Gljive - Basidiomycotina
Gljive - Basidiomycotina
Gljive - Basidiomycotina
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
(basidion (basidion<br />
(gr grčč.) .) = mala baza, postolje)
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
(Sluzave gljive) (Prave gljive)
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Opšte Op te osobine podrazdela<br />
• Više Vi e prave gljive<br />
• Rđe, Rđe,<br />
garke, pihtijaste gljive, puhare, pečurke... pe urke...<br />
• Talus: Septirana micelija<br />
• Hifa sa kopčama kop ama ( (eng eng. . clamps clamps)
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Ultrastru ltrastruktura ktura doliporne septe kod gljiva iz<br />
podrazdela <strong>Basidiomycotina</strong><br />
• Dolipora Dolipor<br />
• P - Parentozom<br />
Parentozom<br />
• G – zadebljanje od<br />
nakupina glukana<br />
• Perforirani parentozom<br />
omogućava omogu ava kontinuitet<br />
citoplazme<br />
• Membrana parentozoma<br />
potiče poti e od ER
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Građa septal septalnih<br />
nih por ora a<br />
kod različitih razli itih grupa<br />
podr. <strong>Basidiomycotina</strong><br />
Uredinales<br />
Ustilaginales<br />
Hymenomycetes
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Životni ivotni ciklus: haplo-dikar haplo dikarionski ionski<br />
Dimorfni životni ciklus je čest<br />
Haplofaza<br />
obično u oliku kvasca ili slabo razvijen<br />
hife<br />
Dikarionska faza<br />
u obliku hifa obično sa kopčama
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Micelija <strong>Basidiomycotina</strong><br />
• Primarna (haploidna) micelija – kratkotrajna i slabo<br />
razvijena<br />
• Sekundarna micelija – dikarionska (n+n) i nastaje<br />
fuzijom tj. plazmogamijom primarnih micelija<br />
– Dugotrajnija (drvo, zemljište, lišće..)<br />
– Formiraju se rizomorfi, micelijalne vrpce,<br />
sklerocije, haustorije<br />
• Na vrhovima dikarionske hife formiraju se bazidije
probazidija metabazidija
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
• Opšta Op ta odlika – postojanje<br />
sporonosnog organa - bazidije<br />
Bazidi Ba idija: a: Mejospora Me osporangija ngija sa<br />
egzogenim sporama<br />
Fragmobazidija: uglavnom<br />
4 ćelije, većinom 1 spora<br />
po ćeliji<br />
Septe su poprečne ili<br />
uzdužne<br />
Holobazidija: jedna ćelija<br />
sa 4 spore
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Plodonosna tela (PT)<br />
• Bazidije se razvijaju direktno na miceliji ili<br />
plodonosnim telima – bazidiokarpi (bazidiomi)<br />
– Resupinantna<br />
– Konzolasta ili kopitasta<br />
–Pečurkasta<br />
• Himenija – sporonosni sloj koji se sastoji od<br />
bazidija sa bazidiosporama i sterilnih parafiza
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Plod. telo<br />
sa drškom dr kom<br />
konzolasto<br />
resupinantno<br />
Tipovi PT (bazidiokarpa)<br />
gladak mrežast mre ast zupčast zup ast cevast lisnat<br />
humenijum
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Životni ciklus gljive iz podrazdela<br />
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
Bespolno<br />
razmnožavanje<br />
razmno avanje
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
<strong>Basidiomycotina</strong> ‐ značaj<br />
• Razlagači Razlaga i lignina – lignikolne gljive –<br />
razlažu razla u složena slo ena jedinjenja<br />
• Biljni patogeni<br />
• Mnoge formiraju mikorizu<br />
• Izvori mikotoksina, halucinogena<br />
• Izvor hrane – pečurke pe urke (Agaricu sp)
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
<strong>Basidiomycotina</strong><br />
•klasa‐ Hymeno ymenomycetes mycetes<br />
