ZAVOD ZA URBANIZAM VOJVODINE - NOVI SAD

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БЕЛА ЦРКВА 

Председник скупштине општине: Богдан Рогач 

ПЛАН 

ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 

БЕЛОЦРКВАНСКИХ ЈЕЗЕРА 

ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ - НОВИ САД 

ОДГОВОРНИ УРБАНИСТА ДИРЕКТОР 

Е-2098/1 

Смиљка Протић, дипл.инж.арх. Перица Манојловић, дипл.инж.саобр. 

Нови Сад, мај 2006. године

НАРУЧИЛАЦ: СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БЕЛА ЦРКВА 

Председник скупштине општине: 

Богдан Рогач 

ИНВЕСТИТОР: СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БЕЛА ЦРКВА 

ВРСТА 

ДОКУМЕНТАЦИЈЕ: ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 


ОБРАЂИВАЧ: ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ 

НОВИ САД 

ДИРЕКТОР: Перица Манојловић, дипл.инж.саобр. 

ОДГОВОРНИ УРБАНИСТА: Смиљка Протић, дипл.инж.арх. 

СТРУЧНИ ТИМ: Аља Филиповић, дипл.инж.арх. 

Драгана Дунчић, дипл.просторни планер 

Јурица Далибор, дипл.инж.геод. 

Милко Бошњачић, инж.геод. 

Бранислав Вукадиновић, дипл.инж.саоб. 

Зоран Кордић, дипл.инж.саобр. 

Милан Жижић, дипл.инж.маш. 

Петар Хома, дипл.инж.хидро. 

Славица Пивнички, дипл.инж.пејз.арх. 

Смиљка Протић, дипл.инж.арх. 

Зорица Санадер, дипл.инж.електр. 

Радован Ристић, техн. 

Злата Хома-Будински, техн. 

Драгана Матовић, оператер 

Душан Ђоковић, копирант

А) ТЕКСТУАЛНИ ДЕО 

САДРЖАЈ 

УВОД ...............................................................................................1 

1. ОПИС ГРАНИЦЕ ОБУХВАТА ПЛАНА .............................................2 

I ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ....................................................................3 

1. ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА НА 

ЈАВНО И ОСТАЛО .......................................................................3 

1.1. Постојеће јавно грађевинско земљиште....................................3 

1.2. Планирано јавно грађевинско земљиште ..................................3 

1.3. Остало јавно грађевинско земљиште ........................................4 

2. ПОДЕЛА НА ФУНКЦИОНАЛНЕ ЗОНЕ ИЛИ ЦЕЛИНЕ .....................4 

2.1. Зона угоститељства и туризам..................................................5 

2.2. Зона спорта и рекреације ........................................................7 

2.3. Зона становања.......................................................................8 

2.4. Зона зеленила.........................................................................8 

2.5. Зона језера, плажа и вишенаменског појаса 

- пешачке стазе ......................................................................8 

3. ОПРЕМЉЕНОСТ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА 

ИНФРАСТРУКТУРОМ....................................................................9 

3.1. Саобраћајна инфраструктура ...................................................9 

3.2. Водна инфраструктура.............................................................10 

3.3. Електроенергетска инфраструктура..........................................11 

3.4. Телекомуникациона и РТВ инфраструктура ...............................11 

3.5. Гасоводна инфраструктура ......................................................11 

3.6. Зеленило ................................................................................12 

3.7. Процена потребних средстава за уређење инфраструктуре 

на јавном грађевинском земљишту...........................................13 

4. БИЛАН НАМЕНЕ ПРОСТОРА ........................................................15 

5. РЕГУЛАЦИЈА И НИВЕЛАЦИЈА .....................................................15 

5.1. План регулације......................................................................15 

5.2. План нивелације .....................................................................20 

6. ПРОЦЕНА ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ............21 

7. ПРАВИЛА И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХ 

КУЛТУРНИХ ДОБАРА И АМБИЈЕНТАЛНА ЦЕЛИНА .....................30 

8. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, ПОЖАРА 

И РАТНИХ РАЗАРАЊА ................................................................23 

9. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПЛАНА.................................23

II ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА...................................................................24 

1. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ ОБЈЕКАТА ............24 

2. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ИНФРАСТРУКТУРЕ ................................25 

2.1. Саобраћајна инфраструктура ...................................................25 

2.2. Водопривредна инфраструктура...............................................26 

2.3. Електроенергетска инфраструктура..........................................26 

2.4. Телекомуникациона инфраструктура ........................................27 

2.5. Гасоводна инфраструктура ......................................................28 

2.6. Коришћење алтернативних облика енергије .............................30 

2.7. Зелене површине ....................................................................32 

3. ЕТАПЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНА......................................................32 

Б) ГРАФИЧКИ ДЕО 

Бр. 

карте 

1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

6. 

7. 

8. 

ПРИЛОГ: 

Назив карте Размера 

Положај комплекса урбанистичке разраде у 

оквиру насеља Бела Црква 

Катастарско-топографска карта са границом 

обухвата 

План намене површина и објеката са планом 

саобраћај и зеленила и условима за 

спровођење 

Подела грађевинског земљишта на јавно и 

остало 

Водоснабдевање 

Канализација атмосферских отпадних вода 

Електроенергетска, ТТ и гасна 

инфраструктура 

План саобраћајне инфраструктуре са планом 

нивелације и регулације 

1:10000 

1:1500 

1:1500 

1:1500 

1:1500 

1:1500 

1:1500 

1:1500 

- Извод из ГП Бела Црква 

- Услови надлежних органа и институција 

- Одлука о усвајању Програма за израду Белоцркванских језера 

- Обавештење о примедбама на План генералне регулације 

белоцркванских језера 

- Одлука о доношењу Плана генералне регулације белоцркванских 

језера

На основу члана 54. став 1. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник 

Републике Србије'' број 47/2003) и члана 18. Статута општине Бела Црква (‘'Службени 

лист општине Бела Црква'' број 3/2002) Скупштина општине Бела Црква, на седници 

одржаној _______ доноси: 

УВОД 

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 


Израда урбанистичке документације за новоформиране блокове 30 и 31, који 

обухватају простор Врачевгајског, Малог и Шаранског језера произилази из обавеза: 

• Уговора бр. 1693/1 од 09.10.2002. године о изради Генералног плана Беле Цркве 

између СО Бела Црква и ЈП Завод за урбанизам Војводине из Новог Сада 

• Генералног плана Беле Цркве (''СЛужбени лист општине Бела Црква'' број 2/2004 

од 18. јуна 2004. године). 

Урбанистичка разрада за блокове 30 и 31 (део) у Белој Цркви представља даљу 

разраду и конкретизацију поставки Генералног плана насеља Бела Црква којим је 

дефинисано да је простор блокова 30 и 31 намењен површинама и објектима за 

туризам, спорт и рекреацију. Генералним планом је одређено да се урбанистичка 

разрада за овај простор ради на нивоу Плана генералне регулације. 

Плански и метеоролошки основ за израду овог Плана је Закон о планирању и изградњи 

(''Службени гласник РС'', број 47/2003 и 34/2006). 

У току израде Програма затражени су потребни услови надлежних комуналних 

предузећа и других институција, а сви прибављени услови су уграђени у План 

генералне регулације. Програм је усвојен на седници скупштине општине Бела Црква 

07.12.2004. године. 

Циљ израде Плана генералне регулације је да се дефинишу конкретне границе 

јавног грађевинског земљишта, утврди концепција уређења и организације простора, 

као и основна намена обухваћеног простора са регулационим и нивелационим 

решењима саобраћајница и улица и пратећа мрежа комуалне инфраструктуре, као и 

други услови за изградњу објеката и уређење простора обухваћеног планом. На делу 

јавног грађевинског земљишта дати су елементи за ниво Плана детаљне регулације. 

Обухват урбанистичке разраде је 90,56 ha. 

За потребе израде Програма и Плана генералне регулације Белоцркванских језера 

добијене су следеће подлоге: 

- копија плана Р = 1 : 2880 

- ситуациони план Р = 1 : 1000 

У северозападном делу обухвата Плана подлога је непотпуна у висинском погледу. 

Од документације недостају преписи поседовних листова за следеће парцеле: 1324, 

1383/1 - 3, 1385/1 - 2, 1386/1 - 2, 1387/1 - 2, 1388/1 - 3, 1392 - 1406, 1409, 1412, 

1413, 1483, 1505, 4248/3, 4249, 4250, 4281/2, 4482/1 - 6, 4483/1 - 4, 4484/1 - 3, 4493. 

1

1. ОПИС ГРАНИЦЕ ОБУХВАТА ПЛАНА 

Почетна тачка описа границе обухвата Плана генералне регулације Белоцркванских 

језера је тачка бр. 1, која се налази на тромеђи пута, парцела 4252 и парцела 4249 и 

4251/1. 

Од тачке бр. 1 граница у правцу истока прати севрну међу парцела 4249 и 4250 до 

тачке бр.2, која се налази на југоисточној међи парцеле 4250 и парцеле 4248/1. 

Од тачке бр. 2 граница у истом правцу, дужином од 216 m пресеца парцелу 4248/1 до 

тачке бр.3, која се налази на међи парцела 4248/1 и 4281/1. 

Од тачке бр.3 граница у правцу североистока прати северну међу парцеле 4281/1 до 

тачке бр.4, која се налази на тромеђи парцела 4281/1, 4248/2 и 4248/3. 

Од тачке бр.4 граница у правцу североистока прати северну међу парцеле 4248/3 до 

тачке бр.5, која се налази на осовини пута, парцела 4493. 

Од тачке бр. 5 граница у правцу југоистока иде осовином пута, парцела 4493 до тачке 

бр. 6, која се налази на северној међи регионалног пута Р - 115, Ковин - Бела Црква, 

парцеле 1324. 

Од тачке бр. 6 граница дужином од 28 m пресеца регионални пут, парцела 1324 до 

тачке бр. 7 која се налази на јужној међи регионалног пута и осовини пута, парцела 

1413. 

Од тачке бр.7 граница у правцу југоистока иде осовином пута, парцела 1413 до пута, 

парцела 1483. 

Од тачке бр.8 граница дужином од 140 m пресеца пут, парцела 1483 и парцелу 1460 до 

тачке бр.9, која се налази на северној међи железничке пруге, парцела 1465. 

Од тачке бр.9 граница у правцу југозапада прати северну међу железничке пруге, 

парцела 1465 до тачке бр. 10, која се налази на тромеђи пруге и парцела 1520 и 1521. 

Од тачке бр.10 граница у правцу севера прати западну међу парцела 1520 и 1374 до 

тачке бр.11, која се налази на тромеђи регионалног пута Р - 115, Ковин - Бела Црква, 

парцела 1324 и парцела 1373 и 1374. 

Од тачке бр. 11 граница у правцу југозапада прати јужну међу регионалног пута до 

тачке бр.12, која се налази на тромеђи регионалног пута и парцела 1355/1 и 1355/2. 

Од тачке бр. 12 граница пресеца регионални пут до тачке бр. 13, која се налази на 

тромеђи регионалног пута и парцела 4252 и 4278/2. 

Од тачке бр. 13 граница у правцу севера прати источну међу пута, парцела 4252 до 

тачке бр. 1, која је уједно и почетна тачка описа обухвата Плана. 

