на га р Д ,ћ и њ ш и В ћи - Matica srpska

:
А
З
О
Р
П
И
А
Ј
И
З
Е
О
П
о
р
и
М
,
и
р
а
х
а
б
л
А
д
и
в
а
Д -
н
а
г
а
р
Д
,
ћ
и
њ
ш
и
В
ћ
и
с
о
Ј
в
а
л
с
а
с
к
у
В
о
р
и
М
,
в
о
л
и
н
а
Д
ћ
и
в
о
н
а
в
о
Ј -
,
ћ
и
в
о
р
о
д
о
Т
б
у
љ
о
р
и
М
,
ћ
и
в
о
н ј
е
г
р
е
С
а
ц
и
к
и
М
,
ћ
и
в
е
ш
о
л
е
ј
Б
г
а
р
д
е
р
П
,
в
о
т
а
л
в
о
Д
ћ
и
л
И
н
а
ј
е
Д
,
ћ
и
л
И :
И
Д
Е
Л
Г
О а
л
К
м
и
х
а
о
Ј
л
р
а
К -
,
н
е
с
,
и
с
к
а
ц
и
В
и
л
и
с
а
В е
л
г
н
е
З
х
и
р
д
и
р
Ф
, д
е
р
ф
н
а
М
,
н
е
т
с
О
ћ
и
л
е
Д
н
а
в
о
Ј :
А
В
Т
С
Н
А
Ч
О
Д
Е
В
С о
м
а
Х
н
а
г
а
р
Д -
,
и
ч
а
н
и
Т
а
н
и
т
н
е
л
а
В
,
ћ
и
в
,
о
р
б
е
р
С
ј
о
в
и
л
и
М
а
б
а
Б
и
м
о
Х
:
А
К
И
Т
И
Р
К
н
е
д
а
л
М
,
ћ
и
в
о
к
в
а
П
а
с
а
В
,
ћ
и
д
е
Н
о
к
р
а
М
н
а
ђ
р
С
,
н
и
н
е
Н
ј
о
в
и
л
и
М
,
ћ
и
р
е
Ђ
н
а
р
о
З
,
ћ
и
в
о
к
с
е
В
ћ
и
в
о
н
а
њ
м
а
Д
Р
А
У
Н
А
Ј -
Р
А
У
Р
Б
Е
Ф
5
0
0
2
Д
А
С
И
В
О
Н

Ministarstvo kulture Republike Srbije i preduzeãe
RSGV iz Novog Sada omoguãili su redovno objavqivawe
Letopisa Matice srpske.

Pokrenut 1824. godine
Urednici
Georgije Magaraševiã (1824—1830), Jovan Haxiã (1830—1831), Pavle Stamatoviã
(1831—1832), Teodor Pavloviã (1832—1841), Jovan Subotiã (1842—
1847), Sima Filipoviã (1848), Jovan Subotiã (1850—1853), Jakov Igwatoviã
(1854—1856), Subota Mladenoviã (1856—1857), Jovan Ðorðeviã (1858—1859),
Antonije Haxiã (1859—1869), Jovan Boškoviã (1870—1875), Antonije Haxiã
(1876—1895), Milan Saviã (1896—1911), Tihomir Ostojiã (1912—1914), Vasa
Stajiã (1921), Kamenko Subotiã (1922—1923), Marko Maletin (1923—1929),
Stevan Ãiriã (1929), Svetislav Banica (1929), Radivoje Vrhovac (1930), Todor
Ma nojloviã (1931), Ÿarko Vasiqe viã (1932), Nikola Milutinoviã (1933—
1935), Vasa Stajiã (1936), Nikola Milutinoviã (1936—1941), Ÿivan Mili -
savac (1946—1957), Mladen Leskovac (1958—1964), Boško Petroviã (1965—
1969), Aleksandar Tišma (1969—1973), Dimitrije Vuåenov (1974—1979), Mom -
åilo Milankov (1979), Boško Ivkov (1980—1991), Slavko Gordiã (1992—2004)
Uredništvo
IVAN NEGRIŠORAC
(Dragan Staniã, glavni i odgovorni urednik)
MIHAJLO PANTIÃ, JOVAN POPOV, SAŠA RADOJÅIÃ
Sekretar Uredništva
VLADIMIR ŠOVQANSKI
Lektor
VLADIMIR ŠOVQANSKI
Korektor
BRANISLAV KARANOVIÃ
Tehniåki urednik
VUKICA TUCAKOV
Letopis Matice srpske izlazi 12 puta godišwe u meseånim sveskama od po
deset štamparskih tabaka: šest svezaka åine jednu kwigu. Godišwa pretplata
izno si 2.000 dinara, a za ålanove Matice srpske 1.000 dinara. Pretplata za
inostranstvo iznosi 100 €. Cena po jednoj svesci u kwiÿarskoj prodaji je 200
dinara. Pret plata se moÿe uplatiti u svakoj pošti na ÿiro raåun broj
355-1056656-23, sa na znakom „za Letopis". Adresa: 21000 Novi Sad, ul. Matice
srpske br. 1, telefon: 021/613-864 i 021/420-199, lokal 112, faks: 021/528-901.
E-mail: letopis@maticasrpska.org.yu
Internet adresa: www.maticasrpska.org.yu
Izdaje: Matica srpska
Kompjuterski slog: Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad
Štampa: BUDUÃNOST, Novi Sad
Tiraÿ: 1.000
RUKOPISI SE NE VRAÃAJU

God. 181 Januar—februar 2005 Kw. 475, sv. 1—2
SADRŸAJ
Da vid Al ba ha ri, Dr ÿa we za ru ke . . . . . . . . . . . . 5
Mi ro slav Jo siã Vi šwiã, Pri åa o Cr wan skom . . . . . . 10
Dra gan Jo va no viã Da ni lov, Opera za pe sak . . . . . . . . 21
Mi ro Vuk sa no viã, U . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Mi ro qub To do ro viã, Bubreg da ti se ušto pa . . . . . . . 40
Ser gej Do vla tov, Kom pro mis . . . . . . . . . . . . . . 44
Pre drag Bje lo še viã, Pje sme . . . . . . . . . . . . . . 81
Mi ki ca Iliã, Dan osmi . . . . . . . . . . . . . . . 86
De jan Iliã, Wit ho ut a so und . . . . . . . . . . . . . . 112
OGLE DI
Karl Jo a him Kla sen, Pla to no ve vr li ne u Ri mu . . . . . . 115
Va si li Vi cak si, Tri pu ta ka spo znaji u sta roj he lenskoj fi lozo
fi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Fri drih Zen gle, Kon ti nu i tet i pre o bra ÿaj. Uvod u ÿi vot i
delo J. V. Ge tea . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Man fred Osten, „Sve je ve lo ci fer ski". Fa ust i ubr za no vreme
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Jo van De liã, Ro man rjeå nik Mi ra Vuk sa no vi ãa . . . . . . 176
SVE DO ÅAN STVA
Dra gan Ha mo viã, Tre biw sko slo vo o No go voj po e zi ji . . . . 194
Va len ti na Ti na åi, Pred me ti i skro vi šta, ime na i po no ri
jed nog sve ta „po sle di ca, a ne uzro ka" . . . . . . . . 199
Mi li voj Sre bro, Sjaj i be da Gon kura . . . . . . . . . . 202
Ra doj ka Vuk åe viã, Ko lo ni jal na i post ko lo ni jal na te o ri ja (Raz -
govor sa Ho mi Ba bom) . . . . . . . . . . . . . . . 218

KRI TI KA
Mar ko Ne diã, Jo siã i Ste ri ja, i po ma lo Bo ka åo (Mi ro slav
Josiã Višwiã, Ro man bez ro ma na i Dok nas smrt ne ra -
stavi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
Va sa Pav ko viã, Za uspo menu na pe peo (Bra ni slav Pe tro viã,
Ÿe ÿe va si on) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
Mla den Ve sko viã, Po sled wi pro rok (Sve ti slav Ba sa ra, Sr ce
ze mqe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Zo ran Ðe riã, Ne/pro la zni svet de tiw stva (Ran ko Ri so je viã,
Pr vi svi jet) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Mi li voj Ne nin, Okr we ni mit (Isi do ra Se ku liã, Pi sma) . . 244
Sr ðan Dam wa no viã, Teh no lo gi ja su bjek tiv no sti (Mi šel Fu -
ko, Her me ne u ti ka su bjek ta. Pre da va wa na Ko leÿ de Fransu
1981—1982) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Ured ni štvo, Ne ko li ko na po me na . . . . . . . . . . . . 254
Bra ni slav Ka ra no viã, Au to ri Le to pi sa . . . . . . . . . 256
LETOPIS MATICE SRPSKE • JANUAR—FEBRUAR 2005
YU ISSN 0025-5939 | UDK 82(05)

DA VID AL BA HA RI
DR ŸA WE ZA RU KE
U pe tak uve åe pri re di li smo za ba vu. Po zva li smo se dam
braå nih pa ro va, ne ko li ko raz ve de nih ÿe na i mu ška ra ca, i
åe ti ri uåe ni ka mo je ÿe ne. Mo ja ÿe na pre da je fi zi ku i he mi ju
ne dav no pri spe lim do se qe ni ci ma, oni ma ko ji ÿe le da se doškoluju
ili da pro mene za nimawe ka ko bi se što pre uklo pili
u si stem ze mqe ko ju su iza brali za svoj no vi dom. Svi ma
smo rekli da do ðu oko osam uveåe, i u po la de vet je u ku ãi veã
vla da la ta kva ga la ma, da se na ša maå ka ni je usu ði va la da izaðe
iz pla kara u ko ji se uvu kla ka da su pr vi go sti za kucali na
vrata. Po sledwi go sti, ja panski braå ni par, stigli su u de -
vet. Du go su se kla wali pred vra tima i iz viwavali što ka -
sne, ali na kra ju sam uspeo da ih uvedem u kuãu. Uspeo sam i
da shva tim šta ÿe le da po piju — ona je traÿila sok od pa radajza,
on je na ruåio pi vo — i, na kon što sam ih predstavio
qudima ko ji su stajali po red nas, kre nuo sam u po tragu za åistim
åa šama. Otvorio sam vra ta ku hiwe, a ta mo, taåno na sredi
ni pro sto ri je, sta ja li su mo ja ÿe na i je dan crn pu ra sti muškarac,
i drÿali se za ruke.
Aha, re kla je mo ja ÿe na, naišao si u pravom trenutku.
Ovo je Ah med.
Nastavili su da se dr ÿe za ru ke i, ko liko sam mo gao da
vi dim, ni su na me ra va li da se raz dvo je.
Ahmed je moj uåe nik, re kla je mo ja ÿe na.
Ah med ni je ni šta re kao.
Stigli su Ha ruki i Hi roko, re kao sam, ali u so bi ne ma
vi še åi stih åa ša.
Ima u vi tri ni u tr pe za ri ji, re kla je mo ja ÿe na. Is kri -
vi la je gla vu i osmo tri la Ah me da kroz po lu za tvo re ne kap ke.
5

Mene ni kada, ko liko sam mogao da se se tim, ni je ta ko
gledala. Oåi su joj bi le ili ši rom otvo rene ili pot puno za -
tvo re ne, i ni ka da ni su we ni kap ci po drh ta va li sa mo za me ne.
Šta åe kaš, pi tala je mo ja ÿe na, zar ni si åuo da su åaše
u vi tri ni?
Moÿda bih mo gao da do nesem neko pi ãe i Ah medu, rekao
sam, uko liko mi ka ÿe šta bi vo leo da po pije.
Ahmed ne pije, re kla je mo ja ÿe na.
Ni je vi še bi lo raz lo ga za odu go vla åe we. Kre nuo sam prema
tr pe za ri ji. Us put sam åup nuo dva zr na gro ÿða iz åi ni je na
mašini za sudove. Pre ne go što sam iza šao, osvrnuo sam se.
Moja ÿe na i Ah med i da qe su se dr ÿali za ru ke. Mo gao sam da
ih za mi slim na cvet nom pro plan ku, sa ogrom nom na ran xa stom
sun åe vom ku glom ko ja to ne iza ru ba ho ri zon ta. Ve åer wi po ve -
tarac åi ni da cvetna sukwa mo je ÿe ne po malo le prša i da se
ze len ka sta Ah me do va ko šu qa na di ma. Ve ro vat no bi tu ne gde
bile i ne ke pti ce. Za mislio sam i klu pu na ko joj se dim i sve
to gle dam. Onda sam za tvorio vrata od ku hiwe. Gde je moje pi -
vo, pi tao je Ha ruki uz ši rok osmeh i do dao da se Hi roko pre -
do mi sli la, po pi ãe ma lo cr nog vi na. Cr no vi no je do bro, rekao
je Ha ru ki. Kao i gor ka åo ko la da, do da la je Hi ro ko. Na
stra ÿwoj stra ni vi tri ne na la zi lo se ogle da lo, i ka da sam
pru ÿio ru ke pre ma åa ša ma, po mi slio sam da ãu do ta ãi svo je
li ce. Do hva tio sam, ipak, åa še: vi so ku i rav nu za Ha ru ki ja,
vin sku, šãu ãu re nu kao ro da na jed noj no zi, za Hi ro ko. Obo je
su se po klonili u isto vre me, okre nuli se i upu tili sto lu na
kojem je stajalo pi ãe. Za tvorio sam vi trinu i nagnuo se prema
ku hiw skim vra ti ma. Ni šta se ni je åu lo.
* * *
Ha ru ki i Hi ro ko su po sled wi do šli na za ba vu, i pretpostavqam
da je to bio raz log zbog ko jeg su osta li du ÿe od
ostalih. Sam åin opraštawa na tremu, is pred na ših ulaznih
vrata, trajao je sko ro po la sa ta. Prvo smo se po klonili jed ni
dru gi ma ne ko li ko pu ta, on da je Hi ro ko re kla niz kom pli me -
na ta o vi nu ko je je pi la, pa je Ha ru ki odr ÿao pe to mi nut ni
hva lo spev pe ci vu ko ji je mo ja ÿe na spre mi la za go ste, on da je
mo ja ÿe na dva pu ta iz re ci to va la re cept za voã ni ko laå u kojem
je Hi ro ko uÿi va la, i Hi ro ko je po la ko po na vqa la za wom,
tvr de ãi da ãe sve upam ti ti i da ima fo to ge niå no pam ãe we.
Fotografsko, re kao je Ha ruki i po klonio joj se. Da, re kla je
Hi ro ko, imam fo to graf sko fo to ge niå no pam ãe we, i ono što
jed nom åu jem, ma šta to bi lo, ni ka da ne za bo ra vim. Ko li ko ja-
6

ja, upi tao sam, ide u tortu? Ni jedno, re kla je Hi roko i po klonila
mi se. Mo ÿda je boqe da se rukujemo, rekla je mo ja ÿe na.
Zev nu la je i zu bi su joj sev nu li pod sve tlo šãu si ja li ce iz nad
vra ta. Ha ru ki je pri hva tio we nu pru ÿe nu ru ku i po klo nio se.
Ako ova ko na sta vi mo, re kao sam, do åe ka ãe mo zo ru. Ah, re kao je
Ha ru ki, ne ma ni šta lep še od pla ni ne Fu xi u zo ru. La ku
noã, rekao sam i po qubio Hiroko u obraz.
Sa åe ka li smo da se wi hov au to mo bil uda qi, a on da smo
ušli u ku ãu. Po svu da, na sva koj slo bod noj po vr ši ni, sta ja le
su åa še, ta wi ri ãi, zgu ÿva ne sal ve te, tac ne i åi ni je. Ko ma diãi
pe ci va puc ke ta li su pod na šim no ga ma. Fla še na sto lu sa
pi ãem bi le su pra zne; je di no je ver mut ostao ne po pi jen. Poåeo
sam da sku pqam åaše i ta wire, i da ih sla ÿem u mašinu
za su do ve. Mo ja ÿe na je oti šla u ku pa ti lo, i ma lo ka sni je sam
åuo ka ko pe re zu be. Posle se ništa ni je åu lo, sve dok ni je po -
vukla vo du. Ne ko je pu šio tra vu u ku patilu, re kla je ka da se
vra ti la u ku hi wu, i za bo ra vio xo int na ru bu ka de.
To ni je fer, rekao sam. Red je da do maãina pr vo pi taš za
dozvolu i da mu po nudiš pr vi dim.
Moÿda je ta ko bi lo u tvo je vre me, rekla je mo ja ÿe na, sada
vla da ju ne ki dru gi obi åa ji.
Kao, na pri mer, po ÿurio sam da ka ÿem, da se ÿe na pred
muÿem dr ÿi za ru ke sa dru gim mu škarcem.
Znala sam, re kla je mo ja ÿe na. Mo gu da zamislim ka ko te
je to grizlo iz nutra to kom ce le ve åeri. Pa, Ah med je, po bogu,
moj uåe nik!
Šta to znaåi, upitao sam, ni sam video da si se dr ÿala
za ru ke sa osta lim tvo jim uåe ni ci ma?
Ni je bi lo vre me na, re kla je.
Na rav no da ni je, na sta vio sam, ka da ni jed nom ni si is pu -
sti la Ah me do ve dla no ve.
Ni je taå no, po bu ni la se mo ja ÿe na. I Sve tla na, mo ja ruska
uåenica, drÿala ga je jedno vre me za ruke.
Za jed nu ruku, rekao sam, i to le vu, jer ti nisi hte la da
osta viš de snu.
Hoãeš da ka ÿeš, rekla je mo ja ÿe na, da si ce lu za bavu
proveo pi qeãi u mo je ru ke? Ni je ni åu do što su go sti ose tili
da su za ne ma re ni.
Ako je ne ko bio za nemaren, re kao sam, to sam bio ja.
Drugi put ãu re ãi Ah medu da se s to bom dr ÿi za ru ke, od -
govorila je mo ja ÿe na, moÿda ãe ti srce ta da bi ti na mestu.
Izašla je iz ku hiwe i upu tila se u spa vaãu so bu. Åuo sam
ka ko pa li lam pu na noã nom sto åi ãu, ski da po kri vaå sa kre ve -
ta i sprema se da leg ne. Sa åekao sam da uga si svetlo, obišao
još jed nom so be u ko jima su bi li go sti, pro našao dve åa še
7

iza sak sije sa kak tusima i od neo ih u ku hiwu. Na suo sam maåki
hra nu u jed nu åi niju, do lio sve ÿu vo du u dru gu. Ti ho sam je
pozvao: Mac, re kao sam, mac-mac. Ni je do šla. Ve rovatno se
veã pod vukla pod ãe be, pri bila uz mo ju ÿe nu i wu ška joj dla -
nove. Seo sam na sto licu i spustio glavu na sto. Pr vo sam je
oslonio na åe lo, po tom sam le vim obra zom dotakao glatku po -
vršinu, za tim de snim, i on da sam za spao.
* * *
Kada sam otvo rio oåi, ugle dao sam moju ÿe nu. Se dela je
na spram me ne, raš åu pa na, a iz šo qe pred wom po di za la se
para. Skre nuo sam po gled prema pro zoru i video da na poqu
veã vla da dan.
Celu noã si tu pro veo, rekla je mo ja ÿe na, kao ka kav beskuã
nik.
Sleg nuo sam ra me ni ma, i li ce mi se is kri vi lo ka da sam
osetio bol u uko åenom vratu.
Ne mo gu da verujem, re kla je mo ja ÿe na, da si se toliko
uz bu dio zbog jed nog ma log pri ja teq skog ge sta.
Mali gest, rekao sam, ko ji je trajao ne koliko sa ti. Na meravao
sam da mi glas zvuåi sarkastiåno, ali on se lo mio i
škripao, kao da je zik ni je mo gao da se sna ðe u mo joj usa hloj
usnoj du pqi.
Moraš ne što da znaš o Ah medu da bi to raz umeo, rekla
je mo ja ÿe na.
Dla no vi ma je ob uj mi la šo qu, ona ko ka ko to åi ni zi mi,
ÿu de ãi za to plo tom, ili ona ko, na rav no, ka ko je si noã stiska
la Ah me dov dlan.
Ahmed je iz Ira ka, re kla je mo ja ÿe na, i pre ne koliko da -
na je do znao da su we gova se stra i we na de ca na stradali u
bom bar do va wu.
Gledala me je pravo u oåi.
Nisam znao da li da joj ve rujem. Upitao sam: Ko liko de ce
je ima la?
Tro je, re kla je mo ja ÿe na i trep nu la. Za to smo od lu åi li,
nastavila je, da svi na neki na åin brinemo o we mu, da mu po -
mog ne mo da lak še sa vla da taj gu bi tak. Na sme ši la se i pri ne -
la šo qu usnama.
Šta pi ješ? pi tao sam.
Åaj, rekla je mo ja ÿe na. Oblizala je usne i spu stila šo qu
na sto.
Pruÿio sam ru ku i po loÿio dlan na we nu ša ku, još to -
plu od za gre ja ne šo qe. Mo ja ÿe na je uz dah nu la, sa svim ti ho, i
8

on da smo se obo je za gle da li u na še ša ke, ble du wa ve na spram
tamne po vršine stola. Mo gao sam da ose tim ka ko u jed noj od
wih krv bur no pul sira, ali ni sam bio si guran u ko joj.
Ma lo po sle, bez re åi, mo ja ÿe na je po la ko iz vu kla ru ku,
sklo ni la pra me no ve ko se ko ji su joj skli znu li na obra ze, ustala
i iza šla iz ku hiwe. Åuo sam ka ko otva ra pla kar u spa vaãoj
so bi, ve ro vat no u po tra zi za ode ãom ko ju je na me ra va la da nosi
tog da na u ško li. Za mislio sam ka ko sto ji is pred ta ble i
is pi su je he mij ske for mu le. Uåe ni ci, ko ji se de u klu pa ma iza
wenih le ða, vred no pre pisuju u svo je sve ske sve što je is pisano
na ta bli. Je dino Ah med ne piše, veã gle da u svoj ra šire
ni dlan, kao da åi ta sud bi nu iz be li åa stih li ni ja po vu åe -
nih pre ko tam ni je ko ÿe.
Podigao sam ru ku, uzeo šo qu mo je ÿe ne i is pio gu tqaj
åaja. Åaj je bio mlak i go rak od du gog stajawa. Tre balo bi stavi
ti bar ka ši åi cu še ãe ra, po mi slio sam. Po me rio sam se,
izvukao no ge is pod sto lice, ali ni sam ustao. Vi deo sam zde -
li cu sa še ãe rom na po li ci iz nad špo re ta, åak je i ka ši åi ca
leÿala po red we. Korak, moÿda dva, ni je vi še tre balo da se
do wih stig ne. Za tvorio sam oåi i po lako po novo spu stio
glavu na sto. Ne gde u sebi, ne gde veoma da leko, video sam avion
u bri šu ãem le tu, bom be ko je is pa da ju is pod we go vih kri la,
pla me ne je zi ke ko ji se po di ÿu vi so ko u va zduh. Åuo sam ka ko
se na ša ula zna vrata otva raju i za tvaraju. Onda je u ku ãi za -
vla da la ti ši na. Ma lo po sle mja uk nu la je maå ka, ali ma ko li -
ko je ka sni je do zi vao i za vi ri vao u sva we na skro vi šta, nisam
uspeo da je naðem.
9

MI RO SLAV JO SIÃ VI ŠWIÃ
PRI ÅA O CR WAN SKOM
1.
Nikad ga ni sam sreo, ni uÿi vo slu šao ka ko go vori, ni
vi deo na uli ci ili te le vi zi ji. Je di no no sim we go vu sli ku u
novåaniku, pla stificirao sam je da ne po ÿuti i da se ne is -
kr za.
A mo gu o we mu da ti pri åam do zo re.
Postao je moja mo ra i briga.
Kad je umro, imao sam dva naest godina. Dan we govog po -
vratka u ze mqu, iz eg zila, iz emi gracije, iz tu ðine, moj je ro -
ðendan. Zbog to ga sam i do bio ime Miloš.
Na sa hranu me mama ni je vo dila, imao sam grip i bio u
bunilu. Iz priåe znam da je sneg ve jao, du vao ve tar, a otac se
nakostrešio, be sneo i vi kao, tre sla se ku ãa: „Ti idi, idi… a
dete u vru ãici osta vi u kre vetu! Tr åi! Jur ni! Vi diš da bun ca
i da mu tem pe ra tu ra ne pa da is pod åe tr de set. Be ÿi veã jednom,
za ka sni ãeš, uzmi tak si…"
I kum moj Vi dosav i ma ma po kojna o dru gim pi scima ni -
su hte li ni da slušaju, po stojao je je dino on. Zvezda, u bes -
kraj nom, pla vom kru gu.
Ka kav Sre mac, Ma ta vuq, Ko stiã, Stan ko viã, Ko åiã, Kaša
nin, De sni ca, Ra iå ko viã, Bu la to viã, Mi ha i lo viã, Jo siã
Višwiã, ka kav Ser vantes, Do stojevski, Prust, Man, pa još i
Jo va no vi ãi, Ão si ãi ili Pe tro vi ãi…
An driã, ko to be še!? Ni No be lo va na gra da ni je mo gla da
ih otrezni.
U ku ãi smo, na za stakqenoj po lici od kru ške, ima li mo -
ÿda i sva iz dawa we govih kwi ga. Se dam Se o ba, pet Dnev ni ka,
osam Ita ka, tri Lon do na, åe ti ri kom ple ta Sa bra nih de la, pa
10

Sve tog Sa vu, Na še pla ÿe, Sve tu Voj vo di nu, Na ša ne be sa,
Iris Ber li na, Kap… A u tri fa scikle, ko je ni ko ni je smeo
ni da do di ru je, bi li su ured no slo ÿe ni li sto vi is trg nu ti iz
åa so pi sa, fo to gra fi je, pa åak i iseå ci iz no vi na.
Na zi du u kuj ni, gde je ma ma pro vo di la naj vi še vre me na,
spre ma ju ãi hra nu ali i åi ta ju ãi dok šer pe i lon ci po drh ta -
vaju od krå kawa, u ra mu pod sta klom, vi si i da nas sli ka jed -
nog ra do zna log de åa ka.
Svetle oåi, opu štena do wa usna i klem pave uši pod
slam na tim še ši rom, ru åi ce na rav nom kor ma nu gvo zde nog
tri ci kla sa gu me nom tru bom, dr ve na pu ška na de snom ra me nu,
o po ja su na uzi ci sa bqa sa li me nim bal åa kom, no ge u iz vik sa -
nim ko ÿnim åi zmi ca ma, sro za ne cr ne åa ra pe, cr ne pan ta lo ne
tro fr taq ke, be la ko šu qa za kop åa na pod gr kqa nom, be la jak na
sa ve likom du plom krag nom i ma šlijom na gru dima. A u vr hu
je ne ko krup nim ãi ri liå nim slo vi ma na pi sao: „Te mi švar
1898", cr nim flo ma ste rom.
„Vidi se da ãe pro pevati, a ima tek pet godina", po novila
je bar sto pu ta i oba ve zno re ci to va la we go vu Bu ru ob ja vqe -
nu u som borskom Go lu bu:
„Na si wem mo ru la ða jed na brodi, da mo gu samo zna ti ku -
da je sudba vo di… Prešla je bura, more po koja na ðe, a pe na ta -
la sa gr li po sled wi deo la ðe."
U ško li je or ga ni zo va la ne ko li ko tak mi åe wa i kwi ga ma
na gra di la ða ke ko ji su naj bo qe de kla mo va li i ko ji su naj vi še
sti ho va ili pa su sa zna li na pa met. Je dan wen uåe nik, da nas
do cent na Ma te ma tiå kom fa kul te tu, mo gao je, bez pre ki da, bez
ka pi vo de, da iz go vo ri Dnev nik o Åar no je vi ãu, od „jesen, i
ÿivot bez smisla" do „ali ako umrem, po gledaãu po sledwi
put ne bo, ute hu mo ju, i sme šiãu se".
Mo ja ma ma je di no ni je pod no si la åar šij ske tra åe ve, kritiå
ke tek sto ve i zbor ni ke po sve ãe ne we nom je di nom pi scu.
„Ne ãe me ni ni ko tu ma åi ti Ita ku i ko men ta re, Hi per bo -
rej ce, Se o be, Åar no je vi ãa, Pa ri ska pi sma, La ment… ni bi ograf
ske po dat ke", go vo ri la je ako bi ne ko u dru štvu po me nuo
išta o de lu i li ku Mi lo ša Cr wan skog, we nog kwi ÿev nog
pa tri jar ha, ako bi ci ti rao ili pre pri åa vao šta pi šu Bog da -
no viã, Gli go riã, Vi na ver, Ri stiã, Pa la ve stra, Xa xiã, Milo
še viã, Pe trov, Zo riã, Pet ko viã, Je re miã, Ne diã, Lom par
i svi po spi sku.
„Šta ãe kwi gama tu maåi, ko ji mi sle da boqe od pi saca
znaju šta se kri je u tek stu, one sa me go vore, sve u wi ma pi -
še", we ne su reåi.
11

2.
Listam ma min dnevnik, sa åuvane su tri sveske, evo ne koli
ko frag me na ta:
„Moj naj sreã ni ji dan, po sle po ro ða ja. Vi de la sam ga, vide
la naj zad, u ve li koj sa li Do ma omla di ne. Go vo rio je, umil no
šu ške ta ju ãi, o li ri ci i ÿi vo tu, mla dim pe sni ci ma ko ji su
kroz za vesu iz lazili na bi nu, studirali su sa mnom na gru pi.
I on da do dao ka ko su svi oni po åetnici, pri znati i pri pozna
ti, me ðu sob no. Na pi sao je u moj pri me rak Cvi ja no vi ãe vog
iz da wa Li ri ke, ku pila sam ga još kao gim nazijalka, is pod vi -
we te ko ja li åi na har fu: Naj bo qe su kwi ge neo bja vqe ne, a još
bo qe ne na pi sa ne. 20. no vem bar 68. M. Cr wan ski."
„Jutro je, pa da sit na ki ša, 29. jun 974. Pijemo pr vu ka fu
u Vlta vi: Si niša, Stu povski i ja. Gle dam u otvo ren pro zor
we go vog sta na. Mi loš ku pu je no vi ne na ki o sku, u šu škav cu,
neobrijan, kao åu var ko ji se vraãa iz noã ne smene."
„13. ok to bar 74. Kwi ÿev ni ma ti ne u Na rod nom po zo ri -
štu, pod ne. Gu ÿva ka kvu Be o grad ni je vi deo, ga le ri je, par ter
i ho lo vi di šu pu nim plu ãi ma. Na bi ni dvor ske sto li ce. Åita
ju nam An driã, Vu åo, Ma tiã, Se li mo viã, Ão piã, Ra iå ko viã
i Po pa, ali sam ja do šla zbog Mi loša ko ji iz govara åa robne
sti ho ve La men ta. Ukqu åi la sam ka se to fon, sad mo gu sva ki dan
da åu jem we gov glas."
„Umro je, ne ve rujem. Odluåio da umre."
„Za du šni ce mi trov ske, dan ka da Sve ti Pe tar za tva ra grobove.
I jutros sam bi la na oba grobqa, ostavila poskurice,
upa li la sve ãe i sta vi la cvet pe ru ni ke na Mi lo šev de liã
nad grob ne plo åe a ru ÿu na Isi do rin krst."
„Da nas sam u ve li koj sa li Ko lar ca, po sle sve åa ne aka de -
mi je po vo dom Mi lo še ve sto go di šwi ce, pri šla bra da tom mladi
ãu ko ji je pro åi tao pe smu La ment nad Cr wan skim. Kad sam
ga upi tala za što ni šta ne uåi ni da pi sac ko jem se i on kla -
wa do bije grob, u ko jem ãe po åivati sa ÿenom ko ja ga je pratila
i u do bru i u ne vo qi bez ma lo šest de ce ni ja, od go vo rio mi
je, pre ko ra mena, mr godno, da on ni je ni ra kar ni mi nistar za
testamente. A kad sam isto pi tawe, veã na ste peništu kod
gar de ro be, po sta vi la i pro fe so ru Mi lo še vi ãu, do ÿi vot nom
pred sed ni ku Za du ÿbi ne, on je po åeo da trep ãe, sle ÿe ra me nima,
ukršta pr ste i cupka. We govo mi šqewe je da, po što ni je
sve bla go vre me no, ka ko tre ba i na vre me ura ðe no, sa da ima mo
kom pli ko va nu si tu a ci ju. Ko mo ÿe da otvo ri taj pro blem, ima
li smi sla pre me ta ti ko sti, ka ko tre ba tu ma åi ti po sled wu voqu,
Mi lo ša ni je jed no stav no iz va di ti iz gro ba, Vi du ni je
moguãe pre neti u Ale ju, nema ko da pla ti troškove DNK ana -
12

li ze, pre no sa po smrt nih osta ta ka i nov spo me nik, ka kvi su
pro pi si, a osta je otvo re no pi ta we i gde da bu du sa hra we ni:
na No vom gro bqu ili u Top åideru, u rod nom me stu ili na
Stra ÿi lo vu…"
Mogao bih još da ci tiram, ma ma ni je šte dela olov ku,
ali do sta je i ovo liko.
3.
„Šta ãe wemu u gro bu, u ru pi pod onom ro zetom u Ale ji
ve li ka na ko ju su smi sli li ne ver ni ci i ða vo lo vi še gr ti, pisci
ma ka kvi da su: Gli go riã, Bu la to viã, Se li mo viã, To šo -
viã, Je re miã, Mar ko viã, Ra do viã… a po go to vo oni osta li zaslu
ÿni gra ða ni: Pla o viã, Na no viã, Ne ško viã, Ve sniã, Ãeliã,
Åu bri lo viã, Mar ti no viã, Tu ca kov, Mi tiã, Stan ko viã,
Bra tiã…", go vo ri la je i po ka zi va la mi sli ke grob ni ce sa
plo åa ma po lo ÿe nim na ze mqu, za ra slim u tra vu. A slo va su,
iz mr zla od mra ze va i is pra na od ki ša, li ša ji va i okr we na.
Mama mi je, umrla je kad je inflacija na di nar do pisala
deset nula, ostavila u ama net da sve uåinim ka ko bi wen Mi -
loš i Vi da do bi li svo ju grob ni cu.
Cen tral no gro bqe, Or lo va åa, Le šãe, Ilan åa, Åon grad,
Stra ÿi lo vo, Ita ka… bi lo gde.
Krst da im bu de krov, je dan i za jedniåki.
I ja sam po kucao na vi še vra ta.
Idem re dom.
4.
Naj pre sam oti šao u Za du ÿbi nu, osno va nu u le to 1980.
go di ne, ta da je još bi la u jed noj so bi u Na rod noj bi bli o te ci.
Kad sam se pro vu kao po red mr god nog obez be ðe wa i por ti -
ra, po åeli su da me še taju. Te ne ma ta kve za duÿbine u zgradi
bi bli o te ke, te u dnu hod ni ka je ko ji se pru ÿa pre ma Sve to savskom
hra mu, te na pr vom spra tu je po red na uå ne åi ta o ni ce, te
u pri zemqu je po red šan ka, te na le vom kri lu, te u so biåku je
ko ji gle da na Sker li ãe vu uli cu…
Jed na qu ba zna go spo ða otvo ri la je pr vu so bu sa le ve strane
hod nika. Po kazala mi je radni sto Cr wanskog, tek za la kat
i je dan list pa pi ra, we gov mr ki au to por tret sa še ši rom i
ka me ni por tret ko ji je mo lo vao Sa va Šu ma no viã, sli kar ko me
su usta ški bo jovnici od sekli pr ste i on da ga ubi li kao psa.
— Ona ta mo vra ta, po red stu ba — is pru ÿi la je ka ÿi prst,
okre nu la mi škoq ku sa min ðu šom — ta mo je kan ce la ri ja Za-
13

duÿbine. Oni imaju jed nog slu ÿbenika, ali ni ko ne zna kad
taj do la zi.
Ku cao sam, ba da va.
Dolazio sam šest puta, jednom sam åe kao dva sata, niko
da pro mo li gla vu ni ti da iz go vo ri „slo bod no, iz vo li te, napred".
Sed mi put sam na i šao na od škri nu ta vra ta, se kund pre
me ne kroz wih je pro šao je dan du gaj li ja, mal åi ce po gr bqen i
gla vat.
Na „dobar dan" nije ni mrd nuo br kom, ru ke su mu do la -
ka ta bi le u ku ti ji iz ko je su is pa da li pa pi ri i fa sci kle.
— Iz vi ni te, go spo di ne… — za mu cao sam — tra ÿim sekre
ta ra Za du ÿbi ne Mi lo ša Cr wan skog…
— Sad ãe on, sti ÿe iz Vr åina, sa mo što nije — odgovorio
mi je pre ko ra mena.
Stigao je je dan åupav mladiã. No sio je ra nac na ramenu,
a u ru ci ka åicu sa sirom. Klawao se i na sva ra falna pi tawa
onog du gaj li je od go va rao: „do bro, go spo di ne Ÿi ko" (ako se ne
varam), a me ni je re kao da sa åekam.
Odmah sam vi deo da ni šta ne ma od moje mi sije, sekretar
je li stao ne ke pa pire i åi tao ra zne pro pise i do pise. Dao mi
je pr vu kwi gu zbor ni ka Ser bia i ko men ta ri, cr nu sa šu pqim
slo vi ma, pri pre mqe nu za ka fan skom sto lom, sa tek sto vi ma iz
isto ri je i kwi ÿev no sti (Ão piã, Pa šiã, Sa mar xiã, Jo va no -
viã, Ra ško viã, Da noj liã, Beã ko viã, Au bin, Pa la ve stra, Stojko
viã i Mi lo še viã), sa ne ko li ko fak si mi la, sa te sta men tom
udo ve, bi bli o gra fi jom, na gra ðe nim pi sci ma, pla nom iz da va -
wa Ce lo kup nih de la, Sta tu tom i ÿi ro-ra åu ni ma Za du ÿbi ne.
A za vr ši li smo u Ma loj astro no mi ji, åi tao mi je sa zgu -
ÿva nih, ma snih pa pi ri ãa no ve afo ri zme. Još ni je re šio da
ih ob ja vi, za pam tio sam tek ne ko li ko: „Afo ri zam je dri bling
duha na ma lom pro storu", „Kad kuc ne sudwi åas, ne po maÿe
ni sto go di šwe is ku stvo", „Ko ga na pu sti sve tlost, i sen ke ga
se od rek nu", „Ra di op šte hi gi je ne, dr ÿa va se sta ra o pra wu
mozgova", „Ko se uzda u ro de, ne po staje otac", „Vlast nas
prati ot kad ne idemo za wom", „Bra šno sliå nosti do bija se
me qa vom liå no sti", „Pu ši mo lu lu mi ra na bu re tu ba ru ta",
„Trojanski ko wi ja šu se iznutra", „Drÿava, to sam i ja",
„Najteÿe je kad ti umre baj ka", „Ne moÿe svet to liko da nam
se pri bli ÿi ko li ko mi mo ÿe mo da se uda qi mo"…
I da ni je ÿu rio na au tobus, ne bi me pu stio dok mu spo -
me nik ne po dig nem.
Ku ãi sam sti gao pe ške, gla vo bo lan.
Li stao sam Ita ku, bi strio „ko men ta re".
14

Seo sam, za šiqio olov ku. Na pisao sam krat ko pi smo, ne -
pune dve strane, i poslao ga u Po li ti ku, za vršilo je u ko šu.
Kod gra do na åel ni ka Åo vi ãa upao sam u vre me ve li kog
pro te sta, naj buå ni je šet we u isto ri ji glav nog gra da. Kroz odškri
nut pro zor su do pi ra li zvu ci pi štaq ki, trum be ta, zveåki,
do bo ša, po klo pa ca i šer pi. A dok sam go vo rio, sto je ãi
na pra gu, on je gle dao na uli cu.
Po di gao nos. Lo mi pr ste.
Oåi mu na plafonu, gri ze usnu.
— Cr wan ski?! Gro bqe, mla di ãu… Tre ba da ide te u grobqansku
upra vu, to je u wi hovoj nad leÿnosti. Me ni se qu qa
foteqa. Ja sam za duÿen da umirim ove ma se, ovu ru qu na ulici,
ne mogu da izaðem pred Pred sednika dok tra je ova ma skara
da, lo kal ni iz bo ri još ni su go to vi…
Uveåe sam otvo rio Em ba ha de i åi tao do zo re, åi tao Milo
še ve ko åo per ne re åi i ma mi ne ko men ta re na mar gi na ma.
Is kqu åio sam te le fon.
U rad nom ka bi ne tu po koj nog Zo ra na Ðin ði ãa, po pre poru
ci jed nog we go vog dru ga iz vre me na stu dent skih štraj ko va,
bio sam onog da na kad je skidana pe tokraka sa Dvo ra.
Lan da rao je ru ka ma, ko man do vao, mo bil ni ni je ski dao sa
ušne škoq ke.
Di zao obr ve.
Nisam siguran da je åuo šta govorim.
— Oba vi ãe mo i to, sve ãe mo vra ti ti u nor ma lu, ide mo
re dom… — go vo rio je pre ko ra me na.
A on da je pro šao po red me ne, kao da je upao u vihor ili
vir, ne stao. Niko ni je znao ni ku da je oti šao ni ka da ãe se
vra ti ti.
Åekao sam na klu pi u par ku da se al pinisti spu ste sa
dvor skog tor wa, u ho lu sam vi deo or lo ve ko ji ãe ra ši ri ti
krila do obla ka.
Pro la zio je po red me ne ne ko li ko pu ta, ni sam sti zao ni
za ru kav da ga po vuåem a ka moli reå da iz govorim.
Hteo sam da odem kod we ga i kad je po stao predsednik
vlade, hteo sam da mu emaj liram pismo iz mog raåunara, hteo
sam da mu po šaqem po ruku na mobilni, hteo sam da ga sa åekam
negde iza ão ška, ali je me tak stigao pre mene.
Otišao sam na ma min grob i ãu tao.
Upa lio sve ãu.
Krst na grob ni ci po ro di ce Ru ÿiã le ÿao je u ko ro vu, polo
mqen i za pr qan. Cve ãe uve lo, iz cr ne ke se is pa lo sme ãe.
Na je dan krak ro zete u Ale ji ve likana, konha H¡¡, grobnica
1a, uvek sam se pi tao ko me je ta ko šta pa lo na pa met, ukle -
sana su još dva imena.
15

Po no vo sam åi tao Kod Hi per bo re ja ca, ma ma ni je bi la
baš za qubqena u tu kwi gu, a za me ne je to prvo srpsko de lo za
dvadeset i pr vi vek. Ni roman, ni pu topis, ni pamflet, ni
uspomene, ni po ezija, a sve to u svakom re du.
Tre ãi gra do na åel nik sa ko jim sam ukr stio re åi, od mah
po sle ok to bar skog pre vra ta, bio je isto ri åar Mi lan St. Protiã.
Kru pan mo mak, vi sok, a ima sitnu gla vu, kratko åe lo i
åki qa ve oåi.
Se dim, on cup ka, sa slu ša li com.
Gric ka olov ku.
Åekam da za vrši raz govor, pr vi, pa dru gi, pa tre ãi…
— Crwanski?! Gro mada… a šta ste mu vi?
— Mo ja ma ma ga je obo ÿa va la.
— Jeste li mu ka kav rod?
— Ne, go spo di ne.
— Šta vi, mladiãu, ho ãete? Ako se ne va ram, Cr wanski
je umro pre dve decenije.
— Ho ãu da Mi lo ša iz va de iz gro ba, da Vi du iz ne su iz
po ro diå ne grob ni ce, da im ko sti bu du po lo ÿe ne u jed nu ra ku,
pod isti krst.
— Zna te šta, go spo di ne, me ne su ov de po sta vi li pri vreme
no. Åe kam sa mo po tvr du od ame riå ke ad mi ni stra ci je, Stejt
de part ment, po slu ÿi ãu bo qe ovoj mu åe niå koj ze mqi kao am ba -
sa dor. Pro ve ri te ka ko te stva ri sto je u Udru ÿe wu kwi ÿev ni -
ka, šta pi še u te stamentu, ima li ka kvu ulogu u tome Za duÿbi
na, po kre ni te de ba tu u no vi na ma… a kad Sr bi ja po no vo
po sta ne ne za vi sna dr ÿa va…
Izašao sam na pr stima, ni je ni pri metio.
Du go sam gle dao re pro duk ci je Mi ke lan ðe lo vih skulp tu ra
i sce ne iz Sik stin ske ka pe le, åi tao o ma te ri we go voj, o ocu.
U zo ru, uz gor ku ka fu i di move, pro åitao sam Fi nistère, po
Bog zna koji put: „Bio sam na kra ju sveta; mesto ÿivota, videh
jed nu bla gu, bes kraj nu, ze le nu sve tlost."
Pre ne go što sam sti gao i do mog åe tvrtog gra donaåelnika,
a pro hu ja ãe tri tu ma ra ve go di ne, qu di su umi ra li kao muve,
pozvao sam upravnika Novog gro bqa.
Zvao sam pet da na: ujutro, u pod ne, oko de set, pred kraj
rad nog vre me na…
Pro mu kla mu se kre ta ri ca.
On stal no obi la zi par ce le: ras ko pa va, oko pa va, pre ko pa -
va, pre me ra va, pro ve ra va i raz bra ja, vi si ne gde u gra du na sastan
ci ma, u kre ma to ri ju mu, ne dr ÿi ga fo te qa.
Odlazio sam sa cve ãem i sveãama na Mi lošev, na Vi din
grob, do na še porodiåne grob nice, na kumov i na gro bove po -
zna ni ka i slav nih po koj ni ka, lo vio sam uprav ni ka.
16

Sudarili smo se na pragu crkve, poznao sam ga po brkovi
ma.
Šan ta, vu åe le vu no gu.
— Go spo di ne uprav ni åe, ima te li mi nut za me ne?
Prota mu je nešto drobio.
— Samo åas… — okre nuo mi je de sni dlan.
Poåela je ki ša, ušao sam za wima u hram.
I kad smo se po gledali u oåi, kad smo su darili sto make,
kad sam mu istresao ono glavno što sam znao o Crwanskom,
kad se i prota ukqu åio, odrÿao nam je krat ko pre davawe:
— Sa hra wi va we je sve ti åin, a pre ko pa va we gro bo va je
sve to gr ðe. Tre ba mr tve osta vi ti da po åi va ju u mi ru, do sta im
je bi lo tr ke i zbr ke za ÿi vota. A to što ovaj go spodin ho ãe
(okrenuo je li ce pro ti ko ji je kli mao gla vom i mr sio pr ste
oko kr sta), ni je on pr vi, do la zi la je i jed na go spo ða, go to vo je
ne mo gu ãe. Ko sti Mi lo ša Cr wan skog su u za jed niå koj grob ni -
ci sa još åe ti ri, a za pra vo dva de se tak po koj ni ka. Sve je to
pod onom ka menom ploåom trulo i po mešano. Ko ãe se usuditi
da po digne u va zduh kost i ka ÿe: „ovo je Mi loševa vi lica,
kar li ca ili nat ko le ni ca"?! Po po zi tiv nim pro pi si ma we go -
va ÿe na ne moÿe u Ale ju, a za pre nos bi tre balo po kupiti sve
ko sti we go ve. Tre ba lo bi prah po sla ti u be lo svet ske la bo ra -
to ri je, ta mo gde utvr ðu ju sta rost ko sti ju i od hi qa du go di na,
ispitati De-en-ka, a svi do bro zna mo da po kojni Mi loš i
bla ÿe no po åiv ša Vi da ni su ima li po to ma ka od ko jih bi na uå -
nici mo gli da uzmu uzo rak za ana lizu.
Prekrstio sam se, tri put, kuc nuo se sa protom u Bo ÿu ru
(mislim da se zo ve Sa va), a ne znam da li sam seo u tak si ili
tram vaj.
Kod ku ãe sam po pio po la li tre ka fe, is tuširao se i åuo
si re nu.
Te no ãi je po åe lo bom bar do va we.
Buqio sam u ekran.
Ga ða ni su mo sto vi, vo zo vi, ka sar ne, te le vi zi ja, ko lo ne
iz be gli ca, da le ko vo di, šu pe, to pla ne, ško le, han ga ri, ten ko -
vi, ka fa ne, ae ro dro mi, za tvo ri, pri vat ne ku ãe, br da, pu te vi…
a su ze su mi po tekle kad je srušen to raw na Avali.
Sedeo sam u ku ãi i åi tao.
Ro man o Lon do nu mi sto ji otvoren na 212. stra ni, pod vuåen
je po sled wi red (ma mi na ru ka). Ve se la re pli ka en gle ske
bolniåarke: Seks je ko ren svega. Neko mi je rekao da je u re åi
„ro oth" po sled we slo vo vi šak ili ko rek tor ska gre ška, ali ta
erata se ko åoperi i na 340. strani.
Od go spo di na Te ši ãa sam åuo da Cr wan ski, zbog gre ša ka
u pr vom iz da wu Dnev ni ka o Åar no je vi ãu (bi bli o te ka „Al ba -
17

tros" Sve slo ven ske kwi ÿar ni ce, 1921. go di na: ver na a tre ba
der na, pro ku a tre ba mra ku, gro me a tre ba gr me, ÿao a tre ba
znao, zva na a tre ba zvo na, gu me na a tre ba ru me na… itd.), ni je
di va nio sa To šom Ma noj lo vi ãem, sve do po vrat ka u ze mqu i
do sve åa nog ruå ka u ho te lu Eks cel zi or, ko ji je pla tio Alek -
san dar Ran ko viã, dve ili tri no ãi uo åi Bri on skog ple nu ma.
„To do še, do šao je kraj na šim emi gra ci ja ma", re kao mu je
Mi loš pre ko ta wi ra. „Mo joj u ze mqi an ðe la, tvo joj u bla tu
Beå ke re ka. Sa wao sam te u Lon do nu dva de set i je dan put."
Kod gra do na åel ni ce Hru sta no viã ke išao sam sa no vim
se kre ta rom Za du ÿbi ne, ured ni kom Mi tom Ta si ãem. Na šli smo
se u so biåku u Fran cuskoj uli ci, po jeli smo po ša ku le skovaå
ke spr ÿe, za li li gr la i do go vo ri li na stup.
— Za du ÿbi na je si ro ma šna, vi diš u ka kvom sam ãu me zu
ili ka ve zu za tvo ren. Ne ma pa ra za pa pir, ne ma mo te le fon,
nema gde ni da sednu tri åo veka. Tra ÿiãemo da grad po krije
tro ško ve is ko pa va wa, pre no sa i me sta za no vu grob ni cu, a
on da ãe mo ÿi ve pi sce ukqu åi ti u ak ci ju sku pqa wa pri lo ga za
spo me nik.
— Zasluÿio je da mu bra ãa po pe ru — sloÿio sam se od -
mah — po dignu obe lisk, ali sa krstom.
U me ni veã po zna tom ka bi ne tu do bi li smo gu ste so ko ve i
hlad ne ka fe.
Stal no je ne ko ula zio, pro la zio, zvo ni li su te le fo ni,
ne ko iz la zio.
Pra va pro ma ja.
Sve ãe gra do na åel ni ca uåi ni ti što je u we noj mo ãi.
Gradska vlada do neãe ured bu i od luku. Se kretar je to veã no -
ti rao.
Ona ãe ani mi ra ti pri vred ni ke da odre še ke su, spa va sa
Se o ba ma pod uz gla vqem, Se kre ta ri jat za kul tu ru i Za du ÿbi na
ãe ofor mi ti od bor, ko li ko ona vo li Ita ku, pro še ta la je po
tom ostr vu uz duÿ i po pre ko, da ãe sa op šte we za no vi ne…
A ja dobro znam da ni pr stom ni gu zicom ni je mrd nula do
danas. Niti ãe! Istiåe joj mandat, kao i svi ma ovi ma što su u
vlast jur nu li kao ÿed ni pre ko po to ka…
„Ništa od gro ba, ma ma", zu ji mi, bruji, škri pi, br boãe,
šo bo wi, kqu ca ne što u gla vi.
Re ðam Isa ko vi åe: je go bla go ro di je Pa vel, pa åest wej ši
Vuk, pa Aran ðel, Tri fun, Petar, Ðu rað, Isak, Ju rat, pa zje lo
bo ga ta Var va ra, pa Da fi na, Ana, Ka tin ka, Ku mri ja…
Ne mo gu da zaspim, brojim ovce.
Gledam u sli ku na zi du, na krivila se ule vo, ma li bi cikli
sta kre ãe pre ma me ni.
Trubi li, trubi.
18

U lif tu sam se za glavio sa kom šijom Stan kom i go spoðom
Mi xoviã (ako sam do bro åuo). Ÿu re ne kud, ohla diãe im
se pa suq, pre lamaju mu šku i ÿen sku stra nu, ne vi de prst is -
pred no sa. Dok ni su sti gli maj stori, si ti smo se na priåali.
— Komšija, sad sam ja ured nik u No vom eks pre su, na piši
ti na ma pi smo o to me.
— Za ni mqi va je te ma — ogla si la se i go spo ða Mi xo viã.
— Sve ãe mo sli kati i tra ÿiti iz jave od nad leÿnih i jav nih
liå no sti.
Isto veåe sam seo i pi sao do zo re. Precrtavao, do pisivao,
brisao, ÿvrqao, guÿvao, a on da uneo sve u ra åunar. Na
pet stranica opi sao sam glavne ma mine i mo je po teze, sve do
pat po zi ci je, po neo u re dak ci ju a osta vio na por tir ni ci.
Prošla su tri dana, ni šta.
A u pe tak, ce la strana.
Ko ÿa mi se na je ÿi la.
Pre pri åa li su sve mo je i pot pi sa li. Pu sti li tri iz ja ve
za i tri pro tiv. Sli ka li gro bo ve. Ob ja vi li deo fak si mi la
go spo ði nog te sta men ta. Da li kra tak raz go vor sa pred sed ni kom
Za du ÿbi ne. U uglu ma la ka ri ka tu ra, wo ka li ca ka kvu ima i drveni
lu tak. A glav ni na slov „Grob za Vi du i Mi loša" pu stili
slo vi ma od pet san ti me ta ra.
U ru ka ma mi Ga ra mon do vo iz da we La men ta nad Be o gra -
dom, broj 48, gra fiå ko re mek-de lo štam pa ra i bi bli o fi la
Aãi mo vi ãa (Jo ha nes burg, god. mcmlxij, štampano u 75 numerisa
nih pri me ra ka), 120 sti ho va u dva na est stro fa, sva ka na posebnoj
stra ni, le vo u vr hu i de sno u dnu. Gle dam u ma mine qu -
bi åa ste kru ÿi ãe uz kur ziv ne re do ve:
A kad mi se glas, i oåi, i dah, upo koje…
A kad mi klone gla va i bu du sta li sa ti…
A kad do ðe åas, da mi se sr ce sta ro sti ša…
A kad umor no sr ce mo je uãu ti, da spi…
A kad mi slo me du šu, ko pqe, ru ku i no gu…
A kad i me ni od bije åas stari sa hat Tvoj,
to ime ãe bi ti po sledwi ša pat moj.
5.
Ne znam, vrtim se, pre slišavam, mogu li išta još da
ura dim?!
Stalno se pi tam, od govora ne ma, šta su stvar no hteli go -
spo ða i go spo din Cr wan ski?! Za što u we nom te sta men tu pi-
19

še ne mušto i sti dqivo: „mo ja je ÿe qa da po åivam u Mi loševom
gro bu", a on ni je iz dik ti rao ni pot pi sao za ve šta we?!
Sedam po sledwih da na pro veo je u bol nici, mo kar u kre -
vetu. Go vorio åas srp ski, åas en gleski, åas ne maåki, åas ma -
xarski, åas ruski… Od bijao da pri mi hra nu i pi ãe, ÿmu rio.
I pre ne go što je iz dahnuo, pro šaputao je, u ja stuk: „Ja uop -
šte ne mam nameru još da ÿivim…"
Mora da je u glavi pre metao mi sao da oni koji su ga uho -
di li, špi ju ni ra li i pra ti li, sad mo gu da na sta ve po sao je di -
no ako kre nu za wim.
Šta bi re kla mo ja ma ma kad bi do we stiglo sve što sam
po kre nuo?!
Znam da me åe ka, imaãu šta da joj pri åam dan i noã. A
ona ãe gle dati sa utešnih ne besa i smešiti se, ru mena, rumena…
20

DRA GAN JO VA NO VIÃ DA NI LOV
OPERA ZA PE SAK
PESMA ZA MOG OCA I PA STRMKU
Be jah de åak od mo ÿda ne kih se dam go di na
kad pr vi put ugle dah go le mu pa str mku ko ju je
moj otac bio ulo vio, mu šiåareãi na ne koj br zoj,
planinskoj vo di, što go vori uvek istim gla som.
I dok joj se pri micah ru kom, mi sleãi da je veã
sa vla da na, ta ni ma lo pri pro sta be šti ja po åe ÿe sto ko
da se trza i gi ba, kao da je ne do tiåe mi sao
o krat ko veå no sti — tek, ma lo je ne do sta ja lo da me
po se åe oštrim pe ra jem; na kon par mi nu ta ka da je
veã bi la mr zo voq na i sko ro oba mr la, jer škr ge
u vre li ni tro mog po po dne va vi še ni su uvla åi le
ki se o nik, mo gao sam da osmo trim we no ele gant no
te lo: pe gi ce ÿi vih, vla ÿnih bo ja, iz bu qe ne oåi,
kr qušt sra zmer no sit nu; još uvek kr kqa la je
u svom gospodskom oåa ju, ne pri stajuãi da je na pusti
ÿi vot ni dah; tad u gu bi ci, za åu do, pri me tih još dve
krup ne udi ce što, go to vo ura sle u me so, go vo ra še da se
najmawe dva pu ta oti mala smrti; seãaš se, moj oåe,
molio sam te da je pu stiš i ti si pri stao ka da si je
vi deo ona ko uko åe nu i sa mo sa ÿa qi vu, kao da u we nim
oåima vi še ni je bi lo me sta za još je dan za lazak
sunca; za što mi se uvek iznova u svest vra ãa pri zor
te pa str mke, smrt no upla še ne, oåe, kra qu nad kra qe vi ma.
Moÿda za to što me je i tvo je li ce, dok si, u uÿiåkoj
bol ni ci kr kqao po sle tre ãeg mo ÿda nog uda ra,
pod se ti lo na mr god no li ce pa str mke što se (kao i
tvo je sr ce po sle to li ko gi ba wa) naj zad umi ri la
na udi ci bol no za bi je noj u åe qust, a on da na jed nom
oÿivela, jed nako kao i ti, u mom sr cu, u ovim re åima.
21

22
NA GA ŸE NA U KU PA O NI CI
Kao so va u svojoj du pqi, tako se vaq da ose ãaš
dok iz po taje po smatraš taj pri zor u ko me ti
jed na taj na na jed nom po ka zu je svo je pra vo li ce.
Ÿe na pre le pih doj ki (pod vla åim pri dev pre le pih)
nadnosi se nad ka dom; sle deãeg åa sa ona svlaåi
do we ru bqe (dra pe ri ja hi tro za bo ra vqa te lo)
i te ški vo lu me ni gu zo va pro sev nu u flu id noj
taj no sti ku pa o ni ce; pr va po mi sao: Val ki ra u svo joj
animalnoj na gosti! Mor ska ne man! Ali, avaj, ova ÿena
ni ma lo sek su al no or na, ura wa u mi ri šqa vu pe nu;
le pi, du gi pr sti sa pu wa ju te lo i pro la ze kroz ko su;
pamtiš sve tlost što se pre lama na prozorskom oknu,
sko ro grå ki pr o fil ÿe ne, tav ne ko vr xe u dnu sto ma ka
i po sebno åas kad le pojka iz lazi iz ka de, tr qa se
ubru som i na vla åi fro tir ski ogr taå; taj po kret ko jim
kre še ši bi cu, pa li ci ga re tu i sta vqa je na ivi cu
usta, ta ko je raz likuje od svih dru gih ÿe na, ali i od
anðela; I da bome, doðe vre me da se pre kine ta filmska
se kven ca ko ju si po sma trao kroz kqu åa o ni cu po put
ne po ho tqi vog sa ti ra skri ve nog u pa pra ti; ova
ku pa o ni ca
najednom po staje za te be surovi pre deo — ti si kao
leptir što roðen ju trom vi še ne vi di zo re; do ma loåas
nago te lo ÿe ne sa da na pušta tvoj tekst i vra ãa se
u ovaj prqavi i zao svet; i još sa mo se ãawe na sjaj
pûti dr ÿi te u ob mani da si ma kar na tre nutak
za ro bio deo veå no sti.
BOL NI ÅAR KE
Ima ne åeg u isti mah sa blasnog i pri vlaånog
u ve zi sa bol ni åar ka ma; pro la ze po red me ne
ko ra kom ve znih igra åa u ka kvoj ui gra noj eki pi,
i ne po gledavši me dok no sim ke su
s po mo ran xa ma, za bo le snog pri ja te qa.
Kvr ga ve i de bel gu ze, be da ra na pe tih kao u bi ko va,
po slu ju iz me ðu pa ci je na ta što le ÿe u po ste qa ma,
vr šqa ju iz me ðu kre ve ta kao iz me ðu gro bo va,
šire be snu glad za ÿi votom u ovom pred graðu
za mr tvaå ni cu.

Pro sto je zna me ni to ka ko hi tro po kre ãu te gu zo ve
teške od smrti s ko jom su se sa ÿivele kao sa
ne kim bli ÿwim; ka ko si gur no za ba da ju ste ril ne
igle u de be la me sa svo jim sva ko dnev nim ša ka ma.
Da li ose ãa ju svu mi li nu ÿi vqe wa dok gle da ju
ka ko sen ke ne gda šwih qu di u pi xa ma ma kli ma ju
hod ni kom, a sa mrt ni ci bqu ju otrov ne gqi ve
u po greb noj ek sta zi, åe ka ju ãi da po wih do ðe
åista smrt što ãe ih na pokon uåi niti qu dima?
Ne jed nom, po mislio sam li mo gu bi ti sna ÿne
i mo kre ko pu la ci je tih znoj nih be da ra dok se
ba ca ju u qu bav nu bit ku u åar ša vi ma, ka da ih op hr va
po ma ma te la. I ta da, bar na tre nu tak, is pu ni lo bi me
oza re we što ta kva bi ãa po sto je na ze mqi.
PESMA SA VE SPE
Ši rok ra spon kri la ima ju mi ri si Dal ma ci je.
Vozimo se uskim drumom, pored mora.
Vitko, pla vo pi le iza me ne dr ÿi me oko stru ka
i pe vuši, dok joj ko sa le prša kao za stava
i, pret po sta vqam, sjak ti se na sve tlo sti.
Oseãaš li ka ko mi usta mi rišu na ka milicu?
Da li ti se do padaju mo je no ve ga ãice?
Pre ne de qu da na bi la sam na pre gle du i gi ne ko log
Vraåariã re kao je da je sve u naj boqem re du.
Taj dok tor bi za sigurno mo gao da uðe u Ginisovu
kwi gu re kor da po bro ju vi ðe nih ÿen skih pol nih
organa. Sviða mi se što sa to bom mogu da razgovaram
kako ja ÿe lim. Da li ti je po znato da je Bu wuel
bio iz riåit u stavu da reÿija ne sme da se primeãuje?
Bio je zbog to ga kri tiå ki na stro jen pre ma Fe li ni ju.
Zašto ãu tiš? Šta ti znaš što ja ne znam?
— Što se da qe od ve ze mo, tre ba ãe nam vi še vre me na
da se vratimo — to beše je dino što re koh.
A ona: iz vini, moÿeš li da staneš na trenutak,
piški mi se.
Ne se ãam se više re åi ko je je iz govarala dok je
mo ja ve spa kli zi la vr to gla vom tra som is pod ko je
su se, do le u po no ru, ta la si raz bi ja li o hri di,
jer da se se ãam, mi slim da bih bio iz gubqen.
23

24
LA STI NO GNE ZDO
La sti no gne zdo, pe sak, la ka tvar ni šta vi la!
Sumwam da bih ika da imao snage da se vra tim
u za gre ja no sklo ni šte tog ma log bi o sko pa
u pro vin ci ji, što na lik na la sti no gne zdo
be ja še sa gra ðen nad du bo kim vin skim po dru mom.
I dok su u bu ra di ma dre ma li vul ka ni, a na stra na
ve ja vi ca na sr ta la na zi do ve, gu šter mog te la
iz la gao se sun cu što pr ÿi lo je sa ho ri zon ta
ve li kog plat na; pre ko gla ve de voj ke sa tom
gr mqa vi nom ko se, moj po gled be ja še na preg nut
kao snaj per i u to plom mra ku dvo rane, kao u
glu vi lu pod vod nog bez da na, ne ki an ðeo po di zao je
du šu de åa ka po put te sta.
Osamqen, drh tao sam kao i sad, dok is pisujem
ove re åi i, skri ven od sle pih po gleda, mi slim na
taj na por da se krene ka ne vidqivom; ka ne åem
od åe ga po drh ta va ju kri la an ðe la.
Tad ne ka usta iz la sti nog gne zda pro zbo ri še:
te bi ko ji oštriš zi me ša qem mo je pro le ãe;
uði ov de da se zagreješ.
BLUZ KRA STA VIH ŸA BA
Senke ko je se gube na ulici veã je i seta
na pu sti la; ko ga ÿa li ru ka kad je ova ko le pa?
Iz mo je so be, ho me rov ski kri la te, pu ca po gled
na kran is pod ko ga rad nici u pla vim
kom bi ne zo ni ma po di ÿu voj nu zgra du.
Ovaj dan pe va sa ho rom ze lenih, krastavih ÿa ba
što u ustajaloj vo di obli ÿwe ba re (dok ba ra
još ima) vo de je dan åa ro ban ÿi vot, da le ko od
dvor skih in tri ga.
A ne ko zlo ban mo gao bi po misliti da su one tu,
u smrad noj ba ri, ona ko ru gob ne i uje di we ne
u ozlo je ðe no sti pro na šle odu šak za svo ju zlo bu,
sa mo za to što ni su za do vo qi le bo go ve.

Åesto mislim na te ÿa be što se u su mrak naroåito
buå no ogla ša va ju. Ka kvu one ima ju sli ku o ovom
našem svetu? Eto, one znaju sa mo da krekeãu,
krekeãu — a šta im to, za pravo, znaåi?
I ako one ti me na stoje da nam ne što sa opšte,
pret po sta vqam da naj åe šãe mi sle na ne što sa svim
dru go — i mu dra ci ma je to te ško ra sve tli ti.
GRA ÐA NIN ORAO
Orla sam mla dog za sadio u mom dvo rištu
i sad mogu da besedim ka ko naj boqe znam
sa naj moã ni jom pti com ne be skom.
I ja sam sa wao ka ko ova so ba le ti iz nad
mo je gla ve kao ogrom na, po lu de la pti ca.
Gledao sam prema ne bu, ali ÿud wa
za sve tlošãu me je umo rila — vi še ni åim
ne ulep ša vam var ku ko joj slu ÿim.
Ipak, moje po zvawe je da hva lim.
Pu sti ãu ja te be, gra ða ni ne or le, da se opet
vi neš kri li ma ši ro kim i mir nim, i sa str vi nom
u kan xa ma, ka ko i pri li åi, od mo riš se
u va zdušnom mo ru od sveg zla što po stoji.
Jer, ja sam deåak, a ti su rovi kraq.
Noje što pre ÿivqava smrt svakog od nas.
Let je tvoje je dino oru ðe da sa opštiš ono
što se, uo sta lom, ne mo ÿe la ko sa op šti ti
sa mo le tom.
FI NO AL KO HOL GRE JE
Kad mi jum ÿu ta ten da i okru gli sto åi ãi
åi je stol wa ke bla go po vi ja ve tar.
S pro leãa, vo lim tu da se dim i åi tam
mog Celana; te pe sme prozirne i la ke
kao da ni su ni na pisane.
25

26
Du go no ga de voj ka još ne zre le ÿen stve no sti
sa va šarskom min ðušom u uhu, uvek mi
qu ba zno do ne se åa šu vi na i ne ÿno mi se
na sme ši svo jim du gim pr sti ma pi ja ni ste.
U ovaj ma li grad spustila su je kri la an ðela
iz cr kve ko ju su za pa li li ne ki al ban ski kli pa ni.
Kad joj se za vrši smena, zasigurno ãe se sti
na bi cikl pri slo wen uz ogra du sa ru ÿiå wa kom
i od vesti se ko zna gde.
A ja ãu ostati sa mojim Paulom Ce lanom.
Mislim da su sve re åi po malo kao pti ce.
Moguãe da sam preko no ãi osta rio. Zar se ne što
ta ko stra šno mo glo do go di ti onom de åa ku?
O MO ÃI PRE ÃUT KI VA WA
O, sve sam pokušao
da me pro naðe po ruka u bo ci.
Ti, pre le pa, ne po zna ta ÿe no
s ko jom raz me nih ta ko vr to gla vo spor
po gled dok pro la zih Knez Mi ha i lo vom
ulicom, je smo li mi do ista je dan hleb
za me šan ru kom ne ke ne po zna te sve tlo sti?
Ti, po kret na mno go li ko sti što si bar
na tre nu tak raz ve dri la moj po gled na isto ri ju,
oprosti mi za ta ko dug po gled, jer opro stiãu
i ja te bi — dabome, obo je smo neo pozivo u pravu
iz glad ne lo, ma lo pse to ÿeq no ne ÿno sti —
ne, nisam ja te be vi deo, ni ti me ne vi dela ni si,
ni šta se za pra vo ni je do go di lo, ovaj svet je
iz vo ri šte opa kih gla si na i za to je naj po šte ni je
da u po ni zno sti sva ko kre ne svo joj ku ãi.
PO SLED WI OD ELE GI ÅA RA
Poåiwem pe smu ta mo gde bi je ne ki pe snik
mo ÿda za vr šio — za kqu åak je po la zi šna taå ka.
Pre ra no sa zre li ar he o log, vi lin ko wic,
ne åi ni ni kakav poseban na por da nas u svo joj

iza sla niå koj mi si ji uve ri da ni šta ni je te ÿe
od praznine, da je svet åist i da pr qavština
ne po sto ji; vi dim ga, pri stoj nog i te meq nog
u leb de wu nad åi ta vom evrop skom mi šqu po sle
Gr ka — ka ko sa mo ne iz gu bi rav no te ÿu nad tim
str mo gla vim am bi som, po sled wi od ele gi åa ra?
Ne iz le åi vost je iz no va još jed nom ute me qe na.
Ono što ÿelim je da ÿi vi du ÿe od me ne.
Kao kur jak uhva ãen u zamci, grizem ra wenu no gu.
Kad bi i me ne no sila la ka kril ca ne kog an ðela
koga ne umem da ime nujem; ÿe qa da bu dem ne gde
dru gde raz dra ÿu je me nad ne tog nad vla sti tom
pra zni nom ko ju pr va ju tar wa sve tlost ne tu ma åi,
veã je sa mo åi ni vi dqivom.
MO JE GNE ZDO
Ko po znaje ovaj bli stavi mir, taj je za sigurno
upu ãen u ozbi qan fi lo zof ski je zik pr vih
ra do sti de te ta; ov de do la zim kad ÿe lim da bu dem
sam; u mr zlo ju tro na basao sam na mi lu vo denu
buku; vetar je blago hu jio kroz je le, stresao sa
zim ze le na suv sneg, spre mao se da po dig ne op tu ÿbe.
Sve tlu ca hu pre ko ru bo va ka me wa krh ke ka ska de,
a kad bi pa strmka ble snula u pli ãaku i mo je bi
te lo za drh ta lo kao ÿi vo ti wa po go ðe na stre lom.
Ka ko mi je sa mo bli ska ta ne u hva tqi va de voj åu ra
iz sve tlu ca vih ma ti ca; jed na ko kao i ne mi svet
pod le dom što se, u sle pom leb dewu, još ni je
ras plam sao u ÿi vot; i ka ko mi be ja hu od vrat ni
de be li, ma sni pa co vi što is tr åa va li su iz vr ba ka
i na pla vqe nog dr vqa; ni je da ni sam po mi slio,
qigave be štije, da li Tvo rac pe va i u vašem ob liku?
Ono što sada ÿe lim je da na pustite ovu pe šåanu
dra gu gde vo da uvla åi svo je slat ke je zi ke
u pu ko ti ne ste na, ti ho, bez šu ma;
Bliska mi je ta mirna ra dost, na lik da hu de teta.
Došao sam ovamo kraj šqunkovite oba le, da uz le gla
malih pti ca i gra ne uto nule u muq ãu tim kao u
ne gda šwem okri qu; da ob ja vim sve tu —
sad više ni šta ne ÿelim i zato sam smi ren.
27

28
LE DE NE SAN TE
Govorim ma lo, ali još uvek go vorim.
Veã sam du boko u se bi pre poznao jed nu
Ve ne ci ju sa ka na li ma ze le nim i tam nim
kao ãu mur; le de ne san te, le de ne san te,
plovite la gano u tmi ni; u ovo mr zlo ju tro
do la zi te da nam sa op šti te da je strah
samo je dan ples; da nas pi tate gde ãe su tra
bi ti na ša ne za gr qe na te la?

MI RO VUK SA NO VIÃ
U
UBA LAC
U pu tu, kod Pu car skih iz vo ra, na šli su ce du qi cu i na
woj bi qe šku pro åi ta li:
Na Uba lac, dok je bio bezimen, do šao je pr vi se moqski
voj vo da. We go va ma ti re kla da bu de Uba lac åim su du bi ne ukopali,
åim su ubli ne ogra dili, åim su iz wih po åeli da iz -
vla åe vo du u ka blo vi ma, na sin xi ri ma pri ve za nim. Ta ko je
voj vo di na ma ti do ni je la svoj Uba lac, iz ro da. Na Uba o cu qetuje
se moqski pje snik. Krsti se, a rijeåi mu s neba u sti hove
pa da ju. Ri mu ju se. Go re je Oba lac, vi so åi je, a do qe je Uba lac, u
šqi va ma, li va dast, kod ve li ko ga du ba ko ji dr ÿi hlad ko sti ma.
Pod wim je gro bqe.
Ta ko je ne ko, na na ðe noj ce du qi ci, opi sao Uba lac. Vi di
se da je bio na we mu.
UBOJ ŠTAK
Na istom pa pi ri ãu, s dru ge stra ne, u tan kim li ni ja ma,
la ti niå nim slo vi ma, usit we nim da vi še ri je åi sta ne, oåigled
na je bi la ne sta ši ca åi stih li sto va, upi sao je ka ko Semo
qa ni ka ÿu za bo le sno ga, za otu åe no ga, za ne ko ga ko je do bro
po vri je ðen:
Ni ubojni ka men mu ne ãe po moãi.
Is pod na slo va, re åe nog i pod vu åe nog, do dao je ne ko li ko
re åe ni ca, ova kvih:
Oni mi sle da postoji lje kovit ka men i zo vu ga uboj ni ka men.
Cr ven kast je, vi še mo dar, sa pu na stog ob li ka, ri je dak. Na la ze ga u
Uboj šta ku, kraj Br za ra, vje šti nom. Do no se ga u ku ãe i osta vlja ju za
29

o go vi ma, pod kro vom. Ka da ne ko za sla bi, stru ÿu ka men u vo di, ispi
ra ju ga, a on da pi ju za mu ãe nu vo du i mi sle da su iz li je åe ni. Go vo -
re da sa mo oni imaju Ubojštak.
UVLA KA
— Åuo sam da ima Vlaka.
— Na sva åi joj li va di ba rem jed na.
— I da ima Su vlaka.
— Vi di od go vor od ma lo pri je.
— I da ima Vala.
— Kao što se åu lo.
— I da ima Uvala.
— Ci je la je pla ni na pod wi ma.
— A ima li Uvla ka?
— Ima.
— Jed na ko åe sta?
— Još åešãa.
— Ko si se?
— Ko si.
— Ore se?
— Ore.
— Uvu kla se, sa kri la se…
— Nadala se da je neãeš na ãi.
UVOR
Naj pri je Po nor pro åitaš. Od te ških isti na se iz makneš.
Do sta su nas ratovi gušili, o wi ma te o wi ma, kao da se
ni šta dru go ni je de ša va lo, kao da smo ra di me da qe gra ðe ni,
po mi sliš.
On da, po red Bi stri ka, kroz go ru, is pod pot kre sa nih buka
va, odeš. Ka ko je pro fe sor isto ri je opi si vao rod no mje sto
(ova ko ri je ka a oko lo pej zaÿ), sebe pod sjetiš. Da ne bi za peo
za neo tri je bqe no gra we o ko je mu ni ko ne bri ne, pri pa ziš. Do
ši ro ke kqe šti ne pod gra bo vi nom do ðeš. Na str mi val se ispe
weš. Do bro se na dla no ve oslo niš. Po tr bu ške leg neš. Da
ne mrk ne svi jest, se be åu vaš. Ka ko Bi strik po ni re, ka ko nestaje
u kqe štini, gledaš. To je semoqski Uvor, glasno iz govoriš.
Od pri åe ka ko je u Uvor ne vjesta izmeðu dje vera sko åila
strekneš. I ovamo do ðeš.
30

UGAR CI
Pri dnu na ðe nog pa pi ri ãa, u de snom uglu, na pi sao je:
Ugar ci. Ni šta vi še.
Jedan re kao ka ko je htio da is priåa ko liko su pa lili
omar, oba qi va li i pri ÿdi va li sta bla, po si pa li ih ga som da
br ÿe pla nu, pa po sli je osta li Ugar ci, jer su za du go ogo re qa ci
vi ri li iz ze mqe.
Dru gi je ka zao da bi na pa pi ri ãu bi lo na pi sa no ka ko su
za ne slo gu go vo ri li ugarak u ku ãu, ka ko su uz rat jed ni dru gima
po tu ra li uga rak pod šin dru, pod lu åev krov, ka ko je ma nitaã
uzeo uga rak i za pa lio svoz pla sto va pri je ðe nid be, ka ko su
za to wi na ima wa Ugar ci.
Treãi ni je ma rio šta su go vorili. Uzeo je uga rak s og wišta
i pri pa lio ci ga re tu. Još od bi ja di mo ve u dru goj so bi.
UDA VA
Na do la ze i dru ge vo de, ali u wi ma ni je sam na šao Uda vu.
Dave se u vi rovima, ali ne maju vir ko ji se zo ve Uda va. Ponekad
im je ri jeka do no sa, ne smiju je ni po gledati, ali im ni -
jed na ni je Uda va. Ras pi wu ko no pe i to va ri je, do da ju što je
naj nu ÿni je, ona ko, bez mo sto va, pre ko vo de, ali ni ta da ni je su
ni šta pre ni je li pre ko Uda ve. Ta ko je Ni ko dim Se mo qac ispro
sio dje voj ku, s wom sa sta vio po la vi je ka, ali ni kad ni je
po mi wao ka ko joj je pa re ba åio pre ko Uda ve, za ve za ne kr pom, s
kamenom, za jedno. Zbo rio je da su pa re oti šle pre ko ri je ke.
Samo mi imamo Uda vu. Sve što smo re kli u woj nam se uda -
vilo.
UDO LI CA
— Ne mo ra sa mo vo da bi ti Uda va.
— Znam. To mo ÿe bi ti i ve lika tra va.
— Ka da iz ra sta do gr la.
— Kada se ne da ot kos pre vrnuti.
— Kada pod wim leg ne Udo lina.
— Kada se pod wom uvi je Udo qak.
— Ili se ne vi di Udo liåica.
— Pa ne znaš gdje je Udo qewe.
— Pa odeš u svo ju Udo licu.
— Oda be reš zgo dan bu sen i od mo riš.
— I slu šaš ka ko iz Udo lice ra ste trava.
31

— Volio bih to da åujem.
— Do ði na Udo li cu. Åu ãeš.
UÐE RA
Mogu li ne kako, opro sti što pi tam, åuo sam da ne vo liš
za pit ki va wa, ba rem ma lo, tek da za åak nem, kao da di ram noktom
u ka men, mogu li ne kako uðe nu ti mo ju Uðe ru?
Ho ãu li ošte ti ti azbu ko va we ako uðe ri zam s mojom Uðe -
rom, ma lom, pod vod nom, neo ci je ðe nom, što ni ko ne ãe da je
uzme na po la ili pod tre ãi nu, što je ni ko ne bi da mu je xa be
da vam?
Neãeš li se i ti ogli bati ako te za åekam s mo jom Uðe -
rom, u lun åindanski vakat, ka da se sve smiruje, ka da se pi pa
svaka atu la i sve što je na wih pešnuto?
Jesi li bio na Uðe ri ka da smo se kri li da nas u pri åi
ne uhvate i je si li do bro otresao obuãu?
Jesi li åuo da ka ÿu ka ko se Uðe ra dr ÿi me ðu okuã nicama
kao usi dje li ca me ðu ne vje sta ma?
Je li ti do sta? Ne bio iska ti!
UŸA RAK
Ta man na pi sao Uÿa rak, na oštrio la pis, po åeo da se ob -
li zu jem, po mi slio na pi sce ko ji uåe slu ša we pla ni ne, od vadio
ne ko li ke da do bro pr vu re åe ni cu na do jim, a iz bi od ne kud
Ono Ma lo, ða vo ga do ne se, pa po åe, po svojem sentu, kao da
pro si pa swe ÿa ni cu iz sa pla ka, ka ko je Uÿa rak li je pa di o ni -
ca, odvo je na, otri je bqe na dav no, pre mje re na uÿa di ma po sli je
ÿwetve, ka ko Ono zna, vi ðe lo i åu lo, da je tako re kla vi soka
mla da ÿe na ka da se is pra vi la po sli je qu ba vi, ka ko je sva kog
pu ta po na vqa la Uÿar ko vo ime ka da joj je qu bav nik kri ju ãi dola
zio, no ãu, po sli je na mi ri va wa, ka da sta ri ji pe ru no ge i
idu pod po wavu, ka da se iskradala i išla na Uÿarak, da se
rumeni i da se åu va od najmaweg vriska — neko bi åuo kao
što je Ono Ma lo åu lo ka ko mla da ÿe na za va tre no po mi we
Uÿa rak.
32
UZ BR DAC
— Pro ti slo me is pod re ba ra.
— I me ni vi sne isto mje sto.

— Ponekad mi slim da je od ubo ja.
— Poznavalo bi se da je od we ga.
— Najgore bi va ka da se ne vidi.
— Ko sti za bo le po sli je do sta go di na.
— Po sli je åe ga još?
— Po sli je smr za va wa i otu ca wa.
— Kada ti je bilo naj teÿe?
— Kada sam se pe la na Uz brdac.
— Za to te pro ti slo is pod re ba ra?
— Zato je i me ni vi snulo isto mje sto.
— Sa mnom si do šla na Uz brdac.
UZ VI ŠI NA
— Bilo ih je dvo jica.
— Pr vo o pr vo me.
— Prvi je imao br kove, kru pan.
— Šta je volio?
— Da ide na Prijelaz, na Br zar.
— I šta još?
— Da pri åa o ko mar ci ma.
— A onaj dru gi?
— Volio je da se pewe.
— Gdje?
— Na Uz vi ši nu.
— Ka ko?
— Stra naå ke, za sko kom, plo åa ma.
— Da se ne slomi?
— Da ga ne vi di onaj pr vi.
— Alal mu vje ra!
— Ni je la ko na Uz vi ši ni bi ti.
— Znam.
UZ GLA VA
Ka da smo nas tro ji ca, s ka pa ma i tan kim to ja ga ma, po sli je
ÿal be, u po i lin ske da ne, oti šli s Po di na, pre ko Sa var da åi -
šta, povrh Zu kvice, ispod Guvna, po red Va la, pa na Ku pušwak,
pa na Jo vov ko nak, pa na Po dinice, uz Vaqe, na Šolevu
za si jeå, na Ra i åe vin sku or ni cu, pa uz Raz vo ðe, na gr lo
Vo luj ske do li ne, po red Qu bav no ga bri je ga na ko jem su ih zatekli,
pu ti ãem do Kla åi ne, kroz Do li ni cu Ste va no vu, kroz
Omar, na La zinu u ko joj se di gao kow ski trn i gdje si slu šao
33

kako sam u woj pre dvojio ko su, istog da na ka da sam se slikao
za kwi gu, ka da smo se po peli na ze lenkastu glavicu, na isto
takav krš kraj we, oda kle smo gle dali ka ko je Ko smaåa na pušte
na, ka ko se je dva zi di ne na zi ru u tra vu qi ni, ta da smo sva
re åe na ime na ga zi li, Po di ne, Sa var da åi šte i da qe, a vas
dvo ji ca to ni je ste zna li, ni je sam re kao, kao što vam ni je sam
rekao da smo se is peli na Uz glavu, jer ne ãe bi ti ni Uzglave
ni ti bi lo ko jeg ime na oko we ka da sta ri ce sa vi ju po sqed we
cr ne ma ra me pod Uz gla vom.
UZ DUŠ
— Da sta ne mo?
— Za što?
— Sve te ÿa od te ÿe.
— Šta bi da si?
— Šta?
— Kao i ja.
— Ka da?
— Kada sam išao na Uz duš?
— Šta je to?
— Iz vor.
— Gdje?
— Pod va lom, u oma ru.
— Da le ko od ku ãe?
— Da le ko. Sve na da se.
— I ja sam oÿed nio.
— Povešãu te na Uz duš.
UJ STUK
Ne bi trebalo ako ne znaš šta je uj stuk nu ti, ako ne znaš
da je to ustaviti, naglo i qukaåem, ka da je u najÿešãem za letu,
kada ho ãe pred so bom da ur ni še kao ne vješt pri åa we, ako to
nijesi vi ðao i o to me slu šao, ne bi tre balo da me pi taš ko -
liko ima do Uj stuka i po åe mu je Uj stuk. Uza ludno ãu ti tol kovati
ka ko je se moqski ko vaå, jak u rukama, kao da te uhvate
kliješta ka da se s wim rukuješ, ka ko je, je dinak, bez iåi je po -
mo ãi uj stuk nuo Ma ni ti po tok po sli je pro va le obla ka, ne ka ko
ga od vrnuo i od veo da mu ne od nese ko vaånicu s mijehom, s na -
ko va wom i ma qi ca ma is pod ko jih si je va ju svje ãi ce. Uza lud no
ãeš o Uj stu ku slu ša ti. Ma ni ti po tok je dav no od nio ko vaå -
ni cu. Vi še u woj ne si je va ju svje ãi ce.
34

UKRA JAK
— Vi dio si?
— Kao što tebe gledam.
— Si gu ran si?
— Si gu ran.
— Bi la je?
— Ona. Kao što sam ja ja.
— S wim?
— Kao što sam ja s tobom.
— Ku da su?
— Onu da.
— Is pod to åi la?
— Po gu re ni.
— Pa na Ukrajak?
— Gdje bi dru go!
ULA MAR
Sve mi se åi ni, ovo gaj mi ni meta, no ne umi jem, ni jesam
za ta koga po sla, ja ni jesam od tija, ja sam od ovija, ne moram
jedne, dosta ti je da vidiš ka ko tu vijeram, sve mi se åi ni da
si ubruzdo u xa xaruk. Åuja sam da ima pa lamar, ne mo gu se
bra ni ti od ovi ja pa la ma ra, ki di sa li ko da ni ko ne ma li še
mene, i lele me ne. Åuja sam svega i svaåesa, ali još ni jesam
doznava da ima Ula mar i da ga ne ko mo tikom oko paje. Do te be
mi ni ko ni je o to me. Ko bi re ka da to to liåko ima ime? Ni je
lako ime no siti. To ni je ni za pa lamar ni za se moqski Ula -
mar. To je za ona kija a ne za ova kija, cr ni mi zbor!
UM NI CA
Um ni ca je „pi to mo, ÿup no me sto, me sto s bla gom kli mom,
i rod nom ze mqom, me sto za klo we no od ra slom go rom, me sto
pod vi so kim bre go vi ma, ko je se zo ve i um ni na".
Um ni ca je „mo ja li va di ca ko ju sam ku pio ima dvi je go di -
ne, je dva, po sli je do sad nog po ga ða wa, a da ni je na qe gao stric
i pre sjekao još bi smo se go dili".
Um ni ca je „sku pqe na, jad na wi vi ca na ko ju se ni ko ne
šaqe, na ko joj ni ko ni je sno pa ta za man, na ko joj ne ma ni åega
osim jed ne ime ni ce ÿen skog ro da".
35

UR VI NE
Urvalo mi se još na pra gu, prije no sam s obje prekroåio,
pri je no sam aber dao o åemu ãu. Ur valo se ono što sam
mislio da ne mo ÿe s mjesta dok je sun åanice i snijega u åavåa
li ca ma. Ur va la se gor wa stra na, is pod gre de, niz pr lo, u
oma riã, vi še zi do va, ku da ni ra ni je ni je smo slan ke. Ur va la
se du gaå ka ko sa po red Kum pi je ra ka, po red Dra ge, go re uska, pa
sve šira, do Pum pe, do Prijelaza do weg, do pu ta pre ko po toka,
ka Gro bqu. Ur va li se oma ri ãi is pod Mra mo ra i sle tje li
do Ko lip šti ne u ko joj smo svad bo va li ka da je Mi qa Se mo -
qan ka do ve de na. Ur va la se smo ni ca iz Za go na, jo nu la se, za ro -
za la se, si šla u Kle ke. Ur vo vi od ni je li ja vor je vi še plo åe
gdje su wih dvo je ra dili ono. Ur vine su vi še me ne i Ur vine
su is pod me ne. I ja se bro jim u Ur vinama.
36
— Uto li la si?
— Mo ram.
— Umi ri la se?
— Kao što åu ješ.
— Za klo ni la se?
— Od sva åi jih oåi ju.
— Ni ti åu ješ?
— Ni ti vi dim.
— Ni ti pi ri?
— Ni mi vi je.
— Paze li te?
— Ne.
— Kose li te?
— Ne.
— Zovu li te?
— Da.
— Ka ko?
— Uto li na.
— Ozivaš li se?
— Ne mam ko me.
UTO LI NA

UTRI NA
Re ãi da je ku ãa utr ve na ako ni ko ni je ima we na sli je dio,
ako je oti šlo tu ðincima, oni ma ko ji ni jesu rod, ako ne ma ko
da ga brani.
Na pi sa ti da je utre ni ca ÿe na ko ja ni je ima la po ro da, i
koja se nije uda vala, i ko ja je nadÿivjela svo ju dje cu, bez unu -
åa di, i ko ja no si se moq sku cr ni nu ka kva još ni je ka ra bo je na.
Kazati da je utre nik onaj ko ji ni je imao si nova, ili ih je
iz gu bio, ili je sa sta rao sam, bez iðe iko ga.
Otiãi on da na Utrinu gdje ne ma ni åega, gdje ni ti ni åe
ni ti ra ste.
Vra ti ti se pod Utri nu — isto je.
— Uåi.
— Šta?
— Uå ka.
— Åu je se.
— Oda kle?
— Iz Uåke.
— Oteglo se u.
— Od åega?
— Od Uåke.
— Ote gla se pe ãi na.
— Ko ja?
— Uå ka.
— U, ko li ka je!
— Bi la je ku ãi ca.
— Ko li ka?
— Ma la.
— Ka kva?
— Ple ta ra.
— I sa spje la ni na što?
— Kao i svaka uxe rica.
— Bio kraj we savardak.
— Ko lik?
— To lic ni.
— Ka kav?
UÅ KA
UXER
37

— Skle pan.
— Rekli da je?
— Uxe rak.
— Ot kad ne ma uxe ri ce?
— Odav no.
— Ot kad ne ma uxer ka?
— Odav no.
— Šta imate?
— Ima mo Uxer.
— Ot kad?
— Odav no.
UXUD
Uxud je uska i ka mena ja ma, u Go ri, u vr letniku, åi ju du -
bi nu ni ko ni je iz mje rio, na åi je dno ni åi ja ni je sta la.
Iza Uxu da, iza we go vih spqo šte nih li ti ca, ra stu kr sta -
sti bo ro vi i na ma qa ju se krat kim gra na ma.
U Uxu du se åuje le dena je ka, a iz we se di ÿu ma gle straha
i åa mo ti we.
U Uxud po nešto, iz Uxu da ni šta.
Ovo li ko je pre te klo.
Ostalo je u Uxu du.
U na u.
U u u.
38
UŠQA
— Znaš li?
— Šta?
— Šta je uš?
— Åuš!
— Pa reci.
— Va ška.
— A znaš li?
— Šta?
— Šta je Ušqa?
— Znam.
— Šta?
— Gla vi ca.
— Ko ja?
— Ru pa sta.
— Po åe mu Ušqa?
— Po åe šqa wu ple te ni ca.

UŠTRK
Uštrk je gla dak i oštar, u Gradištima, više Ka men-mora,
a najqepše se vidi ka da odu oblaci s Ti jentaåe.
Uštrk je ka me ni ne bo tiå nik, osa mqen, na mr šten, ne ma -
ran za svaku pri åu i svako åe kawe.
Uštrk je ve li ka ka me na ãut wa.
Ne ma ÿe qe ko ja se ni je ot ko tr qa la niz Uštrk.
I ne ma ri jeåi ko ja se ispela na Uštrk.
(Od lo mak Se moq ze mqe, azbuå nog ro ma na o 909 pla nin skih na zi va)
39

MI RO QUB TO DO RO VIÃ
BUBREG DA TI SE UŠTOPA
(Krat ke pri åe ili ti ša tro ÿva ke)
ORO BI LI PEN ZO SE
Veã sam ti ne gde oða nisao wu šku go lube. Åekaj! Åekaj! Da
nisi ti onaj gad wak iz Mun gosove ban de? Sad mi se upa lila
sijalica. Xo xali ste kod „Ka sine" pre ne ki dan i ne što se
do mun ða va li. Je li bre! Zi her ste ta da smu ti li mi cu da dig nete
u va zduh onog po štara na Ku kuriku si tiju što je no sio
pen zi je? Au uu! Ka kvi man ga ši! Zar da oro bi te pen zo se!? Oni
su i bez va še pa qevine ov ce. Gde ãe vam du ša, majku vam ge -
lip ter sku.
LE TE ÃE RI BE
Ki snu paj to si, xo wa ju u Knez Mi šo voj kod Aka de mi je.
Oåi im ko ka fan ske sar me. Pli va ju ba ta ci mak si stri tom.
Paj to si zra ka ju, cvan cu ju, åa pla i šu.
— Kiÿi ove avionke šmrkavac, sa sva kom bi mo gao da
po li vaš ba štu.
— Nemoj da si di mitrije ke šo. Ima tu mnogo le teãih
riba. Se cujem da bi dru gu mogao da po ševiš za nešto ze leniša
ili do bar šit.
POR TABL LI RA FON
Ne šte luj mi po e zi ju! Pro va lio sam te odav no. Ku pu ješ
no ve ma šne, go mi lu ze le ni ša, maj mu ne, go lu bi ce. Ko ba ja gi za
40

go tiv nu šqa ku. Sve ro ðe na rad wa. Kao na wu šio si su vu lo vu.
Na fa ti ra ãe mo se. Oma sti ti ša pu qe. A ova mo ši pak! Ku rac
od ov ce!
Šoj kan si ti i ša la baj zer, ba ta ne. Por tabl li ra fon.
Uto piš ga ÿu u pqu ga ri na di le ji sa we, cir ku, pro da va åi ce
cr nih qu bi åi ca. I na kra ju tro pa. De kin ti ran.
A za iÿi canu lo vu: Puj pi ke praã ke ne ma vi še vraã ke!
BUBREG DA TI SE UŠTO PA
Da znaš samo ka kva pu ter pi ša!? Åarna joj åantara. Sta -
klen ci ko sto ba nak. Ma sni amor ti ze ri. Go ti van na me štaj.
Si ja ju no ga ri ce. A uda ri la glanc. Uši mi vo kli la se. Du pla
oblanda. Da po dilkaniš. Bu breg da ti se ušto pa.
KU PA ZU BE BOM BON XI JA
Dokle ãe ovaj mo kri brat sit no da nas dri bla. Stalno
pod nar kozom. Ap si bri gu od ju tra. Ci riše gde stigne. Veã u
podne ne zna ka ko se zo ve. Oborila ga ke rija na åisto. Ho da
åe tvo ro no ške. Glad ni jeg tru ba åa ni sam vi deo. Ce li bo go vet -
ni dan ba vi se li te ra tu rom. Ku pa zu be bom bon xi ja. Pla nin ska
ro sa po pi la mu mo zak.
CEPAJU MI SE ŠKR GE
Po no vo sam u of saj du. Opet ku wos. Vi ru si ha ra ju ovim
je be nim gra dom. Dziq ke da ti is pad nu.
Ne mo ÿeš u pqu garu. Ne mo ÿeš u bi skiš. Ne mo ÿeš na
tancaqku. Još je veãe sra we u bu su. Faliåni mandrak iz toka
ti du va i ka šqe u wu šku. Bo li ga blaj binger.
Zgro mi la me ÿga ra vi ca. Ne mo gu fa ro ve da otvo rim. Iz
surle cu ri ko iz åe sme. Bo le ko ske. Ri åem ko wo kac. Ce paju
mi se škr ge. Cvi kam ka li ra ãu. Prd nu ãu u åa bar.
ŠMIN KER
Upi ca wen ko go lub. Mon diš am ba la ÿa. Na pri ko li ci mu
pi ri naå i ÿu to. Stal no še ta no vo ÿa bar sko per je i gqar ke.
Ja zbi na na Zve zda ri. Lo ÿi aj ku lu i mer xa na. Za dri gla mu
ke ba ra u bu na ru. Taj si ja de be lu ÿi cu.
41

Ta li åan šmin ker, ne ma šta. La ko be re qu štu re. Tri koco
šni ce dr ÿi u gra du. Cve ta šqa ka.
Naš na rod vo li da te ra la buda i kad nema pre više lo ve.
A šmin ker ši ša ov ce ka ko vo liš.
NI PRE KR ŠAJ NA
Samo sam jed nom bio u pan durstanu. Ku ÿiš, po sle one
gro zo mor ne ma kqa ÿe u „Lo to su" zbog strip ti zer ke pro da va åi -
ce cr nih qu biåica. Ni je mi upalilo na vreme da uhvatim maglu.
Uke ba še me caj ci. Od lo ÿi še ma ri com na hi ma la je. Ubaci
še u kar to te ku: len tra we, svi ra we kla vi ra, i jed na noã u
baj bo ka ni. Ne po pih ma ru. Ni su me pe gla li. Bi lo je pi ci ka to.
Su tra dan me stri po va še. Ni pre kr šaj na.
MR TVO PU VA LO
Ne ÿi lavi mi mno go o tom zvekanu. Znam ga još kao
klindova. I tad je bio mutav. A sad je to crev ce. Mr tvo pu valo.
Ni šta ga ne tr keqiše. Ni šta ga ne lo mi. Pravi fri gos.
Zagovnao je i na fak su. Nije mu uspelo da ga zgotovi.
Ostao kra tak. Åa bri rao.
Ipak ni je sa svim oti šao u tan da ri ju. Pre ko vi pa uspeo
je da ubo de ne ko sra we od po sla sa metiqavom lo vom. Tek da
ne klo ša ri i xa ba le ba ri.
U ovom hu dom i lu dom vremenu i to ti je nešto.
SKI NU LA MU JUN FER
Ne znam da li je šoj kan ili pe likan? Ko da mu je pr vi
put. Tu ti-fru ti klin dov.
Kad sam svukla ga ãeronce ni je znao ni da ubo de ri bu. Poåeo
ma sla ka na da mi gu ra u bu qu. Na fil co va nog je dva sam ga
usmerila. A on da je åa brirao. Svr šio dok si re ko pik sla.
Sve mi se åi ni da sam golubanu ski nula jun fer.
UKO PA ÃE TE DO KRAJ NI KA
Prava si di lajla. Zar ne vi diš s kim imaš po sla? Do kle
ãe ta sa tara da ti secka bu breg?
42

Di bi dus je po dil ka ni la. Uko pa ãe te do kraj ni ka. Stal no
grebe lo vu za crwak. Ba ca se pod iglu åim ugrabi je guqu.
Pomoãi ãe joj ko mrtvaku obloga.
ŸVAKA MU KO TE SNE GA ÃE
Dro bi, od le pqu je ÿva ku, åe šqa je zik, ne pre sta je. Pu ko
mu fe der, šta li? Ni ka ko da za pu ši ka na li za ci ju.
Utråava ko tvor kad mu du neš pod rep. I o sve mu si ja
zna we: o fu ci i kr qa åi ma, o gla vo wa ma i vi pu, o go tiv nim
ma ki na ma, o šqa ki i lo vu xi, o ko co ši ma i ko mo ra na ma, o
bir cu zi ma i taj nim ku ple ra ji ma.
Samo ga pitaj. Ne ma šta ne zna. Al kad poå ne da ke wa is -
kebeåiãe te. Ÿvaka mu ko tesne gaãe. Po plaveãe ti uši od
fi lok se re.
43

SER GEJ DO VLA TOV
44
KOM PRO MIS
KOM PRO MIS TRE ÃI
N. S. Dovlatovoj — za sve muke
(Mla dost Esto ni je, av gust, 1974. go dine)
OSEÃAM SE KAO KOD SVO JE KU ÃE (Gosti Ta lina).
Ala Me le ško ima ret ko pri vlaå no li ce. To, na rav no, ni je najvaÿnije
u ÿi votu. Pa ipak, pa ipak… Mo ÿda se upra vo ov de
kri je uzrok stal ne na klo no sti oko li ne pre ma toj ve droj, go to vo
ne zgrap noj de voj åi ci…
Ala ne spa da u åu ve ne go ste. Ni je uåe sni ca ve li kog na uå -
nog sim po zi ju ma. Sport ski re kor di ni su we na oso be nost…
Alu je u naš grad do vela… ra doznalost. Da, da, upra vo ra -
dozna lost, ose ãaj ne mi ra ko ji te ra åo ve ka da iz ne na da na pu sti
gradsku udob nost. Ja bih to na zvao — oseãawem puta, is kušewem
ho ri zon ta, iskon skom ne str pqi vo šãu put ni ka…
„U ne po sto ja no sti je kre ta we!" — na pi sao je åu ve ni te o re -
ti åar mu zi ke Åer ni…
Od lu åi li smo da Ali po sta vi mo ne ko li ko pi ta wa.
— Šta nam mo ÿete re ãi o Ta linu?
— To je divan, pri jatan i strog grad. Za pawuje skladnim
kon tra stom sta ri ne i mo der ne. U we go voj ti ši ni i mir no ãi
ose ãa se po no sna moã…
— Kako ste se ob reli ov de?
— Mno go sam slu ša la o ov da šwim di zaj ne ri ma i sli ka -
rima. Osim to ga, vo lim mo re…
— Pu tu je te sa mi?
— Mo ji stal ni sa put ni ci su fo to a pa rat i tom Alek san dra
Blo ka.
— Gde ste stigli da ode te?

