ANEKS 1 Istraživanje - Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća
ANEKS 1 Istraživanje - Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća
ANEKS 1 Istraživanje - Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>ANEKS</strong> 1<br />
<strong>Istraživanje</strong>: “Poslovne performance <strong>preduzeća</strong> koje utiču na kompetitivnost”<br />
1 | s trana
DE FACTO<br />
CONSULTANCY<br />
30/12/2010<br />
POSLOVNE PERFORMANSE PREDUZEĆA<br />
KOJE UTIČU NA KOMPETITIVNOST<br />
2 | s trana
3 | s trana
Osnovni podaci o istraživanju<br />
<strong>Istraživanje</strong> “Poslovne performanse <strong>preduzeća</strong> koje utiču na njegovu kompetitivnost”<br />
sprovedeno je tokom decembra 2010. godine i januara 2011. godine. Intervjuisana su<br />
<strong>preduzeća</strong> čiju listu je obezbijedila <strong>Direkcija</strong> <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> <strong>malih</strong> i <strong>srednjih</strong> <strong>preduzeća</strong> Crne Gore.<br />
Preduzeća sa liste su pojedinačno kontaktirana sa molbom <strong>za</strong> sprovođenje intervjua, ali odziv<br />
iz više razloga nije bio potpun. Dok se ipak najveći broj predstavnika <strong>preduzeća</strong> odazvao<br />
<strong>za</strong>htjevu <strong>za</strong> sprovođenje intervjua, jedan dio <strong>preduzeća</strong> je odbilo da primi anketara. Najčešće<br />
navođeni razlozi odbijanja bili su pre<strong>za</strong>poslenost i praznici. Određeni broj <strong>preduzeća</strong> koja su se<br />
nalazila na spisku više ne postoji ili njihovi kontakti nisu više validni.<br />
U konačnom izvještaju su dati sumarni podaci <strong>za</strong> 52 intervjuisana <strong>preduzeća</strong>. U prvom dijelu<br />
izvještaja sadržani su <strong>za</strong>ključci kategorizovani prema cjelinama istraživanja sa preporukama<br />
koja se odnose na sva <strong>preduzeća</strong>, dok je u aneksu dat pregled sažetaka razgovora sa<br />
pojedinačnim preduzećima.<br />
Metodologija<br />
Metod istraživanja bio je semi‐strukturirani intervju koji je <strong>za</strong> cilj imao prikupljanje podataka<br />
od targetiranih <strong>preduzeća</strong> kako bi se ustanovio nivo kompetitivnog potencijala datog<br />
<strong>preduzeća</strong>. Unutrašnje performanse koje su definisane kao elementi operacionalizovanog<br />
koncepta kompetitivnosti u okviru ovog istraživanja su:<br />
� Opšta situacija/strategija<br />
Pod opštom situacijom/strategijom podrazumijevali su se odgovori na pitanja koja<br />
su se odnosila na procjenu opštih uslova poslovanja u kojima funkcioniše data<br />
kompanija, procjenu <strong>razvoj</strong>a i kretanja opštih uslova u narednoj godini, te postojanje<br />
pisanog biznis plana kojim se definiše djelovanje i funkcionisanje <strong>preduzeća</strong> u<br />
narednom periodu. Cilj svih ovih pitanja bio je da se utvrdi nivo spremnosti<br />
<strong>preduzeća</strong> da se nose sa novonastalim spoljnjim i<strong>za</strong>zovima.<br />
� <strong>Istraživanje</strong>, <strong>razvoj</strong> i di<strong>za</strong>jn<br />
Pod istraživanjima, <strong>razvoj</strong>em i di<strong>za</strong>jnom podrazumijevala su se pitanja usmjerena na<br />
odnos <strong>preduzeća</strong> prema inovacijama, razumijevanje i prepoznavanje potrebe<br />
ulaganja u inovativne tehnologije izražena konceptualno i u sredstvima, te pitanja<br />
koja su se odnosila na procenat prodaje proizvoda koji su plasirani na tržište u<br />
posljednje dvije godine, te planove koji se odnose na još uvijek neplasirane<br />
proizvode.<br />
� Proizvodnja i operacije<br />
Pod proizvodnjom i operacijama podrazumijevala su se pitanja koja su se odnosila<br />
planove i reali<strong>za</strong>ciju istih kada je u pitanju proizvodnja, planove koji se odnose na<br />
proširenja i investicije, postojanje sistema kontrole kvaliteta proizvoda, ulaganja u<br />
novu opremu, te postojanje međunarodno priznatih sistema akreditacije kvaliteta<br />
kao što su ISO ili HACCIP.<br />
4 | s trana
� Marketing, distribucija i prodaja<br />
Ova dimenzija je sadržala pitanja koja su se odnosila na donošenje i reali<strong>za</strong>ciju<br />
marketinških planova, pitanja postojanja konkurencije, procjene sopstvene pozicije<br />
na tržištu, izraženo nominalno i procentualno, te pitanja koja su se odnosila na<br />
načine prikupljanja relevantnih informacija <strong>za</strong> poslovanje.<br />
� Ljudski resursi<br />
Pitanja iz oblasti ljudski resursi odnosila su se sa jedne strane na ispitivanje odnosa<br />
rukovodećeg kadra u preduzeću prema ljudskim resursima i ulaganjima u njih kao<br />
izvoru kompetitivnosti, a sa druge strane u ispitivanje konkretnih poslovnih praksi<br />
kada je u pitanju <strong>razvoj</strong> ljudskih resursa u datom preduzeću. Posljednja pitanja iz<br />
ovog seta odnosila su se na problem izbjegavanja rada kroz neopravdana odsustva<br />
sa posla.<br />
� Finansiranje<br />
Pitanja iz oblasti finansiranja odnosila su se na planove i probleme u finansiranju<br />
djelatnosti <strong>preduzeća</strong> u narednom periodu, položaj po ovoj dimenziji u odnosu na<br />
konkurenciju, pitanja finansiranja proširivanja djelatnosti <strong>preduzeća</strong> i buduća<br />
planiranja investiranja u <strong>razvoj</strong>, te pitanje potrebe <strong>za</strong> po<strong>za</strong>jmicama i kreditima.<br />
Istraživači su prilikom intervjuisanja predstavnika <strong>preduzeća</strong>, koji su <strong>za</strong> ovu priliku morali biti<br />
na visokim pozicijama odlučivanja (najčešće izvršni direktor ili vlasnik) koristili identičan set<br />
osnovnih pitanja u okviru svake od ovih dimenzija. Na osnovu odgovora ispitanika, istraživači<br />
su postavljali dodatna potpitanja kako bi dobili što preciznije informacije o dobijenim<br />
odgovorima. Na kraju svake potcjeline intervjua od intervjuisanog je traženo da ocijeni<br />
trenutnu situaciju u preduzeću ocjenom od 1 (najlošija) do 5 (najbolja) u odnosu na argument<br />
koje je iznio u svom izlaganju. Rezultati ove samoevaluacije predstavljeni su u tabeli 2.<br />
Istraživači su dobili instrukcije da pored ocjene koju su sami sebi davali predstavnici <strong>preduzeća</strong><br />
notiraju i sopstvenu ocjenu. Na ovaj način dobili smo još jednu tabelu koja je rezultat tzv.<br />
eksterne evaluacije. Vrijednost ove kontrolne eksterne evaluacije je višestruka: sa jedne strane<br />
time su nadomiještene nedostajuće ocjene jer u nekim slučajevima predstavnici <strong>preduzeća</strong><br />
nisu mogli ili nisu htjeli dati numeričku ocjenu <strong>za</strong> određenu dimenziju. Sa druge strane,<br />
primijećeno je da ispitanici veoma često daju vrlo nerealne ocjene, tj. ocjene koje nisu<br />
<strong>za</strong>snovane na izloženim argumentima. S obzirom na to da je u istraživanje bio uključen mali<br />
broj istraživača (6), a oni su u određenim slučajevima (posebno u početku istraživanja)<br />
intervjue radili u parovima omogućeno je uspostavljanje određenih opštih kriterijuma <strong>za</strong><br />
evaluaciju, koji su međusobno referentni. U tabeli 3 date su ocjene koje su na ovaj način<br />
formirane od strane istraživača, a koje su date u odnosu na sva obuhvaćena <strong>preduzeća</strong> i gdje<br />
su “najuspješnija” i “najmanje uspješna” <strong>preduzeća</strong> korišćena kao referentni okvir.<br />
Prilikom odabira <strong>preduzeća</strong> vodilo se računa o tome da se uključi što više različitih djelatnosti,<br />
kako bi se dobila što preciznija slika crnogorske privrede. Tako su intervjuisana <strong>preduzeća</strong> koja<br />
se bave prehrambenom, drvnom, farmaceutskom industrijom i drugim oblicima proizvodnje<br />
kao što je proizvodnja proizvoda od metala ili kamena. Akcenat prilikom odabira <strong>preduzeća</strong> bio<br />
je na onim preduzećima koja imaju određenu izvoznu djelatnost ili je barem planiraju u<br />
narednom periodu.<br />
Za istu namjenu vodilo se računa da se prikupe podaci o preduzećima koja se nalaze u sve tri<br />
crnogorske regije – na sjeveru, u centralnom dijelu i na jugu.<br />
