Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
#<br />
1
Copyright © Vladimir Pavić, 2007 (sva prava zadržana)<br />
Izdavač: Bhaktivedanta – udruženje za nauku i religiju<br />
ISBN 978–953–6643–44–8<br />
EAN 9789536643448<br />
CIP zapis dostupan u računarskom katalogu Nacionalne i<br />
univerzitetske biblioteke u Zagrebu, pod brojem 636293<br />
2
Posveta<br />
Ovu knjigu posvećujem svecima modernog doba, vernim učenicima i<br />
sledbenicima Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupade, koji više<br />
nisu sa nama, i čiji će duhovni doprinosi i uzvišene osobine ostati<br />
dugotrajna inspiracija velikom broju sledećih generacija iskrenih<br />
tragalaca za savršenstvom života.<br />
Oni su iskoristili zadnje atome svoje energije za dobrobit čitavog<br />
čovečanstva, šireći večne poruke Bhagavad-gite unesrećenim dušama<br />
koje pate od materijalnih nepogoda, usled zaborava na svoju večnu,<br />
duhovnu prirodu.<br />
Ti sveci su se dobrovoljno odrekli materijalnih udobnosti i žrtvovali<br />
svoje živote u misiji, da preobraze čitavo čovečanstvo u jedno istinski<br />
srećno društvo, zasnovano na principima večnih, duhovnih zakona, koji<br />
potiču od Stvoritelja lično.<br />
Ovde navodim imena samo nekih od tih velikana, sa izvinjenjem<br />
svima onima koje nisam pomenuo, iako to zaslužuju. Nj.S. Višnujana<br />
Swami, Nj.M. Jayananda prabhu, Nj.M. Hladini devi dasi, Nj.S. Tamal-<br />
Krišna Goswami, Nj.S. Šridhara Swami, Nj.M. Tribuvanatha prabhu,<br />
Nj.M. Vrinda devi dasi, Nj.M. Mulaprakriti devi dasi, Nj.S. Bhakti-tirtha<br />
Swami, Nj.M. Kušakratha prabhu i mnogi drugi.<br />
Neka im je večna slava i hvala, kao i svima onima koji su još uvek<br />
meñu nama - živim legendama koje se iskreno trude da ispune želje i<br />
vizije Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupade, koji večno živi u<br />
svojim knjigama, uputstvima i učenjima.<br />
3
Zahvalnost<br />
Pre svega, zahvaljujem se Ireni Jovanović i Nataliji ðorñević za<br />
pripremu ove knjige na srpskom jeziku. Zatim, zahvaljujem Mr. Kanaye<br />
Okawi, na većini ilustracija za ovu knjigu. Takoñe se zahvaljujem<br />
nekolicini njegovih prijatelja koji su dozvolili da neke od njihovih<br />
fotografija posluže kao materijal za sastavljanje ilustracija.<br />
Zahvaljujem Tomislavu Kokoliću koji je napravio grafičku pripremu,<br />
kao i Bhaktivedanta Book Trust-u za dozvoljeno korišćenje nekih od<br />
fotografija, koje su u svom izmenjenom obliku pronašle svoje mesto na<br />
stranicama ove knjige.<br />
I konačno, zahvaljujem se svima onima koji su me na neki način<br />
ohrabrivali u mom radu, uveravajući me da će ova knjiga doživeti veliki<br />
uspeh.<br />
4
Sadržaj<br />
Predgovor 8<br />
Uvod 9<br />
Uvodna pesma 11<br />
Balada o paloj duši 13<br />
Bengalske vatre 18<br />
Crna leptirica 29<br />
Crni biser 33<br />
Čarolija 39<br />
Čovek bez adrese 42<br />
Dualnosti 48<br />
Dva drveta 51<br />
Gola istina 56<br />
Ispovest 64<br />
Krišnine reči 68<br />
Kyrie eleison 73<br />
Lažna utočišta 89<br />
Lica 93<br />
Madiri za utehu 96<br />
Na kraju 99<br />
Na raskrsnici puteva 103<br />
Neispunjena želja 107<br />
Oda ludosti 109<br />
5
Pitanja I 116<br />
Pitanja II 122<br />
Poema nespokojnog očajnika 129<br />
Poema za Krišnu 134<br />
Poklonici ganje 137<br />
Pozorište snova 141<br />
Požuda 146<br />
Pred put 149<br />
Probudi se! 154<br />
Rapsodija u crnom 157<br />
Ratnik neodlučnog srca 163<br />
<strong>Samo</strong> u <strong>prolazu</strong> 166<br />
S(a)vršeni čin 169<br />
Sećanje na besmrtnike 172<br />
Susret dva pogleda 177<br />
Ukleti brod 182<br />
U susret Suncu 186<br />
Valis Aurea 190<br />
Vremeplov 195<br />
Zatvorski blues 199<br />
Zvezdana prašina 202<br />
Život je lep 206<br />
Život je reka 211<br />
The war is not over 214<br />
6
Markine Bhagavata Dharma 222<br />
Rečnik 224<br />
Pogovor 227<br />
O autoru 230<br />
7
Predgovor<br />
Ovo nije obična knjiga. Zbirka pesama koju držite u rukama, može da<br />
posluži kao vodič kroz lavirint koji vodi do jedne drevne, gotovo zaboravljene<br />
civilizacije, koja je kroz hiljade godina čovečanstvu nudila savršenstva i ideale<br />
za kojima čovek današnjice svakodnevno žudi. Da biste uspeli da doñete u<br />
kontakt sa jednim sasvim drugačijim svetom, neophodno je da tokom čitanja<br />
ove poezije ostavite po strani sve svoje predrasude, sumnje i čvrsto<br />
ukorenjena uverenja – i u svojim mislima krenete na put u jednu sasvim<br />
drugačiju realnost; onu koja se beskonačno rasprostire izvan domašaja<br />
ljudskih čula.<br />
Iako je Vladimir Pavić novo ime u hrvatskoj poeziji, njegova umetnost je<br />
umetnost starog majstora i nadarenog pesnika. Bila sam iznenañena<br />
spektrom poetskih stilova kroz koje Vladimir provlači svoje pero; sve od stila<br />
poezije američke “Beat generacije” ‘60-tih godina, pa do moderne poezije u<br />
prozi. Većina pesama iz zbirke “<strong>Samo</strong> u <strong>prolazu</strong>” bude jaka osećanja, i kroz<br />
vešto dočarani kolorit prenose čitaoca u jedan sasvim drugačiji svet; onaj<br />
iznad svetovne metafizike, parapsihologije i mistike.<br />
S druge strane, neke od njegovih pesama su vrlo eterične, i stvaranjem<br />
slika živih boja, odvode čitaoca u prošlost i ‘dobre stare dane’. Ali, ono što je<br />
zajedničko skoro svim pesmama ove zbirke je - snažna duhovna poruka koja<br />
prenosi mudrost starih vremena; poruka koja ima za cilj da trgne čitaoca iz<br />
vrtloga svakodnevnog života, i podstakne ga da krene pustolovnim putem, u<br />
potragu za svojim vlastitim jastvom, bićem koje večno postoji iza iluzornog<br />
ogledala zvanog materijalni svet.<br />
Poezija V. Pavića nema za cilj da samo zabavi čitaoca i zadovolji ga rečima<br />
koje on želi da čuje. Ne; mnoge od ovih pesama podsećaju na urlik mudrosti<br />
koja drma čitaoca za ramena, i budi ga iz dnevnih snova, šarolikih laži i<br />
ringišpila monotonije. On je postavio svoju poeziju na temeljima poezije<br />
starih majstora pera, velikih svetaca i filozofa drevne Indije, koji su gotovo<br />
nepoznati širokim čitalačkim krugovima na Zapadu. Iako se Vladimirova<br />
poezija po stilu ipak razlikuje od njihove, on u suštini ne donosi ništa novo,<br />
već ‘staro vino u novim bocama’, tj. staru mudrost, koja još od pradavnih<br />
vremena vodi čovečanstvo do materijalnog i duhovnog savršenstva.<br />
V. Pavić je zapravo buntovnik - koji diže svoj glas protiv ljudskog bezumlja<br />
i laži koje svojim crnim ogrtačem obavijaju svet ljudi koji su se otuñili od<br />
tradicionalnih vrednosti i prihvatili, kako on to već kaže “jeftina i isprazna<br />
zadovoljstva kao cilj i smisao svog življenja.” On je buntovnik koji diže svoj<br />
glas u ime pravde, istine i mudrosti, želeći da svojom poezijom izbriše razlike<br />
temeljene na vrsti tela, boji kože, te nacionalnoj i religijskoj pripadnosti.<br />
Iskreno se nadam da će ova poezija, pre ili kasnije, pronaći svoje zasluženo<br />
mesto u antologiji hrvatske književnosti.<br />
Marija Gregurek<br />
8
Uvod<br />
Mnogo sam čitao ‘80-tih godina, i divio se mnogim klasičnim i modernim<br />
majstorima pera, ali niko od njih nije uspeo da zaista dotakne moje srce - sve<br />
do jednoga dana 1987. godine, kada sam počeo da shvatam uzvišenost i<br />
neprocenljivu vrednost drevne vedske filozofije i umetnosti (sanskrit: veda<br />
znači znanje), nesumnjivo najstarije kulture poznate čovečanstvu. Vedska<br />
literatura je najstariji izvor znanja na svetu, i zapisana je pre više od 5000<br />
godina. Meñutim, njena mudrost je još uvek relativno nepoznata čitaocima sa<br />
Zapada. Ta riznica duhovne i svetovne kulture se hiljadama godina prenosila<br />
sa kolena na koleno usmenim putem, sve dok je grupa mudraca predvoñenih<br />
Šrila Vyasadevom nije zapisala na palmine listove, u delu sveta koji danas<br />
nazivamo Indijom. Vede, koje se sastoje od mnogo različitih grana nauke,<br />
zapisane su na sanskritskom jeziku, i do današnjeg dana predstavljaju<br />
najobimniju zbirku tekstova duhovnog i svetovnog sadržaja. Mnogi ljudi koji<br />
su čuli nešto o Vedama, pripisuju im uglavnom samo religijski karakter.<br />
Meñutim, vedsko znanje ne obuhvata samo filozofiju i duhovnu nauku, već i<br />
fiziku, psihologiju, medicinu, umetnost, arhitekturu, astronomiju, astrologiju,<br />
istoriju, sociologiju... pa čak i kulinarstvo i borilačke veštine.<br />
Pošto je vedska mudrost tako duboko prodrla u moje srce, odlučio sam da<br />
postanem misionar, i ostavim pozitivan trag u životima mnogih ljudi. Ne<br />
želim da jednoga dana iza mene ostanu samo bele kosti. Smisao ljudskog<br />
života nije u tome da proklija kao cvet maslačka, pusti u svet svoje leteće<br />
semenje, pa onda jednoga dana uvene, i nestane kao da ga nikada nije bilo.<br />
Ljudi se dugo pamte uglavnom po svojim delima i prilozima. Dobrobit od<br />
materijalnih priloga je privremena, dok je dobrobit od duhovnih priloga<br />
večna.<br />
Duhovnost o kojoj pišem nije ona komercijalna duhovnost, ograničena<br />
nazivima hrišćanstvo, islam, hinduizam, budizam, itd. - već je to ona<br />
duhovnost koja nadilazi sve zemaljske granice, vrste i boje tela, i sektaške<br />
podele temeljene na pripadnosti odreñenoj religiji. Ljudi koji zaista razumeju<br />
istinsku duhovnost, ne prave u svetu probleme temeljene na sektaškim<br />
podelama, koji se kasnije obično manifestuju u obliku religijske netrpeljivosti,<br />
terorizma, ratova, itd. Velika većina ljudi je uverena da je ‘njihova’ religija<br />
najbolja, a takav stav definitivno nema svoj koren u istinskoj duhovnoj<br />
mudrosti. Najbolja je ona religija koja efikasno uspeva da u ljudima probudi<br />
ljubav prema Bogu i razvije u njima prefinjene duhovne odlike, koje su u<br />
kontrastu sa požudom, pohlepom, egoizmom, mržnjom, gnevom, itd. Danas<br />
vidimo da je prosečni savremeni čovek ogrezao u materijalizam, i da je stoga<br />
njegovo poistovećivanje s izjavom “ja sam vernik” - samo izgovor za<br />
spokojno i još veće čulno uživanje. Pošto je danas gotovo svaka velika religija<br />
posredno ili neposredno odgovorna za ratove, terorizam i, uopšteno, nasilje u<br />
svetu - prirodno se nameće pitanje: Da li je nešto pogrešno sa duhovnim<br />
principima tih religija, ili sa njihovim sledbenicima? Kroz svoju poeziju nudim<br />
odgovor na to pitanje, a vi sami procenite koliko sam u pravu.<br />
Primetićete da u svojoj poeziji Boga oslovljavam imenom Krišna. To ime na<br />
9
sanskritu znači sveprivlačan. Bog je jedan, ali ima mnogo različitih imena. U<br />
skladu sa vedskom literaturom (koja konačno potiče od samoga Krišne), to<br />
ime Mu je najdraže, i zato se najčešće pominje u drevnim vedskim spisima.<br />
Pošto je moja poezija temeljena na klasičnoj vaišnavskoj poeziji, koja se bavi<br />
tematikom duhovnosti (našeg odnosa sa Bogom, prirodom i svim ostalim<br />
živim bićima), ona bi stoga mogla da se nazove modernom vaišnavskom<br />
poezijom. Vedska književnost sadrži više tematskih oblasti, ali sve one na<br />
kraju vode do konačnog cilja vedske kulture i filozofije – predanom služenju<br />
vrhovne apsolutne istine, Šri Krišne (ili Višnua). Zbog toga se poklonici<br />
Gospodina Višnua nazivaju vaišnavama, a proces predanog služenja –<br />
vaišnavizam, ili bhakti-yoga (yoga ljubavi prema Bogu).<br />
Pisana klasična vaišnavska poezija datira u prošlost nekoliko hiljada godina<br />
pre nove ere. Ali ipak su najpoznatija i najpopularnija dela vaišnavskih<br />
pesnika ona iz razdoblja od šestog do devetnaestog veka. Da pomenem samo<br />
imena nekoliko velikana, koji su svoju devociju i mudrost pretočili u pisanu<br />
umetnost: Kalidas, Jayadev Goswami, Candidas, Bilvamangala Thakura, Šri<br />
Rupa Goswami, Raghunath das Goswami, Narottama das Thakura,<br />
Bhaktivinoda Thakura i još mnogi drugi. Osim u akademskim krugovima ljudi<br />
koji se bave proučavanjem sanskritskog jezika i vedske kulture - imena tih<br />
pesnika-filozofa su gotovo nepoznata širokoj čitalačkoj publici izvan Indije.<br />
Razlozi za to su sveštenička demagogija i religijski dogmatizam i fanatizam,<br />
koji u svetskim religijama bude strah od rušenja njihovih vlastitih doktrina.<br />
Paradoksalna je činjenica da za mnoge nedoumice i nerešena filozofska<br />
pitanja, svetske religije često traže pomoć od moderne nauke (koja je<br />
temeljena na grubom ateizmu), pre nego od vedske duhovne filozofije i<br />
nauke, koje su činile okosnicu prve visokorazvijene civilizacije i duhovne<br />
kulture u svetu. Iako u svojoj suštini prilično jednostavna, vaišnavska<br />
filozofija je gotovo neshvatljiva za ljude ogrezle u grubom materijalizmu i<br />
hedonizmu. Pošto je vaišnavska filozofija osnovica moje poezije, ja sam radi<br />
lakšeg razumevanja pesama, napisao objašnjenje za skoro svaku od njih.<br />
Čitanjem ove zbirke pesama, videćete da se u nekima od mojih tekstova<br />
vrlo teško može da stavi oštra granica izmeñu poezije u prozi i kratke priče.<br />
To je valjda zbog toga što sam u početku zamislio tekst kao poeziju u prozi,<br />
ali se tokom pisanja nekako pretvorio u kratku priču. Nadalje, radi postizanja<br />
odreñenog intenziteta ili jednostavno rimovanja (za vas, čitaoce verzije na<br />
srpskom jeziku), ostavio sam u nekim pesmama originalne hrvatske reči. Eto<br />
dragi čitaoci, ako budem uspeo da svojom poezijom napravm pozitivnu<br />
promenu u životu makar jednog čoveka - smatraću da su moji napori urodili<br />
vrednim plodom. I sada na kraju uvoda, želim da istaknem da su sve<br />
filozofske i etičke izjave koje sam izneo u ovoj knjizi, temeljene na izvornom<br />
učenju Veda, i zato nisu plod moje mašte i mentalne spekulacije.<br />
Autor<br />
10
Dragi moj Gospodine Šri Krišna,<br />
Ti si najveći mag, kog ne poznajem.<br />
Iluzija je Tvoja sluškinja što ponizno kleči<br />
do Tvojih mekanih stopala.<br />
Zbog nje su do sada mnogi mačevi<br />
bili isukani iz svojih korica.<br />
Zbog nje je mržnja zatrovala srca mnogih smrtnika.<br />
Zbog nje su do sada mnoga tela<br />
spaljena na lomačama.<br />
Ona je kao lepotica sa plaštom i kapuljačom,<br />
što lako hodi mračnim svetom,<br />
i na svojim dlanovima pronosi žižak svetlosti.<br />
A ljudi opijeni njenom lepotom,<br />
hrle prema toj svetlosti kao noćni leptiri.<br />
11
Balada o paloj duši<br />
Uplašena kad si sama,<br />
jer je oko tebe tama.<br />
Neprestano svetom lutaš.<br />
Stalno toneš, more gutaš.<br />
Kuda ideš? Zašto skitaš?<br />
Da li ikad sebe pitaš?<br />
Mutnom vodom lice miješ.<br />
Retko kad se srcem smiješ.<br />
Kad te boli, samo plačeš.<br />
Želiš kući, ne znaš kad ćeš.<br />
Da l’ si srećna kada ploviš<br />
i otrovne ribe loviš?<br />
Mostove za sobom pališ.<br />
Kad ih nema, da li žališ?<br />
Ti pogrešne zvezde pratiš.<br />
Kada padneš, skupo platiš.<br />
Slabo spavaš, češće bdiješ,<br />
k’o da se od nekog’ kriješ.<br />
A kad zaspiš, sreću snivaš,<br />
ali od nje dalja bivaš.<br />
Mira nemaš, al’ se nadaš.<br />
Svakim danom dublje padaš.<br />
Zašto mudrost ne poslušaš,<br />
već otrovno voće kušaš?<br />
Kad korove svetom sadiš,<br />
da l’ si srećna što to radiš?<br />
Na vrh slave ti se penješ,<br />
a dok puziš, teško stenješ.<br />
Kad gresima sebe truješ,<br />
sama sebi okov kuješ.<br />
13
Ti ne vidiš ni kad gledaš.<br />
Iluzije svoje ne daš.<br />
Sažvakanu sreću žvaćeš.<br />
Kad ti smuči, onda plačeš.<br />
Ispod golog neba ležiš.<br />
Od istine stalno bežiš.<br />
Pod oblakom crnim kisneš.<br />
<strong>Samo</strong> se uz drvo stisneš.<br />
Kome se to bogu moliš?<br />
Hajde, reci, koga voliš?<br />
Kada nešto važno kažeš -<br />
zvučiš glupo, samo lažeš.<br />
Zbog mećave hladne drhtiš,<br />
i u krug se samo vrtiš.<br />
Otmeno odelo nosiš,<br />
al’ na kraju samo prosiš.<br />
Vetrovima divljim pretiš,<br />
kad k’o laka ptica letiš.<br />
Rujnim vinom sebe pojiš,<br />
dok na rubu groba stojiš.<br />
Često krivim drumom trčiš,<br />
a kad padneš, ti se zgrčiš.<br />
Gubiš vreme; zvezde brojiš.<br />
Zar se smrti ti ne bojiš?<br />
Sve dok sanjaš, zalud živiš.<br />
Pogrešnom se svetu diviš.<br />
Zašto se od Krišne skrivaš<br />
kad nemirne snove snivaš?<br />
Nek’ ti za Njim suza kane<br />
pre nego li srce stane.<br />
14
Dublin, 04/07/04<br />
Vede opisuju jedan svet potpuno drugačiji od ovoga. Svet koji je van<br />
domašaja ograničenih, materijalnih čula, i koji se beskonačno rasprostire iza<br />
horizonta ljudske mašte. To je duhovni svet u kome niko i ništa nema svoj<br />
početak i kraj. U tom kraljevstvu večne sreće, blaženstva i savršenog znanja<br />
- svako nalazi svoju neprekidnu sreću, služeći Šri Krišnu koji je otac,<br />
dobronamernik i prijatelj svakog živog bića u sveukupnoj kreaciji, bilo<br />
duhovnoj ili materijalnoj. Pojam služenja u duhovnom svetu, dijametralno je<br />
suprotan pojmu služenja u materijalnom svetu, gde je manje-više sve<br />
temeljeno na nekoj vrsti eksploatacije, i zadovoljenju vlastitih sebičnih<br />
motiva.<br />
Apsolutno svako živo biće ima pravo na večno blaženstvo, koje proizilazi iz<br />
našeg odnosa sa Krišnom. Taj večni odnos blaženstva kroz služenje se na<br />
sanskritu naziva dharma. Reč dharma nema svoj ekvivalent ni u jednom<br />
drugom jeziku, pa se zato prevodi opisno, kao večna neodvojiva osobina.<br />
Npr., dharma vatre je toplota i svetlost, dharma šećera je slatkoća, dharma<br />
vode je tekuće stanje, itd. Slično tome, dharma svakog živog bića u čitavoj<br />
kreaciji je služenje Krišne sa ljubavlju. Ta izvorna, duhovna ljubav prema<br />
Bogu se naziva bhakti, a oni koji je neprestano razmenjuju sa Krišnom,<br />
nazivaju se bhakte ili vaišnave (kako sam već napomenuo u uvodu). Posebna<br />
draž duhovnog služenja Krišne, leži u tome što On nesebično uzvraća na<br />
ljubav svojih bhakta, i takmiči se sa njima ko će bolje koga da služi - oni<br />
Njega, ili On njih.<br />
Ali uprkos tome, ipak se dogodi da neka živa bića iz duhovnog sveta požele<br />
da uživaju nezavisno od Njega, i postanu objekat svačije pažnje i služenja.<br />
Pošto svako živo biće ima svoju večnu nezavisnost - ono u svakom trenutku<br />
može da napravi svoj izbor. A pošto je ispunjenje želja svim živim bićima<br />
jedna od velikih Krišninih zabava, On takve tvrdoglave duše šalje u<br />
materijalni svet. Ideja je ta da im On daje priliku da kroz niz bezuspešnih<br />
pokušaja uvide svoju grešku, dovedu svoju svesnost sa materijalnog na<br />
duhovni nivo, ponovo probude svoju uspavanu ljubav prema Njemu - i<br />
konačno se vrate u duhovni svet. Eto, to je ukratko odgovor na pitanja: Šta<br />
radimo ovde u ovom svetu roñenja, bolesti, starosti, smrti, pa onda ponovog<br />
roñenja...? Ako je Bog tako dobronameran, zašto onda dopušta da mi ovde<br />
patimo?<br />
Krišna ne želi da nas prisiljava da Ga volimo. Zamislite, kako bi bilo da<br />
nekoga lancima okujemo u svojoj sobi i naredimo mu/joj: ‘Moraš da budeš sa<br />
mnom i voliš me!’ Kakva bi to ljubav bila? Ljubav može da postoji samo kao<br />
dobrovoljni, spontani izbor, a ne kao prisila. Da bi nam pomogao da izañemo<br />
iz tamnice ovog materijalnog sveta - Krišna nam je u obliku vedske<br />
književnosti dao smernice kako treba da delujemo da bismo živeli srećno;<br />
kako da izbegavamo grešne aktivnosti; kako da izbacimo iz svog srca<br />
pohlepu, požudu, zavist, gnev... i konačno se predamo Njemu. Pored toga,<br />
Krišna šalje u ovaj svet svoje poverljive izaslanike sa ciljem da nam pomognu<br />
duhovnim voñstvom; i ne samo to, već se i On sam iz istog razloga pojavljuje<br />
povremeno u obliku svojih avatara. Reč avatar znači onaj koji silazi. Kada<br />
15
govorimo o Bogu, ili Njegovim čistim predstavnicima iz duhovnog sveta, reč<br />
‘avatar’ je mnogo primerenija od uobičajene reči - inkarnacija. Značenje reči<br />
inkarnacija se odnosi na uslovljenu dušu zarobljenu u telu od mesa (carna.<br />
Lat.), kostiju, krvi, itd.<br />
Balada o paloj duši je pesma o živom biću koje iz života u život luta po<br />
materijalnom svetu, tražeći sreću nezavisno od ispunjenja svoje večne<br />
dharme.<br />
U hrvatskom i srpskom jeziku reč ‘duša’ je ženskog roda, pa zato samo<br />
izgleda kao da sam se u ovoj pesmi obraćao nekoj ženskoj osobi. Pošto se<br />
naravno, duša nalazi i u muškim telima - ova pesma je upućena svima onima<br />
koji pokušavaju da žive kao riba izvan vode. Zvuči paradoksalno, ali što smo<br />
više predani Krišni, sledeći Njegova uputstva, time smo manje podložni<br />
zakonitostima materijalne prirode, čiji je On tvorac i Gospodar.<br />
16
Bengalske vatre<br />
Prah, pesak i pepeo.<br />
Bengalske vatre gasnu.<br />
Iza starih hramskih vrata<br />
čuju se još samo<br />
mrmljanja pujarija,<br />
oronulih od starosti.<br />
Božanstvima se nude<br />
uglavnom šećerne kuglice.<br />
Pod strehom već godinama<br />
čuči stara žena.<br />
Opaljena od sunca.<br />
Smežurana od vremena.<br />
Strpljivo čeka da dodeli caranamritu<br />
nekom retkom posetiocu.<br />
Prah, pesak i pepeo.<br />
Bengalske vatre gasnu.<br />
Umesto brojnih hodočasnika,<br />
roje se komarci.<br />
Iza prašnjavih slika,<br />
kriju se još samo uspomene<br />
na dobre stare dane.<br />
U blizini se čuje<br />
žubor Gange,<br />
čiju vodu piju<br />
mršava bufala.<br />
Pod krošnjom banjana<br />
već godinama sedi stari vaišnava,<br />
koji prebire po brojanici<br />
i šapuće svete mantre.<br />
Prah, pesak i pepeo.<br />
Bengalske vatre gasnu.<br />
Umesto Gaurange,<br />
poganici obožavaju Yenkee-je.<br />
Svetogrñe je navuklo<br />
plašt siromaštva.<br />
Još samo prosjaci<br />
strpljivo čekaju<br />
milost Zlatnog Plesača.<br />
Britanska aždaja<br />
se povukla u svoj brlog,<br />
ali njen ugriz<br />
još uvek boli.<br />
18
Siluete ptica prelaze<br />
preko istog zalazećeg Sunca,<br />
koje je bilo svedokom<br />
mnogih čudesa.<br />
Prah, pesak i pepeo.<br />
Bengalske vatre gasnu.<br />
Na slamnate krovove,<br />
umesto blagoslova<br />
putujućih svetaca,<br />
sleću još samo drečave vrane.<br />
Iako roñeni na svetoj zemlji,<br />
skriveni pod maskama isposnika,<br />
prevaranti igraju<br />
svoju bednu ulogu.<br />
Ruševine starih svetišta<br />
postale su stecišta<br />
zmija i šišmiša.<br />
Ali ipak,<br />
zidovi su još uvijek<br />
natopljeni jekom molitava.<br />
Prah, pesak i pepeo.<br />
Bengalske vatre gasnu.<br />
Već su odavno obrasli<br />
mnogi putevi,<br />
kojima su plesali<br />
Šri Caitanya i Šri Nityananda.<br />
Iza bambusove šume<br />
kriju se mala glinena sela,<br />
gotovo napuštena<br />
zbog pošasti hedonizma.<br />
Ali ipak,<br />
na zidovima se još uvek suše<br />
lepinje od kravljih balega.<br />
Vreme je utkalo svoju poruku<br />
na kožama izumrlih generacija.<br />
Prah, pesak i pepeo.<br />
Bengalske vatre još uvek plamte,<br />
jer, ostale su knjige -<br />
svedočanstva legendarne revolucije.<br />
Seme posejano u tuñini,<br />
urodilo je plodom.<br />
Zar to nije čudno?<br />
Proročanstvo se polako,<br />
ali bezgrešno ispunjava.<br />
19
Tradicija još uvek živi<br />
u srcima pokajnika iz daljine.<br />
Jedan svet odumire,<br />
a jedan se raña;<br />
jer, istina ne može biti izgubljena.<br />
Može samo da bude zaboravljena.<br />
Petite Somme (Radhadesh), 23/05/05<br />
Poslednja, i ne tako davna pojava Krišne je bila 28. februara 1486. godine<br />
u bengalskom selu Mayapur (Indija). Tom prilikom se Krišna pojavio pod<br />
nazivom Šri Caitanya (čitaj: Čeitanja) Mahaprabhu. Dok je u Evropi trajala<br />
umetnička renesansa i grozničava strast za pokoravanjem ‘novog kontinenta’,<br />
otkrivenog tek šest godina ranije - u Indiji je Šri Caitanya sprovodio masovnu<br />
duhovnu revoluciju, koja još uvek ima posredan i neposredan uticaj na<br />
tokove religijskog i filozofskog razmišljanja, i to ne samo u Indiji, već<br />
odnedavno i na Zapadu. Pojavio se u ulozi savršenog vaišnave i tokom 48<br />
godina svog boravka na Zemlji, ispoljio je mnogo misterioznih poduhvata koji<br />
su detaljno opisani u četiri velika književna dela, koja opisuju Njegov život,<br />
aktivnosti i učenja. Od ta četiri obimna književna dela, najpoznatija je Šri<br />
Caitanya Caritamrita, koju je početkom 16. veka napisao vaišnavski pesnik i<br />
filozof Krišnadas Kaviraj Gosvami.<br />
Pojava Šri Caitanye bila je prorečena u nekoliko drevnih vedskih spisa, čak<br />
i više nego pre 5000 godina. Za potrebe ovog teksta ovde, navodim tri<br />
proročanstva, iako ih ima još nekoliko.<br />
“Gospodin Caitanya, koji je sveprožimajuća Nad-duša, Vrhunska Božanska<br />
Osoba, pojaviće se u ulozi velikog sveca i moćnog mistika, nedodirnutog<br />
uticajima tri vezujuće sile materijalne prirode. 1 On će biti otelotvorenje<br />
savršenih, duhovnih aktivnosti, i propovedaće doktrinu čiste ljubavi prema<br />
Bogu.” (Caitanya Upanišad)<br />
“Pojaviću se u dobu Kali 2 kao sin majke Šaci u Navadvipu, i povešću Svoje<br />
svete pratioce sa Sobom. Ovo je velika tajna, koja neće biti razotkrivena<br />
materijalistima. Jedino će sadhuima (svetim osobama) ova tajna biti<br />
razotkrivena. ... Ponovo ću uspostaviti principe duhovnosti, i biću poznat po<br />
imenima: Krišna Caitanya, Gauranga, Gauracandra, Gaurahari, Šacisuta i<br />
Prabhu Gaura. ...” (Ananta Samhita)<br />
1 Vidi objašnjenje u komentaru na pesmu - Rat nije gotov.<br />
2 Vidi objašnjenje u komentaru na pesmu - Rapsodija u crnom.<br />
20
“U ovom dobu Kali, inteligentni ljudi će obožavati Krišnu grupnim pevanjem<br />
Hare Krišna maha-mantre. Ta inkarnacija Krišne će biti žuto-zlatne boje, i<br />
uvek će biti u pratnji svojih sledbenika i obožavalaca.”<br />
(Šrimad-Bhagavatam 11.5.32)<br />
Iako je Šri Caitanya Mahaprabhu bio najistaknutija osoba šesnaestog veka,<br />
Njegove slave i značaj nisu naširoko poznate u svetu izvan Indije. Jedan od<br />
razloga nedostatka Njegove popularnosti je bila Njegova minimalna literarna<br />
aktivnost. Napisao je svega osam molitava, grupno poznatih kao Šikšaštaka,<br />
koje jasno razotkrivaju Njegovu misiju i učenja.<br />
S druge strane, Šri Caitanya je uputio svoje najistaknutije učenike<br />
(šestoricu Goswamija iz Vrindavane) da pišu knjige o nauci o Krišni; zadatak<br />
koji Njegovi sledbenici kontinualno nastavljaju sve do današnjeg dana.<br />
Njegove devocijske i duhovne poruke/učenja su osnova filozofije poznate kao<br />
Gaudiya Vaišnavizam. Dakle, iako je On ostavio malo toga zapisanog, Njegovi<br />
direktni učenici i sledbenici su ostavili neprocenjivo vredno bogatstvo<br />
filozofske literature, zapisane za dobrobit budućih generacija.<br />
Konvencionalni načini istorijske analize, tj. poimanje čoveka kao da je<br />
proizvod vremena u kome živi – u slučaju Šri Caitanye Mahaprabhua nisu<br />
primenjivi. Jer, On je osoba neograničena sociološkim i istorijskim<br />
kontekstima.<br />
Gaura, ili Gauranga - su još dva naziva za Šri Caitanyu, koja se odnose na<br />
onoga ko ima zlatni ten. A pošto je Šri Caitanya vrlo često plesao u<br />
duhovnom zanosu, ja sam ga u ovoj pesmi nazvao Zlatni Plesač.<br />
Bengalske vatre u ovoj pesmi simbolizuju sociološku i filozofsku tradiciju<br />
Gaudiya Vaišnavizma, duhovne filozofije koju je utemeljio Šri Caitanya<br />
Mahaprabhu, a čija su suština drevni vedski, duhovni tekstovi.<br />
Puja (čitaj: pudža) znači - ceremonija obožavanja. Sveštenik koji je<br />
uključen u takvoj ceremoniji naziva se pujari.<br />
Pošto Boga i Njegove verne pratioce iz duhovnog sveta ne možemo da<br />
vidimo svojim ograničenim, materijalnim vidom, Oni pristaju da se pojave u<br />
oblicima sačinjenim od materijalnih elemenata (metal, mermer, drvo, itd).<br />
Takvi oblici Boga i Njegovih bliskih pratilaca se nazivaju Božanstva.<br />
Obožavanje Božanstava je jedan od najistaknutijih aspekata vaišnavske<br />
duhovne tradicije.<br />
Za razliku od Božanstava, idol je izmišljeni oblik neke nadrealne sile, ili<br />
osobe, koji ima za cilj da obožavaocima podari odreñene materijalne<br />
blagoslove. U vedskoj kulturi i vaišnavskoj tradiciji nema mesta za<br />
idolopoklonstvo; čak naprotiv – kroz gotovo celu vaišnavsku istoriju (što<br />
uključuje i današnjicu), veliki su vaišnavski sveci bili i ostali žestoki protivnici<br />
idolopoklonstva, koje je temeljeno na ljudskom neznanju. Iako za<br />
neupućenog čoveka ne postoji spoljašnja razlika izmeñu Božanstva i idola,<br />
21
azlika je ipak ogromna. Evo detaljnijeg objašnjenja.<br />
Vrlo je važno da se razume da su Božanstva Krišne i Njegovih avatara<br />
(inkarnacija), kao i Njegovih večnih pratilaca, koja se tradicionalno već<br />
hiljadama godina obožavaju kao deo vedske duhovne tradicije - napravljena<br />
po striktnim pravilima i parametrima koji se nalaze u vedskom tekstu šilpašastra.<br />
Ta pravila odreñuju telesnu pozu Božanstava, položaj Njihovih ruku,<br />
materijal za izradu, boje, itd. Zbog toga Božanstva ne mogu da se izrañuju<br />
po vlastitim prohtevima obožavalaca, već isključivo po smernicama koje su<br />
opisane u vedskoj literaturi, tj. onako kako sam Gospodin Krišna zahteva.<br />
Dovršena Božanstva se zatim oblače u striktno propisanu odeću, i nakon toga<br />
instaliraju (ustoličuju) na oltaru, prilično živopisnom prana-pratišta<br />
ceremonijom. Tom prilikom se Božanske osobe (koje žive u duhovnom svetu)<br />
prizivaju da se zvanično pojave u obliku Božanstava.<br />
Nekim ljudima je teško da prihvate da Bog ima svoj lični oblik. Meñutim,<br />
mnogi stihovi iz purana, a naročito iz brahma-samhite, govore upravo o tome<br />
kako Bog ima Svoj specifični duhovni oblik, tj. oblike, sve u zavisnosti od<br />
toga u obliku kog avatara On želi da se pojavi. Mnogi vedski tekstovi opisuju<br />
Krišnine različite karakteristike, odlike, lepotu, snagu, inteligenciju,<br />
aktivnosti, itd. Vedski spisi opisuju kako Bog ima svoj tzv. sat-cit-ananda<br />
oblik, tj. oblik koji je duhovno potpun u svojoj večnosti (sat), neograničenom<br />
znanju (cit), i duhovnom blaženstvu (ananda), i da ni u kojem slučaju Njegov<br />
oblik nije materijalan - iako tako može da izgleda spolja kada se pojavi u<br />
obliku odreñenog Božanstva. Njegovo telo, oblik, odlike, imena, zabave, itd. -<br />
su svi potpuno duhovni, i ne razlikuju se od Njega samog, pošto poseduju<br />
iste duhovne kvalitete. Zbog toga Božji oblik u vidu Božanstva nije neki idol ili<br />
totem (kip), napravljen po nečijoj imaginaciji, već je pravi oblik Boga, koji On<br />
poprima kada želi da se pojavi u materijalnom svetu, pred onima koji još nisu<br />
dovoljno kvalifikovani da vide Njegovo izvorno duhovno telo.<br />
Neko se može da se zapita: Ako je Božanstvo napravljeno od materijalnih<br />
elemenata (metal, mermer, drvo. itd.) - kako to može da bude duhovni oblik<br />
Boga? Odgovor leži u tome da je Bog vrhovni energetik, tj. izvor duhovne i<br />
materijalne energije. On zbog toga može da po Svojoj vlasitoj želji<br />
transformiše materijalnu energiju u duhovnu i obrnuto. Ovo može da zvuči<br />
zaista fantastično i misteriozno, ali mnoštvo slučajeva iz davne i bliske<br />
prošlosti, kao i današnjice - samo potvrñuje istinitost ovog fenomena. Kao<br />
upečatljiv primer, mogu da pomenem svetski poznati slučaj koji je započeo<br />
21. septembra 1995. godine, i trajao je tri dana. U to vreme su Božanstva po<br />
čitavom svetu u svim hramovima pila mleko! Britanske novine Guardian su<br />
pisale kako su “hindu idoli” doslovno pili na litre i litre mleka, pred očima<br />
hiljada ljudi. Jedno Božanstvo je popilo čak 20 litara mleka u jednom danu.<br />
Taj dogañaj je stvorio pravo saobraćajno ludilo u Indiji, kada su ljudi stajali u<br />
kilometarskim redovima pred hramovima, kako bi svojim vlastitim očima<br />
videli da Božanstva piju mleko iz njihovih ruku. Da stvar bude još čudnija, ne<br />
samo da su Božanstva pila mleko - nego čak i slike Božanstava (kao npr. na<br />
kalendarima).<br />
22
Na sceni (u vaišnavskim i hindu hramovima) 3 su se širom sveta pojavili<br />
skeptični novinari i naučnici u pratnji televizijskih, radio i novinskih ekipa.<br />
Milioni ljudi širom sveta, neki neposredno a neki preko televizije, mogli su da<br />
vide kako su Božanstva pila mleko čak i iz ruku najskeptičnijih ateista i<br />
naučnika. Ja sam u to vreme živeo u Newcastle-upon-Tyne, gradu u severnoj<br />
Engleskoj. Nažalost, ta tri dana nisam bio svestan tog svetskog fenomena,<br />
iako sam video da se po ulicama stvarala neobična gužva ljudi koji su hrlili u<br />
lokalni hindu hram. Mi smo tada imali svoj mali vaišnavski hram u Leazes<br />
park road-u, ali pošto nismo čitali novine i gledali televiziju, nismo ni pokušali<br />
da napravimo isti ‘eksperiment’ sa našim Božanstvima.<br />
Pored ovog upečatljivog primera, postoji još veliki broj primera iz<br />
vaišnavske prošlosti i sadašnjosti, u kojima su Božanstva svetlela, govorila,<br />
hodala, itd. Čudno je što mnogi ljudi, naročito hrišćani, ne veruju u<br />
vaišnavska Božanstva, smatrajući ih tek skulpturama i idolima - iako se slični<br />
slučajevi već vekovima dešavaju i u hrišćanskoj tradiciji. Da pomenem neke<br />
primere, počevši od onih starijih datuma. 1) U skladu sa biblijskom<br />
tradicijom, Bog se pojavio Mojsiju u obliku zapaljenog grma. Baš kao metal,<br />
mermer i drvo od kojih se u vaišnavskoj tradiciji već vekovima izrañuju<br />
Božanstva - vatra je takoñe materijalni element. Ako Bog može da se pojavi<br />
u obliku vatre, zašto ne bi mogao da se pojavi i u obliku Božanstva izrañenog<br />
od metala, mermera ili drveta? 2) Isus Hrist je sa krsta progovorio Sv. Franji<br />
Asiškom dok se molio u kapelici ruševne crkve Sv. Damiana, obrativši mu se<br />
rečima: “Idi Francesco, i popravi moj dom. Vidiš kako se raspada u ruševine.”<br />
3) Širom sveta postoje dobro dokumentovani i provereni slučajevi blažene<br />
device Marije, koja lije krvave suze (loš predznak za budućnost sveta). Evo<br />
nekih od mnogih primera: a) Santiago, Čile, 14. decembar 1992. god. b)<br />
Italija, 1994. god. u mestu Sant Antonio Abate blizu Napulja, c) Australija,<br />
Sidnej 1994. god. d) Irska, mesto Grangecon 1994. god. e) Benin, Afrika, 01.<br />
april 1997. god. f) Trinidad, 15. februar 1996. god. g) Španija, selo Mura<br />
blizu Barselone 16. mart 1998. god. h) Rumunija, selo Musetesti, januar<br />
2003. god. i) Bangladeš, Chittagong, 2003. god. j) SAD, Philadelphia, 12<br />
mart 2004. god. k) SAD, Sacramento, 21. decembar 2005. god. itd. 4)<br />
Čudotvorna izlečenja bolesnih ljudi koji su došli u neposredan kontakt sa<br />
skulpturom, tj. Božanstvom blažene device Marije u Lourdes-u, Fatimi,<br />
Meñugorju, itd.<br />
Četiri upravo pomenute vrste čuda iz hrišćanske tradicije - samo potvrñuju<br />
ono što vaišnave znaju već hiljadama godina - da Bog i Njegovi verni<br />
opunomoćeni sluge mogu da se pojave u obliku naizgled materijalnih<br />
skulptura (Božanstava), i da poseduju istu moć koju imaju u svom izvornom,<br />
duhovnom obliku. Zaista mi nije jasno zašto uprkos svemu pomenutom -<br />
3 Iako dele isti istorijski koren (Vedsku literaturu i civilizaciju), vaišnavizam i<br />
hinduizam su dva sasvim različita pojma. Za razliku od hinduizma u kome vernici<br />
obožavaju mnoštvo polubogova (vrlo moćna bića koja upravljaju važnim funkcijama u<br />
svakom materijalnom univerzumu) - vaišnave obožavaju jednog Boga, iako On ima<br />
mnogo ličnih imena.<br />
23
crkva, njeni voñe sa sedištem u Vatikanu i hrišćanski narod uopšteno -<br />
smatraju vaišnave idolopoklonicima.<br />
Postoji jedno prikladno poreñenje, koje slikovito objašnjava razliku izmeñu<br />
Božanstva i idola. Centralna uprava državne pošte postavi svoje poštanske<br />
sandučiće po čitavoj državi, kako bi ljudi mogli da šalju pisma do svojih<br />
odredišta. To znači - da samo pisma ubačena u sandučiće autorizovane od<br />
strane poštanske uprave - mogu da doñu do svog cilja. Sva ostala pisma,<br />
ubačena u bilo koje druge sandučiće, nikada neće doći do svoga cilja, čak<br />
iako je na njima ispravna adresa i valjana poštanska marka. Slično tome,<br />
samo obožavanjem Božanstava koja su autorizovana pravilima svetih spisa,<br />
osoba može da napreduje u duhovnom životu, služeći Boga u naizgled<br />
materijalnom obliku. Na odreñenom nivou duhovnog napretka, iskreni<br />
obožavalac može da razvije odnos sa Božanstvima, razgovara sa Njima, i<br />
dobije neprocenjiva duhovna uputstva.<br />
S druge strane, izmišljeni idoli, nalik onima koje su obožavali stari Arapi u<br />
gradu Mecca sve do pojave Muhameda (sallallah alaihi wa salam), koji je stao<br />
na kraj takvom bezumnom idolopoklonstvu - ne mogu da pruže apsolutno<br />
nikakvu dobrobit svojim obožavaocima. Drugim rečima, izmišljena<br />
‘božanstva’, tj. idoli, i izmišljeni rituali - ne samo da ne mogu da obožavaoce<br />
odvedu u duhovni svet i podare im željene dobrobiti, već naprotiv, stvaraju<br />
potpuno suprotan efekt - ponovno roñenje u nižim oblicima života. Kao drugi<br />
primer idolopoklonstva mogu da navedem primitivne narode Afričkog<br />
kontinenta, koji obožavaju čitav pantheon raznih skulptura, kroz koje se<br />
klanjaju ‘višim silama’ i woodoo magovima, očekujući od njih nekakvu<br />
materijalnu i duhovnu dobrobit i zaštitu.<br />
Ljudi koji ne poznaju filozofiju i duhovnu tradiciju vaišnavizma, pogrešno<br />
misle da je vaišnavizam neka politeistička religija. To je daleko od istine.<br />
Vaišnavizam ne priznaje mnogoboštvo, a niti je religija! (kao što ćete<br />
pročitati u komentaru na pesmu Kyrie eleison). Takvo pogrešno mišljenje je<br />
temeljeno na činjenici da vaišnave nazivaju Boga različitim imenima (od kojih<br />
je ime Krišna najznačajnije), što pogrešno stvara privid da se radi o različitim<br />
Bogovima. Iako je Bog jedan, On ima nebrojeno mnogo različitih imena, koja<br />
opisuju Njegove aktivnosti i odlike. Npr., u islamu se Bog oslovljava imenom<br />
Allah, što znači ‘veliki’; u budizmu Buddha, što znači ‘inteligentni’ (mudri). Ali<br />
Bog nije samo velik i mudar; On poseduje još mnogo više odlika na osnovu<br />
kojih ima i mnogo različitih imena. Pored toga, On se u različitim vremenima,<br />
na različitim mestima, pojavljuje u različitim oblicima, tzv. avatarima, pa<br />
zbog toga ima i puno različitih imena - ali ipak, On je jedan. Evo za primer<br />
još nekoliko Krišninih imena, koja se vrlo često koriste u vedskoj literaturi:<br />
Govinda, Gopinath, Damodar, Šyamasundar, Kanai, Radha-Raman, Madan-<br />
Mohan, Yašoda-kumar, itd.<br />
Da biste mogli da komunicirate sa Božanstvima, nije vam potrebna nikakva<br />
materijalna kvalifikacija (akademsko obrazovanje, bogatstvo, slava, lepota,<br />
itd.), već čistota srca, iskrenost i vera. Nije čak bitno ni koliko se dugo<br />
vremena neko bavi duhovnim životom. Moguće je da se bude apsolutni<br />
početnik, kao što je to bio Sv. Franja Asiški (tadašnji Francesco Bernardone),<br />
dok se molio u crkvi Sv. Damiana.<br />
24
Caranamrita (čitaj: čaranamrita) je supstanca kojom se svakodnevno<br />
kupaju Božanstva. Sačinjena je od vode, jogurta, meda i ponekada ružine<br />
vodice.<br />
Pošto su krave vrlo retke u severoistočnoj Indijskoj provinciji Bengal,<br />
lokalno stanovništvo koristi jednu drugu vrstu goveda, tj. bufala, za<br />
proizvodnju mleka i rad na poljima. Bufalo je crno, prilično divlje govedo,<br />
koje daje gusto mleko specifičnog ukusa.<br />
U Indiji postoji jedna vrsta velikog drveta koje se zove banjan. Plod toga<br />
drveta je ispunjen mnoštvom sićušnih semenki veličine smokvinih semenki.<br />
Od jedne takve sićušne semenke, tokom vremena iznikne prekrasno, ali vrlo<br />
neobično drvo, iz čijih grana izniče korenje, koje se spušta na dole.<br />
Kada dosegne zemlju, korenje se širi pod zemljom, i na otprilike 15-ak<br />
metara od izvornog stabla, izniču nova stabla banjana. I tako se ciklus<br />
nastavlja sve dok se ne stvori čitava šuma banjanovog drveća, nastala od<br />
jedne jedine semenke.Zar to nije čarobno? Umovi ateista nisu impresionirani<br />
takvom kreativnošću, ali bi bili izuzetno impresionirani - ako bi naučnici mogli<br />
da posade mikročipove iz kojih bi iznicali roboti.<br />
Mantra znači zvučna vibracija. Izvorno značenje na sanskritu potiče od<br />
reči: manas (um) + trayate (izbaviti ili zaštititi). U početku se izraz mantra<br />
koristio isključivo za duhovne zvučne vibracije namenjene produhovljenju<br />
uma i čula (izbavljenju od materijalne svesnosti). Kasnije je izraz mantra<br />
počeo da se koristi i za druge zvučne vibracije, koje nemaju isključivo<br />
duhovnu svrhu.<br />
Izraz Yankee (čita se: Jenki) odnosi se na stanovnika Sjedinjenih<br />
Američkih Država. U posljednjih deset godina, čak i u nekim indijskim manjim<br />
gradovima, stanovnici imaju satelitsku televiziju, na kojoj prate sve moguće<br />
nemoralne i šund programe koji se emituju iz Amerike. Na taj način ljudi<br />
degradiraju svoju duhovnu svesnost, i zaboravljaju na izvorno značenje i<br />
važnost duhovne Sankirtana 4 revolucije koju je Šri Caitanya, zajedno sa<br />
svojim bliskim pratiocima, sprovodio pre pet stotina godina.<br />
Degradacija morala i duhovnih vrednosti potpomognute lošim televizijskim<br />
programima, stvaraju u ljudima grubi hedonizam 5 , zbog koga napuštaju<br />
provinciju i odlaze u velike gradove, gde se čulno uživanje nudi na razne<br />
načine, i gotovo na svakom koraku.<br />
Šri Nityananda, čije ime u prevodu znači večno duhovno blaženstvo, je<br />
4<br />
Literarno znači ‘grupno pevanje (ili slavljenje)’. Duhovna revolucija koju je pokrenuo<br />
Šri Caitanya u šesnaestom veku.<br />
5<br />
Filozofija zasnovana na mišljenju da je svet namenjen isključivo za čulno uživanje.<br />
25
prva ekspanzija Krišne u duhovnom svetu. Krišna se ekspandira u<br />
neograničeni broj raznih oblika, od kojih svaki ima svoj specifičan karakter i<br />
odreñenu misiju.<br />
U nekim Azijskim zemljama kao što su Indija, Nepal i Bangladeš, žene na<br />
selima prave lepinje od kravlje balege, koje zalepe na sunčanu stranu<br />
kućnog zida. Kada se osuši, kravlja balega ima zaista ugodan prirodni miris, a<br />
koristi se umesto drva za ogrevanje, i kao gorivo za vatru za kuvanje.<br />
Zadnja strofa pesme, za razliku od svih prethodnih, je vrlo optimistična.<br />
Govori o tome kako lokalno stanovništvo, iako roñeno na svetoj zemlji,<br />
polako, iz generacije u generaciju, zaboravlja izvorni značaj i učenja Šri<br />
Caitanye i Njegovih sledbenika. Ali srećom, ostale su mnoge neizmenjene<br />
knjige od izuzetno velikog duhovnog značaja, koje su po uputstvu Šri<br />
Caitanye napisali Njegovi bliski pratioci i učenici. Osim toga, u mnogim<br />
hramovima, pujariji još uvek brižno čuvaju relikvije koje su pripadale ili Šri<br />
Caitanyi ili nekome od uzvišenih svetaca koji su bili Njegovi učenici.<br />
Šri Caitanya je izrekao proročanstvo da će doći vreme kada će se Njegova<br />
(Krišnina) imena pevati u svakom gradu i selu na svetu. Sva ostala Njegova<br />
proročanstva su se do sada nepogrešivo ispunila. Jedno od njih je bilo da će<br />
se ‘u budućnosti pojaviti izuzetno moćni svetac, koji će nauku o Krišni<br />
(bhakti-yogu) da proširi po čitavom svetu'. To proročanstvo se ispunilo četiri<br />
veka kasnije, kada je Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada stigao u<br />
Ameriku, i započeo svoju misiju u 69-toj godini života (detaljniji opisi nalaze<br />
se u komentarima na pesme Pred put i Vremeplov).<br />
On je u srcima zapadnjaka ‘posejao seme’, tj. probudio njihovu uspavanu<br />
ljubav prema Krišni. Da bi očuvao mudrost vedske književnosti u svom<br />
izvornom obliku, za čitaoce današnjice i buduće naraštaje, kao i da bi<br />
popularizovao verodostojnu duhovnu nauku, Šrila Prabhupada (1896-1977)<br />
je osnovao ISKCON (International Society for Krishna Consciousness) –<br />
Internacionalno društvo za svesnost Krišne.<br />
Ovde prilažem senzacionalnu vest, koja je izašla u javnost 04. januara<br />
2007. godine. Članak sam ‘skinuo’ sa web stranice http://www.dandavats<br />
.com/?p =2622, i preveo na <strong>srpski</strong> jezik.<br />
Moskva: Tokom arheoloških istraživanja u jednom starom gradiću ruskog<br />
Volga regiona, nedavno je pronañen idol Višnua, koji dovodi u pitanje<br />
uobičajeno mišljenje o nastanku i istoriji stare Rusije. Idol pronañen u<br />
gradiću Staraya Maina, datira iz VII-X veka nove ere. Staraya Maina se nalazi<br />
u oblasti Ulyanovsk, i pre 17 vekova je bio grad sa velikim brojem<br />
stanovnika. Taj grad je bio mnogo stariji od Kieva, za koji se do sada<br />
smatralo da je nekada predstavljao kolevku nastanka svih ruskih gradova.<br />
Voña odseka za arheologiju sa Ulyanovsk Nacionalnog Univerziteta, Dr.<br />
Alexander Kozhevin, je izjavio sledeće - državnoj televiziji „Vesti“: “To može<br />
da se smatra neverovatnim, ali mi imamo neoborive dokaze da potvrdimo<br />
kako je region srednje Volge bio izvorna zemlja starih Rusa. Ovo je do sada<br />
samo hipoteza, ali ipak, hipoteza koja zahteva temeljno ispitivanje.” Dr.<br />
26
Kozhevin, koji već sedam godina vodi arheološka iskopavanja u Staroj Maini,<br />
kaže da je svaki kvadratni metar u okruženju tog drevnog grada, nekada<br />
smeštenog na obalama Samare koja utiče u Volgu - prepun raznih<br />
antikviteta.<br />
Pre nego što je ekipa Dr. Kozhevina pronašla idol Višnua, pronañeni su<br />
stari novčići, privesci, prstenje i delovi oružja. Dr. Kozhevin veruje da je<br />
današnji gradić Staraya Maina, sa svojih 8000 stanovnika, u drevna vremena<br />
imao barem 10 puta više stanovnika. Odatle su ljudi počeli da se kreću prema<br />
rekama Donu i Dnjepru, i otprilike u to vreme su drevni Rusi počeli da grade<br />
Kiev, sadašnji glavni grad Ukrajine.<br />
Nešto kasnije ove godine, biće organizovana internacionalna konferencija,<br />
kako bi se prostudiralo nasleñe drevnog grada, što bi moglo da radikalno<br />
promeni istoriju drevne Rusije.<br />
27
Crna leptirica<br />
Ne gledaj me više, crna leptirice;<br />
sleti nekom’ drugome na rame.<br />
Odbaci odeću devojke pastirice,<br />
i daj mi vremena da si vidam rane.<br />
Previše sam plaćao zbog svojih ludorija.<br />
Sada je došlo vreme prosvetljenja.<br />
Gušim se pod plaštom tvojih čarolija,<br />
što mi nude stvarnost loših snoviñenja.<br />
Zašto me pratiš kao verno pseto?<br />
Ja nisam gospodar. Ja sam samo sluga.<br />
U vetar bacaš sve što mi je sveto.<br />
Uzimaš mi radost; ostaje mi tuga.<br />
Izgledaš k’o vila, al’ crne su ti halje.<br />
Lepe su ti usne, al' poljubac gorak.<br />
I da tebe nema, stigao bih dalje<br />
na putu do Krišne, barem jedan korak.<br />
Odleti s vetrom u pravcu neba,<br />
i anñelima daj prah sa svojih krila.<br />
Malo mira i samoće, sve je što mi treba,<br />
i postelja bela, meka kao svila.<br />
Ukloni paučinu sa očiju mojih,<br />
crna leptirice što mi mračiš misli;<br />
i skini mi ruke sa bedara svojih.<br />
Moji su te prsti grčevito stisli.<br />
Teško mi je kad ti kažem da odeš bez traga,<br />
i već dugo znam da nisi moja dobra vila.<br />
Iako ti kažem da odletiš, ipak si mi draga,<br />
jer uši moje vole lepet tvojih krila.<br />
Dublin, 23/05/06<br />
Crna leptirica iz ove pesme je Krišnina iluzorna energija. Ja sam je<br />
zamislio kao izuzetno atraktivnu devojku, sa crnim leptirovim krilima. Ta<br />
Krišnina iluzorna energija se na sanskritu naziva maya, što znači ono što<br />
nije. Maya je jedna od Krišninih energija, i ima za cilj da prekrije savršeno<br />
duhovno znanje onih kod kojih se razvila želja da uživaju nezavisno od<br />
29
Krišne. Ona takvim dušama omogućava da zaborave svoj izvorni identitet, i<br />
da se poistovete sa telom u kome su zarobljene. Na taj način, buntovne duše<br />
postanu uslovljene zakonima materijalne energije. Jedan od tih zakona je<br />
načelo dualnosti, koje utiče na sve uslovljene duše, i baca ih iz jedne<br />
krajnosti u drugu. Kada doživljavamo mržnju, bol, nesreću, tugu i sl., onda<br />
smo podložni patnji, a kada doživljavamo materijalnu ljubav, materijalnu<br />
sreću, materijalno zadovoljstvo, itd., onda se vežemo za te pozitivne (ali još<br />
uvek materijalne) emocije, koje nam stvaraju privid da ima sreće u ovom<br />
svetu.<br />
Zbog toga se čvrsto vežemo za iluzornu nadu o neprekidnoj sreći koja je<br />
tu negde ‘već iza ugla’. Da; ima sreće u ovom svetu, ali ona je jako<br />
kratkotrajna i promenljiva. (O tome sam napisao nešto više u komentaru na<br />
pesmu - Crni biser). Može da zvuči apsurdno, ali realnost pokazuje da su<br />
patnje i nesreće povoljne kao izvor inspiracije za posvećivanje istinskom<br />
duhovnom životu. Imam desetak prijatelja koji su se toliko napatili tokom ne<br />
tako davnog rata u bivšoj Jugoslaviji, da su očajnički poželeli da pronañu<br />
odgovore i rešenja za sve tegobe materijalnog života. I tako su se, u<br />
potpunosti, i sa velikom iskrenošću, okrenuli prema duhovnosti, iako su neki<br />
od njih ranije bili čak tvrdokorni ateisti. S druge strane, onima koji žive<br />
okruženi materijalnim blagostanjem i lagodnim životom, ili ni ne pada na<br />
pamet da se bave duhovnim stvarima, ili su iluzijom uljuljkani u<br />
praktikovanje svetovne religije, koja se uglavnom svodi na sleñenje<br />
odreñenih rituala, koji su u vrlo tankoj vezi sa pravom duhovnošću.<br />
Ironija je da su čak i oni koji su svesni mayine moći, ipak vezani za njene<br />
čari. U suštini, svako od nas se nalazi pod uticajem maye, zato što to sam<br />
želi. Mnogi od onih koji pokušavaju da se bave duhovnim životom, kažu<br />
mayi: “Pusti me na miru i idi od mene!”, ali su, u stvari, oni ti koji je čvrsto<br />
drže, i ne puštaju je da ode. Nije ni čudo - vezanosti za svetovne užitke su<br />
ogromne i dugotrajne.<br />
Evo jednog slikovitog primera, koji objašnjava kako iluzija funkcioniše. Pre<br />
četiri godine sam video na televiziji jednu jednosatnu australijsku<br />
dokumentarnu emisiju o simulisanim realnostima. Pokazali su kako postoje<br />
specijalne električne naočare (tj. dva mala ekrana), koje su povezane sa<br />
računarom, sa koga se puštaju razne video–igre. Bilo je osmoro ispitanika,<br />
koji su učestvovali u demonstraciji eksperimenta. Svako od njih je bio u<br />
svojoj sobi sa po dva naučnika, koji su pomoću odreñenih električnih<br />
spravica ispitaniku merili puls, bio–ritam, aktivnosti mozga, itd. Interaktivna<br />
igra koju su puštali ispitanicima preko računara je bila vrlo verno simulisana<br />
ratna situacija, u polurazrušenom gradu. Svaki ispitanik je imao svoju ulogu,<br />
tj. predstavljao je lik jednog od vojnika. Cilj igre je bio da se probiju kroz<br />
neprijateljske položaje, i pobegnu na slobodu. Imali su svoje dobre razloge<br />
da se u roku od 45 minuta dočepaju slobode. Novčana nagrada za ‘dolazak<br />
na slobodu’ bila je, ako se ne varam, nešto više od 500 australijskih dolara.<br />
Dvojica su uspela.<br />
Svako od njih je imao video–naošare, i ispred sebe instrumente sa<br />
komandama koje su u igri pokretale njihovu ulogu; kretanje levo–desno,<br />
30
trčanje, puzanje, nišanjenje, pucanje, itd. Pošto su nosili video–naočare, oni<br />
nisu mogli da istovremeno gledaju u komande, ali su bili prethodno<br />
istrenirani (bez naočara), kako da koriste komande - ne gledajući u njih.<br />
Ideja eksperimenta je bila u tome da ispitanici ne vide oko sebe ništa osim<br />
‘sebe’ u ratnoj situaciji. Poenta čitave priče je - da su tokom 45 minuta igre,<br />
ispitanici prolazili kroz intenzivna stanja: strah, iščekivanje, zabrinutost, itd.<br />
Dvojicu ispitanika su naučnici morali da prekinu u igri već nakon dvadesetak<br />
minuta, jer su zapali u kritična emotivna stanja, što su ispitanici kasnije i<br />
priznali, i slikovito opisali. Na kraju je svako od njih potvrdio kako se verno<br />
poistovetio sa svojom ulogom, i kako je intenzivno doživljavao emocije,<br />
uglavnom veliki strah. Bitno je da se napomene kako su za vreme igre<br />
ispitanici u potpunosti zaboravili na svoj identitet. Prolazili su kroz strahove,<br />
iako njima samima nije pretila nikakva opasnost, pošto su bili udobno<br />
smešteni, svako u svojoj sobi.<br />
Eto, po tom načelu funkcioniše Krišnina iluzorna energija, maya. Svaka<br />
uslovljena duša se poistoveti sa odreñenom ulogom u simulisanom svetu<br />
prividne realnosti. Svako ima svoje ‘naočare’, tj. oči kroz koje posmatra<br />
‘igru’, i komandne instrumente – ruke, noge, glavu, itd., pomoću kojih se<br />
kreće po materijalnom svetu. A ‘ispitanik’ (tj. mi, duhovna duša), boravi u<br />
telu, ne radi skoro ništa, i nema apsolutno nikakve veze sa onim što se<br />
dešava okolo. Simulisane realnosti, dobro profiltrirane kroz vrlo ograničena<br />
materijalna čula, stvaraju duši odreñene lažne impresije, koje pomoću<br />
uticaja maye i lažnog ega, ona prihvata kao stvarnost. Svaka duša<br />
uslovljena iluzornom energijom je umotana u ljusku suptilnog materijalnog<br />
tela, koje se sastoji od lažnog ega, inteligencije i uma. Pošto je duša večno<br />
nezavisna, i ima svoje pravo izbora, jedina njena aktivnost je ispoljavanje<br />
želja.<br />
Ukoliko duša želi da uživa nezavisno od Krišne, maya joj nametne veštački<br />
identitet, koji se naziva lažni ego. Lažni ego je najsuptilniji materijalni<br />
element, zbog koga neke duše misle: “Ja sam pas”, “Ja sam svinja”, “Ja sam<br />
čovek”, katolik, musliman, jevrejin, hrvat, srbin, irac, itd. Meñutim, ako<br />
duša odluči da se oslobodi iluzornog stanja u kome se nalazi, onda ona može<br />
da uključi čula, um i inteligenciju u proces predanog služenja Krišne (bhakti–<br />
yogu), i na taj način može da ‘istopi’ svoj lažni ego. (O bhakti–yogi pročitajte<br />
nešto više u komentaru na pesmu - Susret dva pogleda).<br />
31
Crni biser<br />
Dragi moj Gospodine,<br />
danas ne mogu da Ti pevam, jer sam spoznao da je sve ove godine moje srce<br />
bilo sazdano od stene, koja je uzaludno pokušavala da upija sunčeve zrake.<br />
Da li je sve ove godine moja devocija bila samo rutinsko izvršavanje<br />
dužnosti?<br />
Znam da to nije ono što Tebe čini srećnim.<br />
Ti očekuješ ljubav - a to je ono što još nikome nikada nisam dao.<br />
Ne znam kako se to radi, i ne znam kako se to oseća.<br />
Svi moji dosadašnji odnosi počivali su samo na goloj požudi,<br />
i osećanjima sebičnosti.<br />
Zvezde na nebu kažu da svetovnu ljubav treba pretopiti<br />
u onu izvornu, večnu.<br />
A šta da rade oni koji nemaju ništa, kao ja?<br />
Dragi moj Gospodine,<br />
danas ne mogu da Ti pevam, jer po prvi put nakon mnogih godina<br />
pretvaranja, želim da držim nečiju meku ruku na svom dlanu; da šetam po<br />
obali mora sa ženom koju još nisam sreo.<br />
Da gledam s njom prostranstva nebeska, hodam s njom kroz visoku travu<br />
boje akvarela, negde daleko, daleko u pravcu Sunca.<br />
Želim da s njom, kao sa vilom svilene odeće, trčim po stepeništima<br />