Површина обухвата плана износи 90,56 ha. 

2

I ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА 

1. ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА НА ЈАВНО И ОСТАЛО 

Грађевинско земљиште унутар простора обухваћеног Планом, подељено је у складу са 

Законом на: 

• јавно грађевинско земљиште и 

• остало грађевинско земљиште 

1.1. Постојеће јавно грађевинско земљиште 

Део парцеле: 1324; (део регионалног пура Р-115 Ковин – Бела Црква) 

1.2. Планирано јавно грађевинско земљиште 

Планирано јавно грађевинско земљиште за јавне површине од општег интереса и чине 

их: језера, саобраћајнице, заштитно зеленило, паркинзи и црпна станица. Након 

усвајања и спровођења Плана, ове површине могу бити проглашене за јавно 

грађевинско земљиште. Јавно грађевинско земљиште не може се отуђити из државне 

својине. 

Језера 

У склопу ове намене у оквиру граничне линије поред водених површина обухваћен је 

простор плажа и вишенаменски појас – шетна стаза (одржавање језера и 

инспекцијаска стаза). 

4289; 428/1 део; 4278/2 део; 4248/1 део; 4281/1 део; 1384/3 део; 1385/3 део; 1386/3 

део; 1387/3 део; 1387/4 део; 1388/4 део; 1388/6 део; 1389/4 део; 1381 део; 1382 део; 

1383/2 део; 1383/3 део; 1384/2 део; 1385/2; 1386/2; 1387/2; 1388/3; 1388/5; 1389/3; 

1389/5 део; 1390/3 део; 1390/5 део; 1391/2 део; 1409 део; 1410 део; 1383/1 део; 

1384/1 део; 1385/1 део; 1386/1 део; 1387/4 део; 1388/1 део; 1389/1; 1389/2; 1390/1; 

1390/2 део; 1391/1 део; 1392 део; 1393 до 1408 делови; 1483 део; 1460 део; 1470- 

1473 делови; 1476 део; 1477_1 део; 1477/2 део; 1480/1 део; 1480/2 део; 1484 део; 

1485 део; 1488 део; 1489 део; 1492 део; 1493/1 део; 1493/2 део; 1496 део; 1497 део; 

1500 део; 

Саобраћајнице: 

4248/1 део; 4281/1 део; 4248/3 део; 4483/1 део; 4483/3 део; 4483/4 део; 4483/2 део; 

4483; 4484/2 део; 4484/10; 4484/11; 4484/5-9 део; 1395-1402 делови; 1409 део; 1410 

део; 1412 део; 1408 део; 1483 део; 1460 део; 1470-1473 делови; 1477/1-2 делови; 

1480/1-2 делови; 1481 део; 1484 део; 1486 део; 1488 део; 1489 део; 1492 део; 

1493/1-2 део; 1496 део; 1497 део; 1500 део; 1501 део; 1504/1-3; 1505 део; 1508/1-2 

делови; 1509 део; 1512 део; 1513 део; 1516 део; 1517 део; 1520; 1374; 1375-1377 

делови; 1378/1-2 делови; 1379-1382 делови; 1383/3 делови1384/2 део. 

Заштитно зеленило: 

4249 део; 4248/1 део; 4250; 4281/1 део; 4248/3 део; 1375 део; 1376 део; 1379 део; 

1380 део; 1384/3 део; 1385/3 део; 1386/3 део; 1387/3 део; 1387/4 део; 1388/4 део; 

1388/5 део; 1389/4 део; 1389/5 део; 1390/3 део; 1390/5 део; 1391/2 део; 1409 део; 

1410 део; 1389/6; 1390/4; 1390/6; 1391/3; 1460 део; 1470-1473 делови; 1476 део; 

1477/1-2 делови; 1480/1-2 делови; 1481 део; 1484 део; 1485 део; 1488 део; 1489 део; 

1492 део; 1493/1-2 делови; 1496 део; 1497 део; 1500 део; 1501 део; 1504/1-3 делови; 

1505 део; 1508/1-2 делови; 1509 део; 1512 део; 1513 део; 1516 део; 1517 део. 

3

Паркинзи: 

4248/1 део; 1405-1409 делови; 4281/1 део; 1376 део; 1377 део; 1378/1-2 делови; 

1379 део; 1513 део; 1516 део; 1517 део; 1500 део; 1501 део; 1480/1-2 делови. 

Црпна станица: 

4281/1 део. 

1.3. Остало грађевинско земљиште 

Остало грађевинско земљиште су све катастарске односно грађевинске парцеле 

обухваћене Планом а намењене су изградњи хотела, апартмана, бунгалова, 

пансионском смештају – вилама, камповима, одмаралиштима, спорту и рекреацији, 

забавном парку, угоститељству и трговини, као и становању. 

Ово земљиште може бити у свим облицима својине и у промету је. 

4249 део; 4248/1 део; 4281/1 део; 4278/2 део; 4281/1 део; 4482/1 део; 4482/2-6; 

4483/1-4 делови; 4484/4-9 делови; 4484/2 део; 4484/1; 4484/3; 4484/12; 4484/13; 

1376 део; 1377 део; 1378/1 део; 1378/2 део; 1379-1382 део; 1483 део; 1383/2 део; 

1383/3 део; 1384/2 део; 1384/3 део; 1383/1 део; 1384/1 део; 1385/1 део; 1386/1 део; 

1387/1 део; 1388/1 део; 1388/2 део; 1390/2 део; 1391/1 део; 1392-1395 делови; 1396- 

1410 делови; 1460 део; 1470-1473 део; 1476 део; 1477/1-2 делови; 1480/1-2 делови; 

1481 део; 1484 део; 1486 део; 1488 део; 1489 део; 1492 део; 1493/1-2 делови; 1496 

део; 1497 део; 1500 део; 1501 део; 1504/1-3 део; 1505 део; 1508/1-2 делови; 1509 

део; 1512 део; 1513 део; 1516 део; 1517 део. 

2. ПОДЕЛА НА ФУНКЦИОНАЛНЕ ЗОНЕ ИЛИ ЦЕЛИНЕ 

Преовлађујућа намена у граници обухвата плана је зона намењена угоститељству и 

туризму и спорту и рекреацији (25,50 ha). 

Урбанистички параметри 

За ову зону која је друга по величини намена у Плану (не узимајући у обзир величину 

водених површина језера) за простор као целину урбанистички параметри су следеЋи: 

• спратност од П-П+2+Пк 

• индекс изграђености до 0,5 

• степен искоришћености до 20 % 

Зона градње 

На графичком прилогу бр. 3 и бр. 8 дата је зона намене и урбанистички параметри 

односно зона градње у којим оквирима треба да су лоцирани планирани садржаји у 

оквиру којих су укључене и приступне саобраћајнице, паркинзи, зеленило. 

У оквиру зоне градње (грађевинских линија) потребно је да се нађу сви планирани 

садржаји. Даљом разрадом кроз Урбанистички пројекат уређења и изградње (по 

потреби парцелације и препарцелације) дефинисаће се кроз израду Програма и 

Идејног пројекта тачан садржај и положај објеката. 

4

2.1. Зона за угоститељство и туризам 

I Хотели – три локалитета 

1. 3она градње хотела са депадансима 

• Хотел са 20 лежаја, 

• Депаданси са 30 лежаја 

• Ресторан до 150 места 

• Спортска сала 10 х 18 m 

• Затворен базен рекреативни до 150 m 2 

• Паркинг 

• Тениски терени, фудбалско, кошаркашко и одбојкашко игралиште 

Максималне спратности П+1+Пк 

Индекс изграђености до 1,2 

Степен искоришћености до 40 % 

2. Хотел (мин капацитета 50 лежаја) 

Спратност објекта П+2 



3. Простор намењен изградњи хотела 50 лежаја (расположива локација омогућује и 

неколико хотела мањег капацитета) 

• хотелски депаданс 

• затворени базен 

Објекат хотелског базена - изграђене површине максимум 2500 m. Положај је 

дефинисан зоном градње. Може да буде повезан топлим пролазом - пасажом са 

објектом хотела. Спратност објекта је П са максималном висином објекта до 7 m. 

(Техничка висина етаже може да се искористи за галерију.) 

Спратност П до П+2+Пк 


Степен искоришћености до 40 %. 

II Хотелски апартмани (2 локалитета) 

1. Хотелски апартмани (две групе објеката поред хотела на крајњем делу изнад 

Врачегајског језера) 

Групација појединачних објеката апартмана у природном окружењу. 

Спратности су П до П+1 +Пк 


Степен искоришћености земљишта је do 20 % 

2. Хотелски апартмани - груписани су у две целине, формиран у два низа објеката уз 

интерну саобраћајницу 

Спратности П+1+Пк. 

Габаритне димензије објеката су максимално 10х15 m. 

Индекс изграђености је до 0,4 


5

III Зона бунгалова (5 локалитета) 

Ширина фронта је 15 m (на дистанци 20 m од суседних зона). 

Објекти се граде у појединачно и у прекинутом низу. 

Спратност П до П+Пк или прекинутом низу 



IV Зона пансиона -виле 

(Изградња објеката у овој зони може да буде релизована на два начина: изградња 

објеката у приватном власништву или изградње објеката за потребе пансионског 

изнајмљивања. Уступање земљишта се врши само за изградњу објекта). 

Ширина фронта минимум 20 m 

Спратност П до П+1+Пк. 

Максимални индекс искоришћености целокупне зоне износи до 20%. 

Максимални степен изграђености искоришћености земљишта је до 0.8. 

V Аутокамп - 50 приколица до 200 гостију 

VI Камп извиђача 

Пратећи објекти кампа су: санитарни објекти, објекти за исхрану, објекти за 

окупљање, дружење и разоноду, део за одмор и сл. 

Индекс изграђености 0,2. 

Степен искоришћености земљишта под објектима до 15%. 

VII Одмаралиште 

(20 лежаја) 

Спратност: П+2+Пк 


Целокупна парцела припада зони градње. 

Степен изграђености до 2,0. 

VIII Угоститељски објекти 

1. Угоститељски објекат (три локалитета) 

Целокупна парцела за објекат те намене припада зони градње (укључујући и 

паркинг) 

Спратност П до П+1 

Максимални степен искоришћености парцеле до 75% 

Индекс изграђености до 1.5 

2. Ресторан ''Видиковац'' 

Зона градње објекта дефинисана је површином неправилног облика повученом од 

вншенаменске зоне поред обале до 5,00 m. 

Степен искоришћености земљишта под објектима 20%. 

Индекс изграђености до 0,5. 

6

3. 3абавни парк, дискотека 

Површина функционалне зоне представља представља истовремено и зону 

градње за објекте предвнђене за изградњу сходно намени. За градњу предвиђени 

објекти за разоноду и забаву типа дискотеке, отворених платоа за игру, 

елемената урбаног мобилијара и опреме. 

4. Дискотека - брод до 250 m 2 на обали Врчевгајског језера 

IX Трговина 

1. Продавница (два локалитета) 

Зона градње је целокупна површина функционалне целине (укључујући и 

паркинг). 

Спратност објекта П до П+1. 

Степен искоришћености до 80%. 


2. Центар ексклузивне трговине 

Паркинг 

Зона градње дефинисана је грађевинским линијама по графичком прилогу 

Објекти су спартности П+1 

Степен искоришћености до 50% 

Индекс изграђености до 0.7. 