— Na Viš gorod i u Ka driogru, gde su me okruÿile pri pito
mqe ne ve ve ri ce, oda ne i dir qi ve.
— Kakvi su vam da qi pla novi?
— Le to se bli ÿi kra ju. Po åe ãe na sta va i mo je stu di je koreografije.
Opet — stalni rad, na poran po sao… Ali, za sada —
oseãam se kao kod svo je ku ãe!
U ovoj pri åi ne ma an ðela ni de mona… Ne ma ni grešnika
ni pra vednika. Da, ne ma ih ni u ÿi votu. Evo, veã ne koliko
go di na po sma tram…
Jedan urednik mi je go vorio:
— Kod te be su svi li kovi — ni štaci. Ako ti je ju nak veã
ni štak, mo raš ga, lo gi kom pri åe, vo di ti do mo ral nog kra ha.
Ili do osve te. A kod te be su ni štaci — ne što pri rodno, kao
kiša ili sneg…
— Gde su ti ov de ni štaci? — pi tao sam ga. — Ko je, na
pri mer, ni štak?
Urednik me je po gledao kao åo veka ko ji se našao u rða -
vom dru štvu, pa po ku ša va da oprav da va svo je dru ga re…
Veã odav no ne de lim qu de na po zi tiv ne i ne ga tiv ne. A
kwi ÿev ne ju na ke — još ma we. Osim to ga, ni sam si gu ran da u
ÿi vo tu po sle zlo åi na ne iz o stav no sle di ka ja we, a po sle podviga
— blaÿenstvo. Mi smo ona kvi ka kvima se oseãamo. Na ša
svoj stva, vr li ne i po ro ci su, ne ÿnim do di rom ÿi vo ta, iz vu -
åeni na sve tlo da na… „Pri rodo, ti si mo ja bo giwa!" I tako
da qe…. Do bro….
U ovoj pri åi ne ma an ðela ni de mona, ni ti ih mo ÿe bi -
ti. Je dan od ju naka sam — liå no ja. Ta koðe je pri kazan Mi -
ša Ša blin ski, sa we mu svoj stve nim iz ra zi ma — „spon ta na
aper cep ci ja", „ima nent ni du a li zam"… Za tim fi gu ri še Mitja
Klen ski, a we ga je la ko pre po zna ti. Sklo nost ano di ra nim
šna la ma za kra va tu i de be lim mu šti kla ma od la ÿnog ãi li ba -
ra do neli su mu veliku sla vu.
Šta nas je zbliÿavalo? Mo ÿda je to bila, da se što lep -
še iz ra zim, bla ga zlo ba pre ma zva niå noj stra ni no vi nar skog
po sla. Je dan zdra vi ci ni zam, ko ji po ma ÿe da se iz beg nu te ške
re åi…
U na šoj kan ce la ri ji je, od tri de set dva za po sle na sa rad -
ni ka, dva de set osam na zi va lo se be „Zlat no pe ro Re pu bli ke".
Nas tro ji ca smo se, ra di ori gi nal no sti, na zi va li — sre br -
nim. Di ma Šer, ko ji je u jed nom do pisu na pisao: „Ve štaåki
bu breg je sva ko dnev na po ja va na še sva ko dne vi ce", sma tran je
bu ko vim pe rom.
Uglavnom, druÿili smo se. Ša blinski je ra dio u re dakci
ji za in du stri ju, we go vi tek sto vi ni su po bu ði va li di sku -
45

si je. U wi ma su do mi ni ra le ci fre, ko je su ra åu na le sa spe ci -
fiå nim åi ta o cem. Klen ski je ra dio u sport skoj re dak ci ji, vodio
je sva ko dnev nu hro ni ku. We go ve taå ne po slov ne ve sti bile
su bez emo cija. Ja sam pi sao feq tone. Još u aprilu urednik
mi je re kao: „Kad budeš pi sao feq tone — da ãemo ti
stan."
Te ÿak je to po sao. Sva ku åi we ni cu tre ba mar qi vo pro ve -
ra va ti. Objek ti kri ti ke se iz mi go qe spa sa va ju ãi se be. Grad je
mali, qu di se zna ju. Ukrat ko, dva put su po kušali da me is tuku.
Jed nom — fi zikalci sa te retne sta nice (i to im je po šlo
za ru kom). Za tim švercer Åi gir, ko ji me je udario še širom
„bor sa li no" i od mah do bio no ka ut.
Mo ji tek sto vi su ima li bez broj ne od zi ve. Po ne kad i u
obliku pretwi. Me ne je to åak i ra dovalo. Mr ÿwa zna åi da su
novine još u sta wu da po bude stra sti.
Svako od nas je ra dio svoj po sao. Sva trojica smo za raðiva
li do bro. Ša blin ski je sa slu ÿbe nih pu to va wa do no sio sušenu
ri bu, pa åija ja ja, pa åak i ÿi vu pra sad. Klen ski je pi sao
mo no gra fi je za jed nog sport skog ve te ra na, ko ga je na zi vao „dobri
plan ta ÿer". Ukrat ko, ra di li smo sa ve sno i po šte no…
Šta je bi lo po sle? Ni šta na ro åi to. Mi tji Klen skom je
stigla gošãa iz Dvinska. Ne znam åak ni šta je ima la na umu.
Po sto je mla de ÿe ne, ni je da su po roå ne, raz vrat ne, ne, ne go
su, naj boqe bi bi lo re ãi — bez briÿne. Ÿi vot im je ne prestana
— ak ci ja. Iza na go mi la nih po stu pa ka je dva da im se na zi re
du ša. Sa ne ve ro vat nim tru dom, po ce nu sva ka kvih ÿr ta va, devoj
ke na ba vqa ju, na pri mer, uvo zne åi zme. Te ško je i za mi sliti
ka ko to od uzima mnogo vremena i snage. A zatim — de monstra
ci ja uvo znih åi za ma. Bez broj na dru štva, igran ke ili sa mo
— od rob ne ku ãe do grad ske skup štine, po red bli stavih iz loga.
Po ne kad se åi zme cr ne kraj va šeg kre ve ta: ma siv ni ðo no -
vi, klo nu le sa re. I ni je ne ki je zi vi raz vrat. Jed no stav no, devoj
ke ni su uda te. Po pi le su, au to bu si ne vo ze, tak si ja ne ma. A
do ma ãin je ta ko sim pa ti åan. U ku ãi su tri iko ne, au to graf
Ma go ma je va, estam pi, Ko ul Por ter… Uve åe de voj ke igra ju, dawu
ra de. I ne rade rða vo. A od laze u go ste kod zanimqivih
qu di. Kod no vi na ra, na pri mer…
Mitja je svratio u na šu re dakciju. Sa wim je bi la de -
vojka.
— Posedi ov de — re kao joj je — moj šef ni je ras poloÿen.
Serÿ, moÿe li da po sedi ovde?
Re kao sam:
46

— Mo ÿe.
De voj ka je se la po red pro zo ra i iz va di la pu dri je ru. Mitja
je oti šao. Na stavio sam da ra dim bez na roåitog po leta.
Feq ton ko ji sam pi sao no si na slov „VMK bez re tu ši ra wa".
Šta je VMK — na åisto sam za boravio…
— Ka ko se zo ve te?
— Ala Me leško. A je li istina da svi no vinari sa waju
da na pi šu ro man?
— Nije — sla gao sam.
De voj ka je na kar mi ni sa la usne i po åe la da se vr po qi.
Upitao sam je:
— Gde uåite?
Ta da je po åe la da la ÿe. Ne ka kve stu di je dra me, ne ka kva
pan to mi ma, ju go slo ven ski re ÿi ser je zo ve na sni ma we. Re ÿi -
se ro vo ime je Jo ško Ga ti. Ali ne ki „In ter sin" ne kon ver tu je
va lu tu….
Ka ko je ple me ni to evo lu i ra lo la ga we za po sled wih dvesta
go di na! Ra ni je su la ga le da ima ju ve re ni ka, mi li o ne ra ili
uz ga ji va åa ko wa. Sa da la ÿu o re ÿi se ru iz Ju go sla vi je. Ne kad
se åo vek po no sio svo jim ka sa åi ma a sa da… so mot skim pa pu åa -
ma iz Poq ske. Hle stakov je bio na rav noj no zi sa Pu škinom,
a moj po znanik Ge niå se vratio iz Mo skve po tišten i tih —
Ol ÿa sa Su lej ma no va je vi deo u CUM-u. Åak i in te li gent ni
qudi la ÿu da ima ju pri stojnu pla tu. Ja sam uvek do davao dva -
de set ru ba qa, ma da za i sta do bro za ra ðu jem… Do bro…
Ona po åe da la ÿe. Ja u takvim slu åajevima ãu tim — ne ka
la ÿe. Ne ko ri sto qu bi vo la ga we ni je laÿ ne go po e zi ja. Åak sam
zbog ne åeg uveren da se uop šte ni je zva la Ala…
Za tim se po ja vio Klen ski.
— Pa, le po — ka ÿe — trista re dova mi je u fa scikli
kod od govornog urednika. Mo gu i da se opustim.
Za tren oka sam završio svoj feq ton. Napisao sam ne što
ot pri li ke: „…za što su ãu ta li ak ti vi sti ce ha? Ku da je gle dao
drugarski sud? Pa, odavno je po znato da se po hlepa, po mnoÿena
ne ka ÿwi vo šãu, za vr ša va zlo åi nom!…"
— Pa, haj demo — ka ÿe Klenski — ko liko ãe mo da te åeka
mo?!
Predao sam feqton, pa smo se ja vili te lefonom Ša -
blin skom. Na po ziv je iskre no od go vo rio:
— Kod Ro ze je se sija. No vaca — osam ru baqa. Su tra mi je
radna sreda. Što ka ÿu, jedno za drugim…
Našli smo se na stepeništu is pred lif ta. Pri šao nam
je Ÿbankov sa blicem, ãutke fo tografisao Alu i otišao.
— Kakvi su vam pla novi? — pi tao sam.
— Te le fo ni ra ãe mo Ver ki.
47

Ve ra Hlo pi na je ra di la u dak ti lo graf skom bi rou, ma da je
lako mo gla da po stane ko rektor, pa åak i glavni ko rektor.
Ner vo zna, pi sme na i oštro um na, ško di la je se bi hi ste riå -
nom, dr skom otvo re no šãu. Kod we se ra do oku pqa lo no vin sko
ru ko vod stvo. Sa maå ka si tu a ci ja, dve so be, Ve ri ne dru ga ri ce i
mu zi ka… Åim po pi je bu kval no dve åa ši ce, Hlo pi na po sta je
opasna. Ako joj se ne što ne sviða, ni je bi rala iz raze. Se ãam
se, za me ni ku ured ni ka omla din skih no vi na Vej sbla tu je vikala:
— Ne, samo me saslušajte! Pa, on je crn ko Armstrong!
Ne ãe ga pri mi ti ni u ga ra ÿi, kao me ha ni åa ra!
Ni ÿe nama ni je osta jala du ÿna. Za sve — za umeãe su blimi
sa wa ma na, za uvo znu ode ãu, za bo ga te i mlo ha ve mu ÿe ve.
Nas tro ji cu Ve ra je sim pa ti sa la. S pra vom. Ni smo bi li
ka ri je ri sti, ni smo ku po va li au to mo bi le, ni smo se pra vi li
vaÿni. I mi smo vo leli Ve ru. Ma da smo sva trojica bi li u
åi sto pri ja teq skim od no si ma sa wom. Ve åi to ru me na, pu naå -
ka, po ma lo ne do liå na, bi la je kraj we åed na.
Hlopina i ni je vo lela da pi je. Sa mo joj se svi ðalo da or -
ga ni zu je dru gar ske ÿur ke, da se us pla hi ri, ju ri po ri zling,
spre ma za ku sku. Na ma je go vo ri la:
— Sad ãu da te le fo ni ram Qut ki iz ode qe wa ga lan te ri je.
To je fan tastika! Vitak stas! Oåi ze lene, evo ova kve!…
Qut ki je te le fo nom vi ka la:
— Ostavqaj sve, hvataj ko la i do lazi! Åekam te! Šta? Pisci,
no vi na ri, vot ke ko li ko ti du ša ÿe li, tor ta…
Zatim je do lazila Qut ka, vi soka, vit ka, oåi su joj —
stvar no… sa mu ÿem ka pe ta nom mi li ci je…
Sve je to ra di la ap so lut no ne se biå no. Jed no stav no, Ve ra
je bi la usa mqe na.
I eto, po šli smo kod we. Ku pili smo xin i tonik, i sve
što tre ba. Tre ba re ãi da sam te ve åerinke znao na pamet. Unapred
znam šta ãe se do goditi. Pa, uvek pro tiåu isto. Jednom
za u vek je usta no vqen po re dak. Svo je vr sni kon cert, gde su na
pro gra mu bi le sve taå ke.
Ša blin ski go vo ri o ne kom fan ta stiå nom lo vu grad skog
ko mi te ta. Ta mo ãe bi ti štu ke ve li åi ne or la, šum ska ko li bi -
ca sa fin skim ku pa ti lom, je re van ski ko wak… Za tim ga ja preki
dam svo jom omi qe nom ša lom:
— A iz me ðu dr ve ãa tr åe in struk to ri re jon skog ko mi te ta
u me dve ðim ko ÿa ma…
— Za vi diš mi — na sme ši ãe se Ša blin ski bez zlo be —
veã sam vam govorio da poðemo…
48

Za tim Klen ski go vo ri ne što o hi po dro mu. I pro mi ca ãe
åud na kow ska ime na: Ha ni bal, Ve se la Pe smi ca, Ro ken rol. „Dukeq
ga åeška na oku ci, fa vorit ima åe tiri pa da, u xepu mi je
šest eks pre sa a re zul tat — uga lo pi ra pr vi!…"
Za tim se do ma ãi ca na pi ja i iz go va ra ono što mi sli o
svakome od nas. Ali, mi smo se na vikli i ne qu timo se.
Klen skom ãe pre ba ci va ti za we go vu ne u ku snu kra va tu. Me ni
— za lo jal nost pre ma ru ko vod stvu. Ša blin skom za sno bi zam.
Is po sta vi ãe se da ona zah tev no i pri stra sno pro u åa va sve
na še do pi se. Za tim ãe po åe ti ve åi ti no vi nar ski raz go vo ri
ko je ne talentovan a ko da rovit, i pred ratne plo åe, i suze, i
åudom ku pqena vot ka, i „ti me ne po štuješ?" na kra ju. Uz gred,
ni je lo ša ru bri ka za sa ti riå ku re dak ci ju…
Uglavnom, ta ko je i bi lo. Pe kli su ne ke vir šle na šta -
pi ãi ma. Ve ra se na pi la i qu bi la por tret Do bro qu bo va: „Kakvi
su to bi li qu di!…"
Zatim se osa mila sa Mi tjom u ku hiwi. A Klen ski je imao
za pa wu ju ãi me tod de lo va wa na ÿe ne. Me tod se sa sto jao u to me
što je du go raz govarao sa wi ma. I to ne o se bi ne go o wi ma.
I ma ko liko im on go vorio: „Sklo ni ste da ve rujete qu dima,
ali u iz ve snim obla sti ma…" — me tod je ne po gre ši vo de lo vao
i na uåe ni ce ŠUP-a i na ci niå ne do pi sni ce te le vi zi je.
Šablinski i ja smo br zo do sadili je dan dru gom. On je
otišao bez po zdrava. Vera je spa vala. Ja vio sam se Ma rini i
ta ko ðe oti šao.
Rekao sam Ali sa mo jed nu re åenicu: „Ho ãete li da se ne -
pri met no iz gu bi mo?" Svi ma go vo rim tu re åe ni cu. (Ÿe na ma,
raz u me se.) Ili go to vo svi ma. Za sva ki slu åaj. Re åe ni ca je nedvo
smi sle na, a uz to ni je uvre dqi va.
— Nezgodno mi je — re kla je Ala — do šla sam kod Mi -
tje…
Uju tro sam imao mno go po sla u re dak ci ji. Pri pre mao sam
stra ni cu o „na rod noj kon tro li" i le åio se mi ne ral nom vodom.
Ša blin ski je de ši fro vao svo je mag ne to fon ske snim ke
po sle kon fe ren ci je ru ko vo di la ca. Po ja vio se Klen ski, utuåen,
iz du ÿe nog li ca. Iz ra zio se za go net no i ap strakt no: „Ovo
je fik cija, kao i åitav naš ÿi vot." U vreme ruåka za zvoni mi
te le fon:
— Ov de Ala. Ni ste vi de li Mi tju?
— A — ka ÿem — zdra vo. Ka ko ste?
— He mo glo bin mi je 200.
— Ne raz u mem.
— Åe mu åud no pi ta we: „Ka ko ste?"… Šu ga vo, ka ko bih
ina åe…
49

Pošao sam da tra ÿim Klenskog, ali mi rekoše da je na
slu ÿbe nom pu tu. U se o ce tu Kun gla maj ka he ro i na je ro di la jedanaesto
de te. Preneo sam sve to Ali. Ala mi ka ÿe:
— Gle fu kare, nije mi rekao….
Nastalo je ãu tawe. To mi se ni je sviðalo. Šta ja imam s
tim? A treba i da pre dam stra nicu. Na slovi su ne kako je zivi:
„Ba la da o ne sta loj ra åu naq ci"… A Mi tja je za i sta do bar, otišao
je a da ni je re kao go spoðici. Bi lo mi je nekako ne prijatno.
— Ho ãe te li — ka ÿem — da do ruå ku je mo za jed no?
— Zaista bi tre balo da do ruåkujem. Ja sam u jednom neshva
tqi vom sta wu.
Za ka zao sam joj sa sta nak. Za tim sam raz ba cao pa pi re po
stolu. Ostavqao sam uti sak da radim…
Bio je pro hladan i tmu ran maj ski dan. Iz nad iz loga ka -
fea lu pale su platnene ten de. Ala je došla sa ogromnim platne
nim som bre rom. Oåi gled no se di åi la wi me. Osvr nuo sam se
uz ne mi re no. Sa mo mi još fa li da me Ma ri ni ne dru ga ri ce
vide sa tim sombrerom. Obo di su mu zapiwali za olu ke. U ka -
feu se is po sta vi lo da se som bre ro la ko skla pa. Po je li smo
ne ka kve fa ši ra ne šnic le i po pi li åaj uz ko la åi ãe. Ona se
po na ša la kao da je za in te re so va na za ve zu sa mnom. Upi tao
sam:
— Ve ro vat no ste na ras pu stu?
— Da — ka ÿe — na „rimskom raspustu".
— Stvar no, prin ce za me ðu no vi na ri ma. Ka ko vas je ma ma
pu sti la?
— A zašto?
— Ne po zna ti grad, is ku še wa…
— Susreãu se dve ma mice: „A ka ko to da si pustila kãer -
ku?" „Åe ga bih se bo jala? Ona je od de vete go dine pod nadzorom
mi li ci je…"
Uå ti vo sam se na sme jao. Po zvao ko no ba ra. Pla ti li smo i
iza šli. Ka ÿem:
— Pa, sreãan sam što vas liå no po znajem, ma dam.
— Ãao, Xo ni! — re kla mi je Ala.
— On da ni sam Xo ni ne go Ðo va ni!
— Gud baj, Ðo vani!
I oti šla je s ogrom nim plat nenim še širom, ta vit ka
dropqa. A ja sam po ÿurio u re dakciju. Is postavilo se da me je
veã tra ÿio se kretar. Do šest sati stranica je bi la go tova.
Uveåe sam bio u po zorištu. Gledao sam Zvo na, po Hemingve
ju. Pred sta va je uÿa sna, me ša vi na Div ne sed mor ke i Mla de
gar de. U dru gom åi nu, na pri mer, Ro bert Xor dan se obrijao
kamom. Uz gred, no sio je poq ske far merke. Baš kao i ja.
50

Pri kra ju pred sta ve ot po åe la je je zi va puc wa va, ta ko da
sam iza šao ne åe ka ju ãi ova ci je. Grad nam je do bro du šan, sve
pred sta ve se za vr ša va ju bur nim apla u zi ma…
Ra no uju tro do šao sam u kan ce la ri ju. Imao sam na rux bu
za po zi tiv nu re cen zi ju. Cr ka va ju ãi od du va na i ka fe, po åeo
sam da pi šem:
„He min gve je va de la ni su sce niå na. Je di na dra ma ovog auto
ra ni je ima la po zo ri šnu bi o gra fi ju, osta la je 'di ja lo ška
pri åa'. Do bro se åi ta, isti cao je au tor. Bez broj ni po ku ša ji
Ho li vu da da ekra ni zu je…"
Ta da mi je te le fo ni ra la Ve ra. Ka ÿem:
— Pobogu, za uzet sam! U åe mu je stvar?
— Skok ni na tre nu tak.
— Šta je bi lo?
— Ma, skokni na tre nutak!
— Do ða vo la…
Ve ra me je åe ka la na ste pe ni štu. Ru me na, ner vo zna, tuÿna.
— Shvataš li, tre ba joj no vac.
Ni sam raz u meo. Taå ni je, raz u meo sam, ali sam re kao:
— Ne shvatam.
— Al ki tre ba no va ca. Ne ma åi me da od le ti.
— Vera, ti me znaš, ali to je is kquåeno do åe trnaestog.
A ko liko joj tre ba?
— Ma kar tri de set.
— Ap so lut no is kqu åe no. U apri lu ni sam imao ni ka kvih
ho no ra ra… U bla gaj ni su se dam de set pet… Još ni sam pla tio
televizor… A zatim, ja ni sam baš… Tre nutak, a Klenski? Pa,
to je we gov ka dar…
— Ot pu to vao je ne ku da.
— Uskoro ãe se vra titi.
— Shvataš li, bi ãe ka tastrofa. Zvao je verenik iz Sa rato
va…
— Iz Dvin ska — re kao sam.
— Iz Sa ratova, to ni je va ÿno… Re kao je da ãe se obesiti
ako se ne vrati. Al ka od fe bruara pu tuje.
— Što ne do ðe po wu?
— Ima is pit u po ne de qak.
— Divota — ka ÿem — moÿe da se obesi a ne moÿe da
pro pu sti is pit…
— Plakao je, stvarno je pla kao…
— Ali, ja ne mam tri de set ru ba qa! Za tim, ne ka ko je åud no,
pobogu… A što je naj vaÿnije — ne mam!
Naj za ni mqi vi je je što sam go vo rio isti nu.
— A da po zajmiš od nekoga? — kaÿe mi Vera.
51

— A za što bih, na kra ju kra jeva, trebalo da po zajmim? To
je de vojka Klenskog. Ne ka se on po brine.
— Mo ÿda upi ta mo Ša blin skog?
Otišli smo kod Ša blinskog. On se åak zbu nio:
— Imao sam osam ru baqa i xen tlmenski sam ih pri javio.
I sam ho ãu da po zajmim od ne kog. Sa åekajte Mi tju, pa ne -
ka on re ši tu stvar. Slu šajte, smi slio sam ša lu: „Svi qu di
se de le na boq ševike i baš velike…"
— Dobro — rekla je Ve ra — smisliãu ne što.
I po šla pre ma vra ti ma.
— Slušaj — ka ÿem — ako ne smisliš, ja vi se meni…
— Do bro.
— Evo šta mo ÿe mo da ura di mo. Da je in ter vju i še mo.
— A za što sad pa to?
— Za ru bri ku „Go sti Ta li na". Stu dent ki wa pro u åa va gotiå
ku ar hi tek tu ru. Ne odva ja se od to ma Blo ka. Hra ni ve ve rice
u par ku… Platiãe joj dva deset, a mo ÿda i dvadeset pet ru -
ba qa…
— Serÿ, po tru di se!
— Do bro…
Tada su me po zvali da idem kod ured nika. Genrih France
viå je se deo po red pro zo ra u pro stra nom ka bi ne tu. Ra dio -
-gra mo fon i te le vi zor su bi li is kqu åe ni. Kom pli ko va ni tele
fon sa be lom ta sta tu rom je ãu tao.
— Sedite — re kao mi je urednik — imam od govoran za datak.
U na šim no vi na ma je sla bo za stu pqe na te ma mo ra la. Izbor
je ve o ma ši rok. Zlo kob ne ali men ta ci je, pro tek ci o ni zam,
dr ÿav na oti ma åi na… Ra åu nam sa va ma. Idi te u na rod ni sud, u
mi li ci ju….
— Smi sli ãu ne što.
— Bacite se na po sao — re kao mi je urednik — tema mo -
rala nam je ve oma va ÿna…
— Okej — ka ÿem.
— I za pam ti te: otvo re ni re dak cij ski kon kurs se pro du -
ÿa va. Naj bo qi tek sto vi bi ãe udo sto je ni nov åa nih na gra da. A
po bed nik se ša qe u Sa ve znu Re pu bli ku Ne maå ku…
— Do bro voq no? — upi tao sam.
— To jest?
— Ni su me pu sti li ni u Bu gar sku. Pre dao sam do ku men ta
u pro le ãe.
— Treba ma we pi ti — re kao je Tu ronok.
— Dobro — ka ÿem — ni ov de mi ni je lo še…
Toga da na sam imao još mnogo briga, sukoba, svaða i ne -
re še nih pro ble ma. Bio sam na dva sa ve to va wa. Od go vo rio sam
52

na åe ti ri pi sma. Dva de set pu ta sam raz go va rao te le fo nom.
Pio kok te le, gr lio Ma ri nu…
Sve je bi lo u re du.
A ju åerašwi dan — ku da se de nuo? Ako je za boravqen,
šta me je on da šest go di na ka sni je na te ra lo da na pi šem: „U
ovoj pri åi ne ma an ðe la ni de mo na… Ne ma ni gre šni ka ni
pra ved ni ka…"
I za ista, ka kvi smo to qu di?
KOM PRO MIS OSMI
(So vjet ska Esto ni ja, jun, 1976. go dine)
MOSKVA. KREMQ. L. I. BRE ŸWEVU. TE LEGRAM. Dra -
gi i mno go po što va ni Le o ni de Iqi åu! Ÿe lim da Vas oba ve stim
o ra do snom do ga ða ju. U pro te kloj go di ni uspe la sam da po stig -
nem ne za be le ÿe ne rad ne re zul ta te. Na mu zla sam re kord ni broj 1
mleka od jed ne kra ve.
I još je dan ra dostan do gaðaj de sio mi se u ÿi votu. Ko munisti
na še far me slo ÿno su me iza brali za svog åla na!
Obe ãa vam Vam, Le o ni de Iqi åu, da ãu i ubu du ãe ra di ti sa
još ve ãim ela nom.
LIN DA PEJPS.
Estonska SSR. PAJ DEJSKI RE JON. LINDI PEJPS. TE -
LEGRAM. Draga Lin da Pejps! Ja i mo ji drugovi vam od sveg sr -
ca za hva qu je mo na po stig nu tom uspe hu. Sa mo pre gor ni rad za dobro
bit Otax bi ne uz no si qud ski ÿi vot ose ãa wem uåe šãa u borbi
za do sti za we ko mu ni stiå kih ide a la.
Do zvo li te ta ko ðe da Vam od sr ca åe sti tam ne za bo rav ni doga
ðaj — stu pa we u re do ve Ko mu ni stiå ke par ti je. Jer par ti ja je
avan gar da so vjet skog dru štva, we gov slav ni vo de ãi od red.
LE ONID BREŸWEV.
Ured ni ku Tu ro no ku su pu kle pan ta lo ne na zad wi ci. Pukle
su bez na prezawa i zvu ka, pre ãe bi ti da su se ra senile po
ša vu. To je ne ga tiv no svoj stvo uvo znog me kog fla ne la.
Oko dva na est sa ti Tu ro nok je pri šao šan ku dru štve nog
ba ra. Lu mi ni scent no pla vet ni lo ured ni ko vih ga ãa bi lo je
svo ji na svih slu ga na ko ji su ga uli ziå ki pro pu sti li pre ko -
reda.
Sa rad ni ci su po åe li da se zgle da ju.
1 Ov de i da qe su oåigledne stilske greške.
53

Pri åam ovaj do ga ðaj po drob no zbog dve okol no sti. Pr vo,
sva ko po ni ÿa va we še fo va je, za me ne — ve li ka ra dost. Drugo.
Pu ko ti na na Tu ro no ko vim pan ta lo na ma ima la je od re ðe ni
zna åaj u mo joj sud bi ni…
Ali, vra timo se epi zodi kod šan ka.
Sa rad ni ci su po åe li da se zgle da ju. Ne ko zlu ra do, ne ko
sa ÿa qi vo. Zlu ra di — iskre no, sa ÿa qi vi — li ce mer no. A onda
se, kao i uvek, po ja vqu je glav ni, ne se biå ni i na dah nu ti
ulizica. Taj uli zica obo ÿava upravu do te me re da je brka sa
otax bi nom, epo hom, va si o nom…
Ukratko, po javio se Edik Va gin.
U sva koj no vin skoj re dak ci ji po sto ji åo vek ko ji ne ÿe li,
ne mo ÿe i ne mora da pi še. I godinama ne piše. Na to su
svi na vikli i ne åu de se. Tim pre što su novinari, sliå ni
Va gi nu, stal no utu åe ni i gro zni åa vo za bri nu ti. Du ho vi ti Šablin
ski je to sta we na zi vao — „va gi nal nim"…
Vagin je stal no ÿu rio, pozdravqao se odseåno i ner vozno.
Naj pre sam pro sto du šno ve ro vao da je on al ko ho li åar.
Me ðu bez broj nim mo di fi ka ci ja ma ma mur lu ka po sto ji i ta vrsta.
To muå no be ÿa we od dnev ne sve tlo sti. Vi bri ra ju ãa pokre
tqi vost be gun ca, ko ga su sti ÿu mu ke sa ve sti…
Zatim sam sa znao da Vagin ne pi je. A ako åo vek ne pije i
ne ra di — ta da imaš temu za razmišqawe.
— Ta jan stve ni åo vek — go vo rio sam.
— Vagin je ta ster — ob jasnio mi je Bi kover — šta je u
to me ta jan stve no?
…Kan ce la ri ja nam se ta da na la zi la u Pi ko voj uli ci. Taåno
na spram zgra de dr ÿav ne bez bed no sti (Pa ga ri je va uli ca br.
1). Va gin je ta mo bo ra vio sva ko dnev no. Ili go to vo sva ko dnevno.
Kroz pro zor smo ga gledali ka ko pre lazi uli cu.
— Va gin ima pre ko vre me ni po sao! — ur lao je Ša blin -
ski…
Uostalom, opet smo se udaqili.
…Sa rad ni ci su po åe li da se zgle da ju. Va gin je bla go uhvatio
urednika za ra me:
— Šefe… Ne red u ode ãi…
I ta da je urednik bio nesmotren. Br zo se uhvatio, obe ma
rukama, za šlic. Taå nije… Pa, ukrat ko, za onu stvar…. Uradio
je ono što mu zi åa ri na zi va ju gli san do. (La ki pre laz preko
kla vi ja tu re.) Uve rio se da je gra ni ca za tvo re na. Po cr ve neo
je:
— Va šem hu mo ru na ði te bo qu pri me nu.
Okre nuo se i iza šao da ru ju ãi pot åi we ni ma neo n ski sjaj
ga ãa.
Za tim je oba vqen kra tak i sa svim ta jan stven di ja log.
54

Obes hra bre nom Va gi nu je pri šao Ša blin ski.
— Badava je iz lazio — re kao je — ova ko je zgod nije…
— Kome je zgodnije? — po gledao ga je ispod oka Va gin.
— Te bi, na rav no….
— Šta je zgod nije?
— Pa, to isto…
— Ne, šta je zgod nije?
— U stvari…
— Ne, šta je zgod nije? Šta je zgod nije? — razderao se
Vagin. — Ne ka ka ÿe!
— Nosi se ti u le pu ma terinu! — re kao mu je, po sle kra -
ãeg ãu ta wa, Ša blin ski.
— To-to! — trijumfovao je taster….
Va gin je bio pro se åan, ne ve šti ta ster bez po le ta….
Nisam stigao ni da ga sa ÿaqevam, kad me po zva urednik.
Malo sam se uz nemirio. Tek što sam pripremio tekst od dvesta
re do va. Na slov — „Ta ta iz nad sun ca". O iz lo ÿbi de åi jih
crteÿa. Šta li ho ãe, pi tam se? Pa, još i ta zlo sreãna ru pa
na pan talonama. Mo ÿda urednik misli da sam mu to ja pod -
metnuo. Jer smo ima li sli åan slu åaj. Spre mao sam ši ru in -
for ma ci ju o iz lo ÿbi de ko ra tiv nih pa sa. Ured nik, qu bi teq
ÿivotiwa, do šao je slu ÿbenim autom — da je po gleda. I ta da
je po åe la ne po go da. Tu ro nok se iz ner vi rao pa ka ÿe:
— Sa va ma se ne mo ÿe ra diti…
— To jest, ka ko to?
— Ve åi to ne ke ne pred vi ðe ne si tu a ci je…
Kao da sam ja Zevs i na merno pri premam nepogodu.
…Ula zim u ka bi net. Ured nik še ta iz me ðu gip sa nog Lewi
na i ste reo-ure ða ja „esto ni ja".
Le wi no va sli ka je oba ve zni in ven tar sva kog no men kla -
tur nog ka bi ne ta. Znao sam je di ni, i to de li mi åan iz u ze tak.
Imao sam pri ja te qa Av de je va. Od go vor ni je ured nik omla dinskih
no vina. Otac mu je bio pro vincijski glu mac iz Lu ganska.
Godinama je igrao Le wina u svom po zorištu. Ta ko da je
Av de jev ve što na pra vio pre se dan. Iz nad sto la je oka åio ogromnu
fo to gra fi ju ta te u ulo zi Iqi åa. Vaq da ne ãe tra ÿi ti dlaku
u ja jetu — je ste Le win, ali mu je ipak — ta ta…
…Tu ro nok je stal no šet kao iz me ðu bi ste i ra dio-gra mo -
fona. Vidim — rupa je na svom mestu. Ako se ta ko mo ÿe re -
ãi… Ako bru ka ima za konito me sto…
Najzad je urednik po åeo:
— Zna te, Do vla to ve, vi ima te pe ro!
Ãu tim, od po hva le ne cr ve nim…
— Po se du je te ume ãe da vi di te, da uo åa va te… Bu di mo otvore
ni, kul tur ni ni vo ru skih no vi na ra u Esto ni ji osta vqa nam,
55

što ka ÿu, ÿe qu u bo qi tak. Tem po idej nog raz vo ja je zna åa jan,
re kao bih da pre va zi la zi tem po kul tur nog raz vo ja. Se ti te se
prošlog ak tiva. Klen ski ne zna šta je sinonim. Tol stikov u
uvod ni ku, pri me ti li ste, pi še: „…Ko mu ni sti fa bri ke u iduãim
me se ci ma mo ra ju da li kvi di ra ju taj ne do pu sti vi sta tus
quo…" Re pec ki je uvod nik po qo pri vred ne ru bri ke na slo vio
„Jaja za iz voz!"… Ka ko vam se to sviða?
— Do ne kle je in tim no…
— Ukrat ko. Vi ima te eru di ci ju, ose ãaj za hu mor. Stil
vam je ori gi na lan. Fa li vam jed na unu tra šwa pri bra nost,
disciplina… Uglavnom, vre me je da se ba cite na po sao. Da
iza ðe te, što ka ÿu, u pro stor ve li ke ÿur na li sti ke. Ov de je
jed na in te re sant na od lu ka. Iz Paj de skog re jo na ja vqa ju…. Ne ka
Pejps je da la re kord nu ko li åi nu mle ka…
— Pejps je kra va?
— Pejps je mu zi qa. Šta vi še, de pu tat re pu bliå kog So vje -
ta. Sa re kord nim re zul ta ti ma. Mo ÿda dve sta, a mo ÿda dve hiqa
de li ta ra… Ukrat ko, mno go… Sa znaj te u rej ko mu. Smi sli li
smo sle de ãu ope ra ci ju. Mu zi qa se ra por tom obra ãa Bre ÿwe vu.
Drug Bre ÿwev joj od go va ra, to ãe bi ti usa gla še no. Tre ba sasta
vi ti pi smo dru gu Bre ÿwe vu. Uze ti uåe šãe u ce re mo ni ja ma.
Pred sta vi ti ih u štam pi…
— Pa, to je za po qo pri vred nu re dak ci ju.
— Ide te kao spe ci jal ni do pi snik. Taj za da tak ne mo ÿe -
mo po ve ri ti bi lo ko me. Uo bi åa je ne no vin ske fra ze ov de ni su
ume sne. Tre ba nam qu di na, raz u me te? Uglav nom, na po sao. Dobi
ãe te dnev ni ce i idi te s mi lim Bo gom… Po sla ãe mo te le -
gram u rej kom… I još. Uzmi te u ob zir raz loge. Kad bu de svo -
dio re zul ta te re dak cij skog kon kur sa, ÿi ri ãe da ti pred nost
tek sto vi ma od dru štve nog zna åa ja.
— To jest?
— To jest, tek sto vi ma ko ji ima ju dru štve ni zna åaj.
— Zar sva ki no vin ski tekst ne ma dru štve ni zna åaj?
Tu ro nok me je po gle dao sa je dva pri met nom qut wom.
— U iz vesnoj me ri, da. Ali to mo ÿe da se is poqava u ma -
woj ili ve ãoj me ri.
— Ka ÿu da za igra we ulo ge Le wi na pla ãa ju vi še ne go za
Ote la?
— Moguãno je. I ubeðen sam da je to praviåno. Jer glumac
uzi ma na se be ogrom nu od go vor nost…
…To kom åi ta vog raz go vo ra ose ãao sam se åud no. Ne što
mi je bi lo neo biåno u ured niku. I on da sam shva tio da je
stvar u rupi. Kao da nas je izjednaåavala. Uki dala je we govu
no men kla tur nu pred nost. Po sta vi la nas je u istu ra van. Uverio
sam se da smo sliå ni. Za vrbovani sta riji qu di u istim
56

(moram da vam ot krijem tu ma lu taj nu) pla vim gaãama. Prvi
put sam ose tio sim pa ti ju pre ma Tu ro no ku. Re kao sam:
— Gen ri åe Fran ce vi åu, pan ta lo ne su vam pu kle po za di.
Tu ro nok je mir no pri šao ogrom nom ogle da lu, sa gnuo se,
uverio se i rekao:
— Dragi moj, uåini mi uslugu… Da ãu ti ko nac… Imam ga
u se fu… Ne zbog slu ÿbe ne go zbog druÿbe…. Tako, na br zinu….
Ne bih da se obra ãam Pquhinoj….
Va qa je bi la re dak cij ska seks-pri ma do na. Sa na u åe nim
ko lo ra tu ra ma gla sa, kao u oper ske pe va åi ce. I sa idi ot skom
navikom da ujeda… Uo stalom, opet smo se uda qili …
— …Ne bih da se obraãam Pquhinoj — re kao je ured nik.
Eto ti, mi slim, tvoje pod svesti.
— Uåi ni te mi, dra gi moj.
— U smi slu — da uši jem?
— Na br zi nu.
— Za i sta ne umem…
— Ma, ka ko bu de te ume li.
Ukratko, za šio sam mu pantalone. Šta sad ta mo…
Za vi rio sam u la bo ra to ri ju kod Ÿban ko va.
— Spremaj se — ka ÿem — idemo.
— Momenat — ÿivnuo je Ÿbankov — idem. Sa mo imam
sve ga åe tr de set ko pej ki. I Ÿo ra mi du gu je se dam de set…
— Ma, ne govorim o tome. Imam po sao.
— Po sao? — raz vu åe Ÿban kov.
— Šta je, ne tre baju ti pa re?
— Tre ba ju. Åe ti ri ru bqe do akon ta ci je.
— Urednik nu di slu ÿbeni put od tri da na.
— Ku da?
— U Pajde.
— O, ku pi ãe mo vo ble!
— Kaÿem ti ja, idemo.
Zo vem lo ka lom Tu ro no ka:
— Mo gu li da po ve dem Ÿban ko va?
Ured nik se za mi slio:
— Vi i Ÿbankov ste, pra vo da vam ka ÿem, opa san sastav.
Zatim se ne åeg setio, pa mi ka ÿe:
— Na va šu od go vor nost. I za pam ti te — za da tak je ozbiqan.
Tako sam oti šao u pla ninu. Pre to ga sam bio sli åan
sovjetskoj rubqi. Svi je vo le a ona ne ma ku da da pad ne. Kod
dolara je sve druk åije. Po peo se na takvu visinu, pa pa da li
pa da…
57

Pu to va we nam je po åe lo ori gi nal no. Na i me — Ÿban kov
je do šao na ÿe le zniå ku sta ni cu pot pu no tre zan. Åak ga ni sam
pre po znao od mah. U ode lu, ta ko tu ÿan…
Se li smo, za pa li li ci ga re te….
— Sila si — ka ÿem — u for mi si.
— Shvataš, rešio sam da pri koåim. Ina åe ãu po stati
ap so lut no ne u po tre bqiv. Ipak imam po ro di cu, de cu…. Sta ri -
jem je veã åe tvrta go dina… Le ra je bila u de åijem vrtiãu, a
di rek tor ka je sa mo we ga hva li la. Raz vi jen je, ka ÿe, bi star,
ener gi åan, ba vi se ma stur ba ci jom… Ba cio se na ãa le ta… Shvataš,
takva stenica a uvi ða…
Iz nad Ÿban ko vqe ve gla ve za zvec ka do pi sniå ka tor ba —
voz je krenuo.
— Šta ti mi sliš — pi tao je Ÿban kov — ra di li bi fe?
— Ti veã imaš.
— Oda kle mi?
— Tek što je za zveckalo.
— A mo ÿda su to he mi ka li je?
— Pri åaj…
— Zaista imam, naravno. Ali raz misli. U šest uju tro
bi ãe mo na li cu me sta. Po ÿe le ãe mo da ras te ra mo ma mur luk.
Šta da se ra di? Sve je za tvoreno. Va kuum. Glas u pustiwi…
— Pa, do åe ka ãe nas se kre tar rej ko ma.
— Sa fla šom, je li? We mu ne pada na pa met da smo mi
qu di…
— A ko je hteo da pri koåi?
— Ja sam hteo, pri vremeno. A veã su prošla gotovo dva
dana i no ãi. Epo ha…
— Bife ra di — ka ÿem.
Išli smo va go ni ma. U ku pe i ma je bi lo ti ho. Siv ka sto -
sme ðe te pih-sta zi ce su pri gu ši va le ko ra ke. U gu ÿvi je tre balo
stal no da se iz vi wa va mo ga ze ãi pre ko tor bi, kor pi sa jabu
ka ma…
Dva pu ta su nas ispratili psov kama bez zlo be. Ÿban kov
je re kao:
— A pso va we, ipak, ni je oba ve zno!
Plat for me su fi ju ka le od hlad nog ve tra. U pro la zi ma izme
ðu te ških vra ta sa ni skim alu mi ni jum skim kva ka ma, tre sak
se po ja åa va.
U re sto ra nu je bi lo ma lo qu di. Kraj pro zo ra su se de la
dva rumena ma jora. Šap ke su im bi le na stolu. Je dan je uzbuðe
no go vo rio dru gom:
— Gde je li ni ja od bro ja va wa, Vi tja? Neo p hod na je li ni ja
od bro ja va wa. A bez li ni je od bro ja va wa, i sam shva taš…
We gov sa go vor nik je od go va rao:
58

— Po sto ja la je åi we ni ca? Po sto ja la je… A åi we ni ca je
åi we ni ca… pred åi we ni com, što ka ÿu, tog…
U ão šku se sme sti la je vrej ska po ro di ca. Le pa pu naå ka
de voj ka je ivi com stol wa ka za mo ta va la åaj nu ka ši åi cu. Stariji
de åak je stalno gle dao na sat. Maj ka i otac su je dva åujno
raz go va ra li.
Smestili smo se kod šanka. Ÿbankov je po ãutao, pa reåe:
— Serÿ, ob ja sni mi za što mr ze Je vre je? Re ci mo, ra za pe -
li su Hri sta. Na ravno, uza lud. A ko liko je go dina pro šlo… I
po sle, vi di. Je vre ji, Je vre ji… Va gin je Rus, Tol sti kov — Rus.
A oni ne sa mo da bi ra zapeli Hri sta. Oni bi ga ÿi vog po jeli…
Eto ku da bi tre ba lo usme ri ti an ti se mi ti zam. Na Tol sti -
kova i Va ginova. Ja pro tiv ta kvih, kao što su oni, ose ãam
stra šan an ti se mi ti zam. A ti?
— Na rav no.
— Tre ba lo bi an ti se mi ti zam okre nu ti na Tol sti ko va! I
za i sta… Na sve par tij ce…
— Da — ka ÿem — to ne bi bilo lo še… Sa mo ne viåi.
Ali, obra ti pa ÿwu… Vi diš, se de wih åe tvoro, ne okre -
ãi se… Kao da se de pri rodno, ali mene ne što qu ti. Naš bi
se deo u bqu vo ti ni — okej! Ona dvo ji ca ku raj be ra po red pro zo -
ra se derwaju — normalno! A ovi se de ti ho, ali ja se zbog ne -
åeg qutim. Mo ÿda za to što ÿi ve do bro. Pa, ni ja ne bih ÿiveo
go re. Da nije pro klete vot ke. Me ðutim, ku da se de nu gazda?
Je dan ma jor je dru go me go vo rio:
— Neo p hod na je ska la vred no sti, Vi tja. Pra va ska la vredno
sti. Plus po la zi šte. A bez ska le vred no sti i po la zi šta,
sam pro su di…
Dru gi je i da qe od go va rao:
— Po sto ji åi we ni ca, Ko qa! Åi we ni ca je åi we ni ca, ka ko
god da okreneš. Åiwenica je re alnost, Ko qa! To jest, nešto
fak tiå ki…
De voj åi ca je zvec nu la is pu šte nom åaj nom ka ši åi com. Rodi
te qi su ti ho iz go vo ri li ne što pre kor no. De åak je po gle dao
na sat…
Po ja vi la se bi fe xij ka sa uvoj ci ma bo je pa ste za pod. Iza
we — ko no bar sa po slu ÿav ni kom. Po slu ÿi vao je je vrej sku poro
di cu.
— Naravno — uvre dio se Ÿban kov — Je vreji su uvek pr -
vi…
Zatim je pri šao šan ku.
— Flašu vot ke, na ravno… I nešto la gano, kao za bruder
šaft…
Kucnuli smo se i is pili. Voz je ret ko pri koåivao, a
Ÿban kov je pri dr ÿa vao fla šu. Za tim — dru gu.
59

Naj zad se uz bu dio, po ru me neo i po stao pri liå no na po -
ran.
— Deda — vi kao je — ja ra dim ka merom! Shva taš, kamerom!
Ja sam roðeni umetnik! Ali snimam svakakve pro tuve.
Wuške ne mogu da im stanu u objektiv. Sad sam sni mao jed nog.
Or de wa — osam ki la. Ble šti, re flek si ja kao pro tiv sun ca…
Zeznuo si se, ti to ne mo ÿeš ni da za misliš! A od redili su
mi šest ru baqa za snimak! Šest rubaqa! Ne ka ih utra pe Aj vazovskom,
kao, slikaj nam bur lake za šest ru baqa… Ja sam
umet nik…
Veã je ot ku ca vao je dan sat. Je dva sam od vu kao Ÿban ko va u
ku pe. Pru ÿio sam mu ta ble tu aspi ri na.
— To je otrov? — pi tao je Ÿban kov i za plakao.
Legao sam i okre nuo se prema zi du.
Kon duk ter nas je pro bu dio de set mi nu ta pre sta ni ce.
— Spavate, a mi smo prošli Ihju — re kao je ne zadovoqno.
Ÿban kov je ne po miå no i du go po sma trao pro stor. Za tim
je re kao:
— Ka da se kon duk te ri oku pqa ju, ve ro vat no je dan dru gom
kaÿu: „Sve mogu da opro stim åo veku. Ali ono me ko spava, a
mi pro la zi mo Ih wu — to mu ni kad ne ãu za bo ra vi ti…"
— Diÿi se — kaÿem — nas ãe da do åekuju. Haj de da ba rem
umi je mo wu ške.
— Sad bih ne što to plo — pu stio je se bi na vo qu Ÿban -
kov.
Uzeo sam pe škir, iz vadio pa stu za zu be i sa pun. Iz vukao
sam bri tvu.
— Ku da ãeš?
— Da ko qem ov na — ka ÿem — a ti si ÿe leo ne što to -
plo…
Ka da sam se vra tio Ÿban kov je obu vao ci pe le. Za po de nuo
je fi lo zof ski raz go vor: „A ko li ko smo si noã po pi li?…" Ali
ga pre ki nuh.
Veã smo sti zali. Kroz pro zor se ocrtavao staniåni pej -
zaÿ. Pred rat ne zgra de, rav ni pro zo ri, osve tqe ni sat…
Izašli smo na pe ron, vla ÿan i taman.
— Nešto ne åujem fan fare — ka ÿe mi Ÿbankov.
Ali, pre ma na ma je ÿu rio i ge stovima nas po zivao vi soki
mu ška rac po slov nog iz gle da.
— Dru go vi iz re dak ci je? — za in te re so vao se osmeh nut.
Re kli smo mu svo ja pre zi me na.
— Dobro nam do šli.
Kod klo ze ta (za ni ma me za što ar hi tek tu ra nu ÿni ka na
ÿe le zniå kim sta ni ca ma ta ko li åi na re mek-de la Ra stre li ja?)
60

nas je åekao au to. Po red we ga je gazio u me stu kršan mo mak u
pe le ri ni.
— Se kre tar rej ko ma Lij vak — pred sta vio se.
Ispostavilo se da je onaj ko ji nas je do åekao — šo fer.
Obo ji ca su go vo ri la go to vo bez ak cen ta. Ve ro vat no su po re -
klom od vo lo sov skih Esto na ca….
— Prvi po sao nam je do ruåak! — re kao je Lij vak.
Ÿban kov je pri met no ÿiv nuo.
— Pa, ovde je sve za tvoreno — re kao je li cemerno.
— Nešto ãemo veã smi sliti — tvr dio je se kretar rej -
koma.
Ma li eston ski gra do vi su pri jat ni i sr daå ni. U ra no jutro
Paj de je iz gle dao ap so lut no mr tav, na cr tan. U su mra ku su
drh ta la pla va neo n ska slo va.
— Kako ste pu tovali? — pi tao je Lij vak.
— Od liå no — ka ÿem.
— Umor ni ste?
— Ni ma lo.
— Do bro, od mo ri te se, do ruå kuj te….
Pro šli smo po red bol ni ce za tu ber ku lo zne i ÿu te zgra de
rej ko ma. Za tim smo se opet ob re li u ho ri zon tal nom la vi rin tu
tesnih pri gradskih uli ca. Dva-tri na gla skre tawa i veã smo
na drumu. Sle va je šu ma. Zde sna ravna oba la i svetlucava
glat ko ãa vo de.
— Kuda ide mo — šap nuo mi je Ÿban kov — mo ÿda im je
ta mo tre zni li šte?
— Stiÿemo — kao da mu je po gaðao mi sli Lij vak — ov de
nam je ne što po put od ma ra li šta. Za ogra ni åe ni krug go sti ju.
Za go ste…
— To i ka ÿem — obradovao se Ÿbankov.
Au to se za u sta vio po red pri zem ne zgra de na oba li. Be li
zi do vi od da sa ka, iz bra zda ni krov ko ji iza zi va opo rost u
usti ma, ga ra ÿa… Iz dim wa ka se le no di ÿe dim oÿi vqa va ju ãi
sli ku. Od vra ta do ma le ma ri ne vo de be ton ske ste pe ni ce. U
ma ri ni se be li, bla go nag nu ta, oštri ca jah te.
— Pa — re åe Lij vak — upoznajte se.
Na pra gu je stajala mla da ÿe na od oko trideset godina u
jak ni od ce ra de i far mer ka ma. Ÿi vo, sr daå no i mal ki ce majmunsko
li ce, oåi cr ne i krup ni jed naki zu bi.
— Be la Tka åen ko — pred sta vi la se ona — dru gi se kre tar
rej ko ma kom so mo la.
Re kao sam svo je pre zi me.
— Fo to re por ter Ÿban kov Mi ha il — ti ho je uz vik nuo
Ÿban kov i trup nuo iz li za nim pot pe ti ca ma.
61

— Be la Kon stan ti nov na je va ša do ma ãi ca — re kao je
Lijvak la skavo — ov de ãe te i da se od morite… Dve spa vaãe so -
be, ka bi net, fin sko ku pa ti lo, go stin ska so ba… Po sto ji sportska
opre ma, ma la bi bli o te ka… Sve je pred vi ðe no, vi de ãe te i
sa mi…
Zatim je re kao ne što na estonskom.
Be la je klim nu la gla vom i po zva la:
— Evi, tu le si ne!
Sme sta se po ja vi la po cr ve ne la, sa svim mla da de voj åi ca u
majici i šort su. Ru ke su joj bi le u pe pelu.
— Evi Sak son — pred stavi je Lij vak — do pisnik re jonskih
omla din skih no vi na.
Evi je sklo nila ru ke iza le ða.
— Neãu da vam sme tam — osmehnuo se sekretar. — Pro -
gram je u ce li ni sle de ãi. Od mo ri te se, do ruå kuj te. Do tri vas
åe kam u rej ko mu. Uze ãu va še put ne na lo ge. Upo zna ãe te se sa juna
ki wom. Da ãe mo vam po treb ne po dat ke. Do ju tra tekst mo ra
biti go tov. A sa da, mo lim vas da me iz vinite, po slovi…
Se kre tar rej ko ma je ÿi vah no str åao niz dok sat. Za se kund
je pro ra dio mo tor.
Na sta de ne u god na pa u za.
— Uðite, šta vam je? — snašla se Be la.
Otišli smo u gostinsku so bu. Na spram pro zora je sve tlucao
ka min, ukra šen ze le nom plo åi com od fa jan sa. Po ão ško -
vi ma su bi le du bo ke ni ske fo te qe.
Od ve li su nas u spa va ãu so bu. Dva ši ro ka kre ve ta bi la su
po kri ve na ka ri ra nim po kri va åem od ka mi qe dla ke. Na noãnom
or ma ri ãu je go reo ma si van cr ve ni sveã wak i oza ri vao tava
ni cu tre pe ra vom ru ÿi åa stom sve tlo šãu.
— Vaši apartmani — re kla je Be la. — Za dvadeset minuta
do ði te na do ru åak.
Ÿbankov je opre zno seo na krevet. Zbog ne åeg je izuo ci -
pe le. Upla še no je re kao:
— Serÿ, gde smo to sti gli?
— Pa šta? Jed no stav no, ide mo u pla ni nu.
— U kom smi slu?
— Do bi li smo od go va ra ju ãi za da tak.
— Jesi li obratio pa ÿwu ka kve su cu re? Da padneš na
teme! Ta kvih nisam viðao åak ni u GUM-u. Koja ti se više
svi ða?
— Obe su do bre…
— A mo ÿda je to pro vo ka ci ja?
— To jest?
— Ti je, shva taš li, ãap…
— Da.
62

— A zbog to ga te str paju u dil karnicu!
— Za što od mah — ãap. Od mo ri se, po raz go va raj…
— Šta zna åi — po raz go va raj?
— Raz go vor ti je ka da se raz go va ra.
— A-a — re åe Ÿbankov.
Od jed nom je po åeo da ba u qa i za vi ru je pod kre vet. Za tim
je du go i ne po ver qi vo raz gle dao ro ze tu utiå ni ce.
— Šta ti je?
— Tra ÿim mi kro fon. Ov de, na rav no, mo ra da po sto ji
mi kro fon. Pri slu šni ure ðaj. Po zna nik pi ja ni ca mi je priåao…
— Posle åeš ga na ãi. Vre me je za do ruåak.
Umili smo se na br zinu. Ÿban kov je pre svukao ko šuqu.
— Šta mi sliš — pi tao me je — po sluÿiãe nam po lulitrew
ka?
— Ne ÿu ri — ka ÿem — ovde je, oåigledno, ima. Osim to -
ga, danas treba da ide mo u rejkom.
— Ne ka ÿem ja da se treba ze mqosati. Ne go ona ko, na
bru der šaft…
— Ne ÿu ri — ka ÿem.
— I još ne što — za molio me je Ÿban kov — ti ne za pode
vaj su vi še mu dre raz go vo re. Dru gi put ãe te gruva ti sa Šablin
skim, pa po sle åi ta vo ve åe: „Ipo stas, ipo stas, ipo stas…"
Sad veã mo ÿeš ne što lak še… Ti pa — Ser gej Je sewin, jermen
ski ra dio…
— Dobro — ka ÿem — ide mo.
Sto je bio po stavqen u go stinskoj so bi. Stan dardni asorti
man za tvo re nih pro dav ni ca CK: sku pa ko ba si ca, ka vi jar, tuwe
vi na, åo ko la da sa kre mom od ja go da.
Devojke su se pre svukle u sve tle blu zice i ci pele po po -
sled woj mo di.
— Sedite — re kla je Be la.
Evi je uze la po slu ÿav nik.
— Ho ãe te li da po pi je te?
— Nego šta?! — re kao je moj drug. — Ina åe ni je hri -
šãan ski.
Evi je do ne la ne ko li ko fla ša.
— Kowak, xin s tonikom, vi no — po nudila je Be la.
Ÿban kov se od jed nom na preg nu, pa re åe:
— Pardon, znam taj ko wak… Zo ve se KVN… Ili NKVD…
— KVVK — ispravila ga je Be la.
— Isti ða vo… Ko šta še sna est ru ba qa i dva de set ko pej -
ki… Za te pa re bo qe je ku piti tri fla še vot ke.
— Ne uz buðujte se — smirivala ga je Be la.
A Evi ga je upi tala:
63

— Vi ste al ko ho li åar?
— Da — re kao je ja sno Ÿbankov — ali imam meru…
Sipao sam ko wak.
— Za su sret — ka ÿem.
— Za pri jatan susret — do dala je Be la.
— Ÿiveli — re kao je Ÿbankov.
Za vla da la je ti ši na, ko ju je na ru ša va lo zvec ka we no ÿe va
i vi qu ša ka.
— Is pri åaj te nam ne što za ni mqi vo — za mo li la je Evi.
Ÿban kov je za pa lio ci ga re tu i po åeo:
— Ÿi vot je, de voj ke, u su šti ni — ka le i do skop. Da nas
jedno, sutra drugo. Da nas bacaš åif te a su tradan vidiš da si
bacio i ko pita… Se ãaš li se, Ser ÿe, ka kva je kod nas bi la
fr ka sa le še vi ma?
Bela se na gla na pred:
— Is pri åaj te nam.
— Umro je eko no mi sta te le vi zi je Iq ves. A mo ÿda je bio
direktor, ne se ãam se. Pa, umro je, umro…. I u re du je, za ista,
što je to uåinio… Sa hrawujemo ga ka ko tre ba… Do šli su qu -
di sa te le vi zi je. Ide di rek tan pre nos… Go vo ran ci je, na ravno….
Po åeli su da se opra štaju. Pri ðem ja istim po vodom i
vidim — nije Iq ves…. Šta, zar ja ne znam Iqvesa? Sto puta
sam ga fo to gra fi sao. Ali, u mr tvaå kom san du ku le ÿi ne po -
zna ti mu ška rac…
— Ÿiv? — pi tala je Be la.
— Za što ÿiv? Na rav no, mr tav, ka ko tre ba. Sa mo ni je
Iq ves. Is po sta vqa se da su u mr tvaå ni ci po br ka li le še ve…
— Kako se to za vršilo? — pi tala je Be la.
— Ta ko se i za vr ši lo. Sa hra ni li su dru gog åo ve ka. Ne ãe
vaq da da pre ki da ju pre nos. A no ãu su za me ni li mr tvaå ke sanduke…
I za ista, u åe mu je razlika?! Suština je ista, samo su
raz li åi ti… ka ko da ka ÿem?
— Ipo sta si — su ge ri sao sam.
Ÿban kov mi je za pre tio pe sni com.
— Jezivo — re kla je Be la.
— Nije to ni šta — odu ševio se Ÿban kov — is priåaãu
vam ka ko se je dan obe sio… Sa mo pr vo da po pijemo.
Sipao sam ostat ke ko waka. Evi je dla nom po krila åa -
šicu.
— Veã sam pi jana.
— Nikako! — re kao je Ÿbankov.
De voj ke su ta ko ðe za pa li le ci ga re te. Ÿban kov je sa åe kao
ti ši nu i za po åeo:
— A ka ko se je dan obe sio — to vam je åist vic. Åo vek je
pro staå ki pso vao. Ÿe na mu je, na rav no, zvo ca la od ju tra do
64

mraka. I eto, re šio on da se obe si. Ne sa svim, ne go fik tivno.
Ukratko — te ra še gu. Ÿena ode na po sao. A on se upr taåima
za kaåio za lu ster i vi si. Åuje — ko raci. Ÿe na se vraãa sa
po sla. Åo vek ko lu ta oåi ma. Iz fa zo na, na rav no. Ali, to ni je
bi la ÿe na. Osam de se to go di šwa kom ši ni ca, po slom. Ula zi —
åo vek vi si…
— Uÿas — rekla je Be la.
— Baba je bila åe liåna. Ne samo da se nije one svestila…
Prišla je åo veku i po åela da mu pretresa xe pove. A we ga go -
lica. I na smejao se. Tu ti se ba ba štrecne i otegne pap ke. I
gotovo. A on visi. Ne mo ÿe da se otkaåi. Do lazi ÿe na. Vidi
— ta kva i ta kva stvar. Bakuta umrla a muÿ se obe sio. Ÿe na
uzme telefon, zo ve: „Va sja, kod me ne ti je — hi qadu i jed na
noã… Za to sam sa da slo bodna. Do lazi…" A muÿ joj ka ÿe: „Ja
ãu we mu da do ðem… Tom pe deru ãu iskopati oåi…" Ta da i ÿe -
na otegne pap ke. I to naåisto…
— Uÿas — rekla je Be la.
— Nije to ni šta — re kao je Ÿban kov — haj de da po pijemo!
— Kupatilo je sprem no — re kla je Evi.
— Šta, tre ba da se svla åim? — upi tao je uz nemireno
Ÿban kov po pra vqa ju ãi kra va tu.
— Naravno — re kla je Be la.
— Nogu — ka ÿem — mo ÿeš i da oslo bodiš.
— Ka kvu no gu?
— Dr ve nu.
— Šta? — za urlao je Ÿban kov.
Za tim se sa gnuo i vi so ko po vu kao obe no ga vi ce. We go vi
ja ki plav ka sti li sto vi bi li su steg nu ti ša re nim de mo di ra -
nim pod ve zi ca ma za åa ra pe.
— Ja još uvek igram fud bal — nije se smirivao Ÿbankov
— Ta mo ima mo pu sta ru… Ma lo let ni ci tre ni ra ju… Vi diš, dešavalo
mi se da u ma murluku…
— Kupatilo je sprem no — re kla je Evi.
Ob re li smo se u svla åi o ni ci. Po zi do vi ma su vi si li egzo
tiå ni pla ka ti. De voj ke su ne sta le iza pa ra va na.
— Pa, Serÿ, vinula mi se du ša u raj! — mu mlao je Ÿbankov.
Svukao se br zo, voj niåki. Ostao je u ši rokim sa tenskim
ga ãa ma. Na grudi ma mu se pla ve la ba rut na te to va ÿa. Fla ša sa
åašicom, ÿen ski pro fil i kec herc. A na sre dini nat pis
slo ven skom li ga tu rom: „Eto šta me je upro pa sti lo!"
— Idemo — ka ÿem.
65

U te snoj pro sto ri ji, sti li zo va noj kao brv na ra, bi lo je
ne pod no šqi vo vru ãe. Ter mo me tar je po ka zi vao de ve de set stepe
ni. Usi ja ne plo åe smo mo ra li da ras hla ðu je mo vo dom.
De voj ke su no si le dre åa ve sa vre me ne ku pa ãe ko sti me, po
dve uske uz bu dqi ve kr pi ce.
— Pravila zna te? — osmehnula se se Be la. — Me talne
stva ri tre ba da ski ne te. Mo ÿe se po ja vi ti ope ko ti na…
— Kakve stvari? — pitao je Ÿbankov.
— Šna le, uko sni ce, åi o de…
— A zu be? — pi tao je Ÿban kov.
— Zubi mo gu i da osta nu — osmehnula se Be la i do dala:
— Is priåajte nam još ne što.
— Od mah. Is pri åa ãu vam ka ko je je dan po pla vio gov ni ma
svad bu…
De voj ke su se upla še no pri ta ji le.
— Moj pri ja teq je vo zio ka mi on za åi šãe we sep tiå kih
jama. Åistio je baš tu stvar. I imao je drugaricu, vrlo pi -
smenu. „Mi ris ti je" — ka ÿe — „ru ÿan." A šta on mo ÿe da
radi? „Za to mi je" — ka ÿe — „do bra pla ta." „Tre balo bi da
odeš u tak siste" — ka ÿe mu ona. „A ka kva je pla ta tak sisti?
Ne mo ÿe da za radi ni za vodu." Proðe go dina. Na šla ona se -
bi muÿa. A mom drugaru ka ÿe: „Go tovo je. Odqubila sam se.
Piši pro palo." On, na ravno, pa ti. A wi ma — svad ba. Unaj -
mili re storan, pi ju, vesele se… Pada noã… Ta da ti moj dru -
gar kre ne svo jim gov no vo zom, par don… Otvo rio ka pak, uvu kao
tamo cre vo i odvrnuo pum pu… A u cisterni mu åe tiri to ne
baš onog do bra… Sva to vi ma taå no do ko le na. Gun gu la, vi ka,
eto ti ga: „Gor ko!"… Do šla mi licija… Mo rali su da za tvore
re sto ran. A moj dru gar je do bio se dam ko ma da ro bi je… Ta kve
stva ri…
De voj ke su se de le pri ta je ne i do ne kle obes hra bre ne. Ja
sam pa tio od ne podnošqive vru ãine. Ÿban kov je bio na vr -
hun cu bla ÿen stva.
Sve to po åe da mi se pe we na gla vu. Al kohol je po stepeno
ispario. Pri metio sam da Evi po gleda u me ne. Ili sa strahom
ili sa po štovawem. Ÿbankov je ne što strastveno ša putao
Be li Kon stan ti nov noj.
— Odavno si u no vinama? — pi tam.
— Odavno — re kla je Evi — åe tiri me seca.
— Sviða ti se?
— Da, ve oma mi se sviða.
— A ra ni je?
— Šta?
— Šta si ra dila pre to ga?
— Nisam ra dila. Uåi la sam u ško li.
66

Usta su joj bi la de åi ja a åe lo ma qa vo. Iz ra ÿa va la se
uÿur ba no, pra vil no i po ma lo za di ha no. Go vo ri la je sa gru bim
eston skim ak cen tom. Po ne kad je mal ki ce kva ri la ru ske re åi.
— Šta te je po vuklo u no vine?
— A što?
— Mo ra se mno go la ga ti.
— Ne. Ja ra dim ko rekturu. Još uvek ne pi šem. Na pisala
sam ålanak, kaÿu — nije do bar…
— O åemu?
— O seksu.
— O åemu?!
— O sek su. To je vaÿna te ma. Potrebni su nam struåni
åa so pi si i kwi ge. Qu di io na ko upra ÿwa va ju seks, sa mo što
je mno go to ga ne pra vil no…
— A ti znaš ka ko je pra vilno?
— Da. Bi la sam udata.
— A gde ti je muÿ?
— Uto pio se. Po pio je ko wak i uto pio se. Stu dirao je
he mi ju u Tar tuu.
— Iz vi ni — ka ÿem.
— Åi ta la sam mno ge tvo je ålan ke. Vr lo mno go hu mo ra. I
vrlo mno go tro taåki… Sve same tro taåke…. I ja ÿe lim da ra -
dim u Ta linu. Ov de su no vine vr lo ma le…
— To je tek pred tobom.
— Znam šta si re kao o no vinama. Mnogi pi šu ono što
nije. Ja to ne vo lim.
— A šta ti vo liš?
— Volim po eziju, vo lim „Bitlse". Da ka ÿem šta još?
— Ka ÿi.
— Po ma lo te vo lim.
Uåinilo mi se da ni sam do bro åuo. To je bi lo pre veliko
iz ne na ðe we. Eto, ni sam ni po mi šqao da sam ta ko la ko zbuwiv…
— Ti si ve oma lep!
— U kom smi slu?
— Ti si ko pi ja Oma ra Ša ri fa.
— Ko je taj Omar Šarif?
— O, Ša rif? On je pr va li ga!
Ÿban kov je neo åe ki va no ustao. Po vu kao je vra ta. Ne zgrapno
i na glo je sju rio niz be tonsko ste penište u vo du. Za se -
kun du je za mro. Za ma hao je ru ka ma. Iz u stio je zver ski, ne pri -
sto jan ur lik i stro po štao se…
Di gla se fon ta na svi le nih ka pi. Sa dna uz ne mi re ne re ke
is pli va le su ne ke kon zer ve, åvor no va to dr vqe i ðu bre.
67

Tri se kun de se ni je vi deo. Za tim je iz ro ni la cr na ve tropi
ra sta gla va bez um nih oåi ju, kao u šte ne ta od me sec da na.
Ÿban kov se te tu ra ju ãi is ko be qao na oba lu. Uz we go va mr ša va
be dra bi le su za le pqe ne, kao na skulp tu ri, voj niå ke ga ãe.
Po što je dva pu ta op tr åao oko vi le pe va ju ãi „Mi li na je,
braão, mi lina", Ÿban kov je seo na po licu i za palio ci garetu.
— Pa, ka ko ste? — pi tala ga je Be la.
— Nor mal no — od go vo rio je fo to graf i zvuå no se udario
gu mi com po sto ma ku.
— A vi? — pi tala je Be la obra ãajuãi se me ni.
— Vi še vo lim tuš.
U su sednoj pro storiji je bi la tuš-ka bina. Umio sam se i
poåeo da se oblaåim.
„Se dam na e sto go di šwa pro vin cij ska ble sa åa" — tvr dio
sam — „po pi la je tri åa ši ce ko wa ka, pa po šan dr ca la…"
Otišao sam u go stinsku so bu, si pao se bi xin sa tonikom.
Spo qa su do pi ra li po vi ci i pqu ska we vo dom. Usko ro se
po ja vi la Evi, cr ve na, u mo krom ku pa ãem ko sti mu.
— Qut si na me ne?
— Ni ma lo.
— Vidim ja… Daj da te po qubim….
Tada sam se opet zbu nio. I to pored sveg svog ÿi votnog
is ku stva…
— Rðavu si igru za poåela — ka ÿem.
— Ja te ne la ÿem.
— Ali mi su tra od la zi mo.
— Ti ãeš opet do ãi…
Ko rak nuo sam pre ma woj. Po ku šaj te da osta ne te ra zum ni
kad je po red vas se dam na e sto go di šwa de voj åi ca, ko ja je tek
izašla iz mo ra. Taå nije, iz re ke…
— Ma, šta ti je? Šta ti je? — pi tam.
— Tako se uvek qu bi Xu di Gar lend — re kla je Evi. — A
ona ra di još i ovo…
Åovek je od za pawujuãe gra ðe! Ili sam je dino ja ta kav?!
Znaš da je la ga ri ja, pri mi tiv na rej kom ska la ga ri ja, i da je
falsifikat, i to još sa ho livudskom pa tinom — sve znaš, a
sreãan si ko kli wa….
Evine lo patice su bi le oštre a kiå ma — od hlad nih
mor skih ka men åi ãa… Pri gu še no je po vi ki va la i drh ta la. Krhki
ša re ni lep tir u la ba vo sti snu toj pe sni ci…
Ta da se raz le glo za glu šu ju ãe:
— Par don!
Na vra tima se nazirao Ÿbankov. Pustio sam Evi.
68

On je sta vio fla šu vot ke na sto. Oåi gledno je pu stio u
op ti caj svo je re zer ve.
— Veã je je dan — rekao sam — åe kaju nas u rej komu.
— Kako si ti savestan — na rugao mi se Ÿban kov.
Evi je otišla da se oblaåi. Be la Kon stantinovna se takoðe
pre svukla. Sa da je na woj bio stro gi re izborni ko stim.
I ta da sam po mislio: oh, da ovo ni je taj rej kom, ni ova
po lu de la kra va! … Ÿi veo bih ov de bez ika kvih od go vor nih zada
ta ka… Jah ta, re ka, mla de go spo ði ce… Ne ka la ÿu, ko ke ti ra ju,
glu me jef ti ne ho li vud ske zve zde… Ka kva mi je to sre ãa —
ÿensko li cemerje!… Da, mo ÿda sam ra di ta kvih stvari i do -
šao na svet!… Me ni je trideset åetiri go dine, a nemam ni
jednog, ni jed nog je dinog bezbriÿnog dana… Kad bih makar je -
dan dan ÿi veo bez misli, bez briga i bez tu ge… Ne, spremaj se
u rej kom… Ta mo gde su sa to vi, por tre ti, hod ni ci, bes kraj na
igra ozbiq no sti…
— Qudi! Otvo rilo mi se dru go di sawe! — iz javio je Ÿbankov.
Sipao sam vot ku. Se bi — pu nu ve liku åa šu. Evi je do takla
moj ru kav:
— Sa da ne moj da pi ješ… Ka sni je….
— A, dobro!
— Åeka te Lij vak.
— Sve ãe bi ti u re du.
— Šta znaåi: biãe? — na qutio se Ÿbankov. — Sve je
veã le po! Otvo ri lo mi se dru go di sa we! Ÿi ve li!
Be la je ukqu åi la ra dio. Ni ski ba ri ton je uz vi ki vao nešto
muå no ak tu el no:
Isti ne ne ma u ovo me sve tu ha la buå no sti
Postoji sa mo tren, dr ÿi se wega…
Po sto ji sve tlo iz me ðu pro šlo sti i bu duã no sti
Upravo on se i na ziva — ÿi vot…
Opet smo pi li i pi li. Evi je se dela na po du po red mo je
fo te qe. Ÿban kov se ras pri åao i sva ki åas od la zio u to a let.
Svaki put je otmeno tra ÿio: „Mo gu li da se upo znam sa pla -
nom?" Stal no do dajuãi: „U smi slu — da pi škim…"
Odjednom sam shvatio da sam pro pustio trenutak kad je
tre ba lo da sta nem. Po ja vi le su se var qi va la ko ãa i hra brost.
Ob u ze lo me je ose ãa we sna ge i ne ka ÿwi vo sti.
— Taj rej kom sam vi deo u mrtvaåkom sanduku! Mi ško, sipaj!
Ta da je Be la Kon stan ti nov na pre u ze la ini ci ja ti vu:
— Mom ci, da se iz vu åe mo, pa po sle… Po zva ãu au to.
69

I oti šla je da te le fo ni ra.
Za vu kao sam gla vu pod sla vi nu. Evi je iz va di la pu dri je ru
i ka ÿe:
— Ne mo gu da vas gle dam.
Za dva de set mi nu ta naš tak si sti ÿe do zgra de rej ko ma.
Ÿban kov je åi ta vim pu tem pe vao:
S to bom da raz go va ram ne ãu,
Ne tra bu waj, Ma wa, ko je šta ri je…
Boqe da idem s mom cima na pi ãe,
Mom ci bar ima ju mi sli va ÿni je….
Ve ro vat no je ta jan stve na Ma wa oli åa va la rej kom i partij
ske sfe re…
Evi mi je mi lovala ru ku i s ak centom mi ša putala uz budqi
ve bez o bra zlu ke. Be la Kon stan ti nov na je iz gle da la stro go.
Ona nas je po ve la ši ro kim hod ni ci ma rej ko ma. Sa wom
su se ne pre sta no ru ko va li.
U pri ze mqu se uz di zao bron za ni Le win. Na pr vom spra tu
takoðe — bronzani Le win, ne što ma wi. Na drugom — Karl
Marks sa tu ÿnim ven åiãem brade.
— Zanima me ko deÿura na treãem? — upitao je Ÿbankov
sme ju qe ãi se.
Tamo je opet bio Le win, ali veã gip sani…
— Sa åe kaj te tre nu tak — re kla je Be la Kon stan ti nov na.
Se li smo. Ÿban kov se stro va lio u du bo ku fo te qu. We gove
no ge u iz no še nim sport skim ci pe la ma do se za le su do centra
sale za pri jem. Evi je do nekle stišala svoj ÿar. Weni
po zi vi su veã bi li su vi še pro tiv reå ni tek sto vi ma oåi gled ne
agi ta ci je.
Be la je od škri nu la vra ta:
— Uði te.
Lij vak je raz go va rao te le fo nom. We go va slo bod na ru ka je
sr daå no i ohra bru ju ãe ge sti ku li ra la.
Naj zad je spu stio slu ša li cu.
— Od mo ri li ste se?
— Liåno ja — je sam — re kao je uverqivo Ÿbankov. —
Otvo ri lo mi se dru go di sa we….
— To je od liåno. Ide te na far mu.
— A za što sad to?! — uz viknuo je Ÿban kov. — Ah, da…
— Evo vam po da ta ka o Lin di Pejps… Re zul ta ti ra da…
Krat ka bi o gra fi ja… Po tvr de o sti mu la ci ja ma… Gde su va ši
put ni na lo zi? Pe åa te uda ri te do le… Sa da, ako vam je ve åe
slo bod no, mo ÿe te da ode te ne kud…. Po zo ri šte je, isti na, na
estonskom je ziku, Dom za od mor… U „In turistu" ra di bar, do
70

je dan po sle po no ãi… Be la Kon stan ti nov na, or ga ni zuj te dru go -
vi ma ma li iz let…
— Moÿemo li otvoreno? — di gao je ruku Ÿbankov.
— Molim vas — klimnuo je gla vom Lij vak.
— Ovde smo svi svo ji.
— Pa, na rav no.
— Mo gu li iskre no, mor nar ski?
— Slu šam.
Ÿban kov je is ko ra åio i kon spi ra tiv no sni zio glas:
— Da to pre vedemo na pi ãe!
— To jest? — ni je raz umeo Lij vak.
— Ja bih, ka ÿem, da pre vedem na piãe!
Lij vak me je po gle dao za bri nu to. Po vu kao sam Ÿban ko va
za ru kav. On je koraknuo u stra nu i na stavio:
— U smi slu: od go va ra ju ãa ko li åi na vot ke ume sto po zo ri -
šta! Ja se, na rav no, di vqaå ki iz vi wa vam…
Za pre pa šãe ni Lij vak se okre nuo pre ma Be li. Be la Konstan
ti nov na je oštro od bru si la:
— Drug Ÿbankov i drug Dovlatov su snabdeveni svim potre
ba ma.
— Ima vr lo mno go vi na — do da la je pro sto du šno Evi.
— Šta zna åi: mno go?! — us protivio se Ÿbankov. — Mnogo
je re la ti van po jam…
— Be la Kon stan ti nov na, po bri ni te se — na re dio je sekre
tar.
— Eto, to je mor narski — ob radovao se Ÿbankov — to je
na ški!
Odluåio sam da se ume šam.
— Sve mi je ja sno — ka ÿem — podaci su kod me ne. Drug
Ÿban kov ãe na pra vi ti fo to gra fi je. Tekst ãe bi ti go tov do
de set sa ti uju tro.
— Imajte na umu, pi smo mo ra bi ti liå no…
Klimnuo sam gla vom.
— Ali ãe ga åitati åi tava ze mqa.
Opet sam klim nuo.
— To mo ra bi ti ra port…
Klimnuo sam i tre ãi put.
— Ali ra port naj bli ÿem åo ve ku…
Još jed no kli mawe. Lij vak je sta jao u bli zini, pla šio
sam se da ga ne za pahnem vinskim da hom. Iz gleda da sam ga
ipak za pah nuo…
— I ne ša lite se gla vom, dru govi — za molio je — ne
šalite se glavom. Stvar je vr lo ozbiq na. Ta ko da ume reno…
71

— Ho ãe te li da vas ove ko ve åim sa Do vla to vom? — predlo
ÿio je iz ne na da Ÿban kov. — Obo ji ca ste ko lo ri stiå ni muškar
ci…
— Ako mo ÿe, sle deãi put — re kao je Lij vak ne strpqivo.
— Vi de ãe mo se su tra.
— Dobro — saglasio se Ÿban kov — tada ãu vas slikati u
pri stoj ni joj si tu a ci ji….
Lijvak je oãu tao….
…Dole nas je åe kao au to sa ju tarwim šo ferom.
— Idemo na far mu, pa go tova stvar — rekla je Be la.
— Je li da leko? — pi tam.
— Deset mi nuta — od govorio je šo fer — ov de je sve
blizu.
— Dobro bi bi lo da us put na pravim rec ku — šap nuo je
Ÿbankov — go rivo mi je na iz maku….
A za tim, obra ãa ju ãi se vo za åu:
— Še fe, sta ni po red pr ve pro dav ni ce. Gle daj da ne proma
šiš!
— Imam po sla — naqutio se šo fer — ja sam to sinoã.
— Onda, mo ÿe za dru štvo?
— Ja sam na rad nom mestu…. Kod kuãe me åe ka….
— Dobro. Do maãinska stvar. Imaš li ti ši rine?!
— Ne go šta?!
Au to mo bil je stao po red se o ske pro dav ni ce. Pred te zgom
se ti skao na rod. Ÿbankov je ispruÿio pe snicu sa šest ru baqa
i ener giåno kr åio se bi put.
— Za ka sni ãu na avi on, qu di… Tak si me, shva taš, åe ka…
Dete mi je bo lesno… Ÿe na se, kuå ka, po raða…
Za mi nut je isplivao sa dve fla še ka horca.
Vozaå mu je pru ÿio mut nu åa šu.
— Pa, za sve okej!
— Sipaj — ka ÿem — i me ni. Šta ima ta mo?
— A ko ãe da fo tografiše? — pi tala je Evi.
— Miška ãe sve da ura di. On je do bar radnik.
I za i sta, Ÿban kov je ra dio iz van red no. Ma ko li ko da
po pi je. Ma da mu je apa ra tu ra bi la naj pri mi tiv ni ja. Fo to re -
por te ri ma su po de li li ja pan ske ka me re, ko šta ju mal te ne pet
hi qa da. Ÿban ko vu ni je za pa la ja pan ska ka me ra. „Io na ko bi je
pro pio" — iz ja vio je ured nik. Ÿban kov je fo to gra fi sao aparatom
„smena" od de vet rubaqa. No sio ga je u xe pu, fu trolu je
iz gu bio. Raz vi jaå je ko ri stio ne de qa ma. U we mu su pli va li
pi kav ci. A fo to gra fi je su is pa da le ja sne, ne u si qe ne, no vin -
ski kon trast ne. Oåi gled no je po se do vao ne ki po se ban dar…
Najzad smo stigli do zgra de di rekcije, po ko joj su bi li
oka åe ni bez broj ni pla ka ti. Iz nad ka pi je se cr ve neo tran spa-
72

ent „Kost — vred na in du strij ska si ro vi na!" Pod tre mom se
oku pi lo ne ko li ko qu di. Vo zaå je upi tao ne što na eston skom.
Po ka za li su nam put…
Šta la je bi la pri liå no tu ÿna, ni ska zgra da. Iz nad ula za
je go re la pra šwa va lam pa i osve tqa va la pr qa vo ste pe ni šte.
Bela Kon stantinovna, Ÿbankov i ja smo iza šli iz au ta.
Vozaå je pušio. Evi je dre mala na zad wem se dištu.
Neo åe ki va no se po ja vio hro mi åo vek sa ko ÿnom ofi cir -
skom tor bom.
— Glavni agro nom Sav kin — pred stavio se on. — Uði te.
Ušli smo. Iza da šåane pre grade ga cale su krave. Zveckale
su me de ni ce, raz le ga li se te ški uz da si i pri jat no šu ška -
we se na. Apa tiå ne ÿi vo ti we su nas po sma tra le set no.
…Ima u kra vi ne åeg te škog, po ni ÿa va ju ãeg i od boj nog. U
we noj po kor noj bes pre kor no sti, pro ÿdr qi vo sti i rav no du -
šnosti. Ma da su tu, reklo bi se, i ga bariti, i ro govi… Obiåna
ko ko ška iz gle da ne za vi sni ja. A ova — ko fer na bi jen go ve -
dinom i mekiwama. Uo stalom, ne znam ih do bro…
— Uði te, uði te….
Ob re li smo se u te snoj so bi ci. Mi ri sa lo je na ki se lo
mleko i ba legu. Sto je bio po kriven pla vom mu šemom. Na
usu ka nom gaj ta nu vi si la je lam pa. Duÿ zi do va su se ÿu te li
sanduci od šper ploåe, za odeãu. U uglu je svetlucao apa rat za
mu ÿu.
Ÿena sred wih go dina u ze lenoj blu zi di gla se da ih do åeka.
Na we nim bla go po dig nu tim gru di ma si ja li su or de we i
znaå ke.
— Linda Pejps! — uz viknuo je Sav kin.
Po zdra vi li smo se.
— Odoh ja — re åe glavni agronom — ako vam ne što za -
treba, zovite me na lo kal dva, dva, šest…
S mu kom smo se rasporedili. Ÿban kov je iz vukao iz xe pa
fo to a pa rat.
Lin da Pejps mi se uåi ni la ma lo ra se ja na.
— Ona govori sa mo estonski — rekla je Be la.
— Ni je va ÿno.
— Ja ãu da pre vodim.
— Pitaj je ne što za pro bu — šap nuo mi je Ÿban kov.
— Pitaj je ti — ka ÿem.
Ÿbankov se sa gnuo pre ma Lin di Pejps i mraåno je upi -
tao:
— Ko li ko je sa ti?
— Prevedite mi — od gurnuo sam ga — ka ko je Lin da po -
sti gla ta ko vi so ke re zul ta te?
Bela joj je pre vela.
73

Mu zi qa je pro ša pu ta la ne što upla še no.
— Za pi ši te — re kla je Be la — Ko mu ni stiå ka par ti ja i
wen le wi ni stiå ki Cen tral ni ko mi tet…
— Sve mi je ja sno — ka ÿem — saznajte je li ona ålan
par ti je?
— Je ste — od go vo ri la je Be la.
— Odav no?
— Od juåe.
— Mo me nat — re kao je Ÿban kov po de ša va ju ãi fo to a pa -
rat.
Lin da se uko åi la, upe ri la po gled u pro stor.
— U re du — re kao je Ÿbankov — še stica mi je u xepu.
— A kra va? — zaåudila se Be la.
— Ka kva kra va?
— Po mom mi šqe wu, tre ba ih fo to gra fi sa ti za jed no.
— Ovde ne mo ÿemo da smestimo kra vu — objasnio je Ÿbankov
— a ta mo sve tlo ni je ni za kli nac…
— Šta ãe biti?
Ÿbankov je gurnuo apa rat u xep.
— U re dakciji ima tušta i tma kra va — re kao je.
— To jest? — za åudila se Be la.
— Kaÿem, u ar hivi ima kra va ko liko ti du ša ÿe li. Iz -
re za ãu tvo ju Lin du i na le pi ti.
Cimnuo sam Be lu za ru kav:
— Sa znaj te, po ro di ca joj je ve li ka?
Pro go vo ri la je eston ski. Za mi nut je pre ve la:
— Po ro di ca je ve li ka, tro je de ce. Sta ri ja kãer ka za vr -
ša va ško lu. Naj mla ðem si nu je åe tvr ta go di na.
— A muÿ? — pi tam.
Be la je sni zi la glas:
— Ne za pisujte…. Muÿ ih je ostavio.
— Naš åo vek! — zbog ne åeg se ob radovao Ÿbankov.
— U re du — ka ÿem — ide mo.
Opro sti li smo se. Lin da nas je is pra ti la mal ki ce raz o -
åa ra nim po gle dom. We na mar qi vo oåe šqa na ko sa si ja la je od
la ka.
Izašli smo na poqe. Šo fer je uspeo da okre ne ko la. Evi
u jak ni od je lenske ko ÿe sta jala je uz hlad wak.
Ÿban kov je od jed nom ši znuo.
— Kijk — za urlao je na estonskom — go tovo! Na pred, dru -
go vi! Do no vih gra ni ca! U no ve po be de!
Za po la sa ta bi li smo kod re ke. Šo fer se uzdrÿano
opro stio i oti šao. Be la Kon stan ti nov na je pot pi sa la we gov
put ni na log.
74

Veåe je bilo to plo i ve dro. Iza re ke se cr veneo su tonski
kra ji åak ne ba. Na vo di su po drh ta va le ru ÿi åa sta oba sja na mesta.
Nije nam se išlo u ku ãu. Si šli smo u ma rinu. Ne ko vre -
me smo ãu tali. Za tim me je Evi upi tala:
— Zašto si do šao u Esto niju?
Šta sam mo gao da joj od govorim? Da ob jašwavam ka ko ne -
mam ku ãu, otax bi nu, uto åi šte, pre bi va li šte?… Da sam uvek
traÿio ovu ti hu ma rinu?… Da od ÿi vota tra ÿim sa mo jed no —
da se dim, evo ova ko, i ãu tim, da ne mi slim?…
— Snabdevawe vam je — ka ÿem — dobro. Noãni ba rovi…
— A vi? — Be la se okre nula pre ma Ÿbankovu….
— Ovde sam ra tovao — re kao je Ÿbankov — pa sam ostao….
Ukrat ko — oku pa tor…
— Ko li ko vam je go di na?
— Nije ta ko mno go, åetrdeset pet. Sam kraj ra ta me za kaåio,
bio sam kli nac. Bio sam po silni pu kovnika Ade ra… Ra -
wen sam…
— Is pri åaj te — za tra ÿi la je Be la — vi ta ko le po priåa
te.
— Šta tu ima da se pri åa? Zveknuo me rikošetirani
metak, a sva qu bav… Ma, ide mo!
U zgra di je za zvo nio te le fon.
— Mo me nat — uz vik nu la je Be la va de ãi kqu åe ve u ho du.
Ubr zo se vra ti la.
— Ju han Oska ro viå vas tra ÿi na te le fon.
— Ko? — pi tam.
— Lij vak..
Ušli smo u ku ãu. Škqoc nuo je pre kidaå — pro zori po -
sta do še mraå ni. Di gao sam slu ša li cu.
— Dobili smo od govor — re kao je Lijvak.
— Od ko ga? — ni sam raz umeo.
— Od dru ga Bre ÿwe va.
— To jest, ka ko? Pa, pi smo još ni je ni po slano.
— Pa šta? Zna åi, Bre ÿwe vqe vi re fe ren ti su ma lo opera
tiv ni ji od vas…. nas… — de li kat no se is pra vio Lij vak.
— A šta pi še drug Bre ÿwev?
— Åe sti ta… Za hva qu je na po stig nu tim uspe si ma… Ÿe li
liå nu sre ãu…
— Šta da ra dim? — pi tam. — Da pi šem ra port ili da
ga ne pišem?
— Obavezno. Pa, to je dokument. Na dam se da ãe ga kancela
ri ja dru ga Bre ÿwe va za ve sti an ti da ti ra no.
— Sve ãe biti gotovo do jutra.
— Åe kam vas…
75

…De voj ke su po åe le da pri pre ma ju za ku sku. Ÿban kov i ja
smo se osamili u spavaãoj so bi.
— Miška — ka ÿem — ti ne maš ose ãaj da se sve ovo de -
šava dru gim qu dima… Da to ni si ti…. I da ovo ni sam ja… Da
je ovo jed na idi otska pred stava…. A ti si samo gle dalac…
— Znaš šta ãu da ti kaÿem — od govorio je Ÿban kov. —
Ne raz mi šqaj. Ne raz mi šqaj i go to vo. Ja veã pet na est go di na
ne mi slim. Ako bu deš raz mišqao — ÿi vot ãe ti se zga diti.
Svi ko ji mi sle su ne sreãni.
— A ti si sre ãan?
— Ja? Ma, sad bih se obe sio! Plašim se bo la po sledweg
trenutka. Kad bih mo gao da za spim i da se ne pro budim…
— Šta da se ra di?
— Odjednom je to ta kav bol da se ne moÿe pod neti…
— Šta da se ra di?
— Ne raz mišqaj. Pij vot ku.
Ÿbankov je uzeo flašu.
— Ja sam, åi ni mi se, pi jan — ka ÿem.
— Ma ne moj! — na mignuo mi je Ÿbankov. — Ho ãeš iz
fla še?
— Tamo je åa ša.
— Nije isti gušt.
Pi li smo na iz me niå no. Ni smo ima li šta da pre za lo ga -
ji mo. Sa za do voq stvom sam ose ãao ka ko me hva ta pi ja no bu nilo.
Kon tu re ÿi vo ta su po sta ja le sve ne ja sni je i ma we iz o -
štre ne…
Da bih ob no vio da qa zbi va wa, tre ba mi iz ve stan na por.
Se ãam se da nam je bi la po slu ÿe na de fi ci tar na rej kom -
ska za kuska. Uo stalom, po javio se i aj var od ti kvica — do kaz
nazadovawa. A i pi ãe je bi lo za kla su slabije — dra ga Mi -
ški na fla ša, ju go slo ven ska „šqi vo vi ca", ka go rac…
U de se tom mi nu tu Ÿban kov se pri di gao i pre te ãe za ur -
lao:
— Ja sam umet nik, shva taš! Umet nik! Fo to gra fi sao sam
Hru šåo vqe vu ÿe nu! I liå no klin åe vog Ÿi ska ra d' Este na! A
ti mi ka ÿeš — kra va!…
— Blesavko moj, ble savko — ma zila ga je Be la — ide mo,
ma ca ne, sme sti ãu te da spa vaš….
— Ti si vr lo tu ÿan — re kla mi je Evi — ne što ni je u
re du?
— Sve je — ka ÿem — divota! Normalan pse ãi ÿi vot…
— Tre ba ma we mi sli ti. Bo qe je ra do va ti se onom što
po sto ji.
— Eto, i Mi ška mi ka ÿe: pij!
76

— Veã ti je dosta pi ãa. Sa da ide mo. Ja ãu ti se svideti…
— Što i ni je te ško — ka ÿem.
— Ti si vr lo lep.
— Stara pe sma, a ka ko do bro zvuåi!
Nasuo sam se bi pu nu åa šu. Jer mo ram nekako da za vršim
ovaj idi otski dan. Ko liko li ãe ih još bi ti?…
Evi je sela na pod po red mo je fo teqe.
— Ti si druk åiji od dru gih — re kla je. — Imaš do bru
karijeru. Lep si. Ali si åesto tu ÿan. Za što?
— Zato što je ÿivot je dan, ne ma drugog.
— Ne raz mi šqaj. Po ne kad je bo qe bi ti glup.
— Kasno je — ka ÿem — boqe da pi jem.
— Samo ne bu di tu ÿan.
— Sa tim je svr šeno. Idem u pla ninu. Do bio sam od govo
ran za da tak. Iza ãi ãu u pro stor ve li kog no vi nar stva…
— Imaš li au to?
— Pitaj me imam li ce le åa rape.
— Ja ÿe lim au to.
— Ima ãeš. Kad se obo ga tim, ku pi ãu ga.
Pio sam i po novo na livao. Be la je vu kla Ÿban kova u
spavaãu so bu. Noge su mu se vu kle kao dve uvele gla diole.
— Idemo i mi — re kla je Evi — veã si po span.
— Sad ãu.
Popio sam i opet na lio.
— Ide mo.
— Eto, sutra od lazim, a ti ãeš na ãi ne kog sa autom.
Evi se za mi sli la dr ÿe ãi gla vu na mo jim ko le ni ma.
— Kad se bu dem po novo uda vala, udaãu se sa mo za Je vrejina.
— Za što? Mi sliš da su svi Je vre ji bo ga ta ši?
— Ob ja sni ãu ti. Je vre ji se ob re zu ju…
— Da.
— Ostali to ne åi ne.
— Ko ja ðu brad!
— Ne smej se. To je vaÿan problem. Ka da ne ma ob rezivawa,
do bija se smegma….
— Šta?
— Smeg ma. To su štet ne ma te ri je… kan ce ro ge ne. Eto tamo,
ho ãeš da ti po kaÿem?
— Ne moj, bo qe bez oåi gled ne…
— Kod ob rezanih ne ma smegme. I tada ne ma ni raka gr liãa
ma te ri ce. Znaš šta je gr liã ma te ri ce?
— Pa, re ci mo…. Ori jen ta ci o no…
— Sta ti sti ka po ka zu je da je rak ma te ri ce åe šãi kad ne ma
ob re zi va wa. A u Izra e lu ga uop šte ne ma…
77

— Åe ga?
— Gr li ãa ma te ri ce… ra ka gr li ãa ma te ri ce… Ima ra ka
gr la, ra ka ÿe lu ca…
— Ni to ni je po klon — ka ÿem.
— Na rav no — sa gla si la se Evi.
Po ãu ta li smo.
— Idemo — re kla je — veã si po span….
— Saåekaj. Tre ba da se obre ÿem…
Popio sam pu nu ve liku åa šu i opet je na lio.
— Ti si mor tus pi jan, ide mo…
— Treba da se obre ÿem. A još je bo qe — da od seåem onaj
gr liã i ba cim ga u ða vo qu ma te ri nu!
— Ti si mor tus pi jan. I qut na me ne.
— Ni sam qut. Mi smo raz li åi te ge ne ra ci je! Mo ja ge ne -
ra ci ja je ðu bre! Tvo ja je ne što fan ta stiå no!
— Zašto si qut?
— Zato što je ÿivot je dan. Prošla je se kunda i — kraj.
Dru ge ne ãe bi ti…
— Veã je po noã — re kla je Evi.
Popio sam i opet na lio. I od mah ne gde pro pao. Ose -
tio sam kao da se na lazim na dnu — akvarijuma. Sve se kla tilo,
ot pli va va lo, se va le su ne ke sjaj ne taå ke… Za tim je sve nesta
lo…
…Probudilo me ku cawe. Ušao je Ÿbankov. Na we mu je
bio sport ski man til.
Leÿao sam po preåno na krevetu. Ÿbankov je seo pored
me ne.
— Pa, ka ko si? — pi tao je.
— Ne pitaj.
— Kad budem starac — iz javio je Ÿbankov — na pisaãu
ama net unu ci ma i pra u nu ci ma. To ãe bi ti jed na je di na re åe -
nica. Znaš ko ja?
— A?
— To ãe bi ti jed na je di na re åe ni ca: „Ne vo di qu bav mamu
ran!" Sa tri uz viå ni ka.
— Loše mi je. Sa svim lo še.
— I ne mamo åi me da se za leåimo. Pa, sve si po pio.
— A gde su naše da me?
— Spre ma ju do ru åak. Tre ba usta ja ti. Lij vak åe ka…
Ÿbankov je oti šao da se oblaåi. Gurnuo sam gla vu pod
slavinu. Za tim sam seo za mašinu. Za pet mi nuta je tekst bio
go tov.
„Dra gi i mno go po što va ni Le o ni de Iqi åu! Ÿe lim da Vas
oba ve stim o ra do snom do ga ða ju. U pro te kloj go di ni uspe la sam
78

da po stig nem ne za be le ÿe ne rad ne re zul ta te. Na mu zla sam rekord
ni broj 2 mle ka od jed ne kra ve…" (napisao sam na merno
„…od jed ne kra ve". U tom obr tu su zvu åa le ÿi vot na ve ro do stojnost
i dir qi va se qaå ka pro sto du šnost).
Kraj je gla sio:
„…I još je dan ra dostan do gaðaj de sio mi se u ÿi votu.
Komunisti naše far me slo ÿno su me iza brali za svog åla na!"
Tu mi je veã oåi gledno fa lio stil. Ni sam imao sna ge za
pre ra du…
— Na do ruåak — po zvala nas je Bela.
Evi je ise kla hleb. Po zdravio sam je kao kri vac. Od govor
— ra dosni osmeh i srdaåno pi tawe: „Ka ko se ose ãaš?"
— Ne mo ÿe bi ti go re — ka ÿem.
Ÿban kov je sa ve sno raz gle dao pra zne fla še.
— Ni gra ma — po tvrdio je.
— Pijte ka fu — na govarala nas je Bela — za minut sedamo
u tak si.
Od ka fe mi ni je bi lo bo qe. Ni sam mo gao ni da za mislim
je lo.
— Neka kin ta mi još zvec ka — re kao je Ÿbankov is tresa
ju ãi sit ni nu.
Za tim je po gle dao u Be lu Kon stan ti nov nu.
— Majko, do daãeš još ru bqu i po?
Ona iz va di nov åa nik.
— Poslaãu ti iz Ta lina — tvr dio je Ÿban kov.
— U re du je, za radio si — nasmejala se ci niåno Be la.
Za åu se au to mo bil ska si re na.
Uzeli smo tor be i se li u tak si. Usko ro nam je Lij vak ste -
zao ru ke. Bez po govora je odo brio tekst ko ji sam na pisao.
Štaviše, odrÿao je i kra tak go vor:
— Za do vo qan sam, dru go vi. Do bro ste se po tru di li, kulturno
ste se od morili. Dra go mi je što smo se upo znali. Na -
dam se da ãe pri ja teq stvo po sta ti tra di ci o nal no. Jer par tijski
rad nik i no vinar su ne kako, re kao bih — ko lege. Ÿe lim
vam uspeh na ideološkom frontu ra da. Mo ÿda ima pi tawa?
— Gde je bife? — pi tao je Ÿbankov. — Da se ma lo za leåi
mo…
Lij vak se na mr štio.
— Iz vi ni te zbog gru bog ru skog iz ra za…
On iz dr ÿa pa u zu pre ko ra.
— …Ali, po našate se kao de ca!
— Šta, zar je pi vo za braweno?
2 Ov de i da qe su oåigledne stilske greške.
79

— Mogu vas vi deti — snizio je glas se kretar — ima ra -
znih qu di…. Zna te ka kva je si tu a ci ja u rej ko mu…
— Ala si izabrao po sao — sa ÿali ga Ÿbankov.
— Ja sam po obra zo va wu in ÿe wer — re åe iz ne na da Lijvak.
Ãu ta li smo. Po åe smo da se opra šta mo. Se kre tar je veã
raz gle dao ne ke pa pi re.
— Auto vas åe ka — re kao je. — Pozvaãu te lefonom ÿe lezniå
ku sta ni cu. Idi te na åe tvr tu bla gaj nu. Re ci te da vas ja
ša qem…
— Ãao — mah nu mu ru kom Ÿban kov.
Sišli smo do le. Se li u au to. Bron zani Le win je gle dao
za na ma. De vojke su po šle sa nama….
Na pe ronu su Ÿbankov i Be la oti šli na stra nu.
— Još ãeš do laziti? — pi tale me je Evi.
— Na rav no.
— I ja ãu iãi u Ta lin. Ja viãu ti se u re dakciju. Da se ne
na qu ti tvo ja ÿe na.
— Nemam ÿenu — ka ÿem — zbogom, Evi. Ne qu ti se, mo -
lim te….
— Ne pij ta ko mno go — re kla je Evi.
Klimnuo sam gla vom.
— Ina åe ne ãeš mo ãi da upra ÿwa vaš seks.
Ko rak nuo sam pre ma woj, za gr lio je i po qu bio. Pri la zi -
li su nam Be la i Ÿban kov. Po ge stikulaciji se vi delo da je
bez oå no la ÿe.
Ušli smo u ku pe. De vojke su išle pre ma au tomobilu i
ÿi vah no raz go va ra le. Ni su se ni okre nu le…
— U Ta li nu ãe mo ras te ra ti ma mur luk — re kao je Ÿbankov
— imam oko šest ru baqa. A ho ãeš li da ti kaÿem jednu
le pu stvar?
Ÿban kov mi je na mig nuo. Ra do stan, sve åa ni osmeh mu
pre o bra zi li ce.
— Da ti ka ÿem? Ÿo ra mi du gu je još se dam de set ko pej ki!…
80
Pre ve la s ru skog
Rad mi la Me åa nin

PRE DRAG BJE LO ŠE VIÃ
PJE SME
PJESMA O SJEN CI
Napisao sam mno ge pje sme o sjenci
ali sjen ka bi se uvi jek iz pje sme iz migoqila
i u no vom ob liku sta la pred me ne
Šta sad da åi nim
pitam se sjenko
ot kad te da ni ma ne ma
Ni is pred ni iza me ne
Šta da åinim ro ðena
osim da slu tim tvoj osun åani dah
u svom govoru
O te me qu
sva ke osvje tqe ne pje sme
O WE MU U KO GA SUM WAM
Po zna jem li åo vje ka
koji me gle da iz ogle dala
Poznajem li taj lik bez ma ske
što mi uporno gu ra svoj prst u oko
Ogle da lo va ra
moralo bi isti tren da prsne
81

82
Ni kada taj lik uÿivo
su sreo nisam
Ta ko mrtav i truo
Ta ko neveseo što kao slika
U ramu vremena stoji
u zlatnom ramu prošlosti
Ni kada uÿivo
Ni kada o ogledalo
Ja ga vidio nisam
O NA MA KO JI MI SLIMO DA JE SMO
Ko bi jaše On — Pro laznik
il ne pro la zan lik u vre me nu
što uvi jek me pod sjeãa na ri bqi ko stur
iz åi jih åe qu sti gla ve svi je tli krst
i obasjava mu put
kr va vim qu ski ca ma po plo åan
Ko bi jaše taj åo vjek
krst svoj što nosi svi jetleãi
is pod mo ga i tvo ga pro zo ra Go spo de
a ne oba zire se na nas
a ne va pije za po moã na šu
TEBI SA KA POM ILI BEZ WE NA GLA VI
Na åi ni ne što
Nešto po åe mu ãe mo te se sje ãati
Ostaviti nas tek ta ko ne mo ÿeš
Podlost je bez jav ke is ploviti u zo ru

Dok nas san još dr ÿi åvr sto pa tvoju taå ku
na pu åi ni vi dje ti ne mo ÿe mo
A ubr zo za tobom i vje tar bi okrenuo
i mi ris pri su stva tvo ga iš åi lio u tre nu
Za to na åi ni ne što vi še od bjek stva
kad veã bez po zdrava od laziš
Sa ka pom ili bez we na gla vi
NI ŠTA STVAR NI JE NI ŠTA STRA ŠNI JE
OD TE BE
Ne ma ni šta stvar ni je od te be
Sr ce — kad za tre pe riš ne nad no u grudi ma
I ni šta stra šnije Sr ce — od te be
u bi je su pro qeã no me
ZNAJ AKO VEÃ U LOV KRE ÃEŠ
Brze su ri jeåi kao sr ne
na vr hu je zi ka za pi sa ne
Ako kreãeš u lov
i la veÿ ti se ot me naj tawi
Znaj
Od ulo va da ne ma ni šta
I ako ko ju u zam ku svo ju sa pleteš
I ako koju nespremnu
u lo gu skri ve nom za tek neš
*
Jer br ze ri jeåi su sa mo br ze
i lijepe kao srne
83

84
Ali dok jure prostranstvom
u sjen ku pro šlo sti odje ve ne
tr åe ãi s kra ja na kraj vi do kru ga
One pla še osta le ri je åi
stra šnom zvo wa vom pra zni ne
I qu de što u lov
na ta jan stve ni smi sao ri je åi
Sa psima bijesnim
ne idu
SA HQE BOM IS POD MI ŠKE
Sa hqe bom is pod mi ške ide bo go åo vjek
za gle dan u da qi nu
U sto pu pra te ga sjenka we gova i pas
ali on ne raz mišqa o vjernosti
Pra ši nu ko ju po di ÿe iza se be
vri je me ãe veã iz mi ri ti sa tlom
Još sa mo Sun ca da se do mogne
Ako ga ski ne — mr tvo je sve
Ako ne skine — on je si gurno mr tav
Åas je i åo vjek
ne ma vre me na da raz mi šqa
Sa hqe bom idu ãi is pod mi ške
o sjen ci svo joj ili psu
Pra zni na se na slo ni la na pra zni nu
Svr dla pi šti ci ju åe

PRE KO
Bio sam Tamo
znam da mi ne ãe te vje ro va ti
kao da ni gdje ni sam ni išao
A Ta mo — ne ma ni šta
ma da to Ta mo po sto ji
I vra ãa ne do stoj ne il za lu ta le
kroz ma glu i am neziju — Åu dom
jer na zad sa mo Åu do vra ãa od Ta mo
Va ma
Ko ji sum wa te bra ão-sve ci
i u Mo je i u to Ta mo po stojawe
Ne pro vje ra vaj te
Ne hulite na Ništa
Ni Åu do ni je stal no na du ÿnosti
26. 08. 2004, po po vratku od Ta mo
ÅE ŸWA
Mo re — Obalo
pu stim snevaåima
Osta ni zauvijek
ta ko plavo
Ta ko daleko
85