sačinjenim od vetra.<br />
Želim da s njom gledam u zalazak Sunca, dok joj je svilena kosa rasuta<br />
po mome ramenu.<br />
Želim da sa dna morskog, zajedno izronimo biser ljubavi, pa da je zatim<br />
držim privijenu na svojim prsima, dok zaljubljeno gledamo jedno u drugo.<br />
Želim da budemo sami na svetu, pa da nikada ne sretnemo nekoga ko bi nas<br />
podsetio da postoji roñenje, bolest, starost i smrt.<br />
Dragi moj Gospodine,<br />
danas ne mogu da Ti pevam, i znam da se Ti zbog toga ne ljutiš na mene, jer<br />
ja sam Tvoje dete, koje još nije došlo u dodir sa svojim srcem.<br />
O, kako je to žalosno.<br />
Ti, koji si izvor bezgranične, istinske ljubavi – neprestano me njome<br />
obasipaš, i čekaš da Ti ja uzvratim.<br />
A ja nisam u mogućnosti da to osetim, jer sam kao okamina iz prošlosti, sa<br />
mahovinom po sebi, koja jednostavno samo postoji dok vetrovi huje kraj nje.<br />
Osećam da je vreme da izañem iz prastarog kamenog jajeta, konačno se<br />
rodim, i spoznam da u svetu postoje vrednosti koje su za mene do sada još<br />
uvek nedokučive.<br />
Već godinama živim u iluziji da je samo pitanje kratkog vremena, kada će<br />
plavetnilo sa Tvojih stopala obasjati moje ozareno lice.<br />
Mislio sam da ću ubrzo moći negde iz prikrajka da gledam Tvoje večne<br />
zabave u gajevima Vrindine šume; da ću čuti šapat Tvojih usana dok<br />
33
izgovaraš sveto ime Radhe, kraljice ljubavi;<br />
da ću osetiti miris sandalove pomasti, koji kroz sumrak, nošen vetrom sa<br />
Tvog mekog tela, hirovito prkosi mirisima kadamba i čampaka cveća;<br />
da ću uskoro moći da okusim ambrozijski okus Yamune, dok se Ti uzvodno<br />
igraš sa svojim prijateljicama, tek jedva osvetljen mesecom koji tinja na<br />
večnom nebu; i da ću uskoro dotaći povijenu travu preko koje Si upravo<br />
pretrčao, sakrivajući se od gopija 6 u čarobnoj tmini šume.<br />
Dragi moj Gospodine,<br />
sada mi postaje jasno kako je sve to daleko od mene.<br />
Ali neka; bar sam godinama živio u slatkoj obmani da je moguće doseći Tebe,<br />
a ne spoznati sebe,<br />
da je moguće varati, a ne biti otkriven; biti požudan, a ipak cenjen;<br />
da je moguće voleti Te, a ne biti zaljubljen.<br />
Dragi moj Gospodine,<br />
danas ne mogu da Ti pevam, jer nemam snage da pogledam u Tvoje lice i<br />
priznam - da sam toliko dugo vremena nesvesno pokušavao da prevarim<br />
samoga sebe, misleći da mogu da dotaknem Tvoje srce, a da ne dotaknem<br />
svoje vlastito.<br />
Moja želja da doživim svetovnu ljubav, pa da je onda pretopim u onu<br />
istinsku, večnu – zapravo je samo još jedna od mojih prevara.<br />
Iako krišom pokušavam da osetim ukus zabranjenog voća, ipak mi je drago<br />
što Ti ne nasedaš na moje prljave trikove, i ne dozvoljavaš mi da uživam u<br />
opojnom mirisu neubranog cveća.<br />
Koliko si samo puta pobrljao moje planove da dotaknem grudi žena koje su<br />
tek tako uplivale u moj život, i isplivale iz njega, kao slamke nošene<br />
planinskim brzakom?<br />
Koliko si puta dozvolio da ispadnem požudna budala koja glumi sveca, i čuli<br />
uši za lepetom krila anñeoskih lepotica?<br />
Koliko si puta učinio da se moje reči udvaranja pretvore u dim, koji se<br />
raspršio kao magla uplašena izlaskom Sunca?<br />
Koliko si me puta stavio na kušnju, kao gladnu pčelu puštenu na polen<br />
najmirisnije akacije, da bi je već u sledećem trenutku ulovio svojom nežnom<br />
rukom, i dozvolio joj da se napije iz lotosa koji su dotakla Tvoja stopala?<br />
Za divno čudo, još nikada nisam osetio čemer u srcu zbog toga što mi radiš,<br />
jer znam da me voliš.<br />
A ja?<br />
Meni još uvek nije jasno da li je moja nesposobnost da izronim crni biser<br />
svetovne ljubavi sa dna morskog – Tvoje prokletstvo ili pak blagoslov.<br />
Dublin, 08/06/’02<br />
Crni biser u ovoj pesmi je simbol svetovne ljubavi. Pošto je ljubav svakako<br />
6 Devojke pastirice iz duhovnog sveta.<br />
34
nešto vredno, uporedio sam je sa biserom; ali pošto je ta ljubav samo puka<br />
senka večne ljubavi, on je crne boje. U komentaru na pesmu Balada o paloj<br />
duši, već sam donekle dotakao temu ljubavi. Sada dodajem nešto više.<br />
Svako živo biće ima tri osnovne odlike. Jezikom Veda se one zovu sat-citananda<br />
[cit se izgovara ćit]. Sat [kratko ‘a’] znači večnost. Cit znači potpuno<br />
(duhovno) znanje, a ananda znači blaženstvo. To, naravno, nisu odlike našeg<br />
tela, jer mi nismo telo - već večna duhovna duša, koja po zakonitostima<br />
materijalne prirode prelazi iz jednog tela u drugo. Taj proces se naziva<br />
samsara, ili reinkarnacija. Ananda se odnosi na večno blaženstvo, koje ima<br />
svoj izvor u našoj razmeni ljubavi sa Krišnom. Ta večna, izvorna ljubav je<br />
nemotivisana, i nije temeljena na telesnom zadovoljavanju čula, kao što je to<br />
slušaj ovde, u materijalnom svetu.<br />
Uzmimo za primer jedno poreñenje. Zamislite jednu drvenu kutiju, na<br />
čijem se dnu nalazi neprocenjivi dragulj. Preko dragulja je nabacano<br />
svakakvo smeće - staro gvožñe, slomljeno staklo, ostaci pokvarene hrane,<br />
pepeo, itd. Kutija je naše telo (bolje rečeno, svesnost), a smeće koje je<br />
natrpano preko dragulja je - niža ljudska priroda, koja se sastoji od pohlepe,<br />
požude, zavisti, ludila, gneva i iluzije. Te negativne odlike nalaze svoj izvor u<br />
lažnom egoizmu, i ne dozvoljavaju da sjaj čistog dragulja obasja unutrašnjost<br />
kutije. Taj neprocenjivi dragulj smo mi, naš pravi identitet, duhovna duša -<br />
koja emanira svoj izvorni sjaj (čistu ljubav prema Krišni).<br />
Na sanskritu, na jeziku Veda, ta ljubav se naziva bhakti, i ona je izvor<br />
intenzivne i konstantne sreće. Bhakti ne može da se manifestuje u srcima<br />
onih koji su zagañeni negativnim odlikama ljudske prirode. Proces bhaktiyoge<br />
je dovoljno moćan da iz naših srca izbaci smeće, i omogući nam da<br />
ponovo postanemo ono što ustvari i jesmo - večni Krišnini sluge, puni<br />
duhovnog blaženstva. Ali na žalost, pošto materijalistički način života ne<br />
dozvoljava da se probudi bhakti, ljudi ogrezli u materijalizmu traže<br />
zadovoljstvo i sreću kroz kontakt materijalnih čula sa čulnim objektima.<br />
Seksualno zadovoljstvo je (uglavnom) kulminacija sreće u materijalnom<br />
svetu; ali seks i ljubav su dva sasvim različita pojma, iako ih ljudi već<br />
hiljadama godina izjednačavaju.<br />
Svetovna ljubav zapravo nije ništa drugo nego požuda - perverzna<br />
manifestacija izvorne ljubavi. Tzv. ljubav, koja je tako revnosno opevavana<br />
kroz literaturu, filmove, reklame, u svakodnevnom životu, itd. - zapravo je<br />
manifestacija sebičnosti. Dvoje ljudi se vole tek toliko dugo dok su<br />
zadovoljeni njihovi sebični (požudni i pohlepni) interesi. Iako u ovom svetu<br />
ipak ima nesebične ljubavi, ona je u moderno vreme prava retkost. A ljubav<br />
roditelja prema deci je jedna druga kategorija ljubavi, koja sada nije tema<br />
ovog teksta. Svetovna ljubav je kao Adamova jabuka; slatka je, ali je i puna<br />
otrova. Što smo više vezani za nju, time smo više okovani lancima iluzije u<br />
ovom materijalnom svetu.<br />
Evo nekoliko posledica neobuzdane svetovne ‘ljubavi’: abortusi, silovanja,<br />
polne bolesti, razvodi brakova, prostitucija, pad društvenog morala, kriminal,<br />
nasilje itd. Ako bi neograničena požuda bila ono što ljude zaista može da<br />
učini srećnim, onda bi skoro svi ljudi na svetu bili neverovatno srećni. Eto, iz<br />
gore navedenih razloga, biser ove pesme je crne boje.<br />
35
U ovoj pesmi se nekoliko puta pominje rečenica: ‘‘Dragi moj Gospodine,<br />
danas ne mogu da Ti pevam...” Pošto sam zamonašen, deo moje<br />
svakodnevice je pevanje odreñenih molitvi na sanskritskom jeziku. Te molitve<br />
se pevaju uglavnom ujutru i uveče. Ali eto, jednog jutra (na dan kada sam<br />
počeo da pišem ovu pesmu), prožele su me neke emocije nepovoljne za<br />
duhovni život. Malo su me zbunile, naterale na razmišljanje, i poremetile tok<br />
mojih svakodnevnih duhovnih ativnosti. (Ali srećom, to nije dugo trajalo).<br />
Da; činjenica je da se još nikada u ovom životu nisam zaljubio i osetio onu<br />
strast zbog koje je Romeo popio otrov. Obično ne ramišljam često o<br />
svetovnoj ljubavi, ali tog jutra su me osećanja odvela u jedan svet mašte, u<br />
potragu za imaginarnom vilom duge, plave kose.<br />
Krišna je večni dobronamernik i prijatelj svih živih bića. On poseduje sve,<br />
osim ljubavi onih koji ne žele da Mu se predaju. Ali On strpljivo čeka da se<br />
jednog dana probudimo iz iluzije, i shvatimo da je ovaj materijalni svet mesto<br />
bede i raznih vrsta nesreće. Ono malo sreće koju doživljavamo kroz čulno<br />
zadovoljstvo, samo je mamac koji nas još uvek drži u materijalnom svetu, i<br />
pruža nam lažnu nadu da će jednoga dana sve naše nevolje da nestanu, i da<br />
ćemo postati neprestano srećni.<br />
Šta je uopšte sreća? Vede daju vrlo interesantnu definicju: sreća je<br />
privremeno odsustvo nesreće. Da objasnim: pored roñenja, bolesti, starosti i<br />
smrti, postoje još tri vrste nesreća koje doživljavamo izmeñu roñenja i smrti.<br />
One se nazivaju:1) adibautika-kleša (nesreće koje proističu od drugih živih<br />
bića). Npr. sve od ugriza komarca pa do ratnih strahota. 2) adidaivika-kleša<br />
(nesreće koje su uzrokovane elementarnim nepogodama materijalne<br />
prirode), kao npr. suše, poplave, potresi, prekomerne vrućine, hladnoće, itd.<br />
3) adyatmika-kleša (nesreće uzrokovane vlastitim umom i telom), kao npr.<br />
(umom:) depresije, emotivni stresovi (kada nam umre neko drag sl.), fobije,<br />
itd; (telom:) kao npr. muke koje proživljavamo zbog raznih bolesti vlastitog<br />
tela. Dakle, srećom se nazivaju oni trenuci kada ne patimo niti od jedne gore<br />
navedenih nesreća.<br />
Ali pošto je to tako retko, ljudi onda posežu za nekim sadržajima koji mogu<br />
da im odvrate pažnju od nesreće; npr. filmovi, sportski dogañaji, razne igre,<br />
prekomerne seksualne aktivnosti... pa sve do alkoholizma i konzumiranja<br />
droga. Ova poslednja dva ‘rešenja’ su gora od samih početnih problema.<br />
Kada se neko odluči za njih, upada u začarani krug neprestane mizerije.<br />
Sreća koja dolazi spolja, od čulnih objekata, vrlo je privremena i treperava,<br />
dok je za razliku od nje, duhovna sreća potpuno intenzivna i neprestana.<br />
Možemo i ovako da kažemo: materijalna sreća dolazi uglavnom spolja, a<br />
duhovna sreća je ona koja se manifestuje ‘iznutra’, u srcu.<br />
Možete onda da se zapitate: „Kako to da sam nakon toliko godina<br />
praktikovanja bhakti-yoge poželeo da posegnem za materijalnom srećom?“<br />
Odgovor je u tome, da još nisam postigao duhovno savršestvo. Proces<br />
pročišćenja još uvek traje, pa zato i nije čudo da još uvek povremeno<br />
isplivavaju na površinu nekakve sebične želje. Ali ipak, mogu definitivno da<br />
izjavim - da sam za poslednjih devetnaest godina napravio neke krupne<br />
korake prema duhovnom savršenstvu, i da duhovno zadovoljstvo polako, ali<br />
beskompromisno, spaljuje u pepeo moju nižu prirodu. Pošto Krišnini bhakte<br />
36
uživaju Njegovu zaštitu, sigurno mogu da kažem da svakodnevno osećam<br />
Njegova ohrabrenja, i voñstvo u pravom smeru.<br />
Jedan deo ove pesme glasi: “... dosegnuti Tebe, a ne spoznati sebe.”<br />
Nemoguće je spoznati Krišnu, a da prvo ne spoznamo sebe same. Prvi korak<br />
u duhovnom životu je teoretsko razumevanje da nismo ovo telo, a procesom<br />
bhakti-yoge dolazimo do postepene i praktične realizacije tog znanja. To se<br />
naziva samospoznaja. Moja mentalna potraga za crnim biserom nije bilo<br />
ispoljavanje nekih mojih sumnji, već manifestacija Krišnine iluzorne energije.<br />
37
Čarolija arolija<br />
Srce malo jače kuca.<br />
Koji mi je vrag?<br />
Došla je k’o zraka sunca,<br />
kad je prešla prag.<br />
Vetar dune, suknju diže;<br />
kad to vidim, samo blenem.<br />
Želim da je malo bliže,<br />
da na srce stavi melem.<br />
Kada hoda, ljulja grudi<br />
i k’o vila frulu svira.<br />
Neku toplu nadu budi,<br />
prstićima note bira.<br />
Obuzdavam želje kvarne<br />
dok si rosom lice mije.<br />
Al’ kad vidim oči čarne;...<br />
ma da je zmija, uz'o bi je.<br />
K’o boginja putem kroči,<br />
pa odjednom kraj me’ sedne.<br />
U pehar mi vino toči<br />
i šapuće reči medne.<br />
“Poñi sa mnom; mani brigu.<br />
Znadem carstvo za nas dvoje.”<br />
Čita me k’o neku knjigu -<br />
čim pogleda oči moje.<br />
Bokovima svojim njiše.<br />
Ne staje, već ide dalje.<br />
Zrakom sunca pismo piše,<br />
pa mi ga niz vetar šalje.<br />
“Ne odustaj; samo hodaj.<br />
U čarobno carstvo stigni.<br />
Svoje strasti meni podaj,<br />
pa mi rukom suknju digni.”<br />
Kad potrči, samo cupka;<br />
svoje ruke meni pruža.<br />
Ima biser ispod pupka,<br />
a u kosi bela ruža.<br />
39
Miriše k’o gusta smola,<br />
a kreće se poput sene.<br />
Sve poželim da je gola,<br />
privijena tik uz mene.<br />
Koža joj k’o baršun mekan.<br />
Stidljivo po svetu hodi.<br />
Ja je sledim kao zvekan,<br />
ne pitam se kud’ me vodi.<br />
Vodila me kud je htela,<br />
skakućući poput srne,<br />
daleko od svakog sela,<br />
posred neke šume crne.<br />
Stade korak kad joj milo,<br />
pa poljubi moja usta.<br />
Odjednom se Sunce skrilo;<br />
oko mene magla gusta.<br />
Nestala je poput pene.<br />
Moja nada sad’ je mrtva.<br />
U blizini plešu sene;<br />
postao sam nova žrtva.<br />
Srce malo jače kuca.<br />
Zameo se svaki trag.<br />
Gde je sada put do Sunca?<br />
Odneo me neki vrag.<br />
Petite Somme (Radhadesh), 12/02/05<br />
Zagonetna devojka iz ove pesme je Krišnina iluzorna energija maya, koja<br />
se manifestuje na razne načine, uglavnom u obliku vezanosti za seksualna<br />
zadovoljstva. Ona nas kao čarobnom frulom mami, i trudi se da nas drži<br />
čvrsto vezane za materijalna zadovoljstva, i kratkotrajnu (lažnu) sreću ovog<br />
sveta. Obećava nam razne slatke stvari, i ne želi da se setimo svog pravog<br />
identiteta.<br />
Ona je za nas veliki Krišnin test iskrenosti, koji mogu uspešno da proñu<br />
samo oni koji su čvrsto odlučni da izañu iz gliba neznanja, spoznaju istinu,<br />
razviju svoju uspavanu ljubav prema Bogu, odbace svoje lažne identitete, i<br />
konačno se vrate natrag u duhovni svet.<br />
U komentaru na pesmu Dva drveta, možete da pročitate nešto više o<br />
duhovnom svetu, a u komentaru na pesmu Crna leptirica, već sam objasnio<br />
po kom principu maya funkcioniše.<br />
40
Čovek ovek bez bez adrese adrese<br />
adrese<br />
Putujem kroz fjordove južne Finske, sve do tundri iza linije polarnog kruga.<br />
Onda lutam po gradovima i selima Švedske, i zajedno sa Madirom trčim po<br />
zaleñenoj površini Baltičkog mora dok nam se dah ledi na – 20 C .<br />
Nedugo zatim, sedim na balkonu u Sani (glavnom gradu Južnog Yemena), i<br />
slušam kako hodže sa minareta pevaju svoje molitve (pomalo zagušeni<br />
teškim, suvim vazduhom).<br />
Još mi kroz glavu prolaze slike jednog bazara u Sani, dok se penjem na<br />
planinu Kujagadri, koja prkosno strši prema nebu, okružena prašumama<br />
južne Indije (država Karnataka).<br />
Zatim se nañem u Londonskoj vrevi, nošen masom ljudi u Oxford street-u.<br />
Nakon toga posećujem prijatelje po ostrvima Jadranskog mora.<br />
Ubrzo zatim pitam prvog prolaznika: “Izvinite, gde se nalazi muzej Louvre, i<br />
u kom smeru može da se doñe do katedrale Notre Dame?”<br />
Moja odeća je još uvek natopljena aromom pariških ulica, dok idem na<br />
spavanje, umoran zbog duge vožnje od Cherbourga u Normandiji, pa sve do<br />
Dublina.<br />
Sedim na aerodromu u Moskvi, i puši mi se iz glave što moj let kasni, dok mi<br />
u ušima još uvek odzvanjaju tonovi keltskog folklora, koji su za turiste svirali<br />
u jednom gradu na mom putu do Donegala, na severu Irske.<br />
Nakon dolaska iz Rusije, sedim na obali Gange, namazan svetim blatom, za<br />
koje kažu da ima lekovita svojstva.<br />
Onda me zatim bole kosti od dva dana duge i neudobne vožnje, vozom od<br />
Calcutte do Bombaya.<br />
(U meñuvremenu su prošle mnoge godine, a ja sam i dalje putovao).<br />
U starom, istorijskom delu Beča - sedeo sam u katedrali Stephan Kϋrche, i<br />
slušao predstavu nekog Bachovog muzičkog komada, sviranog na orguljama.<br />
Razmišljao sam o tome dok sam hranio golubove u jednom od luxemburških<br />
parkova.<br />
Zatim sam opet, kao pre par godina, gledao u misteriju polarne svetlosti<br />
jedne Švedske zime.<br />
Onda mi je otac rekao: “Sine, zašto ne ostaneš ovde u Požegi? Vidi kako je<br />
rodna ova zlatna dolina. Tumaraš po svetu u potrazi za srećom.<br />
Jesi li je već našao?”<br />
Na aerodromu u Abhu-Dabiju sam se sećao reči svoga oca, sedeći u uglu,<br />
sklupčan kao klošar iz Lyona, koga sam sreo pre tri meseca.<br />
Pred kraj dana se polako šetam uz obalu Yamune, i zaboravljam na sve<br />
nevolje i mizerije, da bi već nakon dve nedelje primao lekarsku pomoć u<br />
jednoj bolnici u Belfastu (nakon što sam odradio neku svoju lošu karmu).<br />
Onda sam jednoga dana spakovao svoj kofer, i otputovao u Somogyvamos<br />
(to je jedna varoš južno od Balatona.)<br />
Par dana nakon toga, doručkovao sam u Pragu na obali Vltave.<br />
(Uveče mi nije bilo dobro, pa sam se skoro prebacio preko palube dok sam<br />
povraćao u La Manche, na svom putu do Dovera).<br />
Ali ni tu nisam stao; i dalje sam nastavio da putujem po staroj, dobroj<br />
42
Evropi, i staroj, dobroj Aziji.<br />
Usledili su: Sirija, Italija, Danska, Bosna...<br />
Lutao sam tako po čaršijama, avenijama i bespućima; šetao se seoskim<br />
putevima, bulevarima i dvorištima; prolazio sam trgovima, livadama i<br />
lukama; trčao po šumama, raznim drumovima i morskim obalama...<br />
I evo me sada, nakon deset godina lutanja, sedim u jednoj sobi u Dundeeju<br />
(Škotska), pitajući se, jesam li zaista našao sreću do sada.<br />
U meñuvremenu sam živeo u raznim državama, uvek misleći da je s druge<br />
strane puta trava zelenija.<br />
Sretao sam ljude razne; crvene, bele, žute i crne.<br />
Sretao sam kriminalce, prostitutke, policajce;<br />
sretao sam bogataše, sirotinju, mafijaše;<br />
viñao sam ljude fine, klošare i balerine;<br />
viñao sam duhovnjake, lihvare i svetovnjake;<br />
sretao sam pacifiste, političare i naciste;<br />
sretao sam pedofile, narkomane, dobre vile;<br />
viñao sam cirkuzante, poštenjake, prevarante;<br />
viñao sam ja mudrace, sveštenike i mrtvace...<br />
I svako od nas je, na neki svoj način, tražio vlastitu sreću, zaboravljajući da<br />
fini pesak u našem malom satu, polako ali sigurno ističe na dole - sve dok<br />
jednoga dana više ništa ne preostane.<br />
Od kakve koristi će nam tada biti sve naše davno prošle ljubavi i<br />
zadovoljstva, sve godine teškog rada, sve bogatstvo i ušteñevina?<br />
Od kakve će nam koristi biti roñenje u aristokratskoj porodici, mladalačka<br />
lepota i akademsko obrazovanje, na koje smo bili toliko ponosni?<br />
Kada malo bolje razmislim - vreme je sve što sam ikada stvarno posedovao.<br />
Sve ostalo je dolazilo i odlazilo; samo je vreme strpljivo trajalo.<br />
I još uvek traje - sve dok neka nevidljiva ruka ne okrene moj pešćani sat, i<br />
onda ponovo sve od nekog drugog početka.<br />
Ali pre nego što se to desi, valjalo bi životu dati smisao, i dotaknuti sreću<br />
koja već od davnina postoji u svima nama, ali je zanemarena, jer je<br />
nevidljiva, mudra i duhovna.<br />
Kada tu sreću spoznam, meni više neće biti važno što nisam neko sa<br />
uspešnom karijerom, srećnom porodicom i toplom kućom u cvetnoj dolini.<br />
Više mi neće biti važno, jer ja sam ionako - samo čovek bez adrese.<br />
Dundee, 09/09/02<br />
Tema ove pesme u prozi (ili priče?) je neizbežni uticaj vremena. Već<br />
vekovima razni mudrijaši naprežu svoje moždane vijuge da bi pronikli u<br />
tajne vremena, zagospodarili prostranstvima prošlosti, sadašnjosti i<br />
budućnosti, otisnuli se u neku višu dimenziju kroz ‘vremenske rupe’, ili pak<br />
uplovili u tajne paralelnih svetova. Koliko je samo fantastičnih priča o<br />
vremeplovima do sada izmišljeno za decu i odrasle? Mnogi naučnici i filozofi<br />
uporno veruju da će jednoga dana uspeti da zaustave starenje, i stave uticaj<br />
vremena pod svoju kontrolu. Uzalud im je ta nada! Svi oni koji poznaju tajne<br />
vedske mudrosti, znaju da je vreme neporazivo, jer ono je Krišnina energija.<br />
43
Svako živo biće, i svaki neživi objekt - u ovom materijalnom svetu -<br />
podložan je uticaju vremena. Od svih slavnih kraljeva, umetnika i filozofa iz<br />
prošlosti - sada su ostala samo imena na papiru.<br />
Kada se rodimo, ne posedujemo ništa, osim milosti i ljubavi roditelja, a<br />
mnogi su lišeni čak i toga. Tokom života prisvajamo predmete i osobe koje<br />
počnemo da nazivamo ‘svojima’. Istovremeno se jako vežemo za sve što<br />
smo stekli: porodicu, bogatstvo, kuću, imanje, itd. I onda, u jednom<br />
trenutku, manje ili više iznenada - doñe vreme u obliku smrti, i oduzme nam<br />
sve.<br />
Kada umremo, neki drugi ljudi naslede sve što smo teškom mukom stekli, i<br />
marljivo čuvali, a mi tada od toga više nemamo apsolutno ništa. I onda sve<br />
opet iz početka, u nekom drugom telu. Kako vam to zvuči? Kao velika<br />
prevara, zar ne? Paradoksalno je - da nas u toj igri ne vara niko drugi nego<br />
mi sami sebe. Svako od nas, u svakom trenutku, ima svoju slobodnu volju - i<br />
mogućnost izbora - da iskoračimo iz kolotečine svetovnog života. I kao što<br />
sam već spomenuo u samoj pesmi, vreme je sve što zaista posedujemo. Ljudi<br />
obično prespavaju polovinu svoga života. Petnaestak godina provedu u dečjim<br />
igrama, a ono malo vremena što je preostalo, potroše na težak rad, trku za<br />
karijerom, i razbibrigu - bez da se ikada zapitaju: “Čemu je sve to vredelo?“,<br />
„Koji je uopšte smisao života?“, i „Ko sam uopšte ja?” Možda zvuči grubo, ali<br />
jedno zrno vedske mudrosti kaže: ljudsko društvo nije bolje od životinjskog,<br />
ukoliko se bavi samo razmnožavanjem, jedenjem, spavanjem i branjenjem<br />
(na malo drugačiji način nego kako to rade životinje).<br />
Zaista, pogledajte samo oko sebe, i videćete da novine, radio, televizija i<br />
filmska industrija gotovo da i ne govore ni o čemu drugom, do o raznim<br />
nijansama seksualnog života, jedenja, spavanja i branjenja. Mnogi profiteri<br />
znaju da vešto iskoriste ljudsku tupost, pa zgrću ogromne pare<br />
promovisanjem grešnog života (ubijanja životinja i jedenja mesa,<br />
intoksikacije, porno-industrije, seksualnog promiskuiteta i kockanja). U tu<br />
svrhu se koriste medijima, i svakodnevno nam ispiru mozak nametanjem<br />
cigareta, alkohola, drugih droga, i ostalih štetnih proizvoda upakovanih u vrlo<br />
privlačnu i šarenu ambalažu. Uveravaju nas - kako nema ništa loše u tzv.<br />
slobodnoj ljubavi, podižući seksualnu svesnost ljudi do te mere da maloletnici<br />
postaju silovatelji, seksualni manijaci i pedofili. Ljudi masovno vrše abortuse,<br />
a slučajevi incesta 7 nisu više samo retka izopačena pojava, već gotovo<br />
svakodnevica, koja polako ali sigurno postaje normalni deo života.<br />
Lista trikova koje nam profiteri na razne načine podvaljuju, prilično je<br />
dugačka. Iskorenjivanjem religijskih i socijalnih vrednosti u ljudima, čitavo<br />
čovečanstvo su pretvorili u široko potrošačko društvo, čvrsto utemeljeno na<br />
grubom materijalizmu. Mediji temeljno sprovode ‘reformu’ ljudske svesti,<br />
pretvarajući ljude u poslušne, naivne potrošače, i uglañene monstrume pune<br />
7 Incest znači seks sa bližim roñacima. Može biti sporazuman i spontan, ali je u većini<br />
slučajeva nasilan. Švedska ima najveću stopu incesta u Evropi. Dok sam živeo u<br />
Švedskoj, neko mi je preveo članak iz novena, koji je opisivao sociološki i psihološki<br />
problem koji nastaje kada muškarci primoravaju svoje kćeri na seks.<br />
44
loših osobina. Udaljili su nas od izvornog, duhovnog i prirodnog života,<br />
nemilosrdno uništavajući sve društvene vrednosti. Dobro napumpani<br />
ideologijom hedonizma, počeli smo da crkve i ostala svetišta pretvaramo u<br />
disko-barove, kuglane i kockarnice. Kakva lakrdija!<br />
U nekim državama, kao SAD, čak je i satanizam legalizovan, i priznat skoro<br />
kao neka verodostojna religija. Obožavaoci ñavola otkupljuju napuštene<br />
crkve, i u njima vrše obrede za zadovoljenje mračnih sila. Čovek današnjice,<br />
žrtva demonske propagande – ulaže čitav svoj život u jurnjavu za<br />
bogatstvom, luksuzom, visokim položajem i nezasitim seksualnim životom –<br />
iako te stvari nisu nikada i nikome donele trajnu istinsku sreću, i mir uma.<br />
Požuda, pohlepa i gnev se promovišu kao poželjne osobine. Najcenjeniji ljudi<br />
u društvu su bogataši, sportisti i zabavljači. O istinskim svecima malo ko da<br />
još uopšte i govori, a Božić je postao dan kada se najviše orgija i luduje.<br />
Pomahnitali zahtevi potrošačkog društva brzo pretvaraju ovu planetu u veliki<br />
urbani megakompleks. Tradicionalne kulture i vrednosti bivaju uništavane, a<br />
ljudi se svode na šrafove u masivnoj ekonomskoj mašini. Ljudi više ne mogu<br />
da veruju ni vlastitim supružnicima, roditeljima ili deci. Kriterijumi modernog<br />
čoveka su postali izopačeni.<br />
‘Napredak’ na koji smo toliko ponosni je jednostavno mamac koji nas<br />
primorava da radimo kao zveri, da bi se konačno dočepali sreće i<br />
zadovoljstva. Ali na žalost, potrošački tempo koji nam je nametnut, toliko<br />
uznemirava naše umove, da su nam potrebne pilule da bismo koliko-toliko<br />
mirno zaspali. Potrošački stampedo, i trka za materijalnim čulnim uživanjem,<br />
vrlo brzo i uspešno pretvaraju stanovnike ove planete u psihopate,<br />
neurotičare, šizofreničare i manijake raznih vrsta. (Svakom trećem čoveku u<br />
SAD je potrebna psihološka pomoć).<br />
Da stvar bude još gora, nalazimo se u nemilosti mafije, korumpirane<br />
policije, i političara koji čak i decu šalju u ratove. Zakon nam kroje kriminalci,<br />
koji su - ili neuhvatljivi, ili nedovoljno kažnjeni. Ovo su samo neki od plodova<br />
sveta tehnologije koji nas otuñuje od samih sebe. Odvratne li ‘civilizacije’!<br />
Opisujem to rečima muzičara Nitin Sawhneya:<br />
‘‘Tehnologija je droga. Ne možemo da je se nasitimo.<br />
Hranimo njome svoju decu, posmatrajući kako odrastaju, živeći<br />
na dijeti koja razara njihova čula. Upalite TV, i neko će vam reći<br />
da je 50.000 umrlo u Indiji. Dve sekunde kasnije gledate<br />
komediju. Tehnologija to može da učini. Nudi nam veštačke<br />
realnosti koje nas čine neosetljivima na svet stvarne realnosti.<br />
Heroin ima isti učinak. U suštini, svi smo zavisnici – zavisni od<br />
komfora i udobnosti koje pruža tehnologija – zavisni od ideje da<br />
je napredak u direktnom odnosu sa veličinom ekrana računara. S<br />
druge strane, bogati klinci u Americi ubijaju jedni druge, dok<br />
klinci iz Soweta ne mogu da prestanu da se smeju. Dakle, ko je<br />
zaista napredan?... Kada pogledam ispred sebe, vidim dva puta –<br />
duhovni i materijalni. Dva sveta – jedan razvijeni, i jedan u<br />
razvoju. Sami odredite koji je koji.”<br />
45
Zar nije apsurdno što moramo da prolazimo kroz sve te prevare i iluzije,<br />
uprkos tome što smo u svom izvornom, duhovnom stanju večni, puni<br />
savršene mudrosti i neograničenog blaženstva? Vreme neumoljivo prolazi, na<br />
nama je da ga iskoristmo za duhovnu spoznaju, koja je najznačajnija odlika<br />
koja nas čini superiornijima od životinjskog carstva.<br />
U duhovnom svetu vreme takoñe postoji, ali ono nema nekakav negativni<br />
uticaj na duhovna tela osoba koje tamo žive. Zaista, jedini način da<br />
nadiñemo uticaj vremena je taj - da dostignemo duhovno savršenstvo,<br />
delujući u skladu sa svojom večnom dharmom (vidi komentar na pesmu<br />
Balada o paloj duši), prekinemo svoje vezanosti za materijalna zadovoljstva,<br />
i objekte, i ponovo probudimo svoju uspavanu ljubav prema Krišni. Jedino na<br />
taj način možemo da postanemo kvalifikovani da se vratimo natrag u<br />
duhovni svet, odakle smo jednom jako davno došli.<br />
Nemojte da upadnete u istu zamku kao mnogi ljudi u prošlosti, misleći:<br />
“Još imam vremena za uživanje. Kada ostarim, posvetiću se duhovnom<br />
životu, i prekinuću sve vezanosti za materijalni svet.” Kako uopšte možemo<br />
da budemo sigurni da ćemo da doživimo starost? Smrt može da doñe<br />
nenadano, već danas. I zato Krišna kroz Vede poručuje:<br />
“Ako želiš da napraviš duhovni napredak, treba da misliš da će<br />
smrt doći u sledećem trenutku; ali ako želiš da budeš srećan<br />
u svetovnom životu, treba da misliš kako nikada nećeš umreti.”<br />
46
Dualnosti<br />
Dualnosti<br />
Kada počinim greh - zažalim,<br />
a kada ne počinim - zaželim.<br />
U oba slučaja patim, jer sam podložan dualnostima,<br />
koje me sa dna doline - bacaju na vrh klisure.<br />
Isušuju moja pluća u morskim dubinama.<br />
Bakljama požude prže moje telo, sve dok ne dobijem ozebline.<br />
Glavu mi guraju u kovčege s leševima, sve dok ne osetim miris anñeoski.<br />
Teraju me da plačem od sreće, sve dok ne primetim da jecam od očaja.<br />
Mač mi u ruke daju, i kažu da se njime sreća kuje.<br />
Otrov mi na jezik stavljaju, sve dok ne osetim slast ambrozije.<br />
Snegom me zatrpavaju, dok mi ne sagore želju za istinom.<br />
Duvaju vetrove u moja jedra, sve dok se ne nasučem na nekoj peščanoj<br />
dini...<br />
Oh, da; dualnosti materijalne prirode<br />
su tek oružje u rukama kraljice obmane,<br />
koja svojim zanosnim telom, i milozvučnim rečima,<br />
baca na kolena i najveće čarobnjake ovog univerzuma.<br />
Iz debelih knjiga drevne mudrosti saznajem - da ona nije gospodarica, već<br />
sluga.<br />
Sluga Onoga koji poseduje sve - osim moje ljubavi,<br />
kao lotosovog cveta, koji će jednog dana da proklija iz mog srca.<br />
I tek kada Mu taj cvet predam, za mene će ova<br />
turobna čarolija - prestati.<br />
Limerick, 08/05/01<br />
Dualnosti materijalne prirode su vrlo zbunjujuće za uslovljena živa bića<br />
(ona koja se poistovećuju sa telom u kome trenutno borave). Svako<br />
pokušava da izbegne lošiju stranu realnosti materijalne prirode (patnju,<br />
siromaštvo, bol, mržnju, strah, itd). Prirodno je da svi teže užicima, obilju,<br />
sreći, ljubavi, itd. Ali, posmatrano sa duhovnog stajališta – ta svetlija strana<br />
materijalne prirode veže uslovljena živa bića za svet materije, i neminovno,<br />
za sve što ide sa njime u paket-aranžmanu - vlastito telo, tuña tela, ponovno<br />
roñenje, bolesti, starost i smrt.<br />
Gospodin Krišna poručuje u Bhagavad-giti - da je vrlo mudra ona osoba<br />
koja je nadišla dualnosti materijalne prirode (što uključuje i materijalne<br />
užitke), i koja je došla na nivo duhovne svesnosti. Tek na nivou duhovne<br />
svesnosti, inteligentne osobe mogu da iskuse večno duhovno blaženstvo,<br />
koje je svojstvena karakteristika svakog živog bića. To duhovno blaženstvo,<br />
koje kulminiše u nesebičnoj ljubavi prema Krišni – ne može da doñe do<br />
izražaja toliko dugo - dokle se osoba poistovećuje sa materijalnim telom, i<br />
materijalnom svesnošću.<br />
48
Evo pogodnog poreñenja. Krišnina materijalna (iluzorna) energija nametne<br />
svakom uslovljenom biću odreñeni ‘hardware’ (tj. telo), i ‘software’, odreñeni<br />
program po kome se ponaša (tj. svesnost), u skladu sa dobijenim telom.<br />
Zbog toga se živo biće u telu psa ponaša kao pas, živo biće u telu svinje se<br />
ponaša kao svinja, živo biće u telu čoveka se (uglavnom) ponaša kao čovek,<br />
itd. Ovo poreñenje navodi na zaključak - da su sva uslovljena živa bića baš<br />
kao kompjuterizovani roboti (a ima ih raznih oblika), koji funkcionišu<br />
(ponašaju se) u skladu sa programom (’software’-om), koji im je nametnut.<br />
Ali, zaista, naša prava, večna duhovna priroda - nema apsolutno nikakve<br />
veze ni sa nametnutim ‘hardware’-om (telom), ni sa ‘software’-om<br />
(materijalnom svesnosću). Čitava ideja vedske literature je ta, da nam<br />
ponudi duhovno znanje o tome kako možemo da odbacimo niz nametnutih<br />
materijalnih identiteta (iz života u život), i prestanemo da budemo roboti, tj.<br />
zombiji, i o tome - kako možemo da probudimo svoj večni, istinski identitet<br />
živog bića, koje ima svoj večni odnos sa Krišnom. Taj odnos je temeljen na<br />
nesebičnoj duhovnoj ljubavi, koja se razmenjuje sa obe strane – Krišnine i<br />
naše. To duhovno savršenstvo se jezikom sanskrita naziva sanatanadharma,<br />
‘večna i izvorna dužnost (ili odlika) živoga bića’.<br />
49
Dva Dva drveta<br />
drveta<br />
Na obali jezera stoji jedno drvo, čiji se oblik odražava<br />
na mirnoj površini vode.<br />
Odraz toga drveta je neuhvatljiv i kratkovečan,<br />
a predstavlja čarobni svet snova, u kome se puno toga dešava,<br />
a ništa večno ne ostaje.<br />
Prijateljstva, ljubavi i osećanja, povezani su samo sa raspadajućim telima,<br />
koja se pre ili posle pretvaraju u prah, i konačno, padaju u večni<br />
zaborav.<br />
Stanovnici sveta snova - neprestano žive u iluziji da su budni,<br />
iako iz trena u tren sanjaju; jedan tren - da su prosjak,<br />
drugi tren da su - kralj, jedan tren da su - čovek, drugi tren da su - pas...<br />
...i tako u nedogled.<br />
Oni su kao bedni glumci, koji milionima godina menjaju svoje kostime,<br />
penjući se po granama iluzornog drveta, sve dok jednog dana ne spoznaju<br />
- da tek puki odraz na vodi - nije njihov pravi dom.<br />
To drvo mudraci nazivaju - materijalni svet.<br />
Nasuprot njemu, sa krošnjom na gore i korenjem na dole,<br />
nalazi se istinsko drvo, do kog se jako teško stiže.<br />
Ono predstavlja čarobni svet istine i večnosti.<br />
To drvo mudraci nazivaju duhovnim svetom.<br />
Svet u kome je svaka reč pesma, a svaki korak ples;<br />
u kome je svaka misao ljubav, a svaka ljubav pokret;<br />
u kome je svaki pokret služenje, a svako služenje je sreća;<br />
u kome je svaka sreća istina, a svaka istina je večna.<br />
O, da; zaista postoji svet - u kome svako drvo ispunjava želje,<br />
a svaka želja je nesebična.<br />
Da bi se došlo u taj svet, potrebno je da se svi gresi spale u pepeo,<br />
iz koga se vije gusti crni dim.<br />
Potrebno je da se preda svoja vezanost za svetovna uživanja;<br />
potrebno je da se na žrtveni oltar ponudi čisti um, čiste reči, i čisto telo;<br />
potrebno je da se spozna - da je istina sve ono što je večno,<br />
a iluzija - tek kratkotrajna i izvrnuta slika istine.<br />
Potrebno je da se čuje zvuk neba,<br />
oseti dodir vetra,<br />
vidi boja vatre,<br />
okusi ukus vode,<br />
i oseti miris zemlje.<br />
Potrebno je – da se zauvek odagna pohlepa iz uma,<br />
požuda iz čula,<br />
gnev iz srca,<br />
mržnja iz inteligencije,<br />
i zavist iz čitavog bića.<br />
51
Jedino na taj način su duše dobrodošle u svet večnosti,<br />
kojim gospodari kralj ljubavi, boje plavog safira.<br />
Veli Iž, 08/08/02<br />
Poreñenje o drvetu na obali jezera koje se odražava na površini vode, već<br />
hiljadama godina koriste duhovni učitelji, gurui, kako bi svojim učenicima<br />
objasnili večne istine o dva sveta: duhovnom i materijalnom. Različite<br />
religijske tradicije imaju i različite koncepcije o duhovnom svetu, koji se<br />
uglavnom pogrešno tumači kao raj. Ja ću u ovom komentaru ukratko da<br />
protumačim vedsko objašnjenje, koje u krajnjoj liniji dolazi od samog<br />
Gospodina Krišne. Duhovni svet nije moguće da se pojmi, čak ni najbujnijom<br />
ljudskom maštom, iako je u vedskoj literaturi, naročito u Šrimad-<br />
Bhagavatamu, prilično slikovito opisan. Taj svet se na sanskritu naziva<br />
Vaikuntha, što znači - mesto bez nevolja. Duhovni svet je večan i<br />
neograničen. Nastanjen je neograničenim brojem živih bića, koja se<br />
neprestano nalaze u stanju duhovnog blaženstva.<br />
Za razliku od ovog materijalnog sveta, stanovnici duhovnih planeta se ne<br />
razlikuju od svojih tela. Oni jesu telo. Duhovne duše koje su u materijalnom<br />
svetu uslovljene lažnim egom i ostalim kontaminacijama, borave u<br />
materijalnom telu i sićušne su kao 1/10.000-ti deo vrha vlasi kose. Meñutim,<br />
kada procesom bhakti-yoge osoba postane kvalifikovana da se vrati u<br />
duhovni svet, ona ponovo poprimi svoj večni duhovni oblik. Tela stanovnika<br />
duhovnog sveta izgledaju spolja manje-više kao i naša, ali s tom razlikom da<br />
su njihova tela nezamislivo lepa, i nisu podložna uticaju vremena i zakona<br />
materijalne prirode, tj. ne stare i nikada se ne razboljevaju.<br />
Svako u duhovnom svetu ima neku službu za Krišnu, i kroz tu službu sa<br />
Njime razmenjuje odnos uzajamne duhovne ljubavi. Duhovni svet je<br />
uporeñen sa pravim drvetom na obali jezera, jer predstavlja večitu realnost.<br />
Odraz tog drveta na površini jezera može da se uporedi sa iluzornim<br />
materijalnim svetom, punim različitih nevolja. Ovaj materijalni svet nije<br />
iluzoran u smislu da ne postoji, ili da je samo neka mašta, koju mi<br />
doživljavamo u glavi. Ne. On je stvaran, ali u njemu je sve privremeno, i<br />
podložno stvaranju i uništavanju. Jedina prava iluzija u ovom svetu je to -<br />
što se neprestano identifikujemo sa nečime što nismo (različite vrste tela), i<br />
onda još povrh toga mislimo kako je moguće da se postane savršeno srećan<br />
kroz svako telo koje dobijemo.<br />
Ovaj materijalni svet se naziva mrityuloka, što znači planeta (ili svet)<br />
smrti. Vede ga dele na tri planetarna sistema. Pre svega, postoji ogroman<br />
broj materijalnih univerzuma, koji su različitih veličina (ovaj naš je jedan od<br />
najmanjih). Svaki univerzum ima oblik lopte, čija se površina sastoji od<br />
suptilnih materijalnih elemenata. Unutrašnjost ‘lopte’ je ispunjena velikim<br />
brojem materijalnih planeta, koje se dele na: 1) niže planetarne sisteme (tu<br />
se izmeñu ostalog, nalaze i 28 paklenih planeta), 2) zemaljske planete, i, u<br />
gornjem delu univerzuma su - 3) rajske planete.<br />
52
Vede daju infomaciju da je apsolutno svaka planeta nastanjena<br />
inteligentnim živim bićima. U čitavom univerzumu postoji 8.400.000 različitih<br />
vrsta živih bića. Na rajskim planetama stanovnici žive 60.000 sunčevih<br />
godina, i imaju nezamislive mogućnosti čulnog uživanja, što je još uvećano i<br />
mističnim moćima koje poseduju. Na te planete odlaze oni koji su tokom<br />
života vršili pobožne delatnosti, npr. hranili siromašne ljude, vodili brigu o<br />
siročadi, finansirali nabavku lekovima i ostalim potrepštinama za ljude u<br />
nerazvijenim zemljama, itd. Ukoliko takvi dobrotvori nisu istovremeno vršili i<br />
grešne delatnosti (koje ću opisati malo kasnije), onda su nakon smrti<br />
kvalifikovani da se rode na rajskim planetama. Ali to nije savršenstvo života,<br />
jer konačno i stanovnici rajskih planeta moraju da umru, i kada potroše svu<br />
svoju dobru karmu, ponovo se rañaju na zemaljskim planetama.<br />
Karma literarno znači aktivnost, a predstavlja materijalni zakon akcije i<br />
reakcije. Oni koji vrše dobre i pobožne aktivnosti, stvaraju sebi zalihe dobre<br />
karme, zbog koje se rañaju ili na višim (rajskim) planetama, ili na<br />
zemaljskim planetama u bogatim porodicama. Ljudi koji vrše grešne<br />
aktivnosti su primorani da se nakon odreñenog vremena nezamislivog<br />
ispaštanja na paklenim planetama, rode u nižim životnim oblicima, kao npr.<br />
svinje, crvi, pacovi, itd; ili ponovo kao ljudi, ali u teškim životnim uslovima.<br />
Teški životni uslovi mogu da se manifestuju kroz telesne i mentalne mane,<br />
kroz okruženje u kome žive (npr. država u kojoj se vodi rat), ili u kombinaciji<br />
i jednog, i drugog. Zakon karme objašnjava biblijsku izjavu “Kako seješ,<br />
tako ćeš i žnjeti.” To je ujedno i odgovor na često postavljano pitanje:<br />
“Zašto se loše stvari dešavaju dobrim i nevinim ljudima?” Odgovor:<br />
Manifestacija loše karme iz prošlog života.<br />
Ako ne bi postojao zakon karme, akcije i reakcije, onda bi svako mogao da<br />
radi šta bi hteo, i na kraju života bi svakome bilo isto. U tom slučaju bi onda<br />
bilo svejedno da li neko živi život kao A. Hitler, ili kao majka Tereza. Krišna<br />
daje u Vedama vrlo specifičnu listu grešnih, pobožnih, i duhovnih<br />
(transcendentalnih) delatnosti. Neke od pobožnih sam već pomenuo, a sada<br />
ću da navedem neke od grešnih: 1) ubijanje životinja i jedenje mesa, 2)<br />
nedozvoljene seksualne aktivnosti, 3) intoksikacija (bilo koji oblik; droge,<br />
alkohol, cigarete itd.), 4) kockanje. Ova lista je naravno mnogo duža, ali ja<br />
sam pomenuo samo osnovne (i najkrupnije) četiri vrste grešnih delatnosti.<br />
Svaka od njih još ima svoje podele, i pod-podele. Npr., jedna od grešnih<br />
delatnosti koja spada u grupu br.2, je vršenje abortusa. Pri tome, reakciju<br />
dobijaju svi koji su na bilo koji način odgovorni.<br />
Iz pomenutih razloga, vaišnave izbegavaju sve vrste grešnih delatnosti.<br />
Praktikovanje duhovnog života, i vršenje grešnih delatnosti - su dva<br />
dijametralno suprotna pojma. Duhovni život spaljuje prošlu karmu, a grešni<br />
život stvara nove karmičke reakcije, zbog kojih grešnici moraju ponovo da se<br />
rañaju u vrlo lošim telima, i vrlo lošim okolnostima. Žalosna je činjenica - da<br />
u svim velikim svetskim religijama postoji ogroman broj sledbenika koji<br />
redovno odlazi u crkvu, džamiju, hram ili sinagogu, tamo jednom nedeljno<br />
upute molitve ili vrše religijske rituale, a u privatnom životu vode vrlo grešan<br />
život. To je lakrdija, koja nema nikakve veze sa pravom duhovnošću. Ja<br />
takav oblik duhovnosti nazivam - komercijalnom religijom.<br />
53
Molim vas, uočite razliku izmeñu pobožnih (religijskih) i duhovnih<br />
(transcendentalnih) delatnosti, kako ću sada da vam objasnim. Izvorna ideja<br />
svake religije je da ljude načini bezgrešnim, nevezanim za materijalno čulno<br />
uživanje, i probudi u njima osećanja poštovanja i ljubavi prema Bogu, i svim<br />
ostalim živim bićima (uključujući životinje i biljke, kako je svojim primerom<br />
pokazivao sveti Franja Asiški).<br />
Na žalost, tokom mnogih vekova, religijski standardi su se jako razvodnili,<br />
a kao rezultat toga - ljudski moral je strašno opao. Jeftino, površno sleñenje<br />
religijskih principa može da osobu, u najboljem slučaju, dovede do rajskih<br />
planeta u ovom materijalnom univerzumu. Ali, kao što sam već ranije<br />
napomenuo, to nije kraj svim nevoljama. Nasuprot komercijalnoj duhovnosti,<br />
prava duhovnost nije ograničena geografskim granicama i sektaškim<br />
podelama. Ona ne pravi razliku u boji kože i vrsti tela, već sve ljude koji su<br />
zainteresovani, vodi putem bezgrešnog delovanja, odvojenosti od<br />
materijalnog uživanja i putem kontrole čula - sve do ljubavi prema Bogu, i,<br />
konačno, povratka u duhovni svet.<br />
Prava duhovnost je naučni proces; sinteza filozofije i religije. Evo jednog<br />
interesantnog poreñenja. Zamislite davljenika - kako se na morskoj pučini<br />
grčevito bori za život, u pokušaju da se održi na vodi. Dolazi spasilačka ekipa<br />
u čamcu, skine sa davljenika košulju, i vrati se prema kopnu, ostavivši<br />
čoveka da se udavi. Zvuči blesavo, zar ne? To je upravo ono što puka<br />
religijska pobožnost čini ljudima. U ovom poreñenju, košulja predstavlja telo,<br />
a sam čovek predstavlja živo biće (dušu). Pobožni dobrotvori vode brigu<br />
samo o ljudskim telima (lečenje bolesnih, zbrinjavanje beskućnika, otvaranje<br />
sirotišta, hranjenje gladnih, itd.) Meñutim, oni koji su mudri i istinski<br />
duhovni, usmeravaju svoju pomoć na samu osobu (dušu), a ne na spoljašnji<br />
prekrivač, košulju, (tj. telo).<br />
Iz tog razloga mudraci, pre svega, pomažu ljudima širenjem duhovnog<br />
znanja, tj. daju im uputstva kako treba da deluju - da bi što pre dostigli<br />
duhovno savršenstvo i vratili se u duhovni svet. To je pravo dobročinstvo;<br />
spašavanje davljenika koji se dave u okeanu materijalnog postojanja. Ali to<br />
ne znači da istinski svete osobe nemaju milosti prema telima živih bića! Ne!<br />
Onaj ko je zaista duhovno napredan, prirodno je milostiv, pa će uz duhovnu<br />
pomoć ponuditi i materijalnu. Ovim želim da kažem da pobožne delatnosti<br />
imaju svoju pravu vrednost - tek kada su prilog duhovnoj pomoći. Iz tog<br />
razloga i mi, članovi ISKCON-a (Meñunarodnog društva za svesnost Krišne),<br />
imamo nekoliko meñunarodnih programa za pomoć unesrećenima širom<br />
sveta. Naš najistaknutiji program se zove ‘Food For Life’ (‘Hrana Za Život’), a<br />
sastoji se od pripremanja vegetarijanske hrane, koja se zatim spiritualizuje<br />
nuñenjem Krišni na oltaru, a potom deli unesrećenima (Čečenija, Afganistan,<br />
Indija, Bangladeš, nekoliko Afričkih zemalja, itd.) Tokom rata u bivšoj<br />
Jugoslaviji, program ‘Food For Life’ je spasio nemali broj ljudskih života,<br />
naročito u Sarajevu.<br />
54
Gola Gola Istina<br />
Istina<br />
Razodeni se, Istino draga.<br />
Svojim stidljivim, ali elegantnim pokretima<br />
- obnaži svoje oble grudi,<br />
pa da vidimo - ko će pokušati da ih posiše.<br />
O, lepotice, što postojiš od praiskonskih vremena,<br />
sklizni polako sa savršeno oblikovanih bokova<br />
svoje nežne gaćice satkane od večitih tajni,<br />
pa da vidimo - ko će pokušati da te obesčasti.<br />
O, devojko zlatnih uvojaka, što koračaš praćena maglom;<br />
razmakni svojom mekom rukom<br />
veo, što ti skriva divne oči, plave kao lan,<br />
pa da vidimo - ko će prići da se u njih zagleda.<br />
O, lepotice dugih belih nogu,<br />
zaustavi svoj laki korak na tren,<br />
i postavi mirno svoja stopala jedno uz drugo,<br />
pa da vidimo - ko će se sagnuti da ih poljubi.<br />
O, nevina devojko opojnog osmeha,<br />
pokreni svoje pune usne što mirišu na med,<br />
i tiho, ali odlučno, izgovori reči<br />
vekova prošlosti i budućnosti,<br />
pa da vidimo - ko će prići da te posluša.<br />
O Istino, kreposna boginjo pravednika,<br />
izvuci jedan mirisni cvet iz svoje kose,<br />
i drži ga ispred sebe na ispruženom dlanu,<br />
pa da vidimo - ko će biti dostojan da ga dobije na poklon.<br />
Od kada je sveta i veka,<br />
mnogo je onih koji te se boje,<br />
pa želeda te staviti pred streljački stroj,<br />
ili okuju u rñave lance zaborava.<br />
Ali tek kada pomisle da su uspeli,<br />
shvate da tumaraju u magli,<br />
ne znajući u kom si pravcu otišla.<br />
Oni jedino mogu da nabace na tebe<br />
hrapavi prekrivač od laži i prevare,<br />
(da bi te sakrili od onih koji žude za tobom).<br />
56
Molim te, zbaci sve to sa sebe;<br />
čak i nežnu odeću koju inače nosiš.<br />
Želim da te vidim - potpuno golu.<br />
Takva si mi - najlepša.<br />
Dublin, 24/03/04<br />
Ima li išta gore od sakrivene istine? Sve prevare ovoga sveta se temelje<br />
na držanju ove nežne devojke bele puti u zatočeništvu zaborava. Ali, da li je<br />
zaista moguće da se istina utamniči? Nije! Ona može jedino da se drži daleko<br />
od onih koji je žele (i to ne zauvek). Baš kao što crni gusti oblaci ne mogu da<br />
unište Sunce, prekrivač od laži može samo da sakrije istinu, koja širi svoje<br />
blještave zrake kao Sunce, neuznemireno crnim oblacima.<br />
Tekst koji sledi je jedan od mojih eseja, koji sam napisao za vreme<br />
svog školovanja u ‘Bhaktivedanta Collage’-u (Belgija). Ovaj esej se ne bavi<br />
tematikom malih svakodnevnih istina, već se bavi spoznajom večnih istina<br />
ljudskog postojanja, prirode i duhovnosti. Iako nije baš jako poetičan, ovaj<br />
esej je prilično informativan. Radi lakšeg čitanja teksta, za ovu priliku sam<br />
izbacio neke akademske elemente, i uneo male promene.<br />
Uvod<br />
U poslednjih nekoliko hiljada godina, čovečanstvo pokušava da pronikne u<br />
mnoštvo tajni na području psihologije, biologije, zakona prirode, vremena,<br />
prostora i konačno, Boga. Kažem konačno, jer za mnoge filozofe i naučnike,<br />
Bog je samo koncept, ili, možemo da kažemo - periferni princip, koji ukazuje<br />
na mogućnost postojanja inteligencije koja upravlja kreacijom, održavanjem<br />
i uništenjem materijalnog sveta, i dodeljuje pravdu i ‘nepravdu’ svim živim<br />
bićima. Apsurdno je - da su u vezi ove tematike najglasniji oni koji uopšte ne<br />
veruju u Postojanje Boga, pa ipak, dovoljno su drski da Ga definišu. Voñeni<br />
parolom: “Verujem u ono što vidim”, mnogi svetski priznati mislioci i<br />
naučnici se koriste nepouzdanim metodama u svrhu razumevanja<br />
univerzalnih i večitih realnosti.<br />
U ovom eseju objašnjavam nedostatke filozofskih i naučnih pristupa i<br />
metoda za spoznavanje istine. Pošto sam vaišnava (obožavalac Gospodina<br />
Višnua ili Krišne), predstavljam svoje argumente iz perspektive izvorne<br />
vedske nauke i filozofije. Tokom mnogih vekova, izvorno tumačenje vedske<br />
filozofske i religijske tradicije je menjano na različite načine. Da bi sačuvao<br />
verodostojnost vedske mudrosti, Gospodin Krišna se lično povremeno<br />
pojavljuje u ljudskom društvu, u obliku različitih inkarnacija, ili šalje svoje<br />
opunomoćene predstavnike (kao npr. A.C. Bhaktivedanta Swami<br />
Prabhupadu), čija je misija da šire izvorna učenja vedske literature. Zbog<br />
toga je srećom, sve do današnjeg dana, vedska literatura sačuvana u svom<br />
izvornom oblku.<br />
57
Pratyakša<br />
Prvo, hajde da vidimo - koja je vedska definicija duhovnog znanja.<br />
Duhovno znanje predstavlja razumevanje razlike izmeñu duše i tela. Drugim<br />
rečima, izmeñu duha i materije, ili onoga što je večno, i onoga što je<br />
privremeno. Transcendentalno znanje, koje potiče iz božanskog izvora, daje<br />
nam nepogrešiva objašnjenja duhovnog i materijalnog sveta - dok s druge<br />
strane, svetovno znanje nudi jedino nepouzdana objašnjenja nekih<br />
materijalnih objekata i procesa. Tekst koji sledi, objašnjava zašto.<br />
Vedska filozofija priznaje tri izvora znanja, tzv. pramane.<br />
1) Pratyakša (čulno opažanje)<br />
2) Anumana (eksperimentalni, iskustveni način za sticanje znanja)<br />
3) Šabda (zvuk ili svedočenje svetih spisa)<br />
Nedostatak pratyakše je u tome da se posmatrač u potpunosti oslanja na<br />
svoja vlastita čula, koja su izuzetno ograničena. Navodim nekoliko primera,<br />
koji ilustruju ograničenost naših čula: 1) ne možemo da čujemo hiperzvuk ili<br />
ultrazvuk (kao što to mogu neke od životinja); 2) ne možemo da golim okom<br />
vidimo mikroorganizme, ne možemo da vidimo u potpunom mraku, niti da<br />
prepoznamo udaljene predmete; 3) ne možemo da vidimo duhove i druga<br />
suptilna bića; 4) ne možemo da instiktivno predvidmo prirodne nepogode<br />
(potrese, poplave...), za razliku od pacova, žaba, pasa, itd.; 5) ne možemo<br />
da percipiramo ultraljubičaste zrake, radio talase, ili energetska zračenja<br />
(kao npr. ljudske ili životinjske aure).<br />
Osim toga, svako od nas percipira materijalne objekte i procese na<br />
drugačiji način. Npr., ono što je za nekoga gorko, za nekoga drugoga je<br />
slatko. Da bi proširili spektar dosega naših materijalnih čula, naučnici su<br />
izumeli različite instrumente (mikroskope, teleskope, razne računare, robote,<br />
itd.). Ali pošto su ta pomagala konstruisali ljudi sa svojim nesavršenim<br />
čulima, u njih je automatski ‘ugrañeno’ puno nesavršenstva (ograničenosti).<br />
Iz tog razloga su naučnici prinuñeni da tehnička i optička pomagala<br />
usavršavaju postepeno, korak po korak. To je dokaz da su naučnici, i<br />
rezultati njihovih izučavanja, nesavršeni. Uprkos tome, velikom merom<br />
potpomognuti modernom naukom, mnogi filozofi očekuju od nas da<br />
verujemo da svet u kome živimo izgleda onako kako oni veruju da izgleda.<br />
Ono što je savršeno (kao duhovno, transcenentalno znanje), nikada ne<br />
treba poboljšanja. Uz ograničena čula, ljudi poseduju još tri nesavršenosti:<br />
skloni su da prave greške, da varaju druge, i podložni su iluziji. Fizička<br />
percepcija je zapravo - sposobnost svesnosti. Vedska filozofija kategorizuje<br />
materijalnu svesnost u tri vrste, tzv. gune 8 (ili mešavine triju osnovnih<br />
guna). Sanskritska reč guna znači odlika ili svojstvo. Tri gune materijalne<br />
prirode su: 1) neznanje (tamas), 2) strast (rajas), i 3) vrlina (sattva).<br />
Prirodno, ljudi sa različitim vrstama materijalne svesnosti, doživljavaće isti<br />
8<br />
Vidi komentar na pesmu - The war is not over, u dodatku knjige.<br />
58
objekt (ili proces) na različite načine.<br />
Nečistota svesnosti se ogleda u trima gunama materijalne prirode, koje<br />
nas vezuju za ovaj svet iluzije. Ta iluzija počinje sa postavkom: “Ja sam<br />
telo.” Ali mi nismo telo. Mi nismo materijalna bića sa duhovnim iskustvom,<br />
već duhovna bića sa materijalnim iskustvom. Primeri nečistoća, uzrokovanih<br />
gunama materijalne prirode (koje nas sprečavaju da objektivno doživimo<br />
svet u kojem živimo), su: pohlepa, požuda, nekontrolisani gnev, ludilo i<br />
iluzija. Naše pravo ja (duhovna duša), je čvrsto povezano za materijalno telo<br />
pomoću nečiste svesnosti (citta), koja ima svoj izvor u lažnom egu<br />
(ahankara).<br />
Doživljavajući svet kroz nevidljivi filter od nečiste svesnosti i nesavršenih<br />
čula, mi možemo da dobijemo samo iskrivljene slike realnosti. Pravi ego, koji<br />
percipira objekte, procese i emocije je zapravo - duša. Materijalna čula<br />
nemaju moć da percipiraju bilo šta bez prisustva svesnosti. Čula su<br />
jednostavno neživi, ali kompleksni telesni mehanizmi. Ako to ne bi bila<br />
istina, onda bi leševi mogli da vide, čuju, osete mirise, itd. Iz navedenih<br />
razloga, pratyakša je ograničena samo na naše nesavršene impresije, koje<br />
su pogrešno interpretirane materijalnim čulima.<br />
Anumana<br />
Anumana može da se prevede kao logičko razumevanje, ili eksperimentalno<br />
(empirijsko) znanje. Za razliku od prethodnog poglavlja, koje se bavi<br />
tematikom čula, ovo poglavlje razmatra tematiku ljudskog uma. Um je<br />
veoma složeni procesor, koji obavlja funkcije mišljenja, donošenja odluka,<br />
osećanja emocija i pamćenja. Meñutim, da li je taj procesor dovoljno<br />
pouzdan u smislu donošenja savršenih zaključaka? U skladu sa Vedama,<br />
otkrivanje naučnog područja o duhovnom postojanju, Bogu i večnoj realnosti<br />
- počinje sa otkrivanjem našeg vlastitog jastva. Taj proces se naziva -<br />
samospoznaja.<br />
Da bismo spoznali svoj vlastiti (večni) identitet, kontrola uma i čula je<br />
apsolutno neophodna. <strong>Samo</strong>spoznaja zahteva disciplinu, odvojenost (od<br />
nekontrolisanih svetovnih zadovoljstava), i malo praktikovanja strogosti.<br />
Problemi nastaju kada čovek pokušava da sa nečistim (nekontrolisanim)<br />
umom - razume stvari i procese koji se dešavaju izvan domašaja čulnog<br />
opažanja.<br />
Sledećih nekoliko primera ilustruje kako eksperimentalno, iskustveno<br />
znanje, potpomognuto nesavršenim logičkim rasuñivanjem, može da dovede<br />