– Tipične gljive sa mesnatim ili odrvenelim plodnim<br />
telom. Na plodnim tela obrazuju himeniju<br />
•klasa ‐ Gasteromycetes<br />
– Zatvorena (angiokarpna) plodna tela. Bazidije<br />
jednoćelijske.<br />
•klasa-Teliomycetes<br />
Teliomycetes<br />
– Nema plodnog tela – rđe i garke fitopatogeni.<br />
Bazidije podeljene na 4 dela, razvijena od trajne<br />
spore (teliospore)
Klasa Hymenomycetes<br />
<strong>Basidiomycotina</strong> sa plodonosnim telima
<strong>Basidiomycotina</strong>, Hymenomycetes<br />
Klasa Hymenomycetes<br />
- 15 000 opisanih vrsta<br />
- himenijski sloj – bazidije<br />
sa sterigmama i<br />
bazidiosporama,<br />
parafize (n+n) se<br />
obrazuju na<br />
bazidiokarpima<br />
- Parafize (1), cistide (2),<br />
bazidije sa<br />
bazidiosporama (3),<br />
subhimenija (4), sterilna<br />
trama (5)
Hymenomycetes<br />
klasa Hymenomycetes<br />
Holobasidio<br />
mycetidae<br />
Phragmobasidio<br />
mycetidae<br />
bazidija<br />
jednoćelijska<br />
jedno elijska<br />
bazidija se deli na<br />
4 ćelije elije
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
potklasa Holobasidiomycetidae<br />
- jednoćelijska jedno elijska neseptrana bazidija – holobazidija<br />
- Plodonosna tela – korasta, konzolasta, pečurkasta pe urkasta
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
Neke važne<br />
Holobasidiomycetidae<br />
• red Aphyllophorales (2500 vrsta)<br />
–nema listićaPT uglavnom dugotrajno<br />
– Saprobi, a ređe paraziti<br />
–uključuju<br />
• dry rot fungi, (Coniophoraceae )<br />
• PT u obliku pokorice (Corticiaceae)<br />
• Koralne gljive (Clavariaceae)<br />
• Konzolasto plodno telo (Polyporaceae)<br />
• <strong>Gljive</strong> sa nazubljenim himenoforom, (Hydnaceae)
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Corticiaceae<br />
resupinantna plodna tela, himenofor gladak,<br />
nazubljen ili naboran
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Corticiaceae<br />
poprečni presek glatkog, nazubljenog ili naboranog himenofora
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Clavariaceae<br />
cilindrična, razgranata, upadljivo obojena PT tela<br />
Clavaria Clavaria sp. – PT sa amfigenim himenoforom i građa<br />
himenijskog sloja
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Polyporaceae<br />
kopitasta, jedno- i višegodišnja konzolasta<br />
PT, razarači drveta, himenofor cevast
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Polyporaceae<br />
Višegodi Vi egodišnji nji bazidiokarp, otvori cevastog himenofora i<br />
poprečni popre ni presek cevastog himenofora
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Polyporaceae<br />
Polyporus sp. – lignofili, saprobi ili paraziti
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Polyporaceae<br />
Fomes fomentarius –trud gljiva<br />
višegod. PT, cevast himenofor, fitoparazit
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam. Hydnaceace<br />
rasprostrta, žbunasta ili PT sa šeširom i drškom, zupčast HF<br />
• Hydnum repandum –pečurkasto PT, zupčast HF,<br />
poprečni presek šešira, saprotrof
<strong>Basidiomycotina</strong>, Hymenomycetes<br />
fam. Cantharellaceae<br />
pečurkasta PT, himenofor gladak ili naboran u obliku vena<br />
Cantharellus cibarius – žuta uta lisičarka, lisi arka,
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
klasa Hymenomycetes<br />
potklasa Holobasidiomycetidae<br />
red Agaricales (10 000 vrsta)<br />
–Karakteristične pečurke – imaju istiće – kratkotrajna<br />
plodna tela<br />
– Drška i šešir<br />
– HF u obliku listića i cevčica<br />
– PT je samo vidljivi deo u zemlji ili supstratu razvijene<br />
micelije<br />
–Većina su saprobi ili stupaju u mikorizu sa drvenastim<br />