MI KI CA ILIÃ
DAN OSMI
Qu di go vo re
Shvatili smo da smrt
ni je ni ma lo go ra od ÿi vo ta,
i nismo se bo jali
ni jed nog ni dru gog.
Var lam Ša la mov
Nas åe tr de se tak sta ja li smo mo kri od zno ja i vla ge, od
kapi što su nam padale za vrat sa pla fona, u prqavoj vo di do
ko le na. Smrad ze len ka stih zi do va ru šev nog po dru ma, me mla
po ão ško vi ma i tru leÿ dr ve nih ba sa ma ka ko ji su vo di li go re,
na tlo, u slo bodu, za vlaåili su nam se u no zdrve veã tre ãi
dan i noã. Ni ko ni je mo gao da sedne zbog vo de ko ja je stalno
pri ti ca la spo qa, kroz po cin ko va ni oluk, ugla vqen u vi so kom
prozoråetu pod pla fonom, kao ni zbog gu ÿve jer je podrum bio
kr cat su ÿwi ma.
Nova vlast nas je dr ÿala u po drumu cr kvenog do ma, sve
dok ne ko od rod bine ne bi do neo oba vezni ot kup u ÿi tu ili
drugoj hra ni ko ji smo du govali i ta ko ot kupio i nas od daq -
nih pat wi i po ni ÿe wa. On da bi za na gra du oslo bo ðe nik crpio
vo du sa ruå ne pum pe pobodene u bu nar u cr kvenoj porti, a
voda bi kroz cev li la po na ma, dok ne stigne ot kup za sle deãeg.
Ta ko je sva ko da vao svoj do pri nos pre va spi ta va wu ku la ka
ko ji su osta ja li do le, u im pro vi zo va nom ka za ma tu.
Isto vre me no su sti za li no vi su ÿwi iz uda qe nih za se la -
ka, na ru skim voj nim xi povima, pod bud nim okom ko ÿnih
man ti la. Sa te ri va li su ih kun da ci ma u po drum, na gla vaå ke,
kroz ka pak u dnu se vernog zi da ku ãe. Ti no vi jad nici is poåetka
su se bu nili, za pomagali i mo lili za mi lost, ali bi se
86

zo uãu ta li u su sre tu sa si vim, pod bu lim li ci ma nas ko ji
smo tu bi li veã da nima, pa bi se onda trudili da uhva te ne ko
od bo qih me sta, što da qe od ula za i stepenica niz ko je su se
sva kog åa sa str mo gla vqi va li no vo pri do šli za ro bqe ni ci i
što da qe od po cin ko va ne ce vi ko ja je štr åa la kroz raz va qeno
pro zor åe, vi so ko, uz sa mi pla fon, jer je vo da, ši kqa ju ãi
odande, prskala na sve strane. Trudili smo se da ostanemo ba -
rem iz nad po jasa su vi, ali vre menom bi se svako od nas okli -
znuo ili u gu rawu do šao pod cev sa bu narskom vo dom i osta -
jao mo kar da cvo koãe od studeni.
Bi lo je to åe tvr te go di ne od wi ho vog oslo bo ðe wa. Od
wihovog, jer na ma je rop stvo tek sle dilo. Na Ogwenu Ma riju,
u sa mi osvit, uhap si še me ne i kom ši ju La za ra Osto ji ãa.
Provezoše nas kroz se lo na xi pu sa svezanim rukama, da nas
svi vi de. Is pred za dru ge go mi la sve ta, le po vi diš sme ju qe
se, misle u sebi: doš'o ze man da i ga zde hap se. Mno gima si ðe
osmeh sa li ca u na rednim danima, kada do ðe red i na wih.
Kad nas za tvoriše kao sto ku u po drum cr kvenog do ma, oku piše
se ÿe ne u por ti, stadoše da le leåu i ja uåu. Oni iz Odbora
opa li še uvis iz ru skog na ga na i sve ti na se raz be ÿa.
Naredna tri da na i no ãi is priåasmo se ja i po kojni åi -
ka La zar i iz jadasmo više ne go ceo prethodni ÿi vot, kao da
smo znali da se više ni kada ne ãemo vi deti. Premda smo bi li
pr ve kom ši je, zbog po sla ni kad ne ima do smo do voq no vre me -
na za razgovor i, ka ko to obiå no bi va, tek nas muka sa stavi i
navede na priåu. Govorili smo ta da dve priåe svoja dva ÿivota,
na iz me niå no je dan dru gom: ja ka ko je bi lo ov de, u Sr bi ji,
on ka ko je bilo ta mo, u Ne maåkoj, u za robqeništvu; ja o oslo -
boðewu i mi ru, on o tamnovawu i ratu; ja o otaxbini, on o
tuðini — i uåi ni mi se tad kao da go vorimo o istom, premda
je åi ka La zar bio sta riji dva desetak go dina, a ja ni voj sku još
nisam bio sluÿio, on je bio u za robqeniåkom lo goru, dok sam
ja rat pro veo kod ku ãe, tek pred kraj me ko munisti mo bilisali.
Kao da smo jed nu pri åu pri åali, ta ko mi je iz gledalo, a
go vo ri li smo o dve raz li åi te ne sre ãe. Ili je, ipak, ne sre ãa
sa mo jed na…
Priåao mi je La zar Osto jiã, sto jeãi u hlad noj vo di do
pojasa, ka ko su ih isto ta ko Nem ci po hvatali apri la 1941. ta -
ko re ãi na spa va wu, na iv no i bez bor be.
Iz gu bqe ni raj
Rat je trajao dva naest da na. La zar se zadesi u oko lini
Kar lov ca, u Hr vat skoj, na še sto ne deq noj voj noj ve ÿbi. U ba te -
87

i ji je imao åin re zer vnog ar ti qe rij skog pod na red ni ka. Sedmog
da na ra ta, na po lo ÿa ju, le ÿe ãi u ro vo vi ma, osta de ih treãi
na, osta li de zer ti ra še, od ne še pu ške, ma pe, od ve do še kowe,
åak i jed nu poq sku ko moru. Me ðu pr vima po beÿe i ko mandir,
ka petan Ba biã, za ko ga tek tad do znadoše da je Hr vat, i
po ne se sa so bom sve za tva ra åe sa to po va. Pret hod nu noã ih
po ski da še on i stra ÿar Baj ra mo viã, na to va ri še na ko la i
odoše, a voj ska osta de u åu du: dov de åak do šli da bra ne tu ðu
ze mqu a ovi, ta ko re ãi do ma ãi, de zer ti ra še. Iz åu ðe wa se vojska
po vra ti su tra dan, zo rom, kad ih op ko li še ci vi li i pozva
še na pre da ju.
Po ruå nik Ni ko liã, naj sta ri ji po åi nu, pre u ze ko man du i
na re di po vla åe we uz paq bu iz pe ša dij skog na o ru ÿa wa. Tro ji -
ca po gi bo še na li cu me sta, osta li se iz vu ko še iz obru åa i
do ko pa še obli ÿweg šu mar ka. Glad ni i ne i spa va ni, bez bu so -
le i voj nih ma pa, sa po de se tak me ta ka u xe po vi ma, od lu åi še
da je naj boqe da se razdvoje u ma we gru pe od po dva-tri åoveka
i ta ko do mognu Bo sne, Dri ne i daqe svojih ku ãa. Sa svih
stra na su vre ba li na o ru ÿa ni ci vi li, pre sre ãu ãi raz bi je nu
voj sku.
La zar sa još dva re do va Šu ma din ca kre nu na sum ce, na
is tok. Pet da na su lu ta li šu mom, pre tr åa va ju ãi åi sti ne. Je li
su ko re we di vqeg pa štr wa ka i ptiå ja ja ja, ali vo de ni je bi lo
nig de i, naj po sle, iz ne mo gli od ÿe ði, pri ðo še pr vim ku ãa ma
da za mo le za ne ko li ko gu tqa ja. Ne ka ih ÿe na le po pri mi, ponudivši
ih da se od more i pre zalogaje i, dok su, le ÿeãi pod
kru škom, izu ve ni i ras pa sa ni, ÿva ka li ko ma di ãe sko re le proje,
isko åiše sa svih strana ci vili sa pu škama na go tovs.
Pre da še se bez ot po ra, umor ni i ma lak sa li, ne voq ni za da qu
borbu. Re koše im tad, sprovodeãi ih u ko loni sa još de setak
raz o ru ÿa nih voj ni ka, da je po glav nik An te Pa ve liã pro gla sio
Ne za vi snu Dr ÿa vu Hr vat sku i da ãe bi ti in ter ni ra ni u Srbi
ju.
Na do mak ÿe le zniå ke sta ni ce sku pi še ih u ve li ko dvo ri -
šte ogra ðe no vi so kim zi di na ma sa bo dqi ka vom ÿi com na vrhu.
Ve ãi na voj ni ka iz ba te ri je veã be še za ro bqe na i sme štena
u im pro vi zo va ni za tvor. Dvo ji ca Bo sa na ca kre nu li ku ãi
vozom, pri åaju: va goni pu ni voj ske, svi se ra duju što idu ku -
ãa ma, po ba ca li pu ške i pi ja ni gr le go spo ðe po ku pe i ma, ove
vrište i ci åe — ceo cir kus, naj posle, ni su od makli ni de setak
ki lo me ta ra, sta do še na ne koj ma loj se o skoj sta ni ci, sa
svih stra na po i ska ka še ci vi li sa pu ška ma, raz o ru ÿa še vojsku
bez jed nog met ka… Po ruå ni ka Ni ko li ãa, do bro voq ca iz
tri ra ta, stre qaše pred voj skom što po ðe sa wim na jug, put
we go ve rod ne Pe tro ve go re, a voj ni ke do te ra še za jed no sa
88

osta li ma u dvo ri šte. Sad su ãu ta li po gnu tih gla va, uto nu li u
mraå ne mi sli.
Su tra dan se po ja vi še Nem ci. Po stro ji še ih u cik zo re.
Svi su ose ãali da se ne što spre ma, zno jili su se dla novi i
mi le li mra vi niz kiå mu. Je dan mr ša vi, vi so ki ofi cir na re -
di da se na le vu stranu iz dvoje Hr vati, na de snu muslimani,
po za di Ma ða ri, Šip ta ri, Bu ga ri i osta li, a u sre di ni da
osta nu Sr bi, Cr no gor ci, Je vre ji i Ci ga ni. Qu di se us ko me -
ša še, ne ki za ku ka še, pro ne se se ÿa gor le di nom i onaj oficir
opa li iz pi štoqa u va zduh. Svi za ãutaše i tad pa de ko -
manda: marš u stroj! i sva ko re dom da åita mo litvu ko ju zna,
Sr bi: „Oåe naš" na cr kve no slo ven skom, ri mo ka to li ci: „Zdravo
Ma ri ja", Je vre ji: „Ka diš", a mu sli ma ni: pr vu su ru „Ko ra -
na", pa da se ta ko po dele u grupe. One nesretnike ko ji ni su
zna li ni jed nu mo li tvu ote ra še u gru pu sa tam no pu tim Ci ga -
ni ma.
Do pod ne ne ka ko bí voj ska raz vr sta na, pa im po de li še po
åetvrt hle ba i ku tlaåu åor be. Kad su završili sa jelom, na novo
ih po stro ji še „po na ci ja ma", odr ÿa še kra ãi po li tiå ki
go vor, pa ras pu sti še ku ãa ma sve osim Sr ba, Cr no go ra ca, Jevre
ja i Ci ga na.
La za ra i još ne ko li ko pod o fi ci ra odvo ji še iz go mi le i
oteraše u zgra du gde su veã od ranije bi li ofi ciri. Tu su ih
dr ÿa li tri da na, hra ni li ba ja tim hle bom i bqu ta vom åor bom,
a on da ih po te ra še do ÿe le zniå ke sta ni ce i po to va ri še u
stoå ne va go ne.
Srp ski ofi ci ri, me ðu wi ma åak i åe ti ri se da ge ne ra la,
guraju se u stoånim vagonima, a svet gleda, tuði svet gle da i
milo mu, sve se sme juqi. Da je u Sr biji, maj ke i se stre bi greble
li ce i åu pa le ko se, ja u ka le bi i na ri ca le, al' tu ði svet,
pa dru gi i obi åaji.
Pronese se priåa da ih vo de u Za greb po au svajs, pa ãe
on da sva ko svo joj ku ãi jer je Kra qe vi na io na ko ka pi tu li ra la.
Us put je bi lo pri li ke da se po beg ne iz otvo re nih fur go na,
ali ni ko ni je hteo da se iz laÿe ne potrebnom ri ziku jer se
priåalo da ãe ih sve jedno pu stiti ku ãama sad kad je dr ÿava
pro pa la. Osim to ga, Nem ci za pre ti še da ãe ka zni ti bek stvo
tako što ãe streqati one ko ji osta nu — po de setoricu za svakog
be gun ca. Do Za gre ba su za ro bqe ni ci vi še mo tri li je dan
na dru gog ne go ne maå ki stra ÿar u dru gom kra ju va go na.
Na za gre baå kom ko lo dvo ru stvo ri se gu ÿva oko po ra ÿe ne
voj ske. U ko lo ni po dvo ji ca, po gnu tih gla va pro ðo še kroz
grad za ro bqe ni ofi ci ri Kra qe vi ne Ju go sla vi je, tr pe ãi uvrede
i po gr de go spo ða sa še ši ri ma, pqu va we i pso va we go lo -
bra dih stu de na ta i ða ka, åak i po ne ku ka me ni cu. Kad pro ðo še
89

kroz špa lir, na te ra še ra ÿa lo va nu voj sku u ve li ku, ÿu tu staniå
nu zgra du.
Ne ki Ci ga nin ukrao ofi cir sku uni for mu, åi zme i sat,
šepurio se u no voj ode ãi, pa ga gre škom za robili kao ofi -
cira. Sad kuka i za pomaÿe da ga puste, ali ga niko ne sluša.
Premda mu je tu ði åa sovnik na ru ci, sva kog tre na pi ta ko liko
je sa ti, jer ne zna da gle da na we ga. Mi sli ne sretnik pi tawe
je tre nutka kad ãe ga pustiti, jer to ni je we gov ci ganski rat,
veã svetski ko ji ga se ne ti åe.
Pronese se glas da ãe za robqenici po au svajs u Au striju,
ko ja sa da pri pa da Ne maå koj, jer Hr vat ska još ni je pri zna ta,
pa se u woj još ne mo gu izdavati zvaniåni do kumenti Tre ãeg
Raj ha.
Kad su tra dan voz sa su ÿwi ma pre ðe ju go slo ven sko-au strijsku
gra ni cu i na sta vi da qe, bez za u sta vqa wa, na se ver, sva kom
postade ja sno da ãe malo da pri åeka na au svajs. Åe tvrtog da na,
iz ju tra, po sle du gog truc ka wa, voz se za u sta vi. Nem ci is te raše
iz glad ne le, iz be zu mqe ne qu de na po qe, na ma lu sta ni cu sa
krup nim nat pi som: „Osna brück". Po strojiše ih, uz vi ku i gu -
ra we, po tom ko man do va še po kret i, kad pro ðo še kroz se lo
Ever shaj de, skre nu še de sno, pro ma ko še kraj oro nu lih ba ra ka
i sta do še pred otvo re nom ka pi jom skle pa nom od gre da i bodqikave
ÿi ce. Sad je svi ma bi lo ja sno — ipak, lo gor.
Po ão ško vi ma bun ke ri, go re na ku la ma stra ÿa ri sa mitra
qe zi ma i re flek to ri ma, duÿ bo dqi ka ve ÿi ce psi. Vi so ka
ogra da od dvo stru ke ÿi ce de li la je srp ski od fran cu skog de la
lo go ra. Ba ra ke po re ða ne u pra vil ne re do ve, am bu lan ta, ku pa -
ti lo i ra di o ni ca po ka zi va li su da u lo go ru vla da sa vr še ni
red. Iz van lo gor skih ÿi ca, u ne ko li ko dr ve nih ba ra ka, bi la
je sme šte na ne maå ka Ko man dan tu ra, Ab ver, spa va o ni ce, ku hi -
wa i tr pe za ri ja za stra ÿa re i tu ma åe. Da qe oda tle, na sve
stra ne pro te za la se isu še na mo åva ra, pre tvo re na u wi ve sa
krom pi rom i stoå nom re pom. Je di no se na sto ti nak me ta ra od
se ver ne ogra de uz di zao vi so ki ÿe le zniå ki na sip ko ji je zakla
wao po gled. U ce lom lo go ru ni je bi lo ni jed nog dr ve ta, åak
je i tra va bi la ne ka ko ÿu ta, za kr ÿqa la.
Jednog po jed nog ofi cira sprovedoše do stola i tu ih je -
dan voj vo ðan ski Šva ba upi ta za ime, pre zi me i da tum ro ðe wa.
Ne ko li ko bu da la za pi šta še: Sad ãe da nam po de le au svaj se,
pa ãe mo ku ãi! Ko beše uspeo da sa krije ne ku sitnicu od ustaša,
morade da je pre da Nem cima. Odoše zla to, na kit, novac,
ta ba ke re, sa to vi… Osta de i onaj Ci ga nin bez sa ta. Sto ji muåenik
na sred poqane, pa prosto ne veruje da mu se sve to do gaða.
Mi sli sad ãe do ãi ne ko i raz rešiti za bunu.
90

Po stro ji še ra ÿa lo va nu voj sku u vr stu i pre vo di lac proåita
na redbu o kuãnom re du po kojem sva ko ju tro u 8 h i uve åe
u 18 h lo go ra ši mo ra ju bi ti po stro je ni na apel pla cu zbog
pro ve re broj nog sta wa. Po de li še za ro bqe ni ci ma bro je ve, kaši
ke, vi qu ške, emaj li ra ne åi ni je, sla ma ri ce, ãe bad… Za tim
u jed noj ba ra ci na pra vi še fo to gra fi je za za ro bqe niå ke karto
ne, po tom po te ra še su ÿwe na ku pa we i ši ša we, po de li še
im pan ta lo ne i blu ze sa uti snu tim nat pi som „KGF" na le ðima.
Na kra ju ras po re di še lo go ra še po ba ra ka ma. U sva ki objekat
na gu ra še po sto pe de set do dve sta qu di i ras po re di še ih
u so be sa po åetiri-pet kreveta na sprat.
Rat ni voj ni za ro bqe nik, pod na red nik La zar Osto jiã dobi
no vu adre su, ime i pre zime: „OFLAG 6c — Kgf No. 1358".
Vre me åu da
Åe tvr tog da na na šeg bo rav ka u po dru mu cr kve nog do ma jedan
od ga zda po zna de kom ši ju, svog biv šeg na po li åa ra, go re,
me ðu stra ÿa ri ma, ali kom ši ja „ne po zna de" we ga.
Po stao kom ši ja „po ve re nik", ose tio da je do šlo we go vih
pet mi nuta, da sa da bi va ono što ni kada ni je bi lo, pa bi hteo
da na doknadi sve ono za šta ga je ÿi vot pri kratio. Ali sve
mu se ne kako åi ni da ovo neãe du go po trajati, da je pet minuta
zaista samo pet minuta, i da ãe mu ne ko sva kog åa sa od uzeti
slatku vlast. Za to kom šija i ne moÿe da uÿiva u no voj ulo zi,
ne ume da se opu sti, jer je stalno na pet u iš åekivawu da ãe
neko po kušati da mu ot me po loÿaj, da mu za uzme me sto i u tom
iš åe ki va wu mu te ku ze maq ski da ni bez sre ãe i ra do sti. Dr ÿi
ga još sa mo ve ra u svetliju bu duãnost i nada u novog, bo qeg
åo ve ka.
Reå „do bro voq no" do bi tih da na sa svim no vu, do tad nepo
zna tu, di men zi ju, pri li kom for mi ra wa se o skih rad nih zadru
ga. Pre ko no ãi po åe še pr va hap še wa do ma ãi na ko ji ni su
hte li u kol ho ze. Sreã ni su bi li se qa ci ko je uhap si še sa nalogom
i sprovedoše u va roš, u za tvor, jer hap šewa od strane
lo kal nih ka ba da hi ja, ko ja su se za vr ša va la po ja ru ga ma i šumar
ci ma, pre bi je nih ru ku i re ba ra, po sta do še sva ko dne vi ca.
Ali, i par slo mqenih zu ba ili raz bijen nos iz gledao je kao
pre mi ja u po re ðe wu sa iz ne nad nim po se ta ma ko ÿnih man ti la,
no ãu ili u ra nu zo ru i od vo ðe wem u ne po zna tom prav cu odakle
se ni ko ni je vra ãao, ni ti ja vqao, jer, ka ko se ka snije is -
po sta vi lo, „na tom ostr vu ni je bi lo raz gled ni ca".
Se qa ci su vi še vo le li da po sta nu ku la ci ne go „po li -
tiåki", zbog drevnog straha od sve ga što je za po litiku ve za-
91

no, kao i zbog zdravorazumske se qaåke pa meti, jer bi lo im je
razumno da ne ko mo ÿe da za glavi ro biju za to što ne da hek tar
oåevine u za drugu, ali im ni kako ni je bi lo ja sno da je ne ko
spreman da ro bija i gla vu iz gubi za Ru siju iz tu ðih pri åa. I,
ko god do bi po no su ili pre ko le ða, po misli: do bro sam pro -
šao, jer, eno, onaj levo i onaj de sno proðoše još gore. I bi
mu ta ko od mah lak še.
A, ta mo u Ne maåkoj, u ropstvu, za vre me ra ta, pri åao je
åika La zar, isto su se ta ko pla hoviti Sr bi ina tili, baš kao
da su kod svo jih ku ãa.
Slu åa je vi
Da le ko od do mo va i po ro di ca, sku pqe ni sa svih stra na,
osta vqe ni na mi lost i ne mi lost, Sr bi iz Sr bi je, Voj vo di ne,
Cr ne Go re, Her ce go vi ne, Bo sne i Li ke, sa Ba ni je i Kor du na,
iz Sla vo ni je, Dal ma ci je i Hr vat ske, Sr bi iz Ma ke do ni je, sa
Ko so va i Me to hi je, u su da ru sa ger man skim hlad nim ra zu mom
i gvo zde nom do sled no šãu, pr vi put vi de še ko li ko su ma le i
be zna åaj ne raz li ke me ðu wi ma i ko li ke ih sliå no sti ve ÿu.
Zaboraviše tih da na ko je oda kle, ali ne mo gavši bez starih
na vi ka, po de li še se po dru gim osno va ma: na ro ja li ste lo jal ne
vla di u Lon do nu i ma lo broj ne, ali za to buå ne i na me tqi ve
ko mu ni ste.
Re zer vni pot po ruå ni ci, uåi te qi i stu den ti još ne bri ja -
nih bra da, tr go vaå ki po moã ni ci, kal fe i še gr ti, or ga ni zo -
va ni u taj ne ko mu ni stiå ke kru ÿo ke, pre zrev ši voj niå ku disci
pli nu i okri viv ši se de ge ne ra le za voj ni slom, po ve do še
ne ku svo ju re vo lu ci ju u lo gor skim ÿi ca ma. Le pi li su „cr ve -
ni" pla ka te, štam pa li bro šu re, ce pa li lo gor ske zid ne no vi -
ne ko je su ve li åa le Hi tle ra i Ne di ãa, Tre ãi Rajh, Ver maht i
po be de na is toå nom fron tu. Nem ci zbog to ga po o štri še reÿim
u lo go ru i uåe sta še sa pre tre si ma. Ofi ci ri i po li caj -
ci u ci vi lu pre vr ta li su sla ma ri ce, lo mi li po su ðe, ki da li
po ste qi nu, od u zi ma li dra go ce ne, te škom mu kom sa åi we ne priruåne
åaj nike od kon zervi i re šoe na pa pir. Kad god bi pro -
na šla is ce pa ne zid ne no vi ne, upra va lo go ra bi od mah smawi
va la sle do va we hra ne i vre me šet we po lo gor skom kru gu.
Po do la sku u za ro bqe ni štvo Nem ci naj pre odvo ji še leka
re, in ÿe we re, ve te ri na re, ko va åe, pe ka re i šnaj de re, raspo
re div ši ih po fa bri ka ma i bol ni ca ma Tre ãeg Raj ha. Se qa -
ke, ko jih je bi lo naj vi še, ras po re di še po ku ãa ma, kod ga zda,
da ra de te ÿaå ke po slo ve, ali u glad nim go di na ma ko je usle di-
92

še oni pro ðo še naj bo qe: kod ne maå kih se qa ka su je li isto
što i do ma ãi ni.
Pod o fi ci ri i voj ni ci su ra di li na ve li kim po se di ma
zajedno sa starcima, ÿenama i de com. Ko ni je hteo da ra di
obiå no bi si mu li rao sto maå ne te go be, tro va wa i gr åe ve u ÿelucu.
Ga zde Nemci, ko ji ni su mogli da shvate da zdrav åo vek
ne ãe da ra di, upre za li bi ko we i vo zi li „bo le sni ka" de se ti -
ne ki lo me ta ra po ki ši ili sne gu, u uda qe ne grad ske bol ni ce.
Le ka ri ni su mo gli da ot kri ju si mu lan te bez od go va ra ju ãih labo
ra to rij skih ana li za, pa bi se naj åe šãe sve za vr ša va lo pošte
dom na rad od ne ko li ko ne de qa i re cep tom za ne ka kve kapsule
ko je bi lo goraši ba cali u klo zete åim se vrate u ÿi cu.
Ofi ci ri po lo go ri ma, in ter nir ci i rad ni ci na prinud
nom ra du po fa bri ka ma ceo rat su pro ve li gla du ju ãi. Školar
ci, stu den ti, bes po sli åa ri, ren ti je ri i umet ni ci, pe sni -
ci, sli ka ri, fi lo zo fi, uåi te qi, pro fe so ri, kwi ÿev ni ci,
ne rad ni ci i dan gu be svih vr sta, za gla vi še naj go re po slo ve:
ko pa we ka na la, se åu šu ma, is to var na ÿe le zni ci… Mno gi,
ne na vik nu ti na te ške fi ziå ke po slo ve, po su sta še i pre da do -
še Bo gu du šu, ne do åekavši kraj ra ta.
La zar Osto jiã, kao pod o fi cir, pre ma Ÿe nev skoj kon ven -
ci ji ni je bio po šte ðen pri nud nog ra da. Me ðu åe ti ri-pet hiqa
da kra qev skih ofi ci ra bi lo je i ne ko li ko sto ti na pod o -
fi ci ra i voj ni ka ko ji su bri nu li o hi gi je ni, ra di li u ku hi -
wi, am bu lan ti ili ra di o ni ci, a po ne kad i na po qi ma po
okolnim se lima. Oni su do nosili u lo gor sve ÿe ve sti sa ra -
ti šta, ci ga re te i no vi ne.
Za bra na ko ja je va ÿi la za od no se sa Ne mi ca ma ni je bi la
na sna zi za Ru ski we, Po qa ki we i Fran cu ski we. Sma tra lo se,
me ðu tim, da sa mo bed ne ku ka vi ce qu be dru ge lo go ra ši ce, a
svako ko je dr ÿao do se be imao je vla stitu Ne micu sa muÿem
na ru skom fron tu. Mla ði pod o fi ci ri ko ji su ra di li iz van
ÿi ca, na se qaå kim ima wi ma, sa sta ja li bi se sa ga zdi nim ãerka
ma i se stra ma taj no, no ãu.
Nemice se ni su stidele kao srp ske ÿe ne, nego su sa me
bi ra le i za vo di le lo go ra še, a po sle di vqih, stra snih no ãi,
sutradan, pra vile su se kao da ni šta ni je bi lo, što je Sr bima
bi lo naj åudnije, jer svako je mi slio da, ako Šva bicu ima
jed nom, osta je joj ga zda do kra ja ÿi vo ta. Vo le li su lo go ra ši da
se hva le i pri åa ju, pa ta ko mno gi i iz gu bi še gla vu. Su ÿwi ma
je, po pra vi lu, iz ri ca na smrt na ka zna, a Ne mi ca ma — ši ša -
we do gla ve i javna po ruga.
Sto jan Mi lu ti no viã iz Šap ca to li ko se bio za neo i zaboravio
gde se na lazi, da je svo ju El zu do kra ja po åeo i da tuåe.
Sve mislio od El ze da je we gova Ra dojka, a od Vestfalije
93

da je Ma åva, pa kad mu uda ri krv u gla vu, on Šva bicu is prebija
na mrtvo. El za par pu ta oãu ta, pa, naj posle, kad joj do zlogr
di, pri ja vi ga se o skom kme tu i ne sreã ni Mi lu ti no viã iz gu -
bi gla vu. Ni su se Ne mi ce la ko na vi ka va le na srp ske obi åa je.
Neki stu piše u ozbiq ne ve ze, pa se åak i taj no pri ÿeniše.
Mno gi lo go ra ši osta vi še de cu iza se be kad po ðo še ku ãi
1945. go di ne i po ne so še fo to gra fi ju kao je di nu uspo me nu na
te ška vre me na, a, opet, dru gi osta do še po oslo bo ðe wu da ÿive
sa no vim po ro di ca ma. Ipak, ve ãi na je no ãu sa wa la Sr bi ju
i svo je se qan ke, bo su, sli na vu de cu i kri ve ta ra be oslo we ne
na pla sto ve se na…
Ne ki Mak sim Pa vlo viã, se qak iz Sem be ri je, ra dio je na
velikom imawu Nem ca Hel muta ko jem su oba si na bi la na is -
toånom fron tu. Hel mut je vo leo Maksima, ce nio je we gov trud
i ume šnost u se qaåkim po slovima, ali ga ni kad ni je zvao
imenom, veã sa mo „der Serbe", vaq da zbog mi tra qe za ru skih koje
je no ãu sa wao. Mu zuãi kra ve svaki dan, Mak sim je ma lo po -
mu zao i De utschland. Sem be rac je sva ko dnev no, po sle mu ÿe, na
putu od šta le do ku ãe pro livao tri li tre mle ka u ðu bre i ta -
ko suk ce siv no ošte tio ne maå ku im pe ri ju u åe ti ri rat ne godi
ne za ne kih åe ti ri hi qa de pet sto ti na li ta ra mle ka. Ni je
Mak sim bio ko mu ni stiå ki ile ga lac, ni ti je mi slio da ãe time
uti ca ti na is hod Ve li kog ra ta. Raz lo zi ko ji su we ga na gnali
na di ver zi ju bi li su da le ko sup til ni ji: „Em po ro bi li pola
sve ta, em wi'ova krava da je dva deset li tara mle ka! A moja
kod ku ãe dva li tra!"
Hel mut je jed nom pri li kom, sa svim slu åaj no, za klo wen
senkom po jate, vi deo šta Mak sim ra di, pri šao mu i upi tao
ga za što to åini. Sa boter je ãu tao. Åak i da mu je ob jasnio, ne
bi Ne mac to mo gao da shva ti u svo joj ra ci o nal no sti ger manskog
du ha. Hel mut ni je pri javio Mak sima jer bi ga vlasti si -
gurno streqale. Bi lo mu je ÿao Sr bina, premda ni je mo gao da
raz u me we go vu za um nu mr ÿwu.
Posle ra ta, kad je sa znao da su mu oba si na za uvek ostala
ne gde u bes pu ãi ma ukra jin skih ste pa, Hel mut je mo lio slu gu da
ostane sa wim i da mu bu de treãi sin, ali svo bla go ovog sve -
ta ni je mo glo da za u sta vi Mak si ma.
Pr vih šest me se ci rop stva pod na red nik La zar Osto jiã
pro ve de ko pa ju ãi ka na le za in du strij sku ka na li za ci ju. Ra di lo
se na porno, po ceo dan, uz ta wir åor be sa dva-tri krom pira i
åe tvrt hle ba. Lo go ra ši se neo set no pre tvo ri še u ko stu re.
Ri qa ju ãi te šku vest fal sku cr ni cu, mno gi se ra sta vi še sa
du šom.
Po sao se sa sto jao u ko pa wu du bo kih ka na la i po la ga wu
od vod nih ka na li za ci o nih ce vi. Na sva kih pe de se tak me ta ra,
94

po je dan ne maå ki stra ÿar se še tao sa psom, nad gle da ju ãi odmi
ca we ra do va. U gru pi sa La za rom bi li su ne ki go lo bra di
stu den ti, apo te kar ski i tr go vaå ki po moã ni ci, åak i dvo ji ca
no vi na ra. Ko pa we im je te ško išlo, prem da su bi li ve o ma
snaÿni, jer im to be še pr vi put u ÿi votu da ra de na porne
fi ziå ke po slo ve. Kad bi, s ve li kom mu kom, po sta vi li ce vi u
ka nal, mla di ãi bi ote za li sa za tr pa va wem, dok stra ÿar ne odšeta
na drugi kraj, a po tom, ko risteãi mo menat dok se Ne mac
ne okre ne i po ðe na zad, ÿu stro bi uzimali po veãi ka men i
pre ci znim udar cem raz bi ja li cev. Mraå na ru pa bi zev nu la na
åas, a po tom progutala lo patu ze mqe, i veã bi, za tren, taj deo
kanala bio za trpan dok je straÿar ko raåao na zad. Raz vi se tih
da na pra vo tak mi åe we u raz bi ja wu ce vi. Dok su tra di ci o nal -
no po do zri vi Nem ci vo di li ra åu na o is pu we wu stro go propi
sa nih nor mi i ro ko va, lo go ra ši su vo di li svoj ira ci o nal -
ni, liå ni rat.
Spa so je Ni ko liã iz to pliå kog kra ja ko pao je ka na le zajed
no sa La za rom i mla dim sa bo te ri ma. Po sle tri me se ca kuluåewa
uda ri mu krv na usta. Šva be ga odmah ot premiše u
poq sku sa ni tet sku bol ni cu. Po što ga pre gle da še i, od re div -
ši te ra pi ju, sme sti še u kre vet, Spa so je sta de da ba za na o ko lo
i raz gle da ra zna me di cin ska åu de sa. Naj po sle, u šet wi, pipka
ju ãi i za gle da ju ãi bol niå ke apa ra te i dru ge na pra ve, na ba sa
na jed nog lo go ra ša, le ka ra iz Be o gra da. U raz go vo ru, Spa so je
poveri dok toru da je u bol nici zbog od liva kr vi na usta, ovaj
ga de taqno pre gleda i za kquåi da se ra di sa mo o vi sokom pri -
ti sku. Po tom ga po sa ve to va da, uko li ko se po no vi od liv, obave
zno tra ÿi bol ni cu i le ka ru ko ji ga bu de pre gle dao ka ÿe da
ima tu ber ku lo zu.
Par da na ka sni je ot pu sti še Spa so ja i vra ti še na sta ri
posao. Od mah su tradan, kad mu ponovo uda ri krv na nos i
usta, Spa soje se sruši na ze mqu i zakuka: „Ih krank, ih
krank!" Stra ÿar ko jeg od re di še za spro vo ðe we „bo le sni ka"
do poq skog sa ni te ta, po zdra viv ši se dog le ka ra, pro de ra se
gla sno: „Si mu lant!!!" Ovaj ga umi ri i is te ra na po qe u åe ka o -
nicu, a po tom upita Spa soja od åe ga je bolestan. „Ih krank!
TBC!" od go vo ri Spa so je, pra ve ãi se na i van. Dok tor pre ble -
di. Uÿur ba no na pi sa uput za bol ni cu i, otvo riv ši ner vo zno
vra ta, po zva stra ÿa ra.
Kad Spa so je iza ðe iz or di na ci je, le kar od mah na re di bolni
åa ri ma da br zo dez in fi ku ju ce lu pro sto ri ju. Sad je i straÿar,
vo de ãi Spa so ja u bol ni cu, iz ra ÿa vao iz ve stan re spekt i
ko ra åao iza si mu lan ta na pri stoj nom ra sto ja wu.
Po sle šest me se ci le ÿa wa u frank furt skoj bol ni ci Spaso
ja ras po re di še na lak še rad no me sto. Na red ne tri i po go-
95

di ne u jed noj fa bri ci ra se cao je zlat na i åe liå na na liv pe ra,
uzduÿ, od vr ha do ru pice u sre dini me tala. Ÿi vot za fa briåkom
ma šinom je bio mno go la godniji, pla ta ve ãa, a hra na bo -
qa. Je dino je Spa soja mu åilo to što su Nem ci me rili sve na
miligrame, pa je do kra ja ra ta mnoge no ãi pro veo bu dan, pre -
me ãu ãi se po kre ve tu i raz mi šqa ju ãi ka ko da dr pi zlat no
pen ka lo. Do oslo bo ðe wa je mak nuo osam ko ma da, ali po što u
selu, kad se vra tio iz rop stva, ni ko ni je umeo da pi še, ni je
znao šta ãe sa wi ma, pa je, najposle, u va roši na mestio zlatne
zu be se bi i ÿe ni.
De o be
Tre ãeg da na tam no va wa u po dru mu ogla si še se uhap še ni -
ci zbog „ne do pu šte ne tr go vi ne i špe ku la ci je". Šver ce ri
izabraše jed nog með' so bom ko ji ãe da za traÿi od drugova od -
gore da ih „iz meste od nas ku laka jer su oni za kla snu borbu i
da si rotiwa ima uvek 'le ba, al' mu ka ih na terala, pa su mo -
ral no po sr nu li…" Sa sta vi še kri jum åa ri usme ni go vor svom
de le ga tu. Po tom im se pri dru ÿi še i oni što su pro da va li
svo je ÿi to i sto ku i ti me „pro tiv prav no uta ji li za ra du",
premda su oni go vorili za se be da ne ãe da se me šaju sa nakupci
ma, jer su sa mo svo jom ro bom tr go va li. Na po slet ku, kad zatraÿiše
svo ja pra va i ne ki ko ji su taj no pe kli ra kiju od zr -
na ste hra ne, kad za gra ja še oni što su pre da li ÿi ÿqi vo ÿito,
pa se ceo ma gacin po kvario, kad za kukaše i dvo jica sa bote
ra ko ji su svo ju vr ša li cu na šte lo va li ta ko da ÿi to ide u
ple vu — gru pa se ide o lo ški ras pli nu na vi še frak ci ja.
Åak i kad onaj de legat dobi, od ozgo, od govor na interpela
ci ju dr škom od pi što qa i kad mu je dva za u sta vi smo krv sa
raz bi je nog po tiq ka, na sta vi smo sa sva ðom: tro ji ca se qa ka koji
ne behu za sejali ora nice tvrdili su da su ov de greškom,
pe to ri ca ko ji su pre da li po lo vi nu oba ve ze kri vi li su nas
koji ni smo pre dali ni šta, a pre ostali su ku kali da im je po -
grešno iz raåunat na met, pa su krivili sve nas skupa, jer
„oni bi ured no iz mirili dug da se nije pot krala gre ška". Te -
ÿaci ko ji su se kri vo kle li u broj åla nova do maãinstva ti ho
su ja di ko va li, dok su se ÿe sto ko pre pi ra li oni ko ji ni su hteli
u za druge sa oni ma ko ji be hu ušli, pa bi sad da iza ðu.
Tad, u po dru mu, ima li smo vre me na za raz go vor na pre tek,
od pri åe smo ta ko re ãi i ÿi ve li. Go vo rio sam La za ru ka ko je
bilo ov de u Srbiji, po „oslo boðewu", dok je on putovao iskida
nim pru ga ma i raz va qe nim dru mo vi ma obeš åa šãe ne Evrope,
a on ka ko je bi lo ta mo u Ne maåkoj, u zarobqeništvu, gde
96

se pu sti Sr bi ta ko ðe de li še i sva ða še, åi ne ãi ve li ku uslu gu
du šma ni ma.
Mr tve du še
Cr ka va ju od gla di je dan po red dru gog ko mu ni sta i ro ja li -
sta, oba Sr bi, jer sem Sr ba sko ro da ni je ni bi lo dru gih lo -
go ra ša, pa ka ÿe ko mu ni sta svom za kle tom ne pri ja te qu: „Do ãi
ãe Ru si, pa ãe sve da vas po streqaju ðu brad izdajniåku!" — a
duša mu u no su. Naj posle, umru je dan po red dru gog od iste
boqke — od gla di, dok psu ju i pro kliwu je dan dru gog istim
kletvama, na istom je ziku, ali, pre ne go što ska paju, pri jave
je dan dru gog za ne pri ja teq sku de lat nost. Smrt ih na kra ju spase
od smrt ne ka zne.
Juna 1943. go dine dva deset i šest åetnika iz Lim skog
ået niå kog od re da be hu za ro bqe ni u Ju go sla vi ji i do te ra ni u
Osnabrik. Od mah po do lasku i smeštawu u ba raku broj 30, u
so bu 7, po åe še sva ðe i ko ška wa iz me ðu cr no gor skih ko mu ni -
sta i rav no go ra ca. Naj po sle, 30. av gu sta, pred ve åe, ko mu ni sti
iz vr ši še pre pad na so bu sa ået ni ci ma. Na pa do še ih no ÿe -
vi ma, mot ka ma i ka me ni ca ma. Or ga ni zo va še åak i stra ÿu ispred
ula za u ba ra ku i re zer vu za po pu wa va we ju ri šnih od re da.
Sev nu še no ÿe vi, po le te še ka me ni ce, pu åe ne ko li ko glava.
Iz ne na ðe ni pr vim na le tom, ået ni ci se br zo sna ðo še i
or ga ni zo va še od bra nu. Po vu ko še se me ðu kre ve te, po va di še
de be le da ske iz le ÿa ja, do gra bi še hra sto ve sto li ce i raz vi se
ÿe sto ka bor ba. Pa do še ra we ni ci na obe stra ne, po te åe krv,
raz le go še se ja u ci, je dan ka pe tan do bi noÿ u vrat. Pro zo ri
po pu ca še od ka me wa i ci ga la ko je su spo qa ba ca li ko mu ni sti
iz re zer ve. Raz le te se krom pir po po du ba ra ke, pre vr nu se kazan
sa vre lom vo dom i ošu ri dvo jicu ko ji se be hu gu šali po
po du. Ået ni ci, in stink tom zver ke uhva ãe ne u stu pi cu, pru ÿi -
še sna ÿan ot por i, naj po sle, od bi še na pad.
Ne maå ki le ka ri su na red na tri da na vi da li ra ne Cr no -
gor ci ma, ne mo gav ši åu dom da se na åu de: i jed ni ma i dru gi ma
ÿi vot vi si o kon cu, jev ti ni ji, ta ko re ãi, od lu le du va na, a
opet se me ðu sob no ko qu. Åu di li su se „do ma ãi ni" jer Ne mac
kad mr zi — mr zi s raz logom, a Sr bin mr zi du šom — iz pu kog
za do voq stva. Po sle uåe sta lih su ko ba ko mu ni sta i pri pad ni ka
Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni, Nem ci ma do ja di še i jed ni i
dru gi, te odvo ji še bo dqi ka vom ÿi com ko mu ni ste i Je vre je u
„lo gor D" — lo gor u lo go ru. Ta ko dra ma po de le do bi ob liå je
gro te ske.
Po ået kom ma ja 1941. go di ne pro ne še se gla si ne u lo go ru
da ãe svi ofi ci ri bi ti pu šte ni ku ãa ma iz u zev pi lo ta, jer su
97

oni je dini kri vi za puå od 27. marta. Tih su da na svi pre korno
gle dali na avi jatiåare i po malo ih ÿa lili što ne idu do -
movima. Po tom se pronese glas da ku ãi idu re zervni ofi ciri,
a da ak tiv ni ka dar osta je u za ro bqe ni štvu. Sle de ãa vest je
bila da u rop stvu ostaju sa mo vi ši ofi ciri, a da ni ÿi pu tuju.
Usle di še de se ti ne gla si na ko je, ma ka ko bi le ne ve ro vat ne,
uno si še var qi vu na du u sr ca iz be zu mqe nih qu di. Folk sdoj -
åe ri iz Voj vo di ne, ko ji su ra di li za Ab ver, po ka za še da dobro
po zna ju svo je do ju åe ra šwe kom ši je — wi ho vo zlo se me
smut we na la zi lo je plod no tle u lo go ra škim du ša ma: po åe še
po de le ve ãe ne go ika da pre.
U dva na vrata, na sa mom po åetku rop stva i sre dinom ju na
1944. go di ne, do la zi li su ofi ci ri Srp skog do bro vo qaå kog
kor pu sa da po pi šu ofi ci re ko ji ÿe le da im se pri dru ÿe, a
po ået kom 1942. go di ne i Ne di ãe va vla da pre ko ne maå kih vojnih
vla sti tra ÿi la je do bro voq ce za bor bu pro tiv ko mu ni sta.
Pri li kom pr ve po se te lo go ru tri ofi ci ra u no vim unifor
ma ma i iz glan ca nim åi zma ma, sto je ãi sa spoq ne stra ne
ÿi ce, pri åa li su sa ti ma o srp stvu, pra vo sla vqu i otax bi ni
ko ja va pi je za po moã svo jih naj bo qih si no va, naj po sle, i o vekov
nom pri ja teq stvu ne maå kog i srp skog na ro da ko je ih ve ÿe
naj åvr šãim spo na ma. Na po men pri ja teq stva sa Tre ãim Rajhom,
lo go ra ši po åe še da zvi ÿde, vi åu i pqu ju po go vor ni ci -
ma. Ovi se od ma ko še ne ko li ko ko ra ka i na sta vi še svo ju be se -
du, ne oba zi ru ãi se na ur la we i skan di ra we. Na po slet ku zaðo
še ne maå ki stra ÿa ri me ðu po stro je ne lo go ra še i za ve do še
red kun da ci ma i co ku la ma.
Ipak, na kra ju se upi sa oko tri sto tine ofi cira u Qo tiãe
ve do bro voq ce sprem ne da se sta ve pod ne maå ku ko man du.
Mnogi su mislili da se na ovaj na åin do åepaju ku ãe i slo bode,
pa kad stig nu u Sr biju, pra vo u pla ninu, kod Dra ÿe o åi joj
su bor bi stal no sti zali gla sovi, ali od po sla ne bi ni šta —
ceo po du hvat pro pa de zbog bli skog za vr šet ka ra ta i ne maå kog
sloma ko ji se veã na zirao.
U vre me naj cr we oku pa ci je, dok je na rod u otax bi ni teško
stra dao, u lo go ru su se raz buk ta va le sva ðe oko di le me: ko
je kriv za pro past Kra qe vi ne? Ko mu ni sti su svu od go vor nost
pre ba ci va li na ge ne ra le, ge ne ra li na po li ti åa re, a po li ti -
åa ri se be hu veã pre ba ci li avi o nom na si gur no. „Cr ve ni"
brzo po stigoše ciq, jer tih je da na bi lo sa svim normalno da
re zer vni ofi cir ne bri ja ne bra de pro ðe po red se dog ge ne ra la
bez ka pe i voj niåkog po zdrava. Kada je kra jem maja 1942. godine
iz Nir nberga u Osna brik sti glo oko hi qadu ofi cira, a me ðu
wi ma i bli zu sto dva de set ge ne ra la, ne su gla si ce i po de le dosti
go še usi ja we.
98

Pro ces
Kako je ko do pao po druma, pr vi dan ni je ni sti zao da raz -
mi šqa o hra ni. Op hr van cr nim slut wa ma sva ko je mi slio samo
na svo ju po ro di cu. Gla do va we je bi lo naj ma wi pro blem, jer
ništa ta ko do bro ne moÿe da po tisne jednu muku kao druga,
još ve ãa mu ka. Me ðutim, veã su tradan po åe da nam za vija sto -
mak. Po ne ko be še sa åu vao u xe pu ko ri cu hle ba ili ko ma diã
si ra, pa, po de liv ši sa osta li ma, na sta vi da po sti. Dru gi,
opet, kri šom po jede sam, pa i on produÿi sa gla dovawem.
Tek nam tre ãi dan ba ci še kroz ka pak ne ko li ko hle bo va.
Nastade vi ka, gurawe i sva ða, je dan hleb pade u vo du i opo gani
se, dru gi Qu ba Str šqen strpa u ne dra, pa ga stadoše vu ãi
i uda rati dok mu ga ne ote še, treãi hleb raskomadasmo u vazduhu.
Åo vek, kada je sit i ob uåen, zgra ÿava se nad svakim
pro sta klu kom, gla dan i bos po sta je go ri od sva ke zve ri.
Ti hlebovi nam behu sve što stavismo u usta dok nas ne
iz ve do še pred na rod ni sud, a ta mo sa zna do smo od mla ðah nog
„su di je", sa or de nom na gru di ma, da „ni smo za slu ÿi li ni toliko,
veã da sa na ma tre ba po krat kom po stupku jer zbog nas
umi ru od gla di de ca po gra do vi ma i bo le sni ci po bol ni -
cama".
— Pa, maj ku mu we govu, ni smo ni mi to liko bez dušni,
ali ne ma mo gos'n su di ja — za gra ja smo u glas.
— Kuš, maj ku vam ku laå ku! — drek nu go lo bra di su di ja,
pro ÿdi ru ãi nas du bo kim pla vim oåi ma pu nim mr ÿwe.
— Ot kud u ta ko mla dom åo ve ku to li ka mr ÿwa? — za pi tah
šapatom La zara, dok je se deo po red me ne u pr vom redu pre pune
sud ni ce, a on sa mo od mah nu gla vom i sle ÿe ra me ni ma.
— Beda je to, moj brate, beda ko ja stvara gnev — veli La -
zar. — Znam ja ka ko jad i sirotiwa tru ju du šu. Taj ti je ne -
sreã nik po la ÿi vo ta gla do vao i sr ce mu je pre pla vi la srx ba,
pa ni šta vi še ne vi di od we. Gla dan je prav de i kr vi i ne
mo ÿe je se na si titi ni ka da — ša pu ãe La zar, a sud ni ca vri
od bu ka åa ko ji „spon ta no", u ho ru, ur la ju i ne go du ju, tra ÿe ãi
smrt za ku la ke i na rod ne ne pri ja te qe.
Kad nam od re za še ka zne, po tr pa še nas u lan dro ve re i
vra ti še u po drum ko ji, u me ðu vre me nu, be še do po la is pra -
ÿwen. Po se da smo umor ni i glad ni u pr qa vu vo du i po to nu smo
u cr ne mi sli. Sva ko je bri nuo za po rodicu i ku ãu i ni kome
nije bi lo do pri åe, ali, kad åo vek raz govara o ne sreãi ko ju je
prebrodio, lak ša mu je mu ka u ko joj se tre nutno gu ši. Pri pove
dao je pod na red nik La zar Osto jiã o Ne maå koj, o za ro bqe ni -
štvu i pat wama kroz koje be še ta mo pro šao.
99

Go li ru åak
Naj ve ãa glad mo ri la je lo go ra še na sa mom po ået ku ropstva,
pa sve do no vembra 1941. godine ka da su po åele da pri -
sti ÿu pr ve po šiq ke od ku ãe, a ka sni je i pa ke ti Cr ve nog krsta
iz Ÿe neve. Još teÿe raz dobqe na stupilo je pred kraj ra ta,
u pro le ãe 1944. go di ne, ka da par ti za ni po åe še ma sov no da napa
da ju ne maå ke gar ni zo ne i kon vo je. Od mah pre sta de da pristi
ÿe po moã Cr ve nog kr sta, a ne du go za tim i dra go ce ne pošiqke
od ku ãe.
Ne maå ki stra ÿa ri su vo le li da tr gu ju sa lo go ra ši ma, ali
ni su pri ma li lo gor ske mar ke ko je su va ÿi le sa mo u ÿi ca ma,
veã su is kqu åi vo pre fe ri ra li sta ru, do bru tram pu. Da va li su
za pa klo ame riå kih ci ga re ta de set ÿi le ta, za dva pa kla špil
karata, a za tri — ceo hleb. Dva ame riåka sa puna vredela su
je dan hleb, a ku ti ja in stant ka fe pet hle bo va. Åo ko la da, konzerve
kor net-bifa i mle ko u pra hu do nosili su åak i do zvolu
za iz lazak u grad. U do ba naj veãe gla di ce ne su vrtoglavo ra -
sle, te su naj bo qe ofi cir ske åi zme ili naj no vi ji švaj car ski
sat mo gli da se tram pe za sve ga ne ko li ko hle bo va. Koc ka ri bi
za dve ku ti je du va na na ba vqa li špi lo ve ka ra ta i po tom igrali
u ci ga re te, hra nu, lo gor ske mar ke ili u di na re ko ji vi še
nisu va ÿili åak ni u Sr biji. Bi lo je va ÿno sa mo da se igra.
Kad bi pro koc ka li ceo pa ket, on da bi gla do va li, mo qa ka li i
krali hra nu od drugih. Sve je bi lo na pro daju: hra na, ode ãa,
obu ãa, ras po red na lak šu rad nu oba ve zu ko ji se obez be ði vao u
do slu hu sa ko man dom lo go ra, za tim ra ki ja, ci ga re te, im pro vi -
zo va ni ra dio-apa ra ti, vi ta min ske ta ble te, ra zne kwi ge i åaso
pi si, olov ke i pa pir za pi sa we, mi ni ja tur ne ša hov ske garni
tu re… Cr na ber za je funk ci o ni sa la bes pre kor no, spa ja ju ãi
svo jim le pqi vim pip ci ma mu åi te qe sa mu åe ni ci ma.
U pro le ãe 1944. go di ne, gla do va li su ofi ci ri Kra qe vi ne
Ju go sla vi je za jed no sa ne sreã nim Ru si ma, ko ji su pa ti li od
pr vog da na rop stva, jer, kao ne pri zna ta voj na si la, ni su imali
pra vo na po moã Cr ve nog kr sta. Po vre me no su ne maå ki
stra ÿa ri do vo di li ru ske za ro bqe ni ke na ku pa we u srp ski deo
lo go ra. Ÿi vi ko stu ri bi iz be zu mqe no pro mi ca li u ko lo ni,
tu po zu re ãi is pred se be. Glad ko ja od åo ve ka na åi ni pra znu
qu štu ru pod se ãa la je u sva kom tre nu na bli zi nu ti he smr ti.
Srp skim ofi ci ri ma je bi lo te ško da gle da ju po ni ÿe nu
slo ven sku bra ãu, pa su im, ri zi ku ju ãi ka znu, do tu ra li po ne ku
kon zer vu ili sko re li, ba ja ti hleb. Ru si su plaå nim gla som zahva
qi va li i od la zi li da qe, vu ku ãi one mo ãa le, na te åe ne no ge.
Pod na red nik La zar Osto jiã je za vre me se zon skih ra do va
u po qu åe sto odlazio u selo na ispomoã. Tu je sretao iz glad-
100

ne le, bo le sne ru ske voj ni ke ko ji su bi li naj broj ni ji me ðu logo
ra ši ma. Gle dao je kroz su ze ka ko od gla di iz be zu mqe ni Ru si
je du si ro vu stoå nu re pu, jed nom pri li kom åak i ka ko is ko pa -
va ju kow sku le ši nu sa bu wi šta, oti ma ju ãi se za cr vqi vo meso.
Dok je po smatrao ne kad po nosne ruske muÿike ka ko se guraju
i tu ku oko smrdqive cr kotine, La zar je video dno, vi deo
je po raz åo veka ko ji se više ni kad ne moÿe pre tvoriti u po -
be du.
Lo go ra ši ko ji su ra di li kod se qa ka kao kuã na po slu ga —
„Ha us di e ner" naj lakše su podnosili glad jer kod gazda se uvek
po ne što mo glo na ãi na tr pe zi. Nem ci su ce ni li po šte we i
mar qi vost, pa bi br zo za vo le li vred ne srp ske te ÿa ke. Ko je
hteo da po mogne imao je do voqno da je de. Ofi ciri ko ji ni su
mo gli da iz la ze van lo gor skih ÿi ca mo ra li su da se za do vo qe
oskud nim lo gor skim me ni jem. Za do ru åak: dva de set gra ma groznog
mar ga ri na i ka ši ka ve štaå kog me da ili mar me la de od
me la se, po ne kad ko ma diã smr dqi ve kow ske kr va vi ce iz konzer
ve ili par åen ce po snog si ra, za jed no sa ne za sla ðe nom tankom
ka fom; za ru åak: åor ba od tra va, re pe i po nekog krom pira
upr qa nog pe skom i pe ti na bu ða vog hle ba od cr nog bra šna i
stru go ti ne; ve åe ra uglav nom ni je bi la pred vi ðe na.
Naj te ÿe je bi lo oko re lim pu ša åi ma. Oni su po sled wi
za lo gaj tram pi li za po ne ku za o sta lu ci ga re tu, po tom bi je sekli
ÿi le tom na dvo je ili na tro je i pu ši li uvla åe ãi po ÿud no
dim, dok je ÿar do gorevao i pr qio im pr ste.
Nem ci su bri ÿqi vo po što va li Ÿe nev sku kon ven ci ju u
kojoj ni je ni šta pi salo o gla di, ali za to je ste o oba veznim
pla ta ma za rat ne za ro bqe ni ke. Ne maå ki Rajh je u svo joj bo le -
snoj pe dant no sti ured no is pla ãi vao su ÿwi ma za ra du u lo gor -
skim bo no vi ma: su mu od pe de se tak raj hsma ra ka, pret hod no umawenu
za iz nos ko ji se od bijao na ime stanarine i is hrane. Za
te lo gor ske mar ke ku po va li su za ro bqe ni ci u kan ti ni sa pun,
ÿi le te ili po ne ku kon zer vu. Oni ko ji su ima li po ro di ce,
sla li su bed nu cr ka vi cu svo ji ma u Sr bi ju, gde su ih oku pa cij -
ske vla sti pre tva ra le u Ne di ãe ve di na re. Ko mu ni sti pre te -
ÿno ni su ima li ni kog svog u Ju goslaviji, pa su no vac sla li
ile gal ci ma u Be o grad — za re vo lu ci ju.
Ÿe nev ska kon ven ci ja je ga ran to va la slo bo du pre pi ske sa
rod bi nom kod ku ãe. Za ro bqe ni ci su ima li pra vo da pi šu dve
do pi sni ce i jed no pi smo me seå no. Pe dant no od štam pa ni obrasci
za do pi si va we bi li su po de qe ni na dva jed na ka de la. Na
jednoj stra ni su pi sali lo goraši, a na dru goj stra ni je ot pisi
va la rod bi na iz Ju go sla vi je.
O ve li koj gla di ni ko ni je pi sao. Cen zo ri — folk sdoj åe -
ri mu åi li su se da de ši fru ju sit na, ka li graf ski pi sa na slo-
101

va jer se sva ko tru dio da na malom pa piru na piše što više
reåi — kao da se ima lo o åe mu pi sati. Za pravo svi su la gali,
pišuãi da im je do bro i da ãe br zo ku ãi, pa su on da åi tali
povratne la ÿi od rod bine: ka ko je i kod wih sve u naj boqem
redu i da se ne bri nu. Isti na je bi la da su svi brinuli, zna -
juãi da naj miliji ne go vore isti nu, ali opet ni ko ni je pro puštao
pri liku da na piše po koju reå i ta ko olak ša sa mome se -
bi. Ma lo broj ni sreã ni ci ko ji ni su ima li ni ko ga u otax bi ni,
pi sa li su pri ja te qi ma, ku mo vi ma i ro ða ci ma po dru gim lo go -
rima, tek da sa nekim razmene po koju reå.
Upo tre ba åo ve ka
Qudi u po drumu be hu se svi kli na glo bu i te ror. Po ratni
zu lu mi do ðo še kao pri rod ni na sta vak rat nih oti ma åi na.
Nem ci, Bu ga ri, ået ni ci, par ti za ni, pa, opet, ne ki dru gi åetnici
ko ji re koše da ne maju ve ze sa onim pr vim, po tom qo tiãev
ci, ne di ãev ci, na kra ju, opet ko mu ni sti — dru go ni su ni
radili osim što su nas ha rali i glo bili. Ra zne voj ske, mnoge
bez ime na i ozna ke, od neše zla to i no vac, odeãu, obuãu i
hra nu…
Ået ni ci su no si li bez ve li ke ras pra ve i ube ði va wa jer
„narod je stoka" ka ko mi re åe je dan od wih, dok je is probavao
mo je no ve co ku le, „na rod je mar va ko ja gle da svo ju ko rist dok
mi kr vavimo ga ãe za otax binu". Šta da ka ÿeš pred ova kvim
ar gu men tom, po seb no ako je pot kre pqen ka mom za po ja som.
Ima u sva kom zli kov cu i zr no åo veå no sti: kroz pet na est
dana do ðe hra mquãi isti taj „ju nak" sa co kulama u ruci. Ve li:
„Evo ti, bra te, tvoja obu ãa i pra štaj, ako Bo ga znaš! Nisam
od mak'o ni iza pr vog šu mar ka, a po tre fi me od ne kud za lu ta li
kuršum pra vo u pe tu — kroz tvo ju co kulu. Dve ne deqe sam le -
ÿao u po steqi kod nekog seqaka i ka ko stadoh na noge, do ðoh
ovamo da ti vra tim tvoje." Ja ga gledam — bosonog, a sre dina
marta, sneg još ni je okop nio. Ve lim mu: „Ne ka, brate, tebi su
potrebnije ne go me ni. Ja sam kod svoje ku ãe, a pred to bom je
dalek put", a on ni da åuje, baci one co kule, pa od magli bosonog
niz ko si nu, osvr ãu ãi se upla še no.
Ko mu ni sti su ve šti je oti ma li. Do ðu le po, kul tur no se
po zdra ve, ka ÿu: „Do bar dan, do ma ãi ne, ta kva i ta kva stvar,
po šte no je da po mog neš oslo bo di laå ku bor bu, na te be je red",
pa po kupe sve što im treba, go spodski, bez vike i dre ke, na -
pi šu pri zna ni cu, pa, do vi ðe wa, vi di mo se u sle de ãoj ofanzi
vi. Pu na mi fi o ka pri zna ni ca i po tvr da.
102

Bugari sto ka kao i mi: pa le, pro sipaju i lo me što ne mo -
gu da po nesu, a Nemci go spoda, sve po pro pisu i pro tokolu,
uto va ra ju na ka mi o ne i od mah po pi su ju, ali te bi opet sve jed no
kako te pqaå kaju kad ostaneš bez iåe ga.
Oti ma åi na ko ja na stu pi u slo bo di pre va zi ðe sve rat ne
re kvi zi ci je. Sad se pqaå ka lo za kon ski, bez bo ja zni i us te za -
wa. Pred rat ni ne rad nik i go qo, na po li åar i nad ni åar ko ga
niko ni je hteo da naj mi, po stade od jednom „vsjeh i vsja". Sad
je on vlast, pred wim drh ti do juåerašwi ga zda i mo li za mi -
lost, a on ni da åuje: „za kon je za kon", pa razrezuje oba vezu ne -
mi li ce.
Iz gra da se na vu klo go lo bra de stu den ta ri je i pro pa lih
šegrta ko ji po ceo dan sede u hla du go stionice i igraju ta -
bliã i do mine. Tek, s vremena na vreme, lewo usta nu i proteg
nu se, ba civ ši du gaå ki, pre zri vi po gled na se o sku be du i
pr qav šti nu. Oni su tu po di rek ti vi, na za dat ku, åe ka ju unapre
ðe we, sti pen di ju za ško lo va we u Ru si ji ili ne ki po lo ÿaj
u gra du. Ni su to li ko opa sni kao se o ski ak ti vi sti, ali opa sno
je wi ho vo ve li ko ne zna we i tvr do gla vost. Od re de ve ãu oba ve zu
u vu ni ne go što je teška i sa ma ov ca, pa, kad mu to ka ÿeš, a
on se uvre di, mi sli spr da se ge xovan s wim i eto ti mu ke.
Posle mu po nos ne da da is pravi grešku.
Na te ra ju ga zdu da ore ne rad ni ku i len åu gi, ka ÿu, ne sme
da osta ne ne u zo ra na wi va, jer rad niå ka kla sa gla du je po gra dovima.
Ceo dan oreš o svom tro šku, a vo lovi da lip saju. Naj -
posle, ni ko ti ni šta ne pla ti, sve na po åek. Onaj le wivac
plan du je, ka ÿe, ne ma s åim da ra di, opqaå ka li ga, iz go re lo mu
u ra tu, a ni je ni kad ni šta ni imao, ceo ÿi vot pro veo u bir -
tiji. Ko je umeo da se sna ðe još je ne kako i pre ÿivqavao.
Kom ši ja La zar i ja sa kri smo ne što ku ku ru za u ka cu, pod su ve
kru ške. Kad su do la zi li iz Na rod nog od bo ra da pre gle da ju
ima li u po drumu još hra ne, bu šili one kru ške, al' ni šta
ne na ðo še. Je dan za gri ze su vu voã ku, pa je ga dqi vo is pqu nu,
veli: ki selo mu i gor ko. Mi slim se ja: navik'o si se ti na
Unrine pa kete, pa ti sad sve se qaåko bqu tavo i pro sto.
Priåao mi je La zar u mraku po druma o du go sa wanoj slo -
bo di, ta mo u Ne maå koj, ali i o pr vim raz o åa re wi ma ko ja je
do ÿi veo po sle oslo bo ðe wa.
Cr ve na ko wi ca
U glu vo do ba no ãi, 6. de cembra 1944. godine, usnule lo gora
še pro bu di pro dor ni pi sak si re na za uz bu nu, po tom za pra -
šta pro tiv a vi on ska ar ti qe ri ja, i, naj zad, gru nu ne ko li ko de-
103

to na ci ja u ne po sred noj bli zi ni. Ba ra ke se za qu qa še kao da su
na vo di, me tal ni kre ve ti na sprat se za wi ha še i po pa da še,
gwe åe ãi po spa ne qu de. Is pre vr ta še se po li ce, åi vi lu ci i
sto lo vi, po le te še uvis šu ška i per je iz sla ma ri ca, po pu ca -
še sta kla na pro zo ri ma…
Jedna za drugom, za åu se åitav niz eks plozija, sve bliÿe
i bli ÿe, dok bombe ne po åeše da gruvaju po sa mim ba rakama.
Ne ko li ko spa va o ni ca se od mah za pa li. Pro tiv a vi on ska ar ti -
qerija osu paq bu sa svih stra na, za grmi iz ce vi svih ka libara.
Lo gor je svetleo kao da je zo ra. Za åuše se prvi ja uci ra weni
ka. Za pa qe na gre da u La za re voj spa va o ni ci pa de sa pla fo na
i pre pre åi iz laz iz ba ra ke. Qu di u pa niå nom stra hu na gr nu -
še da se pro vlaåe is pod buk tiwe, pr qeãi ko su i li ce. Je dan
mu åe nik, sav u pla me nu, is tr åa na po qe i pa de de se tak ko ra ka
da qe, gr åe ãi se i cvi le ãi u sa mrt nom rop cu. Za smr de qud sko
me so.
Dru ga gre da ko ja pa de u hod nik spa va o ni ce, pri kqe šti i
smr ska La za re vu de snu no gu. Upla še ni qu di su tr åa li pre ma
izlazu ga zeãi je dan pre ko dru gog. Ko god bi pao — osta jao je da
le ÿi pod no ga ma ras po ma mqe ne ru qe. Ne ko li ko lo go ra ša padoše
pre ko La zara svom te ÿinom. U jed nom trenu za åu se lomqa
va sa kro va ko ji je go reo, stro po šta se ta va ni ca i La za ru
pade mrak na oåi. Osvestio se tek uju tro u lo gorskoj ambulanti,
na bol niå kom kre ve tu sa no gom umo ta nom u de be le, kr va ve
za vo je.
Ka sni je su mu pri åa li ka ko ga je uåi teq Ve se lin Je vre mo -
viã iz neo na le ði ma iz spa va o ni ce ko ja se ru ši la. Drug iz
de tiw stva sta vio je gla vu u tor bu i, utr åav ši u za pa qe nu bara
ku, spa sao pod na red ni ka Osto ji ãa si gur ne smr ti. Ne ko li ko
ne de qa ka sni je, ka da La zar sta de po pr vi put na no ge, po te åe
krv iz po dla ni ca dvo ji ce ze mqa ka ko ji svo je pri ja teq stvo tako
za pe åa ti še po bra tim stvom.
Kad pro ðe pr vi ta las sa ve zniå kih bom bar de ra, ne maå ki
stra ÿa ri iza ðo še iz bun ke ra i po pe še se na vi so ke ku le —
osma traå ni ce. Upa li še ve li ke re flek to re i po åe še da pretra
ÿu ju te ren. Ta mo gde je bi la raz va qe na ÿi ca, na sum ce su
pu ca li iz te ških mi tra qe za, upo zo ra va ju ãi za ro bqe ni ke da
lo gor ski za ko ni još uvek va ÿe.
Bol ni åa ri za ðo še me ðu raz va qe ne ba ra ke. Mno gi ma vi še
ni je bi lo po mo ãi. De se tak ugqe ni sa nih le še va ni ko vi še
ni je mo gao da pre po zna. Pre ko sto ti nu mr tvih i isto to li ko
ra we nih, šest iz go re lih ba ra ka i pro mr zli, pre pla še ni qudi
ko ji su tu ma ra li kroz hlad nu de cem bar sku tmi nu åi ni li su
gro znu sli ku lo go ra Osna brik u pr voj no ãi sa ve zniå kog bom-
104

ar do va wa. Ipak, su ÿwi ma je sr ce go re lo to pli nom — slo bo -
da je bi la tu, na ko rak od sna.
Tri na est da na ka sni je, na sam Ni koq dan, u ba ra ke upa do -
še ne maå ki stra ÿa ri sa psi ma. Is te ra še lo go ra še na po qe,
na le di nu, na re div ši im da po ne su sa mo naj nu ÿni je stva ri,
po tom do te ra še ko mu ni ste i Je vre je iz lo go ra „D", po stro ji -
še su ÿwe u re do ve, pro åi ta še krat ko sa op šte we i na re di še
po kret.
Ko lo na je hi tro ga zi la pre ma ÿe le zniå koj sta ni ci gde su
sprem ni za tran sport åe ka li ve li ki, stoå ni va go ni. Is pred
sta niå ne zgra de za ro bqe ni ci ma sta vi še te ške bu ka gi je na ruke
i no ge. Po tri de se tak lo go ra ša ugu ra še u po lo vi nu va go na,
pre gra ðe nu bo dqi ka vom ÿi com, dok dru gu po lo vi nu za u ze nemaå
ki stra ÿar sa ot ko åe nim šmaj se rom. Za åu se pi sak lo ko -
mo ti ve i kom po zi ci ja la ga no kre nu. Lo go ra ši ko ji su bi li
bli ÿe vi so kom pro zor åe tu sa bo dqi ka vom ÿi com pro pi wa li
su se na pr ste ne bi li vi deli gde ih vo ze.
Kom po zi ci ja se va qa la da ni ma na se ver, pre de li ma Vestfa
li je, cen tral ne Ne maå ke i Pru ske. Da wu bi voz sta jao na
ne kom spo red nom ko lo se ku, pro pu šta ju ãi kom po zi ci je sa municijom
i oruÿ jem ko ji su hi tali na jug, u susret ame riåkoj
i ru skoj pret hod ni ci. Po pre pu nim sta niå nim pe ro ni ma, u
oåi ma pre pla še ne de ce i ÿe na, na smrk nu tim åe li ma sta raca,
vi de lo se da sa ve zni ci ni su da le ko. Tek po ne kad, u ti hoj
no ãi, za åuo bi se da le ki od jek avi on ske gr mqa vi ne ili potmu
la je ka de to na ci ja. Åi ni lo se da kom po zi ci ja iz mi åe tek
za dla ku ame riå kim tru pa ma, od la ÿu ãi ta ko do la zak slo bo de u
ne do gled. Ne gde oko Ber li na sa ve zniå ki avi o ni za su še voz
bom ba ma. Ne ko li ko va go na se za pa li, de se tak qu di po gi be…
Åe tvr tog da na truc ka wa kom po zi ci ja se za u sta vi u me stu
Bar ken bri ge, u Po me ra ni ji. Ne maå ki stra ÿa ri otvo ri še furgo
ne i is te ra še lo go ra še na po qe. Po stro ji še ih u ko lo ne i
po ve do še kroz na se qe. Me sto je iz gle da lo sa bla sno. Åi ni lo
se kao da tu ni ko ne ÿi vi. Uli ce pot puno pu ste, na pro zorima
na vu åe ne te ške za ve se, du ãa ni za man da qe ni re šet ka ma…
Oseãala se bli zina fron ta. Sve je li åilo na ku ãu u ko joj ni ko
ne pri åa o po kojniku, ali je on tu, iza pr vih vra ta.
Pro šav ši kroz pu sto na se qe, za ro bqe ni ci se za u sta vi -
še pred lo gorom „Oflag 65". Qu de od mah sa teraše u bo dqika
ve ÿi ce, po no vo na sta pre tres, za du ÿi va we, pot pi si va we…
Åi ni lo se kao da lo go ra ši iz no va pro ÿi vqa va ju pr ve da ne
rop stva. Za ro bqe ni ke iz Osna bri ka iz me ša še sa su ÿwi ma iz
Nir nber ga, Stri ja, Ha mel bur ga, Štras bur ga… Pre ko dve hiqa
de i šest sto ti na srp skih ofi ci ra i sto ti nak pod o fi ci ra
åe ka lo je da se da le ki po tmu li tu taw ru ske ar mi je pre tvo ri u
105

po be do no sni po kliå cr ve ne ko wi ce. Ali, slo bo da je bi la još
da le ko. Ne maå ka pe ša di ja se be še uko pa la na va ÿnom sa o braãaj
nom åvo ri štu Šnaj de mi le i front se pre se lio na dru gu
stra nu. Su ÿwi pa do še u te šku de pre si ju.
Na Sa vin dan, to kom po po dnev nog zbo ra, pro åi ta še sa op -
šte we o daq wem po kre tu. Lo go ra ši se spa ko va še i ra nom zorom
kre nu še na za pad, po raz lo ka nim po qa na ma i ora ni ca ma
ko je be hu pre kri ve ne du bo kim sne gom i smr znu tim le še vi ma.
Pu te vi ma se ni je mo glo kre ta ti zbog ne pre gled nih ko lo na izbe
gli ca i ra we ni ka. Jed na grupa od oko šest sto ti na lo go ra -
ša osta de u ÿi ca ma si mu li ra ju ãi bo lest. Nem ci su se is po -
ået ka de ra li i pre ti li stre qa wem, ali ubr zo od u sta še. Bi lo
je svima ja sno da je kraj blizu.
Qu di su vu kli sa so bom za ve ÿqa je, ku ti je i san du ke sa
svim onim sit ni ca ma ko je sa ku pi še pret hod ne åe ti ri go di ne.
Pa da li su one mo ãa li pod te škim te re tom ba ga ÿa, pa se opet
di za li i na sta vqa li, glad ni i umor ni, mu åe ni ne iz ve sno šãu
i stra hom za go li ÿi vot. Od po åetka ra ta smrt nikada ni je
bi la bli ÿa.
Po sle ce log da na pe ša åe wa, pred ve åe, ko lo na uðe u lo gor
Gros born kod se la Re de ric. Odav de be hu od ve de ni poq ski logo
ra ši u ne po zna tom prav cu. Tra go vi ko ji osta do še iza wih
go vo ri li su o ve li koj ÿur bi: do po la po je de na por ci ja pa su qa,
po lu pra zan åaj nik iz kog se još pu ši lo, na br zi nu na pi sa no
pi smo rod bi ni, ne gde u Ga li ci ji, ne za teg nu ta, to pla po ste qi -
na, is pre tu ra ne sla ma ri ce… Dok su ra spre ma li stva ri i izuva
li mo kru obu ãu, su ÿwi su åi ta li po ru ke po zi do vi ma, ispi
sa ne kri vim, br zim ru ko pi som. Qu de po di ðe je za: „Šta ako
su Po qake od veli na streqawe? On da ãe su tra i nas…"
Su tra dan uju tro, u stro ju pa de ko man da: spre mi ti se za
po kret! Lo go ra ši se us ko me ša še, po ne ko gla sno za ku ka. Mnogi,
po u åe ni pret hod nim is ku stvi ma, po åe še da se pre tva ra ju
da su bo le sni. Nem ci sta do še kun da ci ma da is te ru ju za ro bqeni
ke na po qa nu. Naj po sle, oko pet sto ti na naj u por ni jih ostado
še u Gros bor nu. Wi ma ne maå ki ko man dant lo go ra obe ãa
sko ra šwu vi zi tu ka zne ne eks pe di ci je.
Pod na red nik La zar Osto jiã od lu åi da osta ne u lo gor skim
ÿi ca ma, glu me ãi gro zni cu. Po bra tim Ve se lin se po zdra vi sa
wim i na pu sti lo gor za jed no sa raz bi je nim ne maå kim tru pa ma
u ko jima se vi še ni je zna lo ni za ka kvu ko mandu. Uåi teq Je -
vre mo viã, pred rat ni ra di kal i ogor åe ni pro tiv nik ko mu ni -
stiå ke par ti je, ni je ÿe leo da do åe ka cr ve no ar mej ce u ÿi ca ma.
Na ra stan ku, dva po bra ti ma se iz qu bi še, slu te ãi da se vi še
ni kad ne ãe vi de ti.
106

Åim osva nu zo ra, po be go še i po sled we ne maå ke stra ÿe sa
vi so kih ku la oko lo go ra Gros born. Tek tad na stu pi ra su lo.
Lo go ra ši se us ko me ša še, ne ki su hte li da se sa mi or ga ni zu ju
i po ðu u su sret Ru si ma sa par zar ða lih re vol ve ra i ba jo ne ta,
drugi su bi li za to da se osta ne u ÿi cama jer je još po stojala
opa snost od raz bi je nih ne maå kih je di ni ca ko je su se, pred nale
ti ma sa ve zniå kih ten ko va, po vla åi le po red sa mog lo go ra.
Naj po sle, ne ko me pa de na pa met da is pi še na be lom åar ša fu
„TI FUS" i da obe si nat pis na ula znoj ka piji lo gora. Nem ci
ko ji su se uÿur ba no po vla åi li, za o bi la zi li su lo gor ske ÿi ce
u ši ro kom lu ku.
Ne ki Šãe pa no viã za me ni svo je ode lo sa SS-ov cem ko ji je
beÿao po red lo gora, daqe na se ver. Nemac se veã be še oslo -
bo dio oruÿ ja i do ku me na ta i sad ni je ÿa lio su vo zla to sa mo
da bi se pre svu kao u spa so no sne drow ke, jer cr ve no ar mej ci
ni su ima li vre me na za su ðe we. Ka sni je, kad dru gi lo go ra ši
upi ta še „tr gov ca" ka ko ãe do ka za ti Ru si ma da i on sam ni je
pri pad nik SS-a, Šãe pa no viã br ÿe-bo qe za pa li cr nu unifor
mu, ostav ši da se smr za va na red nih ne ko li ko da na u dugim
ga ãa ma i ko šu qi, sa du ka ti ma za po ja som.
Kad po gi be Pe tar Jan ko viã iz Pa ra ãi na od za lu ta log metka,
ja vi še se tro ji ca do bro vo qa ca, sprem nih da kre nu u susret
ru skim tru pa ma i za mo le ih za po šte du od gra na ti ra wa,
ali bom be su i da qe ne mi li ce pa da le po ba ra ka ma. Re ša va la
se sudbina ce log sveta i ko ga je bila bri ga za par sto tina
pre pla še nih, iz glad ne lih lo go ra ša.
U zo ru, 5. fe bru a ra poq ska ¢¡ ar mi ja, for mi ra na u SSSR-u
od iz be glih Po qa ka, uda ri ÿe sto ko po ne maå kim po lo ÿa ji ma
oko lo go ra. Ba ra ke se za wi ha še kao pa u åi na na ve tru, pa de
ne ko li ko gra na ta me ðu spa va o ni ce, ge le ri po le te še na sve
stra ne, za pa li se eko nom ska zgra da. Po gi be de se tak qu di, a
me ðu wi ma i ne ko li ko lo go ra ša Po qa ka. Nem ci pru ÿi še
mlak ot por i naj po sle se po vu ko še, osta viv ši te ško na o ru -
ÿa we i sa ni tet ska vo zi la.
Oslo bo di o ci na ko wi ma, vi tla ju ãi du gim, kri vim sa bqa -
ma, ule te še kroz ši rom otvo re nu ka pi ju lo go ra. Su ÿwi po tr -
åa še ra ši re nih ru ku u su sret spa si o ci ma, ra du ju ãi se kao
ma la de ca. Odu še vqe we se pre tvo ri u pe smu i po kliå. Ali,
na jed nom, ko wa ni ci pro go vo ri še ne ra zu mqi vim je zi kom, nepo
ver qi vo vr te ãi gla va ma i okre ãu ãi ce vi oruÿ ja na lo go ra -
še. Svi se pre straviše: šta je to, ka kav je to jezik, nije ru -
ski? Po qa ci si ðo še sa ko wa, dr ÿe ãi se na od sto ja wu. Ko naå -
no ih gru pa poq skih lo go ra ša odo bro vo qi, ob ja šwa va ju ãi da
su ovo braãa Sr bi ko ji ni su hte li da se po vlaåe da qe sa Nemci
ma.
107

Od mah istu pi še ko mu ni sti sa zah te vom da im se po de li
oruÿ je jer ÿe le da se pri dru ÿe Cr ve noj ar mi ji. Poq ski oficir
im hladno od govori da od to ga ne ma ni šta jer su još na
pro ve ri. Do bro voq ci se, po ku we nih gla va, vra ti še u stroj.
Par sa ti ka sni je lo go ra ši se ko naå no po stro ji še u kolo
ne. Od mah pa de na red ba za po kret: pra vac Ja strov! Dva de set
åe ti ri ki lo me tra umor ni i glad ni qu di pe ša åi li su po dubokom
sne gu, mnogi bo si i sla bo ob uåeni, ali ni ko se ni je
ÿalio. Po pr vi put od po åetka ra ta na zirao se kraj svim muka
ma i pat wa ma.
Na red ne dve ne de qe u Ja stro vu oslo bo ðe ni ci su ra di li
te ške fi ziå ke po slo ve na uto va ru i is to va ru ÿe le zniå kih vago
na, na ko pa wu ro vo va i utvr ði va wu po lo ÿa ja, sve vre me
oslu šku ju ãi po tmu lu je ku ÿe sto kih bor bi. Hra ne je bi lo ma lo,
pa su iz glad ne li qu di kra li tru li, gwe ca vi krom pir iz ma ga -
ci na i kla li od be gle, mr ša ve svi we ko je su kr va vih gu bi ca
ki da le smr znu te le še ve na po qa na ma oko gra da.
U jed nom tre nut ku ne maå ke je di ni ce, kon cen tri sa ne u Šnajde
mi leu, pro bi še obruå i kre nu še na za pad, po red Ja stro va.
U sr ca se po novo uvuåe zeb wa. Grad je bio slabo brawen, moglo
se svakog trenutka de siti da Nemci uðu u we ga jer su lo gora
ši bi li i da qe ne na o ru ÿa ni. U ÿur bi, Nem ci pro ðo še
van gra da. Ni wi ma ni je vi še bi lo do bor be.
Po sle dve du ge ne de qe ne iz ve sno sti, 20. fe bru a ra, u zo ru,
srpski ofi ciri po ðoše pe ške za Fla tov. Na pu tu, le vo i de -
sno od raz lo ka nog dru ma, pru ÿa li su se stra viå ni pri zo ri:
mr tvi ne maå ki voj ni ci na sla ga ni na go mi le, po put ce pa ni ca.
Lo go ra še pro ðe je za: sud bi na se su ro vo po i gra la sa do ju åe rašwim
xe la ti ma. Oni ko ji ma se veã odav no be hu ras pa le co ku -
le iza ðo še iz stro ja i, pre me ãu ãi uko åe ne, smr znu te le še ve,
sta do še da tra ÿe åi zme za se be. Na sta de vi ka i do zi va we. Jedni
su dru gi ma ba ca li obu ãu, raz me wu ju ãi ve ãi broj za ma wi i
psu ju ãi uko åe ne mr tva ce sa åi jih no gu su se te ško ski da le åizme.
Naj po sle, kad se ko lo na sa svim ras pr ši, poq ski sprovod
ni ci za pu ca še uvis. Qu di se na jed nom uãu ta še i po gnu tih
gla va na sta vi še da ko ra åa ju u stro ju da qe, u su mrak.
Dva da na su tra ja la pre ga wa wa sa poq skom ko man dom u
Fla to vu, dok su bes po sle ni srp ski ofi ci ri ba za li po gra du,
ubi ja ju ãi vre me. Dru gog da na pred ve åe gra diã za su še bom be.
Ko naå no, 22. fe bru a ra qu di se ukr ca še u šest te ret nih va go -
na. Voz kre nu spo red nim pru ga ma raz ru še ne Evro pe, ku pe ãi
us put iz broj nih lo go ra za ro bqe ni ke svih na ci ja i sva ki åas
za staj ku ju ãi da bi pro pu stio kr ca te ru ske kom po zi ci je sa loko
mo ti va ma na ko ji ma je le pr šao kru pan nat pis: „NA BER-
LIN". Qu di su usta ja li, pro pi wa li se na pr ste, ba ca li ka pe
108

uvis, po zdra vqa ju ãi Ru se ko ji su hi ta li da do kraj åe Tre ãi
Rajh.
Po ne kad je kom po zi ci ja sa ti ma sta ja la na spo red nom kolo
se ku, za bo ra vqe na od svih, pa bi on da, na ra dost za bri nu tih
qu di, na glo kre ta la i, is pu šta ju ãi pro dor ni pi sak, pre la zi -
la sto ti ne ki lo me ta ra bez za u sta vqa wa. De ša va lo se, pak, da
za ceo dan voz pre ðe je dva tridesetak ki lometara i tad bi qu -
di se de li smrk nu ti i ner vo zni. Na ne kim sta ni ca ma oslo bo -
ðe ni ci su iz la zi li iz va go na i ukr ca va li se u dru ge kom po zi -
ci je, te gle ãi svoj bed ni pr tqag. Mno gi ne iz dr ÿa še te ÿak
put i osta do še za u vek da le ÿe u plit kim gro bo vi ma ra su tim
po ru skim ste pa ma ma i mo åva ra ma.
U na red nih me sec da na oslo bo ðe ni ofi ci ri i pod o fi -
ci ri pro pu to va še raz va qe nim pru ga ma ce lu is toå nu Evro pu
pre ko Bid go šãa, Lo ða, Ra do ma, De bli na, Lu bli na, gde su tri
da na åe ka li da se voz pre ba ci na ru ski, ši ro ki ko lo sek, potom
pre ko Ko ve la, Dub na, La vo va, Åer no vi ca, gde su qu di istr
åa va li na sta ni ca ma i qu bi li so vjet sku ze mqu, za tim kroz
Ru mu ni ju, pre ko Ma re še štia, gde se 10. mar ta voz po no vo
pre ba cio na obiå ni ko lo sek, pre ko Plo e štia, Pi te štia, Krajo
ve, Turn-Se ve ri na, Or ša ve, da bi, ko naå no, 19. mar ta osvanu
li u Te mi šva ru.
Su tra dan, me sec da na po sle po kre ta iz Po me ra ni je na dale
kom se ve ru, voz uðe u vr šaå ku ÿe le zniå ku sta ni cu, do åe kan
uz vi ci ma i mu zi kom sa raz gla sa. Oko šest sto ti na kra qev skih
oficira pro vedoše par da na u Vršcu, a onda 22. marta pre -
ðo še na bu ja li Du nav pre ko sme de rev ske ske le i ukr ca še se na
voz ko ji ih do ve ze na be o grad sku ÿe le zniå ku sta ni cu. Duÿ cele
Ne ma wi ne uli ce, na Sla vi ji i da qe, kroz dru ge bu le va re,
de se ti ne hi qa da qu di su ve se lo kli ca li Ti tu, Sta qi nu i Komu
ni stiå koj par ti ji Ju go sla vi je.
Po sle ne pro spa va ne no ãi i na red na dva da na vo ÿwe ruskim
ka mi o ni ma, voj nim xi po vi ma i kow skim za pre ga ma, Lazar
se ko naå no na ðe u rod nom se lu. Pre ko ra åiv ši kuã ni prag
po sle åe ti ri go di ne iz bi va wa, on za ko ra åi u sa svim nov i
ne po znat svet.
Su pru ga obo le la na ÿiv ci ma, ti ha i po vu åe na u se be, odgo
va ra la je na pi ta wa škr to i ne si gur no. Kao da je iz no va
upoznavao ÿe nu sa kojom be še u braku pet godina, a sa ko jom
pro ve de sve ga jed nu go di nu za jed niå kog ÿi vo ta. Se dam da na je
ona ãu ta la, ne po ka zu ju ãi ni ra dost ni raz o åa re we mu ÿe vqevim
povratkom, sedam da na je on pio, ÿa leãi što se ÿiv vratio
ku ãi, da bi se iz nenada, osmog da na iz ÿe ne pro valio
spa so no sni plaå.
109

Sta ri otac be še umro od ti fu sa dru ge go di ne oku pa ci je
i to mu saopštiše tek sad, jer nisu ÿe leli da ga uznemiravaju
u pi smima ko ja su sla li u Ne maåku. Mla ðeg si novca stre -
qaše Nem ci za jedno sa stricem kod kog je sta novao u Kragujevcu
dok je uåio za nat. Ni grob im se nije znao. Je dino se po -
gr bqe na maj ka ob ra do va si nu, iz qu biv ši ga kroz su ze, ali se
po sle ne kog vre me na vra ti na svo je me sto kraj za ma gqe nog prozora,
gde je pro vodila po ceo dan, za gledana u da qinu.
Sin Pe tar ko ji se ro dio tri me se ca po sle La za re vog odla
ska u rop stvo, vi dev ši po pr vi put ne po zna tog åo ve ka, beÿao
je i krio se od La zara, ne do zvoqavajuãi da mu se ovaj
pri bli ÿi. Na red nih me sec da na La zar je tu ma rao po ima wu,
po pra vqa ju ãi ta ra be i po ja te ko je be hu pro pa le, åi ste ãi bu na -
re i upo znavajuãi se sa si nom ko ji ga opre zno pri maše u svoj
deå ji svet, ne spre man na ve li ke lo mo ve i pre o kre te. Ÿe na se
po ste pe no opo ra vqa la i me ðu su pru ÿni ci ma se sta do še premo
šãa va ti du bo ke pro va li je åe tvo ro go di šwe raz dvo je no sti.
Ali, ka ko jed na ne vo qa be še sa vla da na, ta ko iz ra wa še dru ga,
još ve ãa.
Na sta do še go di ne ve li ke gla di i sva ko ja ke be de. Za re ða -
še ko mu ni stiå ke oti ma åi ne pod pa ro lom „pri nud nog ot ku -
pa". Naj po sle, po åe še La za ra da te ra ju da uðe u ze mqo rad niå -
ku za drugu i da po kloni dr ÿavi ze mqu. Ka da ovaj to od luåno
od bi, is te rav ši dvo ji cu se o skih ak ti vi sta iz ku ãe, no va vlast
ga uhap si zbog ne izmirenog duga i ote ra u za tvor.
Te sta ment
Åe tvr te no ãi za to åe ni štva u po dru mu cr kve nog do ma ostade
nas sve ga pe to ri ca: tri se qa ka iz su sed nog se la ko ji ni su
imali oda kle da pla te i La zar i ja ko ji ni smo hte li da na miri
mo dug. Osta li, vi dev ši da je ða vo od neo ša lu, sa ku pi še
na br zi nu du go va ni ot kup, po zajm qu ju ãi ÿi to i ku pu ju ãi sto ku
od pre pro da va ca po vi so kim ce na ma.
Sedeli smo u hlad noj vo di, zgr åeni od stu deni i gla di,
utonuli u tu robne mi sli. Strah i tu ga be hu odagnali od nas
sva ku ÿe qu za raz go vo rom u sa bla sno pra znom po dru mu ko ji je
od zva wao na sva ku iz go vo re nu reå.
Dok su se pr vi sun åe vi zra ci pro bi ja li kroz re šet ke musa
vog pro zor åe ta i, is cr ta va ju ãi sve tlo sne kva dra te, bol no
za sle pqi va li umor ne ze ni ce svi kle na po drum sku ta mu, nakrat
ko uto nuh u san, pri dru ÿiv ši se tro ji ci se qa ka ko ji su,
pri bi je ni je dan uz dru gog, zdu šno hr ka li.
110

Vele uåe ni qu di da u minut sna mo ÿe da stane ceo ÿi vot,
pa i vi še od to ga jer vreme na istom geografskom prostoru
ume kat kad ne jed na ko da pro ti åe za raz li åi te sve to ve. Prislo
wen le ði ma na me mqi vi, kli za vi zid, ni sam spa vao du ÿe
od jed nog mi nuta u ko jem se pred sklo pqenim oåi ma raz vio
kao na dla nu ceo ÿi vot, uro wen u bez graniåna pro stranstva
qud skog tra ja wa sa sta vqe na od bed nih od pa da ka vre me na, sve
dok me du bo ki san ni je pre va rio i te lo, iz gu biv ši rav no te -
ÿu, ne moã no klo nu lo u pr qa vu vo du.
Tren bu ðe wa, iza zvan pqu skom le de ne vo de ko ja je pro di -
rala pod košuqu, u no zdrve i ši rom otvo rena usta, u mag nove
wu ne do sa wa ne bu duã no sti, do ne se mi je zi vi ko šmar ja ve:
ogle da ju ãi se u ze len ka stoj vo di ko ja je sve tlu ca la, la ga no se
mre ška ju ãi po sle mog pa da, vi sio je La zar Osto jiã obe šen o
ka iš na re šet ka ma pro zor åe ta oku pa nog u sve tlo sti.
111

DE JAN ILIÃ
112
WIT HO UT A SO UND
U PO KRE TU
Jer ono što je vaqalo, bilo je
u po me ra wu, ni ka da ne osta ti
na jed nom me stu. Oåi su se ši rile,
tra ÿe ãi pla ni ne, obla ke, po qa
za gle da we. Pri åa lo se o od la sku,
o to me ka ko je ta mo uvek bo qe,
izvan vi dika, s one strane sli ke,
u beskraj, gde je pa dala
ze mqa.
I du go je po tra ja lo, she was the
yo ung ame ri can, bi ti u po kretu, suza,
ka pqi ca, åe sti ca ne åe ga, bi lo šta.
I uvek bi se åu la mu zika, sot to vo ce,
me lo di ja na åi joj su pod lo zi
na še go di ne ra sle.
Sa mo ta ko, ni smo bi li sa mi,
samo ta ko je tvo ja ko sa
bi la pru ga, dr vo red na ne bu.
NA DO MAK
Mislio sam, mo glo je i
dru ga åi je bi ti, rav ni ca što se
pred ve åe po vla åi la u ta mu, za tvo re ni
lo ka li, vr to vi što su po sta ja li

ne pro boj ni zid od hlad no ãe
i ãu tali, jer go sti
veã spa va ju u svo jim kre ve ti ma,
za ce men ti ra ni. Mi slio sam
igli ca bo ra, upam ãe na i za u sta vqe na
na ve tru, mo gla bi bi ti do voqna
za je dan bo ra vak, za
jed no ova kvo do ba, igli ca bo ra
ili trun zemqe,
ka men åiã za pao u ci pe lu. Vre me
se u beskraj ote zalo, u preletu ptica,
puc ke ta wu gra na, u sme ni
ho tel skih obro ka, i ni je bi lo la ko
osta vi ti sve i po åe ti
is po ået ka, oti ãi u ÿi vot ko ji
je sva kako åe kao ne gde, na ne koj
oba li, ne ta ko da le ko,
mo ÿda baš na do mak va zdu ha
ko ji smo sku pa udi sa li.
WIT HO UT A SO UND
Davno, ka da sam pr vi put kro åio
na stra nu ze mqu. Grad, dovoqno ve lik,
ni ova mo ni ta mo, ni ka da ne åi je
ima we, na sa moj gra ni ci, ostr vo-grad,
saznao sam tek ka snije, od drugih,
u školi.
Bio sam u po trazi za mu zikom, tra ÿio
ono što vo lim, što je veã bi lo u meni,
ali se, uz bur ka no, pre li va lo, da va lo
sna gu mo jim ko ra ci ma.
Ne po znat je zik, uli ce kr ca te vo zi li ma
åi je sam mar ke je dva pre po zna vao,
åinili su za bavni park, baš tu,
na as fal tu, iz me ðu sve tlih zgra da,
pre pun le pih mo guã no sti, iga ra,
dok sam se go to vo upla šen pri bli ÿa vao
pro dav ni ci plo åa.
113

114
DVO RI ŠTE
Na iz la sku, na plat na ram pa,
i od mah za tim, otva rao se svet,
re gi o nal ni put, po br di ma ra su ta
sta da ova ca, tu i ta mo, po ne ka spu ta na
krava. Pas je le ÿao u travi, vi delo se
i ne ko li ko ko sa åa. Bu ko liå ke sce ne,
neko je pre da mnom li stao
se ãa wa dru gih qu di, mr tva ca,
sli kov ni cu iz ni ÿih raz re da osnov ne
ško le.
Vozio sam po lako, oprezno kao po gro bqu.
Bio sam krenuo da obiðem se osko
ima we ko je je le ti ma bi lo pre ri ja
mog detiwstva.
Gledao sam to dvo rište
kao in di jan sko se lo u pla me nu.