2.2. Зона спорта и рекреација 

Површине за спорт и рекреацију (2 локалитета) 

Спортско рекреативне површине изнад Врчавгајског језера 

1. Контакт зона отворених спортских терена између плаже и хотела. Градња објеката 

за свлачионице (гардеробе, санитарнe блоковe и др.). Предвиђена је изградња 

спортских клубова, пратећих садржаја за чување опреме и реквизита и др. Од 

комерцијалних садржаја у овој зони могу да буду смештене трафике, киосци и 

кладионице. 

Спратност објектаје П до П+1 у објектима пратећих садржаја. 



Отворени терени: за кошарку, одбојку, рукомет, мали фудбал, тенис и др. 

У зони спортских терена треба да се предвиди 1 или 2 трим стазе. 

Спортско рекреативна зона уз Шаранско језеро 

2. Спортски центар (затворен) 

Вишенаменска хала за мале спортове са трибинама и пратећим садржајима 

(гардероба, санитарни чвор и сл.) 

Укупан степен искоришћености комплекса (са спортским теренима) до 30%. 


7

3. Центар за спортове на води 

Затворен пливачки (олимпијски) и рекреативни базен и ''брчкавац'' за децу са 

трибинама и пратећим садржајима (гардеробе, санитарни чворови и сл.). 

Спратност спортског центра П+1. 


Степен искоришћености земљишта до 40 %. 

Отворени терени: за кошарку, одбојку, рукомет, мали фудбал, тенис и др. 

У зони спортских терена треба да се предвиди 1 или 2 трим стазе. 

2.3. Зона становања 

У оквиру ове намене површина зона становања износи 1,42 hа, већи део простора је 

затечено породично становање. Планом је могућа нова изградња, али под условима 

ширег уличног фронта, односно плићих парцела. 

Спратност Пр до П+1+Пк. 

Индекс изграђености парцеле је до 1,5. 

Максимални степен искоришћености је 50 %. 

2.4. Зона зеленила 

Формирање зелених површина у складу са планираном наменом простора, треба да 

буде спроведено на земљишту на коме је извршена техничка рекултивација простора 

(равнање терена, корекција косина, заштита од површинских вода и ерозије, одвођење 

комуналних вода и насипање хумусом). 

Стилом пејсажног обликовања зеленила треба тежити успостављању целине 

композиције а при томе да се не наруши лепота и живописни мотиви предела 

Белоцркванских језера истицањем природних и других компоненти, као што су рељеф, 

биљне групе, водене површине, архитектонски комплекси, без разлике да се ради о 

''јавном'' или ''осталом'' простору. 

Озелењавање комплекса Белоцркванских језера ће представљати и биолошку 

рекултивацију укупног простора и његово враћање природном амбијенту. То ће се 

спроводити етапно у зависности од планираних намена. Зеленило ће допринети 

заштити земљишта од ерозије, заштитити подземне ресурсе воде и поправити квалитет 

ваздуха стварањем оптималних микроклиматских услова (смањити инсолацију, ударе 

ветра, буку, прашину). 

2.5. Зона језера, плажа и вишенаменског појаса – пешачке стазе 

(инспекцијаска стаза и сл.) 

Ова зона посебно водене површине сва три језера заузимају највећу површину у 

обухвату плана 42,70 ha или скоро 50,0 % територије. 

Плаже – купалишта (5 локалитета) 

Купалишта треба да су опремљена следећим садржајима: 

• санитарним чвором (на сваких 1000 m 2 површине купалишта), 

• тушевима, 

• чесмом за воду за пиће (на удаљености од 200 m), 

8

• потребним бројем кабина, свлачионица, сунцобрана, лежаљки и др. зависно од 

капацитета плаже, 

• пружање прве помоћи, 

• корпама за отпатке (на сваких 25 m) и сл. 

Вишенаменски појас 

Пешачка стаза – инспекцијска стаза и путни појас за кретање моторних возила за 

одржавање језера. 

Вишенаменски појас пружа се дуж обале свих језера. Његова функција поред шетње је 

да омогући кретање моторним возилима ради инспекције и чишћења обале језера. 

Појас је минималне ширине 10 m а пополочане стазе 2,5 m. На пригодним местима дуж 

стазе планирана су проширења за одмор и смештај клупа. 

3. ОПРЕМЉЕНОСТ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА 

ИНФРАСТРУКТУРОМ 

3.1. Саобраћајна инфраструктура 

Планирано саобраћајно уређење комплекса белоцркванских језера настало је као 

разрада решења утврђено плановима вишег реда као и тежња аутора саобраћајног 

решења да се формира систем саобраћајница различитог хијерархијсkог нивоа који ће 

оптимално задовољавати све функционално-технолошке захтеве свих потенцијалних 

посетиоца али на високом нивоу безбедности комфора и саобраћајне услуге. 

Системско решење саобраћаја у оквиру обухвата Плана генералне регулације 

Белоцркванских језера подразумева хијерархијско решење свиј нивоа саобраћаја и то 

до свих објеката и садржаја као и оптималан број места за стационирање свих врста 

возила. 

Саобраћајно решење овог комплекса подразумева успостављање система пешачких 

стаза до свих садржаја као и контролисано прелажење преко канала који повезује 

језера. 

Саобраћајно решење у оквиру овог комплекса подразумева проходност и доступност 

свим возилима (ургентним) при свим временским условима. 

У будућности се планира да основни саобраћајни потенцијал за прилаз комплексу 

белоцркванских језера буде друмски саобраћај и то преко регионалног пута Р-115 

Ковин – Гај - Бела Црква. Из Беле Цркве постоје радијални правци који омогућују 

доступност из више праваца (Уљма, Вршац, Калуђерово). Пошто се у будућности 

очекује експанзија моторизованих посетилаца и знатна циркулација превозних 

средстава у овој зони планирана је изградња веће саобраћајнице – авеније са 

повећаним капацитетом (2 х 2 траке х 3,0 m са разделном зеленом траком) и то као 

сепарисани капацитет да би у потпуности задовољили безбедност свих моторизованих 

посетилаца. 

Из главне саобраћајне артерије овог просторно-регионалног пута Р-115 ће се 

дисперирати сви главни саобраћајни прилози на деловима овог комплекса, с тим што 

ће се формирати затворени систем саобраћајнице која ће оптимално задовољити 

захтеве нових садржаја. 

Изградња саобраћајница се планира до свих садржаја с тим да се уз све садржаје 

планирају капацитети стационарног саобраћаја према очекиваном обиму захтева. 

9

У оквиру концепта саобраћаја планира се и изградња сепарисане бициклистичке и 

пешачке стазе из праваца Беле Цркве и Врачевог Гаја, како би се комплекс 

белоцркванских језера приближио што већем броју посетилаца. 

Око самих језера планира се успостављање уређених пешачких стаза као шеталиште 

кроз пријатни амбијент, али и која ће повезивати изграђене садржаје. 

Да би се овај комплекс приближио и другим популацијама из окружења у оквиру овог 

комплекса се планира и изградња аутобуског стајалишта као и такси станица како би 

придошли посетиоци могли да оду до жељених одредишта. 

У оквиру овог просторног комплекса планира се и успостављање простора за узлетање 

змајева, балона и аквапараглајдера. Пошто се планира и водено повезивање језера 

очекује се атракцију вожње свим врстама капацитета али на ручни погон. 

Поред хотела и апартмана планирају се такође и садржаји са сезонским коришћењем 

(бунгалови) чије функционисање је у корелацији са функционисањем пешачког, 

друмског и стационарног саобраћаја. Уз локације ових садржаја се планира 

успостављање капацитета пешачког и динамичког саобраћаја тако да се омогући 

највиши комфор прилаза и боравка посетилаца. 

Да би обезбедили конфор и ниво услуге планира се у окружењу ових капацитета 

успостављање капацитета за стационирање путничких возила и аутобуса. 

У оквиру обухвата овог плана имамо и наслеђене аутархично настале улице, њих смо 

укомпоновали у будући саобраћајни систем стим што смо због изграђености задржали 

минимум ширине тих коридора који омогућују минималне услове за прилаз објектима. 

Простор за змајеве и параглајдере садржи и место за хелиопорт тако да се и тим 

клијентима омогући приступ. 

Железнички саобраћај омогућава приступ до железничке станице у Белој Цркви али уз 

интегрално повезивање са друмским саобраћајем (или такси возилима) омогућен је 

приступ до свих садржаја. 

3.2. Водна инфраструктура 

1. Концепција уређења планираног простора је да се максимално заштите створене 

водене површине од спољњег штетног утицаја на природни квалитет воде, који је 

јединствен на тетиторији општине па и територији аутономне покрајине Војводине 

(''....Потенцијално најбогатије водоносне издани за пијаћу воду у Војводини....'' – 

Посебни услови број 09-277/3 од 07.07.2004. године од Јавног водопривредног 

предузећа ''Воде Војводине'' – Нови Сад). 

2. Из претходне концепције, проистекло је следеће техничко решење водне 

инфраструктуре: 

• снабдевање пијаћом водом спровести проширењем насељског градског водовода 

на планирани простор 

• недостајућа количина воде за пиће ће се обезбедити захватањем подземне воде 

из прве фреатске издани на најповољнијој локацији на ширем простору 

алувијалне равни пограничне реке Нере 

• у циљу заштите планираног простора од пожара, потребе за за водом на 

одржавању зелених и осталих уређених површина, изградити посебну 

хидрантску мрежу захватањем подземне воде бунарима из прве фреатске издани 

• на планираном простору обезбедити: 

− кишну канализацију за максимално прихватање и спровођење сувишне 

атмосферске воде 

− канализацију за отпадне воде 

− канализацију за ''падинске'' воде 

10

3. Сва језера, и она која су ван планираног простора, међусобно повезати отвореним 

каналима како би се обезбедила максимална циркулација воде од најудаљенијег 

''Бисерног језера'' па све до Врачевгајског језера из којег се захвата вода за 

наводњавање постојећих површина на лесној заравни. На тај начин ће се створити 

побољшани услови за максимално освежавање воде у свим језерима. Из таквих 

услова утврдити могуће максималне површине које треба наводњавати из свих 

належућих површина око језера. 

3.3. Електроенергетска инфраструктура 

Преко простора обухваћеног планом прелази 20 kV надземни вод, који полази из ТС 

110/20 kV Бела Црква и иде за Белу Паланку (Врачев Гај), као и надземни 20 kV вод 

за напајање трафостанице ТС ЦС Врачевско језеро у комплексу црпне станице и 

20kV кабловски вод за напајање ТС Стандардбетон 1. 

С обзиром на планирану намену простора, преко којег прелазе надземни водови , део 

трасе ових водова потребно је изместити и каблирати. 

Део постојећих надземних водова који прелазе преко плнског простора потребно је 

изместити дуж саобраћајних коридора и каблирати, као што је приказано на графичком 

прилогу. 

Напајање будућих потрошача обезбедиће се из планиране монтажно-бетонске 

трафостанице 20/0,4 kV, напонског преноса, са могућношћу уградње енергетског 

трансформатора снаге до 630 kVА. Прикључење на 20 kV мрежу обезбедиће се 

подземним кабловским водом са најближе постојеће 20 kV мреже. 

Као алтернативни извор снабдевања електричном енергијом може се користити 

енергија ветра и воде. 