biljkam dok je samo mali broj vrsta parazitski
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Boletaceae<br />
mesnata PT, šešir i drška, cevast himenofor, saprobi,<br />
mikoriza<br />
Boletus sp. – mesnato plodno telo i donja strana šešira<br />
sa otvorima cevastog himenofora
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Tricholomataceae<br />
najbrojnija vrstama, mesnata PT, listast himenofor,<br />
saprobi na drvnoj masi, zemljištu, mikofili<br />
Armillaria mellea - medenjača<br />
rizomorfi
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Agaricaceae<br />
mesnata PT, delimičan omotač, listast himenofor, saprobi, mikoriza
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Agaricaceae<br />
mesnata PT, delimičan omotač, spore crnomrke<br />
Agaricus arvensis<br />
Agaricus bisporus
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Amanitaceae<br />
mesnata PT, opšti i delimični omotač, listast himenofor,<br />
saprobi, mikroza<br />
Plodonosno telo kod gljiva roda Amanita Amanita – opšti op ti omotač omota<br />
(a), delimični delimi ni omotač omota (b), ostaci opšteg op teg omotača omota a (c i d), d ,<br />
prsten tj. ostatak delimičnog delimi nog omotača omota a (e)
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Amanitaceae<br />
mesnata PT, opšti i delimični omotač, listast<br />
himenofor, saprobi, mikroza<br />
Amanita caesarea<br />
kneginja, blagva, jajčara<br />
Amanita muscaria -<br />
muhara
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Amanitaceae<br />
mesnata PT, opšti i delimični omotač, listast<br />
himenofor, saprobi, mikroza<br />
Amanita phalloides - zelena pupavka je smrtno otrovna
Hymenomycetes, Holobasidiomycetidae<br />
fam Russulaceae<br />
mesnata gimnokarpna PT, meso je krto, listast HF<br />
Russula sp.– 150 vrsta<br />
Meso lomljivo, zrnaste strukture<br />
saprobi razlagači drveta,<br />
ektomikoriza<br />
Russula emetica<br />
Russula cyanoxantha
Hymenomycetes, Phragmobasidiomycetidae<br />
klasa Hymenomycetes<br />
potklasa Phragmobasidiomycetidae<br />
• <strong>Gljive</strong> sa višećelijskom bazidijom<br />
(fragmobazidija)<br />
• Duge sterigme<br />
• Višećelijske – obrazuju bazidiospore, konidije<br />
• Saprobi na drvnoj masi<br />
• Želatinozna PT – resupinantna, jastučasta,<br />
rogolika....<br />
• Široko rasprostranjene
Hymenomycetes, Phragmobasidiomycetidae<br />
klasa Hymenomycetes<br />
potklasa Phragmobasidiomycetidae<br />
Želatinozne elatinozne gljive<br />
Auricularia Auricularia sp. sp.<br />
(Judino uvo) Tremella Tremella sp. (žuta ( uta želatinka elatinka )
Klasa Gasteromycetes<br />
<strong>Basidiomycotina</strong> sa zatvorenim plodonosnim telima
Gasteromycetes<br />
klasa Gasteromycetes<br />
zatvorena (angiokarpna) plodna tela<br />
• Bazidiospore sazrevaju unutar bazidiokarpa<br />
• Bazidiospore se ne odbacuju aktivno<br />
(statizmospore)<br />
• Različiti tipovi bazidiokarpa – epigeični i<br />
hipogeični<br />
• PT različitih oblika: loptasta, peharasta,<br />
tanjirasta, levkasta, zvezdasta, pečurkasta...<br />
• Bazidiospore raznosi vetar
Gasteromycetes<br />
klasa Gasteromycetes<br />
Ekološke grupe<br />
• Ksilofilne- naseljavaju mrtve biljne ostatke<br />
• Zemljišni saprobi –najveći broj vrsta –<br />
šumske, livadske, stepske....<br />
• Mikorizne – sa drvenastim biljkama<br />
• Parazitne – mali broj fitoparazita<br />
• Gasteromycetes – gljive suvih i toplih staništa
Gasteromycetes<br />
klasa Gasteromycetes<br />
opšta šema građe zatvorenog (angiokarpnog) PT
Gasteromycetes, Lycoperdales<br />
klasa Gasteromycetes<br />
Lycoperdales<br />
zemljišni saprobi, livade, polja..<br />
Lycoperdon sp.