do katastrofa širokih razmera: 1) moderni farmaceutski lekovi su puni<br />
različitih hemikalija koje vrlo često dovode do ozbiljnih propratnih efekata,<br />
anomalija, pa čak i smrti na hiljade ljudi širom sveta; zar ti naučnici koji su<br />
ih proizveli nisu mogli da shvate da njihovi lekovi imaju izrazito ograničeni<br />
spektar pozitivnog delovanja, zbog vrlo jednostavnog razloga što se ljudi<br />
biološki (genetski) u potpunosti razlikuju od zečeva, pacova, majmuna,<br />
hrčaka, itd., na kojima se prave naučni eksperimenti?; 2) ljudima koji su<br />
konstruisali nuklearni reaktor u Černobilu je bilo potpuno nelogično da bi<br />
reaktor jednoga dana mogao danaprsne i izazove katastrofalne posledice; 3)<br />
59
isto se to odnosi i na one naučnike koji su napravili Columbia Space Shuttle;<br />
sve je izgledalo precizno sračunato do poslednjeg detalja, ali logičko<br />
rasuñivanje je ‘još jednom’ zakazalo.<br />
Tokom hiljada godina ljudske istorije, nesavršeno logičko rasuñivanje je<br />
prevarilo mnoge političare, filozofe i naučnike, pa je rezultovalo različitim<br />
katastrofama koje su odnele ogroman broj ljudskih života, i uzrokovalo<br />
nepopravljive ekološke havarije. To isto nesavršeno (naučno) rasuñivanje -<br />
primorava ljude da veruju kako je na početku istorije postojala ‘čorba od<br />
praiskonskih supstanci’, koja je konačno eksplodirala (teorija velikog<br />
praska), i bez voñstva više inteligencije stvorila kompleksni svet u kome<br />
živimo. (Uzmite samo u obzir složenu strukturu DNK molekula, ili pak<br />
strukturu jedne obične ćelije jetre).<br />
Nesavršeno empirijsko rasuñivanje naučnika nas takoñe uverava kako su<br />
pre ‘mnogo’ miliona godina, primitivni molekuli evoluirali u jednostavna živa<br />
bića (alge, mekušce itd.), koji su kasnije evoluirali u još složenije organizme,<br />
i konačno u ljude. (Pitam se samo - zašto se nisu svi majmuni pretvorili u<br />
ljude). Naučna rasuñivanja, temeljena na brojnim eksperimentima, koja<br />
vode nečisti i ograničeni umovi - svode se samo na veliku kockarsku igru, u<br />
kojoj retko ko dobija. Kada su naučnici u nemogućnosti da daju dobre<br />
dokaze za svoje tvrdnje, tada pribegavaju teorijama i hipotezama, kako bi<br />
nas uverili da je istina onakva - za kakvu oni veruju da jeste.<br />
Uprkos opsežnim naučnim ispitivanjima, naučnici i filozofi nas iz dana u<br />
dan guraju na ivicu jedne velike katastrofe, konačnog kolapsa prirodnih<br />
bioloških i ekoloških sistema. Simptomi nadolazeće katastrofe (možda<br />
klimatskog haosa), postoje u izobilju: prolivanje nafte u more; zagañenje<br />
vode, vazduha i zemlje; krčenje tropskih šuma; nuklearni otpadi; ozonske<br />
rupe; izumiranja na hiljada vrsta flore i faune, itd. Sve te (i još mnoge<br />
druge) nevolje su jednostvno rezultati nečijeg ‘logičkog’ razmišljanja,<br />
filtriranog kroz nesavršena čula i druge nečistoće ljudskih bića, koja uporno,<br />
iznova i iznova, započinju sa pogrešnom formulom: “Ja sam telo.”<br />
Iz prethodno pomenutih razloga, vedska, a naručito vaišnavska filozofija -<br />
ne prihvata pratyakšu i anumanu kao merodavne i pouzdane izvore za<br />
dostizanje apsolutnog, savršenog znanja. U ovom poglavlju sam dao prilično<br />
kritički osvrt na modernu nauku i naučnike; ali, ipak, važno je da se istakne<br />
da nisu baš svi naučnici takvi. Postoji manjina tzv. progresivnih naučnika,<br />
koji su u svoj naučni rad ubacili nezanemarivi faktor duhovnosti, sa Bogom<br />
na čelu.<br />
Šabda<br />
Šabda je naziv za zvuk koji dolazi od nepogrešivih božanskih izvora, kao<br />
što je to vedska literatura. Vedsko znanje sadrži sve neophodne informacije,<br />
koje inteligentnim živim bićima mogu da omoguće udoban i srećan život u<br />
materijalnom svetu, u saradnji sa prirodom i njenim (konačno Krišninim)<br />
zakonima. I, naravno, znanje koje je potrebno za dostizanje osloboñenja od<br />
iluzorne egzistencije. Konačni zaključak vedske mudrosti je - da je potrebno<br />
da ponovo probudimo našu uspavanu ljubav prema Bogu, pomoću procesa<br />
60
predanog služenja, bhakti-yoge.<br />
Vedski zvuk se milenijumima prenosio usmenim putem od verodostojnih<br />
duhovnih učitelja (gurua), do njihovih kvalifikovanih učenika, koji su kasnije<br />
i sami postali gurui, i preneli znanje svojim učenicima. To se odvijalo sve dok<br />
nisu ljudska sposobnost pamćenja i osobine, kao poštenje i istinoljubivost,<br />
počeli da ozbiljno gube na kvalitetu. Da bi sačuvao tu riznicu savršenog<br />
znanja, i učinio je dostupnom budućim generacijama, Gospodin Krišna se<br />
pojavio u obliku Šrila Vyasadeva, i zapisao vedski zvuk u obliku svetih<br />
tekstova, pre oko 5300 godina.<br />
Verodostojnost duhovnih informacija može da se testira pomoću tri ključna<br />
faktora: 1) guru, 2) sadhu i 3) šastra. Šastra literarno znači oružje (za borbu<br />
protiv iluzorne energije), ali se, u stvari, odnosi na svete spise, koje su<br />
zapisali Šrila Vyasadeva i drugi autorizovani predstavnici Boga. Reč sadhu se<br />
odnosi na bilo kog autorizovanog predstavnika Gospodina, uključujući i<br />
vlastitog gurua. Da bi neko bio guru ili sadhu, on/ona ne sme da pogrešno<br />
tumači značenje izvornih vedskih tekstova. Pored toga, Božji predstavnici<br />
mogu da se smatraju autorizovanim toliko dugo, dok bez devijacija slede<br />
instrukcije zapisane u Vedama, i dok bez promena prenose stečeno znanje i<br />
duhovne realizacije drugima.<br />
Takve osobe moraju da poznaju nauku o Bogu, i drže svoja čula pod<br />
kontrolom. Ako guru počne da govori nešto što nije zapisano u<br />
verodostojnim svetim spisima, i nije potvrñeno od strane sadhua - onda<br />
on/ona prestaje da bude kvalifikovani predstavnik Gospodina. Na žalost,<br />
danas u svetu postoji veoma mnogo lažnih gurua, čiji je jedini interes da žive<br />
udobno na račun svojih učenika, i drugih naivnih ljudi.<br />
Pored gore pomenutih faktora, šabda ima svoje potpuno značenje samo<br />
ako je primalac zvuka (ili verodostojnog svetog teksta) - kvalifikovan. Tri<br />
najznačajnije odlike kvalfikovanog učenika su: poniznost, iskrenost, i želja za<br />
napretkom. Ponos i arogancija odmah diskvalifikuju osobu od primanja<br />
savršenog znanja (ili bilo čega drugog u duhovnom životu). Gospodin Krišna<br />
to potvrñuje u Bhagavad-giti (18. 67): “Ovo poverljivo znanje nikada ne<br />
treba da se objašnjava onima koji ne vrše strogosti, koji Mi nisu odani, ili<br />
koji nisu uključeni u predano služenje, niti onima koji mi zavide.” Ovo<br />
objašnjava zašto je svesnost Krišne najotvorenija tajna na svetu. Puno ljudi<br />
je čulo o tome, ali svet večne sreće i savršenog znanja se otvara samo<br />
onima koji su kvalifikovani da uñu u njega.<br />
Zaključak<br />
Iz prethodnog teksta može da se zaključi - da se moć duhovnih zvučnih<br />
vibracija može da manifestuje i iskusi samo pomoću šabde. Vede ne<br />
odbacuju pratyakšu i anumanu, već ih priznaju tek kao pomoćne metode za<br />
saznavanje istine. Vedski zvuk je večna realnost, koja se nalazi u kontrastu<br />
sa naučnim hipotezama i teorijama. Svako može da vidi Krišnu, čuje Ga, i<br />
govori sa Njim; ali to zahteva specijalne kvalifikacije. On može da se razume<br />
jedino devocijom, ljubavlju i stavom služenja. Ali tako visoko duhovno<br />
iskustvo zahteva iskrenost, upornost, poniznost, pravilnu motivaciju i<br />
61
egulisani život.<br />
Ja lično imam praktična i mistična iskustva, koja su daleko nadišla moja<br />
očekivanja. Ovo ukazuje na činjenicu da verodostojnost vedskog zvuka nije<br />
samo teorija, već da može da se iskusi i praktično (što je uostalom i cilj<br />
bhakti-yoge). Bhakti-yoga je izuzetno efikasan duhovni proces, koji brzo<br />
pročišćava (spiritualizuje) materijalna čula i um. Percepcija duhovnih istina<br />
je nemoguća pomoću materijalnih, nesavršenih čula, uma i svetovne logike.<br />
Produhovljena čula i um takoñe mogu da omoguće mnogo bolju percepciju<br />
i razumevanje sveta u kome živimo. Zar to nije jedan od ključnih ciljeva<br />
svetovne nauke? Na kraju ovog eseja, mogu da kažem da je jedan od<br />
najvećih problema - kada nismo svesni da imamo problem. Dva vrlo krupna<br />
problema koja bih hteo da istaknem su: zaborav o našem pravom identitetu,<br />
i neznanje o tome kako možemo da doživimo večnu sreću, koja je duhovno<br />
nasleñe svakog živog bića.<br />
62
Ispovest<br />
Ispovest<br />
Nalik crvenom grejpu, Sunce se stidljivo pojavljuje iza horizonta, dok jedan<br />
svetac zamišljeno sedi na obali mora, i razmišlja o svome životu.<br />
Nadaleko oko njega nema nikoga; samo horizont, izlazeće Sunce, pokoji<br />
galeb, šum talasa i želja da bude iskren.<br />
“Dragi moj Gospodine,<br />
pošto je Sunce zenica Tvoga oka, ono me je podsetilo na Tebe.<br />
Iako sam svoj život posvetio Tebi, retko kad Te se iskreno setim.<br />
Putujem uokolo pevajući o Tvojim slavama, i kao papagaj ponavljam reči,<br />
koje su još od davnina Tvojom rukom zapisane u knjigama mudrosti.<br />
Mnogi me cene, i odaju mi poštovanje zbog mojih milozvučnih i učenih reči,<br />
ne znajući šta se sve nalazi u tajnim, i oprezno sakrivanim delovima moga<br />
srca.<br />
To samo tako izgleda - kao da sam jednom za sva vremena, u vatru<br />
žrtvenog oltara stavio svoje želje da volim i budem voljen, da ljubim i budem<br />
ljubljen.<br />
Iako znam da se večno nalaziš u mome srcu, osećam se usamljeno i<br />
napušteno.<br />
To je zbog moje nezahvalnosti za sve dobro što si učinio, i činiš za mene.<br />
<strong>Samo</strong> u ovom životu, spasio si me toliko puta: od lažnih prijatelja, od<br />
komplikovanog porodičnog života, i od ovozemaljskih poroka.<br />
Spasio si me od mračnih sila, koje poput ogromnog crnog pauka grabe i<br />
proždiru sve one koji misle da je smisao života u prinošenju samoga sebe na<br />
oltar svetovnih uživanja.<br />
Spasio si me od glupih, ispraznih ideala, od medija koji ljudima truju<br />
inteligenciju i um, sve dok ne postanu potlačeni vernicima Sotone.<br />
Izvadio si me iz mase, koja nesvesno i veselo kulja u propast.<br />
Uklonio si paučinu sa mojih očiju,<br />
pokazujući mi da svet uopšte nije onakav kakav on samo izgleda.<br />
Uplašio si strah u meni, pa je pobegao u kraljevstvo onih koji zauvek žele da<br />
Te zaborave.<br />
Dletom mudrosti si odvalio pohlepu iz moga srca, pokazujući mi da nije<br />
bogat onaj koji ima mnogo, već onaj kome je potrebno malo.<br />
Pružio si mi utočište u onima koji Te nesebično i sa ljubavlju nose u svome<br />
srcu.<br />
I sada znam da gde god takvu dušu nañem – svoj dom ću naći.<br />
Naučio si me da se nikome i ništa u životu ne dešava slučajno, i da su naša<br />
dobra i zla dela za sva vremena zapisana u sveskama prostora i vremena, pa<br />
se tako pre ili posle sretnemo sa svojom nagradom ili kaznom.<br />
Nežno si me uhvatio za ruku, i izveo iz tamne pećine neznanja.<br />
Postavio si me na put savršenstva, koga su milionima godina utirali sveci iz<br />
daleke prošlosti.<br />
Taj put je uzan, i često vijuga kroz strmoglave litice i predele, gde orlovi<br />
prave svoja gnezda.<br />
Jedan neoprezni korak može da baci neodlučnog putnika u bezdan, od koga<br />
64
se srce ledi.<br />
Katkada taj put vodi kroz prašume pune divljih zveri i sablasti, a ponekad<br />
treba da se preñe preko srušenog debla, koje premošćuje dve obale brze i<br />
tamne reke, pune virova.<br />
Iako je pun prepreka, ja znam da taj put vodi do Tebe, i da će konačno<br />
odredište biti takva nagrada, da je izvan mogućnosti moje mašte.<br />
Moja jedina nada je to - što me Ti svakodnevno ohrabruješ da koračam<br />
dalje.<br />
Krepiš me nektarom duhovnog zadovoljstva,<br />
koje moje putovanje neretko pretvara u pesmu i ples.<br />
Ali ipak, ponekad poželim da skrenem na sporedne staze,<br />
ili jednostavno ostanem tamo dokle sam došao.<br />
Uprkos tome što je moje srce prepuno materijalnih želja - molim te, nemoj<br />
da odustaneš od mene.<br />
Pomozi mi da istrajem, i daj mi priliku da pokušam da Ti uzvratim za sve što<br />
si učinio, i činiš za moju dobrobit.”<br />
Premantura, 26/08/02<br />
Krišna postoji u tri aspekta (ali to nije istovetno onome što se u<br />
hrišćanstvu pominje kao Sveto Trojstvo). Prvi aspekt Krišne je tzv. brahman,<br />
sveprožimajući aspekt, koji nema svoj oblik, i koji prožima sveukupnu<br />
stvorenu kreaciju, duhovnu i materijalnu.<br />
Drugi aspekt je paramatma (Nad-duša). Param znači uzvišen ili vrhovni, a<br />
atma znači duša, ili pravi identitet živog bića. Gospodin se u obliku<br />
paramatme nalazi u srcu svakog živog bića. Čak i u srcima onih<br />
mikroskopske veličine. Paramatma ima dvostruku ulogu. Prva uloga je ta da<br />
neprestano daje uputstva živom biću, u skladu sa vrstom tela u kome je<br />
utamničeno.<br />
Gospodin paramatma je taj koji npr. tek roñenim paucima - daje znanje o<br />
tome kako se pravi mreža; jeguljama iz čitavog sveta - kako da stignu u<br />
Sargaško more, i tamo se mreste; pticama selicama - kako da odu u toplije<br />
krajeve i vrate se ‘kući’, itd. Zbog nedostatka znanja o paramatmi, naučnici<br />
ovakve fenomene pripisuju instinktu. Instinkt je koncept koji su oni izmislili.<br />
Naučnici ionako nemaju dobro objašnjenje izmišljenog fenomena zvanog<br />
instinkt.<br />
Dakle, paramatma daje uputstva svakom živom biću kako da opstane; a u<br />
slučaju ljudi, čak i više od toga – tj., kako da iskoriste svoju duhovnu<br />
inteligenciju, razviju uspavanu ljubav prema Krišni, i vrate se u duhovni<br />
svet. Vede kažu da - ako ljudsko biće nema bolji smisao života od opstanka i<br />
trke za čulnim uživanjem, onda takvo ljudsko biće nije bolje od životinje.<br />
Paramatma je taj koji svakome daje znanje, sećanje i zaborav, već u<br />
skladu sa individualnim željama. Što je više neko osloboñen materijalnih<br />
želja i loših odlika, to više može da primi poruke koje mu šalje paramatma.<br />
Sveci koji su na visokom nivou duhovne pročišćenosti i odvojenosti od<br />
65
svetovnih uživanja, mogu da konstantno primaju poruke paramatme i<br />
komuniciraju sa Njime.<br />
Ja se procesom bhakti-yoge bavim devetnaest godina, i još nisam na tako<br />
uzvišenom duhovnom nivou, ali sa sigurnošću mogu da izjavim da sve češće<br />
mogu da primim poruke koje mi paramatma šalje. Evo jednog lako<br />
shvatljivog primera. Već četiri puta sam dobio poruku od paramatme kako<br />
da ne vozim odreñenim putevima u odreñeno vreme, i izbegnem sigurne<br />
sudare, koji su se zaista dogodili. Najžešći je bio onaj kod Primoštena 2002.<br />
godine, kada je pet automobila bilo uključeno u lančani sudar. Tada je<br />
poginulo nekoliko ljudi.<br />
Eto vidite, čak ako ne iz duhovnih razloga, a to se bar iz materijalnih<br />
razloga isplati da se održava unutrašnja čistota. Nekoliko ostalih primera o<br />
tome kako dobijam pomoć paramatme, nalaze se opisani u samoj pesmi<br />
Ispovest.<br />
Gospodin Krišna u obliku paramatme je večni dobročinitelj svih živih bića.<br />
Neprestano nam daje dobronamerna uputstva, i želi da izañemo iz začaranog<br />
kruga iluzije. Na nama je izbor kojim ćemo putem da krenemo; putem<br />
istinske duhovnosti, ili putem materijalnih užitaka.<br />
Druga uloga paramatme je Njegovo svedočantvo svih naših aktivnosti,<br />
misli i želja, kojima stvaramo svoju dobru i lošu karmu 9 . Od Krišne ne<br />
možemo nikada i ništa da sakrijemo. Nemoguće je prevariti Ga. Osim što je<br />
On svestan svih aktivnosti, misli i želja svih živih bića, On je takoñe i trikala-jna,<br />
savršeni poznavalac prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.<br />
Mnogi ljudi se bune što moraju da ispaštaju u životu, iako su ‘nevini i<br />
bezgrešni’. Za to postoje dva razloga: 1) ne znaju šta je grešno, a šta<br />
bezgrešno delovanje, pa zbog neznanja vrše grešne aktivnosti, koje stvaraju<br />
loše karmičke reakcije; 2) ne mogu da se sete svojih grešnih aktivnosti iz<br />
prethodnog života, na osnovu kojih moraju da ispaštaju u ovom životu.<br />
Krišna je vrhovni pravednik i dobronamernik svih živih bića. On nikada ne<br />
kažnjava one koji to ne zaslužuju. Ljudi koji to ne mogu da prihvate (iako<br />
veruju u Boga), imaju samo veoma ograničenu veru u Njega. U Njegovom<br />
večnom prebivalištu nema mesta za one koji Mu se u potpunosti ne predaju,<br />
i čija vera nije savršena.<br />
I konačno, treći aspekt Krišne se zove Bhagavan, što znači izvorna osoba,<br />
koja u potpunosti poseduje sva obilja.<br />
9 O karmi pročitajte u komentaru na pesmu - Dva drveta.<br />
66
Krišnine reči<br />
Krišnine reči ispunjavaju sve univerzume.<br />
Satkane su u svaki list svakoga drveta,<br />
u svaku vlat trave,<br />
u svako pero svake ptice...<br />
Vetrovi ih raznose u svim pravcima.<br />
Padaju iz oblaka,<br />
obavijene svakom kapljicom kiše.<br />
Niču iz mirisne zemlje,<br />
sa svakom nežnom detelinom.<br />
Počivaju u svakoj školjki, u svakom okeanu.<br />
Pulsiraju svakim otkucajem srca<br />
svakog živog bića.<br />
Krišnine reči huje snežnom mećavom,<br />
i odzvanjaju udarcem svakoga groma.<br />
Raspršene su u repovima zvezda padalica.<br />
Trepere kao jutarnja rosa na paučini.<br />
Žubore u potocima, rekama i slapovima.<br />
Ispunjavaju šupljine svih pećina.<br />
Nošene omamnim zvukom Njegove flaute,<br />
ćarlijaju od jednog univerzuma do drugog.<br />
Nečujne, odjekuju u srcima ogrezlih u materiju.<br />
Posvuda putuju, i sve prožimaju,<br />
ali retki su oni koji ih čuju.<br />
Duboko dole, ispod debelih<br />
naslaga smeća i prašine,<br />
postoje, zauvek utisnute u naše jastvo.<br />
Pa ipak,<br />
već vekovima su tajna svih tajni,<br />
za sve one koji Ga ne žele čuti.<br />
Govindadvipa, 27/06/04<br />
Krišnina uputstva u obliku vedske književnosti se već milenijumima<br />
prenose s kolena na koleno, nizom verodostojnih duhovnih učitelja.<br />
Meñutim, kada tokom vremena doñe do promene Njegovih izvornih<br />
uputstava, On pošalje svoje opunomoćene predstavnike - da ponovo<br />
uspostave izvornost Njegovih poruka. A s vremena na vreme se i Sam pojavi<br />
u ovom svetu, da bi zaštitio svoje bhakte 10 , uništio demonski mentalitet u<br />
ljudima, i ponovo uspostavio neoskrnavljenu duhovnost.<br />
10 Bhakta - znači - onaj koji ima bhakti, tj. ljubav prema Krišni. Može još da se<br />
prevede i kao: sledbenik, ili obožavalac.<br />
68
Kao što sam već prethodno pomenuo, poslednja inkarnacija Krišne je bio<br />
Šri Caitanya Mahaprabhu, o kome možete da pročitate nešto više u<br />
komentaru na pesmu - Bengalske vatre. Biografija Šri Caitanye je došla na<br />
Zapad tek četiri veka nakon Njegove pojave, tačnije 1965. godine, kada je<br />
Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, u svojoj 69. godini, stigao u<br />
Ameriku, po uputstvu svog duhovnog učitelja 11 . Ali šta se dešava sa<br />
Krišninim uputstvima kada nije lično prisutan ni On sam, ni Njegovi<br />
predstavnici? U obliku paramatme 12 , On boravi u srcu svakog živog bića, i<br />
daje nam uputstva za postepeni napredak prema savršenstvu. Meñutim, da<br />
bi u potpunosti mogli da čujemo Krišnine reči, moramo da postanemo<br />
kvalifikovani.<br />
Sve dok su naša srca ispunjena požudom, pohlepom, iluzijom, mržnjom,<br />
gnevom, itd., i sve dok smo vezani za uživanje materijalnih čulnih objekata –<br />
toliko dugo nećemo biti u mogućnosti da neposredno čujemo Krišnina<br />
uputstva. Postoje mnogi ljudi u svetu koji izazovno žele da vide i čuju Boga,<br />
‘ako On uopšte postoji’. Teoretski, Njega može da vidi i čuje apsolutno svako<br />
ko postane dovoljno duhovno kvalifikovan. Ali to nije tek tako lako. Proces za<br />
dostizanje duhovnog savršenstva zahteva iskrenost, pravilnu motivaciju,<br />
poniznost, upornost i još mnoge druge odlike.<br />
Krišna je prisutan u svakom deliću svoje kreacije, u svakom dahu<br />
netaknute prirode. Njegovo savršenstvo se ogleda čak i u naizgled<br />
beznačajnim stvarima i pojavama, na koje u svakodnevnom životu ni ne<br />
obraćamo pažnju.<br />
Oni koji malo razmišljaju, mogu da vide Krišnu posvuda - u lepoti Njegove<br />
kreacije; u cvetu maslačka, u kapljici rose, u mirisu mora, u dašku vetra, itd.<br />
Sve negativne strane materijalne prirode, kao npr. katastrofalne<br />
elementarne nepogode, nastaju kao reakcija materijalne prirode na grešno<br />
delovanje čovečanstva. Iz vedske istorije možemo da naučimo da u dalekoj<br />
prošlosti takvih negativnih pojava uopšte nije bilo, jer su ljudi bili istinski<br />
duhovni, i njihov je život uvek na neki način bio fokusiran na služenje Krišne.<br />
To je bilo vreme obilja; ne samo duhovnog, već i materijalnog. Tada su ljudi<br />
sledili Krišnina uputstva, i nisu bili voñeni sebičnim zadovoljavanjem vlastitih<br />
čula.<br />
Pokušajte da zamislite idiličnu sliku sela u kome su živeli pobožni i mudri<br />
ljudi, koji nisu izrabljivali zemlju i prirodu, već su sa njima sarañivali, vodeći<br />
skroman i jednostavan život. Obrañivali su zemlju, sami proizvodili svoju<br />
hranu, držali su stoku radi proizvodnje mlečnih proizvoda, i znali su da<br />
istinska sreća i zadovoljstvo dolaze sa duhovnog nivoa, a ne od spoljašnjih<br />
materijalnih objekata.<br />
Njihov duhovni život je bio odlična podloga za zdrave meñuljudske odnose,<br />
i pošto su se družili na mnogo zdraviji način nego ljudi današnjice, nisu im<br />
bile potrebne usiljene ‘zabave’, popraćene drogom i alkoholom; i nisu im bili<br />
potrebni televizori (koji bi im kvarili decu). Deca su bila pravilno<br />
11 O tome možete detaljnije da pročitate u komentaru na pesmu - Pred put.<br />
12 Vidi komentar na pesmu - Ispovest.<br />
69
vaspitavana, pošteñena uticaja medija, poslušna i vredna, i pomagala su<br />
roditeljima u kućnim i poljoprivrednim poslovima. Ako bi se razboleli, ljudi<br />
nisu morali da plaćaju zdravstvenu zaštitu, ili da čekaju danima da doñu na<br />
red kod lekara. Ne. Imali su sposobne travare, koji su umeli da stručno<br />
upotrebe isceljujuću moć prirode. Ljudi u to vreme, zapravo, nisu ni izdaleka<br />
bili podložni bolestima, koliko je to čovek modernog doba. Sve oko njih je<br />
bilo organski čisto. Voda, vazduh i zemlja su bili lišeni otrova moderne<br />
industrije.<br />
Nisu zavideli jedni drugima; u njihovim srcima je bilo mnogo manje gneva,<br />
manje neobuzdane požude, ludila, pohlepe... i bili su zadovoljni onime što su<br />
posedovali. U to vreme nije bilo prodaje deonica, kolapsiranja tržišta,<br />
ekonomskih kriza, spekulacija s novcem, korupcije, inflacije, masovne<br />
nezaposlenosti ili štrajkova. Ljudi su živeli u saradnji sa prirodom, i vraćali su<br />
joj onoliko koliko su uzimali od nje, a uzimali su samo onoliko koliko im je<br />
bilo neophodno.<br />
A kakva je situacija sada? Nikada u istoriji čovečanstva nije bilo toliko<br />
gladnih ljudi u svetu, kao što ih ima danas. Sve su to samo posledice jedne<br />
velike legalizovane internacionalne eksploatacije, koja ima za cilj da nas<br />
pretvori u poslušne potrošače bez mozga. Kažem ‘bez mozga’, jer ko bi<br />
pametan inače rezao granu na kojoj sedi? Sve ‘blagodeti’ koje nam nudi<br />
moderna nauka (automobili, roboti, računari, mobilni telefoni...) – nisu ni<br />
izdaleka zamena za sve ono što gubimo nepopravljivom ekološkom<br />
havarijom, gubitkom vlastitog zdravlja i slobode. Aktivnosti modernog<br />
čovečanstva su u zadnjih 30 godina uništile 1/3 prirodnih obilja planete<br />
Zemlje, a sada smo već na sasvim sigurnom putu do klimatskog haosa.<br />
Političari smatraju da je ekonomski napredak važniji nego da se ova planeta<br />
održi pogodnim za život.<br />
Ovo je svet prevaranata i prevarenih, grabežljivaca i žrtava, izrabljivača i<br />
izrabljivanih. Neki uporno žele da unište vrlinu u nama, i okuju nas u lance<br />
ateizma i hedonizma, pretvarajući nas u tek neznatne figure na šahovskoj<br />
tabli, dvonožne zveri, robove ispranog mozga - koji su poslušno spremni sve<br />
i svašta da urade, pa čak i da prodaju svoju vlastitu dušu za ono malo sreće<br />
koja je dostupna čak i životinjama (na malo drugačiji način).<br />
Mnogi ljudi su spremni da učine sve za nekontrolisano čulno zadovoljstvo<br />
(ubiju, uništite, ukradu...). Zaslepljeni prividnom srećom, koja proizilazi od<br />
materijalnih objekata, i svega što oni povlače za sobom (obilje, slava,<br />
moć...), ljudi modernog doba beskompromisno izrabljuju i uništavaju biološki<br />
i ekološki sistem planete Zemlje. Radi čega? Profit! Profit! Profit!<br />
Tek kada se sruši zadnje drvo, kada se zatruje zadnja reka, i odumre<br />
zadnji prirodni plod – tek tada će mnogi ljudi uspeti da shvate da novac ne<br />
može da se jede. Mnogi ljudi izgube zdravlje zarañujući novac, a onda troše<br />
taj novac da bi povratili zdravlje. Zar to nije apsurdno? Zdravlje je pravo<br />
bogatstvo; a kako je moguće biti zdrav u okolini gde je sve zatrovano oko<br />
nas (voda, hrana, zemlja, vazduh...)? Nije potrebno da se bude veliki prorok,<br />
da bi se predvidela sledeća situacija. Ako čovečanstvo nastavi da živi istim<br />
tempom kao do sada – u skoroj budućnosti će doći do totalnog kolapsa bioekološkog<br />
sistema planete Zemlje. Milioni ljudi širom sveta će umirati<br />
70
svakodnevno zbog nedostatka zdrave vode, čistog vazduha i prirodne hrane.<br />
Mnoge fatalne bolesti će se raširiti kao kuga zbog neadekvatnih uslova<br />
života, uništenog ozonskog omotača, radioaktivnih otpadaka, otrova koje<br />
nam moderna industrija radi profita servira u hranu, lekove, itd.<br />
Glavni trik je u sledećem: što manje budemo držali svoja čula pod<br />
kontrolom, to će izrabljivači na nama stvarati veći profit, a takoñe će nama<br />
lakše manipulisati, i izrabljivati nas. I obrnuto: kada prestanemo da budemo<br />
robovi svojih čula i negativnih odlika (požude, pohlepe, gneva, ludosti,<br />
zavisti i iluzije), tada ćemo steći pravu slobodu i nezavisnost. Odlučio sam da<br />
podignem svoj glas protiv nepravde i prevare. Ne želim da budem žrtva<br />
izrabljivačkog režima, i jeftinih, prolaznih zadovoljstava. Ne želim više da<br />
budem žrtva slatko upakovanih laži, koje mediji serviraju narodu 24 sata<br />
dnevno. I ne želim više da budem deo samoubilačke ‘civilizacije’ koja polako,<br />
ali sigurno klizi prema paklenim uslovima života. Ljudima su umovi zatrovani<br />
do te mere, da uopšte nisu ni svesni da su postali žrtve masovnog<br />
izrabljivačkog režima. Srećom, umesto u intoksikaciji ili samoubistvu,<br />
pronašao sam svoje utočište u Krišninim rečima, koje su same došle do<br />
mene, jer sam ih podsvesno tražio.<br />
Ukoliko više ne želite da budete deo takve samoubilačke ‘civilizacije’,<br />
potrebno je samo da imate iskrenu želju za slušanjem i sleñenjem Krišninih<br />
reči. One će same doći do vas, u obliku vedskih uputstava, ili u obliku<br />
verodostojnih Krišninih predstavnika.<br />
71
Kyrie eleison<br />
Anno Domini 33. Golgota (raspeće Isusa)<br />
Predstavnici religije,<br />
lakrdijaši i bezbožnici,<br />
preobučeni u svešteničke odore.<br />
Umesto da te stave u svoje srce,<br />
stavili su te na krst.<br />
A tvoju dobrotu su nagradili bičevanjem,<br />
i tvoje reči podsmehom.<br />
Anno Domini 325. Nicaea (koncil u Nikei)<br />
Predstavnici religije,<br />
lakrdijaši i bezbožnici.<br />
Prodali su tvoja učenja i dela<br />
pohlepnom rimskom caru,<br />
radi njegove blagonaklonosti.<br />
A raspeće – spravu tvog mučenja,<br />
prihvatili su kao svoj znamen.<br />
Anno Domini 1209. Languedoc, (krstaški rat protiv Katara)<br />
Predstavnici religije;<br />
lakrdijaši i bezbožnici.<br />
Zatrli su i zadnje seme<br />
onih koji su bili odani<br />
tebi, i tvojim učenjima.<br />
Zbog održavanja vlastite moći,<br />
prolili su krv nedužnika –<br />
i to sve - u tvoje ime.<br />
Anno Domini 1229. Toulouse (početak Inkvizicije)<br />
Predstavnici religije,<br />
lakrdijaši i bezbožnici.<br />
Spalili su na lomačama<br />
na milione nevinih duša,<br />
željnih istine - koju si ti propovedao.<br />
Ali umesto tvojom milošću,<br />
hipokriti su ih zaodenuli<br />
plamtećim jezicima, i spalili u pepeo.<br />
73
Anno Domini 1988. Požega (početak moje misije)<br />
Dragi Isuse Hriste,<br />
Izdaja koju ti je učinio Juda,<br />
tek je bleda senka<br />
u poreñenju sa izdajama<br />
koje ti već vekovima nanose hipokriti,<br />
odenuti u svešteničke odore.<br />
Obmanjuju narod naivnim dogmama,<br />
zaklinjući se u krst, i tvoju krv.<br />
Ostavili su te da visiš na raspeću,<br />
srećni što imaju nekoga<br />
da pati za njihove grehe.<br />
Odlučio sam da podignem svoj glas<br />
protiv lažnih predstavnika religije –<br />
lakrdijaša i bezbožnika.<br />
Ako ti to nešto znači –<br />
znaj da sam tu iza tebe,<br />
uvek spreman da ti pomognem.<br />
Limerick, 27/04/06<br />
Kyrie eleison je izraz grčkog porekla, a značenje je - molitva koja se koristi<br />
u različitim liturgijama i misama (u rimokatoličkim crkvama). Obično počinje<br />
sa rečima: “Gospodine, smiluj se” (“Gospode, pomiluj”).<br />
Kurie, je vokativ od kurios – gospodin. Eleison je aorist imperativ od elein –<br />
ukaži milost (od eleos, milost). Zašto sam izabrao baš ovakav naziv za ovu<br />
pesmu? Ovo je moja sarkastična primedba na reči ‘Gospodine, smiluj se’. Zar<br />
nije apsurdno da te reči izgovaraju mnogi oni, koji već vekovima sistematski<br />
zatiru istinska (duhovna) učenja Isusa Hrista, i ljuto su zavidni prema onima<br />
koji su posvetili svoje živote širenju istinske duhovnosti, baš kao što je to<br />
nekada činio Isus Hrist?<br />
Ova pesma je moj revolt protiv laži i licemerstava, koji već vekovima<br />
prožimaju religiju. Religija i duhovnost su dva sasvim različita pojma.<br />
Različitih religija već ima mnogo (i previše), – ali duhovnost je samo jedna.<br />
Ljudi su stvorili religije, a Bog je stvorio duhovnost. Religije razjedinjuju<br />
ljude, a duhovnost ih zbližava. Jednom je neko rekao: “Zidovi koji dele<br />
religije, ne dopiru do neba.” Kakva je korist od religije koja narodu ne može<br />
da pruži istinsku duhovnost? Evo jednog pogodnog poreñenja. Ako ste žedni<br />
i želite da pijete vodu, najverovatnije ćete je staviti u čašu i onda ispiti.<br />
Razne čaše imaju razne oblike. Možete da pijete vodu iz čaše koja ima<br />
duguljasti oblik, ili iz čaše koja ima zaobljeni oblik, ili iz čaše koja ima<br />
levkasti oblik, itd. Konačno, nije bitno kako čaša izgleda, sve dok je u njoj<br />
voda, koja vam gasi žeñ. Voda iz ovog poreñenja može da se uporedi sa<br />
74
duhovnošću, a različite čaše sa različitim religijama.<br />
U suštini, ono što svakome od nas treba je - duhovnost (koja nas povezuje<br />
sa Bogom i drugim živim bićima), a ne religija, koja je tek ‘posuda’ u kojoj bi<br />
trebalo da se čuva duhovnost. Da li ste se ikada zapitali da li vam je uopšte<br />
potrebna čaša da biste pili vodu, tj., da li vam uopšte treba religija da biste<br />
bili duhovni? Da biste pili vodu – ne treba vam čaša; najbolje je napiti se<br />
direktno sa bistrog izvora. Ali do tog izvora ne mogu da vas dovedu tek puki<br />
predstavnici religije, ukoliko nisu zaista duhovni. Do tog izvora mogu da vas<br />
dovedu samo sveci, koji su zainteresovani za večnu, duhovnu dobrobit svih<br />
živih bića, i žele da ih povežu sa zajedničkim Ocem. Ova pesma vrlo dobro<br />
ilustruje kako religiozni ljudi, lišeni svakog osećanja duhovnosti – samo<br />
prave haos u svetu, i stvaraju ozbiljnu smetnju istinskim svecima (koji su<br />
propovedali duhovnost), kao što su to bili Isust Hrist, sveti Franja Asiški,<br />
Muhamed (sallallah alaihi wa salam), itd.<br />
Prirodno, nameće se pitanje: koja je glavna razlika izmeñu religije i<br />
duhovnosti? Odgovor: religija je usmerena ka vršenju rituala, a duhovnost<br />
je usmerena ka zadovoljenju Boga i Njegovih želja. Ako bi u velikim vodećim<br />
svetskim religijama bilo dovoljno duhovnosti - u svetu gotovo da ne bi ni bilo<br />
ratova, terorizma, nacionalizma i rasizma. Pa, ako ćemo suditi po<br />
rezultatima – očigledno je da vodeće svetske religije danas ne mogu da<br />
ponude ljudima ništa više od rituala i nacionalizma. Rituali imaju svoju<br />
vrednost - samo ukoliko su podreñeni duhovnosti. U protivnom, rituali bez<br />
duhovnosti su ne samo beskorisni, nego i opasni za čitavo čovečanstvo, kada<br />
se suoče sa ritualima neke druge religije.<br />
Vaišnavska duhovna tradicija takoñe ima svoje rituale, ali oni su isključivo<br />
namenjeni za pospešivanje širenja duhovnosti. To je jedna od najbitnijih<br />
razlika izmeñu vaišnavizma i modernih religija. Kažem modernih religija, jer<br />
je vaišnavska duhovna nauka (tradicija), najstarija duhovna tradicija u<br />
svetu. Religije su počele da nastaju tek nekoliko vekova pre nove ere<br />
(judaizam, budizam, hrišćanstvo, islam...). Kako? Evo primera. Isus Hrist je<br />
propovedao čistu duhovnost, i nije uopšte bio zainteresovan za religiju i<br />
rituale (kao oni koji su dali da se on ubije). Umesto da se zaokupe striktnim<br />
sleñenjem Isusovih duhovnih učenja – ljudi su izmislili rituale, i od Isusove<br />
duhovne misije su napravili religiju. U suštini, Krišnu ne zadovoljavaju rituali.<br />
Ali ipak, stvorio je izvorne (vedske) rituale, kako bi ljudima olakšao put do<br />
duhovnosti, i u krajnjoj liniji – ljubavi prema Njemu samom.<br />
Umesto da obožavaju Isusa kao uzvišenog duhovnog sveca, mnogi ljudi su<br />
od Isusa napravili kult-osobu, koja im vrlo dobro služi kao izgovor za<br />
superiornost nad ostalim religijama, i ljudima koji ih slede. Svaka čast retkim<br />
izuzecima. Ista stvar se dešava i u ostalim religijskim tradicijama; svaka ima<br />
svoju kult-osobu.<br />
Šta time želim da kažem? Evo primera. Istinski duhovni ljudi, koji nalaze<br />
svoju inspiraciju u Isusu Hristu (kao svecu, duhovnoj osobi) i njegovim<br />
izvornim, duhovnim učenjima – jednostavno ne mogu da u njegovo ime<br />
krenu u rat, i prolivaju krv drugih ljudi radi različitih religijskih ili političkih<br />
ciljeva. Dok s druge strane, oni koji nemaju ispravno razumevanje Isusa<br />
Hrista i njegovih duhovnih učenja, spuštaju Hrista na nivo kult-osobe, i služe<br />
75
se njime kao izgovorom za zadovoljenje svojih materijalnih ambicija.<br />
Prisetimo se samo načina pokrštavanja ‘pagana’ na novootkrivenim<br />
kontinentima.<br />
Šta je uopšte duhovnost?<br />
Kao što sam već rekao, vodeće svetske religije, svaka sa svojom (manje ili<br />
više prikrivenom) kult-ideologijom – impotentne su da u svetu zaustave<br />
ratove, terorizam, nacionalizam, rasizam, itd. Zašto? Zbog nedostatka<br />
istinske duhovnosti. Tu se konačno nameće pitanje: „Šta je uopšte<br />
duhovnost?“. Vedska literatura nudi nekoliko definicija, koje sam stopio u<br />
jednu (malo kompleksnu). Duhovnost objedinjuje: 1) razumevanje našeg<br />
vlastitog duhovnog identiteta (duhovna samospoznaja), kao i duhovnog<br />
identiteta drugih vrsta živih bića; 2) razumevanje Boga i Njegovih želja (šta<br />
On očekuje od ljudskog društva); 3) delovanje u skladu sa našom večnom<br />
dužnošćui (dharma), tj. praktična služba (telom, umom i inteligencijom),<br />
namenjena za zadovoljenje Njegovih želja; 4) razumevanje korelacije<br />
izmeñu Boga, živih bića, prirode, vremena i karme; 5) razumevanje razlike<br />
izmeñu materije i duha (prolaznog i večnog); 6) iskorenjivanje niže ljudske<br />
prirode (pohlepa, požuda, zavist, nekontrolisani gnev...) i razvijanje<br />
božanskih, vrlih odlika (ljubav, samilost, tolerancija...); i 7) razumevanje<br />
razlike izmeñu grešnog i pobožnog delovanja. (Gde god piše ‘razumevanje’,<br />
tu se podrazumeva i praktično delovanje u skladu sa tim razumevanjem).<br />
Svaka od sedam pomenutih tačaka se dalje razlaže na svoje podele. Kao<br />
što vidite, duhovna nauka je vrlo ozbiljna, kompleksna i obimna; i u suštoj je<br />
suprotnosti sa svime onime što danas jeftino prolazi pod nazivom<br />
‘duhovnost’. Nasuprot jeftinoj (komercijalnoj) duhovnosti, vaišnavizam<br />
(svesnost Krišne) – je pre svega duhovna nauka, koja je univerzalno<br />
primenljiva na sve ljude, bez obzira iz kakve ‘čaše vole da piju vodu’. Ali ipak<br />
se, iz praktičnih razloga jedino, ‘Hare Krišna pokret’ u javnosti registruje kao<br />
religija, pa čak i kao ‘Hindu-vaišnavska zajednica’ - iako vaišnavska duhovna<br />
nauka ima svega nekoliko dodirnih tačaka sa hinduizmom. Hinduizam je,<br />
zapravo, vrlo kompleksan koktel, sačinjen od raznih verovanja i tradicija<br />
koje nalaze svoj izvorni koren u vedskoj literaturi, pa tako hinduizam<br />
objedinjuje sikhizam, šivaizam, šaktizam, jainizam, i ko zna šta sve još. Reč<br />
hinduizam je novijeg porekla, i stara je tek nekoliko vekova. To je reč koja<br />
se uopšte ne spominje nigde u vedskoj literaturi.<br />
Kako se duhovnost ispoljava u životu vaišnava? U ponašanju, navikama i<br />
svakodnevnoj primeni univerzalnih načela duhovnosti. Idealni vaišnava se<br />
svakoga dana zapita: “ Da li sam ponizan, tolerantan i nenasilan? Kako ću<br />
danas da kontrolišem svoj um i čula? Da li sam svestan patnje drugih ljudi (i<br />
životinja)? Da li sam spreman da se odreknem svoje vlastite udobnosti, da<br />
bih pomogao drugima? ”…<br />
U skladu sa ovakvim kriterijumima, vaišnavska tradicija prepoznaje Isusa<br />
Hrista kao sadhua (svetu osobu). Zapravo, i više od toga; mi vaišnave<br />
smatramo Isusa Hrista avatarom, tzv. šaktyaveša-avatarom, što znači -<br />
inkarnacija specijalno opunomoćena od samoga Boga, sa misijom da širi<br />
76
duhovnost meñu čovečanstvom (u skladu sa mestom, vremenom i<br />
okolnostima). Zbog toga je Isus propovedao univerzalne poruke o ljubavi<br />
prema Bogu, i ljubavi prema drugim ljudima – što je iznad svakog sektaštva<br />
i sebičnosti.<br />
Ali koliko ljudi (koji danas sebe smatraju hrišćanima) zaista striktno sledi<br />
Isusova izvorna učenja? Zar nije čudno kako je puno puta mnogo lakše da se<br />
borimo za principe vlastite religije, nego da ih zaista poznajemo i sledimo?<br />
Isus je govorio apsolutnu istinu materijalističkom društvu, i rizikovao je<br />
vlastiti život za svoju misiju. Zanima me - kako bi njegov beskompromisni<br />
stav prema hipokritima (licemerima) danas bio primljen u društvu. Npr., ako<br />
bi se on sada lično pojavio na Balkanu, možda ljudi ne bi hteli da ga slušaju,<br />
sve dok se prvo ne izjasni da li je katolik ili pravoslavac. Ali on nije bio ništa<br />
od toga; nije bio čak ni hrišćanin – bio je svetac, koji je ljubav prema Bogu i<br />
Božje poruke prenosio onima koji su hteli da ga slušaju. To je zapravo ono<br />
što vaišnave rade već hiljadama godina – iznad pripadnosti bilo kojoj religiji<br />
ili sekti. Upravo iz tog razloga sam postao vaišnava – da bih širio poruke<br />
bezvremene duhovnosti, baš kao što je to nekada radio Isus Hrist.<br />
Besmrtna slava Isusa Hrista<br />
Postoji standardno mišljenje meñu mnogim hrišćanima - da je Isus otpatio<br />
(ili još uvek pati) zbog njihovih greha. Na neki način, ja to nisam mogao da<br />
prihvatim, čak ni dok sam još imao 15 godina. To mi nije imalo nikakvog<br />
smisla, ali sam za svaki slučaj ipak mislio: “Pa dobro, ako odrasli tako kažu –<br />
onda ću barem da delujem tako, da svojim gresima ne nanosim novije i<br />
novije krvave rane na izmučeno Isusovo telo.” Meñutim, kada sam postao<br />
upućen u vedsku/vaišnavsku književnost – shvatio sam da je takvo mišljenje<br />
tek ustaljena spekulacija. Istina je - da je svako od nas (ljudskih bića),<br />
odgovoran za svoje aktivnosti (pobožne i grešne), i da smo zbog toga<br />
podložni nagradama i kaznama u skladu sa zakonima karme. “Kako seješ,<br />
tako ćeš i žnjeti!” Ali čak i da je istina da Isus pati na račun greha koje čine<br />
oni koji se smatraju njegovim sledbenicima - zar to ne bi trebalo da bude<br />
razlog više da oni koji se smatraju hrišćanima, prestanu da grešno deluju, i<br />
zadaju Isusu bolne rane (ukoliko ga zaista vole)?<br />
Kada sam se pridružio hramskoj zajednici kao dvadesetdvogodišnji mladić,<br />
bio sam impresioniran time što je svaka aktivnost hramskih monaha<br />
(vaišnava), bila ponuñena Bogu sa ljubavlju. Svaka reč je bila izgovorena<br />
(posredno ili neposredno) u Njegovu slavu. Svaka pesma je bila namenjena<br />
za Njegovo zadovoljstvo, i svaki ples za Njegove oči. Sva hrana je bila, sa<br />
devocijom, pripremana i ponuñena za Božje (Krišnino) zadovoljstvo. U<br />
pozadini svih tih aktivnosti je bila drevna duhovna filozofija, koja mi je dala<br />
odgovore na više pitanja negoli što sam mogao i da ih postavim.<br />
Ali ono što me je najviše oduševilo u vezi Krišninih bhakta, vaišnava, je to<br />
- što sam video njihovo svakodnevno življenje u skladu sa učenjima Isusa<br />
Hrista, iako oni sebe nisu nazivali hrišćanima. Organizovali su se u male<br />
grupe, pevali su i slavili Boga, svirajući na cimbalima i bubnjevima. Nosili su<br />
jednostavnu, lepršavu odeću, napustili su sve vezanosti za materijalni svet, i<br />
77
propovedali su na javnim mestima. Ovo je bilo baš kao opis ranih hrišćana.<br />
To me je oduševilo, jer to isto je radio Isus Hrist sa svojim sledbenicima.<br />
Koliko danas ima hrišćana koji su spremni da učine to isto?<br />
Isus je propovedao samo tri godine, i onda je bio razapet zbog toga. Dao<br />
je sve od sebe, a prijatelj ga je izdao. Verujem da mnogi od vas imaju<br />
iskustvo da vas je nekada izdao neko u koga ste imali poverenje. Zamislite<br />
samo, kako biste se vi osećali ako bi vas ‘prijatelj’ zbog izdaje poslao u smrt.<br />
Da li se u vašem umu pojavljuje reč oproštaj? U skladu sa<br />
vaišnavskim/vedskim standardima, sposobnost opraštanja je jedna od<br />
najznačajnijih odlika civilizovanog čoveka. Civilizovanost se meri stepenom<br />
duhovnih (vrlih) odlika – a ne ekonomskim ili naučnim napretkom.<br />
Isusov primer je od velike važnosti za sve nas koji želimo da iskreno<br />
praktikujemo duhovni život. Kada pogledamo na Isusovo iskustvo tokom<br />
njegovog traumatičnog hapšenja, osude i raspinjanja – možemo da vidimo<br />
sveca koji je u sebi imao savršeni mir sa sobom, i sa svetom oko sebe.<br />
Osudili su ga i razapeli sledbenici religije, dok je on bio zainteresovan<br />
isključivo za širenje istinske duhovnosti. Bio je osuñen zbog svog duhovnog<br />
entuzijazma, i zbog toga što je bio viñen kao pretnja društvu u kome je<br />
živeo. Zašto? Zato što društvo nije razumelo njegovu uzvišenu misiju. U<br />
manjoj meri, ja sam to isto doživeo u svom životu. Bio sam osuñivan zato<br />
što sam ‘Hare Krišna’, zato što sam drugačiji od većine (‘normalnog’)<br />
stanovništva, i zato što sam teško pojmljiv. Ismevali su me i pljuvali,<br />
nazivali jeretikom, ali srećom ne i - razapeli.<br />
Ja ne znam čega je sve Isus Hrist morao da se odrekne u svojim ranim<br />
tridesetim godinama, da bi ja u svojim ranim dvadesetim postao inspirisan<br />
njegovim primerom da sledim Božji put - sve do današnjeg dana. Mogu da<br />
vidim sebe u Isusu, mogu da saosećam sa njegovim životom, njegovim<br />
iskušenjima i njegovom patnjom. Ja zapravo vidim u njemu nekoga ko je<br />
transcendirao (nadišao) sav materijalizam ovoga sveta.<br />
Gotovo svako od nas može lako da dobije religijski respekt. Drugi mogu da<br />
nas nazivaju po našim religijskim titulama. Možemo da relativno lako<br />
naučimo da kažemo pravu stvar u pravo vreme, da nosimo prigodnu odeću, i<br />
pevamo prigodne himne u svim religijskim ritualima. Ali primer Isusa Hrista i<br />
ostalih sličnih svetaca – postavlja izazov svoj našoj dvoličnosti i<br />
neiskrenostima u srcu. Oni su pokazivali drugačiji standard vere; standard<br />
koji se zove duhovna ljubav. Njihova ljubav je bila iznad potrebe da uvek<br />
budu u pravu u vezi svega, da budu u dominantnoj poziciji nad drugima, i da<br />
se drugi primoravaju da vide svet na isti način kako su ga oni sami<br />
doživljavali. Isus, i njegovi striktni sledbenici kao Sv. Franja Asiški, su bili<br />
istinski ponizni – za razliku od mnogih koji su danas odeveni u svešteničke<br />
odore.<br />
Za nas je vrlo teško da kategorizujemo Isusa kao hrišćanina, ili kao<br />
jevrejina. On je jedino govorio o svom Uzvišenom Ocu, i nije bio<br />
zainteresovan za politiku, religiju ili bogatstvo. Služba za Boga je bila njegov<br />
život, njegova ljubav i njegova religija. Nameću se pitanja: Može li vaišnava<br />
da voli Isusa? Da li je potrebno da se bude hrišćanin da bi se voleo Isus i<br />
sledio njegov primer? I kome uopšte Hrist pripada?<br />
78
Saskritska reč acarya (čita se ačarja) znači - onaj koji podučava vlastitim<br />
primerom. Za vaišnave, Hrist je acarya. Njegov primer je svetlost za<br />
svakoga od nas u ovom svetu, ko želi da ozbiljno praktikuje duhovni život.<br />
Njegove poruke se ne razlikuju od poruka koje su u drugim vremenima, i na<br />
drugim mestima, propovedali Gospodin Caitanya (Bog lično, u odori običnog<br />
smrtnika), i njegovi sledbenici – vaišnava acarye.<br />
Bila bi velika šteta da dozvolimo materijalizmu i dvoličnosti, koji su se već<br />
odavno uvukli u sve velike religije, da budu smetnja na našem putu sleñenja<br />
primera i duhovne mudrosti tako velike duše kao što je to bio Isus Hrist.<br />
Istorijske činjenice (o kojima se vrlo retko govori)<br />
Tekst koji sledi, pojasniće neke poente koje sam pomenuo u pesmi Kyrie<br />
eleison. Istorijske podatke sam preuzeo iz knjige Misquotng Jesus (autor<br />
Bart D. Ehrman), i sa desetak Internet stranica od kojih mogu da pomenem<br />
neke:<br />
http://xenophongroup.com/montjoie/ albigens.htm,<br />
http://militaryhistory.about.com/od/medievalwarfare/a/albigensiancrus.htm,<br />
http://crusades.boisestate.edu/Albi/<br />
http://www.infidels.org/library/historical/john_kessler/giordano_bruno.html<br />
http://www.newadvent.org/cathen/03016a.htm<br />
Postoje neoboriva svedočanstva i dokazi - da je u ranom hrišćanstvu više<br />
od osamdeset jevanñelja sačinjavalo Novi Zavet. Ali u Bibliji, kakvu je<br />
poznajemo danas – je uvršćeno tek nekoliko njih; jevanñelja po Mateji,<br />
Marku, Luki i Jovanu. Ko je (i zašto) doneo odluku koja će jevanñelja biti<br />
uvršćena, a koja izbačena iz Biblije?<br />
Današnja Biblija nije ništa više do dobro iscenzurisani kolaž rimskog cara<br />
Konstantina Velikog. U njegovo vreme je obožavanje Sunca, Sol Invictus bila<br />
zvanična religija Rimskog Carstva, a Konstantin lično je bio glavni sveštenik.<br />
Na njegovu žalost, tri veka nakon raspeća Isusa, broj sledbenika Isusa Hrista<br />
je dostigao veoma visoki procenat ukupnog stanovništva Rimskog Carstva.<br />
Konflikti izmeñu hrišćana i obožavaoca Sunca (tzv. pagana) su rezultovali<br />
mnogim meñusobnim ratovima, koji su pretili konačnom rascepu Rimskog<br />
Carstva. Konstantin je po svaku cenu hteo da spreči taj scenario.<br />
Iz tog razloga je 325. godine sazvao dobro poznati Koncil u Nikei (Nicaea),<br />
sa idejom da stavi Rimsko Carstvo pod jednu zastavu i jednu religiju –<br />
hrišćanstvo. Zašto baš hrišćanstvo, iako je bio sveštenik Sol Invictusa? Zato<br />
što je bio izvrstan strateg. Video je da je hrišćanstvo brzo rastuća religija<br />
koja će uskoro da zavlada carstvom. Stapanjem paganskih rituala sa<br />
hrišćanskom tradicijom zadovoljio je obe strane – i pagane, i hrišćane, i na<br />
taj način stavio tačku na meñusobne konflikte i ratove. Malo toga je u<br />
današnjem hrišćanstvu očuvano još od dana pre Koncila u Nicaei, kada su<br />
promenjene izvorne doktrine i učenja Isusa Hrista. Koncil je trajao dva<br />
meseca. Na njemu je bilo prisutno oko 300 biskupa koji su, uz Konstantinov<br />
podsticaj, raspravljali o promenama vitalnih doktrina ranog hrišćanstva.<br />
Izmeñu mnogih ostalih, jedna od tema je bila Isusova božanska priroda.<br />
79
Do tog trenutka u istoriji, hrišćani su videli Isusa kao smrtnog proroka,<br />
moćnog sveca, ali ipak smrtnika. Zvaničnim proglašavanjem Isusa direktnim<br />
‘sinom Božjim’, Konstantin je pretvorio Isusa u božanstvo, daleko iznad<br />
domašaja običnih smrtnika. Na taj način je nastalo novo hrišćanstvo, sa<br />
sedištem u Vatikanu, i rimokatoličkom crkvom kao jedinim svetim kanalom (i<br />
‘autorizovanim predstavnikom’ Isusa Hrista), kroz koji je moguće da se<br />
dostigne spasenje.<br />
Žučna rasprava na konclu se vodila izmeñu dve struje – jedne koja je bila<br />
na strani Konstantinovih političkih ciljeva, i druge, na čelu sa biskupom<br />
Ariusom, čiji sledbenici nisu bili voljni da prave bilo kakve promene u<br />
dotadašnjoj hrišćanskoj tradiciji. Konačno, Arius i njegovi istomišljenici su<br />
izgubili raspravu. Na kraju su samo Arius i još dva biskupa odbili da potpišu<br />
dokument o zaključnoj odluci, zbog čega ih je Konstantin proterao iz<br />
Rimskog Carstva.<br />
Srećom, neka jevanñelja koja Konstantin nije uspeo da uništi, uspela su da<br />
prežive do današnjeg dana. Tako su, npr., poznati “Dokumenti sa obale<br />
Mrtvog mora” pronañeni 1947. godine, sakriveni u pećini blizu Qumrana u<br />
Izraelu, a dve godine ranije su u Nag Hammadiju (Egipat) pronañeni<br />
“Koptski Dokumenti.” Svi ti novootkriveni dokumenti (neki od njih izvorna<br />
jevanñelja, koja su bila zabranjena proglasom Koncila u Nicaei), govore o<br />
jednoj sasvim drugačijoj hrišćanskoj tradiciji i filozofiji od one koju<br />
poznajemo danas. Vatikansko poglavarstvo daje sve od sebe da onemogući<br />
obelodanjenje pronañenih dokumenata. A zašto i ne bi? Dokumenti vrlo<br />
očigledno ukazuju na izopačenost Konstantinove Biblije, koja se koristi već<br />
17 vekova, i potvrñuju da je moderna hrišćanska tradicija nastala kao<br />
proizvod čoveka koji je imao na umu isključivo političke ciljeve.<br />
Da čitava stvar bude još komplikovanija, istoričari i teolozi ne mogu da<br />
potvrde ispravnost (korektnost) biblijskih tekstova i ostalih hrišćanskih<br />
rukopisa koji su nastali i pre neslavnog koncila u Nicaei. Čak naprotiv -<br />
vodeći svetski stručnjaci poseduju mnoštvo neoborivih dokaza koji govore u<br />
prilog činjenici kako su zauvek izgubljena izvorna učenja Isusa Hrista,<br />
činjenice o njegovom životu, i, naravno - izvorne Božje reči, pomenute u<br />
Starom Zavetu. Jedan od tih vodećih stručnjaka, američki teolog i istoričar<br />
hrišćanstva dr. Bart D. Ehrman, napisao je izvrsnu knjigu “Misquoting Jesus”<br />
(“Pogrešno citiranje Isusa”), objavljenu 2005. godine, koja se bavi<br />
tematikom nastanka izvorne hrišćanske literature. Ovde navodim neke<br />
delove knjige “Misquoting Jesus”, koji govore sami za sebe.<br />
Baš kao što knjige nisu mogle da budu masovno distribuisane<br />
(nije bilo kamiona, aviona i železnice), isto tako, one nisu mogle<br />
da budu proizvedene u velikim tiražima (jer nije bilo štamparskih<br />
mašina). I pošto su morale da budu kopirane ručno, jedna po<br />
jedna, sporo i sa puno truda - većina knjiga je bila izdavana u<br />
vrlo malim tiražima. Čak ni kopije jedne knjige nisu bile potpuno<br />
iste, jer su pisari koji su kopirali tekstove - neizbežno pravili<br />
promene u tekstu koji su kopirali - ili nepažljivim kopiranjem, ili<br />
čak namerno, po vlastitom nahoñenju. Zbog toga, ni jedan čitaoc<br />
80
u stara vremena nije mogao da bude potpuno siguran da je tekst<br />
knjige koju je čitao, zaista bio izvorni tekst autora. Danas<br />
izdavači plasiraju odreñeni broj knjiga na tržište tako što ih<br />
pošalju u knjižare. Ali pošto u stara vremena knjige nisu bile<br />
masovno štampane - nije bilo ni izdavačkih preduzeća, niti<br />
knjižara.<br />
Obično bi autor napisao knjigu, i verovatno bi je glasno<br />
pročitao nekolicini svojih prijatelja. To je otvaralo mogućnost za<br />
eventualnu lekturu izvornog teksta. Zatim, kada bi autor dovršio<br />
konačnu verziju knjige, on/ona bi dao pisarima da naprave<br />
nekoliko kopija za svoje prijatelje i poznanike. Ako su oni pak<br />
želeli da proslede knjigu svojim prijateljima ili roñacima - bilo je<br />
potrebno da se napravi još nekoliko ručnih kopija knjige. Pisari<br />
koji su to radili, obično su bili plaćenici koji su od toga živeli, ili<br />
čak pismeni robovi, kojima je kopiranje teksta bio tek jedan od<br />
kućnih poslova.<br />
Danas, ne samo da ne posedujemo izvorne rukopise tih knjiga,<br />
već nemamo čak ni kopije od kopije od kopije izvornih tekstova.<br />
Ono što imamo su kopije koje su nastale znatno kasnije. U većini<br />
slučajeva, raspolažemo kopijama koje su bile zapisane čak<br />
nekoliko vekova nakon izvornog teksta. Te kopije se razlikuju<br />
jedna od druge na hiljadu mesta u tekstu. ... Greške su najčešće<br />
nastajale kao rezultat slučajnih pogrešaka - nehotični potez<br />
perom, izostavljane reči, pogrešno napisane reči, itd.<br />
... Hermas je imao viziju starije žene, neke vrste anñeoskog<br />
bića, koje je simbolizovalo hrišćansku crkvu, koja je glasno čitala<br />
iz neke male knige. Ona je zatražila od Hermasa da ostalim<br />
hrišćanima obznani tekst koji je upravo čuo. On joj je odgovorio<br />
da nije mogao da upamti sve što mu je ona pročitala, i zatražio<br />
joj je: “Daj mi tu knjigu da napravim kopiju.” Ona mu je dala i<br />
Hermas nadalje kaže:<br />
“Uzeo sam knjigu i otišao na drugi kraj livade, gde sam kopirao<br />
čitavu knjigu - slovo po slovo, jer nisam mogao da napravim<br />
razliku meñu slogovima...” (Pastir 5-4)<br />
Iako je to bila mala knjiga, mora da je bilo vrlo teško da se<br />
kopira slovo po slovo. Kada Hermas kaže da nije mogao da<br />
razlikuje slogove - on ukazuje na to da nije bio vešt u čitanju, tj.<br />
da nije bio istreniran kao profesionalni pisar.<br />
Jedan od problema na starogrčkom jeziku (što uključuje i<br />
najstarije hrišćanske tekstove kao što je to Novi Zavet) je bio<br />
taj, da prilikom kopiranja pisari nisu koristili znakove<br />
interpunkcije, niti je bilo razlike izmeñu velikih i malih slova, i,<br />
čak više od toga (što je sigurno bizarno za čitaoca današnjice), -<br />
nije bilo razmaka izmeñu reči. Ova vrsta kontinualnog pisanja se<br />
81
nazivala scriptuo continua, što je stvaralo poteškoće prilikom<br />
čitanja, a naročito prilikom razumevanja teksta. [Autor B.D.<br />
Ehrman ovde navodi primer na engleskom: godisnowhere, što bi<br />
za vernika moglo da znači: ‘God is now here / Bog je sada ovde’,<br />
a za ateistu: ‘God is nowhere / Bog nije nigde’].<br />
... Mi posedujemo izvorni papir na kome je Peatus vežbao<br />
pisanje, prilikom čega je 12 puta na starogrčkom jeziku vežbao<br />
potpisivanje dokumenata: “Ja Peatus, lokalni pisar, podnosim<br />
ovaj dokument.” Čudno je to što je on prva četiri puta korektno<br />
kopirao reči, a peti put je izostavio prvo slovo zadnje reči, i<br />
sledećih sedam puta je kopirao istu grešku - što ukazuje da on<br />
nije pisao reči za koje je znao kako se pišu, nego je jednostavno<br />