5 | s trana
Intervjuisana su sljedeća <strong>preduzeća</strong>:<br />
Tabela 1 – Pregled intervjuisanih <strong>preduzeća</strong> po regionu i djelatnosti<br />
SJEVERNA REGIJA<br />
Preduzeće Djelatnost Grad<br />
Jela komerc Drvna industrija<br />
Proizvodnja brvnara<br />
Rožaje<br />
D.O.O. Furo Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja ratluka<br />
Bijelo Polje<br />
Flores Ostalo – proizvodnja<br />
esencijalnih ulja<br />
Mojkovac<br />
Ekomedu<strong>za</strong> Prehrambena industrija Bijelo Polje<br />
Elprom Drvna industrija Rožaje<br />
Bjelasica Rada Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja vode<br />
Bijelo Polje<br />
D.O.O. Smoki promet Prehrambena industrija<br />
CENTRALNA REGIJA<br />
Bijelo Polje<br />
Preduzeće Djelatnost Grad<br />
Pivara “Trebjesa” Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja piva<br />
Nikšić<br />
Crnagoracoop Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja kafe i<br />
konditorskih proizvoda<br />
Danilovgrad<br />
MI RAI Drvna industrija<br />
Proizvodnja namještaja<br />
Nikšić<br />
Scan International Drvna industrija<br />
Proizvodnja namještaja<br />
Podgorica<br />
Kronus Ostalo – proizvodnja<br />
horizontalnih <strong>za</strong>mrzivača<br />
Cetinje<br />
Stratus Ostalo – proizvodnja etiketa Podgorica<br />
Interproduct Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja mesa<br />
Cetinje<br />
D.O.O.Sagar Ostalo – proizvodnja i<br />
prerada čelika<br />
Podgorica<br />
Osvit Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja mesa<br />
Cetinje<br />
Flotalba Ostalo – proizvodnja stakla Podgorica<br />
D.O.O. Darma Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja sirćeta<br />
Podgorica<br />
Pirella Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja sokova<br />
Danilovgrad<br />
PACO MONTE<br />
Prehrambena industrija Podgorica<br />
Mediterano <strong>za</strong>čini<br />
Proizvodnja <strong>za</strong>čina<br />
Martex Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja mesa<br />
Cetinje<br />
Loris Drvna industrija<br />
Proizvodnja namještaja<br />
Nikšić<br />
Duga Drvna industrija<br />
Proizvodnja parketa<br />
Nikšić<br />
Bambis Drvna industrija<br />
Industrija namještaja<br />
Podgorica<br />
Hemomont Farmaceutska industrija Podgorica<br />
Šišković company Ostalo<br />
Prerada kamena<br />
Danilovgrad<br />
A.D. Plodovi Prehrambena industrija<br />
Prerada voća<br />
Podgorica<br />
Was inpex Ostalo Podgorica<br />
6 | s trana
A.D. Pako<br />
Proizvodnja pločastog<br />
materijala<br />
Ostalo – Grafičko proizvodno<br />
preduzeće<br />
Berane<br />
Aqva Monta Prehrambena industrija –<br />
proizvodnja vode<br />
Kolašin<br />
Montinženjering Proizvodnja i ugradnja<br />
sigurnosnih sistema, video<br />
nadzora<br />
Podgorica<br />
Eko Vladoš Drvna industrija Kolašin<br />
Kom eloksir Ostalo – proizvodnja<br />
eloksirane bravarije<br />
Berane<br />
Polieks Ostalo – proizvodnja<br />
eksploziva<br />
Berane<br />
Mljekara Nika Prehrambena industrija –<br />
proizvodnja mlijeka i<br />
mliječnih proizvoda<br />
Nikšić<br />
Mljekara Srna Prehrambena industrija –<br />
proizvodnja mlijeka i<br />
mliječnih proizvoda<br />
Nikšić<br />
Sveti Nikola Ostalo – proizvodnja<br />
kartonaža<br />
Nikšić<br />
Mesopromet Prehrambena industrija –<br />
proizvodnja mesa<br />
Bijelo Polje<br />
Eko hrana Prehrambena industrija –<br />
proizvodnja organske hrane<br />
Nikšić<br />
Popović D.O.O Ostalo – proizvodnja stočne<br />
hrane<br />
Nikšić<br />
Fabrika vode Lipovo D.O.O. Prehrambena industrija –<br />
proizvodnja vode<br />
Kolašin<br />
Prava mjera Drvna industrija<br />
Proizvodnja djelova <strong>za</strong> violine<br />
JUŽNA REGIJA<br />
Nikšić<br />
Preduzeće Djelatnost Grad<br />
Bonesa Prehambena industrija<br />
Proizvodnja kečapa<br />
Bar<br />
Uljara Abazović Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja ulja<br />
Bar<br />
Vinarija Milović Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja vina<br />
Ulcinj<br />
D.O.O. Aragana Bar Ostalo – proizvodnja<br />
proizvoda od kovanog gvožđa<br />
Bar<br />
In Spe Prehrambena industrija<br />
Organska proizvodnja<br />
Bar<br />
MDS Company Uljara Prhrambena industrija Bar<br />
Metović<br />
proizvodnja ulja<br />
D.O.O. Olioprom Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja ulja<br />
Bar<br />
Solana „Bajo Sekulić“ Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja soli<br />
Ulcinj<br />
Olivmont Prehrambena industrija<br />
Proizvodnja ulja<br />
Bar<br />
Euroflex Ostalo – izrada dušeka Ulcinj<br />
7 | s trana
Matrice samoevaluacije i evaluacije<br />
Od svih intervjuisanih je traženo da u skali od 1 do 5 ocjene poziciju svog <strong>preduzeća</strong> trenutno<br />
na tržištu u Crnoj Gori. Pri tome 1 je predstavljala najnižu ocjenu, dok je 5 predstavljala najvišu<br />
ocjenu. U određenom broju slučajeva predstavnici <strong>preduzeća</strong> su odbili da daju kvantitativnu<br />
ocjenu, dok su u određenom broju njihove ocjene bile očigledno u neskladu sa opisnim<br />
dijelom. Zato su u nastavku ponuđene dvije tabele. U tabeli 2 je data matrica samoevaluacije<br />
predstavnika <strong>preduzeća</strong> prema šest dimenzija u okviru kojih su postavljana pitanja. U<br />
posljednoj koloni dat je prosjek <strong>za</strong> konkretno preduzeće. Preduzeća su rangirana prema tom<br />
prosjeku, tako da možemo vidjeti da su najvišu prosječnu ocjenu sebi dali u Fabrici vode<br />
Lipovo, a najnižu u preduzeću Kom eloksir. Iako su <strong>preduzeća</strong> bila prilično nerealna kada je<br />
ocjenjivanje sopstvenih resursa u pitanju, određeni odnosi mogu se uočiti. Tako se lako može<br />
vidjeti koja je najslabija dimenzija u okviru kog <strong>preduzeća</strong> prema sopstvenoj ocjeni, a koju<br />
<strong>preduzeća</strong> smatraju veoma dobrom.<br />
Tabela 2 – Matrica samoevaluacije <strong>preduzeća</strong><br />
Preduzeće<br />
I II III IV V VI Prosjek<br />
Fabrika vode Lipovo D.O.O. 5.0 5.0 5.0 5.0 5.0 5.0 5.0<br />
Pivara “Trebjesa” 5.0 4.0 5.0 5.0 5.0 5.0 4.8<br />
Mesopromet 4.0 5.0 5.0 5.0 5.0 5.0 4.8<br />
Crnagoracoop 4.0 5.0 5.0 5.0 4.0 5.0 4.7<br />
MI Rai 3.5 4.0 5.0 5.0 5.0 4.0 4.4<br />
Šišković company 5.0 4.0 4.0 5.0 5.0 3.0 4.3<br />
Scan International 4.0 5.0 5.0 4.0 4.0 4.0 4.3<br />
Popović D.O.O. 4.0 4.0 4.0 4.0 5.0 4.0 4.2<br />
A.D. Plodovi 4.0 3.0 4.0 4.0 5.0 4.0 4.0<br />
Bonesa 5.0 2.0 4.0 3.0 5.0 5.0 4.0<br />
Mljekara Srna 4.0 4.0 5.0 4.0 4.0 3.0 4.0<br />
Hemomont 3.0 3.0 4.5 4.5 4.0 4.0 3.8<br />
Uljara Abazović 3.0 3.0 5.0 4.0 5.0 3.0 3.8<br />
Kronus 3.0 4.0 5.0 3.0 5.0 3.0 3.8<br />
Eko Vladoš 4.0 3.0 3.0 4.0 4.0 5.0 3.8<br />
Montinžinjering 4.0 3.0 4.0 3.0 5.0 3.0 3.7<br />
Stratus 4.0 4.0 4.0 4.0 4.0 2.0 3.7<br />
Interproduct 3.0 4.0 4.0 3.0 4.0 4.0 3.7<br />
Jela Komerc 3.0 3.0 4.0 4.0 4.0 4.0 3.7<br />
Vinarija Milović 4.0 5.0 5.0 1.0 4.0 3.0 3.7<br />
D.O.O. Sagar 4.0 4.0 4.0 3.0 3.0 4.0 3.7<br />
Osvit 3.0 3.0 5.0 4.0 4.0 3.0 3.7<br />
D.O.O. Furo‐s 3.0 3.0 4.0 4.0 4.0 4.0 3.7<br />
D.O.O. In Spe 3.5 4.0 4.0 4.0 4.0 2.0 3.6<br />
D.O.O. Aragana 3.0 4.0 4.0 4.0 3.0 3.0 3.5<br />
Flotalba 3.0 3.0 4.0 3.0 5.0 3.0 3.5<br />
D.O.O. Darma 3.0 3.0 5.0 3.0 4.0 3.0 3.5<br />
D.O.O. Flores 3.0 4.0 5.0 3.0 3.0 3.0 3.5<br />
D.O.O. Smoki promet 3.0 4.0 4.0 4.0 3.0 3.0 3.5<br />
MDS Company Uljara Metović 3.0 3.0 4.0 4.0 3.5 3.0 3.4<br />
Olivmont 3.0 4.0 4.0 4.0 2.5 3.0 3.4<br />
Eko medu<strong>za</strong> 3.0 4.0 ‐ 3.0 4.0 3.0 3.4<br />
Duga 2.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.4<br />
Eko hrana 3.0 3.0 4.0 3.0 4.0 3.0 3.3<br />
Pirela 3.0 4.0 3.0 3.0 4.0 3.0 3.3<br />
PACO MONTE, Mediterano <strong>za</strong>čin 3.0 4.0 4.0 3.0 4.0 2.0 3.3<br />
Biznis inkubator 3.5 2.5 4.0 3.5 4.0 2.5 3.3<br />
Martex 3.5 2.0 4.0 3.0 3.0 4.0 3.3<br />
Sveti Nikola 4.0 2.0 3.0 2.0 4.0 4.0 3.2<br />
Mljekara Nika 3.0 4.0 3.0 3.0 4.0 2.0 3.2<br />
8 | s trana
Was Impex 3.0 4.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0<br />
Bambis 1.0 3.0 4.0 4.0 5.0 1.0 3.0<br />