KARL JO A HIM KLA SEN
PLA TO NO VE VR LI NE U RI MU
OGLE DI
Bilo da åo vek uðe u ne ku got sku cr kvu ili u ba roknu bi -
bli o te ku, bi lo da po sma tra sred wo ve kov ni ilu mi ni ra ni ruko
pis ili ku ti ju od slo no va åe, sva ka ko je ve ro vat no da ãe ta ko
na ãi pred sta ve åe ti ri glav ne vr li ne: mu drost, pra viå nost,
ume re nost i hra brost. Ka ÿem åe ti ri, ali bi tre balo da do dam
da se po ne kad one po ja vqu ju po je di naå no, po ne kad uz wih idu
još tri, wi ho ve hri šãan ske se stre, ta ko re ãi: ve ra, mi lo sr ðe
i na da, i ta grupa wih se dam åe sto je u kontrastu sa se dam
glavnih ma na ili smrtnih gre hova. Ia ko bi mo ÿda bi lo za nimqi
vi je da go vo ri mo o ovim po sled wim, ja na me ra vam da se u
ovom ra du ba vim vr li na ma, ia ko ne wi ho vom ulo gom u sredwem
ve ku (premda je to fa scinantna te ma). Ov de ÿe lim da vidi
mo ne ke ra ni je fa ze wi ho ve isto ri je. Jer, ia ko su one svojstve
ne hri šãa ni ma ko ji ma i du gu ju svo je ime, po što ih je sveti
Am bro zi je pr vi na zvao vir tu tes car di na les, one su, ta koreãi,
pa gan skog po re kla.
Zapravo je ne moguãe da se taåno utvrdi gde su na stale,
ali se ne mo ÿe po reãi da se pr vi put ja vqaju u Pla tonovim
delima i da ih je upra vo Pla ton u zna åajnoj me ri ko ristio u
svo jim di ja lo zi ma.
Po sle kra ãeg pre gle da me sta kod Pla to na na ko ji ma on
po mi we åe ti ri vr li ne, po ku ša ãu da ob ra dim sle de ãa pi ta wa:
a) Ko ja je bi la ulo ga ovih vr li na u he le ni stiå koj fi lo zo -
fi ji?
b) Koja je bi la wi hova ulo ga u rim skim spi sima o fi lozo
fi ji i re to ri ci?
v) Da li se one po javquju i dru gde u rim skoj kwi ÿevnosti
ili umet no sti?
U ne kim ra nim Pla to no vim di ja lo zi ma, u Pro ta go ri, Euti
de mu i Me no nu, sre ãemo gru pu od åetiri vr line, ali se one
115

uvek po ja vqu ju s ne ko li ko dru gih. U Faj do nu se åe tiri po ÿeqne
vrline na laze za jedno (i nijedna druga uz wih) po pr vi
put, u od lom ku ko ji nas po seb no za ni ma iz vi še raz lo ga. Tu
se, na i me, na gla ša va me ðu za vi snost ove åe ti ri oso bi ne i isti
åe ulo ga phro ne sis (raz bo ri tost) i na go ve šta va da su to vrli
ne fi lo zo fa, sa vr še nog åo ve ka.
Iz ovo ga, ipak, ne tre ba da se za kquåi da je Platon ti me,
jed nom za svag da, po sta vio åe ti ri uga o na ka me na, ta ko re ãi,
svog etiå kog si ste ma, åe ti ri sa stav na ka me na åo ve ko vog pravog
is pu we wa. Jer, pri kra ju svog iz la ga wa o be smrt no sti duše
So krat ka ÿe: „Ra di to ga, dakle, ne tre ba za svoju du šu da
se bo ji onaj koji je u ce lom svome ÿi votu… ukrasio svoju du šu
ne ukrasom ko ji je woj tuð nego ukrasom ko ji woj naroåito
pri pa da: tre zve no šãu, i pra ved no šãu, i hra bro šãu, i slo bo -
dom, i istinom; ta ko on oåe kuje svoj po lazak u Had." (pre vod
M. N. Ðu riã) — ka talog pet osobina sa sasvim no vim aspekti
ma s ko ji ma ni smo ra ni je ra åu na li.
Ipak, one åe tiri oso bine ko je smo sre li u Faj do nu, po -
novo se ja vqaju i u Go zbi, u Dr ÿa vi i u Za ko ni ma, na na åin
kao da su to za jedniåki stan dardi ko jima se me ri qud ska are te.
U Dr ÿa vi, ove åe tiri vr line kao da se vi še pri bliÿava
ju sta tu su pri hva ãe nog ka no na — ia ko to ni je kon zi stent no
kroz ceo di jalog, jer se u Treãoj kwi zi, na pri mer, ja vqa razli
åi ta li sta vr li na.
Ali ka snije, po sle osnivawa dru goga grada, kad se u Åe -
tvrtoj kwi zi po novo pi tawe po stavqa, gde je pravda a gde neprav
da, So krat za po åi we svo ja da qa is pi ti va wa uz pret po -
stavku da je grad, ako je pra vilno or ganizovan, istinski i sa -
vršeno do bar. Kad su se svi s tim sloÿili, So krat za kquåuje:
„Jasno, on da je on mu dar i hrabar i ume ren i praviåan", kao
da su ova åe ti ri, i sa mo ova åe ti ri bes pri ziv no, je di ni konsti
tu tiv ni ele men ti do bra.
Ia ko Pla ton oåe ku je da fi lo zof po se du je vi še od ove
åe ti ri na ve de ne oso bi ne, ka ko je oåi gled no iz Še ste i Sed me
kwi ge Dr ÿa ve, i ma da on ni kad ni je raz vio strikt nu ter mino
lo gi ju ni ti po ka zao kon zi stent nost iz ra za u svo jim di ja lo -
zi ma, po no vo upu ãu je na te tra du vr li na i ne ko li ko me sta u
Za ko ni ma.
Ta ko, raz li ku ju ãi raz li åi te vr ste ra to va i od go va ra ju ãih
vr sta rat ni ka, Ati wa nin na gla ša va åi we ni cu da je onaj ko ji
se bori u graðanskom ra tu boqi od nekoga ko se bo ri u spoqnom
ra tu, „sko ro ono li ko bo qi ko li ko su pra viå nost i umerenost
i mu drost, ka da se spoje sa hra brošãu, boqe ne go hra -
brost sa ma". Dok ovo mo ÿe iz gle da ti kao obiå na ilu stra ci ja,
sle de ãe od re ðe we pla ãe ni ka za sni va se na åe tvo ro stru koj po-
116

de li vr li ne: „dr zak, ne pra ve dan, na si lan i bez do brog ra zu -
ma". Kad ma lo da qe Ati wa nin poå ne da raz ma tra raz li åi te
vr ste do bra ko ja tre ba za ko ni da obez be de za gra ða ne, on pr vo
spo mi we ma wa do bra, zdra vqe, le po tu, sna gu, bo gat stvo, uz ona
koja zo ve „boÿanskim", od kojih je na pr vom me stu mu drost, na
dru gom ume re no sta we du še, za tim pra viå nost i naj zad hrabrost;
ta ko Ati wa nin ne sa mo što na gla ša va wi ho vu me ðu za -
visnost, ne go im da je i vr lo odreðen red.
U po sled woj kwi zi Za ko na, kad je veã za konodavstvo efek -
tiv no za vr še no, Klej ni ja i Ati wa nin raz mi šqa ju o åu va ri ma
ko ji tre ba da ga ran tu ju kon ti nu i tet za ko na. Vra ãa ju ãi se na
svo je po ået ne raz lo ge i pret po stav ke, Klej ni ja kon sta tu je da je
vr li na, re kli smo, u ne ku ru ku åe tvo ro stru ka, da je „no us (ka -
ko se ov de zo ve: um) vo ða svih wih, a na we ga sve dru go i na -
ro åi to one tri oso bi ne tre ba da gle da ju". U da qoj ras pra vi se
po no vo veã do bro po zna te åe ti ri vr li ne na vo de po i me niå no
kao ono što je najveãe „za ono ga ko ji ve ruje da vrlinom nadmašuje
sve druge" i kao ono u åemu se sa drÿe sve åe tiri, a to
oprav da va za što se zo vu jed nim ime nom.
Kao za kqu åak, mo ÿe mo re ãi sle de ãe:
1) Platon po smatra ove åetiri oso bine ne samo kao ne ke
de lo ve vr li ne, veã kao åe ti ri su štin ske kon sti tu en te vr li ne
(i wi hove su protnosti kao kod ma na) i ko risti ih kao osno vu
za da qu spe ku la ci ju.
2) Kad da je ra znim sa go vor ni ci ma da ras pra vqa ju o vr li -
ni, Pla ton ih åe sto pu šta da na bra ja ju dru ge aspek te vr li ne,
ne kad vi še od åe ti ri, ne ka da ma we, ne kad ne ke dru ge kom bina
ci je sa åe ti ri, i ne sa mo u we go vim ra ni jim di ja lo zi ma,
veã i u Za ko ni ma.
3) Pla ton ove åe ti ri po sma tra kao su štin ske de lo ve vrli
ne i ko ri sti ih u svo joj spe ku la tiv noj kon struk ci ji ide al -
ne dr ÿave i u ve zi sa svo jom psi hologijom, ali se za pravo ni
on ni kad u pot pu no sti ne iz ja šwa va o va lid no sti ove gru pe.
Ako gle da mo da qu isto ri ju gru pe vr li na vi di mo da se ona
kre ãe ta ko re ãi cik-cak li ni jom. Ona je Ari sto te lu od liå no
po zna ta, ka ko po ka zu je vi še na vo da; ali on u svo jim etiå kim
spi si ma, bu du ãi da je po sve ãen ÿi vot nim re al no sti ma, raz vi -
ja mno go ve ãu ra zno vr snost vr li na. Je di no u Po li ti ci on jednom
spo mi we vr li ne, i to ka rak te ri stiå no u kon tek stu gde
kon stru i še svo ju ide al nu dr ÿa vu.
Dok epi ku rej ci po ka zu ju ma lo in te re so va wa za ovu Pla to -
novu gru pu, iz gleda da su je sto ici pri hvatili, ali ne bez mo -
di fi ka ci ja. Ov de ni je mo guã no da du ÿe di sku tu je mo o sto iå koj
eti ci. Do voq no je da ka ÿe mo da pre ma wi ho vom uåe wu åo vek
mo ÿe do sti ãi svo ju sre ãu kad su mu in he rent ne oso bi ne u pot-
117

pu no sti raz vi je ne (are te), naj veã ma lo gos, ra zum ko ji tre ba da
sve pri rod ne im pul se vo di do od go va ra ju ãih de la wa. Bi ti mudar
ta ko do kazuje da je ÿi vot istinski sreãan. Za sa mu vrlinu
se ka ÿe da je dis po zi ci ja i spo sob nost upra vqaå kog de la duše,
ili, pre, „sa mog ra zuma, kon zistentnog, åvr stog i bez kole
ba wa". Ta ko, ka ko ka ÿe Ki ke ron, „Ze non je sve vr li ne smestio
u ra zum". Ali, kao što eks plicitno tvr di Plu tarh, Ze -
non je sma trao da su one neo dvo ji ve, ali raz li åi te, do de qu juãi
sva koj od wih po seb no po qe, de fi ni šu ãi, na pri mer,
„raz bo ri tost kao pra viå nost, ka da se od no si na ne što što se
mo ra vra ti ti dru gi ma kao wi ho vo, kao ume re nost ka da se odnosi
na ne što što se mo ra iza brati ili iz beãi, kao hra brost
kada se od nosi na nešto što se mo ra iz drÿati". Ta ko je Ze -
non spre man da pri hva ti raz li åi te aspek te vr li ne, po sma tra -
ju ãi ih kao te sno po ve za ne de lo ve jed ne are te, ko ju on iden tifi
ku je sa phro ne sis (raz boritost), dok od osta le tri, sva ka
slu ÿi, ta ko re ãi, u okvi ru po seb nog po qa ak tiv no sti, ipak
sve do pri no se ãi za jed niå kom ci qu.
Hri sip, ta ko ðe, pri sta je na je din stvo vr li na i raz li ku je
raz li åi te aspek te; ali uz one åe ti ri pro tai are tai (pr ve vr line),
ka ko ih on zo ve, on do da je mno štvo pod re ðe nih, po seb nih
vr li na, pot po de la (hypo te tag me nai). On isto vre me no po sta vqa
pitawe da li su sve one stvarno ob lici zna wa. Ta ko je Pla tono
va gru pa is ko ri šãe na za kla si fi ka ci ju vr li na, ali se poka
za lo da joj je upo tre ba ogra ni åe na.
Od ka sni jih pred stav ni ka Stoe, Pa naj ti je, ÿe qan da se
pra ved no tre ti ra ju ÿi vot ne re al no sti, uvo di po de lu iz me ðu
te o rij skih i prak tiå nih vred no sti, a po ka zu ju ãi ma lo in te re -
sa za sto iå kog mu dra ca, pred nost da je tre zve no sti, a ne mu drosti,
pri åe mu iz gleda da an dre ia (hra brost) za me wu je sa me ga -
lopsychia, vi so ka osve šãe nost. Uzi ma ju ãi åo ve ka ona kav ka kav
je, te lo i du šu, on are te za me wu je zdra vqem i bo gat stvom i
sna gom. U ta kvoj sve tlo sti tre ba da åi ta mo we go vu de fi ni ci ju
za te los: „ÿi vot u skla du s im pulsima ko ji po tiåu iz pri rode".
Ka ko do la zi do iz bo ra ovih pri rod nih im pul sa po sta je
ja sno iz Ki ke ro no vog iz ve šta ja u pr voj kwi zi De of fi ci is. A. A.
Long u svo joj di vqe wa vred noj kwi zi o he le ni stiå koj fi lo -
zofi ji ka ÿe: „Ki ke ron, osla wa ju ãi se na Pa naj ti ja, iz vo di
glav ne vr li ne iz pri rod nih im pul sa." Pod jed na ko taå no bi
se mo glo re ãi da Ki ke ron (Pa naj ti je), ko ji se ši ro ko po u zda je
u is ku stvo i opa ÿa we, da je ta kvu se lek ci ju qud skih im pul sa i
kon stru i še wi hov raz voj na ta kav na åin da pri la go di po sto -
je ãi ka non åe ti ri vr li ne — što pro u zro ku je ne ke pro ble me,
naravno kad on treba da za jedno sta vi sa pi en tia i pru den tia
(mu drost, raz bo ri tost). I dok su ra ni ji sto i åa ri ga ran to va li
118

wihovo je dinstvo ta ko što su ih sve smatrali epi ste mai, Pa -
naj ti je po ku ša va da ob ja sni wi hov me ðu sob ni od nos opi su ju ãi
raz voj åo ve ka i, ta ko, spa ja ju ãi po no vo ono što je pri liå no
ve štaå ki bi lo raz dvo je no.
Ume sto da se upu šta mo u na ga ða we o Po sej do ni ju, drugom
grå kom sto i åa ru ko ji je imao ve li kog uti ca ja na Ri mqa ne,
iz gle da ko ri sni je da ba ci mo brz po gled na Se ne ku, rim skog
sto i åa ra. On je dva da je bio za in te re so van za te o rij ske klasifika
ci je i vi še se ba vio pro ble mi ma ko je ima ju stvar ni
qu di.
Ia ko go vo ri o ne ko li ko vr li na na vi še od jed nog me sta,
on in sistira ta koðe na to me da su one sve ne sa mo jed nake i
da me ðu wi ma vla da pri jateqstvo, ne go da su one i ne razdvojivo
po vezane i u odnosu jedna s drugom, da postoji kao podloga
za sve wih jed na je dinstvena vrlina, ona ko ja „du šu åi ni is -
prav nom i ne po ko le bqi vom". Po ne kad se, ipak, åo vek åu di da
on ne ma kva drigu u kra jiåku svo je sve sti, npr. kad raspravqa
ka kvo pro u åa va we li be ral nih ve šti na mo ÿe do pri ne ti da duša
po stig ne sa vr šen stvo (na bra ja ju ãi for ti tu do, fi des, tem peran
tia, hu ma ni tas i dru ge), po sebno on da ka da spo miwe tri od
uo bi åa je ne åe ti ri. A na ne ko li ko me sta ka non åe ti ri vr li ne
ne ko ri sti se sa mo uz gred no, ne go da ocr ta pra vu vr li nu. Po
to me vi di mo da je to pred sta vqa lo okvir sto iå ke fi lo zo fi je
da se pla to nov ska gru pa åe ti ri vr li ne pre ne se i pri hva ti
me ðu Ri mqa ni ma.
Do du še, i ne ko li ko åla no va Pla to no ve ško le, Aka de mi -
je, po ka zi va lo je lo jal nost pre ma svo me uåi te qu i we go vom
uåe wu. Ta ko An ti oh, u po ku ša ju da iz mi ri pla ton sko i sto iå -
ko uåe we u 1. veku pre nove ere, raz likuje vr line te la i vr line
du še, a kod posledwih — dve vrste, da rove pri rode (kao
što je sposobnost za uåewe i do bro pamãewe) i „voqne" vrli
ne ko je za pra vo za slu ÿu ju da se zo vu vr li na ma; on ni je za do -
vo qan raz bo ri to šãu, ume re no šãu, hra bro šãu i pra viå no šãu,
veã do daje i dru ge vrline te vrste, a ipak iz gleda da on insisti
ra na neo dvo ji voj po ve za no sti vr li na, ta ko da, kad o wi ma
ras pra vqa, on spo mi we sa mo åe ti ri, ko je su za we ga oåi gledno
naj va ÿni je.
Ipak, uåe we åla no va Aka de mi je i po seb no sto i åa ra ka ko
je sa ÿe to i pri ka za no u Ki ke ro no vim fi lo zof skim trak ta ti -
ma i ra dovima Se nekenim, a i ne kih dru gih (kao što su Muso
ni je, Epik tet, Mar ko Au re li je), ni je bi lo je di ni ka nal pomo
ãu ko ga su se Ri mqa ni upo zna li s Pla to no vom gru pom vrli
na. Po sto jao je još je dan, mo ÿda i uti caj ni ji po sred nik,
kwi ge o re to ri ci u ko ji ma sre ãe mo åe ti ri vr li ne, naj pre u
tzv. Rhe to ri ca ad He ren ni um na po åetku 1. veka pre no ve ere.
119

Tamo se to ja vqa u pravilima za sudske go vore, gde je „ciq"
(fi nis), „pred nost" (uti li tas) po deqena na dva aspek ta: „si gurnost"
(tu tum) i „åast" (ho ne stum), a kod ove po sledwe su åe -
ti ri vr li ne na ve de ne kao pod na slo vi; ovo na la zi svo je me sto
i u epi de ik tiå kom ÿan ru — na vo dim iz Rhe to ri ca ad He ren ni -
um: „Sle de ãe, ta ko, mo ÿe bi ti pred met po hva le: spoq ne okolno
sti, fi ziå ki atri bu ti, i kva li te ti ka rak te ra…" „Kva li te -
ti ka rak te ra po åi va ju na na šem pro su ði va wu i mi sli: mudrost,
pra viånost, hra brost, ume renost, i na onome što im je
su prot no…" Sliå ni pa su si po sto je i u Ki ke ro no vom spi su De
in ven ti o ne, wih tre ba na gla si ti zbog da qih po de la åe ti ri vrli
ne, ko je ot kri va ju sto iå ki uti caj i in te res au to ra za sa m
pred me t, ko ji uve li ko pre va zi la zi stvar ne po de le jed nog priruå
ni ka iz re to ri ke. Dru ge re fe ren ce se sre ãu u ka sni jim
Ki ke ro no vim ra do vi ma i kod Kvin ti li ja na.
Ov de tre ba is ta ãi da su kao deo re to riå kih pri ruå ni ka
glav ne vr li ne åi ni le deo pro gra ma vi šeg obra zo va wa. Ovaj se
faktor ne moÿe la ko pre ceniti, a ne uzi ma se dovoqno u ob -
zir kod ve ãi ne na uå ni ka, sve jed no da li se ba ve kwi ÿev nošãu,
isto ri jom, re li gi jom ili pra vom. Pro u åa va ju ãi de la iz
kwi ÿev no sti ili fi lo zo fi je mi tra ga mo za iz vo ri ma, ot kri -
va mo re fe ren ce i alu zi je na po je di naå ne au to re, ali su vi še
åe sto po ka zu je mo sklo nost da za bo ra vi mo šta su svi obra zo va -
wem sticali kao osnovno zna we i šta su svi znali, a da nisu
uvek bi li sve sni iz vo ra ili po re kla to ga zna wa. Sto ga bih
hteo da se za loÿim za to da uvek ima mo na umu da je re torika
bi la deo tre nin ga obra zo va nog åo ve ka, a ka non glav nih vr li na
bio je deo re to riå kih pri ruå ni ka.
Ova su raz ma tra wa od naj ve ãe va ÿno sti. Iz to ga, na i me,
sledi da je svako ko je mo gao da obezbedi vi še obra zovawe bio
upo znat sa Pla to no vom gru pom åe ti ri vr li ne, åak u Ri mu: poli
ti åa ri, be sed ni ci, advo ka ti, isto ri åa ri, fi lo zo fi, pesnici
i umetnici; a po stavqa se pitawe gde je to stvarno ko -
ri šãe no, a gde je, ipak, sve sno ig no ri sa no ili od ba ci va no.
Ja, oåi gledno, ne mo gu ov de pro ãi kroz ce lu rim sku kwi -
ÿev nost da bih ras pra vqao o mo gu ãim po ja va ma ove pla ton ske
grupe; u stvari, da bi se naåinio ade kvatan iz veštaj o prihva
ta wu ili od ba ci va wu, mo ra li bi smo ukqu åi ti i spo me ni -
ke, nat pi se, no vac itd. Ov de se mo ram za do vo qi ti time da
pri ka ÿem ma wi broj iza bra nih pri me ra, za ko je se na dam da
ãe se po ka za ti in struk tiv ni.
U po e zi ji, ka non se, iz gle da, ret ko po ja vqu je. Bi lo je poku
ša ja da se na ðu glav ne vr li ne, ka ko se po mi wu po hval no, u
pr ve åe ti ri tzv. Rim ske ode Ho ratijeve, ali je ovo uspe šno
od ba åe no. Dru gi su glav ne vr li ne ot kri li u oda ma 2, 10 (rec ti -
120

us vi ves) — ne ubedqivo — i u oda ma 4, 9, Odi Lo li ju, po hva li
ko ja, ka ko taå no is ti åe E. Fren kel, „zvu åi pri liå no iz ve -
šta åe no". Ja sno, Ho ra ti je ni je za in te re so van da pe va po hva lu
Lo li ju, i „oba vqa svoj de li kat ni za da tak" ta ko što pri be ga va
ka te go ri ja ma iz pri ruå ni ka. U svom ra du o Ti bu lu Han slik
go vo ri o pe sni ko vim glav nim vr li na ma (iu stus, pi us, fi dus, fa ci -
lis… te ne ro Amo ri); i dok to mo ÿe da ne bude pri hvaãeno kao
Pla to no va grupa, veã kao we na in te li gent na va ri ja ci ja, svaka
ko da ne ma oprav da wa da se on da go vo ri o raz li åi tim glavnim
vr li na ma De li ji nim. Ne sa mo što one ne ma ju stvar nu
potvrdu u tekstu; ka non vrlina ne za sluÿuje da se i daqe sma -
tra ka no nom kad sva ko pra vi svoj sop stve ni iz bor. Je di no
dru go upu ãi va we na ka non u rim skoj po e zi ji ko je ja znam mo ÿe
se na ãi u ta kvim en co mia kao, na pri mer, Kla u di ja no va po hva -
la Sti lihonovom kon zulatu. Ali åak i tu se sreãemo sa do puwe
nim ob li kom (iu sti tia, pa ti en tia, tem pe ri es, pru den tia, con stan -
tia: Pra viå nost, Str pqi vost, Ume re nost, Raz bo ri tost, Po sto -
ja nost — sve bo gi we, ka ko ih je ve ãi na iz da va åa shva ti la. Pored
to ga, ova en co mia ja sno spa da ju u pa ne gi riå ku tra di ci ju u
kojoj je ka non uvek bio ÿiv, i mogao je la ko da se odrÿava, jer
su pa ne gi ri åa ri ma we ogra ni åe ni ÿi vot nim re al no sti ma, a
vi še slo bod ni da sle de svo ju ima gi na ci ju ili za ko ne la ska wa.
Kad se okre ne mo po li tiå kim go vo ri ma, bu du ãi da se vrli
ne javqa ju u pra vi li ma za sud sko be sed ni štvo, ne sre ãe mo
kanon u we govom åi stom ob liku ni u po litiåkom ni u prav -
nom be sed ni štvu kod Ri mqa na, s ma lo va ÿnih iz u ze ta ka. U
ovom kon tek stu je uput no da ukrat ko po gle da mo ne ke li ste vrlina
ko je se ja vqaju u okol nostima ko je se me waju, jer u svakom
slu åa ju po je di naå na si tu a ci ja se sma tra i od go vor nom za izbor
ko ji je naåiwen.
Da ka ÿe mo druk åi je, u sva kom ovom slu åa ju po je di naå ni
in te res, po sma tran na po za di ni obez be ðe noj ka no nom åe ti ri
vr li ne, re flek tu je i ta ko da je kquå za po je di naå nu em fa zu na
koju upu ãuje go vornik ili pi sac o ko me se ra di.
U ce li ni gle da no, u rim skom be sed ni štvu po sto ji tenden
ci ja da se na vo de mno go du ÿe li ste vr li na. Kad Ki ke ron
nabraja za šta se za laÿu rimski senat, vi teški red i rim ski
na rod, u su prot no sti sa Ka ti li ni nim pri sta li ca ma, on za vr -
ša va re åi ma: „… i naj zad pra viå nost, ume re nost, hra brost,
raz bo ri tost, sve vr li ne, nad me ãu se s ne pra viå no šãu, eks tra -
va gan ci jom, ku ka viå lu kom, ne smo tre no šãu, svim ma na ma", ali
ovim åe ti ri ma pret ho de mno ge dru ge: skrom nost, ne vi nost,
åast, is prav nost, po sto ja nost, åe sti tost, uz dr ÿa va we. Šta vi -
še, i to je opet ka rak te ri stiå no, Ki ke ron ne pro ce wu je ov de
ne ku po je di naå nu liå nost, ne go da je op štu sli ku. Od dru gih
121

oj nih li sta, raz mo tri ãu ukrat ko ne ka me sta iz be se da Pro
Mu re na i Pro re ge De i o ta ro.
Bra ne ãi Mu re nu, Ki ke ron na sto ji da isme je Ka to na, najpre
ilu stru ju ãi po sle di ce ne kih sto iå kih pa ra dok sa pre no
što pre ðe na sle deãi stav: „Da je ne ka do bra sreãa, Ka tone,
te be sa tvo jim pri rod nim spo sob no sti ma od ve la do ta kvih
uåi te qa (kao što su sled be ni ci Pla to na i Ari sto te la, ra ni je
spomenuti), ti za ista ne bi bio bo qi ili hra briji ili ume -
re ni ji ili pra viå ni ji, jer bi to bi lo ne mo gu ãe." Sa svim je
oåi gled no da se Ki ke ron po zi va na ka non åe ti ri vr li ne (dobar,
hra bar, ume ren, pra vi åan); ali ni je ma we oåi gled no da
ne po sto ji ni jed no dru go me sto u svim Ki ke ro no vim be se da ma
u ko ji ma on di rekt ni je uvo di prin ci pe grå ke fi lo zo fi je. I
åak, ako je i bi la Ki keronova na mera da u po voqnom svetlu
pri ka ÿe Ka to no vo mo ral no po na ša we pri me wu ju ãi na we mu
ka non, taj slu åaj bi bio iz u ze tak ko ji po tvr ðu je pra vi lo, jer
ni ko dru gi ni je mo gao vi še po la ga ti pra va na po se do va we
kva li te ta iz ka no na ne go Ka ton.
Me ðu tim, ma lo ra ni je u ovoj be se di, gde se Ki ke ron direkt
ni je od no si pre ma Ka to no vim kva li te ti ma, on da je prednost
ne što druk åijoj li sti, kad ka ÿe: „jer je pri roda te be od -
re di la za åe sti tost, do sto jan stvo, ume re nost, ve li ko du šnost,
praviånost; u stva ri, ona te je na åinila da bu deš åo vek ve liki
i is taknut u svakoj vr lini (ho ne stas, gra vi tas, tem pe ran tia,
mag ni tu do ani mi, iu sti tia)". Dva od ovih aspekata na vedenih ov -
de od go va ra ju tra di ci o nal nom ka no nu (tem pe ran tia i iu sti tia), a
tre ãi, mag ni tu do ani mi, uveo je Pa najtije, ka ko je go re po kazano,
da tim za meni hra brost (for ti tu do). Ki ke ron iz o sta vqa mudrost,
ko joj su sto i åa ri pri pi si va li do sta po se ban po lo ÿaj, a
do da je ho ne stas i gra vi tas, åe sti tost i do sto jan stvo, ta ko do ka -
zu ju ãi da pre ma ne koj stvar noj liå no sti, åak i Ka to nu, ka non
mo ÿe da se mo di fi ku je do da ci ma. Bi lo bi pri ma mqi vo, narav
no, da se pret po sta vi da je Ki ke ron ov de do dao spe ci fiå -
ne rim ske cr te. Ali stva ri ni su sa svim ta ko jed no stav ne, jer
pre iz gleda da je on dodao ono što bi mo glo da bu de pri kladno
sa mom Ka tonu. Jer malo ra nije u tom istom govoru, ka da
po re di Ser vi ja Sul pi ki ja Ru fa (advo ka ta) i Mu re nu, Ki ke ron
pr vo do pu šta da „po sto je dve pro fe si je ko je mo gu iz di ãi åove
ka na naj vi ši ni vo u slu ÿbi, pr va je pr o fe si ja ge ne ra la, a
dru ga do brog go vor ni ka. Jer su za ovog po sled weg bla go slo vi
mi ra po tvr ðe ni, a za onog pr vog opa sno sti ra ta su spre åe ne.
Dru ge vr li ne, me ðu tim, u se bi sa dr ÿe mno go mo ãi: pra viå -
nost, åast, skrom nost, sa mo kon tro la, a svi qu di, Ser vi je,
znaju da si ti od liåan u svima wi ma." To mno go vi še iz gleda
122

kao „rim ski" ka non, s mestom da tim i za fi des i za pu dor. Ali
ne bi bi lo oprav dano da se to shva ti kao tra dicionalni rim -
ski ka non vr li na, jer on ne od go va ra ni vr li na ma pri pi sa -
nim mla ðem Ski pi o nu Afriå kom (ko je su na bro ja ne u we go vom
govoru br. 58), ni du goj li sti oso bina ko je je Kvint Kaj kilije
Metel na veo u po grebnom govoru za svog oca, gde ka ÿe: „On je
ÿe leo da bu de bo rac u pr vom re du, naj bo qi be sed nik, naj hra -
bri ji ge ne ral, da po slo ve vo di pod svo jim za po ved ni štvom,
da uÿi va naj ve ãe po što va we, da po se du je naj ve ãu mu drost, da
ga ra åu na ju kao naj ve ãeg se na to ra, da za ra di mno go nov ca na
is pra van na åin, da osta vi mno go de ce, i da bu de naj slav ni ji
åo vek u dr ÿa vi." A ni ono što Ki ke ron pri pi su je Sul pi ki ju
ne od go va ra taå no vr li na ma na ve de nim u Va ro no vim Me nip -
skim sa ti ra ma, ia ko se ov de po ja vqu ju pi e tas, fi des i pu dor (ili
pre wi ho ve su prot no sti: in pi e tas, per fi di ar, in pu den tia: po štova
we, lo jal nost, pri stoj nost; od su stvo po što va wa, iz da ja, bestid
nost).
Sle de ãi od lo mak iz Ki ke ro no vog go vo ra ko ji bih hteo
ukrat ko da raz mo trim je iz we go ve od bra ne kra qa De jo ta ra.
Po sle alu zi je na bez broj ne do bre oso bi ne kra qa, Ki ke ron odgovara
na op tuÿbe da je kraq u pijanstvu igrao nag na go zbi,
tvrdeãi da je ovaj kraq pri mer svih vrlina, „ali ni u åe mu
ni je to li ko od li åan i za ve ãe di vqe we ne go u svo joj tre zve no -
sti, ia ko znam da kra qe vi obiå no ne do bi ja ju po hva le ovim
iz ra zi ma. Da bu de na zvan tre zve na oso ba, za kra qa i ni je ne ka
po hva la. Hra brost, pra viå nost, ozbiq nost, do sto jan stvo, veli
ko du šnost, slo bo do um nost, qu ba znost, da re ÿqi vost, to su
oso bi ne ko je hva li mo kod jed nog kra qa; tre zve nost — kod liånosti."
Ovaj od lomak mi se åi ni da je vaÿan bar iz dva razloga.
Pr vo, to još jed nom po ka zu je ne do sta tak tra di ci o nal nog
ka no na, ko ji se mo ra do pu wa va ti da bi bio pri men qiv, u
ovom sluåaju åak da opiše je dan ide al; drugo, podseãa nas na
ogrom nu ko li åi nu spe ku la ci ja (i spi ska) o ide al nom kra qu i
sa vr še nom prin cu.
To je sa mo po se bi fa scinantan predmet ko ji ov de mo ram
iz o sta vi ti, ia ko mo ram da is tak nemdasetonemo ÿe ig no risa
ti kad se ba vi mo glav nim vr li na ma, ko je ima ju zna åaj nu ulogu
u ta kvoj spe ku la ci ji, po seb no ta mo gde po sto ji Pla to nov
uti caj, kao na pri mer u Ki ke ro no voj De re publica. Me ðu tim,
åak i tu na i la zi mo na mo di fi ka ci ju ka no na, i to s oåi gled -
nih raz loga. Kao što Ma krobije ka ÿe na po åetku svog ko menta
ra Ski pi o no vog sna: „Onaj prethodni (Pla ton) pra vio je
pla no ve o or ga ni za ci ji dr ÿa ve, a ovaj dru gi je opi si vao veã
po sto je ãu dr ÿa vu, pr vi je ras pra vqao o ide al noj dr ÿa vi, a
123

dru gi o vla sti ko ju su us po sta vi li we go vi pre ci." Ka da ma lo
da qe Ma kro bi je go vo ri o åi we ni ci da je „Ki ke ron, na sa mom
kraju svoga spisa … naglasio ko je je to me sto ku da mo raju oti -
ãi du še onih ko ji su slu ÿi li dr ÿa vi raz bo ri to, pra viå no,
hra bro i ume re no", on ne pre no si do slov no Ki ke ro no ve pogle
de, veã uno si glav ne vr li ne po svom, neo pla to nov skom viðe
wu. Kao po tvr du ovo me mo ÿe mo na ve sti po zi va we na Pla to -
na ko je ne posredno sle di iza to ga, i frag ment iz De re publica
ko ji je sa åu van kod Gri li ja (Gril li us), pre ma ko me Ki ke ron kaÿe
da „upra vqaå za jed ni ce tre ba da bu de åo vek sa vr še ne sposob
no sti i zna wa. Ta ko on mo ra bi ti mu dar, pra vi åan, umeren
i re åit da bi svoje naj dubqe mi sli mo gao raz jasniti
sprem nim sa op šte wem re åi ma, i ta ko kon tro li sa ti sta nov -
ni štvo." Ki ke ron, na rav no, raz u me va ÿnost spo sob no sti da
se do bro go vo ri, i sto ga on hra brost za me wu je re åi to šãu pre
no što ãe do da ti „zna we o za ko ni ma i grå koj kwi ÿev no sti".
Ume sto da qeg udu bqi va wa u de ta qe te spe ku la ci je o ideal
nom vla da ru ka ko je iz lo ÿe no u te o rij skim trak ta ti ma ili
pa ne gi ri ci ma, ja ãu se ra di je obra ti ti sve tu ak tu al ne po li ti -
ke i iz ve šta ji ma ko je o to me ima mo u isto ri o gra fi ji, gde nala
zi mo sku pi ne vr li na ide al nog im pe ra tor-a (u Ki ke ro no vom
go vo ru o Lex Ma ni lia) i prin cepsa (prin ceps) na zlat nom šti tu
koji je po klowen Av gustu. Ka ko su obe ove gru pe od po åe tiri
vrline, za åu ðewe je u kom su obi mu one bile for mulisane u
sve snom kon tra stu pre ma sta rom ka no nu, ili kao we go va svesna
mo di fi ka ci ja. U sva kom slu åa ju, raz ma tra ju ãi wi ho vo znaåe
we, in struk tiv no je da ih kon fron ti ra mo sa tra di ci o nal -
nim ka nonom, jer su i one ka rakteristike koje ostaju i one ka -
rak te ri sti ke ko je su pro me we ne in di ka tiv ne za ono što dobija
i za ono što gu bi na znaåaju, pa se ta ko sta ri ka non po -
ka zu je ko ri stan kao okvir ka rak te ri sti ka åak i ta mo, odi sta,
po seb no ta mo, gde vi še ni je pri hva ãen kao va ÿe ãi.
Ki ke ron, u svom go vo ru za Lex Ma ni lia ka ÿe: „Sma tram da
sa vr še ni ge ne ral mo ra po se do va ti åe ti ri atri bu ta: zna we o
ratnoj ve štini, spo sobnost, ugled i sre ãu." Da bi naåinio
te tra du, on do sta pro nic qi vo da je jed no me sto sa moj vr li ni
(vir tus), i dok osta le tri ilu struje sa ne koliko pri mera, ukqu -
åi va we vir tus pru ÿa mu mo guã nost da ukqu åi ne ko li ko pod ra -
zdela: „Jer prave oso bine za generala ni su one ko je se obiåno
uzi ma ju kao vr li ne, pre da nost du ÿno sti, hra brost u opa snosti,
ple me ni tost u ak ci ji, br zi na u iz vr še wu, mu drost u strategiji",
ne go i, a to se saopštava tek mnogo ka snije, „kod gene
ra la naj vi šeg i naj sa vr še ni jeg ti pa ne sme mo tra ÿi ti samo
voj ni ge nije. Jer ima mno go va ÿnih kva liteta ko ji to po dr-
124

ÿa va ju i idu s tim. Pr vo, ka kav je in te gri tet po tre ban ge ne ralu;
a on da, ka kva mu je sa mo kon tro la u sva kom po gle du; ko li ko
je do sto jan po ve re wa, ko li ka snis ho dqi vost; ka kva mu je pamet,
a ka kvo sr ce." Kao Platon, Ki keron bi ra gru pu od åetiri
vrline, ali åak i cr tajuãi ide al, on nalazi za shod no da do da
pod ra zde le i ad mi ni strae co mi te sque virtu tes, a u to me on ja sno
sle di sto iå ku prak su.
Dru ga gru pa åe ti ri vr li ne bi la je pred sta vqe na na zlatnom
šti tu pre datom Av gustu da mu se oda po åast, vir tus, clemen
tia, iu sti tia, pi e tas (vred nost, bla gost, pra viå nost, po štova
we) i sva ka od ove åe ti ri vr li ne, kao i wi ho va kom bi na ci -
ja, tra ÿe mno go de taq ni ji ko men tar ne go što se ov de mo ÿe dati.
Ali raz ma tra ju ãi zna åe we ove se lek ci je, do bro je da se posta
vi na su prot Pla to no ve te tra de, da se pod se ti ko ja je vr li -
na iz Pla to no ve grupe, ko ja je bi la po zna ta sa mom Av gu stu kao
i we go vim sa vre me ni ci ma, bi la od ba åe na, a ko ja pri hva ãe na,
i da qe, ko je su dru ge do da te. Šta vi še, ostva ru ju ãi em fa zu
sta vqe nu na åe ti ri vr li ne i vr lo po se ban zna åaj ko ji im je
priznat ta ko što su iz dvojene da bu du sta vqene na štit, treba
da se po ve de ra åu na o dru gim vr li na ma i kva li te ti ma ko je
su dru gde pri pi si va ne ca ru, na nat pi si ma, nov cu itd. Jer u
ve ãi ni slu åa je va, pu no ãa ÿi vo ta i u ovom slu åa ju ce lis hod -
nost im pe ri jal ne pro pa gan de, zah te va li su vi še ne go što se
la ko mo ÿe pred sta vi ti åe tvo ro stru kim sku pom.
Ovo pro iz i la zi i iz is pi ti va wa sa åu va nih ra do va rimske
isto ri o gra fi je. Jer, ka ko su grå ki isto ri o gra fi ra no uneli
cr te epi de ik tiå kog ÿan ra ili su åak isto ri ju za me ni li
retorikom, ka ko se ÿa li Po libije, ia ko su oni i åak u još
ve ãoj me ri, na rav no, bi o gra fi, åe sto do no se du ge li ste vr li -
na i kva li te ta u po hva lu po je din ci ma, iz gle da da ne po sto ji
sa mo jed no raz ma tra we ka rak te ra i ak ci ja åo ve ka ko ji se zasni
va na ka no nu åe ti ri vr li ne, bar de li miå no: ne kro log Amija
na Mar ke li na Ju li ja nu Apo sta ti, ko ji na kra ju 25. kwi ge
gla si ova ko: „Bu du ãi da u mi šqe wu fi lo zo fa po sto je åe ti ri
glav ne vr li ne, ume re nost, mu drost, pra viå nost i hra brost, a
uz to se do daju ne ke spoq ne ka rakteristike, kao što je zna we
o ve šti ni ra ta, au to ri tet, po voq na sud bi na i slo bo do um nost,
sve wih u ce li ni i po je di naå no Ju li jan je ne go vao sa traj nim
ÿa rom." Ovaj op šti stav ka sni je sle di de taq na ela bo ra ci ja,
pri åe mu je sva ka vr li na (i sva ka od go va ra ju ãa ma na) ob ja šwe -
na pri me ri ma. O to me od lom ku bi se mo glo odr ÿa ti ce lo preda
va we; ov de ãe bi ti do voq no ne ko li ko pri med bi.
1) Oåi gledno glav ne vr line slu ÿe kao okvir za ka rakteri
za ci ju ca ra; ali one su na do me šte ne sa åe ti ri atri bu ta, za
125

ko ja je Ki ke ron mi slio da sa vr šen ge ne ral tre ba da po se du je,
osim što, dok åe ti ri fi lo zof ske vr li ne pret ho de, op šti
ter min vir tus za me wu je se sa li be ra li tas, oso bi na ko ja se ve o ma
oåe ku je kod rim skog ca ra i, pre ma Ami ja nu, oso bi na ko ju je aktu
al no prak ti ko vao Ju li jan.
2) Na pr vi po gled mo glo bi se po misliti da po javu ka nona
åe ti ri vr li ne du gu je mo uti ca ju re to riå ke na sta ve, ka ko je
go re na go ve šte no, a to sko ro da je po sled wa pri li ka ko ju je
re to ri ka ima la da uti åe na rim sku isto ri o gra fi ju na taj naåin,
ili, mo glo bi se re ãi, ka kvih je po kušaja i bi lo, da ovu
po ja vu du gu je mo uti ca ju pa ne gi ri åa ra ko ji, ma we se bri nu ãi o
po voq nim re al no sti ma, åe sto pri be ga va ju ka no nu pla ton skih
vr li na, na ro åi to u 4. ve ku, au to ra kao što su pa negyri ci La ti ni,
ili Te mi sti je, Li ba ni je i sam Ju li jan i dru gi. Ali ime na ove
tro ji ce, ko ji se svi ve o ma osla wa ju na Pla to no vu mi sao, navodi
me da se upi tam da li mi ne pro puštamo Ami janovo sta -
no vi šte ka da ili neo d re ðe no pret po sta vi mo uti caj pa ne giriåkog
pi sawa, ili åak po tragu za po reklom ove she me dis pozi
ci je po sma tra mo kao ne va ÿnu. Za i sta, sam Ami jan, ja sno, daje
kquå za svoj iz bor, ko ji je vr lo pro mišqen:
a) uvo de ãi vr li ne, on eks pli cit no upu ãu je na sa pi en tes (a
tu reå Rolf is prav no pre vo di sa „fi lo zo fi"),
b) Ami jan pri liå no otvo re no sta vqa na po re do glav ne vrli
ne i vir tu tes im pe ra to ri ae, ta ko ne sa mo na gla ša va ju ãi da je
Julijan bio ono što sto ji u epigramu na we govom gro bu: da je
bio do bar kraq i hra bar borac, ali da juãi do zna wa da je on
pred sta vqao i grå ki ide al fi lo zo fa-kra qa i rim ski ide al
jed nog im pe ra tor-a. Ne tre ba za bo ra vi ti da dru gde ni je ko ri -
šãe na Ki ke ro no va te tra da, osim, ve ro vat no, isto vre me no, na
kra ju No ti tia dig ni ta tum in par ti bus Ori en tis. For mu li šu ãi svoj
ne kro log, Ami jan do da je još je dan va ÿan ele me nat. Po što je
pr vo na bro jao tem pe ran tia, pru den tia, iu sti tia i for ti tu do, on poåiwe
sa pe tom, ca sti tas. „Pre svega on je to liko oåi gledno bio
za ne po vre ðe nu åi sto tu, da je do bro po zna to da po sle smr ti
svo je ÿe ne ni ka da vi še ni je ni po mi slio na qu bav."
Neki su hteli da do kaÿu da ovo predstavqa sa mo je dan
aspekt tem pe ran tia; i svakako je ko rektno da se ka ÿe da se ca sti -
tas mo ÿe po sma tra ti pod na slo vom tem pe ran tia. Ali je ov de
ovo ja sno i na ro åi to na gla še no, pa ne iz gle da do voq no do bro
da se ka ÿe da je Amijan hteo da ukaÿe spe cijalnu em fazu tom
aspek tu. Na rav no, ovo po kre ãe sle de ãe pi ta we: za što? Tom
problemu se mo ÿe pri ãi na ra zne na åine. Da bih to iz loÿio
što kra ãe, sa mo ãu upu ti ti na dva ko men ta ra sv. Hi je ro ni ma
o Po sla ni ci Efe ša ni ma. Åe ti ri glav ne vr li ne åe sto se sre-
126

ãu u spi sima cr kvenih ota ca, ia ko ih ne ma u No vom za ve tu,
iako se na wih upu ãuje u apo krifnom spi su Mu drost So lo mo -
no va; stoga Klement Alek sandrijski zah teva da one budu deo je -
vrej skog na sle ða. Sve ti Am bro zi je, ko ji ih je na zvao vir tu tes
car di na les, ko risti ih kao okvir za deo we govog po grebnog govora
za svog bra ta, ali, do sta zanimqivo, ne i u svom izvešta
ju o kva li te ti ma ca ra u De obi tu The o do sii. Ipak, ve ãinom,
on ih ko ri sti za ale go riå ke in ter pre ta ci je de lo va iz Bi bli je
kao što je pre we ga uradio Fi lon, a po sle to ga i drugi. Na
pri mer sve ti Hi je ro nim i sve ti Av gu stin. Ipak, u ko men ta ru
za Efe ša ne (1,22—23), od lomak ko ji gla si „Bog ga je po stavio
(tj. Hri sta) kao vr hovnu glavu cr kve, koja je we govo te lo, i da
bude sve što je on sam, ko ji is puwava uni verzum u svim wegovim
de lo vi ma", ko men ta ri šu ãi taj deo, sve ti Hi je ro nim ka ÿe:
„Za sad, u sva kom po je din cu Bog je pri su tan sa mo de li miå no, u
jednom kao pra viånost, u dru gom kao nevinost, u sle deãem kao
umerenost, u ne kom kao mu drost, u ne kom dru gom kao hrabrost,
i te ško je åak i kod sve tog i savršenog åoveka da su sve vrline
pri sutne na isti naåin do istog ste pena." Oåigledno, sve -
ti Hi je ro nim sta vqa za jed no vr li ne ko je we mu iz gle da ju va ÿne
za san cti vi ri et per fec ti, pa po stu pa ju ãi ta ko, on ka no nu od åeti
ri vr li ne do da je i pe tu, ne vi nost. Ov de ni je po treb no da
ras pra vqa mo o zna åa ju ko ji su hri šãa ni pri da va li ne vi no -
sti. Ali kad vi dimo da je Ami jan Mar kelin ta koðe iz dvojio
ovu vr linu u svom ne krologu, ja ne sum wam da on ne sa mo što
sle di prak su pa ne gi ri åa ra, ne go, do de qu ju ãi joj ta ko is tak nu -
to me sto, iz gle da da on na mer no na gla ša va u ar hi-ne pri ja te -
qu hri šãa na ovu vr li nu ko ja je ina åe bi la ci ti ra na i to li ko
dra ga, ia ko je ne vi nost, na rav no, bi la, op šti je pri zna ta i
pri hva ãe na kao vr li na, ne naj ma we kod no vo pla to ni åa ra.
Ta ko mo ÿe mo za kqu åi ti da je gru pa åe ti ri vr li ne ko ji ma
je Pla ton u svo jim di ja lo zi ma dao na ro åi to is tak nu to me sto i
ko je su sto i åa ri pri hva ti li uz ne ke mo di fi ka ci je, bi la prosle
ðe na Ri mqa ni ma ka ko od stra ne fi lo zo fa, ta ko, ve ro vatno,
što je bi lo va ÿnije, i od strane re toriåara. Ipak se u
rim skoj kwi ÿev no sti one sre ãu van fi lo zof skih trak ta ta i
re to riå kih pri ruå ni ka, sa mo u vr lo po seb nim slu åa je vi ma za
vr lo po seb ne pri li ke, bi lo u Ki ke ro no vim go vo ri ma ili u
Ho ra ti je vim pe sma ma ili u Se ne ki nim pi smi ma ili Ami ja -
novoj isto riji, a to isto va ÿi za umet niåka de la, ko ja se ne
po ja vqu ju ni na tri jum fal nim lu ko vi ma ni na nov cu, a vr li -
ne za ko je ne ki mi sle da su pred sta vqe ne na sar ko fa zi ma u
stva ri ni su iden tiå ne s Pla to no vim ka no nom ni ti sa bi lo
ko jom dru gom tra di ci o nal nom gru pom.
127

Za i sta, da ni je bi lo åi we ni ce da su re to ri åa ri in kor -
po ri ra li glav ne vr li ne u svoj si stem i ta ko ih na åi ni li delom
vi šeg obra zo va wa, da je Ki ke ron upo tre bio sto iå ku klasi
fi ka ci ju za svo ju di sku si ju šta je ho ne stum u svom spisu De
of fi ci is i da je sveti Ambrozije uzeo taj rad kao mo del za svoje
sop stve no De of fi ci is mi ni stro rum, sla va Pla to no ve gru pe moÿda
ne bi ste kla traj no me sto u za padnoj tra diciji.
128
Pre ve la s en gle skog
Kse ni ja Ma ric ki Ga ðan ski

VA SI LI VI CAK SI
TRI PUTA KA SPO ZNAJI U STAROJ
HE LEN SKOJ FI LO ZO FI JI
Spoznaja — ona ko ja se pi še ve likim slo vom S, a ko ja je
kao åo vekov ciq stalna ali i nedostiÿna jer se graniåi sa
bes ko naå no šãu — pred sta vqa la je kroz ve ko ve pod ruå je fi lo -
zof skih raz ma tra wa, ako ne zbog svog ap so lut nog sa dr ÿa ja, koji
u fi lo zof skom smi slu kon ci di ra sa ne pre kid nim tra ga -
wem, a ono bar zbog svog identiteta. Šta je Spo znaja? Ka ko se
do we sti ÿe i ko ji su pu tevi ko ji woj vo de? Ko ji su na åini i
sred stva ko ji ma smrt ni åo vek ras po la ÿe, na rav no ne da je
osvoji, veã da joj se pri bliÿi ili da je osmo tri?
Ova pi tawa ni su ni no va, ni ti je na wih ka da de finitiv
no od go vo re no. Kao i sva zna åaj na pi ta wa åi ji od go vor
pro u zro ku je dru ga no va pi ta wa, ona ima ju svoj ve li ki ne iz be -
ÿan atri but: da pred sta vqa ju po kre taå ki iza zov, iz vor is tra -
ÿi vaå ke ra do zna lo sti i ÿi vot no sti, a da to ni su grob na mesta
mi sa o no sti.
Sigurno je da ova pri lika i vre me ni su po godan okvir da
se po kre ãe jed na ta kva bes ko naå na te ma. Za to ãu po ku ša ti da
iz vu åem sa mo ne ke ka men åi ãe iz sjaj nog mo za i ka drev ne mi sli
koja se tru dila da, kao u svim velikim pi tawima, pa ta ko i u
ovom, pruÿi od govor i da za ore brazde po kojima sve do danas
ide qud sko is tra ÿi va we.
Stari Gr ci su ter min gn3sh po i sto ve ãi va li sa smi slom
ili zna åe wem iz ra za gign3ske in iz ko jega je iz veden iz raz
gnw råzw, ako ji zna åi „zna ti", „sa zna ti", „shva ti ti", „pretpo
sta vi ti". Ova zna åe wa su sko ro pa ra lel na, a do ne kle i
isto vet na sa ter mi nom gnwråze in ko ji se pre selio u la tinski
je zik kao „cog ni tio", a po sle bio pre saðen sa grå kim je ziåkim
pro me na ma u za pad no e vrop ske je zi ke kao con na is san ce, co no a -
scen za, know led ge, Kennt nis itd. Åak su veã iz rana i sta ri Gr -
129

ci utvr dili da ovo gign3ske in mo ÿe da se tumaåi na razliåite
na åi ne po što po sto je i raz li åi te vr ste spo zna je i woj raz li -
åi ti pri stu pi.
Ovi raz li åi ti na åi ni sti ca wa spo zna je — raz li åi ti pristu
pi woj — raz vr sta va ju wen sa dr ÿaj u ra zne „vi do ve" ko je
fi lo zof ska ter mi no lo gi ja na zi va po god nim iz ra zi ma ili termi
ni ma kao, s jed ne stra ne, „em pi rij ska spo zna ja" ili „kongi
tiv na per cep ci ja" — ona ko ju su La ti ni na zva li „cog ni tio
in tel lec ti va" ko ja po tvr ðu je po sto je ãu åi we ni cu ko he ziv nog skupa
sli ka unu tar ne kog kon kret nog pro sto ra i vre me na, a, s
dru ge stra ne, „in tu i tiv na spo zna ja" ili „di rekt na per cep ci -
ja" po zna ta kao „per cep tio di rec ta" — ona ko ja pro iz i la zi iz
emo ci o nal nih iz vo ra — i naj zad „trans-em pi rij ska per cep -
ci ja" ko ja do sa zna wa do la zi in tro spek ci jom ili unu tra šwom
vi zi jom, tj. ta ko zva na „cog ni tio mysti ca".
Pre ma to me ima mo tri vr ste spo zna je: 1. spo zna ja ste åe na
kroz in te lek tu al ni pro ces, 2. spo zna ja do bi je na emo tiv nim
pro ce som i 3. spo zna ja na sta la kroz re li gi o zno-mi stiå nu eksta
zu ili po ni ra wem u vla sti tu du šu. Dva po sled wa na åi na
— u su protnosti sa pr vim ko ji je za snovan na pre vagi lo giåkog
— je su va nin te lek tu al ni i od go va ra ju dva ma dru gim po ten -
ci ja li ma sve sti ko ji se iz ra ÿa va ju — pr vi kroz umet nost a
dru gi kroz re li gi o znost.
Ov de je vred no po me nu ti da sta ra in dij ska mi to lo gi ja,
åi ji je na sta nak u ma gli mno gih mi le ni ju ma pre Hri sta, pozna
je tri pu ta ka Spo zna ji. U jed nom oåi gled no ale go riå nom
mitu se kaÿe: „Istina je bila za tvorena od strane Maya (po jam
ko ji u in dij skoj mi to lo gi ji pred sta vqa la ÿno uve re we ili
mawak taå ne spo znaje) u tri tvrðave iz ko jih je mo gla biti
oslo bo ðe na sa mo tro stru kim na pa dom. Moã ni bog Ši va, zajed
no sa dru ga dva moã na bo ga iz uz vi še ne sve te Tri ja de bo go -
va, Bra manom i Vi šnom, na pao je i osvo jio tri tvr ðave i
stoga bio na zvan Tri pu ran ta ka što zna åi 'ra zaraå tri tvr ðave'.
Svaki åo vek je du ÿan da po stupi na isti na åin."
Veã od pr vih go di na drev ne grå ke fi lo zofi je pri hva ãe no
je po sto ja we raz li åi tih vi do va spo zna je.
Sokrat je, na pri mer, go vorio o dve vr ste svo je „mu drosti".
Drugu je du govao, ka ko je govorio genÃmenon en emoå da -
imÃni on tj. „bo ÿan stvu ko je je u me ni na sta we no". Oåi gled no je
da je ov de alu zi ja na je dan va nin te lek tu al ni iz vor spo zna je
ko ja ne pro iz i la zi iz sve snog osma tra wa ili in te lek tu al nog
pro ce sa tj. spo zna je ko ja ni je na sta la kroz mi sa o ne ka na le.
Pesnik Kosta Palama je u jednom svom eseju, ko ji se nalazi u
zbir ci Pr ve kri ti ke, to na zvao „au to mat skom di rekt nom spozna
jom".
130

Za jed nu dru gu vr stu spo zna je, van isto rij sko-ra ci o nal ne
koja je estetsko po imawe Isti ne, Platon je u delu Fe dar i
posebno u de lu Sym po si on go vo rio te o ret ski o qu ba vi. On je
„Vi dqi vu Isti nu na zvao kalÃn — da kle „ono što je lepo":
orÃnti w oratÃn tÁ kalÃn, tj. iz razio je ubeðewe da je Le pota
jedna drukåija strana Istine za ko jom åo vek ÿu di. Za we ga je
spo zna ja Isti ne ne de qi va i k woj se mo ÿe pri stu pi ti na razli
åi te na åi ne, da kle ona je s jed ne stra ne em pi rij sko-ra ci o -
nal no-fi lo zof ska, a sa dru ge stra ne estet ska.
Ali ni je li i Ari stotel u svom delu Po e ti ka pi šu ãi da
je po e zi ja ci lo socÃte ron kaå spo u daiÃte ron poåhsij istoråaj
estån tj. da je po e zi ja vi še fi lo zof ska i zna åaj ni ja ne go sa ma
isto ri ja, pri zna vao da pe sniå ko na dah nu ãe — „in spi ra ci ja"
ili „unu tra šwa vi zi ja" veã bi lo ka ko je ne ko na zi vao —
pred sta vqa jed nu druk åi ju vr stu spo zna je ko ja je zna åaj ni ja i
sve o bu hvat ni ja od isto ri je ko ja pri pa da sve tu em pi rij skog poi
ma wa.
Meðutim, još pre zlat nog ve ka Pe rikla u Jo niji je He raklit
go vo rio Ãswn Ãfij ako0 mÀqhshj taÿta eg3 pro timçw, tj.:
„Ja pre fe ri ram one stva ri ko je se mo gu do bi ti gle da wem ili
slu ša wem." Iz raz pro timçw ov de si gurno zna åi, kao što pro -
iz i la zi i iz dru gih ci ta ta ve li kog mi sli o ca iz Efe sa na ko je
ãu se osvrnuti, da on pri znaje da sem em pirijskog saznawa do
ko je ga do la zi pre ko åu la po sto je i dru gi spo znaj ni iz vo ri
(oni za ko je ãe ka sniji la tinski fi lozofi ko ji su se pro tivi
li em pi rij sko-ra ci o nal nom pri stu pu is ko va ti no vi termin
„cog ni tio sen si ti va", da kle estetska tj. „emo tivna" ili „oseãaj
na" spo zna ja).
U ve zi sa pu te vi ma estet ske spo zna je ili „po kre taå ke intu
i tiv ne vi zi je" — ka ko se o to me uo bi åa je no iz ra ÿa va sa vreme
na ter mi no lo gi ja — pi sao je na ka rak te ri sti åan na åin francu
ski fi lo zof Ÿorÿ Di a mel: „Na uå na spo zna ja ko joj ÿe li -
mo da pri pi še mo pri o ri tet ne sum wi vo ni je pr vo bit na vr sta
spo zna je ko ju åo ve åan stvo ko ri sti. Ima mo sva ki raz log da verujemo
da su qu di u po åetku svest o sa mima se bi i o spoq wem
svetu pri mali na jedan åi sto po etski na åin, a da je na uåna
spo zna ja bi la plod doc ni jeg raz vo ja. Po sto ji vi še ve li åan -
stve no sti u pro di ra wu u taj ne sve ta pu tem po et ske in tu i tiv ne
vi zi je ne go pu tem na uå nog is tra ÿi va wa. Na sed mom ne bu misa
o no sti se de je dan po red dru gog He ra klit i Ajn štajn kao jedna
ki Ho me ru i Dan teu."
Ko li ko le po je ista isti na iz ra ÿe na sti ho vi ma Fri dri -
ha Ši le ra: „Nur durch das Mor gentor des Schönen drangst du in
der Er kennt nis Land" tj. „Kroz ju tar wu ka pi ju le po te pro la zi
put spo znaje", a pe snik Ko sta Pa lama ka ÿe: „Ako je fi lozo-
131

fi ja sve o bu hvat na, on da je i pe snik sve o bu hvat ni um, jer su i
pe snik i fi lo zof jed no isto."
Kvant na me ha ni ka Mak sa Plan ka, za o kret u po i ma wu Eukli
da i Wut na, neo d re ðe nost fi ziå kih za ko na i Na åe la neod
re ðe no sti Haj zen ber ga, te ško ãe u raz u me va wu kon cep ta Ajnštaj
na i Min kov skog o vre me nu i pro sto ru i to li ki dru gi
va ne stet ski pri la zi fi ziå kom sve tu ko ji nas okru ÿa va — pokazali
su da je po etski iz raz u svom estetskom smi slu uop šte
po god ni ji da, ne sa mo u he ra klit skom smi slu ter mi na, obe le -
ÿi no ve pro store, veã i da im se pribliÿi, pa i da ih upo -
zna. Drugim re åima da je u sta wu da ode „per ea quae vi dentur
et ab sunt ad il la qu a e non vi den tur et sunt" tj. „od onih ko ji se
ukazuju, ali ne po stoje, ka oni ma ko ji se ne uka zuju, ali po stoje".
Umet nost ni je dis kur ziv na mi sa o nost, ali to ne zna åi da
umetnost ne ma i svo je pod ruåje spo znaje, svoj put ka pri bliÿa
va wu i iz ra ÿa va wu åo ve ko ve spo zna je ko ja, pre ma ve li kom
mi sli o cu iz Efe sa, krpte u qai fi leå tj. „voli da se skriva". To
znaåi, kako je to ne ko jed nostavno re kao, da se „oåi ma ne moÿe
slu ša ti".
Pri li kom do de qi va wa No be lo ve na gra de u Stok hol mu Sen-
-Xon Pers je is ta kao: „Ma ko li ko na u ka pro ši ru je krug qudskih
sa zna wa i ma ko li ko da po me ra ho ri zon te osva ja wa duhov
nog pod ruå ja na kra ju ãe, ta mo da le ko, na gra ni ca ma do segnutih
na ukom, uvek åuti ÿu dan i to pao dah lov ca na hi meru —
pesnika i umet nika — ko ji je tu, do istih gra nica sti gao jed -
nom dru gom sta zom."
Umet nik je pot pu no sve stan åi we ni ce da åo ve kov um raspo
la ÿe mo guã no sti ma da stvar nost sa gle da va u sli ci ko ja se
kri je u „ne åu va nim" slo je vi ma qud skog bi ãa.
Ovo unu tra šwe ube ðe we (estet ska in tu i ci ja) slu ÿi kao
pod set nik da po sto ji jed na zna åaj na isti na ko ju mo ra mo is tra -
ÿi va ti.
Za do voq stvo ko je estet ska vi zi ja (Umet nost) pru ÿa bi lo
kom na šem sa znaj nom åu lu kroz do ÿi vqaj ne kog umet niå kog
de la mo ÿe da bu de ne ka kva po ru ka i, ma ko li ko se raz li ko va -
la, ana logna je uku su, mirisu ili do diru ko ji mo gu da upo zoravaju,
na pri mer, na opasnost i da ponude jedno posredno sa -
znawe o toj opa snosti i pre ne go što lo gika usta novi we no
po sto ja we. „Estet ski oset" ko ji su La ti ni na zva li „sen sus taci
tus" (do dirni oset) mo ÿe, da kle, na ne ki ana logan naåin, da
upu ãu je ne ku po ru ku, da na go ve šta va kon takt i su sret sa kakvom
Isti nom ko ja upo zo ra va na svoj mno go sloj ni „estet ski
dodir" i pre ne go što je mo gla da stigne, ili ne stigne, do
åo ve ko vog ra zu ma.
132

Uÿi va we u rit mu po e zi je ili mu zi ke, ali i u rit miå kim
ele men ti ma i po kre ti ma u igri, u ar hi tek tu ri, va jar stvu i
dru gim ak tiv no sti ma, mo ÿda je i ne što vi še od ka kvog psiho
lo škog efek ta (onog ko ji fi lo zo fi na zi va ju Ein fühlung ili
Sympat hie Est he ti que) i mo ÿda pred sta vqa je dan skri ve ni prozor
pre ma ko naå noj Isti ni, ka onoj ne vi dqi voj har mo ni ji
strukture qud skog bi ãa o ko joj je pre dve i po hi qade go dina
go vo rio He ra klit, ali i De mo krit — ñte0i dç oœdçn ædmen, ñn
byuð g2r ¢ Èl0ueia.
Fi lo zo fi ja je još u drev nim vre me ni ma kon sta to va la da
ter min „le po" u se bi kri je jed nu „ma te ma tiå ku" Isti nu. Francuski
fi lozof R. Ba je je to na zvao „mat he ma ti que in con sci en te"
— ne sve snom isti nom. Ova Isti na ko ja ni je re zul tat sve snog
raz mi šqa wa ot kri va se van lo giå kim, estet skim me to dom. Uosta
lom, zar ni je ve li ki fran cu ski skulp tor E. Bur del re kao
da je „umet nost al ge bra ko ja je po kri ve na ko pre nom". Sva ka ko
da po stoji ne kakav ose ãaj Isti ne ko ja se ot kriva, ali i ne ka
„koprena". To znaåi da um oseãa we no prisustvo, ali ni je u
sta wu da joj uhva ti kon tu re, dok pro ces raz mi šqa wa do la zi
tek po sle da ju ãi joj ra ci o na lan, ma te ma tiå ki ob lik.
Ma ko li ko se åi ni lo pa ra dok sal no, ma te ma ti ka ko ja pripa
da obla sti ra ci o nal no sti i Umet nost ko ja se raz vi ja u oblasti
ira ci o nal nog — dva da kle uda qe na i ne us kla di va kon tra -
sta — u svo joj bi ti se ne sa mo do diruju, veã ima ju i svo ju
tran sce den tal nu iden tiå nost ko ja po tvr ðu je je din stvo qud skog
du ha.
Kao što je slu åaj sa ra znim aku stiånim ili hro matskim
„fre kven ci ja ma", ob li ci i ri tam se ba zi ra ju ta ko ðe na ma te -
ma tiå kim ili ge o me trij skim „srod no sti ma" ko je pred sta vqa ju
pred met ozbiq nih is tra ÿi va wa još od vre me na re ne san se.
Har mo ni ja mu ziå kih zvu ko va ili har mo ni ja hro mat skih
ni jan si ko je se estet ski kon zu mi ra ju kao za do voq stvo i uÿi va -
we ta ko ðe pred sta vqa ju je dan po se ban åvrst spoj zvuå nih ili
sve tlo snih fre kven ci ja, da kle jed nu Isti nu ko ju je di jag no -
sti ko va la fi lo zo fi ja, od Pi ta go re do Lajb ni ca, i ko ju je potvr
dio i ma te ma tiå ki kal ku li zam.
Ov de je in te re sant no na gla si ti da kao što se „le po" moÿe
sma tra ti ma te ma tiå kom vred no šãu, ta ko se i ma te ma tiå ka
vred nost mo ÿe gle da ti kao estet ska isti na. Za to mno gi ma te -
ma ti åa ri i fi zi åa ri åe sto i go vo re o ma te ma tiå koj le po ti
(mat hma tikÁ kÀlloj).
Naj ka rak te ri stiå ni ji mo ÿda pri mer pred sta vqa po jam „zlatnog
pre se ka" u „bo ÿan skoj pro por ci ji" Le o nar da da Vin åi ja.
On je re kao da „po sto ji jed na unu tra šwa vr li na u bo ÿan skoj
pro por ci ji" ko ja se iz ra ÿa va u „zlat nom pre se ku". Ova „bo-
133

ÿan ska pro por ci ja" iz ra ÿe na u zlat nom pre se ku, kao što je
pri me ãe no, ka rak te ri stiå na je i za ka non pro por ci ja qud skog
te la ko ga se pri dr ÿa va la, ne uvek sve sno, ve ãi na kla siå nih
skulp to ra. Ovom pri li kom tre ba na po me nu ti pri su stvo „zlatnog
pre se ka" — tog ma te ma tiå kog i ge o me trij skog od no sa, ko ji
la ko mo gu da oka rak te ri šem kao „mi stiå ni od nos" — ne sa mo
u åo ve ko vim ostva re wi ma, ne go i u pri ro di, åi me on ot kri va
svoj uni ver zal ni ka rak ter. Iz u åa va we pri rod nih kri sta la i
škoq ki po ka za lo je da „zlat ni pre sek" od go va ra spi ral noj
struk tu ri for me škoq ki i vi še sloj noj struk tu ri kri sta la.
Iz du bi ne ve ko va isto ri ja ci vi li za ci ja je uka zi va la na
još je dan, druk åiji pri stup Spo znaji ko ji je kao i pret hodni
pri stup bio eks tra-sve snog i di rekt nog ka rak te ra. Ra di se o
Ve ri (re li gi o zno sti) ko ja se ta ko ðe is pi su je ve li kim po ået -
nim slovom. Ve ra ov de ne treba da se shva ti ka ko se pod razume
va u sva ko dnev noj upo tre bi te re åi, veã kao „uve re we" prema
ne kom ili ne åem ili kao sle po i ne voqno pri hvatawe jed -
nog uåewa ili stava. Ona tre ba da se raz ume kao je dan specijalan
vid spo zna jog pro ce sa åo ve ko ve psi hiå ke di na miå no sti,
jedna unu trašwa — rekao bih mi stiåna — okrenutost ka uz višenom
åi ji je ciq Bog ili, da ka ÿem uop štenije — Pr vo Na -
åelo. We na je priroda — bi lo da je okre nuta ka bo ÿanskom
(Ve ra) ili da je usme re na ka vla sti toj unu tra šwo sti Svo ga Ja
(mi stiå noj ek sta zi) — spo znaj na i sen zi bil na pre ma okru ÿe -
wu jer u se bi sa dr ÿi ce lo kup no eg zi sten ci jal no pi ta we.
Veru, kao pu t ka spo znaji, treba ja sno odvojiti od mentalnog
ve ro va wa ko je je vi še re zul tat ube ðe no sti ili ne po sto ja -
wa sum we u ne što što pro iz i la zi iz in te lek tu al nog ube ðe -
wa. Je dan sa vre me ni fi lo zof, Mi gu el de Una mu no re kao je u
svo joj kwi zi Ago ni ja hri šãan stva (La Ago nia del Cri sti a ni smo):
„Vera ko ja ne iskazuje sumwu je mrtva vera". Ne mislim da je
ta kvo mi šqe we pa ra doks, ne go je ono iz raz åvr stog uve re wa
da je Ve ra ro ðena kad je åovek po åeo da sumwa u va lidnost
druk åi jih pri stu pa Isti ni. Dru gi je dan fi lo zof na šeg vremena
Te jar de Šarden je pi sao: „Ve ri je po trebna pot puna
isti na" a ona je iz van sa mog in te lek tu al nog is tra ÿi va wa i
do sti ÿna je sa mo pu tem usme re no sti ka uz vi še nom ili ura wa -
wa u sa mog sebe.
Ova dva pu ta mi stiå nog is tra ÿi va wa du še — usme re nost
ka uz vi še nom i ura wa we u Vla sti to Ja — di ja lek tiå ki su pove
za ni je dan sa dru gim po što åi ne he ra kli tov ski put ko ji je
identiåan bi lo „pu tu ka go re", bi lo „pu tu ka do le": „Put ka
gore i ka dole je isti" — re kao je He raklit.
134

Mi stiå no ili „sve to" sta we du ha ko jim se za åi we ovaj
pro ces ve ro va wa je, ka ko je veã is tak nu to, bli sko estet skom
pu tu spo zna ji jer je van-sve snog i emo tiv nog po re kla. Bi lo da
je u pi ta wu usme re nost ka uz vi še nom (ka Bo gu), ili du bo ko
po ni ra we u sa mog se be (mi stiå na ek sta za) we go va pri ro da je
spo znaj na, u stva ri pre vas hod no spo znaj na, za to što ob u hva ta
to ta li tet eg zi sten ci jal nog is tra ÿi va wa. Sve re li gi je, prirodno,
teÿe ovom ciqu i vredno je na pomenuti da je åak i
pro fa no mi šqe we pri hva ti lo spo znaj nu funk ci ju Ve re.
Platon je u svom delu Dr ÿa va go vo rio o „po gle du pre ma
uz vi še nom" ko ji je di ni vo di ka naj vi šoj on to lo škoj Isti ni
— onom što je on na zvao Ègauà — tj. Bog: … t§n dç Ënw
ÈnÀbasin kaÆ uçan tðn Ênw, t§n eøj tÁn nohtÁn tÃpwn téj fyxéj
Ënodon … teleytaåa ¢ to‡ 'Agauo‡ ødça … pÀsi pÀntwn a†th
Íruðn tç kaÆ kalðn aøtåa, tj. „… okrenutost uz višenom i gle -
da we na ono što je iz nad, vaz ne se nost do kon cep tu al nog kraqevstva
du še … na kraju se nalazi ob liåje Bo ga, uzroka sve ga
što je is pravno i le po."
No i Ari sto tel pre po zna je je dan druk åi ji i ne po sre dan
pri stup spo zna ji, onoj ko ju na zi va „pro ro štvo o Bo gu" do koga
se stiÿe, ka ko ka ÿe, „Oseãawem", da kle jed nim unutrašwim
naporom ko ji je raz liåit od „uåewa". Ve ra je, dakle, je -
dan druk åi ji spo znaj ni pri stup ko ji ne pro la zi kroz in te lek -
tu al ni pro ces, ni ti kroz estet sku in tu i ci ju, ne go se us pi we
di rekt no pre ma ko naå noj Isti ni.
Meðutim, pre ne go ãu se ponovo vra titi na me sto o Ve ri,
kao jed noj me ðu spo znaj nim ka te go ri ja ma pred so kra tov ske filozofije,
ukratko ãu se osvr nuti na još je dan svet, na In diju,
ko ja je u na sle ðe åo ve åan stvu osta vi la dra go ce na fi lo zof ska
de la, Upa ni ša de, de la ko ja po tiåu iz osmog veka pre Hri sta.
De lo Bran da ranya ka Upa nis had (po zna to kao Ve li ka kwi ga
šu me) go vori o dva smi sla Brah man-a (Brah man je sveti san -
skritski ter min za Ap solut, da kle za Veå nu isti nu, za Bo ga,
ka ko bi smo mi re kli u na šem da na šwem re li gij skom smi slu).
Åi ta mo da Brah man ima dva aspek ta: onaj ko ji u na šim mi slima
ima ob liåje i ime i onaj dru gi ko ji to ne ma. Ko liko sa mo
to pod se ãa na re åi sve tog Av gu sti na od pre hi qa du go di na: „Si
com pre hen dis non est De us", tj. „Ako ga raz umeš, on da to nije
Bog."
Još je in teresantnije u ve zi sa tim uåewe u po emi Bha ga -
vad Gi ta (Pe sma Bo gu), mo ÿda naj zna åaj ni jem de lu drev nog Istoka.
U toj po emi åo vek mo li Bo ga: „Mo lim ti se, Gospode, da
sagledam tvoj lik!" i dobija od govor: „Ne mo ÿeš me vi deti
qud skim oåi ma, ali ãu ti po da ri ti bo ÿan sko oko. Za tvo ri
svoja dva oka i pogledaj svojim treãim!" Ta da, ka ÿe se u tek-
135

stu, åo vek sa gle da ceo uni ver zum sa svim we go vim ra zno li kosti
ma, „svi ma sa ÿe tim u jed no". Åo vek je, da kle, sa gle dao dija
lek tiå ku ko eg zi sten ci ju plu ra li zma i je din stva ko ja predsta
vqa kvin te sen ci ju pra sta rog sve tog uåe wa u ve zi sa ter minom
Brah man. Mo ÿda je tu po re klo po sto ja wa mi ste ri o znog jedinstva
i isto vetnosti tri vi da Boga u hri šãanstvu? Zar nam
na ša hri šãan ska ve ra ne sa op šta va isti nu o ovoj di ja lek tiåkoj
ko eg zi sten ci ji ko ju tek od pre ne ko li ko de ce ni ja is tra ÿu -
je te o ri ja elek tro mag net skog po qa?
No vra timo se na šoj sve toj grå koj ze mqi Jo niji i pra -
sko zor ju za pad ne fi lo zo fi je.
Za åo ve åan stvo su sa mo u frag men ti ma spa se ni He ra kli -
tovi aforizmi ko ji se, „na we gov na åin" ti åu ovog dru gog
spo znaj nog pri stu pa: 'E2n m§ ¿lphte Ènçlpiston oœk ñqeyråsei
Èneqereÿnhton ñÁn kaÆ Ëpo ron, tj. „Ako se ne ko ne na da da ãe
naãi ono što je neo åekivano, ne ãe ni naãi ono što je ne prona
la ÿqi vo i ne pri stu paå no." Ra di se o jed nom ci ta tu iz Hera
kli ta u ve zi sa ko jim je pro li ve no do sta ma sti la. Ov de je,
meðutim, jed no iz vesno a to je da je „na da", prihvaãena kao
for ma spo znaj nog pu ta onom åe mu ni je mo gu ãe pri stu pi ti na
dru gi na åin, onom što je „ne is tra ÿi vo", a „oåe ki va ju ãe". To
s jed ne strane ve oma pod seãa na smisao Ve re — jer šta je na -
dawe dru go ne go ve rovawe kao što je re kao i apo stol Pavle u
Pi smu Je vre ji ma: EstÆ de påstij ñlpi zomçnwn ŒpÃstashj, tj. „Vero
va ti zna åi bi ti si gu ran u stva ri ko ji ma se na da mo" — a sa
druge stra ne pod seãa na put do konaåne Isti ne. Je dan dru gi
ci tat iz mi sli ve li kog mi sli o ca iz Efe sa još vi še po tvr -
ðuje ovu oce nu: 'All2 tðn mçn ueåwn t2 poll2, Èpiståh di acyggÀ
nei m§ gign3ske su ai, tj. „Ve ãina bo ÿanskih stvari se ne mo -
gu pre po zna ti zbog ne ve ro va wa u wih."
Ne ãu se vi še za dr ÿa va ti na ovim He ra kli to vim fragmen
ti ma o åe mu po sto ji åi ta va bi bli o gra fi ja jer bi nas to
od ve lo na te ško pro hod ne te re ne, ka ko bih se od mah okre nuo
ka jed nom dru gom ve li kom mi sli o cu iz pred so kra tov skog vreme
na — Par me ni du Ele a ãa ni nu iz kon ti nen tal ne Grå ke, filozofu
ko ji je moÿda više od bilo kog drugog uti cao na docni
ju kla siå nu he len sku fi lo zo fi ju.
Pre am bu la ve li ke Par me ni do ve po e me O pri ro di ko ja se
sto le ãi ma sma tra la jed nim obiå nim lir skim uvo dom u osnovno
we govo uåe we ko je sle di, danas se pri znaje kao de lo fi lozof
skog zna åa ja na ko me se te me qi on to lo ška par me dov ska konstruk
ci ja oko eg zi sten ci jal nog kon cep ta „je ste". Mi slim da
ãe bi ti do voq no za ilu stra ci ju ne ko li ko sa mo sti ho va iz ove
ale go rij ske pre am bu le, ko je sam pre veo u jed noj svo joj kwi zi:
136

„Kowi ko ji me plahovito no se / u daqinu do ko je se ÿe ÿeð
moje du še / od veli su me do åu venog puta / ko ji su bo govi pro sekli
/ a ko ji su åo veka spo sobnog da spo zna / vo dili da leko od
svakog grada / Ta kvim pu tem sam išao / jer su me ta mo no sili /
kowi svemisleãi / ko ji su vukli mo ju ko åiju / a åi je su uzde dr -
ÿale / Mu ze ko je su kãeri sun ca /
I dok su one hi tale / da mo ju ko åiju iz vedu iz noãi na svetlost
/ do bro na mer na bo gi wa mi po ÿe le do bro šli cu / i uzev
moju ruku / u svoju de snicu / Ova ko mi je go vorila /
Dobrodošao mladiãu u mo je dvo re / Sa kowima / i sa be -
smrt nim de vi ca ma vo di teq ka ma / ovim pu tem / ko ji je da le ko od
uga ÿe nih / qud skih sta za."
Mnogi su se na giwali nad ovim stihovima i mno gi su
pi sa li, na ro åi to u po sled we vre me, o wi ho vom fi lo zof skom
zna åa ju. Ma ka ko bi lo, osta je åi we ni ca da sva ova tu ma åe wa
ima ju åi sto mi stiå no/re li gi o zni ka rak ter i da u wi ma ni su
bez zna åa ja Par me ni do ve fi lo zof ske pro mi sli pi ta go rej skog
po re kla.
Ko wi ko ji ju re ka ne be si ma, put ko ji vo di da le ko od uhodanih
qud skih sta za, pre lazak iz mra ka u sve tlost — ni su li
sve to ale go rij ske na zna ke o usme re no sti åo ve ko ve du še ka uzvi
še nom, ono što taå no ka rak te ri še ve ru u smi slu in tu i -
tiv nog is tra ÿi va wa ko ja vo di „åo ve ka ka drog da spo zna istinu"
da vidi svetlost, ka ko Par menid ka ÿe, da kle ono ga ko ji
shvata da ova kav put po stoji, ali i ko ji pr vo na tom pu tu tre -
ba da raz i gra ko we i da ih pre pu sti wi ho vom pla ho vi tom galo
pu, da kle wi ho voj ve ri ko ja ãe da otvo ri ka pi je dvor ca
Isti ne.
Pi ta we Spo zna je i pu te va ko ji joj vo de je bes kraj no. Razum,
ose ãawa, ve ra — sve to stremi ka istom ci qu ko ji je je -
din stven i sve se to za vr ša va u is toj la bo ra to ri ji sve sti ko ja
je je di na i ne de qi va. Re li gi ja, Fi lo zo fi ja, Umet nost su tri
iz ra za ne u mor ne qud ske no stal gi je za ne ka kvim iz gu bqe nim
ra jem. To je „du bo ka no stal gi ja Ede na" ka ko je to is prav no nazvao
je dan sa vre me ni grå ki mi sli lac, do dav ši: „Jed ni idu
pre ma is to ku, dru gi pre ma za pa du. Oni ko ji su kre nu li sta zom
'si ro ma štva du ha', ve ru ju ãi u put in tu i ci je, po šli su ka isto
ku. Dru gi ko ji su kre nu li pu tem 'bo gat stva du ha' upu ti li su
se ka za padu, Edenu. To su qu di Gråke i na še za padne ci viliza
ci je."
Ciq se, me ðu tim, ne na la zi na kra ju ne kog pra vo li nij -
skog pu ta. Taj put je kru ÿan i od slikava bes krajnost i do zvoqava
pri stup Spo znaji u svim svojim taå kama i iz svih pra -
vaca. Krug nema svog kra ja, ni svo je „go re", niti svoje „do le".
137

Kao što pre dve i po hi qade go dina re åe He raklit: OdÁj Ënw
kÀtw måa kaÆ !ht§, tj. „Put ka gore i ka do le je isti."
Ta mo, u du bi ni svog ne is ka zi vog Ja, åo vek ãe skri ve nim
pu te vi ma svo je du še ve ko vi ma usme ra va ti po gled ka „Sve o bu -
hvat no sti" ko ju mu za i na ãe no sa kri va ogra ni åe nost i her me -
tiå ka za tvo re nost we go vog spoq weg vi da. On ãe bez za u sta vqa -
wa is tra ÿi va ti i „šu mu" i „sve o bu hvat nost" ko ja je iza we.
Na u ka i Fi lo zo fi ja po ka zi va ãe mu put, Umet nost ãe mu otvara
ti oåi za ra zno boj ne cve to ve, uši za ne be ske me lo di je, nozdr
ve za opoj ne mi ri se za bra we ne šu me i Ve ra ga åi ni ti
ÿed nim za sa zna wi ma i pru ÿa ti mu od mor u ne iz mer nom blaÿenstvu
svoje sen ke. I on ãe nastaviti da ide svojim putem
po gle da pri ko va nog u da le ku vi zi ju, u onu uz bu dqi vu ma gli nu
veå nog Uni ver zal nog Je din stva.
138
Preveo sa grå kog
Mi li vo je Za ga jac

FRI DRIH ZEN GLE
KON TI NU I TET I PRE O BRA ŸAJ
Uvod u ÿivot i delo J. V. Ge tea
Neko bi mo gao da upi ta da li da nas uop šte ima smisla
dr ÿa ti pre da va we sa mo o Ge teu. Sto ga ãu naj pre iz ne ti ne ko -
li ko uvod nih na po me na ka ko bih una pred pred u pre dio mo gu ãe
ne spo ra zu me.
Ti me što ãu se svo jim iz la ga wem usred sre di ti na Ge tea,
ÿelim od mah da stavim do zna wa da ne ãu go voriti o ta kozvanoj
kla sici. Ali isto ta ko da ne mam na umu pred vodnika ili
re pre zen tan ta ta ko zva nog Ge te o vog do ba. Pri to me ta ko ðe ne
po la zim od pret po stav ke da je Ge te naj ve ãi ne maå ki pe snik i
ne nad ma šni vr hu nac ne maå ke ili åak i za pad no e vrop ske kulture.
Ge te za me ne ni je nor ma pre ma ko joj mi sami i moderna
li te ra tu ra tre ba da se od me ra va mo. Ku da ta kav pri stup vo di,
to ve o ma ja sno po ka zu ju su do vi Emi la Štaj ge ra o mo der noj lite
ra tu ri. S dru ge stra ne, pak, ve li ki ne maå ki pe snik na razmeði
18. i 19. ve ka za me ne ni je sa vremenik tog vre mena ko ga
mo ÿe mo da lup ka mo po ra me nu i da ga pro su ðu je mo i kri ti ku -
je mo kao ne kog na šeg sa vre me ni ka. Na ta kav na åin mu pri stupa
uspe la bi o gra fi ja Fri den ta la.
Za me ne je Ge te je dan od naj ve ãih ne maå kih pe sni ka ko ji je
ÿi veo, de lao i pe sniå ki stva rao u jed noj zna åaj noj epo hi nemaå
ke kul tu re. We ga tre ba po sma tra ti isto rij ski, tj. bez ikakvih
pred ra su da, da kle kao jed nu ve li åi nu pro šlo sti. Ali
prema we mu se kao ve li kom pe sni ku jed ne zna åaj ne epo he tre ba
od no si ti sa re spek tom. Mi ga ne sme mo od meravati sa stanovi
šta bi lo ko jih mo der nih ide a la, ma ko li ko nam oni dra go -
ce ni bi li, ne go ga mo ra mo vred no va ti i pre sve ga raz u me ti u
okvi ru we go vog vre mena. To, meðutim, sve do u na še da ne ni je
139

uåi we no na za do vo qa va ju ãi na åin. Ne bih umeo da vam na ve -
dem ni jed nu je di nu bi o gra fi ju Ge tea ili bi lo ko ji ce lo vi ti
i sve o bu hvat ni pri kaz Ge tea ko ji pe sni ka ne bi ili ve li åao i
uve li åa vao ili pak uma wi vao, ni ti mi je po zna ta ijed na bi o -
gra fi ja ko ja bi udo vo qi la zah te vu za pra ved nim isto rij skim
prosuðivawem i vrednovawem. U tom po gledu bi se to još naj -
pre moglo reãi za Ma lu bi o gra fi ju Ge tea Gin te ra Mi le ra,
po što se au tor u woj ru ko vo dio tim isto rij skim zah te vom.
Stoga ãu u ovom uvo du naj pre da ti je dan sa ÿet pregled
kri ti ke Ge tea, a to zna åi u ve li koj me ri jed nu isto ri ju obo go -
tvo re wa i sa ta ni za ci je Ge tea. Po tom ãu po ku ša ti da objektiv
no od re dim isto rij sko me sto i rang Ge tea. Ti me ni je re åe -
no da se on na taj na åin od nas uda qa va; jer, niti smo mi kao
qud ska stvo re wa bo go vi, ni ti smo ða vo li, ne go upra vo qu di u
svom vre menu, svejedno da li ni ÿeg ili vi šeg ran ga. Ali je -
dan åo vek, pre svega i samo åo vek — pa i najvišeg ranga! —
uvek ãe imati vi še da nam kaÿe ne go je dan bog ko ji sto ji na
po sto qu spo me ni ka ili ne ka iz per spek ti ve jed nog so ba ra
ura ðe na ka ri ka tu ra sa li kom fa u na ili åak sa jar åi jim nogama.
De lo va we Ge tea
Na po ået ku svog kwi ÿev nog stva ra la štva Ge te je pre svega
pe snik Pat wi mla do ga Ver te ra. We gov roman prevodi se na
mnoge je zike. On je sil no od jeknuo kao ret ko ko ja kwi ga. Za
mnoge sa vremenike Ge te je sve do kra ja svog ÿi vota ostao pe -
snik Pat wi mla do ga Ver te ra. Ka da je car Na po le on bla go na -
klono pri mio pe snika u au dijenciju da bi na taj na åin is kazao
svo je po što va we pre ma ne maå koj kul tu ri, u raz go vo ru je,
pri rod no, do tak nu to i de lo Pat we mla do ga Ver te ra. Ge teu je
smetala ta iden tifikacija, åak je zbog we i pa tio; jer, on je
bio åo vek i pe snik ko ji je po sle ne kog do ÿivqaja ili po sle
ne kog ostva re nog pe sniå kog de la od mah išao da qe. On sam
upotrebio je za to sli ku o svla åewu zmij ske ko ÿe. On do ista
svlaåi i od bacuje jed nu ko ÿu za drugom, a pri to me ipak na
neobiåan na åin uvek ostaje isti ili ba rem sli åan åo vek. Da
to ni je bi lo ta ko, on da ne bi ce log svog ÿi vota mo gao da ra di
na Fa u stu. U ge te o lo gi ji je taj aspekt na ro åi to is ta kao Gerhard
Ba u man. Ali za ši ro ku pu bli ku Ge te na pr vi po gled ni -
kako i ni na ko ji na åin ni je pe snik Fa u sta. A Pra fa u sta ni -
je ni ob javio. On nam je samo sluåajno sa åuvan.
Po sle Pat wi mla do ga Ver te ra do jadilo mu je da igra ulo -
gu spor nog i ospo ra va nog pe sni ka. Zbog åe ga su Pat we mla do -
140

ga Ver te ra to liko spor ne? To je da nas jedna ve lika te ma. Za dovo
qi ãu se jed nom krat kom na po me nom. Ver ter u pr vi mah osta -
vqa utisak kao da je to je dan ose ãajni ro man. Ose ãajnost ili
sen ti men tal nost je ve li ka evrop ska mo da. Ro man je kao ose ãaj -
ni ro man imao uspe ha za hva qu ju ãi ose ãaj nim ro ma ni ma Riåard
so na, Ru soa, So fi je la Roš itd. Me ðu tim, Ver ter je je dan
iz u zet no uz bu dqiv, šta vi še za mno ge i je dan bo go hu lan roman;
jer, dok sen ti men ta li zam bo gom da nu har mo ni ju sve ta qudi
ma pre do åa va na bla go zvu åan na åin i sa slat kom mu zi kom,
Pat we mla do ga Ver te ra za vr ša va ju se jed nim pro dor no-pi ska -
vim to nom. Ver ter se ubi ja; on tako re ãi mo ra — s ob zirom
na to ka kav je i ka kav je taj be smisleni svet — da se ubi je. Ro -
man je ne mo ra lan, šta vi še ire li gi o zan. On je jed na blas fe -
mi ja! Otu da i ono li ko raz gne vqe no ne za do voq stvo kod pe da go -
ga i te o lo ga. Oni dru gi, pak, na ro åi to Ge te o vi pri ja te qi,
pri pad ni ci štur ma i dran ga, oni su fa sci ni ra ni; ali se
oni ili ne usu ðu ju da jav no pri zna ju i is po qe svo je us hi ãe we
ili se na wih kao mla de buntovne momke bez trunke sa vesti
ne obra ãa ama baš nikakva pa ÿwa. Ta oni su sa mi za sebe go -
vorili da su de lije i ge niji; ali to se ve ãinom sma tralo iz -
ra zom nad me no sti i u ve ãi ni slu åa je va je to ta ko i bi lo.
Ukrat ko, Ge teu je 1775. go di ne do ja di la sva ta li te rar na uj durma.
On je po stao miqenik jed nog mladog kneza, pa je onda i
sam ÿiveo kao ne ka vr sta malog kne za. Za taj krug u Vaj maru je
i pi sao sva ko vr sna de la, po seb no za ama ter sko po zo ri šte,
pri åe mu se ne smeju za boraviti i one ozbiq ne stva ri kao
pro zna ver zi ja Ifi ge ni je, za tim ko ma di sa pe va wem, ka kvi su
tada bi li u mo di, a i ra zni ske åevi za pri jateqe, kao i iz -
vanredne ba lade i li rika. Ali da sve te stvari ob javi i da se
s wi ma pred sta vi aka dem skoj i gra ðan skoj kri ti ci, to je bi lo
is pod ni voa, od no sno is pod do sto jan stva jed nog kne ÿev skog
pri ja te qa, mi ni stra i ot me nog dvor ja ni na, od ko ga se za zi -
ralo.
Ako su mu veã ta da ka dili, kao što je to na pri mer åi nio
ne ka da šwi vas pi taå prin ca K. M. Vi land u Vaj ma ru, on da se
pri to me ne mo ÿe baš po uzdano re ãi da li je to bi lo iskre no
ili je to pak åi weno iz stra ha — jer u po menutom slu åaju tre -
ba ima ti u vidu da Viland kao otac mnogobrojne de ce ni pošto
ni je smeo da se be do ve de u si tu a ci ju da iz gu bi pen zi ju.
Lenc, nekadašwi drugar, pro teran je iz ze mqe, ka da se usudio
da ka ri ki ra Ge tea. A za dru gog štur mi dran gov ca Klin ge ra samo
je pla ãen ra åun u go stionici. Pa onda ne ka vi di šta ãe i
kako ãe da qe.
Kada je Ge te po sle de set godina pri metio da i po red svega
ni je onaj dvor janin An ci en Régi me-a, a ni dr ÿavnik i usre -
141

ãi teq åo ve åan stva, br zo je od ba cio tu zmij sku ko ÿu; šta vi še:
uåinio je to na preåac — krenuo je na put za Ita liju. Po novo
je iza šao pred li te rar nu pu bliku i to sa kla sicistiåki i hu -
ma ni stiå ki pre o bli ko va nim de li ma: Ifi ge ni jom u blan kversi
ma, Ta som u blan kver si ma, Rim skim ele gi ja ma u dis ti si ma.
I Eg mont, ko ji je po ticao iz raz dobqa šturma i dranga, preo
bli ko van je u kla si ci stiå kom du hu, a to zna åi po za ko nu jasno
ãe, si me tri je i objek tiv no sti, ia ko je za dr ÿa na pro za.
Mi ka ÿe mo: to su ve li åan stve na de la, ona åi ne vr hu nac
Ge te o vog stva ra la štva. Ve li åan stve na je ta Ge te o va ne po srednost
u Rim skim ele gi ja ma, a u Ta su je po pr vi put i na je dinstven
na åin ob ra ðe na pro ble ma ti ka pe sni ka. Ube dqi va je, još
uvek ose ãaj na, ali ni na ko ji na åin sla du wa va hu ma nost u
Ifi ge ni ji. Za no sna je i ne za bo rav na Kla ri ca u Eg mon tu. Ali
i po red svega je od jek tih de la bio slab, a u slu åaju Rim skih
ele gi ja bi lo je i sa blaÿwavawa. Opet je Ge te te meqno is ko ra -
åio iz okvi ra ose ãajno-hrišãanske kul ture. Åak je i Her der
bio ne za do vo qan i sta vqao svo je kri tiå ke pri med be, pa je na
primer smatrao da lik Kla rice ima u sebi cr te ko je pod seãaju
na blud ni cu. Pe snik je po no vo imao raz lo ga da bu de ne za do voqan
pu bli kom.
To je pret po stav ka za we go vu sa rad wu sa Ši le rom, ko ji je
bio tra di ci o nal ni ji pe snik, pa je otu da imao i vi še uspe ha
kod pu blike. On je ja åe bio ve zan za tra diciju ba roka ili,
što mu do ðe na isto, bio je vi še uklo pqen u tra diciju re tori
ke. Ujed no je bio de lo tvor ni ji dra ma ti åar, je di ni ko ji je sa
uspehom mo gao da se po nese i kon kuriše sa oni ma ko ji su vlada
li po zor ni com tog do ba — sa Ko ce bu om, Iflan dom, Šre de -
rom.
Kao mi sli lac Ši ler je u po ne åe mu nad ma ši vao svog
pri ja te qa Ge tea. Ta ko je, na pri mer, spo znao da je kla si ci zam
u smi slu vred nog po dra ÿa va wa Gr ka bi la jed na za blu da. Ge te je
sebi u doslovnom smi slu bio za mislio da moÿe da bu de ravnopravan
sa Gr cima, da bu de ono što su i oni. Me ðutim, de lo
Ahi le ja, sa ko jim je Gete hteo da se nad meãe sa Ho merom, osta -
lo je ne do vr še no. Ali je za to tra gom pri pad ni ka Ge tin gen -
škog gaja i idi liåara Fosa — reå je o pre vodiocu Ho mera —
do vr šio svoj idi liå ni i gra ðan ski spev Her man i Do ro te ja.
Bila je to pri liåno re vo lu ci o nar na for ma epa; jer po te oriji
je ep ju naå ka pe sma ko ja se ba vi jav nim stva ri ma, na ro åi to
ra to vi ma. Sa Her ma nom i Do ro te jom imao je uspeha, ali se
Ge te pre ma tom bla go na klo nom od no su pu bli ke od no sio sa nipo
da šta va wem. Jer, kao što je re åe no, gra ðan ski ep ni je bio
we go va ide ja, a o svojim ze mqacima ni je imao baš ne ko na roåi
to mi šqe we, ni ti mu je do wi ho vog mi šqe wa bi lo mno go
142

stalo — on se još uvek oseãao kao ne ka vr sta Grka i kao brat
Ho me ra i So fo kla.
Ali Ge te ni je spa dao u pe snike ko ji se ose ãaju sa svim do -
bro kao ubo ge po e te u svo jim jad nim so biå ci ma i si ro ti sawa
ri. Pe sni ci po put Hel der li na bi li su mu stra ni i po ma lo
ih je i pre zirao. Otu da je veã pre Her ma na i Do ro te je na le -
ÿe ran na åin na da qe ne go vao ugled ko ji je kod pu bli ke bio
ste kao sa Ver te rom, pa je iz svo je fi oke iz vukao je dan ro man i
on da ga bez mno go tru da i do vr šio. Iz ve sni Blan ken burg,
ina åe ve li ki po što va lac Vi lan da, na sto jao je da po dig ne
ugled ro mana na taj na åin što ga je pro glasio za ep. Ro man =
su bjek tiv na epo pe ja.
Ova te o ri ja od go va ra la je po svoj pri li ci Ge teu i to kao
oprav da we za we go vo de la we na pod ruå ju pre zre ne pri po vedaå
ke pro ze. U sva kom slu åa ju su Go di ne uåe wa i ep Her man i
Do ro te ja bi li ustup ci gra ðan skoj pu bli ci, ko ja se vi še za ni -
ma la za pri po vet ke iz sa vre me nog ÿi vo ta ne go za dra me i epove
iz isto ri je ili an tiå ke mi to lo gi je.
Is ka zi i su do vi o Go di na ma uåe wa, ko ji se mo gu naãi u
pre pi sci Ge tea sa Ši le rom, pri liå no su mr zo voq ni. Vi di
se tu da pro za na åelno ne moÿe da vo di do po ezije, da ona
ipak ni je u skla du sa do sto jan stvom jed nog ve li kog pe sni ka, te
da ubu du ãe na me ra va da pi še sa mo pe sniå ka de la u sti ho vi ma.
Na osno vi ove kla si ci stiå ke ide o lo gi je Ge te je na pi sao pr vi
deo svo je Van braå ne kãe ri, a Ši ler Me sin sku ne ve stu. Oba
de la spa da ju u naj hlad ni ja, naj sti li zo va ni ja ostva re wa Ge te o -
vog do ba i od mah su ÿe sto ko kri ti ko va na.
U me ðu vre me nu se do go di lo ne što na što Ge te i Ši ler,
kao ni ve liki pe snici ra nijeg 18. ve ka, Klop štok i Vi land,
ni su mi sli li. Na stu pi la je jed na mla da, sve ÿa ge ne ra ci ja, koja
je ve o ma do bro ba ra ta la pe rom i u pu bli ci sti ci de lom bila
bo qa od Ge tea i Ši lera, pa je ima la sme losti da na åelno
od ba ci kla si ci stiå ku ide o lo gi ju tj. za blu du da se Gr ci mo gu
po dra ÿa va ti. Wi hov uzor bi lo je mo der no, ro man tiå ko tj. u
je ziå kom ÿar go nu epo he re åe no, po sle an tiå ko pe sni štvo od
Nibe lun ške pe sme pre ko Dan tea, Šek spi ra do Kal de ro na.
Ro man tiå ko zna åi, kao što je re åe no, po sle an tiå ko, moder
no; ro man ti åa ri ma su se na zi va li oni za ko je an tiå ki uzor
vi še ni je bio bez u slov no oba ve zu ju ãi uzor i obra zac kwi ÿev -
nog stva rawa. Ali po jam ro man tiå ki ima ve ze i sa romanom i
to u tom smi slu što se ro man, u ono vre me još neo dreðen po -
jam, za ko ga je pre vod sa od red ni com „pri po ve daå ka pro za"
još pre u zak, po sta vqa ve o ma vi so ko; šta vi še: on po sta je otelovqewe
pe sništva. Pri tome se ne sme smetnuti s uma da su
do ta da, po kla si ci stiå kim poj mo vi ma, ep i tra ge di ja ne pre -
143

sta no sta vqa ni jed no po red dru gog, da su bi li naj vi še kwiÿev
ne vr ste.
Iz te glo ri fi ka ci je ro ma na dâ se raz u me ti da su ro manti
åa ri od ba ci va li Klop što ka i Ši le ra, au to ra Me si ja de i
au to ra åu ve nih tra ge di ja, i da ih vi še ni su pri zna va li za veli
ke pe sni ke. Vi land je, na ro åi to sa svo jim Obe ro nom, uzi -
man kao glav ni mo der ni pred stav nik ro man tiå kog epa. Osim
to ga je dao ve li ki do pri nos uz no še wu ro ma na, po seb no svo jom
Po ve šãu Aga t o na. Ali ni ovog pe snika 18. sto leãa ro mantiåa
ri ni su pri zna va li; on im, na i me, ni je bio do voq no du bok,
ni do voq no re li gi o zan, ni do voq no ne maå ki. Ostao je još
Gete. We ga su na stojali da privuku u svoj ta bor na taj na åin
što su ga pro gla si li na me sni kom po et skog du ha na ze mqi, a i
ina åe su ga uva ÿa va li. Pri to me je wi ho vo in te re so va we naro
åi to bi lo usme re no na Ge te ov no vi ro man Go di ne uåe wa.
Doduše, ni taj ro man ni je im bio do voqno po etiåan — to je
naroåito isti cao No valis — ali je ipak va ÿio kao po åetak
no ve ro man tiå ke po e zi je. Sa mo se po se bi raz u me da su se roman
ti åa ri di vi li i Ge te o voj Baj ci u Raz go vo ri ma ne maå kih
ise qe ni ka i we go voj li ri ci na sta loj tra gom Her de ra. Ona je
kod jed nog kla siciste bila sve drugo ne go ne što sa mo po se bi
ra zu mqi vo (ode!).
Ro man ti åa ri su, da kle, bi li pr vi ko ji su Ge tea uz di gli u
nad pe sni ka, pra pe sni ka i na rod nog pe sni ka. To se na ro åi to
od no si na ra nu ro man ti ku, na kri ti ku Ti ka, Har den ber ga i
pre sve ga bra ãe Šle gel. Ka da su ro man ti åa ri po sta li vi še
hri šãan ski i vi še re sta u ra tiv ni, on da pri zna va we Ge tea
vi še ni je to li ko bi lo ne što sa mo po se bi ra zu mqi vo. Ta ko,
na pri mer, Aj hen dorf u svo jim ve li kim kwi ÿev no i sto rij skim
ra do vi ma ima am bi va len tan od nos pre ma Ge teu, jer je Ge te, kako
ka ÿe, ostao ve zan za prirodu, za ze maqsko, pa shod no to me
ni je u pu noj me ri od go vo rio sve tom za dat ku po e zi je. Ali Ajhendorf
pri tome ni kada ne za boravqa da je Gete, po kraj sveg
svog pa gan stva, ve li ki pe snik. On se iz di ÿe iz nad we ga.
To se iz me ni lo ka da je ro man ti zam po åeo da se ra slo ja va
u re sta u ra tiv ne i re vo lu ci o nar ne pe sni ke, u gor qi ve hrišãan
ske bor ce po put Je re mi ja sa Got hel fa i u bor be ne li be ra -
le po put Ber nea. Ber ne je Ge tea — sa moralnih i de mokratskih
sta no vi šta — ana te mi sao. On åak ni je pri zna vao pe sme
po put Vi lin skog kra qa; pre ma Ge te o vim pe sma ma je bio sasvim
rav no du šan. Ge te o va qu bav, sma trao je Ber ne, do la zi iz
do weg de la te la. On, po we go vom mi šqe wu, pro da je na rod i
slo bo du za sme šak jed ne kne gi we. We go vo objek tiv no sta we je
pot pu na bez o se ãaj nost. Ber ne Ge teu su prot sta vqa Ÿa na Pa u la;
Ÿan Pa ul je imao sr ce i on je za lazio u si rotiwske ko libe.
144

Go to vo isto ta ko oštra bi la je kri ti ka hri šãan skog bur šen -
ša ftle ra Vol fgan ga Men ce la, ko ji je kao kri ti åar za u zi mao
uti ca jan po lo ÿaj u Ko ti nom Mor gen blatt-u. I tu je Ge te ne moral
ni pe snik, je gu qa sti dvor ja nin, ko ji ima raz u me va wa sa mo
za ugla ðe ne i ele gant ne for me.
Ber ne i Men cel su se uza jam no ogor åe no ospo ra va li i
vo di li su u ve li kim ålan ci ma i pri lo zi ma ÿe sto ke bit ke jedan
pro tiv dru gog; ali su se pot puno sla ga li u ana te mi sa wu i
ni po da šta va wu taj nog sa vet ni ka, sla do stra sni ka i for ma li -
ste Ge tea. I Haj ne kri ti ku je, na rav no, dvor ja ni na Ge tea. I on
ob zna wu je da je raz do bqe umet no sti pod Ge te o vim voð stvom
okon åa no. Sa da po li ti ka do la zi na red. Ali ovaj pe snik ima,
sliå no Aj hen dor fu, su vi še raz vi je no ose ãa we za estet ske vrednosti,
a da bi Getea baš u sve mu od bacivao i ana temisao. Haj -
ne je ve o ma ra no na vra ãao u åu ve ni sa lon zna me ni te Ra he le u
Ber li nu. Ra he la je bi la je vrej ska su pru ga ne ka da šweg di plo -
ma te Far nha ge na fon En zea. Ra he la je, sliå no Be ti ni fon
Ar nim, na pro sto bi la us hi ãe na Ge te om. Za ce lo bi se mo glo
re ãi da je ona ute me qi la je dan pot pu no ne kri tiå ki kult Getea.
Ali upra vo je to pre te ri va we šte ti lo Ge te o vom ugle du.
Mencel je Ge tea na zvao „Me sijom Je vreja", a to je u epo hi me -
ter ni hov ske re sta u ra ci je bi la osu da i ana te ma.
Bi lo je, na rav no, ta kore ãi u ti ši ni, i po ne kih ra zum -
nih i od merenih po štovalaca Ge tea, kao što su, na pri mer,
bi li Me ri ke, Foj hter sle ben, za tim Gril par cer i Štif ter.
Ali sve do po ået ka re a li zma tj. do Mar tov ske re vo lu ci je, ko ja
je do ne la no vi ÿi vot u ne maå ku li te ra tu ru, Ge te je bio je dan
spor ni mo der ni pe snik, u po ta ji do du še åe sto vo qen, ali javno
ve ãi nom osu ði van kao ego i sta, ne hri šãa nin i iz daj nik
slo bo de.
Tek je u drugoj po lovini 19. ve ka Ge te po åeo da se uzdiÿe
u pri znatog kla siåara ko me se svi di ve; åak je ta da po åeo da
nat kri qu je sla vu Ši le ra, ko me je u vre me bi der ma je ra kao pate
tiå nom, mo ral nom, pa i po li tiå kom pe sni ku bi lo lak še.
Ko ji to raz lo zi u raz do bqu gra ðan skog re a li zma do vo de do
bo qeg raz u me va wa Ge tea?
1) Re a li zam ni je vo leo pa tos i su prot sta vqao mu se svu da
gde god bi na we ga na ilazio. Ta ko se, na pri mer, Oto Lu dvig
ogor åe no bo rio pro tiv pa te tiå kog dra ma ti åa ra Ši le ra. On je
više ce nio Ge tea. On ga je kao po znavaoca åo veka i tvorca
qud skih li ko va sta vio po red Šek spi ra.
2) Re a li zam i in di vi du a li zam su uza jam no ve o ma srod ni;
jer re a li zam po sle 1848. ne zna åi ap so lut nu re al nost, fo to -
graf sko vi ðe we stva ri, veã za we ga po je di naå no za pa ÿa we
stva ri na pro sto zna åi vi še od ne kog kru tog si ste ma ili ne ke
145

nor me (Ri hard Brink man). Po je di naå ne stva ri i fi gu re u indi
vi du al noj per spek ti vi — to je re alizam. Sa mo se po sebi
razume da se na toj osnovi Ge te od jednom predoåavao kao uzor.
Sa da su od jed nom po åe li po ne se no da se di ve ta kvim in di vi -
du al nim i ÿi vot nim li ko vi ma kao što su Gre ti ca ili Klari
ca. Sa da su po åe li da se odu še vqa va ju Fa u stom; jer u do ba
Bi zmar ka, uspe šnih ne maå kih in du strij skih pi o ni ra, u Evropi
åe sto vo de ãih ne maå kih na uå ni ka i uspe šnih ne maå kih gene
ra la, moã ne liå no sti po sta le su uzor za sop stve ni ÿi vot.
Sa da Nem ci ma Ge te ov in di vi du a li zam vi še ni je sme tao; napro
tiv: taj in di vi du a li zam, ko ji je još uvek bio ogra ni åen
dru štve nim i mo ral nim nor ma ma, Ni åe je po ten ci rao i razvio
do di vqeg nad åoveštva s one strane do bra i zla. Fa ustovsko
do ba u po sve po gubnom smislu po åelo je pri kra ju 19. ve ka
i to uvek uz po zivawe na pe snika ko ji je sa da smatran najveãim
me ðu Nem cima. Kada Šte fan Ge orge pe va o Ge teu — u
Sed mom pr ste nu — on da on to åi ni kao ari sto kra ta ko ji se
ose ãa brat ski po ve zan sa Ge te om.
Za ce lo se mo ÿe re ãi da kod ge ne ra ci je ko ja je ro ðe na oko
1870. kult Ge tea do sti ÿe svo ju kul mi na ci o nu taå ku. Ne ka da -
šwi na tu ra li sta Ger hard Ha up tman po sta je imi ta tor Ge tea.
Tomas Man se ne prestano sve do Dok to ra Fa u stu sa ba vi i su -
åe qa va sa tim svo jim uzo rom. Na be za zle ni ji na åin se kao
sled be ni ci Ge tea oku ša va ju pe sni ci kao Hans Ka ro sa; Ru dolf
Štaj ner, osni vaå an tro po zo fi je, osni va svoj Ge te a num. Ve li -
ki isto ri åar Maj ne ke ga jio je po sle Dru gog svet skog ra ta na du
da bi naš re ligijski i mo ralni ÿi vot mo gao da se ob novi uz
po moã Ge te o vih dru šta va. U ino stran stvu Ge te svu da po sta je
re pre zen tant Ne maå ke, ne sa mo ne maå kog pe sni štva. Ka da je
na No vom Ze lan du osno va no Ge te o vo dru štvo — to je uåi nio
prof. Ašer iz Oklan da — on da se pri to me ni je ima lo na
umu sa mo ba vqe we Ge te o vim de li ma ne go ce lo kup nom ne maåkom
kul tu rom. Ana log no to me Ge te-In sti tut, moã na ne maå ka
in sti tu ci ja sa se di štem u Min he nu i svo jim fi li ja la ma po
ce lom sve tu, ne vi di se be to li ko kao in sti tu ci ju ko ja za stu pa
Ge tea ne go kao in sti tu ci ju ko ja za stu pa ne maå ki je zik i nemaå
ku kul tu ru. Ge te je po stao sim bo lom nem stva i to upra vo u
epohi ko ja ima malo ve ze s wim, ko ja ga mawe åi ta ne go ne naklo
we na, šta vi še ne pri ja teq ski na stro je na epo ha re sta u ra -
ci je, ko ja je, po la ze ãi od Ge teu ve o ma da le ke eks pre si o ni stiåke
li te ra tu re, raz vi la sop stve nu li te rar nu sa mo svest i onih
koji, kao Švajcarac Emil Štaj ger, još uvek našu mo dernu
li te ra tu ru od me ra va ju po Ge teu, ogor åe no kri ti ku ju, šta vi še
pre zi ru.
146

