амб

Насељеност простора Србије од праисторије
до позног средњег века

• Пројектни задатак «Насељеност Србије од праисторије до позног средњег века» рад је
ученика 2/4 Гимназије „Патријарх Павле“ у Београду у оквиру предмета географија.
Задатак је реализован као саставни део амбијенталне наставе и посете Народном музеју у
Београду, 30. новембра 2022.године.
• Циљ пројектног задатка је био да се ученици кроз истраживачки рад упознају са првим
насељима формираним на територији наше земље, као и са њеним даљим насељавањем.
Такође, кроз овај рад, ученици су били у прилици да се упознају и са технологијом добијања
метала који су били у употреби приликом насељавања територије Србије.
• Реализацијом задатка успостављена је корелација између више наставних предмета:
географија, историја, ликовна култура, математика, хемија, информатика и рачунарство, српски
језик и језик, медији и култура.

1. ГРУПА „ПАЛЕОЛИТ И МЕЗОЛИТ“
●
●
●
●
●
●
●
ПАЛЕОЛИТ И МЕЗОЛИТ – НИКОЛА ЦВЕТКОВИЋ
ЛЕПЕНСКИ ВИР – МИЊА ИЛИЋ
СТАРИЈИ НЕОЛИТ – ДИМИТРИЈЕ ТАБАКОВИЋ
МЛАЂИ НЕОЛИТ И ЕНЕОЛИТ – ДРАГУТИН МОРЕТИЋ
БРОНЗАНО ДОБА – МИХАЈЛО РАШКОВИЋ
ГВОЗДЕНО ДОБА – МАША МИЛОСАВЉЕВИЋ
ЂЕРДАП – ИВОНА НЕШИЋ

П А Л Е О Л И Т (СТАРИЈЕ КАМЕНО ДОБА)
Палеолит (сложеница од речи стар и камен) је период који се
протеже од пре 2.600.000 година до 10.000. Године п. Н. Е.
Обележио га је настанак и развој хоминида и првобитног оруђа
и оружја.
У старијем каменом добу људи су живели у пећинама. Човек је
овладао ватром, бавио се скупљањем плодова и ловом. Оружје и
оруђе је прављено помоћу камена. Током средњег палеолита
људи су овладали језиком, стварали су најранију уметност,
музику и почели су да сахрањују умрле чланове заједнице.

М Е З О Л И Т (СРЕДЊЕ КАМЕНО ДОБА)
Мезолит (скраћеница од средње и камен) или средње камено доба трајало је од
краја леденог доба, пре 10.000 година до појаве земљорадње, односно млађег
каменог доба (неолита). У неким областима блиског истока, земљорадња јавља
се крајем плеистоцена, тако да је мезолит веома кратко трајао и тешко га је
дефинисати.
Током мезолита, људи и даље живе у пећинама, али и граде прва трајна
насеља, најчешће на обалама река, језера и мора и развијају технологију. Оруђа
се и даље израђују окресивањем камена, јављају се мирколити, камене
секире и предмети од дрвета. На неким локалитетима откривени су кануи и
чамци. Опстанак се осим на сакупљању плодова и лову, заснива и на
риболову.

Мезолитска налазишта су Власина и Лепенски Вир на десној обали Дунава и Ђердап.

ЛЕПЕНСКИ ВИР
Лепенски вир
је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких
налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури у
Србији. Откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката изграђених у
раном мезолиту, у периоду од око 9500. до 7200. године пре наше ере, а
затим у раном и средњем неолиту, од око 6250. до 5500. године пре наше ере.

ПРВА МОНУМЕНТАЛНА СКУЛПТУРА ЕВРОПЕ
Уметност лепенског вира се не може
посматрати одвојено од архитектуре,
погребних ритуала и религи]ских схватања
његових становника. Свој израз мезолитски
уметници су исказали кроз обликоване
скулптура и жртвеника од великих
облутака, али и израдом других предмета
симболичког карактера.
Јединствене скулптуре су моделоване
техником искуцавања и клесања, а за
њихову израду су користили велике
издужене речне облутке од крупнозрног
пешчара. Величину су прилагобавали
простору станишта:
Најкрупниіа (преко 60 cm) је нађена у
најбећој кући (40 метара квадратних), а
наіситниіа (висине 16 cm) - у најмањем
станишту (8 метара квадратних). Део њих
био је изливен кречним малтером у подове
кућа. У рано] фази јављају се у зачељу
станишта, а у касној фази у његовом
предњем делу. У појединим стаништима
скулптуре су биле постављене директно
изнад глава покојника сахрањених испод
пода.

