u le glo.
A pro šle go di ne, u je sen, kad je poče
la lov na se zo na, po če lo je i pu škara
nje po obo du na šeg ima nja. Je li nesre
ća što nam je ima nje na kra ju se la,
na do mak šu me i uz put po go dan za
lo v ce? Ru ži ca je iza šla do ka pi je, ljuta
što u ra no ju tro tu da pro la ze ne pozna
ti lju di i... Ne ko od lo va ca je u prola
zu pu cao.
Tog ju tra, pre ne go što će se ra zdani
ti, Le si je lu pao na vra ta. Sna žno lupao
i cvi leo. Tr čao je od vra ta pre ma
ka pi ji i vra ćao se. Ko je mo gao da pret
pos ta vi šta on ja vlja, a Ru ži ce ne ma.
Na šli smo je pred ka pi jom. Ni je mo gla
na za d nje no ge. Pros tre l nu ra nu smo
vi de li tek kad je Le si po čeo da je li že.
Ni je dao da je uz me mo. Ka da smo je
po di gli, ska kao je da je i u na šim ruka
ma li že. Kad smo kre nu li ve te ri naru,
tr čao je za au tom sve dok je imao
sna ge. Kad smo se vra ti li, ska kao je
da je što pre spu sti mo. Li zao joj je ranu.
Ali ni je bi lo spa sa. Ru ži ca je ubrzo
ugi nu la.
Sa ti ma Le si ni je do zvo lja vao da je
odvo ji mo od nje ga. Da je spre mi mo
za ob du k ci ju na Ve te ri na r skom fa kul
te tu. Či ta vu noć je uda rao ša pa ma o
fri ži der u ko me smo je do ju tra ču va li.
Ni je uzi mao hra nu, kao ni da ni ma posle.
Ali, ka da smo je po ve zli, po no vo je
tr čao za au tom, ne ko li ko ki lo me ta ra.
Na Ve te ri na r skom, di v ni pro fe sor
Ale k sić mi je re kao: "Pod ne si te kri vič
nu pri ja vu pro tiv ubi ca. Smr to nosna
ra na na va šem lju bi m cu je na neta
iz za lov za bra nje nog ma lo ka li bar
skog oru ž ja." Ta ko sam i uči nio. Nadle
žnom tu ži la štvu pod neo sam pri javu,
ka ko se to de fi ni še, pro tiv NN li ca.
I... ta ko je na to me osta lo.
A Le si se, svih ovih me se ci, uću tao.
Ni je to onaj pas od pre go di nu. Ni je
po ka zao ni in te re so va nje pre ma be loj
le po ti ci Be ki ko ju smo ma le nu na šli u
gra du i do ne li u to r bi ci.
Po ra sla je Be ka, ku ca vra go la stih
oči ju, vi t kog te la i ki t nja stog re pa. Ali
Le si ni šta. Ona po ku ša va sve da skrene
pa žnju na se be. Le si ju je, oči gledno,
do sa d na. On još rea gu je sa mo na
ime - Ru ži ca. Na ču lji uši, po č ne da se
vr ti, pa na tri no ge trk pre ma ka pi ji.
Još je če ka. ///
28 29