Štaj ger pro kla mu je da mi ne tre ba da kri ti ku je mo Ge tea
nego da treba da se za pitamo da li naše vre me op stojava pred
Ge te om. Na su prot to me je Ja spers u svom go vo ru po sve ãe nom
Geteu 1949. go dine re kao da Ge te vi še ne ma pu no da nam ka ÿe,
jer on nema predstave o ra dikalnom zlu, a to znaåi o ða volskom.
Ge te je do duše po kazao šta je jedna liå nost; ali we gova
sli ka sve ta je su vi še plit ka, su vi še har mo niå na.
Ja liå no sma tram da bi ko naå no tre ba lo da pre sta ne mo da
se be od me ra va mo po Ge teu ili da Ge tea od me ra va mo pre ma nama.
To po ste pe no po sta je isto to li ko be smi sle no kao ka da bismo
hte li da se od me ra va mo po Vol fra mu fon Ešen ba hu ili
Dan teu ili Kal de ro nu, ili obr nu to da wih od me ra va mo po
nama.
Veã nas 227 go di na odva ja od Ge te o vog ro ðen da na. To je
ve ãi vre men ski pe ri od od onog ko ji Opi ca odv a ja od Ge tea. I
ko bi te pe sni ke i wi ho va vre me na od me ra vao jed ne po dru gima?
Ako nam se Ge te još uvek åi ni isto rijski bli zak, on da je
to uslo vqeno ti me da je on kao kla siåar na prosto kon zerviran
i da mu je dat varqivi svetaåki ore ol nad vremenosti. Ali
on ni je ni šta vi še nad vre men od So fo kla ili Ho me ra ili
Šekspira ili Kal derona, a kod ovih sta rih i ta ko da lekih
pesnika ne pa da nam na pa met da se s wi ma iden ti fi ku je mo.
Upravo u to me je glavna greška: da ÿelimo da se identifikuje
mo sa jed nim ta ko uda qe nim pe sni kom. I po klo ni ci Ge tea i
prin ci pi jel ni kri ti åa ri Ge tea po la ze od pred sta ve da se Gete,
bez isto rij ske dis tan ce, mo ÿe kao bi lo ko ji sa vre me nik
sve srd no pri gr li ti i pri hva ti ti ili od ba ci ti. Ali i jed no
i dru go kraj we je be smi sle no.
To, me ðutim, ne zna åi da od Getea i kod Ge tea ne bismo
imali šta da nauåimo. Mi na pri meru Ge tea mo ÿemo da vidi
mo ka ko je je dan ve li ki åo vek pro šao kroz vre me, i to ne
kroz bilo ko je vre me ne go kroz svoje vre me. Mi moÿemo da vidimo
ka ko se no sio sa tim vremenom i ka ko mu je — ve oma åe -
sto — po puštao ili po vlaðivao, a da pri to me ni je iz gubio
od svo je ve li åi ne; jer, po gre šno je i åi sta je ide a li stiå ka
predstava, ako se mi sli da åovek mo ÿe da pro ðe mi mo svog
vre me na. U naj bo qem slu åa ju åo vek mo ÿe da pro la zi kroz vre -
me u ko jem ÿi vi i da od we ga usvo ji ne što znaåajno ili ne -
što trajno.
Gete je u svim svojim ÿi votnim fa zama ulazio u vre me i
pro la zio kroz we ga i od we ga ne što pri mao, i to ne sa mo u
svom kla si ci stiå kom raz do bqu, ka da je sve sno te ÿio za nadvre
me no šãu.
Pr vo se kla siå ni pe snik sti ho va Ge te su prot sta vqao mladom
Ge teu, au to ru pro ze. Ka rak te ri stiå no je, na pri mer, da se
147

u na šim ško lama pre åi tao Her man i Do ro te ja ne go Go di ne
uåe wa, da se pre åi tala Ifi ge ni ja ne go Eg mont. A on da se po -
åev od na tu ra li zma mla di Ge te po åeo su prot sta vqa ti kla siå -
nom Geteu. Ra dije se isticao Gec od Ber li hin ge na ne go Ifige
ni ja i Ta so, ili pak Van braå na kãer.
Sta ri Ge te se tokom ce log 19. sto leãa po smatrao sa velikom
skep som. Åak je i este tiåar F. T. Fi šer per siflirao
sta rog Ge tea. Pr vo iz da we Za pad no-is toå nog di va na åak ni
po ået kom na šeg sto le ãa još ni je bi lo ras pro da to. A da nas
opet po sto ji iz ra ÿe na sklo nost da se is ti åe sta ri, na vod no
mo der ni Ge te na su prot štur mi dran gov cu ili kla si åa ru Ge teu.
Ali ni to od me ra va we jed nog Ge tea sa dru gim ne ma ni ka kvog
smisla. Naš za datak ãe, da kle, biti da ce log Ge tea shva ti mo u
we go vim raz li åi tim ÿi vot nim fa za ma i u sklo pu we go vog
isto rij skog okru ÿe wa ko je se ne pre sta no me wa.
Uticaj ra znih epo ha na Ge tea
A sa da ãu po ku ša ti da u gru bim cr ta ma od re dim Ge te o vo
isto rij sko me sto. Ti me bih da po mognem oni ma ko ji ma lo zna -
ju o Ge te o vom do bu, a i ujedno da ti me na govestim o åe mu ãe
biti re åi u mom pre davawu, kao što sam to uåinio sa kratkim
pre gle dom kri ti ke o Ge teu. Ge te se, na i me, u ge te o lo gi ji
go to vo uvek po sma tra su vi še izo lo va no. Tu opa snost bih hteo
da iz begnem ili da je pred upredim veã ovim mojim uvo dom.
Pr vi pe sniå ki i liå ni Ge te o vi ko ra ci le ÿe u še zde se -
tim go di na ma 18. sto le ãa. U to vre me je sen ti men ta li zam veã
pomalo pre vaziðen; on je u to vreme veã bio na ni vou epi gonstva
ili se na la zi u jed nom pro ce su po ste pe nog pre o bra ÿa ja
(Ge tin gen ški gaj). Na su prot to me se pro sve ti teq stvo sil no
ob no vi lo, a u tom sklo pu se pre o bra zi la i kul tu ra ro ko koa;
na taj na åin je prosvetiteqstvo po novo do šlo do ugle da i to
pre sve ga za slu gom Vi lan da, ali i Le sin ga. Po vest Aga to na,
Mu sa ri on, Mina od Bar nhel ma — bi li su Ge teovi pr vi li terar
ni do ÿi vqa ji, a ti pr vi do ÿi vqa ji, kao što je po zna to —
na ro åi to iz psi ho lo ških raz lo ga — od po seb nog su zna åa ja.
Tu jed no stav nu psi ho lo ško-isto rij sku åi we ni cu na u ka do dana
da na šweg ni je pot pu no spo zna la i pri hva ti la. Raz log to me
bi la je na ci o na li stiå ka ide o lo gi ja o ne ne maå kom ka rak te ru
kul tu re pro sve ti teq stva i ro ko koa. Ro ko ko-Ge te mo ra da je
bi la jed na za blu da, jed na stran pu ti ca — sma tra li su za go vornici
ta kvog pogleda na stvari — i tek se sa šturmom i drangom
uka zu je onaj pra vi, istin ski, du bo ki, mi stiå ni i ne maå ki
Ge te. Me ðu tim, Ge te je ce log svog ÿi vo ta sa åu vao ne što od te
148

lakoãe ro kokoa, pa åak bi se moglo reãi od te osobene ro koko
la ko mi sle no sti. Na rav no, ni je baš neo p hod no da se to li ko
is ti åe ta ro ko ko la ko mi sle nost, kao što to åi ni Ri hard
Fri den tal u svo joj bi o gra fi ji Ge tea. Jer, tu Ge te na pro sto
po sta je je dan ve tro pir i le pr ša vi lep tir, ko ji ne zna za ka ja -
we. Ali je åiwenica da je i u razdobqu šturma i dranga ÿi -
veo kraj we la ko mi sle no i neo d go vor no — na ve li ko ne za do -
voqstvo so lidnog Herdera — da se bra ka pla šio kao bik crve
ne ma ra me, za raz li ku od ro ko ko pe sni ka Vi lan da, ko ji je u
istoriju ušao kao otac Viland. Åiwenica je da je Ge te, nadove
zu ju ãi se na ro ko ko fi lo zo fa Vol te ra, ce log svog ÿi vo ta
bio sklon skep si, da ni kada ni je sa svim ozbiqno uzi mao fi -
lo zof ske si ste me ne maå kog ide a li zma ko ji su se sme wi va li —
za raz li ku re ci mo od Ši le ra, No va li sa, He be la — i da je
uvek za dr ÿao ne što od oka si o na li zma ro ko koa tj. od ve re u
vred nost od re ðe ne pri li ke ili po je di naå nog tre nut ka. U
Rim skim ele gi ja ma, a to znaåi po sle we govog po kušaja sa spino
zi zmom i ide a li stiå kim hu ma ni zmom (Ifi ge ni ja!), po no vo
se kod we ga ja vqa ta bogiwa pri li ka. Rim ske ele gi je su —
dru ga åi je re åe no — jed na no va for ma ana kre on ti ke, a i Za pad -
no-is toå ni di van je, kako se to veã odavno spoznalo, velikim
de lom opet ana kre on ti ka u no vom ru hu, po seb no u Kwi zi kråma
ra.
Ja ti me ne ÿelim, kao što sam veã re kao, da Getea svedem
na we govu ro koko osno vu — Fri dental mi u tom po gledu ide
su vi še da le ko sa isti ca wem Ge te o ve la ko mi sle no sti i bezbri
ÿno sti — ali do ÿi vqaj ro ko koa i obe leÿ je ro ko koa osta ju
va ÿne kom po nen te u ÿi vo tu i pe sniå kom stva ra la štvu Ge tea.
Mogli bi smo da se za pitamo da li bi bez tog udela ro kokoa tj.
An ci en Régi me-a uop šte iz drÿao da ceo ÿi vot provede kao
dvor ja nin. Mla ði na ra štaj uop šte ni je mo gao da raz u me i
shvati Ge tea kao dvor janina, jer se on ro dio u jednoj re voluci
o nar noj epo hi, pa mu je ne do sta ja la ta ute me qe nost u An ci en
Régi me-u.
Teško se moÿe za misliti da bi Ge te sam — re cimo da je
ostao u Laj pcigu — pronašao put do šturma i dranga. Za to
mu je bio potreban Her der, a ve rovatno i poneko od pri padnika
we gove ge neracije — tu pre sve ga imam na umu te gobnog i
ve ro vat no i po ma lo psi ho pat skog, ali ge ni jal nog Len ca. Ti me
nipošto ne ÿe lim da uma wim ve liki zna åaj ko ji je za Ge tea
imao susret sa Her derom. Qudski duh, kao i pe sništvo jednog
åoveka ni su biq ke ko je se po ne kom utvr ðenom pla nu, bez ika -
kvog stra nog uti ca ja, za ko no mer no raz vi ja ju i uob li åa va ju u
jed nu od re ðe nu for mu, veã u svom bu du ãem bi ãu za vi se od onoga
što ãe u se be pri hva ti ti. Uåi te qi ko ji pod u åa va ju ne kog
149

mla dog åo ve ka spa da ju u we go vu du hov nu sud bi nu i u ve li koj
me ri je od re ðu ju. Ap so lut no je mo gu ãe da je Ge te mo gao po sta ti
neko dru gi da se ni je ta ko ra no sreo sa Her derom, ko ji se od
we ga te me qi to raz li ko vao. Vi land je Herdera na zvao vulkanom.
On je do i sta bio jed na si lo vi ta, eks plo ziv na, ÿe sto ka
pri ro da, ko joj je estet ska ro ko ko kul tu ra bi la po sve odur na,
jer je on sav bio ute meqen i ukot vqen u jed noj re ligijskoj i
fi lo zof skoj kul tu ri. On je za svoj po ziv iza brao te o lo gi ju.
To je pre svega znaåilo da mu je pro šlost vaÿna, da je za
wega ona bi la sve — a to ãe re ãi: hri šãansko-religijska, ali
i sa wo me te sno po ve za na ne maå ko-na ci o nal na i na rod na prošlost.
Ali to zna åi i to da se bo rio pro tiv sva ke vr ste skepse.
Herder je pro mi slio sve isto rij ske pro ble me vre me na i u
svo joj fi lo zo fi ji isto ri je po vu kao je luk od ve li ke pro šlo -
sti pre ko ni štav ne i bez vred ne sa da šwo sti sve do u da le ku
bu duã nost, za ko ju je ve ro vao da ãe od go va ra ti Boÿ jem pla nu i
shod no to me bi ti spa so no sna — upr kos svim za stra šu ju ãim
simp to mi ma ko je je spo znao kao mo der ne raz voj ne ten den ci je,
da kle upr kos fe no me ni ma ni ve la ci je, ko lek ti vi za ci je, ap strakcije
i to me sliåno. Sve je on to veã veoma ja sno spoznao i
vi deo. Bez Her de ra se He gel te ško mo ÿe za mi sli ti.
Time što je mla di Ge te tr peo i pod nosio ovaj sil ni, te -
ški i ne ugodni duh, ti me što je dvor janin Ge te iz dej stvo vao,
i po red naj ÿe šãih ot po ra, da se ovom åo ve ku po ve ri naj vi ši
cr kve ni po lo ÿaj Vaj mar ske dr ÿa ve, on je u svoj sop stve ni ÿivot
i u ne maåku kul turu uneo jed nu na pe tost ko ja se åe sto åini
la ne u god na, pa åak i ne pod no šqi va, ali je bi la pret po -
stavka za ono što danas oznaåavamo kao Ge te i kul tu ra Vajmara.
I onom pe sniku ko ji je pre we ga bio u Vaj maru, ocu Vilandu,
Gete za hvaquje vi še ne go što se obiå no zna. Ali onu
plo do no snu na pe tost, ko ju su u Ge te ov ÿi vot i we go vo stva ra -
la štvo une li u li te rar nom po gle du Her der i Ju stus Me zer,
Viland nikako ni je mo gao da pod stakne, buduãi da je sam sta -
jao na ro koko osno vama. Vilandu se obraãao ka da se u ÿivotu
i pe sni štvu ra di lo o pi ta wi ma for me. Bez we ga Ge te mo ÿda
ne bi pro našao put do kla sike. Ali to je pi tawe od dru gorazred
nog zna åa ja.
Još jed nom ãu istaãi da je veã mladi Ge te bio veliki pe -
snik i da stoga ne ma mno go smi sla klasiånog Ge tea su protstaviti
mla dom Ge teu. Da je Gete umro po sle Pat wi mla dog Verte
ra, on da bi smo ga ot pri li ke po zna va li i ce ni li kao na
primer Georga Bih nera, ko ji je umro sa dvadeset i tri i po
godine. On u tom sluåaju ne bi bio kla siåar u smi slu kla sicizma.
Ali mi i na osnovu Ge ca od Ber li hin ge na mo ÿe mo se-
150

i da za mi sli mo je dan ve li åan stve ni na sta vak Ge te o vog de la.
Na sta vak Pra fa u sta to do voq no po ka zu je. Kla si ci zam mu ni je
— da ta ko ka ÿemo — bio po loÿen u ko levku.
Me ðu tim, pi ta we od pr vo ra zred nog zna åa ja gla si: da li je
Ge te po sle 1800. po no vo na šao iz laz iz kla si ci zma; jer, je dan
tvr do kor ni kla si ci stiå ki Ge te u do ba ro man ti zma ne bi po -
stao ve li ki pe snik. Za mi sli mo sa mo: je dan spev Alek sis i
Do ra ume sto Iz bo ra po srod no sti, je dan na sta vak Van braå ne
kãe ri ume sto na stav ka Fa u sta, jed no do vr še we pla ni ra ne junaå
ke pe sme Ahi le ja — u di rekt nom, na iv nom nad me ta wu sa
Ho me rom — ume sto ro ma na Go di ne pu to va wa Vil hel ma Maj ste -
ra, ko ji otva ra no ve per spek ti ve. To je mo glo da se do godi!
Sliå ne stva ri su se po sle 1800. go di ne åe sto do ga ða le, na ro -
åi to u Au stri ji. Ali ta kvo jed no sa zda no ÿi vot no de lo ne bi
ima lo onu pe sniå ku pu no ãu i vred nost ko ju ozna åa va mo imenom
Ge tea. I ne bi bi lo ta ko delotvorno.
Ge te je pre va zi šao i kla si ci zam; pr vo, jer je ra do od bacivao
svoje zmijske ko šuqice, a drugo i zbog to ga što se su -
sre tao s ra znim qu di ma, ko ji su pre ma kla si ci zmu za u zi ma li
kri tiå ki stav.
Ako upo re di mo Ši le ro vog Don Kar lo sa ili Va len štaj na
sa Ifi ge ni jom ili Ta som za pa zi ãe mo da u Ši le ro vim dra ma -
ma ima vi še Šek spi ra, što znaåi da se ne kako slo bod ni je
od no sio pre ma Gr ci ma, od no sno Ra si nu, ne go kla siå ni Ge te.
Veã je Ši ler ob jedinio So fokla i Šek spira, što je, kao
što je po znato, bila am bicija Klaj stova. A uz to je on bio taj
ko ji je na go va rao Ge tea da na sta vi Fa u sta. U ålan ku O na iv noj
i sen ti men tal noj po e zi ji Ši ler je po kazao da je åak i Ge te —
po kraj sve svo je na iv no sti i objek tiv no sti — je dan sen ti men -
tal ni pe snik, jer je dan mo der ni pe snik uop šte ne mo ÿe da
bu de dru ga åi ji ne go sen ti men ta lan tj. su bjek ti van i re flek si -
van. On je po ka zao Ge te o vu mo der nost na osno vu Pat wi mla dog
Ver te ra, Ta sa, Fa u sta itd. Trebalo je da romantiåari te mi -
sli sa mo do misle do kra ja, pa da do speju do to ga da pot puno
od ba ce an tiå ki uzor, u smi slu di rekt nog po dra ÿa va wa. Ra ni
ro man ti åa ri, na ro åi to bra ãa Šle gel, u mi sa o nom po gle du zahva
qu ju ve o ma mno go Ši le ru, ko jeg su to li ko ospo ra va li. Nova
lis, bo qi pe snik, uop šte ni je po le mi sao pro tiv Ši le ra.
Uti caj ro man ti åa ra je otu da na sli åan na åin bio de lotvoran
na Getea kao i Ši lerov. Ro man ti zam je Ge tea pot pu no
oslo bo dio za blu de da je Grk.
Ro man ti åar ski uti caj na Ge tea u Ne maå koj se ve ãi nom
potcewuje, pre sve ga zbog to ga jer je na pod ruåju li kovnih
umet no sti, u svom åa so pi su Kunst und Altertum (Umet nost i
sta ri na), i na da qe u za ma snoj me ri za stu pao kla si ci stiå ke
151

stilske prin cipe, ali i zbog to ga što se po grdno iz jašwavao
o pa tri ot sko-hri šãan skoj umet no sti, kao i o ger ma ni stiå -
ko-stu dent skom me še ta re wu ko je je svo je is ho di šte ima lo u
Klop što ku. Ge teu ni je sa mo bi lo od vrat no ne go je na pro sto
mrzeo sve što je bi lo po vezano sa imenima Fu kea, Arnta, oca
gim na sti ke Ja na, kao i sav onaj hri šãan ski za tu ca ni na ci o -
na li zam i var va ri zam, svu onu haj ku pro tiv stra nih re åi, ono
odur no su prot sta vqa we En gle za Fran cu zi ma, se ve ra ju gu, jednom
reå ju svu onu neo b u zda nu po bu nu pro tiv do ta da vla da ju ãe
pro sve ãe ne i in ter na ci o nal ne ci vi li za ci je.
A ipak je ro mantizam na we ga iz vršio du bok uti caj, go -
tovo isto ta ko du bok kao i ro koko, šturm i drang i kla sicizam.
Po ku ša ãu da to po ka ÿem u ne ko li ko ta åa ka.
1) Lir ske kwi ÿev ne vr ste. Ge te se s pra vom smatra majsto
rom Li ed-a (pe sme). We mu pre sve ga ima da se za hvali da je
reå Li ed za dru ge na rode po stao po jam. So net je za we ga, kao i
gotovo za sve pe snike 18. stoleãa, bio jedna ba rokna tj. ve -
štaåka ili umetna for ma. A ipak ga je romantizam za veo da
pe va i u toj ne-an tiå koj ne go ro man tiå koj for mi. To me od go -
va ra da je an tiå kim me tri ma u li ri ci go to vo sa svim okre nuo
le ða. Eu fro si na, Amin tas i dru ge ele gije na stale oko 1800.
go di ne na pi sa ne su u dis ti si ma, a Ma ri jen bad ska ele gi ja ni -
je. Ona je åak i nezamisliva u distisima. Vaÿno je i to da ni -
je na pi sao go to vo ni jed nu odu.
2) Is tok. Ro man ti åa ri su, sle de ãi Her de ra i dru ge, otkrili
Is tok i åe sto su ga su prot sta vqa li kla siå noj an ti ci,
i to kao de tiw stvo åo ve åan stva, kao do mo vi nu re li gi je, kao
za vi åaj jed ne vi še, a ne ze maq ske po e zi je. U sklo pu ro man ti -
zma na stala je u Evropi is toåwaåka mo da. Ge te se sa svo jim
Za pad no-is toå nim di va nom pri dru ÿio toj mo di i iz ri åi to je
oso be no is toå waå ko pri znao kao po se ban stil ski pra fe no -
men. Ti me je se bi pri ba vio pri zna we Ÿa na Pa u la, ko ji je odba
ci vao vaj mar sku kla si ku, te je, na su prot kla si ci stiå koj dogmi,
ne po ko le bqi vo i is traj no pi sao je dan ro man za dru gim.
Gete je Ÿa na Pa ula uvrstio u orijentalni tip, jer je, kao i
is toå wa ci, iz nad sve ga vo leo me ta fo ri ku. U tom su du bi lo je
sa dr ÿa no pri zna we sa svim dru ga åi je sklo pqe nog pe sni ka i
mi sli o ca. Ÿan Pa ul bio je i du bo ko u man este ti åar.
3) Ro man. Veã smo rekli da su ro mantiåari ro manu od redi
li naj vi še me sto u po e ti ci. Sta ri Ge te na pi sao je dva romana,
ceo niz no vela i baj ki, ali nije na pisao ni jedan ep,
ia ko su po sto ja li pla no vi za to. To opre de qe we za ro man pada
uto liko vi še u oåi što su to kom ce log 19. ve ka pi sani
epo vi u sti ho vi ma, i to ve o ma uspe šni i ve o ma do bri. Dovoq
no je da se sa mo pod se ti mo naj i stak nu ti jih pe sni ka Haj-
152

nea, Dro ste-Hil shof, Me ri kea, Pla te na, He be la, K. F. Ma je -
ra, Li li en kro na, G. Ha up tma na. Sta ri Ge te je u tom po gle du
bio mo derniji od ve ãine pe snika 19. ve ka, pa je upra vo ti me
bio uzor ve li kim re a li stiå kim pri po ve da åi ma kao Štif ter,
G. Keler, Ra be i Štorm.
4) Dvo del na dra ma. Go tovo da je ne verovatno da bi Gete
sam od sebe na pisao Fa u sta u dva dela. We gove ra ne dra me ne
po ka zu ju ni ka kve na go ve šta je u tom prav cu. On je Ši le ra save
to vao da Va len štaj nu dâ kla si ci stiå ku for mu tri lo gi je, a
i sam je imao sliåne na mere sa svojom Van braå nom kãer kom.
Iza to ga za celo veã stoji op šta te ÿwa ka ve likoj i ši rokoj
ro man tiå koj dra mi ko ja se oslo bo di la še me tri lo gi je. Dvodel
ne dra me su u ro man ti zmu na dnev nom re du. Ve li ka idej na
dra ma mo ÿe se raz u me ti kao for ma uni ver zal ne po e zi je ko ju je
zah te vao ro man ti zam. Tik, Bren ta no i åak i tre zve ni Ahim
fon Ar nim pi sa li su ve li ke dra me sa idej nim od no sno re li -
gijskim aspi racijama, kao na pri mer Ahim fon Ar nim sa svojom
dramom Ha le i Je ru sa lem. Ka da je Ge te do vršio svog Fa u -
sta, ona je veã bi la po stala mo da. To po kazuje, na primer, åi -
we ni ca da je u isto ri ji kwi ÿev no sti kao re a li sta po zna ti
pravnik Karl Imerman u isto vreme ka da i Ge te do vršio svoju
du bo ko um nu ve li ku dra mu Mer lin. An tro po zo fi ve o ma ce ne
ovu dra mu i sta vqaju je po red Fa u sta, jer je isto ta ko slo jevita
i bo gata taj nama. Vidi se, da kle, da je Ge te åak i sa svo jim
Fa u stom ušao u svoje vre me, ali je iz nedrio ne što što je
traj na vred nost.
5) Po e ti ka kwi ÿev ne vr ste. Ka da se åita pre piska iz meðu
Ge tea i Ši lera — a što bih pre poruåio pre sva ke sekundar
ne li te ra tu re — on da se ta mo mo ÿe na i ãi go to vo sa mo na
mi sli i raz mi šqa wa o dram skom i ep skom pe sni štvu. Lirska
kwi ÿev na vr sta kao jed na je din stve na i ce lo vi ta ve li åina
oåi gled no još ne po sto ji u pred sta vi kla si åa ra (= Aristotel).
Sa ovom koncentracijom na ep sko i dramsko pe sništvo
kla si åa ri su uve li ko za o sta ja li za mi šqe wem svog vreme
na. Veã je Her der, na i me, uka zao na ve li ko zna åe we li ri ke;
a po ne ka da se i u škol skoj po e ti ci veã is ti åe i li ri ka.
Još je va ÿni ji od ove te o rij ske pred rad we bio ro man ti -
åarski do prinos na podruåju li rike. Jer što god da su ro manti
åa ri go vo ri li o uni ver zal noj po e zi ji i ro ma nu, naj ma we im
se mo gao ospo ri ti do pri nos u pod ruå ju li ri ke. Se ti mo se samo
Bren ta na i Aj hen dor fa.
U Be le ška ma i ras pra va ma uz Za pad no-is toå ni di van, a
to zna åi 1819. go di ne, Ge te od jed nom lir sko sta vqa ravnopravno
uz epsko i dramsko. To su tri prirodne forme pe sništva,
dok osta le vr ste ima ju vi še ve štaå ko, se kun dar no zna-
153

åe we. Za raz li ku od ka sni jih te o re ti åa ra Ge te ih još ne od ba -
cuje. Ali je sa svim ja sno da je uspon li rike u mi saonom sve tu
Ge tea ne za mi sliv bez ro man ti zma. Ni je is kqu åe no da se tu radi
i o od re ðe nom uti ca ju ro man ti åar ske te o ri je. A. V. Šle gel
je u od nosu na ostale kwi ÿevne vrste po sebno isticao tri vrste
— li riku, dra matiku i epi ku — i pri to me je to åi nio sa
sliå nom di ja lek tiå kom poj mov no šãu kao ka sni je He gel.
Toliko o ovih pet ta åaka o Ge teu i ro mantizmu. La ko bi
im se moglo do dati da qih pet ta åaka. Ali se na dam da je veã
ovim uver qi vo po ka za no da je ro man ti zam iz vr šio za ma šan
uticaj na Ge tea.
Ot pri li ke u raz do bqu iz me ðu 1815. i 1820. po åi we da se
ubla ÿa va su prot nost iz me ðu kla si ci zma i ro man ti zma. Ge te je
ob ja vqi va wem Fa u sta. Pr vi deo (1808), ko ji je bio sve drugo
sa mo ne jed na kla si ci stiå ka dra ma, svo jim ne go va wem kwiÿev
ne vr ste ro ma na (Iz bo ri po srod no sti, 1809) i svojim Zapad
no-is toå nim di va nom (1819) sâm do prineo tom i ta kvom
raz vo ju. Sve vi še se uvi ða lo da kla si ci stiå ki ili ro man tiå -
ki stil ni je ono što åi ni vred nost pe sništva, od nosno da u
obe stil ske for me po sto je do bra i lo ša pe sniå ka ostva re wa.
Ko tin Mor gen blatt, ko ji se u po åetku ÿe stoko bo rio pro -
tiv romantiåara, po åeo je svoje stranice da otva ra i za pe -
sni ke ko ji su bi li bli ski ro man ti zmu. I obr nu to, ro man ti -
åarski pe snici, kao na pri mer sta ri Tik i Ar nim, prikloni
li su se kao pro zni pri po ve da åi li ni ji ko ja ni je bi la ta ko
da le ko od Ge tea. Is kri sta li sa la se jed na ko eg zi sten ci ja iz me -
ðu kla si ci stiå kog i ro man ti åar skog sti la, pa su mla di pesni
ci åe sto po ku ša va li da se ogle da ju i po tvr de u obe stil -
ske for me. Ta ko su na pri mer Me rike i Pla ten ko ristili ka -
ko od ro man ti åa ra ob no vqe nu for mu so ne ta ta ko i, ka sni je,
an tiå ke kwi ÿev ne vr ste i me triå ke sto pe.
Sa po ste pe nim od stu pa wem od kru te kla si ci stiå ke i roman
ti åar ske dog me po ve za na je okol nost da je vre me pre kla si -
ke i ro man ti zma, od no sno da su ose ãaj nost i pro sve ti teq stvo,
kao i ro ko ko, po no vo po sta ja li ak tu el ni i da su re sta u ri sa ni
u mo di fi ko va nom ob li ku. Na rav no da je po li tiå ka i dru štve -
na re sta u ra ci ja od 1815. de lo va la u istom prav cu.
Ta ko su na pri mer kod Vil hel ma Mi le ra, au to ra Müller li e -
der, ko je je Šu bert kom po no vao, po no vo za zvu åa li ana kre ontski
to novi, a kod Haj nea se u ranim pesmama za paÿaju po zajmi
ce iz sen ti men ta li zma. Po no vo je bi lo po dra ÿa va wa Verte
ra, kao na primer u Imermanovom Pa pir nom pro zo ru jed nog
ere mi te. I okre ta we prak tiå nim pi ta wi ma, ko ji ma se pro sve -
ti teq stvo to li ko ba vi lo, kao na pri mer po li tiå kim, so ci jal -
nim, ali i op štim kul tur nim pi ta wi ma, po no vo je po sta lo
154

ve o ma omi qe no. Po uå no-di dak tiå ka li te ra tu ra, to li ko ne go -
va na u okri qu pro sve ti teq stva, po no vo je do ÿi ve la svo je veli
ko vre me. — Go to vo sve te raz voj ne, od no sno re sta u ra tiv ne
ten den ci je daju se za paziti i kod starog Getea. On se ni je po -
vu kao ni ti je za u zeo po lo ÿaj ne ke nad vre men ske uz vi še no sti.
Oana kre ont skim to no vi ma u Za pad no-is toå nom di va nu veã je
bi lo re åi. Ta mo ima åak i di dak tiå kih ele me na ta. U di dak -
tiå ku li te ra tu ru mo ÿe mo da uvr sti mo i au to bi o gra fi ju Po e -
zija i isti na, za tim sveåane igre kao Bu ðe we Epi me ni da — u
åast po be de nad Na po le o nom — i pre sve ga mno štvo afo ri za -
ma, ta ko zva ne Mak si me i re flek si je. Ove kod Ge tea po åiwu da
se ja vqa ju go to vo isto vre me no sa bi der ma je rom, ko ji je iz nad
sve ga ce nio od me re nu mi sa o nost.
Ro man u po sle ro man tiå kom raz do bqu vi še ne pred sta vqa
ote lo vqe we po e zi je kao u ra nom ro man ti zmu — se ti mo se Nova
li sa i we go vog Hajn ri ha fon Of ter din ge na sa Klingsorovim
bajkama itd. Sa da ro man, kao i sva proza od 1815. na daqe,
ma we-vi še po no vo spa da u re to ri ku: on je ta ko zva na „umetnost
pro ze". To znaåi da mo ra da bu de usmeren na neki od reðeni
ciq ili na ne ku od reðenu svr hu. Iz tog raz loga su Ge teo
ve Go di ne pu to va wa pro za iå ni je, prak tiå ni je i u estet skom
po gle du još bez bri ÿni je ili non ša lant ni je od Go di na uåe wa.
Ge te ob na vqa u pro sve ti teq stvu ve o ma omi qe nu for mu uto pij -
skog ro ma na. To da kle zna åi da se uob li åa va ju ide al ne sli ke,
kao na pri mer u Pe da go škoj pro vin ci ji, a Vilhelm po staje je -
dan uzoran åo vek.
Po li tiå ku ten den ci ju, ko ja je mnogo za stupqena od Ulan -
da i Ar nta do Fra li gra ta i Her ve ga, Ge te je od ba ci vao. Ali
Go di ne pu to va wa bi le su po sve jed no ak tu el no, dru štve no kri -
tiå ko pe sniå ko de lo. Na ve šãu sa mo ne ko li ko pro ble ma ko ji -
ma se Gete ba vio. To su gotovo sve glavni problemi 19. veka:
ise qa va we, sti ca we ze mqe unu tar Evro pe, za jed niå ke ÿi vot ne
i rad ne gru pe, ve le grad, in du stri ja li za ci ja, spe ci ja li za ci ja,
pedagogika. Åak se mo ÿe us tvrditi da je kod we ga veã zastupqe
na sli ka jed nog so ci ja li zo va nog dru štva. I sve to bez
mno go po le mi ke u po zi tiv nom du hu iz grad we, pro duk tiv no sti,
koji je Ge te mno go vi še ce nio od kri tike. A ipak mo ÿemo us -
tvr di ti da je Ge te da le ko vi še gle dao u bu duã nost od ve ãi ne
ten den ci o znih pe sni ka pred mar tov ske epo he (Vor märz) ko ji su
rev no sno sne va li o slo bo di, ali ni su raz vi ja li ja sne predsta
ve, mo de le bu du ãeg dru štva.
Ako se pre ne breg ne iz ve sna sklo nost ka kla si ci stiå koj
ide o lo gi ji — ona je veã sa Her de rom pre va zi ðe na — on da se
moÿe re ãi da je Ge te uvek sta jao na stanovištu duhovnog i literarnog
razvoja, ali ne po åem u tom smislu da je sam smi-
155

šqao no ve vrste i forme. U po gledu kwi ÿevnih vrsta mawi
pe sni ci su bi li pro duk tiv ni ji. Raz voj ni ro man je pre u zeo od
Vi lan da, dra mu u jam bo vi ma od Vi lan da i Le sin ga, odu še vqewe
Li ed-om od Her dera, idi liåni spev od Fo sa, uto pijski ro -
man od pro sve ti teq stva, is toå waå ku mo du od ori jen ta li sti ke,
odnosno evrop ske ro mantike itd. Ali je uvek imao sluha za
ono što je u we go vom vre me nu bi lo plo do no sno. On je pred -
viðao od åe ga se nešto dâ na praviti. Imao je sluha za ono
što je za da to vre me nu ÿno. A ono što je u jednom vremenu
bez u slov no nu ÿno, to ve ãi nom ima bu duã nost.
Svejedno da li je for mu idi liånog epa uzi mao ozbiq no
ili ne: on je is ko ri stio for mu i osta vio je ju naåku pe smu
Ahi le ja ne do vr še nu. Sve jed no da li je pri po ve daå ku pro zu
smatrao vrednom kwiÿevnom vr stom ili ne: on je pisao ro ma -
ne i no vele. Go di ne uåe wa je ta ko na pisao åak usred kla sicistiåkog
raz dobqa i upravo je taj ro man on da po stao svo jevrstan
uzor i obrazac — od ro man ti åa ra sve do re a li sta, štaviše
sve do u na še sto leãe. Ta ko se, na pri mer, Åa rob ni breg
To ma sa Ma na bez Go di na uåe wa go to vo ne dâ za mi sli ti.
U stil sko i sto rij skom po gle du Ge te je još vi še pi o nir
ne go u pod ruå ju isto ri je kwi ÿev ne vr ste. Osam na e sto sto le ãe
je u po gle du sti la bi lo iz u zet no du a li stiå ko. S jed ne stra ne
ima mo Got še da i got še dov ce sa wi ho vim prin ci pom pri rod -
nosti, a s druge stra ne Klop štoka i klop štokovce sa wi hovom
sklo no šãu ka uz vi še nom sti lu. Taj du a li zam ka rak te ri -
še ne maå ko pe sni štvo to kom sto ti nu go di na, ba rem u we go voj
ce li ni po sma tra no. Taj du a li zam mo ÿe se za pa zi ti i u stva ra -
la štvu po je di nih pe sni ka: Vi lan da, Ÿa na Pa u la, Haj nea. Pored
to ga pri metna je i sklo nost da se ta stil ska su protnost
iz jed na åi, na ro åi to u de lo kru gu štur ma i dran ga i Ge tin gen -
škog gaja. Mo ÿe se bez daq wega re ãi da je Ge te od svih šturmi
dran go va ca i pri pad ni ka Ge tin gen škog ga ja na pod ruå ju
sred weg sti la naj u ver qi vi je eks pe ri men ti sao, na ro åi to u Gecu
od Ber li hin ge na. We mu pa te tiå ko i ko miå ko ni su mno go
pri go va ra li. U tom smi slu se kao pri mer mo ÿe na ve sti i
Lenc.
To nam ga da nas ne pre doåava baš kao mo dernog pe snika;
jer pi o ni ri na še mo der ne li te ra tu re bi li su neo pa te ti åa ri
i vo leli su ko miåko, pa åak i gro teskno. Mo derno stil sko
ose ãa we išlo je na ru ku raz u me va wu Vi lan da, Ÿa na Pa u la,
Hof ma na, Ši le ra, Ne stro ja, Haj nea i dru gih. Za Ge tea bi se
to te ško mo glo reãi. Ali za to je on uz to bio i re alista i
uvek iz nova ãe u tom po gledu bi ti uzor, åim stil ski raz voj
po åi we da okre ãe le ða pre te ra no me i na sto ji da ostva ri pomi
re we iz me ðu eks tre ma pa te tiå kog i ko miå kog.
156

Toliko u sklo pu jed nog glo balnog osvr ta na Ge tea u ce lini.
Nadam se da ãe ovaj istorijski uvod da ti po voda da se u
va še iz u åa va we Ge tea upo red no ukqu åi i we go vo li te rar no
okru ÿe we. Ne mo ÿe se na dok na di ti ono što je ge te o lo gi ja
pro pu sti la svo jom izo la ci jom pe sni ka, ali tre ba na sto ja ti da
se pri åi tawu Ge tea ostvari je dan nov pri stup. Po što pret -
po sta vqam da po ne ko po zna je ili åak i po se du je obe kwi ge o
Geteu ko je su da nas najpoznatije, to ãu se na kra ju ovlaš osvrnuti
na wih, s tim što ãu pri to me krat ko uka zati i na åu vene
sta ri je kwi ge.
Po zna to mi je da pro fe so ri i uåi te qi pre po ru åu ju Ge tea
Ri har da Fri den ta la, i da tu kwi gu gim na zi jal ci naj vi še kori
ste. Sto ga ãu po åe ti sa tom bi o gra fi jom. Pod na slov te
kwige ne gla si „Ÿi vot i de lo" ne go „We gov ÿi vot i we govo
vre me". Taj pod na slov po sve od go va ra su šti ni kwi ge. Friden
tal se sa iz ra zi tom od boj no šãu pre ma in ter pre ta ci ji de la
gotovo po pra vilu ma lo ba vi sa mim de lima i na wih se osvr -
ãe sa mo sa nekoliko re åi. On na pri mer ka ÿe: „To ne treba
raz la ga ti." Po ce lom iz la ga wu se mo ÿe vi de ti da ni je li šen
ose ãa wa za umet niå ko. On ne što raz u me o Ge te o vim de li ma,
ali se åini da smatra da se ona da ju raz umeti i bez in terpreta
ci je, šta vi še, da se ona du gim go vo re wem sa mo mo gu is kvari
ti. Fri den tal le po pi še i po se du je dar isto ri åa ra da sa
ma lo re åi pri ka ÿe Ge te o vu oko li nu, na pri mer we go ve pri ja -
teqe, pa susrete sa raznim qu dima, kao i pri like na ne kom
me stu. Pri kaz ni je jed no stra no kon cen tri san na Ge tea ne go
pre do åa va i we go ve pri ja te qe, ali i we go ve ÿr tve iz per spekti
ve wi ho vih pra va.
Fri den tal u tom po gle du od go va ra zah te vi ma ko ji se mora
ju po sta vi ti jed nom isto rij skom pri ka zu Ge tea. Do du še, wego
ve tvrd we ne mo gu se pro ve ri ti, po što ne do sta ju do ka zi,
åak i on da ka da se iz ri åu ve o ma sme le tvrd we i kon sta ta ci je.
Na rav no, ne ãe mo kod jed ne bi o gra fi je o Ge teu zah te va ti da
baš sva ki is kaz bu de pot kre pqen åi we ni ca ma, po što je mnogo
to ga po znato. Ali tamo gde se stavqaju no vi ak cen ti, tu
nam ne do sta ju do ka zi. Kwi ga je pi sa na pu bli ci stiå ki i pre
bi se mo glo re ãi da autor pri kriva svo ju uåe nost ne go što je
is ti åe. To je ta oso be na an glo sak son ska ško la, iz ko je je i
Fri den tal po te kao.
Au tor se vred no po za ba vio iz vo ri ma o Ge teu i we go vim
vre me nom. Tu i ta mo se, do du še, uka zu ju pu ko ti ne i pra zni ne
u po zna va wu stva ri. Ta ko se, na pri mer, Her de ro vo po i ma we
isto ri je pre do åa va na po gre šan na åin. Ka ÿe se da je we gov
na ci o na li zam u pro tiv reå no sti sa par ti ku la ri zmom, dok Her-
157

der kao prin ci pi jel ni par ti ku la ri sta iz me ðu osta log is ti åe
i na ci ju, kao što is ti åe i in di vi duu ili po je di nu epo hu.
Fri den tal u idej no i sto rij skom po gle du uop šte da le ko
zaostaje iza jed nog de la ko je ni pošto ne treba da pad ne u za -
borav. To je de lo H. A. Kor fa Duh Ge te o vog vre me na (Ge ist der
Go et he ze it). To je jed no mo nu men tal no de lo po sled we ge ne raci
je, ko je mo ÿda za da na šwu ge ne ra ci ju ni je baš la ko za åi ta -
we. Ali se još uvek is plati. Fri dental se åi ta kao ro man,
ali to ide na uštrb po me nu tih ne do sta ta ka u po gle du estet ske
i idej no i sto rij ske in ter pre at ci je. Me ðu tim, mo ra se pri zna -
ti da je sa svim do bar u so ci jal no i sto rij skom po gle du, pa je,
na pri mer, ve oma do bro pri kazan dvor u Vaj maru. To nije ne -
što što se sa mo po se bi razume. Pr vobitni gra ðan ski kult
Getea je dva da je video dvor janina. Da nas, pak, moramo da upo -
zo ri mo da se ne pre te ru je sa ta ko zva nom „dvor skom kla si kom".
Onaj ko bi pre svega da upozna fak ta, taj ne ka åi ta kwi gu Engle
za Vol te ra Bru for da Dru štve ne osno ve Ge te o vog do ba (Die
ge sellscha ftlic hen Grun dla gen der Go et he ze it).
Fri den tal se naj vi še in te re su je za psi ho lo gi ju pe sni ka.
On tu ko ri sti re zul ta te du bin ske psi ho lo gi je. To je kod jednog
bi o gra fa sa svim pri rod no. Åak se i ne ka da šwi mark si -
sta Hans Ma jer u jednoj ma loj kwi zi o Ge teu kre ãe u tom pravcu.
Psi ho lo gu je pri me re no i raz ob li åa va we. Fri den ta lo va
kwi ga u tom po gle du od go va ra kwi zi Emi la Lu dvi ga ko ja je veo
ma uz bu di la Vaj mar sku Re pu bli ku. Mi se da nas vi še ne uz bu -
ðu je mo zbog qud skih sla bo sti kod ne kog ge ni ja; šta vi še, mi
znamo da svako ostvarewe ima svoju ce nu (Wal ter Muschg, Tragische
Li te ra tur geschic hte). Po što kod Fri den ta la ne do sta ju izvori,
to te ško mo ÿe da se utvrdi na kojim me stima bi ograf
ide pre daleko. Ta ko na pri mer sumwam u to da noã ni raz govori
Kar la Av gusta sa svo jim mi qenikom zna åe ono što nam
Fri den tal pre do åa va. Fri den tal pret po sta vqa da su pe sni ku
du bo ko um ni raz go vo ri isto ta ko ne sim pa tiå ni kao i we mu samome.
Ali ti me on uprošãava Ge tea (Spi noza). Tu je svetski
åo vek Ge te do bro pri ka zan Me fi sto fe les; ali ona dru ga Ge te -
o va du ša, fa u stov ska, mi stiå ka, pi je ti stiå ka, ni je pri ka za na
na za do vo qa va ju ãi na åin. Da je Ge te bio ta kav bon vi van, kao
što to Fri dental mi sli, on da on iz svog ÿi vota ne bi uspeo
da iz ne dri ta kva ne åu ve na ostva re wa. To je na pro sto ne mo -
guãe.
Gete je kod Fridentala pre više åa robwak — i u to me
Me fi sto fe les; a ne do voq no je po ka za no ka ko je ovaj åo vek
ozbiqno shva tao stvari — treba sa mo da se setimo pri rodwaka
i po li ti åa ra Ge tea. Uto li ko je ova kwi ga za am bi ci o znog
mladog åo veka åak i po malo opa sna, jer mo ÿe da za vede u po -
158

grešnom prav cu. Ge te ni je bio ni Prus ni Šva ba, ni Kant
ni Ši ler. Ali je ipak bio jed na mo ralna pri roda — ma da u
ne što mo der ni joj for mi. Ti me ni po što ne ãu da ka ÿem da zajed
niå ki erot ski eks ce si sa voj vo dom i dru gi ma ni su bi li
moguãi. Ali Gete je uvek umeo da se sa bere, da se ob uzda i kontro
li še. On je pre da no slu ÿio dru štvu, svo jim pri ja te qi ma,
svom knezu, i pre sve ga svom delu. Ta spremnost da slu ÿi —
ina åe jed no od bit nih obe leÿ ja ve li kih kul tur nih epo ha —
po ve zu je Ge tea sa Ši le rom i Kan tom. U Za pad no-is toå nom
di va nu, u Kwi zi Par za, na lazi se pe sma pod na slovom Za vet
sta ro per sij ske ve re. To zvu åi isto rijski. Me ðutim, Gete tu u
pri kri ve noj for mi da je svoj sop stve ni za vet, pre sve ga u slede
ãoj stro fi, ko ju åo vek u sta ro sti po åi we da raz u me na pravi
na åin:
A sa da ne ka bu de sve ti zavet,
Bratskom hte wu i do bar sa vet:
Te ška slu ÿba sva ko dnev na oba ve za,
Ina åe ni je po treb no ni ka kvo ot kro ve we.
To zvu åi tre zveno. Ali to je ono što jednu kul turu åi ni ve likom,
a mnogi više ne razumeju.
Dru ga kwi ga o Ge teu ko ja se da nas pre po ru åu je je ste trotom
no de lo Emi la Štaj ge ra sa jed no stav nim na slo vom Ge te.
Pr vo bit no je to de lo za ce lo bi lo za mi šqe no kao ce lo vit
pri kaz: De lo i ÿi vot. Na to uka zu ju po je di na bi o graf ska poglavqa.
Ali u ce lini je Štajgerov Ge te ipak po stao ono što
su we go va osta la de la: in ter pre ta ci je maj stor skih ostva re wa
ne maå kog je zi ka. Zbog to ga mu ne bi tre ba lo upu ti ti pre kor.
Svaki na uånik ra di ono što ume i zna. A Štajger ume da interpretira.
Pri to me mu se ne mo ÿe pre baciti da in terpreti
ra sa mo for mu ili stil pe sniå kih de la. Kom bi na ci ja
fi lo zof skog i pe sniå kog da ra je Štaj ge ro va pred nost. On
ima ma lo smi sla za so cijalnu isto riju. Ali je ipak pre više
Švaj ca rac da bi u sti lu Fri dri ha Gun dol fa mo gao Ge tea da
pre tvo ri u nad qud skog ge ni ja.
Ge te za Štaj ge ra ni je ni po lu bog ni ne ki la ko mi sle ni
åarobwak ne go je dan du boki umetnik, a uz umetnika ide i to,
kao uo stalom i uz svakog åo veka, da tu i ta mo mo ÿe da oma ši.
Štaj ger, na pri mer, ja sno sa gle da va kom po zi ci o ne sla bo sti
Go di na pu to va wa i on na wih otvoreno uka zuje. Ne bih ÿe leo
da po re ðe wem sa Gun dol fom uma wim vred nost sta ri jeg, na
svoj na åin epo hal nog de la. U Gun dol fo vom Ge teu na svoj na -
åin do ÿi vqa va kul mi na ci ju ona vr sta bi o gra fi je pe sni ka koja
se ka rak te ri še svo ðe wem ili ogra ni åa va wem na ÿi vot i
159

de lo. Na su prot po zi ti vi stiå koj bi o gra fi ji, ko ja je pre na gla -
ša va la ÿi vot, ge or ge o vac Gun dolf ume ÿi vot i de lo Ge tea da
pre do åi u wi ho vom je din stvu. Uz to ide, na ravno, i jedna vrsta
sti li za ci je ko ja je ge or ge ov ska. Oni ma ko ji se spe ci jal no
in te re su ju za Ge tea pre po ru åio bih i Gun dol fo vu kwi gu. Ona
sa dr ÿi obi qe pod sti ca ja, ali i, u po je di no sti ma, do bre vredno
sne su do ve. Me ðu tim, u po gle du in ter pre ta ci je de la Štaj -
ger ipak ote lo vqu je vi ši raz voj ni stu paw u na šoj na u ci.
Štaj ge ru je sa Gun dol fom i Fri den ta lom za jed niå ko to
da je vi še pi sac ne go is traÿivaå. I on ume odliåno da pi še.
Ali pri to me se do sta åe sto ose ãa ju ne do sta ci u po zna va wu
ge te o lo gi je. Sa ve sni ji na uå nik bi se du ÿe ba vio de lom. No,
Štaj ge ro ve in ter pre ta ci je ãe se, po vrh sve ga, si gur no još dugo
åi ta ti i iz wih se mo gu cr pe ti plo do tvor ni pod sti ca ji.
We go vo de lo je svo jom kul tu rom i obra zo va wem je dan sim pa ti -
åan uvod u Ge te o va de la, na ro åi to za po ået ni ke i la i ke. Ali
ono ne otva ra ni ka kvu no vu epo hu u ge te o lo gi ji u stro ÿem
smi slu re åi.
Za kraj još ono naj vaÿnije. Sa vetujem vam da u prvoj li -
ni ji pro åi ta te glav na de la Ge tea, od Pat wi mla do ga Ver te ra
do Go di na pu to va wa i od Ge ca i Pra fa u sta sve do Fa u sta.
Dru gi deo. Tek po što ste se sa mi po za ba vi li Ge te o vim delom,
mo ÿe te se la ti ti Štaj ge ra, Fri den ta la, Kor fa, Gun dolfa
i dr.*
160
Pre veo s ne maå kog
To mi slav Be kiã
* Uvod no po gla vqe kwi ge: Fri e drich Sen gle, Kon ti nu i tät und Wan dlung.
Einführung in Go ethes Le ben und Werk, Uni ver si tät sver lag C. Win ter, He i del berg
1999.

MAN FRED OSTEN
„SVE JE VE LO CI FER SKI"
FA UST I UBR ZA NO VRE ME
Šta je Fren sis Be kon ui stinu mi slio ka da je u Novum
or ga num (1620) for mulisao zah tev da bi ra zum, po što je
sklon ne str pqi vim, pre br zim uop šta va wi ma, tre ba lo op skr -
biti „olov nim te govima"? A i oda kle da se uzmu ti „olov ni
tegovi"? I ka ko wi ma „op skrbiti" ra zum? Ge te je na ta pi tawa
od go vo rio na na åin ko ji je u su prot no sti sa prak tiå nim
prin ci pi ma mo der ne pe da go gi ke. Jer, we gov pred log gla si:
„Prvo ose ãawe, pa on da mi sli. / Pr vo se upu titi u da qinu, a
onda se po vuãi u uske granice". Taj zah tev ãe krajem 19. ve ka
po no vi ti i po tvr di ti Ni åe, ko ji je u svom de lu Ju tar wa zo ra
na šu svest de fi ni sao kao ma we ili vi še „fan ta sti åan komen
tar o jed nom ne zna nom, mo ÿda i zna wu ne do sti ÿnom, ali
ose ãa nom tek stu". 1 A ka ko bi se tom „oseãanom tekstu" mo glo
pri bli ÿi ti, to je ne što ka sni je ova ko iz lo ÿio: „Mi na še
misli stal no mo ramo da ra ðamo iz bo la i da im ma terinski
podarimo ono što ima mo u se bi od kr vi, sr ca, va tre, stra sti,
mu ke, sa ve sti, sud bi ne, ko bi" (Ve se la na u ka).
Ali taj proces ra ðawa mi sli iz oseãawa ne zna åi ni šta
dru go ne go di vqi po tok br zog raz mi šqa wa usme ri ti na la ga -
no mle ve we ose ãa wa i ose ãa ja. Jer vre men sko me ri lo ose ãa wa
åi ni onaj ada ðo-tem po, ko ji Ge te pre po ru åu je i u od no su na
pri ro du: „Sa pri ro dom tre ba po stu pa ti po la ga no i opu šte no,
ako od we ÿe limo ne što da do bijemo." 2 I ka da za we ga „umetnost
ni je ni šta dru go ne go sve tlost pri ro de" i umet niå ko
de lo, ona ko ka ko je na sta lo, „pri pa da pri ro di", on da i tu leÿi
je dan od kqu åe va za Ge te o vo po i ma we umet no sti: umet nost
1 Mor ge nröte, 119.
2 U razgovoru s Ekermanom 1. 10. 1828.
161

kao spa so no sno sred stvo od pre te ra nih br zi na ra zu ma. Ili
ka ko ãe to Ni åe for mu li sa ti: „Mi po se du je mo umet nost da ne
bi smo stra da li od isti ne." 3
Ge te je „po la ga ni i opu šte ni po stu pak" pri ro de i ose ãa -
wa pre po ru åio i mi šqe wu, na sto je ãi da ga po no vo ve ÿe za
razum oseãawa i åu la pa je u tom sklo pu ape lovao na mišqewe
da svo ju pa ÿwu usme ri na pred me te. Pred met no mi šqe we
kao per ci pi ra we fe no me na, da kle, kao re tar di ra ju ãi „olov ni
te go vi" pro tiv pre br zog de la wa ra zu ma. A ka ko je Ge te upraÿwa
vao to po nov no ve zi va we? Na taj na åin što je pre te ra no
br zom ra zu mu, a to zna åi ra zu mu ko ji te ÿi za uop šte nim i
uop šta va wi ma, ne pre sta no po sta vqao pi ta we: „Šta je za pra -
vo uop šte no? Po je di naå ni slu åaj. A šta je ono po seb no? Mili
on slu åa je va." 4 Jer, op šte ostaje za Ge tea „ter ri ble sim pli fi ca -
ti on" ili ka ko ka ÿe u Mak si ma ma i re flek si ja ma: „Op šti
pojmovi i ve lika ta ština uvek su tu da nam pri rede ne ku
stra šnu ne sre ãu." 5
Nikakvo åu do, da kle, da je Ge te u svim fi lozofskim i
po li tiå kim po ku ša ji ma ap so lu ti za ci je ide ja i pro gra ma video
ne za si tu te ÿwu za „ne do sti ÿnim". To Ge te o vo ne po ve rewe
ni je mo glo da po ko le ba ni ka kav pa tos ide a la u ime re vo lu -
ci je i na ci o na li zma, ni ti su to bi le u sta wu ide je ro man ti -
zma i pro jek ti fi lo zof skih si ste ma we go vog vre me na. U tom
po gle du u Fa u stu po stoji ova kav la konski iz raz: „Vi mi sa -
svim pri stoj no iz gle da te. / Sa mo ne moj te da mi do la zi te s apso
lut nim!" — Ka da je He gel 1827. u Vaj ma ru Ge teu ob ja šwa vao
si stem di ja lek ti ke, hva le ãi ga kao „dar åi ja se ve li åi na ogleda
u to me da razlikuje istinito od la ÿnog", Ge te ga je u je dan
mah pre ki nuo. On je di ja lek tiå kim ve šti na ma ra zu ma su prot -
sta vio le ko vi ti ada ðo pri ro de i te we go ve re åi je Eker man
(18. 10. 1827) ova ko za be le ÿio: „Sa mo ka da… ta kve du hov ne veštine
i ume šnosti ne bi tako åe sto bi le ko rišãene i zlo upo
tre bqa va ne za to da se la ÿno uåi ni isti ni tim i isti ni to
laÿnim!" De šava se to, do duše, uzvratio je He gel, ali sa mo
kod qudi ko ji su du hovno bo lesni. „Tu sam vam ja", re kao je
Gete, „za studirawe pri rode, kod koje se ta kva bo lest ne ja vqa.
Jer tu imamo po sla sa bes krajno i veå no isti nitim, a ono ãe
sva kog ko pri po sma tra wu i ob ra di svog pred me ta ne po stu pa
po šte no od mah od ba ci ti kao ne do ra slog. Uz to sam uve ren da
bi po ne ki di ja lek tiå ki obo le li um u iz u åa va wu pri ro de našao
svo je bla go tvor no is ce qe we." 6
162
3 Iz za o stav šti ne — Aus dem Nac hlass der Ac htziger Ja hre, 832.
4 Ma xi men und Re fle xi o nen, 489.
5 Ma xi men und Re fle xi o nen, 386.
6 FA II, t. 12, 648 i d.

Ge te to upo zo re we u ve zi sa ne str pqe wem pro te ÿe i na
sop stve ne po ku ša je u du hu „štur ma i dran ga", kao ka da, na
pri mer, u ve zi sa kom po zi ci jom ro ma na Pat we mla dog Ver te -
ra pri znaje da je tu uspeo da se spa se „oluj nog ele menta".
Is pla tio bi se po ku šaj da se Ge te o va de la i we go va bi o -
gra fi ja jed nom iš åi ta ju iz per spek ti ve sop stve nih po ku ša ja
spa sa va wa od „oluj nih ele me na ta", i onih ko je so bom no si
vreme kao ta kvo, i onih ko je no si u se bi. „Oluj nim ele mentima"
se u sva kom slu åa ju uvek iz no va su prot sta vqao ko ri ste ãi
sve mo guãe vi dove kul ture, da bi na kra ju do speo i do poj ma
„od ri ca wa". Ta ko 5. 10. 1786. za pi su je u svoj ita li jan ski dnevnik:
„Na dam se da ãu na ovom pu tu po moãu le pih umetnosti
umi ri ti svo ju du šu…" 7 Ali i to veã åi ni sa sve šãu da je u
tom po gledu ne savremen — „jer do ba le poga je prošlo" — ka ko
zapisuje pod istim da tumom u svom dnev niku. Uop šte je åul no
sa gle da va we fe no me na kao sred stvo spa se wa od ne str pqe wa
razuma za Ge tea bi lo ta ko va ÿno da se od luåio na prevrednova
we svih vred no sti: „Mi šqe we je za ni mqi vi je od zna wa,
ali ne i od po smatrawa." 8
¡¡
Me ðu tim, opus magnum i de lo ko je je Ge tea pra tilo ce log
ÿivota i omo guãilo mu da re zimira sve svoje uvi de u bit pri -
ro de i ri zi ke ne str pqe wa je we go va tra ge di ja Fa ust. Ra di se
o uvi dima ko ji se kao ka kvi ti hi, ali kon stantni zvu åi sa or -
gu qa åu ju u tom bo ga tom bru ju gla so va tog ne sa mer qi vog de la,
åi ja ak tu el nost po sta je oåe vid na tek po ået kom 21. ve ka, kao
zlo kob ni znak jed ne mo gu ãe za sle pqe no sti i su mra ka sve ta
usled fa u stov skog ši re wa gra ni ce i sve op štog ubr za wa. I to
u zna ku Bri ge, ko ja kao per so ni fi ka ci ja bu duã no sti za sno va -
noj na br zini Fa ustu upu ãuje re åi: „Ko se mo jom mre ÿom
spleo / ne vre di mu ni svet ceo".
Ali, ima li to sa vre me ni štvo dok to ra Fa u sta iz gle da da
bude prihvaãeno? Jer, u ovom glo balnom selu, u ko jem se vi jori
bar jak di gi tal ne sve pri sut no sti i or ga ni zo va ne isto vre -
me no sti, dok mu je švaj car ski fa bri kant åa sov ni ka Ha je ku
po da rio saj ber sko vre me sa pet sto ti na „bi to va" (sva ki „bit"
— 86,4 sek.), te ško da se moÿe pretpostaviti da ãe se u we mu
na ãi kao slu ga kne ÿe va dis kre di to va ni ili kao olim pi jac
sla vqe ni obra zo va ni kla si åar. Da kle, onaj Ge te, za ko ga je veã
7 FA II, t. 3. 99.
8 Ma xi men und Re fle xi o nen, 242.
163

Ni åe re kao da u isto ri ji Ne ma ca pred sta vqa „epi zo du bez posle
di ca".
A ipak nas je ra no pre poznao u li ku dok tora Fa usta i
we go voj osu di sva ke spo ro sti: „Pro klet stvo pre sve ga sva kom
strpqewu!" I on ga je veã dav no pre nas pro našao: ono raz -
dva ja we vre me na od pro sto ra, ali i stra ho vi to ubr za ni tem po
ÿi vo ta oli åen u we go vom sa put ni ku po ime nu Me fi sto. Da
li to zna åi da je Faust veã pre vi še od dve stotine go dina
do bro voq no pri hva tio ja ram one br zi ne ko ja, kao što je pozna
to, spa da u do men ða vo la?
U sva kom slu åa ju je to je dan ve o ma mo de ran ja ram, ko ji Gete,
u svo joj ge ni jal noj je ziå koj tvo raå koj mo ãi, ozna åa va kao
ve lo ci fer ski: jed nom reå ju, da kle, ko ju je stvo rio pre pli ta -
wem re åi Ve lo ci tas (br zi na) i Lu ci fer. Fa ust je u sva kom slu åaju
„avant la lettre"; on ÿe li vi še ne go što zna. On nastupa kao
mo der ni za toå nik ÿe qa jed nog dru štva ko je sa mo po sta vqa
zah te ve i ÿe li wi ho vo is pu we we, i to od mah, sme sta. A to
zna åi da je kod we ga sa ma br zi na kon sti tu tiv no po ve za na sa
jed nim vi še. I to sa pa ra dok sal nim is ku stvom ve lo ci fer -
skog da se sa ve ãom i br ÿom pro iz vod wom, ko mu ni ka ci jom i
br ÿim tran spor to va wem, re du ku je do bit u vre me nu, kao i vreme
ÿi vo ta, upr kos po ve ãa wu br zi ne u svim obla sti ma ÿi vo ta.
I Fa ust sa poj mo vi ma „br ÿe" i „vi še" an ti ci pi ra in ter de -
pen den ci ju iz me ðu ubr za wa i kvan ti ta tiv nog po ve ãa wa, a što
ãe Karl Marks opi sa ti kao si stem ka pi ta li stiå kog pri vre -
ði va wa.
Sve br ÿi raz voj pro iz vod nih sna ga, za åim te ÿi osle pe li
Fa ust u po sled wem åi nu tra ge di je, oka rak te ri sa li su Marks i
En gels u Ko mu ni stiå kom ma ni fe stu, po la ze ãi od ka pi ta li -
stiå kog na åi na pro iz vod we svoj stven bur ÿo a zi ji, kao „veå nu
ne si gur nost i veå no kre ta we": „Bur ÿo a zi ja ne mo ÿe da eg zi -
sti ra bez ne pre kid nog re vo lu ci o ni sa wa pro iz vod nih sred sta -
va, da kle pro iz vod nih od no sa, a to zna åi sve u ku nih dru štve -
nih od no sa… Ne pre sta na me wa we na åi na pro iz vod we, ne pre -
kid no uz dr ma va we svih dru štve nih od no sa i sta wa, veå na nesigurnost
i veå no kre tawe, to su momenti po kojima se bur -
ÿo a ska epo ha raz li ku je od svih ra ni jih. Sva oko šta la, zar ða -
la sta wa sa svo jim sta rin skim pred sta va ma i po gle di ma po åi -
wu da se ras ta åu; sva no vo stvo re na sta wa za sta re va ju i pre nego
što stignu da se oko štaju. Sve na oko trajno i po stojeãe se
is pa ra va…" 9
9 Karl Marx/Fri e drich En gels, Ma ni fest der Kom mu ni stischen Par tei; U: Ausge
wählte Wer ke, Mo skva 1986, 34—63.
164

I za Fa usta, usled pakta sa Me fistom, „is parava sve ono
trajno i po stojeãe". I na samog Me fista se od nosi taj princip:
on sve brÿe i vi še mo ra da de la za Fa usta. A ono što
Lu ci fer, ali as Me fi sto, udo vo qa va ju ãi we go vom ne str pqe wu
i we go vim proh te vi ma, ovo me sta vqa na ras po la ga we, za pra vo
su in stru men ti ve lo ci fer skog kao ta kvog, åi je po jav ne for me
na po åetku 21. stoleãa ima ju do duše dru ga imena, ali se za -
pra vo od no se na iste stva ri. To su in stru men ti za po ve ãa we
di na mi ke, br zi ne i ra sta mo der ne: br zi maå, br za qu bav, br zi
kaput, br zi no vac i na kra ju: br zo umor stvo Fi lemona i Bauki
de.
I Fa u sto vo glo bal no se lo, po mi lo sti Me fi sta, veã savr
še no ras po la ÿe i upra vqa di gi tal no ubr za nim i vir tu el -
nim sve to vi ma vi de o klip so va. We gov vir tu el ni ar se nal se ÿe
od Val pur gi nih no ãi do do zva ne le pe He le ne, od ar ha iå nih
du bi na Maj ki do bu ke veã odav no iz vo je va nih bi ta ka. To su sekven
ce sli ka jed ne ubr za ne kul tu re, ko je se sve br ÿe sme wu ju
sa Lu ci fe rom kao om ni po tent nim ar tefak tom jed nog (carskog)
za bavnog i ša qivog dru štva, a ovo se u zna ku gran diozne
po vr šno sti i per fekt nog upra vqa wa vre me nom ra zo no di
do smr ti.
Tu se veã ja sno da ju vi de ti mo der ne for me po ro bqa va wa:
Fa u sto vo pot åi wa va we dik ta tu br zi ne, si lom na met nu ta adapta
ci ja we go vih åu la ubr za noj per cep ci ji i we go va (osle pqe -
wem is ku pqe na) ve ra u bes kraj nu di na mi ku na pret ka. Fa ust se
pot åi nio Lu ci fe ru u ime op kla de åi ja je ul ti ma ca u sa u pro -
kli wa wu str pqe wa: on od ba cu je tre nu tak za do voq stva u ko rist
ne str pqe wa. Kaf ka — ko ji je jed no sto le ãe ka sni je ob i šao
Vaj mar i ta mo ne po sred no svo jim ru ka ma opi pao ci gle Ge te o -
ve ku ãe — za pisao je o tom svom doÿivqaju u svom dnev niku
sle de ãu re åe ni cu: „Ne str pqe we je ono što je åo ve ka pro te ra -
lo iz ra ja i sve ga više od we ga uda qava." Ono što Fa usta (i
we go ve mo der ne na sled ni ke) pro te ru je iz ra ja, to Me fi sto vidovito
svo di na for mulu: „We mu sud bina duh je da la / što
neo b u zdan hr li u da qi ne / i åi ja te ÿwa za huk ta la / ovo ze maqske
pre vi ða mi li ne".
Fa u sto vo „neo b u zda no hr qe we u da qi ne" od li ku je se pre
sve ga mo der nim dis kon ti nu i te ti ma; na kra ju sto ji raz ru še ni
i uni šte ni osve šta ni svet dvo je sta rih — Fi le mo na i Ba u -
kide — ko ji je on uni štio. Je dan åin ra zarawa sa ko jim se
isto vre me no eli mi ni še i sta ra me ta fi zi ka: jer, put nik ko ji
se za tekao u ko libi braå nog pa ra i ta koðe bi va uklo wen je —
u du hu grå ke mi to lo gi je — liå no Zevs, ko ji je, da ka ko ne pre -
po znat, uÿi vao go sto prim stvo Fi le mo na i Ba u ki de. Ka da Ge te
ka ÿe „da ÿi vot åo ve ka sa mo uto li ko vre di, uko li ko ima ne ku
165

po sle di cu", 10 on da on pri tome ima na umu pre sve ga Francusku
re vo lu ci ju, ko ja je uro di la naj krup ni jom „po sle di com" —
da je te meq no ras ki nu la sa osve šta nom pro šlo šãu. Isto vremeno
se u je dan mah izmenio i ri tam ÿivota, pa se na do sa da
ne vi ðe ni na åin ubr zao. Na me sto sta rog an dan te i po ste pe nog
na pre do va wa stu pi la je ak ce le ra ci ja ko ja za hva ta sve obla sti
ÿivota. Ono što je veã Gete za pazio, to je Ni åe ka snije (u delu
Qud sko, od veã qud sko) for mu li sao re åi ma: „Usled po maw -
ka wa mi ra, na ša ci vi li za ci ja se sve vi še kre ãe u prav cu novog
varvarstva. Ni kada i ni u koje vre me de latnici, a to znaåi
ne spo koj ni ci, ni su vi še vre de li ne go da nas. Otu da u neod
lo ÿne ko rek tu re ko je se mo ra ju pred u ze ti da bi se po pra vio
karakter åo veåanstva spa da i ovo — da se po mo guãstvu što
vi še po ja åa mi sa o ni ele ment." 11
¡¡¡
Da se na ša ci vi li za ci ja usled po maw ka wa mi ra kre ãe u
pravcu no vog varvarstva, to je Gete sa gledao veã u novembru
1825. go di ne, sa mo što ta svo ja raz mi šqa wa ni je sa op štio
svom adre satu ne go ih je za drÿao za se be, drÿeãi se one svoje
maksime da onom „drugom tre ba da saopštimo samo ono što
on mo ÿe da pri hvati". A on da je tu mak simu do punio ili pro -
ši rio u Pa ra li po me na ma uz 1. åin dru gog de la tra gedije Faust
kon statacijom da „åo vek prihvata samo ono što mu go di i
laska." U jed nom postskriptumu uz pi smo prav niku i åi novni
ku u pru skoj dr ÿav noj upra vi, Ni ko lo vi ju su, Ge te je do šao
do for mu le ko jom je za hva tio bit mo der ne: „Sve je ve lo ci fer -
ski." U po me nu tom pi smu se još ka ÿe: „Naj ve ãom ne sre ãom
na šeg vre me na, ko je ne do pu šta da stva ri sa zre va ju, sma tram
to da sle de ãi tre nu tak na pro sto pro gu ta onaj pret hod ni, da se
dan po troši u jed nom da nu, pa åo vek ÿi vi od da nas do su tra i
ne uspeva ni šta da uradi za se be. Sve nam je veã una pred od -
re ðe no za sva ki dan, a ne ka pro mu ãur ni ja gla va bi mo gla sa mo
još da ude ne ovu ili onu stvar. I ta ko se sve što stvara po jedinac,
pa i ono što tek namerava da uåini, iznosi u javnost;
niko ne sme da se ra duje ili da pa ti, veã sva ko tre ba da bude
neka vr sta razbibrige za ostale; i ta ko se to prenosi od grada
na grad, od drÿave do drÿave i na kraju od jed nog de la sve ta
na drugi, ta ko da je sve ve lociferski." 12
166
10 Iz: Sant-Rochus Fest zu Bingen, HA, t. 10, 413.
11 Menschlic hes, Al lzu me nac hlic hes, gl. 285: Die mo der ne Un ru he.
12 FA II, t. 10, 333 i d.

Da se za Ge tea u toj re åi reå br zina (ve lo ci tas), ko ja, kao
što je re åe no, spa da u do men ða vo la, po ve zu je sa reå ju Lu ci -
fer, pro is ho di iz sa mog kon tek sta, ma da je pra vo is ho di šte
re åi u ita li jan skom je zi ku. Ta mo se wo me ozna åa va ju br za ko la
i br zi ku ri ri (ve lo ci fe re), ko je je ge ne ral ni uprav nik po šta
Na gler u dva de se tim go di na ma 19. ve ka uveo u Pru sku.
Ali na pro šlost re åi ve lo ci fer ski se u sva kom slu åa ju
još uvek mo gu pri meniti re åi ko je je Fri drih Šle gel za bele
ÿio o Ge te o vom Vil helmu Maj ste ru: To je delo ko je „više
zna nego što go vori i više ÿe li ne go što mo ÿe". 13 Taj uvid
je on da Ador no ka te go riå ki sveo na for mu lu: „Isti ni ta su
sa mo ona umet niå ka de la ko ja se be sa ma još ne raz u me ju."
Ge te ov Fa ust se, dakle, moÿe shva titi kao oso beni se izmo
graf ski si stem ra nih upo zo re wa, kao ra ni na go ve štaj da
je sa Fran cu skom re vo lu ci jom i mu we vi tim po be da ma Na po -
le o na do šlo do epo hal nog pre o kre ta, te da se brod åo ve åa natva
ne sa mo odvojio od svojih starih spona i veza ne go se u
ce li ni pre o bli ko vao u onaj br zi pa ro brod, ko ji ãe on da u 20.
ve ku do bi ti ime Ti ta nik. Ge te, ko ga je Hajnrih Haj ne na zvao
„lu dom sta bi li za ci je", da kle, kao pro ta go ni sta na ra šta ja koji
se od li ku je ubr za nim ÿi vot nim tem pom? Je li Ge te za i sta
bio za toå nik „sta bil no sti", sa ko jom se sve sno su prot sta vqao
ro man ti åa ri ma, u ko ji ma je vi deo eska pi stiå ke put ni ke, ko ji
su, od ba cu ju ãi „da nas", uto åi šte po tra ÿi li u pro šlo sti? Da
li je sam Ge te imao bo qi od go vor na ve lo ci fer sku ak ce le ra -
ci ju ÿi vot nih pri li ka, ko ja pod uti ca jem „me ha ni za ci je i
ma ši ni za ci je sve vi še uzi ma ma ha"? On se u sva kom slu åa ju u
Go di na ma pu to va wa su o åa va sa kraj we pro ble ma tiå nom al ter -
na ti vom: bek stvo ili sa put ni štvo. A o toj al ter na ti vi je sam
rekao: „… ra di se o dvojakom pu tu, jedan je isto ta ko tu ÿan kao
i dru gi: ili tre ba pri hvatiti no vo i ubr zati pro past ili po -
ne ti sa so bom ono naj bo qe i naj do stoj ni je i po voq ni ju sud bi -
nu po traÿiti s one strane mo ra. I jedno i dru go ima svo je
ne do stat ke, ali ko ãe nam po mo ãi da va qa no od me ri mo raz lo -
ge i da se na kra ju opre delimo za od reðeno re šewe?"
Gete na to pi tawe ni je od govorio. Ali se od we ga ni je
distancirao, nego se suoåio s wim i sveo na za kquåak da
„pro tiv reå no sti åi ni još dis pa rat ni jim ume sto da ih ob je -
di ni". 14 To ga, me ðu tim, ni je spre åi lo da ve lo ci fer skom oduše
vqe wu u zna ku ra za ra wa za se be i svo ju liå nost su prot sta vi
odu še vqe we za utvr ðe ni red stva ri. Sa svim je mo gu ãe da se
13 Schle gel, Über Go et hes Me i ster. Di gi ta le Bi bli ot hek Son der band: Me i sterwerke
de utscher Dichter und Denker, 419.
14 Iz she me uz Fa u sta, HA 3, 430.
167

pri to me i svo jim naj bli ÿim pre do åa vao kao „mr god ni ske le -
xi ja ko ji po ku ša va sta ru Evro pu da pre ve ze u no vo do ba" Tomas
Štajnfeld (Tho mas Ste in feld). On je sasvim ja sno vi deo
ne sklad iz me ðu svo je kul tu re za sno va ne na traj no sti i kontinu
i te tu i svog vre me na i to i ar ti ku li sao u raz go vo ru s
Eker ma nom sle de ãim re åi ma: „Mo je vre me se dis tan ci ra lo od
me ne." Ili ka ko ãe to sto le ãe ka sni je for mu li sa ti Val ter
Be nja min: „Ge te je u se bi si ste mat ski i oprav da no ot krio
i raz vio ot por pro tiv… isto ri je i po li ti ke svo ga na ro da, a
taj we gov ot por po te kao je iz we go vog naj du bqeg, unu tra šweg
biãa."
Ge te ov uvid: „Naj stra šni ji ob lik kul tu re ko ji åo vek se bi
moÿe da usvoji je ste uverewe da dru gi ne pitaju i ne mare za
we ga" 15 kul mi ni ra na kra ju u we go voj od lu ci da za pe åa ti Faust
¡¡ i us krati ga svo jim sa vremenicima. To što je tom pri -
li kom za pe åa tio bi li su pre sve ga „ka i nov ski zna ci sa mo ra -
za ra wa", ona ko ka ko se oni obe lo da wu ju u 5. åi nu tra ge di je.
Gete na taj na åin otvara po gled na oba ve lika fe nomena svih
pre br zih ak ci ja i po du hva ta: na za blu du i na si qe. U raz go vo ru
s kan celarom Fon Mi lerom (17. 12. 1824) izmeðu osta log je
rekao: „Zapravo ni ko ni je u sta wu da nešto na uåi iz isto rije,
jer se ona sastoji sa mo od ma se lu dosti i nepodopština." 16
Te lu do sti i ne po dop šti ne su i u Fa u stu plo do vi ve lo ci -
ferske te ÿwe. Fa ust pravi greške za to što je stalno u ne koj
hitwi i zbog svog ne strpqewa ni je u stawu da bu de raz loÿan
onda ka da je to najpotrebnije. I ta ko on da Fa ust — uz asi -
sten ci ju Me fi sta — uvek pri be ga va „ne po dop šti na ma" ko je
se pre do åa va ju kao si la i na si qe. Tim ne str pqe wem se od li -
kovao veã u pr vom de lu tra gedije, kao, na pri mer, prilikom
ubi stva Gre ti nog bra ta. Sa da u dru gom de lu, ka da mu we go va
tri hi tra po moã ni ka do no se vest o smr ti sta rog braå nog para,
Fi le mo na i Ba u ki de, („Mi sti ÿe mo u ka su åi lom / iz vi -
nite, ni je se mo glo mi lom"), on uviða — pre kasno — fa talnu
po sle di cu svo je br zi ne: „Ro ðe no br zo, pre vi še br zo ura ðe no
tad!". We ga sa da „ozlo vo qa va ne str pqi vo de lo to".
Fa u sto vo po ri ca we sa da šwo sti u ime jed ne pre br zo emanci
po va ne bu duã no sti do sti ÿe vr hu nac u 5. åi nu, ali ne sa mo
u za blu di i na si qu, lu do sti ma i opa ko sti ma. Ge te tu an ti ci -
pira i onaj drugi fe nomen vezan za prenagqenost, ko ji je tek
Haj de ger po no vo pro mi slio i na åi nio ga jed nim od cen tral -
nih te ma svog de la Biãe i vre me: na ime, Brigu. Briga ãe i
osle pe ti Fa u sta, iz go va ra ju ãi re åi: „Qu di su ce log svog ÿi-
168
15 Ma xi men und Re fle xi o nen, 1300.
16 FA II, t. 10, 229.

vota sle pi / pa sad na kra ju to po stani i ti!" Fa ust je sti gao
na kraj svo je ve lo ci fer ske ka ri je re. On je kao svet ski tr go vac
veã pri speo u globalno se lo mo derne; on je u ze nitu svoje mo -
ãi i mi sli da je na vrhuncu sre ãe i sa vršenstva. A to je ujedno
i vr hu nac za sle pqe no sti. Re al nost je ko naå no is kqu åe na u
ko rist ha lu ci na tor nih, vir tu el nih sve to va.
Na to tal nu ta mu, na pot pu no iz mi ca we sve ta, Fa ust odgo
va ra „stva ra wem" jed nog hi brid nog sve ta sve tlo sti, i to
sop stve nim sna ga ma: „Re ko bih da noã po naj du bqa pa da, / ali
u du ši sve tlost ve dra zra åi; / što smi slih, hi tam da ostva -
rim sada; / samo reå gospodara ne što zna åi… / Da sreã no
gle dam što za mi slih sme lo." To je sa mo o stva re no sun ce u znaku
br zine i to je ona Bri ga ko ja ãe Fa usta li šiti oåi weg vi -
da re åima: „Sunce — tmina s neba sla zi; / potpuno mu jasna
åula, al' u sr cu ta ma tmula, / te, ia ko bla ga ima, / ne zna šta
da åi ni s wi ma… / Za bu duãnost sa mo ma ri, / pa s tog' ni šta
ne ostvari."
Tek ãe se sa Brigom ostva riti ko naåni sce nario propasti.
Ona ãe Fa ustu pomoãi u we govom nastojawu da — mada
veã slep — ostva ri svoj ve li ki pro je kat isu ši va wa mo åvar -
nog pod ruåja i to opet u zna ku ve like br zine: „Da sreã no gle -
dam što za mi slih sme lo!" Fa ust je za ro bqe nik sve ta ra da i
na åi na ÿi vo ta ko ji se pre sve ga od li ku je per ma nent nim ubrza
wem. On sto ji na po ået ku mo der nog sve ta ra da ko jim za pra vo
ne mo ÿe vi še da se upravqa; a taj svet je veã Maks Ve ber video
kao „sil ni ko smos… ko ji svo jom si lo vi to šãu od re ðu je
ÿi vot ni stil svih po je di na ca, ro ðe nih u okvi ru tog me ha ni -
zma, i po svoj pri lici ãe to ta ko bi ti sve dok ne bu de iz goreo
i po sled wi me tar fo sil nog go ri va". 17 A on da Fa ust pra -
vi u tom sve ubr za ni jem sve tu ra da svo ju po sled wu, ne po pra -
vqivu grešku: on åuje zve ket ašo va i lo pata i mi sli da radnici
ko paju rov, a u stvari ko paju we gov grob. To je po drugqivo
iro ni zi ra we ve lo ci fer skog ak ci o ni zma i pra va „mo åvar -
na sce na", u ko joj se za blu da i na si qe sta pa ju u je zi vu uto pi ju.
Jer, Faust mi sli da sa slobodnim na rodom stoji na slo bodnom
tlu, a u stvari su to veã pri silni rad nici mo derne ko ji
za we ga ra de.
Ret ko se ka da na upe åa tqi vi ji na åin ras ki nu lo sa kul tu -
rom za snovanom na osveštanoj tra diciji kao što je to uåi weno
sa sce nom ubi stva Fi le mo na i Ba u ki de. Fa u sto vu ne tr peqi
vost pre ma pro šlo sti, we go vo ne gi ra we se ãa wa i pam ãe wa
kao obra sca mo der nih vi do va dis kon ti nu i te ta, va qa åi ta ti sa
17 Max We ber, Die pro te stan tische Et hik und der „Ge ist" des Ka pi ta ta li smus,
Tübin gen 1909.
169

sta no vi šta Ge te o vog upo zo re wa u Vil hel mu Maj ste ru da se ne
sme smet nuti s uma sta ro i sta rinsko, jer ono åi ni pro tivteÿu
svemu što se u svetu ta ko br zo me wa. Sam Ge te hteo je da
od lo ÿi taj ne iz be ÿni ko rak u eman ci po va nu di vqi nu mo der -
ne, jer je znao da ãe se sa ubistvom Fi lemona i Ba ukide raz -
bi ti du hov no i sto rij ski za sno va ni mo de li bez ko jih ne ma humanosti.
Jer, ÿivot se, do duše, — ka ko ka ÿe Kjerkegor — ÿivi
s pogledom unapred, ali se samo s po gledom unatrag dâ raz -
u me ti.
No vi tem po ÿi vo ta je pre sve ga Na po le on od re dio ce lo -
kupnim svojim de lawem. On je kao pr vi upraÿwavao ne samo
mo der ni po kret ni rat („po be da se ostva ru je no ga ma svo jih vojnika
u pr voj li niji"), veã je i kao po litiåar uveo je dan do ta -
da ne po zna ti tem po i ne ve ro vat nu br zi nu („élan et vi tesse"):
on je taj nu svo je liå nosti i taj nu svo jih uspe ha Evro pi na metnuo
kao me ri lo mo der nog ose ãa wa ÿi vo ta. Ka da da nas fran cu -
ski fi lo zof br zi ne Pol Vi ri lio (Pa ul Vi ri lio) po ne se nost
neo gra ni åe nom br zi nom pr o gla ša va sve op štom od li kom tehniå
ke epo he i pri to me se ÿa li na sve ubr za ni je ino va ci o ne
ci klu se i „vir tu el nu mo bil nost", on da je to sa mo (za ka sne la)
di jag no za za ono sta we ko je je Ge te ozna åio kao „ve lo ci fe r -
sko" i ana li zi rao ga na du bo ko u man i oštro u man na åin. I
ako se u me ðu vre me nu u SAD odo ma ãio po jam „bo lest br zi ne",
ko ja se iz me ðu osta log is po qa va i u ne spo sob no sti i ne mo ãi
za pri jat na se ãa wa, on da va qa pod se ti ti da je veã Ge te u Fa u -
stu dao upe åa tqi vu anam ne zu te bo le sti.
To se odnosi i na Ge teov uvid u uzrok te bo lesti. U krajwoj
li ni ji se tu ra di o jed nom ani sto rij skom, on to lo škom
defektu, koji je i Me fistu veoma do bro po znat. On zna da je
to de fekt åo vekovog razuma, zbog ko jeg bi Fa ust propao i bez
we ga i we go ve po mo ãi. Me fi sto tu spo zna ju — u od su stvu Fausta
— svo di na for mulu: „I da se ða volu pre do ni je, / on
propao bi ipak na kra ju". Ge te je na jednom drugom mestu, u
svo jim Mak si ma ma i re flek si ja ma, na go ve stio on to lo ško izvo
ri šte ne str pqe wa: „Te o ri je su obiå no pre na gqi va wa jednog
ne str pqi vog ra zu ma ko ji bi ra do da se oslo bo di fe no me -
na…" 18 Ra di se o jednom stawu stvari za ko je ima na ras polagawu
veã po znatu kratku for mulu po ko joj je za åo veka „sve
što je fak tiåko veã i te orija". 19 To zna åi da je Gete bio uveren
u to da åo vek zbog nestrpqivih te ÿwi svog razuma ni je u
stawu da fe nomene vi di u åi stom ob liku. A pri to me su za
Getea je dino fe nomeni bi li va ÿni; šta se pri to me ima u
170
18 Ma xi men und Re fle xi o nen, 348.
19 Ma xi men und Re fle xi o nen, 488.

vidu, to je u kraj woj li niji sve jedno. Da kle — pri roda na šeg
razuma kao raz log i uzrok na ših za bluda. Ili, ka ko je to Ge te
oka rak te ri sao u ålan ku Ogled kao po sred nik iz me ðu objek ta i
su bjek ta, ra zum kao „unu tra šwi ne pri ja teq", ko ji u vi du nestrpqewa
na sve strane, kao u ka kvoj busiji, vreba na åoveka:
„ka da se sa do ÿi vqa ja pre la zi na stva ra we su da, sa sa zna wa na
pri me nu sa zna wa, åo ve ka ta ko re ãi kao u bu si ji vre ba ju we go -
vi unu tra šwi ne pri ja te qi — moã uo bra zi qe, ne str pqe we,
pre na gqe nost…" 20 Ge te je tu „prenagqenost" (lat. Pra e ma tu -
rum) u razgovoru sa Ri merom (11. 3. 1809) oznaåio kao „tragiåko
po se bi". Fa ust bi se u tom smi slu mo gao razumeti i
tu ma åi ti i kao tra ge di ja „pre na gqe no sti" ili pre ve li ke brzi
ne.
Ge te se još ra di kal ni je iz ra zio u ve zi sa je zi kom kao
svo je vr snom ema na ci jom ra zu ma: „Ne mo ra te su prot sta vqa wem
da me zbu wu je te! Åim åo vek pro go vo ri, on od mah po åi we da
gre ši!" 21 Na predak se, shod no to me, u kraj woj li niji svo di na
pu ko na pre do va we od sta rih ka no vim za blu da ma, pa se posled
we isti ne, ka ko je to i Ni åe na slu tio, pre do åa va ju „kao
na še neo bo ri ve za blu de". Ni åe je, uo sta lom (u Ve se loj na u ci),
sle de ãim re åi ma po no vio Ge te o vu spo zna ju o pri ro di ra zu ma,
po ko joj se ova od li ku je ne str pqe wem: „Mi pre br zo mi sli mo…
åini se kao da u gla vi ima mo ne ku ma šinu ko ja je stal no u
po kre tu." 22 Ge te ov re zi me u ve zi sa sin dro mom za blu da ko ji je
po ve zan sa ne str pqe wem ra zu ma de lu je u sva kom slu åa ju re la -
tiv no pe si mi stiå ki. U Mak si ma ma i re flek si ja ma sa dr ÿa no
je sle de ãe za pa ÿa we: „Svi od no si me ðu stva ri ma su isti ni ti.
Za blu da je je di no u åo ve ku. Kod we ga ni šta ni je isti ni to
osim da gre ši i da ne ume da pronaðe od govarajuãi od nos
pre ma se bi, dru gi ma i stva ri ma." 23
Gete se, po lazeãi od tog sumornog uvida u stawe stvari,
kon se kvent no dr ÿao kul tu re „la ga nih po kre ta" („slow moti -
on"). Ta usa mqe no prak ti ko va na kul tu ra nam da nas po ste pe no
do la zi u su sret. Jer, to tal na mo bi li za ci ja u zna ku uki da wa
svih ogra ni åe wa br zi ne iz ne dri la je u me ðu vre me nu jed nu tome
su prot sta vqe nu vi so ku teh no lo gi ju uspo ra va wa, ABC-si stema,
au to mat ske te le fon ske se kre ta ri ce — da na ve de mo sa mo
ne ke od pri me ra jed ne sve ras ko šni je teh no lo gi je ko åe wa i
uspo ra va wa u sklo pu si ste ma sve op šte ak ce le ra ci je. Pri tome
va qa pod setiti da su se veã u 19. veku po javile su protne
ten den ci je, kao, na pri mer, u spo rim vre men skim in ter va li -
20 FA I, t. 25, 30.
21 Iz: Al ters wer ke. Sprüche. U: HA 1, 328.
22 Die fröhlic he Wis sen schaft, gl. 6: Verlust der Würde.
23 Ma xi men und Re fle xi o nen, 6.
171

ma kod Bruknera i Vag nera (Par si fal), a ka snije u uki dawu
fik sa ci je rit ma u se ri jal noj mu zi ci, ili pak u ri tar tan -
do-pro zi jed nog Adal ber ta Štif te ra i ka sni je kod Pe te ra
Hand kea. Ge te o vo de lo pa ra dig mat ski veã uka zu je u tom prav cu.
To je kul tu ra pro sto ra usme re na pro tiv pre o vla ðu ju ãeg
du ha vre me na. To zna åi: Ge te u svom su prot sta vqa wu poj mu
vre me na svo je epo he raz vi ja jed nu re tar di ra ju ãu kul tu ru prostor
no-pred met nog vi ðe wa stva ri. Ta ko on u Fa u stu pro ta goni
stu te kul tu re po sma tra wa, Lin ke ja, sve sno su prot sta vqa
ve lo ci fer skom ak ti vi sti Fa u stu. Fa u stu, ko ji svo jom za sle -
pqe no šãu ra za ra svo ju sop stve nu pri ro du, Ge te su prot sta vqa
Lin ke ja ko ji ote lo vqu je do sto jan stvo pri ro de. Da bi spa sio
ugled pri ro de, on u usta Lin ke ja sta vqa pro vo ka tiv ne re åi sa
po zi tiv nim zna åe wem: „Le po te svud vi ðam / ve ko veå ni trag, /
i sve mi se svi ða / i se bi sam drag". Str pqivim po smatrawem
fe no me na Ge te je po ku šao da pro ši ri pro stor sa da šwo -
sti. On po ve ãa va ra sto ja we iz me ðu „ÿe le ti" i „po se do va ti",
ko je Fa ust skra ãu je do isto vre me no sti. Ge te je pri to me priro
du shva tao kao naj po u zda ni ju su prot nost ve lo ci fer skom, kao
po sled wi ba sti on pro tiv sve op šte mo bi li za ci je svo ga sto le -
ãa. Sa ti me ãe se ka snije i Ni åe slo ÿiti us tvrdivši: „Mi
sa Ge te om u pri ro di vi di mo ve li ko sred stvo umi re wa za moder
nu du šu…" 24
Fa ust, ko ga su Me fi sto va „pre na gqi va wa" uda qi la od
po sma tra wa pri ro de, pre ka sno spo zna je to sred stvo „spa se -
wa": „Kad magiju bih mogao da uklonim s pu ta, / åarobne re åi
sasvim da za boravim, / tad stajao bih, prirodo, pred to bom
sasvim sam, / tad' vred no bi lo bi bi ti åo vek". Taj uvod veã
uka zu je na kul tur no kri tiå ki pe si mi zam Po la Vi ri lia, ko ji u
svom uåe wu o br zi ni (dro mo lo gi ja) di jag no sti ci ra da se u meðu
vre me nu po sred stvom teh ni ke si mu la ci je ot po ri i dis tan ce
pre o bra ÿa va ju u vir tu el ne stvar no sti. Fa u sto va ÿa lo poj ka:
„Kad ma giju bih mo gao da uklo nim s pu ta" Vi rilio je, pak,
pro ši rio za jed nu no vu per spek ti vu: da bu duã nost po sto ji samo
još po sle ra zarawa. Mo ÿda Mar tin Valzer upravo to ima
u vi du ka da vaj mar sku kla si ku de fi ni še kao „gran di o zni, lep
ukrasni de taq na stra šnom pu tu"? 25
24 Menschlic hes, Al lzu menschlic hes I, Das re li giöse Le ben, gl. III.
25 Mar tin Wal ser, Go et hes An zi e hungskraft; U: Auf sät ze zur Li te ra tur, Frankfurt/M.
1997, 608.
172

¡¢
U tra ge di ji Fa ust pa da u oåi „po no vqe no pri ka zi va we"
fa u stov ski pre br zog stre mqe wa u li ku Eu fo ri o na, u ko jem je
Ge te pre do åio svo je vi ðe we lor da Baj ro na. U raz go vo ru s Ekermanom
24. 2. 1825, Gete je za Baj rona (ko ji je, su delujuãi u pri -
pre ma ma za oslo bo di laå ku bor bu Gr ka, go di nu da na ra ni je izgu
bio ÿi vot) re kao da je stra dao zbog svo je „neo b u zda no sti",
te da su i we gov ÿi vot i we govo pe sništvo od reðeni „sklono
šãu ka neo gra ni åe nom".
On je ro ðak Fa u sta i we go va „ve lo ci fer ska" pri ro da zavo
di i Eu fo ri o na na pre na gqe ne po stup ke: na pri me nu si le.
We go vu sud bi nu kao si na Fa u sta (i He le ne) otu da i hor karakteriše
re åima: „Ali k mre ÿi no gom åi lom / sam si hi tao
niz put." Br zina je ov de veã le tewe, jer Gete mu podaruje kri -
la da „za do vo qi svo ju te ÿwu za neo gra ni åe nim", pa se on da
Eu fo ri on kao Ika rus re di vi vus ustremquje pre ma suncu — i
strada. On pa da na trag na ze mqu i umire kraj nogu He lene i
svog oca. Dok otac Fa ust završava u ta mi slepila, we gov zasle
pqe ni sin za vr ša va u le tu ka sun cu, od no sno u su no vra tu s
tog pu ta. Ov de, kao i ta mo, na de lu je isti po jam hi bris i isto
pro jek to va we u zna ku ne str pqi vog ra zu ma. Ov de kao i ta mo —
ka ko to u za vr šnim sti ho vi ma tra ge di je iz la ÿe Cho rus Mysticus
— Ge te ka ÿe da se „dubqe znamewe" skri va u svemu „što je
pro la zno".
Ali, isto vre me no, za vr šna sce na tra ge di je kul mi ni ra pokušajem
da se to „što je prolazno" ko riguje jed nim mistiåko-me
ta fi ziå kim pro ce som (u ne ko li ko stup we va) ko ji bi dopri
neo pro åi šãa va wu i ubla ÿa va wu fa u stov sko-ve lo ci fer -
ske pri ro de. To je pro ces uspo ra va wa u me di ju mu „veå ne qu ba -
vi" i vi ta con tem pla ti va sve tih ana ho re ta, ko ji ob u zda va ju Fa u -
sto vo ne str pqe we, na sto je ãi da ga „pre i na åe". Ta ko ba rem
gla si mo li tva Doc tora Ma ri a nusa, ko ji mo li Ma ter Glo ri osa „da
sve po kaj niå ki bla ge… hva lom pre i na åi". Ra di se o „pre i na -
åa va wu" ko je ima na umu on to lo ški de fekt ne str pqi vog ra zu -
ma. Jer, Pa ter Pro fun dus mo li to za sebe re åima: „O Bo ÿe, misli
mo je ukro ti, / Prosvetli mo ga sr ca glad!"
Ono što se tu ja vqa kao ublaÿewe i pre inaåewe sub spe -
cio „veå no ÿen skog" i nastojawe da se uspori tempo vre mena,
na go ve šta va se i na dru gom me stu tra ge di je Fa ust u zna ku
„veå no ÿen skog". U sce ni na slo vqe noj „Mraå na ga le ri ja", u
dru gom de lu, Me fi sto opi su je nu mi no zno pra sta we ko je pretho
di sva koj br zi ni i sva kom ne str pqe wu ko je od re ðu je pri ro -
du åo ve ka. On Fa u stov po gled od vra ãa sa ve lo ci fer skog i
usme ra va ga na ono stra nost svih qud skih pred sta va o pro sto ru
173

i vre me nu: „Ne ra do ot kri vam vi šu taj nu — / Bo gi we sto lu ju
uzvišeno u sa moãi, / oko wih ne ma me sta, još ma we vre mena;
/ o wi ma go voriti ne zgoda je pra va. / Majke to su!" I „maj ke"
su upra vo po grešna reå za ne strpqivog Fa usta. Ta reå mu je
odvratna iz du bine du še: „To je reå ko ju ne mo gu da åu jem".
¢
To je kon tra-reå, reå ko ja sto ji na su prot ve lo ci fer skom.
A ve lo ci fer sko kao fe no men, po Ge te o vom mi šqe wu, po ve zu je
Fa u sta sa Mo car to vim Don Ðo va ni jem. On je, na ime, u Mo -
cartovoj operi åuo nešto što mu se uåi nilo da je srod no Fau
stu. Po gleda li se malo bo qe, on da se ne ke pa ralele odi sta
go to vo sa me od se be na me ãu: zar Don Ðo va ni ne po te ÿe la ko i
brzo maå kao i Faust? Na ravno da Don Ðovani ni je upu ãen na
Me fi sto vu po moã. I ve lo ci fer ski tri jumf ero sa Don Ðo va -
ni sla vi bez we go ve asi sten ci je. Ali tem po we go vih za vod ni -
šta va i pu sto lo vi na osta je ve lo ci fer ski sve do po sled weg
da ha, li še nog pre stis si mo šam paw ske ari je, u ko joj ve lo ci fer -
ski duh po sta je oåe vi dan. Ge te je u raz go vo ru a Eker ma nom (12.
2. 1829) ova ko oka rak te ri sao srod nost iz me ðu ova dva de la:
„Ono od boj no, od vrat no, stra šno, ko je bi (na i me mu zi ka uz
Fa u sta) na od re ðe nim me sti ma mo ra la da sa dr ÿi, ko si se sa
du hom vre me na." I upra vo to „od vrat no" i „stra šno" ve lo cifer
skog na vo di Ge tea na za kqu åak: „Mo cart je tre ba lo da kompo
nu je mu zi ku za Fa u sta."
Po sma tra no sa ovog sta no vi šta, u sa svim dru ga åi jem svetlu
nam se pre do åa va mu zi ka ko ja pred sta vqa su prot nost ve lo -
ci far skom sve tu Fa u sta i Don Ðo va ni ja: mu zi ka Jo ha na Se ba -
sti ja na Ba ha. Umet niå ko de lo Jo ha na Se ba sti ja na Ba ha za we ga
na pro sto re pre zen tu je mu zi ku oslo bo ðe nu de fek ta ne str pqe -
wa. U tom smi slu Ge te u pi smu Cel teru od 21. 6. 1827. iz vodi
zakquåak o svom do ÿivqaju Ba ha. On se dâ upo rediti sa Me -
fi sto vim opi som o pred-vre men skoj eg zi sten ci ji „maj ki". Radi
se o jed nom do ÿi vqa ju Ba ha ko ji Ge te sa op šta va u for mi
postskriptuma uz pi smo Cel teru, ko je kao ni u slu åaju pi sma
Ni ko lo vi ju su, ne ãe ot pre mi ti, za ce lo zbog to ga što je bio
sve stan to ga da ãe we gov do ÿi vqaj Ba ha na i ãi na ne ra zu me va -
we we go vih sa vre me ni ka. Jer, Ge te sta vqa Ba ha u nu mi no znu
sfe ru pre eg zi sten ci je, pre svih qud skih pred sta va o pro sto ru
i vre me nu: „Na rav no da se se ãam do brog or ga ni ste fon Berka…
(mi sli se na gra do na åel ni ka i upra vi te qa Ši ca, ko ga je
Ge te u ka snu je sen 1818. go di ne, po pra vi lu le ÿe ãi u kre ve tu i
za tvo re nih oåi ju, sa ti ma slu šao ka ko svi ra Ba ho ve kom po zi -
174

cije na kla viru) jer ta mo sam pr vi put, u savršenom spo kojstvu
i bez nekog uticaja sa strane, stekao pred stavu o Va šem
velikom majstoru. Ta da sam se bi re kao: imam uti sak kao da to
veå na har mo ni ja vo di raz go vor sa ma sa so bom, ka ko je ot pri -
like bi lo i sa Bo gom, krat ko vre me pre stvarawa sve ta. Do ÿivqavao
sam ne što du boko u se bi i åinilo mi se da ne mam
uši, ni oåi, ni bi lo ko ja dru ga åu la, ni ti da su mi ona po -
treb na."
To je me ta fi ziå ko po i ma we mu zi ke ko je an ti ci pi ra Šopen
ha u e ro vo shva ta we mu zi ke, a ono opet uka zu je na Ge te o vu
sprem nost da mu zi ku sta vi i iz nad je zi ka. Svo je shva ta we o
pri o ri te tu mu zi ke u od no su na sve dru ge umet no sti Ge te u pome
nu tom pi smu Cel te ru ob ja šwa va svo jim po i ma wem isto ri je
mu zi ke kao po seb ne umet no sti. On tu, na i me, mu zi ku shva ta, u
an tiå ko-za pad no e vrop skom du hu, kao jed no pretåul no, u pravom
smi slu me ta-fi ziå ko pra šta we, kao har mo ni ju sfe ra, kao
„mu si ca mun da na". Iz tog sta wa se ona on da raz vija sve do vi -
še gla sno sti, da bi se na kra ju vra ti la svom iz vo ri štu. Ba ho -
vo de lo, da kle, kao mu zi ka ko ja pret ho di sve ko li kom åo ve ko -
vom nestrpqewu. To je muzika li šena brzine i ona se mo ÿe
na ãi ta mo ku da Ge te sli ko vi to vra ãa i Ho mun ku la: u iz vo ri -
štu stva ra wa.*
Pre veo s ne maå kog
To mi slav Be kiã
* Uvodno poglavqe kwige: Manfred Osten, Alles Veloziferisch oder Goethes
Entdeckung der Langsamkeit. Zur Modernität eines Klassikers im 21. Jahrhundert,
Suhrkamp Verlag, Frankfurt aM. 2003.
175