●
СТАРИЈИ НЕОЛИТ
Неолитска револуција
Почетак старијег неолита је донео
велики број промена. Настањивање
на једном простору, прелазак са
лова и сакупљања на земљорадњу
и сточарство. Нове економске
прилике и седентарни начин живота,
довели су до појаве нових
материјала и нових врста предмета.
Глина, погодана за моделовање
због своје пластичности, има
широку примену у неолиту, али и у
каснијим периодима.

Артефакти:
најбројнији су керамички предмети, посуде, пршљенци, глачалице. Појављују се и
алатке од глачаног камена разних облика, које су погодне за обраду дрвета и коже, и
ситњење житарица. Уз њих и оруђа и оружја од окресаног камена, алатке од кости и
рога. Посебно су битни предмети намењени ритуалима: жртвенике, фигурине, модел
пећи, али и веома атрактивне сликане посуде беспрекорне израде.

МЛАЂИ НЕОЛИТ
Керамика импресо културе такође је кугластог или
полукугластог облика, црвеносмеђе боје. Украшавана је
отискивањем руба или полеђине шкољке, пужа, прста
или нокта по чему је и добила име. Носитељи ове
културе станују у пећинама, а касније у насељима
полукружног облика. Најважнија налазишта су Вела јама
(Лошињ), Смилчић, Данило, Маркова пећина (Хвар). У
средњем млађем каменом добу долази до примене нове
технологије у изради керамике. Уместо досадашњег
оксидацијског начина печења (у присуству ваздуха)
почиње се примењивати редукцијско печење тј, печење
без присуства ваздуха. Због тога посуђе добија тамну,
црну боју. Новост је и техника финог полирања посуђа
које добија високи, готово метални сјај. Најважнији
представник ових новина је винчанска култура
(локалитет Винча крај Београда).

ЕНЕОЛИТ
Енеолит, бакарно доба или халколит (грчки:
khalkos + lithos = 'бакар камен') у
старијој литератури називано и „камено
бакарно доба“, због упоредне употребе
бакра и камена. Бакарно доба је прелазно
раздобље између неолита и бронзаног доба
(4. И 3. Миленијум п. Н. Е.; 3500. - 2000. П.
Н. Е.). Овај период обележило је откриће
бакра, метала који почиње да се користи у
изради примитивног оруђа и оружја.
Мешањем бакра и калаја добијена је тврда
легура - бронза, која потискује у потпуности
камен као материјал за израду предмета.
Управо по бронзи следеће доба, које смењује
енеолит, добија име - бронзано доба.

БРОНЗАНО ДОБА
КУЛТУРНЕ ГРУПЕ БРОНЗАНОГ ДОБА:
БРОНЗАНО ДОБА (2200-750/700. П. Н. Е.)
ПРЕДСТАВЉА ЕПОХУ ПОТПУНОГ ОВЛАДАВАЊА ТЕХНИКОМ
МЕТАЛНИХ ПРЕДМЕТА ОД ЗЛАТА И БРОНЗЕ.
ОБЕЛЕЖАВА ПРОИЗВОДЊА БРОНЗАНОГ ОРУЂА, ОРУЖЈА И
НАКИТА.
ИНТЕНЗИВНО СЕ РАЗВИЈАЛА МЕТАЛУРГИЈА, ТРГОВИНА И
ЗАНАТСТВО.
У ЕВРОПИ ЈЕ ДОМИНИРАЛА ЈЕДНОСТАВНА И СЛОЖЕНА
ПОЉУПРИВРЕДА, НА ДРУГИМ КОНТИНЕНТИМА ЛОВЦИ-
САКУПЉАЧИ.
ПРЕДМЕТИ СУ ИЗРАЂЕНИ ОД РАЗНИХ МАТЕРИЈАЛА:
КЕРАМИКЕ, КАМЕНА, КОСТИ, МЕТАЛА.
КЕРАМИЧКЕ ПРЕДМЕТЕ ОДЛИКУЈЕ ОРНАМЕНТИКА И
ИНКРУСТАЦИЈА.
❑
❑
❑
❑
❑
ВИНКОВАЧКА
МОРИШКА (МОКРИНСКА)
ВАТИНСКА И ДУБОВЧКО-
ЖУТОБРДСКА У ПАНОНСКО-
ПОДУНАВСКОЈ ОБЛАСТИ
БЕЛОТИЋ-БЕЛА ЦРКВА
БУБАЊСКО-ХУМСКА, ПАРАЋИНСКА
И ЗАПАДНО-СРПСКА

УРНА 2. ПОЛ 2.МИЛЕНИЈУМА П.Н.Е,
КЕРАМИКА
.