kopirao prethodnu liniju teksta. Očigledno da on nije mogao da<br />
čita čak ni jednostavne reči koje je kopirao. I on je bio zvanični<br />
lokalni pisar!<br />
Kada bi pisar napravio promene u tekstu koji je kopirao - bilo<br />
slučajno ili namerno - te promene su trajno ostale u kopiranom<br />
tekstu (osim ako bi sledeći pisar mogao da ispravi grešku).<br />
Sledeći pisar bi zatim kopirao tu grešku, misleći da je to izvorni<br />
deo teksta, i onda bi kopiranom tekstu dodao još i svoje greške,<br />
itd. Jedini način da se isprave greške u tekstu je bio taj, da pisar<br />
prepozna greške svojih prethodnika, i pokuša da ih ispravi...<br />
[Kao u primeru Codex Vaticanus dokumenta iz 4. veka, gde je<br />
pisar (izmeñu dva reda kopiranog teksta) komentarisao greške<br />
svog prethodnika: “Budalo i prevarante, ne menjaj izvorni<br />
tekst.”] Meñutim, ne postoji garancija da je taj pisar napravio<br />
ispravnu korekciju. Drugim rečima, menjajući ono za šta je on<br />
samo mislio da je greška - mogao je da nenamerno napravi<br />
neispravnu korekciju. Iz toga sledi da postoje tri vrste ranih<br />
hrišćanskih tekstova: originalni tekst, tekst sa greškama, i<br />
neispravan pokušaj ispravljanja grešaka. Neispravnosti su se<br />
tako umnožavale. I to se dešavalo vekovima.<br />
U 2. i 3. generaciji hrišćana, ne samo da su Isusova učenja bila<br />
smatrana svetim pismom, već su, takoñe, i knjige njegovih<br />
apostola bile smatrane svetim pismom. Dokaz za to postoji u<br />
poslednjoj knjizi Novog Zaveta, (2 Petar). To je knjiga za koju<br />
najkritičniji teolozi/istoričari veruju da ne potiče od Petra lično,<br />
već od nekog od njegovih sledbenika, koji se potpisao lažnim<br />
imenom. U tekstu (2 Petar 3), autor ukazuje na lažne učitelje<br />
koji su menjali značenje Pavlovih pisama, kako bi rekli ono što je<br />
njima odgovaralo, “baš kao što oni čine sa ostalim tekstovima.”<br />
(2 Pet. 3:16)<br />
Crkveni otac Origen iz 3. veka je jednom napisao sledeću<br />
82
primedbu, u vezi kopija jevanñelja koje su mu bile na<br />
raspolaganju: “Razlike meñu spisima su postale velike, ili zbog<br />
nepažnje nekih pisara, ili zbog perverzne drskosti nekih drugih<br />
pisara koji nisu proverili ispravnost transkripcije, ili su čak<br />
dodavali/oduzimali neke delove teksta po vlastitoj volji.”<br />
U vreme nastanka ranih hrišćanskih knjiga, preko 90% stanovništva<br />
Rimskog Carstva je bilo potpuno nepismeno. Stoga bilo veoma teško da se<br />
nañe dovoljan broj kvalifikovanih pisara, ali su, zbog velike potražnje, često<br />
kao pisari bili zapošljavani nepismeni ljudi, koji su kopirali tekstove slovo po<br />
slovo, baš kao prethodno pomenuti primeri Peatusa i Hermasa. Zamislite<br />
kako bi to izgledalo, ako bi vam neko dao da kopirate izvorni tekst sa<br />
kineskim slovima. Koliko god da se trudili, sigurno biste napravili slučajne<br />
greške, koje bi sledeći pisar kopirao, i njima dodao još i svoje greške.<br />
Najverovatnije bi, npr., deseta kopija teksta bila prilično nerazumljiva, čak i<br />
za najučenijeg Kineza, jer bi u tekstu bilo puno besmislenih rečenica, koje bi<br />
bitno izmenile značenje poruke.<br />
To je samo jedan od razloga zašto je današnja Biblija prepuna besmislica,<br />
kao npr., da je Sv. Jovan Krstitelj jeo skakavce, da je Isus pio vino, jeo<br />
meso, i narodu delio ribe, itd. Osim grešaka (i namernih izmena) koje su<br />
vekovima kopiranja znatno promenile izvorno značenje ranih hrišćanskih<br />
knjiga - ne smemo da previdimo greške koje su se potkrale čak i u<br />
originalnim tekstovima autora. Neretko bi autori diktirali tekst pisaru koji bi<br />
pogrešno čuo, ili pogrešno napisao odreñene reči. Dr. Bart D. Ehrman navodi<br />
u svojoj knjizi primer Pavla, koji je diktirao svoje pismo pisaru (Gal. 6:11).<br />
Nadalje, autentičnost knjiga na kojima se temelji hrišćanstvo već skoro 2000<br />
godina – je vrlo diskutabilna i zbog trenda lažnog potpisivanja tekstova, kao<br />
što dr. B.D. Ehrman navodi u primeru nekoga ko je proizvoljno napisao<br />
tekst, koji je potpisao autoritativnim imenom Pavla. Ovakvih primera u<br />
ranim hrišćanskim tekstovima ima i previše. Neki od tih lažno potpisanih<br />
tekstova su puke izmišljotine, ili su tekstovi koji su bez dozvole autora (koji<br />
je možda umro pre nekoliko vekova), naknadno bili unešeni u originalne<br />
knjige. Evo jednog upečatljivog primera. Dr. B.D. Ehrman navodi svima<br />
dobro poznatu priču o preljubnici koju su fariseji doveli pred Isusa, sa idejom<br />
da je kamenuju, tj. da testiraju ispravnost Isusovih odluka.<br />
Uprkos briljantnoj priči, ovde postoji jedan ogroman problem.<br />
Ispostavlja se da ta priča izvorno nije bila zapisana u Jovanovom<br />
jevanñelju; tačnije - nije bila deo ni jednog od jevanñelja. Nju je<br />
dodao neko od kasnijih pisara. ... Priča nije zabeležena ni u<br />
jednom od najstarijih spisa Jovanovih jevanñelja koji su nam<br />
danas na raspolaganju. Stil pisanja je izrazito drugačiji od svih<br />
ostalih Jovanovih tekstova (uključujući priče koje se pominju<br />
neposredno pre, i posle ubačene priče o preljubnici). Tekst te<br />
priče uključuje veći broj reči i izraza, što potpuno odudara od<br />
stila Jovanovog jevanñelja. Zaključak je neizbežan: taj deo<br />
teksta nije deo originalnog jevanñelja.<br />
83
Kako je taj tekst bio naknadno ubačen? Postoje mnoge teorije<br />
u vezi toga. Većina teologa/istoričara smatra da je to bila široko<br />
poznata priča o Isusu, koja se prenosila usmenim putem, i koja<br />
je u jednom trenutku bila ubačena uz ivicu kopiranog Jovanovog<br />
teksta. Od tog trenutka je neki pisar pomislio da je priča<br />
namenjena da bude deo kopirane knjige, tako da je i nju u svojoj<br />
kopiji ubacio u tekst (Jovan 7:52). Interesantno je to, da su istu<br />
priču neki drugi pisari ubacili u neke druge delove Novog Zaveta<br />
- neki su je ubacili nakon teksta (Jovan 21:25), a neki drugi čak<br />
u tekst (Luka 21:38). U svakom slučaju, to nije priča koju je<br />
izvorno napisao Jovan.<br />
Prirodno, nameće se pitanje: Da li je ta priča uopšte autentična (kao i bilo<br />
koja druga pomenuta u Bibliji)? Na to pitanje nas navodi činjenica da u Bibliji<br />
ima mnogo kontradiktornih izjava, tj. priča koje dva ili tri autora opisuju na<br />
savim drugačije načine, pominjući sasvim drugačije (kontradiktorne) detalje.<br />
Nemoguće je da su obe verzije mnogih biblijskih izjava i priča istovremeno<br />
istinite. Evo dva primera: 1) Marko piše da je Isus bio razapet dan nakon što<br />
je završio Poslednju Pashu (Marko 14:12), a Jovan piše da je Isus umro pre<br />
Posljednje Pashe (Jovan 19:14); 2) Luka piše da su se Josip i Marija vratili u<br />
Nazaret tek nakon mesec dana od svog dolaska u Vitlejem (i izvršili rituale<br />
pročišćenja) (Luka 2:39); meñutim, Matej piše da su oni umesto povratka u<br />
Nazaret - pobegli u Egipat (Matej 2:19-22). Takvih primera ima još puno.<br />
Verovatno je nepotrebno da sada detaljno dovodim u pitanje ispravnost<br />
Jovanovih istorijskih činjenica, koje oštro odudaraju od navoda drugih<br />
apostola.<br />
Ogromna većina hrišćanskog sveta, zbog lojalnosti tradiciji u kojoj su<br />
roñeni - bez pitanja i sumnji prihvata kao apsolutne istinite sve što je<br />
zapisano u Bibliji i ostalim ranim hrišćanskim tekstovima. Zaista je malo onih<br />
koji se potrude da Bibliju stave ‘pod mikroskop’, i temeljno prostudiraju<br />
verodostojnost biblijskih priča i hrišćanskih doktrina. Takav ozbiljan propust<br />
može da drastično utiče na duhovni napredak vernika; pogotovo ako se<br />
zanemare (ili čak ismevaju) npr. zakonitosti reinkarnacije, koja je nekada<br />
bila integralni deo ranih hrišćanskih doktrina. Ukoliko mislite da preterujem,<br />
potrudite se da malo uronite u knjige nekih hrišćanskih teologa i istoričara.<br />
Za početak mogu da vam preporučim izvrsnu knjigu “Misquoting Jesus” (tj,<br />
ako razumete engleski).<br />
Nije li apsurdno da je čitava jedna religija sa milionima ljudi koji je slede<br />
širom sveta - temeljena na namerno ili slučajno izopačenim tekstovima, koji<br />
osim diskutabilnih pričica, ne nude ljudima suštinu duhovne filozofije? Zašto<br />
se takva tradicija održava sve do danas (17 vekova nakon ozbiljnog<br />
oskrnavljenja izvorne hrišćanske ideologije, filozofije i religije - proglasom<br />
nekog rimskog cara, koji je na umu imao isključivo političke i finansijske<br />
ciljeve)? Možda je u pitanju profit, pozicija i moć kontrolisanja? Ne bi bilo<br />
čudno; religija može da bude veoma dobar business (pogotovo ako imate<br />
mesečna primanja koja mogu da vam pruže mnoge ovozemaljske užitke).<br />
84
Verujte mi, nisam ja protiv hrišćanstva, ali mi užasno smetaju laži,<br />
kriminal i nepravde, koje se već vekovima u ime Isusa Hrista provlače kroz<br />
čovečanstvo, zaodenute u lažno ruho duhovnosti.<br />
Krstaški ratovi protiv Katara, ili još poznati kao Albinežanski ratovi, vodili<br />
su se u periodu izmeñu 1209. i 1229. godine u francuskoj pokrajini<br />
Languedoc. Albinežanski ratovi su nastali kao posledica kampanje koju je<br />
rimokatolička crkva pokrenula protiv hrišćanske ‘sekte’ Katara, koji su živeli<br />
uglavnom u gradu Albiju, i njegovoj širokoj okolini. Katari nisu prihvatali<br />
autoritet crkve, jer se veruje da su bili sledbenici biskupa Ariusa, koji je<br />
nakon izgnanstva iz Rimskog Carstva (nakon Koncila u Nicaei), nastavio da<br />
propoveda izvornu doktrinu ranog hrišćanstva. Iako su Katari bili striktni<br />
sledbenici Isusa Hrista i njegovih izvornih učenja, crkva (na čelu sa Papom<br />
Inoćentijem III) ih je smatrala jereticima. Oni su uživali otvorene simpatije<br />
nekoliko crkvenih biskupa iz južne Francuske, koje je Inoćentije III dao da se<br />
smene, postavljajući na poziciju nekolicinu biskupa koji su bili odani crkvi i<br />
Vatikanu. Članovi francuske aristokratije koji su podržavali Katare su bili<br />
izbačeni iz zvaničnog katoličkog sveta, i takoñe proglašeni jereticima.<br />
Papa je vojnicima-krstašima ponudio iste nagrade kao i onima koji su se<br />
borili u Palestini (u prethodnim krstaškim ratovima) – oprost svih greha, što<br />
je garantovalo odlazak u raj; zatim, sav ratni plen, i zemlju okupiranu u<br />
pokrajini Languedoc. Takva primamljiva kombinacija ovozemaljskih i rajskih<br />
nagrada je okupila ogroman broj viteza i seljaka, uglavnom iz severne<br />
Francuske, da ‘služe Isusa’ pod zastavom krsta.<br />
U skladu sa pisanim svedočanstvom Caesara od Heisterbacha, koji je tada<br />
bio Papin predstavnik – Arnaud Amaury (Papin ministar) je izjavio: “Caedite<br />
eos! Novit enim Dominus qui sunt eius”, što sa latinskog prevoda znači:<br />
“Pobijte ih sve! Bog će prepoznati svoje.” To je bio odgovor na pitanje nekih<br />
katoličkih kraljeva krstaša – “Kako ćemo da razlikujemo Katare od katolika?”<br />
Pošto Inoćentije III nije imao ništa protiv takve vojne taktike, Albinežanski<br />
ratovi su se pretvorili u najkrvavije masakre, koji su bili izuzetno surovi čak i<br />
po standardima srednjeg veka. Tako je, npr., u gradu Beziersu tada živelo<br />
samo oko 500 Katara, ali je ipak bilo pobijeno preko 10.000 stanovnika,<br />
uključujući žene i decu.<br />
Obzirom da je katoličko stanovništvo odbilo da se bori protiv svojih suseda<br />
(i prijatelja) Katara – oni su svi zajedno propatili zverstva jednog od<br />
najbrutalinjih ratova srednjeg veka. Pored organizovanih vojnih akcija,<br />
papina krstaška vojska je sistematski izgladnjivala stanovništvo spaljivanjem<br />
poljoprivrednih polja, uništavanjem vinograda i ubijanjem stoke. (Katari nisu<br />
jeli meso, ali su držali stoku radi mlečnih proizvoda). Francuski krstaši su<br />
sakatili zarobljenike; kopali su im oči i rezali usne. Klali su žene i decu.<br />
Kamenovanjem su ubili uzvišenu katarsku sveticu Guiraude. Preživeli očevici<br />
su zapisali da su krstaši stvorili takvo krvoproliće u gradu Marmande, da su<br />
mozgovi, telesni udovi, jetra i srca plovili ulicama nošeni rekama krvi. Niko<br />
nije bio pošteñen, od viteza do novoroñenčeta. Papa i njegovi biskupi su bili<br />
veoma dobro svesni počinjenih masakara, ali kao što kaže istoričarka Zoe<br />
Oldenbourg: “Ni jedan crkveni koncil nikada nije osudio zverstva koja su<br />
85
počinili vojnici Isusa Hrista, niti se crkva ikada izjasnila da bi takvo<br />
ponašanje u budućnosti apsolutno trebalo da se zabrani.”<br />
Masovnom likvidacijom Katara, pokrajina Languedoc je došla pod čvrstu<br />
kontrolu kralja Francuske. Uprkos okončanim Albinežanskim ratovima, lov na<br />
preživele Katare se nastavio, što je udarilo temelje inkvizicije 1229. godine.<br />
Uz blagoslove tadašnjeg Pape Gregorija IX, inkvizicija je dobila gotovo<br />
neograničenu moć da vrši suzbijanje svih elemenata koji su se protivili ukusu<br />
vatikanskog poglavarstva. Ubrzo je inkvizicija proširila svoje polje delovanja,<br />
i osim Katara, okomila se na jevreje i muslimane (koji nisu hteli da se<br />
pokrste u hrišćanstvo), gnostike 13 , slobodne mislioce 14 , naučnike, filozofe i<br />
naravno – ‘veštice’ 15 . Tokom tri stotine godina lova na ‘veštice’, crkvena<br />
inkvizicija je spalila na lomačama na stotine hiljada nevinih žena. Inkvizicija<br />
je terorizovala Evropu (i kolonizovane zemlje na ‘novim kontinentima’)<br />
13 Gnostici su bili hrišćanski mistici koji su tvrdili da poseduju izvorna učenja Isusa<br />
Hrista. Oni su dobili takav naziv jer su bili u potrazi isključivo za znanjem (lat. gnosis)<br />
o Bogu. Hrišćanski gnosticizam je našao svoje korene u starom jevrejskom misticizmu,<br />
a sačuvani gnostički tekstovi ukazuju na činjenicu da su gnostici verovali u<br />
reinkarnaciju. Gnostički tekstovi Pistis Sophia i Zostrianos pišu o karmi i reinkarnaciji,<br />
gotovo istovetno onako kako je to opisano u Vedama. Gnosticizam je imao svoju<br />
kulminaciju tokom 2. i 3. veka nakon Hrista, a istorija govori o tome kako se u Evropi<br />
sve do 17. veka održao izvestan broj ljudi koji su svoje razumevanje Boga i prirode<br />
pronalazili u gnostičkim tekstovima. Crkva je (naročito nakon Koncila u Nicaei) u<br />
gnosticima videla svoje ljute neprijatelje, jer su tvrdili da poseduju izvornu verziju<br />
Biblije i Hristovih učenja koja su ozbiljno stavljala u pitanje autentičnost crkvenih<br />
dogmi i filozofskih doktrina.<br />
14 Ovde ću za primer da navedem bivšeg dominikanskog sveštenika i filozofa Giordana<br />
Bruna (1548 – 1600), koga je poglavarstvo Vatikana dalo da se spali na lomači 1600.<br />
godine u Rimu. G. Bruno je bio crkvi trn u oku, jer je tvrdio (baš kao i rani gnostici pre<br />
njega) da spasenje ne zavisi od vernikove vezi sa crkvom, već njegove direktne veze<br />
sa Bogom. Takoñe je izazvao crkvenu dogmu, koja je tvrdila da su duše “stvorene iz<br />
ničega”, i da zbog toga nisu deo Boga. Na listi njegovih ‘greha’ se nalazi i njegova vera<br />
u reinkarnaciju, podržavanje Kopernikove teorije o solarnom sistemu sa Suncem u<br />
centru, i čitanje knjiga Erasmusa Roterdamusa (velikog holandskog mislioca koji je<br />
nekada bio sveštenik, ali se povukao iz crkvene službe jer je bio zgañen politikom,<br />
licemerstvom, spletkarenjem i nenaučnim dogmama, koje su u velikoj meri prožimale<br />
sveštensvo od vrha do dna. Erasmus Roterdamus je napisao čuvenu knjigu Pohvala<br />
ludosti).<br />
15 Napravio sam opsežnu istragu na Internetu da doñem do što preciznijeg broja<br />
spaljenih ‘veštica’. Meñutim, danas niko sa sigurnošću ne može da kaže o kome se<br />
broju tačno radi. Pa ipak, većina istoričara (iz raznih vremenskih razdoblja) se slaže da<br />
se brojka kreće negde oko ‘nekoliko stotina hiljada'. Nije baš precizan podatak, ali u<br />
svakom slučaju, čak i da je samo jedna jedina nedužna žena bila spaljena ‘u ime Isusa<br />
Hrista’, tj. u ime zaštite crkvenih, političkih (i ostalih interesa) – to je već dovoljno<br />
veliki kriminal, koji dovodi u pitanje verodostojnost crkve kao zvaničnog predstavnika<br />
Isusa i njegovih učenja.<br />
86
ukupno šest stotina godina. Delovanje inkvizicije je zvanično okončano tek<br />
tokom godina Napoleonove vladavine 1808 – 1812.<br />
87
Lažna utočišta<br />
K’o pijanac bez vina, il’ barka bez mora,<br />
sedim na klupi sasvim sam.<br />
Prolaze ljudi, niko me ne zna.<br />
Uglavnom misle da sam običan šljam.<br />
Il’ možda izgubljeni stranac; boem bez društva,<br />
što strpljivo čeka da padne noć.<br />
Al’ ja sam tek pesnik, i Krišnin sluga,<br />
što posmatra ljude u trci za moć.<br />
Lutaju ulicama k’o obični psi,<br />
što trče žurno da pronañu kost.<br />
U ovom smo svetu k’o ribe na suvom.<br />
Svako od nas ovde je nesrećni gost.<br />
Posvuda je haos. Budale nam vladaju.<br />
Sa svih strana mafija nas napada.<br />
K’o u svakoj lošoj priči, pošteni nastradaju.<br />
Planetom se širi trulež sa zapada.<br />
Od pravde su napravili prostitutku,<br />
kojoj je povoj sa očiju pao;<br />
pa sada gleda ko joj više plaća,<br />
nije više važno - dobar ili zao.<br />
Po zatvorima je puno nevinih ljudi,<br />
što su u ime istine podigli glas.<br />
Prevareni radnici lumpuju po krčmama;<br />
na dnu vinske čaše pronalaze spas.<br />
Snaga caruje, a um klade valja.<br />
Nasilje i porok postali su zakon.<br />
‘‘Kriminalci dolaze; bež’te braćo draga!’’<br />
Zaštitnici naroda su pobegli u zaklon.<br />
Gledam sve te ljude, žalim ih i mislim:<br />
‘‘O jadne budale, što stalno bežite od izvora sreće.<br />
Tražite utočište u zmijskome leglu,<br />
ali jedino vas Krišna nikada izneveriti neće’’.<br />
Petit Somme (Radhadesh), 16/12/04<br />
89
Siguran sam da u svetu nema čoveka koji se nije gorko razočarao nakon<br />
što je potražio utočište na pogrešnom mestu, u pogrešnoj osobi, pogrešnoj<br />
instituciji, itd. Štrajkovi, demonstracije i društveni neredi širom sveta su<br />
plodovi nečijeg nezadovoljstva, temeljenog uglavnom na izigranom<br />
poverenju. Poslodavci izrabljuju radnike - nakon mnogo slatkih uvodnih reči.<br />
Smanje im plate, i povećaju broj radnih sati, ili ih jednostavno otpuste sa<br />
posla (a to mogu sebi da priušte, jer je potražnja za radnim mestima velika).<br />
Mnogi ljudi doñu na ivicu nervnog sloma, ili još gore, preñu preko te ivice, pa<br />
ili postanu psihološki neuračunljivi, ili izvrše samoubistvo.<br />
Npr., moj otac je radio 37 godina kao stolar, uglavnom oko 10 sati dnevno<br />
– da bi na kraju dobio mizernu penziju, kojom on i majka mogu samo da<br />
jedva pokriju troškove grejanja, hrane, struje i telefona. Njima još i nije tako<br />
loše - u poreñenju sa nekim penzionerima, koji jedva mogu da raspodele<br />
svoju penziju tako da bi sebi svakoga dana mogli da priušte 2-3 kriške hleba<br />
i konzervu hrane. Mnogi stari ljudi nemaju brižnu decu koja se staraju o<br />
njima. Često se desi da deca odbace roditelje kao nepotrebni teret.<br />
Zatim, političari izrabljuju grañane tako što im nameću velike poreze, koji<br />
se slivaju u ‘državnu blagajnu’ (hm, možda jednim delom), ili ponekada<br />
pošalju grañane u ratove. Setite se samo teške ekonomske krize u<br />
južnoameričkim državama, gde su političari zapravo diktatori i beskrupulozni<br />
lopovi koji su uzeli vlast u svoje ruke. Policija (legalna mafija) je takoñe<br />
korumpirana do te mere, da ne izvršava svoju osnovnu dužnost. Npr., u<br />
Severnoj Irskoj, gde sam živeo tri godine, policija dobija novac od narkomafije<br />
i paramilitarnih terorističkih organizacija, koje svakodnevno<br />
maltretiraju i pljačkaju lojalne grañane, da bi smogla finansijska sredstva za<br />
svoje prljave aktivnosti. A kada se revoltirani grañani prime oružja, policija<br />
stane izmeñu njih i mafije – da bi zaštitili mafiju koja ih je potkupila.<br />
Sve je sama frustracija; na svakom koraku, svakoga dana, na razne<br />
načine. Kako je moguće da se vodi srećan i miran život - bez istinskog<br />
utočišta? To je nemoguće. Ali je isto tako i neverovatno kako veliki broj ljudi<br />
još uvek ima nadu u bolje dane, kao da im nije dovoljno to što vide kako ih<br />
varaju poslodavci, političari, država, policija, itd., - i ne samo njih, nego i<br />
generacije pre njih. Ista se stvar odnosi i na mnoge ratne veterane (kao npr.<br />
u Sjedinjenim Američkim Državama za vreme velikih ratova, u Vijetnamu,<br />
Avganistanu, Iraku...). Vojnicima je bilo mnogo toga obećavano, ali sve su to<br />
bile samo prazne reči. Imena heroja se brzo zaboravljaju. Nekada slavljeni,<br />
danas su neretko prosjaci, ili isfrustrirani alkoholičari.<br />
Poenta je u tome da postoji prihvatljivo i nepogrešivo rešenje - Krišna! On<br />
je vrhovno utočište svih živih bića, i već je odavno uredio prirodu na takav<br />
način da svako dobije svoje zasluženo mesto pod Suncem, količinu svoje<br />
dnevne hrane, i sve ostalo što je neophodno za srećan život. Problem je u<br />
tome što profiteri i pohlepnici uzimaju iz prirodnih izvora daleko više nego<br />
što im je dodeljeno, i to sve na uštrb siromašne većine.<br />
[Više od milijardu dece na zemlji, to jest više od polovine dece<br />
na svetu, pati zbog siromaštva, rata i AIDS-a, objavio je UNICEF<br />
u svome izveštaju. Ta deca nemaju zdravo i zaštićeno detinjstvo,<br />
90
koje jemči Konvencija iz 1989. godine o pravima dece - ugovor o<br />
zaštiti ljudskih prava koji je potpisalo najviše zemalja u svetu,<br />
kazala je Carol Bellamy, glavna direktorka UNICEF-a. Siromaštvo<br />
se ne ograničava samo na zemlje u razvoju, ističe UNICEF,<br />
tvrdeći da se u 11 od 15 industrijski razvijenih zemalja udeo<br />
dece koja žive u domaćinstvima s malim prihodima povećao<br />
tokom zadnjih godina. Gotovo polovina od 3,6 miliona osoba<br />
ubijenih nakon 1990. godine u ratovima su bila deca. Deca nisu<br />
više pošteñena, već su u nekim slučajevima mete, kazala je ona,<br />
pominjući otmicu u školi u Beslanu u Severnoj Osetiji, u<br />
septembru ove godine. AIDS je odgovoran za 15 miliona siročadi<br />
u svetu, zabrinuto zaključuje UNICEF] 16 .<br />
Ali čak da i nema gramzivih lopova, priroda ovog sveta je takva, da u<br />
njemu ne može da se nañe dugotrajno i zadovoljavajuće utočište. Pre svega,<br />
svi nañemo svoje utočište u vlastitom telu (i zadovoljstvima vezanim za<br />
telo), ali se telo pre ili posle razboli, ostari i onemoća. Zatim, nalazimo<br />
utočište u prijateljima i ljubavnim partnerima koji nas često ostave kada se<br />
najmanje nadamo. (Ako još niste imali takvo iskustvo, sačekajte malo). Bilo<br />
kako bilo, na ruletu ovog sveta, neprestano gubimo, bez obzira koji broj<br />
pogodi naša loptica.<br />
Ali! … Krišna nikada neće da nas ostavi na cedilu, ukoliko iskreno<br />
pokušamo da Mu se predamo. On vidi svaki naš mali napor da Mu se<br />
približimo, i spreman je da nas nagradi daleko iznad naših očekivanja. Može<br />
da zvuči zbunjujuće, ali je činjenica da - što smo više predani Krišni, to smo<br />
manje podložni uticajima materijalne prirode. Što smo više Krišnin sluga, tim<br />
smo manje robovi svojih neobuzdanih želja i nekontrolisanih čula. Zašto ne<br />
napraviti eksperiment (uz stručno voñstvo)? Ionako nemate previše toga da<br />
izgubite; samo gomilu lažnih utočišta.<br />
16<br />
Informacija objavljena 9. decembra ‘04 na Internetu.<br />
91
Lica<br />
Posvuda su lica koja nas gledaju.<br />
Prate nas na kopnu, u vazduhu i vodi.<br />
Pažljivo nas posmatraju, po noći i danu.<br />
Noću nas gleda Mesec, praćen svojim anñelima,<br />
baš kao i duhovi i sablasti,<br />
koje se požudno oblizuju od uha do uha,<br />
dok goli sanjamo o prljavoj strasti.<br />
Zatim, gledaju nas noćne zvezde,<br />
dok tamo negde dole svetlimo kao iskrice,<br />
obasjane plamenom grešnih želja.<br />
Danju nas gledaju dobre vile,<br />
što kao kelnerice zapisuju sve naše želje,<br />
koje zatim proslede svome gospodaru;<br />
a On nam na kraju života izruči račun.<br />
Svakoga dana, od zore pa sve do svog zalaska,<br />
gleda nas lice Sunca, koje zadovoljno pamti sva naša dobra dela.<br />
Kada se šećemo zoološkim vrtom,<br />
gledaju nas tužna i napaćena lica,<br />
koja kao da se pitaju:<br />
‘‘Zar smo ovde samo zato jer ne izgledamo kao oni?’’<br />
Dok prolazimo alejama cveća i botaničkim baštama,<br />
gleda nas cveće kako venemo,<br />
umorni od trke za trajnom srećom,<br />
koja kao da je tu negde, tek iza ugla.<br />
Onda, gledaju nas lica naših predaka,<br />
koji se nadaju da nećemo da napravimo iste greške,<br />
zbog kojih oni sada žive na planetama agonije.<br />
Gledaju nas lica vetrova, dok vijorimo svetom,<br />
nošeni strujama sreće i nesreće, ljubavi i mržnje.<br />
Kada ležimo u travi, gledaju nas lica buba–mara,<br />
koje misle kako smo samo sićušni,<br />
i smešno opasni u pokušaju da zagospodarimo zakonima prirode.<br />
Takoñe nas gledaju lica oblaka,<br />
kada prolivamo kiše suza,<br />
zbog svih doživljenih nepravdi.<br />
Gledaju nas uplašena lica morskih nimfi,<br />
dok svojim mrežama i parangalima<br />
sejemo smrt u dubinama okeana.<br />
Zatim, gledaju nas pravci sveta<br />
kako suludo bežimo od svedoka svojih zločina,<br />
baš kao da možemo da se sakrijemo<br />
93
na neko mesto gde nas niko ne gleda.<br />
I kada konačno, naizgled pronañemo takvo mesto,<br />
ne primetimo da nas gleda lice Zemlje,<br />
dok lažemo sami sebe kako smo izbegli sve odgovornosti,<br />
i pronašli utočište u samoći.<br />
I napokon, iz života u život –<br />
gleda nas lice Nadduše, što<br />
strpljivo očekuje trenutak<br />
kada ćemo odbaciti sve sebične planove,<br />
i konačno se predati Njemu.<br />
Dublin, 08/06/04<br />
Postoji neko ko pažljivo prati sve naše aktivnosti. U svakome trenutku, i<br />
na svakom mestu. Ne samo da ne možemo da sakrijemo svoje aktivnosti,<br />
nego čak i svoje želje i misli. I ne samo u sadašnjosti, nego čak i u prošlosti,<br />
i u budućnosti. Pošto je vreme Krišnina energija, On je savršeni poznavalac<br />
večnog vremena. Njega ne možemo da prevarimo. U obliku Nadduše<br />
(paramatme), nalazi se u srcu svakog živog bića, i potpuno je svestan svih<br />
naših mentalnih i fizičkih procesa.<br />
Gospodar smrti, Yamaraja, je opunomoćen direktno od Krišne da bude<br />
svestan svih naših misli, želja i aktivnosti. On je, konačno, taj koji odreñuje<br />
kazne grešnim dušama, i prepušta ih svojim slugama na paklenim planetama<br />
(ima ih 28 u ovom univerzumu). Pobožne duše bivaju nagrañene ili dobrim<br />
roñenjem na zemlji, ili odlaskom na rajske planete, gde im je omogućeno<br />
materijalno uživanje izvan domašaja naše mašte. Ali oni koji su razvili čistu<br />
ljubav prema Bogu, odlaze čak i dalje od toga; vraćaju se u duhovni svet<br />
večnog blaženstva, što je rezultat nesebičnog služenja Krišne i njegovih<br />
bhakta.<br />
94
Madiri za utehu<br />
Odlazim, ali ne zauvek.<br />
Ti dobro znaš da ću uvek doći,<br />
ako treba.<br />
Takoñe znaš da te volim ja,<br />
odavde do neba.<br />
Hvala ti za sve tople reči,<br />
koje si mi ikada dala.<br />
Naših trenutaka biće još puno,<br />
a za sve prošle, puno ti hvala.<br />
Odlazim, ali ne zauvek.<br />
Želim da ispravim neke krive reke<br />
ovoga sveta.<br />
A ti pronañi svoju srećnu zvezdu<br />
u carstvu baleta.<br />
I nemoj da misliš da si sama,<br />
kada mene u blizini nema.<br />
To se u knjizi našega života<br />
tek neko novo poglavlje sprema.<br />
Odlazim, ali ne zauvek.<br />
Znam da ćeš i ti otići jednoga dana,<br />
baš kao ja.<br />
Tada ćeš spoznati da u Krišninom svetu<br />
neko toplije Sunce sja.<br />
I ne strahuj kada vidiš<br />
da na zidu igraju se sene.<br />
A kad ti je oko srca hladno,<br />
prvo se seti Krišne, pa tek onda mene.<br />
Odlazim, ali ne zauvek.<br />
Obrišimo suze sa lica,<br />
jer svemu još nije kraj.<br />
Da, odlazim; ali ipak,<br />
vratiću se jednog dana, znaj.<br />
U stvari, to samo izgleda kao da odlazim.<br />
Ja se tek vraćam tamo gde ćeš i ti jednoga dana doći.<br />
Ali eto, kao u svakoj dobroj priči,<br />
najteže je na neko dugo putovanje poći.<br />
96
I ne zaboravi, najviše primaju oni koji nesebično daju.<br />
Prava je sreća baš kao otrov na početku,<br />
ali je, ipak, čisti nektar na kraju.<br />
Dublin, 08/08/04<br />
Oženio sam se u svojoj 28. godini, i sve do 2001. godine živeo sam sa<br />
svojom ženom, u raznim evropskim državama. Iako je moja (sada već bivša)<br />
žena (Madira) vaišnava kao i ja, u njoj se probudila snažna želja da studira<br />
koreografiju i moderni balet, sa ciljem da se zaposli u nekoj plesnoj<br />
kompaniji. Od 2001. godine, ona je živela i studirala u Škotskoj, a ja sam iz<br />
praktičnih razloga morao da ostanem u Republici Irskoj. U meñuvremenu<br />
sam došao do prekretne tačke u svom životu, kada sam odlučio da posvetim<br />
maksimum svoje energije i vremena ozbiljnoj duhovnosti. Tako sam postao<br />
misionar/propovednik, sa željom da pomognem što većem broju ljudi da<br />
napuste svoje iluzije, uzdignu svoju svesnost, odbace loše osobine, i<br />
konačno krenu putem savršenstva. Izvor mog najvećeg nadahnuća je Šrila<br />
Prabhupada 17 , koji me je spasio iz gliba mizerije, ili čak možda od okrutne<br />
rane smrti.<br />
Nikada me u životu ništa nije činilo toliko srećnim, kao uspesi u mojim<br />
propovedničkim aktivnostima. Do sada sam već pomogao izvesnom broju<br />
ljudi da odbace drogu, alkohol i razvrat; i da iskuse duhovnu sreću, koja je<br />
dostupna samo onima koji su iskreni i odlučni da napuste svoje iluzorne<br />
planove za materijalnu sreću, i zbace sa sebe lance psihološkog i<br />
ekonomskog izrabljivanja.<br />
Ova pesma je bila napisana 2004. godine. Od tada su se neke stvari<br />
promenile u Madirinom i mom životu – vetrovi sudbine su nas razdovijili na<br />
dve različite strane. Još uvek smo povezani, ali na drugačiji način – kao<br />
prijatelji.<br />
17 Objašnjanje se nalazi u komentaru na pesmu - Pred put.<br />
97
Na kraju<br />
Plod otpada sa drveta.<br />
Suši se, a semenke trunu.<br />
Zidine su obrasle mahovinom,<br />
i već su odavno skrovište za šišmiše.<br />
Ruka koja drži žezlo,<br />
gotovo da više ni nema mesa na sebi.<br />
Oči su postale sive,<br />
i razaznaju samo još obrise.<br />
Umesto cvetnog polena,<br />
vetar nosi dim sa zgarišta.<br />
Korita su usahla,<br />
jer su reke pobegle u zemlju.<br />
Vina više nema.<br />
Burad su prazna.<br />
Smrad leševa navire kroz nozdrve.<br />
O kralju,<br />
Sećaš li se još uvek svojih užitaka?<br />
Da li su bili vredni truda?<br />
Šta sada imaš od njih?<br />
Osvrni se oko sebe i pogledaj<br />
kako je tvoje kraljevstvo već srušeno.<br />
Još od roñenja,<br />
vreme te halapljivo proždire,<br />
ali ti to ranije nisi primećivao.<br />
Natrag više ne možeš,<br />
a put na kome stojiš -<br />
vodi u mračnu neizvesnost.<br />
O kralju,<br />
Gde su sada tvoji podanici?<br />
Uskoro ćeš i ti za njima.<br />
Bio si upozoren,<br />
ali nisi mario za reči mudrih.<br />
Mislio si da su budale,<br />
koje se kriju od istine.<br />
Oko tebe je preživelo još samo kamenje;<br />
a i njega će uskoro da proguta magla.<br />
Još nije kasno da se pokaješ.<br />
Sruši se sa svoga prestola,<br />
i pogni glavu pred gospodarem vremena.<br />
99
Nije važno što Ga ne vidiš.<br />
On vidi tebe.<br />
Nije važno što ne veruješ u Njega.<br />
On veruje u tebe.<br />
Schmilka, 30/11/'05<br />
O temi starenja i prolasku vremena sam već napisao nešto, u komentaru<br />
na pesmu - Čovek bez adrese. Zbog toga ovde neću da idem u detaljno<br />
objašnjenje, ali ću ipak da pomenem nešto dodatno. Ideja za ovu pesmu<br />
potiče od jedne drevne priče, opisane u epu Mahabharata (najduži ep na<br />
svetu). Priča govori o starom i slepom kralju Dritaraštri, koji je u vreme<br />
vrhunca svoje psihičke i telesne moći imao vrlo ugodan život. Ali, bio je<br />
toliko vezan za svoje brojne sinove i ugodnosti života, da je zbog toga<br />
delovao vrlo nemoralno, ozbiljno povredivši osećanja velikog broja ljudi oko<br />
sebe – naročito petorice sinova njegovog pokojnog mlañeg brata.<br />
Dritaraštrina vezanost za uživanje materijalnih zadovoljstava je konačno<br />
prouzrokovala najveći rat u istoriji čovečanstva; rat koji se odigrao pre<br />
otprilike 5300 godina, na bojnom polju Kurukšetre (koje se nalazi na tlu<br />
današnje Indije). On je pripadao slavnoj dinastiji Kurua, koja je tokom<br />
osamnaest dana borbe na Kurukšetri izgubila rat. Tom prilikom su poginuli<br />
svi kraljevi sinovi. Pa ipak, on je nakon rata živeo u palati svojih nećaka,<br />
protiv kojih su se borili njegovi sinovi.<br />
Kralj kojega pominjem u pesmi, nije Dritaraštra, već je to svako od nas -<br />
ko god slepo trči za materijalnim užicima, i oglušuje se na dobronamerne<br />
savete duhovno naprednih mudraca, baš kao u slučaju Dritaraštre.<br />
Smrt je posvuda oko nas. Svakodnevno čujemo kako je neko negde umro<br />
ili poginuo. Ali usled iluzije, obično ne razmišljamo previše o tome kako<br />
ćemo i mi jednoga dana da budemo primorani da izañemo iz tela, koje<br />
trenutno koristimo kao instrument za ispunjenje svojih želja. Čak da je neko<br />
zaista kralj – ipak ne može da kupi neumoljivo vreme.<br />
Pred Bogom, vremenom i smrću – svi smo jednaki. Ali ipak; nakon smrti -<br />
odlazimo na različita odredišta, zavisno od svojih želja i aktivnosti tokom<br />
života. Kao što sam već ranije napomenuo, Gospodin Krišna je čovečanstvu<br />
dao vedsku literaturu, koja nudi mnogobrojne smernice o tome kako da<br />
proživimo ovozemaljski život u maksimalnoj sreći i blagostanju; i kako da sa<br />
smrću tela okončamo svoj boravak u ovom svetu iluzije, i vratimo se u<br />
duhovni svet iz kog smo jednom davno došli.<br />
Kao propovednik, imam brojna iskustva o tome kako ljudi na razne načine<br />
i pod raznim izgovorima izbegavaju suočavanje sa višom realnošću, i<br />
večnom mudrošću. Klasični primeri izgovora su sledeći: “Baš me briga za<br />
‘tuñu’ religiju!”, “Jednom se živi. Bolje da se prepustim užicima dok sam još<br />
mlad/a”; “Neka mudrost i duhovnost sačekaju dok ostarim”; “Verujem samo<br />
u ono što vidim. Ko se još vratio iz mrtvih da potvrdi zakon reinkarnacije?”,<br />
itd.<br />
100
Meñutim, svi ovakvi, i njima slični izgovori i argumenti, temeljeni su na<br />
velikom neznanju i ponosu, koji ne dozvoljavaju takvim ljudima da do njih<br />
prodru reči večne mudrosti. Srećom, mnogi ljudi ipak promene svoj stav -<br />
nakon neke teško doživljene traume, emotivne drame i slično. Takva<br />
promena po načelu ‘bolje ikada nego nikada’, i nije toliko loša ako se uzme u<br />
obzir ogromna većina ljudi koji se nikada ne otvori prema istinskoj<br />
duhovnosti, i tako umru u kavezu vlastitih mentalnih predrasuda i<br />
spekulacija.<br />
Ep Mahabharata se sastoji od niza izuzetno zanimljivih i poučnih životnih<br />
drama. Luksuzno uvezani hrvatski prevod Šrila Vyasadevine Mahabharate na<br />
1008 stranica je dostupan za nabavku preko Internet stranice<br />
www.udrugalotos.hr. Ukoliko ste obožavalac intenzivnih osećanja, protkanih<br />
kroz niz junačkih priča i intriga – onda je ovo knjiga za vas. Povrh svega -<br />
radi se o istinitim dogañajima odigranim pre otprilike 5300 godina.<br />
101
102
Na raskrsnici puteva<br />
Ako me zaista voliš, čekaj me, i ja ću ti sigurno doći.<br />
Možda se više nećemo sresti u ovom životu;<br />
ali onda barem u nekom od budućih.<br />
Srešćemo se opet na raskrsnici nekih puteva,<br />
i gledaćemo jedno u drugo kao da smo stranci.<br />
Tada nam više neće biti važno ko smo nekada bili, već ko ćemo biti.<br />
Ti ćeš mi reći da me odnekuda poznaješ,<br />
a ja ću ti reći da smo se nekada sreli, u svetu koji je sada nemoguće<br />
videti očima,<br />
dotaknuti rukama,<br />
okusiti jezikom,<br />
čuti ušima,<br />
omirisati nozdrvama, i<br />
zamisliti umom.<br />
Ali ipak, taj svet postoji,<br />
sada, i tu.<br />
Postoji paralelno sa raskrsnicom puteva, na kojoj ćemo stajati.<br />
Ako me zaista voliš, čekaj me, i ja ću ti sigurno doći.<br />
I kada se ponovo sretnemo, neće nam biti jasno da li je naš susret<br />
put u prošlost, ili tek povratak u budućnost.<br />
Tada će biti izbrisana sva svedočanstva o našim ranijim postojanjima,<br />
i ostaće samo bleda sećanja.<br />
U kom god životu da se ponovo sretnemo,<br />
biće nam žao što smo propustili da nam neumoljivo vreme<br />
tako uzaludno proteče kroz prste.<br />
Stajaćemo na raskrsnici nekih puteva,<br />
koji će se na taj način ukrštati samo tada i nikada više.<br />
Ako me zaista voliš, čekaj me, i ja ću ti sigurno doći.<br />
Pa kada se ponovo sretnemo,<br />
zbacićemo sa sebe plašt zaborava o našim prethodnim susretima,<br />
i radovaćemo se što smo se opet sreli,<br />
baš u tom životu, i baš na toj raskrsnici.<br />
Da li će ta raskrsnica biti samo usputna stanica<br />
na našem putu do nekog novog susreta?<br />
Ne znam; možda.<br />
Ali ako se ipak ponovo sretnemo u svetu večnog savršenstva,<br />
tek tada ćemo prepoznati jedno drugo, i setićemo se svih raskrsnica puteva<br />
na kojima smo se nekada sretali.<br />
Dublin, 04/08/06<br />
103
Namerno sam učinio da se u ovoj pesmi, na prilično zbunjujući način,<br />
isprepliću prošlost, sadašnjost i budućnost. Neki ljudi mogu da se sete svojih<br />
prošlih roñenja, pa čak i govore jezik iz nekog od svojih prošlih života, ili pak<br />
mogu da zadrže neko znanje, talente i kvalifikacije koje su stekli u prošlim<br />
životima. Takvi ljudi se, jezikom Veda, nazivaju jati-smara (oni koji mogu da<br />
se sete nekih prošlih života). Malo je onih koji imaju tu sposobnost u stanju<br />
budne svesnosti, ali pod uticajem hipnotičke regresije (u podsvesnom<br />
stanju), pod stručnim voñstvom iskusnog psihoterapeuta – gotovo svako od<br />
nas može da se seti mnogih detalja iz prošlih života, pa čak i da doživi<br />
emocije vezane za neka svoja davno proživljena iskustva.<br />
Regresija je verovatno najefektivniji način za lečenje fobija, stresova i<br />
trauma. Evo kratkog objašnjenja o tome kako regresija funkcioniše. Um i<br />
inteligencija koje trenutno posedujemo, su isti um i inteligencija koji nas<br />
prate kroz sve naše inkarnacije. Um ima daleko, daleko veću mogućnost<br />
pohranjivanja informacija nego što to današnji naučnici veruju. On pamti sva<br />
naša prethodna roñenja, uključujući i ona u životinjskim oblicima. Sve te<br />
informacije su u stanju podsvesti duboko usañene u nepreglednu riznicu<br />
uma. To je ujedno i razlog zašto nam nekada u snu ‘isplivaju na površinu’<br />
neke osobe iz davne prošlosti, ili pak situacije u kojima smo se nekada<br />
nalazili. Vešti psihoterapeut može da svog pacijenta dovede do situacije u<br />
kojoj je nekada doživeo traumatično iskustvo, i onda da radi na izlečenju te<br />
njegove traume.<br />
Zašto pišem o regresiji u ovom komentaru? Zato što je regresija povezana<br />
sa sećanjem na neke ‘prethodne reskrsnice puteva’. Da stvar bude još lepša,<br />
nekim ljudima čak ni ne treba regresija, već i u budnom stanju svesti mogu<br />
da prepoznaju neku osobu kao svog partnera, prijatelja ili roñaka iz prošlih<br />
života. Naša povezanost sa nekom osobom iz života u život, može da se<br />
uporedi sa dve slamke koje plutaju po površini reke. Ponekada su jedna uz<br />
drugu, a ponekada ih talasi razdvoje, da bi ih u budućnosti (možda opet)<br />
spojili zajedno.<br />
Ukoliko ste još uvek vatreni pobornik moderne nauke, preporučujem da<br />
pročitate sledeće knjige, koje potvrñuju naučni dokaz reinkarnacije (tj. samo<br />
ako znate engleski). “Many lives, many masers” (Dr. Brian Weiss), “Life<br />
before life” (Dr. Jim Tucker) i “Children who remember previous lives” (Dr.<br />
Ian Stevenson). Sve tri knjige mogu da se naruče preko Interneta.<br />
Ovu pesmu sam napisao pod utiscima koje je na mene ostavila knjiga<br />
“Many lives, many masters.” Ovde navodim neke interesantne rečenice Dr.<br />
B. Weiss-a koji u svojoj knjizi piše:<br />
“Kroz čitavu svoju istoriju, čovečanstvo se odupire promenama<br />
i prihvatanju novih ideja. Istorija je prepuna takvih primera.<br />
Kada je Galilej otkrio Jupiterove satelite (mesece), astronomi<br />
toga vremena su odbili da prihvate, ili čak pogledaju u njih, jer je<br />
postojanje tih satelita bilo u konfliktu sa prihvaćenim<br />
verovanjima tadašnje astronomije. Ista stvar je sada sa<br />
modernim psihijatrima i ostalim terapeutima, koji odbijaju da<br />
ispitaju vrednost velike količine sakupljenih dokaza o životu<br />
104
nakon telesne smrti, i o sećanjima na prethodne živote. Njihove<br />
oči ostaju čvrsto zatvorene.”<br />
“Godine A.D. 325, Rimski car Konstantin Veliki je, zajedno sa<br />
svojim majkom Helenom, jednostavno izbrisao sve tekstove koji<br />
su govorili o reinkarnaciji, i koji su bili izvorno sadržani u Novom<br />
Zavetu. Za vreme drugog koncila u Konstantinopolju A.D. 553.,<br />
taj je Konstantinov potez bio potvrñen, a koncept reinkarnacije<br />
je tada bio proglašen za jeres. Verovatno su mislili da će taj<br />
koncept da oslabi rastuću snagu i uticaj crkve, dajući<br />
čovečanstvu previše vremena u njihovoj potrazi za spasenjem.<br />
Pa, ipak su izvorni navodi o reinkarnaciji prethodno postojali;<br />
rani crkveni oci su prihvatali koncept reinkarnacije. Rani gnostici<br />
– Klement Aleksandrijski, Origen, Sv. Jerom i mnogi drugi su<br />
verovali da su živeli već i ranije, i da će živeti ponovo.”<br />
“Mi smo toliko zastrašujuće zabrinuti za vlastitu smrt,<br />
ponekada toliko mnogo da čak zaboravimo na pravi smisao<br />
našega života.”<br />
“Moja neodlučnost da sa drugima podelim mudrost koju sam<br />
dobijao kroz moju klijenticu Catherine, počela je da nestaje.<br />
Iznenañujuće, mnogi ljudi su bili vrlo zainteresovani, i hteli su da<br />
nauče više o tome. Puno njih mi se poverilo o njihovim ličnim<br />
parapsihološkim iskustvima (déjà vu, izlazak iz tela, klinička<br />
smrt, snovi o prošlim životima, itd.) Mnogi od tih ljudi nisu čak ni<br />
svojim supružnicima rekli o tim svojim iskustvima. Ljudi su bili<br />
uplašeni da će, podelivši svoja neobična iskustva sa drugima<br />
(čak sa svojom porodicom i psihoterapeutima) – biti smatrani<br />
čudacima. Pa ipak, ti parapsihološki doživljaji su prilično česti -<br />
mnogo češći nego što to ljudi obično veruju. Jedino je<br />
neodlučnost da se drugima govori o tim parapsihološkim<br />
iskustvima - to što ih čini retkima. I što su ljudi više obrazovani<br />
(akademski trenirani), time više odbijaju da dele svoja iskustva<br />
sa drugima.”<br />
105
106
Neispunjena želja<br />
Tek kao usamljeni šetač,<br />
ponekad se spotaknem o neku pesmu – pa je zapišem.<br />
I često mi se čini - kao da su već skoro sve pesme na svetu<br />
napisane,<br />
pa je još sasvim malo toga ostalo za mene.<br />
Zašto su one tako neuhvatljive?<br />
Gde se kriju, i koje ih to muze od mene tako škrto čuvaju?<br />
Ima ih u raznim bojama.<br />
Možda sam ja previše izbirljiv, pa tražim samo one žute i zelene.<br />
Neki ljudi ih jednostavno ne mogu izbeći.<br />
Zavlače im se pod šešir, gmižu im uz nogavice,<br />
ispadaju im iz ormara, skaču na njih sa drveća,<br />
dočepaju ih se u snu, zalepe se na njih kada su sami...<br />
Hm? Možda treba da pažljivije posmatram i slušam oko sebe,<br />
pa ću uspeti da ih čujem u žuboru slapova, u šumu vetra,<br />
u odjecima prošlosti, u tišini noćnog neba, u zvuku zrikavaca...<br />
Zašto je Stvoritelj ulio u moje pero tek nekoliko malih kapi<br />
nadahnuća?<br />
Možda ne želi da postanem opijen Njegovim poklonom,<br />
i ponosan na ono što nikada nisam posedovao.<br />
Ah, možda jednostavno treba da se pomirim sa činjenicom -<br />
da je pesnik ne samo onaj koji pesme piše,<br />
već i onaj koji ih probrano ispija, kao rujno vino iz stare rimske<br />
amfore.<br />
Čak i kada mi se desi da napišem koju pesmu,<br />
nisam sasvim siguran ko to nañe koga;<br />
da li to ja pronañem njih ili one mene.<br />
Sarajevo, 23/07/03<br />
107
108
Oda ludosti<br />
Došao sam jutros odlučno u grad,<br />
da podelim mudrost starih svetih knjiga<br />
- ljudima što žive u tmini neznanja,<br />
i svakog dana pate u okeanu briga.<br />
Po ulicama srećem ponosne žene,<br />
što poliesterska odela na sebi nose;<br />
otmene dame s najlonskim čarapama,<br />
i plastičnim ukrasima što im vire iz kose.<br />
Besposleni klinci tumaraju gradom;<br />
drogirani pankeri i deca cveća.<br />
Prodavač novina na uglu glasno viče:<br />
“Pronañena beba u kanti od smeća!”<br />
Prostitutke tragaju za svojim kupcima,<br />
kraljice noći što neumorno pecaju.<br />
Na pločnicima obespravljeni prosjaci,<br />
bogalji i sirotinja od gladi jecaju.<br />
Grad je pun smoga, i jedva se diše.<br />
Iz tvorničkih dimnjaka crni dim se puši.<br />
Na periferiji sudar. Troje je ranjenih.<br />
Sirena prve pomoći zaglušuje mi uši.<br />
Korumpirana policija suzbija nemire.<br />
Gnevni studenti bore se skupa.<br />
Novine pišu: “Umrli turisti od raka kože,<br />
- za to im je kriva ozonska rupa.”<br />
“Biće sutra bolje!”, političari lažu,<br />
al’ na papiru je još uvek samo mrtvo slovo.<br />
Jedan ljuti radnik na Trgu Slobode,<br />
“Mater im njihovu...!”, od muke je psov’o.<br />
Televizor pokazuje novosti u nekom cafeu;<br />
uglavnom sve loše, da spomenem par:<br />
“Srušio se avion sa dvesta deset ljudi.<br />
Na motoru aviona - desio se kvar.”<br />
“Pronañeni leševi nestalih devojaka;<br />
neki su im zlotvori prerezali vratove.”<br />
“Političari mnogih afričkih zemalja -<br />
čak i malu decu guraju u ratove.”<br />
109
“Brazilski moćnici pohlepni za novcem -<br />
i dalje se krče stare tropske šume.”<br />
“Bogati Amerikanac kupio park prirode,<br />
i u njemu gradi tvornicu za preradu gume.”<br />
“Razarajući potres u južnom Iranu;<br />
velika katastrofa potresla je svet.”<br />
“U Čileu poznati borac za ljudska prava,<br />
umro od kalibra četrdeset pet.”<br />
“Šesto ljudi u kritičnom stanju zbog nekog leka,<br />
i njegovog popratnog efekta.”...<br />
Neka žena me gurne i trgne iz misli,<br />
pa sa gnevom reče: “Dečko, vi ste sekta!”<br />
Baš dobro što je došla ta cinična gospa,<br />
da ne gubim vreme gledajući vesti.<br />
U ovome svetu ionako nema ničeg novog;<br />
vode ga budale degradirane svesti.<br />
Ljudi jedu leševe zaklanih životinja.<br />
Sede u restoranima, dok im iz usta curi mast.<br />
Po kioscima magazini s paradom golotinja.<br />
Sve je samo pohlepa, neznanje i strast.<br />
Profiteri nam stavljaju otrove u lekove i hranu;<br />
pesticidi, konzervansi, veštačka gnojiva i ostala hemija.<br />
Doživeti pedesetu bez hroničnih bolesti,<br />
u današnje vreme - postala je premija.<br />
Posteri i reklame ispiraju mozak.<br />
Promocija robe pred napuštenom crkvom.<br />
“Ovaj je proizvod upravo neophodan za vas!”,<br />
pa svi ljudi trče k’o magarci za mrkvom. 18<br />
U izlozima je gomila beskorisnih stvari;<br />
glupe knjige, suveniri, razne sprave, mikrotalasne peći...<br />
Ljudi se klanjaju tehnologiji k’o Bogu,<br />
al’ na kraju ipak vode život gori nego pseći.<br />
18 Šargarepa.<br />
110
Sve oko nas su samo roñenje, bolesti, starost i smrt;<br />
zatim kriminal, nepravda, nesreće i strah.<br />
Svako misli da je materijalno telo,<br />
koje će se na kraju samo raspršiti u prah.<br />
Hodam dalje gradom i prodajem knjige, kad odjednom -<br />
neki besni tip ispred mene skoči.<br />
“Vi Hare Krišne ste ludaci bez mozga,<br />
ne želite pogledati istini u oči!”<br />
Ništa nisam rek’o. Produžio sam dalje,<br />
misleći u sebi: “Ko je ovde lud?”<br />
Al’ doći će vreme kad će mase ceniti<br />
milost Šrila Prabhupada i sav njegov trud.<br />
Dublin, 17/03/04 (Dan Sv. Patricka)<br />
Ljudska nemoć da se kontrolišu vlastita čula je pretvorila ovaj svet u ludnicu<br />
- opasnu i zatrovanu tačku u svemiru. Svugde je nasilje, nepravda, razvrat i<br />
agonija. Najviše mi smeta kada neki ljudi kažu nama vaišnavama: “Vi bežite<br />
od istine; ne želite da joj pogledate u oči.” Apsurdno je da ti isti ljudi<br />
nasedaju na propagandu političara i medija, pa prihvataju za istinu skoro sve<br />
što im se servira. Trpaju u sebe sve što može da se nañe u supermarketima,<br />
i kupuju tzv. hranu, uopšte ne gledajući na etiketu sa listom sastojaka. A<br />
kada ih neko upozori na opasne i odvratne sastojke u hrani koju jedu, oni<br />
odgovore: “Sve je to za ljude!”. Jeste, ali za koje ljude? Za one koji pristaju<br />
da budu konstantno varani od profitera, koji na njima zarañuju novac, od<br />
političara, i konačno, od materijalne prirode. Ti ljudi ne mogu da razmišljaju<br />
za sebe, već je potrebno da imaju nekoga ko će da im kaže preko televizije,<br />
radija i novina - ‘šta je dobro za njih’. Evo jednog upečatljivog primera, koji<br />
ilustruje kako funkcioniše ‘industrija’ za ispiranje mozga.<br />
Potpomognute vlastitim vladama, mesne industrije sistematski ispiru<br />
mozak ljudima, lansirajući laži poput ovih: “Meso je dobro za vas”, “Meso je<br />
najbolji izvor proteina”... Totalna glupost! Oni prave milione dolara profita na<br />
ljudima koje drže u neznanju, poričući činjenice - da su mesni proizvodi<br />
napunjeni gomilom hemikalija koje sprečavaju prirodno truljenje mesa, i daju<br />
mu ‘svežu zdravu boju’. Pored toga, meso sadrži prilično visok procenat<br />
hormona, koji stimulišu brz i neprirodan rast i tov životinja. Skoro da je<br />
nepotrebno i da se pomene nezanemariva količina toksina i bakterija, koje se<br />
zadrže u mesu nakon klanja životinja. Sama činjenica da evropske zemlje<br />
nisu smanjile procenat konzumiranja govedine, uprkos toliko mnogo govora o<br />
BSE/kravljem ludilu (neke zemlje su čak i povećale potrošnju govedine) –<br />
dovoljno je dobar dokaz efikasnosti uticaja medija na mišljenje ljudi.<br />
Medutim, istina je upravo dijametralno suprotna od onoga što nam<br />
manipulatori serviraju. Naučno istraživanje (koje nije pod kontrolom<br />
111
manipulatora), nebrojeno je puta došlo do zaključka da meso i mesni<br />
proizvodi uopšte nisu prikladni za ljudsko telo i psihu.<br />
Postoji široki spektar bolesti koje su prouzrokovane jedenjem mesa<br />
(posebno kardio-vaskularne bolesti, koje su odgovorne za smrt svakog<br />
drugog stanovnika SAD, najvećeg potrošaća mesa u svetu). U umovima ljudi<br />
se te bolesti često pogrešno tumače kao prirodno trošenje i propadanje<br />
telesnih organa, starenje, ili sudbina. Trovanje hranom je u Velikoj Britaniji<br />
učestalo sa 14.000 slučajeva u 1982., na 84.000 slučajeva u 1998. Pored<br />
toga, detaljno istraživanje ukazuje na činjenicu da je jedenje mesa direktno<br />
odgovorno za glad u svetu, i uništavanje enormne količine prirodnih resursa.<br />
Evo objašnjenja: parcela zemlje na kojoj se uzgajaju žitarice i krmno bilje za<br />
ishranu stoke, daje približno dvadeset puta manje proteina (u obliku mesa<br />
ubijene životinje), nego ta ista parcela zasejana povrćem i žitaricama,<br />
namenjenim direktnoj ljudskoj ishrani. Drugim rečima, parcela obradive<br />
površine koja hrani jednog mesojeda, može da nahrani 20 vegetarijanaca!<br />
Prisetimo se, zatim, ogromnog uništenja okoline, koje se javlja kao<br />
popratna posledica masovne industrije – a to je krčenje tropskih šuma (pluća<br />
Zemlje) u Južnoj Americi, da bi se od njih napravili pašnjaci za stoku koja<br />
završi u hamburgerima, u odlično organizovanom lancu ‘fast food’ restorana,<br />
koje poseduju velike multinacionalne kompanije. Zemljište takoñe bude<br />
uništeno erozijom za manje od 20 godina. Uzmite u obzir i stotine hiljada<br />
hektara plodnog zemljišta, zasañenog duvanom, kokom, marihuanom,<br />
kafom, itd., od kojih se prave proizvodi koji štete zdravlju, i smanjuju<br />
površine na kojima bi moglo da se uzgaja voće, povrće i žitarice.<br />
Mnogi farmeri širom sveta koriste plodno zemljište za uzgajanje jedne<br />
jedine kulture, koja ne može da se jede, kao npr. već spomenute<br />
komercijalne kulture. Ovo samo dokazuje bezumlje modernog ekonomskog<br />
sistema. Umesto komercijalnih kultura, ljudi bi lako mogli da uzgajaju kulture<br />
koje su im neophodne za ishranu. Zatim, nakon berbe, šalju svoju robu u<br />
druge krajeve sveta (skupo plaćajući za njihov transport). Za novac koji<br />
dobiju od prodate robe - kupuju sebi hranu, koju bi mogli i sami da uzgajaju<br />
sa nižim troškovima. Takva ekonomija je apsolutno neefikasna, jer čini život<br />
farmera vrlo komplikovanim. I pored toga, zaviseći od proizvodnje samo<br />
jedne (komercijalne) kulture, dovode svoj profit u opasnost, zbog naglih i<br />
nepredvidivih promena cena robe na svetskim berzama.<br />
Šokantna je činjenica da je u 21. veku, uprkos opsežnom naučnom<br />
istraživanju, jedenje leševa prihvaćeno kao nešto civilizovano i prirodno.<br />
Koliko još ljudi i životinja treba da umru u agoniji, pre nego što čovečanstvo<br />
shvati zakone prirode (i, konačno, Božje zakone)? Nemački filozof Arthur<br />
Schopenhauer je rekao: “Sve istine prolaze kroz tri faze. Prvo su ismevane,<br />
zatim su agresivno napadane, i konačno, prihvaćene kao očigledne.” Kroz te<br />
tri faze je prolazila izjava da je zemlja okrugla, a kroz iste prolazi i činjenica<br />
da je vegetarijanska ishrana jedina pogodna ishrana za (civilizovana) ljudska<br />
bića. Ukoliko ste zabrinuti za ekološko zagañenje, bolesti i glad u svetu, onda<br />
malo razmislite - kako vaše loše navike podupiru profitere i masovnu<br />
industriju, koja konstantno pretvara ovu planetu u jednu ogromnu kantu za<br />
smeće (u kojoj uslovi za život postaju sve gori i gori).<br />
112
Evo, ovaj primer je bio samo jedna od brojnih ilustracija, koje ukazuju na<br />
to ko stvarno beži od istine, i ko ne želi da joj pogleda u oči. Istina se sastoji<br />
od dva dela. Materijalna (privremena) istina, i duhovna (večna) istina. Ljudi<br />
koji optužuju Krišnine bhakte/vaišnave - da nisu ‘normalni’ kao drugi ljudi,<br />
jer ne jedu meso, ne intoksikuju se, ne praktikuju nezakonite seksualne<br />
aktivnosti, itd. – uopšte nisu svesni duhovne, superiornije istine. Pošto ne<br />
žele da pogledaju duhovnoj istini u oči, kada im se pomene reinkarnacija i<br />
roñenje u nižim oblicima života, onda se brane izjavama - kako je to ‘sve<br />
samo izmišljotina indijske filozofije’.<br />
Pored toga, ne samo da ne žele da prihvate duhovnu istinu, već prihvataju<br />
samo jedan deo materijalne istine; bolje rečeno, ono što oni samo misle da je<br />
istina. Tj., prihvataju isključivo - ono što se njima sviña. To je tipični sindrom<br />
onih koji ne žele da kontrolišu svoja čula. Koji je rezultat toga? Haos i<br />
ludnica, opisana u samoj pesmi Oda ludosti.<br />
Uz sav taj tzv. napredak moderne nauke i istraživačkih dostignuća na<br />
poljima medicine, biologije, mehanike, itd, u zadnjih 50 godina se nije<br />
napravio značajan korak napred u poboljšanju kvaliteta ljudskog života. Čak<br />