Од трафостанице ће се положити нисконапонски кабловски водови у зеленим 

појасевима дуж саобраћајница, за напајање свих потрошача. 

Осветљење простора обезбедиће се декоративним канделабрима. 

3.4. Телекомуникациона и РТВ инфраструктура 

У појасу пута Бела Црква - Ковин положен је оптички кабл за везу од АТЦ Бела Црква 

са надређеном централом у Панчеву.Траса овог кабла не налазе се на геодетској 

подлози. 

За планиране нове кориснике у оквиру планског простора потребно је изградити 

телекомуникациону мрежу у зеленим површинама уличних и путних коридора. 

На предметном простору нема изграђене мреже КДС-а, те је у трасама 

телекомуникационе мреже потребно изградити исти, полагањем подземног кабла. Ова 

мрежа ће бити решена у склопу целокупног КДС -а у насељу. 

3.5. Гасоводна инфраструктура 

На подручју обухвата плана не постоји изграђена гасоводна инфраструктура. 

За планиране потрошаче топлотне енергије, планира се да се као енергент за 

производњу топлотне енергије користи природни гас, као еколошки најчистије фосилно 

гориво. 

11

Гас би се обезбедио прикључењем на дистрибутивну гасоводну мрежу у насељу, када 

се за то стекну услови односно изгради гасоводна инфраструктура у насељу Бела 

Црква. 

До изградње гасоводне инфраструктуре, за производњу топлотне енергије користиће 

чврсто или течно гориво као и електрична енергија. 

Осим могућности коришћења енергије ветра и воде за производњу електичне енергије 

и њено трансформисање у топлотну, као други рационални алтернативни извор 

енергије користила би се сунчева енергија. 

3.6. Зеленило 

Зелене површине у обухвату Плана ће чинити зелене површине у оквиру јавног 

грађевинског земљишта и зелене површине на осталом грађевинском земљишту. 

На јавном грађевинском зелене површине ће чинити: 

Зелене површине јавног коришћења (паркови, простори за јавне манифестације, 

косине око језера, линијско зеленило уз вишенаменски појас и стазу око језера и уз 

саобраћајнице и паркинг просторе); 

Зелене површине ограниченог коришћења (плаже); 

Зелене површине специјалне намене (заштитно зеленило и зелене површине око 

комплекса црпне станице). 

• Парковске површине озеленити у површини од 70% комплекса у пејсажном 

стилу употребом декоративних дендролошких врста (лишћара, четинара и 

шибља). Избор врста орјентисати на аутохтоне и врсте отпорне на новонастале 

станишне услове (лишћаре и жбунасте врсте - Quercus sp., Tilia sp. Acer sp., Salix 

sp., Crataegus sp., Viburnum sp., Ceris sp., Magnolia sp., Berberis sp. и четинаре – 

Picea sp., Cedrus sp., Тахоdium sp.). Партерно озелењавање употпунити цветним 

садним материјалом. Формирати мрежу пешачких стаза којим ће се омогућити 

комуникације до суседних намена. Парковским мобилијаром униформног стила 

(клупе, корпе за отпатке, канделабри, салетле, фонтане, справе за игру деце...) 

унапредити естетске вредности амбијента и створити услове за миран одмор. 

• На простору за јавне манифестације формирати партерни травњак отпоран на 

гажење са ободним партерним зеленилом и појединачним солитерним стаблима 

високих лишћара (Quercus robur, Saphora japonica). 

• У оквиру косина око језера формирати ван комплекса плажа појас вегетације, 

засноване од врба, топола и трске. На овај начин, на деловима обале створити 

аутентичну слику предела, а истовремено омогућити учвршћавање тла и 

пречишћавање токсичних материја. 

• У оквиру саобраћајних коридора и дуж вишенамснеког појаса формирати 

линијско зеленило од садница високих лишћара (Tilia sp., Acer sp.). У оквиру 

паркинг простора, такође, формирати линијско зеленило од садница високих или 

средњих лишћара на зеленој траци уз паркинг места или на простору сваког 

трећег паркинга (Tilia sp., Acer sp., Sorbus sp., Ulmus sp.). 

• Плаже уредити формирањем ливадског травњака и шљунчане подлоге са 

групама зеленила којима би се рашчланио простор на различите функционалне 

делове (игра деце, спортски терени, простор за сунчање). Поставити различите 

елементе вртног мобилијара од природних материјала. Спортске терене (одбојка, 

багминтон) формирати на подлози од природних материјала. Плаже опремити 

вртним мобилијаром (клупе, корпе за отпатке, осветљење) и санитарном опремом 

(чесме, тушеви и др.). 

12

• Заштитно зеленило формирати од група садница лишћара, четинара и шибља, 

углавном аутохтоног порекла (храстови - сладун и цер) рашчлањене структуре и 

разуђене контуре. Ово зеленило ће имати функцију заштите од ветра, прашине, 

везивања земљишта и раздвајања различитих намена. 

• У комплексу црпне станице формирати травни покривач, а уз ограду је могућа 

садња високог зеленила и шибља. 

На осталом грађевинском земљишту зелене површине у оквиру категорије зелених 

површина ограниченог коришћења уредити: 

• Парковски око хотела, бунгалова, пансиона, вила, апартмана, угоститељских 

објеката и центра ексклузивне трговине садњом већ предложених декоративних 

садница у мањим групама и формирањем партерног зеленила (шибља и цветног 

материјала). До објеката формирати мрежу пешачких стаза уз које је потребно 

поставити униформни вртни мобилијар (клупе, корпе за отпатке, канделабре). 

• Пејсажно у оквиру аутокампа, кампа извиђача, одмаралишта, забавног парка, 

површина за спорт и рекреацију и спортског центра за спортове на води, 

формирањем заштитног зеленила ободом комплекса и група декоративних 

садница дрвећа и шибља којима ће се одвојити различити делови комплекса. 

Избор оријентисати на аутохтоне врсте и врсте отпорне на станишне услове. На 

површинама за спорт и рекреацију 40% комплекса треба да је под зеленилом. 

Зеленило треба да буде тако груписано да створи сенку на јужним експозицијама. 

• Као ливадски травњак на површини за полетно-летну писту за змајеве, балоне 

и цепелин. 

• У оквиру површина за становање (пут вила) где зеленило треба да чини 70%, 

формирати предврт од декоративних садница у складу са околним пејсажом и врт 

(воћњак или повртњак). Композицију треба да чине различите категорије биљних 

врста, грађевински и вртно архитектонски елементи и мобилијар. 

3.7. Процена потребних средстава за уређење инфраструктуре 

на јавном грађевинском земљишту 

Водна инфраструктура 

Снабдевање водом за пиће 35 000 000 

Снабдевање водом за противпожарну заштиту и друго 30 000 000 

Кишна канализација 20 000 000 

Канализација отпадних вода 25 000 000 

Укупно 110 000 000 

Саобраћајна инфраструктура 

Врста 

Дужина m Ширина m Цена у дин. Укупно 

Регионални пут Р-115 1400 7 7500 73.600.000 

Сабирне улице 1600 6 6000 57.600.000 

Приступне улице 2500 5 5000 62.500.000 

Пешачке стазе 5500 2 3000 33.000.000 

Бициклистичке стазе 2000 1,6 4000 12.800.000 

239.500.000 

Укупно 

3.200.000 € 

13

Зеленило 

Јавне зелене површине Површина 

m 2 

Цена 

дин/m 2 

Дин. 

Заштитно зеленило 77 600 120 9.312.000 

Паркови и остале јавне зелене 

површине 

12 760 500 6.380.000 

Улично зеленило 26 610 350 9.313.500 

Укупно за јавне зелене површине 25.005.500 

Гасоводна инфрструктура 2 000 000 

Електроенергетска инфраструктура 

МБТС 20/0,4 kV 630 kVA 5 000 000 

20 kV мрежа 6 000 000 

Нисконапонска мрежа и јавна расвета 12 000 000 

Телекомуникациона мрежа 1 000 000 

Укупно 25 000 000 

УКУПНА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА УРЕЂЕЊЕ ЈАВНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ 

ЗЕМЉИШТА 

Водна инфраструктура 110 000 000 

Саобраћајна инфраструктура 239 500 000 

Зеленило 25 005 500 

Гасоводна инфрструктура 2 000 000 

Електроенергетска инфраструктура 25 000 000 

_________________________________________________________________ 

УКУПНО 401 505 500 дин 

14

4. БИЛАНС НАМЕНE ПРОСТОРА 

Р.б. НАМЕНА ПОВРШИНА П/ ha % 

ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ 

1. Језера - водене површине 31,67 34,97 

Комплекс црпне станице 0,13 0,15 

Вишенаменски појас и шетна стаза (одржавање, 

инспекцијска стаза и сл.) 6,50 7,18 

Заштитно зеленило 5,17 5,70 

Паркови 0,94 1,04 

Плаже 4,53 5,00 

Зелени простор за јавне манифестације 0,69 0,76 

Главна насељска соабраћајница 1,69 1,86 

Сабирна улица 2,09 2,30 

Приступна улица 1,14 1,26 

Паркинг 3,27 3,62 

Улично зеленило 3,80 4,20 

Тротоари и пешачке стазе 2,18 2,40 

Бициклистичка стаза 0,17 0,19 

Укупно јавно грађевинско земљиште 63,97 72,23 

ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ 

Хотели 4,53 5,00 

Бунгалови 2,90 3,21 

Пансиони - виле 1,01 1,12 

Апартмани 2,92 3,22 

Аутокамп 0,69 0,76 

Камп извиђача 1,14 1,26 

Одмаралиште 0,12 0,14 

Угоститељски објекти за исхрану и пиће 0,95 1,04 

Трговина 0,15 0,16 

Центар ексклузивне трговине 0,33 0,37 

Забани парк - дискотека 0,28 0,31 

Површине за спорт и рекреацију 3,60 3,98 

Спортски центар за спортове на води 1,45 1,60 

Полетно-слетна писта, змајеви, балони, цепелини 5,10 5,63 

Становање 1,42 1,55 

Укупно остало грађевинско земљиште 26,59 29,36 

УКУПНО У ОБУХВАТУ ПЛАНА 90,56 100,00 

5. РЕГУЛАЦИЈА И НИВЕЛАЦИЈА 

5.1. План регулације 

Планом регулације дефинисане су нове регулационе линије и то: 

• регулационе линије језера (детаљне тачке 100 – 206) 

• регулационе линије саобраћајница (детаљне тачке 300 – 388) 

• регулационелиније заштитног зеленила (детаљне тачке 400 – 430) 

• регулационе линије паркинг простора (детаљне тачке 500 – 508) 

15

Регулација језера 

Регулациона линија језера дефинисана је постојећим међама и новоодређеним међним 

тачкама. 