Гвоздено доба
-Током раног гвозденог доба, на територији Србије су живела многа племена, Трибали,
Илири, Дарданци и други. Како је време пролазило, на ове просторе су почела да се
насељавају и келтска племена,материјална култура је тако обогаћена њиховим
утицајем.
- Ово је доба када је човек овладао производњом и употребом гвожђа, и оно улази у
широку примену, металургијом и тада се јавља први новац.
- У Египту и на Блиском истоку трагови употребе гвожђа крећу од 4. миленијума п.н.е.
У западној Европи Келти су били први који су употребљавали гвожђе. У средњој и
јужној Европи гвоздено доба почиње у 9. веку п.н.е.

Предмети израђени од гвожђа, усликани у Народном
музеју у Београду, сведоче о насељености наших
простора у време Келта.

Оружје гвозденог доба
- Због самог јачања у оружју,
настаје више немира и
ратова. Насеља се подижу на
утврђеним узвишењима,
градинама. Чешћи облик
сахрањивања је инхумација.
То је процес који подразумева
укопавање људског тела у тло
у релативно интактном
облику. То је најстарији начин
сахрањивања. Корист се од
праисторије па све до данас.

ЂЕРДАП
❖ Збирка Ђердап је једна од
најрепрезентативнијих
археолошких збирки у Србији.
❖ Постоји шест целина везаних за
прикупљање и истраживање
локалитета. То су :
1) Ајмана
2) Велика врбица
3) Власац
4) Вајуга
5) Корбово
6) Мала врбица
Урна,око 1.века н.е
Мала Врбица - Кладово
Фигурина, Бронзано доба
(Мала Врбица – Кладово)

ЗБИРКА ЂЕРДАП
❖ Уз налазе мезолитског периода,
збирка Ђердап је занимљива и
због налаза из бронзаног и
гвозденог доба.
❖ Највећи број налаза чине
керамичке посуде, алатке и
оружје од глачаног и окресаног
камена, кости и рога, те
различитих метала, коњска
опрема, фигурине и други култни
предмети, а посебно разноврсан
је накит.
Урна, Бронзано доба (Вајуга – Кладово)

2. ГРУПА – „АНТИКА“
●
●
●
●
●
●
●
●
●
ГРЧКО-ХЕЛЕНИСТИЧКИ ПЕРИОД – ИВА МИХАИЛОВИЋ
РИМСКИ ЦАРСКИ ПЕРИОД – АНДРЕА РАКОВИЋ
АНТИЧКИ НОВАЦ – МАРИЈА ЛАКИЋ
КАСНОАНТИЧКИ НОВАЦ – НЕВЕНА КНЕЖЕВИЋ
КАСНА АНТТИКА И РАНОВИЗАНТИЈСКИ ПЕРИОД – ЛАНА СТАПАР
ДУЊИЋ – ЛАЗАР МАРЈАНОВИЋ
КОСМАЈ – МИХАИЛО МИРКОВИЋ
ЕПИГРАФСКИ И АНЕПИГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ – АЛЕКСА СУБАШИЋ
ЂЕРДАП – ТИЈАНА СТОЈАНОВИЋ

ГРЧКО-ХЕЛЕНИСТИЧКИ ПЕРИОД
Збирка грчко-хеленистичког периода садржи
предмете који су материјални одраз културе
античке Грчке на територији централног
Балкана, у периоду од 8. века пре н. е. до
краја 4. века н. е.
Музеј чине предмети који илуструју уметност античке Грчке и историјска кретања, која су се у то време
одразила на подручје централног Балкана. То су керамичке посуде, скулптуре, накит, теракоте, предмети
од племенитих метала и др. Истичу се сликане посуде из Олбије (јужна Русија), међу којима значајно
место заузима звонолики кратер с представом Диониса и Аријадне, типични пример црвенофигуралног
стила 5-4. века пре н.е. Треба поменути и мермерну копију Фидијине скулптуре Атена Партенос (Буково,
код Битоља), збирку посуда и златног хеленистичког накита из Будве, као и обиље импортованих грчких
предмета од бронзе и посуда црнофигуралног стила из Новог Пазара.

РИМСКИ ЦАРСКИ ПЕРИОД
ПЕРИОД РИМСКОГ ЦАРСТВА САДРЖИ ПРЕДМЕТЕ ИЗ
РИМСКЕ ДОМИНАЦИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ БАЛКАНА ОД 1.
ВЕКА П.Н.Е ДО ПОЧЕТКА 4. ВЕКА П.Н.Е.
РИМСКА ПРЕВЛАСТ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ СТВОРЕНА ЈЕ
ПОДИЗАЊЕМ ВОЈНИХ УТВРЂЕЊА-УТВРЂЕНЕ ГРАНИЦЕ НА
ДУНАВУ И РАЗВОЈ МРЕЖЕ ПУТЕВА. СВЕ ПРОМЕНЕ
ПРИСУСТВО ВОЈСКЕ, ОДНОС РИМСКОГ КУЛТУРНОГ
УТИЦАЈА ОГЛЕДА СЕ У САЧУВАНИМ ПРЕДМЕТИМА
ПОСТОЈЕ БРОЈНА РЕМЕК-ДЕЛА РИМСКЕ УМЕТНОСТИ,
ВАЈАРСТВА, КОЛЕКЦИЈЕ СРЕБРНОГ, ЗЛАТНОГ НАКИТА...