naprotiv, moderna nauka, direktno i indirektno, pretvara ovu planetu u jednu<br />
ogromnu deponiju (smetlište), a njene stanovnike u mentalno i fizički<br />
zakržljale mutante, ranjive na napad čitave armije bolesti modernog doba.<br />
Stil života koji nam je nametnut, i koji smo tako svesrdno prihvatili, stvorio je<br />
poprilično veliki broj bolesti, koje su bile apsolutno nepoznate ljudima drevnih<br />
civilizacija. Tako na primer, izduvni gasovi automobila, otpaci hemijske<br />
industrije, nuklearni otpaci, elektromagnetni talasi elektrana i trafo-stanica,<br />
dim iz dimnjaka teške industrije, hemijska ñubriva, neprirodni lekovi, itd. -<br />
prouzrokuju čitavu seriju epidemija, hroničnih bolesti, psihosomatskih bolesti,<br />
i, konačno - smanjuju naš imunitet, a povećavaju stopu mortaliteta.<br />
Jeste li znali da je više od polovine naučnika u svetu uključeno u potrebe<br />
razvoja vojne industrije i špijunaže, i da su plaćeni da proizvode ratne<br />
avione, brodove razarače, podmornice, dalekodometne projektile, tenkove,<br />
zatim nuklearna, hemijska i biološka oružja, itd? Od preostalog broja<br />
naučnika, oko 60% njih je uključeno u proizvodnju raznih postrojenja,<br />
tehničkih pomagala, kućnih potrepština, itd. Tek preostalih 40% naučnika je<br />
direktno uključeno u zaštitu zdravlja, poboljšanje ishrane, zaštitu okoline, itd.<br />
To znači da je tek oko 25% svetskih naučnika uključeno u istraživanja i<br />
proizvodnju od kojih imamo stvarnu praktičnu korist, dok je oko 75% njih<br />
uključeno u aktivnosti koje uzrokuju propadanje i uništenje bio-ekološkog<br />
sistema planete Zemlje, kao i uništenje zdravlja svih nas, koji živimo na ovoj<br />
planeti.<br />
Dok je broj svetskog stanovništva u konstantnom porastu, svetski prirodni<br />
resursi (šume, voda, obradivo zemljište, rude, itd.) se smanjuju alarmantnom<br />
brzinom. Ako bi svako od nas prihvatio zapadnjački (naročito američki) stil<br />
života – nama bi trebalo 5 ovakvih planeta da nas sve izdržavaju.<br />
Zabrinjavajući podaci, zar ne?<br />
Za čitav haos u kome živimo, ljudi uopšteno kažu: “Pa, to je deo života.”<br />
Da; sada jeste, ali ne mora da bude. Svet je doveden u takvu situaciju - iz<br />
dva razloga: 1) nedostatka duhovnog znanja i poznavanja večne istine, 2)<br />
113
nesposobnosti da se kontrolišu vlastita čula i niža ljudska priroda. I na žalost,<br />
situacija u svetu ne ide na bolje, već se svakodnevno pogoršava.<br />
Najbolniji dokaz ljudske ludosti su - masovna stradanja dece. U industrijski<br />
i tehnološki naprednim zemljama, mnoga deca su postala pokvarena<br />
gledanjem filmova nasilja i erotike, preko Interneta i na televizji. Odaju se<br />
drogi, alkoholizmu i kriminalu. Sve se češće može da se vidi i čuje na<br />
medijima - kako čak i klinci mlañi od 16 godina postaju ubice, siledžije,<br />
notorni narkomani i alkoholičari. S druge strane – u siromašnim zemljama,<br />
deca su prinuñena da umiru od gladi, ili da rade teške fizičke poslove, kako bi<br />
zaradili za hranu. Mnoga deca su siročad, jer su im roditelji poginuli u<br />
ratovima i terorističkim akcijama. Da stvar bude još gora – u nekim afričkim,<br />
azijskim, i južnoameričkim državama, deca su prisiljena da ratuju, i to ne<br />
samo dečaci, već i devojčice, koje usput bivaju seksualno zlostavljane od<br />
odraslih vojnika, koji o njima - 'vode brigu'. Žalosne li civilizacije! Ako na<br />
mlañima svet ostaje – kakva li nas samo budućnost očekuje?<br />
114
115
Pitanja I<br />
Zašto oblak ide baš u tom pravcu, i tom brzinom?<br />
U čemu je tajna - po kojoj se sve pahuljice snega razlikuju jedna od druge?<br />
Na koji način se svi suncokreti dogovore da gledaju u istom pravcu?<br />
Kako bića iz drugih galaksija slikaju crteže u žitnim poljima?<br />
Da li će čovek ikada da savlada neumoljive zakone prostora i vremena?<br />
Kada će ljudi uspeti da nañu odgovore na ova, i još mnoga druga pitanja?<br />
Pitanja, pitanja...<br />
Kraja im nema.<br />
Bezbroj naizgled mudrih pitanja, koja od pamtiveka nikada nikome nisu<br />
donela istinsku sreću, niti odgonetnula tajnu života.<br />
Koliko će još dugo učionice da služe kao stratišta, na kojima se ubija poriv<br />
duša podsvesno gladnih istinske sreće, večnosti, ljubavi i blaženstva?<br />
Bolje je da se postavi jedno dobro pitanje,<br />
nego traga za odgovorima na milione besmislenih.<br />
Ali za to je potrebna iskrenost.<br />
Prestanak opiranja porivu da se pronañe večni spokoj, blaženstvo i izvor<br />
večne ljubavi, koji, život za životom, strpljivo čeka u svačijem srcu - da sebi<br />
postavimo prava pitanja, i pronañemo odgovore na njih.<br />
Ko god iskrenosti ima, gde god bio i ko god bio – naći će svoje odgovore.<br />
Vrhovni Stvoritelj, prijatelj svih živih bića i zakonodavac, utisnuo je Svoje<br />
odgovore u prostranstva okeana, u sunčeve zrake, u brzinu vetra.<br />
Ukopao ih je u grudi zemlje, i obesio ih je na zvezde - kao blještave eksere<br />
zabijene u crnu pozadinu.<br />
A ko može da ih pročita?<br />
<strong>Samo</strong> oni koji istinski žele da uzvrate na Njegovu ljubav;<br />
mudraci prezreni zbog svoje mudrosti,<br />
sveci zaboravljeni zbog svoje strpljivosti,<br />
askete ismevane zbog svojih strogosti;<br />
poznavaoci istine, koji srcima svojim upijaju<br />
besmrtna uputstva Bhagavad-gite.<br />
Ono što ih čini velikim je njihova želja da poruke Božje prenesu bez izmene,<br />
bez oduzimanja ili dodavanja, onako kako se one već vekovima prenose sa<br />
kolena na koleno, od jedne generacije do druge.<br />
Oni su kao ptice koje još od praiskonskih vremena lete na posve isti način.<br />
Na isti način šire svoja krila, na isti se način otiskuju niz vrtoglave klisure, na<br />
isti način poniru, obrušavaju se, koriste vazdušne struje i jedre, slobodne,<br />
samo sa Suncem iznad sebe.<br />
Tu nema mesta za pokuse i nove trikove.<br />
Sve što je povoljno, već je odavno u primeni.<br />
Zašto oni žele da im se i drugi pridruže na putu do dalekih predela, gde nema<br />
roñenja, bolesti, starosti i smrti?<br />
Ljubav.<br />
Ljubav, samilost i sažaljenje su samo neke od njihovih bezbrojnih odlika.<br />
116
Oni su sposobni da razbiju ljusku iluzije svakoga ko im iskreno i ponizno<br />
priñe, sa malim, ali značajnim pitanjem - “Ko sam ja?”<br />
Malinska, 29/07/02<br />
Već vekovima, ljudi neumorno traže odgovore na toliko mnogo pitanja, koja<br />
su, sa duhovne tačke gledišta, potpuno nevažna i beskorisna. Da bi pronikli u<br />
tajne sveta u kome žive, naučnici su se uputili na dno okeana, vrhove<br />
planina, u dubine pećina, pa čak i u svemirski prostor. Logično bi bilo da se<br />
zaključi - da su svi ti skupi i dugotrajni napori zamišljeni sa konačnim ciljem<br />
– da se poboljša kvalitet ljudskog života. Ali, koliko se zaista uspelo u tome?<br />
Zar nije očigledno to - da s napretkom tehnologije i industrijalizacije, kvalitet<br />
života na zemlji drastično opada? Jedemo hranu zatrovanu kojekakvim<br />
hemikalijama; pijemo vodu odvratnog ukusa, punu hlora; kada se razbolimo<br />
- kljukaju nas opet nekakvim hemikalijama (koje neretko stvaraju neželjene<br />
popratne efekte); udišemo vazduh pun ugljen-dioksida, i ostalih otrova. Sve<br />
oko nas je zatrovano, uključujući i naša tela. Stopa mortaliteta je veća nego<br />
u srednjem veku, kada je vladala kuga. Očigledno je da postoji neka ozbiljna<br />
početna greška.<br />
Čovečanstvo je entuzijastično krenulo u osvajanje sve novijih i novijih<br />
saznanja, istovremeno zaboravljajući na najosnovnije pitanje. Koliko je zaista<br />
onih koji se pitaju: “Ko sam ja?” Izuzetno mali broj. A veliki broj ljudi koji<br />
sebi ipak postavi to pitanje, postane žrtva raznih šarlatana, ‘mistika’ i lažnih<br />
gurua, koji su tako dobri retoričari, da mogu da napišu stranice i stranice<br />
knjiga, a da na kraju ne kažu ništa pametno i konkretno; ili još gore - u lepo<br />
dizajnirane knjige natrpaju gomilu spekulacija i laži, da bi stvorili profit na<br />
onima koji su u potrazi za samim sobom.<br />
U svetu ne postoji ni jedna obrazovna institucija pod pokroviteljstvom<br />
države, koja bi studentima ponudila kvalitetno obrazovanje o samospoznaji.<br />
Vede kažu da znanje počinje razlikovanjem duha od materije, ili istine od<br />
iluzije. S druge strane, kakva je korist od celokupne materijalne nauke, ako<br />
ne može da nam ponudi zadovoljavajući odgovor na pitanje: “Ko sam ja?”.<br />
Kada uñemo u ovaj svet, potpadnemo pod uticaj iluzije, a materijalne nauke<br />
još više produbljuju našu iluziju, udaljavajući nas od večne istine, koja<br />
započinje samospoznajom. Čitava moderna civilizacija se vrti oko lažne ideje<br />
da smo mi materijalno telo, i da nakon smrti nema ničega. Meñutim, ta<br />
iluzorna filozofija je uzrok apsolutno svih problema koje doživljavamo u<br />
svakodnevnom životu.<br />
Zamislite samo, kako bi bilo kada bi ljudi znali da su duhovna bića<br />
(privremeno utamničena u različitim vrstama tela). Tada bi imali poštovanja<br />
prema drugim vrstama tela, i bile bi izbrisane sve lažne identifikacije kao što<br />
su: hrišćanin, musliman, jevrejin, amerikanac, rus, hrvat, srbin, itd. Te lažne<br />
identifikacije, usled neznanja, započinju sa roñenjem tela, i nestaju sa<br />
njegovim uništenjem; ali ono što ostaje večno (tj. mi sami), razlikuje se od<br />
inferiornog materijalnog tela.<br />
Zanimljivo je da se primeti da u moderno vreme postoji iznenañujuće veliki<br />
broj ljudi koji veruju u reinkarnaciju. Ali samo verovanje u reinkarnaciju nije<br />
117
dovoljno dobro za početak samospoznaje, i konačno, povratak u duhovni<br />
svet. Isuviše je veliki broj onih koji veruju u reinkarnaciju, ali se ipak nikada<br />
ne zapitaju: “Ko sam zaista ja?”, niti ikada preduzmu nešto konkretno na<br />
osnovu tog verovanja - već nastave da žive kao i ranije.<br />
U ovom dobu degradacije, ljudi su izgubili skoro svu mudrost zbog<br />
nesposobnosti da kontrolišu svoja čula. Znanje i mudrost su dva sasvim<br />
različita pojma, iako su usko povezani. Npr., neki čovek može da ima<br />
teoretsko znanje i veru u medicinsku činjenicu da je pušenje štetno, i da osim<br />
raka pluća, može da izazove čitavu seriju odvratnih bolesti, koje lako mogu<br />
da pretvore nečiji život u apsolutnu mizeriju. To je znanje; ali mudrost znači -<br />
praktična primena znanja – prestanak pušenja.<br />
Ljudi danas u svetu imaju na raspolaganju ogromnu količinu naučnih<br />
činjenica (znanja); ali nisu mudri, jer zbog neregulisanog života i<br />
nesposobnosti samokontrole i dalje puše, piju, drogiraju se, zagañuju vlastitu<br />
okolinu, itd. Ista je stvar i sa verom u reinkarnaciju. Čak i neki ljudi koji su<br />
doživeli kliničku smrt (izlazak iz tela), tj. realizaciju iz ‘prve ruke’ da nisu<br />
materijalno telo - i dalje nastavljaju da žive kao i ranije, bez toga da izvuku<br />
ikakvu duhovnu dobrobit od te realizacije.<br />
Duhovna nauka o Krišni (Vaišnavizam) je jedna od izuzetno retkih<br />
duhovnih, naučnih tradicija, koja može brzo i efikasno da istrenira ljude da<br />
dovedu svoja čula pod kontrolu, postanu regulisani i mudri. Jedino mudri ljudi<br />
ne stvaraju nikakva uznemirenja u svetu. Zašto su ljudi u svetu uznemireni, i<br />
stvaraju toliko mnogo problema, uprkos tome što imaju puno materijalnog<br />
znanja? Materijalno znanje je, u krajnjoj liniji, namenjeno da ljude učini<br />
srećnijima; da smanji patnju, i poveća zadovoljstvo. Vidimo u svakodnevnom<br />
životu da su ljudi ipak nesrećni (jer inače ne bi stvarali probleme sebi i<br />
drugima), i prilično su isfrustrirani. To je zbog toga - što nisu praktično<br />
angažovani u svojoj večnoj, duhovnoj dužnosti – služenju Krišne.<br />
Ta večna dužnost svakog živog bića se naziva dharma, a prvi korak u<br />
ispunjenju dharme je kontrola čula. Iz tog razloga, Vaišnave slede četiri<br />
principa za regulisano kontrolisanje čula, i izbegavaju vršenje grešnih<br />
aktivnosti, koje su u potpunoj suprotnosti sa istinskim duhovnim životom.<br />
Kao što sam već napomenuo u komentaru na pesmu - Dva drveta, ti principi<br />
su: 1) nejedenje mesa, ribe i jaja; 2) izbegavanje svakog oblika intoksikacije<br />
(što osim droga i alkohola, podrazumeva i nekonzumiranje cigareta i kafe);<br />
3) neuzimanje učešća u bilo kom vidu kockanja; 4) izbegavanje grešnih<br />
seksualnih aktivnosti.<br />
Ljudi se čude - kako to da smo mi Vaišnave srećni, uprkos tome što<br />
izbegavamo ‘tako privlačna zadovoljstva’. Tajna je u tome što su Vaišnave<br />
regulisani i samokontrolisani u duhovnom životu, pa su zato u mogućnosti da<br />
uživaju u večnoj, duhovnoj sreći, koja je na raspolaganju apsolutno svakome<br />
ko iskreno počne da se bavi procesom bhakti-yoge (i samim time, sleñenjem<br />
naše večne dužnosti). Znanje o reinkarnaciji je jedna od ključnih oblasti<br />
nauke o samospoznaji, koja započinje kontrolom uma i čula.<br />
Ta nauka daje odgovore na pitanja kao što su: „Da li duša u ljudskom telu<br />
može da se degradira u niže životne oblike, ili unapredi u više?“, „Koliko dugo<br />
traje tranzitni period prelaska duše iz jednog tela u drugo?“, „Gde, koliko<br />
118
dugo i na koji način su grešne duše primorane da ispaštaju za svoje grešne<br />
aktivnosti?“, „Da li mogu duše u životinjskim telima da budu unapreñene do<br />
ljudskog oblika života, ili čak više od toga?“, „Kako da se protumače mistični<br />
dogañaji, kroz koje ljudi prolaze za vreme kliničke smrti?“, „Da li je moguće, i<br />
kako, da se zaustavi proces reinkarnacije?“, „Zašto postoji tek neznatni broj<br />
ljudi koji mogu da se sete nekih svojih prethodnih života?“, itd.<br />
Ukoliko zaista želimo da držimo uzde vlastite sudbine u svojim rukama,<br />
neophodno je da poznajemo univerzalne zakonitosti o principima i činiocima<br />
koji nas drže utamničenima u svetu iluzije. Vedska nauka o samospoznaji<br />
detaljno opisuje te zakonitosti, i daje detaljna objašnjenja o tome kako treba<br />
da delujemo, a da se pri tom ne zapletemo u neumoljive zakone karme i<br />
reinkarnacije. Radije nego da živimo slučajan život kao drvo koje pluta po<br />
okeanu materijalne egzistencije, koje talasi bacaju od jedne obale do druge<br />
(od jedne vrste tela do druge) - bolje je da se poznavaju univerzalni zakoni<br />
prirode, i da se ima direktan uticaj na izbor našeg sledećeg roñenja (ili još<br />
bolje, prestanak svih materijalnih roñenja).<br />
Ljudi često provokativno ispituju vaišnave: “Zašto ste napustili ‘svoju<br />
vlastitu’ religiju, i postali članovi Hare Krišna pokreta?, Zašto mislite da je<br />
‘vaša’ religija bolja od drugih?, Šta ona nudi za razliku od ostalih?”. Evo<br />
odgovora: vaišnavizam (na zapadu poznat kao Hare Krišna pokret), je jedina<br />
duhovna tradicija u svetu koja aktivno propoveda nauku o samospoznaji,<br />
koja je početni, ABC korak u spoznaji Boga. Nemoguće je Boga spoznati<br />
(voleti Ga, videti Ga, i komunicirati sa Njime), a da prethodno ne spoznamo<br />
sami sebe. Tek kada spoznamo svoju vlastitu prirodu - kao večnog Krišninog<br />
sluge, onda možemo da uspešno poradimo na uklanjanju svih kontaminacija<br />
(zavist, požuda, pohlepa, gnev, iluzija i ludilo) iz našeg srca i naše svesnosti,<br />
koje nas sprečavaju da stupimo u direktan kontakt sa Krišnom.<br />
U svetu postoje i druge religijske tradicije koje poznaju zakon karme i<br />
reinkarnacije, ali pošto ne sadrže nauku o samospoznaji u svojim religijskim<br />
učenjima, ne pridaju joj veliku važnost, i retko javno govore o toj temi.<br />
Kakav apsurd! Zar ne bi cilj svake religijske tradicije trebalo da bude -<br />
dovoñenje ljudi sa nižih nivoa svesnosti na više, duhovne nivoe, na kojima<br />
može da se probudi naša uspavana ljubav prema Bogu? Ako neka religija<br />
nema to kao svoj cilj, šta onda uopšte ima? Kakva je korist od religije koja u<br />
svojim sledbenicima ne može da probudi ljubav prema Bogu i svim živim<br />
bićima, i konačno zaustavi proces rañanja i umiranja?<br />
Pored toga, kada neko izjavi: “Ja sam katolik”, „Ja sam pravoslavac”, „Ja<br />
sam jevrejin”, „Ja sam musliman”, itd., - to podrazumeva da osoba misli: “Ja<br />
sam ovo telo”. Ako ne bi bilo tako, onda više ne bi bilo ni religijske<br />
netrpeljivosti, ni ratova temeljenih na religijskim razlikama. Jer, izvor<br />
religijske netrpeljivosti je lažni prestiž, koji ide uz iluzorno mišljenje ‘ja sam<br />
ovo telo’, ‘moja religija je bolja od drugih’, itd. Meñutim, ako neko kaže: “Ja<br />
sam vaišnava,” – to znači da ta osoba izjavljuje: “Ja sam duhovna duša,<br />
večni Krišnin sluga, privremeno zatvoren(a) u materijalnom telu ljudskog<br />
oblika.”<br />
Eto, za razliku od svih ostalih svetskih religija, vaišnavizam je temeljen na<br />
duhovnoj nauci, pre nego na lažnom poistovećivanju sa privremenim<br />
119
materijalnim telom. To je ujedno moj argument za izjavu nekih mojih roñaka<br />
i poznanika, koji me optužuju što sam odbacio hrišćanstvo. Ali ono što sam<br />
zaista odbacio je zapravo - obmanjujuće poistovećivanje sa materijalnim<br />
telom, kao i sve poroke koji idu zajedno uz takvo poistovećivanje.<br />
Nauka o samospoznaji jednostavno ne može da se shvati na nivou jeftine<br />
svetovne religioznosti. Za prvi korak prema Bogu (nauku o samospoznaji)<br />
neophodno je da se osoba uzdigne na nivo istinske duhovnosti, ona koja briše<br />
apsolutno sve razlike meñu živim bićima, priznaje samo razlike u njihovim<br />
privremenim telima, i podučava da je Bog jedan, i nepristrasno<br />
blagonaklonjen prema svakom od nas, bez obzira kakvu vrstu tela i boju kože<br />
trenutno nosimo. Religiozni ljudi mogu da, kao što se vidi u svakodnevnom<br />
životu, prave ozbiljne probleme u svetu - ali tek duhovni ljudi nude praktična<br />
rešenja za sve te probleme. Ukoliko neka religija ne može da da valjane i<br />
filozofski jake argumente vernicima ‘zašto bi trebalo da se ponašaju prema<br />
drugima onako kako bi oni hteli da se drugi ponašaju prema njima’, i ukoliko<br />
nema verodostojne duhovno-naučne metode da u vernicima probudi ljubav<br />
prema Bogu i ostalim živim bićima - onda je takva religija nesavršena.<br />
Prvi, glavni i jedini uzrok svih problema u svetu je (ponavljam) nedostatak<br />
nauke o samospoznaji, koja je početak istinske duhovnosti. Kada bi ljudi znali<br />
da su odgovorni za sve svoje postupke, i da će u skoroj budućnosti (sledećem<br />
životu) biti nagrañeni ili kažnjeni za sva svoja dobra dela, odnosno nedela -<br />
onda bi se sasvim drugačije ponašali. Bez razumevanja da nismo ovo telo,<br />
nemoguće je da se razume šta je grešno, a šta bezgrešno delovanje. Evo<br />
jednog primera koji ilustruje kako grešne aktivnosti prolaze kao nešto sasvim<br />
normalno. Zbog nedostatka duhovnog znanja, ljudi svakodnevno ubijaju u<br />
klanicama na hiljade životinja, da bi na kraju mogli da jedu njihove leševe.<br />
Gotovo sve svetske religije to danas prihvataju kao nešto ‘normalno’. Ali sa<br />
duhovne tačke gledišta, to ne samo da nije normalno, nego je krajnje<br />
necivilizovano i grešno, što neminovno dovodi do ogromnih karmičkih<br />
reakcija širokih razmera (u obliku raznih bolesti, katastrofalnih prirodnih<br />
nepogoda, ratova itd).<br />
Da na kraju ponovim: svesnost Krišne nije neka svetovna religija, iako je<br />
mnogi prihvataju kao takvu, već je duhovna nauka o Bogu, koja potiče od<br />
Njega samog (iz beskonačne prošlosti), daje praktična rešenja za prestanak<br />
svih nesporazuma i problema u svetu, i postepeno nas vodi do večnog<br />
savršenstva za kojim svi čeznemo. Prvi korak na tom putu započinje malim,<br />
ali značajnim pitanjem: “Ko sam ja?”. Od ove univerzalne nauke svako može<br />
da ima dobrobit, bez obzira kojoj se veroispovesti priklanja.<br />
120
121
Pitanja II<br />
Kako ptice savladaju silu gravitacije?<br />
Tako što lete.<br />
Kako se zvezde ne izgube u mraku?<br />
Tako što svetle.<br />
Kako sveci pobeñuju zavist?<br />
Tako što vole.<br />
Kako se pauk hrani?<br />
Tako što čeka.<br />
Kako dete nauči da govori?<br />
Tako što sluša.<br />
Kako čovek postaje bogat?<br />
Tako što daje.<br />
Kako zarobljena ptica preživljava?<br />
Tako što veruje.<br />
Kako oblak putuje?<br />
Tako što se prepušta.<br />
Kako mudri pronalaze istinu?<br />
Tako što traže.<br />
Kako ribe spavaju otvorenih očiju?<br />
Tako što žele.<br />
Kako drvo prkosi vetru?<br />
Tako što trpi.<br />
Kako se zabavljaju vile?<br />
Tako što plešu.<br />
Kako krave mole za milost?<br />
Tako što plaču.<br />
Kako cvet privlači leptire?<br />
Tako što miriše.<br />
Killybegs, 19/07/05<br />
Da li je ovo pesma? Ne znam. Možda bi moglo da se tako kaže. (Hajde da<br />
kažemo da jeste). Dakle, ova pesma govori o tome kako istinski mudra osoba<br />
može da stekne mnoge korisne odlike, učeći od prirode i raznih živih bića<br />
koja žive u njoj. Istinski mudra osoba je ona koja u prvom planu radi za<br />
svoju i tuñu večnu dobrobit, a ne za privremena materijalna telesna i<br />
mentalna zadovoljstva – svoja ili drugih ljudi.<br />
Vede kažu da mudrost počinje od trenutka kada spoznamo razliku izmeñu<br />
privremenog i večnog (materije i duha), i kada počnemo da delujemo u<br />
skladu sa tim razumevanjem. Na početku puta svog duhovnog razvoja,<br />
istinski mudra osoba, pre svega, radi na odbacivanju loših osobina, i<br />
razvijanju osobina koje su od vitalne važnosti za duhovni napredak.<br />
Primećujete da koristim izraz ‘istinski mudra osoba’. Time želim da kažem da<br />
122
je, sa vedskog stajališta, svetovna definicija mudrosti potpuno pogrešna.<br />
Svetovna mudrost se u krajnjoj liniji svodi na četiri stvari; kako da se što<br />
uspešnije hrani, brani, spava i razmnožava. Problem je u tome što te četiri<br />
aktivnosti, ako nisu povezane sa duhovnim motivacijama – vode samo do<br />
novog roñenja; novog ropstva u materijalnom svetu. Da li je to mudro?<br />
Istinski mudra osoba strpljivo i odlučno ulaže napore u prekidanje<br />
robovanja materijalnoj energiji, kao i u razvijanje duhovnih odlika, koje<br />
kulminišu u buñenju uspavane ljubavi prema Krišni. Lista tih duhovnih odlika<br />
nije mala, ali ja sam u ovoj pesmi spomenuo samo neke od njih.<br />
“Kako ptice savladaju silu gravitacije? Tako što lete.”<br />
Kada bi ptice prestale da mašu svojim krilima i koriste vazdušne struje,<br />
pale bi na zemlju, baš kao i bilo koja druga životinja bačena sa visine. Ovo<br />
ukazuje na to da ptice nisu lenje. Gotovo stalno mašu svojim krilima, i<br />
nekuda lete. Slično tome, osobe zainteresovane za duhovni napredak i svoju<br />
večnu dobrobit – ne bi smele da budu lenje, već moraju da se neprestano<br />
odupiru čarima i naletima materijalnih iskušenja. U istoriji je bilo puno onih<br />
koji su iz nekog razloga prestali da mašu svojim ‘duhovnim krilima’, i<br />
sunovratili se u ambis materijalnih želja i iluzornih zadovoljstava. Put do<br />
savršenstva nije lak. Potreban je neprestan i svestan napor da se preleti<br />
okean materijalnih mizerija i opasnosti.<br />
“Kako se zvezde ne izgube u mraku? Tako što svetle.”<br />
Mnogo je onih koji izazovno kažu: “Ako Bog postoji, neka mi se pokaže.<br />
Gde je?” Meñutim, Krišni se uopšte ne sviña takav izazovan i arogantan stav.<br />
Svako može da vidi Boga, ali tajna je u tome da mi treba da delujemo na<br />
takav način, da Bog vidi nas. Treba da se trudimo da privučemo Njegovu<br />
pažnju, baš kao zvezda koja svetli. Za razliku od zvezda, postoji mnogo<br />
nebeskih tela koja su obavijena plaštom večne tame, jer niti isijavaju svoju<br />
vlastitu svetlost, niti reflektuju sunčevu. Oni koji posvećuju svoj život<br />
zadovoljenju Krišninih želja i sleñenju Njegovih uputstava – mogu da se<br />
uporede sa zvezdama koje svojim sjajem privlače Njegovu pažnju. Takve<br />
retke osobe ne samo da za Njega nikada nisu izgubljene, nego su na<br />
sigurnom putu da Ga uskoro vide licem u lice, i zauvek okončaju svoje<br />
materijalno postojanje.<br />
“Kako sveci pobeñuju zavist? Tako što vole.”<br />
Zavist je uzročni koren mnogih ostalih poroka (nasilja, pohlepe, gneva,<br />
mržnje, itd). Upravo se zbog zavisti nalazimo u zatvoru koji se zove<br />
materijalni svet. Jednom veoma, veoma davno u prošlosti, dok smo još bili u<br />
duhovnom svetu – pozavideli smo Krišni što svi obožavaju samo Njega.<br />
Znajući za našu skrivenu zavist, i želju da budemo mali bog u centru svačije<br />
pažnje – Krišna nam je pružio tu mogućnost, poslavši nas u materijalni svet.<br />
Ovde moramo da boravimo (u različitim telima) sve dok se jednoga dana ne<br />
123
opametimo, odbacimo svoju zavist prema Krišni, i svoje pomahnitale<br />
pokušaje da pronañemo trajnu sreću u svetu roñenja, bolesti, starosti i smrti.<br />
Ne samo u vedskoj, već i u mnogim drugim starim religijskim tradicijama i<br />
kulturama – postoji mudrost koja kaže - da se zavist leči služenjem onoga na<br />
koga smo zavidni. Na taj način se postepeno razvija privrženost, a potom i<br />
ljubav. Zbog toga se sanskritski izraz bhakti-yoga prevodi kao predano<br />
služenje, ili yoga ljubavi prema Bogu.<br />
“Kako se pauk hrani? Tako što čeka.”<br />
Ideju za ovaj deo pesme mi je dao mali pauk, koji živi iza desnog ogledala<br />
mog auta, i koga danima posmatram kako ponovo, i ponovo mora da<br />
popravlja svoju mrežu, pošto mu je vetrovi moje brze vožnje uvek pokidaju.<br />
Stvarno je uporan i strpljiv. Ali ne uzalud; ja vidim da on tu i tamo uhvati<br />
pokoju mušicu. Strpljivo čeka sakriven iza ogledala, i kada vidi da je nešto<br />
upalo u mrežu – kreće u akciju. Slično ovom primeru, mudra osoba treba da<br />
bude strpljiva i uporna. Sva brza zadovoljstva su kratkotrajna i jeftina. Prave<br />
vrednosti ne mogu da se steknu tek tako, preko noći. Koliko li je napora i<br />
vremena potrebno da neko postane uspešan umetnik ili sportista? A koliko li<br />
je tek napora, iskrenosti i strpljenja potrebno da odbacimo svoju zavist<br />
prema Krišni, i vratimo se u duhovni svet?<br />
“Kako dete nauči da govori? Tako što sluša.”<br />
Dečja psiha je fenomenalna. Deca mogu sa lakoćom da nauče nekoliko<br />
jezika istovremeno. Još dok sam živeo u Švedskoj, lično sam poznavao jednu<br />
devojčicu koja je do svoje četrnaeste godine tečno govorila švedski, nemački<br />
i engleski. Živela je u sredini u kojoj su sva tri jezika bila deo svakodnevnog<br />
govora. Mama joj je bila Nemica, a školska nastava je bila na engleskom.<br />
Kako je moguće da se tako brzo i efikasno nauče tri svetska jezika? Pažljivim<br />
slušanjem. Neke jednostavne veštine mogu da se nauče samo<br />
posmatranjem, ali za veliku većinu veština je neophodno pažljivo slušanje.<br />
I kao što sam već napisao u komentaru na pesmu Gola Istina, mudra osoba<br />
pažljivo bira koga će da sluša. Npr., niko ne bi mogao da postane uspešan<br />
doktor ako bi slušao bilo koju nekompetentnu budalu kako govori o medicini.<br />
Ali na žalost, čak i danas, u 21. veku, mnogi ljudi prihvataju za autoritete<br />
obične i neobične šarlatane, koji se razmeću hipotezama i teorijama (drugim<br />
rečima, spekulacijama), zato jer nemaju praktične dokaze za svoje tvrdnje.<br />
Smešno je, ili bolje rečeno, žalosno je što se sve do današnjeg dana u većini<br />
obrazovnih ustanova u svetu - Darwinova teorija o evoluciji i postanku vrsta -<br />
prihvata kao jedina ispravna i verodostojna. To je lakrdija; tim više što su<br />
mnogi progresivni naučnici širom sveta praktično dokazali da se radi o jednoj<br />
velikoj prevari. Za one koji govore i čitaju engleski jezik, preporučujem<br />
knjigu The Hidden History of Human Race, autori su Dr. Michael Cremo i Dr.<br />
Richard Thompson. Knjiga može da se naruči preko Internet stranice<br />
www.blservices.com (e-mail: bls.orders@pamho.net)<br />
Na žalost, mnogi ljudi imaju problema da prihvate vedsku literaturu kao<br />
124
autoritativnu, jer ona ne pripada ‘njihovoj religiji i tradiciji’. Na to bi moglo da<br />
se kaže da nije važno ko je u pravu, već šta je pravo. Konačno, vedska<br />
literatura, kultura, tradicija i civilizacija su puno, puno starije od svih ostalih<br />
tradicija i kultura koje su danas rasprostranjene po svetu. Od vedske nauke i<br />
mudrosti svako može da izvuče dobrobit, i obogati svoj život vrednim<br />
saznanjima.<br />
“Kako čovek postaje bogat? Tako što daje.”<br />
I opet, mudrost gotovo svih starih religija kaže - da su najbogatiji oni koji<br />
najviše daju. Ova izjava ima svoje osnove na materijalnom, emotivnom i<br />
duhovnom planu. Ljudi koji su danas bogati su svojim pobožnim delima<br />
osigurali sebi dobru karmu još u prošlom životu, pa im se zato u ovom životu<br />
sve višestruko vraća. To je jednostavno zakon prirode, koji potiče od samog<br />
Krišne. Takoñe je poznato da ljudi koji su puni vrlih odlika, i koji svojim<br />
emocijama pozitivno utiču na emocije drugih ljudi – bivaju nagrañeni time što<br />
imaju puno istinskih prijatelja, koji su spremni da mnogo toga učine za njih.<br />
I konačno, dobrobiti od duhovnog davanja su mnogo vrednije od dve<br />
prethodno pomenute vrste davanja, jer mogu da primaoce duhovne milosti<br />
odvedu natrag u duhovni svet, i tako napokon okončaju njihove patnje u<br />
materijalnom svetu. Duhovna milostinja ne stvara karmu (čak ni dobru), već<br />
briše karmu onoga koji iskreno prima, kako i onoga koji daje. Duhovno<br />
davanje može da ima nekoliko oblika, od kojih je najvažniji davanje<br />
verodostojnih duhovnih informacija, tj. pružanje duhovnog voñstva, što<br />
uključuje i deljenje vlastitih duhovnih iskustava i realizacija. Duhovno<br />
voñstvo nema gotovo nikakvu vrednost - ukoliko nije u liniji sa uputstvima<br />
samoga Krišne, i Njegovih verodostojnih, opunomoćenih predstavnika.<br />
“Kako zarobljena ptica preživljava? Tako što veruje.”<br />
Ne samo ptice zarobljene u kavezu, već i sve ostale životinje, uključujući i<br />
čoveka – podnose svoje zarobljeništvo - samo zato jer veruju da će jednoga<br />
dana ponovo da budu pušteni na slobodu. One životinje i ljudi koji nemaju tu<br />
nadu i veru, uglavnom ubrzo umru u zarobljeništvu. Slično tome, istinski<br />
mudra osoba ima potpunu veru da Krišna drži Svoju zaštitničku ruku iznad<br />
nje, i da On pravi sve povoljne aranžmane za njenu duhovnu dobrobit, iako<br />
ponekada to tako ne izgleda. Krišna izjavljuje u Bhagavad-giti da lično vodi<br />
brigu o onima koji su Mu se u potpunosti predali (ili barem ulažu iskrene<br />
napore da Mu se u skoroj budućnosti u potpunosti predaju). Oni koji su<br />
iskreni na putu duhovne samospoznaje, imaju veru u to da je uspeh tu<br />
negde, tek iza ugla, nakon svih pretrpljenih poraza u bitkama sa Krišninom<br />
iluzornom, materijalnom energijom.<br />
“Kako oblak putuje? Tako što se prepušta.”<br />
Za razliku od oblaka, mudra osoba se ne prepušta bilo kome vetru, već<br />
koristi one ‘vetrove i vazdušne struje’, koje je vode bliže Krišni i duhovnom<br />
125
savršenstvu. U svakom slučaju, duhovno napredna/mudra osoba se prepušta<br />
Krišninim planovima, i uravnoteženim umom jednako prihvata zadovoljstva i<br />
teškoće (testove iskrenosti), koje joj Krišna šalje.<br />
“Kako mudri pronalaze istinu? Tako što traže.”<br />
Ogromna većina ljudi nalazi svoje izvore ‘istine’ u onome što im nude<br />
mediji i razni komercijalni šarlatani. Prava istina o večnom identitetu čoveka,<br />
i ne samo čoveka, već svih živih bića, njihovoj meñusobnoj vezi, i vezi sa<br />
prirodom i Bogom – ne može da se kupi na kiosku, vidi na televiziji, čuje na<br />
radiju, ili pročita u dnevnim novinama. Ona je pažljivo sakrivena od<br />
neiskrenih. Ali oni koji je iskreno traže, naći će je tako što će ona doći do njih<br />
kada joj se najmanje nadaju, ili na mestu gde je ne očekuju. Krišna je u srcu<br />
svakog živog bića, i vrlo dobro zna ko Ga iskreno traži, i ko je iskreno zasićen<br />
ispraznim kratkotrajnim zadovoljstvima koja nudi njegova materijalna<br />
energija. Takvim će osobama istina da uplovi u život; ali potrebno je i da se<br />
skreno traži.<br />
Zašto ja toliko mnogo pišem o istini? Zato što iz vlastitog iskustva znam da<br />
je najopasnija stvar u životu da se prihvata za istinu nešto što je obmana.<br />
Kao npr., jadne životinje misle kako ih gospodar voli; hrani ih i poji svakoga<br />
dana, brine se da imaju koliko-toliko prikladan smeštaj, itd., – sve dok se<br />
jednoga dana ne pojavi sa nožem u ruci. Ali u tome trenutku - istina se<br />
razotkriva prekasno. Mi ljudi takoñe dobijamo sličan tretman od Krišnine<br />
iluzorne energije, i neretko, kada spoznamo da smo prevareni – prekasno je<br />
da to saopštimo drugima. Zato nabolje prolaze oni koji istinu uče od samoga<br />
Boga, kroz svete spise, a ne od svetovnih mudrijaša i filozofa, koji su i sami<br />
žrtve iluzorne, materijalne energije.<br />
“Kako drvo prkosi vetru? Tako što trpi.”<br />
Drveće tolerantno podnosi sve vremenske uslove, pa čak i to što im<br />
ponekada lome grane i urezuju slova u koru. Nalik drvetu, istinski mudra<br />
osoba trpi i toleriše napade i uvrede bezbožnika. Isus Hrist je izvanredan<br />
primer dobro poznat svima. Podnosio je grube reči, mučenje, i konačno,<br />
razapinjanje na krst. I pošto je znao da ima posla sa gomilom zavedenih<br />
budala, na kraju je još bio i milostiv prema njima, dajući im svoj oproštaj.<br />
Meñutim, važno je da se napomene da, iako je sveta/mudra osoba nenasilna,<br />
ona ima pravo i dužnost da odbrani svoj život i svoje interese, ako je to<br />
moguće.<br />
“Kako se zabavljaju vile? Tako što plešu.”<br />
Mnogi neupućeni ljudi misle da je duhovni život pun samih strogosti i<br />
ničega više. Ali, to je zabluda. <strong>Samo</strong> svete osobe znaju kako da uživaju u<br />
životu; ali njihova sreća i užici nisu kratkotrajni i iluzorni kao oni u životu<br />
prosečnih ljudi. Pošto je duhovna sreća daleko intenzivnija od materijalne,<br />
mudre osobe mogu da relativno lako odbace svetovna zadovoljstva – što<br />
126
prosečnim ljudima izgleda kao nezamisliva strogost.<br />
“Kako krave mole za milost? Tako što plaču.”<br />
U vojsci sam bio sa jednim mesarom koji je klao goveda. Ispričao mi je<br />
kako je mogao da vidi suze u očima gotovo svake krave i bika, pre nego što<br />
bi ih ubio. U početku mu je to smetalo, jer je još imao neke sentimente<br />
prema njima, ali pošto u to vreme nije mogao da nañe drugi posao da bi<br />
prehranio porodicu, nastavio je sa svojim groznim poslom u klanici. Kasnije<br />
se navikao na to, i rutinski je obavljao svoj posao, čak i kada bi krave lile<br />
bujicu suza niz lice. I baš kao što krave plaču u strahu od okrutne smrti,<br />
istinski mudraci plaču od samilosti prema uslovljenim dušama koje žive u<br />
iluziji materijalnog postojanja. Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada bi<br />
često zaplakao kada bi video siročad, gladnu decu, teško ranjene vojnike i<br />
civile u vihoru ratnih strahota, itd. Najviše ga je pogañala činjenica da ljudi<br />
odbijaju duhovnu pomoć i savršenu sreću koja im se nudi, i radije nastavljaju<br />
da žive u iluziji, bacani od jedne vrste tela do druge, primorani neumoljivim<br />
zakonima karme i reinkarnacije.<br />
“Kako cvet privlači leptire? Tako što miriše.”<br />
Nije svako cveće mirišljavo. Postoje neke vrste cveća iz kojih se širi<br />
neugodan smrad. Na njih dolaze ose i prljave muve, i nesvesno im pomažu u<br />
prenošenju polena. Meñutim, leptire, vredne pčele, i bumbare - ne privlači<br />
takvo cveće. Oni sleću samo na mirišljavo cveće, i hrane se njihovim<br />
sokovima i polenom. Slično tome, ljudi loših odlika i sumnjive prirode,<br />
privučeni su prevarantima i slatkorečivim lopovima. A sveci puni vrlih i<br />
božanskih odlika, koji mogu da se uporede sa mirišljavim cvećem – privlače<br />
iskrene ljude, trenutno zbunjene materijalističkom propagandom. Takvi ljudi<br />
imaju u sebi visoki potencijal za praktikovanje duhovnog života i razvijanje<br />
božanskih osobina. Družeći se sa svetim osobama/mudracima, i oni sami<br />
tokom vremena postaju sveti i mudri. Oni mogu da se uporede sa leptirima i<br />
pčelama - koje sleću samo na mirišljavo cveće.<br />
127
128
Poema nespokojnog očajnika<br />
Dragi moj Gospodine Govinda, teši me što je sve ovo samo Tvoj san, u<br />
kome ja igram ružnu ulogu. Ali, moram da je odigram, da bi Tebe zadovoljio,<br />
i iskupio se za grehe i uvrede Tvojim lotosovim stopalima, i stopalima Tvojih<br />
bhakta.<br />
U ovom svetu nema istinskog mira; on može da se nañe samo tamo - gde<br />
Ti i Šrimati Radharani živite okruženi svojim večnim bhaktama. Ali na žalost,<br />
ja još nisam spreman da platim cenu tog blaženstva. Izgledam spokojan, a<br />
plakao bih gledajući kroz žičanu rešetku prozora na jednu nespokojnu<br />
dablinsku ulicu, u dva sata ujutro.<br />
Ali dobro je; bar sam se od muke Tebe setio – verovatno inače ne bih.<br />
Sada kada sam beskućnik, počinjem da cenim toplinu doma koju si Mi pružao<br />
sve ove godine – kod roditelja, kod tetke i kod Tebe u hramu.<br />
Sve sam to primao zdravo za gotovo, baš kao što još uvek prihvatam<br />
činjenicu da vidim, čujem, govorim, imam dve ruke, dve noge... Mnogi<br />
nemaju ni to, ili bar nešto od toga. Već sam pomislio da sam pronašao svoj<br />
novi dom, ali ne; materijalna priroda se smeška kroz tipičnost jedne<br />
nespokojne dablinske ulice.<br />
Gde da tražim danas?<br />
Ja, stanar bez stana, gospodin koji više nije spreman da toleriše hramski<br />
život. Čak i kada poželim da odem u Tvoje kraljevstvo, to je od sebične želje<br />
da nañem svoj mir i sreću, a ne od želje da volim i služim Tebe. O, kako je to<br />
jadno! I zato, još uvek igram svoju turobnu ulogu u Tvom večitom snu.<br />
Ali neka; barem počinje da mi biva jasnije - da je Tvoje sveto ime najveća<br />
od svih vrednosti koje sam upoznao za ovih trideset i pet godina. Sve ostalo<br />
je isprazna prolaznost; avanture, putovanja, seljenje s jednog mesta na<br />
drugo, moje prodavanje komercijalnih slika, moja želja da zadovoljim svoju<br />
ženu - sa ono malo dobrih odlika koje se još uvek mogu naći negde u dubini<br />
moje duše (kako se to već kaže).<br />
To što sam ja još uvek tako predano zaokupljen površnostima materijalne<br />
prirode, ne poriče činjenicu da Ti postojiš tamo negde daleko, ludo se<br />
zabavljajući sa svojim prijateljima i prijateljicama.<br />
To još uvek ne poriče činjenicu da Ti mene voliš, i želiš da Ti se vratim. I to<br />
još uvek ne poriče činjenicu da si tako milostiv, i pun sažaljenja prema svima<br />
nama, manje ili više nesrećnim glumcima, koji na podijumu mračnog<br />
pozorišta igramo svoju dobro uigranu ulogu, u Tvom večitom snu.<br />
Još uvek gledam kroz prozorsku rešetku na jednu tipičnu dablinsku ulicu,<br />
po kojoj u tri sata ujutro bauljaju jadne duše, nesvesne Tvoga postojanja.<br />
Dublin, 12/08/00<br />
U Irskoj sam živeo devet godina; od toga, pet godina u Dublinu. Svake<br />
godine smo moja žena i ja u Dublinu iz tehničkih/praktičnih razloga morali da<br />
129
se selimo na drugo mesto. Traženje novog prebivališta mi je uvek bila noćna<br />
mora. Pogotovo je bilo teško da nañemo prihvatljive uslove za nas, koji smo<br />
vaišnave. Mesto je trebalo da bude čisto, dalje od buke, zidovi i pod nisu<br />
smeli da budu natopljeni dimom od cigareta; ako bi kuhinja bila zajednička<br />
sa ostalim podstanarima, trebalo je da oni budu vegetarijanci, itd.<br />
Te godine kada sam napisao pesmu, nakon dužeg traženja našao sam<br />
jednu sobu, koja je naizgled odgovarala (bar zbog cene). I kada sam već sve<br />
pripremio za useljenje, shvatio sam da ispod te sobe postoji taksi centrala<br />
koja je radila 24 sata dnevno. Pod je bio vrlo tanak, sa rupama meñu podnim<br />
daskama. Tokom dana se nekako moglo tolerisati, ali po noći kao da je neko<br />
kraj uva telefonirao celo vreme. Ludnica.<br />
Prvu noć sam bio sam, pripremajući sve za useljenje. Nisam mogao da<br />
zaspim od buke, muke i očaja. Seo sam kraj prozora, tupo buljeći u siluete<br />
koje su povremeno prolazile ispod ulične svetiljke, i razmišljao sam o tome<br />
kako moram da se u materijalnom svetu potucam od jednog mesta do<br />
drugog, zato jer sam jednoga dana u dalekoj, dalekoj prošlosti poželeo da<br />
uživam odvojeno od Krišne, i zbog toga pao u ovaj svet pun nevolja i beda.<br />
Zbog vlastite sebičnosti sam napustio život savršenstva i blaženstva. Osim<br />
nekoliko Krišninih opunomoćenih predstavnika iz duhovnog sveta, svi smo mi<br />
ovde iz istog razloga. Odslužujemo svoju zatvorsku kaznu, sve dok se ne<br />
opametimo. Ova pesma nema neku naročitu umetničku vrednost, ali je<br />
napisana od srca; više nego sve ostale u ovoj knjizi.<br />
Izraz lotosova stopala u Vedskoj kulturi ima značenje velikog poštovanja<br />
prema osobi na koju se odnosi. Vedska tradicija smatra da je lotosov cvet -<br />
najlepši cvet u čitavoj kreaciji. Pošto su stopala samoga Krišne i Njegovih<br />
uzvišenih bhakta - predmet obožavanja svih onih koji su iskreni u želji da<br />
postignu duhovno savršenstvo, ona se uporeñuju sa lotosovim cvetom, čije<br />
su latice mekane, nežne i mirisne.<br />
Šrimati Radharani je otelotvorenje Krišnine energije večnog, duhovnog<br />
blaženstva. Ona se manifestuje u obliku najlepše devojke u čitavoj stvorenoj<br />
kreaciji. Ne postoji niko ko poseduje veću ljubav prema Krišni, nego što je to<br />
Ona ima. Pošto je oličenje apsolutnog ženskog savršenstva, Ona poseduje<br />
mnoštvo mističnih moći. Jedna od tih moći joj omogućava da se ekspandira u<br />
neograničeni broj lepih devojaka u duhovnom svetu. Te devojke (gopije) se<br />
stalno trude - koja će bolje da služi Krišnu. Kada sam u pesmi pomenuo<br />
‘Krišnine prijateljice’, imao sam na umu upravo te gopije.<br />
Bog (Krišna) nikada ne živi sam. U svom večnom prebivalištu, na planeti<br />
koja se zove Goloka Vrindavana, okružen je neograničenim brojem svojih<br />
vernih prijatelja i prijateljica, koji imaju savršenu ljubav prema Njemu. Ta<br />
ljubav se manifestuje kroz jedan od pet različitih duhovnih odnosa. Uzvišene,<br />
duhovne zabave Krišne sa svojim prijateljima i prijateljicama ne mogu da<br />
shvate oni čija su srca ispunjena požudom, pohlepom, zavišću, iluzijom, itd.<br />
Sva stvorena živa bića u ukupnoj kreaciji su manifestacije različitih Krišninih<br />
energija; tj., Krišna koristi svoje savršene energije za stvaranje svega što<br />
postoji u duhovnom i materijalnom svetu. Da bi svoje večno duhovno<br />
postojanje ispunio neograničenim blaženstvom, Krišna je neprestano uključen<br />
u zabave sa svojim savršenim bhaktama, od kojih mnogi imaju uloge - u<br />
130
kojima su naizgled superiorniji čak i od Njega. Ukoliko zaista želite da<br />
saznate šta Bog stvarno radi u svom večnom prebivalištu, preporučio bih vam<br />
da pročitate knjigu (u dva dela) Krišna, izvor sveg zadovoljstva, koju je sa<br />
sanskrita preveo i objasnio Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada.<br />
Iako je veliki broj ljudi već čuo za reči ‘Hare Krišna’ (sveta imena), samo<br />
retke osobe znaju šta one znače. U ovom kratkom eseju, Šrila A.C.<br />
Bhaktivedanta Swami Prabhupada objašnjava značenje Hare Krišna Maha-<br />
Mantre.<br />
Transcendentalna zvučna vibracija izgovaranja Hare Krišna,<br />
Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare / Hare Rama, Hare<br />
Rama, Rama Rama, Hare Hare je najuzvišeniji način za<br />
buñenje naše uspavane duhovne svesnosti. Kao duhovna živa<br />
bića, mi smo izvorno svesni Krišne, ali zbog naše kontaminacije<br />
materijom od pradavnih vremena - naša svesnost je izopačena<br />
uticajem materijalne atmosfere. Ta materijalna atmosfera, u<br />
kojoj sada živimo, se naziva maya ili iluzija. Maya znači - ono što<br />
nije. Pod uticajem te iluzije, mi pokušavamo da budemo<br />
gospodari materijalne prirode, ali smo zapravo podložni uticajima<br />
njenih neumoljivih zakona.<br />
Kada sluga pokušava da imitira svog moćnog gospodara, za<br />
njega se kaže da je u iluziji. Mi pokušavamo da izrabljujemo<br />
prirodna dobra koje nudi materijalna priroda, ali time zapravo<br />
sve više postajemo upleteni u njene zakonitosti. I zato, iako se<br />
teško mučimo da pobedimo prirodu, time ipak postajemo sve<br />
više zavisni od nje. Ta nerazumna borba sa materijalnom<br />
prirodom može da se odjednom zaustavi buñenjem naše večne<br />
svesnosti Krišne. Izgovaranje Hare Krišna maha-mantre je<br />
duhovni proces za buñenje naše izvorne, čiste svesnosti.<br />
Izgovaranjem ove transcendentalne vibracije, mi možemo da<br />
izbacimo sve strahove iz našeg srca. Suštinski princip svih tih<br />
strahova je lažna svesnost - da smo mi gospodari svega što nas<br />
okružuje.<br />
Svesnost Krišne nije neki strani proces koji se nameće umu. To<br />
je izvorna svesnost, prirodna energija živog bića. Kada slušamo<br />
tu duhovnu vibraciju, ta svesnost se ponovo budi. Ovo je<br />
najjednostavniji i najpreporučeniji način meditacije za doba u<br />
kome živimo. Praktičnim iskustvom takoñe možemo da osetimo<br />
da izgovaranjem Hare Krišna maha-mantre (ili Velike mantre za<br />
osloboñenje), možemo da trenutno iskusimo transcendentalno<br />
zadovoljstvo, koje dolazi sa duhovnog nivoa. U materijalnoj<br />
koncepciji života, mi smo preokupirani materijalnim čulnim<br />
uživanjem, kao da smo na nižem, životinjskom nivou života.<br />
Malo uzvišeniji nivo života od prethodno pomenutog - je pokušaj<br />
da se pomoću mentalne spekulacije izbavimo iz okova<br />
materijalnog postojanja. Meñutim, još uzvišeniji nivo od ovoga je<br />
da, kada smo dovoljno inteligentni, pokušamo da pronañemo<br />
131
vrhovni uzrok svih uzroka.<br />
I tek tada, kada smo na nivou duhovnog razumevanja -<br />
nadilazimo nivoe čula, uma, i inteligencije, postavljajući svoju<br />
svesnost na transcendentalni (duhovni) nivo. Izgovaranje Hare<br />
Krišna maha-mantre je aktivnost duhovne svesnosti. Tom<br />
zvučnom vibracijom možemo da nadiñemo sve niže nivoe<br />
svesnosti, naime - čulni, mentalni i intelektualni. Zbog toga,<br />
nema potrebe da se razume jezik mantre; niti ima potrebe za<br />
mentalnom spekulacijom, ili nekim intelektualnim promenama.<br />
Izgovaranje (pevanje) maha-mantre je prirodno, i pošto potiče<br />
sa duhovnog nivoa - svako može da praktikuje bez ikakvih<br />
prethodnih kvalifikacija. Na malo višem nivou napretka, od osobe<br />
se očekuje da ne vrši uvrede tokom praktikovanja duhovnog<br />
života. Naravno, za onoga koji je previše upetljan u materijalne<br />
aktivnosti, potrebno je malo više vremena da se doñe na nivo<br />
duhovnih standarda, ali čak i tako materijalno zapletena osoba<br />
može vrlo brzo da se uzdigne na duhovni nivo.<br />
Reč Hara je način oslovljavanja Gospodinove energije 19 , a reči<br />
Krišna i Rama su načini oslovljavanja samog Gospodina. Obe<br />
reči, Krišna i Rama znače vrhovno zadovoljstvo, dok je Hara<br />
Gospodinova energija tog zadovoljstva, koja u vokativu zvuči<br />
Hare. Te tri reči, naime Hare, Krišna i Rama su duhovne osnove<br />
maha-mantre. Izgovaranje mantre je duhovni poziv Gospodinu i<br />
Njegovoj energiji, da pruže zaštitu nama, uslovljenim dušama.<br />
Pevanje (izgovaranje) Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna<br />
Krišna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama,<br />
Hare Hare je najefikasniji način duhovne samospoznaje u ovom<br />
dobu svañe i licemerja. Gospodin se razotkriva svakome ko ovu<br />
mantru izgovara iskreno.<br />
19 Odnosi se na Šrimati Radharani.<br />
132
133
Poema za Krišnu<br />
Nisam sanjar, ali sanjam.<br />
I ne želim da si samo na periferiji mojih snova,<br />
ili u pozadini mojih sećanja, jer zaslužio si mnogo više.<br />
Nisam prorok, ali vidim<br />
kako nepovratno ističu kapi starog dobrog vremena,<br />
jer čovečanstvo neku lošu knjigu piše.<br />
Nisam kockar, ali gubim<br />
svoje nade o dobitku na velikom ruletu prevare,<br />
i o sjajnom, toplom Suncu nakon neke duge kiše.<br />
Nisam boem, ali pijem<br />
slatku i opojnu istinu o Tvojim beskrajnim slavama,<br />
što strepnju i strah iz moga srca briše.<br />
Nisam lutalica, ali lutam<br />
po nekim udaljenim krajevima, u begu od buke,<br />
i potrazi za svetom gde reči zvuče malo tiše.<br />
Govindadvipa, 01/01/05<br />
Nije lako konstantno i uspešno se odupirati naletima maye, Krišnine<br />
iluzorne energije. Izmeñu ostalog, njena dužnost je da neprestano testira<br />
odlučnost onih koji imaju iskrenu nameru da postignu duhovno savršenstvo i<br />
vrate se u duhovni svet. Zbog mayine moći, često se dešava da čak i u životu<br />
iskrenog tragaoca za duhovnom istinom, Bog postoji tek negde na periferiji, u<br />
pozadini dnevnih aktivnosti. Materijalna priroda je toliko kompleksna i<br />
moćna, da sa lakoćom privlači na sebe svu našu pažnju, i isisava ogromnu<br />
količinu naše energije. Na žalost, ja sam još uvek na listi njenih žrtava (iako<br />
ne tako visoko kao ranije).<br />
Ali koliko god da je moćna, maya ne može da ima nikakav uticaj na one -<br />
koji su se potpuno predali Krišni, i uzeli Njegovo utočište; jer konačno, maya<br />
je tek Njegova energija, koja Ga verno služi.<br />
Zaista nije potrebno da se bude prorok da bi se videlo u kakvoj će se<br />
situaciji uskoro naći stanovništvo ove planete. Sigurno i samoubilački, klizi u<br />
propast. To je poglavlje koje čovečanstvo trenutno piše u knjizi svoje istorije.<br />
Mnogi ljudi su optimistični u pogledu materijalne prirode. Misle: “Sada je<br />
loše, ali doći će bolja vremena kada se promeni vlada, predsednik, itd.”<br />
Mislim da nema potrebe da sada potanko objašnjavam ispraznost takvog<br />
optimizma. To sam već prilično dobro učinio u komentarima na neke<br />
prethodne pesme.<br />
134
Uzimanje utočišta u Krišni, i čvrsta vera u Njega - zaista briše mnoge<br />
strahove iz srca. Vera o kojoj pišem nije ona vera zasnovana na naivi i<br />
sentimentalizmu, već ona zasnovana na duhovnim realizacijama i pravilnom<br />
razumevanju duhovne filozofije.<br />
U ovoj pesmi, buka simbolizuje sve svetovne teme, i nebuloze koje nemaju<br />
nikakve veze sa našim večnim, duhovnim životom. Mnogi ljudi pišu gomile<br />
glupih knjiga, magazina i novina, koje nas još više vežu za svet iluzije. To je<br />
buka. U medijima se sve teme okreću oko tela, uma, telesnog i mentalnog<br />
uživanja (i patnje). To je buka. Ljudi po svuda pričaju o temama koje im ne<br />
donose nikakvu istinsku i trajnu dobrobit. To je buka. Zabavni parkovi,<br />
sportske priredbe, bioskopske predstave, itd. - samo pomažu da se ljudi<br />
uljuljkaju u ideju - kako je lepo u ovom svetu. I to je buka. U zadnjoj strofi<br />
pesme, izraz “gde reči zvuče malo tiše” - ne znači da sve to postoji i u<br />
duhovnom svetu, samo u manjoj meri. Ne. To je jednostavno način na koji<br />
liberalno koristim svoju pesničku slobodu.<br />
135
136
Poklonici ganje 20<br />
Zanosna muzika.<br />
U vazduhu opojni zov iluzije,<br />
koja mami i primiče se.<br />
Uvlači se u čula,<br />
dodiruje strast,<br />
i pušta je da pulsira<br />
čitavim telom.<br />
Glatka, zmijolika iluzija -<br />
skladno vijuga dodirujući čakre.<br />
Nekoliko omamljenih ljudi<br />
sedi u krugu;<br />
obavijeni dimom ganje -<br />
što ispunjava<br />
njihova pluća,<br />
njihove nozdrve,<br />
i svaki kutak mračne pećine,<br />
osvetljene tek tinjavim plamenovima<br />
logorske vatre.<br />
Didgeridoo 21 , jimbe 22 , frula i udaraljke,<br />
postojanim ritmom<br />
ispunjavaju akustični prostor,<br />
dok je omamljeno društvo<br />
u očekivanju kulminacije.<br />
Tupi pogledi se odbijaju o zidove pećine,<br />
u potrazi za očekivanim božanstvom.<br />
Ko će se pojaviti?<br />
Da li će se pojaviti?<br />
Šarene halucinacije<br />
nagoveštavaju veštačku euforiju.<br />
‘Lula mira’ kruži, od usana do usana...<br />
ali niko se ne pojavljuje.<br />
(Sigurno je potrebno još ganje).<br />
Ovaj svet je povraćotina.<br />
Mora da postoji izlaz<br />
do višedimenzionalnih sfera,<br />
gde se radost i bol<br />
stapaju u kap,<br />
20 Izgovara se gandža. Marihuana, hašiš.<br />
21 Australijski (aboridžinski) drveni instrument u obliku cevi.<br />
22 Vrsta afričkog bubnja.<br />
137
gde su blagoslov i kletva -<br />
dve strane istoga lica.<br />
Oh, kako je sladak zaborav<br />
na bolnu realnost.<br />
Budale su najsrećniji ljudi u svetu obmane.<br />
Što manje znaju, manje pate.<br />
A mnogi, koji znaju da se nalaze u govnima,<br />
uglavnom zuje po prčvarnicama,<br />
ispunjeni dimom i hemikalijama.<br />
Iznenada,<br />
društvu oko logorske vatre<br />
počinju da se priviñaju različite pojave.<br />
Svako vidi svoga ‘boga’.<br />
Muzika je stala.<br />
Dvojica su zapala u delirijum,<br />
a ostali blaženo leže na tlu,<br />
prevrnutih očiju.<br />
Izvrsno!<br />
Izgubio se svaki tračak bolne realnosti.<br />
Petite Somme (Radhadesh), 07/11/04<br />
Ljudi uglavnom počnu da se drogiraju iz dva osnovna razloga. Prvo, žele da<br />
pobegnu od bolne realnosti, kojom su zbog loše karme okruženi u svom<br />
životu (razočaranje, patnja, frustracija, itd.) To znači da nemaju ni znanja, a<br />
ni hrabrosti da se suoče se sa surovom stranom istine. Drugi razlog je taj -<br />
da mnogi pokušavaju da dosegnu Boga, duhovnost, zatim tzv.<br />
‘višedimenzionalne sfere svesnosti’, i realnost izvan domašaja čulne<br />
percepcije. Ranije sam pomenuo da već ionako živimo pod debelim<br />
pokrivačem iluzije, koja nas sprečava da pomolimo glavu iz sveta relativnih<br />
istina i spoznamo večne, apsolutne istine.<br />
Uticaj narkotika je zapravo dijametralno suprotan onome što se od njega<br />
očekuje. Narkotici produbljuju iluziju do te mere, da korisnici često ne znaju<br />
ni kako se zovu, ni gde se nalaze. Nikada u životu nisam probao drogu, ali<br />
koliko sam shvatio čitajući o tome (naručito iz knjige Mi deca, sa Kolodvora<br />
Zoo) – narkotici bude šaroliku maštu i snove. Za one koji žive u carstvu<br />
snova, pristup duhovnom carstvu je apsolutno nemoguć. Iskreni tragaoci za<br />
duhovnom istinom, sveci, mudraci i asketici – vrše velike strogosti čitavog<br />
života da bi izašli iz kruga samsare 23 , i zauvek se preselili u svet večnog<br />
23 Krug uzastopnog rañanja i umiranja.<br />
138
savršenstva i blaženstva. Apsurdno je da mnogi neuki ljudi žive u iluziji,<br />
misleći kako Bog i večno blaženstvo mogu da se dostignu na tako jeftin i<br />
bedan način – putem droge. Koji god da je razlog zbog koga neko započne sa<br />
uzimanjem opojnih sredstava, rezultat je na kraju isti - paklena mizerija,<br />
život u agoniji i neizvesnosti. Očajnička potreba za sledećom dozom. Cena<br />
nije u pitanju.<br />
Neke moje kolege iz Irske imaju program propovedanja po zatvorima. Gde<br />
god doñu, uvek su rado primljeni gosti, od uprave zatvora, kao i od<br />
