F:\kultura128\07-Bratislav Ilic.vp
F:\kultura128\07-Bratislav Ilic.vp
F:\kultura128\07-Bratislav Ilic.vp
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
BRATISLAV ILI]<br />
videti, uvode}i nove kategorije socijalnih uticaja u<br />
prostor, pri ~emu ga naziva diferenciranim prostorom,<br />
smatraju}i ga supkategorijom apstraktnog prostora.<br />
Njegova teorija podrazumeva tri nivoa delovanja:<br />
fizi~ki, mentalni i sociolo{ki, koje prate tri prostorna<br />
koncepta: 1) reprezentacija prostora zasnovana<br />
na idejama i aktivnostima planera i stru~njaka,<br />
strate{kim politikama zajednice, uzimaju}i u obzir sve<br />
sfere uticaja; 2) reprezentativni prostori (prostori koji<br />
direktno `ive kroz sliku i simbole, prostori stanovnika<br />
grada); 3) prostorne prakse. 1 Posmatraju}i grad na<br />
ovaj na~in poku{a}emo da identifikujemo zna~aj<br />
kreativnog sektora u transformisanju prostora savremenog<br />
grada, uz obra}anje pa`nje na pomenutu slojevitost<br />
prostornog razvoja kroz pojavu tehnolo{kih i<br />
tematskih parkova kao novog obrasca javnih prostora,<br />
uz stalnu primenu savremenih tehnologija u gra-<br />
|evinarstvu. Radom }e biti obuhva}eni obrasci razvoja<br />
gradova u Aziji (Dubai, Peking) i Evropi (remodelacija<br />
urbanih aglomeracija kroz formiranje klastera<br />
gradova), kao i zapa`anja o kreativnom sektoru u<br />
oblasti planiranja i arhitekture Beograda na po~etku<br />
tre}eg milenijuma.<br />
Konture novog modela razvoja grada<br />
informaciono-tehnolo{ke ere 21. veka<br />
Koncepti razvoja koji su se javili kao posledica ovih<br />
promena nisu svuda isti, pa ne mo`emo izdvojiti univerzalni<br />
model, ali se svakako mogu prepoznati varijeteti<br />
sa zajedni~kim karakteristikama. U tom smislu<br />
treba izdvojiti modele gradova nastalih urbanizacijom<br />
u poslednjim decenijama, sa izra`enom slobodom<br />
ulaganja kapitala, prostornog {irenja i intervencija u<br />
gra|enoj strukturi, kao i ve} razvijene gradove sa izra`enim<br />
tekstom pro{losti, prostornim i konceptualnim<br />
ograni~enjima, koji svojim ure|enim strategijama<br />
i legislativom prilago|avaju ste~ene vrednosti i<br />
nove potrebe razvoja tehnolo{ke ere.<br />
Proizvodne funkcije pod okolnostima brze razmene<br />
informacija su promenljive, {to direktno uti~e na celokupnu<br />
sliku liberalnog kapitalizma, i celokupan sistem<br />
~ini nestabilnim. Nosioci kapitala u informa-<br />
1 Mitrašinovi} M., Total landscape, Theme Parks, Public Space.<br />
Ashgate Publishing, UK, 2006. pp.24.<br />
115
Change language