РИМСКИ ЦАРСКИ ПЕРИОД

Антички новац
Збирка античке нумизматике састоји се од неколико хронолошких
и тематских целина, које кроз појединачне и скупне налазе грчког,
грчко-илирског, варварског и римског новца прате појаву и циркулацију
новца на простору централног Балкана, од 5. века пре н. е. до краја принципата.
Најстарији период ковања представљен новцем грчких градова, македонских и хеленистичких владара, осликава контакте
становништва балканског залеђа с развијеним монетарним центрима Грчке и Македоније. Важна сведочанства ране
монетарне историје овог простора представљају и ретка издања илирског града-рудника Дамастиона, Пелагије и пеонских
краљева, као и новац грчких јадранских колонија и илирских краљева. Значајна је колекција варварског новца, у којој
доминира новац келтског племена Скордиска. Кован је од краја 3. века пре н. е., с прототипом у македонском краљевском
ковању Филипа II и Александра Македонског, које је имало главну улогу у монетаризацији трибалских економија у
унутрашњости Балкана.

Поред бројно заступљених драхми
јадранских градова Аполоније и Дирахиона
из последњих векова пре н. е., У збирци
преовлађује римско ковање са богатим
колекцијама републиканског, а посебно
царског новца, као одраз процеса
непосредно пре и по успостављању римске
власти. Она садржи појединачне и скупне
налазе, примерке различитих ковница,
многе ретке новчане врсте, анонимне
квадрансе и руднички новац емитован за
потребе римских рудничких територија у
илирику. Велики значај збирци дају
примерци империјалних антонинијана и
колонијалних бронзи, кованих средином 3.
Века у ковницама у Виминацијуму
(Костолац), главном граду римске
провинције Горње Мезије и важном
ковничком центру Балкана тог доба.

Касноантички новац
Појединачни налази златног, сребрног и
бронзаног новца, као и оставе, сведочанства су
монетарне историје централног Балкана и
збивања, посебно на дунавском Лимесу који је
пред налетима варварских племена постао
војна област од изузетног значаја за очување
римских територија.
Збирка касноантичког новца садржи материјал
који припада периоду од почетка владавине
цара Диоклецијана, 284. године, до пада
Западног римског царства (476. године)
Појединачни налази златног, сребрног и
бронзаног новца, као и оставе,
сведочанства су монетарне историје
централног балкана и збивања, посебно на
дунавском лимесу који је пред налетима
варварских племена постао војна област од
изузетног значаја за очување римских
територија.
У исто време, материјал из колекције важан
је извор информација о раду римских
ковница, нарочито са простора балкана.
Међу њима посебан значај има ковница у
сирмијуму, отворена у време цара
константина великог 320. Године, а која је
током римске владавине с прекидима

●
●
КАСНА АНТИКА И
РАНОВИЗАНТИЈСКИ ПЕРИОД
Збирка за касну антику и рановизантијски период и збирка сеобе народа обухватају период
од краја 3. до почетка 7. века. То је време бурних догађаја и превирања на европском тлу,
од поделе и распада римског царства, миграција и великих демографских промена,
економске поларизације, до признања и ширења хришћанства. Управо ове одлике
допринеле су разноврсности и значају налаза у збирци.
Фонд збирке великим делом чине поклони и откупи, а делом предмети пронађени током
археолошких ископавања значајнијих касноримских центара подунавског балкана и
југоисточне европе:
● Јустинијана прима (Царичин град)
● Идимум (Медвеђа)
● Демесум (Стојник – градиште/град)
● Маргум (Орашје)
● Стоби (Македонија)

КАСНА АНТИКА И РАНОВИЗАНТИЈСКИ ПЕРИОД

Д У Њ И Ћ
Археолошки предмети опредељени у период од 1. до 4. века, дародавци су деценијама
откупљивали од становништва на космају.
Већина откупљених дарова потиче из девастираних некропола.
Др Софија Тодоровић-Дуњић по својој и жељи покојног супруга др Милојка Дуњића, поклања у
августу 1976. Године збирку римских археолошких предмета Народном музеју у Београду, које
су деценијама откупљивали од локалног космајског становништва.
Хронолошки су опредељени у периоду од 1. до 4. века, односно у време интезивне
експлоатације космајских рудника.
Сматра се да већина потиче из гробова девастираних некропола између Стојника, Баба,
Губеревца и Парцана.