Gasteromycetes, Lycoperdales<br />
Lycoperdales<br />
Bovista sp. –– travnjaci, livade, pašnjaci.. pa njaci..<br />
Dvostruka peridija
Gasteromycetes, Lycoperdales<br />
Lycoperdales<br />
Geastrum sp. –– četinarske etinarske i listopadne šume ume<br />
Egzoperidija se zvezdasto raskida na režnjeve re njeve
Gasteromycetes, Phallales<br />
gleba<br />
Phalus sp. –– zemlji<br />
red Phallales<br />
zemljišni ni saprobi, šumska umska stelja<br />
PT loptasta, jajasta, cilindrična cilindri na<br />
Debela dvoslojna peridija<br />
receptakulum
Gasteromycetes,Nidulariaales<br />
Peridiole<br />
red Nidulariales<br />
Sitna PT, levkasta, peharasta ili zvonasta<br />
Cyathus striatus – ptičje gnezdo
Klasa Teliomycetes<br />
Garke i rđe
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
klasa Teliomycetes<br />
ne obrazuju plodonosna tela, paraziti biljaka<br />
Bazidije nastaju iz debelozidnih mirujućih miruju ih<br />
teliospora<br />
Teliospore – služe slu e za preživljavanje pre ivljavanje nepovoljnih<br />
uslova sredine<br />
Teliospore su probazidije iz kojih nastaju<br />
metabazidije. Na svakoj ćeliji eliji metabazidije<br />
nastaje po jedna bazidiospora
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
klasa Teliomycetes<br />
ne obrazuju plodonosna tela, paraziti biljaka<br />
Teliomycetes<br />
Ustilaginales garke ili glavnice<br />
Uredinales<br />
rđe
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
red Ustilaginales<br />
• Zaražavaju Zara avaju većinu ve inu organa domaćina doma ina<br />
• gar tj. čađ ađ koja nastaje u organima biljaka – teliospore<br />
odnosno hlamidospore<br />
• Teliospore – jednoćelijske jedno elijske probazidije (2n)<br />
• Metabazidije i formiranje bazidiospora (n)<br />
• Teliospore stvaraju bazidiju od 3-4 ćelije koje daju<br />
bazidiospore (ne odbacuju se aktivno)<br />
• Heterotalusne gljive<br />
• Nekoliko važnih patogenih vrsta npr. Prašna gar<br />
kukuruza (Ustilago maydis); otkrivena gar ječma<br />
(Ustilago nuda), glavnica pšenice (Tilletia caries) and gar<br />
crnog luka (Urocystis cepulae)
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
red Ustilaginales<br />
ne obrazuju plodna tela, paraziti biljaka<br />
Ustilago maydis – prašna pra na gar<br />
kukuruza
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
Teliospora<br />
U. maydis moće da inficira svaki<br />
deo svog domaćina
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
Životni ivotni ciklus gljive Ustilago maydis
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
• Izazivači Izaziva i “rđa rđa”<br />
red Uredinales<br />
• Bazidije nastaju klijanjem teliospora<br />
• Micelija sadrži sadr i masne kapi narandžaste narand aste boje<br />
– lipohrom<br />
• Masne kapi ulaze u sastav spora<br />
• Lokalna zaražavanja<br />
zara avanja<br />
• Micelija – haploidna ili dikarionska
Puccinia graminis –<br />
crna rđa žita i trava.<br />
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes
<strong>Basidiomycotina</strong>, Teliomycetes<br />
Puccinia sp.– sp. žitna itna rđa izgled zaražene zara ene biljke sa uredosorusima
Change language