D.O.O. Olioprom 2.0 4.0 4.0 3.0 3.5 1.0 2.9<br />
Prava mjera 3.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0 2.8<br />
Euroflex 2.0 5.0 5.0 1.0 3.0 1.0 2.8<br />
Elprom 2.0 3.0 3.0 3.0 2.0 2.5 2.6<br />
Loris 2.0 3.0 2.0 1.0 5.0 1.0 2.3<br />
Solana Bajo Sekulić 1.0 3.0 4.0 2.0 3.0 1.0 2.3<br />
Bjelasica Rada 2.0 2.0 3.0 1.5 1.0 2.0 1.9<br />
A.D. Pako 1.0 2.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.7<br />
Polieks 1.0 1.0 2.0 2.0 2.0 2.0 1.7<br />
Kom eloksir 1.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.0 1.5<br />
Prosječna ocjena 3.1 3.5 3.9 3.3 3.8 3.0 3.4<br />
Dakle, ukoliko ostavimo po strani <strong>za</strong> trenutak činjenicu da su ocjene koje su ispitanici sami sebi<br />
dali očigledno znatno bolje nego što je to realna situacija, neki odnosi među dimenzijama<br />
mogu se uočiti. Tako, možemo vidjeti da su ispitanici najlošije ocijenili šestu dimenziju<br />
finansiranje i prvu dimenziju opšta situacija/strategija, dok su najbolje ocijenili dimenziju<br />
proizvodnja i ljudski resursi, tj. rangiranje bi bilo sljedeće:<br />
1. Proizvodnja i operacije<br />
2. Ljudski resursi<br />
3. <strong>Istraživanje</strong>, <strong>razvoj</strong> i di<strong>za</strong>jn<br />
4. Marketing, distribucija i prodaja<br />
5. Opšta situacija/strategija<br />
6. Finansiranje<br />
Iz pregleda rangiranih dimenzija možemo uočiti da su ispitanici u prosjeku lošije ocjenjivali<br />
dimenzije koje <strong>za</strong>vise od objektivnih ili spoljnih okolnosti kao što su opšta situacija i uslovi<br />
finansiranja, dok su <strong>za</strong> dimenzije koje su u njihovoj „nadležnosti“ davali više ocjene. Ovdje<br />
treba imati u vidu to da su ispitanici pitanja iz oblasti opšta situacija i strategija interpretirali<br />
više u smislu ocjene spoljnih faktora nego ocjene sopstvene sposobnosti da se sa novonastalim<br />
okolnostima u privredi izbore.<br />
Posebno je <strong>za</strong>nimljiva dimenzija istraživanja, <strong>razvoj</strong> i di<strong>za</strong>jn gdje se iz konkretnih odgovora<br />
ispitanika može vidjeti da <strong>preduzeća</strong> u Crnoj Gori relativno malo ulažu u ovu dimenziju, ali koja<br />
se prema njihovom rangiranju našla na relativno visokom trećem mjestu. Bližom analizom<br />
njihovih odgovora može se utvrditi da većina ispitanika ne smatra inovacije izvorom<br />
kompetitivne prednosti te da se ovom segmentu poslovanje pridaje mala ili nikakva pažnja. S<br />
obzirom na to da opstanak <strong>preduzeća</strong> nije najdirektnije ve<strong>za</strong>n <strong>za</strong> ovu dimenziju (bar u nekom<br />
kraćem periodu), većina ispitanika odgađa bavljenje ovom tematikom <strong>za</strong> neko „povoljnije“<br />
vrijeme.<br />
Slična situacija se odnosi i na ljudske resurse. Naime, većina ispitanika nema organizovane<br />
planove <strong>za</strong> usavršavanje kadrova niti prepoznaje na pravi način ljudske resurse kao izvor<br />
kompetitivnosti, ali je većina njih sebi po ovoj dimenziji dala najviše ocjene. Opet,<br />
pretpostavka je da je odnos prema ovoj dimenziji „lagodniji“.<br />
9 | s trana
U tabeli 3 predstavljeni su rezultati eksterne evaluacije voditelja intervjua. Naime, pored<br />
ocjena koje su predstavnici <strong>preduzeća</strong> davali sami sebi, voditelji intervjua su po <strong>za</strong>vršetku<br />
intervjua u <strong>za</strong>pisnik dodavali kao kontrolni mehani<strong>za</strong>m sopstvene ocjene. Ove ocjene se<br />
ponekad slažu sa ocjenama koje su dali predstavnici <strong>preduzeća</strong>, ali ne u svim slučajevima.<br />
Na vrhu liste se nalaze dva velika <strong>preduzeća</strong> – Pivara „Trebjesa“ i Crnagoracoop koja su kao<br />
velika i <strong>za</strong>ista veoma uspješna <strong>preduzeća</strong> praktično poslužila kao reper <strong>za</strong> rangiranje.<br />
Tabela 3 ‐ Matrica evaluacije anketara<br />
Preduzeće I II III IV V VI Prosjek<br />
Pivara “Trebjesa” 5.0 4.0 4.0 5.0 5.0 5.0 4.7<br />
Crnagoracoop 3.0 4.0 4.0 4.0 4.0 4.0 3.8<br />
Mljekara Srna 2.0 4.0 4.0 4.0 5.0 3.0 3.7<br />
D.O.O. Sagar 4.0 4.0 3.0 3.0 4.0 4.0 3.7<br />
Fabrika vode Lipovo D.O.O. 3.0 4.0 4.0 4.0 3.0 4.0 3.7<br />
Pirela 3.0 3.0 4.0 4.0 4.0 3.0 3.5<br />
Mesopromet 2.0 3.0 4.0 3.0 4.0 4.0 3.3<br />
Bonesa 4.0 3.0 3.0 3.0 4.0 3.0 3.3<br />
MI Rai 3.0 3.0 3.0 3.0 5.0 3.0 3.3<br />
Kronus 4.0 4.0 4.0 3.0 3.0 2.0 3.3<br />
Olivmont 4.0 4.0 3.0 4.0 3.0 2.0 3.3<br />
Hemomont 2.0 3.0 4.0 4.0 3.0 3.0 3.2<br />
Popović D.O.O. 3.0 2.0 4.0 3.0 4.0 3.0 3.2<br />
Mljekara Nika 2.0 4.0 3.0 4.0 4.0 2.0 3.2<br />
D.O.O. In Spe 3.0 3.0 3.0 4.0 4.0 2.0 3.2<br />
Eko medu<strong>za</strong> 3.0 4.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.2<br />
Stratus 4.0 3.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0<br />
Interproduct 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0<br />
Vinarija Milović 4.0 3.0 3.0 2.0 3.0 3.0 3.0<br />
D.O.O. Olioprom 2.0 4.0 3.0 4.0 3.0 2.0 3.0<br />
D.O.O. Aragana 4.0 3.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0<br />
Jela Komerc 3.0 3.0 3.0 3.0 2.0 4.0 3.0<br />
Martex 3.0 3.0 4.0 3.0 3.0 2.0 3.0<br />
D.O.O. Darma 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0<br />
Biznis inkubator 3.0 2.0 3.0 3.0 4.0 2.0 2.8<br />
D.O.O. Flores 3.0 4.0 3.0 3.0 2.0 2.0 2.8<br />
Prava mjera 3.0 3.0 3.0 3.0 2.0 3.0 2.8<br />
A.D. Plodovi 3.0 2.0 2.0 2.0 4.0 3.0 2.7<br />
Šišković company 3.0 3.0 2.0 2.0 4.0 2.0 2.7<br />
Eko Vladoš 2.0 2.0 1.0 3.0 3.0 4.0 2.5<br />
Euroflex 2.0 4.0 3.0 2.0 3.0 1.0 2.5<br />
Eko hrana 2.0 2.0 3.0 3.0 2.0 2.0 2.3<br />
Was Impex 3.0 3.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.3<br />
Uljara Abazović 2.0 3.0 2.0 3.0 3.0 1.0 2.3<br />
Sveti Nikola 2.0 2.0 2.0 2.0 3.0 2.0 2.2<br />
Scan International 2.0 3.0 1.0 2.0 2.0 3.0 2.2<br />
Flotalba 2.0 2.0 2.0 3.0 2.0 2.0 2.2<br />
Osvit 2.0 2.0 3.0 2.0 2.0 2.0 2.2<br />
Elprom 2.0 3.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.2<br />
MDS Company Uljara Metović 2.0 2.0 2.0 2.0 3.0 2.0 2.2<br />
Montinžinjering 2.0 3.0 1.0 2.0 2.0 2.0 2.0<br />
D.O.O. Smoki promet 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0<br />
Solana Bajo Sekulić 1.0 2.0 3.0 2.0 3.0 1.0 2.0<br />
Duga 1.0 2.0 2.0 2.0 3.0 2.0 2.0<br />
Kom Eloksir 2.0 2.0 2.0 2.0 1.0 ‐ 1.8<br />
PACO MONTE, Mediterano <strong>za</strong>čin 1.0 2.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.7<br />
D.O.O Furo‐s 1.0 2.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.7<br />
Poliex 1.0 1.0 2.0 2.0 2.0 1.0 1.5<br />
A.D. Pako 1.0 2.0 1.0 2.0 2.0 1.0 1.5<br />
Bambis 1.0 1.0 1.0 2.0 2.0 1.0 1.3<br />
Bjelasica Rada 1.0 1.0 2.0 1.0 1.0 1.0 1.2<br />
Loris 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0<br />
10 | s trana
Prosječna ocjena 2.5 2.8 2.7 2.8 2.9 2.3 2.6<br />
Srednja ocjena eksterne evaluacije je niža od srednje ocjene samo evaluacije, 2.6 u odnosu na<br />
3.4, takođe rangiranje <strong>preduzeća</strong> prema njihovoj srednoj ocjeni se razlikuje. Poredak po<br />
dimenzijama je nešto drugačiji s obzirom na to da su proizvodnja i operacije sišle na 3. mjesto.<br />
S obzirom na to da je metodologija bila bazirana na ispitivanju predstavnika <strong>preduzeća</strong> i nije<br />
uključivala neke dodatne “objektivnije” kriterijume evaluacije <strong>preduzeća</strong>, ovaj poredak u<br />
velikoj mjeri odgovara poretku koji proističke iz samoevaluacije <strong>preduzeća</strong>, tj. iako su<br />
predstavnici <strong>preduzeća</strong> veoma optimistično ocjenjivali svoje preduzeće, te su referentne tačke<br />
relativno visoko, odnos među dimenzijama odražava ono što su ispitanici prijavili u svojim<br />
odgovorima.<br />
1. <strong>Istraživanje</strong>, <strong>razvoj</strong> i di<strong>za</strong>jn<br />
2. Ljudski resursi<br />
3. Proizvodnja i operacije<br />
4. Marketing, distribucija i prodaja<br />
5. Opšta situacija/strategija<br />
6. Finansiranje<br />
Opšta situacija/strategija<br />
Srednja ocjena: 3.1/2.5<br />
Ne postoji jedistvena ocjena među predstavnicima <strong>preduzeća</strong> kada je u pitanju opšta situacija i<br />