Д У Њ И Ћ

КОСМАЈ
Провинција Горња Мезија (већи део данашње Србије), за римску Империју је
провинција руда. Космајски рудници, под директном царском управом,
експлоатисани кроз читав период римске доминације, били су међу најзначајнијим
по производњи среброносне руде олова и гвожђа, одакле је Царство снабдевано
металима. Центар области, налазио се у Стојнику (Demessus-у). Истраживањима је
потврђено присуство становништва различитог порекла које је депортовано из свих
делова царства за рад у рудницима и оно које је мигрирало привучено економским
процватом Космаја.

К О С М А Ј

ЕПИГРАФСКИ И АНЕПИГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ
Епиграфски и анепиграфски споменици обухватају
предмете распона од 1. до 14. века. Најбројнији
међу њима су римске надгробне стеле,
жртвеници, саркофази, натписи са грађевина и
миљокази, док из средњовековног периода потиче
мањи број споменика.
Ктиторски натпис
Стефана Немање,
фрагмент
Темнићки натпис, 11. век

ЂЕРДАП
једна од најважнијих граница римског царства налазила
се на дунаву. Чинио ју је низ војних инсталација које су,
пратећи природан ток реке, формирале северну утврђену
границу (лимес), дужине око 2850 км. Један од њених
важних сегмената чини мезијски лимес, одбрамбени
систем подигнут у на граници римске провинције Горње
Мезије између данашњег Београда (Сингидунум) и Арчара
(ratiaria) у Бугарској. Делови римске војне опреме,
натписи поводом изградње јавних објеката,
архитектонски елементи луксузних римских грађевина,
представе многобројних богова римског Пантеона,
заветни натписи, мермерни портрети, металне, стаклене
и керамичке посуде, светиљке и луксузни накит
показатељ су контаката и веза ове регије у римско доба,
значаја које је ова зона имала у оквирима царства, као и
трансформација које су се десиле у касноримско време,
насељавања нових племена и промена које су означиле
почетак средњовековног доба.

Локалитети насељени током
Грчко-хеленистичког периода:
•Бољетин
•Брза Паланка
•Доње Буторке
•Доњи Милановац
•Караташ - Диана
•Костол са Трајановим мостом,
•Поречка Река
•Равна
•Текија
•Хајдучка Воденица
•Ушће Слатинске реке
•Чезава

3. ГРУПА – „СРЕДЊИ ВЕК“
●
●
●
●
●
●
●
РАНИ СРЕДЊИ ВЕК – МАРКО МАНДИЋ
ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК – ИВА ЕРЦЕГ
СРПСКА И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ – ВУКАШИН ПАУНОВИЋ
ВИЗАНТИЈСКИ, СРПСКИ И ЕВРОПСКИ НОВАЦ – МАТЕЈА РАДИЋ
ПОСЛЕВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ – ЛАНА АЛЕКСАНДРОВИЋ
КОПИЈА ФРЕСАКА И ОДЛИВЦИ ПЛАСТИКЕ – ЛАЗАР СМИЉАНИЋ
ЂЕРДАП – САЊА РАНКОВИЋ И ЕМА ПОПОВИЋ

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК
Археолошка збирка раног средњег века садржи предмете материјалне
културе који припадају периоду од средине 6. До краја 12. Века,
односно од почетака аваро-словенских упада на територију
балканског полуострва и њиховог насељавања, све до стицања
независности српске средњовековне државе у време жупана стефана
немање.

Накит је најзаступљенија врста предмета у збирци. Сачувани су различити
облици, од најједноставнијих наушница, прстења и наруквица, до оних
који представљају врхунац златарског заната тог времена. Истичу се златне
наушнице из мачванске митровице из 9. века, као и златна наушница у
облику пирамиде из околине великог градишта, из 7–8. века. Поједини
комади накита потекли су из познатих византијских златарских центара.

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК
Археолошка збирка позног средњег века обухвата предмете који
представљају материјалну културу српске државе у доба њеног
највећег успона, од 12. века до пада под турску власт, средином 15.
века. Потичу са археолошки истраживаних локалитета, тако да један
број предмета презентује и слојеве који припадају ранијим (12. веку),
односно познијим фазама живота на њима (15-19. век).

Највећи број предмета у инвентару и студијском материјалу збирке чине налази откривени
током дугогодишњих систематских ископавања на новом брду, једном од најзначајнијих
српских градова, важном рударском и економском центру србије и балкана 14-15. века.
Преостали део фонда потиче са истраживања најзначајнијих цркава и манастира
средњовековне србије који су у вези са животом и делатношћу стефана немање,
родоначелника српске владарске куће немањића – петрове цркве и ђурђевих ступова.