zatvorenika. Iz svog razgovora sa upraviteljem jednog zatvora u Dublinu,<br />
saznali su da je u Irskoj (2004. godine) bilo nešto više od 70% kriminalnih<br />
aktivnosti, nasilja i ubistava - usko povezanih sa prodajom i konzumiranjem<br />
narkotika. Mnogi zavisnici su spremni da učine bilo šta (da se prostituišu,<br />
pljačkaju, pa čak i ubiju nekoga) za novac, kojim će sebi da kupe sledeću<br />
dozu iluzije.<br />
Zamislite samo, koliko bi bilo manje kriminala kada se ljudi ne bi drogirali i<br />
opijali. I opet, dubinski uzrok ove društvene pošasti je nedostatak<br />
verodostojnog duhovnog znanja. Obrazovne ustanove ne podučavaju ljude o<br />
večnim zakonima karme i reinkarnacije. Ljudi ne znaju da su odgovorni za<br />
sve svoje postupke, i da će morati, ne samo u ovom, već i u sledećem životu<br />
da ispaštaju za svoja nedela. Krišna kaže u Bhagavad-giti da će ljudi koji se<br />
intoksikuju, definitivno morati da se u sledećem životu rode u nekoj od nižih<br />
životnih vrsta (nakon ispaštanja na paklenim planetama).<br />
Na žalost, zavisnici od droga - nisu jedini zavisnici u ovom svetu. Ponovna<br />
rañanja i umiranja očekuju i one koji su zavisni od ideje da su uživaoci<br />
materijalne prirode, poistovećujući se sa privremenim telom u kome trenutno<br />
borave. Savršenstvo ljudskog života je - da se zavisi od Krišne. Sve ostalo je<br />
samo držanje glave u pesku, nalik noju, i na taj način - izbegavanje<br />
suočavanja sa realnošću. Evo šta o tome piše filozof Mr. Scott Peck u svojoj<br />
knjizi Put kojom se reñe ide.<br />
“... Što bolje možemo da razumemo realnost sveta, to smo više<br />
kvalifikovani da se sa njim ophodimo. I suprotno, što nejasnije<br />
vidimo realnost sveta, to će naši umovi biti više zbunjeni<br />
pogrešnim koncepcijama, obmanama i njegovom prevarnošću; a<br />
time ćemo biti manje u mogućnosti da donosimo mudre odluke o<br />
svojim aktivnostima. Naše shvatanje realnosti je baš kao mapa,<br />
pomoću koje se orjentišemo po terenu života. Ako je mapa<br />
verodostojna i precizna, biće nam jasno gde se tačno nalazimo.<br />
A kada odlučimo gde želimo da idemo, onda će nam biti jasno<br />
kako da doñemo do cilja. Meñutim, ako je mapa pogrešna ili<br />
neprecizna, bićemo izgubljeni.”<br />
139
140
Pozorište snova (I deo)<br />
Ko sam zaista ja? Sve mi teže pada da se poistovećujem sa kostimom koji<br />
nosim već trideset i osam godina. Talasi svetovnog postojanja me već<br />
isuviše dugo lupaju o oštro stenje materijalnih želja - a ja sam samo<br />
naizgled nemoćan da bilo šta učinim. Bespomoćno plutam nošen jakim<br />
strujama dualnosti. Sreća u nesreći, pa te stene nisu više toliko tvrde, oštre i<br />
neumitne kao što su nekada bile, jer baš kao što morska so godinama<br />
nagriza i obli čak i najtvrñi kamen, tako moja mala, ali ipak rastuća želja da<br />
se konačno probudim iz beskonačnog sna – polako ali sigurno, nagriza i onu<br />
moju najtvrñu želju - da budem glavni glumac u pozorištu snova.<br />
U pozorištu, u kome su kulise sačinjene od magle, pozornica od opsene, a<br />
publika od svakojakih spodoba i sablasti koje se grohotom smeju i tapšu<br />
kada god izvedem neku ‘zabavnu’ glupost. I što se više ja kreveljim i pravim<br />
budalu od sebe, čvrsto se poistovećujući sa kostimom od mesa, kostiju, krvi<br />
i creva – to se više moja publika smeje i valja po podu; a ja se već unapred<br />
radujem pomišlju da ću da dobijem pozlaćenog Oskara, ispunjenog njihovim<br />
izmetom. Ponekad igram komične predstave, ponekad ih zabavljam<br />
burleskama, a ponekad tragedijom. I baš kao što je publika iznenañena<br />
mojom ekspertizom, tako sam i ja iznenañen činjenicom da se oni valjaju od<br />
smeha kada igram tragične komade, jednako kao i kada ih zabavljam<br />
komedijom. Svaki moj grč, svaka patnja i agonija, pričinjavaju im veliko<br />
zadovoljstvo. I umesto da budem ispunjen srećom i ushićenjem nakon svake<br />
odlično odigrane predstave i glasnih ovacija publike, ja se na svoje ponovno i<br />
ponovno iznenañenje osećam zgrušan i ophrvan krivicom, sedeći u uglu<br />
pozornice na izlizanim daskama, dok su svetla ugašena, debela zavesa<br />
navučena, i dok se naizgled ništa ne dešava. Zar su ta osećanja nagrada za<br />
sav moj iskreni trud?<br />
U svakoj ulozi dajem sve od sebe - za malo zadovoljstva od ponosa, slave i<br />
aplauza publike; a na kraju mi ipak ništa ne ostaje, osim straha od završetka<br />
predstave. I to nije sve! Pred ponoć sledećeg dana, pozorišni kozmetičari i<br />
krojači monstruoznih oblika trgaju mi sa lica staru masku, i grubo skidaju<br />
iznošeni kostim, da bi mi već pred zoru prišili novo odelo, i dali tekst za<br />
sledeću ulogu.<br />
Iako mi, zapravo, malo koja uloga zaista odgovara, ponovo i ponovo se<br />
vežem za svaku od njih, zadovoljan uobraziljom da su svetla reflektora<br />
usmerena samo na mene, dok publika napeto očekuje svaki moj novi pokret<br />
i izgovorenu reč. Njihovo zadovoljstvo mi daje dovoljno inspiracije da, iz<br />
godine u godinu, iz predstave u predstavu, navlačim nove kostime na sebe.<br />
Ponekad nosim kostim kralja, i sa velikim zadovoljstvom se udubim u tu<br />
ulogu; ponekad igram ulogu prosjaka, čiji je život jad, beda i čemer; a<br />
ponekad sam smešan samome sebi, kada u ulozi svinje rokćem po pozornici,<br />
valjajući se u blatu i vlastitom izmetu. U tim trenucima ne znam tačno šta<br />
141
ih učinio. Da li da se smejem, plačem ili jednostavno rokćem? (Što se,<br />
uostalom, i očekuje od mene).<br />
Ali kakvu god ulogu da odigram – plaši me kraj;<br />
jer kraj je tmina, kraj je muk, kraj je agonija.<br />
I gde je uopšte kraj? Zašto da strahujem, jer svaki kraj je novi početak,<br />
nova uloga, novi kostim, i nova prilika da očajnički zavapim: “Dosta!”, i da<br />
konačno postanem ono što jesam – duhovna iskra, lišena bremena lažnih i<br />
privremenih osećanja; osoba sa zbačenim kostimima i maskama, razasutim<br />
po podu garderobe pozorišta snova; ptica puštena iz kaveza svetovnih žudnji<br />
i ambicija; savršeni srećnik koji se večito zabavlja služeći Krišnu, koji je izvor<br />
sve ljubavi.<br />
Pozorište snova (II deo)<br />
Svaki je život k’o jedan san,<br />
i jedna nada u bolje sutra,<br />
a svaka smrt je ugasli dan,<br />
i nova strepnja do sledećeg jutra.<br />
Svaka naša želja, misao i pokret<br />
odreñuju ulogu što sutra će biti,<br />
i ponekad mislim: “O, baš sam proklet<br />
što svoje želje pokušavam skriti,<br />
od Onog što večnu sreću mi nudi;<br />
život bez maski, smešnih i tužnih,<br />
od Njega što iz noćne more me budi;<br />
iz ludih snova, lepih i ružnih.”<br />
Kostima i maski ima posvuda;<br />
u pozorištu snova, dobrote i zala.<br />
Nakad smo car, a nekad dvorska luda,<br />
što čeka aplauz od drugih budala.<br />
U carstvu snova je bezbroj kostima,<br />
za svako biće što doñe na svet.<br />
Nekad smo zver što besciljno luta,<br />
nekada insekt, a nekada cvet.<br />
Predstava što traje brzo će proći,<br />
i novi kostim odabraćemo sami,<br />
a uloga nova uskoro će doći,<br />
jer život je kratak k’o blesak u tami.<br />
142
Često smo zavidni na druge glumce -<br />
što bolji kostim sad’ neko nosi,<br />
al’ onaj kog’ danas obasjava Sunce,<br />
možda će sutra morati da prosi.<br />
Neuki veruju samo u ono što hoće,<br />
i misle da nakon smrti ničega nema,<br />
pa se zato uživa zabranjeno voće,<br />
bez svesti da za svaki greh kazna se sprema.<br />
Pravednici su nagrañeni da žive u raju,<br />
a grešnici osuñeni da trunu u paklu,<br />
ali ta snoviñenja dugo ne traju,<br />
jer svaki je san baš kao odraz na staklu.<br />
I zašto smo ovde? Ko nas tako guši?<br />
Zašto svaki san naliči na javu?<br />
Moraćemo da sanjamo sve dok ne presuši<br />
ta opaka žudnja za bogatstvo i slavu.<br />
Ovaj je svet velika kulisa –<br />
mesto roñenja za mnoge sanjače.<br />
On je k’o zatvor za svakoga glumca,<br />
što se na bini smeje il’ plače.<br />
Svaki je život k’o jedna priča;<br />
nekad tragedija, nekad humoreska.<br />
A planovi naši o sreći bez Krišne -<br />
na kraju se ruše k’o kule od peska.<br />
Letterkenny, 11/12/03<br />
Svaki život je kao jedna pozorišna predstava. A glumac (duhovna duša), iz<br />
predstave u predstavu, navlači na sebe sve novije i novije kostime. Tih<br />
‘kostima’ (tela) u ovome svetu ima 8.400.000 različitih vrsta. Za razliku od<br />
životinja, koje nisu odgovorne za svoje postupke , ljudska bića su odgovorna<br />
za apsolutno sve svoje aktivnosti, kako dobre, tako i loše. Svako od nas ima<br />
svoju nezavisnost izbora - u kakvoj će predstavi da igra, i koji će kostim da<br />
nosi. Najveća iluzija živog bića je poistovećivanje sa ‘kostimom’. Takvo<br />
poistovećivanje se naziva - lažni egoizam. Zbog tog lažnog egoizma, neko u<br />
jednom životu može da misli: “Ja sam Australac”, u sledećem životu ta ista<br />
duhovna duša može da dobije žensko telo, roñeno u nekoj drugoj državi, i da<br />
misli - npr.: “Ja sam Izraelka”, nakon toga može da usledi degradacija u niže<br />
oblike života, i da misli: “Ja sam zmija”, itd. Takvo lažno poistovećivanje se<br />
na sanskritu naziva maya. Maya znači ono što nije, ili pak iluzija.<br />
Pre desetak godina sam bio u duševnoj bolnici kao posetilac jednom svom<br />
143
ivšem prijatelju, koji je primao nekakve psihijatrijske terapije. Dok sam<br />
čekao u čekaonici, kroz otvoreni prozor sam mogao da vidim pacijente, koji<br />
su se ponašali u skladu sa nekim lažnim identitetima. Jedan čovek je lajao<br />
kao pas, a jedan je mahao rukama kao krilima, misleći da je leptir. Tom<br />
prilikom sam saznao da su tada imali ‘Isusa’ i ‘Elvisa Prisleya’.<br />
Zapravo, čitav ovaj svet je jedna velika ludnica, u kojoj borave živa bića,<br />
nesvesna svog pravog identiteta. Znanje o našem pravom identitetu je već<br />
vekovima dostupno u obliku verodostojnih duhovnih knjiga, i verodostojnih<br />
duhovnih učitelja. To znanje je besplatno, i može da bude na raspolaganju<br />
svakome. Ali ipak, postoji cena - iskrena želja za spoznajom vlastitog jastva,<br />
Boga, i sleñenjem Njegovih instrukcija. Jedino uz pomoć verodostojnih<br />
duhovnih tekstova i učitelja, možemo da zbacimo sa sebe sve maske i<br />
kostime ovog sveta. Prva lekcija koju treba da naučimo (i realizujemo) je ta<br />
- da nismo kostim (telo) koji nosimo, već duhovna duša koja animira 24 telo, i<br />
ispunjava ga svesnošću.<br />
Pošto se uslovljene duše 25 poistovećuju sa telom, automatski se<br />
poistovećuju sa odreñenim polom, rasom ili društvenim statusom. Svako<br />
takvo lažno poistovećivanje je samo privremena uloga u beskrajnom<br />
pozorištu snova. Svojom sadašnjom ulogom (željama i aktivnostima), sami<br />
sebi odreñujemo sledeći san, sledeću ulogu, i sledeću predstavu.<br />
24 Anima - na latinskom znači duša. Etimološko značenje engleske reči animal<br />
(životinja) ukazuje na činjenicu da životinje imaju dušu, iako to mnogi ljudi, pa čak i<br />
mnogi naučnici, uporno osporavaju.<br />
25 Izraz - ‘uslovljene duše’ - se odnosi samo na one duše koje su podreñene večnim<br />
zakonima materijalne prirode, zbog svog kršenja večnih duhovnih zakona.<br />
144
145
Požuda<br />
Ta sotonska želja za uživanjem tuñeg tela pomoću svog vlastitog,<br />
deli me od beskrajnih vidika neprolaznog blaženstva,<br />
od čistote koja je prisutna samo u onima -<br />
koji su svoje srce predali Krišni.<br />
Ta vražja pomama me je nagnala da<br />
sreću zamenim mizerijom,<br />
istinu perfidijom,<br />
i odanost izdajom.<br />
Oh, kako blaženi mora da su oni, koji<br />
svoja čula imaju pod kontrolom čiste inteligencije,<br />
jer znaju da se kamen i zlato,<br />
sreća i nesreća,<br />
miris tela nage žene i zadah smrti,<br />
nalaze na istoj obali reke<br />
koja večnost deli od prolaznosti,<br />
istinu od prevare,<br />
i svetlost od tame.<br />
I što više želim da uronim u talase prividnog zadovoljstva,<br />
to više osećam da mi se grlo suši,<br />
a telo nalikuje na smrdljivu šupljinu trulog stabla,<br />
kome je dovoljna i sasvim mala iskra požude -<br />
pa da ga spali u beživotni sivi pepeo.<br />
I tu nije kraj!<br />
Svima nam se daje nova prilika,<br />
nova mogućnost izbora,<br />
i novo telo pomoću kog svoju životnu iskru<br />
možemo da dovedemo - ili do Krišninih stopala,<br />
ili do nove lomače.<br />
Limerick, 08/05/01<br />
Vezanost za čulno uživanje je najdeblja spona, koja nas drži čvrsto<br />
prikovane za svet iluzornih zadovoljstava. Krišna ne kaže da je seks<br />
zabranjen, ali poručuje da treba da bude regulisan, i ograničen isključivo na<br />
začinjanje dece sa vlastitom ženom. Sve ostale seksualne akrobacije i<br />
avanture su nepovoljne za one koji su zainteresovani za konačno napuštanje<br />
materijalnog sveta, i povratak u duhovni svet. Verovatno se pitate: “Pa šta je<br />
to tako loše u seksu? Seks je prirodan.”<br />
Nešto sam već ukratko napomenuo u komentaru na pesmu Crni biser, a<br />
sada ću dati malo opširnije objašnjenje. Seks je prirodan, ali je isto tako i<br />
rañanje dece prirodna posledica seksa. To je, zapravo, osnovna svrha polnog<br />
života. Isto tako je prirodno da roditelji vode brigu o svom potomstvu.<br />
Grešan seks je ograničen na čulno uživanje, i odbacivanje odgovornosti koje<br />
146
su prirodna posledica tog uživanja. Sredstva za konracepciju nisu prirodni<br />
plodovi dati od Boga. Kondomi ne rastu na drvetu. Izmislili su ih ljudi sa<br />
ciljem da čulno uživaju, i izbegnu odgovornost brige o deci, koja bi inače bila<br />
prirodna posledica takvog uživanja.<br />
Meñutim, realnost je - da se neželjena deca ipak rañaju. Razloga ima<br />
nekoliko: a) silovanja, b) seks nakon uzimanja narkotika i alkohola, c)<br />
kontracepcijska sredstva zakažu, itd. Na žalost, kada se nešto od toga<br />
dogodi, mnogi ljudi pribegavaju vršenju abortusa, čemodorstvu, ili u boljem<br />
slučaju – ostavljanju dece u sirotištima.<br />
Nekontrolisana požuda je jedna od najmoćnijih sila u materijalnom svetu.<br />
Može da ode tako daleko - da od nekih ljudi napravi perverznjake i seksualne<br />
manijake najgorih vrsta. Takvi ljudi krše sve moguće norme etičkog<br />
ponašanja. Postoje razni načini na koje se nekontrolisana požuda<br />
manifestuje: a) različiti oblici masturbacije, b) silovanja (tu možemo da<br />
ubrojimo i incest), c) seks sa životinjama, d) seks sa leševima, itd.<br />
Mnogi ljudi su spremni da učine svašta, samo da bi nadražili žlezde na<br />
genitalijama, i doživeli kulminaciju koja traje samo vrlo kratko vreme.<br />
Posledice mogu da budu katastrofalne, kako na individualnom, tako i na<br />
kolektivnom planu. Rekordno najveći broj ljudi je poginuo u istorijskim<br />
ratovima koji su se vodili zbog jedne jedine žene. Neki tip, sa dobro<br />
naoružanom vojskom, nije mogao da obuzda svoje nagone, pa je poželeo<br />
upravo tu jednu ženu. Primeri su: a) trojanski rat, b) rat na Lanki (opisan u<br />
epu Ramayana), i c) rat na Kurukšetri (opisan u epu Mahabharata).<br />
Kada bi seks zaista bio ono što ljude stvarno može da učini srećnim, onda<br />
bi prostitutke bile najsrećnije osobe na svetu. Da li su? Osim što je nezakoniti<br />
seks uzrok mnogih drugih grešnih aktivnosti, on čvrsto veže uživaoca za<br />
instrument koji omogućava čulno uživanje - materijalno telo. Osoba vezana<br />
za materijalno telo - živi u dubokoj iluziji, poistovećujući se sa njime, dok u<br />
realnosti, naše pravo jastvo, tj. duhovna duša, nema nikakve veze sa time.<br />
Želja za seksualnim uživanjem stvara karmu, koja omogućava osobi<br />
(primorava je) da se ponovo rodi u materijalnom telu, da bi mogla da ispuni<br />
svoje želje. Ta želja može da milionima godina drži uslovljenu dušu u ciklusu<br />
rañanja i smrti, primoravajući je da se svaki put postoveti sa telom, i na taj<br />
način je drži udaljenom od večne, duhovne realnosti.<br />
Meñutim, nije baš sve tako crno. Process bhakti-yoge, koji uključuje<br />
praktikovanje meditacije na Hare Krišna maha-mantru (Hare Krišna, Hare<br />
Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare<br />
Hare), je moćan duhovni proces - koji donosi dobrobit i duhovni napredak čak<br />
i onima koji su još uvek jako vezani za seksualno uživanje (ali u tom slučaju<br />
je duhovni napredak sporiji). Pošto je bhakti-yoga postepen proces, on<br />
omogućava ljudima da tokom vremena smanje svoje materijalne aktivnosti i<br />
vezanosti, i da ih konačno, jednog dana, u potpunosti odbace.<br />
147
148
Pred put<br />
Vreme je da krenem, i pokupim svoje stvari.<br />
Dosta je bilo lagodnog života.<br />
Valja mi da se vinem u visine, i hrabro krenem putem svetaca.<br />
Šrila Prabhupada to očekuje od mene, i zove me.<br />
Ne vredi da se gleda unazad.<br />
Ništa dragoceno ne ostavljam.<br />
Generacije mudraca iz prošlosti<br />
su odbacili obilja o kojima ja ne mogu ni da sanjam.<br />
Vreme je da krenem u potragu za pravim draguljima.<br />
Onima za kojima svako živo biće u podsvesti čezne.<br />
Znam gde su, ali je vrlo teško dohvatiti ih.<br />
Put predamnom - nije put neizvesnosti.<br />
To je put iskušenja i istinske radosti,<br />
put nesebičnog davanja i primanja.<br />
Da bi dobio ono što tražim,<br />
ne treba mi ništa materijalno.<br />
<strong>Samo</strong> mi je potrebna želja da zadovoljim Šrila Prabhupada -<br />
prijatelja i dobronamernika svih živih bića,<br />
mistika koji je sagradio kuću, u koju čitav svet može da stane.<br />
Ako ću jednoga dana moći da neposredno vidim njegovo zadovoljno lice,<br />
to će za mene biti savršena nagrada<br />
za sve što se spremam da učinim za njega.<br />
Previše sam prljav da bih mogao da čujem njegove reči,<br />
ali znam i osećam da me on zove.<br />
Rodio sam se prekasno, i na pogrešnom mestu,<br />
pa sam zato propustio njegovo lično prisustvo.<br />
Ili je to možda bio neki davno smišljeni blagoslov,<br />
kako bi on u budućnosti mogao da me upotrebi<br />
kao produžetak svoje milosti.<br />
Ali ipak, znam i osećam - da ćemo se jednoga dana sresti.<br />
U nekom drugom vremenu.<br />
U nekim drugim okolnostima,<br />
i u nekom drugom svetu.<br />
Dublin, 13/07/04<br />
Kao što sam već ranije napomenuo, odlučio sam da krenem putem<br />
odricanja od materijalnih uživanja, sa ciljem da posvetim maksimalnu<br />
količinu vremena širenju duhovne mudrosti. To je jedino što može da spasi<br />
ovu zabludelu civilizaciju od postojanog marša prema samouništenju. Moj<br />
život zapravo nikada nije bio baš lagodan, kao što sam već pomenuo u<br />
149
pesmi; nisam nikada živeo u nekom obilju i raskoši; ali isto tako, nisam<br />
morao da prolazim kroz neke odvratne životne situacije, kao što su to morali<br />
mnogi drugi ljudi.<br />
Postoji uvreženo i pogrešno mišljenje - da samo sirotinja ‘ide u<br />
sveštenstvo’, jer je to najbolji način da se sačuva dostojanstvo, i istovremeno<br />
izbegne život u oskudici. U nekim slučajevima to možda i jeste tako, ali ne u<br />
mom. Da sam hteo, mogao sam da radim u struci kao inženjer mašinstva.<br />
Kao takav, mogao bih da sebi , u stvari, priuštim mnoge stvari koje sada ne<br />
mogu. Ali konačno, kakva je trajna korist od toga? Ponavljam već prethodno<br />
pomenutu izreku: ‘Nije bogat onaj koji ima mnogo, već onaj kome je<br />
potrebno malo’. Možemo da vidimo u svakodnevnom životu da su mnogi<br />
bogati ljudi nesrećni, jer stalno žive u paranoji kako da zarade (ukradu) još<br />
više novca, i zaštite kapital od (drugih) lopova. Istinska sreća ne dolazi od<br />
spolja, od kontakta čula sa objektima čulnog zadovoljstva; već dolazi iznutra,<br />
sa nivoa duhovnosti, iz srca u kome se nalazi Krišna u obliku Paramatme.<br />
Iz tog razloga su mnogi iskreni ljudi, roñeni u aristokratskim porodicama,<br />
odbacili svetovna obilja, i krenuli putem večnog savršenstva. Takvih primera<br />
ima u svim religijskim tradicijama. Vaišnavska tradicija je takoñe prepuna<br />
takvih primera. Postoji dugačka lista kraljeva i vladara, iz davne i bliže<br />
prošlosti, koji su u kulminaciji psihičke, fizičke i vladarske moći – napuštali<br />
svoja kraljevstva, smatrajući da su u poreñenju sa duhovnim vrednostima<br />
samo beznačajni, nepotreban teret, i prepreka na putu koji su izabrali.<br />
Svetovni ljudi, hedonisti, to ne mogu da shvate. Oni kroče drugim putem;<br />
žele da uživaju u rajskim užicima na zemlji, ali bez prisustva Boga. Ne jedina,<br />
ali najveća inspiracija na mom duhovnom putu je Šrila A.C. Bhaktivedanta<br />
Swami Prabhupada. Sledi njegova kratka biografija.<br />
Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada se rodio 1896 god. u Calcutti,<br />
(Bengal) Indija. Prvi put je sreo svog duhovnog učitelja, Šrila Bhaktisiddhanta<br />
Sarasvati Thakura, u Calcutti 1922. godine. Već prilikom njihovog prvog<br />
susreta, Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura je zamolio Šrila Prabhupada<br />
da pomoću engleskog jezika raširi vedsko znanje po čitavom svetu. U<br />
godinama koje su usledile, Šrila Prabhupada je napisao komentare na<br />
Bhagavad-gitu, pomagao drugim vaišnavama u njihovim misionarskim<br />
aktivnostima, i 1944. godine, bez ičije pomoći, započeo pisanje i štampanje<br />
Back to Godhead, duhovnog magazina na engleskom jeziku, koji je izlazio<br />
dva puta mesečno.<br />
Priznajući Šrila Prabhupadovu filozofsku učenost i devociju, Gaudiya<br />
Vaišnava društvo mu je 1947. godine dodelilo titulu Bhaktivedanta. 1950.<br />
godine, kada je imao 54 godine, Šrila Prabhupada se povukao iz porodičnog<br />
života. Otputovao je u sveti grad Vrindavanu, gde je živeo u vrlo skromnim<br />
okolnostima, u istorijskom hramu Radha-Damodara. Tamo je proveo nekoliko<br />
godina u dubokom studiranju i pisanju. 1959. godine je prihvatio odvojeni<br />
red života (sannyasu). U to vreme je započeo rad na svom životnom remek –<br />
delu, opsežnom prevodu i komentarima na Šrimad-Bhagavatam (duhovnom<br />
epu od 18.000 stihova na sanskritu, zapisanom pre više od 5.000 godina).<br />
Nakon što je objavio prve tri knjige Šrimad-Bhagavatama, Šrila<br />
Prabhupada je došao u SAD 1965. godine, da bi ispunio misiju svog<br />
150
duhovnog učitelja. Nakon toga je napisao više od 50 knjiga autorizovanih<br />
komentara, prevoda i zbirki studija filozofskih i religijskih klasika vedske<br />
literature. Kada je 1965. godine stigao parobrodom u Ameriku, Šrila<br />
Prabhupada je bio gotovo bez ikakvog novca. Trebalo mu je skoro godinu<br />
dana teškog truda da osnuje ISKCON (Meñunarodno društvo za svesnost<br />
Krišne). Pre svoje smrti (14. listopada 1977. godine) je vodio svoje duhovno<br />
društvo, i uspostavio više od stotinu ašrama (hramova), škola, instituta i<br />
farmi širom sveta.<br />
Uprkos svojim poznim godinama, Šrila Prabhupada je u dvanaest godina<br />
proputovao čitavim svetom četrnaest puta, obavljajući svoje misionarske<br />
dužnosti. I pored mnoštva intenzivnih i zahtevnih dužnosti, nastavio je sa<br />
svojim spisateljskim radom. Njegovi prevodi i komentari sačinjavaju čitavu<br />
biblioteku vedske filozofije, religije, nauke, duhovnosti i kulture. Šrila<br />
Prabhupadove knjige su vrlo visoko cenjene u akademskim krugovima - po<br />
svojoj verodostojnosti, dubini i jasnoći. Do sada su prevedene na preko 60<br />
jezika, i vrlo su popularne u mnogim univerzitetima, školama i knjižarama<br />
širom sveta.<br />
Tokom mnogih godina, na stotine naučnika (koji su ili lično sreli Šrila<br />
Prabhupada, ili čitali njegove knjige) je izrazilo svoje iskreno priznanje<br />
njegovih ličnih odlika i priloga, koje je dao čovečanstvu kroz svoja učenja. Na<br />
primer, Dr Harvey Cox, svetski poznati profesor religije sa Harvardskog<br />
univerziteta, opisuje kako je postepeno prepoznao neprocenjivu vrednost<br />
Šrila Prabhupadovih priloga.<br />
“Kada sam prvi put sreo članove Hare Krišna pokreta, bio sam<br />
izrazito iznenañen i pitao sam se o čemu se radi. Njihova odeća,<br />
pevanje mantri, i obrijane glave, učinili su mi se ‘pomalo’<br />
čudnim. Ali, kako sam postao sve više upoznat sa pokretom,<br />
počeo sam da otkrivam velike sličnosti u suštini onoga što su oni<br />
podučavali, i izvornih učenja hrišćanstva, a to je - jednostavno<br />
življenje, bez truda za nagomilavanjem materijalnih dobara,<br />
osećanje samilosti prema svim živim bićima, i razmena ljubavi.<br />
Ja sam zaista impresioniran činjenicom - kako su učenja jednog<br />
čoveka, i duhovna tradicija koju je doneo sa sobom, napravili<br />
duboku pozitivnu promenu u životima tako velikog broja ljudi. Po<br />
mom mišljenju, Šrila Prabhupadovi prilozi su od izuzetne<br />
važnosti, i ostaviće svoj uticaj još mnogo godina.”<br />
Šrila Prabhupada je imao 69 godina kada je krenuo na Zapad. U tom dobu<br />
se ljudi obično sklupčaju pored nekog prozora, pomalo gledaju televiziju,<br />
čitaju novine i čekaju smrt. Šrila Prabhupada je živeo vrlo skromno, ali<br />
udobno u Vrindavani, i nije imao nikakvog ličnog sebičnog interesa da napusti<br />
to sveto mesto koje je toliko voleo, da bi konačno došao u urbanu džunglu<br />
degradiranog američkog društva. Materijalno govoreći, sa sobom je imao vrlo<br />
malo toga; tek lični prtljag i 40 rupija (u to vreme vrednost od $8). Ali, sa<br />
duhovne tačke gledišta, – imao je neprocenjivo bogatstvo; lek i rešenja za<br />
sve ludosti i patnje ovoga sveta.<br />
151
Po uputstvu svog duhovnog učitelja je došao na Zapad, da bi nesebično<br />
podelio riznicu vedske mudrosti koja je hiljadama godina bila pomno čuvana<br />
u posedu drevnih svetaca, mudraca i mistika. Doneo je ‘staro vino u novim<br />
flašama, tj. bezvremenu duhovnu mudrost, prilagoñenu ljudima modernog<br />
doba. Tokom svog misionarskog rada, bio je nebrojeno puta izlagan<br />
neugodnim situacijama, ali je uprkos svim nevoljama - postojano nastavio da<br />
prevodi Vaišnavsku literaturu na engleski jezik. Sedeo je često u parku i<br />
pevao Hare Krišna maha-mantru. Počeli su da dolaze prvi sledbenici, koji su<br />
mu pomogli da otvori i prvi Krišnin hram na Zapadu.<br />
Tri puta nedeljno je davao lekcije iz Bhagavad-gite; kuvao je za goste i<br />
služio ih. Tokom dvanaest godina svojih intenzivnih misionarskih aktivnosti,<br />
uz sve dnevne dužnosti, redovno je radio na prevodu i komentarima<br />
vaišnavskih tekstova. Svoje lične potrebe je sveo na minimum, pa je zato<br />
spavao samo oko 4 sata dnevno, kako bi mogao da iskoristi što više vremena<br />
za širenje Krišninih poruka čovečanstvu.<br />
Čitav Šrila Prabhupadov život je bio praktični primer - kako se ponaša i<br />
kako razmišlja savršeni duhovni gentleman. Bio je svetac, vizionar, pisac,<br />
filozof, i oličenje svih najuzvišenijih osobina, koje ljudsko biće može da<br />
poseduje. Njegov odlazak sa ovog sveta, i povratak u duhovni, je takoñe bio<br />
dramatičan, i poučan. U zadnjih nekoliko meseci svoga života, Šrila<br />
Prabhupada više nije mogao da pravilno probavlja hranu, i zbog toga je<br />
izuzetno malo jeo. Bio je toliko slab i mršav, da je mogao da samo<br />
nepomično leži u krevetu. Pošto mu je glas bio gotovo nečujan, njegovi<br />
učenici koji su ga služili, držali su do njegovih usta mikrofon, kako bi mogli da<br />
ga čuju šta govori. A šta je govorio? Koristio je zadnje atome svoje energije<br />
da prevodi Šrimad-Bhagavatam, za dobrobit svih budućih pokoljenja<br />
uslovljenih duša.<br />
Šrila Prabhupada je bio Krišnin izaslanik iz duhovnog sveta, specijalno<br />
opunomoćen da iskorenjuje ateizam, lažnu religiznost, i sve ostalo što je<br />
povezano sa time. Na žalost, iako je njegov duhovni doprinos bio izuzetno<br />
bogat, mnogi ljudi u svetu još uvek nisu svesni važnosti njegovih duhovnih<br />
priloga. Takav je bio čovek koji je svojim učenjima pomogao, i još uvek<br />
pomaže - hiljadama ljudi širom sveta - da ostave drogu, alkohol i druge<br />
grešne aktivnosti, i da postanu duhovni, moralni ljudi puni vrlih odlika.<br />
Koristim ovu priliku da dodam sledeću izjavu: ukoliko niste sigurni da li<br />
Krišna zaista postoji, obavezno pročitajte knjigu Prabhupada – biografija<br />
(koja je u skraćenoj verziji prevedena na hrvatski jezik, i može da se naruči<br />
preko kontakata priloženih na kraju knjige). Ta se knjiga u izvornoj,<br />
proširenoj verziji zove Prabhupada-lilamrita, i može da se na engleskom<br />
jeziku naruči preko Internet stranice www.blservices.com<br />
U dodatku ove knjige, nalazi se pesma Markine Bhagavata Dharma, koju je<br />
Šrila Prabhupada napisao po dolasku u Ameriku 1965. godine.<br />
152
153
Probudi se!<br />
Otari snove sa očiju svojih,<br />
i izbriši boje, što liče na dan.<br />
Probudi istinu u sebi,<br />
i pogledaj u nebo, plavo kao lan.<br />
Nek’ ti zrake sunca preñu preko lica,<br />
i probude umorom uspavane zene.<br />
Okupaj se svetlom, što s istoka sviće,<br />
i za sobom ostavi iluzorne sene.<br />
Odagnaj oblake svojih ružnih snova,<br />
i nek’ ti vetar rasplete zamršene kose.<br />
Raširi nozdrve, udahni miris mora,<br />
i mirise zemlje što ih vetri nose.<br />
Poslušaj poruke nečujne i večne,<br />
i odbaci snove što te dugo more.<br />
Načulji uši - kad ti Krišna šapuće.<br />
Ostalo je malo, do sledeće zore.<br />
Malinska, 04/07/06<br />
Baš kao i pesma Pozorište snova, i ova pesma je temeljena na poreñenju -<br />
da je svaki život jedan san, i jedno iluzorno poistovećivanje sa materijalnim<br />
telom. Šta je uopste san? Sa svetovne tačke gledišta – to je iluzorno,<br />
emotivno proživljavanje u podsvesnom stanju. Ali sa duhovne tačke gledišta,<br />
san je svako emotivno proživljavanje koje nije povezano sa večnom,<br />
apsolutnom istinom. Deo apsolutne istine je to - da smo mi večna duhovna<br />
bića, koja se, usled uticaja iluzije, neprestano poistovećuju sa različitim<br />
materijalnim telima (jedno za drugim). Zbog toga se svako takvo<br />
poistovećivanje, sa duhovne tačke gledišta - smatra samo kratkotrajnim<br />
snom, tj. zaboravom na večnu, duhovnu realnost.<br />
Moja namera je da ovom pesmom ohrabrim čitaoce da se konačno<br />
probude, i da negovanjem duhovnog znanja pokušaju da spoznaju svoj pravi<br />
duhovni identitet. To je moguće. Ključevi uspeha su iskrenost, i upornost.<br />
Oklevanje i neodlučnost mogu skupo da nas koštaju, jer, ‘ostalo je malo do<br />
sledeće zore’ (sledećeg života); možda čak i mnogo manje - nego što mi to i<br />
154
zamišljamo.<br />
Jedna od najvećih tragedija u ljudskom životu je to - što ljudi uopšteno<br />
prihvataju materijalni život previše ozbiljno. Apsorbuju se u jedan san, tj.<br />
simuliranu realnost, potpuno zanemarujući svoj pravi identitet, i večnu<br />
duhovnu realnost. Meñutim, ta apsorbovanost u snove, i sve materijalne želje<br />
koje idu uz njih, – vode samo do sledećeg sna, tj. sledeće prilike za<br />
ispunjenje materijalnih želja.<br />
Krišna, koji se nalazi u srcu svakoga od nas (u obliku Nad-duše) –<br />
neprestano nas budi iz šarolikog sveta snova. Ali oni čija su čula i želje vezani<br />
za objekte iz sveta snova, neprestano ostaju u nemogućnosti da čuju Krišnine<br />
reči mudrosti.<br />
155
156
Rapsodija u crnom<br />
Na zgarištu se čuje samo dečji plač.<br />
Iz ruševina crni dim se vije.<br />
Opet je neko isukao mač,<br />
dok se pod maskom pravednika krije.<br />
To se pohlepnici igraju šaha,<br />
i nije ih briga za sitne figure.<br />
Povlače poteze do posljednjeg daha;<br />
za novim bogatstvom neprestano žure.<br />
Uz ratne bubnjeve, sa smeškom na licu,<br />
Sotona igra svoj mrtvački ples.<br />
Oko istine ispreda bodljikavu žicu,<br />
a pravdu je već odavno strpao u lijes. (kovčeg)<br />
Njegovi podanici ispijaju pred bitku,<br />
crnoga vina svoj posljednji kalež.<br />
A kada izvuku sablju si britku,<br />
za njima je samo pustoš i palež.<br />
Po svetu seju svoje crno seme,<br />
a ljudska su srca najplodnije tlo.<br />
Vrbuju ljude u ñavolje pleme,<br />
u kome dobrotu zamenjuje zlo.<br />
Šest crnih ratnika k’o grom ubojiti,<br />
šest opakih sila, moćnih k’o sam ñavo,<br />
čarolijama svojim žele ljude uveriti -<br />
da je posve krivo ono što je pravo.<br />
K’o crna zmija sa otrovnim zubima,<br />
zavist nove žrtve neprestano traži.<br />
Uvlači se u nedra neopreznim ljudima,<br />
što žive u svetu poroka i laži.<br />
Kada gnev raširi svoja crna krila,<br />
topla krv se lije, i padaju glave.<br />
Tada mudrost nestaje kao dobra vila.<br />
U zaborav odlaze i sve njene slave.<br />
Iluzija je k’o nevina devojka u belom,<br />
što putuje s vetrom, i vozi crnu kočiju.<br />
Natera nas da se poistovetimo s telom,<br />
kada navuče senku preko naših očiju.<br />
157
Ludilo svetom vlada k’o od šale.<br />
Skoro svakoga kupi za šaku sreće.<br />
Pravi od ljudi jadne budale,<br />
što se istini nikada pokloniti neće.<br />
Požuda je slatka na samom početku,<br />
al’ na kraju, gorka voćka što u svačijem srcu zri,<br />
ona može, na posletku,<br />
da natera čak i sveca - da siluje svoju kći.<br />
Zbog velike pohlepe i malo lažne sreće,<br />
ljudi jedni drugima rado prave grob.<br />
Bez duhovnog znanja, bogatstvo je tek smeće,<br />
a najveći moćnik - svojih čula rob.<br />
‘Čovek’; oh kako to samo gordo zvuči,<br />
a često je gori od obične zveri.<br />
Sami crni ñavo u dnu srca čuči,<br />
i poziva ljude kroz paklene dveri.<br />
U svačijem se srcu nekad čuje plač.<br />
To duša naša gorke suze lije.<br />
Oko nje je ñavo posadio drač 26 ,<br />
pa se zbog toga zadovoljno smije.<br />
Dublin, 25/06/04<br />
Pre svega, sam naziv ove pesme ima ironično značenje. Rapsodija, u<br />
pravom smislu reči, znači entuzijastično ispoljavanje vlastitog oduševljenja<br />
kroz reči, pokrete, pisanje, itd. Nasuprot tome, ova pesma ima svoju tešku,<br />
crnu boju, koja je protkana kroz nju od početka do kraja. Baš kao i<br />
hrišćanska teologija, vedska filozofsko-duhovna tradicija priznaje postojanje<br />
jedne stvarne osobe, koja je otelotvorenje svih negativnih osobina, i koja<br />
stoji nasuprot Bogu i njegovim zakonima.<br />
ðavo se u vedskoj tradiciji se naziva - Kali 27 . On je gospodar šest moćnih<br />
podanika, koji se svakodnevno, manje ili više uspešno, uvlače u srca i<br />
svesnost ljudi. Kalijevi sluge su: zavist, gnev, iluzija, ludilo, požuda i pohlepa.<br />
Meñutim, Kali i njegovi sluge nemaju apsolutno nikakvog uticaja na istinski<br />
26 Trnovita šikara.<br />
27 On je različita ličnost od istoimene boginje Kali (čije se ime malo drugačije<br />
izgovara).<br />
158
svete osobe (bez obzira kojoj religijskoj tradiciji pripadaju), čija su srca i<br />
svesnost u potpunosti produhovljeni. Takve svete osobe ne potpadaju pod<br />
uticaj zakona materijalne prirode. Svako od nas ima svoju večnu nezavisnost<br />
da izabere kojim će silama da se prikloni: Božanskim ili Kalijevim.<br />
Kali nas neprestano dovodi u napast. Što smo više odlučni da se odupiremo<br />
njegovim iskušenjima, i priklonimo se duhovnosti – time smo manje žrtve<br />
njegovog uticaja. Odupiranje njegovim napadima zahteva snažnu odlučnost,<br />
iskrenost i vršenje strogosti. Iako je u početku teško, uporni sveci bivaju<br />
nagrañeni preko mogućnosti ljudske mašte.<br />
Kali i njegovi podanici neprestano borave na četiri mesta (u četiri<br />
aktivnosti): 1) gde god je uključen bilo kakav oblik intoksikacije, 2) gde god<br />
se ubijaju ljudi i životinje (i vrši prodaja/jedenje mesa), 3) gde god postoje<br />
grešne seksualne aktivnosti, i, konačno - 4) gde god je zlato, tj. novac koji<br />
nije uključen u duhovne svrhe. Kali je toliko moćan da ima svoje vlastito<br />
doba, u kome ispoljava svoj uticaj. Evo objašnjenja.<br />
U skladu sa modernom naukom, vreme je linearno, tj. postoji ‘samo’<br />
prošlost, sadašnjost i budućnost. Vedska nauka ide i dalje od toga, pa kaže<br />
da je vreme istovremeno linearno i ciklično, tj. da se ponavlja u cikličnim<br />
fazama, baš kao i četiri godišnja doba. Svake godine doñe do smene<br />
godišnjih doba, sa prolećem na početku, i zimom na kraju. Slično tome,<br />
postoje četiri vremenska ciklusa, koja se smenjuju u pravilnom redosledu.<br />
Ti ciklusi se nazivaju yuge. Smenjuju se u sledećem redosledu: 1) Satyayuga,<br />
2) Treta-yuga, 3) Dvapara-yuga i 4) Kali-yuga. Satya-yuga traje<br />
1.728.000 godina. Treta-yuga traje 1.269.000 godina. Dvapara-yuga traje<br />
864.000 godina. Kali-yuga traje 432.000 godina, od kojih je prošlo tek nešto<br />
više od 5.000 godina. Moglo bi da se kaže da smo trenutno na početku<br />
trajanja Kali-yuge.<br />
Satya-yuga je okarakterisaana vrhuncem ljudskih psihičkih i fizičkih<br />
sposobnosti. U to vreme su ljudi bili u vrlini, i nisu bili odani poročnom životu.<br />
Bili su visoko pobožni, i njihov je svakodnevni život bio temeljen na sleñenju<br />
pobožnih i duhovnih načela. U to vreme je ljudski život trajao fantastično<br />
dugo. Progresom sledećih yuga, ljudske psiho-fizičke sposobnosti i trajanje<br />
života su počeli da postepeno opadaju, tako da su danas, u Kali-yugi, ljudi<br />
puni poroka; svadljivi su, nasilni, bezbožni i konstantno uznemireni.<br />
Uticaj Kalija je toliko izrazit, da se u moderno vreme mnoge grešne<br />
aktivnosti prihvataju kao normalne, kao npr. jedenje životinjskih leševa (što<br />
se kulturno naziva jedenjem mesa i mesnih proizvoda), ubijanje vlastite dece<br />
u materici (što se kulturno naziva pobačajem), itd. U Kali-yugi je čak i religija<br />
degradirana do te mere, da se mnogi nitkovi, prevaranti i demoni - oblače u<br />
svešteničke odore, pa zavode ljude sa pravog puta duhovnosti. Ne prežu čak<br />
ni od seksualnog zlostavljanja dece, intoksikacije, nagomilavanja materijalnih<br />
dobara itd. (Ova lista je mnogo duža, ali nema potrebe da sada idem u<br />
detalje).<br />
Ne zaboravite da se nalazimo tek na početku Kali-yuge. Tokom vremena će<br />
se ljudi degradirati sve više i više, a ova planeta će se pretvoriti u pakleno<br />
mesto za život. Uzročni problem je u tome, što ljudi misle da je ñavo ‘tamo<br />
negde’, i ni ne znajući da je udobno smešten u našim vlastitim srcima<br />
159
(željama), svesnosti i aktivnostima. ðavo, tj. Kali, može da ima na nas tek<br />
toliko uticaja - koliko mu mi to dozvolimo. Ali na žalost, toliko je prepreden,<br />
da ogromna većina čovečanstva uopste nije ni svesna njegovog prisustva i<br />
uticaja u vlastitom srcu, i zbog toga se mnoge grešne aktivnosti, i niža<br />
ljudska priroda, prihvataju kao nešto normalno.<br />
Jedan ciklus yuga se naziva Catur-yuga (izgovara se ćatur). Hiljadu ciklusa<br />
Catur-yuga naziva se kalpa; a vreme postojanja materijalnih univerzuma<br />
traje 1 kalpa x 36500. Primetite sada - koliko je beznačajno i nesavršeno<br />
znanje moderne nauke i istorije, koje poseduju tek ograničeno znanje koje<br />
dopire do nekoliko hiljada godina u prošlost jedne jedine (tekuće) Kali–yuge.<br />
Nešto više o impotenciji moderne nauke - prilažem na kraju ovog komentara.<br />
Vedska filozofija i nauka daju podatke o važnijim dogañajima tokom čitavog<br />
postojanja materijalnih univerzuma; i to ne samo na ovoj planeti, nego i na<br />
drugim značajnijim planetama u univerzumu.<br />
Ukoliko ste zainteresovani da pročitate nešto o tome, preporučio bih vam<br />
sledeća dela vedske literature: Šrimad-Bhagavatam, Bhagavad-gitu kakva<br />
jeste, Mahabharatu, i Ramayanu. Bhagavad-gita, Ramayana, Mahabharata i<br />
samo početak Šrimad-Bhagavatam-a su dostupni na hrvatskom jeziku. Veliki<br />
deo vedske literature je dostupan na ostalim svetskim jezicima. Knjige na<br />
engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom jeziku, itd. – možete da<br />
naručite preko Internet stranice www.blservices.com<br />
Ovde prilažem delove novinskog članka koji je objavljen 12. aprila 2002.<br />
godine, u novinama Irish Independent, autor Dr. Ian Kendall. Članak govori o<br />
tome - kako su moderni naučnici u nemogućnosti da proniknu u tajne života<br />
na drugim planetama, i uopšteno u tajne čitavog univerzuma.<br />
Koliko god pokušavali, nikada nećemo moći da uspemo u<br />
naporima da shvatimo Boga svojom inteligencijom. Moderna<br />
nauka je zbog tog istog razloga neuspešna pri pokušaju da shvati<br />
zakonitosti čitavog univerzuma, koji je proizvod Božje<br />
superinteligencije. Čak i nakon nekoliko vekova svemirskog<br />
istraživanja, čovečanstvo je došlo tek do povećanog broja<br />
naučnih informacija, ali ne i do naučnog razumevanja<br />
univerzuma – i to sve zbog dva nepredviñena fenomena :<br />
1. Što više naučnici znaju, to više shvataju koliko malo znaju.<br />
Naucnici su ‘osvojili’ svemirski prostor – da bi na kraju shvatili<br />
koliko su zapravo malo znali o svemiru. <strong>Samo</strong> neupućenim<br />
ljudima svemirski izleti dokazuju veličinu ljudskog roda.<br />
Meñutim, onima koji su upućeni u istinu o svemirskim misijama<br />
– one dokazuju samo ljudsku malenkost. Svemirska istraživanja<br />
pokazuju da u univerzumu postoji više zvezda nego što je zrna<br />
peska na svim plažama na Zemlji, i da je naše Sunce tek jedno<br />
od tih kozmičkih zrna. Zato nije čudo što je bivši predsednik<br />
AAAS (American Association for the Advancement of Science),<br />
Mr. Kenneth R. Boulding priznao: “Kosmologija... je vrlo<br />
nesigurna, jer se bavi proučavanjem ogromnog univerzuma,<br />
160
studirajući tek sićušne primerke.”<br />
2. Što više naučnici znaju, to više shvataju da je ono što su<br />
ranije ‘znali’ – bilo potpuno pogrešno. Newtonovi zakoni fizike su<br />
bili smatrani postulatima istine, sve dok se nije pokazalo da su<br />
neprimenljivi na mikroskopske i makroskopske svetove. Kvantna<br />
fizika ima za zadatak da objasni tajne atomskog sveta i<br />
relativističke fizike kozmosa. Ali te dve grane kvantne fizike su<br />
se pokazale izuzetno kontradiktornima. Pošto trebalo da one obe<br />
istovremeno postoje i na početku univerzuma, kada su<br />
mikroskopski i makroskopski svetovi bili jedno – nauka je ‘rešila’<br />
taj izazov izmišljanjem tzv. ToE teorije (Theory of Everything) /<br />
‘Teorija Svega’ – kako bi udružili dve nespojive grane nauke.<br />
U posljednjih dvadeset godina, smelost naučnih izjava<br />
drastično jenjava. Uporedimo neke.<br />
1) Fizičar Dr. Leon Lederman, nekadašnji predsednik APS<br />
(American Physical Society): “Nadamo se da ćemo uskoro moći<br />
da objasnimo čitav univerzum u jednoj jednostavnoj formuli,<br />
koju ćete moći da nosite na svojoj majici.” 2) Astročizičar Dr.<br />
Steven Weinberg, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku: “Kako mi<br />
napredujemo u razumevanju širine univerzuma, problemi se<br />
takoñe proširuju - tako da rešenje neprestano beži ispred nas.”<br />
3) Fizičar Dr. John Wheeler sa Princenton univerziteta: “Nikada<br />
nemojte da trčite za autobusom, ženom i naučnom teorijom – jer<br />
će u sledećih nekoliko minuta doći druga.” 4) I konačno, naučnik,<br />
ništa manje nego utemeljitelj kvantne fizike, dobitnik Nobelove<br />
nagrade, Dr. Max Planck je priznao: “Za religiju, Bog je na<br />
početku; za nauku, Bog je na kraju.”<br />
161
162
Ratnik neodlučnog srca<br />
Hajde!<br />
Pronikni u moj um, ñavole.<br />
Pridobij me za sebe, ako možeš.<br />
To što ponekad izgubim neku bitku, ne znači da sam izgubio i rat.<br />
Ha?<br />
Želiš li da ostanem grešnik?<br />
Ne ide ti to tako lako, Sotono.<br />
Zar te ne bole krvave ogrebotine na licu, koje sam ti zadao?<br />
Želiš li još?<br />
Već ti njuška smrdi od zgrušane krvi.<br />
Grebaću te sve dok ti rogovi ne otpadnu.<br />
I da znaš, svakom bitkom koju izgubim –<br />
shvatim da si tu, i osetim kako mi dahćeš iza vrata.<br />
Inače, potpuno zaboravim da me pratiš do kraja sveta.<br />
Svakim svojim porazom bivam odlučniji<br />
da ti jednoga dana zarinem mač kroz srce,<br />
zakrenem ga malo na desno, pa da gledam iza tvojih leña -<br />
kako sa oštrice kaplje crna krv.<br />
Tvoj mač je oštar.<br />
I boli.<br />
Čudi me samo što istovremeno osetim i bol i sladostrašće,<br />
kada me zaseče oštrica tvog oružja.<br />
Da li su i ubodi mog oružja isto tako naizgled slatki kao i tvoji,<br />
pa ti godi da budeš uz mene?<br />
Ali veruj mi, jednoga dana, kada moje sečivo bude bilo dovoljno oštro –<br />
zažalićeš što si se okomio na mene.<br />
Znam gde grešim.<br />
Dopuštam ti da mi se došunjaš onda kad ti se najmanje nadam.<br />
Znaj da ima više onih koji su na mojoj strani, i njima je žao što moja<br />
odlučnost nije tako snažna kao tvoja.<br />
Čak i ako mi izbiješ mač iz ruke,<br />
ostaje mi još bodež, i podrška onih koji me vole.<br />
Bliži ti se kraj, Sotono.<br />
Zar ne vidiš da sve reñe gubim bitke?<br />
I da znaš, odjeci naših oružja ispunjavaće prostor toliko dugo, dok ja ne<br />
odlučim da je čitavoj ‘igri’ kraj.<br />
poluotok Howth, 07/06/03<br />
U ovoj pesmi ñavo simbolizuje ukupnost svih grešnih želja i iskušenja, koje<br />
su zapravo jedini neprijatelji duhovnog ratnika. Sve ostale prepreke na putu<br />
duhovnog savršenstva - proizilaze iz tih grešnih želja. Duhovni ratnik (osoba<br />
163
u potpunosti iskrena na putu duhovnog savršenstva) vidi svoje grešne želje<br />
kao opasnost, ñavola koji ga drži zarobljenog u svetu iluzije.<br />
Ljudi koji se ne bave duhovnim životom, ili ljudi koji barem misle da se<br />
bave duhovnim životom (ali zapravo to čine na pogrešan način), nemaju<br />
pravilno razumevanje o tome šta je grešno, a šta nije. Zbog toga oni ni ne<br />
prepoznaju svoje grešne želje kao takve. Na žalost, u moderno vreme, puno<br />
toga je sakriveno pod velom ‘duhovnosti’.<br />
Krišna (kroz svoje opunomoćene predstavnike) svakom iskrenom tragaocu<br />
daje mač znanja, pomoću koga možemo da sasečemo spone neznanja koje<br />
nas vežu za svet iluzije. Svako može da dobije taj mač – samo treba da ga<br />
iskreno zaželi (i praktično preduzme nešto u vezi s tim). A oni koji ga već<br />
imaju u rukama – treba da ga i koriste.<br />
Jedino ratnik naoružan odlučnošću i znanjem o samospoznaji, koje su kao<br />
dve oštrice njegovog mača, može da drži režećeg ñavola na sigurnom<br />
odstojanju. Istinski duhovni život je zapravo rat pun bitaka sa grešnim<br />
željama i loše kontrolisanim čulima. Pobednike očekuje nezamisliva nagrada.<br />
164
165
<strong>Samo</strong> u <strong>prolazu</strong><br />
Oprostite gospodo draga,<br />
ali ja sam ovde samo u <strong>prolazu</strong>.<br />
Znam da mislite da sam jedan od vas,<br />
ali više nisam.<br />
Svi vaši putevi izmiču mi pod nogama,<br />
a vaše zabave su mi već odavno postale<br />
morbidne i besmislene.<br />
Stvari koje vas oduševljavaju -<br />
za mene su bespredmetne.<br />
Vi gubite zdravlje, radeći teško da bi zaradili novac,<br />
a onda trošite sav novac - da bi povratili zdravlje.<br />
Ideali i ciljevi kojima stremite,<br />
teraju mi suze na oči.<br />
Oprostite, ali ja sam ovde samo u <strong>prolazu</strong>.<br />
Prolazim kao vaše vreme,<br />
kao vaša neispunjena očekivanja,<br />
kao vaše stare nade...<br />
Prolazim kao vaša mladost,<br />
kao vaša dobra sreća,<br />
i kao moje strpljenje.<br />
Postalo mi je dosadno u vašem svetu,<br />
ludnici od armiranog betona,<br />
zaboravljenih vrednosti,<br />
plastičnih emocija,<br />
i zatrovanih mozgova.<br />
Oprostite gospoñice drage,<br />
ali vaši poljupci mi već duže vremena<br />
zaudaraju na (slatku) prevaru.<br />
Ispod vaših pipkanja prozirem podle namere.<br />
Imate divne očne duplje,<br />
ispunjene okicama raznih boja,<br />
a vaše lobanje su privremeno prekrivene<br />
mekom svilenkastom kosom.<br />
Oprostite, ali sve to me više ne oduševljava<br />
(kao ranije).<br />
Zanima me nešto daleko, daleko uzvišenije.<br />
I zbog toga sam ovde samo u <strong>prolazu</strong>.<br />
Zadar, 16/08/04<br />
166
Pokušajte da zamislite kako bi vam svet izgledao, ako biste imali<br />
rendgenski pogled. Svuda oko sebe biste videli samo kosture sa mesnatim<br />
fasadama. Verovatno više ne biste bili tako lako privučeni pripadnicima<br />
suprotnog (ili istog) pola. Boja kože, i izgled fasade, više vam ne bi bili ni od<br />
kakvog značaja. Bilo bi vam smešno (ili žalosno) - da vidite kako se kosturi<br />
meñusobno ubijaju, samo zato jer se poistovećuju sa odreñenom<br />
nacionalnošću ili veroispovešću; kako dvadeset i dva kostura trče za jednom<br />
loptom, a desetak hiljada ostalih ih gledaju, kao da je to najvažnija stvar na<br />
svetu; kako jedan kostur izjavljuje ljubav drugom kosturu, i zaklinje se na<br />
ljubav do kosturnice (groba), kako u velikim gradovima gomile kostura<br />
užurbano putuju na sve strane i na razne načine – da bi priuštili zadovoljstvo<br />
svojim nervnim senzorima (čulima) ugrañenim u fasadu; kako ženski kosturi<br />
sede u salonu za ulepšavanje, dok im pak neki drugi kosturi lakiraju nokte, i<br />
modeliraju izgled dlaka na lobanji. Ludo, zar ne?<br />
Tada vam više ne bi bilo previše razlika izmeñu ‘živih’ i ‘mrtvih’ kostura,<br />
jer, konačno, – kosturi su samo kosturi. Na zadnjem ‘sedištu’ pogrebnog auta<br />
bi bio kostur udobno smešten u drveni, tapacirani sanduk, dok bi za<br />
upravljačem sedeo kostur koji bi se zadovoljno oblizivao pri pomisli - koliko<br />
će novca da zaradi. Jedina razlika koju biste mogli da primetite izmeñu ta dva<br />
kostura je ta, da za razliku od ‘putnika’, kostur-vozač još uvek ima nervne<br />
senzore koji funkcionisu, zato jer ih pokreće neka nevidljiva sila. I pošto je<br />
ona nevidljiva, možda (još uvek) ne biste verovali da ona uopšte postoji. Ta<br />
sila je zapravo duša - naš pravi identitet, privremeno zarobljen u odreñeni<br />
sklop mesne fasade, kostiju i nervnih senzora.<br />
Ako biste zaista imali moć rendgenskog pogleda, bili biste jedan korak bliže<br />
istini. Bilo bi vam jasnije kako je isprazno to što sklopovi mesnih fasada,<br />
kostura, i nervnih senzora - gube svoje dragoceno vreme (utopljeni u more<br />
potrošačkog društva), potpuno zanemarujući najvažniji sastojak čitavog<br />
sklopa - svoj vlastiti pravi identitet. Da li je uopšte potrebno da se ima<br />
rendgenski pogled - kako biste sve to mogli da vidite? Nije; potrebno je samo<br />
malo mašte. Ali je zato potrebno puno duhovne inteligencije, da biste jednom<br />
zauvek izašli iz sveta materijalnih sklopova, i da u tom svetu više ne biste<br />
morali da budete čak - ni samo u <strong>prolazu</strong>.<br />
167
168
S(a)vršeni čin 28<br />
Dva tela.<br />
Muško i žensko.<br />
Pokrenuta slatkom požudom.<br />
K’o dva crvotočna debla, ispunjena parazitima.<br />
Koža pristaje kao salivena,<br />
a sakriva kosti, krv i meso,<br />
što polako, ali sigurno odumiru.<br />
Dve nadražene genitalije zaudaraju na trule riblje leševe.<br />
Jedna izlučuje ulje za podmazivanje,<br />
a druga semenke novih zatočenika.<br />
Hormoni kolaju, dok se tela znoje.<br />
Kome sada pada na pamet skriveni gnoj, mokraća i izmet?<br />
Bakterije, virusi i paraziti ćute,<br />
kao da ne žele da prekinu uspaljeno zadovoljstvo.<br />
Čarobnica Maya diriguje orkestrom poludelih čula.<br />
Kompozicija je zaglušujuća,<br />
ali je dva zadihana tela ne čuju.<br />
Dok je crescendo u svom usponu,<br />
kome pada na pamet glad, žeñ i umor?<br />
Dve ruke grčevito stišću bujne grudi, nabrekle od požude.<br />
Vratne žile, zategnute i ispunjene dodatnim dotokom krvi,<br />
a srca divljaju kao dva psa, konačno puštena s lanca.<br />
Taruća igra kože i sluznice je u punom zamahu.<br />
Kome sada pada na pamet roñenje, bolesti, starost i smrt?<br />
Maya privodi kraju svoj fortissimo.<br />
Dva mikrouniverzuma, umesto na krstu,<br />
ostaju razapeta na krevetu;<br />
poprištu sebičnosti.<br />
I tako od malena odrastaju,<br />
u kolevci majke veštice,<br />
trčeći za njenom suknjom,<br />
sve dok im zadnju kap pameti ne posiše,<br />
i zadnji osećaj krivice ne usahne.<br />
Lete k’o bumbari sa cveta na cvet,<br />
i ližu otrov koji je tako gust, a tako sladak.<br />
Nesposobni da proniknu u misteriju prevare,<br />
vuku se jadni svetom,<br />
od jednog cveta do drugog,<br />
ostavljajući za sobom samo pustoš i greh.<br />
28<br />
Komentar na ovu pesmu je istovetan komentaru na pesmu - Požuda.<br />
169
Okovani zlatnim lancima iluzije,<br />
(koja je veo što ih deli od večne istine),<br />
zabluñeni tumaraju u mraku za novim nadražajem,<br />
bez da se ikada zapitaju:<br />
“Kuda to sve vodi?”<br />
Dublin, 24/01/04<br />
170
171
Sećanje na besmrtnike<br />
Na svetoj zemlji Vraje, van domašaja svih puteva, stoje tri samadhija 29 - tri<br />
mala svetišta, obrasla korovom i dračem. Natkriljeni gustom krošnjom<br />
drveta, koje je otprilike podjednako staro kao tri vaišnava Thakura, 30 čiji se<br />
duhovni sjaj spokojno širi kroz žalosno lišće, nekada naviklo na česte posete<br />
hodočasnika. Na tim hramovima besmrtnika je sloj prašine mnogo tanji - od<br />
vela zaborava koji deli besmrtnu mudrost od ljudi ogrezlih u svakodnevni<br />
greh i porok. Njihove kupole i stubovi, sa ljubavlju i predanošću odavno<br />
napravljeni od crvenog kamena u obliku fino isklesane čipke, delimično su<br />
prekriveni tirkiznom mahovinom i ožiljcima ljudskog neznanja. Ne tako<br />
davno, neko je odlomio rubove čipkaste arkade na dva samadhija, a na<br />
trećem je odvalio jedan od potpornih stubova. Ali kupola i dalje stoji kao i<br />
ranije, neometena zubom vremena i ljudskom ludošću. Da li je taj koji je<br />
delove svetišta odneo svojoj kući, mislio da će, kao talismanom koji štiti od<br />
svih zala, moći da svoje ognjište zaštiti od uticaja nepovoljnih sila i mračnih<br />
planeta?<br />
Ili je to pak bio neki prokletnik, koji je iz ko zna kog razloga hteo da naruši<br />
duhovni mir svetaca koji onde borave? Na sva tri samadhija, godinama<br />
netaknuti, leže novčići od nekoliko paisa, 31 koje deca još nisu pronašla i<br />
ukrala. Možda ih je, iz znaka duboke zahvalnosti, ostavio neko ko je<br />
poznavao besmrtnu slavu uzvišenih duša, ili možda neko ko je uzaludno<br />
tražio zdenac sreće, pa nije mogao da ga nañe.<br />
Zalazeće Sunce baca poslednje dnevne zrake na bele mermerne tablice sa<br />
ugraviranim crnim sanskritskim slovima, koja neupućenima malo toga<br />
govore. Tek je nagañanje da su to imena nekih ljudi, čiji se posmrtni pepeo<br />
već vekovima čuva na ovom mestu. Da li su to možda imena nekih ubogih<br />
faraona, čije bogatstvo nije bilo dovoljno veliko da im se naprave raskošne<br />
piramide, ili su to možda spomenici nekih davno poginulih ratnika, čije se<br />
relikvije čuvaju da bi se jednog dana izdigle iz pepela kao Feniks, i podarile<br />
čarobnu moć nekome od Boga izabranom?<br />
Kada bi staro drvo moglo da govori, ispričalo bi kako je srećno što je moglo<br />
da služi tri mudraca iznošene odeće, štiteći ih od jakih sunčevih zraka, vetra i<br />
kiše; kako su oni, u različitim vremenskim razdobljima, pod njime obožavali<br />
božanstva Gospodina Krišne, i Njegove večne pratilje Radhe, kraljice ljubavi;<br />