Списак координата новоодређених међних тачака 

Бр.тач. Y X 

100 530942.44 971957.33 

101 530948.24 971961.27 

102 531215.03 972139.58 

103 531269.68 972141.11 

104 531291.09 972155.37 

105 531321.18 972154.83 

106 531377.37 972169.41 

107 531487.75 972212.32 

108 531553.62 972228.16 

109 531625.41 972230.27 

110 531625.82 972246.70 

111 531635.47 972246.75 

112 531634.49 972213.27 

113 531644.52 972217.72 

114 531653.17 972227.82 

115 531658.67 972227.46 

116 531663.75 972222.86 

117 531673.91 972211.29 

118 531686.75 972210.31 

119 531687.28 972238.01 

120 531697.26 972235.56 

121 531696.93 972221.18 

122 531751.08 972222.25 

123 531779.09 972214.22 

124 531805.35 972203.73 

125 531814.38 972180.89 

126 531810.18 972165.90 

127 531654.61 972093.48 

128 531668.21 972065.54 

129 531632.64 972048.24 

130 531621.68 972070.01 

131 531533.84 972020.71 

132 531378.16 971918.26 

133 531367.97 971932.68 

134 531327.33 971911.22 

135 531226.24 971842.24 

136 531242.77 971818.11 

137 531089.06 971748.73 

138 531084.15 971755.70 

139 531017.59 971707.72 

140 530969.21 971678.83 

141 530949.77 971675.19 

142 530895.25 971709.39 

143 530873.84 971768.51 

144 530872.29 971768.24 

145 530867.51 971859.59 

146 530944.75 971910.72 

147 531409.14 971892.69 

148 531429.82 971905.50 

149 531522.11 971946.38 

16

150 531651.35 972010.83 

151 531645.61 972022.58 

152 531678.51 972038.64 

153 531683.84 972026.98 

154 531903.94 972136.44 

155 531919.40 972094.20 

156 531837.65 972038.85 

157 531830.10 972032.87 

158 531823.54 972025.82 

159 531780.81 971972.35 

160 531761.77 971952.70 

161 531739.95 971934.58 

162 531707.23 971913.07 

163 531688.51 971903.33 

164 531690.22 971899.20 

165 531589.24 971857.45 

166 531598.17 971829.13 

167 531608.07 971821.40 

168 531663.71 971840.68 

169 531700.21 971875.03 

170 531745.08 971895.11 

171 531775.38 971931.65 

172 531795.48 971940.17 

173 531819.73 971944.09 

174 531858.11 971959.99 

175 531895.28 972029.56 

176 531958.85 972067.43 

177 532033.56 971834.02 

178 532056.59 971768.14 

179 531984.35 971727.34 

180 531915.95 971672.36 

181 531922.49 971649.71 

182 531898.17 971639.42 

183 531890.40 971666.88 

184 531868.27 971676.96 

185 531839.75 971675.22 

186 531725.80 971633.41 

187 531697.39 971622.99 

188 531705.90 971593.64 

189 531545.91 971511.51 

190 531521.61 971535.12 

191 531469.49 971545.45 

192 531436.36 971653.93 

193 531449.32 971664.08 

194 531445.55 971676.57 

195 531443.51 971683.37 

196 531538.96 971734.57 

197 531569.63 971764.11 

198 531544.58 971830.04 

199 531461.55 971783.65 

200 531401.43 971768.30 

201 531388.34 971811.15 

202 531425.64 971838.66 

203 531903.08 971622.07 

204 531927.78 971632.51 

205 531947.72 971562.37 

206 531924.59 971546.21 

17

Регулација саобраћајница 

Регулационе линије саобраћајница дефинисане су постојећим међама, новоодређеним 

међним тачкама и ширинама уличних коридора. 



300 530873.96 971548.27 

301 530879.67 971551.88 

302 530883.58 971554.74 

303 530865.03 971905.89 

304 530849.46 972206.12 

305 530935.99 972079.01 

306 530942.11 972076.84 

307 530986.11 972125.52 

308 530983.37 972131.44 

309 531198.18 972132.76 

310 531200.32 972129.52 

311 531214.36 972162.18 

312 531213.88 972178.12 

313 531314.37 972181.12 

314 531313.09 972165.07 

315 531437.30 972198.08 

316 531431.13 972212.84 

317 531524.78 972251.84 

318 531527.77 972236.12 

319 531550.25 972240.40 

320 531547.74 972256.21 

321 531600.47 972262.11 

322 531601.51 972246.14 

323 531623.77 972262.80 

324 531635.77 972262.73 

325 531635.77 972272.36 

326 531623.77 972280.08 

327 531702.68 972304.13 

328 531867.65 972394.67 

329 531872.04 972383.47 

330 531884.20 972338.68 

331 531698.58 972251.50 

332 531666.01 972259.17 

333 531663.23 972243.39 

334 531716.82 972247.20 

335 531798.44 972223.71 

336 531832.90 972211.13 

337 531858.90 972202.52 

338 531854.95 972187.02 

339 531880.31 972180.03 

340 531887.54 972176.72 

341 531889.03 972172.82 

342 531746.27 972240.12 

343 531893.22 972308.75 

344 531895.03 972304.08 

345 531801.34 972260.97 

346 531928.99 972160.92 

347 531945.86 972108.12 

348 531948.32 972100.42 

349 531912.61 972079.88 

18

350 531881.16 972068.34 

351 531839.40 972030.37 

352 531835.23 972026.74 

353 531829.98 972021.07 

354 531786.82 971967.06 

355 531767.21 971946.82 

356 531744.72 971928.14 

357 531706.75 971903.19 

358 531713.90 971881.16 

359 531225.65 971768.19 

360 531241.16 971717.50 

361 531244.94 971705.38 

362 531421.79 971851.19 

363 531290.24 971554.84 

364 531293.97 971542.52 

365 531337.05 971400.17 

366 531340.73 971388.02 

367 531483.18 971491.36 

368 531479.56 971503.56 

369 531359.57 971326.92 

370 531365.09 971309.02 

371 531394.78 971212.74 

372 531398.52 971200.63 

373 531404.74 971180.46 

374 531446.63 971235.32 

375 531442.93 971247.44 

376 531747.31 971559.24 

377 531742.06 971577.32 

378 531769.29 971593.38 

379 531774.66 971575.31 

380 531805.40 971588.04 

381 531797.18 971604.27 

382 531880.74 971632.04 

383 531885.57 971614.68 

384 531956.90 971649.53 

385 531951.51 971667.87 

386 532063.81 971749.80 

387 532070.70 971732.55 

388 532095.80 971670.41 

389 531931.69 972195.07 

Регулација заштитног зеленила 

Регулационе линије заштитног зеленила дефинисане су постојећим међама и 

новоодређеним међним тачкама. 



400 530857.52 972076.33 

401 530885.99 972077.32 

402 530880.75 972177.14 

403 530852.76 972206.24 

404 531213.57 972188.33 

405 531213.11 972203.73 

406 531312.69 972155.00 

407 531237.50 971776.80 

19

408 531252.63 971726.06 

409 531305.47 971764.94 

410 531290.22 971815.82 

411 531384.55 971823.58 

412 531375.53 971853.06 

413 531401.90 971872.80 

414 531412.74 971880.92 

415 531395.61 971893.46 

416 531932.31 972150.55 

417 531337.40 971773.58 

418 531309.22 971752.64 

419 531256.22 971713.71 

420 531290.45 971599.42 

421 531301.23 971563.43 

422 531342.64 971640.96 

423 531370.66 971663.25 

425 531347.76 971407.94 

426 531389.29 971423.24 

427 531408.83 971359.21 

428 531918.28 971568.32 

429 531941.35 971584.41 

430 532088.20 971689.24 

Регулација паркинг простора 

Регулационе линије паркинг простора дефинисане су постојећим међама и 

новоодређеним међним тачкама. 



500 531715.65 971560.03 

501 531381.75 971626.44 

502 531414.55 971341.48 

503 531489.30 971470.77 

504 531481.49 971506.18 

505 531876.14 972055.25 

506 531893.69 972026.59 

507 531956.42 972065.97 

508 531938.56 972095.25 

5.2. План нивелације 

Подручје обухваћено Планом генералне регулације се налази на равничарском терену 

чије су висине од 76,56 (огледало воде) до 90,16 m апсолутне надморске висине. 

Планом нивелације генерално су дефинисане коте прелома и нагиби нивелета 

саобраћајница. 

20

Списак координата и кота прелома нивелата саобраћајница 

Бр.тач. Y X H 

1 531927.22 972178.08 82.65 

2 531407.87 971924.30 81.70 

3 531210.97 971778.75 80.20 

4 530880.40 971536.97 79.60 

5 530845.47 972205.91 80.70 

6 531214.12 972170.12 81.50 

7 531315.55 972173.15 81.70 

8 531433.32 972205.14 82.20 

9 531527.05 972244.12 82.40 

10 531629.26 972254.77 82.80 

11 531629.27 972276.54 82.60 

12 531869.64 972389.50 82.40 

13 531885.92 972333.36 82.20 

14 531695.64 972243.96 82.90 

15 531747.29 972231.45 82.50 

16 531894.69 972307.27 82.00 

17 531960.54 972111.32 82.00 

18 531832.89 972029.92 81.80 

19 531703.55 971883.96 81.60 

20 532072.19 971750.40 80.60 

21 532102.70 971674.72 80.90 

22 531922.60 971641.21 80.90 

23 531764.80 971585.09 80.70 

24 531351.36 971316.26 80.20 

25 531444.45 971242.47 80.10 

26 531395.36 971173.70 80.00 

27 531386.77 971201.41 80.00 

28 531329.19 971388.31 80.40 

29 531481.07 971498.46 80.50 

30 531447.15 971671.27 80.30 

31 531282.50 971542.45 80.10 

32 531233.64 971704.51 80.15 

33 531423.85 971844.44 81.00 

Нивелационим планом пројектоване су: 

• коте нивелете осовине саобраћајница 

• интерполоване коте 

• падови нивелете ( 0,00 % - 0,61 % ) 

Нивелационим решењем дате су основне смернице нивелације којих се у фази детаљне 

разраде треба начелно придржавати. 

6. ПРОЦЕНА ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 

Мерама заштите животне средине ће бити створени услови за заштиту природних 

ресурса воде, ваздуха и земљишта. У том циљу неопходно је: 

• обуставити даљу експлоатацију шљунка на Шаранском језеру, 

• кроз реализацију планираних намена у складу са овим Планом извршити техничку и 

биолошку рекултивацију простора језера у складу са Законом о заштити животне 

средине ("Сл. гласник РС", бр. 135/04) и Законом о рударству ("Сл. гласник РС", бр. 