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

СРПСКА И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ
Српска средњовековна и византијска
уметности садржи уметничка дела и
предмете настале у средњовековној
србији и византијском свету, у
периоду од 7. до 16. века. По свом
саставу је највећим делом
историјско-уметничка колекција,
карактеристична по
репрезентативним делима која
припадају главним токовима српске
средњовековне и византијске
уметности, пореклом често из
задужбина владара и црквених
великодостојника.

ПОСЛЕВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ
• Период послевизантијске уметности у ликовној култури почиње око
1204. године када су крсташи освојили Цариград. Тада је тежиште
византијске уметности пренето у средњовековну Бугарску, Србију и
Русију.
• Међутим „Народни музеј“ у Београду прикупља, чува, тумачи и
излаже уметност српског народа насталу током периода од пада
деспотовине у Смедереву 1459. године до Првог српског устанка.
• Када причамо о уметности у поствизантијском (послевизантијском)
периоду искључиво говоримо о иконама. Међу њима се издваја икона
истакнутог сликара 17. века, Авесалома Вујичића, на којој су, уз
општехришћанске светитеље, насликани Стефан Првовенчани,
Стефан Дечански, Урош Нејаки и кнез Лазар, српски владари са
ореолом мученика. Заступљена су и дела руског иконописа, као и
итало-критска збирка икона, са делима попут иконе св. Јована
пустињака са Крита.

• У оквиру поствизантијске
уметности треба споменути
и колекције сребрних и
позлаћених посуда, накита,
крстова различите
молитвене намене,
богослужбених предмета,
скупоценог веза и окова за
књиге. Као изузетну
уметничку вредност
спомињемо царске двери с
краја 15. века, које потичу
из непознате цркве у
Охриду.
Икона Богородица, 18. век,
дрво гипс темпера,
непознати локалитет
Чаша, 1608. година,
сребро, позлата,
Манастир Дечани

НАСЕЉЕНОСТ ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ У ПОСЛЕВИЗАНТИЈСКОМ ПЕРИОДУ
• У ОВОМ ПЕРИОДУ, ПОД ПРИТИСКОМ
ТУРАКА, СРБИ СУ БИЛИ СКЛОНИ
МИГРАЦИЈАМА. ЧЕСТО СУ СЕ СЕЛИЛИ ПА
НАСЕЉЕНОСТ СЕ НЕ МОЖЕ ПРЕЦИЗНО
ИЗРАЗИТИ. МЕЂУТИМ ЗНАМО ДА ЈЕ
НАЈВИШЕ НАСЕЉЕНА БИЛА ТЕРИТОРИЈА
КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ ОБЛАСТИ.
Територија Косова и Метохије као
део Србије на италијанској мапи

КОПИЈЕ ФРЕСАКА И ОДЛИВАКА ПЛАСТИКЕ
• Збирка копије фресака и одливака пластике је фонд
галерије фресака , од 1973. Године придружене
народном музеју у београду. Окосницу збирке чине
дела зидног сликарства, иконописа, минијатурног
сликарства и архитектуре , настала на територији
средњовековне србије и суседних земаља балкана у
раздобљу од 11. До средине 15. Века.
• Збирка садржи око 1300 копија фресака из различитих
цркава и манастира , као и поједине копије икона и
минијатура из истог периода. Уз њих обухвата и око 300
одливака средњовековне монументалне скулптуре и
епиграфских споменика.

КОПИЈЕ ФРЕСАКА И ОДЛИВАКА ПЛАСТИКЕ
• Све копије су дела академских уметника специјализованих у тој области.
Њихове димензије , начин израде, као и оштећења , потпуно су верни
оригинална.
• Посебно треба истаћи чињеницу да многе копије потичу из споменика
који су данас уништени или угрожени , што чини улогу галерије фресака
у заштити културног наслеђа још значајнијом.

ЂЕРДАП
• Збирка Ђердап, у народном музеју, пружа
путовање назад у историју србије. Резултат је
многогодишњих истраживања регије гвоздена
врата.
• Издвајају се целине: Ајмана, Власац, Вајуга,
Коробово…
• Посебно је интриганта по налазима из
бронзанодопског периода и периода
гвозденог доба. У сегменту се налази приказ
прелазка од седелачке културе, до
земљорадне, све до сазревања технологије
прераде метала.
• Прва фаза гвозденог доба је приказана
налазима гава културе, црноглачаном
керамиком изванредног квалитета.