kako im je preko ramena virilo, čitajući redove mudrosti koje su oni zapisivali<br />
za besmrtnu dobrobit svih budućih naraštaja; kako je upijalo nektarski zvuk<br />
duhovnih mantri koje su oni pevali, nesvesno uronjeni u zabave duhovnog<br />
sveta; kako su nekada ljudi dolazili iz dalekih krajeva da odaju poštovanje<br />
tim uzvišenim dušama, i čuju od njih reči bezvremene mudrosti...<br />
29<br />
Samadhi, svetište u kome su pohranjeni posmrtni ostaci svetih ličnosti, ili predmeti<br />
koje su oni nekada koristili.<br />
30<br />
Thakura je jedna od visokih titular, koje se dodeljuju nekim vaišnavama.<br />
31 Paisa, stoti deo Rupije, indijske nacionalne valute.<br />
172
“O, kako su to samo dobra stara vremena bila”, drvo bi moglo da pomisli,<br />
“kada se obalom Yamune širio mirisni dim žrtvenih vatri. Tada je sveto ime<br />
Gaurange moglo da se čuje iz svih pravaca. Ljudi su bili pobožniji, mudriji,<br />
ponizniji; ali sada...”<br />
Izgleda da mali pauk, koji je ispleo svoju mrežu u uglu jednog od<br />
samadhija, ima veću duhovnu dobrobit od ljudi iz obližnjeg sela, čiji su<br />
pradedovi jako dobro znali da vaišnave žive večno - u svojim knjigama,<br />
svojim delima, učenjima i imenima; da njihova tela, čak iako spaljena u<br />
pepeo, nadilaze sve zakonitosti ovoga sveta. Taj mali pauk već mesecima tu<br />
mirno čeka, i kao da svojom paučinom ispreda molitve - u slavu zanemarenih<br />
svetaca.<br />
Noć se kao crni plašt spustila na selo, a Sunce je zamenio svetli Mesec koji<br />
prosipa svoje zrake preko usamljenih svetilišta, gde se tri vaišnava Thakura<br />
nalaze u duhovnom transu, razgovarajući o večitim slavama Gospodina<br />
Gaurange 32 i njegovih sledbenika. Kako je to moguće? Prošlo je mnogo<br />
vekova otkako je povetarac sa Yamune raspršio dim sa njihovih posmrtnih<br />
lomača, a oni se i dalje druže kao nekada, uživajući u pevanju slava svetih<br />
imena. Knjige drevne mudrosti kažu - da se prosvetljeni sveci zauvek vraćaju<br />
u svet gde početka i kraja nema, u svet večne ljubavi i duhovne sreće. Pa šta<br />
onda oni još uvek rade ovde u svetu rañanja, bolesti, starosti i smrti?<br />
Umovi običnih smrtnika ne mogu da pojme da za duhovna tela vaišnava ne<br />
vrede zakoni prostora i vremena, i da samadhiji nisu stecišta duhova i<br />
sablasti; jezivi grobovi – spomenici protraćenim životima, na kojima pišu<br />
imena onih koji su svoja tela žrtvovali na oltaru iluzije. Ne. U samadhijima ne<br />
počivaju žrtve šestorice crnih jahača 33 na krilatim konjima koje je ñavo<br />
odavno pustio iz svoje škrinje. Duhovna tela vaišnava su plamenovi sveta<br />
večnosti, koji mogu da spale u pepeo neznanja onih, koji su u iskrenoj potrazi<br />
za istinom. Reči mudrosti, zapisane u starim skriptama, su još tajna, daleka i<br />
nedokučiva – sve dok ih ne dotakne čisto srce vaišnave. I zato su oni još<br />
uvek tu, kao nepresušna riznica duhovnih dragulja. Strpljivo čekaju da ih se<br />
neko seti, priñe im, i ključem iskrenosti i pokajanja otvori sef, iz koga je<br />
milost spremna da izleti, baš kao nada iz Pandorine kutije.<br />
Oni mogu da putuju s jednog kraja univerzuma na drugi, i pojave se u<br />
snovima iskrenih tragalaca za istinom, uvek spremni da bakljom znanja<br />
rasprše obmanu i strah zabludelih duša. Svaka njihova reč odzvanja, kao<br />
jeka koja istapa naslage materijalnih želja. Svako njihovo uputstvo je kao<br />
zvezda vodilja, koja spušta svoje srebrne zrake da zakoračimo na njih, i<br />
vinemo se u prostranstva sveta večne ljubavi, daleko iza horizonta ružnih<br />
snova. I što nam je srce čišće, to će nam njihove reči biti jasnije, a njihov lik<br />
prepoznatljiviji.<br />
Krhko telo, obavijeno u odeću boje šafrana; svete ruke, izlizane od<br />
molitava; u jednoj štap za hodanje, a u drugoj brojanica od svetog Tulasi<br />
32 Vidi komentar na pesmu - Bengalske vatre.<br />
33 Pohlepa, požuda, gnev, zavist, iluzija i ludilo.<br />
173
drveta; stopala, ispucana od koračanja po svetim mestima; čelo, ukrašeno<br />
tilakom sa Gange; usne, naviknute na izgovaranje svetih imena i<br />
Gospodinovih slava; reči, kao niska duhovnog biserja; oko vrata venac cveća,<br />
nekada ponuñen lotosovim stopalima Božanskog Para; u čulima - spokoj; u<br />
srcu - Krišna, a oči vlažne od sažaljenja, sažaljenja prema svima koji se<br />
utapaju u okeanu zaborava i patnje.<br />
O, kada bismo samo mogli da stresemo sa sebe teško breme materijalnih<br />
želja, odagnamo nadu za materijalnom srećom, kratkotrajnom kao tajna.<br />
Kada bismo samo bez straha pristali da zakoračimo u bistro jezero svetih<br />
imena, tada bismo videli njih – vaišnava Thakure; otelotvorenja mudrosti,<br />
milosti i poniznosti, koje večito prati i sam Gospodar svih svetova, ne želeći<br />
da izgubi njihovo društvo, čak ni za trenutak.<br />
Za nas obične smrtnike, život je samo patnja u okeanu greha,<br />
dok se u prašini Vrindavana, sa Krišnom, igraju sva ta mudraca tri.<br />
Daleko od zaborava, u svetu večnog blaženstva i smeha.<br />
I ja se pitam sada: “Ko je vredan sažaljenja, oni ili mi?”<br />
Dublin, 03/05/03<br />
Kada se Krišna pojavio u ovom svetu, pre otprilike 5350 godina, bilo je to u<br />
indijskom selu Vrindavana, koje se nalazi u oblasti koja se zove Vraja<br />
(izgovara se Vraña).<br />
U srpskom jeziku ne postoji izraz za sanskritsku reč samadhi. Ta reč ima<br />
dva značenja, koja su usko povezana: 1) literarno, samadhi znači ‘dugotrajna<br />
apsorbovanost na Boga’; to je nivo viši od meditacije, jer meditacija traje tek<br />
neko vreme, zatim prestane, pa ponovo počne, itd. 2) kada duhovno<br />
napredni vaišnave umru (ili kako mi to već kažemo - napuste telo, i vrate se<br />
u duhovni svet), za njihove posmrtne ostatke (ili predmete koje su<br />
posedovali) se napravi svetilište, koje bi moglo da se uporedi sa onim što se<br />
na zapadu naziva mauzolej, ili kapelica posvećena odreñenom svecu.<br />
Ne postoje neka striktna pravila o izgledu i veličini samadhija, ali većina ih<br />
ima kupolu na vrhu, i sadrže umetničke elemente, izrezbarene od fino<br />
isklesanog kamena. Primećujete da namerno izbegavam da upotrebim reč<br />
‘grob’. Evo zašto. Za razliku od osoba vezanih za telesna/čulna zadovoljstva -<br />
tela i svesnost visoko naprednih duhovnih osoba su u potpunosti<br />
produhovljeni, i poseduju odreñenu moć. Takve duhovno napredne osobe su<br />
mistici, koji nadilaze mnoge zakonitosti materijalnog sveta, pa zato mogu da<br />
se pojavljuju (ukazuju) običnim smrtnicima, bilo u snu ili na javi, kao što to<br />
povremeno čini Blažena devica Marija.<br />
Vaišnave svakako ne drže monopol ni nad Bogom, ni nad duhovnim<br />
moćima koje On podaruje. Svako ko se bavi praktikovanjem istinske<br />
duhovnosti, nadilazi zakonitosti materijalnog sveta, bez obzira koju<br />
verodostojnu religiju sledi. Šrila A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada je<br />
imao običaj da navodi svetle primere Isusa Hrista, Sv. Franje Asiškog i<br />
174
Muhameda (sallallah alaihi wa salam).<br />
Dakle, u izvesnom smislu, u samadhijima su još uvek prisutne ličnosti<br />
svetaca koji su se već vratili u duhovni svet. Ukoliko se neko iskreno moli<br />
pred njihovim samadhijima, oni još uvek mogu da podare blagoslove, i na<br />
mističan način pruže duhovno voñstvo.<br />
Bio sam u Indiji pet puta, i posetio sam mnoge samadhije, ali me je<br />
zabolelo srce kada sam video neke samadhije izuzetno posebnih svetaca,<br />
gotovo zanemarene, i u polurazrušenom stanju. Voñe indijske vlade se već<br />
duži niz godina nalaze pod uticajem neznanja i Kali-yuge 34 , pa zato ne čine<br />
gotovo ništa da bi zaštitili samadhije, i druge važne sakralne objekte, od zuba<br />
vremena i vandalizma. Na žalost, izgleda da ni oni koji bi trebalo da budu<br />
zabrinuti zbog takve situacije, ne čine baš nešto značajno na praktičnom<br />
planu.<br />
Yamuna je sveta reka koja još uvek protiče kroz Vrindavanu i oblast Vraje.<br />
Za vreme svog boravka u Vraji, Krišna je provodio mnoge zabave sa svojim<br />
pratiocima u Yamuni, i na njenim obalama.<br />
Tulasi je sveta biljka visine do 70-ak cm, koja je vrlo draga Krišni. To je<br />
jedina biljka iz duhovnog sveta - koja raste i na ovoj planeti. Vaišnave od<br />
drveta Tulasi prave svoje brojanice.<br />
Tilak je glina sa obale neke svete reke, uglavnom Gange ili Yamune.<br />
Vaišnave je stavljaju na čelo (u obliku izduženog slova ‘U’) i na gornji deo<br />
nosa (u obliku cvetne latice).<br />
34<br />
Vidi komentar na pesmu - Rapsodija u crnom.<br />
175
176
Susret dva pogleda<br />
Pažljivo gledam sliku Krišne u obliku malog deteta, kako sedi na podu i liže<br />
maslac, koji vadi iz prevrnutog glinenog ćupa.<br />
Ali, i Njegove tople oči gledaju u mene, dok Njegov nežni i meki pogled<br />
prodire sve do moga srca.<br />
Ja pomislim: “Dragi moj Gospodine, već petnaest godina pokušavam da Te<br />
upoznam, ali ipak ne znam ništa o Tebi, osim nekoliko Tvojih svetih imena, i<br />
nekoliko zabava.<br />
Znam da Ti nisi neko mitološko biće, niti princ iz Shakespeareovih knjiga.<br />
Iako Te do sada nisam nikada neposredno video ili čuo, znam vrlo dobro da si<br />
Ti sveprisutan u mom životu.<br />
Ni sam nisam svestan koliko Si me puta spasio od raznih opasnosti.<br />
Kada već toliko toga činiš za mene, pa daj, molim Te, pomakni barem jedan<br />
prstić na toj slici, ili neka Ti kap maslaca sklizne na bedro, trepni,<br />
ili tako nešto.<br />
Ja znam da Ti to možeš da učiniš, ako želiš.<br />
To je za tebe šala.<br />
Šta bi mi to značilo?<br />
Hm; pa, recimo, bar na tri dana bih zaboravio da nisam ovo telo, možda bi se<br />
moje grešne želje rasprhnule kao jato uplašenih čvoraka, možda bi...<br />
Ali, o čemu ja to razmišljam?<br />
Pa Tebe ne mogu da dosegnu ni yogiji koji vrše strogosti stotinama godina,<br />
ili čak duže.<br />
Ko sam onda ja - da Ti zatražim da mi pokažeš neko čudo?<br />
I zašto mi uopste čuda trebaju, ako imam veru u Tebe?<br />
Ti tražiš od mene da se odreknem grešnog života, razvrata i kocke, a<br />
istovremeno očekuješ da postanem jedan od najvećih kockara – onaj koji<br />
ulaže svoje želje, osećanja, vreme, svoje ideje, vizije, planove, snove,<br />
svoje telo, - sve!<br />
A kako ću moći da znam da li će loptica moga života da se zaustavi na broju<br />
108?<br />
O dragi moj Gospodine, kako da smognem snage da podignem svoju glavu, i<br />
pogledam u Tvoje oči, ako moj ulog na kraju bude previše skroman?<br />
Mudraci iz prošlosti kažu da, ako neko napravi jedan korak prema Tebi, Ti<br />
napraviš 100 koraka prema njemu.<br />
Kako to da se negde već nismo sreli?<br />
Možda ja koračam previše sporo, ili je put do Tebe i suviše dug; a možda si<br />
me Ti već odavno stigao, pa me nosiš u Svom naručju, iako Te ja ne<br />
primećujem.<br />
O, kada bi samo mogao da uronim u taj Tvoj topli pogled, i pronañem<br />
odgovore na sva svoja pitanja.<br />
Ili se pak ja toga upravo i plašim; da se ne izgubim negde, u beskonačnim<br />
prostranstvima večnosti – nesiguran u to što bi me tamo očekivalo.<br />
To što ja kažem da Te bar donekle volim, samo je puka teorija, od koje nema<br />
177
previše koristi, sve dok je moje srce okovano tvrdim i debelim slojem<br />
sebičnih i grešnih želja - nakupinama koje sam iz života u život marljivo i<br />
nesvesno taložio oko samoga sebe, baš kao što školjka godinama taloži<br />
slojeve sedefa oko jednog običnog zrnca peska, sve dok se ono ne pretvori u<br />
biser.<br />
Vidiš, ne mogu da se uporedim čak ni sa običnom bisernom školjkom, koja<br />
polagano, ali postojano stvara nešto što ima svoju vrednost – biser, koji Ti na<br />
kraju stavljaš na sebe, i ukrašavaš ga Svojom lepotom.<br />
Dok gledam u Tvoje tople oči, u njima kao da vidim sve galaksije, kvazare i<br />
sazvežña, koja plešu svoj dobro uigrani bal oko Sunca, i traju samo do<br />
sledećeg treptaja Tvojih očiju.<br />
A gde sam u njima ja, neznatno biće (beznačajnije od školjke), koje kalpama<br />
pluta u okeanu života i smrti, sreće i nesreće, oblačeći jedno telo za drugim?<br />
A gde sam u njima ja, budalasti kockar, koji u svakom životu ulaže sve što<br />
ima, i stavlja ulog na pogrešan broj?<br />
A gde sam u svim tim galaksijama i sazvežñima ja, večni lutalica i buntovnik<br />
koji traži sreću u obmani, istinu u prevari, i ljubav u požudi?<br />
O, dragi moj Gospodine, ja sam samo jedna neprimetna tačka na raskrsnici<br />
svemirskih puteva, proizvod tvojih energija koji se samo jedanput pojavljuje<br />
na ovakav način – i nikada više; duhovna iskra, s pravom bačena u ambis<br />
materijalnog tela, sa kojim se poistovećuje.<br />
Pogledaj me, moj Gospodine, pogledaj, i svojim pogledom istopi spone koje<br />
me još od praiskonskih vremena drže zakovanog za ovaj svet prividnih<br />
zadovoljstava; u svetu roñenih, bolesnih, starih i mrtvih.”<br />
Gledamo mi tako jedan u drugoga, i čini se kao da sam ja taj živi koji gleda<br />
u neživu sliku na papiru, i očekuje od nje da napravi neko čudo.<br />
Ali u stvari, istina je sasvim drugačija. Pošto se Krišna ne razlikuje od svojih<br />
imena i različitih oblika, pa čak ni od onih odštampanih na papiru, u obliku<br />
slike – On je, zapravo, taj živi - koji gleda u grudvu sačinjenu od krvi, kostiju,<br />
kože i mesa - koja je bez prisustva duše i svesnosti – složena, ali ipak<br />
beživotna nakupina materije.<br />
Gleda On tako u moje telo, polako liže svoj maslac (iako ja to ne vidim),<br />
i kao da misli: “Hajde Vrišabha, prestani da se poistovećuješ sa tim<br />
privremenim telom. Ja znam da ti nisi neki princ iz sveta mašte i snova, već<br />
Moj sluga koji je zaboravio svoje večne dužnosti.<br />
Napravi neko čudo, Vrišabha; napusti svoje sebične želje, neka kap istinske<br />
ljubavi konačno kane iz tvog srca. Predaj se Meni, ili tako nešto.<br />
Znam da ti to možeš da učiniš, ako zaista želiš.”<br />
Hm? Pogledam ja malo bolje u Njegov topli pogled, i shvatim da osim<br />
Njega i Njegovog pogleda, sve vreme vidim svoj lik - kako se odražava u<br />
staklu slike.<br />
I tada shvatim duboku, i značajnu poruku, koja kao da zrači iz Njegovih<br />
očiju: “Sve dok budeš hteo da vidiš Mene, a vidiš odraz sebe u svemu –<br />
nećeš nikada moći ni da napraviš, ni da doživiš neko čudo.”<br />
178
Dublin, 08/11/02<br />
Već sam ranije napisao nešto o tome - kako je Krišna večan, i da vreme<br />
nema apsolutno nikakvog uticaja na Njega. Zbog toga je ideja o Bogu - kao o<br />
nekakvom starcu sede brade, koji sedi na oblaku – potpuno ekstremna<br />
suprotnost od apsolutne duhovne istine. U svom duhovnom obliku, Krišna<br />
izgleda kao mladić od šesnaest godina. Ali za potrebe svojih zabava, On može<br />
da promeni svoje ‘godine’, i svoj izgled. Šta Bog uopšte radi sve vreme u<br />
duhovnom svetu? Zabavlja se, zabavlja se, zabavlja se! I neprestano se<br />
zabavlja, u društvu svojih večitih pratioca. Bogu nikada nije dosadno, kao što<br />
bi Mu bilo kada bi morao samo da neprestano sedi na oblaku, i gleda šta rade<br />
‘oni mali dole’.<br />
Pa dobro, neko mora da pazi i na ‘one male dole’, ali za tu svrhu je On<br />
opunomoćio svoje predstavnike u materijalnom svetu – tzv. polubogove, koji<br />
su izuzetno moćna bića, i čija je moć izvan domašaja naše mašte; ali koji su<br />
ipak u krajnjoj liniji pokorni sluge - Onoga koji se ludo i neprestano zabavlja<br />
u duhovnom svetu.<br />
Sigurno se pitate: “A kako se On to uopšte zabavlja?” Eh, to vam neću reći,<br />
iako to nije nikakva tajna. Da bi dobili samo trunku pravilnog razumevanja<br />
Njegovih zabava – morate da, iskreno, barem započnete sa procesom bhaktiyoge.<br />
U protivnom, zbog nepravilnog stava, i pogrešnog razumevanja, mogli<br />
biste da počinite teške uvrede (kao što se to već desilo mnogima koji su<br />
prerano hteli da preñu na temu Njegovog privatnog života). Nije tajna; svrha<br />
ove knjige je da ponudi uvodne informacije onima koji žele da naprave<br />
radikalnu promenu u svom životu, i krenu putem duhovnog savršenstva.<br />
Ali ukoliko ste zaista jako znatiželjni i nestrpljivi, ne bi bilo pravo da od vas<br />
krijem tajnu – opis Krišninih zabava nalazi se u knjizi Šrila A.C.<br />
Bhaktivedanta Swami Prabhupade: Krišna – izvor sveg zadovoljstva l i ll deo.<br />
U svakom slučaju, bilo bi pametnije da prvo pročitate njegovu uvodnu knjigu<br />
- Nauka o samospoznaji.<br />
Dakle, da se vratimo natrag ‘malome’ Krišni. Imam jednu specijalnu sliku<br />
Krišne. Naravno, to nije fotografija, već reprodukcija jednog izvrsnog ulja na<br />
platnu. 35 Ta slika je tako dobro napravljena, da izgleda kao da Krišnine oči<br />
prodiru duboko u moju dušu. I eto, ova pesma u prozi je rezultat jedne<br />
inspiracije.<br />
U pesmi sam pomenuo kako postoje yogiji, koji vrše strogosti stotinama<br />
godina. Zvuči ludo, ali ovo nije preterivanje. Pri tome nisam mislio na učitelje<br />
yoga-klubova, ni na šarlatane kojih ima čitava gomila – ne samo u Indiji,<br />
nego i na Zapadu. Postoji nekoliko vrsta mističnih, pravih yogija, koji<br />
uglavnom meditiraju u nekoj od himalajskih pećina, i gotovo nikada nemaju<br />
35 U vaišnavskoj literaturi se daje prilično detaljan opis Krišne, tako da su umetnici i<br />
slikari lišeni svake potrebe za spekulisanjem o tome kako Krišna izgleda.<br />
179
interakcije sa ljudskim društvom. Proces yoge kojim se oni bave, nalazi svoj<br />
izvor u vedskom misticizmu, i prenosi se s kolena na koleno već mnogo<br />
hiljada godina. Jedna od moći njihovog misticizma je ta, da mogu prilično da<br />
produže svoj životni vek. Ali ipak – nisu besmrtni.<br />
Pored toga, u svakom univerzumu postoje više planete, na kojima je<br />
životni vek mnogo duži od ljudskog. Neke od tih planeta su nastanjene<br />
uglavnom yogijima. U ovom univerzumu se te planete nazivaju Janaloka,<br />
Tapoloka i Maharloka, i one su potpuno nepoznate modernoj astronomiji.<br />
Zašto? O tome ste mogli da pročitate u komentaru na pesmu Gola Istina.<br />
Broj 108 se iz više razloga smatra svetim i božanskim brojem u<br />
vedskoj/vaišnavskoj tradiciji.<br />
Kalpa, ili jedan dan Brahminog života - traje 4.320.000.000 sunčevih<br />
godina. (Brahma je najuzvišeniji i najmoćniji polubog u ovom univerzumu).<br />
Vrišabha je moje duhovno ime, koje sam dobio prilikom prve duhovne<br />
inicijacije. Duhovna inicijacija je deo vaišnavske tradicije već milionima<br />
godina. Tom prilikom iskreni kandidat na putu bhakti-yoge postaje formalno<br />
prihvaćen od duhovnog učitelja, koji ga uvodi u večni, duhovni lanac<br />
učeničkog nasleña, čiji je cilj očuvanje vedske mudrosti (filozofije), i prenos<br />
te tradicije na buduće generacije.<br />
180
181
Ukleti brod<br />
Im'o sam druga što mornar je bio.<br />
(A ja sam još uvek, i biću do kraja).<br />
Rado je plovio i previše snio;<br />
hteo je pronaći - ostrvo iz raja.<br />
Jedrili smo skupa, svaki na svom brodu,<br />
i vešto se služili mornarskom mapom.<br />
Najednom je sidro gurn'o u vodu.<br />
Čudne ideje je im'o pod kapom.<br />
“Jedrimo danima, al’ moru ni kraja.<br />
Ja ne idem dalje!” - odlučno reče.<br />
“Idem da pronañem ostrvo iz raja.<br />
Stići ću tamo još ovo veče.”<br />
“Mapu što dobismo, jako je stara,<br />
a morski vuk što nju nam je dao,<br />
neki je čiča što voli da vara.<br />
Eh, da sam samo ranije znao...”<br />
Na to ga pogledam u oči blede,<br />
i krenuh dalje sa suncem pred pramcem.<br />
Svi iskusni vuci tu mapu slede;<br />
tako ću i ja – pa makar sa čamcem.<br />
Već dugo nisam čuo o drugu,<br />
a njegov brod mi se često pričini.<br />
Možda po magli plovi u krugu,<br />
pa se nasuk’o u nekoj pličini.<br />
Il’, umesto zvezda što jasno sjaje,<br />
sada ga vode svetleće bube.<br />
Izgubljen u mraku, valjda se kaje,<br />
jer svi koji sumnjaju lako se gube.<br />
Možda je ljubio lepe sirene,<br />
dok su mu duhovi kormilo čuvali,<br />
pa se razbio o morske stene,<br />
i sad’ su mu kosti u nekoj uvali.<br />
Sanj’o sam da je pao sa broda,<br />
jer nije oluju doček’o spreman.<br />
Na dno ga povukla duboka voda,<br />
pa ga progutala džinovska neman.<br />
182
Nedavno sretoh morske vukove,<br />
što ponekad u opasna mora odu.<br />
Čuli su neke sablasne zvukove,<br />
i vid’li mog druga na ukletom brodu.<br />
Po magli je plutao tamnim noćima,<br />
i o svom čarobnom ostrvu snio.<br />
Baš kao proklet urokljivim očima,<br />
dobiv’o je pomoć – al’ nije je htio.<br />
U svakom je moru gusarska flota;<br />
to znaju baš svi iskusni vuci.<br />
Brodovi postoje za more života,<br />
a ne da su svezani u mirnoj luci.<br />
Važno je preći nepreglednu vodu,<br />
al’ ono što treba – želja je žarka.<br />
I nije bitno na kakvom smo brodu<br />
- dal’ je jedrenjak, il’ obična barka.<br />
Ovo je priča za sve mornare,<br />
što brode morem svojih sudbina -<br />
- nek’ slede iskusne kormilare,<br />
što poznaju zamke morskih dubina.<br />
Dublin, 01/11/’06<br />
Čitava ova pesma je jedno veliko poreñenje. Vedska književnost se često<br />
koristi poreñenjima, kako bi ljudima što upečatljivije približila odreñene<br />
filozofske poente. Zbog toga se materijalni svet ponekada poredi sa velikom<br />
šumom punom opasnih zveri i sablasti, ponekada sa pustinjom, u kojoj je<br />
materijalno uživanje gotovo nemoguće, a ponekada sa nepreglednim<br />
okeanom materijalnog postojanja. Taj okean uzastopnog rañanja i umiranja<br />
je pun opasnosti, koje prete sa svih strana. U moru su opasni grabežljivci i<br />
nemani (političari, lopovi i ostali kriminalci), na površini su gusarski brodovi,<br />
a u vadzuhu su nepovoljni vetrovi, magla i oluje.<br />
Pouka ovog poreñenja je - da samo oni koji slede autorizovane mornarske<br />
mape (duhovna uputstva koja potiču od samog Krišne), mogu da prebrode<br />
ovaj opasni okean, i doñu do sigurne obale (duhovnog sveta). U<br />
materijalnom svetu, te dragocene mape poseduju isključivo Gospodinovi<br />
opunomoćeni predstavnici, visokonapredni duhovni učitelji (morski vukovi).<br />
Sam brod predstavlja materijalno telo, a povoljni vetrovi u jedra - se<br />
uporeñuju sa povoljnim duhovnim društvom svetaca, mudraca i drugih<br />
iskrenih tragaoca za apsolutnom istinom. Gusaski brodovi su lažni gurui i<br />
183
njihovi šarlatanski sledbenici, kojima je jedini cilj da opljačkaju naivne ljude u<br />
ime yoge, duhovnosti, religije i misticizma.<br />
Ova pesma je nastala kao rezultat sećanja na jednog mog prijatelja, koji se<br />
prvih nekoliko godina duhovnog života držao vrlo dobro. Živeli smo u istom<br />
hramu, i proveli zajedno mnogo radosnih trenutaka. Nakon otprilike 6-7<br />
godina, posumnjao je u ispravnost vedskih duhovnih uputstava, jer je<br />
očekivao da će se obećana ‘duhovna obala’, sa svim svojim blaženstvom koje<br />
se nalazi na njoj, – pojaviti već nakon 4-5 godina ‘plovidbe’. Na žalost, nije<br />
on jedini koji je zbog sumnji i nestrpljivosti napustio plovidbu u pravom<br />
smeru. Mnogo je onih koji su tokom sigurne plovidbe postali žrtve gusara,<br />
očaravajućih lepih sirena, i naravno – svojih želja za uživanjem na čarobnom<br />
rajskom ostrvu (u materijalnom telu, i u materijalnom svetu).<br />
Odmah na početku pesme sam napisao: “Im’o sam druga što mornar je<br />
bio.” Mornari iz ovog poredenja su, zapravo, samo oni koji se služe<br />
mornarskim mapama, znaju u kom pravcu plove, znaju na kojim<br />
koordinatama se trenutno nalaze, i primaju stručno voñstvo od iskusnih<br />
morskih vukova. Vede ne smatraju mornarima one koji plove, ali se koriste<br />
pogrešnim (ili nikakvim) mapama, koji ne slede uputstva iskusnih morskih<br />
vukova – već slede nezasite prohteve svojih materijalnih čula, u potrazi za<br />
iluzornim ostrvom materijalne sreće. Takvi ljudi mogu samo da izgledaju kao<br />
pravi mornari, koji mogu da budu vrlo aktivni na svojoj plovidbi – ali u<br />
pogrešnom smeru; ili su pasivne (p)lutalice, koje morske struje i vetrovi<br />
besciljno nose po morskoj pučini.<br />
Jedna od rečenica u pesmi glasi: “Nedavno sretoh morske vukove, što<br />
ponekad u opasna mora odu.” Time sam hteo da kažem da postoje mnogi<br />
sveti, duhovno napredni vaišnave, koji ne samo da se odriču svojih<br />
udobnosti, nego i odlaze na opasna mesta, kako bi ljude podučili o njihovoj<br />
večnoj dužnosti (dharmi), i doveli ih na put duhovnog savršenstva. Jedan od<br />
najboljih primera je A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, kao što sam već<br />
pomenuo u pesmi Pred put.<br />
Kao jednog od takvih svetaca, koji je još uvek meñu nama, hteo bih da<br />
istaknem Indradyumna Swamija, koga misionarske avanture vode od<br />
prašuma Amazonije, preko Bliskog istoka, zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza,<br />
pa sve do Šri Lanke – i dalje od toga. Ako se služite engleskim jezikom,<br />
posetite njegovu Internet stranicu www.traveling-preacher.com. On je nešto<br />
kao duhovni Indiana Jones, koji mnogo puta doñe u životnu opasnost, ali ga<br />
Krišna na kraju ipak uvek spasi. Do sada je napisao pet knjiga o svojim<br />
duhovnim avanturama i uspesima, a trenutno radi na šestoj. Te knjige su,<br />
zapravo, zbirka njegovih dnevnika, koji mogu da se naruče na već pomenutoj<br />
Internet stranici.<br />
184
185
U susret Suncu<br />
Želim ponovo, kao nekada davno, u dobra stara vremena – da se budim rano<br />
ujutru, sa opojnim zvukom Šrila Prabhupadovog pevanja.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, srca ispunjenog zadovoljstvom – pevam o<br />
slavama Gospodina i njegovih besmrtnih bhakta, u hramu punom<br />
nasmešenih lica, iskričavih očiju, i ušiju željnih da čuju istinu.<br />
Želim da ponovo čujem žamor iskrenih tragalaca za istinom, čiji se glasovi<br />
mešaju sa cvrkutom ptica iz hramskog dvorišta.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, svakodnevno čitam knjige Šrila Prabhupada,<br />
Gospodinovog dragog bhakte, čiji je svaki pokret bio duhovan i pun značenja.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, prolazim hodnicima ispunjenim mirisima koji<br />
se šire iz Krišnine kuhinje.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, moj dan bude ispunjen predanim služenjem,<br />
da koristim svaki delić svoje energije za širenje slava Šrila Prabhupadove<br />
misije.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, koračam u susret Suncu, leñima okrenutim<br />
senci.<br />
Želim da ponovo, kao retko nekada, izgovaram sveta imena, sa očima<br />
vlažnim od duhovnog zadovoljstva, i pokojom suzom – kao kapljom koja se<br />
sliva sa glatke površine lotosovog cveta.<br />
Želim da ponovo, kao nekada,<br />
moja odeća bude natopljena znojem od vrućih kirtana.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, čujem pljesak mnogih ruku koje slave uspehe<br />
sankirtana-bhakta, dok se čitaju rezultati podeljenih knjiga.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, zaboravim na iluzorna zadovoljstva, koja nam<br />
pruža materijalna energija.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, pijem toplo mleko u brahmacari ašramu,<br />
zajedno sa drugim vaišnavama, dok neko čita ‘Priče o najdivnijem’.<br />
Želim da ponovo, kao nekada, idem na počinak, srca ispunjenog<br />
zadovoljstvom zbog uspešnog dana, očekujući osvit zore, i nova iskustva.<br />
Želim da što pre napustim svoje materijalne obaveze, i potpuno se posvetim<br />
ispunjenju zadataka, koje Šrila Prabhupada čuva za mene.<br />
Želim da jednoga dana svi moji napori za materijalnim uspesima – postanu<br />
samo ružni snovi u izmaglici mojih sećanja.<br />
Želim da svoje grehe, poput istrošene konjske opreme, obesim na klin, i<br />
kažem im: “Dosta je bilo!”<br />
Želim da (kada postanem star, a duhovno tako mlad) – ponovo kao nekada,<br />
u dobra stara vremana, koračam u susret suncu, leñima okrenutim senci.<br />
Dublin, 18/05/01<br />
Pokretu za svesnost Krišne (ISKCON) sam se pridružio 9. februara 1988.<br />
godine. U sledećih pet godina sam živeo u hramu, kao neoženjeni student<br />
186
duhovne nauke. Tada sam obavljao različite službe, koje su imale za cilj da<br />
popularizuju nauku o Krišni. Pošto u to vreme nisam morao da vodim brigu o<br />
svom ekonomskom izdržavanju – posvećivao sam maksimalnu količinu svoje<br />
energije aktivnostima svog duhovnog života. Krišna je sa zahvalnošću<br />
uzvraćao. Duhovna sreća koju sam tada osećao, nadilazila je sva<br />
zadovoljstva ovog materijalnog sveta. A kada sam se oženio 1993. godine,<br />
moj život ja poprimio jednu novu dimenziju. Iako sam postao nezavisan od<br />
hramske zajednice, praktikovanje duhovnog života postalo je ‘malo’ otežano,<br />
jer sam dobio nove odgovornosti. Ova pesma je nastala kao posledica jednog<br />
nostalgičnog sećanja na dobre stare dane, kada sam imao mnogo više<br />
vremena za jednostavno življenje, i duboko, duhovno razmišljanje.<br />
U vreme dok sam pisao ovu pesmu, nisam se nadao da ću već u skoroj<br />
budućnosti da posvetim svoj život isključivo misionarskim aktivnostima<br />
popularizovanja vaišnavske filozofije, nauke i kulture, i da će moj život ubrzo<br />
da krene nekim drugim smerom.<br />
U pesmi se pominje Šrila Prabhupadovo pevanje. Slušanje audio kaseta,<br />
sa snimcima Šrila Prabhupadovog pevanja, i lekcijama na različite teme<br />
vedske filozofije – je deo svakodnevice u životu gotovo svakog člana hramske<br />
zajednice. Zbirka Šrila Prabhupadovih lekcija sadrži oko dve hiljade tonskih<br />
zapisa, koji su bili snimljeni u različitim delovima sveta. Pre nekoliko godina<br />
su svi snimci prebačeni na CD diskove, i u obliku MP3 formata. Mogu da se<br />
naruče preko Internet stranice www.blservices.com, ili www.krishna.com (sve<br />
lekcije su na engleskom jeziku).<br />
Šrila Prabhupadova misija je bila, kako sam već ranije napisao,<br />
očuvanje verodostojnosti drevne vaišnavske filozofije, i popularizovanje<br />
nauke o Krišni. On je od 1965. do 1977. godine imao oko 10.000 učenika 36 ,<br />
koji su mu na razne načine pomagali u nastavku širenja misije, koja izvorno<br />
potiče od samog Krišne.<br />
U ovoj pesmi, Sunce predstavlja Krišnu i duhovni život, a senka<br />
predstavlja iluzorni, materijalni svet.<br />
Kirtan je naziv za grupno pevanje duhovnih pesama, koje slave Krišnu i<br />
njegove poklonike; vaišnave. To je svakodnevni deo hramskih aktivnosti.<br />
Mnogi ljudi, koji nikada nisu imali priliku da prisustvuju jednom od kirtana,<br />
sigurno bi se iznenadili kada bi videli i čuli - sa kakvim žarom vaišnave<br />
ponekada slave Krišnu.<br />
Sankirtan bhakte su bhakte/vaišnave, čija je služba prodavanje knjiga -<br />
vaišnavske literature.<br />
Naziv brahmacari ašram se odnosi na hramske prostorije, namenjene<br />
isključivo za život muških članova koji praktikuju celibat. Neudate devojke<br />
(vaišnavi) žive odvojeno, u brahmacarini ašramu.<br />
Priče o Najdivnijem je stari naziv knjige koja se sada zove - Krišna, izvor<br />
sveg zadovoljstva. Ta knjiga (u dva dela) opisuje Krišnine aktivnosti u<br />
duhovnom svetu.<br />
“Želim da kada postanem star, a duhovno tako mlad...” U vreme dok sam<br />
36<br />
Otprilike 5000 njih je dobilo duhovnu inicijaciju od Šrila Prabhupade.<br />
187
pisao ovu pesmu, nisam imao plan da tako rano postanem posvećeni<br />
misionar. Tada sam mislio da ću, do otprilike svoje 60-te godine, da živim<br />
kao prosečni kućedomaćin, opterećen obavezama koje idu uz takav način<br />
života. Ali na moju sreću, izgleda da Krišna i Šrila Prabhupada imaju drugačiji<br />
plan za mene. Pisanje ove knjige je manje-više početak razotkrivanja<br />
njihovog plana.<br />
188
189
Valis Aurea<br />
Požega.<br />
Grad moje mladosti.<br />
Poznate ulice, sa nepoznatim ljudima.<br />
(Ili ih ja više ne prepoznajem).<br />
Pa, Bože moj,<br />
i mene je vreme pomalo nagrickalo.<br />
Više nisam onaj nadobudni klinac iz kasnih ‘70-tih.<br />
Pred kućom više ne miriše lipa.<br />
U potocima više ne krekeću žabe,<br />
a današnji klinci više ne mogu da šutiraju<br />
plodove divljih kestena, na povratku iz škole.<br />
Lepo je što nežne breze još uvek strpljivo stoje<br />
pred starom gimnazijom.<br />
Na Trgu Svetog Trojstva više se ne vidi Kužni pil,<br />
znamen grada.<br />
Okružen je vrećama peska,<br />
i metalnom ogradom.<br />
To se ljudi sigurno boje<br />
- da bi iz njega jednoga dana mogao da izañe<br />
neki duh zlokobne prošlosti.<br />
Crkvena zvona još uvek zvone kao nekada,<br />
ali od tada je mnogima, već odavno, odzvonilo.<br />
Sećam se kako smo krali kukuruze,<br />
i sakrivali se u plastovima mirisnog sena,<br />
razbacivali sveže pokošenu travu po livadama...<br />
U to vreme je cveće drugačije mirisalo.<br />
Oh, da; bila su to dobra stara vremena,<br />
kad nam se sok crnog duda iz bakinog dvorišta<br />
obilato slivao niz bradu i vrat.<br />
Ali eto, sada više nema ni duda, ni bake, i<br />
sve to postoji samo još u bledom sećanju.<br />
Ponekada sam se sa prijateljima šunjao uz obalu Orljave,<br />
koja je u to vreme bila još prilično bistra.<br />
I pošto tada još nisam poznavao zakonitosti zločina i kazne,<br />
pecao sam izbezumljene ribe,<br />
koje su se grčevito borile za svoj život.<br />
Puno toga se od tada promenilo;<br />
čak i ime moje osnovne škole.<br />
Ali, kroz prozore samostana,<br />
preko zida školskog dvorišta,<br />
još uvek dopiru molitve sestara milosrdnica.<br />
Sećam se kako su me podučavale<br />
190
da ću pevanjem tih molitava<br />
svoje grehe milostivo prebaciti<br />
na Gospodina Isusa Hrista.<br />
Ali ja čak ni tada nisam verovao u tu iluziju.<br />
Oduvek sam nekako znao -<br />
da je svaki čovek odgovoran za svoje grehe,<br />
za svoj zločin, i za svoju kaznu.<br />
Moja nostalgična šetnja Požegom i vremenom,<br />
dovodi me do Starog grada,<br />
gde pokušavam da zamislim kako su izgledali<br />
njegovi stanovnici od pre nekih pet stotina godina,<br />
kao i utvrñenje koje su Turci bespoštedno spalili do temelja.<br />
Tu i tamo, još uvek mogu da se vide ostaci zidova,<br />
koji strše iz zemlje, kao slomljene kosti iz zarasle rane.<br />
Rana je već odavno zarasla,<br />
ali kosti ne dozvoljavaju da mine sećanje<br />
na davno počinjenu tragediju.<br />
Sa toga mesta mi se pruža pogled na Požešku goru,<br />
koja je, zajedno sa ostalim planinama ovoga kraja,<br />
nekad bila tek malo ostrvo u Panonskom moru.<br />
A mnogo vekova pošto se more povuklo,<br />
došli su Rimljani, i nazvali ovaj kraj Valis Aurea (Zlatna dolina).<br />
U mislima mi se proteže akvarelni pejzaž prekrasnih boja,<br />
sav mirisan od cvetnog polena iz Zlatne doline...<br />
“Hm; oprostite što smetam, ali moram da počistim ovde.”,<br />
iz sanjarenja me je probudio glas čistača požeških ulica.<br />
“Znate, ovde se već godinama ništa nije promenilo.<br />
Ljudi još uvek svugde bacaju ñubre.”<br />
“Da. U pravu ste”, rekoh.<br />
“Ovde se već godinama zapravo ništa ne menja,<br />
osim imena na nadgrobnim spomenicima.<br />
Svim ljudima se dešava jedno te isto.<br />
Rode se, ostare, umru i padnu u zaborav,<br />
kao da ih nikada nije ni bilo.<br />
A izmeñu roñenja i smrti - žive u iluziji,<br />
poistovećujući se sa mestom u kome su roñeni.”<br />
Čistač je verovatno pomislio da sam neki psihološki slučaj,<br />
pa je samo mahnuo glavom, pogledavši me sažaljivo;<br />
i gurajući svoja kolica, ode da čisti ulice grada,<br />
u kome se nikada ništa ne menja.<br />
Požega, 02/09/04<br />
191
U Hrvatskoj ne živim još od 1993. godine, kada sam se oženio i otišao sa<br />
ženom u Švedsku. Od tada smo (pored Švedske) živeli još i u Engleskoj,<br />
Austriji, Severnoj Irskoj i Republici Irskoj. Pa ipak, svakog leta smo dolazili u<br />
Hrvatsku da posetimo svoje roditelje i prijatelje. Mnogo je umetnika koji svoj<br />
rodni kraj na neki način oslikaju u svojim slikama, svojoj poeziji, svojim<br />
kompozicijama, itd. Ali otkako sam postao vaišnava, moja vizija života, sveta<br />
oko sebe, pa tako i rodnog kraja - korenito se promenila. Nostalgija,<br />
temeljena na neznanju i sentimentalizmu, nestala je iz moga srca još odavno.<br />
Kad god posetim svoj rodni kraj, više nego igde drugde, vidim kako vreme i<br />
zakoni materijalne prirode ubiru svoj danak. Neke ulice kojima prolazim,<br />
gotovo i da ne poznajem; jer na mestima gde su nekada stajale stare, ali<br />
ipak za oko lepe zgrade, sada su podignute ružne, moderne grañevine, koje<br />
ostavljaju duboki utisak monotonije. Prilikom svake moje posete, roditelji me<br />
obaveste o svim poznanicima koji su umrli; a neke školske drugove i bivše<br />
prijatelje razaznajem tek kao kroz izmaglicu.<br />
(Ja sam zapravo napustio Požegu još 1983. godine, kada sam otišao u<br />
vojsku u Niš, a odmah zatim na studiranje u Beograd). Dvadeset i tri godine<br />
su sasvim dovoljne da poprilično izmene crte nečijeg lica, kao i ostala telesna<br />
obeležja. Ali ipak, i pored mog duhovno-filozofskog pogleda na svet, rodni<br />
kraj budi neke stare sne, sećanja na iskušenja, ludorije i maštanja.<br />
Čitav ovaj svet je zapravo naš ‘rodni kraj’. Jednom se rodimo u nekoj<br />
državi, na nekom kontinentu, na nekoj planeti, u nekom telu... pa onda opet<br />
u nekim drugim okolnostima. I sve tako, dok se jednoga dana ne zapitamo:<br />
“Hej, čekaj malo, tu je nešto pogresno! Čemu sve to vodi? Koji je smisao<br />
života?” Za onoga ko je pronašao odgovore na ta pitanja, rodni kraj je samo<br />
usputna stanica, na putu koji vodi do... gde? To zavisi od našeg izbora.<br />
Kužni pil je spomenik podignut u sećanje na umrle od kuge, koja je harala<br />
požeškim krajem pre nekoliko vekova. Nalazi se na Trgu Svetog Trojstva.<br />
Usput rečeno, izgleda da će planine oko Požege ponovo da postanu ostrva,<br />
kao u vreme Panonskog mora. Globalno (svetsko) povećanje temperature<br />
više nije samo naučna teorija, već nagoveštaj jedne veoma crne realnosti.<br />
Nalazimo se na početku klimatskog haosa. Procenat CO2 (ugljen dioksida) u<br />
vazduhu se popeo sa ugodnih 280 p.p.m. (parts per million – delova po<br />
milionu) na 380 p.p.m, što znači da se sunčevi zraci više ne vraćaju tako lako<br />
u nad-atmosferski prostor, već se zadržavaju na površini Zemlje, i stvaraju<br />
neprirodno povećanje svetske temperature.<br />
Naučnici predviñaju da će se, zbog nesmanjene potrošnje fosilnih goriva<br />
(ugalj, nafta i naftini derivati), u doglednoj budućnosti koncentracija ugljen<br />
dioksida popeti na opasnih 450 p.p.m.<br />
Koje su posledice toga? Površina sušnih predela se udvostručila od ‘70-tih<br />
godina. Pustinje se šire, i sve je manje obradivog zemljišta, naročito u<br />
širokom pojasu oko ekvatora. Polarni led se topi, i podiže nivo svetskih mora<br />
i okeana. <strong>Samo</strong> led sa Greenlanda može da podigne nivo mora za 6 metara, a<br />
da ne govorimo o otopljenom Antarktiku, koji bi mogao da podigne nivo mora<br />
za 65 metara! Ovo ukazuje na budući (manje-više totalni) potop mnogih<br />
ostrvskih država, i priobalnih kontinentalnih područja. Neki ljudi su već<br />
započeli sa evakuacijom, jer kako stvari stoje, ljudi će morati da se zguraju<br />
192
na manju površinu kopna. Od osam najvećih svetskih gradova, sedam se<br />
nalazi na obali mora, ili velike reke, koja lako može da poplavi, i to ne samo<br />
privremeno, već trajno. Relativno nedavno smo imali prilike da vidimo sličan<br />
dogañaj, odigran u New Orleansu.<br />
Da stvar bude još gora, povećanje temperature svetskih mora pospešuje i<br />
ubrzava stvaranje uragana i tajfuna. Primetite da se u zadnjih pet godina<br />
naglo povećao broj uragana, koji dostižu brzinu i do 290 km/h, naročito u<br />
Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan od mogućih razloga za to je taj, što<br />
iako SAD sačinjavaju samo 5% svetskog stanovništva – odgovorne su za ¼<br />
proizvodnje CO2 u svetu. Zbog globalnog povećanja temperature, do sada su<br />
već sa lica zemlje zbrisane na stotine vrsta flore i faune. (Gore navedeni<br />
statistički podaci objavljeni su u Time magazinu, 03. aprila ‘06).<br />
193
194
Vremeplov<br />
Ako bi postojao neki vremeplov,<br />
zamolio bih ga da me kao iglu provuče<br />
kroz dane, mesece i godine -<br />
pa da me vrati četrdeset godina u prošlost,<br />
i ostavi usred jedne džungle, obrasle<br />
neboderima, mostovima, avenijama i širokim trgovima.<br />
Otrčao bih do Tompkins Square-a,<br />
progurao se kroz gomilu hipija,<br />
i bacio se opružen na travnjak ispred Šrila Prabhupada,<br />
koji svira karatale 37 , i svojom čarobnom pesmom<br />
prodire u srca usnulih šetača.<br />
On bi, sigurno, sa osmehom položio ruku na moju glavu,<br />
i ispunio me bujicom čarobne energije.<br />
Vreme bi za mene tada stalo,<br />
a ja bih, sa suzama u očima,<br />
plesao i plesao, nošen vihorom duhovnog zanosa.<br />
Dublin, 08/12/06<br />
Da, zaista; kada bih samo mogao - vratio bih se četrdeset godina unazad,<br />
da lično sretnem Šrila Prabhupada. On je bio izuzetno specijalan svetac, čije<br />
su slave i zasluge još uvek prilično nepoznate u svetu. Šrila Prabhupada je<br />
započeo svoje propovedanje tako što je u New Yorku, na Tompkins Square-u,<br />
sedeo na travnjaku, svirao karatale, i duboko uronjen u meditaciju na Krišnu<br />
i instrukcije svog duhovnog učitelja - pevao Hare Krišna maha-mantru.<br />
Tompkins Square je bilo popularno okupljalište hipija, od kojih su mnogi<br />
postali zainteresovani za duhovnu nauku o Bogu, onakvu kakvu je Šrila<br />
Prabhupada propovedao.<br />
U komentaru na pesmu Pred put, već sam ukratko objasnio neke detalje i<br />
značajnosti iz njegovog života, a sada želim da dodam i nešto više. Tekst koji<br />
sledi je sastavljen od delova eseja o Šrila Prabhupadu, koji je napisao<br />
američki autor Mr. Stephen Knapp.<br />
U Brahma-vaivarta Purani, u razgovoru sa Ganga Devi, Gospodin Krišna<br />
opisuje da će da se, 5000 godina nakon početka Kali-yuge, Njegov mantraupasaka,<br />
veliki svetac i obožavalac Krišninih svetih imena – pojavi, i širi slave<br />
Hare Krišna maha-mantre, ne samo u Indiji, već i po čitavom svetu.<br />
Gospodin Krišna objašnjava da će, pomoću pevanja Njegovih svetih imena,<br />
čitav svetda se produhovi, i da će ljudi da postanu Njegovi obožavaoci,<br />
uključeni u process predanog služenja Njega samog. Na ovaj način, Gospodin<br />
Krišna je prorekao pojavu izuzetno moćnog vaišnave, koji će, po čitavom<br />
svetu, da proširi slave Njegovih svetih imena.<br />
37 Vrsta cimbala.<br />
195
Čak i u Šri-Caitanya mangali, koju je 1537. godine napisao Šrila Locana<br />
Das Thakura, Gospodin Šri Caitanya je prorekao pojavu duhovno<br />
opunomoćenog vaišnave, koji će da rasprostrani sankirtana 38 pokret po<br />
čitavom svetu: “Pošto želim da preplavim čitav svet pevanjem Krišninih<br />
svetih imena, Ja ću lično da propovedam u Indiji, i preplavim je sankirtana<br />
revolucijom, a moj senapati-bhakta (veliki vaišnavski voña) će da propoveda<br />
u mnogim drugim državama i preplavi čitav svet pevanjem Hare Krišna<br />
maha-mantre.”<br />
Kasnije, početkom 19. veka, Šrila Bhaktivinoda Thakura je prorekao u<br />
svom magazinu Sajjana-tošani (u članku pod nazivom Nityananda Surydoy -<br />
“Uskoro će doći vreme, kada će se pevanje Krišninih svetih imena čuti u<br />
Engleskoj, Francuskoj, Rusiji, Nemačkoj i Americi.”<br />
Evo popisa nekih Šrila Prabhupadovih neponovljivih dostignuća.<br />
• 1965. godine, Šrila Prabhupada je, po prvi put, otputovao van Indije, da<br />
bi ispunio želju svog duhovnog učitelja. Na svom putovanju parobrodom,<br />
doživeo je dva srčana udara. U Ameriku je doputovao sa svega $8 u džepu.<br />
• Već nakon godinu dana mukotrpnog propovedanja u New Yorku, uz<br />
pomoć grupice svojih učenika - osnovao je ISKCON (International society for<br />
Krishna consciousness / Meñunarodno društvo za svesnost Krišne). Po prvi<br />
put u istoriji, dogodilo se da je Krišnin bhakta uspešno trenirao ne-Indijce u<br />
striktnoj disciplini vaišnavizma.<br />
• Zvanično je inicirao otprilike pet hiljada učenika, koji su predstavljali<br />
veliku raznolikost u nacionalnostima, rasama, etničkim korenima, religioznim<br />
tradicijama, društvenim statusima, i obrazovanju.<br />
• Osnovao je 108 Krišninih hramova na šest kontinenata, uspostavio<br />
obožavanje Božanstava u svakom hramu, i istrenirao svoje učenike o procesu<br />
obožavanja.<br />
• Započeo je tzv. “Sunday feast” (nedeljne gozbe), besplatno deljenje<br />
prasadama (produhovljene vegetarijanske hrane) milionima ljudi, u svim<br />
svetskim ISKCON centrima.<br />
• Osnovao je “Food for Life” (Hrana za život) program, koji se sastoji od<br />
besplatne distribucije prasadama širom sveta, siromašnim ljudima,<br />
beskućnicima, sirotištima, bolnicama u ratom pogoñenim zemljama, itd.<br />
• Stvorio je prvi lanac vegetarijanskih restorana u svetu.<br />
• Svakodnevno je davao lekcije na temu filozofije svesnosti Krišne. Preko<br />
2200 tih lekcija je snimljeno i pohranjeno u arhivu. Danas su na raspolaganju<br />
u obliku DVD, VCD, i MP3 formata.<br />
• Vodio je na stotine nezvaničnih razgovora o nauci i filozofiji svesnosti<br />
Krišne sa svojim učenicima, prijateljima i gostima (naučnicima, sveštenicima,<br />
novinarima, itd). Preko 1300 tih razgovora je snimljeno, i pohranjeno u<br />
arhivu.<br />
• Snimio je dvadeset i četiri albuma drevne duhovne muzike.<br />
• Izdavao je mesečni magazin Back to Godhead (koga je započeo sam, još<br />
38 Duhovna revolucija, koja je temeljena na pevanju Hare Krišna maha-mantre, i<br />
propovedanju nauke o Krišni.<br />
196
1944. godine). Taj magazin još uvek izlazi, sve do današnjeg dana. Ureñuju<br />
ga Šrila Prabhupadovi učenici i sledbenici, a može da se, na engleskom<br />
jeziku, naruči preko Internet stranice www.krishna.com. Na vrhuncu svoje<br />
cirkulacije, sredinom ’70-tih godina, svaki broj magazina je bio prodavan u<br />
milion primeraka širom sveta.<br />
• Dao je da se sagrade veliki hramovi u Bombayu i Vrindavani. Takoñe je<br />
osnovao duhovni grad u Mayapuru. Svi su postali mesta hodočašća od<br />
internacionalnog značaja. Sve do današnjeg dana, milioni ljudi iz čitavog<br />
sveta dolaze da posete ta mesta hodočašća.<br />
• Osnovao je “Bhaktivedanta Institute”, sa ciljem popularizovanja nauke o<br />
Krišni u naučnim i filozofskim krugovima. Na taj način je uputio mnoge<br />
svetski poznate akademike u osnove nauke o samospoznaji.<br />
• Osnovao je “Bhaktivedanta Swami Charity Trust”, sa ciljem očuvanja i<br />
renoviranja svetih mesta vezanih za pojavu i aktivnosti Šri Caitanye<br />
Mahaprabhua.<br />
• Osnovao je komune na farmama, podučavajući princip “jednostavan<br />
život, visoko razmišljanje”, naglašavajući važnost zaštite krava, i život u<br />
harmoniji sa Bogom i prirodom.<br />
• Trenirao je svoje učenike o kompleksnim temama menadžmenta,<br />
filozofije i privatnih problema - u više od 6000 pisama, od kojih je većina<br />
sačuvana u arhivu (i koja su štampana u obliku šest knjiga).<br />
• Uprkos svom poodmaklom dobu, spavao je samo oko četiri sata dnevno,<br />
kako bi imao što više vremena da posveti aktivnostima širenja duhovne<br />
nauke o Krišni (onako kako je već prorečeno pre više od 5000 godina).<br />
Obično bi ustao oko 2 sata ujutru, zatim bi nakon kupanja i meditacije<br />
započeo sa prevoñenjem i pisanjem knjiga. Napisao je preko 50 knjiga na<br />
temu duhovne nauke o Krišni, koje su do danas prevedene na više od 60<br />
različitih jezika.<br />
Mnogi poznati akademici i profesori sa vodećih svetskih univerziteta,<br />
pohvalili su Šrila Prabhupadov literarni doprinos. Encyclopaedia Britannica je<br />
izjavila da su njegovi obimni prevodi sa izvornog sanskrita, i njegovi<br />
komentari, - “zapanjili literarne i akademske krugove u svetu.” Taj podvig je<br />
još značajniji zbog činjenice - da su prevodi i komentari bili na engleskom<br />
jeziku, koji nije bio njegov maternji jezik.<br />
• 1972. godine je osnovao “Bhaktivedanta Book Trust” (BBT), sa ciljem<br />
masovne proizvodnje svojih knjiga. Do 1976. godine, 55.000.000 knjiga je<br />
bilo štampano na 25 jezika. Za jedno štampanje Bhagavad-gite, bilo je<br />
potrebno 76 železničkih vagona, da prevezu potrebnu količinu papira.<br />
• Od 1965. do 1977. godine je obišao svet četrnaest puta.<br />
• Vešto je upravljao ISKCON-om, jednostavno svojim ličnim posetama i<br />
pismima, gotovo bez korišćenja telefona.<br />
197
198
Zatvorski blues<br />
U zatvoru je košmar.<br />
Ima nas svakakvih.<br />
Dok koračam dugim hodnikom,<br />
sa leve i desne strane, iza rešetaka,<br />
oglašavaju se ribe, zveri i ljudi.<br />
Čak su se i biljke našle iza brave.<br />
Orhideja se buni što su je nabili<br />
uz kaktus koji je bode,<br />
pa zato vrišti, baš kao i meduza,<br />
kojoj je slon nagazio na pipak.<br />
Meñu ljudima nema više reda.<br />
Još je i gore.<br />
Iz njihovih ćelija se širi nepodnošljivi<br />
smrad hemijske industrije.<br />
Ostali zatvorenici se bune,<br />
i žele da ljudi budu prebačeni<br />
u neki drugi zatvor<br />
(jer prave previše buke koljući se meñusobno).<br />
Ali nevidljivi čuvari ne mare za proteste<br />
uznemirenih zatvorenika.<br />
Zveckaju svojim teškim ključevima,<br />
i iznose mrtva tela u krematorijum.<br />
Nepodmitljivi su, nepogrešivi i neumorni.<br />
Pa ipak, pustili su nekolicinu nas, da se<br />
(zbog dobrog ponašanja)<br />
prošetamo hodnikom, i protegnemo noge.<br />
Meni se više ne vraća u ćeliju,<br />
čak ni u onu sa zlatnim rešetkama.<br />
Znam kako da pobegnem odavde.<br />
Neko mi je dao mapu,<br />
sa označenim tajnim izlazom.<br />
Već osećam - miris slobode...<br />
Kostrzyn, 29/07/06<br />
Ova pesma je napisana u stilu poezije tzv. ‘Beat Generacije’, koja je bila<br />
popularna u Sjedinjenim Američkim Državama krajem ‘50-tih, i početkom<br />
‘60-tih godina. Najistaknutiji pesnici ‘Beat Generacije’ su bili Allen Ginsberg i<br />
Peter Orlovsky, koji su nalazili inspiraciju u mudrosti istočnjačkih kultura, i<br />
koristili svoju poeziju kao protest protiv rata u Vijetnamu, i svih ratova<br />
uopšteno.<br />
Čitav ovaj svet je jedan veliki zatvor, tj. popravni dom, za pobunjenike koji<br />
su, nekad davno, poželeli da uživaju odvojeno od Krišne. I samo da bi nam<br />
199
omogućio ispunjenje sebičnih želja – Krišna je stvorio ovaj svet, baš kao što<br />
neka država sagradi zatvor za kriminalce. Mnogi kriminalci možda i ne veruju<br />
u državne zakone, ali ipak, ako se ogluše o njih i prekrše ih, svesno ili<br />
nesvesno – sasvim je sigurno da će završiti u nekoj od zatvorskih ćelija. U<br />
ovoj pesmi se Krišnini zakoni uporeñuju sa nevidljivim zatvorskim čuvarima.<br />
To su beskompromisni zakoni karme, akcije i reakcije (kazne i nagrade). Bez<br />
obzira na to - da li neko u njih veruje ili ne – ipak je podložan njihovim<br />
uticajima.<br />
U mnogim zatvorima se zatvorenicima dodeljuju ćelije sa odreñenim<br />
(ne)kvalitetom životnih uslova, u skladu sa težinom izvršenih kaznenih dela.<br />
Pa tako na primer, neko završi u tamnoj i skučenoj samici, neko u ćeliji sa<br />
drugim zatvorenicima, sa kojima može da igra šah, a neko pak može da<br />
dobije svoju vlastitu ćeliju, sa televizorom i pogledom na more (i sa visokom<br />
bodljikavom žicom ispred prozora). Ali ipak, svi se zatvorenici nalaze u<br />
velikom zatvoru materijalnog sveta, i već vekovima prelaze iz jedne vrste<br />
ćelija u druge – sve dok jednoga dana ne počnu da ozbiljno slede uputstva<br />
‘tajne’ mape, koja im je sve vreme na raspolaganju. Ta mapa predstavlja<br />
Krišnina uputstva za izbavljenje, koja se nalaze zapisana u vedskoj<br />
književnosti.<br />
Kada u ovom tekstu pominjem ‘ovaj svet’, pri tome ne mislim samo na ovu<br />
planetu na kojoj živimo, čak ni na samo ovaj univerzum u kome se nalazimo<br />
– već mislim na sve materijalne univerzume, koji su ispunjeni ogromnim<br />
brojem planeta, na kojima se teškoće materijalne prirode neprestano<br />
smenjuju jedna za drugom.<br />
Neko ko je bogat, lep, slavan i uspešan, može da misli kako je ovaj svet<br />
divan. On može da se uporedi sa zatvorenikom, koji se nalazi u privatnoj<br />
ćeliji sa zlatnim rešetkama, i mnogim pogodnostima za koliko-toliko udoban<br />
život unutar ćelije. Pa ipak, i takav zatvorenik je još uvek samo zatvorenik,<br />
čije su aktivnosti jako ograničene (i zato pati). Meñutim, bez obzira koliko je<br />
neko bogat, slavan i uspešan, ipak je podložan zakonima materijalne prirode<br />
(roñenje, bolesti, starost, smrt...).<br />
I zato, sa duhovne tačke gledišta – gotovo i da nema neke razlike izmeñu<br />
kralja i prosjaka. Obojica se nalaze u istom zatvoru, i može da se desi da<br />
nakon smrti - zamene ćelije u kojima se trenutno nalaze.<br />
200
201
Zvezdana prašina<br />
Evo me.<br />
Izašao sam iz svog grubog materijalnog tela.<br />
Znao sam da će to da se pre ili kasnije dogodi, ali ne paničim, jer se ne<br />
osećam tako loše.<br />
Ne otvaram usta, ali čak i moje misli odjekuju u naizgled beskonačnom<br />
prostoru.<br />
Uh, novo i neobično iskustvo.<br />
Novo?<br />
“Ne, stari moj”, po prvi put otvaram usta, i pokrećem jezik, govoreći samom<br />
sebi, “već vekovima ovo doživljavaš, i onda opet zaboravljaš.”<br />
Moj glas mi se vraća kao odjek, ništa jače nego moje misli.<br />
Nema potrebe da se išta govori, kada me ionako niko ne čuje;<br />
dovoljno je da mislim.<br />
Aaaahhhh... šta sad?<br />
Plutam u prostoru, i oko sebe vidim samo svemir. U apsolutnoj tišini, sa svim<br />
njegovim galaksijama, planetama i zvezdama oko sebe.<br />
Hm... Dok sam još bio klinac u materijalnom telu, iz kog sam upravo izašao,<br />
sedeo bih, sećam se, nakon sutona, uz obalu mora<br />
(ili ponekad ležao na travi), i gledao u zvezde.<br />
Iste koje vidim sada.<br />
Ali, onda su mi drugačije izgledale.<br />
Mislio sam da se i ja, i čitav svet - nalazimo unutar mračnog plašta, koji po<br />
sebi ima rupice, i da su zvezde zapravo tek svetlost<br />
koja prodire kroz rupice tog plašta.<br />
Nikada mi nije palo na pamet da razmislim - otkud uopšte ta svetlost dolazi,<br />
koji je njen izvor.<br />
Uvek sam bio zadovoljan vizijom svemirskog plašta, jer sam se bojao čak i da<br />
razmišljam o beskonačnosti prostora koji se nalazi izvan njega.<br />
Oh, kako su samo ta dečja razmišljanja bila glupa i naivna, baš kao i moj<br />
pokušaj da sada odredim svoje koordinate.<br />
Hej, gde se ja uopšte nalazim, i koliko dugo će sve ovo još da traje? (upitao<br />
sam se, po prvi put otkako sam se našao u ovoj situaciji).<br />
Da li je ovo tek snoviñenje koje Gospodin Antaryami 39 nameće mom umu?<br />
A zašto bi On to meni učinio?<br />
On sigurno ima i bolje načine da mi pokaže kako ja nisam ovo telo; da nisam<br />
muško, da nisam zemljanin...<br />
Aaaahhh, pa da; sad’ se sećam!<br />
Pokušavao je On to meni da objasni i ranije, na drugačije načine, samo Mu to<br />
nije polazilo za rukom.<br />