44/95), 

21

• техничку рекултивацију извршити равнањем терена, корекцијом косина, заштитом 

од ерозије и изградњом свих пратећих инфраструктурних садржаја, 

• биолошку рекултивацију извршити садњом различитих категорија зеленила у 

складу са наменом простора како би се заштитило земљиште од ерозије, спречило 

испирање тла, утицало на побољшање микроклиматских услова, смањење буке и 

прашине и побољшали естетско-рекреативни услови, 

• изградити водоводну и канализациону мрежу за феклане и атмосферске воде са 

предтретманом за масти и уља на просторима језера, 

• контролисати квалитет воде за купање и рекреацију у језерима од стране надлежне 

институције како би према уредби о класификацији речних вода, вода језера 

испуњавала одговарајуће услове, 

• смањити употребу хемисјких средстава на пољопривредном земљишту у близини 

језера због могућности загађења подземних вода, а тако и воде у језерима, 

• спроводити мере којима ће се спречити замуљивање воде у језерима (санитарно 

чишћење језера), 

• контролисано користити воду у језерима за наводњавање, како би се одржао 

биолошки минимум, 

• забранити уливање вода и флуида у језера и градњу септичких јама, 

• забранити употребу моторних чамаца на језерима, 

• ограничити број посетилаца у складу са површином простора за плажу (4,1 ha) и 

површином потребном за једно купалишно место (5-7m 2 ), 

• обезбедити на плажама санитране чворове - тоалете 1 m 2 на 150 посетилаца, 1 туш 

на 150-200 посетилаца, чесме 1 ком на 200 m 2 плаже, 

• за цео комплекс обезбедити потребне капацитете воде за гашење пожара, за 

изградњу спољне и унутрашње хидрантске мреже, као и за постављање спољних 

надземних уличних хидраната, 

• око објеката повећаног ризика од пожара обезбедити приступ ватрогасним 

возилима, 

• предвидети противпожарно одвајање објеката (хотели, апартамни, спортски 

центри), 

• комунални отпад у оквиру појединачних комплекса одлагати у корпе за отпатке, 

односно у контејнере које треба поставити на избетониране платое. Пражњење 

контејнера и одвожење комуналног отпада на санитарну депонију спровести у 

организацији надлежне комуналне службе, 

• заштиту објеката од атмосферског пражњења извести класичном громобранском 

инсталацијом, 

• за производњу топлотне енергије планираних потрошача обезбедити природни гас 

као еколошки најчистије и најекономичније фосилно гориво, прикључењем на 

постојећу дистрибутивну гасну мрежу, 

• при гасификацији комплекса испоштовати одредбе важећих правилника како би се 

обезбедила максимална безбедност, 

• спровести озелењавање у оквиру коридора саобраћајница и планираних паркинг 

простора како би се смањили негативни утицаји сунчеве радијације и рада мотора 

са унутрашим сагоревањем, 

• поред регионалног пута Ковин - Бела Црква у путном и заштитном појасу градњу 

објеката, постављање постројења и садњу зеленила усагласити са Законом о 

путевима ("Сл. гласник РС", 46/91), 

• у пружном појасу поред пруге Базаш - Бела Црква (6 м од осе колосека) забранити 

извођење било каквих радова, садњу дрвећа и друге радове који би реметили 

безбедност у складу са Законом о железници ("Сл. гласник РС", бр. 18/05), 

• у заштитном појасу пруге све активности усагласити са надлежним железничко - 

транспортним предузећем, 

• за све планиране објекте и радове који могу угрозити животну средину прописати 

поступак процене утицаја на животну средину у складу са Законом о заштити 

животне средине ("Сл. гласник РС", бр. 135/04) и Законом о процени утицаја на 

животну средину (''Сл. гласник РС'', бр. 135/04). 

22

7. ПРАВИЛА И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ 

ДОБАРА И АМБИЈЕНТАЛНА ЦЕЛИНА 

Заштита непокретних културних добара 

У оквиру границе Плана не постоје утврђени споменици културе и евидентирана 

културна доба. 

Уколико се у току извођења грађевинских и других радова на подручју ПЛана наиђе на 

археолошко налазиште, извођач радова је дужан да одмах обустави радове и обавести 

надлежни Завод за заштиту споменика културе како би се обавили заштитни 

архролошки радови. 

Заштита природних добара 

На простору Белоцркванских језера која су обухваћена овим Планом нема заштићених 

нити предложених за заштиту природних добара. 

8. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, ПОЖАРА 

И РАТНИХ РАЗАРАЊА 

За простор обухваћен Планом, Одељење противпожарне полиције, СУП у Панчеву, МУП 

РС, нема посебних услова у погледу мера заштите од пожара. Угроженост од пожара 

треба лимитирати погодним распоредом објеката и њиховом међусобном удаљеношћу, 

коришћењем незапаљивих материјала за њихову градњу, одговарајућом 

противпожарном хидрантском мрежом, проходношћу терена, односно обезбеђењем 

приступа свим објектима у случају потребе и др. 

У циљу заштите грађевинских објеката и осталих садржаја у простору обухваћеном 

Планом треба при њиховом пројектовању и извођењу узети у обзир меродавне 

параметре, који се односе на заштиту од елементарних непогода, као што су врста и 

количина падавина, дебљина снежног покривача, јачина ветра, носивост терена, 

висина подземних вода, јачина могућих земљотреса и др, а све у складу са позитивним 

законским прописима. 

За овај простор нема посебних услова и захтева за прилагођавање потребама одбране 

земље, односно заштите од ратних разарања. 

9. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПЛАНА 

Након усвајања Плана генералне регулације за Белоцркванска језера са елементима 

Плана детаљне регулације на јавном грађевинском земљишту од стране СО Бела 

Црква, на начин и по поступку предвиђеним Законом следе радње: 

• Одређивање јавног грађевинског земљишта после његовог прибављања у државну 

својину (уколико већ није у државној својини), у складу са Законом и овим Планом; 

• Разграничење јавног и осталог грађевинског земљишта – спровођење регулационе 

линије у катастарском операту; 

• Издавање извода из Плана за уређење и изградњу на јавном грађевинском 

земљишту осим за плаже, вишенаменски појас уз језера где је пре даље 

реализације обавезна израда Урбанистичког пројекта за уређење и изградњи; 

• Израда пројектно-техничке документације за објекте инфраструктуре и остале 

објекте; 

• Израда урбанистичког пројекта за изградњу и за парцелацију или 

препарцелацију, за изградњу нових садржаја на осталом грађевинском земљишту; 

• Простор између Врачевгајског (Малог) и Шаранског језера а на основу 

урбанистичко-архитектонског конкурса разрадити кроз посебно урбанистичке 

пројекте за изградњу; 

• Прибављање одобрења за изградњу. 

23

II ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА 

1. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ ОБЈЕКАТА 

Општи урбанистички услови који се односе на све Планом обухваћене садржаје су: 

• Поштовање планираних регулационих и грађевинских линија; 

• Поштовање планиране намене и садржаја; 

• Изградња објеката и бављење делатношћу могу се вршити под условом да не 

изазивају деградацију животне средине; 

• Објекти морају бити изграђени у складу са позитивним законским прописима и 

правилницима, који регулишу изградњу конкретних садржаја, 

• Конструкција објеката мора бити статички прорачуната на земљотрес јачине 8° MCS 

(на основу услова Републичког сеизмолошког завода – Београд број 252-1 од 

05.05.2005.); 

• При избору материјала водити рачуна о њиховој отпорности са аспекта техничке и 

против пожарне заштите; 

• Приликом израде техничке документације могуће је дефинисати фазну изградњу, 

као и међусобне односе појединих садржаја унутар комплекса; 

• За одржавање постојећих објеката до привођења планираној намени важе услови 

из Закона о планирању и изградњи ( ''Службени гласник РС'', број 47/2003, чл. 2, 

тачке 25, 26, 27 и 28 ) 

Услови за образовање грађевинске парцеле:за све Планом предвиђене намене 

(осим за инфраструктуру, паркинге и јавно зеленило) неопходна је израда 

Урбанистичког пројекта за уређење и изградњу, а по потреби за парцелацију и 

препарцелацију. 

Врста и намена објеката: зависно од намене објекта, конкретни садржаји ће се 

дефинисати и одредити кроз Програм и Идејни пројекат. 

Положај објекта на парцели: грађевинске линије дате су на графичком прилогу бр. 

3 и бр. 8, а тачна позиција објекта на парцели утврдиће се Урбанистичким пројектом за 

изградњу и уређење. 

Урбанистички параметри: зависно од локације највећи дозвољени степен 

искоришћености земљишта је до 100 %, а индекс изграђености максимално до 2,0. 

Спратност и висина објекта: максимална спратност је П+2+Пк, висина затворене 

спортске хале са базенима максимално до 30 m. Висина ресторана – ''Видиковац'' – 

плато за ресторан до 40 m висине. 

Услови за смештај возила: паркирање и гаражирање возила мора се обезбедити на 

сопственој парцели, како за запослене тако и за будуће кориснике. Јавни паркинзи су 

пре свега резервисани корисницима и посетиоцима објеката и површина за спорт и 

рекреацију, плаже, кампови и др. 

Услови за ограђивање: ограде могу бити постављене између локалитета. Препорука 

би била да су транспарентне или формиране од зеленила, максималне висине до 2,2 м. 

Улазни део – капија ка уличној огради архитектонски обликовати у складу са основним 

садржајем и архитректуром објекта на парцели. Врата капије уличне ограде не могу се 

отварати ван регулационе линије. 

Архитектонско обликовање и материјализација: у циљу формирања јединствених 

просторно-функционалних целина, при пројектовању планираних објеката унутар 

сваког појединачног комплекса, водити рачуна о примени истих или сличних 

грађевинских материјала, посебно применити природне материјале: опеку, дрво, цреп, 

трску, примена косих кровних равни и др. Тежити јединственом ликовном и обликовном 

приступу обраде планираних објекта, употребљеним бојама и слично, без обзира да ли 

ће се изградња реализовати етапно и фазно. 

24

2. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ИНФРАСТРУКТУРЕ 

2.1. Саобраћајна инфраструктура 

Основна правила грађења за објекте саобраћајне инфраструктуре је да је за све 

капацитете потребно израдити документацију и Главни пројекат примене Закона о 

планирању и изградњи (''Сл. гласник РС'', бр. 47/2003) уз поштовање свих ставки и 

Закона о путевима. 

Саобраћајнице у оквиру комплекса пројектовати према ситуацији уз поштовање 

следећих параметара: 

• реконструкцију регионалног пута извести: 

- са две сепарисане саобраћајне траке 

- са носивошћу за тешки саобраћај 

- ширином коловоза 2х6,0m (2х(2х3,0) са разделним острвом од 

3,0m 

- са коловоз са једностраним нагибом који омогућава правилно 

одводњавање. 

• саобраћајнице од 6,0m 

- имају ранг сабирних интерних саобраћајница 

- имају носивост за средњи саобраћај 

- ширину коловоза од 6,0m 

- једнострани нагиб и правилно одводњавање 

- радијусе лепеза мин 10,5m 

• саобраћајнице ширине 4,0 и 3,0m 

- имају ранг приступних сасобраћајница 

- имају носивост за лаки саобраћај (због мање фреквенције 

саобраћаја) 

- ширину коловоза установљену на бази обима саобраћаја 

- једнострани нагиб који омогућује правилно одводњавање 

Паркинзи путничких возила у облику еколошких ламела са манипуалцијом на 

интерним саобраћајницама. 

Паркинзи аутобуса у виду саобраћајно манипулативних платоа са носивошћу за лаки 

теретни саобраћај. Паркинзи за аутобусе омогућавају пролазност без манипуалције. 

Паркинзи за бицикле у оквиру парцеле објеката уз садржаје који су центри 

атракције ове популације. 

Пешачке стазе пројектовати преко диспозиције на цртежу са ширином мин. 1,2m од 

бетона или бехатона. 

Бициклистичке стазе пројектовати према диспозицији са димензијама са савременим 

материјалом (бетон, асфалт) у ширини 1,6m за двосмерно кретање. 

Паркинг за путничка возила извести према диспозицији на цртежу од савремених 

конструкција. 

Правила грађења на осталом грађевинском земљишту 

За сваку грађевинску парцелу у оквиру ове зоне мора се обезбедити колски и пешачки 

прилаз. Колски прилаз парцели је минималне ширине 4,0m са минималним 

унутрашњим радијусом кривине од 7,0m. 