klima <strong>za</strong> poslovanje u Crnoj Gori u prethodnoj godini. Na pitanje kako biste ocijenili uslove<br />
poslovanja u kojima funkcioniše vaša kompanija danas, a kakva kretanja očekujete naredne<br />
godine, jedan dio intervjuisanih predstavnika je dao optimističan ili poluoptimističan odgovor,<br />
posebno kada su kretanja na tržištu <strong>za</strong> narednu godinu u pitanju, dok drugi iskazuje strah da će<br />
naredne godine posljedice krize još jače uzdrmati<br />
crnogorsku privredu. Neka od <strong>preduzeća</strong> su iska<strong>za</strong>la strah<br />
da će u narednoj godini doći do stečaja i potpunog<br />
prestanka proizvodnje.<br />
Kada govorimo o preprekama <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> proizvodnje koje su ispitanici pomenuli, a koje su<br />
obilježile prethodnu godinu, možemo izdvojiti tri osnovne kategorija ovakvih prepreka:<br />
� Posljedice stanja u privredi usljed ekonomske krize.<br />
Posljedice krize su pomenute u više oblika, međutim, najčešće pominjani problem je<br />
nesposobnost klijenata da plate <strong>za</strong> preuzetu robu, te <strong>za</strong>htjevi dobavljača da <strong>za</strong> avansnim<br />
plaćanjem repromaterijala. U ovakvoj situaciji brojna <strong>preduzeća</strong> se nalaze u veoma teškoj<br />
poziciji, pa su neka od njih pomenula ogromna<br />
dugovanja koja su prema njima imali trgovački lanci koji<br />
su otišli pod stečaj, a koja su tek intervencijom<br />
Ministarstva finansija uspjela da se naplate kroz<br />
“Jako je teško govoriti o tome, jer sve <strong>za</strong>visi od drugih.“<br />
direktor jednog <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> preradu mesa<br />
Na maloprodajnom mjestu u Herceg Novom, <strong>za</strong> nekoliko<br />
mjeseci u 2010. godini je <strong>za</strong>bilježen pad prodaje <strong>za</strong> 55%,<br />
rekao je izvršni direktor jedne firme sa juga<br />
11 | s trana
eprogram vraćanja dugova.<br />
Ovaj problem sa naplatom potraživanja pomenuo je veliki broj predstavnik <strong>preduzeća</strong>. Tako<br />
predstavnik jedne od najvećih firmi sa prehrambenom djelatnosti u Crnoj Gori ističe kako nije<br />
sigurno kako će ova firma uopšte funkcionisati u narednoj godini. Za njih najveći problem je<br />
naplata potraživanja koja je gotovo nemoguća. Sa druge strane nemoguće je dobavljačima<br />
plaćati sa <strong>za</strong>drškom što sve proizvodi problem sa obrtnim sredstvima. Slične probleme ima i<br />
jedna kompanija koja se bavi preradom drveta. U prošloj godini su, naime zbog problema<br />
naplate potraživanja došli u nemogućnost da ispunjavaju svoje obaveze prema bankama i<br />
dobavljačima, što je značajno uzdrmalo firmu koja se tek ove godine počela oporavljati.<br />
Kada je u pitanju izvoz, u velikom broju kompanija imaju primjedbi na uslove <strong>za</strong> izvoz<br />
proizvoda. Smatraju da bi se svi problem mogli riješiti kada bi se institucije malo više<br />
<strong>za</strong>interesovale <strong>za</strong> ovaj problem.<br />
� Nedostatak stimulativne državne politike i prakse kada su <strong>preduzeća</strong> koja<br />
proizvode u pitanju.<br />
Generalno, veliki broj <strong>preduzeća</strong> je naveo kako osjeća nedostatak opšte državne strategije<br />
kada je u pitanju unapređenje rasta <strong>malih</strong> i <strong>srednjih</strong> <strong>preduzeća</strong> koja bi se ogledala u<br />
instrumentima i mehanizmima kao što su <strong>za</strong>štita domaćih proizvođača, smanjenje PDV‐a na<br />
domaće proizvode ili slično.<br />
Određena <strong>preduzeća</strong> kao razlog <strong>za</strong> nepovoljne uslove<br />
poslovanja ističu previsoke i nestimulativne državne<br />
takse. U jednoj firmi kao posebno otežavajuću okolnost<br />
navode podi<strong>za</strong>nje pore<strong>za</strong> i doprinosa na <strong>za</strong>poslene.<br />
Preduzeća koja <strong>za</strong>vise od državnih koncesija kao prepreku navode procedure dobijanja ovih<br />
koncesija. Naime, u određenim situacijama se državne koncesije dodjeljuju samo na godinu<br />
dana što onemogućava bilo kakvo planiranje. U periodu čekanja na dobijanje koncesije<br />
<strong>preduzeća</strong> bilježe samo gubitke, što opterećuje <strong>za</strong>vršni bilans.<br />
Državni planovi koji još uvijek nisu realizovani, kao što<br />
je izgradnja putne infrastrukture u određenim<br />
oblastima bi značajno olakšala distribuciju i poboljšala<br />
umreženost sa drugim tržištima.<br />
Preduzeća koja se bave izvozom imaju primjedbe na državnu politiku u ovom pogledu. Naime,<br />
ne postoji <strong>za</strong>štita od nelojalne konkurencije i uvoz i izvoz se ne odvijaju pod ravnopravnim<br />
uslovima. Tako se, prema riječima predstavnika <strong>preduzeća</strong> koja izvoze, npr. <strong>za</strong> svaki izvezeni<br />
artikal obavezno plaćaju pregledi koji uključuju i dodatne troškove, dok ta obave<strong>za</strong> ne postoji<br />
<strong>za</strong> zemlje u okruženju koje uvoze u Crnu Goru.<br />
Određeni broj <strong>preduzeća</strong> izražava <strong>za</strong>brinutost da će sve<br />
više stranih trgovačkih lanaca kao što su Delta ili<br />
Merkator prednost davati prodaji proizvoda iz svoje<br />
zemlje, a ne crnogorskih, te da država nema definisanu<br />
politiku <strong>za</strong>štite domaćeg proizvođača.<br />
...Još uvijek se posluje u sivoj zoni, tj. sa firmama i<br />
pojedincima koji nisu registrovani <strong>za</strong> konkretnu djelatnost,<br />
ne postoji dovoljan broj specijalizovanih firmi, a te koje jesu<br />
često nemaju kvalitet koji ova firma <strong>za</strong>htijeva, rekao je<br />
glavni inžinjer <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> preradu drveta<br />
Crna Gora je uvezla flaširanu vodu u vrijednosti od 40<br />
miliona eura, što nama predstavlja nelojalnu konkurenciju,<br />
rekao je izvršni direktor jednog <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> preradu vode<br />
,,Jer, čim počne zima na tržištu se pojavljuju novi<br />
proizvođači čije meso nije deklarisano, a čije su cijene<br />
neuporedivo niže nego naše. S obzirom na to da je platežna<br />
moć u Crnoj Gori takva kakva jeste, onda se i može očekivati<br />
da će kupac prije birati onu jeftiniji, a manje kvalitetnu<br />
robu.“ direktor <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> preradu mesa<br />
Veliki problem <strong>za</strong> određeni dio kompanija su “divlji proizvođači”, tj. proizvođači čiji proizvodi<br />
nisu deklarisani i koji samim tim predstavljaju nelojalnu<br />
konkurenciju. Naime, to su oni proizvođači koji ne<br />
,,Trenutno se ništa ne može uštedjeti, ali kada ti uspiješ<br />
redovno da isplaćuješ sve svoje obaveze i prema bankama,<br />
registruju svoju djelatnost, ne plaćaju dadžbine i na taj<br />
prema državi, prema svojim kupcima, da propratiš sve<br />
svjetske trendove i da ih <strong>za</strong>tim uvedeš u svoju proizvodnju,<br />
12 | strana onda moraš biti <strong>za</strong>dovoljan. Mnogo je onih koji su kreditno<br />
<strong>za</strong>duženi i koji uslijed nemogućnosti vraćanja kredita<br />
postaju likvidni“.<br />
Direktor vinarije
način imaju bolju poziciju na tržištu jer su u situaciji da formiraju nižu cijenu. Država je u<br />
prethodnom periodu preduzela određene aktivnosti ka otkrivanju i suzbijanju neregistrovanog<br />
poslovanja, ali proizvođači i dalje prijavljuju ovu pojavu kao problem.<br />
No, nemaju sve kompanije primjedbe u na poslovanje u prethodnom periodu. Tako, na<br />
primjer,jedno preduzeće prijavljuje veoma pozitivno iskustvo sa Agencijom <strong>za</strong> mala i srednja<br />
<strong>preduzeća</strong>, Investicionim fondom koji je <strong>za</strong>živio već 6 mjeseci i koji im je i<strong>za</strong>šao u susret<br />
prilikom davanja određenih subvencija. Velika su očekivanja od Razvojne banke koja bi trebalo<br />
da <strong>za</strong>živi u narednoj godini. Sa druge strane, u nekim preduzećima smatraju da bi podrška<br />