JO VAN DE LIÃ
RO MAN RJEÅ NIK MI RA VUK SA NO VI ÃA
Ro man Mi ra Vuk sa no vi ãa Se moq go ra („Pro sve ta", Be o -
grad 2000) no si u pod na slo vu ÿan rov sko od re ðe we: „Azbuå ni
roman u 878 pri åa o ri jeåima". Ri jeå je, da kle, o ro manu rjeåni
ku ko ji po de fi ni ci ji mo ra ima ti mo za iå ku, frag men tar nu
struk tu ru, i ko ji, ne mi nov no, mo ra pri zva ti u sje ãa we Ha zar -
ski reå nik Mi lo ra da Pa vi ãa (1984), ta ko ðe ro man lek si kon,
i Srp ski rjeå nik (1818; 1852) Vuka Stef. Karaxiãa, starinom
Drob wa ka, Dur mi tor ca; dva kult na dje la srp ske kwi ÿev no sti
i kul tu re.
Te kwi ge je su pret hod ni ce i pre te åe Se moq go re; je su,
vje ro vat no, bi le i ohra bre we we nom pi scu u we go voj kwi ÿev -
noj avan turi i pod vigu, ali je Mi ro Vuk sanoviã do svo ga ro -
ma na do šao svo jim pu tem i svo jim is ku stvom. Šta vi še, Semoq
gora se po ka zu je kao sin te za i kru na cje lo kup nog do ta da -
šweg Vuk sa no vi ãe vog kwi ÿev nog ra da.
Na i me, do for me ro ma na rjeå ni ka Vuk sa no viã je do i sta
do šao pre ko pri mar no lek si ko graf skih, rjeå niå kih in te re -
so va wa i po slo va. Do vr ša va ju ãi po e mu Ta mo o ni (1992) Vuksanoviã
je, kao i pri ra du na dru gim svojim kwi gama, osje tio da
ãe åi ta o ci ma bi ti neo p ho dan rjeå nik ko ji bi im is tol ko vao
ma we po zna te i ne po zna te ri je åi kr wo jel skog go vo ra. Umje sto
da taj po sao po vjeri, ka ko je to u dru gim pri likama åi nio, di -
ja lek to lo zi ma i lek si ko gra fi ma, da kle je zi ko slov ci ma, sâm ga
se la tio. Opi su ju ãi ri jeå i we no zna åe we kon tek stu al no, a ne
„de fi ni ci jom" ili is kqu åi vo si no ni mi ma, pi sac je o svakoj
od tih ri jet kih i po lu za bo ra vqe nih ri je åi na pi sao ma lu
frag ment-pri åu, po pra vi lu du ho vi tu i efekt nu, ta ko da je
na sta la neo biå na kwi ga åi jih je pr vih osam de set stra na is pu -
ni la tro djel na po e ma Ta mo on, Ta mo o na, Ta mo o ni, a pre osta-
176

lih se dam de set, pod na slo vom O Ta mo wi ma, pri åe o ravno
sto ti nu ri je åi, ne ra åu na ju ãi ukom po no va ne isto znaå ni ce.
Tako je ono što je u kwi zi tre balo da bu de se kundarno,
spo red no, pra te ãe i po moã no, na mah po sta lo glav no, ili barem
rav no prav no „glav nom". Åi ta lac je uz tro djel nu po e mu
Ta mo o ni do bio azbuåni ro man rjeå nik O Ta mo wi ma u sto tinu
„pri åa o ri je åi ma". For ma ro ma na rjeå ni ka ta ko je bi la naðena
i osvojena, re klo bi se „uzgred" i „sluåajno". Vuksanoviã
je veã ta da osje tio, a i ne ki we govi po vlašãeni kri tiåari
i åi taoci, da je na šao svo ju zlat nu ÿi cu. Ri jeåi su veã ta -
da po sta le glav ni ju na ci Vuk sa no vi ãe pro ze.
Ovih pr vih sto „uro kqivih pri åa" vi dim i kao kli cu iz
ko je ãe se raz vi ti we gov mo za iå ki ro man Da le ko bi lo (1995)
„u 446 uro kqivih sli ka". Ta ko je, sa da veã sa pu nom au topoetiåkom
svi ješãu o ÿan ru, i s au torskim pla nom i na mjerom,
osvo je na i for ma „mo za iå kog ro ma na"; ro ma na u frag men ti ma.
Isto vre me no je na sta vqe na te ma „uro kqi vo sti" — zla, ta bua i
od bra ne od zla — za po åe ta tro djel nom po e mom Ta mo o ni. Otva -
ra se je dan za bo ra vqe ni svi jet ka kav go to vo da ne po zna je mo:
svijet pre pun straha od ne ba i ze mqe, od Bo ga i od ða vola, od
groma i od po topa, od gla di i od bo lesti, od vu ka i od zmi je,
od zi me i od vru ãine, od pri rode i sti hije i od zlih qu di, a
na ro åi to zlih ÿe na i wi ho vih zlih i uro kqi vih oåi ju. Åo vjek
i we go va ma la i ve li ka do bra is tu re ni su sva kom zlu, „sva kom
vje tru na po me tu", bez si gur ne za šti te a u si gur noj ne pre sta -
noj ugroÿenosti i opasnosti. Za visan od neba i od ze mqe, a
naj ma we od se be i svo ga ra da, bez si gur nog i po u zda nog sa ve -
znika, åo vjek se šti tio onim što mu je naj boqe ro dilo i åi -
me je bio naj bo ga ti ji: je zi kom i ri je åi ma, ma gij skim rad wa ma
i for mulama. Stvorio je niz ta bua, od redio šta se kad smije,
a šta se ne smi je åi niti i go voriti ka ko se ne bi pri zvalo
ne ho ti ce ka kvo ne ÿe qe no zlo.
A to je stvarao ne da nas za sjutra, veã vje kovima, i utvrði
vao ob re di ma, obi åa ji ma i po na vqa wi ma, ugra ði vao u svoj
ÿivot, pam ãewe i kul turu, u svoj sistem od brane od zla. Za to
su da nas ti ru di men ti je ziå kih slo je va i pam ãe wa pre dra go -
cjeni i kao pje sniåka gra ða, i kao je ziåko osvje ÿewe, ali i
kao zlat na et no lo ška i an tro po lo ška ri zni ca. Za to Vuk sa no -
vi ãe ve kwi ge je su i to — et no lo ška i an tro po lo ška ri zni ca.
„Na rod ve ru je i svo je ve ro va we ne kri je", sto ji na po ået ku
frag men ta Ne sprim ni ca. U tom vje rovawu je, me ðutim, skrive
no du bo ko ko lek tiv no pam ãe we.
Otu da i na slov ro ma na Da le ko bi lo: to je je ziåka for mula
ko ja se priziva kao od brana ka da se o ka kvom zlu go vori da
bi se ne sre ãa, tom iz go vo re nom ma gij skom sin tag mom, osta vi -
177

la i za u sta vi la da le ko od ku ãe i go vor nog su bjek ta. Ta ko naslov
po sta je lajt mo tiv ko ji se ne pre sta no va ri ra, jer sva ki
frag ment je za pra vo va ri ja ci ja ne ke za bra ne ili uro ka, ma gi je,
gat ke ili vrax bi ne, va ri ja ci ja na te mu da le ko bi lo. Ro man ta -
ko po sta je frag men tar na mo za iå ka lir ska tvo re vi na s jed nim
istim osnov nim mo ti vom u 446 va ri ja ci ja. Ne ma je din stve ne
pri åe, ulan åa nog je din stve nog si ÿea; ne ma in di vi du a li zo vanih
ju na ka ko ji se kroz ro man raz vi ja ju; ne ma sud bi na, za ple ta
ni ras ple ta. Ali po sto ji je din stven do ÿi vqaj, je din stve na
sli ka svi je ta ugro ÿe nog sa svih stra na zlom; svi je ta ko ji se
od tog sve na di ru ãeg zla i stra ha bra ni ma gi jom je zi ka; po sto ji
je din stven osnov ni mo tiv ko ji se u tom ma gij skom je zi ku va ri -
ra i raz i gra va.
Ta ko „mo za iå ki ro man" Da le ko bi lo po staje i ro man o je -
ziku, kao što su sve Vuk sanoviãeve kwi ge i kwi ge o je ziku. U
wi ma, na i me, je zik ni je sa mo sred stvo mo de lo va wa svi je ta,
veã je i dio to ga svi jeta ko ji se mo deluje. Je zik je i sâm op sesiv
na Vuk sa no vi ãe va te ma i stvar nost; pred met i sred stvo doåa
ra va wa isto vre me no. Ri jeå je, ka ko smo veã kon sta to va li,
po sta la Vuk sa no vi ãev glav ni kwi ÿev ni ju nak još od pro znog
di je la po e me Ta mo o ni.
Tra ga ju ãi za mit skim i ma gij skim u kr wo jel skom svi je tu
i go vo ru, Vuk sa no viã se spu štao do sa mog dna je ziå kog pam ãe -
wa, do le gen di, gat ki, ba ja li ca, ma gij skih for mu la, ali ih
ni je dao iz vor no, ni je ih opi si vao, sa ku pqao ni „pre pi si -
vao", veã je oko wih pleo anegdotu, pri åu sasvim jednostavne
strukture, obiå no u dva glasa, u pra vom di jalogu, da bi tek na
kra ju „uro kqi vu pri åu" po en ti rao uro kom. Znat no ma wi broj
frag me na ta u kwi zi Da le ko bi lo pri åa je dan glas. Pri tom se
i u ta kvim aneg do ta ma slu ti po sto ja we sa be sjed ni ka, fik tiv -
nog slu ša o ca, pa je pri vid ni mo no log za pra vo kr wi di ja log.
I ta kvi frag menti su po svo joj pri rodi „dvo glasni", jer su
usmjereni na „tuðu ri jeå", na ri jeå ka zivaåa, ali se is pod we
slu ti i au tor ska „ru ka" åi ji se glas s ka zi va åe vim, da ka ko, ne
mo ÿe po is to vje ti ti.
Vuksanoviã je, da kle, veã ta da stvo rio tip „pri åe", fragmen
ta, od no sno aneg do te ko ji ãe ka sni je ko ri sti ti u Se moq
go ri, s tim što ãe „se moq ski" frag men ti bi ti ra zno vr sni ji
i po to nu, i po zna åewu, i po kom poziciji. U tom smi slu po -
e ma Ta mo o ni, od no sno „do da tak" O Ta mo wi ma, i ro man Da le -
ko bi lo uve li ko su pri pre mi li Se moq go ru i we nu kom pozici
ju.
Pi sao je Vuk sa no viã, isti na, i ra ni je mo za iå ke kwi ge
sa åi we ne od pro znih frag me na ta, i te kwi ge su te mat ski bliske
ro ma nu Da le ko bi lo. Sa mo stal ni iz da vaå Slo bo dan Ma-
178

šiã osno vao je 1984. go di ne bi bli o te ku „No va" i pr va kwi ga
u toj bi bli o te ci bi la je dvo djel na, si me triå na, bri ÿqi vo
kom po no va na kwi ga Mi ra Vuk sa no vi ãa Ne mu šti je zik, sa po
dva de set pro znih frag me na ta u pr vom di je lu, na slo vqe nom
Du še pre da ka, i u dru gom, pod na slovom Zmij ske ko šu qi ce.
To je kwi ga o zmijama, a zapravo o zmi jama i qu dima. Na poået
ku de ve tog frag men ta, Strah, na la zi mo dvi je re åe ni ce u
ko ji ma su sa dr ÿa ni za jed niå ki ele men ti po e ti ke mo za iå kog
ro ma na Da le ko bi lo i kwi ge za pisa o zmi jama Ne mu šti je zik.
„U sve mu što se oko wih dešava qu di su pro našli ne kakvo
zna åewe; ni šta ni je slu åajno, sve se sluti. Qu di stalno
ga ta ju i tu ma åe."
A „ga ta ju" i „tu ma åe" naj åe šãe da bi po bi je di li svoj
strah; da bi ka ko ta ko ra zu mje li svi jet i omo gu ãi li se bi snala
ÿe we u we mu; da bi pre po zna li, pred u pre di li ili za u sta -
vi li zlo.
I Ne mu šti je zik i Da le ko bi lo su, da kle, svo je vr sno tuma
åe we svi je ta, i to dvo stru ko. Pr vo, tu ma åe we iz per spek ti -
ve mit ske svi je sti dur mi tor skog åo vje ka, Kr wo jel ca, i dru go,
Vuk sa no vi ãe vo kwi ÿev no mo de lo va we te svi je sti i to ga tu ma -
åe wa.
Pro zni frag men ti iz Ne mu štog je zi ka ta ko ðe ima ju ne ku
„pri åu", ne ki na ra tiv ni nu kle us, ali su po pra vi lu dvo djel -
ni. U pr vom di jelu ri jeå je o zmi jama, a u dru gom o qu dima, s
tim što su ta dva di je la kom po no va na na prin ci pu pa ra le li -
zma. Na kra ju dru gog di je la naj åe šãe je po en ta. Frag men ti
ima ju obi qeÿ je mi ni ese ja: uz pri åu po sto ji ne ko tu ma åe we,
ob ja šwe we; u sva kom slu åa ju je dan re flek siv no-re fe ren ci jalni
za hvat.
Jed na op se siv na te mat ska li ni ja Vuk sa no vi ãe va na zna åena
je u Ne mu štom je zi ku, i to upra vo u frag mentu Go vor u ko -
jem se is ti åe ka ko su sto åa ri od u vi jek ÿe qe li da ra zu mi ju
svo je ÿi vo ti we, ali da su pri pi si va li „moã raz u me va wa govo
ra ÿi vo ti wa sa mo zmi ja ma i ni ko me vi še; one raz u me ju sve
što åu ju i ne åu ju. Tom ve rovawu qu di do daju još: ko jede
zmij sko me so opo ra vi ãe da go vo ri ne mu štim je zi kom."
Ali u obrtu frag menta, ta mo gdje se govori o åo vjeku,
Vuk sa no viã otva ra no vu i neo åe ki va nu te mat sku li ni ju: åovjek,
na i me, ta ko ðe ne mu što umi je da ko mu ni ci ra, „a na ro åi -
to on da ka da do ÿi vqa va svo ju ne moã i na pu šte nost. Jer, tu ga
i sa mo ãa raz go va ra ju ne mu štim je zi kom. Taj zbor raz u me åo vek
i ni ko vi še — i bez je la od zmij skog me sa."
Tu ga i sa mo ãa je su, i bi ãe, po vla šãe na i op se siv na emotiv
na sta wa Vuk sa no vi ãe vih ju na ka, usa mqe nih na pla ni ni, u
ku ãa ma ra se li ca ma i pu stim se li ma, obiå no sta ra ca i sta ri-
179

ca, ko ji ne mo gu da na puste ku ãu ni og wište i s ko jima ãe se
ku ãa za tvo ri ti a og wi šte uga si ti.
Ta osje ãa wa du bo ke tu ge i još du bqe sa mo ãe ne dvo smi sleno
bi ju sa stra ni ca po e me Mo raå nik (1994) i ro mana Gra di -
šta (1995) i Se moq go ra (2000).
Te ma ne mu štog je zi ka ja vqa se još jed nom, kao za vr šna
po en ta, u frag men tu Ne mu šti je zik, za kquå nom frag men tu prvog
ci klu sa isto i me ne kwi ge. Pi sac nas pr vo upu ãu je na staro
vje ro va we ka ko ima qu di ko ji oteg nu tim zvi ÿdu ci ma prizi
va ju zmi je i ko mu ni ci ra ju s wi ma, a on da nas na vo di da povje
ru je mo „u pot pu ni sklad pri ro de i mo guã nost pot pu nog razu
me va wa na ze mqi". Ako åo vjek ko mu ni ci ra sa zmi ja ma ne mu -
štim je zi kom, on da je vje ro vat no da ne kim ne mu štim je zi kom
stu pa ju u ko mu ni ka ci ju sva bi ãa me ðu sob no.
Vuk sa no viã, me ðu tim, pro ble ma ti zu je ovo op ti mi stiå ko
uvje re we u dru gom di je lu frag men ta ni ÿu ãi opo mi wu ãa pitawa:
„zar nam se åe sto ne åi ni da qu di me ðu sob no raz go va ra ju
po gre šnim je zi kom?;
mo ÿda bi se qu di lak še raz u me li ka da bi raz go va ra li
ne kim ne mu štim je zi kom?;
moÿda je to ono sta we ka da åo vek svoju go lemu patwu do
dna do ÿivqava, o tome ne ume ni re åi iz govoriti, a mi ga
pot pu no raz u me mo?"
Nemušti je zik qud ske pat we, i to one naj dubqe, sa „dna",
naj bo qe se, da kle, ra zu mi je va, upr kos na pret ku qud ske slo ve -
sno sti, pot pu no ãut ke. Ÿi vi, ver bal ni qud ski je zi ci, me ðu -
tim, ne mo gu da uklo ne broj ne qud ske ne spo ra zu me. Ne mu šti
je zik pat we ne ma smet wi na ve za ma.
Vaqa ima ti na umu da ovo za stupa pi sac ve likog po vjerewa
u ri jeå i ve li ki bra ni lac ri je åi i ver bal ne qud ske ko mu -
ni ka ci je. Ve ãe po vje re we od po vje re wa u ri jeå, me ðu tim, Vuksanoviã
ima u naj dubqu ti hu qud sku pat wu. Ovo je ta koðe jed -
no od onih au topoetiåkih mje sta ko je va qa ima ti na umu pri
åi ta wu i tu ma åe wu svih Vuk sa no vi ãe vih tek sto va.
Zmi ja je vjeå na åo vje ko va fa sci na ci ja i kul tur ni sim bol.
Ozna åa va la je sim bol kru ga, vjeå nog po na vqa wa, pod zem ne tajne
i mu drosti, qe karstva, du hovnog ra sta i na pora, ali i opa -
snosti, zla i otro va. Ona je åu varkuãa i du ša pre daka, åuvar
za ko pa nog bla ga, pre li je pi za åa ra ni ca rev sin ili dje voj ka,
ali i pro kleto bi ãe pod zemqa. Ona je u osnovi, u dnu Svjet ske
Ose, pod kor je nom dr ve ta svi je ta. Ri jeå je, da kle, o vi še znaånom
i am bi va lent nom sim bo lu pre ma ko jem ni je dan na rod ni je
bio rav no du šan i za wu je ve za no za i sta mno štvo vje ro va wa i
180

ma gij skih rad wi u na šem na ro du i we go vom kul tur nom pamãewu.
Vuk sa no viã, da kle, ra åu na sa zmi jom kao s uni ver zal nim
sim bo lom. Otu da na po ået ku we go ve kwi ge Ne mu šti je zik dug
citat iz Bi blije — gla va 3 Pr ve kwi ge Moj sijeve — gdje se
pri po vi je da ka ko je zmi ja na go vo ri la ÿe nu da uz be re i za gri ze
plod sa drveta zna wa, a ÿe na taj plod oku sila i da la Ada mu,
zbog åe ga je qudski rod prog nan iz raja, a zmija pro kleta i
osuðena da se vuåe na trbuhu po pra šini, i zbog åe ga je ostavqe
no vjeå no ne pri ja teq stvo iz me ðu zmij skog i qud skog ro da.
Za to ãe zmi ja bi ti je dan od naj fre kven ti jih mo ti va i u
Vuk sa no vi ãe vom mo za iå kom ro ma nu Da le ko bi lo, kao što ãe
to bi ti i vuk, dru ga Vuk sa no vi ãe va op se siv na te ma ko jom se
ba vi we go va kwi ga frag men tar ne pro ze Vuå ji tra go vi (1987).
I zmi ja i vuk su åu vari i no sioci du ša pre daka, obo je
vi še znaå ni, am bi va lent ni sim bo li, du bo ko uko ri je we ni u naci
o nal ne mi to ve. Vuk je „ro do na åel nik ce log na ro da", to tem
i vr hov no bo ÿan stvo pa gan skih Sr ba, da bi hri sti ja ni za ci jom
do bio no va i sa svim opreå na zna åe wa. U za vr šnom frag men tu
kwi ge o vu ko vi ma pri po vje daå au to po e tiå ki ka zu je pri ja te qu
„kako po se ãawu i kwi gama što su ih na pisali ili pri redili
Vuk Ka ra xiã, Vuk Vr åe viã, Ve se lin Åaj ka no viã, No vi ca
Ša u liã, Ni ko S. Mar ti no viã, Ti ho mir R. Ðor ðe viã, Vla dimir
Ão ro viã, Slo bo dan Ze åe viã, Vas ko Po pa, Ra do sav Me de -
ni ca, Mi li vo je V. Kne ÿe viã, Ra do je Ra do je viã, Špi ro Ku li -
šiã, Ma ti ja Beã ko viã, Vo ji slav Ðu riã, Dra gan La ki ãe viã,
Mo mir Voj vo diã, Jok sim Ra do viã, Sto jan Ce ro viã i dru gi
sku pqa åi na rod nih umo tvo ri na, a u ÿi vo tu i mi tu, svu da tra -
ÿi(m) vuå je tra go ve i po ku ša va(m) sva ko dnev no, da o vu ku na -
ðe ne i upam ãe ne po dat ke u åi tqi ve tek sto ve sre di(m)" (pod vukao
M. V.).
Ra de ãi na kwi ga ma o zmi ja ma i vu ko vi ma, Vuk sa no viã je,
dakle, bio usmje ren i na dru ge kwi ge; na ci jelu jed nu bi bliote
ku mi to lo ško-et no lo ške li te ra tu re. Otu da i broj ni ci ta -
ti, na ro åi to mo ta, gdje su se naj åe šãe na šle po slo vi ce, kao u
Ste fa na Mi tro va Qu bi še, s ko jim je Vuk sa no vi ãe va pro za
veã do vo ðe na u ve zu, ali, za raz li ku od Qu bi še, po slo vi ce su
se u Vuksanoviãa na šle na po åetku, a ne na kra ju tek sta. Wegovi
pro zni frag menti su, i u Ne mu štom je zi ku i u Vuå jim
tra go vi ma, svo jim dru gim di je lom bi li te mat ski usmje re ni i
na qu de, a go to vo po pra vi lu po sje du ju i ele men te krat kog eseja
s go to vo ne iz o stav nom po en tom. Frag men ti o zmi ja ma i vuko
vi ma su, da kle, ne što dru ga åi je od osta lih Vuk sa no vi ãe vih
mo za iå ko-frag men tar nih ra do va: ima ju na gla še nu re fe ren ci -
jal nu funk ci ju, usmje re ni su i oslo we ni na tu ðe tek sto ve, pi-
181

sa ni eka vi com. Te raz li ke je Vuk sa no viã bio svje stan, kao
što ãe se svje sno okre nu ti ilu zi ji usme nog ka zi va wa i di ja -
lek tu. Za to je svo je frag men te o zmi ja ma i vu ko vi ma pi sac nazvao
za pi si ma, a ne sli ka ma ili pri åa ma, što ãe åiniti u
mo za iå kim ro ma ni ma. Za nas je, me ðu tim, ne sum wi vo da je do
svo jih „uro kqi vih sli ka" i frag men tar nih pri åa Vuk sa no viã
došao i pre ko kwi ga o zmi jama i vu kovima, kao što je do ro -
ma na rjeå ni ka do šao pre ko po e me Ta mo o ni.
Prirodno je što su u romanu Da le ko bi lo, osim vuka i
zmi je, vr lo fre kvent ni mo ti vi ða vo la, vje šti ce, va tre i vode;
sve od åe ga se zavisi i od åega se mora braniti. Prirodno
je što su ku ãa i åe qad, od nosno imawe, tor, šta la i sto ka
glav ni pred me ti za šti te od uro ka. Po seb no su osje tqi vi oni
dje lo vi ku ãe ko ji je me to ni mij ski za mje wu ju: og wi šte, krov
(sqe me), prag, ko ji pred sta vqa ju sre di šte, gra ni cu ili vrh
ku ãe. Te ma ti zu ju se po ro diå ni od no si, za tim od nos mo mak-djevoj
ka, mu ška rac-ÿe na, a po seb no ne vje sta, dje ca i star ci. Tako
ðe po vla šãe no mje sto ima ju raz voj ni sta di ju mi, od no sno
ini ci ja cij ske fa ze: ro ðe we, ÿe nid ba (uda ja) i smrt. Ar haj ski
åo vjek se bo rio sa za go net ka ma (ne)vre me na — zi ma grad, kiša,
grom — i sa bolešãu; ra dovao se go stu we gujuãi go tovo
kult gosta, pa otu da ve lika fre kventnost ovih te ma u Vuksanovi
ãe vom „mo za iå kom ro ma nu u 446 uro kqi vih sli ka". Kwi ga
se otva ra i za tvara istim fragmentom — idi liånom sli kom
jed ne ve åe ri, od no sno tre nut kom pred za la zak sun ca nad Krwom
Je lom i Se mo qem, što mo ÿe su ge ri sa ti za tva ra we kru ga,
od no sno jed nog na ra tiv nog ci klu sa, ali i vi ðe we jed no ga svije
ta åi ji se ÿi vot od vi ja u zna ku kru ga i ci klu sa, rav no mjer -
nog smje wi va wa go di šwih do ba i po slo va s wi ma po ve za nih.
Ma ko li ko bi la pri mqe na kao osvje ÿe we i iz ne na ðe we,
kao po zi ti van estet ski šok, Se moq go ra je, za pratioce i po -
zna va o ce Vuk sa no vi ãe vog stva ra la štva do šla lo giå no i pripre
mqe no. Åak je i ma gij ska funk ci ja ri je åi kao glav nog sredstva
bor be pro tiv ono stra nih i ovo stra nih zlih si la za dr ÿa -
na i u Se moq go ri. U tom smi slu je ilu stra tiv na od red ni ca,
od no sno ri jeå Xi zdac, u ko joj je is priåan ka zivaåev san o ma -
gij skoj mo ãi se moq ske „ma te rin ske ri je åi":
„Snijevam, bu dan, opet, u ovaj åas, ka da ne znam ho ãe li
me pu štiti da ma li san do vršim ka moli šta dru go, ka da su,
k na ma, s ne ba pruÿene cr ne ru ke, ne znamo ko ga ãe, navedene
zlom, sni jevam, u inat, dru go ni šta ne mam, ka ko ãe sva ki do -
la znik, ne po zvan, ne po znat, s åa ra pom od obla ka na gla vi, nauman
da utre, ka ko ãe sva ki od wih uhva titi xi zdac, u strahu
od na še ri je åi, dru go ni šta ne ma mo, i po bje ãi u svo je cr ni -
lo da se iz we ga ni kad ne oglasi, pa ãe mo zna ti da ništa ni je
182

jaåe od ma terinske ri jeåi i we nog sna ko ji se sada, evo!, obisti
wu je."
Ka zi va åe vo sni va we je u bud nom sta wu, ko sti ãev sko sta we
i „me ðu ja vom i med' snom", i to u åa su liå ne i op šte ugro -
ÿe no sti. Sna ga „ma te rin ske ri je åi" i we ne „ma te ri we me lo -
di je" — su de ãi po po sqed wim ri je åi ma u ovoj od red ni ci —
iz la zi iz pro sto ra sna i ob i sti wu je se. „Ma gijska moã" ri jeåi
je u ob istiwewu sna o mo ãi je zika.
Vuk sa no vi ãe va Se moq go ra se otvara jed nom pi šåevom
na po me nom. Sliå ne na po me ne se mo gu ra zu mje ti kao sta ri
kwi ÿev ni trik, kao mi sti fi ka ci ja, kao mo ti va ci ja po stup ka,
po ne kad kao pu ka kon ven ci ja.
Åi ta lac Vuk sa no vi ãe vog mo za iå kog ro ma na Da le ko bi lo
prisjetiãe se da je uvodni frag ment pro åitan na poåetku i na
kra ju dje la. Mo ÿda bi ta ko va qa lo åi ta ti i uvod nu na po me nu u
Se moq go ri; ta da je, za cijelo, ne bi shvatili kao pu ku kon -
ven ci ju.
Uvod na na po me na sa sto ji se od sve ga dva pa su sa. U pr vom
se ka ÿe ka ko je ru kopis na ðen u pla nin skoj ku ãi; ka ko u ku ãi
ni je bi lo ni ko ga kad je na lazaå do šao i ka ko na lazaå ni je mo -
gao sa zna ti kada je ku ãa na puštena i ko je u woj ÿivio, ni ti
je imao ko ga da pi ta o to me. Pro sto, pla ni na je bi la pu sta.
Dru gi, du ÿi pa sus do no si ma we su štin skih in for ma ci -
ja. Sa zna je mo da je ru ko pis oåu van pod ka me nim svo dom, iza
kle sa nih vra ta, u kov åe gu od lu åe vi ne, i da je ukri ven åe ti -
nom i li šãem. Po tom se ve li da je ru kopis pi san cr nim mastilom
i per nicom, kao što se ma giåne kwi ge pi šu; da je napi
san ãi ri liå kim kra sno pi som i pod na slovom Se moq go ra,
a da su se unu tra na la zi le oci je ðe ne pri åe, bez re da i na slo -
va, pa ih je „pri reðivaå" ua zbuåio po kquå nim ri je åi ma od
ko jih je sva ka rav no prav no kalauz za ula zak u Se moq.
Sâm pi sac ãe u dru goj kwi zi re ãi ka ko ova kve na pomene
vole kri tiåari, što bi se moglo ra zumjeti da on do svo je
uvodne na pomene mno go ne dr ÿi. A što ju je on da pi sao? Ni -
je, vaqda, samo za to da bi kritiåare vu kao za nos?
Kri ti åa ri, pak, zna ju za tri ko ve pi sa ca, ali zna ju i da
na po me ne na po ået ku i na kra ju, od no sno da na slov, po åe tak i
kraj u jed noj kwi zi, ima ju po vla šãe nu po zi ci ju i da åe sto
kri ju kquå za tu ma åe we dje la.
Da je je dan ru kopis na ðen i da se au tor na lazi u po ziciji
kva zipri re ði va åa, do i sta je po znat i veã kli še ti zi ran trik,
ali po datak da je na ðen u pla ninskoj ku ãi, i da u toj ku ãi ni je
bi lo ni ko ga, ni ti se pri re ði vaå kod bi lo ko ga mo gao ras pi -
ta ti o ru ko pi su, jer je pla ni na bi la pu sta, veã oba ve zu je i pisca
i kri tiåara. Ri jeå je o „pu stoj ze mqi" na šeg, dur mitor-
183

skog, a ne an glo a me riå kog, eli o tov skog ti pa. Ku ãa je pu sta, i
pla ni na je pu sta. Je dan svi jet je ne stao u mo der noj apo ka lip si
ur ba ni za ci je. Ostao je sa mo ru ko pis ko ji svje do åi o ne sta lom
na ro du i po to pqe nom svi je tu.
Ru ko pis je, da kle, ostao je di ni trag o ne sta lom svi je tu, o
pu stoj ze mqi, o mo der nom po to pu pla nin skog svi je ta. Taj svijet
je mo guã no „pro åi ta ti" je di no iz to ga ru ko pi sa; mo guã no
ga je re konstruisati. Ri jeå je na po åetku i na kraju; kwi ga je
svijet; je zik pam ti ono što je po topqeno i ne stalo.
Se moq go ra se, onda, kao i Kišov Pe šåa nik, mo ÿe razumje
ti kao „ar he o lo ški", „an tro po lo ški" ro man, kao re konstruk
ci ja ne sta log svi je ta iz kwi ge, iz „pi sma", iz „qud ske
ko sti", iz sa åu va nog skri ve nog ru ko pi sa. Pu sta pla ni na —
ne ka da pre pu na ÿi vo ta — pre tvo ri la se u ve li ki spo me nik
svo ga ne sta log na ro da, u svo je vr snu na šu Ve li ku pi ra mi du,
ka ko je to svo je vre me no na pi sao No vo Vu ko viã, u spo me nik
jed noj mi nu loj pa tri jar hal noj ep skoj ci vi li za ci ji.
Da kle, pr vi pa sus uvod ne na po me ne do i sta nu di je dan od
mo gu ãih kqu åe va za ra zu mi je va we kwi ge, po seb no za ra zu mi je -
vawe we ne tra giåne strane — da je to kwi ga o pu stoj, na pušte
noj ze mqi i pla ni ni.
Te ma dra ma tiå ne ur ba ni za ci je i pu ste pla ni ne, pra znih
ku ãa i pu ne ri je åi ta ko ðe je od ra ni je po zna ta u Vuk sa no vi ãe -
vim dje li ma. Usa mqe ni star ci i sta ri ce osla wa ju se u svo joj
pat wi, tu zi i sa mo ãi je di no na ri jeå i pri åu, naj åe šãe vo de -
ãi raz go vor sa sa mi ma so bom. U ro ma nu Gra di šta (1989) Mi -
ko wa To do rov kre ãe u grad, za si no vi ma, ali od u sta je od selidbe
i vra ãa se u svo ju led nu pla ninu i još led niju tu gu i
sa mo ãu ku ãe ra se li ce. U po e mi Mo raå nik (1994) Sta nija je
ras pe ta na kr stu svo je pri åe i svo je sa mo ãe, a od usa mqe no sti
se bra ni pri åom; iz gubila je sva ku na du, osim na de u qud sku
rijeå i u pri åu ko ja joj slu ÿi kao po sqedwi štit od stra ha,
sa mo ãe i smr ti. Od ko ga god Vuk sa no vi ãe vog dje la kre ne te, obja
vqe nog pri je Se moq go re, sti ÿe se prvo u Semoq.
Za to je pri rod no što se moq ska od red ni ca Cvi qe ti te matizuje
i se moqsku samoãu, pa kao da nastavqa priåu i cvileÿ
ju na ki we Vuk sa no vi ãe vog Mo raå ni ka i kao da por tretiše we -
nog mu škog dvoj ni ka:
„Cvi li. Gla som pla åe. Pi šti kao zmi ja u pro ci je pu. Zapo
ma ÿe u ne vi dje li ci. Do zi va da mu ne ko pru ÿi ru ku. U semoq
skoj sa mo ãi. U tam ni lu. Ne mo ãan. S na dom u dru go ga. Kune
zlu sud binu. Ÿa losti se ko ga god åu je. Ci jedi su zom ri jeåi.
Od stra ha ne smi je pre stati. I ne bo se na mršti. I plani
na jek ne. Pro lo me se li ti ce. Za vi ja kao po tra gqiv vuk. I
kao si rena pred napad. Ta ko cvi li."
184

Dru gi pa sus uvod ne na po me ne u Se moq go ri go vori o vrijed
no sti ri je åi i o pri ro di na ðe nog ru ko pi sa. Ru ko pis je, zaci
je lo, iz u zet na vri jed nost, jer se åu va u svo je vr snoj ri zni -
ci, na spe ci jal no pri pre mqe nom mje stu, tro stru ko skri ven: u
kov åe gu od lu åe vi ne, ma ski ra nom åe ti nom i li šãem, pod ma -
lim vol tom u zi du, ka ko se kri ju naj ve ãe dra go cje no sti. Pi san
je ka ko su pi sa ne sta re ma tiå ne kwi ge — cr nim ma sti lom i
per ni com, ãi ri liå kim kra sno pi som — što nas upu ãuje da je
ri jeå o za vjet noj, te sta men tar noj kwi zi; o kwi zi mr tvih jednog
ne sta log svi je ta, ko ji još je di no u ta kvim kwi ga ma po sto -
ji. Tom mi nu lom svi je tu pri pa da go to vo po ti snu ti i za bo ra -
vqe ni ãi ri liå ki kra sno pis, za pu šten, skraj nut, ãu šnut u
stra nu u mo der nom vre me nu; on di je li sud bi nu ne sta log na ro -
da i we go vih po to pqe nih vri jed no sti.
Naj zad, pri åe su oci je ðe ne, kon den zo va ne i „od sto ja le", i
pri re ði vaå ih je sa mo ua zbu åio na slo viv ši ih pre ma kquånim
ri je åi ma. Ra di se opet o po e tiå kim od re ðe wi ma kwi ge
kao en ci klo pe di je sa sta vqe ne od „oci je ðe nih" pri åa o ri je -
åima, pri åe mu je svaka ri jeå „ka lauz za ula zak u Se moq", što
va qa ra zu mje ti i kao uput stvo za åi ta we: kroz Se moq go ru vo -
di mno štvo sta za i pu te va, a u åi ta laå ku avan tu ru se mo guã no
upu sti ti pre ko bi lo ko je ri je åi. Pi sac Se moq go re je, oåe -
vid no, imao pred oåi ma en ci klo pe dij ski ide al pri po vi je da -
wa, ko ji — pa ra dok sal no — po åi va na dva opreå na na åe la: na
na åe lu cje lo vi to sti i sve o bu hvat no sti, ko jem te ÿi sva ka enci
klo pe di ja, a na ro åi to pri po vje daå ka, i na na åe lu frag men -
tarno sti, od no sno mo za iå no sti, bu du ãi da en ci klo pe di ja uvijek
ra åuna s od rednicama. Tom ide alu su, sva ki na svoj na -
åin, te ÿi li Vuk sa no vi ãe vi ne po sred ni pret hod ni ci, ko ji su
bi li isto vre me no i sa vre me ni ci: Da ni lo Kiš i Mi lo rad
Pa viã. Vuk sa no viã je dao oso ben i iz u ze tan pri log ostva re wu
en ci klo pe dij skog ide a la pri po vi je da wa u sa vre me noj srp skoj
pro zi.
Trik o na ðe nom ru ko pi su i we go vom pri re ði va åu ima i
funk ci ju (post)mo der ne re la ti vi za ci je au tor stva, ali i hvata
wa „kop åe" s tra di ci jom: ri je åi ni je su iz mi šqe ne; one
pri pa da ju ko lek tiv nom pam ãe wu i na sle ðu, pre bo ga toj folklor
noj tra di ci ji do ko je je Vuk sa no vi ãu iz u zet no sta lo i od
koje ova kwi ga ÿi vi. Za to je svaki rjeånik, ka ko to re åe Ma -
ti ja Beã ko viã, pa met ni ji od svo ga sa sta vqa åa, a po go to vo ovakav
rjeå nik ko ji u se bi sa dr ÿi de beo sloj ko lek tiv nog pam ãe -
wa i fol klor nog na sle ða.
Svo jom Se moq go rom Mi ro Vuk sa no viã je upot pu nio cio
niz, ka ko bi re kao No vo Vu koviã, kult nih go ra i pla nina
srp ske kwi ÿev no sti i fol klor nog pam ãe wa, re al nih i ima-
185

gi nar nih: go ra Ro ma ni ja, Pir li tor, Za gor je, Ur vi ne, Ku na ra,
Zlo go ra, Ja di ka pla ni na, Go ra Bo ÿu ro va, Go ra Ãe ra ni ãa, Zelen
go ra, Kom pla ni na, Pro kle ti je, Cr na Go ra, Le lej ska go ra,
Ko za ra… Go ra je u fol klor noj tra di ci ji naj åe šãe ozna ka i za
šumu i za pla ninu. To je po pra vilu za åaran i opa san pro -
stor, pro stor is ku še wa, ali i skro vi šta i uto åi šta. Obje
ri je åi Vuk sa no vi ãe ve na slov ne sin tag me zvu åe ar ha iå no i tajan
stve no; pri pre ma ju, na go vje šta va ju i dje li miå no us po sta -
vqa ju „at mos fe ru" i to na li tet ci je le kwi ge.
Se moq go ra je do i sta ge o graf ski re a li tet Vuk sa no vi ãe -
vog za vi åa ja; go ra i pla ni na ko ja raz dva ja, ili spa ja, Drob wak
i Mo raåu; gora „na dvije vo de", jer jed na we na vo da te åe u Crno,
a druga u Ja dransko mo re. To je, uz to, i po sjeåena go ra,
po ni ÿe na, opu stje la, pre tvo re na u ma li wak, pa „vi še ne ma
Se mo qa. Osta lo Se mo qi šte".
Zla sud bina Se moqa je „xa da": „Xa dom je sve na še oti -
šlo." Ka zi vaå ne mo ÿe ri je åi ma da iz mje ri „ko li ko nam je
xa da od ni je la ot ka ko su je iz da le ka do ve li kao šar ku, po red
vo de, kroz to åi la, pre ko me ða i po to ka, s mo sti ãi ma i pro ko -
pi ma, da xa dom ode iz lo mqe na, raz bi je na naj qep ša ze le na
slika, se moqska, što smo od we di reke ÿi votu di zali i što
smo s we Bo ÿije åi ni uzi mali".
U Se moq go ri po sto ji i pa ÿqi vo sro åe na od red ni ca Semoq:
„Se moq je ve li ki sni jeg, bez pr ti ne, u na me ti ma i ka pa -
ma, pod ur vo vi ma, u ki ti ni.
Se moq je ve li ka ma gla, gu sta, di mqi va, mo kra, na pla ni -
ni, bez iz duška, ni prst pred no som.
Semoq je oblak, crn i trom, zavaqen, lijenåina, spušten
i ne do gle dan.
Se moq je åe sta tra va, vi so ka, is kla sa la, po pre de li ma i
gla vi ca ma, ne ga ÿe na.
Se moq je ne pre gled no ka me no to åi lo pod gre da ma, u strana
ma, u vr le ti ma, iz dro bqe no, sa zmij skim ko šu qi ca ma.
Se moq je ogrom na šu ma, ne pro la zna, sto qet na i ri ziå na,
na osoj noj stra ni, sa iz vo ri ma i po to ci ma, pod ja ti ma najqep
ših pti ca, u vuå jem za vi ja wu.
Se moq je ne do re åe na go ra. U woj ra stu ri je åi."
Se moq je, da kle, iz vor no, mno go ne åe ga, ne do gled no i nepre
gled no ve li ko ne što, pa je Se moq go ra za pra vo ve li ka, nepre
gled na i ne do gled na go ra.
U Vuk sa no vi ãe vom ro ma nu Se moq ÿi vi svo jim dvo strukim
ÿi votom: i kao za viåajni pro stor, i kao me tafora i sim -
bol, od no sno kao me ta fi ziå ki pro stor. Opu sto še ni i is kr -
åe ni Se moq bio je po de sna me ta fo ra za Vuk sa no vi ãe vu „pu stu
186

ze mqu" s ku ãom u ko joj je pro na ðen ru ko pis; za de mo graf ski
po top. Se moq kao go ra, šu ma, nu dio se me ta fo ri za ci ji za goru
ri je åi, ka ko iz ri åi to sto ji na kra ju Vuk sa no vi ãe ve od red -
nice. Gora i planina je postala ro man rjeå nik, a ro man rjeå -
nik go ra i pla ni na. Ma te ri jal no je za mi je we no du hov nim. Zaviåaj
je pro naðen i oÿi vqen u je ziku. Do šlo je do ista do vas -
kr se wa ri je åi i svi je ta ko ji je tim ri je åi ma ÿi vio i sa da je
tim ri je åi ma na no vo sa zdan. Pi šåev osnov ni po sao po sta je
„vra ãa we ri je åi u ÿi vot", pa Vuk sa no viã ve li:
„Ako pi sac vrati u ÿivot, me ðu nas, bar de set reåi, doneo
je no vinu. I ma lo je u tom po slu do sta."
Za to ova kwi ga je ste kwi ga du bo ke no stal gi je; lir ska kwiga
o ep skom svi je tu. Ta no stal gi ja, i pri kri ve na su bjek tiv -
nost, pr vi je bi qeg li riå no sti Vuk sa no vi ãe vog ro ma na rjeånika.
Ova kwi ga je sje ãawe na je zik i svi jet dje tiwstva i dje -
åaštva, sva sazdana od sjeãawa i pam ãewa, od du ha i du še.
Li riå nost je i u sa ÿe to sti we nih od red ni ca, u frag men -
tar no sti, što su pra ti o ci en ci klo pe dij skog pri po vje daå kog
ide a la. Sva ka od red ni ca se mo ÿe ra zu mje ti i kao svo je vr sna
pjesma u pro zi o jed noj ri jeåi, kao što je ova ma lo pri je na vede
na, o Se mo qu.
Pa ÿqiv åi ta lac od red ni ce Se moq uo åio je wenu rit -
miå nost po stig nu tu sed mo stru kim po na vqa wem kquå ne ri je åi
na po åe ci ma re åe ni ce-pa su sa, pa ri jeå Se moq funk ci o ni še
kao ana fo ra u sti hu. Sva ko we no po ja vqi va we zna åi ja vqa we
no ve rit miå ko-sin tak siå ko-se man tiå ke cje li ne. Niz od red -
ni ca je ta ko ili sliå no rit mi zo va no (Asu lan, Ba xak, Be dr nica,
Gre dom, Di vi na, Du bin ke, Ÿe ne tar, Za ka nu ti, Za pa ru åen,
Iza ma ni ce, Iz drt, Išãil, Ja bu åi ca, Ja og, Je ka, Keã, Ke ãan,
Ki smet, Ko vi sta ti se, Ko kaã, Kre še vo, Mli ni šta, Mqe tak,
Mo be nik, Mo zoq, Mr ška ti, Na va ka, Na va di ti, Wi vi ti,
Wik nu ti, Wi ri ti, Oga ra ti, Ogr waå, Ope qi ti, Ope ro, Opiqak,
Pro no sak, pa sve od rednice pod slo vom R u ko jima je ri -
jeå uvi jek pr va u sva kom pasusu, za tim Svit nu ti, Svrn åa ti,
Ska åak, Srg, Sta ÿa, Stak mi ti, Sti ma va ti, Stu pi ca, Su tu ka,
Ãert, Ãi li ma ti, Ãi rik, Ãiã, Ão šnik, Ãu ma, Uvar no, Fr ka -
ti, Fr ka de la, Ca kli ti se, Šåa vo wak).
Vuk sa no viã, da kle, ve o ma dr ÿi do zvu ka i do zvuå ne strane
ri je åi, re åe ni ce i ci je le od red ni ce, i to ne sa mo na planu
rit ma. O to me i sâm go vori u in tervjuu Tatjani Pro danoviã
za Zlat nu gre du. Is ti åu ãi da su ri je åi ju na ci ko ji ne
umi ru, Vuk sa no viã ve li da „ni je su šti na se moq skih re åi samo
u ono me što ime nuju, ka ko to ra de i ot kad su, da li su ma -
we ili vi še po znate, da li su iz vorne ili pri pitomqene
use qe ni ce, veã je wi ho va su šti na i u zvuå no sti, u sli ci, u
187

od je ku, u gu sti ni su gla sni ka i sa mo gla sni ka, u se man tiå kim
po qi ma ko ja se ši re od åu ja wa se moq skih ri je åi. Ta ko se
stva ra mu zi ka je zi ka. Dok je slušamo spuštamo se u arhajske
pre de le, ose ãa mo vla sti ti kon ti nu i tet i po sta je mo ce li na.
To je naj vi še što mo ÿe mo od vla sti te re åi do bi ti. Ni šta od
wih ne mo ÿe iz go re ti ako je na šlo svo ju re åe ni cu, ru ko pi snu
ili štam panu, bez razlike. Da u to ne ve rujem ne bih bio pi -
sac."
Kao da Vuk sa no viã ÿe li da do seg ne su ge stiv nost ar haj ske
„ma ter we me lo di je" i kao da pru ÿa ru ku Mom åi lu Na sta si je -
vi ãu. Mo ÿda bi ta ko va qa lo ra zu mje ti i we go vu po en tu u odred
ni ci Šur ka ti o ri je åi ma ko je „svi ra zu mi ju" i oni ma ko je
„tek po ne ko ra zu mi je": „ni je glav ni na u ri je åi ma ko je svi razu
mi ju, glav ni na je u ri je åi ma ko je tek po ne ko ra zu mi je", u rije
åi ma-taj na ma, ko je ÿi ve od ta jan stve no sti, su ge stiv no sti i
zvuka. Taj zvuk i su gestivnost arhajskog titra veã oko vi šeznaå
nog, a ne ja snog na slo va Se moq go ra. A o „gu stini" i ras -
po re du kon so na na ta i vo ka la, o ali te ra ci ja ma i aso nan ca ma,
Vuk sa no viã je vo dio ra åu na do stoj no lir skog pje sni ka. Za to se
u po ne kom pa ÿqi vo sro åe nom is ka zu pre pli ãu zvuå ne i etimo
lo ške fi gu re. Od red ni cu Vjen åa ni ca po en ti ra ãe upra vo
ta kvom re åe ni com:
„Vjen åa ni ca se po la ÿe vi jen cem zi da da ga s kro vom vjenåa."
U od red ni ci Ma ven na ãi ãe mo oåe vid no na mjer no tra ÿe -
nu kon cen tra ci ju su gla sni ka, s, m, r i t u is toj re åe ni ci:
„Skupile se sa moãa, smrt i sta rost na istom mjestu."
Kom bi na ci ju su gla sni ka s, v i k i vo kala a na ãi ãe mo u
zvuå no efekt no ure ðe noj re åe ni ci iz od red ni ce Sa mak:
„Svak je na šao sa mak za svoj sa vardak."
Ni šta ma we ni je su zvuå no uspje le i efekt ne, krat ke, eliptiå
ne re åe ni ce iz od red ni ce Sa si jek:
„Slaÿu sa sijek. … Sve u sa sijek."
Za pi sca, vi djeli smo, ni je naj vaÿnije da li je ri jeå iz -
vor na ili je „pri pi to mqe na use qe ni ca"; va ÿno je da se primila
u srp ski je zik i u we mu uko rijenila; da se sle gla u du -
bqe slo je ve je ziå kog pam ãe wa; da zvu åi ar haj ski. Otu da ve li ki
broj tur ci za ma i ro ma ni za ma kao ne iz bri siv trag o mi je ša wu
kul tu ra, o pro ÿi ma wu i su da ra wu qu di, na ro da, voj ski i jezika.
Lir sko je u ovoj kwi zi i do mi nant no aso ci ja tiv no na åe -
lo kom po no va wa ko jim je po ti snut uzroå no-po sqe diå ni la nac
do ga ða ja i ra zo re na fa bu la. Tekst je de fa bu la ti van i opi re se
li ne ar nom po ve zi va wu.
188

To ne zna åi da su od red ni ce me ðu sob no „rav no du šne".
Na pro tiv. Wi ho vo po ve zi va we, me ðu tim, ni je u glav nom ju na -
ku i lan cu do ga ða ja, veã u jed noj op štoj, en ci klo pe dij skoj
sli ci ne sta log se moq skog svi je ta. Od red ni ce su me ðu sob no
kom ple men tar ne i kwi ga kao cje li na te ÿi sve o bu hvat no sti. U
woj su raz li åi ti aspek ti ÿi vo ta i se moq ske stvar no sti: od
ven åa ni ce do te pe lu ka, od ro ðe wa do smr ti, od gat ke do åvr ste
hri šãan ske vje re, od gre šni ka do sve ca, od obi åa ja do na ra vi
i ka rak te ra.
Za to ovaj rjeå nik ima dvo stru ku re fe ren ci jal nu funk ciju.
Pr vo lek si ko graf sku, jer sva ka od red ni ca opi su je zna åe wa
ba rem jed ne, a åe sto vi še ri je åi i iz ra za. Dru go, en ci klo pe -
dij sku, „se moq sku", „ar he o lo ško-an tro po lo šku", jer do åa ra va
i re kon stru i še ne sta li ep ski se o ski svi jet i we gov åvrst i
strog si stem vrijednosti u ko jem se zna ko je ju nak a ko mr zipuška,
šta je do bro a šta zlo, šta je do pušteno a šta za braweno,
šta je ni sko a šta vi soko, i me ðu svim opo zitima se
us po sta vqa ju stro ge ali iz ni jan si ra ne gra ni ce. Ova kwi ga nemi
nov no mo ra bi ti otvo re na i „ne za vr še na", bes ko naå na, jer
we na „op šta pri åa" ima bez broj iz vo ra i mo guã no sti, nadzem
nih i pod zem nih to ko va, vre la i po no ra. Za mi sli vo je weno
do pu we no iz da we ili wen dru gi tom.
Kwi ga je, da kle, iz nu tra en ci klo pe dij ski or ga ni zo va na
kao cje li na: kao „sve o bu hvat no zna we" o ri je åi ma i o svi je tu,
kao opšta „priåa" u kojoj nema jed ne je dinstvene ni ti ni do -
gaðaja, veã se u wu sve se moqske priåe stiåu.
Se moq go ra, da kle, funk ci o ni še, åi ta se i ra zu mi je va
na ni vou kwi ge kao cje li ne, i to po prin ci pu en ci klo pe dij -
ske pa ra dig me. Frag ment je re la tiv no ne za vi san i mo ÿe se
åitati i ra zumijevati sam za se be, ali se ukla pa u op štu, ve ãu
cje li nu uåe stvu ju ãi u „re kon struk ci ji" i iz grad wi jed ne cjelo
vi te sli ke ne sta log se moq skog svi je ta.
U ro ma nu se uo åa va ten den ci ja po ve zi va wa od red ni ca i
na tre ãem „sredwem" ni vou — na nivou slo va. Ta tendencija
ni je za ko no mjer na ni ti je za sva ko slo vo jed na ko ka rak te ristiå
na, ali je u ne ko li ko slu åa je va iz ra zi ta i ne sum wi vo je
dio au torskog pla na i na mjere. Ta ko su pr vo i za vršno slo vo
— A i Š — u zna ku pri åe o ri je åi ma, wi ho vom sa ku pqa wu i
od bi ru, o smi slu to ga po sla, o po e ti ci. Ma da se ova te mat ska
li ni ja po vre me no ja vi u go to vo sva kom slo vu, naj ka rak te ri -
stiånija je za ova dva, što ãe re ãi da Vuk sanoviã gradi svojevr
snu pr ste na stu struk tu ru kwi ge, opi su je krug, spli ãe vi je -
nac ri jeåi i pri åa o ri jeåima. To istovremeno zna åi da su u
ovom ro ma nu rjeå ni ku na gla še ne me ta je ziå ka i me ta po et ska
funk ci ja. Pri åe o bi ra wu i sa ku pqa wu ri je åi, i o wi ho vom
189

sa ku pqa åu åe sto su osjen åe ne iro ni jom i au to i ro ni jom. Ironi
ja je ka rak te ri stiå ni ja za po åe tak kwi ge: tu dru gi iro niå no
gledaju na sakupqaåev rad i sumwaju u uspjeh i smisao. Au toironija
je na glašena na kraju, pa se mo ÿe ra zumjeti i kao ÿe qa
za sa mo pre va zi la ÿe wem, kao svo je vr sna ro man tiå na iro ni ja.
Slo vo Q gra di pri åu o ne sreã noj qu ba vi. Slo vo N je
verbalni agon dvo jice qu di: jed nog ko ji je ostao u Se moqu i
dru gog ur ba ni zo va nog, od se qe nog u Be o grad, ko ji go vo ri ekavski.
Od red ni ce na slo vo O gra de po ro diå nu pri åu ka zi va åi ce
tih frag me na ta. Frag men ti pod slo vom P ima ju za na ra to ra
do ma ãeg, ne i me no va nog sve ca, a po ono me što åi ni za qu de,
on ob je di wu je u se bi fol klor ne pred sta ve o sve tom Sa vi, svetom
Va si li ju Ostro škom i sve tom Pe tru Ce tiw skom. Sve odred
ni ce na slo vo R je su mo no log jed ne ne i me no va ne se moq ske
ÿe ne ko jim se do åa ra va ju we na stra da wa i ne sre ãe. Slo vo S
go vo ri o sa var da ku, sa var da ko vi ãi ma i o sje åi Se mo qa. Slo vo
T je u zna ku do maãeg slikara i sla vqewa we gove ru ke i maj -
stor stva. I u tim od red ni ca ma ima ne ko li ko au to po e tiå kih
sta vo va o pri ro di umjet ni ka i umjet niå kog dje la. U slo vu U
ne i me no va na qe po ti ca do la zi u sno ve se moq skih mu ška ra ca.
Vuk sa no vi ãe vi pro zni frag men ti iz Se moq go re aso cira
ju pr vo na Vu ko ve krat ke pri åe iz Srp skog rjeå ni ka. Sâm
Vuk sa no viã do ÿi vqa va Vu ka Ka ra xi ãa kao svo ga vi še stru kog
srod ni ka, go to vo kao åo vje ka iz za vi åa ja; ne sa mo kao tvor ca
mo der nog srp skog je zi ka i kwi ÿev no sti, veã i kao pri pad ni -
ka svo ga go vo ra:
„Mo je kwi ge do la ze iz go vo ra oda kle je po åeo da iz vi re
Vu kov je zik."
Vu kov Srp ski rjeå nik, pak, Vuk sa no viã sma tra naj va ÿnijom
kwi gom po sqedwih vje kova, pa åak i naj boqom srp skom
kwi gom:
„… Gle dao sam Vukov Rjeå nik kao kwi gu po stawa na šeg
je zi ka, kao naj bo qu kwi gu na šeg je zi ka."
Nesumwivo je, dakle, da je naš pi sac åe sto, da ne ka ÿemo
ne pre sta no, imao pred oåi ma Vu kov pri mjer ra de ãi na svo jim
kwigama. On je kroz sva svoja dje la we govao od nos prema fol -
klor noj tra di ci ji, po seb no pre ma krat kim for ma ma; po slo vi -
ci, iz re ci, pi ta li ci, gat ki, ba ja li ci, za go net ki, pa i pre ma
mitu. On se, vi djeli smo, osla wao i na dru ge sku pqaåe na rodnih
umo tvo ri na i na is tra ÿi va åe fol klo ra i na rod nih umotvo
ri na, hva ta ju ãi ta ko naj åvr šãu kop åu s naj moã ni jim to kom
srpske tradicije. Tom toku tre ba do dati — ka ko nas je upozorio
No vo Vu ko viã — pro zu Ste fa na Mi tro va Qu bi še, od no -
sno Qu bi šin od nos pre ma po en ti i po slo vi ci, kao i Vu kov
190

gaj Pe tra Ko åi ãa åi ja sud bi na pod sje ãa na sud bi nu Vuk sa no vi -
ãe vog Se mo qa.
Ali pa ralelno s tim, ili upravo zbog to ga, Vuk sanoviã je
u pri snoj ve zi s moã nom gra nom mo der ne srp ske kwi ÿev no sti
dva de se tog vi je ka. Tra ga ju ãi za ma ter wom me lo di jom, in si stira
ju ãi na woj, i po ka zu ju ãi vjeå no „mla diã stvo na rod nog genija",
osla wajuãi se na krat ke fol klorne for me, on se, ho timiå
no ili ne, na šao u bli zi ni onih te ÿwi i in te re so va wa
ko ji ma su stre mi li Mom åi lo Na sta si je viã i Rast ko Pe tro -
viã, a po slije Dru gog svjetskog ra ta Vas ko Po pa, pri je svih.
Uo sta lom, Vuk sa no viã ima i ne ko li ko od red ni ca s te mom igara,
ko je ni je su do bi le onu Po pi nu za go net nost, me ta fo riå -
nost i du bi nu, ali je su je ziå ku svje ÿi nu i pre ci znost opi sa.
Ci je la Vuk sa no vi ãe va kwi ga ima tu di men zi ju igre — igre duha
i igre ri jeåju.
Sli je de ãi „en ci klo pe dij sku pa ra dig mu", Vuk sa no viã se,
hoteãi ili ne, na šao na sa svim sliånom po slu na ko jem su se
na šli Da ni lo Kiš, ko ji je raz vio ci je lu po e ti ku en ci klo pe -
dij skog pri po vi je da wa, i Mi lo rad Pa viã, ko ji je ostva rio
ro man lek si kon. Gra de ãi frag men te ko ji ima ju am bi va lent nu
ÿan rov sku pri ro du, s ele men ti ma pri åe, pje sme u pro zi i
ese ja, Vuk sa no viã se pri bli ÿio i onom ti pu frag men tar ne
pro ze ka kvu we gu je Mi li sav Sa viã u svo jim „fu sno ta ma". Vuksa
no vi ãe va tra ga wa su srod na i Sen ka ma oko ku ãe Mi lo va na
Da noj li ãa, kao i Su je ve ri ca ma Bran ka V. Ra di åe vi ãa.
Iz ovog na bra ja wa po srod no sti sli je di ne sum wiv za kqu -
åak da je u Vuk sa no vi ãe vom ro ma nu rjeå ni ku do šlo do sreã nog
spoja ar hajskog i mo dernog i da je taj spoj u do sluhu s naj snaÿni
jim mo der nim i post mo der nim to ko vi ma srp ske pr o ze.
Vuk sa no vi ãe ve od red ni ce u Se moq go ri mno go su ra znovr
sni je od onih iz mo za iå kog ro ma na Da le ko bi lo. Dobar broj
wih je ste pra vqen po mo delu krat ke pri åe, ali ni taj mo del
ni je je din stven. Ne ke od tih pri åa su na gla še no, dru ge skriveno
su bjektivne. Do bar broj ih je is priåan u pr vom li cu jed -
nine ili mno ÿine; ne ke su istin ski mo nolozi, ali je svu gdje
sa åu va na ilu zi ja ne po sred nog ka zi va wa i usme no sti.
Ko men ta ri šu ãi ri tam Vuk sa no vi ãe ve pro ze kon sta to va li
smo da se je dan broj frag me na ta pri bli ÿa va rit miå koj prozi
ili åak pje sma ma u pro zi. S ob zi rom na re fe ren ci jal nu
funkciju od rednica, pri rodno je da su one i u bli zini ese ja.
U ne ko li kim slu åa je vi ma sa me ri je åi, od no sno ono što
je wi ma ozna åe no, di rekt no se pred sta vqa ju åi ta o ci ma u prvom
li cu. „Ra ðam na se moq skom dr ve tu", za po åe ãe svo je predsta
vqa we mu ki wa. „Evo me u Se mo qu", jav nu ãe se mu li ka. To
iz ra zi to do pri no si oåu ðe wu i one o bi åe wu Vuk sa no vi ãe vih
191

frag me na ta. Taå ka gle di šta, od no sno pri po vi je daå ko sta novi
šte, ve o ma se åe sto mi je wa, ne ri jet ko i u is toj od red ni ci.
Zna tan broj frag me na ta is pri åan je u dru gom li cu, kao
obra ãa we, sa vjet ili apel fik tiv nom slu ša o cu, a ne kad to
drugo li ce do bija for mu pi sma, kao što je to slu åaj s po åetnim
od red ni ca ma na slo vo N. Rje ðe sreãemo i drugo li ce
mno ÿi ne.
Na rav no da tre ãe li ce pri po vi je da wa ta ko ðe ni je za ne -
ma re no, ali ni ta da frag men ti ni je su li še ni emo tiv nog nabo
ja, pa åak ni su ge stiv no sti. Vuk sa no vi ãe vo maj stor stvo se
ogleda i u to me što je uspio da spo ji re ferencijalnu funk -
ci ju od red ni ca — a sva ka ima re fe ren ci jal nu funk ci ju veã
po de finiciji — s pri åom, a pri åu s emo cijom i rit mom.
Ne ke od red ni ce su pra vqe ne kao di ja log po mo de lu pi ta -
wa i od go vo ra, a dru ge kroz pra vi di ja log va sr sa va ju ri je åi i
wi ho va zna åe wa.
U jed nom ti pu od red ni ca di ja log po pri ma ele men te dramskog
di ja lo ga sa svim bli skog ko me di ji, kao ka da dvo ji ca Semo
qa na, ru ral ni i ur ba ni, u od red ni ca ma na slo vo N du go i
ne u mor no raz go va ra ju mo bil nim te le fo nom, je dan s vr ha Semo
qa a dru gi iz so li te ra. Qu bav na pri åa pod slo vom Q pa viãevski
je dvo glasna: ima muški i ÿen ski glas.
Ali Vuk sa no vi ãe va kwi ga no si i bi qeg vre me na u ko jem
je na sta la. Broj ne su od red ni ce ko je ima ju sa ti riå no-po li tiå -
ku ko no ta ci ju ili aso ci ja ci ju na ak tu el ne do ga ða je. Pa ÿqiv
åi ta lac ãe iz kwi ge pro åi ta ti da su ne ke we ne od red ni ce napi
sa ne u vri je me ra za ra wa Ju go sla vi je i bom bar do va wa Sr bi -
je. Pre po zna ãe i alu zi je na je ziå ke i po li tiå ke me ðu re pu -
bliåke spo rove. Sa znaãe da „ni šta ne raða kao gla vari u Crnoj
Go ri. Ta ko je pi sano. Ima mo ih i za se be i za wih. Je dino
mi iz vozimo gla vare. … Sva ki ba reå po stao gla var. Ni u ple -
ãe ser da ra, voj vo da i ka pe ta na." Pre po zna ãe alu zi je na istorij
ske liå no sti dva de se tog vi je ka: Hi tle ra (Ma mo qak), Ti ta
(Ÿal be nik) i Ði lasa (Ði la snu ti).
Vuk sa no viã je du ho vit pri po vje daå sa smi slom za hu mor i
za sve ni jan se smi je ha: od bla gog, do bro ãud nog hu mo ra i po ša -
li ce do iro ni je, au to i ro ni je, sa ti re i gro te ske.
Ipak se naj du ÿe pam te one naj bol ni je i naj gor åe Vuk sano
vi ãe ve krat ke frag men tar ne pri åe, bli ske me ðu sob no po
svom ba la diå nom to nu i tu zi. Ta ko od red ni ca Za ma ãi se po -
åi we pa ra le li zmom iz me ðu åo vje ka i dr ve ta, si na i ja se na, i
ci je la je na toj pa ra le li iz gra ðe na: „Sin i ja sen su za jed no
rasli", pri åa pri åu otac, ko ji je za sadio ja sen kad mu se, po -
sli je se dam šãe ri, ro dio sin. Ka da je na her ce go vaå kom ra ti -
štu sin po ginuo, majka mu se o ja sen objesila, pa je sahrawena
192

kao sa moubica iz van grobqa, gdje ãe bi ti sa hrawen i otac po -
ro di ce, ka zi vaå frag men ta, ko ji ãe za vr ši ti u se moq skom poto
ku ku da je pret hod no ba cio po sje åe ni ja sen:
„Jasen sam do ze mqe po sjekao i sturio ga niz me ðe, u semoqski
po tok. Ta mo sam i ja."
Na sliå nom pa ra le li zmu gra ðen je i frag ment Ja se ni šte,
is pri åan u pr vom li cu. Ja se nov gaj je po dig nut kao naj qep ši
za bran na za jed niå kom ze mqi štu gdje su oåe vi sa di li ja se we
kad bi im se ra ða li si no vi. Si no vi su na pu šta li za vi åaj i
ne sta ja li u svi je tu. Ta da je ne sta ja lo i wi ho vo ja se we.
„Sad je ona mo, na la zini, jasenište. Sad nema ko da sadi
ja se we", po en ti ra na kra ju ka zi vaå va ri ra ju ãi te mu opu stje log,
is kr åe nog i na pu šte nog Se mo qa.
Ova dva frag men ta ima ju mje sta u an to lo gi ja ma krat ke
pri åe. Wi ma va qa pri dru ÿi ti i od red ni cu Mla taå ke is priåanu
u treãem li cu o to me ka ko su Ste van, Sa vo, Si meun,
Stan ko, s ne ko li ci nom, ubi li dva Ste va na, jed nog Sa va, dva
Si me u na i jed nog Stan ka, s ne ko li ci nom, u bra to u bi laå koj
ak ci ji hlad nih da na 1942. go di ne.
Im pre si o ni ra ju ra zno vr snost pri po vje daå kih po stu pa ka,
gla so va, po mje ra wa i iz mje na ta åa ka gle di šta, gra ma tiå kog
li ca, ra spon smi je ha i emo tiv nog klat na, iz mje na pri po vje -
daå kog to na i ob li ka pri po vi je da wa, na po je di naå nom ni vou,
na ni vou frag me na ta. Im pre si o ni ra ka ko je ta ra zno li kost
sta la u iste ko ri ce i uklo pi la se u je din stve nu sli ku svi je ta.
193

SVE DO ÅAN STVA
DRA GAN HA MO VIÃ
TRE BIW SKO SLO VO O NO GO VOJ PO E ZI JI
1
(Ve li ka tu ga i mo li tva)
Ima pe sama ko je su kao organski salivene, ko je kao da ni -
su pro is te kle, po onoj Du åi ãe voj, iz „te škog po sla ri me i
rit ma", iz za na ta i kon struk ci je. Ta kvih pe sa ma, pri me ri ce,
i ne ki va qa ni, ne ki vr sni mo der ni pe sni ci pro sto ne ma ju.
Raj ko Pe trov No go ÿi vo sa li ve nih sa sta va ima do voq no, ma da
se, kao umet nik sti ha, sa svim ukla pa u pri po me nu tu de fi ni -
ci ju ve li kog Tre biw ca o pe sni ku kao „ka bi net skom rad ni ku"
i „uåe nom za na tli ji". Ta kva je pe sma Nek sni jeg pa da, Go spo de
— pe sma kao iz ne ke åi stote do neta, takav je i Ke no taf, iz
istog osnov nog pul si ra ju ãeg sre di šta po te kao, ali ru kom tihog
majstora vo ðen u svojoj dubinskoj tamnoj snazi ko ja se ne
dade la ko i po datno u ob lik, u iz govor.
Svako ko ÿi vi, ÿi veãi što šta gu bi, i da qe za tim iz gubqe
nim za ba cu je po gled, una trag. U tom osvr ta wu, i sit ni na,
ple va na še pro šlo sti is pa da kat ka da ve li ka i va ÿna. Ali
No go va „tu ga ve li ka" tek ton ska je. Gu bi tak do ma, iz mi ca we
sklo ni šta i oslon ca u sve tu ne si gur nom, te meq na je, sve proÿi
ma ju ãa te ma ovo ga lir skog gla sa. Jed no stav no re åe no, na teme
qu ku ãe ko je ne ma po dig nu to je po u zda no pe sniå ko zda we
Raj ka Pe tro va No ga. Taj gu bi tak, „pr vi bol", tro stru ko od je kuje
u No govim pesmama: ne sa mo kao gubitak ro diteqa, i ne sa -
mo kao za tir do ma i na silni pre kid de tiwstva, ne go i kao
išåeznuãe vid nih tra gova ono ga što je imao pa ne ma. „Gdje
nam je bila ku ãa za noã je ni kla šu ma", spevaãe pe snik u so -
ne tu Kraj na met ne gro mi le. Ali tu ni je ko nac ne mawu. Ni mrtvi
ma ni je da no ono što im sle du je, obe le ÿe ni grob. Za ki nu -
tost za pri sno, do dir no pri su stvo ne ko ga i ne åe ga te ret je —
194

a ka ko tek na zva ti za ki nu tost i za be le ge to ga ne gda šweg prisu
stva. Tu se zbi lo jed no sil no go mi la we i za ti ski va we dušev
no. I šta, u ova kvo me ÿi vot nom sti ca ju, ne go pe va ti i
opo ja va ti: „I za ÿi ve i za mr tve za du šni cu po jem ti hu". Åak
i da ni je, a je ste No go va po e zi ja, voq no i sr åa no, ose we na krsnim
zna mewem, ovo na pred re åeno bi lo bi dovoqno da wome
za mi ri še ne što sve šte no, jer tro gu ba stra dal nost po ma qa iz
tih sti ho va. „Ne šu ma", na sta vi ãe pe snik, „ne go cr kva zvjezdano
ku be ne ba". Pod tim kubetom ko je nas zasvodi, ÿivot po
sebi ob redni je åin i hod, a No gova pe sma o se bi i svo jima,
je ste bo go slu ÿe we, je re mi ja da i sla vo poj. Otud, ni je na gu bitku
sa mo No go vo pe sniå ko po je din stvo, ne go i mi, åi ta o ci,
osta je mo du hov no zdru ÿe ni u ve li ku tu gu i mo li tvu. I otud,
koliko god na gu bitku, to like nas je pe snik Raj ko No go pri -
svojio i ste kao.
2
(Onaj ko ji ho di Srp skom)
U pri kraj ku, go to vo u ne va ÿnom pri do dat ku pom pe zne i
pra zne dr ÿav ne pro sla ve dve sta go di šwi ce Srp ske re vo lu ci -
je, na Sre te we u Ma ri ãe vi ãa ja ru zi, na šao se i pe snik ko ji je
tada imao da pri mi i is trpi još jed no od for malnih pri znawa.
I on da je pri krajak, iznenada, po stao središte i srÿ do -
ga ða ja i zna me ni tog pro sto ra ko ji je na mah oÿi veo sa mim sobom.
Pe snik je, mo ÿemo re ãi, „iz glave ci jela na roda", ne toliko
iz svoje, sruåio šta veã ko me treba na tome me stu i u
to me åa su, uka za ju ãi na ni ti i ne gve ko je ve zu ju vre mja ovo i
vre mja ono. Po mislio sam, da ta da ni je re kao, to šta je re kao,
ka ko je re kao, ne bih, ni ti bi iko imao raz loga da mu išta
po ve ru je od do ta da šweg pe sniå kog i jav nog is ka za. A taå na
reå je pa la, pro drmusala je i na tren pro budila pred TV ku tija
ma do bar deo na še ga na ro da ko ji ni je li šen åuv stva za svo je.
Slu åaj, ne onaj sle pi ne go ne ki vi di laå ki, po sta vio je baš
Rajka No ga u taj pri krajak, da bude glas i sve doåewe. Ne pr vi
put, i ne sa mo tu.
Kao i pe snikov lir ski ju nak ko ji po svoj me tak hi ta „U
bukovo ono do ba / Na Principov sud wi le tak", ta ko se i oko
pe sni ko vo ši rom ras kri qu je da sa gle da i po sve do åi vo je va wa
i stra da wa ko ja su pri pa la we go vom ko le nu. Ne ka da je pe va ti
o ro du zna åi lo ve sti gla sne bud ni ce, ne ka da iz ri ca ti kri la -
ti ce de lat nom po kre tu i ple me ni ti sve snu ak ci ju ko lek ti va,
dok je do ba muå no ga ra ta za pad no od Dri ne s kra ja dva de se tog
ve ka tra ÿi lo i na šlo pe sni ka pre ma me ri svo jih zbi ti ja. I
195

on je bio spreman, go tov da se pri zivu do ba oda zove. Nije je -
di ni, sva ka ko, ali je za se ban u toj slu ÿbi sve do åe wa, osmišqe
wa i osve ãe wa do pa log mu ne vre me na. Pri zva ãe mo i Duåiãa,
koji nam uvek go vori ono što nam jeste, i to upravo sa -
da, pa ta ko i po ovoj te mi: „Ako pa triotska po ezija i ne cve ta
u jed noj ge neraciji ko liko u ne koj dru goj, to je stoga što svaka
po e zi ja od go va ra svom vre me nu, i što pe snik u svom vre me nu
ne mo ÿe sta ja ti ode qen od op šteg du hov nog i du šev nog sta wa.
Istina, ni sva ko do ba ni je ep sko, zbog åega ni sadrÿina pe -
sni štva ni je sva ki put naj vi še ga ro da." Po red svih åa snih
ep skih pro plam sa ja, na še do ba ma we je ep ski a vi še mar tirski,
mu åe niå ki oli åe no. I do ba ka da je na za dak i po sr ta we.
Ta kav je naj veã ma i we gov iz raz u bud noj op ti ci pe sni ka Raj ka
Petrova No ga. „Iz Kr štene u Be lu zar vraãaju se Srbi / Kud
idu hrast za hra stom i be lonoge breze", za pitaãe se u pe smi
Årte i re ze. Opi ra we „slo vu lu ka va go" sve tla je po tka u jednom
ne vi dqi vom bo ju i glo bal nom ko me ša ju ko ji pe sni kov sei
zmo graf ose tqi vo pra ti. Do tle, u fi na lu slo va Iz ve šta ja
Vla di ke Za hum sko-Her ce go vaå kog za ze mqu je nas kquå na stav ka
u opi su i po pisu: „Gro bqa su Ti po nijela S hum ki svje tlost
vi je". „Gro bo vi je di na ka" i „ku ãe si ro åa di", ipak, sre di šne
su sli ke pe sni ko vog iz ve šta ja Ono me åi ji ãe oåin ski glas —
kao u pe smi Ne ve siw ski iko no stas — to li ko pu ta to li ke
pri zva ti „Do ði mi li i ti" i u ne be sa po sa di ti mno ÿi nu naših
ÿr tve nih ja ga wa ca.
Ipak, tam na pe sma nad pe sma ma ovo ga kru ga No go ve po e -
zi je, mo ÿe se re ãi sa bor na pe sma vas ko li ke na rod ne ne sre ãe
za vr šni ce ne voq nog ve ka, pe sma je o jed nom gro bqu što „ponelo"
je mimo mnogih, i to na posebnom mestu. Tu je udes sve
udesio za pe smu ko ju je ne ko veã mo rao vi deti i sklo piti.
Osam ot me no tu ÿba liå kih sti ho va pe sme Na Ka ra ka ju sa bi ja ju
u svo jim me an dri ma si lu i pro sto re pro bu ðe nih zna åe wa, ko ji
se ÿu do Ko so va i an ti ke, i sla ÿu te slo je ve u sa gla sje na ro åi -
tog re da. Pe sma se pri se ãa i uz vi še nog obra ãa wa, vaq da bogu-put
ni ku, sa ko sov skog mra mor nog stu ba (De spo to vo li je,
åi je li je), i po sve do åe wa o bo ju ne za bo rav nom, kao i pod zem -
ne mit ske re ke za bo ra va sa ko jom je vo da drin ska do ve de na u
spregu — Drina kao „me ða kli ska" iz meðu dva sveta — i pod -
seãa da ime zna da bu de i te ka kav znak, jer je Ka rakaj, po turskom,
cr ni kraj. Pe sma samo ne ka ÿe — pod razumeva da znamo
ili oåe kuje da se raspitamo — šta je i gde Karakaj, i ka da je
za do bio pra vo da po sta ne zna men jed nog isto rij skog vre me na,
ali i ono ga što za lazi pre ko po vesne „me ðe kli ske". Taj ko ji
to ne zna pro ãi ãe neo pazice po red ove pe sme, a ako li sa zna,
stre šãe se od na slo je ne je ze. A ka ra kaj sko gro bqe, kraj Zvor-
196

ni ka, mno go stru ko je na ra slo uz str mi nu nad Dri nom upra vo u
po gi beq noj de ce ni ji ko jom se za tvo rio vek za na ma. A „ka kav
to obol da ju / Mr tvi u cr nom kraju" pi tawe je ko je se po stavi
lo u pe smi una pred za zi ru ãi od od go vo ra. Iskren i pe sniå -
ki pu no vre dan, No go je toj ve li koj smr ti srp skog na ro da, u
svome i svim vremenima, svoj obol pri neo.
3
(Pre da štvo pe sme)
Åi ta va za vi åaj na Her ce go vi na na no vo je pro pe va la pesniåkim
de lom Raj ka Pe trova No ga, i ona vi dqiva — u lek sici,
te ma ti ci i to nu, i ona ne vi dqi va, pod ra zu me va ju ãa, predaå
ka. Bi ti do stoj ni na sled nik pe sniå ke Her ce go vi ne zna åi
biti po tomak jed nog po sve mu, a u po eziji to zna åi po je zi ku i
na åi nu, bla go rod nog sta bla. Ši re gle da no, Her ce go vi na nam
je za ve šta la sve što u po e zi ji ima mo od Vu ka i vu ko va ca na
ova mo, kroz krep ke je ziå ke te me qe na ko ji ma je is pi sa na. Uÿe
i bi ra ni je gle da no, ka da po mi šqa mo na ulog Her ce go vi ne
srp skom pe va wu, naj pre nam pa da ju na um ne ke ne spor ne pesniå
ke vi si ne a na da sve is tan åa no sti. Upra vo je is tan åa nost,
što ne pod ra zu me va spoq nu do te ra nost, ne go ukup nu, du bin sku
za o kru ÿe nost ob li ka i smi sla, ono što ob je di wu je, kao znak
ne ka kvog du ha pro sto ra, raz li åi ta pe sniå ka po je din stva. Šta
je ne go is tan åa nost onaj za vr šni obrt, za di vqu ju ãe jed no stavan,
u Ba no viã Stra hi wi Star ca Mi lije, pa ono, ka ko Vuk
is ti åe, va qa no „raz u me va we i ose ãa we" ono ga što „le po i po
re du" i bez gu sa la ka zu je Te šan Po dru go viã. A ta na nost i istan
åa va we, je ziå ko i ose ãaj no, ve zu je se uo bi åa je no i s pra vom
i za dva uzo ri ta pe sniå ka vr sni ka ko je je Her ce go vi na od wi -
hala. Re klo bi se da No go u svojim pe smama susreãe i ne kako
mi ri ono što Du åi ãa i Šan ti ãa me ðu sob no raz li ku je i udaqa
va. Je dan ãe se u pro gram skom na pi su za lo ÿi ti za le po tu
bez otaxbine a drugi, le potu od otaxbine, do svo ga kra ja, nije
mo gao raz lu åi ti. Je dan ãe ne po sred nost pod re di ti iz gla åa no -
sti ob li ka, dru gi ãe ra di je raz mek ša ti sklop pe sme — za rad
to pli ne i du šev no sti. Je dan ãe ne pre stan ce pro ni ca ti napred,
iza vremena, u sijawe što je s one strane me ðe sve tova,
dru gi ãe se upor no osvr ta ti za sve tli na ma za ga še nog po ro -
diå nog do ma i mi nu lih åa so va. Je dan sa åu lom za ple me ni to,
dru gi za si ro to.
Na ve de ne i dru ge raz li ke ba šti ni Raj ko Pe trov No go i
sje di wu je ih u bi ãu po e zi je sve sne svo je za vi åaj no sti: „Åo vek
se vra ãa ku ãi u do movinu re åi / A reå una zad ho di u po stojbi-
197

nu bo la". Bi ti iz da nak ta kvog pe sniå kog za vi åa ja zna åi bi ti
obveznik jednog po zamašnog duga i još veãeg imetka. Taj dug i
taj ime tak osta ãe iza pe sni ka No ga ja maå no pri liå no uve ãan.
198
17. ok to bra 2004. go di ne

VA LEN TI NA TI NA ÅI
PRED ME TI I SKRO VI ŠTA, IME NA I
PO NO RI JED NOG SVE TA „PO SLE DI CA,
A NE UZROKA"
Pri la ze ãi pe sni štvu Dra ga na Jo va no vi ãa Da ni lo va, åita
o ca u pr vom re du po ga ða åul nost, sen zu al nost, te le snost
stra ni ce. To je re qef na po e zi ja, go to vo iz va ja na, ko ja is ti åe
opi pqi ve pred me te i uka zu je na isto ta ko kon kret ne po no re.
Reå je o åvr stoj po eziji, u ko joj i glas pe snika kao da je ve zan
za ri tam sa mo u ve re nog pri po ve da wa, ko je sta lo ÿe no ime nu je
sve što se mo ÿe ime novati, ukazuje na ono što ne ume da
ime nu je: mraå nu ne ra zu mqi vost, strah ko ji ni ko ne vi di, lagu
me, bez da ne.
Da ni lo vqev pe sniå ki iz raz sme šten je na raz me ði pripo
ve da wa i raz mi šqa wa. Me ðu tim, ova taå ka rav no te ÿe ni je
okre nu ta gno mi, fi lo zof skom pe sni ko va wu. Ona je pre po sve -
ãe na dru ga åi joj vr sti is tra ÿi va wa, ko ja se ne ti åe ni ide ja,
ni ap strak ci ja, veã be le ÿi po seb ne i na ro åi te kret we (go tovo
„ÿi vo tiw ske", re klo bi se, br ze i in stink tiv ne) ose ãa ja i
mi sli, iz na la ze ãi no ve kom bi na ci je i uglo ve ko je va qa vra ti -
ti u vi du re åi, du gih na ra tiv nih, rit mo va nih sti ho va sa dubo
kim ce zu ra ma.
Da kle, stav ni je gnom ski: åak i pri li kom za kqu åi va wa
(„Za to bu di te oba zri vi", „a ja sa mo oslu šku jem", „(je)su… ono
po sled we", „Da, pla šqi vo mo je de te — bi ti vo qen", „Ne
igraj se s tim!") Da nilov upu ãuje na au torsku di menziju — i
to tre ba pod vu ãi — ko ja je pre is ku stve na ne go sa znaj na. Razgo
vor sa åi ta o cem po pri ma ru ho sa ve ta za sno va nog na to ko vi -
ma ÿi vqe wa.
Je di ni ele ment bli zak iz re ci, „Naj va ÿni je je ono što
osta ne po sle go zbe", po sta vqen je, na i me, iro niå no, na sa mom
199

po ået ku tek sta. Na ve de na pe sma, Mla di, gnev ni pe sni ci, iz -
me ðu osta log je ste za ni mqi va po to me što po ve zu je kul tur nu
isto ri ju sa pri rod nom isto ri jom: mla di, gnev ni pe sni ci ne
pred sta vqa ju spe ci fiå nu isto rij sku epi zo du, na lik na angry
yo ung men, veã ci kliå nu re åe ni cu u pri rod noj per spek ti vi
ra sta i raz vo ja ge ne ra ci ja. Onaj ko ji „iz la zi" iz igre sme wi -
va wa oåe va i si no va je ste onaj ko ji osta je na kon go zbe, od ba cu -
ju ãi na taj na åin krat ko traj nost isto ri je ra di tra ja wa kroz
ge ne ra ci je, u fo si li zo va nom, be zi sto rij skom ob li ku, po put
egip ãan skog ska ra be ja sa åu va nog u ãi li ba ru.
Na crt ci kliå no sti ko ja se na zi re, po put fi li gra na, u
Da ni lo vqe vim tek sto vi ma, je ste naj di rekt ni je na do ve zi va we
na Ho me ra pred gra ða ko ji da je, ujedno, ime ce loj zbirci. Od -
nos iz me ðu pro šlo sti i sa da šwo sti u sve tu sa zda nom od posledica,
a ne od uzroka (ta kav svet je, stoga, teško tu maåiti)
nu ÿno po no vo ot kri va, iza vre me na pri po ve sti, vre me pri ro -
de, a sa mo se pri po ve da we raz vi ja u ÿe sti ni i be su; zna ko ve
tog pri po ve da wa åi ta lac ni je uvek u sta wu da pre po zna na telu
i na pred me ti ma (upo re di pe smu Be o gra ðan ka drev nih vreme
na). To je ep ska for ma u minijaturi, koja kre ãe sa obo da, iz
mraå nih, stra šnih ku ta ka pu stih uli ca, s ci qem da po no vo
pri po ve da o åo ve ku i o we go vim pri åa ma. Strah je, za pra vo, u
pr vom re du strah od ne ra zu me va wa, od ne spo sob no sti da åo vek
bude u stawu, da ume da ka ÿe, strah da neãe pro naãi fi ziåku
i te le snu ve zu sa sli kom. Zbog to ga, ve ro vat no, me ta fo ra ostaje
u dru gom pla nu u od nosu na sna gu s ko jom se u ove sti hove
use qa va sa mo ãa, uåe sta lost iz ra za „kao" i „kao da". Sa zda na
pesma po staje ta da, kao što smo rekli, usmerena na predmete
i åu la: uko liko pred met, zvuk, ima ju znak ko jim su od reðeni,
to je do voqno („to bi bezmalo bi la Ona, a da ni je pro zborila
ni re åi"), ka ko je re åe no gla so vi ma pe sme Bla go, ru kom, ili
pri ka zom (na lik na ba rok nu gra vi ru) u pe smi Na vr ho vi ma
pr sti ju. To znaåi da je åo vekov od nos sa stvarnošãu obeleÿen
teškoãama i patwom, po vratkom u bol, ali je, do iz vesne mere,
moguã. Ba rem dok se go vori o po sledicama, a ne o uzro cima,
svet je ste razumqiv, premda je po meten i ispuwen bo lom;
strah je osta vqen za ono što ni je iz raÿeno, što je bez imena:
uzrok, ko naå ni smi sao, smrt.
Utisku da smo pred epom iz predgraða do prinosi, uz to,
i ri tam ka zi va wa, splet ve za sa kla siå nim ili baj ko vi tim tema
ma, ose ãa we go to vo za le ðe ne isto riå no sti ko je iz vi re iz
pe sa ma i ko je ih odva ja pro to ka sa da šwo sti, od pe ri fe rij ske,
ha o tiå ne, uni ÿe ne i uni šte ne, „od ra sle" sa da šwo sti.
Ove pe sme, u ce li ni, ura wa ju åi ta o ca u za le ðe nu at mosfe
ru be li ne i mra ka. ia ko su sme šte ne u „vre lom tre pe re wu
200

podneva", uvek po stoji sta za „što vo di ka šu mi". Sli ka šu -
me i no ãi pro ÿi ma iz dru gog pla na sti ho ve, pri zi va usnu lu
ne man, ve ru prot ka nu sum wom, ne po zna te åi ni no ãi; i pri zi -
va de tiw stvo, ko je ov de ni je sli ka spa se wa, veã iz gu bqe na
pro šlost ko ju va qa za šti ti ti, krh ka dra go ce nost ko ja pret ho -
di su daru („Sve krh ko je kao cvet uhvaãen u trenu po maqawa
iz snega" u pe smi Iza be la i So fi ja spa va ju) sa sve tom ludila
(Po vest o lu dim ca re vi ma), ne sta ja wa, ne ra zu me va wa i stra ha
(kao u pre divnoj pe smi U du bo koj šu mi).
Gledati ovaj svet znaåi skloniti po gled sa we ga. Da bi se
pre ÿi ve lo, je di no mo gu ãe sred stvo je ste is ku stvo ÿi vo ta (i
za to se, pret hod no, po mi wa lo is ku stve no, a ne sa znaj no), nago
mi la no po sto ja we. Ka da ni to ni je do voq no, sli ka sklo ni -
šta i ku ãe u šu mi go vori sa ma po se bi.
De te pro tiv od ra slog, sklo ni šte ili og wi šte pro tiv
spoqnog sveta: a spoqni svet, shvaãen kao hr pa sta rih (ustajalih?)
zna ko va, po sle di ca i ne iz men qi vih raz me ra na la zi se
svu da, on je šu ma, pu sti wa, pred gra ðe, sme tli šte, ko ÿa umornog
tela, pa i — po nekad — taj novito ostrvo srca.*
Preveo s italijanskog
Sa ša Mo derc
* Pri kaz Ho me ra iz pred gra ða ob ja vqen je u kwi ÿev nom åa so pi su Pas sages
(br. 5, sep tem bar—de cem bar 2003) ko ji iz la zi u Mi la nu. Va len ti na Ti na -
åi je pro fe sor Uni ver zi te ta u Ri mu.
201

MI LI VOJ SRE BRO
SJAJ I BE DA GON KURA
1. „Fran cu ski ru let" ili so ciété de spec tac le
Opšte je po znato da je Francuska ze mqa vina: meðu sto -
ti na ma vr sta ovog di o ni zij skog na pit ka, na ðe se za sva åi ji
ukus. Ve li ke mar ke, Grands crûs — Bor de a ux, Sa int-Emi li on, Médoc,
Po me rol … — re zervisane su, na ravno, za duboki xep i rafi
no va ni ukus. Zna se, ta ko ðe, da je Hek sa gon i ne pre su šna
ri zni ca iz van red nih si re va: me ðu vi še od se dam sto vr sta ove
gur man ske po sla sti ce, na la zi se, da ka ko, i Ca mem bert ko ji,
iz gle da, po seb no go di srp skom uku su. Ono što je, me ðu tim,
ma we po zna to je ste åi we ni ca da je Fran cu ska ve ro vat no i
svet ski šam pi on, ili u naj ma wu ru ku — vi ce-šam pi on, po
bro ju kwi ÿev nih na gra da ko je se do de qu ju sva ke go di ne. 1 Po datak
bi bio po godan za ru briku „ve rovali ili ne": da nas se u
ze mqi Mi še la de Mon te wa i De kar ta go di šwe do de li vi še
od hi qa du kwi ÿev nih na gra da! Pre ci zni je, po zva niå nim podacima
ima ih taå no 1.150, ali se u re ferentnoj ko lekciji
Que sa is-je mo ÿe na ãi oba veštewe da ih je, u stvari, mnogo
više, åak oko 5.000!
Vi no, si re vi i kwi ÿev ne na gra de! Ova neo biå na pa ra le -
la mo ÿe da za åu di sa mo na pr vi po gled. Za jed niå ki ime ni teq,
meðutim, ipak po stoji. I ni je sa mo u to me što ume reni kar -
te zi jan ci zna ju da kom bi nu ju za do voq stva: da uz åa ši cu iz vr -
snog Sa int-Emi li on-a i par åe bre bis-a sa Kor zi ke ili Pi ri ne ja
pro ve du sa te u åi ta wu, re ci mo, naj no vi jeg Gon ku ra. Ili, još
1 Åi ta o ce ko ji baš dr ÿe do pre ci zno sti i akri bi je upu ãu je mo da za
sva ki slu åaj kon sul tu ju Gi ni so vu kwi gu re kor da: pretpostavqamo da se u „en -
ci klo pe di ji" ku ri o zi te ta, sen za ci o na li za ma i sva ko ja kih osta lih „åu da" nala
zi i ru bri ka po sve ãe na ovo me fe no me nu.
202

lo giå ni je — po sled weg la u re a ta Ve li ke kwi ÿev ne na gra de Sent-
-Emi li o na (åi ji se ma te ri jal ni iz nos is pla ãu je — lo giå no,
zar ne? — od go va ra ju ãim bro jem fla ša vi na vla sti te pro iz -
vod we). Uz ne što ve ãu do zu ozbiq no sti, tre ba ipak pri zna ti
da smo ovu neo åe ki va nu pa ra le lu na åi ni li, u stva ri, da bismo
is ta kli jed nu sve oåi gled ni ju po ja vu. I vr lo za bri wa va ju -
ãu po ja vu ko ja ne dvo smi sle no uka zu je na åi we ni cu da se We no
Ve li åan stvo Kwi ga — za hva qu ju ãi, iz me ðu osta log, i per verznom
si ste mu kwi ÿev nih na gra da — sro za lo na ni vo pu kog
pro duk ta za kon so ma ci ju. Uo sta lom, zar do kaz za to ni je i jedan
na o ko be zna åa jan ali re åit de taq, na i me pri zor ko ji se
mo ÿe vi de ti u su per mar ke ti ma iz fran cu skih pred gra ða: potro
šaå ka kor pa do ma ãi ce u ko joj su, kao na ka kvoj nad re a listiå
koj sli ci, na sla ga ne fla še vi na, si re vi i dru gi po tro -
šaå ki pro iz vo di, me ðu ko ji ma i kwi ge sa upa dqi vim bandero
la ma ko je na ja vqu ju la u re a te ra znih kwi ÿev nih na gra da.
Pri zor ba na lan, ali ko li ko sim bo li åan!
Fran cu ska po ma ma za kwi ÿev nim na gra da ma, åi je do de -
qi va we pra te ku li nar ske ce re mo ni je i me dij ski spek ta kli,
mo ÿe se, isti na, do ne kle ob ja sni ti uti ca jem pre ÿi ve lih eleme
na ta na ci o nal ne tra di ci je ko ja je u pro šlo sti ne go va la,
izmeðu osta log, gurmanski ape tit i — kult kwi ge. Ali sa mo
do ne kle, jer je ta ne za ja ÿqi va po ma ma, åi ni se, pre sve ga izraz
du ha sa da šweg vre me na ko ji pro fi li šu ne mi lo srd ni zako
ni pro fi ta i tr ÿi šta što pre tva ra ju sa vre me ni svet u xinov
ski cir kus-su per mar ket: u go lo po tro šaå ko dru štvo i, da
upo tre bi mo iz raz ko ji je sko vao Gij De bor, u société de spec tacle!
Na rav no, te su ro ve za ko ne ci vi li zo va ne xun gle ko ji ãe daka
ko za vla da ti i sve tom kwi ÿev no sti, naj pre su ose ti li sa mi
kwi ÿev ni „pro iz vo ða åi", na ro åi to iz da vaå ke ku ãe sa raz vi je -
nim ser vi si ma za mar ke ting i pro da ju „štam pa ne ro be". Oni
su, ta ko ðe, vr lo br zo shva ti li i da su kwi ÿev ne na gra de izvan
red no po god no sred stvo za mar ke ting, za wi ho vu sop stve nu
re kla mu i za pro mo ci ju wi ho vih au to ra i kwi ga. Sa ci qem
ko ji se pod ra zu me va: osvo ji ti što ši ru åi ta laå ku pu bli ku i
re a li zo va ti što ve ãu za ra du. Sle de ãi ko rak je bio raz ra ði vawe
naj e fi ka sni jih stra te gi ja za lov na po ten ci jal ne la u re a te
— „zlat ne ko ke", ili åak za wi ho vo di rekt no „fa bri ko va we".
Kao naj u spe šni ja stra te gi ja, ona ko ja naj vi še ga ran tu je uspeh,
bi la je i osta la ona za sno va na na kon tro la ma ÿi ri ja kwi ÿev -
nih na grada, i to iznutra, uba civawem u wih svo jih „trojanskih
ko wa".
U no voj ras po de li mo ãi ko ju dik ti ra tr ÿi šte, kwi ÿev ne
na gra de ãe ta ko po sta ti ÿr tve sop stve nog pre sti ÿa. I åak, na
iz ve stan na åin — sop stve na ne ga ci ja. Osno va ne u jed nom dru-
203

gom vre me nu i sa naj åe šãe åa snim na me ra ma da se pro mo vi šu
istin ske i au ten tiå ne umet niå ke vred no sti; u vre me nu ma sti -
la i pi saãe ma šine u ko jem se ni je baš ta ko la ko mo glo ma -
ni pu li sa ti ÿi ri ji ma — prem da je, kao što ãe mo vi de ti, mani
pu la ci ja bi lo i ra ni je — one su se pre tvo ri le u vla sti tu
su prot nost. U sred stvo za zgr ta we pro fi ta u ru ka ma ve li kih
iz da vaå kih mag na ta ko ji ne po zna ju i ne pri zna ju ar gu men te
za sno va ne na, iz gle da veã ar ha iå nim, poj mo vi ma kao što su
ta le nat ili umet nost. S dru ge stra ne, zbog svo je no ve, ra dikal
no pro me we ne ulo ge i „tr ÿi šne vred no sti", naj pre sti -
ÿni je na gra de ko je su svo ju re pu ta ci ju gra di le de ce ni ja ma posta
ãe i ne ka vr sta sto ÿe ra oko ko je ga se vr ti i or ga ni zu je dobar
deo „in du stri je kwi ge". Me ðu wi ma, naj ve ãi zna åaj i komer
ci jal nu „te ÿi nu" ima, na rav no, ne pri ko sno ve na pe tor ka:
Fe mi na (osno va na 1904. go di ne), Re na u dot (1926), In ter al lié (1930),
Médi cis (1958), i na ravno naj starija i pr va me ðu wi ma, nagrada
nad na gra da ma — Gon co urt (1903). 2
Ova ne pri ko sno ve na pe tor ka, isti na sa raz li åi tim stepe
nom uti ca ja, dik ti ra ri tam pa ri skim iz da va åi ma i pre tva -
ra fran cu sku kwi ÿev nu je sen — tra di ci o nal no se zo nu na gra -
da — u neo biå no ÿi vo pi sno va ša ri šte. Svo je vr sni kwi ÿev -
ni ru let, ko ji sa mo na iv ni ma mo ÿe li åi ti na ha zard nu igru,
za po åi we veã u ju nu, sa pr vim zva niå nim se lek ci ja ma ÿi ri ja.
Po ået kom sep tem bra, ri tam se na glo ubr za va i „ma ši na" ra di
pu nom pa rom sve do Bo ÿi ãa. U me ðu vre me nu, ak ti vi ra ju se lite
rar ne „kla di o ni ce", no vi na ri i kri ti åa ri „gu ra ju" sopstve
ne kan di da te, iz da va åi sta vqa ju u pro met ra zne stra te gi je
pri ti sa ka na ÿi ri je… A on da, po do bro ui gra nom sce na ri ju,
pa da ju od lu ke o po bed ni ci ma: pod re flek to ri ma ka me ra progla
ša va ju se la u re a ti i „kwi ge go di ne"; no vi na ri i kri ti åa -
ri i da qe na sta vqa ju da te ra ju svo ju prav du; ra do zna li åi ta o -
ci „te sti ra ju" po bed ni ke; kwi ÿa ri — na ro åi to oni ko ji poput
gi ga na ta FNAC-a i Vir gin Me ga stor-a (mal)tre ti ra ju kwi gu
kao se zon sku pa da kle kvar qi vu ro bu — za do voq no tr qa ju ru ke;
a stvar ni re ÿi se ri ce re mo ni je — ve li ki iz da vaå ki mag na ti
— in ka si ra ju no vac. 3
2 Po red ovih na gra da, vre di spo me nuti još ne ko li ci nu, ta ko ðe zna åaj -
nih: Grand prix du Ro man de l'Académie française (1918), De ux ma gots (1933),
Grand prix na tional des Let tres (1951) itd.
3 Li sta ovo go di šwih la u re ta je, na rav no, ve o ma du gaå ka. Na ve šãe mo
sto ga sa mo one naj va ÿni je — Gon co urt: La u rent Ga u det; Fe mi na: Je an-Pa ul Du bo -
is Médi cis: Ma rie Ni mi er; Re na u dot: Irène Némi rovsky; In ter al lié: Flo ri an Zel ler.
204