ЛЕПЕНСКИ ВИР
• Лепенски Вир је откривен приликом
археолошких ископавања у оквиру
пројекта Ђердап I, крајем шездесетих и
почетком седамдесетих година 20. века.
• Предмети из ове збирке потичу из насеља
које се налазило на обали дунава код села
бољетин, са плански грађеним
светилиштима и кућама. Сходно томе,
економија је веома великим делом била
заснована на риболову. Сахране на
локалитету су указивале на развијене
погребне ритуале.
• Изузетност проналазака са ових
истраживања је била разлог за формирање
посебне збирке
Предмети посебне примене и
симболичког карактера са
Лепенског вира, мезолит 6300-
5900 година п.н.е
Артефакти од камена и
кости коришћени у
свакодневном животу
становника Лепенског вира

МАТЕРИЈАЛИ КОЈИ СУ СЕ КОРИСТИЛИ ЗА ИЗРАДУ НАКИТА, ОРУЂА И ОРУЖЈА
АНЂЕЛА УЗЕЛАЦ
МАРТА ПЕТРОВИЋ
МИЛИЦА ДАВИДОВИЋ
ЈЕФИМИЈА МЛАДЕНОВИЋ

ТЕХНОЛОГИЈА ДОБИЈАЊА ГВОЖЂА
Ово је сложени процес за који нам је потребно више корака и више сировина. Сировине које су
потребне за добијање гвожђа су : руде гвожђа, кокс, топитељи и ваздух. Руде из којих се добија
гвожђе су: магнетит, хематит, лимонит, сидерит и пирит. Ове руде се прерађују у високим пећима.
Магнетит и хематит су руде које се најчешће користе и оне садрже од 30 - 65 % гвожђа.
Fe3O4 – магнетит
Fe2O3 – хематит
FeCO3 – сидерит
магнетит
хематит
FeS2 – пирит

ВИСОКА ПЕЋ У КОЈОЈ СЕ ДОБИЈА СИРОВО ГВОЖЂЕ ИЗ РУДЕ ГВОЖЂА

ЛЕГУРЕ ГВОЖЂА
Сирово гвожђе је основа за производњу легура гвожђа. Легуре гвожђа су челик и ливено
гвожђе. Челик је легура гвожђа и угљеника са 0,01 - 2,14% угљеника. Структура ливеног
гвожђа првенствено зависи од његовог хемијског састава и брзине хлађења ливења. Ливено
гвожђе садржи 2,0 - 4,0% угљеника, 1 - 3% силицијума, мангана, фосфора и сумпора.

СЛИКЕ ИЗ МУЗЕЈА НАКИТА, ОРУЂА И ОРУЖЈА НАПРАВЉЕНИХ ОД ГВОЖЂА

БАКАР
Бакар је један од најстаријих материјала које човек
користи, изворни бакар се користио за прављење
артефаката још у неолиту.
Утврђено је да су рудници бакра постојали још између
2280. и 1890. година п.н. У Великој Британији.
У Римском царству производња барка долазила је до
150 000 тона годишње.
Бакар (Сu) добио је име cuprum из појма aes cyprum,што
значи “метал с Кипра”, тако су га звали Римљани.

ДОБИЈАЊЕ БАКРА
Минерали који се највише користе за екстрације бакра су халкопирит(cufes2),
борните(cu5fes4) и метални сулфиди. Ови метали су 50% израђеног бакра.
Са би се бакар одвојио од других метала,на концентрације сувог бакра делује високе
температуре у посебним пећинама.
Сирови бакар има 97% бакра, али у њему има и примесе(арсен, злато, сребро, итд)
Претпоставља се да су стари сумери први потпуно савладали рударење и манифектуру
бакра.

ОРУЂЕ ИЗРАЂЕНО ОД БАКРА

ЛЕГУРЕ БАКРА
Бакар се најчешће легира са цинком, калајем, алуминијумом, никлом, манганом и
силицијумом.
Легуре бакра су тврђе од чистог бакра, лакше за ливење, обраду и заваривање, али
проводе струју и топлоту слабије од бакра и изузетно су отпорне на корозију и
хабање. Могу се обрађивати методама топлог и хладног деформисања, као и
термичким методама. Најпознатије су бакар и месинг.
Бронзе су све легуре бакра које садрже више од 60% бакра уз додатак једног
(најчешће калаја) или више легирајућих елемената (фосфор, силицијум,
алуминијум или цинк), међу којима цинк није главни састојак (главни легирајући
додатак) .
Састав месинга, углавном 66% бакра и 34% цинка, чини га повољном заменом за
накит на бази бакра, јер показује већу отпорност на корозију.

БРОНЗА
Реч бронза је позајмљена из средњофранцуског bronze
(1511) која потиче од италијанске речи bronzo бели
метал (13. век).
Бронза је омогућила људима да стварају металне предмете
који су били издржљивији и тврђи (бронзани алати, оружје,
оклоп и грађевински материјали).
Археолошки период кад је бронза била најтврђи метал је
познат као бронзано доба (2200-750/700 п.н.е).
Бронза је доста помогла династији шанг у стицању моћи.