Пешачки прилаз је минималне ширине 1,2m. 

25

У оквиру грађевинске парцеле саобраћајне површине могу да се граде под следећим 

условима: 

• минимална ширина саобраћајнице је 3,5m са унутрашњим радијусом кривине 5,0m, 

односно 7,0m тамо где се обезбеђује проточност саобраћаја због противпожарних 

услова 

• за паркирање возила за сопствене потребе у оквиру грађевинске парцеле мора се 

обезбедити паркинг простор (за путничко возило мин. 2,5mх5,0m, за теретно 

возило минимално 3,0mх6,0m односно у зависности од величине теретног возила). 

2.2. Водопривредна инфраструктура 

• Пре даљег уређења и изградње обавезна је израда идејних пројеката. 

• Локација водозахвата за недостајућу количину воде за пиће утврдити на основу 

претходно урађене студије за ту врсту објеката. 

• Идејни пројекат кишне канализације ''падинских'' вода урадити на основу 

претходно прибављених услова од Водопривредног предузећа. 

• Кишну канализацију пројектовати као цевасту на простору свих уређених 

површина. 

• Канализацију отпадних вода пројектовати у варијантама гравитациони или вакум 

систем, на основу претходно прибављених услова од комуналног предузећа. 

• Укидају се решења прихватања и спровођења отпадних вода у подземље путем тзв. 

''водопропусних'' септичких јама. Такође се укидају и водонепропусне септичке 

јаме. 

• Урадити Идејни пројекат површина за наводњавање водом из свих језера - 

максимално могућу површину. 

2.3. Електроенергетска инфраструктура 

Електроенергетску инфраструктуру реализовати према следећим условима: 

• Целокупну електроенергетску мрежу градити у складу са важећим законским 

прописима. 

• Трафостанице градити као стубне, зидане, или монтажно бетонске, за рад на 20 kV 

напонском нивоу. 

• Трафостанице градити на јавној површини, унутар комплекса или у склопу објеката 

• Електроенергетску мрежу у парковским површинама, у зонама за спорт и 

рекреацију обавезно каблирати 

• Каблове полагати у зеленим површинама поред саобраћајница и пешачких стаза, уз 

удаљеност мин. 1,0 m од коловоза и 0,5 m од пешачких стаза. 

• светиљке за јавно осветљење поставити на канделаберске стубове. 

• За расветна тела користити живине светиљке високог притиска или натријумове 

ниског (високог) притиска како би се добио одговарајући ниво осветљености 

саобраћајница у складу са препорукама ЈКО-а (Југословенски комитет за 

осветљење). 

При полагању подземне електроенергетске мреже морају се поштовати следећи 

услови: 

• Електроенергетске каблове полагати у уличним зеленим површинама поред 

саобраћајница и пешачких стаза или, уколико за то нема могућности, испод 

пешачких стаза; 

• Електроенергетску мрежу полагати најмање 0,50 м од темеља објеката и 1 m од 

саобраћајница; 

• При укрштању са саобраћајницом кабел мора бити постављен у заштитну цев, а 

угао укрштања треба да буде око 90°. 

26

• При паралелном вођењу енергетских и телекомуникационих каблова најмање 

растојање мора бити 0,50 m за каблове напона до 10 kV, односно 1,0 m за каблове 

напона преко 10 kV. Угао укрштања треба да буде 90°. 

• Паралелно полагање електроенергетских каблова и цеви водовода и канализације 

дозвољено је у хоризонталној равни при чему хоризонтално растојање мора бити 

веће од 0,50 m. 

• Није дозвољено полагање електроенергетског кабла изнад или испод цеви водовода 

или канализације. 

• При укрштању електроенергетских каблова са цевоводом гасовода вертикално 

растојање мора бити веће од 0,30 m, а при приближавању и паралелном вођењу 

0,50 m. 

• Паралелно полагање електроенергетских каблова у заштитном пружном појасу 

дозвољено је на минималном растојању од 8 m, уз претходно прибављену 

сагласност надлежног предузећа. 

• При укрштању електроенергетских каблова са пругом игао укрштања мора бити 90°, 

а уколико постоје таква просторна ограничења да се укрштај не може извести под 

правим углом, угао не сме бити мањи од 60° 

• Сагласност за прикључење на јавну дистрибутивну мрежу затражити од ЈП ЕПС 

“Електровојводина” Електродистрибуција ″Панчево″. 

Прикључење објеката на осталом грађевинском земљишту у зони за спорт и 

рекреацију, зона хотела, апартмана и др. као и у зони становања на електроенергетску 

инфраструктуру извести подземним прикључним кабловским водом, или надземним са 

јавне нисконапонске мреже у улици по условима из Електроенергетске сагласности 

надлежног предузећа у Панчеву и условима грађења за исту у уличним коридорима. 

Заштиту од атмосферског пражњења извести класичним громобранским инсталацијама 

у облику Фарадејевог кавеза према класи нивоа заштите објеката у складу са 

“Правилником о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског 

пражњења” (Сл.лист СРЈ бр. 11/96). 

Сагласност за прикључење на јавну дистрибутивну мрежу затражити од ЈП ЕПС 

“Електровојводина” Електродистрибуција ″Панчево″. 

2.4. Телекомуникациона инфраструктура 

• Целокупну ТТ мрежу градити у складу са важећим законским прописима. 

• ТТ мрежа ће се у потпуности градити подземно. 

• Дубина полагања ТТ каблова треба да је најмање 0,80 m, а на међумесним 

релацијама 1,2 m. 

• ТТ мрежу полагати у уличним зеленим површинама (удаљеност од високог растиња 

мин 1,5 m) поред саобраћајница на растојању најмање 1,0 n од саобраћајница, или 

поред пешачких стаза. У случају да се то не може постићи ТТ каблове полагати 

испод пешачких стаза. 

• При укрштању са саобраћајницама каблови морају бити постављени у заштитне 

цеви, а угао укрштања треба да буде 90°. 

• При паралелном вођењу са електроенергетским кабловима најмање растојање мора 

бити 0,50 m за каблове напона до 10 kV и 1,0 n за каблове напона преко 

• 10 kV. При укрштању најмање растојање мора бити 0,50 m, а угао укрштања 90°. 

При укрштању са цевоводом гасовода, водовода и канализације вертикално 

растојање мора бити веће од 0,30 m, а при приближавању и паралелном вођењу 

0,50 m. 

• Целокупну КДС мрежу градити на основу главних пројеката у складу са важећим 

законским прописима. 

• Дубина полагања каблова за потребе КДС треба да је најмање 0,80 m, а на 

међумесним релацијама 1,2 m. 

27

• Мрежу КДС полагати у уличним зеленим површинама (удаљеност од високог 

растиња мин 1,5 m) поред саобраћајница на растојању најмање 1,0 m од 

саобраћајница, или поред пешачких стаза. У случају да се то не може постићи 

каблове КДС полагати испод пешачких стаза. 

• При укрштању са саобраћајницама каблови морају бити постављени у заштитне 

цеви, а угао укрштања треба да буде 90°. 

• При паралелном вођењу са електроенергетским кабловима најмање растојање мора 

бити 0,50 m за каблове напона до 10 kV и 1,0 м за каблове напона преко 10 kV 

• При укрштању најмање растојање мора бити 0,50 m, а угао укрштања 90°. 

• При укрштању са цевоводом гасовода, водовода и канализације вертикално 

растојање мора бити веће од 0,30 m, а при приближавању и паралелном 

вођењу 0,50 m. 

• Паралелно полагање телекомуникационих каблова у заштитном пружном појасу 

дозвољено је на минималном растојању од 8 m, уз претходно прибављену 

сагласност надлежног предузећа. 

• При укрштању телекомуникационих каблова са пругом игао укрштања мора бити 

90°, а уколико постоје таква просторна ограничења да се укрштај не може извести 

под правим углом, угао не сме бити мањи од 60°. 

Прикључење објеката на осталом грађевинском земљишту на телекомуникациону 

мрежу извести подземним прикључним каблом са телекомуникационе мреже у улици и 

условима грађења за исту у уличним коридорима. 

Унутрашње инсталације ТТ мреже извести у складу са ЗЈПТТ. 

2.5. Гасоводна инфраструктура 

Правила за изградњу термоенергетске инфраструктуре на јавном грађевинском 

земљишту, уз обавезну израду Главних пројеката за све објекте термоенергетске 

инфраструктуре, морају бити у складу са техничким нормативима за пројектовање и 

полагање гасовода од ПЕ цеви за радни притисак до 4 бара одређени су одговарајућим 

Правилником (“Службени лист СРЈ” 20/92). 

Гасовод ниског притиска се води подзмено и надземно. Када се гасовод води подземно 

дубина полагања гасовода је 0,6-1,0 m од његове горње ивице. Препоручује се дубина 

од 0,8 m. Изузетно је дозвољена дубина 0,5 m код укрштања са другим укопаним 

инсталацијама или на изразито тешком терену, уз примену додатних техничких мера 

заштите. Локација ровова треба да је у зеленом појасу између тротоара и ивичњака 

улице, тротоара и ригола, тротоара и бетонског канала. На локацији где нема зеленог 

појаса гасовод се води испод уличног тротоара, бетонираних платоа и површина или 

испод уличних канала за одвод атмосферске воде на дубини 1,0 m од дна канала или 

ригола. Изузетно, гасовод се полаже дуж трупа пута, уз посебне мере заштите од 

механичких и других оштећења. 

Трасе ровова за полагање гасне инсталације се постављају тако да гасна мрежа 

задовољи минимална прописана одстојања у односу на друге инсталације и објекте 

инфраструктуре. Вредности минималних дозвољених растојања у односу на укопане 

инсталације су: 

Минимална дозвољена растојања укрштање паралелно 

вођење 

- други гасовод 0,2 m 0,3 m 

- водовод, канализација 0,5 m 1,0 m 

- ниско и високо-напонски електро каблови 0,5 m 0,5 m 

- телефонски каблови 0,5 m 1,0 m 

- бетонски шахтови и канали 0,5 m 1,0 m 

- високо зеленило - 1,5 m 

- темељ грађевинских објеката - 1,0 m 

28

- локални путеви и улице 1,0 m 0,5 m 

- магистрални и регионални путеви 1,3 m 1,0 m 

Укрштање дистрибутивног гасовода (ДГ) са саобраћајницама врши се уз његово 

полагање у заштитну цев или канал, изузев ако се прорачуном докаже да то није 

потребно. При томе се мора обезбедити природна вентилација канала, заштитне цеви 

или подземног пролаза. 

Удаљеност укопаних стубова електричне расвете, ваздушне нисконапонске и ПТТ 

мреже мора бити толика да не угрожава стабилност стубова, али не мање од 0,5 m 

слободног размака. 

При полагању дистрибутивних гасовода треба предузети одговарајуће мере заштите 

постојећих инсталација у радном појасу. 

Укрштање и паралелно вођење са другим инсталацијама се пројектује у складу са 

условима и сагласностима надлежних органа, а на следећи начин: 

• пролаз испод путева и улица се изводи у заштитној челичној цеви уз механичко 

подбушивање на дубини од 1,0 m; 

• пролаз испод кућне саобраћајнице се ради раскопавањем или подбушивањем, у 

складу са дубином рова; 

• пролази испод осталих канала и ригола изводе се у заштитним цевима или без њих, 

раскопавањем или подбушивањем на дубину 1,0 m од коте дна канала. 