Fonda <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> i Direkcije <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> <strong>malih</strong> i <strong>srednjih</strong> <strong>preduzeća</strong> mogla biti veća.<br />
U jednoj vinariji kao pozitivno iskustvo ističu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede koje im<br />
je u skladu sa <strong>za</strong>konima i<strong>za</strong>šlo u susret kada su u pitanju određene subvencije na koje imaju<br />
pravo oni koji prikažu kompletnu dokumentaciju kada je u pitanju <strong>za</strong>konito poslovanje,<br />
plaćanje pore<strong>za</strong>, dadžbina na uvoz i sl.<br />
� Loši investicioni uslovi, te nestimulativan bankarski sistem<br />
Najveći broj predstavnika <strong>preduzeća</strong> izrazilo je veliku <strong>za</strong>brinutost zbog nestimulativnog<br />
bankarskog sistema sa <strong>razvoj</strong> proizvodnje i preduzetništva. Veoma često se navode banke koje<br />
imaju izuzetno visoke kamate <strong>za</strong> podi<strong>za</strong>nje kredita i država koja ne pokazuje dovoljno interesa<br />
<strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> preduzetništva. Tako, na primjer, direktor jednog <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> proizvodnju hrane<br />
navodi da su banke u prethodnoj godini bile prepreka <strong>razvoj</strong>u jer su ulagale isključivo u<br />
visokoprofitna <strong>preduzeća</strong>, kakva su građevinska <strong>preduzeća</strong>, a da nisu imale sluha <strong>za</strong><br />
proizvodnju. Slično navode i iz još nekoliko <strong>preduzeća</strong> koja se bave drugim djelatnostima.<br />
Većina <strong>preduzeća</strong> je opterećena kreditno i teški uslovi otplate sada sprečavaju njihov dalji<br />
<strong>razvoj</strong>. Upravo, od onih <strong>preduzeća</strong> koja smatraju da im je prethodna godina bila izuzetno loša,<br />
uglavnom svi izdvajaju kreditna <strong>za</strong>duženja. Npr. jedno preduzeće koje je podiglo kredite tokom<br />
2008. godine usljed krize nije moglo da ih otplati tokom 2010. godine tako da je sada u toku<br />
likvidacija firme. Drugo preduzeće navodi da većina banaka nije imala razumijevanja <strong>za</strong> njihov<br />
tip djelatnosti te su bili prinuđeni da prihvate jedini ponuđeni kreditni aranžman pod izuzetno<br />
nepovoljnim uslovima (kamatna stopa od 15‐17%) kako bi proširili proizvodnju. Uzimanje<br />
novog kredita predstavljalo bi preveliko opterećenje <strong>za</strong> kompaniju, iako bi im taj drugi kredit<br />
neophodan kako bi mogli proširiti svoju proizvodnju zbog izvo<strong>za</strong>.<br />
Preduzeća takođe navode da je u prethodnoj godini bila slaba <strong>za</strong>interesovanost <strong>za</strong> investiranje<br />
od potencijalnih investitora.<br />
Od optimističnih <strong>preduzeća</strong>, izdvajaju se ona koja u narednom period planiraju ekspanziju<br />
uprkos krizi. Razlog <strong>za</strong> taj optimi<strong>za</strong>m je u nekim slučajevima specifičnost proizvoda koja su<br />
izuzetno konkurentna na regionalnom tržištu (sirće npr.). Takođe, neka <strong>preduzeća</strong> svoj<br />
optimi<strong>za</strong>m baziraju na pripremi novih proizvoda koja će biti konkurentnija na tržištu.<br />
Biznis plan u pisanoj formi ima većina intervjuisanih <strong>preduzeća</strong>. Četiri <strong>preduzeća</strong> imaju biznis<br />
plan koji nije u pisanoj formi već se na kraju svake godine sagledavaju rezultati, prihodi,<br />
potrebe, budžet i na osnovu toga planiraju aktivnosti <strong>za</strong> narednu godinu. Biznis plan je u nekim<br />
situacijama nastao kao spoljna obave<strong>za</strong> prilikom podi<strong>za</strong>nja kredita <strong>za</strong> proširenje proizvodnog<br />
sektora. U drugim situacijama obave<strong>za</strong> donošenja pisanog biznis plana dio je standard koje su<br />
preuzeli uvođenjem ISO i HACCIP sistema.<br />
13 | s trana
Preporuke:<br />
Globalna ekonomska kri<strong>za</strong> je ostavila značajne posljedice na privredni <strong>razvoj</strong> gotovo svih<br />
evropskih država, pa tako i Crne Gore. Činjenica da predstavnici <strong>preduzeća</strong> prijavljuju<br />
najznačajnije probleme koji su prema njihovim riječima uzrokovani nedostatkom svježeg<br />
kapitala na tržištu, nelikvidnošću kompanija s kojima posluju, te nestimulativnim bankarskim<br />
sistemom nisu neočekivana. Iako su predstavnici <strong>preduzeća</strong> uglavnom na pitanja iz ove oblasti<br />
komentarisali opštu situaciju, analizom njihovih odgovora može se <strong>za</strong>ključiti da većina nije<br />
spremna da se izbori sa novonastalim i<strong>za</strong>zovima u privredi, te da nemaju forumulisan plan<br />
izlaska iz krize.<br />
Ipak, iako objektivni problemi <strong>za</strong>ista postoje, intervjui su poka<strong>za</strong>li šta su najslabije tačke, tj. na<br />
šta se predstavnici <strong>preduzeća</strong> najviše žalili, a šta su eventualna pozitivna iskustva. U tom smislu<br />
bi trebalo:<br />
� Stimulisati programe reprogramiranja dugova kako bi <strong>preduzeća</strong> koja su uoči<br />
ekonomske krize značajno <strong>za</strong>dužila mogla opstati na tržištu.<br />
� Analizirati pravnu regulative kojom se određuje režim izvo<strong>za</strong> crnogorskih proizvoda<br />
radi eliminacije postojećih barijera i radi povećanja konkurentnosti crnogorskih<br />
proizvoda koja se plasiraju u inostranstvu.<br />
� Analizirati i unaprijediti pravne regulative u drugim oblastima poslovanja koje<br />
predstavljaju specifične biznis barijere, kao npr. pitanje davanja koncesija.<br />
� Razmotriti određene politike <strong>za</strong>štite domaćih proizvođača koje će stimulisati domaću<br />
proizvodnju.<br />
� Boriti se protiv neregistrovane privredne djelatnosti koja predstavlja nelojalnu<br />
konkurenciju kompanijama koje posluju u skladu sa <strong>za</strong>konima.<br />
� Analizirati i podržati pozitivna iskustva poslovanja kao što su ona koja su prijavljena u<br />
odnosu sa Agencijom <strong>za</strong> mala i srednja <strong>preduzeća</strong>. Reprizirati uspješne programe<br />
podrške.<br />
� Otvoriti dijalog sa bankarskim sektorom radi obezbjeđivanja realnijih i crnogorskoj<br />
privredi potrebnijih kreditnih aranžmana.<br />
<strong>Istraživanje</strong>, <strong>razvoj</strong> i di<strong>za</strong>jn<br />
Srednja ocjena: 3.5/2.8<br />
U osnovi, sva intervjuisana <strong>preduzeća</strong> se mogu podijeliti<br />
na ona koja prepoznaju potrebu <strong>za</strong> ulaganjima u<br />
,,U najtežem periodu firme, što se finansija tiče, krenuli smo<br />
sa redi<strong>za</strong>jnom etiketa, sa izradom novih kartonskih<br />
ambalaža itd. jer se u kriznim vremenima ili <strong>za</strong>tvara firma<br />
ili se kreće nekim novim stvarima kako bi se stvorio neki<br />
obrtni kapital“.<br />
Direktor <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> preradu maslina<br />
14 | s trana
istraživanja i <strong>razvoj</strong> i ona koja tu potrebu nemaju ili ne prepoznaju.<br />
Tako bi u ovu drugu kategoriju, na primjer, spadala ona <strong>preduzeća</strong> koja <strong>za</strong> sebe smatraju da se<br />
prevashodno prilagođavaju potrebama tržišta i međunarodnim standardima kada je proizvod<br />
koji nude u pitanju. U ovim preduzećima je budžet <strong>za</strong> istraživanja koji se izdvaja iz profita<br />
<strong>za</strong>nemarljivo mali. Neka od ovih <strong>preduzeća</strong> uopšte ne prepoznaju potrebu <strong>za</strong> inovacijama i<br />
smatraju da je izvor njihove konkurentnosti to da očuvaju postojeći kvalitet proizvoda, ne i da<br />
bilo šta mijenjaju.<br />
Ona prva bi se mogla podijeliti na <strong>preduzeća</strong> koja prepoznaju potrebu <strong>za</strong> osavremenjivanjem<br />
koja se prevashodno iskazuje u nabavci novih već<br />
postojećih tehnologija i ona koja ulažu u samostalna<br />
istraživanja novih tehnologija.<br />
Veoma čest odgovor u firmama je bio da ne postoji poseban sektor koji je <strong>za</strong>dužen <strong>za</strong> inovacije<br />