Ne zbog toga što On nije imao tu moć, već zbog toga što je moje srce bilo<br />
puno materijalnih želja.<br />
39 Paramatma, Nad-duša.<br />
202
“Zašto ljudi upošte kažu: ‘srce’, kad bi trebalo da kažu: ‘um i čula?’”<br />
... po drugi put sam otvorio usta, i izrekao svoju misao.<br />
Ali kome ja uopšte govorim?<br />
Sam sam.<br />
I počinje da me biva strah.<br />
Ova samoća je dosadna, baš kao i odjekivanje mojih misli.<br />
Treba nešto da učinim... Ali šta?<br />
Upravo sam pokušao da sklopim ruke, ali one su prošle jedna kroz drugu.<br />
Ooooooh, ne!<br />
Postao sam bestelesni astral! (Strah me je i da pomislim na onu reč od tri<br />
slova, od kojih je srednje slovo ‘u’).<br />
Hej, sada znam šta treba da uradim.<br />
Krišna!<br />
Jedino On može da mi pomogne.<br />
Prizovi ga, Vrišabha, izgovaranjem Njegovih svetih imena; samo, za razliku<br />
od prethodnog – ovog puta slušaj!<br />
“Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna, Krišna, ...” Po prvi put sam ispunjen<br />
zadovoljstvom zbog jeke mojih reči; ali one se na žalost, pretapaju sa jekom<br />
mojih misli, i sve postaje nejasna kakofonija mojih reči i misli.<br />
Kad već ne ide kako treba, možda je bolje da umuknem, i ništa ne mislim, pa<br />
da barem ‘uživam’ u odjecima apsolutne tišine.<br />
...Ma, ne mogu,a da baš ništa ne mislim.<br />
Evo, bar sam se setio sedamnaeste mantre iz Išopanišade.<br />
“Vayur anilam amrtam, athedam bhasmantam šariram, om krato smara<br />
krtam smara...”<br />
“Napokon, napokon Vrišabha!” iznenada se javio dobro poznati glas, koji me<br />
je trgnuo iz misli.<br />
“To smo čekali. Da se obratiš Gospodinu Krišni za pomoć, i da počneš da<br />
izgovaraš Njegova sveta imena.”<br />
Hej, ko je to? Gde je?<br />
Otkuda dopire taj glas?<br />
Otkako sam ga čuo, moje misli su prestale da odjekuju u prostoru.<br />
Okrenuo sam se oko sebe, i, na moje zaprepašćenje, i ogromnu radost – na<br />
priličnoj udaljenosti od mene, ali ipak dovoljno blizu da mogu da ih<br />
prepoznam – stajali su Šrila Prabhupada, Goswamiji iz Vrndavane, Narottama<br />
das Thakur, Šrinivas acarya 40 , i neki drugi vaišnava-acarye, koje sam slavio<br />
još dok sam bio u telu.<br />
Iz njih se širila duhovna svetlost, dok su lebdeli u meñuplanetarnom prostoru<br />
sažaljvo me gledajući.<br />
Oči su mi se ispunile suzama, a srce osećanjima zahvalnosti i ljubavi.<br />
Šrila Prabhupada je govorio u ime svih njih.<br />
Rekao je: “Ti si zapravo još uvek povezan sa svojim materijalnim telom.<br />
40 Acarya znači - onaj koji podučava vlastitim uzornim ponašanjem. To je titula koju<br />
dobijaju neke veoma napredne vaišnave.<br />
203
Sada imaš dve mogućnosti - da se vratiš u telo, i nastaviš sa svojim<br />
aktivnostima, ili da poñeš sa nama i zaboraviš na sve što ostaje iza tebe.<br />
Odluči se!”<br />
Ne samo da su njihove oči bile uprte u mene, nego sam odjednom shvatio da<br />
su planete i zvezde - osobe koje me posmatraju sa iščekivanjem.<br />
Sva tri sveta; bhur, bhuva i svah, gledali su u mene; a ja?<br />
Ja sam pomislio - kako sam napokon postao središte univerzuma.<br />
Ali ta činjenica me nije baš previše radovala, jer se od mene nešto očekivalo.<br />
Razmišljao sam.<br />
Dugo. Gotovo večnost.<br />
Svi su i dalje strpljivo čekali moju odluku.<br />
Bilo mi je drago što moje misli više nisu odjekivale u prostoru, jer bi se<br />
osramotio pred čitavim univerzumom.<br />
Polako sam podigao glavu i izjavio: “Odlučio sam!”<br />
Već u sledećem trenutku osetio sam kako mi krv polako ističe<br />
iz povrede na glavi.<br />
Na sedištima i podu su se nalazile krhotine raspadnutog prednjeg stakla.<br />
Sećanje je počelo da mi se vraća.<br />
Kroz um mi je na brzinu prošla slika automobila koji izleće iz krivine, udara u<br />
drvo... i onda mrak.<br />
Vrata sa moje strane nisu mogla da se otvore.<br />
Izašao sam kroz otvor na krovu.<br />
Iako je izgledalo kao da je auto ipak prošao gore od mene,<br />
još uvek je mogao da se kreće.<br />
Polako sam se vozio u smiraj dana, niz vijugavi seoski put, krećući se prema<br />
crvenom zalazećem Suncu, dok se zvezdana prašina iza mene polako slegala<br />
na tlo.<br />
Imao sam o čemu da razmišljam.<br />
Ostavio sam svoje dobronamernike da me i dalje čekaju, na jednoj<br />
svemirskoj poljani u ovom univerzumu.<br />
Dublin, 17/05/02<br />
Ova priča nije istinita. To je bio samo moj san. Ali ipak, vrlo interesantan,<br />
zar ne? Na samom početku sam pomenuo izlazak iz grubog materijalnog tela.<br />
Da bi se bolje razumela ova priča, potrebno je da se zna da postoje - dva<br />
materijalna tela sa kojima smo povezani. Prvo, grubo materijalno telo, je ono<br />
sa čime se obično identifikujemo. Zbog njega se nekada smatramo ženom, a<br />
nekada muškarcem. Roñenje tela u odreñenoj državi uslovljava iluzorni<br />
osećaj nacionalne ili religijske pripadnosti.<br />
Nema potrebe da previše objašnjavam fenomen grubog materijalnog tela.<br />
O njemu je već napisano na hiljade raznih knjiga. Zbog njega bolujemo, zbog<br />
njega patimo, i zbog njega ponekada uživamo u materijalnim užicima. Drugo,<br />
suptilno ili astralno telo, sastoji se od tri dela. Od uma, inteligencije i lažnog<br />
ega. (O tome sam već ranije nešto napisao).<br />
Bhur, bhuva i svah su sanskritski nazivi za tri planetarna sistema (niži,<br />
srednji i viši).<br />
204
205
Život je lep (kad Sunce sija nama)<br />
Kada zazimi, i snegovi zaškripe pod nogama,<br />
dah se zaledi, i srce stegne od boli...<br />
Kada Sunce zaprži žarkim zracima, a krv uzavre u venama,<br />
blato se skori, i treperavi vazduh isuši pluća...<br />
Kada se nebo otvori, i zaplače bujicama kiše,<br />
reke podivljaju, izañu iz svojih korita i ostave pustoš...<br />
Kada se okeani uznemire, pa se razmašu svojim talasima,<br />
i povuku na dno sve što im nije sveto...<br />
Kada vatra poludi, i zapalaca svojim plamtećim jezicima,<br />
pa za sobom ostavi samo garež i dim...<br />
Kada se vetrovi raspamete, pa zaplešu vrtoglavo kolo,<br />
i zavitlaju u nebo sav znoj trudbenika...<br />
Kada oblaci zaurlaju, a munje i gromovi zaigraju kao divlje sablje,<br />
i nateraju strah u kosti čak i najhrabrijima...<br />
Kada Zemlja zagrmi svojom utrobom i uzdrma planine,<br />
a gradovi se sruše kao kule od peska...<br />
Kada boleštine pobegnu iz svojih tamnica, i prohuje svetom,<br />
pa za sobom ostave samo agoniju i plač...<br />
Kada oranice zaspe, i zadrže seme u sebi,<br />
pa ti siromaštvo i glad ogloñu kosti...<br />
...Tada ne huli Stvoritelja zbog kazne koju zaslužuješ.<br />
Kada sve to proñe, suze će ti se brzo osušiti sa lica,<br />
i ponovo ćeš da utoneš u carstvo svog iluzornog raja.<br />
Sve će opet da postane sunčano kao i ranije,<br />
a ti ćeš i dalje da veruješ - da je život lep.<br />
Dublin, 19/12/05<br />
Bolje je videti crnu istinu, nego živeti u ružičastim iluzijama. Jer, samo onaj<br />
ko uvek vidi istinu, ima mogućnost da uzde svoje sudbine drži u vlastitim<br />
rukama. Oni koji se voze na kočiji koju vuku razuzdani šareni konji iz snova –<br />
neminovno završe u glibu, kojeg nisu očekivali. Ali, tada bude već prekasno.<br />
Mnogo je onih koji ne nauče svoju lekciju čak ni nakon teške i mukotrpne<br />
škole života. Za čudo, ogroman broj ljudi misli kako je život ipak lep. Spremni<br />
206
su da vide samo svetlu stranu života, dok provode svoje vreme uživajući u<br />
brzim sportskim automobilima, sunčajući se na egzotičnim plažama, gledajući<br />
ljubavne filmove, itd.<br />
Ali, sečivo smrti neprestano lebdi nad vratom, i neizvesno je kada će da<br />
zamahne. Da li je ovo pesimizam ili realizam? Ako ste zdravi, mladi, lepi i<br />
bogati, reći ćete – pesimizam. Ako pak ležite u bolesničkoj postelji, dok vam<br />
bolesti razaraju telo, reći ćete – realizam. Vreme ne bira svoje žrtve; na kraju<br />
zadavi svakoga – bilo da smo pesimisti, optimisti ili realisti. Često nam vreme<br />
ne ostavlja priliku da izaberemo kako i kada ćemo da ‘otplešemo svoj zadnji<br />
ples’. Nekima se to dogodi u eksploziji aviona, nekima u automobilskoj<br />
nesreći, nekima od ruke kriminalaca, a nekima, pak, usled prirodnih<br />
vremenskih nepogoda, itd.<br />
Često ljudi pitaju: “Kako to da se vi Hare Krišna ljudi tako lako odričete<br />
svetovnih uživanja?” Znate, veoma je teško biti motivisan za uživanje<br />
ovozemaljskih zadovoljstava, i u isto vreme biti svestan prolaznosti, i<br />
kratkotrajnosti materijalne sreće, kao i krhkosti materijalnog tela. Ljudi<br />
obično ne vole da misle o tim stvarima, tj. izbegavaju da pogledaju istini u<br />
oči. Rat neprestano traje. Ako ne protiv krvoločnog neprijatelja naoružanog<br />
opasnim oružjem, onda bar protiv prirodnih nepogoda, koje se javljaju kao<br />
reakcija na veliku količinu loše kolektivne karme.<br />
Sada, na kraju ove knjige, želim da vas upoznam sa jednim važnim delom<br />
svoje ličnosti. Ja sam istovremeno veliki optimista i realista. Meñutim, moj<br />
optimizam nije zasnovan na materijalizmu, već na duhovnosti. Sa<br />
zadovoljstvom mogu da kažem za sebe - da sam istinski srećan, jer sam<br />
uključen (uglavnom) u aktivnosti koje Krišnu čine zadovoljnim.<br />
Proces bhakti-yoge je izuzetno moćan, i ako se pravilno praktikuje, ima<br />
sposobnost da rasprši i one najtananije iluzije o tzv. užicima materijalnog<br />
sveta. Ono što je važno za mene, jeste moje vlastito iskustvo - da proces<br />
funkcioniše, i da sam na pravom putu da konačno izañem iz začaranog kruga<br />
samsare – ciklusa rañanja i umiranja.<br />
Ne bih hteo da nakon čitanja ove knjige pomislite kako je proces bhaktiyoge<br />
(predano služenje Krišne) nekakav okrutan proces, koji zahteva<br />
ogromna materijalna odricanja. Istina je da odricanja ima, ali ona se odnose<br />
samo na grešne aktivnosti, koje konačno donose samo mizeriju, i koje nas<br />
sprečavaju da iskusimo istinska zadovoljstva koja dolaze sa duhovnog nivoa.<br />
Krišna nije nekakav okrutan Bog. On ne traži od nas da odbacimo sva<br />
materijalna zadovoljstva, već samo neka – ona grešna, a ostala da<br />
regulišemo. U krajnjoj liniji, najvažnije je da ponovo probudimo svoju dugo<br />
uspavanu ljubav prema Njemu, i da iz svog srca odagnamo požudu, pohlepu,<br />
mržnju, zavist, iluziju, ludilo i nekontrolisani gnev. Pa ako smo na pravom<br />
putu do tog cilja, Krišna sigurno neće da nas pošalje u pakao, ako se<br />
ponekada bavimo sportom ili nekim drugim hobijem, koji se ne protivi<br />
principima duhovnosti.<br />
Pošto u mojoj poeziji postoji dovoljno velike doze crnila i prividnog<br />
pesimizma, verovatno ste mogli da pomislite kako sam ja neki mrzovoljni<br />
pesimista, koji meditira u pećini. Daleko od toga. Osim što ozbiljno<br />
praktikujem proces bhakti-yoge, u (retko) slobodno vreme se bavim<br />
207
streljaštvom, stonim tenisom i odbojkom. A neki kažu i da imam dobar<br />
smisao za humor (koji baš niste mogli da primete na stranicama ove knjige).<br />
Ljudi obično vole da krive Boga za sve nevolje koje im se dešavaju u životu,<br />
kao one opisane u pesmi Život je lep. Umesto vlasitiog odgovora na takvu<br />
‘filozofiju’, predstavljam vam prevod razgovora sa gospoñom Anne Graham,<br />
koji se odigrao tokom popularne američke TV serije ‘Early Show’. Tema ove<br />
emisije je bila: ‘Da li je Bog kriv?’ Ne znam kada se taj razgovor odigrao, ali<br />
odgovor gospoñe A. Graham je univerzalan, i primenljiv u svako vreme.<br />
Pitanje voditeljke programa: “Zašto bi Bog dozvolio da se<br />
dogodi takva katastrofa, kao 11. septembra u New Yorku?”<br />
Odgovor: Uverena sam da je Bog bio podjednako tužan zbog<br />
toga, baš kao i svi mi ostali. Mi već toliko mnogo godina<br />
govorimo Bogu da ne zabada nos u naše želje; neka se gubi iz<br />
vlade, i naših života. Obzirom da je On vrhunski gentleman, On<br />
se tiho povukao. Kako možemo da očekujemo od Boga da nam<br />
da svoje blagoslove i zaštitu, kada smo tražili od Njega da nas<br />
ostavi na miru?<br />
Videvši nedavno toliko mnogo terorističkih napada, ubijanja u<br />
školama, itd, – ja verujem da je sve počelo kada se Madeline<br />
Murray O’Hare (koja je kasnije bila ubijena), pobunila protiv toga<br />
da se u američkim školama upućuju molitve Bogu, kao što je to<br />
bio običaj ranije. A mi smo se složili sa njenim predlogom. Zatim,<br />
neko odozgore je predložio da se u školama više ne čitaju<br />
nikakvi sveti spisi – spisi koji nam kažu da ne smemo da<br />
ubijamo, krademo, i da treba da volimo druge kao sebe i bližnje<br />
svoje… i mi smo se opet složili!<br />
Onda je Dr. Benjamin Spock rekao da ne smemo da tučemo<br />
svoju decu kada se loše ponašaju, ‘jer će njihova ličnost u<br />
razvoju da postane izopačena, što će onda da rezultira izuzetno<br />
štetnim nedostatkom samo-poštovanja’ (Njegov sin je kasnije<br />
izvršio samoubistvo). I onda smo mi rekli: ‘Ekspert na ovom<br />
polju psihologije - sigurno zna šta priča’… I opet smo se složili.<br />
Zatim je neko rekao da nastavnici u školama ne smeju da<br />
kažnjavaju (disciplinuju) našu decu - kada ona učine nešto loše.<br />
I tako je donešen zakon za učitelje da više ne sme da se<br />
interveniše kada deca učine nešto loše. Onda je opet neki<br />
‘ekspert’ rekao - da naše kćeri slobodno mogu da abortiraju ako<br />
žele. I to smo prihvatili bez pogovora, kao i kada su nam<br />
‘eksperti’ rekli - da svojoj deci treba da damo toliko mnogo<br />
kondoma koliko oni žele, ‘kako bi mogli zdravo i prirodno da se<br />
zabavljaju’. Nakon toga je neko rekao - da treba da publikujemo<br />
pornografske magazine, jer je to ‘zdrava stvar’, cenjenje<br />
ženskog tela (a sada već i muškog).<br />
Onda je neko napravio korak dalje, pa je publikovao slike gole<br />
dece, koje su kasnije završile i na Internetu. “To je OK da ljudi<br />
vide kako neki manijaci imaju seks sa decom!” Na to smo mi<br />
208
ekli: “OK. To je demokratija; svako ima pravo da uradi šta hoće,<br />
kako bi mogli da izraze svoje emocije. Religija i spiritualnost ne<br />
bi smele da zabadaju nos u nečiju privatnost, jer ljudi treba da<br />
imaju slobodu da učine ono što žele.”<br />
Narode, krajnje je vreme da se obratimo Onome koji boravi u<br />
našim srcima. Mi se pitamo - zašto većina ljudi nema savesti, i<br />
ne zna da napravi razliku izmeñu dobra i zla; zašto bez problema<br />
mogu da ubiju druge ljude koji im se jednostavno ne sviñaju,<br />
druge učenike iz svog razreda, ili same sebe... Ako ozbiljno<br />
analiziramo problem, možemo da doñemo do logičnog zaključka:<br />
žnjemo ono što smo i posejali!<br />
Žalosno je da se vidi kako ljudi olako svaljuju krivicu na Boga,<br />
i uporno odbijaju da shvate kako čitav svet klizi prema paklu,<br />
upravo zbog njihovih vlastitih aktivnosti. Žalosno je to koliko<br />
smo spremni da verujemo u ono što nam kažu novine ili<br />
televizija, a sumnjamo u ono što pišu sveti spisi. Žalosno je da<br />
čujemo nekoga kako kaže: “Ja verujem u Boga”, a istovremeno<br />
nastavlja da se povodi za svojim umom i željama. Zar nije čudno<br />
to - koliko smo spremni da sudimo drugima (čak i samome<br />
Bogu), a mrzimo kada drugi sude nama?<br />
Kada elektronskom poštom pošaljemo neke šale drugima, one<br />
se za kratko vreme rasprostrane kao požar - a kada probamo da<br />
pošaljemo nekome nešto o Bogu, ljudi se plaše da to podele sa<br />
drugima. “Nemam vremena da to čitam!”, “Kakva dosadna<br />
stvar!” Žalosno je da se vidi kako se nemoral, gadosti i<br />
vulgarnosti slobodno šire Internetom; a javne diskusije o Bogu,<br />
Njegovoj filozofiji, o smislu idealnog ljudskog života – brzo<br />
postaju potiskivane i zabranjene teme, u školi ili na poslu.<br />
Zar to nije čudno? Žalosno je to - da ljudi tokom nedeljne mise<br />
u crkvi pevaju pesme u slavu Boga i Njegovih izaslanika, a<br />
ostatak nedelje - njihova vera postane nevidljiva. Mislite da je to<br />
smešno?<br />
Eto kako se ljudi ponašaju kada doñe do praktične primene<br />
spiritualnosti; radije želimo da zauvek izbrišemo ovu temu sa lica<br />
Zemlje. Žalosno je to - da nam je više stalo do toga šta drugi<br />
misle o nama, nego do toga šta Bog misli. Zar ne?<br />
Odakle dolazi ta čudna sila, sila koja nas čini blokiranima kada<br />
želimo da ispoljimo svoju vlastitu božanstvenost prema svetu<br />
oko nas, prema onima koje navodno ‘volimo’? Šta se desilo vašoj<br />
izgubljenoj duši? Evo zašto smo neprestano nezadovoljni:<br />
Potiskujemo Boga iz svoga srca, i sakrivamo Ga od samih sebe.<br />
209
210
Život je reka<br />
Život je reka što brzo teče,<br />
i nikad ne znaš šta sutra nosi.<br />
Kad jednom priñeš okeanu smrti,<br />
uzvodno ne možeš, bez obzira ko si.<br />
Onda te preuzme vetar morski,<br />
pa se u visoke oblake digneš.<br />
Padneš k’o obična kapljica kiše;<br />
do nove reke ponovo stigneš.<br />
Pa opet tečeš; nose te struje,<br />
i vrte virovi sreće i tuge.<br />
Ne ideš kud hoćeš, plutaš kud moraš,<br />
jer vezan si nitima nebeske duge. 41<br />
Dok slediš svoje sebične želje,<br />
nose te talasi k’o trulu granu.<br />
I uvek moraš nizvodno ići,<br />
jer sve reke teku na jednu stranu.<br />
Nekad si na vrhu, nekada na dnu,<br />
a nizvodno dole čeka te slap.<br />
Onda se uskoro u okean sliješ,<br />
pa zatim ponovo - postaneš kap.<br />
Dublin, 18/09/06<br />
41 Nebeska duga predstavlja tri odlike materijalne prirode (neznanje, strast i vrlinu).<br />
O njima možete da pročitate na kraju komentara na pesmu - Rat nije gotov.<br />
211
Dodatak<br />
212
213
The war is not over<br />
‘An eye for an eye, a tooth for a tooth’;<br />
that was the law I used to live by.<br />
Unable to grasp the absolute truth,<br />
I could only let out my desperate cry.<br />
Revenge for a bad thought,<br />
and a bloody sword for crime.<br />
Many battles have been fought<br />
and many bodies lost to time.<br />
Steeped in illusion and nourished by pride;<br />
not much to gain, but so much to lose,<br />
I chose the devil to be my guide.<br />
He grabbed my neck and tightened the noose.<br />
But then one day, I bought a magical book,<br />
which told me I had been playing a sinful game.<br />
I had lived my life as if I were a spook;<br />
and that was my fault, there was no one to blame.<br />
Spoken by Krishna in days of yore,<br />
the book offered solutions and gave me relief.<br />
The waves of his mercy washed me ashore,<br />
saving myself from the ocean of grief.<br />
‘Bhagavad-gita’ was the book’s name.<br />
It touched my heart and gave me firm faith.<br />
Written by Prabhupada who put me to shame.<br />
He exposed my madness that I was so great.<br />
Lord Krishna spoke to me from the book’s pages,<br />
the most open secret known to very few.<br />
“You could become successful like previous sages,<br />
by following instructions that I am giving you.<br />
Look out for a master, a seer of truth.<br />
Closely follow wisdom that he can share.<br />
Thus, you will taste the best and sweetest fruit,<br />
beyond lamentation and beyond despair.<br />
214
The war is not over; it is yet to start.<br />
The forces of Maya are certainly strong.<br />
Firmly embrace his feet in the heart<br />
and with his guidance nothing can go wrong.<br />
Don’t languish in sorrow. Be brave and fight!<br />
Unsheathe your sword and face dreadful foes.<br />
Join Prabhupada’s army as a spiritual knight,<br />
and relish many victories as the time goes.”<br />
‘For injury - pardon, and for hatred - love’.<br />
This the guideline by which now I live.<br />
It is the law that comes from above;<br />
thus, we receive more when we try to give.<br />
Illusion is like a three-stranded rope.<br />
One strand is yellow, one red, and one blue.<br />
The day we met, I got more than a hope<br />
that my bondage would be cut, by none other than you.<br />
Foxford, 28/03/05<br />
215
Rat nije gotov (prevod)<br />
‘Oko za oko, zub za zub’;<br />
to je bio zakon po kome sam nekada živeo.<br />
U nemogućnosti da shvatim apsolutnu istinu,<br />
jedino sam mogao očajnički da plačem.<br />
Osveta za [nečiju] lošu misao,<br />
i okrvavljeni mač za kriminal.<br />
Mnoge bitke su bile voñene,<br />
i mnoga tela izgubljena vremenom.<br />
[Bio sam] preplavljen iluzijom i hranjen ponosom;<br />
nije bilo puno toga za dobiti, već puno za izgubiti.<br />
Izabrao sam samog ñavola da bude moj vodič.<br />
On je zgrabio moj vrat, i stegao mi omču.<br />
A onda sam jednoga dana kupio čudotvornu knjigu,<br />
koja mi je rekla da sam igrao grešnu igru.<br />
Tada sam živeo svoj život kao duh;<br />
i to je bila moja greška, nikoga nisam mogao da okrivim.<br />
Knjiga koju je izgovorio Krišna, u davna vremena,<br />
- ponudila mi je rešenja, i dala olakšanje.<br />
Talasi Njegove milosti su me izbacili na obalu,<br />
spašavajući me od okeana patnje.<br />
Knjiga se zvala ‘Bhagavad-gita’.<br />
Dotakla mi je srce, i dala čistu veru.<br />
Nju je napisao [preveo] Šrila Prabhupada, koji me je posramio obelodanjenjem<br />
moje ludosti - što sam mislio da sam tako velik [značajan].<br />
Gospodin Krišna mi se obraćao sa stranica knjige,<br />
otkrivajući mi najotvoreniju tajnu, poznatu tek nekolicini.<br />
“Moći ćeš da postaneš uspešan kao prethodni mudraci,<br />
sleñenjem uputstava koje ti Ja dajem.<br />
Potraži [duhovnog] učitelja koji može da vidi istinu,<br />
i striktno sledi mudrost koju on može da podeli s tobom.<br />
Na taj način ćeš da okusiš najbolji i najslañi plod,<br />
daleko od jadikovanja i očaja.<br />
Rat nije gotov; tek treba da započne.<br />
Mayine snage su zaista moćne.<br />
Čvrsto u srcu zagrli stopala svoga učitelja,<br />
i pod njegovim voñstvom, ništa neće poći krivo.<br />
216
Nemoj da veneš u žalosti. Budi hrabar, i bori se!<br />
Isuci svoj mač, i suoči se sa opasnim neprijateljima.<br />
Pridruži se Prabhupadovoj vojsci, kao duhovni vitez,<br />
i uživaj u mnogim pobedama koje će vremenom da uslede.”<br />
‘Za povredu, oprost; a za mržnju, ljubav’,<br />
postala je nova vodilja po kojoj sada živim.<br />
To je zakon koji dolazi odozgo;<br />
tako, više primaš - kada više daješ.<br />
Obmana je kao kanap, napravljen od tri niti.<br />
Jedna nit je žuta, jedna crvena, a jedna je plava.<br />
Na dan kad smo se sreli, dobio sam i više od nade<br />
da ćeš moje ropstvo prekinuti upravo ti, i niko drugi.<br />
Ovo je pesma koju sam posvetio svom duhovnom učitelju na dan njegovog<br />
roñendana. Napisao sam je na engleskom jezku, pošto je to jezik pomoću<br />
kog komuniciramo. On ne govori hrvatski, a ja ne govorim švedski. Pisana<br />
poezija (i književnost uopšteno), znatno gubi na svojoj lepoti i snazi izražaja<br />
kada se prevede na neki drugi jezik. Iz tog razloga su neki mislioci učili ruski,<br />
kako bi mogli da čitaju izvorna dela Jesenjina, Puškina i Tolstoja. Tokom<br />
prevoñenja ove pesme, nisam se potrudio da ostanem poetičan, već sam se<br />
usredsredio na njeno značenje. U ovom komentaru bih hteo da se osvrnem<br />
na tri poente.<br />
a) Bhagavad-gita, b) duhovni učitelj i c) kanap od tri niti.<br />
Bhagavad-gita na sanskritu znači - Božanska pesma. Ona je, zapravo,<br />
dijalog izmeñu Krišne i Arjune (čitaj: Ardžune), izgovoren otprilike 90 minuta<br />
pre najveće bitke u istoriji čovečanstva, odigrane na bojnom polju<br />
Kurukšetre, pre otprilike 5300 godina. Kao što sam već napomenuo ranije u<br />
jednom od komentara, Gospodin Krišna se povremeno lično pojavi na zemlji,<br />
da bi uspostavio principe izvorne duhovnosti, i zaštitio svoje bhakte. Kada<br />
doñe na Zemlju, Krišna se pojavi u ljudskom obliku, i zato ima svoje<br />
prijatelje, roñake, pa čak i ‘roditelje’.<br />
Arjuna je bio Krišnin prijatelj, koji je došao sa Njim iz duhovnog sveta, da<br />
bi Mu pomogao u Njegovoj misiji i u Njegovoj ulozi ljudskog bića. Bhagavadgita<br />
se sastoji od 700 stihova, i predstavlja suštinu čitave vedske filozofije. U<br />
njoj Krišna, kroz Arjunu, podučava sve buduće generacije ljudi o: 1) samome<br />
sebi, 2) duhovnim dušama, 3) prirodi (duhovnoj i materijalnoj), 4) uticaju i<br />
fenomenu vremena i 5) karmi; zakonu akcije i reakcije.<br />
Bhagavad-gita je već hiljadama godina predmet proučavanja najvećih<br />
svetaca i mislilaca svih vremena, i u moderno vreme - naučnika i filozofa, kao<br />
što su to A. Einstein i A. Huxley. Ukratko rečeno, Bhagavad-gita je direktna<br />
Krišnina reč i poruka čovečanstvu, koja opisuje kako treba da delujemo i<br />
živimo, da bi već u ovom životu mogli da se vratimo nazad u duhovni svet,<br />
prekidajući uzastopni ciklus rañanja i umiranja. Poruka Bhagavad-gite je<br />
217
univerzalna, tj. primenljiva je u svim vremenima, na svakome mestu, i<br />
namenjena svim inteligentnim živim bićima. U vreme kada je Krišna izgovorio<br />
Bhagavad-gitu, nije bilo sektaških podela kao što su hrišćanstvo, islam,<br />
judaizam, hinduizam, itd.<br />
Bhagavad-gita nije neka rasprava o religiji, već je večna nauka i filozofija -<br />
o univerzalnim zakonitostima. Iz toga razloga, čak i u današnje vreme, kada<br />
postoje različite religije - apsolutno svako može da izvuče neprocenljivu<br />
duhovnu dobrobit od Bhagavad-gite, bez obzira kojoj se religiji priklanja. Bog<br />
je stvorio duhovnost, a ljudi su stvorili religije. Istinska duhovnost ujedinjuje<br />
ljude, a religije ih razjedinjuju.<br />
Važno je da se napomene da je Bhagavad-gita zapravo večna, i da se, baš<br />
kao i ostala vedska literatura, milijardama godina prenosila usmenim putem,<br />
sa jedne generacije na drugu. Ona je samo zapisana pre otprilike 5300<br />
godina, jer su ljudi tada počeli ozbiljno da gube mogućnost trajnog pamćenja.<br />
Zapisao ju je Šrila Vyasadeva, koji je opet niko drugi do literarna inkarnacija<br />
Krišne.<br />
U zadnjih 50-ak godina, u svetu postoji preko sto raličitih izdanja<br />
Bhagavad-gite, od kojih je ogromna većina (pogotovo verzije izdane na<br />
Zapadu) potpuno beskorisna, jer su mnogi prevodioci oskrnavili izvornu<br />
poruku Bhagavad-gite svojim vlastitim promenama, i nekompetentnim<br />
prevodima. Ukoliko ste zainteresovani da pročitate Bhagavad-gitu, mogu da<br />
vam toplo preporučim izdanje za koje znam da je apsolutno verodostojno, jer<br />
sadrži poruke istovetne onima koje je Krišna izgovorio na bojnom polju<br />
Kurukšetre. Povrh toga, prevodilac (autor komentara), A.C. Bhaktivedanta<br />
Swami Prabhupada - je bio verodostojni član učeničkog nasleña duhovnih<br />
učitelja.<br />
To izdanje Bhagavad-gite se zove - Bhagavad-gita kakva jeste. Ona je u<br />
akademskim krugovima širom sveta prihvaćena kao najpotpunije izdanje (sa<br />
izvornim sanskritskim tekstom, transliteracijom, prevodom reč-po-reč,<br />
prevodima čitavih stihova, i, konačno, verodostojnim komentarima). Na kraju<br />
ove knjige nalaze se adrese i kontakti, koji će vam pomoći da nabavite - ne<br />
samo Bhagavad-gitu kakva jeste, već i neke druge knjige A.C. Bhaktivedanta<br />
Swamija Prabhupade, prevedene na <strong>srpski</strong> (i hrvatski) jezik.<br />
Da bi ovladali nekim umećem, neophodno je da se ima kvalifikovani učitelj,<br />
kao npr., pri pokušaju da se postane uspešan muzičar, sportista ili doktor.<br />
Isto to važi i za duhovnu nauku. Nemoguće je da se postigne duhovno<br />
savršenstvo samim čitanjem knjiga. Po vedskoj definiciji, verodostojni<br />
duhovni učitelj je onaj, koji ispunjava sledeće uslove:<br />
a) poznaje nauku o Bogu;<br />
b) ima čvrstu želju da služi Boga do kraja života;<br />
c) u potpunosti kontroliše svoja čula (što se na sanskritu naziva swami ili<br />
goswami). Ovo podrazumeva da nije uključen u vršenje grešnih aktivnosti, od<br />
kojih su četiri najistaknutije: 1) jedenje mesa, ribe i jaja; 2) intoksikacija bilo<br />
koje vrste; 3) kockanje i 4) nezakonite seksualne aktivnosti, tj. one koje<br />
nemaju za cilj začinjanje deteta sa vlastitom ženom.<br />
d) ne menja originalne duhovne poruke, oduzimanjem ili dodavanjem bilo<br />
čega;<br />
218
e) nema privatne materijalne ambicije i planove;<br />
f) ponizan je i milostiv;<br />
g) ne žudi za materijalnim bogatstvom, slavom i prestižem;<br />
h) nevezan je za materijalne objekte čula.<br />
Dužnost učenika je da ispita kvalitete osobe koju je izabrao/la za duhovnog<br />
učitelja, pre nego što se uspostavi formalni odnos učitelj-učenik. To je<br />
izuzetno važno, jer danas u svetu postoji veliko tržište tzv. gurua, koji su<br />
zapravo prevaranti, jer nisu kvalifikovani predstavnici Boga, i nisu<br />
kompetentni da svoje učenike vode putem ljubavi prema Bogu, i konačno ih<br />
vrate u duhovni svet. Takvi prevaranti nisu zainteresovani za duhovnu<br />
dobrobit svojih učenika, već su zainteresovani za sopstvenu materijalnu<br />
udobnost. Puni su negativnih ljudskih osobina, koje često vrlo vešto kriju.<br />
Moj duhovni učitelj, H.H. Smita-Krišna Swami, je inicirani učenik A.C.<br />
Bhaktivedanta Swamija Prabhupade, i poseduje sve prethodno gore<br />
pomenute kvalifikacije, i naukom o Bogu (bhakti-yogom) se bavi već 36<br />
godina. Naravno, on nije jedini verodostojni duhovni učitelj. Lično poznajem<br />
još 20-ak njih, ali njega sam izabrao jer mi je najviše odgovarao njegov<br />
karakter.<br />
Kanap sačinjen od tri niti je zapravo pesničko poreñenje, koje ukazuje na<br />
tri odlike materijalne prirode (gune), koje sam već ukratko pomenuo u<br />
komentaru na pesmu - Gola Istina. Sada ću da dam malo detaljnije<br />
objašnjenje. Materijalna priroda se sastoji od tri vezujuće sile (ili odlike). To<br />
su neznanje (tamas), strast (rajas) i vrlina (sattva). Reč guna znači kanap.<br />
Svaka guna ima svoju simboličnu pripadajuću boju, pa tako je tamas tamno<br />
plave boje, rajas crvene i sattva žute. Te tri gune nas, baš kao kanapom,<br />
vežu za ovaj materijalni svet, i sve dok smo pod njihovim uticajem, ne<br />
možemo da se vratimo u duhovni svet. Gune prožimaju čitavu materijalnu<br />
prirodu u različitim proporcijama i kombinacijama. Da bih vam predočio neke<br />
od njihovih simptoma, daću vam nekoliko primera.<br />
Ljudi koji su pod uticajem tamasa (neznanja), uglavnom se intoksikuju,<br />
nečisti su, mnogo spavaju, jedu meso i ustajalu hranu, lenji su, itd. Ljudi u<br />
rajasu (strasti) su ambiciozni za nagomilavanjem bogatstava (i zato teško<br />
rade); jedu meso, ali i svežu prezačinjenu hranu; vrlo su aktivni u ispunjenju<br />
materijalnih ciljeva; traže brza i trenutna zadovoljstva (zbog kojih kasnije<br />
ispaštaju). Ljudi u sattvi (vrlini) su uglavnom vegetarijanci, skloni su<br />
umetnosti i filozofiji, žive umerenim tempom, prilično su organizovani, i<br />
spremni su na neke početne strogosti, kako bi kasnije mogli da uživaju u<br />
njihovim plodovima, slušaju klasičnu muziku, istinoljubivi su, milostivi, itd.<br />
Gune ne prožimaju samo ljudsko društvo, već i čitavu materijalnu prirodu,<br />
pa tako i životinjsko carstvo. Npr., ptica u tamasu je gavran, koji se hrani<br />
leševima i boravi na prljavim mestima. Ptica u strasti je orao, a ptica u vrlini<br />
je labud. Čak su i doba dana okarakterisana gunama. Jutro je u vrlini, podne<br />
u strasti, a veče u neznanju. Gune ne postoje u svom čistom stanju, već se<br />
neprestano mešaju i bore za prevlast.<br />
Gospodin Krišna kaže u Bhagavad-giti- da se ljudi koji umru sa svesnošću<br />
u stanju neznanja, rañaju ponovo u nižim oblicima života (kao pacovi, svinje,<br />
gavrani, itd). Ljudi koji umru sa svesnošću u stanju strasti, rañaju se ponovo<br />
219
u ljudskom društvu, ali ne nužno u srećnim okolnostima. Ljudi koji umru u<br />
stanju vrline, ili odlaze na više, rajske planete, ili se ponovo rañaju u<br />
ljudskom obliku, ali u povoljnim i srećnim okolnostima.<br />
Stanje egzistencije koje je iznad guna materijalne prirode se naziva -<br />
šuddha-sattva. To je čist, transcendentalni, duhovni nivo. Ljudi koji doñu na<br />
taj nivo svesnosti i egzistencije, više ne moraju da se rañaju u ovom svetu,<br />
već odlaze u duhovni svet. Oni su puni najuzvišenijih osobina, koje koriste u<br />
duhovne svrhe služenja Krišne, i nesebičnog služenja čovečanstva,<br />
promovisanjem duhovnog znanja. Znanje o gunama je čitava nauka za sebe,<br />
a vedska književnost/filozofija - drži monopol nad tim znanjem. Ni jedna<br />
druga religijska, filozofska ili naučna tradicija u svetu, ne poseduje<br />
informacije o zakonitostima tih triju vezujućih sila materijalne prirode, pa iz<br />
tog razloga - ni ne mogu da ponude efikasno rešenje za oslobañanje od<br />
njihovog uticaja.<br />
220
221
Ovo je pesma koju je Šrila Prabhupada napisao po svom dolasku u<br />
Ameriku 1965. godine, u vreme dok je brod uplovljavao u luku. Pesma je<br />
izvorno napisana na bengalskom jeziku, a ja sam je preveo sa engleskog.<br />
Zbog dvostrukog prevoñenja, izgubljena je izvorna lepota pesme, kao i<br />
rimovanje. Ali ono što je bitno – zadržano je izvorno značenje. Izvorni naziv<br />
pesme je Markine Bhagavata Dharma, a pošto naziv nije bio preveden sa<br />
bengalija na engleski, nisam sasvim siguran u tačno značenje prevoda.<br />
Primetićete da se Šrila Prabhupada obraća Krišni ponekada u drugom, a<br />
ponekada u trećem licu. Takav oblik literarne slobode nije neuobičajen u<br />
tradicionalnoj vaišnavskoj poeziji.<br />
Markine Bhagavata Dharma<br />
Dragi moj Gospodine Krišna, Ti si tako milostiv prema ovoj<br />
beskorisnoj duši; i nije mi jasno zašto si me doveo ovde.<br />
Sada možeš da učiniš sa mnom šta god Ti želiš.<br />
Pretpostavljam da Ti želiš da ovde nešto napraviš.<br />
Zašto bi me inače doveo na ovako odvratno mesto?<br />
Ovde je većina ljudi prekrivena vezujućim silama neznanja i strasti. 42<br />
Zaokupljeni materijalnim životom, misle za sebe da su vrlo srećni i<br />
zadovoljni, i zbog toga nemaju ukusa za transcendentalnu poruku<br />
Vasudeva. 43<br />
Nije mi jasno kako će oni to moći da razumeju.<br />
Ali znam da Tvoja bezuzročna milost može sve da učini mogućim,<br />
zato jer si Ti najuzvišeniji mistik.<br />
Kako će oni moći da shvate draži predanog služenja?<br />
O Gospodine, jednostavno se molim za milost,<br />
kako bih mogao da ih uverim u Tvoju poruku.<br />
Sva živa bića se po Tvojoj želji nalaze pod uticajem iluzorne energije, 44 i<br />
zato, ako Ti želiš, po Tvojoj želji, oni mogu da budu izbavljeni iz kandži<br />
iluzije.<br />
Ja želim da ih Ti izbaviš. I zato, jedino ako Ti zaželiš njihovo izbavljenje, tek<br />
onda će oni moći da razumeju Tvoju poruku.<br />
42<br />
Vidi komentar na pesmu - Rat nije gotov, podnaslov - ‘Kanap sačinjen od tri niti’.<br />
43<br />
Još jedno od Krišninih imena.<br />
44<br />
Niko se zapravo ne nalazi u ovom svetu izričito po Krišninoj želji. On samo svojom<br />
voljom ispunjava želje živih bića, koja žele da uživaju odvojeno od Njega.<br />
222
Reči Šrimad-Bhagavatama su Tvoja inkarnacija.<br />
I ako ih trezvena osoba neprestano i ponizno sluša, onda će moći da razume<br />
Tvoju poruku.<br />
Tako će biti osloboñeni uticaja vezujućih sila neznanja i strasti,<br />
a sve nepovoljnosti nakupljene u njihovim srcima će nestati.<br />
Kako ću im ja pomoći da razumeju poruku svesnosti Krišne?<br />
Ja sam nekvalifikovani i najpaliji nesrećnik.<br />
Zbog toga Te molim za blagoslove da mogu da im pomognem,<br />
jer sopstvenim naporima ne mogu da učinim ništa.<br />
Na neki način, o Gospodine,<br />
Ti si me doveo ovde, da govorim o Tebi.<br />
I sada od Tebe zavisi da li ćeš me učiniti uspešnim ili neuspešnim.<br />
O duhovni učitelju svih svetova! Ja jednostavno mogu da ponavljam Tvoju<br />
poruku; i ako Ti želiš, možeš da učiniš moć moga govora<br />
pogodnom za njihovo razumevanje.<br />
Jedino uz pomoć Tvoje bezuzročne milosti, moje reči mogu da postanu<br />
duhovno čiste.<br />
Siguran sam da će Tvoja transcendentalna poruka da prodre u njihova srca, i<br />
da će onda oni da, sigurno, osete duhovno zadovoljstvo,<br />
i tako postanu osloboñeni od svih nesreća uslovljenog života.<br />
O Gospodine, ja sam samo kao lutak u Tvojim rukama.<br />
Ako si me doveo ovde da plešem, onda me učini da plešem i plešem.<br />
O Gospodine, učini me da plešem onako kako Ti želiš.<br />
Ja nemam ni, odanosti ni, znanja,<br />
ali jedino imam čvrstu veru u Krišnino ime.<br />
Dobio sam titulu Bhaktivedanta, i sada, ako Ti želiš,<br />
možeš da ispuniš pravo značenje Bhaktivedante. 45<br />
Nesrećni i beznačajni prosjak, A.C. Bhaktivedanta Swami,<br />
Na brodu Jaladuta, Commonwealth Pier<br />
Boston, Massachusetts, U.S.A<br />
18/09/65<br />
45 To je visoko-počasna titula, (retko dodeljivana) u vaišnavskim krugovima. Bhakti<br />
znači - ljubav prema Bogu. Veda-anta znači - kraj (zaključak) svog vedskog znanja.<br />
223
Rečnik sanskritskih izraza<br />
Sanskritski izrazi, navedeni u ovom kratkom rečniku, su već objašnjeni u<br />
samom tekstu (komentarima). Meñutim, ovaj rečnik može da bude od<br />
pomoći onima koji se ne odluče da pesme i komentare čitaju redom. Pošto za<br />
mnoge sanskritske izraze ne postoji istovetan prevod na <strong>srpski</strong>, ovde je<br />
ponuñeno opisno značenje izraza.<br />
Avatar – Onaj koji silazi. Ovaj izraz se ne koristi samo za Krišnu kada silazi u<br />
ovaj materijalni svet, već se koristi i za Njegove opunomoćene predstavnike,<br />
koji dolaze iz duhovnog sveta sa posebnim duhovnim misijama. Kada se<br />
pojavljuju u ovom svetu, Krišna i Njegovi večni pratioci nisu prisiljeni da<br />
ulaze u materijalna, smrtna tela. Za razliku od njih, svi mi ostali (stanovnici<br />
ovog materijalnog sveta), prisiljeni smo da, iz života u život, prelazimo iz<br />
jednog materijalnog tela u drugo, tj. reinkarniramo se. Zato se za nas<br />
primenjuje reč inkarnacija (carna na latinskom znači meso). Iako je uvrežena<br />
upotreba reči inkarnacija u odnosu na Krišnu (ili Njegove večne,<br />
opunomoćene predstavnike iz duhovnog sveta) – takva upotreba je u<br />
potpunosti pogrešna.<br />
Bhagavad-Gita – Božanska pesma, koju je (zadnji put) pre otprilike 5300<br />
godina izgovorio Gospodin Krišna. Ona se sastoji od 700 stihova na sanskritu,<br />
i predstavlja razgovor izmeñu Krišne i Njegovog vernog sledbenika Arjune<br />
(čita se: Ardžune). Bhagavad-Gita se obrañuje pet različitih tema: 1) Vrhovni<br />
Stvaralac (Krišna); 2) živa bića; 3) priroda; 4) vreme; i 5) zakon akcije i<br />
reakcije (karma).<br />
Bhakta – Onaj koji se bavi bhakti-yogom, tj. odani sledbenik Krišne.<br />
Bhakti-yoga – Bhakti znači ljubav prema Krišni, a yoga znači povezati se.<br />
Izraz bhakti-yoga označava duhovnu disciplinu, kojom svesnost može da se<br />
uzdigne - sa materijalnog, na savršeni duhovni nivo – čistu ljubav prema<br />
Krišni.<br />
Brahman – Bog (Krišna) se manifestuje u tri različita aspekta. Prvi od njih je<br />
brahman, tj. sveprožimajući, bezoblični aspekat, koji se rasprostire po čitavoj<br />
stvorenoj kreaciji.<br />
Dharma – Večna (neodvojiva) odlika (ili dužnost). Npr., dharma vatre su<br />
toplota i svetlost, a dharma šećera je slatkoća. U vedskoj duhovno-filozofskoj<br />
terminologiji, reč dharma se odnosi uglavnom na večnu dužnost svakog živog<br />
bića, tj. služenje Vrhovnog Stvaraoca – Krišne. Živo biće može da postigne<br />
savršenstvo života, i večnu sreću, samo onda kada deluje u skladu sa svojom<br />
večnom dharmom, tj. - kada sve svoje fizičke aktivnosti, misli i emocije<br />
podredi služenju Krišne, u skladu sa pravilima duhovne nauke, bhakti-yoge.<br />
224
Guna – Kanap. Postoje tri odlike materijalne prirode, koje nas kao kanapima<br />
vežu za ovaj materijalni svet. One su: vrlina, strast i neznanje. Gune<br />
prožimaju čitavu materijalnu kreaciju, i nemaju uticaja jedino na one retke<br />
osobe koje su svoje živote u potpunosti posvetile Krišni.<br />
Guru – Duhovni učitelj koji je kvalifikovan i kompententan da svoje učenike<br />
izbavi iz kruga reinkarnacije, i vrati ih u duhovni svet. U moderno vreme reč<br />
guru se koristi za svakojaka pogrešna značenja (kao npr. – finansijski guru).<br />
U svetu postoji isuviše veliki broj lažnih gurua. Pažljivo čitanje ove knjige, od<br />
korice do korice, učiniće vas dovoljno kvalifikovanim da možete da napravite<br />
razliku izmeñu verodostojnog gurua, i prevaranta koji se iz raznih sebičnih<br />
pobuda deklariše kao guru.<br />
Karma – Literarno znači delatnost, označava večni zakon akcije i reakcije.<br />
Nagrada za pobožne, kazna za grešnike.<br />
Krišna – Literarno značenje je - sveprivlačan. Bog je jedan, ali ima<br />
neograničeni broj imena. U skladu sa vedskom književnošću, koja potiče od<br />
samoga Krišne, to Mu je ime najdraže.<br />
Mantra – Zvučna vibracija za osloboñenje uma. (Manas – um, trayate –<br />
osloboditi). Već vekovima se izraz mantra koristi za bilo koju zvučnu vibraciju<br />
koja ima duhovna, medicinska ili mistična svojstva. U ovoj knjizi se najčešće<br />
koristi izraz Maha-mantra, tj. ‘velika pesma (zvučna vibracija) za osloboñenje<br />
uma’ (od kontaminacije materijalnom, iluzornom energijom). Hare Krišna<br />
Maha-mantra glasi: Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare<br />
Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare.<br />
Maya – Ono što nije, tj. iluzija.<br />
Paramatma – Nad-duša je drugi aspekat Krišnine manifestacije. Paramatma<br />
se nalazi u srcu svakog živog bića, i ima dvostruku ulogu. Prvo, svedok je<br />
svih naših aktivnosti, emocija i misaonih procesa. I konačno, neprestano daje<br />
živom biću znanje, neophodno za opstanak (to je ono što naučnici nazivaju<br />
instinktom), kao i znanje neophodno na putu duhovnog savršenstva.<br />
Samsara – Krug uzastopnih rañenja i umiranja, koji se u vedskoj<br />
simbolologiji predstavlja slikom točka.<br />
Šri Caitanya Mahaprabhu – Poslednja, i ne tako davna pojava Krišne - je<br />
bila 28. februara 1486. godine, u bengalskom selu Mayapur (Indija). Tom<br />
prilikom se Krišna pojavio pod nazivom Šri Caitanya (čitaj: Čeitanja)<br />
Mahaprabhu. Dok je u Evropi trajala umetnička renesansa i grozničava strast<br />
za pokoravanjem ‘novog kontinenta’, otkrivenog tek šest godina ranije - u<br />
Indiji je Šri Caitanya sprovodio masovnu duhovnu revoluciju, koja još uvek<br />
ima posredan i neposredan uticaj na tokove religijskog i filozofskog<br />
razmišljanja ne samo u Indiji, već odnedavno i na Zapadu. Pojavio se u ulozi<br />
225
savršenog vaišnave, i tokom 48 godina Svog boravka na Zemlji, ispoljio je<br />
mnoštvo misterioznih poduhvata, koji su detaljno opisani u četiri velika<br />
književna dela koja opisuju Njegov život, aktivnosti i učenja. Od ta četiri<br />
obimna književna dela, najpoznatija je Šri Caitanya Caritamrita, koju je<br />
početkom 16. veka napisao vaišnavski pesnik i filozof Krišnadas Kaviraj<br />
Gosvami.<br />
Šrimad-Bhagavatam – Uzvišeni duhovni tekst, koji je pre otprilike 5000<br />
godina Šrila Vyasadeva (literarni avatar Krišne) zapisao za dobrobit svih<br />
budućih generacija. Šrimad-Bhagavatam se sastoji od 18.000 stihova na<br />
sanskritu, i jedan je od najvažnijih vaišnavskih tekstova. On opisuje<br />
aktivnosti Gospodina Krišne i Njegova uputstva čovečanstvu, i sadrži opise<br />
mnogih istinitih dogañaja iz davne istorije, koji imaju za cilj da ukažu na<br />
veoma važne duhovne realizacije i saznanja.<br />
Vaišnava – Sledbenik, poklonik Gospodina Višnua (Krišne). U zapadnom<br />
svetu su vaišnave poznati pod nadimkom ‘Hare Krišna ljudi’.<br />
Vaišnavizam – Obožavanje (ili sleñenje) Gospodina Višnua (ili Krišne).<br />
Vaišnavizam nije religija, već je najstarija duhovna nauka poznata<br />
čovečanstvu, koja objedinjuje sledeće teme: 1) razumevanje našeg vlastitog<br />
duhovnog identiteta (duhovna samospoznaja), kao i duhovnog identiteta<br />
drugih vrsta živih bića; 2) razumevanje Boga i Njegovih želja (šta On očekuje<br />
od ljudskog društva); 3) delovanje u skladu sa našom večnom dužnošću<br />
(dharma), tj. praktična služba (telom, umom i inteligencijom) namenjena za<br />
zadovoljenje Njegovih želja; 4) razumevanje korelacije izmeñu Boga, živih<br />
bića, prirode, vremena i karme; 5) razumevanje razlike izmeñu materije i<br />
duha (prolaznog i večnog); 6) iskorenjivanje niže ljudske prirode (pohlepa,<br />
požuda, zavist, nekontrolisani gnev...), i razvijanje božanskih, vrlih odlika<br />
(ljubav, samilost, tolerancija...); i 7) razumevanje razlike izmeñu grešnog i<br />
pobožnog delovanja (gde god piše ‘razumevanje’, tu se podrazumeva i<br />
praktično delovanje u skladu sa tim razumevanjem). Vaišnavizam je potpuno<br />
različit od hinduizma, iako dele iste duhovno-filozofske korene, koji nalaze<br />
svoj izvor u vedskoj literaturi. Vaišnavizam je duhovna nauka koja potiče od<br />
samoga Krišne, dok je hinduizam religija koju su stvorili ljudi.<br />
Vede / Vedska književnost – Veda znači - znanje. Vedska literatura je<br />
najstariji izvor znanja u svetu, i zapisana je pre više od 5000 godina. Ta<br />
riznica duhovne i svetovne kulture se hiljadama godina prenosila sa kolena<br />
na koleno usmenim putem, sve dok je grupa mudraca predvoñenih Šrila<br />
Vyasadevom nije zapisala na palmine listove, u delu sveta koji danas<br />
nazivamo Indijom. Vede, koje se sastoje od mnogo različitih grana nauke,<br />
zapisane su na sanskritskom jeziku, i do današnjeg dana predstavljaju<br />
najobimniju zbirku tekstova duhovnog i svetovnog sadržaja.<br />
226
Pogovor<br />
Dragi čitaoci, iskreno se nadam da sam svojom poezijom i komentarima<br />
uspeo da podstaknem bar neku malu pozitivnu promenu u vama. Prava svrha<br />
ove knjige je da vam ukaže na to u kakvoj se opasnosti nalazite, i da vam<br />
ponudi savršeno (i jedino) rešenje za večni izlazak iz svih opasnosti – istinsku<br />
duhovnost. Ja sam do nje došao sleñenjem uputstava vedske literature, koja<br />
potiče od Stvoraoca lično. Ukoliko ste još uvek jako vezani za odreñenu<br />
religijsku tradiciju i njene rituale – nema problema. Sledite put koji ste<br />
izabrali. Ali! - nemojte da budete zaslepljeni komercijalnošću i pukim<br />
ritualima, koji, ako nisu temeljeni na pravoj duhovnosti, samo udaljavaju<br />
čoveka od njegove večne individualnosti, i nabacuju mu na oči veo neznanja,<br />
zbog koga ne može da vidi istinsku sliku sveta oko sebe.<br />
Zbog takvog neznanja se već hiljadama godina lije krv i čine zverstva, u<br />
ime religije. I kao što sam već pomenuo u jednom od svojih komentara –<br />
raznih religija ima već mnogo (i previše), ali je duhovnost samo jedna – nju<br />
je stvorio Bog lično, bez obzira kojim imenom želite da Ga nazovete (Krišna,<br />
Allah, Jehova, Buddha...). Vedski spisi, a naručito Bhagavad-gita kakva jeste<br />
i Šrimad-Bhagavatam, daju čovečanstvu duhovne smernice od neprocenjive<br />
vrednosti; smernice koje svaki čovek može da primeni u religiji kojoj se<br />
priklanja, kako bi jednoga dana dostigao savršenstvo ljudskog života –<br />
nesebičnu ljubav prema Bogu. To je dharma svakog živog bića. Najsavršeniji<br />
način iskazivanja te ljubavi je praktična služba usklañena prema ličnim<br />
željama Stvaraoca.<br />
U svetu je već ionako preveliki broj ljudi koji samo zamišljaju da znaju šta<br />
Boga može da učini zadovoljnim; i u skladu sa tim svojim (ili nečijim tuñim)<br />
zamišljanjima/spekulacijama – vrše aktivnosti koje su izuzetno opasne, ne<br />
samo za njih same, već i za ogroman broj drugih ljudi. Činjenice: 1) da je u<br />
ovom svetu toliko puno nemira (ratova, terorizma, nasilja, intoksikacije...); i<br />
2) da je ovaj svet pred bio-ekološkim kolapsom – ukazuju da u svetu postoji<br />
alarmantno ozbiljan nedostatak istinske duhovnosti. Gotovo svi ljudi koji su<br />
odgovorni za ozbiljna uznemirenja u svetu – pripadnici su neke religije (za<br />
koju su spremni da polože čak i svoj život, ali su nespremni da proniknu u<br />
izvorne duhovne poruke svoje religije; a da ne govorimo o sleñenju duhovnih<br />
principa tih poruka).<br />
Istinska duhovnost ne vrednuje živa bića po njihovoj religijskoj pripadnosti,<br />
vrsti tela, ili geografskim granicama unutar kojih žive. Istinska duhovnost je<br />
univerzalna nauka, koju je Tvorac položio u ruke čovečanstva još u pradavna<br />
vremena. To je nauka koja nam govori o tome: 1) ko je zapravo vrhovni<br />
Tvorac, 2) šta On očekuje od nas, 3) kako možemo da Ga zadovoljimo, 4)<br />
kako možemo da postanemo istinski spokojni i večno srećni, itd.<br />
ISKCON (International Society for Krishna Consciousness) / Meñunarodno<br />
društvo za svesnost Krišne – ulaže napore u to da podigne ljudsku svesnost<br />
sa materijalnog na duhovni nivo, sa željom da svi zajedno jednoga dana<br />
uzmognemo da vidimo ovaj svet kao mnogo bolje (zdravije i mirnije) mesto<br />
za život. Na deci budućnost ostaje. Ukoliko zaista volite svoju decu – sada je<br />
227
vreme da napravite svoj prilog za njihovu bolju budućnost. Sada je vreme za<br />
pozitivnu i radikalnu promenu. Najefikasniji način da napravite značajnu<br />
pozitivnu promenu u svetu je - da promenite sami sebe (svoje stavove,<br />
uverenja i karakterne odlike). Sasvim je malo vremena preostalo. Svako<br />
odlaganje može da ima kobne posledice za one koje najviše volite,<br />
uključujući i vas same.<br />
Pored toga, životni uslovi na ovoj jadnoj i osakaćenoj planeti - bivaju sve gori<br />
i gori. Naučnici predviñaju da će do kraja 2050. godine doći do kolapsa<br />
ekološkog sistema Zemlje. Uzroci za to su različiti, ali se u suštini svode na<br />
jedan jedini – neznanje, temeljeno na ljudskoj pohlepi i požudi. Ja obično ne<br />
verujem naučnicima i njihovim mudrolijama, ali ova njihova izjava mi se čini<br />
apsolutno logičnom. To nije tek puko proročanstvo; to je početak neslavnog<br />
kraja, koji se već manifestuje kao globalno povećanje temperature,<br />
svakodnevno izumiranje mnogih životnih vrsta iz flore i faune, otrovi u ekosistemu<br />
planete Zemlje, odumiranje obradivih poljoprivrednih površina,<br />
masovno krčenje tropskih šuma, itd. Bezumlje!<br />
Čovečanstvo reže granu na kojoj sedi. Tek kada odumre i zadnje drvo, i<br />
presuši zadnja reka – mnogima će postati jasno da novac ne može da se<br />
jede, a nafta ne može da se pije. Ako ne želite da takvu budućnost ostavite<br />
za svoje potomke (pa konačno, i za same sebe – u sledećem životu),<br />
neophodno je da svoju svesnost, i svesnost svoje dece - podignete sa<br />
materijalnog nivoa na duhovni. Za to je potrebno duhovno znanje, i standardi<br />
koji nadilaze nivo religioznosti i pobožnosti. Neophodno je da se čitavo<br />
čovečanstvo vrati na saradnju sa Božjim (prirodnim) zakonima, koji već<br />
hiljadama godina postoje, zapisani u vidu vedske literature.<br />
Ako ljudi nastave da ‘pumpaju’ svoju decu pogrešnim idejama o njihovom<br />
identitetu, i pogrešnim idejama o smislu života – onda će svojoj deci da u<br />
zaostavštinu ostave samo neprijatelje, od kojih će da strahuju, i sa kojima će<br />
da se bore za opstanak. Zar ovo ne stvara sliku o tobožnjim praistorijskim<br />
poludivljim ljudima, koji toljagama mlate jedni druge zbog komada mesa?<br />
Ako ljudi nastave da kljukaju svoju decu okorelim materijalizmom, i<br />
hedonizmom, – buduće generacije više neće znati šta je to čak i materijalna<br />
sreća. Cvetne livade, zelene šume, zdravo povrće, dobri ljudi, itd, – ostaće<br />
samo zapisani u knjigama, kao sinonimi za jednu vedriju prošlost.<br />
Ja sam u februaru 1988. godine odlučio da iskoračim iz vrtloga bezumlja u<br />
kome se živi. Sve ovo vreme do sada sam koristio za svoje lično duhovno<br />
usavršavanje, što uključuje i odbacivanje niže ljudske prirode. Opremljen<br />
svojim duhovnim iskustvima, odreñenom količinom znanja, i blagoslovima<br />
svog duhovnog učitelja, nedavno sam odlučio da postanem putujući misionar,<br />
koji će pomoći i drugima da krenu putem duhovnog savršenstva. U ovoj knjizi<br />
sam predstavio ograničenu količinu i vrstu informacija, prilagodivši tekst<br />
prosečnom čitaocu – nekome ko nije upućen u tajne duhovne nauke - onako<br />
kako je ona zapisana u vedskoj književnosti.<br />
Ova knjiga je rezultat onoga što sam ja hteo da učinitim za vas. Ukoliko se<br />
slažete sa većinom onoga što je predstavljeno u ovoj knjizi, i ukoliko<br />
smatrate da ova knjiga ima svoju nezanemarivu vrednost – onda vas molim<br />
da i vi učinite nešto za mene. U junu 2007. godine sam se vratio na Balkan,<br />
228
nakon 13 godina života po raznim evropskim državama. Sada putujem<br />
uglavnom po Hrvatskoj, BiH i Srbiji, sa misijom širenja vaišnavske filozofije,<br />
nauke i kulture. Održavam večeri poezije i javne programe sa lekcijama iz<br />
Bhagavad-gite, nastupam u radio programima i (kada se nañe vremena)<br />
posećujem domove ljudi koji žele da održim kućni program za njihovu<br />
porodicu i prijatelje.<br />
Svoje angažmane uglavnom organizujem sam, ali bi mi vaša pomoć bila<br />
veoma dobrodošla. Ukoliko imate mogućnosti da organizujete za mene neki<br />
javni nastup (u biblioteci, školi; na radiju ili televiziji...), ili ukoliko mislite da<br />
mojoj misiji možete da pomognete na neki drugi način – molim vas,<br />
kontaktirajte me na ovu e-mail adresu: vpd108@gmail.com. Molim vas da uz<br />
svoju poruku priložite i svoj telefonski broj, kako bi naša komunikacija bila<br />
efikasnija.<br />
Autor<br />
229
O autoru<br />
Vladimir Pavić se rodio 1965. godine u Slavonskoj Požegi. Nezadovoljan<br />
tokom društvenih dogañaja, hedonizmom i nepravdom, već u svojoj 17-toj<br />
godini je počeo da čita svetske klasike književnosti i filozofije, u potrazi za<br />
smislom života. Nakon odsluženog vojnog roka 1983. godine, započinje<br />
studije mašinstva u Beogradu. Za vreme svojih studentskih dana, krajem<br />
1987. godine, došao je u kontakt sa vaišnava monasima, članovima<br />
ISKCONa. Oduševljen drevnom vedskom (vaišnavskom) filozofijom i ličnošću<br />
A.C. Bhaktivedanta Swamija Prabhupade – 9. februara 1988. godine je<br />
iznenada prekinuo svoje uspešno studiranje mašinstva, i pred polaganje<br />
diplomskog ispita pridružio se vaišnavskoj hramskoj zajednici.<br />
Od 1993. godine živeo je u Švedskoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Belgiji i<br />
Republici Irskoj. U junu 2007. godine se vratio u Hrvatsku i posvetio<br />
misionarskim aktivnostima. Trenutno putuje uglavnom po Hrvatskoj, BIH i<br />
Srbiji, i sa drugim ljudima deli svoja saznanja i duhovna iskustva<br />
održavanjem večeri vaišnavske poezije, nastupima na radiju, javnim<br />
lekcijama, itd. Od 1991. godine, pa sve do svog povratka na Balkan, Vladimir<br />
je pet puta posećivao Indiju, i stekao vredna duhova iskustva družeći se sa<br />
svetim osobama na mestima hodočašća. Za vreme svoje prve duhovne<br />
inicijacije u Stockholmu 1989. godine, dobio je duhovno ime Vrišabha das.<br />
Poeziju je počeo da piše 2000. godine. Ovo je njegova prva zbirka pesama,<br />
ali se nada da će ih u budućnosti biti još.<br />
230
Change language