2. Åas iz al he mi je: ka ko pre tvo ri ti
1 u 10.000.000 evra!?
Naj u por ni ja, naj ÿe šãa i ve ro vat no naj pr qa vi ja bor ba, iza
ali po ne kad i is pred ku li sa, vo di se, na rav no, oko Gon ku ra
— Le Roi des prix littéraires — ne pri ko sno ve nog au to ri te ta u
pan te o nu fran cu skih kwi ÿev nih na gra da. Ko pqa se lo me izme
ðu di rekt no za in te re so va nih ali i ne za in te re so va nih, i
pqu šte po le mi ke kao da od to ga za vi si sud bi na na ci o nal ne
kwi ÿev no sti. Ot ku da, za pra vo, to li ko stra sti i po le miå ke
vatre — po našawe ko je baš i nije u skla du sa predstavama o
kar te zi jan skom du hu — ko je sko ro re dov no (ma da, åi ni se,
ipak sve ma we po sled wih go di na) pra te do de qi va we Gon ku ra?
Åemu, da kle, to liko bu ke i be sa, ako se zna da novåani iz nos
te na gra de da nas iz no si — go to vo za ne ve ro va ti — tek 1 (i
slo vi ma: je dan) evro!? 4
Od go vor na po sta vqe na pi ta wa de li miå no je veã dat u
opi su per ver to va nog i per verz nog si ste ma na gra da ko ji se
pre tvo rio u bez du šnu ma ši nu za sti ca we nov ca i pro fi ta.
Dva po da tka su do voq na da upot pu ne sli ku. Naj pre, ro ma nu sa
ma giå nom cr ve nom ban de ro lom do bit ni ka Gon ku ro ve na gra de u
star tu je za ga ran to va na pro da ja od naj ma we 100.000 pri me ra ka!
Ni dru gi po da tak ni je ma we im pre si van: po tvr ðe wu upu ãe -
nih, „do bar" la u re at mo ÿe da do ne se iz da va åu ni ma we ni više
ne go — 10.000.000 evra! Za one ko ji ne veruju u ma ðioniåar
ski åa rob ni šta piã, do dat no ob ja šwe we: fi nal na za ra da
se upra vo uve ãa va za de set mi li o na pu ta u od no su na zva niå nu
na gra du Gon ku ra. Što, pa ra dok sal no, ne zna åi da onaj je dan
jedini evro slu ÿi tek za sprd wu. Ne, ni kako. Zva niåni iz nos
Gon ku ro ve na gra de po ka zu je, na rav no, smi sao za hu mor vr ca vog
galskog du ha, ali on ima isto vremeno i neo doqivi šarm i
sna gu sim bo la ko ji je sa mo je dan od kon sti tu tiv nih ele me na ta
le gen de Gon ku ra ko ja se iz gra ði va la åi tav je dan vek. Le gen de
ko ja se, za hva qu ju ãi tom istom pa ra dok sal nom gal skom du hu,
hra ni la ne sa mo uspe si ma i ra stu ãim pre sti ÿem Kra qi ce
kwi ÿev nih na gra da ne go i skan da li ma. Kao što je, re ci mo,
onaj iz åe tr de se tih go di na ka da je po li tiå ki „ot pi sa ni" Saša
Gi tri, ta da ot pad nik od ÿi ri ja, sa mo voq no pro mo vi sao
svo ga po bed ni ka: „Gon ku ra van Gon ku ra"! Ili onaj, ne ma we
4 Ka da je po te sta men tar noj ÿe qi bra ãe Gon kur osno va na 1903. go di ne
wi ho va Aka de mi ja i usta no vqe na na gra da, nov åa ni iz nos je bio vr lo zna åa jan
— 5.000 fra naka, što je ta da po krivalo vi sinu do bre pla te u tra jawu od dve
go di ne. Po što od ta da iz nos na gra de ni je po ve ãa van, in fla ci ja ga je sve la na
da nas sim bo liå ni 1 evro.
205

spek ta ku la ran, iz sed me de ce ni je, ka da je l'en fant ter ri ble fran -
cu ske sa vre me ne kwi ÿev no sti, Ÿan-Edern Ali je, ce re mo nijal
no pro gla sio la u re a ta na gra de „An ti-Gon kur"! U toj de ce -
ni ja ma ple te noj le gen di, za pra vo, kri ju se de li miå no i privlaånost,
zna åaj i do met ove na grade, kao i deo od govora na
po sta vqe na pi ta wa.
Da bi se mo gao shva titi zna åaj i ma giåna pri vlaånost
ove naj pre sti ÿni je fran cu ske kwi ÿev ne na gra de, ali i ÿestina
sa ko jom se ona ospo rava — neo phodno je ba citi po gled
na we nu vi še ne go uz bur ka nu jed no ve kov nu isto ri ju pra ãe nu
ra znim pe ri pe ti ja ma, tr za vi ca ma, sit nim in ci den ti ma i malim
i ve li kim skan da li ma. Osno va na još po ået kom HH sto le -
ãa, taå ni je 1903. go di ne, kao le ga ci ja bra ãe i pi sa ca Ÿi la i
Ed mo na Gon ku ra, Aka de mi ja Gon kur — åi ja de se to ri ca åla no va
sa åi wa va ju i ÿi ri we ne na gra de — od po ået ka je kre nu la sa
am bi ci ja ma da, kroz pro mo ci ju istin skih ta le na ta i stvar nih
umet niå kih vred no sti, ak tiv no uti åe na evo lu ci ju na ci o nal -
ne kwi ÿev no sti. Am bi ci ja ko ja je pret po sta vqa la ve li ki izazov
ali i još veãu od govornost. Sma trajuãi da je jedna od
vode ãih kul tur nih na ci o nal nih in sti tu ci ja, Fran cu ska akade
mi ja, po sta la su vi še kon zer va tiv na i åak mo nar hi stiå ki
ori jen ti sa na, no va Aka de mi ja je u isto vre me na sto ja la da se
na met ne kwi ÿev noj jav no sti kao an ti pod i do stoj ni kon ku -
rent sta roj da mi, la vi e il le da me, sa pa riskog ke ja Kon ti. Sa
pr vim uspe si ma po åe la je, raz u me se, da ra ste i we na re pu ta -
ci ja kod pi sa ca, kri ti åa ra, iz da va åa i åi ta la ca, da bi se wen
ÿi ri usko ro na met nuo kao au to ri ta tiv ni su di ja u stva ri ma
sa vre me ne kwi ÿev no sti. Uspeh je po sta jao sve oåi gled ni ji:
la u re at Gon ku ro ve na gra de je, ta ko re ãi pre ko no ãi, po sta jao
kwi ÿev na zve zda o ko joj svi go vo re, a na gra ðe na kwi ga, ovenåa
na sa da veã le gen dar nom cr ve nom ban de ro lom, pri hva ta na je
na ne ki na åin kao „kwi ga go di ne" sa iz gled nim šan sa ma da
po stig ne re kord ne ti ra ÿe.
Ukrat ko, Aka de mi ja Gon kur, ili taå ni je wen ÿi ri, uspeãe
da se na metne — i to tokom sko ro ce log HH veka — kao je -
dan od zna åaj nih re gu la to ra kwi ÿev nog ÿi vo ta u Fran cu skoj,
onih moã nih re gu la to ra ko ji dik ti ra ju sti lo ve i mo de, profi
li šu ukus ši ro ke åi ta laå ke pu bli ke i „pro iz vo de" best se -
le re na li sta ma naj tra ÿe ni jih i naj pro da va ni jih kwi ga. Naravno,
svaki uspeh i sla va ima ju svoje sen ke, drugu stranu me -
da qe. Sti ca wem la ska vog sta tu sa pr ve i glav ne kwi ÿev ne naci
o nal ne na gra de — åi ji ãe la u re at po lo gi ci stva ri ima ti
ta ko ðe la ska vi sta tus naj ce we ni jeg i naj tra ÿe ni jeg fran cu -
skog pisca na meðunarodnoj sce ni, makar to bilo i sa mo to -
kom jed ne go di ne — Aka de mi ja Gon kur ãe aku mu li ra ti ta kvu
206

za vid nu moã da ãe to kom svo je jed no ve kov ne ak tiv no sti stvori
ti ne sa mo ve li ki broj pri sta li ca i sim pa ti ze ra ne go, moÿda
još i vi še, kri ti åa ra, pro tiv ni ka i ÿe sto kih opa da åa.
3. De se to ri ca Ne za me wi vih ili kwi ÿev ni
Musée Grévin
Šta se, u stva ri, naj vi še za me ra naj pre sti ÿni joj ali i
naj kon tro verz ni joj fran cu skoj kwi ÿev noj na gra di? Isti nu govo
re ãi, pro tiv ni ci Gon ku ra — me ðu ko ji ma su sva ka ko naj sr -
åaniji sa mi pi sci, oni ko je je na grada, oprav dano ili ne, za -
uvek za obišla, kao i oni ko ji su iz gubili sva ku na du da ãe je
jed no ga da na do bi ti — za me ra ju mu sve i sva šta: kon zer va ti -
vi zam, du hov nu skle ro zu i ne do sta tak åu la za no vo i avan gardno,
„lak" mo ral i ko rum pi ra nost, ide o lo ški opor tu ni zam i
po li tiå ku pre vr tqi vost… Naj ra di kal ni ji me ðu wi ma sma tra ju
åak, da ka ko u ime oåu va wa ugle da „pra ve kwi ÿev no sti", da tu
„pre ÿi ve lu" i „is kom pro mi to va nu" in sti tu ci ju tre ba na pro -
sto uki nuti, pre dati je „gro bqu kwi ÿevnosti", gde joj je, po
wi ho vom mi šqe wu, odav no me sto!
Isti na, ar gu men ti ko ji se pri to me na vo de po ne kad su
iz raz pu ke ostra šãe no sti, za vi sti ili liå ne osve te. Ipak,
mora se priznati: ve ãina od wih se ne moÿe tek ta ko od baciti,
na ro åi to oni ko ji su za sno va ni na ute me qe nim åi we ni ca -
ma. Na primer, te ško je ospo riti za merku ko ja se veã godinama
po na vqa kao sar ka stiå ni re fren a ko ja i slep ci ma upa da u
oåi, za mer ku da Aka de mi ja Gon kur ne zra åi baš mla da laå kim
ÿa rom i du hom, i da pred sta vqa „ve ãe sta ra ca", kwi ÿev ni
Musée Grévin, åi je kr ho zdra vqe ni je baš sa svim po godno za
is crp no åi ta we vi še sto ti na ro ma na ko ji sva ke je se ni konku
ri šu za naj pri vlaå ni ju fran cu sku na gra du! Uz do stoj no pošto
va we ko je iza zi va ju kwi ÿev ni ugled i neo spor ni ta le nat
iz u zet nih ro man si je ra Ro be ra Sa ba tjea i Mi še la Fur ni jea —
sva ka ko naj pre sti ÿni jih åla no va ak tu el nog sa sta va ove Aka de -
mi je — do i sta je te ško ospo ri ti na ve de nu za mer ku ako se zna
da je pro seå na sta rost Gon ku ro va ca — iz me ðu 70 i 80 go di na!
Uostalom, na taj hen dikep, „boq ku od roðewa" ko ja ãe ostati
hroniåna, ukazivao je još Ÿil Re nar da leke 1907, samo ne koli
ko go di na po osni va wu „za du ÿbi ne" slav ne bra ãe. „Åi ni
mi se da je Aka demija Gon kur bolesna: pod seãa me na dom pen -
zi o ne ra za osta re le dru ga re!", za pi sao je iro niå no Re nar u
svo me Dnev ni ku.
Ni dru ga pri med ba ko ju kri ti åa ri upu ãu ju Gon ku rov ci ma
nije bez osnova: pri govor da je Gon kurov ÿi ri — sa stavqen
207

od de set åla nova ko ji se bi raju do ÿivotno i ko ji je, kao što je
veã re åe no, tre ba lo ini ci jal no da pred sta vqa an ti pod Francu
skoj aka de mi ji — u su prot no sti sa sop stve nim pr vo bit nim
ci qem. Na i me, ne pod le ÿu ãi prin ci pu re i zbor no sti, Gon ku -
ro vi aka de mi ci su upra vo po put svo jih ko le ga iz na ci o nal ne
aka de mi je re zer vi sa li za se be sta tus „ne za me wi vih" i „besmrt
nih", sta tus „dr ÿa ve u kwi ÿev noj dr ÿa vi" ko ja ne pod leÿe
ni ka kvoj spo qa šwoj kon tro li in te lek tu al ne jav no sti. Kori
ste ãi pri vi le go va ni sta tus „ne za me wi vih", ÿi ri De se to -
rice je isto vremeno na stojao da stvo ri o se bi sli ku kao o
„ne do dir qi vi ma", da se pred sta vi kao skup slo bod nih i ne za -
vi snih kwi ÿev nih de lat ni ka imu nih na mi to i na pri ti ske
spo qa. Me ðu tim — op tu ÿu ju pro tiv ni ci Gon ku ra — De se to -
ri ca Ne za me wi vih, ko ji to bo ÿe sa ve sno ra de na do bro bit naci
o nal ne kwi ÿev no sti, sa mo su pri vid no „ne do dir qi vi": iza
ma ske vi so kih in te lek tu al nih i mo ral nih au to ri te ta kri ju se,
u stva ri, sit ni liå ni in te re si, sklo nost ka pro fi ter stvu i
ko rup ci ji. Ma li ci o zne op tu ÿbe qu bo mor nih åi stu na ca i isfru
stri ra nih pi sa ca!? Mo ÿda. Ipak, wi ho ve op tu ÿbe ni su
sasvim bez osno va ako je su diti po skan dalima ko ji s vre mena
na vre me po tre sa ju tvr ða vu Gon kur, i na ro åi to po iz ne nad nim
iz li vi ma iskre no sti we nih åla no va.
Tri pri mera su do voqna za ilu straciju da je ne što do ista
tru lo u „Drÿavi Gon kur". Pr vi je ve zan za sa me po åetke
we ne ak tiv no sti. Na vo di ga Ÿil Re nar, ålan pr ve iz me we ne
po sta ve ÿi ri ja, ko ji ot kri va u svo me Dnev ni ku da je 1907. nagra
da za dla ku iz ma kla go to vo ugo vo re noj „tr go vi ni": Ÿan Viwo,
ta da uti caj ni no vi nar ko ji je po kre nuo svo je broj ne kontakte
da bi je re zervisao za svoj ro man, ipak je na kraju ostao
pra znih ša ka. Dru gi pri mer, iz tri de se tih go di na, još je
ilu stra tiv ni ji: je dan iz dru štva De se to ri ce, kon tro verz ni i
ne pred vi dqi vi Lu si en De kav ta da je pri znao da Gon ku rov ci
ni su imu ni na po nu de i na tr go vi nu! Tri de ce ni je ka sni je,
re vo lu ci o nar ne 1968, raz ba ru še ni re vo lu ci o nar i tvr di komu
ni sta, tem pe ra ment ni i pr ga vi Luj Ara gon još ãe se ÿe šãe
ob ru ši ti na „kwi ÿev nu Ba sti qu" i svo je ko le ge iz ÿi ri ja. U
pismu u ko jem ãe na javiti svo ju ostav ku, Ara gon ãe igre i
igri ce ko je igra ju Gon ku rov ci do slov no na zva ti — ka ni ba li -
zmom!
4. „Tro jan ski ko wi" iz „er ge le" Ga li ma ra
Ako bi se i mo glo po sumwati u re levantnost ovih oštrih
op tu ÿbi, do ka ze o za vi sno sti ÿi ri ja od ve li kih i moã nih izdavaåa
mno go je te ÿe po biti. I oni su mnogobrojni. U na sto-
208

ja wu da za do vo qe liå ne in te re se, i bri nu ãi se pre sve ga za
svoj kwi ÿev ni pre stiÿ, Ne za me wi vi su ne ret ko tek pu ki egze
ku to ri na lo ga ko je im dik ti ra ju iz da va åi sa ko ji ma su, kao
au to ri, ne ras ki di vo ve za ni ugo vo ri ma. Me ha ni zam pri ti sa ka
na ÿi ri je jed no sta van, za sno van je na pro stom i ne u mo qi vom
za ko nu pro fi ta i tr ÿi šta: uko li ko ÿe li do stoj nu me dij sku
pro mo ci ju svo jih kwi ga i uspeh kod åi ta laå ke pu bli ke (po sao
ko ji osi gu ra va ju ser vi si iz da vaå ke ku ãe), ålan Gon ku ro vog ÿirija
je pri moran da glasa za jed nog od autora ko je štampa
upra vo we gov iz da vaå! Na rav no, åast iz u ze ci ma ko jih je uvek
bilo i još ih ima. Ako se da kle uzme u ob zir opi sani me hani
zam pri ti sa ka i uslo vqa va wa, po sta je sa svim lo giå no da je,
na pri mer, pa ri ski Ga li mar — bez sum we naj u gled ni ja ali i,
sve do ne dav no, naj moã ni ja iz da va åa ku ãa u Fran cu skoj (za hva -
qu ju ãi pre sve ga do tan åi na raz vi je noj stra te gi ji lobbying-a)
— ap so lut ni re kor der po bro ju la u re ta Gon ku ro ve na gra de:
ukup no 26!
Svoj ne pri ko sno ve ni uti caj na naj pre sti ÿni ju fran cu sku
kwi ÿev nu na gra du Ga li mar je iz gra ði vao po stup no i si ste -
mat ski još od dva de se tih go di na pro šlog ve ka uba ci va wem
„tro jan skih ko wa" — svo jih pi sa ca — u Gon ku ro vu „er ge lu".
Stra te gi ja se sa svim is pla ti la. Ta ko, na pri mer, veã pe de se -
tih go di na Ga li ma rov ci åi ne ve ãi nu u ÿi ri ju Ne za me wi vih,
po zi ci ja ko ju ãe za dr ÿa ti i to kom na red nih de ce ni ja. Zmij ski
za gr qaj iz da vaå kog gi gan ta — ko ji ãe iz da šnim ugo vo ri ma za
se be ve za ti sko ro ce lu na ci o nal nu in te lek tu al nu eli tu, od
Prusta, Ÿi da i Ke noa do Ara gona, Kamija i Sar tra — po staãe
to li ko za gu šu ju ãi da ãe Ar man La nuks, je dan iz ple ja de Gonku
ro va ca, ose ti ti po tre bu da 1971. pre kr ši pra vi lo skri va wa
kuã nog pr qa vog ve ša, pra vi lo ko je na me ãe gon ku rov ska de on -
to lo gi ja. „Veã dva de set go di na ra sni ko wi iz Ga li ma ro ve erge
le dr ÿe ve ãi nu u na šoj aka de mi ji. U vre me Ara go na, 1968,
bilo ih je åak še storica u na šim redovima. Zar to ni je pre -
vr ši lo me ru? I, na rav no, Ga li ma rov ci su naj åe šãe gla sa li
za pro iz vo de svo je vla sti te iz da vaå ke ku ãe…"
Ni pri med be ko je se od no se na po li tiå ku i ide o lo šku
pre vr tqi vost Aka de mi je Gon kur ni su sa svim bez osno va. S
tim u ve zi, åesto se uka zuje na, ne baš hva le vredno, po našawe
ÿi ri ja De se to ri ce za vre me Dru gog svet skog ra ta, vre me
sve op šteg de ba kla i ve li kog mo ral nog po sr nu ãa do brog de la
fran cu ske in te li gen ci je. Na i me, dok se ve ãi na åa snih pi sa -
ca i in te lek tu a la ca po vu kla sa jav ne sce ne i od lu åi la se na
ra di ka lan gest kao od go vor na ne maå ku oku pa ci ju — ne ki su se
povukli u ile galu, ne ki su oda brali eg zil a ne ki su se, opet,
ak tiv no an ga ÿo va li u ra znim po kre ti ma ot po ra — Gon ku rov -
209

ci su na stavili ak tivnost kao da se ni šta ni je de silo. Isti -
na, ni je dan od wih se ni je otvo re no de kla ri sao kao ko la bo ra -
ci o ni sta, prem da ãe po oslo bo ðe wu Ÿan Aÿal ber, Sa ša Gitri
i Re ne Ben ÿa men bi ti na li sta ma osum wi åe nih. Ali nije
dan od wih se ni je, ta ko ðe, ma kar i im pli cit no, su prot sta -
vqao re ÿi mu iz Vi ši ja i pro na ci stiå koj ide o lo gi ji mar ša la
Pe te na. Uo sta lom, pod se ãa ju ana li ti åa ri, zar „po li tiå ku korekt
nost" Gon ku ro va ca, ko ja se po ne kad pre tva ra la u ne de kla -
ri sa no sa u åe sni štvo sa is kom pro mi to va nim re ÿi mom, ne doka
zu je iz bor la u re a ta za 1941. go di nu: zar na gra ðe ni ro man
Mar tov ski ve tar åi ji je au tor An ri Pu ra ni je upra vo åi sti
iz raz du ha pe te ni stiå ke ide o lo gi je!?
Na rav no, ni na knad ni ne u be dqi vi po ku ša ji is ku pqe wa
Gon ku ro va ca za „rat ne gre he", ne ãe ubla ÿi ti ÿe sti nu bes po -
šted nih kri ti åa ra, na pro tiv. Od lu ka ÿi ri ja da od mah po sle
ra ta do de li na gra du El zi Tri o le, Je vrej ki i su pru zi Lu ja Arago
na — za me di o kri tet sku i le vi åar ski an ga ÿo va nu zbir ku
no ve la — tu ma åi ãe se kao opor tu ni stiå ki gest. Kao pro vid no
udva ra wa ta da sve moã nom, le gen dar nom ko mu ni stiå kom pa ru
Ara gon — Tri o le, glav nim eg ze ku to ri ma po li ti ke NKP-a (CNE),
Na ci o nal nog ko mi te ta pi sa ca, za du ÿe nog da oba vi åist ku u
re do vi ma in te li gen ci je i da sa åi ni fran cu ski in dex au to rum
pro hi bi to rum — Cr nu kwi gu au to ra ko ji ma se za bra wu je ob ja -
vqi va we. 5
5. Li sta pro ma ša ja i je dan „smrt ni greh":
afe ra Se lin
Spisak grehova i grešaka ko ji se stavqa na dušu Gon kurovih
„su dija" još je du ÿi ka da mu se do da li sta pro ma ša ja:
li sta ve li kih ro man si je ra bez ko jih se ne mo ÿe za mi sli ti
isto ri ja fran cu ske kwi ÿev no sti HH ve ka, a ko ji ma je, iz ovih
ili onih raz lo ga, us kra ãe na na gra da. Kri ti ke ko je se s tim u
ve zi upu ãu ju na adre su ÿi ri ja op tu ÿu ju ãi ga za „oåi gled no
sle pi lo" i ne do sta tak slu ha za istin ske umet niå ke vred no sti,
uto li ko su kre di bil ni je što se ti åu is kqu åi vo kwi ÿev ne i
estet ske sfe re, od no sno re le vant nih kri te ri ja ko ji bi tre ba -
lo da de ter mi ni šu iz bor la u re a ta. Te ne shva tqi ve pro ma ša je
Gon ku ra do ka za lo je, uo sta lom, i vre me — je di ni ne pri ko sno -
5 Ana lo gi ja sa me to da ma ti to i stiå kog re ÿi ma ov de je i vi še ne go oåigled
na: do kaz da je ide o lo ško boq še viå ko åi stun stvo Bro zo vih „åi sta åa"
mo glo na ãi plod nu in spi ra ci ju ne sa mo na ko mu ni stiå kom Is to ku ne go i na
ka pi ta li stiå kom i de mo krat skom Za pa du!
210

ve ni su di ja, ne u mit no re še to ko je bez pri stra sno sti po ka zu je
šta je bio ku koq a šta ÿi to. Li sta Gon ku ro vih pro ma ša ja je,
na ÿa lost, do i sta ve o ma du gaå ka. I, po sma tra na sa sta no vi šta
ak si o lo ško-este tiå kog pro su ði va wa, mo ÿda još im pre siv ni ja
ne go li sta la u re a ta: pra vi umet niå ki tre zor ko jim bi se podi
åi la sva ka kwi ÿev nost! Za i sta de lu je åud no ka ko se mo glo
de si ti da ÿi ri ne uo åi iz u zet na ro man si jer ska ostva re wa pisa
ca ko ji se da nas sma tra ju kla si ci ma: Ale na-Fur ni jea åi ji je
Ve li ki Mon odav no ušao u åi tan ke i kwi ÿev ne en ci klo pe -
di je; Lu ja Ara go na ko ji je, upr kos svo jim ri gid nim po li tiå -
kim sta vo vi ma i ide o lo škoj krat ko vi do sti, bio i ostao ve li -
ki pe snik i pro za i sta; Ÿor ÿa Pe re ka, au to ra au ten tiå nog i
in ven tiv nog ro ma na-sla ga li ce Ÿi vot, uput stva za upo tre bu;
Mar ge rit Jur se nar, mo ÿda pr ve da me de Bel les Let tres françaises
pro šlo ga sto le ãa…
Ali, ako bi se i mo gle prav dati ove oma ške — na pri -
mer, åi we ni com da oštra kon ku ren ci ja i pra vi la gla sa wa
ko ja po go du ju ra znim liå nim igra ma i stra te gi ja ma mo gu po ne -
kad odvesti ÿi ri na stran puticu — ne moÿe se na ãi ni kakvo,
ali ap so lut no ni ka kvo oprav da we za sle pi lo ko je su Gon ku -
rov ci po ka za li pre ma broj nim fran cu skim no be lov ci ma. Zvuåi
ne ve ro vat no i sa svim ne shva tqi vo: Gon ku ro va na gra da je
za o bi šla åak pe to ri cu no be lo va ca ko ji pred sta vqa ju ne za o bi -
la zne re fe ren ce ne sa mo u okvi ri ma wi ho ve na ci o nal ne kwiÿev
no sti ne go i na svet skoj li te rar noj sce ni! Wi ho va ime na
su sva ka ko do bro po zna ta i srp skim åi ta o ci ma: Ro men Ro lan,
Andre Ÿid, Ro ÿe Mar ten di Gar, Fransoa Mo rijak, Al ber
Kami i Klod Si mon.
Za je dan od neo pro sti vih, „smrt nih gre ho va" Gon ku ra smatra
se na ro åi to ve li ka ne prav da uåi we na pre ma Lu ju-Fer di -
nan du Se li nu i we go vom re mek-de lu, in ge ni o znom ro ma nu
Pu to va we na kraj no ãi. Skan dal ko ji je iza zvao ÿi ri 1932. go -
di ne do de qi vqa wem na gra de veã za bo ra vqe nom pi scu Gi ju
Ma ze li nu za we gov ro man Vu ko vi ob ja vqen — in te re san tan
po da tak! — kod Ga li ma ra, pre pri åa va se i da nas, i slu ÿi kao
je dan od glav nih ar gu me na ta za dis kre di ta ci ju Gon ku ra. Podse
ti mo ukrat ko: bun tov ni, anar hiå ni, pr ga vi i na da sve ta len -
to va ni pi sac Doc te ur De sto uc he, ko ji je za svoj kwi ÿevni pse -
u do nim oda brao ime Se lin, ob ja vi ãe te da le ke 1932. go di ne
ro man iz u zet ne umet niå ke sna ge, neo biå ne sti li stiå ke kre a -
tiv no sti i za åu ðu ju ãe je ziå ke ener gi je i in ven tiv no sti; roman
u isto vre me pr o vo ka ti van, su šta su prot nost bur ÿo a skom
„do brom uku su" i we go vom ha ut style-u. Odu še vqe na, avan gardna
kri ti ka do åe ku je Pu to va we na kraj no ãi sa ne skri ve nim
en tu zi ja zmom i oba si pa ga po hva la ma. Åak i Gon ku rov ÿi ri
211

ga, åi ni se, pri hva ta jed no du šno, sa sim pa ti ja ma. Kr še ãi
pra vi la gon ku rov ske de on to lo gi je, uti caj ni ålan ÿi ri ja Le on
Do de se od lu åu je na pre se dan: sa mo dan pre zva niå ne od lu ke,
Do de jav no na ja vqu je bez ika kve re zer ve oåe ki va ni Se li nov
tri jumf. Su tra dan, me ðu tim, na ofi ci jel noj ce re mo ni ji — coup
de théâtre: na gra da je ve ãi nom gla so va do de qe na Gi ju Ma ze -
li nu! Kwi ÿev na åar ši ja — pi sci, kri ti åa ri i, na rav no, novi
na ri uvek ÿed ni sen za ci ja — u šo ku je. Za pre pa šãe ni, neki
ãe se za do vo qi ti tek sar ka stiå nim ko men ta rom, kao, na
pri mer, pi sac Pol Ni zan ko ji ãe se na ru ga ti sum wi vom uku su
ÿi ri ja i we go voj od lu ci da jed nom ra snom ro man si je ru pretpo
sta vi „ugla ðe ne pu dli ce bur ÿo a ske kwi ÿev no sti". Dru gi,
ma we uvi ðav ni, is ka li ãe svoj re volt na dru gi na åin i ÿešãim
re åi ma, is pa qu ju ãi mno go te ÿe op tu ÿbe na ra åun ÿirija.
„Afe ra Se lin" ãe se ubrzo, sa javne sce ne pre seliti u
sud ni cu, a po tom, i de fi ni tiv no, u isto ri ju kwi ÿev nih
skan da la.
6. „Ða vo" ipak ni je to li ko crn
Sim pa ti ze ri Gon ku ra — me ðu ko ji ma su da ka ko naj broj ni -
ji we go vi la u re a ti i pi sci ko ji još uvek vre ba ju svo ju šan su
i po tajno ga je na du da ãe se jedog da na ipak ovenåati to liko
ospo ra va nom ali još uvek pre sti ÿnom na gra dom — is ka zu ju,
na rav no, mno go vi še raz u me va wa i to le ran ci je pre ma ne za -
hval noj ulo zi „kwi ÿev nih su di ja" ko ju oba vqa ÿi ri De se to -
ri ce. Is ti åu ãi sa svim re le vant nu åi we ni cu da su gre ške
uvek mo gu ãe ka da je reå o pro su ði va wu kwi ÿev nih de la, na ro -
åi to ka da se toj de li kat noj de lat no sti pri stu pa ad hoc, bez
neo p hod ne vre men ske dis tan ce i pod ve li kim pri ti skom medi
ja i kul tur ne jav no sti, sim pa ti ze ri Gon ku ra se ne ret ko pretva
ra ju u, ta ko ðe bes kom pro mi sne, bra ni o ce åa sti jed ne, po
wi ma, ugled ne i do sto jan stve ne na ci o nal ne kwi ÿev ne in stitu
ci je. In sti tu ci je ko ja je, do da ju oni, ima la i još uvek ima
ne pro ce wi vi zna åaj u pro mo ci ji na ci o nal ne kwi ÿev no sti ne
samo u Francuskoj ne go i u svetu. Da bi po kazali ka ko „ða vo"
ni je to li ko crn ko li ko ga ocr wu ju we go vi pro tiv ni ci i ostrašãe
ni opa da åi, oni da ka ko ima ju svo je kon tra-ar gu men te ko je,
ta ko ðe, ni je la ko ni ig no ri sa ti ni po bi ti. Åak i ka da je u
pi ta wu „smrt ni greh" Gon ku ra i afe ra Se lin, tre ba po gle dati,
is ti åu oni, i dru gu stra nu me da qe: Se li no vo re mek-de lo
je pred sta vqa lo ta kvu no vi nu, to li ko je išlo is pred svo ga
vremena, da je zbu nilo i pre varilo mno ge, a ne sa mo ÿi ri De -
se to ri ce. Zar se, na pri mer, uvek pro nic qi vi Ga li mar ni je
212

ta ko ðe po ka zao „sle pim" ka da je glat ko od bio da štam pa Putovawe
na kraj noãi!? Zar je dan od ta da naj u ti caj ni jih kri ti -
åa ra, Vik tor Mar ge rit, ni je oka rak te ri sao Se li nov ro man
kao „še sto stra ni ca vul gar no sti i op sce no sti"!? Zar, na po -
kon, ka to liå ki pi sac i bu du ãi no be lo vac, Fran soa Mo ri jak,
ni je po ka zao isto „sle pi lo" ka da je sa in dig na ci jom za kqu åio
da åi ta we te „da vi teq ske" kwi ge „ne tre ba pre po ru åi va ti apso
lut no ni ko me"!?
Ako se i do godilo da se De setorica ogre še o ne kog pi -
sca, ako su i bi li pri morani da u te škim vre menima pra ve
kom pro mi se, ako su i sa mi za pa da li u liå ne tr za vi ce — sve
to sku pa ni je do voq no, is ti åu sim pa ti ze ri Gon ku ra, da se na
wih bez ob zir no ba ca dr vqe i ka me we. Uo sta lom, zar se diskre
di to va wem Aka de mi je Gon kur ne ba ca sen ka i na sve we ne
la u re a te, pa i na one pi sce åi je su kwi ge na dÿi ve le svo je auto
re i to kom åi ta vog jed nog sto le ãa osva ja le sim pa ti je mi li o -
na åi ta la ca u Fran cu skoj i ši rom sve ta. Upi ru ãi pr stom iskqu
åi vo na gre ške i skan da le, opa da åi Gon ku ro vog ÿi ri ja zabo
ra vqa ju we go ve ogrom ne za slu ge u ot kri va wu no vih ta le na ta,
kao i u pro mo ci ji na me ðu na rod noj sce ni veã afir mi sa nih
pi sa ca. Jer, ne po bit na je åi we ni ca da je „za du ÿbi na" bra ãe
Gon kur ima la, po red pro pu sta, i svo je ve li ke, „zve zda ne trenut
ke"; da je zna la da is po qi iz u zet nu lu cid nost u pre po zna -
va wu ne do voq no pri zna tih ili ospo ra va nih au to ra; da je imala
sna ge da, po sle po vre me nih po sr ta wa, po vra ti au to ri tet i
ugled, pa åak i da po kaÿe hra brost suprotstavqajuãi se do -
minant nom du hu vre me na, aka dem skoj i bu le var skoj kri ti ci…
Afir ma tiv ni pri me ri ko je is ti åu bra ni o ci Gon ku ra ali i
ne u tral ni ana li ti åa ri, prem da ma we broj ni od ne ga tiv nih,
do i sta ne maw ka ju. Do voq no je, za ovu pri li ku, po me nu ti sa mo
one naj i lu stra tiv ni je.
Je dan od ve li kih tre nu ta ka lu cid no sti De se to ri ce, ako
ne i naj ve ãi u jed no ve kov noj isto ri ji ÿi ri ja, sva ka ko predsta
vqa do de la na gra de 1919. go di ne Mar se lu Pru stu za ro man
U sen ci pro cva lih de vo ja ka. Na rav no, da na šwem åi ta o cu i
oboÿa va o cu ko lo sal nog ro ma nesk nog ci klu sa U tra gawu za iz -
gu bqe nim vre me nom taj iz bor se åi ni oåi glednim, gotovo ba -
nal nim. Åi ta o ci ma pr vih de ce ni ja HH ve ka to, me ðu tim, ni je
iz gle da lo ta ko oåi gled no. Na ro åi to ako se uzme u ob zir, na
pri mer, åi we ni ca da su pre ma pr vim kwi ga ma ve li kog pi sca
iz ra zi li re zer ve, iz me ðu osta lih, i ugled ni iz da vaå Ga li mar
i bu du ãi no be lo vac An dre Ÿid. Ni ro man ko ji ãe kru ni sa ti
De se to ri ca ni je na i šao na ne po de qe ne sim pa ti je ta da šwe
kri ti ke. Na pro tiv. Još uvek pod uti ca jem ja kih pa tri ot skih
ose ãa wa iza zva nih ogrom nim ÿr tva ma Pr vog svet skog ra ta,
213

po je di ni kri ti åa ri su se te ško mi ri li sa od lu kom da se presti
ÿna na gra da do de li jed nom sno bu i „sa lon skom ko ze ru".
Ta ko ãe, na pri mer, No el Gar ni je sar ka stiå no pri me ti ti kako
je la u re a tu do de qe no pri zna we kao za hval nost De se to ri ce
za pi šåe vu „po hva lu wi ho vim sto ma ci ma"! Je dan dru gi kri ti -
åar ãe se još ÿešãe oko miti na krh kog, bo lešqivog i kon -
tem pla tiv nog ro man si je ra. On ãe bez za zo ra na zva ti Pru sta
„talentom s one strane groba" a we gov roman oce niti kao
„zbir ku ne sa ni ce ko ju je na pi sao je dan sa mot wak i ko ja ne ma
mno go do dir nih ta åa ka sa du hom no ve ge ne ra ci je za di vqe ne
le po tom bor be…"!
U neo sporne za sluge Gonkura se s pra vom ubraja i me dijsko
lan si ra we An dre Mal roa ko ji ãe po sta ti la u re at 1933,
sa mo go di nu da na po sle afe re Se lin. Za slu ga ko ja ipak ne ãe
biti do voqna ÿi riju da za celi još sve ÿe ra ne i da se is kupi
za pro mašaj iz prethodne go dine. Ni tada a ni ka snije, uprkos
åi we ni ci da je na gra ðe ni Mal ro ov ro man, Con di ti on huma
i ne, do ÿiveo ne viðeni uspeh kod pu blike, da bi sve do da -
nas ostao ap so lut ni re kor der me ðu Gon ku ro vim po bed ni ci ma
sa vi še od tri mi li o na pro da tih pri me ra ka!
S dru ge strane, da ÿi ri De setorice ni je (ili da ni je
baš uvek, ka ko to ÿe le da pri ka ÿu we go vi pro tiv ni ci) sa sta -
vqen od „bes kiå me wa ka" i opor tu ni sta sprem nih da se bez re -
zer vno pot åi ne vla da ju ãim ide o lo gi ja ma i kwi ÿev nim mo da -
ma, po ka zu ju dva re åi ta slu åa ja. Pr vi se od no si na iz bor la u -
re a ta dra ma tiå ne rat ne 1916. go di ne. Ume sto da pred nost dâ
de li ma ko ja glo ri fi ku ju pa tri ot ski duh i ÿr tvo va we za mère-
-pa trie ka ko su svi oåe ki va li, ÿi ri se opre de qu je za Le feu
An ri ja Bar bi sa — pa ci fi stiå ki ro man na gla še ne an ti mi li -
ta ri stiå ke ori jen ta ci je. Isti na, ovaj pi sac, biv ši sled be -
nik sim bo li sta i una ni mi sta, an ga ÿo va ãe se, po put mno gih
dru gih pa tri o ta, kao vo lon ter u od bra ni ugro ÿe ne do mo vi ne,
ali ãe we gov ro man bi ti, ume sto ode, ne ga ci ja he ro i zma, i
krik re vol ti ra nog sve do ka ko ji de non si ra rat ne pro fi te re,
Cr kvu i re li gi ju… Krik po bu we ni ka ko ji otvo re no za zi va revo
lu ci ju, to li ko otvo re no da je pra vo åu do ka ko je uop šte mogao
iz ma ãi rat noj cen zu ri. Na gra di ti ta kvu jed nu kwi gu, i to
u go dini u ko joj se de sio Ver dun, 6 bio je ne sa mo åin hrabrosti
ne go i svo je vr sna dr skost.
Ni šta ma wu „po li tiå ku ne ko rekt nost" Gon ku rov ci su
po ka za li i 1949, sa mo ne ko li ko go di na po sle ozbiq ne mo ral -
ne i po li tiå ke kom pro mi ta ci je i šu ro va wa sa pe te ni stiå -
6 Naj kr va vi ja bit ka iz Pr vog svet skog ra ta — ne ka vr sta fran cu ske Piro
ve po be de — u ko joj je po gi nu lo vi še od 360.000 fran cu skih voj ni ka!
214

kim re ÿi mom. Te go di ne, na i me, na gra da je oti šla u ru ke Roberu
Mer lu za ro man ko ji je pre toga od bila da ob javi pa riska
iz da vaå ka ku ãa Ÿi li ar zbog — ne do stat ka pa tri o ti zma! Da
pod se ti mo: u na gra ðe nom ro ma nu, Merl ãe se hra bro uhva ti ti
u ko štac sa ta da ne pri jat nom ta bu-te mom — vi še ne go po ni -
ÿa va ju ãim fran cu skim voj nim po ra zom 1940. go di ne i opštim
mo ral nim ra su lom ko je ãe po tom usle di ti. Ro man neprijatne
isti ne, uz to još i Gon kurov la ureat! Bi ãe to gor ka
pi lu la za zva niå nu po li ti ku ko ja se upor no tru di la da ze mqi
po vra ti iz gu bqe no do sto jan stvo, odr ÿa va ju ãi je u ilu zi ja ma
ka ko je, eto, za hva qu ju ãi ge ne ra lu De Go lu, Fran cu ska ipak na
kra ju iz vo je va la po be du — vic to i re au fi nich!
7. Åe ka ju ãi Go dea
Rovovski rat za i pro tiv Gon kura, kao sa stavni deo fol -
klo ra ko ji fran cu sku kwi ÿev nu je sen åi ni još atrak tiv ni -
jom, pra tio je, na rav no, i ovo go di šwe se lek ci je i fi nal ne
pro mo ci je no vih la u re a ta. Još pre do de qi va wa glav nih nagrada,
u fa zi „za grevawa", ton je dao pi sac i no vinar Gij Ko -
nop nic ki, ko ji je veã obim noj bi bli o te ci sva ko vr snih spi sa
po sve ãe nih fran cu skom fe no me nu kwi ÿev nih na gra da, do dao
i je dan svoj ÿuå ni pam flet. U kwi zi ob javqenoj pod na slovom
Ve li ka pod va la, ovaj pam fle ti sta vr ti veã po zna tu pri åu o
„per verz nom" vr zi nom ko lu ko je sva ke je se ni igra ju pi sci, izda
va åi, ÿi ri ji i no vi na ri, ko lu ko je po obi åa ju „vo de" iz
sen ke moã ni ci bez du šne „in du stri je kwi ga", a åi ja je naj ve ãa
ÿrtva sama kwi ÿevnost. Sve stan da spa da u krug pi saca ko ji
ni su u mi lo sti De se to ri ce, Ko nop nic ki u svo joj po bu ni protiv
„ve li ke pod va le" ne ãe po šte de ti ni ko ga, ni pi sce-sa u åe -
sni ke, ni iz da va åe-iz daj ni ke, ni ÿi ri je-ma ri o ne te, a na ro åi -
to ne — Gon ku ro vu aka de mi ju!
Ipak, ia ko una pred pod vrg nut sum wi kwi ÿev ne åar ši je,
Gon ku rov ÿi ri je ovo ga pu ta, ba rem je ta ko iz gle da lo, oda brao
„ide al nog la u re a ta". Naj ja åa kar ta na ko ju je mo gao za i gra ti
ÿi ri, „kar ta ot kri ãa": na gra ðe ni pi sac Lo ran Go de (La u rent
Ga udé) ne samo da je veoma mlad — svega trideset dve go dine
— ne go je uz to i ta len to van. Do kaz: we go ve kwi ge na i la ze na
op šte sim pa ti je kod ši ro ke åi ta laå ke pu bli ke i odu še vqe -
nih kwi ÿa ra; a we gov pret hod ni ro man eg zo tiå nog na slo va
Smrt kra qa Con go ra — po što je u fi nal noj ras po de li ka ra ta
De se to ri ce 2002. iz gu bio za dla ku (za po bed ni ka je pro gla šen
je dan od naj bo qih sa vre me nih pi sa ca, Pa skal Ki war) — nagra
ðen je vred nom ute šnom na gra dom, ta ko ðe Gon ku rom ali
215

onim ko ji do de qu ju sred wo škol ci. Dru ga zna åaj na kar ta, „karta-iz
ne na ðe we": pe tit Ga udé ni je šti ãe nik moã ni ka, ni je pulen
iz er ge le ve li kih iz da va åa. Kru ni šu ãi we gov ro man Sunce
Skor ta (Le So leil des Scor ta), ob javqen kod jed nog pro vincij
skog iz da va åa, Ac tes Sud iz Ar la, ÿi ri je, da kle, ja sno po -
bio op tuÿbe kako je, eto, Gon kur pod strogom kon trolom velike
iz da vaå ke åe tvor ke (Gal li mard, Gras set, Le Se u il, Al bin Mic -
hel), ko ja je, do daj mo isti ne ra di, do i sta po sled wih go di na
po de li la sve na gra de na ma we-vi še rav ne åa sti. Tu åi we ni -
cu, dru gim re åi ma: po tvr du ne za vi sno sti Gon ku ra, s po no som
je is ta kla na zva niå noj ce re mo ni ji i ak tu el na pred sed ni ca
ÿi ri ja Ed mond Šarl-Ru po ru åu ju ãi kwi ÿev noj åar ši ji: „Novi
na ri ko ji nas upor no op tu ÿu ju ši re ãi pri åe ka ko je sve
veã una pred od lu åe no, grd no su se pre va ri li!" Iz ja va go spo ðe
Šarl-Ru ni je, me ðu tim, ome la no vi na re da is pre du no vu priåu
po ko joj je na gra da do de qe na au to ru Ac tes Sud-a iz pro stog
raz lo ga što je Fran soa Nu ri sje, biv ši pred sed nik i je dan od
naj u ti caj ni jih åla no va Aka de mi je Gon kur, pot pi sao ugo vor za
svo ju no vu kwi gu upra vo sa tom iz da vaå kom ku ãom. Zli je zi ci!
— ko men ta ri šu sim pa ti ze ri Gon ku ra. Gde ima di ma, ima i
va tre! — do da ju we go vi pro tiv ni ci.
Osim to ga, po ka za ãe se usko ro da ni iz bor la u re a ta ni je
to li ko ide a lan ko li ko se åi ni lo na pr vi po gled. Na gra ðe na
kwi ga Sun ce Skor ta — ne ka vr sta ro man si ra ne po ro diå ne sage
ko ja u tra di ci o nal noj na ra tiv noj for mi, sa po vre me nim
ep skim ak cen ti ma, pra ti sud bi nu pet ge ne ra ci ja Skor ta, poro
diå nog kla na sa ju ga Ita li je ko ji is pa šta pra ro di teq ske
gre he i pro klet stvo — na i šla je, isti na, na po zi ti van prijem
kod kri tike i na vi še ne go lep od ziv åi talaca. Još pre
„kru ni sa wa", pro da ta je — ka ko tvr di iz da vaå — u vi še od
80.000 pri me ra ka! Me ðu tim, po sle pro gla še wa Go dea za no vog
la u re a ta Gon ku ra, kri ti ka je do ne kle iz me ni la svoj stav: ta ko
je, ilu stra ci je ra di, uti caj ni dnev nik Li be rati on oka rak te risao
ovaj ro man, ne po sred no po sle od lu ke ÿi ri ja, kao niz klišea
struk tu ri sa nih na jed noj ste re o tip noj na ra tiv noj ma tri -
ci. Ni ne ko li ci na dru gih kri ti åa ra ni je bi la baš odu še -
vqe na Go de o vim ro ma nom: s tim u ve zi, sva ka ko je in di ka tiv -
no da se za Gon ku ro vog la u re a ta ni je na šlo me sto na re la tivno
ši ro kim li sta ma naj bo qih kwi ga za 2004. ko ju tra di ci o -
nal no ob ja vqu ju ugled ni ne deq nik Le Po int i re fe rent ni kwiÿev
ni ma ga zin Li re! Što se, pak, ti åe pu blike, ona oåi to ni je
pro me ni la mi šqe we. Na pro tiv, ro man Sun ce Skor ta je u me -
ðu vre me nu uz na pre do vao za ne ko li ko me sta na rang-li sta ma
7 Pre ma rang-li sti ob ja vqe noj sre di nom de cem bra u ne deq ni ku No u vel
Ob ser va te ur, Go de ov ro man za u zi ma vi so ko, tre ãe me sto.
216

naj pro da va ni jih kwi ga. 7 Na ravno, ni je ni pr vi a ni po sledwi
put da se uku si pu bli ke i kri ti ke ra zi la ze. De fi ni tiv ni sud
o to me da li je Go de za i sta bio „ide al ni la u re at" da ãe je di ni
ne pri stra sni su di ja — vre me, ono re še to što ra di za bu duã -
nost odva ja ju ãi ÿi to od ku ko qa. A u me ðu vre me nu…
U me ðuvremenu, kao po onoj sta roj: psi la ju a ka ravan
pro la zi. La u re a ti ãe se sme wi va ti sva ke go di ne, kao i sve åane
ce re mo ni je pro gla še wa po bed ni ka u re sto ra nu „Dro u ant"
gde se — tre ba li uop šte is taãi — pi ju iz vanredna vi na i
gu sti ra ju naj e lit ni je vr ste si re va; ne za ja ÿqi va iz da vaå ka maši
ne ri ja i da qe ãe iz ba ci va ti no ve bestse le re ko jih se, poput
law skog sne ga, vi še ni ko ne ãe se ãa ti za ko ju go di nu; kriti
åa ri i no vi na ri vr teãe iste pri åe o skan da li ma i o kra ju
„pra ve kwi ÿev no sti"; a sto go di šwi Gon kur, ÿi la vi Musée
Grévin, na sta vi ãe i da qe da „ne pri stra sno" de li „prav du" izla
ze ãi kao stvar ni po bed nik — za hva qu ju ãi mo ÿda vi še svojim
pro tiv ni ci ma ne go bra ni o ci ma — åak i iz onih kwi ÿev -
nih ra tova za ko je se mi sli da ih je veã iz gubio.
217

RA DOJ KA VUK ÅE VIÃ
KO LO NI JAL NA I POST KO LO NI JAL NA
TE O RI JA
Raz go vor sa Ho mi Ba bom*
Radojka Vukåeviã: Va še ana li ze post ko lo ni jal nog sta wa
da ju zna åa jan do pri nos tre nut noj kri tiå koj i te o rij skoj de ba -
ti. Sa gle da no iz Va še kon cep ci je „dis kur ziv ne ide o lo gi je"
(u ko joj je ide o lo gi ja mul ti-ak cen tal na a „re al nost" se vi di
kao ona ko ju pro iz vo de tek sto vi ko ji su su prot ni sve mu što je
fik si ra no ili da to), to sta we re flek tu je sa vre me ne mark sistiå
ke te o re ti åa re Al ti se ra i Iglto na, ali i pro ble ma ti zu je
poj mo ve kao što su „mi me tiå ko" i „te le o lo gi ja", „ko lo ni za -
tor" i „ko lo ni zo va ni".
Homi Baba: Do zvo li te da po ku šam da ga sa gle dam isto rijski
i kon cep tu al no. Pret po sta vqam da mo ÿe mo go vo ri ti —
ia ko ni sam si gu ran — o tri ili åe ti ri glav ne di stink ci je.
Mislim da mo ÿemo re ãi da je ve liki dio 19. vi jeka, od sre dine
19. vi jeka, mo ÿda åak od po åetka 19. vi jeka, bio pe riod ka -
da su ko lo ni jal ne sna ge pred sta vqa le glav ne ide o lo gi je, diskurs.
Bio je to ko lonizatorski dis kurs, diskurs ko ji je oprav -
da vao ko lo ni ja li zam ili im pe ri ja li zam. Uglav nom, ra di lo se
o dis kur su ko jim se iz ra ÿa va la mi si ja ci vi li zo va wa. U pi ta -
* Ho mi Ba ba je pro fe sor en gle ske i ame riå ke kwi ÿev no sti na Har var -
du. Is tra ÿu je in ter ak ci je iz me ðu kwi ÿev ne te o ri je i kwi ÿev no sti, ko lo ni -
jal ne i post ko lo ni jal ne te o ri je i kwi ÿev no sti post mo der ni zma. Au tor je veli
kog bro ja åla na ka o post ko lo ni jal nom sta wu. Naj ve ãi do pri nos dao je u deli
ma Na ci ja i na ra ci ja (1990) i Lo ka ci ja kul tu re (1994). Na ša sa rad ni ca,
pro fe sor ka Uni ver zi te ta Cr ne Go re Ra doj ka Vuk åe viã, na åi ni la je i in ter -
vjue sa Lo ren som Bju e lom i Sti ve nom Grin bla tom, ko ji ãe bi ti ob ja vqe ni u
na red nim bro je vi ma Zbor ni ka Ma ti ce srp ske za kwi ÿev nost i je zik.
218

wu su dva ili tri diskursa. Je dan je bri tanski, ko lonizatorski,
dis kurs ko ji je u ti jesnoj ve zi sa za konom ko jim se za vodi
red u tre ãem svi je tu, za tim po jam in di vi du a li zma, po jam istorizma.
To su bi le ide je ko je su po åivale na osno vama ko je su
uglav nom oprav da va le im pe ri jal ne po du hva te. Na rav no, u poza
di ni je bio ka pi tal.
Me ðu tim, ci vi li za cij ska mi si ja ima la je dru ga åi ji karakter
ka da je u pi tawu Fran cuska. Dok su se Bri tanci vi še
in te re so va li za so ci jal ne in sti tu ci je, or ga ni za ci je, pra vo i
dru štvo, Fran cu zi, ko ji su se op ho di li pre ma svo jim ko lo -
ni ja ma kao pre ma de part ma ni ma sa me Fran cu ske, go vo ri li su
da je fran cu ski gra ða nin, bi lo ko lo ni zo van ili ne ko lo ni zo -
van, u Ka ri bi ma, u Afri ci, Sje ver noj Afri ci, isto vre me no
Francuz, neko iz Fran cuske. To zna åi da se francuska ci vili
za cij ska mi si ja ma we ba vi la so ci jal nim in sti tu ci ja ma, a
vi še stva ra wem su bjek ti vi te ta i kul tu re. Mno ge od fran cu -
skih ide o lo gi ja ko lo ni za ci je bi le su ma we oåi gled no dis kri -
mi na tor ske u od no su na bri tan ske. Me ðu tim, wih je za ni ma lo
ob li ko va we du ša ko lo ni zo va nih pre ma fran cu skom mo de lu. S
druge strane, ia ko zna mo da se radilo o sta rim idejama, one
se ni su mo gle ostva ri ti, jer je pi ta we ra se stal no ula zi lo u
do men in di vi du al nog, a glav na ide ja fran cu skog gra ðan stva
ti åe se ve ze po je din ca sa dr ÿa vom, što je pred sta vqa lo da le -
ko ma we in sti tu ci o nal ni dis kurs od bri tan skog.
Tre ãi dis kurs od no sio se na we maå ku ko lo ni za ci ju. Isto
ta ko, ne tre ba za bo ra vi ti da su za raz li ku od Fran cu za, Wemci
ima li ve o ma ma le te ri to ri je. Ima li su ne što u Afri ci,
zna te, ne mno go, oni za pra vo ni su bi li ve li ka ko lo ni jal na
si la. Ali, oni je su bi li za in te re so va ni i usko ro su po åe li
da ga je taj ro man ti åar ski im pe ri jal ni po gled. To i da nas moÿe
te pre po zna ti po we maå kim mu ze ji ma ako na pri mjer ode te
u Ber lin, to ostrvo mu zeja.
Ova tri dis kur sa mo ÿe mo su mi ra ti ako ka ÿe mo da su neki
dis kur si gle da li sa vi še sim pa ti ja pre ma ko lo ni zo va nim
na ro di ma i do ma ãim kul tu ra ma dok su dru gi to åi ni li sa mawe
sim pa ti ja. Osnov na ÿe qa je bi la da se oprav da ci vi li zacij
ska mi si ja, da se mo der ni zu ju ko lo ni zo va ni na ro di, ali
onog tre nut ka ka da je mo der ni za ci ja iza zva la te iste ko lo ni -
zo va ne na ro de da po sta ve za htjev za slo bo dom, ko lo ni za to ri mu
ni su htje li udo vo qi ti.
Ako na pu sti mo 19. vi jek, vi dje ãe mo da se na po ået ku 20.
vi je ka ši rom svi je ta ja vqa niz po kre ta ko ji vo de ka po li tiå -
koj i kul tur noj ne za vi sno sti i sti ca wu pra va ko lo ni zo va nih.
U stva ri, po åi we da se ja vqa na ci o na li stiå ki dis kurs. Ta ko,
glav ni, do mi nant ni, dis kurs ko ji se od no si na ko lo ni za ci ju,
219

ne po sta je onaj ko lo ni za tor ski, veã dis kurs eman ci pa ci je.
Åu ju se gla so vi Gan di ja, Fe noa, Al ber ta Me mi ja i dru gih. Dakle,
ja vqa se diskurs na cionalizma, a ono što je veoma in tere
sant no je ste to da je ovaj tre ãi na ci o na li stiå ki dis kurs —
de ri va tiv ni dis kurs, dis kurs ko ji je iz ve den iz sa mih ko lo -
ni za cij skih dis kur sa. Ta ko, tre ãi svjet ski na ci o na li stiå ki
diskurs uzi ma ne što od pret hodnih i pre vodi ih kroz ci vili
za cij sku mi si ju. Na pri mjer, Ma hat ma Gan di tra ÿi slo bo du
In di je, stva ra ju ãi hi brid ni dis kurs. On, s jed ne stra ne, kaÿe:
„Ja ÿe lim slobodu za to što je sloboda hri šãanska ide ja",
pri åe mu se slu ÿi Bi blijom, ali i mi slima Emer sona, To roa,
Ras ki na i mno gih dru gih au to ra sa Za pa da, ta ko da je ci je li
dis kurs ne za vi sno sti In di je, ko ji se åe sto opi su je kao hin du,
i ko ji isti na du gu je tra di ci ja ma re li gi ja In di je, iz vo di svoj
re to riå ki i ide o lo ški pla men iz ide ja sa Za pa da, ide ja ko je
je Za pad usa dio za vri je me ko lo ni za ci je. Pre ma to me, mo ÿe mo
za kqu åi ti da je ovo bio pe ri od uglav nom na ci o nal nog i naci
o na li stiå kog dis kur sa. Kquå ne ri je åi i da qe su bi le: slobo
da, eman ci pa ci ja, jed na kost.
Po lo vi nom 20. vi je ka do la zi do tre nut ka ko ji ja ko sim bo -
li zu je ove dis kur se — uje di wu ju se ne svr sta ni na ro di, tre ãi
svi jet. Na kon ovog pe ri o da, do la zi pe ri od ka da osi ro ma še ne
ze mqe svi je ta, ko je su mo ÿda ima le for mal nu ne za vi snost,
ni ka da zbog tog istog si ro ma štva ne uspe va ju da iz gra de svo ju
jaku burÿoaziju, a, kao što zna te, je dan od uslova da imate na -
ci ju je ste da ima te ja ku obra zo va nu eko nom ski ne za vi snu burÿo
a zi ju. Ova kvi uslo vi ni su po sto ja li. Ka pi ta li zam je bio u
ne re du zbog du gog pe ri o da ko lo ni za ci je. Ne za bo ra vi mo, in te -
lek tu al ci su bi li obra zo va ni na Za pa du. Ta ko do la zi do peri
o da ka da po sto ji i eko nom ska i in te lek tu al na za vi snost od
onih istih sna ga od ko jih su se oslo bodili pri je 20 go dina. I
tako se osni va Svjet ska ban ka, ali do lazi i do pe rioda Hlad -
nog ra ta. Ima ti ne za vi snu na ci ju u svi je tu Hlad nog ra ta je ste
ne što ve o ma osje tqi vo, jer, ako ste eko nom ski ne za vi sni, a
svi jet je po di je qen za vri je me Hlad nog ra ta, mo ra te ne ka ko
po ku ša ti da pre go va ra te o re la ci ja ma, a, kao što zna te, to je
ve o ma te ÿak åin ba lan si ra wa.
Glavni kri tiåki dis kurs ko ji se sa da ja vqa mo gao bi se
na zva ti neo ko lo ni jal nim, mark si stiå kim dis kur som re åe no,
dis kurs ko ji se ge ne ri sao za hva qu ju ãi so ci o lo gi ji, ne ki vid
la ti no a me riå ke mark si stiå ke lo ka ci je, ko ji po åi we kra jem
pe de se tih, pro te ÿe se kroz še zde se te i se dam de se te i naj åe -
šãe opi su je kao neo ko lo ni jal ni svi jet. To je svi jet u ko me novo-ne
za vi sne na ci je ima ju na åe lu vla de ko je za vi se od Za pa da,
kada je u pi tawu bi lo ka kva po moã. Ovo je, da kle, pe riod ve -
220

li kih po ma ga wa, ali, kao što zna mo, ni jed na po moã ni je besplat
na, jer vas do vo di uvi jek u ne ki od nos za vi sno sti.
Sa da do la zi mo do åe tvr tog i ko naånog dis kur sa ko ji bih
ja na zvao post ko lo ni jal nim, a za ni mqi vo je i pri mje ti ti ka ko
se pr vo bit no ter min „post ko lo ni jal no" ko ri stio u ÿur na li -
sti ci ili eko no mi ji, ali je, vre me nom, upr kos kri ti ci, prihvaãen
u aka demiji i van we. U stvari, potrebno je pri hvatiti
raz li åi te ele men te poj ma post ko lo ni jal no da bi smo shvatili
šta se do gaða u ovoj obla sti. Kao što sam re kao, on se
åe sto sa gle da va kao dis kurs uni ver zi te ta, ime no va we svi je ta
uglav nom od stra ne in te lek tu a la ca, in te lek tu a la ca na qe vi -
ci, to jest aka de mi ka na qe vi ci. Post ko lo ni jal no ima, u stvari,
aka dem ske ko ri je ne uglav nom na za pad nim uni ver zi te ti ma,
kao ne što što pri pa da ni zu in te lek tu al nih po kre ta u prošlo
sti. Da is tak nem: post ko lo ni jal ni po kret je, po mom mišqewu,
dio tog ni za po kreta. On je do nekle dio ono ga što je
po zna to kao No va qe vi ca, ono ga što je po znato kao al ternativ
ni po li tiå ki po kret, po li ti ka raz li ke, dio no vog fe mi -
ni stiå kog po kre ta, dio kul tu ro lo ških stu di ja, dio po ja ve gej
ili kvi jer stu di ja, poststruk tu ra li zma, ono ga što se na zi va
post mo der ni zmom. Te ško je sa da re ãi šta svi ovi raz li åi ti
po kre ti ima ju za jed niå ko, jer ima ju raz li åi te kon sti tu en te,
kon cep tu al no sti, isto ri je. Ja mi slim da im je za jed niå ko to
što svi vi de se be kao po litiåki pro gresivne, svi su oni u
stva ri u ne ku ru ku sjen ka mark si zma, jer sjen ka mark si stiå ke
tra di ci je leb di iz nad wih. Od ra nog mark si zma raz li ku je ih
to što ma we vje ru ju u de ter mi ni stiå ku epi ste mo lo gi ju i di ja -
lek ti ku mark si zma.
Sve ove po kre te in te re su ju pi ta wa kul tu re i pi ta wa poli
tiå ke eko no mi je ko ja po ku ša va ju da po ve ÿu. In te re su je ih
su bjek tiv nost ko ja za vi si od kon cep ci je pro mje ne iden ti te ta,
kao i sve pro mje ne ve za ne za po jam iden ti te ta. Ve o ma ih in te -
re su je na åin na ko ji je zik i sig ni fi ka ci ja stva ra ju ne ku vr stu
me ta fo re za raz mi šqa we o dru štve nim re la ci ja ma. Za ni ma
ih ka ko se kon sti tu i še je zik od raz li åi tih dje lo va go vo ra,
ime ni ca, fra za, kla u za, pre po zi ci ja, i ka ko se stva ra zna åe we
pre ko si ste ma raz li ka. Da se pod sje ti mo: mi ra zu mi je mo znaåe
we ne ke re åe ni ce ne zbog to ga što po sto ji ekvi va len ci ja
iz me ðu sig ni fi ka to ra, veã zbog to ga što su sig ni fi ka to ri
sa dr ÿa ni u lan cu raz li ka. A šta ta sli ka, me ta fo ra, u stvari,
po ka zu je — po ka zu je raz li åi to po i ma we vri jed no sti. Te
ime ni ce, gla go li, dje lu ju raz li åi to, ima ju raz li åi te vri jed -
nosti, ne mogu se sve sti na istu vri jednost, ne po stoji ekviva
lent na vri jed nost. Pre ma to me, ova kon cep ci ja raz li ke jeste
pro ces, je dan si ste mat ski pro ces u ko me su ve ze, ar ti ku la -
221

cija, vještaåki. Ta ko vi mo ÿete re ãi: „Pas sjedi na stazi."
Ili, ja mo gu re ãi: „Oh, po gledaj, tamo pas sje di!" Kao što
znate, mi moÿemo po stiãi isto zna åewe, ali to ni su isti govor
ni åi no vi. Ovi ele men ti su vje štaå ki, ima ju onu ar bi -
trar nost ko ja im omo gu ãa va da se ar ti ku li šu. Oni se mo gu arti
ku li sa ti kroz si stem zbog di fe ren ci jal ne i vje štaå ke prirode
je zika. Oni nemaju zna åewe po se bi jer jezik ima esencijal
ni ekvi va lent u se bi.
Dakle, ovo što sam po kušao da ukrat ko ob jasnim ima
ogrom ne im pli ka ci je. Na pri mjer, u po gle du na sli je ðe nog marksi
zma, ovi dis kur si po li tiå ke raz li ke ko ji ma pri pa da postko
lo ni ja li zam ka ÿu da ne ma ni åeg što je una pri jed od re ðe no.
Isti na, i oni ka ÿu: po sto ji kla sa, ra sa, ge ne ra ci ja, ge o po li -
tiå ka lo ka ci ja, ide o lo ški slo bod na dis po zi ci ja, i svi oni
za jed no kon sti tu i šu so ci jal nu re al nost. Ovo se od no si i na
na sle ðe post ko lo ni ja li zma u od no su na niz po li tiå kih razli
ka, al ter na tiv nih po li tiå kih po kre ta itd.
Ali, po sto je ne ke ide je ko je su spe ci fiå ne za post ko lo -
ni ja li zam i we go vu isto ri ju. Jed na od wih je epi ste mo lo gi ja
ko ja se opi re esen ci ja li zmu i de ter mi ni zmu, fe mi ni zmu, a
ko jom se tvr di da upr kos po li tiå koj do mi nant no sti Za pa da u
od no su na Tre ãi svi jet, Za pa da u od no su na Is tok, ne re al no je
pret po sta vi ti da je uzrok svih do stig nu ãa i ne u spje ha u åi we -
ni ci da su pro šle struk tu re ovog svi je ta fa vo ri zo va le Za pad
u od nosu na Is tok. Naravno, ovo je taåno. Ali, za qu de ko ji
ÿi ve i ra de i pa te i pre ÿi vqa va ju u Tre ãem svi je tu, la ko je
re ãi da se od go vor nost zbog ne u spje ha, ili re ci mo, ne pi smeno
sti, da se ta od go vor nost mo ÿe pri pi sa ti is kqu åi vo neo-
-im pe ri jal nom Za pa du. Ako uvi jek mo ÿe mo re ãi: „Naš na åin
ÿi vo ta je pot pu no od re ðen spo qa", on da to omo gu ãa va ve o ma
ko rum pi ra nim na ci o na li stiå kim vla da ma da ka ÿu: „Mi smo
ÿr tve", i da na rav no go mi la ju ogrom ne su me ile gal nog nov ca,
o åe mu sigurno zna te. Prema to me, åini mi se, da se je dan od
va ÿnih po li tiå kih raz lo ga ka da raz go va ra mo o post ko lo ni jal -
nim pi tawima ne od nosi na to da je po trebno da stalno åi tamo
isto ri ju ne za vi snih na ci ja sa mo po mo ãu ter mi na ko ji izra
ÿa va ju do mi na ci ju na glo bal nom ni vou. Dru go, mi slim da
vas pi ta wa post ko lo ni jal nog ta ko ðe åi ne svje snim ogrom ne
kre a tiv no sti ko ja po sto ji u ze mqa ma ko je su du go bi le pro sto
vi ðe ne kao one ko je su eks plo a ti sa ne, si ro ma šne, do mi ni ra -
ne, što je ste taå no. Imam In diju u vi du u ko joj je do šlo do
pra ve eks plo zi je ta len ta i ko ji se, za hva qu ju ãi vi so koj teh no -
lo gi ji, in ter net ko mu ni ka ci ji, veã pre po zna je i ko ri sti. No,
ne smi je mo za bo ra vi ti da upr kos ta len tu do sko ro ko lo ni jal -
222

nog svi je ta, upr kos to me što pod ma zu ju toå ko ve za pad ne proiz
vod we, šan se ovog svi je ta su da le ko sla bi je.
Pro du bqu ju ãi ovu de ba tu kao an ti-esen ci ja li sta, Vi provje
ra va te po jam „je din stve nog iden ti te ta" i nu di te po jam „hibrid
nost", ko jim se re la ci ja ko lo ni za to ra i ko lo ni zo va nog
sa gle da va u vi du an ti mo no li tiå kog mo de la kul tur ne raz mje ne
ko jim se ne gi ra po lar nost bi nar nih mo de la kul tu re sa elementima
ko ji ni su „ni jedno ni dru go" veã ne što tre ãe što
kon tra sti ra ter mi ne i te ri to ri je i jed nog i dru gog.
Poåeo sam sa od reðenom idejom ko ja mi je pokazala da bez
ob zi ra ko li ko je po jam ko lo ni za ci je so fi sti ci ran, na pre dan,
mi si o nar ski, onog tre nut ka ka da po sta ne dio ko lo ni jal ne vlada
vi ne, dio sva ko dne vi ce, ta da ta kve ide je, bi lo da iz ra ÿa vaju
pro gres, ili za kon, ci vil nost ili re li gi ju, ka da po sta nu
dio sva ko dnev nog upra vqa wa, ko lo ni jal nog pro sto ra, ta da ove
ide je ne mo gu odr ÿa ti svo je pr vo bit no zna åe we, ili svoj integritet,
ili åak svoj au toritet. Bu duãi da su bi le dio ko loni
jal nog upra vqa wa, one su pro šle kroz pro ces pre vo ðe wa, i
za vri je me tog pro ce sa pre vo ðe wa po sto ja la je šan sa da iz gu be
autoritet, ali je bi la i šan sa da ãe oni kojima su se na metale
ove ide je mo ãi ta koðe da stek nu ne ku pred nost tokom ovog
pro ce sa gu bqe wa au to ri te ta. Ko lo ni zo va ni bi mo gli da na
ne ki na åin pri svo je ne što od sim bo liå kog au to ri te ta ovih
ter mi na, da to kom pre vo ðe wa, mi je wa wa, na ðu pri li ku da sebe
predstave. Na to sam mislio jer sam osjeãao da su diskurs
im pe ri je i dis kurs na ci o na li zma uhva ãe ni u po la ri zo va nu
ima ÿi ne ri ju u ko joj su sa mo po sto ja li ko lo ni za tor i ko lo ni -
zovani. Kao da su se ove dvi je si le sa stale i ovo pro mislile.
Mo ja te o rij ska in tu i ci ja mi je go vo ri la da ka da se jed nom ove
dvi je si le sa sta ve i poå nu da pre go va ra ju jed na s dru gom, da se
tada otvara tre ãi prostor: pro stor ko ji ne pripada ni jednoj
ni dru goj. To je konceptualni pro stor. Åe sto se ovaj pro stor
vi di ja sni je kod kul tur ne in ter ak ci je i pre go va ra wa, a po ne -
kad ka da su u pi ta wu di rekt ni po li tiå ki, eko nom ski, so ci -
jalni ili dru gi uti caji. Da kle, ja sam uvi jek ÿe lio da po kušam
da osvijetlim taj treãi prostor, pro stor u kome åak i
oni nad moã ni ji mo ra ju da ÿr tvu ju ne što od svo je mo ãi i su vere
ni te ta u tom pro ce su dok po ku ša va ju da se be pre ve du u toj
stranoj zemqi, u stra noj kulturi, u stra nom je ziku, u ni zu
stranih okol nosti. I ja sam ÿe lio da shva tim ka ko to iz gleda
ka da oni ko ji su bi li do mi ni ra ni, ko ji su bi li u mo guã no sti
da kroz pro ces pre vo ðe wa stek nu ne ke pred no sti jer naj åe šãe
je pred sta vqa no ka ko oni ko ji do mi ni ra ju na me ãu ne što do-
223

mi ni ra ni ma dok do mi ni ra ni ovo pri hva ta ju kao ÿr tve. Naravno,
to se åe sto ta ko i do gaðalo, ali ja sam ÿe lio da pre ispitam
tu na raciju. Ta ko se raz vijao moj rad. To je bio ini cijalni
uvid. I, na ravno, ka da sam pr vi put po menuo ne što ta -
ko, qu di su po mislili da je to po litiåki opa sno, re kli su da
sam so fi sti ci ra ni po li ti åar ko ji ne ma ni ka kve po li tiå ku
od go vor nost. Ta ko su me kri ti ko va li oni ko ji su pri pa da li
od re ðe nom ti pu mark si sta, ve o ma dog mat skih mark si sta. Ne
ne ko kao Fre de rik Xej mson, npr., veã iz vje sni or to dok sni,
tra di ci o nal ni mark si sti, ko ji me mi slim ni su liå no na pa -
da li, ali su bra ni li sop stve ni in te gri tet, vje ro va li su u to
o åe mu su go vorili. Ali, s dru ge stra ne, mo je stavove su pozdra
vi le fe mi nist ki we i to fe mi nist ki we no ve ge ne ra ci je,
fe mi nist ki we ko je za ni ma sek su al nost i psi ho a na li za. I ja
sam sâm ot krio da je psi ho a na li za ve o ma va ÿna, jed no ko ri sno
sredstvo u od nosu na ono što ja na zivam tre ãim prostorom,
jer je taj tre ãi pro stor, kon cep tu al ni pro stor, vir tu el ni
prostor, to je pro stor u ko me qu di ima ju svo je mje sto za so cijal
nu fan ta zi ju, to je pro stor kul tu ro lo škog sim bo li zma, to
je pro stor dis kur sa, re to ri ke, je zi ka, pro stor pre go va ra wa, to
je gu sto oznaåen pro stor, i to je moj pri stup ovom problemu i
we go voj re cep ci ji.
Svo jom plu ra li stiå kom i ra zno vr snom me to do lo gi jom
iza zva li ste gra ni ce iz me ðu ko lo ni za to ra i ko lo ni zo va nog, i
pri to me iz bje gli kri tiå ku i te o rij sku eks klu ziv nost u du hu
post mo der ni zma. Sma tra se da je Vaš glav ni do pri nos trenut
noj kri tiå koj de ba ti u Va šem za ni ma wu za kon struk ci ju
iden ti te ta i su bjek tiv no sti sa sta no vi šta ko lo ni zo va nog, da
ste Va šom kri ti kom Se i da, De ri de i Li o ta ra is ta kli na åi ne
na ko ji je ko lo ni zo va ni Dru gi bio mar gi na li zo van od stra ne
kri tiå ke te o ri je. Ko li ko Va ša sta no vi šta do pri no se osvjetqa
va wu post mo der nog sta wa ka da je kwi ÿev nost u pi ta wu?
Teško je da ti sa ÿetu sliku jer na ne ki na åin ona pro izilazi
iz ovo ga o åe mu sam upravo go vorio. Jer, de sio se veliki
pro dor post ko lo ni jal nog ro ma na, glo bal nog ro ma na, ro ma -
na ko ji ob u hva ta mno ge kon ti nen te, mno ge je zi ke, mno ge kul tu -
re. Ako samo uzmete Sa tan ske sti ho ve, na ãi ãe te u wi ma SAD,
Bri ta ni ju, In di ju i Sred wi is tok, ima te pro šlost, ima te
sadašwost. Na isti na åin su za ovu temu vaÿni brojni ro mani
iz Ju ÿne Ame ri ke. Po tom, po sto je post ko lo ni jal ni mi sli -
oci kao što je Sartr npr. U ovim ro manima pri sutna je
ogrom na tran sna ci o nal na, kul tu ro lo ška i po li tiå ka per spektiva.
Ali, ono što me ne za nima je ste naåin na ko ji se stvara
224

ova glo bal na per spek ti va, kroz ono što ja na zi vam pro ce som
pre vo ðe wa ko ji ta ko ðe stva ra si tu a ci ju u ko joj se je zik, je zik
ko lo ni za ci je, je zik go spo da ra, pi še i go vo ri od stra ne onih
ko ji po ti åu iz ko lo ni jal nog pro sto ra, sa pe ri fe ri je, i ko ji
po no vo re kre i ra ju ti isti pi sci. Mi slim da je ve o ma va ÿan
naåin na ko ji se de šava taj proces, proces ko ji sam veã opi -
sao, ne ka vr sta tre ãeg pro sto ra, ta ko da ovi ro ma ni do bi ju odred
ni cu glo bal no sti, ali oni ni su pro sto kom bi na ci ja Za pa -
da i Is to ka. Oni su dio ogrom ne kre a tiv no sti ko lo ni zo va nih
na ro da, ko ji onog tre nut ka ka da su shva ti li da su na sli je di li
ove je zi ke, zna ju da se u tran smi si ji tog kul tur nog na sle ða sadrÿi
i pro ces pre vo ðe wa, i oni koriste pred nost tog pre vo -
ðe wa i kroz pre vo ðe we oni sti åu svoj au toritet.
225

KRI TI KA
JO SIÃ I STE RI JA, I PO MA LO BO KA ÅO
Mi ro slav Jo siã Vi šwiã, Ro man bez ro ma na i Dok nas smrt ne ra stavi,
„Na rod na kwi ga"/„Al fa", Be o grad 2004
To kom 2004. go di ne Mi ro slav Jo siã Vi šwiã ob ja vio je dva roma
na, oba u iz da wu „Na rod ne kwi ge" iz Be o gra da, naj pre Ro man bez
ro ma na, a za tim Dok nas smrt ne ra stavi. Veã na slovi oba ro mana, a
po go to vo wi ho va sa dr ÿi na, ako se upo re de s na slo vi ma i sa dr ÿi nom
pret hod nih Jo si ãe vih kwi ga, na go ve šta va ju iz ve stan ste pen pro me -
we nog au tor skog od no sa pre ma iza bra nom ro ma nesk nom pred me tu. Posle
upo re ði va wa oba ro ma na s pret hod nom pro zom Mi ro sla va Jo si ãa
Vi šwi ãa taj na go ve štaj se pre tva ra u je dan od zna åaj ni jih kri tiå kih
za kqu åa ka o kwi ÿev noj pri ro di ovih dve ju kwi ga. On sva ka ko ni je jedini,
ali je do voqno na glašen da se mo ÿe sma trati va ÿnim. U naj veãoj
me ri se od no si na iz me we nu te mat sku osno vu no vih Jo si ãe vih roma
na, na iz ve sne pro me ne i pro ši ri va we na ra tiv nog po stup ka ovog
au to ra, kao i na ve ãe ko ri šãe we hu mo ra kao zna åaj ni jeg sred stva wego
vog no vog na ra tiv nog ob li ko va wa stvar no sti.
Pre ovih dve ju kwi ga Mi roslav Jo siã Vi šwiã veã je bio okonåao
svo ju naj zna åaj ni ju i naj am bi ci o zni ju kwi ÿev nu za mi sao — ciklus
ro ma na pod na slo vom TBC — ostvarenu u pet ro manesknih ce -
lina, ob javqivanih od 1975. do 1999. go dine onim re dom ko jim su i
na sta ja le, a na kra ju ob je di we nih u istim ko ri ca ma u iz da wu iz 2002.
go di ne. Po sle pe tok wiÿ ja TBC Jo siã je 2003. ob javio i do kumentarno-epi
sto lar ni ro man Rat na po šta u bi bli o te ci „Al ba tros" u iz da -
wu „Fi li pa Vi šwi ãa" iz Be o gra da, kao i dva veã po me nu ta ro ma na
iz pro šle go di ne. Tri naj no vi je Jo si ãe ve kwi ge na svoj na åin govore
da ovaj au tor u sa dašwoj stvaralaåkoj fa zi, po što je uspešno
ostva rio pret hod ni ro ma nesk ni ci klus, za pra vo tra ga za no vom
kquå nom te mom svo je pro ze, da is pro ba va i is pi tu je no ve na ra tiv ne
postupke po moãu ko jih bi se na nov na åin is kazao kao pi sac ili po -
mo ãu ko jih bi se po tvr dio kao pro ve ren i uvek pro vo ka ti van ro man -
si jer. S dru ge stra ne, naj no vi je Jo si ãe ve kwi ge mo gu se shva ti ti i
kao ne ka vr sta pre da ha, za tiš ja i stva ra laå ke pa u ze i pri pre me za
no ve i obim ni je na ra tiv ne ce li ne ko je ovaj au tor pla ni ra u svo joj
226

au tor skoj ra di o ni ci. Sva ka od te tri kwi ge, me ðu tim, te ško da po je -
di naå no mo ÿe po sta ti deo ne kog una pred za mi šqe nog na ra tiv nog
niza, a te ško ih je i sve tri za jedno vi deti u ta kvom ni zu. Ali sva ka
od wih je potpuno sa mostalno na rativno ostvarewe, i ono se kao ta -
kvo mo ra kri tiå ki i tu ma åi ti.
Jo si ãev Ro man bez ro ma na si gur no je mno go am bi ci o zni je prozno
de lo od ro mana Dok nas smrt ne ra stavi. Pr vi ro man je u pra vom
smi slu eks pe ri men tal no i in ven tiv no na ra tiv no ostva re we u iz vor -
nom znaåewu tih re åi, dok je dru gi, ia ko je u kon tekstu ostalih Josiãe
vih na ra tiv nih struk tu ra u te mat skom smi slu mno go slo bod ni ji i
iza zov ni ji — do ne kle je ta kav i u po gle du pro znog po stup ka i kom po -
zi ci je — za pra vo mno go jed no stav ni ji i stan dard ni ji kao ro ma nesk no
ostva re we. I pr vi i dru gi ro man, me ðu tim, po ået ne mo ti va ci o ne
taå ke ima ju u po zna tim kwi ÿev nim de li ma srp ske, od no sno svet ske
kwi ÿev no sti, Ro man bez ro ma na u isto i me nom pro znom de lu Jo va na
Ste ri je Po po vi ãa, a Dok nas smrt ne ra stavi, u Bo ka åo vom De ka me -
ro nu, do du še s mno go ma we za jed niå kih mo ti va ci o nih ta åa ka od onih
ko je pr vi ro man ima sa Ste ri ji nim tek stom. Jo siã je u ob li ko va -
wu svo je pro ze i do sa da ko ri stio raz li åi tu gra ðu, od do ku men tar ne
i au to bi o graf ske do kul tur no i sto rij ske i li te rar ne u iz vor ni jem
zna åe wu tih re åi. Jed na vr sta na gla še ni je pa limp sest ne li te rar ne
osno ve ovih ro ma na, ko ji su ina åe po mno gim ele men ti ma kwi ÿev ne
struk tu re ve o ma raz li åi ti, jed na je od onih oso bi na ko ja ih, po red
za jed niå kih stil sko-je ziå kih od li ka, me ðu sob no åvr šãe po ve zu je i
is to vre me no raz li ku je od ne kih dru gih kwi ga ovog au to ra. Ali i u
prvom i u dru gom romanu Mi roslav Jo siã Vi šwiã se odvaja od poået
nih mo ti va po sto je ãeg li te rar nog mo de la i na sta vqa da raz vi ja
sa mo stal ne ro ma nesk ne pri åe u skla du sa iza bra nim na ra tiv nim postupkom
i s po trebama sa mog pro znog teksta, kao što je to uo stalom
åi nio i u pret hod noj pro zi, pa se su štin ske raz li ke iz me ðu naj no -
vi je i ra ni je pro ze na taj na åin ipak zna åaj ni je sma wu ju.
Prvi od ova dva romana, Ro man bez ro ma na, eks pe ri men ta lan je
i ino va ti van po osnov noj kwi ÿev noj za mi sli, od no sno po te mi i sadr
ÿi ni, a ta kav je i po pri me we nom na ra tiv nom po stup ku. We go va
eks pe ri men tal nost je ta ko vi dqi vo ra di kal na da za pra vo pre ra sta u
pra vu li te rar nu pro vo ka ci ju, dok te mat ska, sa dr ÿin ska i je ziå ka inven
tiv nost we go vog tek sta, i po red de li miå no vi dqi vi jeg osla wa wa
na veã po zna tu sa dr ÿi nu Ste ri ji nog de la, ta ko ðe od luå no uti åe na
we go vu ši ru åi ta laå ku re cep ci ju. Ve za sa Ste ri ji nom kwi gom umnogo
me po ja åa va pro vo ka tiv nu stra nu i do ÿi vqaj Jo si ãe vog ro ma na.
Miroslav Jo siã Vi šwiã odi sta se u mno go åe mu osla wa na Ste rijin
Ro man bez ro ma na — sto ga je di rektno pre uzeo i we gov na slov — ali
ga u iz vesnom smi slu i na stavqa, na stavqa ga u onom mo guãnom prav -
cu u ko jem bi ga moÿda i sam Sterija na stavio da je, pored po stojeãe
dve, na pi sao i tre ãu „åa sti cu" svo ga ro ma na.
227

Ta ve za je u pr vom re du omo gu ãe na po zna tom sa dr ÿin sko-mo tiv -
skom osno vom ro ma na, ko ja je u we go vim po ået nim po gla vqi ma iz u -
zet no vi dqi va. Ti me je, kod ma lo broj ni jih åi ta la ca ko ji po zna ju Steri
ji nu isto i me nu kwi gu, obo ga ãen ne po sred ni do ÿi vqaj i ubr za na
ko mu ni ka ci ja sa tek stom, što je jed na od ve o ma va ÿnih i go to vo ne zao
bi la znih funk ci ja ovog Jo si ãe vog ro ma nesk nog ostva re wa. Sa dr -
ÿin sko-mo tiv ska osno va Jo si ãe vog ro ma na osla wa se na Ste ri ji nu
osnov nu ro ma nesk nu za mi sao ta ko što i we gov ju nak, kao i Ste ri jin,
pro la zi kroz raz li åi te ÿi vot ne si tu a ci je i na taj na åin se pri pre -
ma za pu ni ji, kri tiå ki ji i dis tan ci ra ni ji od nos pre ma ÿi vo tu i
pre ma we go vim osnov nim vred no sti ma, od onih op šte eg zi sten ci jal -
ne i in te lek tu al no-psi ho lo ške pri ro de do onih ko ji su ne po sredno
po ve za ni sa kul tu rom i kwi ÿev no šãu. Ste ri jin kwi ÿev ni ju nak
pro la ze ãi kroz ÿi vot ne za pra vo pro la zi kroz kwi ÿev ne si tu a ci je, a
Jo si ãev ju nak u pr vom re du pro la zi kroz isto rij ske si tu a ci je, a tek u
wi ho vom okvi ru kroz kwi ÿev ne. Na taj na åin u Jo si ãe vom ro ma nu
pru ÿe na je ne sa mo kwi ÿev na i umet niå ka sli ka vre me na na ci o nal ne
istorije o ko jem se go vori u ro manu — a to je vre me od puna dva ve ka,
od Ka raðorðevog ustanka 1804. pa do 2004. go dine — nego i o kwi -
ÿevnom i kulturnom raz voju srp skog na roda u tom vremenu, kao i o
po seb no sti, o apart no sti do ÿi vqa ja i o iz u zet no sti liå no sti glavnog
kwi ÿev nog ju na ka ro ma na u ta kvom op šti jem te mat sko-sa dr ÿinskom
kon tek stu.
Kquå na ve za iz me ðu dva ro ma na sa dr ÿa na je veã u wi ho vom zajed
niå kom na slo vu, kao i u we go vom ra di ka li zmu u od no su na osnov ne
vred no sti i oso bi ne stan dard ne ro ma nesk ne pro ze u ko joj do mi nantnu
ulo gu ima do bro za sno va na i po stup no raz vi ja na pri åa, ko je ni u
Ste ri ji nom ni u Jo si ãe vom ro ma nu ne ma u onom ob li ku u ko jem bi se
mo gla oåe ki va ti. Ra di ka li zam na slo va i sa dr ÿi ne i u Ste ri ji nom i
u Jo si ãe vom ro ma nu po sle di ca je ra di ka li zma wi ho vih stva ra laå kih
in ten ci ja i funk ci je ko ju wi ho vi ro ma ni ima ju u od re ðe nom tre nut -
ku srp ske kwi ÿev no sti. Kod Ste ri je je ta funk ci ja oåi gled no kritiå
ka u od no su na do ta da šwu srp sku ro ma nesk nu pro duk ci ju. Kod Josiãa
se ta namera ne oseãa ta ko otvo reno kao kod Sterije, ma da je u
us put nim ko men ta ri ma i on po ne kad is ti åe. Ste ri jin Roman bez ro -
ma na ima ve o ma ve li ku kwi ÿev no e vo lu tiv nu i po e tiå ku ulo gu i znaåaj
u isto ri ji srp ske kwi ÿev no sti, po seb no srp ske pro ze, dok Jo si -
ãev ro man istog na slo va ta kvu ulo gu za me wu je iz ra zi tom te ÿwom da
sa vre me nim obra zo va ni jim åi ta o ci ma omo gu ãi ve o ma bo gat, aso ci ja -
ti van, eru di tan, åak i za ba van i hu mo rom i iro ni jom is pu wen åi ta -
laå ki do ÿi vqaj ko ji je do kraj we me re uslo vqen na ra tiv nom ima gi -
na ci jom i eru di ci jom au to ra ro ma nesk nog ostva re wa. I Ste ri jin i
Jo si ãev ro man pra ve su kwi ge hu mo ri stiå ke osno ve i efek ta. To su
ve o ma du ho vi te, ima gi na tiv ne pro zne kwi ge, pra vi „ša qi vi ro ma -
ni", kako je svo je de lo veã u pod naslovu ÿanrovski od redio sam Ste-
228

i ja, što se u iz ve snom smi slu mo ÿe re ãi i za Jo si ãe vu svo je vr snu
do pu nu i na sta vak Ste ri ji ne kwi ge. Hu mo ri stiå kih ro ma na i ina åe
ima ve o ma ma lo u srp skoj kwi ÿev no sti, pa je do pri nos sr pskoj pro zi
i jed nog i dru gog au to ra u tom po gle du ve o ma zna åa jan. Pro za Mi ro -
sla va Jo si ãa Vi šwi ãa, osim iz u ze ta ka u po je di nim pri po vet ka ma iz
zbir ke No vi go do vi, u po ne kim po gla vqi ma ro ma na Od bra na i propast
Bo dro ga u se dam bur nih go di šwih do ba, a u ma woj me ri i u ne -
kim dru gim ostva re wi ma, do ove kwi ge ni je na ro åi to bi la bo ga ta humo
ri stiå kim do ÿi vqa jem. Po sle we hu mo ri stiå ki od nos pre ma kwiÿev
nom pred me tu mo ÿe se sma tra ti jed nim od le gi tim nih i va ÿnih
sred sta va Jo si ãe vog na ra tiv nog ob li ko va wa stvar no sti. Uti caj Steri
ji nog ro ma na tu je sva ka ko bio ve o ma pod sti ca jan.
Sliå no sti i raz li ke iz me ðu Ste ri ji nog i Jo si ãe vog ro ma na tako
ðe se na la ze i u od no su wi ho vih au to ra pre ma kwi ÿev nom li ku. U
oba ro mana glavni lik se zo ve Ro man, što je sva kako uslo vqeno ne -
po sred nim od no som obo ji ce au to ra pre ma ro ma nu kao kwi ÿev nom
ÿanru. Taj od nos, me ðutim, kod wih ni je isto vetan. Kod Ste rije je
ve o ma kri ti åan i åak sa ti ri åan, što je i sa svim ra zu mqi vo s ob zi -
rom na ne raz vi je nost tog ÿan ra u srp skoj kwi ÿev no sti u vre me nu u
kojem je Sterija pi sao svoj an tiroman, dok je kod Jo siãa taj od nos
mno go slo ÿe ni ji, što je ta ko ðe ra zu mqi vo s ob zi rom na raz voj i
umet niå ke do me te srp skog ro ma na od Ste ri ji nog vre me na pa do kra ja
HH ve ka. U Jo si ãe vom ro ma nu sto ga je da ta spe ci fiå na, se lek tiv na
isto ri ja srp ske kwi ÿev no sti i srp skog ro ma na za po sled wa dva ve ka,
dok je kod Sterije kri tiåki i sa tiriåki od nos usmeren u prvom re du
pre ma odi sta ma lom bro ju do ta da ob ja vqe nih srp skih sen ti men ta li -
stiå kih i isto rij skih ro ma na, me ðu ko ji ma su bi li i we go vi. Ste ri -
ja je da kle bio i au to kri ti åan pre ma svo jim isto rij sko-sen ti men tal -
nim ro manima, i to s raz logom, dok Jo siã tu vrstu od nosa pre ma vlasti
tom ro ma nesk nom opu su, ta ko ðe s raz lo gom, iz o sta vqa. Ali Jo siã
za to, na bra ja ju ãi naj zna åaj ni ja ro ma nesk na ostva re wa srp skih pi sa ca
za po sled wa dva ve ka no vi je srp ske kwi ÿev no sti, za raz li ku od Steri
je kod ko ga ta kvog od no sa ne ma, is ti åe po zi tiv ne i kquå ne mo mente
u raz voju srp skog romana i na taj na åin iz dvaja upra vo ona ro manesk
na ostva re wa ko ja su, kao i Ste ri ji no de lo znat no do pri ne la
raz vo ju no vi je srp ske kwi ÿev no sti.
Dvo ji ca au to ra mno go su bli ÿa je dan dru gom u od no su pre ma
kwi ÿev nom ju na ku. I to ne sa mo zbog po na vqa wa po ået nih mo ti va i
si tu a ci ja Ste ri ji nog ro ma na u Jo si ãe vom, veã i po au tor skom tretmanu
glav nog kwi ÿevnog li ka, kao i po tret manu onih kwi ÿevnih
li ko va ko ji se sa sliå nim ili ne što iz me we nim ime ni ma ja vqa ju
kod obo jice au tora. I kod Ste rije i kod Jo siãa Ro man kao glavni
kwiÿevni ju nak je ste onaj lik koji ne pri staje na po stojeãi red stvari,
ko ji je iz u zet no in di vi du a lan, slo bo dan u opre de qe wi ma, u postupcima,
u izboru, ko ji je pun radosti i ÿe qe za ÿivotom, ko ji je
229

po ne kad iro ni åan, sa ti ri åan, sa mo kri ti åan, da kle onaj ko ji us po -
sta vqa ve o ma ak ti van od nos i pre ma sve tu i pre ma vla sti toj liå no -
sti. Jo siã je, za raz liku od Ste rije, imao mnogo vi še mo guãnosti i
pro sto ra da po ja åa upra vo in di vi du al ne cr te svo ga ju na ka, i on je to
sa za dovoqstvom åinio, tako da se wegov ju nak Ro man sasvim slobodno
i nimalo op tereãeno kre ãe i kroz pro stor i kroz vre me, i kroz
isto ri ju i kroz kwi ÿev nost.
U ro ma nu je po seb no va ÿno we go vo pro la ÿe we kroz isto ri ju. A
ono je omo gu ãe no Jo si ãe vom funk ci o nal nom za mi šqu da we gov ju nak,
dvesta go dina po sle ro ðewa, od nosno od 1804. pa do 2004, ka da se zavr
ša va pri åa ro ma na, obe le ÿa va tek svoj pe de seti ro ðen dan, po što
je ro ðen 29. fe bru a ra pre stup ne 1804. go di ne, pa dan ro ðe wa mo ÿe da
sla vi sva ke åe tvr te go di ne. Ta kva za mi sao, uz san u ko ji Ro man oba ve -
zno to ne pred sva ku va ÿni ju isto rij sku si tu a ci ju kroz ko ju pro la zi,
bi la je do bra mo ti va ci o na pod lo ga upra vo za ukqu åi va we du ÿeg istorijskog
to ka u Jo siãev ro man, što je i bio je dan od osnovnih raz loga
za do bro smi šqe no au to ro vo re še we o da tu mu ro ðe wa glav nog kwiÿev
nog li ka ro ma na. Sto ga je i isto ri ja u Jo si ãe voj kwi zi mo gla biti
da ta kroz naj va ÿni je si tu a ci je u ko ji ma se na la zio srp ski na rod u
H¡H i HH veku — od Pr vog srp skog ustanka, pre ko Ve like bu ne 1848.
i 1849. go di ne, Maj skog pre vra ta, Anek si o ne kri ze, za tim Bal kan skih
ratova, Pr vog i Dru gog svetskog ra ta, 1948. go dine i Go log oto ka,
stu dent ske po bu ne 1968. go di ne, Ti to ve sa hra ne, pa sve do tra giå nog
ra ta u po sled woj de ce ni ji HH ve ka. To su isto vre me no i naj zna åaj ni -
ji i naj tra giå ni ji do ga ða ji no vi je srp ske isto ri je, jer je upra vo u
wi ma ko lek tiv no stra da we na ro da bi lo naj ve ãe, mo ÿda naj ne i zbe -
ÿni je u onim si tu a ci ja ma u ko ji ma je iz gle da lo da je bio na do mak
svo je isto rij ske po be de i ostva re wa sna o ko naå nom uje di we wu. Miroslav
Jo siã Vi šwiã je, iz meðu osta log, i pi sao svoj ro man da bi iz
jed nog po seb nog stva ra laå kog ugla osve tlio op štu ko lek tiv nu i tragiå
nu pro šlost svo ga na ro da i da bi je ilu stro vao onim do ga ða ji ma
i pri zo ri ma u woj ko ji su iz gra ði va ni ne to li ko u ko lek tiv nim koli
ko u in di vi du al nim umet niå kim i kwi ÿev nim pred sta va ma.
We go va pred sta va isto ri je, me ðu tim, i po red tam nih to no va koje
u woj vidi, ni je ta ko cr na i ka tastrofiåna ka ko bi se mo ÿda mo -
glo za kqu åi ti na osno vu iza bra nih tre nu ta ka pro šlo sti u ko ji ma se
isto ri ja srp skog na ro da re flek to va la sa oba ve znim ne po sred nim ili
na knad nim gu bit niå kim po sle di ca ma. Ona ni je ta kva za to što je u
ovom sluåaju reå o kon tekstu i ÿanru „ša qivog ro mana", ko ji po de -
fi ni ci ji, a po go to vo u prak si, ne do pu šta kwi ÿev ne pred sta ve sa
iz ra zi ti jim tra giå nim po sle di ca ma. Dra ma tiå ni do ga ða ji iz srp ske
isto ri je pred sta vqe ni su u Jo si ãe vom ro ma nu jed nim bo ga tim, na dah -
nu tim, ma što vi tim je zi kom i sti lom i na da sve du ho vi tim, ša qi -
vim, hu mo ri stiå kim to nom, sa ni zom ori gi nal nih re še wa i za mi -
sli, od de for mi sa nih ime na li ko va i ve što iz me we nih ili pa ra -
230

fra zi ra nih po zna tih kwi ÿev nih i kul tur no i sto rij skih si tu a ci ja,
po ne kad za sno va nih na sliå no sti ma a po ne kad na su prot no sti ma znaåe
wa, do igre re åi ma i re åe ni ca ma, i dru gih va ÿnih svoj sta va hu mo -
ri stiå ko in to ni ra nog tek sta, po mo ãu ko jih se znat no ubla ÿa va ju tragiå
ne po sle di ce dej stva isto ri je na sud bi nu na ro da i we go vih izabra
nih po je di na ca. Åi tav we gov ro man za mi šqen je i ostva ren kao
jed na ve o ma uspe la i du gaå ka kwi ÿev na bur le ska, u ko joj je ra dost pisa
wa, do pi si va wa sta rih i iz mi šqa wa no vih si tu a ci ja, stva ra we jeziå
kih i sin tak siå kih ka lam bu ra, pa ra dok sa, be le ÿe we sno va i wiho
vih po sle di ca po sud bi nu kwi ÿev nog ju na ka i iz gled i sa dr ÿi nu
tek sta, ni za we aso ci ja ci ja po sliå no sti i po su prot no sti zna åe wa
ili zvu ka, i dru ga sred stva hu mo ri stiå kog ob li ko va wa pro znog ru ko -
pi sa, ko ja ga po ne kad pri bli ÿa va ju gra ni ca ma na ra tiv ne gro te ske,
osnov na mo ti va ci o na sna ga i kquå no se man tiå ko po qe ovog pro znog
ostva re wa.
U ta kvom ÿan rov skom i se man tiå kom kon tek stu mo guã no je oboga
ãi va ti ili re la ti vi zo va ti mno ge ele men te struk tu re pro znog ru ko -
pi sa i da va ti im zna åe wa znat no dru ga åi ja od uo bi åa je nih i oåe ki va -
nih. Mi roslav Jo siã Vi šwiã upra vo je to i ura dio u svom romanu,
uradio je to i sa Ste rijinim pred loškom, i sa osnovnim sred stvima
hu mo ri stiå kog ob li ko va wa pro znog ru ko pi sa, i sa do ÿi vqa jem kwiÿev
no sti i do ÿi vqa jem isto ri je. Mo ÿda je u ta kvom kon tek stu upravo
do ÿi vqaj isto ri je u we go vom ro ma nu imao naj ne po sred ni je ak tu el -
no i isto vremeno va ÿno kwi ÿevno zna åewe. I kao što je Ste rija u
pred go vo ru svom ro ma nu za be le ÿio da je we go vo „ša qi vo" de lo „ponaj
vi še pi sa no kad je duh so åi ni te qa naj ve ãom ÿa lo šãu obre me wen
bio", isto to, sa mo s mno go vi še emo tivnih i istorijskih, a s mawe
kwi ÿev nih raz lo ga, ko ji su Ste ri ji bi li pri mar ni ji, mo gao je re ãi
i Jo siã ka da je pi sao svoj ro man, po što ga je zapoåeo, ka ko sam ka ÿe
u jed nom od ma lo broj nih in ter vjua ko je je dao no vi na ma, ne po sred no
po za vr šet ku „Mi lo srd nog an ðe la" nad Sr bi jom, u le to 1999. go di ne,
ka da je odi sta imao do sta raz lo ga da „naj ve ãom ÿa lo šãu obre me wen"
bu de. Oåi gled no je sto ga da je pi sa we ro ma na u hu mo ri stiå kom kqu åu
au to ru bio pred u slov za nu ÿnu psi ho lo šku i emo tiv nu dis tan cu od
isto rij skog tre nut ka u ko jem je za po åeo pi sa we. Si gur no je ta ko ðe da
we gov ro man ne bi po se do vao ni ma wi ni ve ãi ste pen hu mo ri stiåkih
ele menata u se bi i da je pi san u ne kom drugom tre nutku, ali bi
od nos pre ma op šti jem isto rij skom kon tek stu u tom slu åa ju bar za nijan
su mo rao bi ti dru ga åi ji.
S dru ge stra ne, do ÿi vqaj kwi ÿev no sti i zna åe we ko je sa moj
kwi ÿev no sti kao kquå nom slo ju sa dr ÿi ne svo ga ro ma na da je Mi ro -
slav Jo siã Vi šwiã umno go me se pri bli ÿa va zna åe wu ko je kwi ÿev -
no sti da je i Jo van Ste ri ja Po po viã. Za Ste ri jin Ro man bez ro ma na
sa si gur no šãu se mo ÿe re ãi, na ro åi to po sle ana li ze tek sta i ko men -
tara uz ana lizu ko je je dao Mi ron Fla šar, da je to na jeruditskiji ro-
231

man no vi je srp ske kwi ÿev no sti. Ne što sliå no bi se u kon tek stu savre
me ne srp ske pro ze mo glo re ãi i za Jo si ãe vu ver zi ju Ro ma na bez
ro ma na. Eru dit nost Jo si ãe vog Ro ma na bez ro ma na oåi gledno je, uz pa -
limp sest nu osno vu i hu mo ri stiå ku in to na ci ju tek sta, we go va naj va -
ÿni ja stil ska oso bi na. Stal no po mi wa we åi we ni ca, ime na, li ko va,
na slo va de la, poj mo va i po ja va iz kwi ÿev no sti, åe sto po zi va we na
mo ti ve i si tu a ci je iz po zna tih de la srp ske i svet ske li te ra tu re, åeste
li te rar ne pa ra fra ze i ci ta ti, broj ne aso ci ja ci je na po ja ve i pojmo
ve svet ske kul tu re, umet no sti, re li gi je, isto ri je, mi to lo gi je i
dru gih obla sti in te lek tu al nog i stva ra laå kog ak ti vi ra wa zna wa i
ve za sa tra di ci jom, obez be di li su Jo si ãe voj ver zi ji Ro ma na bez ro ma -
na epi tet jed nog od mo tiv ski i kon tek stu al no naj bo ga ti jih i naj pro -
vo ka tiv ni jih li te rar nih sa dr ÿa ja sa vre me ne srp ske pro ze. Na sva koj
stra ni ci we go vog ro ma na, go to vo u sva kom pa su su i re åe ni ci mo guã -
no je ot kri ti po zi va wa na pret hod ne tek sto ve i poj mo ve iz kwi ÿev -
no sti i kul tu re. Po ne kad su ona otvo re ni je da ta, po ne kad su sa mo nago
ve šte na, a po ne kad su skri ve na iza na o ko obiå nih i sva ko dnev nih
si tu a ci ja ko je ne po sred ni je ne na go ve šta va ju du bqi se man tiå ki kontekst
s ko jim su po ve za na i kquå nu li te rar nu funk ci ju ko ju im na me -
wu je au tor. Mi ro slav Jo siã Vi šwiã je svo ju ver zi ju Ro ma na bez roma
na ovim i sliå nim kwi ÿev nim oso bi na ma znat no pri bli ÿio
osta loj svo joj pro zi, na ro åi to ne kim de li ma u woj, jer su ci tat nost,
pa ra fra ze, aso ci ja ci je, re fe ren ci jal nost i dru ge oso bi ne sa vre me -
nih pro znih tek sto va jed na od we nih ve o ma va ÿnih li te rar nih osobi
na.
Zanimqivo je u tom kon tekstu što Jo siã ni na jed nom me stu u
svom ro ma nu ne po mi we ro man ili, taå ni je, an ti ro man nad re a li ste
Mar ka Ri sti ãa s na slo vom Bez me re, ko ji je, kao i Jo siãev, ta koðe
in spi ri san Ste ri ji nim Ro ma nom bez ro ma na i mno gim dru gim si tua
ci ja ma li te rar ne i pa limp sest ne pri ro de. (Za ni mqi vo je, me ðu tim,
da Ri sti ãev an ti ro man, åi ji se glav ni lik ta ko ðe zo ve Ro man, u svom
po go vo ru i ko men ta ri ma za Ste ri ji nu kwi gu ne po mi we ni Mi ron
Fla šar.) I sa mo iz o sta vqa we Ri sti ãe vog ime na i na slo va we go vog
an ti ro ma na iz kor pu sa po mi wa nih ili ci ti ra nih kwi ÿev nih predlo
ÿa ka u Jo si ãe vom Ro ma nu bez ro ma na na svo je vr stan na åin go vo ri
o ne ga tiv nom od no su we go vog au to ra pre ma Ri sti ãe vom ra di kal no
ino va tiv nom pro znom tek stu no vi je i avan gard ne srp ske kwi ÿev no -
sti. I u ovom slu åa ju, me ðu tim, od su stvo od re ðe nog ho ri zon ta oåe ki -
va wa sva ka ko mo ÿe da bu de bar ma li znak we go vog svo je vr snog i skrive
nog pri su stva u Jo si ãe vom tek stu. Ta kvo od su stvo i pri su stvo, meðu
tim, ni ti uma wu ju ni ti uve ãa va ju kwi ÿev ni zna åaj ak tu el ne ver zi je
Ro ma na bez ro ma na, veã na pa ra dok sa lan na åin po ja åa va ju mo guã no sti
we go ve re cep ci je.
Ali za to Mi ro slav Jo siã Vi šwiã u ro ma nu Dok nas smrt ne
ra sta vi otvo re no po mi we we gov ini ci jal ni li te rar ni pred lo ÿak.
232

Ia ko Bo ka åo vom De ka me ro nu on ne daje ulo gu kquånog te matskog i
mo tiv skog agen sa svo ga ru ko pi sa, veã we go vo pri su stvo u struk tu ri
no vog ro ma na ogra ni åa va na sliå nu ini ci jal nu si tu a ci ju u ko joj zapo
åi we pri åa ro ma na i na sliå nu kom po zi ci o nu osno vu u ko joj se
od vi ja ju po je di naå ne pri åe naj va ÿni jih pro ta go ni sta ovog ro ma nesk -
nog ostva re wa — sto po gla vqa Jo si ãe vog ro ma na od go va ra bro ju od
sto pri åa u Bo ka åo vom De ka me ro nu — ve za sa ovim de lom svet ske
kwi ÿev no sti mno go je sup til ni ja i åvr šãa. Ona se u naj va ÿni jem
kwi ÿev nom slo ju ovog ro ma na ostva ru je u au to ro voj na me ri da na ra -
tiv no pred sta vi pro blem emo tiv ne i mo ral ne pri ro de svo jih sa vre -
menika i da ga po stavi u je dan ši ri spo qašwi kon tekst, ka ko je to
svo je vre me no uåi nio i Bo ka åo, ko ji je ta ko ðe go vo rio o mo ral nim i
emo tiv nim ne do u mi ca ma svo jih sa vre me ni ka i o na åi nu na ko ji su ih
oni raz re ša va li. Mi ro slav Jo siã Vi šwiã isto vre me no ukqu åu je u
svoj tekst i je dan mno go zna åaj ni ji eg zi sten ci jal ni i psi ho lo ški
pro blem — bli zi nu i me ðu sob nu uslo vqe nost ero sa i ta na to sa — i
na we go voj osno vi raz vi ja kquå ne is po ve sti svo jih kwi ÿev nih ju na -
ka.
To što se Bo kaåov De ka me ron iz ri åi to po mi we u jed noj od repli
ka jed nog od kwi ÿev nih ju na ka ro ma na — a svi ju na ci Jo si ãe ve
kwi ge od re da su in te lek tu al ci, pa je po mi wa we raz li åi tih kwi ÿev -
nih de la jed na od pri rod nih ilu stra ci ja wi ho vih op štih in te re so -
vawa — na svoj na åin sve doåi o au torovoj na meri da åitalac, kao i u
slu åa ju Ro ma na bez ro ma na, to kom åi ta wa we go vog ro ma nesk nog ru ko -
pi sa ak ti vi ra svo je zna we kwi ÿev no sti i u ne po sred ni do ÿi vqaj
no vog kwi ÿev nog tek sta uåi ta sta ro åi ta laå ko is ku stvo, da bi na taj
na åin no vi åi ta laå ki do ÿi vqaj bio što pot pu ni ji i što usme re ni -
ji. Ti me Mi ro slav Jo siã Vi šwiã na in di rek tan na åin pri hva ta neke
od va ÿnih po e tiå kih prin ci pa post mo der ni stiå kog pi sa wa, ali
im ne da je ta ko pre sud no po e tiå ko zna åe we ka kvo ima ju u ru ko pi si ma
doslednih po smodernista, jer zna da su oni deo op šteg is kustva mo -
der ne kwi ÿev no sti HH ve ka a ne sa mo ne kih we nih još ak tu el nih
ten den ci ja.
I dok se za Ro man bez ro ma na mo ÿe re ãi da pripada onoj gru pi
Jo si ãe vih kwi ga ko je svo jom sa dr ÿi nom, bar jed nim we nim slo jem,
tre ti ra ju pro ble me isto rij skog tra ja wa, ma kar on znat no bio ne u trali
san hu mo ri stiå kim pri stu pom iza bra nom kwi ÿev nom pred me tu, roman
Dok nas smrt ne ra stavi si gur no pri pa da dru goj gru pi Jo si ãe vih
kwi ga, onoj gru pi u ko joj se tre ti ra ju pro ble mi i ne do u mi ce da na -
šweg åo ve ka i po lo ÿaj po je din ca u da na šwem vre me nu. U krug tih
op šti jih poj mo va po sta vqe ni su i sa dr ÿi na i zna åe we ovog ro ma na.
We go vu ak tu el nost znat no po ja åa va vre men ski tre nu tak u ko ji je smeštena
wegova sa drÿina, a to je noã pred 5. oktobar 2000. go dine i
ne ko li ko da na po sle tog da tu ma. Me ðu tim, Jo siã taj da tum i we go vo
ak tu el no po li tiå ko zna åe we ne ukqu åu je ne po sred no u struk tu ru svoga
ro ma na, veã po sred no su ge ri še we go vo mno go traj ni je i mno go va-
233