ЛЕГУРЕ БРОНЗЕ
КОД БРОНЗЕ СЕ ПОДРАЗУМЕВА ЛЕГУРА БАКАРА (88%) И КАЛАЈА (12%),
МЕЂУТИМ ТО НЕ МОРА БИТИ ДВОЈНА ЛЕГУРА, НИ КАЛАЈ НЕ МОРА БИТИ
ЛЕГИРАЈУЋИ ЕЛЕМЕНТ, МОЖЕ ТО И БИТИ: АЛУМИНИЈУМСКА, ОЛОВНА,
МАНГАНСКА И ДРУГЕ.
КАЛАЈНА БРОНЗА НИКАД НЕ САДРЖИ ВИШЕ ОД 20% КАЛАЈА У СЕБИ И
ВЕОМА ЈЕ БИТАН ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЊЕНЕ ЧВРСТОЋЕ И ОПАДАЊЕ
ПЛАСТИЧНОСТИ.
ЛЕГУРЕ БАКРА СА АЛУМИНИЈУМОМ И ДРУГИМ ВЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА
(МАНГАН, НИКЛ..) СЕ НАЗИВАЈУ АЛУМИНИЈСКЕ БРОНЗЕ И У СЕБИ САДРЖЕ
НАЈВИШЕ ДО 11,5% АЛУМИНИЈУМА.
“ИСТОРИЈСКЕ” БРОНЗЕ СУ ВРЛО ПРОМЕНЉИВОГ САСТАВА, ЈЕР ЈЕ ВЕЋИНА
МЕТАЛАЦА ВЕРОВАТНО КОРИСТИЛА БИЛО КОЈИ ОТПАД КОЈИ ЈЕ БИО ПРИ
РУЦИ.
бронзано звоно

СЛИКЕ НАКИТА ИЗРАЂЕНОГ ОД БРОНЗЕ
Литература:
https://www.neotehnika.rs/blog/item/18-bronza
https://www.euroroal.ba/bs/article/88/bronza

ЛИТЕРАТУРА
● HTTP://WWW.NARODNIMUZEJ.RS/PRAISTORIJA/ZBIRKA-BRONZANOG-DOBA/
● HTTPS://SR.M.WIKIPEDIA.ORG/SR-EC/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0
● HTTPS://WWW.CACAKMUZEJ.ORG.RS/STALNA_BRONZANO.HTML
● СЛИКЕ СЛИКАНЕ УЖИВО ИЗ НАРОДНОГ МУЗЕЈА.
● HTTPS://STATIC.WIXSTATIC.COM/MEDIA/D9984C_7035324F60484467B8522EE813316293.JPG/V1/FILL/W_471,H_518,AL_C,Q_80,USM_0.66_1.00_0.01,ENC_AUTO/D9984C_7035324F604844
67B8522EE813316293.JPG
● HTTP://WWW.NARODNIMUZEJ.RS/PRAISTORIJA/ZBIRKA-GVOZDENOG-DOBA/
● HTTPS://SR.WIKIPEDIA.ORG/SR-EL/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0
●HTTP://WWW.NARODNIMUZEJ.RS/SREDNJI-VEK/ZBIRKA-KOPIJA-FRESAKA-I-ODLIVAKA-PLASTIKE/
●HTTPS://IMAGES.APP.GOO.GL/3XXH4TOTMN25ZUPM6
● HTTPS://IMAGES.APP.GOO.GL/6HXVZDV8T67PBTJM7
● HTTPS://IMAGES.APP.GOO.GL/KQ35EGH4QZGTY3HJ6
● HTTPS://IMAGES.APP.GOO.GL/R578CGW7XUZX4MID8

ИЗВОРИ ТЕКСТА
• HTTP://WWW.NARODNIMUZEJ.RS/SREDNJI-VEK/ZBIRKA-
POSLEVIZANTIJSKE-UMETNOSTI/
• ЛИКОВНА КУЛТУРА, УЏБЕНИК ЗА ДРУГИ РАЗРЕД
ГИМНАЗИЈЕ ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКОМ СМЕРА,
ЛИДИЈА ЖУПАНИЋ ШУИЦА
• HTTPS://WWW.SLIDESERVE.COM/AINE/NASELJAVANJE-NA-E-
TERITORIJE
ИЗВОРИ СЛИКА
• HTTP://WWW.NARODNIMUZEJ.RS/SREDNJI-VEK/ZBIRKA-
POSLEVIZANTIJSKE-UMETNOSTI/
• HTTPS://DOKUMEN.TIPS/DOCUMENTS/NASELJAVANJE-NASE-
TERITORIJE.HTML
• HTTPS://NMKV.RS/DOGADJAJ/POD-ZLATNIM-I-PLAVIM-NEBOM-
IKONE-GRCKIH-MAJSTORA-OD-15-DO-19-VEKA-NARODNOG-
MUZEJA-SRBIJE/CARSKE-DVERI-NM-4232/