već se one nalaze u isključivoj diskreciji i odgovornosti direktora. Takođe, u većini <strong>preduzeća</strong>,<br />
uključujući ona koja prepoznaju važnost inovacija ne postoji fiksirani budžet <strong>za</strong> ovu namjenu,<br />
niti se on godišnje određuje planovima.<br />
Jedan dio <strong>preduzeća</strong> kao razlog <strong>za</strong> manja ulaganja u<br />
istraživanje i <strong>razvoj</strong> navodi ekonomsku krizu. Oni navode<br />
da iz redovnog finansiranja ne mogu da izdvajaju<br />
sredstva <strong>za</strong> istraživanja, ali da to čine u situacijama kada<br />
dođu do subvencija ili donacija.<br />
Velike kompanije koje po pitanju ove dimenzije prednjače u ocjeni imaju značajna ulaganja u<br />
inovacije, istraživanje i di<strong>za</strong>jn. Tako se u jednoj od takvih velikih kompanija <strong>za</strong> ovu namjenu<br />
izdvaja godišnje oko 100.000 eur. U ovoj kompaniji se i osjeća značajan benefit od inovacija s<br />
obzirom na to da procenat prodaje koji dolazi od proizvoda koji su pušteni na tržište u<br />
posljednje 2 godine dostiže 50%.<br />
U ostalim kompanijama, posebno onim manjim, ispitanici nisu bili u stanju da procjene koliko<br />
benefit je kompanija imala od plasiranja na tržište onih<br />
proizvoda koji su nastali kroz proces istraživanja i<br />
inoviranja. U većini kompanija, pak, uviđaju da su ovi<br />
proizvodi donijeli benefit kompaniji.<br />
Preporuke:<br />
Kri<strong>za</strong> se posebno osjetila na fondovima koji su bili predviđeni <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> i inovacije. Naime, u<br />
situacijama kada dolazi do smanjivanja raspoloživih sredstava, obično se prvo troškovi<br />
smanjuju <strong>za</strong> ove namjene (iako primjeri par intervjuisanih predstavnika <strong>preduzeća</strong> govore<br />
suprotno). Uporedna praksa, pak, pokazuje da su upravo inovacije vrlo često bile poluga<br />
izvlačenja iz krize. Sama činjenica da <strong>preduzeća</strong> uopšte nemaju strukturno definisano<br />
odjeljenje, sektor ili nadležnu osobu koja se bavi inovacijama, najbolje oslikava odnos do<br />
unapređenja kompetitivnosti kroz inovacije. Naime, najveći broj ispitanika je isključivo<br />
koncentrisan na održavanje postojeće proizvodnje i nema bilo kakav osjećaj <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> i<br />
otvaranje tržišta te važnost inovativnih rješenja <strong>za</strong> opstanak na širem regionalnom ili svjetskom<br />
tržištu. U tom smislu, trebalo bi:<br />
� Raditi na razumijevanju funkcionisanja regionalnog i međunarodnog tržišta i važnosti<br />
inovacija, <strong>razvoj</strong>nih tehnologija i di<strong>za</strong>jna proizvoda <strong>za</strong> povećanje kompetitivnosti<br />
<strong>preduzeća</strong> i <strong>za</strong> uopšte opstanak na tržištu.<br />
,,Mi u kontinuitetu radimo istraživanja (...), ali ve<strong>za</strong>no <strong>za</strong><br />
troškove nemamo neku posebnu konto stavku“.<br />
Direktor jedne fabrike građevinskog materijala<br />
,,Taj procenat iz godine u godinu varira, shodno potrebama<br />
tržišta. Ali, kada je ono neophodno mi smo tu da uložimo<br />
onoliko koliko treba i koliko možemo“.<br />
Direktorica <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> izradu proizvoda od gvožđa<br />
,,Počeli smo da izlažemo memorijsku pjenu na beogradskom<br />
tržištu od 2003. godine kaka se nije ni znalo šta je<br />
memorijska pjena“.<br />
Direktor <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> izradu dušeka<br />
15 | s trana
� Podsticati i obezbjeđivati domaće ili inostrane programe doniranja ili<br />
subvencioniranja inovativnih rješenja.<br />
Proizvodnja i operacije<br />
Srednja ocjena: 3.9/2.7<br />
Kada su u pitanju proizvodnja i operacije,<br />
,,Jedino bih kao slabu tačku izdvojio svijest građana, jer bi<br />
predstavnici <strong>preduzeća</strong> su pitani da li uspijevaju da<br />
oni prije kupili i probali nešto uvozno umjesto domaćih<br />
proizvoda“.<br />
realizuju planove kada je u pitanju plasman novih<br />
Direktor <strong>preduzeća</strong> prehrambene djelatnosti<br />
proizvoda, da li imaju neke probleme u sistemu<br />
proizvodnje, te da li postoje planovi <strong>za</strong> proširenje postojećih kapaciteta. Drugi dio pitanja se<br />
odnosio na akreditacije sistema kvaliteta, da li <strong>preduzeća</strong> posjeduju neki od sertifikata kvaliteta<br />
i da li koriste neki od postojećih sistema <strong>za</strong> osiguravanje kvaliteta. U koliko je odgovor bio<br />
negativan pitali smo da li postoje planovi <strong>za</strong> njihovo korišćenje u budućnosti.<br />
Većina <strong>preduzeća</strong> nema značajnije probleme kada je u pitanju plasaman proizvoda na domaće<br />
tržište. Ipak, u brojnim kompanijama su istakli da bi njihov položaj dodatno olakšali<br />
instrumenti državne politike koji bi bili usmjereni na <strong>za</strong>štitu domaćeg proizvođača i domaći<br />
proizvod, koji sada ne postoje.<br />
Kada je u pitanju proizvodni proces, većina <strong>preduzeća</strong> smatra da posjeduje sve uslove <strong>za</strong><br />
kvalitetnu proizvodnju, ali i da prostor <strong>za</strong> dalji napredak postoji. Od onih koji planiraju<br />
proširenja, najviše je onih koji priželjkuju stranog partnera sa kojim bi saradnja dovela do ovih<br />
promjena.<br />
Preduzeća koja se bave proizvodnjom vina, ulja ili sličnih proizvoda često navode problem<br />
proizvodnje ambalaže u Crnoj Gori. Naime, ova <strong>preduzeća</strong> najčešće di<strong>za</strong>jn i izradu ambalaže<br />
povjeravaju firmama iz Srbije. Za određeni tip ambalaže (kao npr. staklene flaše) i ne postoji<br />
mogućnost trenutno da se proizvode u Crnoj Gori. To komplikuje i poskljupljuje proces<br />
proizvodnje.<br />
Od onih koji su izdvojili probleme u funkcionisanju proizvodnog sistema, najveći broj njih<br />
prijavljuje problem sa <strong>za</strong>starjelošću opreme i sa potrebom da se ona osavremeni i kupi nova.<br />
Neka <strong>preduzeća</strong> planiraju veća investiciona ulaganja kao što su proširenje kapaciteta<br />
proizvodnih hala, što je u nekim slučajevima podržano od strane Investicionog <strong>razvoj</strong>nog<br />
fonda.<br />
Kada su u pitanju sistemi akreditacije kvaliteta, većina <strong>preduzeća</strong> koja su uključena u<br />
istraživanje ne posjeduje trenutno nijedan serifikat (ISO ili HACCIP), međutim, mnoga od onih<br />
koji ne posjeduju ovaj certifikat su sa njim ipak upoznata ili čak rade na posti<strong>za</strong>nju standarda<br />
koji će im omogućiti dobijanje ovog sertifikata.<br />
Neka <strong>preduzeća</strong> su imala HACCIP ili sličnu akreditaciju,<br />
ali su je u međuvremenu zbog finansijskih problema i<br />
nemogućnosti da ulože u pribavljanje akreditacije<br />
izgubila. To znači da ona u proizvodnji implementiraju<br />
HACCIP standarde, ali da zvaničan sertifikat nemaju,<br />
,,Za narednu godinu s obzirom da smo aktivni u Privrednoj<br />
komori Crne Gore i da smo u njihovom najužem odboru<br />
<strong>malih</strong> i <strong>srednjih</strong> <strong>preduzeća</strong> ići ćemo ka kvalitetu ili oznaci<br />
prepoznatljivosti DOBRA CG“.<br />
Direktor <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> proizvodnju namještaja<br />
16 | s trana
mada planiraju da u budućnosti obnove licencu.<br />
Kada su u pitanju sistemi kontrole kvaliteta kao što su World Class Manufacturing ili Total<br />
Quality Management većina predstavnika <strong>preduzeća</strong> nije čula <strong>za</strong> ove sisteme i ne posjeduje ih.<br />
Oni koji su čuli <strong>za</strong> neki od pomenutih sistema kontrole prepoznaju njihovo sve češće korišćenje<br />
na inostranom tržištu, te u skladu sa praćenjem trendova planiraju da ih u budućnosti koriste.<br />
Najčešće pomenut je Total Quality Management System.<br />
Najveće anketirane kompanije nemaju u planu korišćenje nijednog od navedenih sistema jer<br />
međunarodna kompanija čiji su dio ima razvijene sopstvene interne standarde i sisteme<br />
kontrole kvaliteta.<br />