Код паралелног вођења гасовода у односу на горе наведене објекте примењују се 

минимална одстојања из важећих прописа уз додатак 1,0 до 2,0 m, у зависности од 

могућности на терену. 

Укрштање и паралелно вођење у односу на укопане инсталације треба пројектовати да 

се задовоље сви услови власника предметних инсталација. Код укрштања настојати да 

се гасовод укопа изнад других инсталација, у противном гасовод треба положити у 

заштитну цев. 

Укрштање и паралелно вођење у односу на укопане инсталације треба пројектовати да 

се задовоље сви услови власника предметних инсталација. Код укрштања настојати да 

се гасовод укопа изнад других инсталација, у противном гасовод треба положити у 

заштитну цев. 

Правила за изградњу на осталом грађевинском земљишту извести на следећи начин. 

Гасни прикључак је део дистрибутивног гасовода који спаја уличну мрежу са 

унутрашњом гасном инсталацијом. При полагању гасног прикључка нарочито 

поштовати следеће одредбе прописа: 

• траса цевовода се води најкраћим путем и мора остати трајнo приступачна, 

• минимална дозвољена растојања укрштање паралелно вођење 

− други гасовод 0,2 m 0,4 m 

- водовод, канализација 0,2 m 0,4 m 

− ниско и високо-напонски електро каблови 0,3 m 0,6 m 

− телефонски каблови 0,3 m 0,5 m 

− темељ грађевинских објеката - 1,0 m 

− локални путеви и улице 1,0 m 0,5 m 

− бетонски шахтови и канали 0,2 m 0,4 m 

• удаљеност укопаног гасовода од стубова електричне расвете, ваздушне 

нисконапонске и тт мреже, мора бити толика да не угрожава стабилност стубова, али 

не мања од 0,5 m слободног размака. Надземни делови гасовода морају бити удаљени 

од стубова најмање за висину стуба +3m, 

29

• укрштање гасовода са саобраћајницом врши се уз његово полагање у заштитну цев 

или канал, изузев ако се прорачуном докаже да то није потребно, при томе се мора 

обезбедити природна вентилација канала, заштитне цеви или подземног пролаза, 

• цевовод мора бити безбедан од оштећења, 

• цевовод се полаже на дубину укопавања од 0,6 до 1,0 m, а изузетно на минимум 0,5 

m, односно, максимум 2,0 m, 

• најмање растојање цевовода од свих укопаних инсталација мора бити 0,2m, 

• положај и дубина укопавања гасног прикључка снимају се геодетски, 

• почетак прикључка трајно се означава натписном плочицом, 

• цевовод се кроз шупљине или делове зграде (терасе, степеништа) полаже у заштитну 

цев, 

• при увођењу у зграду просторија мора бити сува и приступачна, а цевовод мора бити 

приступачан и заштићен од механичких оштећења, 

• гасни прикључак не полаже се у складишта запаљивих и експлозивних материја, 

• полиетиленске цеви гасног прикључка полажу се у земљу испод зграде под условом 

да прелаз са ПЕ на челичну цев изведе у металној капсули, прелаз се обавља по 

правилу подземно уз зграду, 

• надземни делови прикључка од ПЕ цеви штите се од деловања сунца са заштитном 

челичном цеви, 

• укопани и надземни делови прикључка од челичних цеви морају се заштити од 

корозије, било омотачима, премазима, катодно, галванизацијом и др., 

• гасни прикључак завршава се на приступачном месту главним запорним цевним 

затварачем, који може да се угради непосредно по уласку у зграду или ван ње(у 

прикључном ормарићу или у зидном ормарићу), 

• код гасног прикључака радног притиска изнад 1,0 бар и код прикључкавећег од DN80 

уграђује се испред зграде један запорни цевни затварач, 

•положај главног запорног цевног затварача се означава, 

• ако се помоћу једног гасног прикључка снабдева више објеката, у близини главног 

цевног затварача поставља се натписна плоча са ознакама објеката које се снабдевају 

и означавају се њихови цевни затварачи, 

• при првом пуштању гаса у гасни прикључак потребно је обезбедити потпуно 

одвођење мешавине гаса и ваздуха у атмосферу, 

• кућно - мерно регулациона станица не сме се постављати унутар објекта, на места где 

нема природне вентилације, мора бити удаљена од електричног ормарића минимално 

1m, као и од отвора на објекту (прозора, врата) минимално 1 m мерено по 

хоризонтали. 

У свему осталом при пројектовању, изградњи, испитивњу и пуштању у рад гасног 

прикључка придржавати се одредби Правилника о техничким нормативима за кућни 

гасни прикључак за радни притисак до 4 бар (Сл.л. СРЈ број 20/92), а при 

пројектовању и изградњи унутрашње инсталације Правилника о техничким 

нормативима за унутрашње гасне инсталације (Сл. л. СРЈ број 20/92). 

Прикључење на дистрибутивну гасоводну мрежу извести у слкаду са условима и 

сагласности од надлежног дистрибутера за природни гас, када се за то стекну услови 

односно изгради гасоводна инфраструктура у насељу Бела Црква. 

2.6. Коришћење алтернативних облика енергије 

Штедњу и рационално коришћење енергије не треба сватити као ограничавање 

друштвеног и личног стандарда. 

Коришћењем алтернативних облика енегије утиче се на раст животног стандарда, 

очување и заштиту животне средине. 

Главна препрека коришћењу алтернативних енергетских извора лежи у захтеву да 

енергија из ових извора буде конкурентна конвенционалној. 

30

Сунчева енергија 

Сунчево зрачење може да се користи за добијање топлотних и хемијских извора 

енергије, за трансформацију у механичку и електричну енергију. 

Ограничавајући фактор коришћења сунчеве енергије је велика почетна инвестиција, а 

потребне су и велике површине за инсталисање сунчевих колектора. Коришћење 

сунчеве енергије треба комбиновати са неким другим видом конвенционалне енергије, 

због немогућности адекватне акумулације и коришћења током целе године. 

Досадашњи развој соларне енергије у Војводини инициран је на Факултету техничких 

наука у Новом Саду. 

Енергија ветра 

Искоришћењем енергије ветра, чак и у идеалним условима, није могуће сву кинетичку 

енергију ветра претворити у механичку. 

Одабирање погодног места за инсталисање ветрењача је најделикатнији и 

најодговорнији задатак кад се жели искористити енергија ветра. Стога избору локације 

претходи низ методолошких активности: 

1. Коришћење метеоролошких података, које поседују хидрометеоролошке службе; 

2. Теренска испитивања, да би идентификовали области за детаљна испитивања 

(мерење брзине ветра, правац дувања ветра); 

3. Регионалана испитивања; 

4. Верификација локација, на које треба поставити торњеве високе 50 м са 

метеоролошким инструментима на неколико нивоа; 

5. Селекција турбина. 

Утицаји на околину постављања ветрењача су: расположивост земљишта, телевизијске 

и радио сметње, бука, естетика, утицај на биосферу и остала локална ограничења. 

Процењивање економичности ветрењача је комплексно. Јединствени параметар с којим 

се може поредити с осталим изворима енергије је производна цена енергије, односно 

време отплате инвестиције. 

Енергија воде 

У непосредној околини Врачевгајског језера постоји реална могућност да се искористи 

хидроенергетски потенцијал са постојећег система за наводњавање. У близини 

потисног цевовода на највишој коти терена – вододелници, искористити постојећу 

депресије, које би се претвориле у ретензију – микроакумулацију. Акумулација би се 

пунила водом са постојеће црпне станице у доба ноћи а пражњењем дању производила 

би се електрична енергија. Пражњење акумулације текло би га Врачевгајском језеру. 

Практично постојећа црпна станица би се реконструисала у реверзибилну ''мини'' 

хидроелектрану. 

У широј околини језера, на потезу од села Кусић, постоји канал ''Јаруга'', који се у 

протеклих 250 година користио као хидроенергетски потенцијал. Данас је у потпуности 

укинут. Постоји реална могућност да се поново енергија воде искористи као енергетски 

потенцијал, али поред те намене могуће га је користити и у друге сврхе: за 

побољшање квалитета вода у језерима, за наводњавање, за одводњавање, рибњак и 

др. 

31

2.7. Зелене површине 

• Обавезна је израда главних пројеката озелењавања за све категорије јавних и 

осталих зелених површина сем за становање, који ће детерминисати прецизан 

избор и количину дендролошког материјала, његов просторни распоред, технику 

садње, мере неге и заштите, предмер и предрачун. 

• Озелењавање ускладити са подземном и надземном инфраструктуром према 

техничким нормативима за пројектовање зелених површина. 

Удаљеност дрвећа и шибља од инсталација: 

Дрвеће Шибље 

Водовод 1,5 m 

Канализација 1,5 m 

Електрокабл до 2,5 m 0,5 m 

ТТ Мреже 1 m 

Гасовод 2 m 

Дрвеће садити на удаљености 2м од коловоза, а од објеката 4,5-7 m 

• Садњу уз саобраћајнице ускладити са законском регулативом којом се забрањује 

садња у појасу ширине 3 m рачунајући од спољне ивице земљишног појаса 

• Избор дендролошког материјала оријентисати на аутохтоне и предложене врсте. 

• Однос лишћара и четинара треба да буде 5:1, а формирање цветних површина до 

3% на парковски одређеним површинама. 

• Саднице треба да су I класе, минимум 4-5 година старости. 

3. ETAПЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНА 

За реализацију и изградњу садржаја предвиђених Планом неопходна су знатна 

финансијска средства, па се самим тим предвиђа фазност. 

Прва етапа обухватила би изградњу комплетне инфраструктуре и то око Врачевгајског 

језера, као предуслов за изградњу планираних садржаја. 

Друга етапа би била уз ''Мало језеро'', такође уз приоритет у реализацији изградње 

комплетне планиране инфраструктуре, а затим би следиле следеће етапе уређења и 

изградње уз Шаранско језеро, такође везане прво за изградњу комплетне 

инфраструктуре. 

32

ПРИЛОГ 

ИЗВОД ИЗ ГП БЕЛА ЦРКВА 

УСЛОВИ НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА И ИНСТИТУЦИЈА

ИЗВОД ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА БЕЛЕ ЦРКВЕ 

Успостављање континуитета у спровођењу основних просторних 

решења Генералног плана извршиће се даљом урбанистичком 

разрадом одређено је у делу " 5. МЕРЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ И 

РЕАЛИЗАЦИЈУ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА", тачка "5.1. Опис блокова" на 

следећи начин: 

Блок бр. 30 Намењује се Малом и Шаранском језеру, 

површинама за спорт, рекреацију и туризам, као и 

породично становање. Даље уређење и изградwа 

овог блока вршиће се према Плану генералне 

регулације. 

Блок бр. 31 Намењује се Врачевгајском језеру, површинама за 

спорт, рекреацију и туризам, као и породично 

становање-тип вила. Даље уређење и изградња 

овог блока вршиће се према Плану генералне 

регулације.

ДАНАШЊИ ИЗГЛЕД 


И НЕПОСРЕДНО ОКРУЖЕЊЕ

ZAVOD ZA URBANIZAM VOJVODINE - NOVI SAD

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?