ÿni je isto rij sko zna åe we, ko je se na sim bo li åan na åin ak ti vi ra
kroz is po ve sti pro ta go ni sta ro ma na o wi ho vim naj in tim ni jim ÿivot
nim i emo tiv nim opre de qe wi ma. Si gur no je da iz bor da tu ma u
ko jem ãe se od vi ja ti wi ho ve is po ve sti, ko je au tor ve o ma in ven tiv no
na zi va „pri åe sti ma", na sim bo li åan na åin po ve zu je in di vi du al nu
sud bi nu kwi ÿev nih li ko va sa ko lek tiv nom sud bi nom na ro da ko ji se
5. ok to bra, zbog gre ho va ko je je do tad po åi nio i raz li åi tih is ku še wa
kroz ko je je pro la zio, ta ko ðe sim bo liå no pri åe šãu je pred isto ri jom
i pred sa mim so bom. Jo si ãe vi kwi ÿev ni ju na ci svo je gre ho ve i svo je
ÿi vot ne pri åe iz no se pred pri ja te qe, da bi u me ðu sob nom su åe qa va -
wu lakše do šli do potpunije isti ne o se bi sa mima. Ia ko se u Josiãe
vom ro ma nu tre ti ra ju i na ra tiv no pred sta vqa ju ve o ma krup ni eg zi -
sten ci jal ni i in di vi du al ni pro ble mi i ve o ma ose tqi ve i sud bo nosne
ÿi vot ne i in tim ne te me, u we mu ne ma mo ra li sa wa, ne ma is kqu -
åi vo sti, ne ma pre te ri va wa. To me znat no do pri no si i Jo si ãev ve o ma
ko mu ni ka ti van je zik, ko ji te åe la ko i spon ta no, bez za staj ki va wa i
šu mo va. Po vre me no ukqu åi va we du ho vi tih i hu mo rom obo je nih na ra -
tor skih ko men ta ra, od no sno ko men ta ra glav nog ju na ka ro ma na, i poste
pe no raz vi ja we we go ve sli ko vi to da te ÿi vot ne pri åe, ta ko ðe se
ve o ma funk ci o nal no ukla pa ju u ta kav je zik i stil.
Sve to, uz ve o ma pro vo ka tiv nu te mat sku i sa dr ÿin sku oko sni cu
ro ma na pro i za šlu iz ve åi tih pi ta wa qu ba vi i we ne mo ãi i ne mo ãi
da u da na šwem vre me nu od go vo ri na naj du bqe emo tiv ne po tre be åo ve -
ka i ÿe ne, do pri no si op štem åi ta laå kom uti sku da ovaj Jo si ãev roman,
ia ko ne pri pa da naj o stva re ni jem de lu we go vog na ra tiv nog siste
ma, vr lo la ko mo ÿe pro kr åi ti put do ši rih åi ta laå kih slo je va i
da mo ÿe bi ti je dan od onih ro mana po ko jima se mnogo br ÿe ne go po
osta li ma pre po zna je je dan sa vre me ni pi sac.
ZA USPO MENU NA PE PEO
Mar ko NE DIÃ
Bra ni slav Pe tro viã, Ÿe ÿe va si on, pri re dio Qu bo mir Si mo viã, NIN,
Be o grad 2004
Ima ne ke od obiå nog ÿi vo ta du bqe pra vil no sti u åi we ni ci da
pe snik Bra ni slav Pe tro viã ni je mo gao da okon åa i za ÿi vo ta ob ja vi
svo ju po sled wu pe sniå ku kwi gu. I sliå no to me, da je we go vu pr vu,
post hum no štam pa nu kwi gu ob ja vio NIN, ne deq nik u ko jem je go di -
na ma pi sao svo je ra do åi ta ne ko lum ne. Te åi we ni ce go vo re ko li ko o
pe sni ku i we go vom tem pe ra men tu, te škom i bli sta vom za na tu pesniå
kog go vo re wa (od no sno pi sa wa), to li ko i o sa mom vre me nu u ko-
234

jem je Brani Pe troviãu bi lo su ðeno da pi še pe sme i da ÿi vi. I da
umre.
Shodno tim re åima ne mo ÿemo zna ti ka ko bi ova kwi ga iz gledala
(i da li bi uop šte iz gledala) da ju je uob liåio sam pe snik, kao
što se spo mi we mo da su je pe sniå ki kru go vi i pre o sta li ret ki åi ta -
o ci po e zi je go di na ma åe ka li, su sre ãu ãi tu i ta mo Bra ni ne pe sme po
kwi ÿev noj i ne kwi ÿev noj pe ri o di ci. Na iz ve stan na åin i ka ko bi va
kod pe sni ka åi ja je sud bi na ne raz mr si vo sple te na s vre me nom u ko jem
ÿive, Brana Pe troviã je pi sao na mah a ÿi veo na stalno — u surovom
do bu po stu to pij ske ka ta kli zme. Ta ko su ove pe sme od go vo ri savre
me noj isto ri ji i ka da je di rekt no ko men ta ri šu i ka da su na iz gled
„sa mo" po sve te pri ja te qi ma, mr tvim i ÿi vim…
Na ko ri ci kwi ge sto ji je dan zraå ni, vre li neo lo gi zam, ÿe ÿe va -
si on, ko ji se Qu bo mi ru Si mo vi ãu na met nuo, dok je åi tao pe sni ko ve
sti ho ve, za neo åe ki va ni na slov Pe tro vi ãe ve kwi ge. I dok iz te re åi
po mom oseãawu bije va tra, ni šta ni je hlad ni je od pe sni ko vih re åi
iz ovog ru kopisa — jer su prah, pe peo i led we ni glo bal ni sim bo li
(smr ti) — cen tral ne ši fre ru ko pi sa. Ne slu åaj no i sam pe snik u
drugoj stro fi pe sme, u ko joj je upo trebio reå ÿe ÿe va si on ka ÿe:
Mo ja grofica ÿeÿeled
ÿe ÿe kob
Ku ãa
Pred kuãom grob
— gde ne po stoje, da kaÿem ta ko, „sigurni po daci" da li je i kuãu i
grob u sta wu da saÿeÿe ta naslovna reå, gro fica ÿe ÿe va si on.
Na dve ma su sed nim stra na ma kwi ge Ÿe ÿe va si on sto je i ogledaju
se u je ziå kom ogle da lu sle de ãi sti ho vi:
i, u od blesku:
Na pro u åa va we pe pe la
(onog što ostane posle muwe)
Stra ãio si mladiãke dane
Dra ga biãa i drage stvari
Sve je veã led. I mi sao o le du kao transcendenci.
I ka dionica na gro bu, i tam wan, i ven ci…
Sip ka vi ekvi va len ti pra ha i pe pe la i tvr di ekvi valent le da
(prqavog i åi stog, tla i vo de, trošnog i to pqivog) — dominantne su
u pe snikovom po znom pogledu — i kad huli i kad po sveãuje. Po gled
na svet — ov de je po gled na gro bqe, a raz govor sa drugima, naj åešãe
je raz go vor s mr tvi ma. Ÿe ÿe va si on, na i me, po tvr ðu je de fi ni ci ju åo-
235

veka po ko joj je on bi ãe ko je je dino po seduje svest o smr ti i s wom u
mo zgu i na gr ba åi pro mi åe kroz ÿi vot — iz me ðu pra ha, pe pe la i
leda…
I u sti ho vi ma u ko ji ma Bra na Pe tro viã bez dis tan ce i oprezno
sti ko men ta ri še ne ke sa vre me ne po li tiå ke fe no me ne (re ci mo,
Hag), is pod po kat kad plit kog (na ci o nal nog ili hu ma ni stiå kog) an ga -
ÿma na, on ne po gre ši vo ka rak te ri še ak tu el nu si tu a ci ju: jesi li šef
ili po mi je li fe ru ješ, ka ÿe, a po sle ni za (ne)oåe ki va nih pe sniå kih
po te za na sta vqa upit ni spi sak: Sme raš li za kla ti naše ja we / Il
si pa sti ri cu na me ra åio?
U ve ãi ni po znih pe sa ma Bra na Pe tro viã vi di svet kao ši ro ko
gro tesk no, pa kle no po zor je u ko jem se na me tqi vo buå no me ša ju zvu ci
i gla so vi, sce ne i pri zo ri pi ro va wa zlog i na o pa kog. De fi ni šu ãi
ak tu el ni qud ski lik u pe smi Na past i po kazujuãi da se od ta kvog lika
ne ma gde po be ãi, Bra na Pe tro viã se vra ãa po znom re per to a ru pepela,
pra ha i le da:
U pe peo da se spreteš, u otrove, ne po maÿe.
Iz ko šti ce, šãu ãu re nog, šãa pi te.
No su štin sku sli ku do ba i pe sni ko vog me sta u we mu, do ne ãe
an to lo gij ska pe sma Vi da, ko ja imi tu ju ãi go vor ci gan skih pro ro åi ca
go vo ri isto vre me no o sa da šwo sti i o bu duã no sti, o pe sni ko vom mestu,
ali i mestu svakog od nas u ovom åa su. Kumulacijom po nekad se -
man tiå ki sa svim pro zir nih pe sniå kih sli ka apo ka lip se, a po ne kad
ne pro zir nih no iz ra zi ti je tim ube dqi vih, na go ve štaj nih vi zi ja, u
jed noj vr sti go le me sim bo liå ke gra da ci je, pe snik je ra zno li ko šãu
gro tesk ne gra ðe na åi nio ne pro la znu pe smu. Na sa svim dru ga åi ji, logiå
ki su pro tan na åin po stu pi ãe u jed no stav noj pe smi Kada te ostavi
ona ko ju vo liš, ko ja pod ri va in for ma tiå ku pri åu o re dun dant no sti,
po na vqa ju ãi po je di naå ne se kven ce i po osam pu ta, u gra ðe wu jed ne
oåaj niå ke mo no to ni je. Upo re di te åe tvr tu stro fu pe sme po sve ãe nu
pri ka zi va wu sta wa osta vqe nog åo ve ka:
Idem da pro šetam idem da pro šetam
Idem da pro šetam idem da pro šetam
Idem da pro šetam idem da pro šetam
Idem da prošetam idem da pro šetam…
Upra vo mno go stru ka po na vqa wa i naj jed no stav ni je ri mo va we u
ka tre ni ma i upra vo ko lo kvi jal ni je zik, åi ne pe smu Kada te ostavi
ona ko ju vo liš fa sci nant nom.
O gro tesk no sti sve ga u pe sni ko voj po znoj vi zi ji mo ÿda naj bo qe
sve do åi åe tvo ro del na pe sma s na slo vom Sti ho vi o sme ãu, gde se svet
pri ka zu je kao go le mo od la ga li šte sme ãa ko je ãe po be di ti sve. Pr vi
deo pe sme po ri åe bu duã nost re al nog sve ta, dru gi kwi ÿev nost i we ne
236

qu bi te qe, tre ãi je po sve ãen pro pa da wu, tru qe wu hra ne, a åe tvr ti
gor ko ko men ta ri še vla sti tu sud bi nu. Efekt na tran spa rent nost disti
ha u ko ji ma je pe sma is pe va na, sve ÿi na ri ma ri ju ma (ko li ko i wego
va po vre me na pred vi dqi vost!), za um ni hu mor ni pre o kre ti, sve to
po me nu tu pe smu, ko ju sam imao sre ãe da svo je vre me no na jed noj pesniå
koj aka de mi ji u Kra qe vu åu jem u pe sni ko vom iz vo ðe wu, åi ni neza
bo rav nom. Kao ilu stra ci ju upo re di te ba lans te ÿi ne i la ko ãe ko ja
je drÿi u di stihu:
Zbor ni ci, reå ni ci, isto rij ski spi si —
Sve to nad ðu brištem o konåiãu vi si;
ili pak du bin ski hu mor po ent nog di sti ha tre ãeg de la pe sme:
Jaje je borbeno, ali i za ja je, evo
Sme ãe pod me ãe ka ši ku pod cre vo.
Upo re di te i bez iz laz si tu a ci je u jed nom od po sled wih di sti ha
Sti ho va o sme ãu:
U vre menu sme ãa, sve što ne ãe
Da po stane sme ãe, veã je sme ãe.
Po go vor Qu bo mi ra Si mo vi ãa ube dqi vo od sli ka va ne sa mo sta we u
kojem je pe snik ra dio na po sledwoj kwi zi i sta we pre ostalog ili za -
te åe nog ru ko pi sa kwi ge, åi ji je rad ni na slov po mom mi šqe wu bio
od li åan — Ali to je ne što drugo — ne go i Branin ka rakter. Krajem
no vem bra 1991. go di ne on je obe ãa vao ured ni ci ma „Pro sve te" da ãe
„za 15 da na (naj ma we)" ru ko pis bi ti go tov!
Za in te re so va ni åi ta lac ãe vi še o kwi zi i ma wim sla bo sti ma
u iz vo ðe wu ovog dra go ce nog iz da wa, mo ãi da se in for mi še iz tek sta
Dra ga na Ha mo vi ãa, ne dav no štam pa nog u Kwi ÿev nom ma ga zi nu, a me -
ni pre o sta je da ka ÿem sle de ãe: kao što je pre ne ko li ko go di na naj bo -
qa od svih pe sniå kih zbir ki srp ske li ri ke bi la post hum na Pr va ruka
Oska ra Da vi åa, ta ko je ova go di na osta la pod ne za bo rav nim zna kom
od liå ne kwi ge Ÿe ÿe va si on Bra ni sla va Pe tro vi ãa.
Va sa PAV KO VIÃ
237

PO SLED WI PRO ROK
Sve ti slav Ba sa ra, Sr ce ze mqe, „Na rod na kwi ga"/„Al fa", Be o grad 2004
Bez ob zi ra na to ka ko se ra zni kri ti åa ri od re ðu ju pre ma stvara
la štvu Sve ti sla va Ba sa re i ma ka ko va ri rao kva li tet we go vih roma
na, ne sum wi va je åi we ni ca da je on je dan od po sled wih za i sta åita
nih sa vre me nih srp skih pi sa ca, a da pri tom we go va po pu lar nost
kod ši ro kog kru ga åi ta la ca ni je po sle di ca me dij ske ha la bu ke i svesrd
nog ra da mar ke tin ških agen ci ja. Na åe lan od go vor na pi ta we zašto
je Ba sa ra åi tan ni je su vi še kom pli ko van: na pro sto, on pi še
du ho vi to i za bav no, iro niå no se po i gra va ju ãi svi me åe ga se u pri po -
ve da wu do tak ne (na šom stvar no šãu po naj pre), ukqu åu ju ãi tu i sa mo -
ga se be, kao i sâm åin pri povedawa. I ta ko veã dve de cenije. Ne mi -
slim da je spi sa teq ski „staÿ" ka te go ri ja ko ja je u nu ÿnoj ko re la ci ji
sa kva litetom de la ne kog pi sca, ali isto ta ko sa svim sam ube ðen da
ãe åi ta lac, pre sve ga tek stu al no, bi ti br zo „ube ðen" u au ten tiå nost
Ba sa ri nog isme va wa ap sur da glo bal nog po ret ka u ko jem ÿi vi mo, a
potom i zbog åi wenice da se au tor na isti na åin op hodio pre ma
sliå nim fe no me ni ma i pre dva de se tak go di na. A do ga ða ji ko ji su se u
me ðu vre me nu de ša va li i na glo bal nom i na na šem unu tra šwem društve
no po li tiå kom pla nu sa mo su spo qa oja åa va li nu ÿnost kon ti nui
te ta ta kvog Ba sa ri nog pi sa wa, pru ÿa ju ãi mu sva ko dnev no pre gr šti
upo tre bqi ve „li te rar ne gra ðe".
U ovom kon tek stu Ba sa ri no am ba sa dor sko slu ÿbo va we na Ki pru
po slu ÿi lo mu je kao po vod za na sta nak we go vog naj no vi jeg ro ma na Srce
ze mqe. Da kle, kao što pod naslov ovog de la ka ÿe, reå je o Stu di ji
o Ni åe o vom bo rav ku na Ki pru. (Mi slim da ne tre ba za boraviti da se
na gla si da je ro man po sve ãen Zo ra nu Ðin ði ãu i da ta åi we ni ca, po
za vr šet ku åi ta wa kwi ge, na wu sa mu ba ca još je dan snop sve tlo sti.)
Ba sa ra ro man otva ra we mu ta ko dra gom kon ven ci jom, ovo ga pu ta ne
pro na ðe nog ru ko pi sa, veã pro na ðe ne kwi ge (u jed noj ki par skoj kwiÿa
ri) ano nim nog au to ra ko ju pri po ve daå u stva ri sa en gle skog prevo
di na srp ski je zik. A po vod je pri re ði va åe vo ube ðe we da „mno ge
redove u kwizi da nas mo ÿe da napiše sa mo Sr bin. Ili bar ne ko ko
se ta ko pred stavqa." Po red to ga što je autor kwi ge ne poznat, isposta
vqa se i da iz da vaå ka ku ãa „Al fa Me ga" iz Bu e nos Aj re sa, ko ja je
kwi gu ob ja vi la, ta ko ðe ne po sto ji u re gi stru iz da va åa, te je ta ko miste
ri ja we nog na stan ka pot pu na i otva ra se od mah pi ta we: „Ne škripi
li ne što zlo kob no u sa moj struk tu ri stvar no sti, u baj ko vi tom
lan cu uzrok-po sle di ca-uzrok ko ji po åi we da pu ca, neo po zi vo raz dva -
ja ju ãi pri po ve da åa, pri po vest i pri po ve da no, svet i na šu pred sta vu
o we mu." Ali: „…niko ne ha je za åi wenice u ovom vre menu u ko me je
ne pro ve re nost ono naj i zve sni je."
238

A ako epo hal ne stva ri (ne sum wi vo) sto je ta ko, lo giå no je što se
pa ÿwa naj pre au to ra Sr ca ze mqe, a po tom i pre vo di o ca/pri re ði va åa
usme ri la na Fri dri ha Ni åea i is tra ÿi va we okol no sti pod ko ji ma
se od i grao we gov (vir tu el ni) vi še me seå ni bo ra vak na Ki pru. Lo giå -
no i veoma smi sleno sto ga što je izbor baš ovo ga fi lozofa za glavnog
ju na ka ro ma na otvo rio Ba sa ri ši rok pro stor za iz no še we pripo
ve da åe vih sta vo va (naj åe šãe kroz iden ti fi ka ci ju sa Ni åe om), ali
i stva ra we åi ta vog ni za fi gu ra za od strel, tj. ne ga tiv no-iro niå no
od re ði va we pre ma wi ma (Vag ner, Frojd, me ðu na rod ne hu ma ni tar ne i
osta le or ga ni za ci je, ne maå ki slu ÿbe ni ci i voj ni ci, en gle ski åinovnici,
tur ske uho de, itd.), što sve sku pa stvara za Ba sarino pri -
po ve da we iz u zet no funk ci o nal nu si tu a ci ju am bi va lent nih pa ro va,
jer: „Ne vre di bi ti åe dan (åi taj: po li tiå ki ko rek tan — prim. M. V.)
u ro manu, ako to veã ni si u ÿi votu."
Ali, vra ti mo se glav nom ju na ku: Ni åe je fi lo zof ska pret hod ni -
ca, mi sa o ni fun da ment ba sa ri jan skog po gle da na stvar nost s ob zi -
rom na to da je on taj ko ji još u dru goj po lovini 19. veka pro govara o
ni hi li zmu kao su štin skoj od red ni ci mo der nog do ba åi je so ci jal -
no-isto rij ske pro ce se i si tu a ci je od re ðu je kao pa to lo ško me ðu sta we
u ko me su kraj i po åetak jed ne kul ture iz mešani, i kao oskud no vre me
u ko me su sta re zve zde iz bledele a no ve se još ne mo gu vi deti. Pri
tom to pa to lo ško me ðu sta we i oskud no vre me tra ju, evo, ne što ma we
od vek i po, i kraj im se ne vi di, i za to je Ni åe na šem pi scu po sebno
za ni mqiv. Po go to vo što i sam fi lo zof za pa da u ta kvo „epo halno"
sta we („Ustroj stvo sve ta je ta kvo: naj ve ãe sla bo sti ob u zi ma ju
upra vo one ko ji su naj ja åi.") usled, u ba sa ri jan skoj vi zi ji, fi li star -
ske za ve re o pro me ni fi lo zo fo vog iden ti te ta, a ko ju spro vo de Vagner,
we go va ÿe na, Lu Sa lo me, Frojd i Ni åe o va se stra Eli za be ta
— pa ra zi te ob u zi ma pa ni ka kad or ga ni zma-do ma ãi na pre du go ne ma.
„Slabost" — åi ji su oni simboli — „ãe za vladati sve tom hi qadu pu -
ta okrut ni je ne go što je vla da la sna ga." Bi ãe to Ni åe o vo pro ro åan -
stvo, ko je pro na la zi mo u Sr cu ze mqe.
A da bi se ova ma niå no-pa ra no iå na isto ri ja ve li kog fi lo zo fa
upot pu ni la, Ba sa ra uvo di još ne ko li ko go re na ve de nim sliå nih motivskih
ce lina u pri povedawe, ali mi se dve od wih åi ne po sebno
vaÿnim i uspe lim. Pr va se na lazi u po glavqu pod na zivom Di o sku -
ri: Sta qin i Ni åe. Veã sa ma sliånost po br kovima — upuãuje nas
Basara — dovoqno nam go vori ko liko je ovaj par blizak: „…sa isto -
rij ske dis tan ce, ja sno je da je Sta qin ova plo ãe we fi lo zo fi je Fridriha
Ni åea." Sta qin je u stva ri Ni åe bez sla bosti, Ni åe ko ji je
pre šao u pra vo sla vqe i la tio se stva ra wa otvo re nog dru štva, ko je
ãe se, za po åe tak, na zi va ti so ci ja li stiå kim i bi ãe za tvo re no. Na
tom pu tu „Sta qi nov taj ni mo to je: Ne ma te pat we ko ja ni je du še ko risna
i ne ma tog za dovoqstava ko je ni je štet no. Ono što na Za padu na -
zi va ju 'de mo kra ti jom' i 'li be ra li zmom' sa mo je he do ni zam ina u gu ri -
239

san u dr ÿavnu ideologiju. Što je iz osno va po grešno. Niåe mu daje
za pra vo. Natåovek, åo vek uopšte, pred so bom ima dva iz bora: ili
ma na stir ili voj ska. Sve osta lo je de ka den ci ja. Pro past. De ge ne ra ci -
ja. Pa kad je ta ko, on da dr ÿavu tre ba po deliti na dva de la: me gamanastir
i na uni ver zal nu ka sar nu." I na ta kav na åin, pri me ãu je pri po -
ve daå, an ti hri šãan stvom je hri šãan stvo, u stva ri, uåvr šãe no, ili
ba rem oja åa no i vra ãe no s pu ta pot pu ne mar gi na li za ci je.
Dru gi mo tiv od po seb ne va ÿno sti u Sr cu ze mqe je po vest o Hu -
ru bi ma po sto je ãim/ne po sto je ãim (u za vi sno sti od in ter pre ta ci je)
sta ro se de o ci ma Ki pra. Oni su, pi še Ba sa rin Ni åe ko ji je sa wi ma
pro veo ne ko vre me, po no san ni hi li stiå ki na rod ko ji se hra bro od u -
pirao i uspeo da sa åuva svoj identitet ko ji se za sniva na od sustvu
sv akog vi dqi vog iden ti te ta. Oni ve ru ju da ÿe qa za zna wem upra vo
ši rom otva ra vra ta sva ko vr snom ne zna wu. O Bo gu mi sle ova ko: „Moÿda
Bog i postoji. Ali ve rovawe i ne verovawe, to ni je za nas. Mi
smo jed no stav ni qu di. Sve što nas in te re su je je su pa co vi i kor wa åe
(Koje je du, prim. M. V.) …ni šta vi še ne oåe kujemo od ÿi vota." Hu -
rubi ni kada ne la ÿu i ni kada se ne pre tvaraju, spremni su da ubi ju
je di no ka da ne ko od bi je wi hov po ziv za ru åak, pa za to na kon sve ga
Ni åe kon sta tu je: „Ta ko mi Bo ga, ne ma bo qih ni åe a na ca od Hu ru ba."
Ne što ka sni je u ro ma nu pri po ve daå u ne kom sta rom åa so pi su na la zi
be le šku o to me ka ko jed no ama zon sko ple me, fra pant no sliå no Hu ru -
bi ma, po i ma na sta nak i ne sta nak sve ta: qu de je Ve li ki Otac na åi -
nio od sr ca ze mqe (mi stiå ni ele ment kroz ko ji pro si ja va ju sup til ne
energije vi ših sfera) i udahnuo im ÿi vot; de mon Su pay ko ji je to
video ÿe leo je da ura di isto pa od ma lo blata stvori qu de-divqe-veprove.
Tvo rac drÿi Ze mqu u jed noj ru ci, pa ka da se umo ri pre mešta
je u drugu. Zbog gre hova qu di Ze mqa vre menom po staje sve te ÿa, i on -
da po vre me no Tvo rac ot ki da po ko mad Ze mqe i ba ca ga u po mr åi nu;
svaki put ka da ta ko uåi ni ne ki na rod ili ne ka ze mqa ne stanu u po -
mr åi ni.
Kada se od mah iz ovo ga pri povedaå za pita: „Ku da se, na pri mer,
de nu lo 10.887 km 2 te ri to ri je Sr bi je, pi tam!" i iro niå no od go vo ri:
„Nema tog ko mada ze mqe. Ni tra ga od we ga. Yaya (Tvo rac) ga je otkinuo
kao okra jak hle ba. Dao ga wan ga ni ma (qu di ma-di vqim-ve pro vi -
ma). Ili je, mo ÿda, okra jak po jeo zli Su pay?" — pa ra bo la bi va sasvim
ot kri ve na i Ba sa ra nas di rekt no upu ãu je na ana lo gi ju iz me ðu
Srba i spo menutih ple mena. Na ovom me stu ãe mo se vra titi na po -
sve tu s po ået ka tek sta i na do slov no sva ko dnev ni ko šmar ko ji još
uvek ÿi vimo i za ko ji ve rujem da ga ni sam Ba sara ni je mo gao pret postaviti
(ba rem ne u to likoj me ri) u tre nucima dok je pi sao Sr ce zemqe.
Ali ne za vi sno od to ga, re åe ni ce po put ove: „Da ni je za glu šu ju -
ãe bu ke ko ja do pire iz koncertnih dvorana, svako bi mo gao da åuje je -
zi vu škri pu ras pa da wa" u spre zi sa bi ra nim ci ta ti ma kao što je
ovaj Šo pen ha u e rov: „Što je dan åo vek vi še pri pa da bu du ãim po ko -
240

qe wi ma, dru gim re åi ma åo ve åan stvu uop šte, to se vi še ot uðu je od
svo jih sa vre me ni ka", uz veã stan dard ni Ba sa rin hu mor, iro ni ju, grote
sku i fan ta sti ku, kom bi na ci ju fo to gra fi ja i tek sta, tvo re od Sr ca
ze mqe jed nu od naj am bi ci o zni jih re a li zo va nih kwi ÿev nih tvo re vi na
Sve ti sla va Ba sa re, ko ja u se bi uje di wu je ka ko dnev nu ak tu el nost, ta ko
i uni ver zal nost, shva ãe nu u naj bo qem ma ni ru ovog pi sca. U sva kom
slu åa ju, bez ob zi ra na to što je go re na ve de ni in ven tar stil skih
sred sta va i te ma stan dard no pri su tan u svim Ba sa ri nim kwi ga ma,
ovo ga pu ta, u ova kvom do brom te mat sko-struk tu ral nom ras po re du, pred
nama je kwi ga ko ja ãe s razlogom bi ti ra do åi tana i sa da i u vre menu
koje je pred na ma.
Mla den VE SKO VIÃ
NE/PRO LA ZNI SVET DE TIW STVA
Ran ko Ri so je viã, Pr vi svi jet, DIP Matica srpska, No vi Sad 2003
Mo to no ve kwi ge Ran ka Ri so je vi ãa, Pr vi svi jet, sa drÿi i wen
na slov, ali i po e tiå ko opre de qe we. Reå je o sti ho vi ma To ma sa Sternsa
Eli ota: „Dru gi od jeci / ÿi ve u ba šti. Da po ðemo? / Br zo, re åe
ptica, na ðite ih, na ðite ih, / ta mo iza ugla. Kroz pr vu ka piju, / u
naš pr vi svi jet, da li da ih sli jedimo, / drozdovu ob manu? U naš
pr vi svi jet". Ovih šest sti ho va, is trg nu tih iz jed nog od Åe ti ri
kvar te ta, o Bernt Nor to nu, da ti su u pre vo du Ta tja ne Lo za nov ski.
Pre ma pre vo du pe sni ka Iva na V. La li ãa, u dru gom de lu dru gog sti ha,
ume sto po ãi na lazi se gla gol sle di ti. Da kle: „Dru gi od jeci / pre bivaju
u vr tu. Da ih sle dimo?" Ova, na izgled, sit nica, lo giåna je, jer
reå je o pra ãewu ono ga što od jekuje, a što izmiåe br zo, go tovo ne uhvatqivo.
Pe snik pra ti od jeke kao let pti ca, i za wom se, po eli otovskom
uzo ru, oti skuje u je dan svet ko ji je, isto vremeno, i da lek i
blizak, „vre me pro šlo i vre me bu duãe / Šta je mo glo bi ti i šta bi -
lo je / Uka zuje na isti kraj, uvek prisutan" (åu veni Eli otovi sti hovi,
ko ji ma se pr vi deo na ve de nog kvar te ta za vr ša va).
Sle di ci tat iz Ri so je vi ãe ve pe sme Da ÿdev wak: „Gdje se to kri -
ješ, neo biå ni stvo re, / u na ba ca nim sli ka ma pr vog svi je ta / ko ji kao
oltar obi lazim, åi stim, / i branim od svi jeta u pro lazu!" Ov de je,
po mom uve re wu, esen ci ja Ri so je vi ãe ve kwi ge Pr vi svi jet. Naš pe -
snik ne uzi ma, po put Eli o ta, pti ce kao sa go vor ni ke, veã da ÿdev waka,
sa lamandera ko ji ÿi vi u va tri a da u woj ne iz gori. Pti ce su, po -
zna to je, sim bo li ne be skog sve ta, a Ri so je vi ãu je, u ovoj kwi zi, vaÿni
ji ovo ze maq ski svet, kon kre tan, stva ran, i ni je mu, ba rem ne
pri mar no, pre sud na sim bo li ka, jer ni ka da pi še o zmi ja ma, pa i o
da ÿdev wa ku, ne in si sti ra na wi ho voj sim bo li ci. Ni ja ne in si sti -
241

am na woj, ia ko je slutim u du bokoj pozadini. Upra vo zna juãi na ka -
kvoj se sve vatri ka lio de åak, lir ski su bjekt iz ove kwi ge, mo ÿemo
li re ãi i pe snik liå no, to kom rat nog de tiw stva i bur nih do ga ða ja
iz po sled we de ce ni je ras pa da wa Ju go sla vi je. „Qud ski rod ne mo ÿe
pod ne ti pre vi še stvar no sti", pri me tio je Eli ot u po me nu toj po e mi.
Zato je i naš pe snik pri nuðen da za štiti svog lir skog junaka, „neo -
biå nog stvo ra", od pro la znog sve ta.
Da ÿdev wak, to bi ãe va tre, skri ven je me ðu „na ba ca nim sli ka ma
pr vog svi je ta". Ka kav je to svet? Sa mo uslov no je pr vi. Su bjek ti vi zam
pesnika dao mu je primat nad svim po towim sve tovima. To je svet de -
tiwstva, svet ko ji po stoji još sa mo u se ãawu, iz ko ga ga pesnik pre -
ta åe u pe sme, i ta ko ga åu va od za bo ra va, od pot pu nog iš åe za va wa.
Po vra tak u za vi åaj ni je vi še sa mo obi la zak rod nog me sta, a ne
mo ÿe bi ti ni bu kval ni po vra tak u de tiw stvo. „Ma šta po sti gao, ma
šta po stao / ka da se vra tiš u djetiwstvo, / sve jed nako na tebe dje luje
— / sa mo ono što si bio ov dje va ÿi", pri znaje pe snik. Da kle, va -
ÿnije je ono što si bio od ono ga što sa da je si. Po vratak u detiwstvo
no va je pro ve ra, kad deå jim stra ho vi ma ne po ma ÿu is ku stva odraslih.
Bez ob zira na sve ste åeno i na uåeno, ni šta se ne mo ÿe iz meniti,
taj prvi svet osta ãe ona kav ka kav je bio, ali zato se od wega
mo ÿe još po ne što na u åi ti. Sa da smo tek sve sni we go ve åi sto te, nepa
tvo re no sti, pa nam ru ke i no ge de åa ka u bla tu ni su pr qa ve, je su
male i na izgled ne moãne, ali veã ta da na stoje da stvore ne ki svoj
svet, svet ko ji je dru gi i druk åiji u od nosu na onaj ko ji ih okru ÿuje,
svet ko ji je, u stvari, wi hov pr vi svet. „Svet kao vo qa i pred stava",
ka ko bi to pri me tio Šo pen ha u er. Ali to ni je svet fi lo zo fa, åak ni
svet pe sni ka, ne go uo bi åa je ni svet de åa ka ko ji od ra sta ju kraj Une,
okru ÿe ni po zna tim qu di ma i pre de li ma, pri ro dom i ÿi vo ti wa ma;
svet deå jih iga ra, od ra sta wa, stal no no vih ot kri va wa i sa zna va wa.
Ni we ga sa da, po sle ta ko ve li ke dis tan ce, od no sno sve sti o pe sniko
vom po vrat ku, ne mo ÿe mo pri hva ti ti do slov no, ima ju ãi u vi du da
po sto ji ne sklad, ako ne i stal na su prot sta vqe nost, iz me ðu unu trašweg
sveta pesnika i sveta ko ji ga okru ÿuje. Ia ko nas re alni svet
podstiåe na se ãawe, ima upliv na pi sawe, ipak, ka ko to ve ruje poq -
ski pe snik Adam Za ga jev ski, tek je unu tra šwi svet „ap so lut no kraqev
stvo po e zi je".
„Na ba ca ne sli ke" u stva ri su oda bra ne sli ke „pr vog svi je ta".
Zbog su bjek ti vi zma, one su, ne sum wi vo, åi sta li ri ka, ali i svo je vr -
sna pe sniå ka au to bi o gra fi ja: od pe sni ko vog ro ðe wa do smr ti po je di -
nih åla no va pe sni ko ve po ro di ce. Pu na kon tra sta: sve tlo sti i ta me
(in di ka tiv ne su pe sme Maj ka u svje tlo sti i Majka je iza šla u noã),
ra do snih i tu ÿnih tre nu ta ka, ko ji se u pe sni ko vom se ãa wu sme wu ju
kao go di šwa do ba, pri rod no, spon ta no, bez pa te ti ke, bez ne po trebnog
na glašavawa jed nog, od nosno dru gog. Što ne zna åi da je ti me ova
li ri ka iz gu bi la ne što od emo tiv no sti. Na pro tiv: ona je sva sat ka na
242

na woj. Fi li gran ski pre ci zno, do zi ra na, is po li ra na, lir ska po e zi -
ja Ran ka Ri so je vi ãa ne pre sta no se obra ãa emo tiv nim do ÿi vqa ji ma,
naj sup til ni jim ose ãa wi ma, kao što je qu bav, ali ni jed nog tre nut ka
to ni je pa tetiåno i ne za pada u kli še.
Ume sto sen ti men tal no sti i bo le ãi vo sti, ko je su vr lo åe ste ka da
se te mi de tiw stva, pro šlo sti uop šte, vra ãa i obra ãa, ov de ima mo
po vra tak iskon skom, ka ko bi se pro åi sti lo, oslo bo di lo od kon venci
ja sa da šwo sti, od svih ba na li za ci ja na še sva ko dne vi ce. Otu da je
to i po vra tak ari sto te lov skom po i ma wu stva ra wa, ne kao ka kve doktri
ne mi me ze, veã kao ot kri ãa (he u re zis), iz no še wa na vi de lo istinskog
od nosa ko ji veã na ne ki na åin po stoji u si stemu stvari. „Znam",
ve li pe snik, „sa mo to li ko da otvo rim i za tvo rim vra ta pre ma vr tu,
pro zor pre ma ne bu, ko ri ce kwi ge pre ma bes kra ju."
Po vra tak u de tiw stvo je po vra tak u „bla ÿe no vri je me ne vi no -
sti", ka da je sve do zvoqeno i opro šteno, ali to je i „blaÿeno vri jeme
s kwi gom u ti tra vom svje tlu pe tro lej ke". To je, isto vre me no, povra
tak u dom, otu da su ne iz be ÿni ar he ti pi kuã nog pra ga i og wi šta,
otac i maj ka. Sva ki ku tak ro di teq skog do ma, od ta va na do po dru ma,
predstavqao je, uz prostor za ÿi vot, pro stor za igru, is traÿivawe,
åuvao po neku taj nu, slutio ne što neo biåno. Pa je, kao ta kav, ušao
najpre u uspo mene, a po tom i u pe smu. „Svi oni ima ju ne ku taj nu, ta -
mo u mra ku." Upra vo mrak je taj ko ji im da je ta janstvenost, budi slut -
wu i strah. S od rastawem, „U cr noj no ãi ta janstvenoj kao ti jelo", to
je no vo, druk åi je uz bu ðe we, ot kri va we sop stve ne sek su al no sti, na go -
ve štaj ero sa u no ãi, na sla ma ri ci, u spa va o ni ci, dok škri pe krevetske
opruge i bu de se åu la.
Pr vi svet iz po zi ci je dru gog sve ta ni je sa mo sa sta vqen od lepog,
ne go i od ru ÿnog, a sve zbog åi wenice da sa postojeãe uda qenosti
i sme ãe, tj. „osta ci svi je ta", po ne kad pred sta vqa bo gat stvo. „Uz
po moã tih pred me ta, od ba åe nog sme ãa, na ta va nu, sna trio sam o daqi
na ma", se ãa se pe snik. Ni je bi lo te le vi zi je, ni su se mo gli gle da -
ti fil movi, pa je o dru gom i druk åijem svetu svedoåio sva ki neo biåni
pred met, stra nog ili ne po zna tog po re kla. Pr vi sve to vi åak i moje
ge ne ra ci je, a da ne po mi we mo mla ðe i naj mla ðe, sva ka ko su mno go
uda qe ni ji od ovog Ri so je vi ãe vog sve ta. Ne kad se vi še ma šta lo i sawa
ri lo, a po sled wih de ce ni ja se naj vi še de tiw stva pro vo di uz TV i
vi deo tra ke, od no sno kom pju ter i elek tron ske si mu la ci je. Pe sni ci
no ve ge ne ra ci je ne bi mo gli da na pi šu ova kve him ne ko zjem mle ku
(jer pi ju pre vas hod no mle ko iz te tra pa ka), pr vim ci pe la ma (mno gi ne
znaju šta su opanci i obojci), prvom ka putu, pr vom ra diju (jer ni
svoj haj-faj, ni svoj CD ple jer, ni svoj mo bilni telefon — ne do ÿivqa
va ju kao ne što iz u zet no, veã kao sa stav ni deo sva ko dne vi ce). Nisu
vi še ni pop ni pro slava Ður ðevdana, ni ti ne ke dru ge sla ve, za -
braweni, ne što åi me su se stra šila de ca, pa i od rasli, u ona vre -
me na ne ma we re li gi o zna, veã pro pi sa no i de kla ra tiv no ate i stiå ka.
243

Mo ÿda otu da ni kod Ri so je vi ãa u uspo me na ma iz de tiw stva nema
pri zi va wa Bo ga, ne ma me ta fi zi ke, åu da, sve je de lo pri ro de i
qud skih ru ku, tek ret ka sli ka an ðe la, kao ma log de te ta. Pe sma An ðeo
u dvo ri štu, ne sa mo zbog to ga što je u woj ta kav mo tiv, jed na je od
naj bo qih pe sa ma u kwi zi, jer slu ti ko li ko go vo ri „ne do hvat na blizi
na tam ne da qi ne". Pot pu no u sa gla sno sti sa kon cep tom da de te
razume sa mo ono što vi di, ra duje se sve tlosti, a pla ši mra ka i sen -
ki, ra du je se ÿi vi ma i po zna tom a stra hu je od ne po zna tog i mr tva ca.
Nema sum we da bi se Pr vi svi jet mo gao i tre bao åi tati u kon -
tek stu pret hod nih kwi ga Ran ka Ri so je vi ãa, pe sniå kih, pre sve ga, ali
i onih pro znih, na roåito onih ko je su pi sane za de cu i sa te matikom
iz pe snikovog de tiwstva. Mo gle bi se ove pe sme tu maåiti i u kon -
tek stu sa vre me ne srp ske po e zi je, gde se naš pe snik na la zi veã vi še
od tri i po decenije, a svo jom tri naestom pesniåkom kwi gom ne sa -
mo da je uve ãao svoj opus, ne go ga je i krunisao jednim au tentiånim,
ce lo vi tim, mo ÿda i naj i skre ni jim do sa da ru ko pi som, ko ji, ia ko
sve do åi o no stal giå nom vre me nu i po ma lo ide a li zo va nim sli ka ma iz
de tiw stva, po ne kad za drh ti, uz bu ðe no, ne i sta raå ki, ali i da qe sigurno
vo di pe sniåku nit od ra zuma ka sr cu, iz sve ta pro laznog u svet
ne pro la znih, go to vo ar he tip skih sli ka.
OKR WE NI MIT
Zo ran ÐE RIÃ
Isi do ra Se ku liã, Pi sma, pri re dio Ra do van Po po viã, „Stylos", No vi
Sad 2004
U okvi ru Sa bra nih de la Isi do re Se ku liã kao åe tr na e sta kwi ga
po ja vi la su se Isi do ri na Pi sma. Kwi gu je pri re dio Ra do van Po po -
viã, a kao ured nici Sa bra nih de la pot pi sa ni su Zo ran Glu šåe viã i
Ma ri ca Jo sim åe viã.
Ovo je, ako se ne va ram, tre ãe ba vqe we Ra do va na Po po vi ãa Isidorom
i we nim delom. Pre ove, ob javio je kwige Isi do ri na bro ja ni -
ca (1979) i Moj krug kre dom (1984). Da kle, Ra dovan Po poviã kao prireðivaå
te ško bi se mo gao do vesti u sumwu. Ali, da li se mo gu do vesti
u pi ta we ured ni ci ko ji su „iz nad" Ra do va na Po po vi ãa? Na i me,
po sle Na po me ne ured ni ka ta di le ma se sa ma na met nu la.
Za dr ÿa ãu se sa mo na pr voj re åe ni ci tih ured niå kih na po me na:
„Osnov no pi ta we ko je se po sta vi lo pri li kom sre ði va wa Isi do ri -
nih pi sa ma je ste pi ta we pra vo pi sa." Na po gre šno po sta vqe no pi ta -
we teško je da ti ra zuman od govor. To ne samo da ni je osnov no pi tawe,
veã se to pi ta we pri li kom pri re ði va wa pi sa ma i ne po sta vqa!
244

Jer, pi sma se do nose ona ko ka ko su na pisana. Ko naåno, i sam Radovan
Po po viã je ne ko li ko stra ni ca pre tih ured niå kih na po me na napi
sao: „Pra vo pis i in ter punk ci ja osta vqe ni su ona ko ka ko ih je
adre sant ki wa pi sa la."
Naravno da su i ured nici do šli do to ga da se pi sma štam paju
ona ko ka ko su na pi sa na. („Za to je pri re ði vaå ove kwi ge go spo din Radovan
Popoviã bio potpuno u pravu što je [u (?)] svoju kwi gu Isi -
dori nih pi sa ma sve we ne tek sto ve uneo u onom ob li ku, gra ma tiåko-sin
tak siå kom i or to graf skom ka ko su na pi sa ni ili, u od go va ra -
juãim slu åajevima, ka ko su veã bi li ob javqeni.") Tek da se ne što
piše.
Ali, ova ko po åe te Na po me ne ured ni ka stva raju pri vid da su
ured ni ci Sa bra nih de la Isi do re Se ku liã åi tali kwi gu ko ju su uredi
li. Da kle, otvo ri mo od mah kar te: u ovom pri ka zu ãu po ku ša ti da
pokaÿem da urednici ni su åi tali ovu kwi gu. Jer, da su je åi tali, bi -
le bi iz beg nu te ne ke gre ške, ne do sled nost, pa i ne spret nost.
Naj pre da po ku ša mo da od re di mo ka kvom åi ta o cu je na me we na
ova kwi ga. U za visnosti od to ga iãi ãe i objašwewa is pod pi sama.
Tu je te ško go vo ri ti o ne koj do sled no sti. Po ne kad se ob ja šwa va ju i
naj o biå ni je stva ri. (Na pri mer, u pre pi sci iz me ðu Mla de na Le skov -
ca i Isi do re Se ku liã po mi we se Le to pis. Da li je nu ÿno u na pomeni
is pod pi sma na pisati da je to Le to pis Ma ti ce srp ske? Ako to
nije oåi gledno, šta je on da?) Ali za to se de si da åi tave re åenice
is pi sa ne na ita li jan skom ili, pak, la tin skom je zi ku, ni su pre ve de -
ne. Sa dru ge stra ne, opet, ista reå se pre vodi sva ki put kad se po mene.
Od nos pre ma åi ta o cu je ili pot ce wi vaå ki, ili se taj åi ta lac
pre ce wu je. Po seb no je „uvre dqi va" po åi ta o ce (po red mno go broj nih
ponavqawa) i upo treba ugla stih za grada. Da li je nu ÿno u ugla stim
zagradama is pisivati iza n. pr. da to zna åi: na pri mer? Ili u ugla -
stim za gra da ma do vr ša va ti ime me sta, ka da je vi še ne go oåi gled no o
kojem je me stu reå? Ali, ni ta „pogreška" se ne ispisuje dosledno.
Nu ÿno je ujed na åi ti i osnov ne po dat ke o pi sci ma, od no sno
„opisati" liå nost ka da se pr vi put po javi u kwi zi. (Imam u vi du
strane 402 i 403 i po javu Ÿor ÿa Di amela.)
Ovo još uvek ne do kazuje kquå nu te zu ovog pri kaza — da urednici,
po sle Ra do va na Po po vi ãa, ni su åi ta li ru ko pis. No, mo ÿda ãe
ovaj argument bi ti ube dqiviji. Na 375-oj stra ni u fu snoti broj 522
pi še: „Mi lan Ra kiã do la zi iz Pa ri za u Be o grad, na opo ra vak. Krajem
juna 1938. go dine po zlilo mu je. Sti gao je u Zagreb 24. ju na, u sa -
natorijum dr Go tliba na Srebrwak, gde je u po noã umro." Veã na sledeãoj
stra ni, fu snota 523, pi še: „Milan Rakiã, pe snik, umro je 30.
juna 1938. go dine." Pr vo, za što se sad „ob jašwava" da je Ra kiã pe -
snik, a dru go ot kud sad 30. ju ni. (Uzgred, Ra kiã je umro 30. ju na.)
Jasno je da je reå o štamparskoj gre šci; no, ista ta kva gre ška
se veã do godila u kwizi Moj krug kre dom — vi deti stra ne 209 i 210.
245

Grubqa je greška što je pi smo (od 29. aprila 1913. godine) upu -
ãe no Ti ho mi ru Osto ji ãu „na knad no upu ãe no" Va si Sta ji ãu. To se lako
dâ pokazati — pre ko ime na ÿe ne. (Zna Ra dovan Po poviã da je Je -
le na ÿe na Ti ho mi ra Osto ji ãa, a ne Va se Sta ji ãa, no gre ška se potkra
la.) Tu bi smo sa da mo gli po sta vi ti jed no od osnov nih pi ta wa
pri li kom pri re ði va wa kwi ga pi sa ma. Da li je naj sret ni ji na åin na
ko ji je ova kwi ga pri re ðe na? Na i me, Ra do van Po po viã je pi sma poreðao
hro nološki. Da li bi bi lo bo qe da su pi sma pr vo gru pisana
po adre satima pa tek on da hro nološki? Åi ni mi se da bi kwi ga do -
bila na pre glednosti, a ta kve gre ške (da se za meni ime adre sata) te -
ÿe bi se do godile.
Ra do van Po po viã u pred go vo ru ka ÿe da je sa åu va no oko hi qa du
Isi do ri nih pi sa ma. Pri kra ju tog pred go vo ra se na da da ãe ne ka pisma
ugle dati sve tlo da na uz ma lo vi še vo qe onih ko jima su upu ãena.
No, ne ka pi sma je — ne zavisno od vo qe onih ko jima su upu ãena —
ipak pro pu stio da ob ja vi. Jed no pi smo upu ãe no Sve ti sla vu Ste fa no -
vi ãu (ob ja vqe no u kwi zi Epi sto lar na bi o gra fi ja Sve ti sla va Ste fa -
no vi ãa) pro pušteno je; no, ve ãi je propust ve zan za ona pi sma ko ja je
Ra do van Po po viã veã ob ja vio, a ov de ih je jed no stav no iz gu bio iz vida.
(U sva kom slu åaju ih ne po miwe.) Tu mi slim na dva pi sma dr Vla -
di mi ru Alek si ãu upu ãe na iz Pan åe va. Oba ta pi sma po mi we Åa slav
G. Ðorðeviã u kwi zi Isi do ra u Pan åe vu, dru go iz da we, Pan åe vo,
2000. go dine. (Åa slav G. Ðorðeviã uredno na 97-oj strani pi še: „Je -
dan od Isi do ri nih bi o gra fa, Ra do van Po po viã je ob ja vio dva pi sma
ko ja je Isi do ra Se ku liã pi sa la Vla di mi ru Alek si ãu.")
Skrenuãemo pa ÿwu na još dve gre ške ko je su se pro vukle. Prva
se ti åe go di ne ro ðe wa Sve ti sla va Ste fa no vi ãa. On i Isi do ra Se ku -
liã bi li su is pisnici — da kle, i Ste fanoviã je roðen 1877. go dine,
a ne 1874. go dine kao što to piše u ovoj kwi zi. (Pogrešnu go dinu
pr vi je na veo Veq ko Pe tro viã u „Sta no je vi ãe voj en ci klo pe di ji".)
Dru ga gre ška je po sle di ca „ne pre ci zno sti". U fu sno ti broj 11, na
stra ni 29 pi še: „Osto jiãjena pi sao mo no gra fi ju o Or fe li nu, ko ju
je ob javio 1923. go dine." U ovoj kwi zi, pak, åitamo da je Ti homir
Ostojiã umro 1921. go dine. (Vladimir Ão roviã je bio taj ko ji je na -
šao za o sta li Osto ji ãev ru ko pis pa je ta ko ta kwi ga ugle da la sve ta
1923. go di ne — pa ra fra zi ram kwi ÿev nog isto ri åa ra Jo va na Gr åi ãa.)
Ured no je na kra ju kwi ge Ra do van Po po viã po pi sao i ime na
adresata i in stitucija u ko jima se ta pi sma åu vaju. Åi ni mi se da su
se ipak mo gli po što va ti stan dar di ko je je bri ÿqi vo — isti na ne
uvek — ne go va la bi bli o te ka „Do ku ment" IP Ma ti ce srp ske. Na i me,
nu ÿno je is pod sva kog pi sma do ne ti sig na tu ru, ako ta sig na tu ra veã
po sto ji.
U kwi zi se na la zi 620 pi sa ma Isi do re Se ku liã (u sa dr ÿa ju ispred
sva kog pi sma pi še red ni broj — u kwi zi tih brojeva iz nad pi -
sa ma ne ma), uz pred go vor, na po me ne, adre sa te i veã po me nu te Na po -
246

me ne ured ni ka, tu je i Ÿi vo to pis Isi do re Se ku liã. (Uz gred, mo ÿda
se mo glo u Ÿi vo to pi su uka zati na to da se Isi dora Se kuliã ni je
uda va la i da je Emil Strem nic ki bio we na iz mi šqo ti na. Kr šte ni -
ca Isi dore Se kuliã je, ko liko znam, do sa da naj mawe dva pu ta ob javqena
i tu se ja sno vi di da je ostala go spoðica, da ne upo trebim neku,
iz we nog ugla gle dano, te ÿu reå. Ka ko hu morno zvu åi we na re åeni
ca: „… ni sam go spo ði ca. Udo vi ca sam dra me di ci ne Emi la Stremnickog,
ima veã mnogo go dina.") Pred na ma je u sva kom slu åaju jed na
obimom ve lika kwi ga, ko ja se ne mo ÿe åi tati dva pu ta. Ali, ne zbog
obi ma, veã zbog Isi do re Se ku liã ko ja je te ška, pre te ška.
Ko me je Isi do ra Se ku liã sve pi sa la? Na bro ja ãe mo sa mo one koji
ma je naj åe šãe pi sa la: Ti ho mir Osto jiã, Sve ti slav Cvi ja no viã,
Mi lan Ãur åin, Mi lan Grol, Sve ti slav Pe tro viã, Mar ko Ri stiã,
Va sa Sta jiã, Mla den Le sko vac, Ÿi van Mi li sa vac… Pi sma upu ãe na
woj, i uop šte pi sma do kojih bi došla (oåe va pi sma, na pri mer),
Isi do ra je uni šta va la… (Po red pi sa ma ovih qu di sa ko ji ma se dopi
si va la zna mo da je uni šti la i jed no pi smo Vla di sla va Pet ko vi ãa
Dis-a.) Po we nim re åi ma, je di no ni je uni šti la dva pi sma Ÿi va na
Milisavca. Ali, o tom potom.
In te re sant no je i ka da je ko me pi sa la. Mo gu ãe je da ni su sa åu -
vana sva pi sma — ali pi sama Mi lanu Gro lu po sle Dru gog svet skog
rata ne ma. Rat se još ni je za vršio — april je 1945. godine — a veã u
pi smu Mla de nu Le skov cu Isi do ra po zdra vqa Sta ji ãa i dru ga ri cu —
ne su prugu, ÿe nu ili go spoðu kao što je pre po zdravqala — veã dru -
ga ri cu! (Veã u ja nu a ru te go di ne u pi smu Va si Sta ji ãu ko ri sti no vu
terminologiju.) Pi še još na jednom mestu da ãe i ona da „zada uda -
rac sta rom re ÿimu". Umesto u London ide da gle da de cu ka ko gra de
pru gu… (Ma da 1946. go di ne je di na, u Po li ti ci, po miwe Bo ÿiã, te joj
je mi tro po lit pi smom za hva lio.)
Ukup no ras po lo ÿe we, pa otu da i po na ša we Isi do re Se ku liã
åe sto za vi si od vre men skih pri li ka. Sa ma ka ÿe: „U zi mu se pr va
ukoåim, u le to se pr va za palim." U Ber lin bi da ide jer je åu la da se
ta mo do bro lo ÿi!
No, ono što je morbidno u åi tavoj toj pri åi o woj je ste po nos
zbog to ga što je bo lesna! U pi smu Va si Sta jiãu krajwe ozbiq no pi -
še: „Ako ste Vi, dra gi Go spo di ne, bi li akut no bo le sni, ne moj te se
gorditi: i ja sam. Moÿda Vam se i pribliÿujem — i kli niåki grip,
ili ta kozvani grip, do hvatio je i ma ramicu pluã nu, i ja, po sle se dam
ne de qa bo lo va wa, još bo lu jem. Ra dim, iz la zim kad tre ba, ali tem pe -
rature su tu, razni simp tomi su tu." Zar ne ko sme biti bo lesniji od
we? Ret ka su pi sma u ko jima se ne ÿa li na bo lest, ili ka ko sa ma ka -
ÿe: „Ali, to je mo ja sim fo ni ja, mo je va ri ja ci je, na stro go uzev ši,
istu temu." Na dru gom me stu ka ÿe: „Bo lesna sam od uvijek, pa mi je
na åin ÿi vo ta pre ma to me." Vr hu nac je ipak we no pi ta we: „Ka ko bolu
ju Ho lan ða ni?"
247

Ono što ta ko ðe za ma ra u ovoj pre pi sci je Isi do ri na pri pre ma
za smrt. „Ja mi slim da je glu pqa od me ne ina åe su ap solutno sve
šanse na wenoj stra ni" — be leÿi Isi dora o smr ti, ko je se oåi to
nije pla šila. Uz gred, ÿi vela je 81 godinu, a za smrt se spre mala po -
sled wih tri de se tak. (U to me joj je, ko li ko mi je po zna to, je di ni pravi
tak mac Veqko Pe troviã, ko ji je umro 1967, a slutio je smrt još
1913. go di ne!)
Zatim, ima se oseãaj kao da je dva åe ka da je neko po vredi; kao da
uÿiva u sva ði, u to me da se na quti za sva vre mena. Sti åe se uti sak da
je, u od re ðe nim si tu a ci ja ma, sve mo ÿe po vre di ti. Ot me na je u sva ði
— kao da se gleda u ogledalu dok se svaða i uÿi va u svakoj re åi. Ÿe -
stoka je sva ða sa Mi lisavcem, to liko ÿe stoka da åak ni dva wegova
pi sma ni je uni šti la. A šta je uåi nio Mi li sa vac, ta da ured nik Leto
pi sa Ma ti ce srp ske? Da li na ko ricama ili u sa drÿaju (po što je u
pitawu bio sit niji pri log) ni je do neo we no ime. „Kad ste u sadrÿini
is pi sa li sva ra zno ra zna ime na sa rad ni ka, a me ne iz o sta vi li, dakle
pro staå ku i zlu pro vo ka ci ju iz ve li…" pi še Isi do ra. Oåi to je
su je ta na gri za la mit o skrom no sti. Taj „akt po dlo sti" do ÿi ve la je
kao za ve ru pro tiv we.
Ali, ono što joj se mo ra pri znati i što je ui stinu za po štovawe
je ta we na ÿe qa da ni kom ne ostane du ÿna i što je ta koðe in teresantno
— ne ÿe li ho norare una pred. (Åini mi se da je jedino
Mar ko Ma le tin uspeo da je ube di da pri mi ho no rar ra ni je!) Je di no
se ona buni što je ho norar ve lik — „zašto ste mi po slali ono liko
gr dan ho no rar" pi še Ju li ju Be ne ši ãu 6. sep tem bra 1918. go di ne. Ne
pristaje na ta ko ve lik ho norar — ho ãe da joj se to za vede kao du govawe!
Tu se Isi do ra uka zu je kao bes pre kor no åi sta.
Pri åa o skrom no sti Isi do re Se ku liã je, vi de li smo, pri liå no
spor na. Je ste to hi per tro fi ra na skrom nost, ali skrom nost ko jom se
hva li še; in si sti ra we na to me da je sa mo rad nik u svo joj ãe li ji… sve
to za mara. Pa i taj po gled vred nog rad nika je za strašujuãi: „Kad åovek
ne mo ÿe da ra di, tre ba da se bar muåi, ina åe ni je oprav dano što
je još ÿiv."
Volela je da bu de ålan („a kad ãu po stati ålan Ma tiåin" pi ta
Ma le ti na), a on da se du ri la, na pu šta la to svo je „ålan stvo", da bi
po sle ne ko li ko me se ci pot pi si va la ak ta kao se kre tar ili pred sednik
onog udruÿewa åi ji je „prestala" da bu de ålan… Ostale su za bele
ÿe ne pri med be na we nim ostav ka ma ko je su uka zi va le na to da su
svi zna li da je to tre nutno raspoloÿewe i da ãe to pro ãi. I najåešãe
je ta ko i bi lo.
Ret ka su pi sma u ko ji ma ima mo tre nut ke us hi ãe wa. Jed no od tih
pi sa ma je ono od 20. de cem bra 1918. go di ne upu ãe no Ju li ju Be ne ši ãu.
Za do voq na je, iz me ðu osta log, jer je u sa dr ÿa ju Sa vre me ni ka vi de la da
je me ðu no ve li sti ma naj vi še štam pa na!
248

Ali, ako za ne ma ri mo svu tu we nu hi ro vi tost; ve åi to ne za do voq -
stvo; pri åu o te škom ÿi votu i istu pe smu ko ju va rira kroz åi tav niz
pisama; mo ramo re ãi da strah, istinski strah, ose ãamo pred we nim
pi smom si nu Mla de na Le skov ca, Vla di mi ru. Tu ipak mo ÿe da se
pro åi ta da su ne ke ve ze sa ÿi vo tom po ki da ne; de lu je ta ko star ma lo u
åi ta voj toj pri åi — po za ko ju je za u zi ma la åi ta vog ÿi vo ta ov de kao da
je pre šla u ukoåenost. Ima ne åeg ui stinu stra šnog u tom we nom po -
ku ša ju da se pri bli ÿi tri na e sto go di šwem de åa ku, da dâ ne ki sa vet…
O sa vre me ni ci ma ãe do ne ti tek po ne ku re åe ni cu. U po la re åe -
ni ce ãe opi sa ti moã Pa vla Po po vi ãa, ne po pu stqi vost Ive An driãa…
Ne povoqno ãe pi sati o La zi Ko stiãu kao åo veku, isto tako i o
gla go qi vo sti De san ke Mak si mo viã, o ne do stat ku unu tra šweg ÿi vo ta
kod Jo va na Du åi ãa… Po seb no ne po voq no ãe, na rav no u pi smi ma, pisa
ti o Mi le ti Jak ši ãu kao pe sni ku.
Tu ipak mo ramo za stati. Ot kriãu zbog åega vo lim da åi tam tu ða
pisma. Vo lim taj „vi šak zna åewa", tu isti nu ko ja se po nekad (ako se
ne gleda kroz kqu åaonicu) i ne vi di. Zna li smo da je Isi dora Se kuliã
o Mi le ti Jak ši ãu pi sa la afir ma tiv no, ali sa da zna mo da je pisa
la su prot no svo jim uve re wi ma, jer se ose ãa la du ÿnom Va si Sta ji -
ãu, ko ji joj je po mogao kra jem Dru gog svetskog ra ta… (A Mi leta Jak -
šiã, ko ji je umro 1935. godine, bio je pod za štitom Va se Stajiãa.)
Åi ta va ova pri åa (o po maw ka wu slu ha za po e zi ju Mi le te Jak ši -
ãa i pi sawu la ÿi) dobija na te ÿini kad se prisetimo da smo iz ovih
pi sa ma sa zna li da je Isi do ra Se ku liã ce ni la po e zi ju Dra go qu ba
Fi li po vi ãa.
Naslov ovom tek stu otuda se sâm nametnuo — ne okru weni mit,
veã okr we ni mit.
TEH NO LO GI JA SU BJEK TIV NO STI
Mi li voj NE NIN
Mi šel Fu ko, Her me ne u ti ka su bjek ta. Pre da va wa na Ko leÿ de Fran su
1981—1982, pre ve li Mi li ca Ko ziã i Bran ko Ra kiã, „Sve to vi", No vi Sad
2003
Ce la an ti ka bi la je gre ška.
Mi šel Fu ko
Pre da va wa Mi še la Fu koa iz 1982. go di ne po sve ãe na su her me -
ne u ti ci sop stva. Iz be ga va ju ãi ap strakt nost te o rij skih for mu la ci ja,
Fu ko ana li zi ra te mu sop stva u od no su pre ma sku pi na ma de la wa ko ja
su u po znoj an ti ci pri pa da le te mi „bri ge o se bi". Is pi ti va we fi-
249

lo zof skih prin ci pa u kon tek stu raz li åi tih de la wa, ba ca vi še svetla,
iz jed nog neo biå nog ugla, na avan tu ru zva nu za pad na fi lo zo fi ja.
Raz li åi te prak se ko je spa da ju u krug „bri ge o se bi" ima le su ve li kog
ude la u na stan ku mo der ne su bjek tiv no sti, te su pre da va wa Mi še la
Fu koa usme re na upra vo na tu ne u ral giå nu taå ku za pad waå ke mi sli.
Zna åaj au to ra, åi ji se stva ra laå ki opus u ve ãoj me ri ocr tao unu tar
ho ri zon ta na šeg je zi ka i va ÿnost te me, do pri ne li su da ob ja vqi va we
ove kwi ge u na šoj kul tu ri bu de za i sta dra go cen do ga ðaj.
„Brigu o se bi" Fu ko po smatra u ra sponu od osam ve kova, od So -
kra ta do Gri go ri ja iz Ni se: „Hri šãan ski aske ti zam, kao i an tiå ka
fi lo zo fi ja, sta je pod za sta vu bri ge o se bi i oba ve zu sa mo sa zna wa
pre tva ra u je dan od ele me na ta te bri ge." Sta ra we o se bi ni je pre sta -
ja lo da bu de osnov no na åe lo za obe le ÿa va we fi lo zof skog sta va to kom
trajawa grå ke i rim ske kul ture (a ima lo je svo je obrasce i u vi zantij
skoj kul tu ri, što Fu ko po seb no ne raz ma tra). „Bri ga o se bi" uokvi
ri la je na åe lo „spo znaj sa mog se be", po stav ši pod lo gom bo ga tom
sku pu poj mo va, prak si, na åi na po sto ja wa i for mi eg zi sten ci je, ali
je u mo der ni do spe la u pod re ðen po lo ÿaj u od no su na prin cip sa mo -
saznawa. Fuko dr ÿi da su hrišãanstvo i moderno dru štvo sve te me
i ko do ve mo ral ne kru to sti ute me qi li na mo ra lu ne-ego i zma, dok su
oni sa mi stvo re ni unu tar pej za ÿa ko ji je obe le ÿen oba ve zom sta ra wa
o se bi. Do du še, po sto ji i da le ko zna åaj ni ji mo me nat. Kar te zi jan stvo
je fi lo zof ski re kva li fi ko va lo na åe lo „spo znaj sa mog se be", dok je
na su prot to me dis kva li fi ko va lo na åe lo sta ra wa o se bi. Ono što
Fu ko na zi va „kar te zi jan skim mo men tom" ima sa svim od re ðen pristup
saznawu kao for mi svesti, gde je fi lozofski pri stup oåiglednost
oåi šãe na od bi lo ka kve sum we. „Kar te zi jan ski mo me nat" je uspo
sta vio va ÿe we jed ne fi lo zof ske tra di ci je, ute me qiv ši se u jed nu
od mo guã no sti we nog po i ma wa i raz vo ja, is tak nuv ši mo me nat sa mo -
spo zna je.
Fu ko raz gra ni åa va va ÿe wa poj ma „fi lo zo fi je" od poj ma „du hov -
no sti". Fi lo zo fi ja je for ma mi šqe wa ko ja se pi ta o to me šta subjek
tu do pu šta da se pri bli ÿi isti ni, dok je du hov nost is ku stvo nuÿnih
pre o bra ÿa ja da bi se pri stu pi lo isti ni. Du hov nost ob u hva ta
skup tra ga wa, prak si i is ku sta va (åi šãe we, aske za, od ri ca we) ko ji
pred sta vqa ju ne za sam su bjekt sa zna wa, ne go za ce lo kup no su bjek to vo
biãe, ce nu ko ju tre ba da pla ti da bi se pri bliÿilo isti ni. U su bjektu
ne mo ÿe bi ti isti ne bez we go vog ce lo vi tog pre o bra ÿa ja. U åi ta voj
an ti ci (kod pi ta go re ja ca, Pla to na, sto i ka, ki ni ka, epi ku re ja ca, neopla
to ni sta, itd.), fi lo zof ska te ma (ka ko do se ãi isti nu) i pi ta we
duhovnosti (ka kve su pro mene u biãu neo phodne da bi se ona do stigla)
ni su se raz dvajale. Isto rija isti ne, sma tra Fu ko, ušla je u mo -
der no do ba ono ga tre nut ka ka da je pri hva ãe no da sa mo sa zna we otva ra
put isti ni. Ras cep fi lo zo fi je i du hov no sti ni je bio pot pun a ni
de fi ni ti van. Od nos fi lo zo fi je i du hov no sti do bio je na sna zi to-
250

kom 19. ve ka, da bi bio dis kva li fi ko van, kri tiå ki pro ma tran, ili
pak ve li åan. U fi lo zo fi ja ma He ge la, Šo pen ha u e ra, Ni åea, Špengle
ra, Hu ser la, Haj de ge ra, od re ðe na struk tu ra du hov no sti na sto ji da
sje di ni åin i uslo ve sa zna wa sa pro me na ma u sa mom bi ãu su bjek ta.
Fuko sma tra da je to, na kra ju kra jeva, je dini smi sao Fe no me no lo gi je
du ha i u to me ne gre ši ni malo.
Fu ko va ana li za po åi we so krat skim di ja lo gom Al ki bi jad, gde je
nu ÿnost sta ra wa o se bi po ve za na sa vr še wem vla sti. Sta tu sno pre i -
muã stvo se po sred stvom bri ge o se bi pre o bra ÿa va u upra vqa we drugi
ma. U Al ki bi ja du, sop stvo je de finisano kao objekt starawa o se bi,
a ciq je ne što sa svim dru go — dr ÿa va: „Dr ÿa va po sre du je od nos se be
prema se bi, te sopstvo mo ÿe da bu de ka ko objekt ta ko ciq." „Ba viti
se so bom" znaåi uputiti se na skup prak si, od gim nastiåkih do voj -
nih ve ÿbi, ko je upu ãu ju na bud nost, ured nost i iz dr ÿqi vost. Prak se
sop stva to kom pr vih ve ko va na še ere do bi ja ju dru ga åi ji ka rak ter, pošto
pra te spe ci fi ka ci ju uslo va isti ni to sti. Isti na ob u hva ta mnoštvo
praksi i mo ralnih uslova, a duhovnost po sredstvom bri ge o se -
bi po sta je ce lo vi ta pri pre ma su bjek ta za isti nu.
I prak sa is pi ti va wa sa ve sti, kao va ÿan ob lik du hov no sti, veza
na je uz od re ðe ne ob li ke de la wa. Kod sto i ka, prak sa pre i spi ti va wa
savesti, po prvi put, ja vqa se u dva raz liåita vi da, u ju tarwem i ve -
åerwem, te ne is pitujemo sa mo šta je uåiweno, veã i ono što ãe biti
uåi we no. U mo ral nom pre i spi ti va wu ja vqa se i slu åaj sa mo de la -
wa u ko me po sto ji ve ÿba okre nu ta bu duã no sti kao ta kvoj. U po stav ci
pre i spi ti va wa sa ve sti, gde raz mi šqa mo o sve mu što smo uåi ni li
tokom da na i gde o to me tre ba da su dimo na sopstvenom su du, veã se
su sre ãe mo sa ti pom is tra ge, ve o ma bli skom hri šãan skom 12. ve ku,
od no sno sa ti pom ka da po ka ja we do bi ja prav nu for mu, po što is po veda
we i pri zna we im pli ci ra re tro spek tiv no for mu li sa we sve ga što
ãe bi ti pod vrg nu to su du po kaj niå kog tri bu na la. Do du še, is pi ti va we
ko je de fi ni še Se ne ka, raz li ku je se od ono ga ko je ãe do pre ti iz hrišãan
skog is pi ti va wa sa ve sti. Se ne ki ne „gre ške" je su gre ške vo di åa
sa ve sti ko ji ni je va qa no upo tre bio svoj mo ra li stiå ki in stru men ta -
rij. Is pi ti va we sa ve sti Se ne ki nog ti pa pod le ÿe pre ad mi ni stra -
tiv noj ne go pra vo sud noj teh ni ci, bu du ãi da ukqu åu je ve ÿbu, is ku ša -
va we, in spek ci ju, sve sa ci qem da se od go vo ri na pi ta we: Je sam li
uspeo da po sta nem etiå ki su bjekt isti ne? Su bjekt isti ne ne po vrat no
za pa da u dis kurs mo ãi i po kor no sti.
Ge ne za su bjek tiv no sti po sred stvom raz li åi tog sku pa prak si blisko
je po ve za na sa eti kom do mi na ci je. Od nos pre ma se bi stva ra in ter -
val lum (Se ne ka) iz me ðu ak tiv no sti ko je vr ši i ono ga što ga åi ni subjek
tom da tih ak tiv no sti. „Etiå ka dis tan ca" na sta la iz osna ÿe ne subjek
tiv no sti, po ma ÿe etiå kom su bjek tu da se ne ose ti li šen sve ga
što bi mu okol no sti od u ze le, usme ra va ju ãi ga da is pu wa va sa mo ono
što je sa dr ÿa no u funk ci ji. Kul tu ra sop stva stva ra jed nu eti ku do-
251

mi na ci je, vla da wa i su per i or no sti sop stva nad sa mim so bom, te se
taj od nos mo ãi sa dr ÿan u su bjek tiv no sti pri me wu je is pr va na se bi.
Liå ni sta tus i jav na funk ci ja, ia ko ni su strikt no odvo je ni jed no od
drugog, ne podudaraju se vi še s pu nim pravom, kao što je to bi lo u
do ba atin ske ari sto kra ti je. Mo ÿe se re ãi da etiå ki su bjekt, upra vo
stoga što je i postao su bjekt, ne podudara se vi še sa svo jom ulo gom.
Epo ha su bjek tiv no sti je za to, u etiå kom smi slu, epo ha ko li zi ja i neus
kla ðe no sti.
U an tiå koj mi sli po åev od he le ni stiå kog pe ri o da i pe ri o da
car stva, stvar no se poj mi lo kao pri li ka za sa mo o pro ba va we i sa mo i -
sku ša va we, a u grå kom sve tu i we nim ka rak te ri stiå nim okol no sti ma
svet je bio to kom ce le epo he ko relativ tec hne. Ob lik objek tiv no sti
svojstven Za padu ofor mio se kada su svet raz matrali i wime manipu
li sa li po sred stvom teh ni ke, dok se ob lik za pad waå ke su bjek tiv no -
sti ofor mio na su pro tan na åin. Za pad waå ka su bjek tiv nost ofor mi la
se ono ga tre nut ka ka da je bi os iz gubio zna åewe ko je je dugo imao u gråkoj
mi sli (bio ko re la tiv tec hne), da bi po stao vid sa mo i sku ša va wa,
sma tra Fu ko.
Postavku da je ÿivot is kušewe Fuko po smatra iz dva ugla. Kao
is ku še we da se be spo zna je mo, is pi tu je mo, ot kri va mo i u pra vom svetlu
po ka zu je mo, za tim kao is ku še we da su svet i bi os ve ÿba gde se
for mi ra mo i pre o bra ÿa va mo idu ãi ka spa se wu ili sop stve nom sa vr -
šen stvu (zna åaj na tran sfor ma ci ja u od no su na grå ko shva ta we gde bios
tre ba da bu de pred met ra ci o nal ne i shva tqi ve ve šti ne). Za za pad -
waå ku fi lo zo fi ju po sta vqen je ta ko ve li ki pro blem: Ka ko svet mo ÿe
da bu de pred met sa zna wa a i me sto is ku še wa su bjek ta, ka ko mo ÿe da
po sto ji su bjekt sa zna wa ko ji svet uzi ma za pred met kroz tec hne i su -
bjekt sa mo i sku ša va wa ko ji isti taj svet uzi ma za me sto is ku ša va wa?
Na taj iza zov od go va ra de lo ko je iz ra ÿa va sam vrh fi lo zo fi je Za pa da,
He ge lo va Fe no me no lo gi ja du ha, sma tra Fu ko. Za He gela je qud ska po -
vest delo du ha ko ji se be shva ta, a duh ko ji iz nova shvata ovo shvatawe
(di ja lek ti ka sa mo sa zna wa i du hov no sti) duh je vi šeg ste pe na, za to
što pret hod ni ob lik åi ni pred me tom sop stve ne sve sti. Sa mo sa zna -
we „na gri za" sop stve ni okvir du hov no sti sta vqa ju ãi po vest u po gon.
Fu ko ov „okret" ka He ge lu, pro i za šao je iz pre o kre ta wa Haj de ge -
ro ve per spek ti ve sa gle da va wa. Da vla da we teh ni ke pri da je sve tu formu
objek tiv no sti, ne sum wi vo je haj de ge ri jan ska ide ja, ali ide ja ko ja u
pre ki du od no sa teh ni ke i sve ta vi di ra ða we su bjek tiv no sti, po sred -
no pred sta vqa re sta u ra ci ju he ge li jan skog po gle da u struk tu ra li stiåkom
dis kursu. Do duše, po vest za Fu koa ne ma kraj wi smisao, pa ni
ge ne za su bjek tiv no sti ni je po ve sno ui gra na. Su bjek tiv nost je na sta la
iz pre ki da u od no su teh niå kog, prak tiå nog i sve ta, po sred stvom tehni
ka ko je su ima le pri prem nu funk ci ju u sa zna wu isti ne. Od no si
sna ga i uzur pa ci ja mo ãi ne ãe se po no vi ti u drev nim ob li ci ma, ne go
va zda u no vim i dru ga åi jim.
252

Te mu bri ge, na svoj na åin, is ko ri sti li su u fi lo zo fi ji 20. veka
Mar tin Haj de ger i Jan Pa toå ka (ina åe svo je vr sni an ti po di na zajed
niå kom tlu Hu ser lo vog na sle ða). Za Haj de ge ra, bri ga je eg zi sten -
cijal no on to lo ški te meq ni fe no men i eg zi sten ci jal no on to lo ški
te meq sa mog ot kri va wa isti ne. Kon kret na ob ra da pi ta wa o smi slu
biv stvo va wa vo di in ter pre ta ci ji vre me na kao ho ri zon ta sva kog raz u -
me va wa, do vre me ni to sti kao smi sla bri ge. U Biv stvo va wu i vre me nu
Haj de ger na pu šta te meq me ta fi ziå ke po dvo je no sti, za ra åun jed nog,
ka ko mi sli, iz vor ni jeg vi ðe wa i pro ce wi va wa. Jan Pa toå ka, fi lo -
zof gra ðan ske kul tu re „iza gvo zde ne za ve se", u „bri zi o du ši" vi di
ener gi ju evrop skog hu ma ni zma u do bu ko je u naj ve ãoj me ri po åi va na
za ti ra wu naj vi ših evrop skih vred no sti. Evrop ski prin cip slo bo de
na stao je iz bri ge o du ši, a me ta fi zi ka kao po sta vqa we pi ta wa teme
qi se na etiå kom sta no vi štu bri ge (Pa toå ka). „Bri ga o du ši" posta
la je jed na od zna åaj nih pro blem skih te ma u pri stu pu fi lo zo fi ji
i to u do ba ka da je briga sve dena na pri mawe in formacije, na ogo -
qen in for ma tiå ki obra zac i na isti nu kao do mi nant nu in for ma ci -
ju ko ja pro te ÿi ra jed nu prak su. Haj de ge ro vo uåe we Fu ko uzi ma kao pola
zi šte i za to sva ku hu ma ni stiå ki in to ni ra nu „bri gu o du ši" mo ÿe
sa gle da ti u skla du sa prak sa ma ko je afi ci ra. Me ðu tim, Hu ser lo va
Kri za evrop skih na u ka, ko ja je do vela do opisa sve ta ÿi vota u potpunoj
ko lo ni zo va no sti teh niå kim i na uå nim ma tri ca ma, gde hu ma ni -
stiå ka ra ci o nal nost ta ji na bo je mo ãi, pred sta vqa jed nu od traj nih
in spi ra ci ja Mi še la Fu koa. Za to i hu ma ni stiå ko sta no vi šte Ja na
Pa toå ke ana li za Mi še la Fu koa zna åaj no na di la zi u sme ru pro pi ti -
va wa ulo ge mo ãi (raz u me se, ti me ono ni je iz gu bi lo na vred no sti i
zna åa ju).
Isto ri ja fi lo zo fi je bez sum we još ni je za vr še na i ne po sto ji
opa snost da ona de fi ni tiv no bu de na pi sa na, po go to vo ka da se pi ta -
we we ne unu tra šwe ar ti ku li sa no sti sa dr ÿa ja po sta vi iz per spek ti -
ve kli skog od no sa na ko me po åi va sa da šwe me ri lo isti ni to sti. Fuko
je da leko od to ga da te prin cipe po vesno ui gra, tj. da ob jasni raz -
voj sve sti bor bom sa zna wa i du hov no sti (su bjek tiv no sti i sup stanci
je), veã se we gov me tod pre mo ÿe upo re di ti sa pa ra dig ma tiå nim
pred me tom post mo der ne — ka le i do sko pom (Ha ber mas). Raz li åi ta dela
wa kri sta li šu no ve for me i od no se, po ne kad pa ra dok sal ne ili
sa svim bi zar ne. Od no si i re la ci je ko ji se pri tom us po sta vqa ju jedin
stve ni su, baš kao kri sta li zu ju ãi pri zo ri u de åi jem ka le i do skopu.
Is pi ti va we poj mo va uz od re ðe ne ob li ke de la wa ba ca jed no drugaåi
je sve tlo na for ma ci ju ko ju na zi va mo po vest fi lo zo fi je, te misao
sa le ti qa ovog pri ka za, mo ÿe bi ti shva ãe na u tom kon tek stu. Ukoli
ko su prak se su bjek tiv no sti do spe le iz an ti ke u kraj wem za i sta dove
le do mo der ne su bjek tiv no sti — Fu ko ov po gled na an tiå ko na sle ðe
ne mo ÿe bi ti bla go na klon.
Sr ðan DAM WA NO VIÃ
253

NE KO LI KO NA PO ME NA
Le to pis Ma ti ce srp ske je sa bor no me sto srp ske kwi ÿev no sti i
kulture. To kom svog dugog ÿi vota, od 1824. go dine, naš åa sopis je to
po ne kad bio vr lo iz ra zi to, po ne kad ma we uoå qi vo, ali uvek do voq no
ja sno i kraj we po sto ja no. Ide al na pro gram ska ori jen ta ci ja Le to pi sa
pod ra zu me va pre vas hod nu usme re nost ka kwi ÿev nom, ali i umet niå -
kom, na uå nom i fi lo zof skom stva ra la štvu vr hun ske vred no sti. U
åa so pi su tre ba da bu du pre zen to va ni stva ra o ci svih po e tiå kih oprede
qe wa, ra zno li kih idej nih sta vo va i kul tu ro lo ških po zi ci ja, te
ra zno vr snih ge ne ra cij skih pri pad no sti, a svi ma wi ma naj ma wi zajed
niå ki sa dr ÿa lac tre ba da pred sta vqa vi so ka vred nost stva ra laåkih
re zultata do ko jih su do šli. U tom smi slu Le to pis va qa da
funk ci o ni še kao jed na ob u hvat na an to lo gi ja srp ske kwi ÿev no sti
ko ja se kon ti nu i ra no, iz me se ca u me sec, obe lo da wu je i nu di åi ta o -
ci ma na pro ve ru.
U ÿi vo tu Le to pi sa Ma ti ce srp ske, ko ji tra je veã pu nih 180 go -
dina, ja sno se ukazuje da on nije bio i da ne tre ba ni da bu de åa sopis
po e tiå ke usko gru do sti, re vo lu ci o nar nih pre ten zi ja i ko te ri ja ških
oåi ju ka wa. Ured ni štvo åa so pi sa sma tra svo jom pri mar nom oba ve zom
da pru ÿi ade kva tan pro stor za ar ti ku la ci ju sve ga što u kwi ÿev no -
sti vre di. Ob ja vqi va we u Le to pi su veã sa mo po se bi predstavqa re -
le vant nu kwi ÿev nu åi we ni cu, pa ta kav stav do dat no oba ve zu je Uredni
štvo da sve stra nim uvi dom i pa ÿqi vo us po sta vqe nim po ret kom
vred no sti uåi ni da ukup na sli ka srp ske kwi ÿev no sti, ali i we nih
re la ci ja sa dru gim na ci o nal nim kwi ÿev no sti ma, bu de što sa dr ÿaj -
ni ja i taå ni ja. I da, u me ri svo jih stva ra laå kih po ten ci ja la, a oni
ni su ma li, srp ska kwi ÿev nost do pri ne se kon sti tu i sa wu ukup nog ambi
jen ta op šte kwi ÿev no sti ko ja pre va zi la zi gra ni ce je zi ka i nacija.
Pri se ãa ju ãi se svo je vre me nih pro gram skih de kla ra ci ja Bog da na
Po po vi ãa, mo ÿe mo re ãi da bi Le to pis Ma ti ce srp ske tre balo ne sa -
mo da bu de po u zdan i objek ti van re gi stra tor, ne go i dis kre tan i nena
me tqiv re gu la tor srp skih kwi ÿev nih zbi va wa. Ta kvu mi si ju Le to -
pis ne ÿe li da ostva ru je dru ga åi je ne go uz pu no po što va we au tor skih
254

pro je ka ta i od go va ra ju ãeg vred no snog do me ta. Pod ra zu me va se da Uredništvo
ne za stupa sve što u åasopisu bu de re åeno ne go, pre sve ga,
sma tra da iz ne se ni kwi ÿev ni ob li ci, sta vo vi i vred no sti za slu ÿu ju
da bu du le gi ti mi sa ni kao re le vant ne åi we ni ce do stoj ne ozbiq nih
kri tiå kih pro ve ra.
Na po ået ku svo ga man da ta no va Re dak ci ja Le to pi sa Ma ti ce srpske
ÿe li da oda pu no pri zna we pret hod noj Re dak ci ji, we nom glav nom
i od go vor nom ured ni ku Slav ku Gor di ãu, te ured ni ci ma Vo ji sla vu Kara
no vi ãu, Vla di mi ru Ko pic lu, Mi li ci Mi ãiã Di mov skoj, Sa ši
Ra doj åi ãu i Se li mi ru Ra du lo vi ãu, is ti åu ãi ko li ko su oni uåi ni li
da, u ve o ma ose tqi vom i te škom tre nut ku dru štve ne i po li tiå ke
krize, pa i rat nih stra dawa u ze mqi i okru ÿewu, u pe riodu od 1992.
do 2004. go dine, åa sopis ne sa mo re dovno iz lazi nego i da bu de ve oma
åi tan, uti ca jan i pod sti ca jan åi ni lac srp skog kwi ÿev nog i kultur
nog ÿi vo ta. No va Re dak ci ja ãe na sto ja ti da oåu va do seg nu te vredno
sti i mno ge pred no sti do sa da šweg ure ði vaå kog kon cep ta, a ako
to me do da i ne ke no ve kva li te te od zna åa ja za srp sku kwi ÿev nost i
kul tu ru, on da ãe plo do no sna mi si ja Le to pi sa Ma ti ce srp ske ne sa mo
biti oåu vana ne go i na nov na åin is taknuta. Sve to, da kako, mo ÿe
bi ti uåi we no sa mo oku pqa wem pre sve ga sa rad ni ka ko ji, u ovom trenut
ku, ima ju mno go to ga re le vant nog da ka ÿu, i to sa rad ni ka u ši ro -
kom ra spo nu od ugled nih ime na na še kul tu re i du go go di šwih gra di -
te qa i pri lo ÿni ka åa so pi sa pa do sa svim mla dih i ne po zna tih au to -
ra. Za hva qu ju ãi stva ra laå kom po ten ci ja lu ko jim srp ska kul tu ra raspo
la ÿe, uve re ni smo da ãe Le to pis Ma ti ce srp ske u bu duã no sti ne
sa mo ver no re pro du ko va ti tre nut no sta we kwi ÿev nih i kul tur nih
åi we ni ca ne go i pod sti ca ti wi ho ve pro me ne u zna ku bo ga ãe wa iz ra -
ÿaj nih mo guã no sti i pro ši re wa ukup ne vred no sne ska le. Ako se naåe
lo sa bor no sti po ka ÿe sa svim svo jim pred no sti ma, on da ne tre ba
sum wa ti u no ve uspe he åa so pi sa åi je tra ja we i mi si ja pred sta vqa ju
le po upo zo re we da u srp skoj kul tu ri, ta ko obe le ÿe noj dis kon ti nu i -
ra nim raz vo jem, mo gu da se ostva re i neo biå ni, im pre siv ni kon ti -
nu i te ti. Sto osam de set go di na ÿi vo ta Le to pi sa Ma ti ce srp ske oba -
ve zu ju nas na po što va we na åe la to le ran ci je i we go vu mu dru ugrad wu
u sa me te me qe da na šwe srp ske kwi ÿev no sti i kul tu re.
Ured ni štvo
255

AU TO RI LE TO PI SA
DA VID AL BA HA RI, ro ðen 1948. u Pe ãi. Pi še pri po vet ke, roma
ne i pre vo di s en gle skog, pri re dio vi še an to lo gi ja pri po ve da ka.
Ob ja vqe ne kwi ge: Po ro diå no vre me, 1973; Su di ja Di mi tri je viã,
1978; Obiå ne pri åe, 1978; Opis smr ti, 1982; Fras u šu pi, 1984; Jedno
stav nost, 1988; Cink, 1988; Pe le ri na, 1993; Krat ka kwi ga, 1993;
Ukr šte ne pri åe, 1994; Iza bra ne pri åe, 1994; Sne ÿni åo vek, 1995;
Ma mac, 1996; Mrak, 1997; Pre pi si va we sve ta, 1997; Gec i Ma jer,
1998; Neo biå ne pri åe, 1999; Svet ski put nik, 2001; Naj lep še pri åe
Da vi da Al ba ha ri ja, 2001; Dru gi je zik, 2003; Te ret, 2004.
TOMISLAV BE KIÃ, ro ðen 1935. u No vom Sadu. Ba vi se istori
jom ne maå ke kwi ÿev no sti, kom pa ra tiv nim is tra ÿi va wi ma ve za i
od no sa ne maå ke i srp ske kwi ÿev no sti, kao i pre vo ðe wem s ne maå kog
(S. Frojd, K. Jung, A. Adler, F. Ba binger, T. Man i dr.). Ob javqene
kwi ge: To mas Man u na šoj kwi ÿev noj kri ti ci, 1987; Ne maå ka kwiÿev
nost 2 (ko a u tor), 1987; Ger ma no sla vi ca — pri lo zi pro u åa va wu uzajam
nih kul tur nih i kwi ÿev nih ve za iz me ðu na še i ne maå ke kul tu re
¡, 2001, ¡¡, 2003; Ani ca Sa viã-Re bac kao po sred nik iz me ðu srp ske i
ne maå ke kul tu re, 2004.
PRE DRAG BJE LO ŠE VIÃ, ro ðen 1953. u Ba wa lu ci. Pi še po e -
zi ju i pre vo di s ru skog. Kwi ge pe sa ma: Gor ka slad, 1977; Lice sa za -
tiq ka, 1979; Il lin gu a gio del si len cio, 1983; Re šet ka i san, 1985; Iz me -
ðu pro sto ra, 1989; Rz Br zo trz i åaå ka li ca So fi ja (pe sme za de cu),
1990; Go vor, ti ši na, 1995; Vo de na ko šu qa (iza bra ne pe sme), 1996;
Tu ÿni princ (lir ska baj ka), 2000; U stra hu od svje tlosti, 2001.
MLA DEN VE SKO VIÃ, ro ðen 1971. u Ze mu nu. Pi še kwi ÿev nu
kritiku i ese je. Objavqena kwiga: Razmeštawe figura, 2003.
VA SI LI VI CAK SI, am ba sa dor Grå ke, ålan Mo skov ske i Indij
ske aka de mi je na u ka, pred sed nik Grå kog udru ÿe wa pre vo di la ca kwiÿev
nih de la. Ob ja vqi vao ra do ve na vi še svet skih je zi ka. Esej Tri
pu ta ka spo zna ji u sta roj he len skoj fi lo zo fi ji Vi cak si je pro åi tao
mar ta 2004. go di ne na sve åa no sti ko ju je pri re dio gra do na åel nik
256

Ati ne po vo dom do de qi va wa na gra da pro mo te ri ma grå ke kwi ÿev no sti
u sve tu. (M. Z.)
MI RO VUK SA NO VIÃ, ro ðen 1944. u Kr woj Je li (Gor wa Mo ra -
åa). Uprav nik je Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske i pot pred sed nik Ma ti ce
srp ske. Pi še pro zu, po e zi ju i ese je. Ob ja vio je kwi ge: Kle tva Pe ka
Per ko va, ro man, 1977, 1978; Gor ske oåi, pri po vet ke, 1982; Ne mu šti
je zik, za pi si o zmi ja ma, 1984; Vuå ji tra go vi, za pi si o vu ko vi ma,
1987; Gra di šta, ro man, 1989; Ta mo o ni, po e me i ko men ta ri, 1992;
Mo raå nik, po e me, 1994; Da le ko bi lo, mo zaiåki ro man u 446 urokqivih
slika, 1995; Se moq go ra, azbuå ni ro man u 878 priåa o ri jeåima,
2000, 2001; To åi lo, ka me(r)ni ro man u 33 re åenice, 2001; Kuã ni
krug, roman u kon centriånom snu, 2003.
SR ÐAN DAM WA NO VIÃ, ro ðen 1968. u No vom Sa du. Pro fe sor
fi lo zo fi je, pi še fi lo zof ske i tek sto ve iz te o ri je umet no sti, ob ja -
vqu je u pe ri o di ci.
JO VAN DE LIÃ, ro ðen 1949. u Bor ko vi ãi ma, Cr na Go ra. Pi še
kwi ÿev nu kri ti ku i ese je. Ob ja vqe ne kwi ge: Kri ti åa re vi pa ra dok si,
1980; Srp ski nad re a li zam i ro man, 1980; Pje snik „Pa te ti ke uma" (o
pje sni štvu Pa vla Po po vi ãa), 1983; Tra di ci ja i Vuk Ste fa no viã Kara
xiã, 1990; Ha zar ska pri zma — tu ma åe we pro ze Mi lo ra da Pa vi ãa,
1991; Kwi ÿev ni po gle di Da ni la Ki ša, 1995; Kroz pro zu Da ni la Kiša,
1997.
SERGEJ DO VLATOV (Ufa, Rusija, 1941 — Wu jork, 1990). Po -
znati ru ski pro zni pi sac, od 1978. ÿi veo u SAD. Naj znaåajnija de la:
Ko fer, Stran ki wa, Ro bi ja ška zo na, Kom pro mis, Na ši, Za nat, Fili
ja la, Spo men-mu zej i dr.
ZORAN ÐE RIÃ, ro ðen 1960. u Baå kom Do brom Po qu. Piše po -
e zi ju, kwi ÿev nu kri ti ku i stu di je, pri re dio vi še pe sniå kih an to -
lo gi ja. Kwi ge pe sa ma: Ta log, 1983; Zglob, 1985; Unu tra šwa obe leÿ ja,
1991; Pod sta rom li pom, 1993; Odu šak, 1994; Az bo vi de — azbuåne
mo li tve, 2002. Stu dije i kritike: Sestra — kwi ga o in cestu, 1992;
Va tre no kr šte we, 1995; Mo re i mra mor je — dnev nik pu to va wa po
Apu li ji, 2000; An ðe li no stal gi je — po e zi ja Da ni la Ki ša i Vla di -
mi ra Na bo ko va, 2000; Da ni lo Kiš: ru ÿa-pe snik-p/ogled, 2002.
MI LI VO JE ZA GA JAC, am ba sa dor u pen zi ji, pre vo di ese je sa
grå kog. Ob ja vio tri reå ni ka grå kog je zi ka i pre vo de grå kih pro znih
pi sa ca (S. Mi ri vi li, I. Ve ne zi, K. Asi ma ko pu lo).
FRI DRIH ZEN GLE (FRI E DRICH SEN GLE, 1909—1994), ne maåki
isto ri åar kwi ÿev no sti, kwi ÿev ni te o re ti åar i kri ti åar, bio je je-
257

dan od naj zna åaj ni jih ger ma ni sta u dru goj po lo vi ni HH ve ka. Glav na
de la: Das hi storische Drama in De utschland, 1947; Wi e land. Le ben, Werk,
Welt, 1949; Bi e der me i er ze it I—III, 1971—1980. (T. B.)
DE JAN ILIÃ, ro ðen 1961. u Trav ni ku. Pi še po e zi ju, pre vo di
s ita li jan skog. Kwi ge pe sa ma: Fi gu re, 1995; U bo ji bez tona, 1998;
Li sa bon, 2001; Du van ski put, 2003.
MI KI CA ILIÃ, ro ðen 1972. u Srem skoj Mi tro vi ci. Pi še
krat ke pri åe i sa ti ru. Kwi ga pri po ve da ka: Za pad no-is toå ni di van,
2003.
DRA GAN JO VA NO VIÃ DA NI LOV, ro ðen 1960. u Po ÿe gi. Piše
po e zi ju, pro zu i ese je. Kwi ge pe sa ma: Eu ha ri sti ja, 1990; Pen ta -
gram srca, 1992; Ku ãa Ba ho ve mu zi ke, 1993; Ÿi vi per ga ment, 1993;
Evropa pod snegom, 1995; Du bo ka ti ši na, 1996; Pan to kr(e)ator,
1997; Gla va har fe, 1998; Al ko ho li s ju ga, 1999; U ru ÿi nom ogle da lu,
2001; Koncert za ni kog, 2001; Naj lep še pe sme Dra ga na Jo va no vi ãa
Da ni lo va, 2002; Ho mer pred gra ða, 2003. Ro man: Iko no stas na kra ju
sve ta, 1998. Kwi ge ese ja: Be o grad ski po gled na svet, 1991; Sr ce oke a -
na, 1999.
MI RO SLAV JO SIÃ VI ŠWIÃ, ro ðen 1946. u Sta pa ru. Leksi
ko graf, pi še po e zi ju i pro zu. Kwi ge pe sa ma: Azbu ka sme ha, 1966;
Osim sve ta (za de cu), 1978. Romani: Åe ška ško la, 1971; Ro man o
smr ti Ga le ri je, 1974; Pristup u svetlost, 1975; Od bra na i pro past
Bo dro ga u se dam bur nih go di šwih do ba, 1990; Pristup u kap i se me,
1992; Sve tov no troj stvo, 1996; Pri stup u po åi nak, 1999; TBC, 2002;
Ro man bez ro ma na, 2004; Dok nas smrt ne rastavi, 2004. Kwi ge pri -
po ve da ka: Le pa Je le na, 1969; Dva na est go do va, 1977; Kvar tet, 1994;
Grup ni ne kro log i sliå ne pri åe, 1995; No vi go do vi, 1998; Naj lep še
pri åe Mi ro sla va Jo si ãa Vi šwi ãa, 2002. Kwi ge ese ja, raz go vo ra, teksto
va, za pi sa i po le mi ka: Pro/za 30, 1982; Mo je bur ne go di ne, 1993;
U dru gom kru gu, 1995; Pi sac pro tiv Agen ci je, 1997; Dnevnik o Be ogra
du, 2001; Rat na po šta (pro le ãe '99, e-ma il), 2003. Ob javio reå nik
Azbuå nik pri de va u srp skoj pro zi dva de se tog ve ka, 1991, An to lo gi ju
srp skih pri po ve da åa H¡H i HH ve ka, 1999, kao i dve kwige o sli karu
Ko wo vi ãu: Re åi ma po plat nu sve ta, 1978. i Sto le ãe Mi la na Ko wo vi -
ãa, 1998.
KARL JO A HIM KLA SEN (CARL JO AC HIM CLAS SEN), pro fe sor
kla siå nih na u ka na uni ver zi te ti ma u Ge tin ge nu i Oks for du, kao i
na mno gim uni ver zi te ti ma ši rom sve ta (Ju ÿna Afri ka, Ki na i dr.).
Ured nik je åu ve nog åa so pi sa Gno mon u Min henu i au tor brojnih na -
258

uå nih pu bli ka ci ja, po seb no o so fi sti ma i rim skoj re to ri ci. Predsed
nik je Me ðu na rod ne fe de ra ci je kla si åa ra (FI EC) u okvi ru Une ska.
KSE NI JA MA RIC KI GA ÐAN SKI, ro ðe na 1939. u Mar tin ci -
ma, Srem. Pro u åa va an tiå ku fi lo zo fi ju, lin gvi sti ku, isto ri ju i
kwi ÿev nost, sa vre me nu grå ku na rod nu i umet niå ku kwi ÿev nost, kao
i sa vre me nu fi lo zo fi ju. Pre vo di s an tiå kog i sa vre me nog grå kog,
fran cu skog i ne maå kog. Ob ja vqe ne kwi ge: He len ska glo to lo gi ja pre
Ari sto te la, 1975; Pla ton o je zi ku i sa zna wu, 1977; Raz go vor s vre menom,
1995; Isto ri ja naš sa put nik. An tiå ke i mo der ne te me, 1998; O
mi tu i re li gi ji, 2003; Bura i snovi, 2004. Pri re di la i pre ve la:
Pla ton, Pi sma (ko a u tor I. Ga ðan ski), 1971; Po vra tak po e zi ji (ko a u -
tor E. Sko pete), 1977; Grå ke baj ke, 1978; An to lo gi ja sa vre me ne grå ke
po e zi je, 1978; Plu tarh, Slav ni li ko vi an ti ke ¡, ¡¡, 1978, 1987; Konstan
tin Ka va fi, Pe sme, 1979; Odi sej Eli ti, Iza bra ne pe sme (ko a u -
tor I. Ga ðanski), 1980; Jor go Se feri, Mit ska isto ri ja i dru ge pesme,
1981; An to lo gi ja no vi je grå ke po e zi je (iz An to lo gi je po e zi je
bal kan skih ze ma qa, kw. I), 1981; Ari stotel, O pe sniå koj umet no sti,
1982; Pla ton, Me nek sen, Fi leb, Kri ti ja, 1983; Ja ni Ri co, Grå ki pro
fil (ko a u tor I. Ga ðan ski), 1983; Plu tarh, Te sej, 1987; Plu tarh, Romul,
1987; Va si li Vi cak si, Pla ton i Upa ni ša de, 1990; Po e zi ja Solu
na (ko a u tor I. Ga ðan ski), 1998; Va si li Vi cak si, Misao i ve ra
(ko a u tor I. Ga ðan ski), 2001; Na so Va je na, Var var ske ode (ko a u tor I.
Ga ðan ski), 2002; Kon stan tin Ka va fi, 70 pe sa ma, (ko a u tor I. Ga ðan -
ski), 2003; Jor go Se feri, Gla so vi iz ka me na, iz sno va (ko a u tor I.
Ga ðan ski), 2003.
RAD MI LA ME ÅA NIN, ro ðe na 1953. u Ko tra ÿi, Dragaåevo. Piše
kwi ÿevnu kri tiku i pre vodi s ru skog (O. Frej denberg, S. So kolov,
V. Ša lamov, V. Voj noviå, E. Limonov, A. Gu reviå, A. Štejn -
berg, S. Do vlatov, J. Meletinski, V. Ivanov, Q. Po qakov, M. Ep -
štejn, V. Je ro fe jev).
MARKO NE DIÃ, ro ðen 1943. u mestu Gaj tan kod Leskovca. Piše
pro zu, kwi ÿev nu kri ti ku i ese je. Ob ja vqe ne kwi ge: Kuãa u po qu,
pri po vet ke, 1970; Ma gi ja po et ske pro ze. Stu di ja o Rast ku Pe tro vi ãu,
1972; No va kri tiå ka opre de qe wa, 1973; Pisci po sle I svetskog ra ta
kao kri ti åa ri, 1975; Stara i no va pro za. Ogle di o srpskim prozaisti
ma, 1988; Kri ti ka no vog sti la, 1993; Osnova i pri åa — ogle di o
sa vre me noj srp skoj pro zi, 2002.
MI LI VOJ NE NIN, ro ðen 1956. u Lo ku, Šaj ka ška. Kwi ÿev ni
kri ti åar i isto ri åar. Ob ja vqe ne kwi ge: S-ave ti kri ti ke, s-oko vi
po e zi je, 1990; Sve ti slav Ste fa no viã — pre te åa mo der ni zma, 1993; S
merom i bez we, 1993; Su o åa va wa, 1999; Stvari ko je su pro šle, 2003;
259

Sta ri li sac, 2003. Pri redio: A du wa pu kla (erot ske na rod ne pe sme),
1988; Moni de Bu li: „Kri lato zla to" i druge kwi ge, 1989; Vla di slav
Pet ko viã Dis: „Pe sme", 1995; Epi sto lar na bi o gra fi ja Sve ti sla va Stefa
no vi ãa, 1995; Sve ti slav Ste fa no viã: „Pe sme", 1997; Sve ti slav
Ste fa no viã: „Po gle di i po ku ša ji", 1997; Sre ten Ma riã: „Ogle di. O
kwi ÿev no sti", 1998; Ili ja Ivaå ko viã: „O srp skim pi sci ma", 1998;
Mi lan Ra kiã: „Pe sme", 1998; Alek sa Šan tiã: „Pe sme", 1998; Si ma
Pan du ro viã: „U ne mir nim sen ka ma", 1999; Mi loš Cr wan ski: „Lirika
Ita ke i sve dru ge pesme", 2002; Du šan Ra do viã: „Sva ko ima nekog",
2002. U sa radwi sa V. Gor diã pri redio Šek spirovog Ko ri o la -
na, 2000.
MANFRED OSTEN (MAN FRED OSTEN), ro ðen 1938. u Ne maåkoj.
Stu di rao pra va, fi lo zo fi ju, mu zi ko lo gi ju i kwi ÿev nost, dok to ri rao
1969. go di ne. Po sled wih go di na se in ten ziv no ba vi stva ra la štvom
J. V. Ge tea. Ob javio kwi gu: Ale xan der von Hum boldt. Über die Fre i he it
des Men schen, 1999. (T. B.)
VA SA PAV KO VIÃ, ro ðen 1953. u Pan åe vu. Pi še po e zi ju, prozu,
ese je i kwi ÿev nu kri ti ku. Kwi ge pe sa ma: Ka le i do skop, 1981; Opse
si ja, 1985; Te le sna strast, 1989; Ne si gur nost u tek stu, 1994; Konver
zi ja, 1994; Kwi ga o la sta vi ca ma, 2000. Kwi ge pri åa: Mon strum i
dru ge fik ci je, 1989; Ma åi je oåi, 1994; Hip no ti san, 1996; Bo ÿan ske
klop ke, 2001; Po sled wi šti ãe nik no ãi, 2001. Ro mani: Qu bav niå ki
de ka me ron, 1998; Me sec ja nu ar, 2002. Kwi ge ese ja: Kri tiå ki tek sto vi,
1997; Duh mo der ni zma, 2001. Kwi ge kri tika: Sve strane sve ta, 1991;
Pogled na svet, 2002; Naš slat ki strip, 2003. Priredio je kwi ge:
Reå nik po e zi je Mi la na Ra ki ãa, 1988; Šum Va vi lo na, kri tiå ko-po etska
hre sto ma ti ja mla ðe srp ske po e zi je (ko a u tor M. Pan tiã), 1988; Sabra
ne pe sme Mi la na Ãur åi na, 1991; Ko rov wak, 1992; Taj no dru štvo,
an to lo gi ja mla dih srp skih pri po ve da åa, 1996; Be o grad, an to lo gi ja
pri åa, 1997.
MI LI VOJ SRE BRO, ro ðen 1957. u Šum wa ci ma kod Gla mo åa.
Pi še ese je i kwi ÿev nu kri ti ku, ba vi se srp sko-fran cu skim kwiÿevnim
ve zama. Od 1990. ÿivi i ra di u Fran cuskoj. Kwi ge ese ja: Roman
kao po stupak, 1985; Ma li va vi lon ski li star, 1991. Pri redio:
Ant ho lo gie de la no u vel le ser be (1950—2000), 2003; Bi bli o grap hie de la
littéra tu re ser be en Fran ce 1945—2004 (Bi bli o gra fi ja srp ske kwi ÿevno
sti u Fran cu skoj 1945—2004), dvo je ziå no iz da we, 2004.
MI RO QUB TO DO RO VIÃ, ro ðen 1940. u Sko pqu. Osni vaå je i
te o re ti åar sig na li zma, srp skog neo a van gard nog stva ra laå kog po kre -
ta i ured nik In ter na ci o nal ne re vi je Sig nal. Pi še po e zi ju, ese je,
dnev niå ku i epi sto lar nu pro zu i ba vi se mul ti me di jal nom umet no -
260

šãu. Kwi ge po e zi je: Pla ne ta, 1965; Sig nal, 1970; Ki ber no, 1970; Puto
va we u Zve zda li ju, 1971; Svi wa je od li åan pli vaå, 1971; Ste pe ni -
šte, 1971; Po klon-pa ket, 1972; Na rav no mle ko pla men påe la, 1972;
Tri de set sig na li stiå kih pe sa ma, 1973; Ge jak glan ca gu qar ke, 1974;
Te le zur za tra ka we, 1977; In sekt na sle po oå ni ci, 1978; Al gol, 1980;
Tek stum, 1981; Åorba od mo zga, 1982; Chi ne se ero tism, 1983; No ka ut,
1984; Dan na de viå wa ku, 1985; Za ãu tim je za je zik je zgro, 1986; Po no vo
uz ja hu jem Ro si nan ta, 1987; Be lo u ška po pi je ki šni cu, 1988; So u pe de
cer ve au dans l'Eu ro pe de l'Est, 1988; Vi dov dan, 1989; Ra do sno rÿe
Rzav, 1990; Trn mu crven i crn, 1991; Am ba sa dor ska ki bla, 1991;
Srem ski ãe vap, 1991; Di šem. Go vo rim, 1992; Ru men gu šter ki šu pretr
åa va, 1994; Strip tiz, 1994; De vi åan ska Vi zan ti ja, 1994; Gla sna gata
lin ka, 1994; Is pqu vak olu je, 1995; U ca ra Tro ja na ko zje uši, 1995;
Smr di bu ba, 1997; Zve zda na mi stri ja, 1998; Elek triå na sto li ca, 1998;
Re cept za za pa qe we je tre, 1999; Azur ni san, 2000; Pucaw u gov no,
2001; Go ri go vor, 2002. Kwi ge ese ja, po le mi ka, dnev niå ke i epi sto -
lar ne pro ze: Sig na li zam, 1979; Štep za šu min de re, 1984; Pev ci sa
Baj lon-skve ra, 1986; Dnev nik avan gar de, 1990; Oslo bo ðe ni je zik,
1992; Igra i ima gi na ci ja, 1993; Haos i Ko smos, 1994; Ka iz vo ru stvari,
1995; Pla ne tar na kul tu ra, 1995; Ÿeð gra ma to lo gi je, 1996; Sig na -
lism Yu go slav cre a ti ve mo ve ment, 1998; Mi scel la ne ae, 2000; Tek što sam
otvo ri la po štu, 2000; Po e ti ka sig na li zma, 2003; To ko vi neo a van gar -
de, 2004. Kwi ge za de cu: Miš u ob da ni štu, 2001; Ble so mer, 2003. Anto
lo gi je: Sig na li stiå ka po e zi ja, 1971; Kon kret na, vi zu el na i sig na -
li stiå ka po e zi ja, 1975; Mail Art — Ma il Po etry, 1980.
DRA GAN HA MO VIÃ, ro ðen 1970. u Kra qe vu. Pi še po e zi ju i
kwi ÿev nu kri ti ku. Kwi ge pe sa ma: Mra ko vi, ru ge, 1992; Na me šte nik,
1994. Ese ji: San Dra ga na Ili ãa, 1990; Stva ri ov da šwe, 1998; Pesniå
ke stva ri, 1999; Po sled we i pr vo, 2003.
Pri re dio
Bra ni slav KA RA NO VIÃ
261