Preporuke:<br />
Preduzeća su sebi najviše ocjene dala upravo kada je u pitanju proces proizvodnje i<br />
obezbjeđenja kvaliteta proizvoda. Razlozi <strong>za</strong> to, pored njihovog <strong>za</strong>dovoljstva sopstvenim<br />
procesom proizvodnje, mogu dodatno biti i marketinške prirode, ali i činjenica da je u pitanju<br />
dimenzija koja u najvećoj mjeri <strong>za</strong>visi od menadžmenta kompanije, koji je upravo bio<br />
anketiran.<br />
� Iako je najveći broj intervjuisanih predstavnika <strong>preduzeća</strong> upoznat sa osnovnim<br />
međunarodnim sertifikatima kvaliteta, većina ih ne posjeduje ili ih je vremenom<br />
izgubila. U tom smislu bi trebalo kreirati program podsticanja međunarodne<br />
akreditacije domaćeg kvaliteta.<br />
� Veliki broj <strong>preduzeća</strong> ističe kao problem nedovoljno razvijene instrumente državne<br />
politike <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu domaćeg proizvođača na tržištu, te bi u tom smislu trebalo<br />
razmotriti da se ovakvi instrumenti ojačaju i prilagode potrebama domaćeg<br />
proizvođača, barem u smislu otklanjanja domaćih biznis barijera koje ispitanici u<br />
svojim odgovorima prijavljuju.<br />
� Partnerstva sa stranim preduzećima su se poka<strong>za</strong>la kao veoma stimulativna <strong>za</strong><br />
prenos novih tehnologija i znanja, te bi trebalo kreirati podrške <strong>za</strong> lakše povezivanje<br />
biznis sektora sa inostranstvom.<br />
� Sistemi obezbjeđenja kvaliteta <strong>za</strong> koje većina kompanija nije čula kao što su World<br />
Class Manufacturing ili Total Quality Management bi trebalo da budu bolje<br />
promovisani među određenim kategorijama preduzećima.<br />
Marketing, distribucija i prodaja<br />
Srednja ocjena: 3.3/2.8<br />
Kada je u pitanju dimenzija marketinga, pitanja koja su<br />
postavljena odnosila su se na postojanje marketing<br />
plana i probleme na tržištu u Crnoj Gori ili drugim<br />
tržištima. Takođe, postavljeno je pitanje o poziciji<br />
„Svjedoci smo situacije da i dijete od 7 godina zna da surfuje<br />
po internetu“.<br />
Direktor jednog prehrambenog <strong>preduzeća</strong><br />
17 | s trana
intervjuisane firme u odnosu na svoju konkurenciju i pitanje ko su joj najveći klijenti. Posljednja<br />
dva pitanja su se odnosila na udio koji kompanija <strong>za</strong>uzima na domaćem tržištu i načinima<br />
informisanja o novostima koji su bitni <strong>za</strong> poslovanje.<br />
Većina predstavnika <strong>preduzeća</strong> je izjavila da u svojoj kompaniji posjeduju marketing plan ili<br />
neki drugi dokument koji služi kao njegova <strong>za</strong>mjena.<br />
„Na tržištu <strong>za</strong>uzimamo mali udio, ne možemo od<br />
Preduzeća kao sredstva <strong>za</strong> promociju koriste tv, radio, konkurencije koja ima sve privilegije kod nas pa uspiju da<br />
novine, ali sve više i internet. Veliki broj predstavnika smanje cijenu proizvoda i svi ih kupuju, imaju podršku od<br />
<strong>preduzeća</strong> ističe kako je internet kao novi medij<br />
svoje i naše države, a mi stagniramo“.<br />
izuzetno bitan <strong>za</strong> osvajanje tržišta.<br />
Direktor jednog prehrambenog <strong>preduzeća</strong><br />
Vrlo često, <strong>preduzeća</strong> su kao vid promovisanje svojih proizvoda pomenula sajmove. Ovo je<br />
posebno slučaj sa preduzećima koja se bave prehrambenom proizvodnjom, ali ne isključivi.<br />
Veliki broj <strong>preduzeća</strong> je pomenuo da je učešće na sajmovima značajan izdatak koji im je u<br />
nekim situacija pokrivao ili strani donator ili državna agencija.<br />
Osnovni problem na crnogorskom tržištu u prethodnom periodu bila je naplata potraživanja.<br />
Drugi problem je predugo čekanje na dozvole <strong>za</strong> izvoz.<br />
Činjenica da je izvoz zbog papirologije usporen, a uvoz<br />
se podstiče proizvodi loš položaj naših <strong>preduzeća</strong> u<br />
odnosu na konkurenciju iz regiona. Neka <strong>preduzeća</strong> su<br />
pomenula „intervencije“ koje su morali da ulože kako<br />
bi prebrodili carinski <strong>za</strong>stoj.<br />
Treći problem je nelojalna i ilegalna konkurencija koja je u mogućnosti da spusti cijene na taj<br />
način da ošteti legalno poslovanje. Određene firme su pomenule da i kupovina putem<br />
interneta značajno oštećuje njihovu poziciju na domaćem tržištu. Ove kompanije nisu<br />
tehnološki spremne da svoje proizvode ponude na ovaj način i doživljavaju ovaj način prodaje<br />
kao prijetnju.<br />
Kao najznačajniji partneri, tj. klijenti u Crnoj Gori se pominju veliki trgovački lanci Voli, Albona,<br />
Delta City, kada su u pitanju <strong>preduzeća</strong> koja se bave prehrambenom djelatnosti. Druga<br />
<strong>preduzeća</strong> pominju maloprodajne objekte kojih <strong>za</strong>pravo nema dovoljno u Crnoj Gori pa su<br />
zbog toga prinuđeni da seobrate tržištu u regionu, prvenstveno makedonskom i albanskom.<br />
Određeni broj kompanija koje se bave prehrambenom djelatnošću svoje proizvode direktno<br />
plasiraju hotelima i restoranima.<br />
Iako su mnogi predstavnici <strong>preduzeća</strong> bili veoma<br />
optimistični kada je udio na tržištu koji njihova<br />
kompanija <strong>za</strong>uzima, većina nije mogla da da precizniji<br />
odgovor na ovo pitanje.<br />
„U svakom slučaju, lojalna konkurencija nam odgovara <strong>za</strong><br />
razliku od nelojalne. Kada bi u Crnoj Gori bilo još firmi koje<br />
se bave ovim poslom, nama bi to bilo drago i imponovalo bi<br />
nam“. Direktor jednog <strong>preduzeća</strong><strong>za</strong> proizvodnju namještaja<br />
„Nigdje u regionu niste dobrodošli jer svako gleda da<br />
isforsira svoje proizvode“.<br />
Direktor jednog <strong>preduzeća</strong> prehrambene djelatnosti<br />
Najčešći vid informisanja o temama bitnim <strong>za</strong> poslovanje <strong>za</strong> <strong>preduzeća</strong> su mediji, štampani i<br />
elektronski. Jedan vid predstavnika <strong>preduzeća</strong> kao način informisanja je pomenio i seminare.<br />
Najveća <strong>preduzeća</strong> koja su dio međunarodnih kompanija, kao način informisanja koriste<br />
interne kanale <strong>za</strong> informisanje u kompaniji.<br />
Preporuke:<br />
Dimenzija marketinga, distribucije i prodaje <strong>za</strong>pravo je bila dvojaka. Kada je marketing u<br />
pitanju, većina ispitanika iskazuje <strong>za</strong>dovoljstvo svojim marketinškim planovima i njihovom<br />
18 | s trana
eali<strong>za</strong>cijom. Vrlo je <strong>za</strong>nimljivo da veliki broj <strong>preduzeća</strong> svjestan snage interneta u marketingu i<br />
sve više koristi savremene tehnologije, međutim, i pored toga prijavljuje određeni strah od<br />
tehnologija koje nisu savladane kao što je npr. kupovina putem interneta. Kada je, pak,<br />
distribucija i prodaja u pitanju, dominantan broj <strong>preduzeća</strong> je ponovio probleme koji su već<br />
iznešeni u dijelu koji se odnosi na opštu situaciju, a koji se odnose na platežnu moć klijenata,<br />
nedostatak kapitala, nelojalnu konkurenciju ili pak, prema mišljenju ispitanika nedovoljna<br />
podrška domaćim proizvodima.<br />
� Treba podsticati savladavanje i uvođenje novih tehnologija u praksi <strong>preduzeća</strong> u<br />
Crnoj Gori. Sama svijest o važnosti interneta i posjedovanje internet prezentacije nije<br />
dovoljna <strong>za</strong> konkurentnost na širem tržištu. S obzirom na brzi <strong>razvoj</strong> tehnologija,<br />
<strong>preduzeća</strong> bi trebalo više da ulažu u to da ostanu u toku.<br />
� Preduzeća koja se bave prehrambenom djelatnošću iskazuju strah od monopola<br />
velikih trgovačkih lanaca kada je plasman robe u pitanju. S obzirom na to da li se<br />
procijeni da je njihova procjena realna, određeni programi podsticaja domaćim<br />
proizvodima bi trebalo da budu kreirani.<br />
� Preduzeća koja se bave izvozom prijavljuju velike probleme prilikom carinjenja robe,<br />
te bi procedure u tom pogledu trebalo da budu analizirane aktuelne procedure kako<br />
bi se iznašli mehanizmi koji će ukloniti postojeće barijere i stimulisati izvoz.<br />
Ljudski resursi<br />
Srednja ocjena: 3.8/2.9<br />
Kada su u pitanju ljudski resursi, postavljana pitanja su<br />
se odnosila na vještine i kompetencije <strong>za</strong>poslenih u<br />
preduzeću, postojanje trening plana koji bi pratio<br />
ciljeve proizvodnje, izvođenje konkretnih treninga sa<br />
ciljem da se bolje pripreme uslovi <strong>za</strong> ostvarivanje biznis<br />
plana i problem <strong>za</strong> odsustvovanjem sa posla.<br />
Većina <strong>preduzeća</strong> je <strong>za</strong>dovoljna svojim ljudskim resursima i kompetencijama koje ovi<br />
posjeduju. Kao izvor vještina veoma često se navodi dugogodišnje iskustvo <strong>za</strong>poslenih na izradi<br />
konkretnih proizvoda. Za obuku radnika su <strong>za</strong>duženi radnici sa dužim stažom i iskustvom.<br />
Većina <strong>preduzeća</strong> nema trening plan koji se donosi u<br />
skladu sa biznis ciljevima. Treninzi su sporadični i<br />
organizuju se u skladu sa konkretnim potrebama i<br />
nastalim prilikama. Kao razlog <strong>za</strong> nepostojanje<br />
ovakvog plana najčešće se navode finansije koje nisu u<br />
stanju da ovakvo planiranje adekvatno isprate.<br />
„Ako mi se ukaže prilika da pratim obuku kod neke svoje<br />
konkurencije na domaćem ili stranom tržištu, biću rad da to<br />
i uradim“.<br />
Direktor jednog <strong>preduzeća</strong> prehrambene djelatnosti<br />
U jednom prehrambenom preduzeću smatraju da ima<br />
priličan broj seminara koji im ne mogu pružiti neke<br />
pretjerano nove informacije pa ovakve seminare<br />
izbjegavaju. Dodaju da se na ovim seminarima veoma često<br />
pretjeruje.<br />
Veoma često samo direktor ili angažovani u top menadžmentu imaju priliku <strong>za</strong> usavršavanja<br />
kroz seminare ili treninge.<br />
Neka <strong>preduzeća</strong> stipendiraju studente <strong>za</strong> koje očekuju da će nakon <strong>za</strong>vršetka studija raditi u<br />
njihovim proizvodnim pogonima i time doprinijeti povećanju kvaliteta proizvoda.<br />
Van posla obavlja se gotovo <strong>za</strong>nemarljiv udio treninga <strong>za</strong>poslenih radnika u preduzećima. Ovo<br />
je slučaj samo u najvećim preduzećima koja su obuhvaćena istraživanjem.<br />
19 | s trana
Većina <strong>preduzeća</strong> ne prepoznaje da postoji problem sa neodobrenim odsustvovanjem s posla.<br />
One kompanije koje su male ovakvih problema ne smatraju da je problem toliko izražen da<br />
utiče na posao.<br />
Takođe, većina <strong>preduzeća</strong> prepoznaje da je vješt i<br />
kompetentan kadar izvor kompetitivnosti u<br />
preduzećima. Mnogi čak i navode konkretne<br />
sektore u kojima ove vještine mogu doći do<br />
izražaja, kao što je plasmana proizvoda, međutim<br />
iz analize odgovora može se utvrditi da se u<br />
praksi veoma malo pažnje posvećuje <strong>razvoj</strong>u<br />
ljudskih resursa.<br />
Preporuke:<br />
Iako su ocjene kada je u pitanju dimenzija ljudskih resursa ocjene koje su ispitanici dali svojim<br />
firmama su izuzetno visoke, analizom njihovih odgovora lako je <strong>za</strong>ključiti da ta ocjena <strong>za</strong>pravo<br />
nije slika realnog stanja nego nedovoljne posvećenosti menadžera i vlasnika ovom problemu.<br />
� Seminari i treninzi koji se organizuju <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene u preduzećima bi trebalo da budu<br />
di<strong>za</strong>jnirani u skladu sa istinskim potrebama <strong>preduzeća</strong> kako bi oni bili motivisani da<br />
usavršavaju svoje radnike.<br />
� Državni program subvencioniranja pripravničke plate se ne implementira na način na<br />
koji bi stimulisao <strong>za</strong>pošljavanje pripravnika, te bi trebalo utvrditi u čemu je problem i<br />
otkloniti ga.<br />
� Među preduzećima bi trebalo promovisati ideju ljudskih resursa kao osnova <strong>za</strong><br />
jačanje pozicije na tržištu.<br />
Finansiranje<br />
Srednja ocjena: 3.0/2.3<br />
Najnižu srednju ocjenu kada su posmatrane „Pristup izvorima finansiranja nemamo, a potrebno bi nam<br />
dimenzije u pitanju dobio je segment bilo, ne <strong>za</strong> proširenje biznisa, već <strong>za</strong> plaćanje robe na carini i<br />
finansiranja. Pitanja u ovoj oblasti su se odnosila<br />
poboljšanje posla kada je u pitanju izvoz.“<br />
na planove kada je finansiranje u pitanju u<br />
naredne tri godine. Prije svega, pitali smo da li u<br />
Direktor prehrambenog <strong>preduzeća</strong><br />
narednom periodu očekuju rast i ako da, koliki. Takođe da li su obezbijedili izvore finansiranja<br />
da u narednom periodu isprate svoje biznis ciljeve, te da li planiraju traženje dodatnih<br />
investicija ili po<strong>za</strong>jmica.<br />
Iz odgovora vidimo da je veliki dio kompanija <strong>za</strong>brinut <strong>za</strong> budućnost, ali da svejedno pravi i<br />
ostvaruje planove.<br />
Većina planira dalje širenje, te samim tim ima<br />
namjeru da pokuša da privuče dodatne<br />
investicije, ili pak da dobije kredit od banke ili<br />
Nedavno su imali jednog mladića koji je kod njih <strong>za</strong>vršavao<br />
pripravnički. Kada je došao trenutak da Fond <strong>za</strong><br />
<strong>za</strong>pošljavanje plati njihov dio obave<strong>za</strong> oni su se povukli i<br />
rekli im da ih tuži, pa će oni sudskim putem to riješiti. Na to<br />
je direktor odgovorio da neće da ih tuži, ali da isto tako više<br />
nikada neće prihvatiti nijednog pripravnika u svojoj firmi.<br />
„Naravno, sve <strong>za</strong>visi od banaka. Akoone ne promjene<br />
politiku poslovanja, bićemo prinuđeni da po<strong>za</strong>jmice tražima<br />
na drugim mjestima“<br />
Direktor <strong>preduzeća</strong> <strong>za</strong> proizvodnju namještaja<br />
20 | strana
slične finansijske institucije. Kada je ovaj oblik podrške u pitanju, većina onih koji imaju ovakve<br />
planove ističe da su uslovi kreditiranja od strane banaka veoma loši te da je preuzete kreditne<br />
obaveze gotovo nemoguće servisirati. Trenutno se nude kreditni aranžmani sa prosječnom<br />
kamatom od 15% koja je neizdrživa <strong>za</strong> većinu <strong>preduzeća</strong>.<br />
Sagovornici su isticali kredite po povoljnim uslovima koji su se mogli dobiti od Direkcije <strong>za</strong> mala<br />
i srednja <strong>preduzeća</strong>. Neki od sagovornika kažu da nisu bili informisani te da su propustili ovu<br />
“zlatnu priliku”.<br />
Drugi sagovornici su isticali podsticajne grantove koje su dobijali od međunarodnih donatora i<br />
koji su im u značajnoj mjeri pomogli da prebrode krizu. Ovoj vrsti pomoći i podrške se nadaju i<br />
u budućnosti.<br />
Ipak, većina ispitanika je <strong>za</strong>brinuta <strong>za</strong> poslovnu klimu u narednom periodu i ističe da će uslovi<br />
poslovanja uveliko <strong>za</strong>visiti od opšte ekonomske situacije u državi, ali i šire.<br />
Preporuke:<br />
Pozicija segmenta finansiranja rangirana na posljednjem mjestu u odgovorima ispitanika<br />
veoma vjerovatno odražava realno stanje. Naime, iz odgovora ispitanika u pogledu segmenta<br />
koji se odnosio na finansiranje lako je uočiti da postoji velika <strong>za</strong>brinutost među preduzećima<br />
kada je ovaj segment u pitanju. Usljed ekonomske krize stopirani priliv investicija, te<br />
nemogućnost dobijanja novih kreditna, ili pak servisiranja postojećih <strong>za</strong>duženja značajna je<br />
kočnica <strong>razvoj</strong>a privrede. U tom smislu <strong>razvoj</strong> <strong>preduzeća</strong> u Crnoj Gori <strong>za</strong>visiće od:<br />
� Priliva stranih i domaćih investicija u privredu,<br />
� Kreditnih aranžmana koji budu nuđeni od strane bankarskog sektora,<br />
� Programa reprogramiranja postojećih dugova koji su ponuđeni ili budu ponuđeni od<br />
države ili banki,<br />
� Programa kreditiranja koji su nuđeni po povoljnim uslovima od institucija kakva je<br />
<strong>Direkcija</strong> <strong>za</strong> mala ili srednja <strong>preduzeća</strong>.<br />
21 | s trana
Change language