Untitled

www.otetaistina.com 

Udruèwe porodica 

kidnapvanih i nestalih 

lica na Kosovu i Metohiji 

Glavni i odgovorni urednik 

Milijana M. Komarevi} 

Redaktor i lektor 

Gordana @. Jovanovi} 

Kompjuterska obrada 

i 

[tampa 

“IN” Zemun 

Tira` 1200 kom 

Predsednik Udruèwa 

Verica Tomanovi} 

Sekretar Udruèwa 

Olgica Boàni} 

Ure|iva~ki odbor 

Milanka Petrovi} 

Pavle Kosti} 

Dragana Majstorovi} 

Radmila Spasi} 

Slobodanka Cvetkovi} 

Brankica Anti} 

Milorad Trifunovi} 

Negovan Mavri} 

Velibor Axan~i} 

* * * 

Prvi broj ~asopisa iza{ao je 31. 

avgusta 2004. godine, 

izlazi tromese~no. 

âsopisje objavqen uz 

svesrdnu pomo} 

TERMOELEKTRANE - OBILI] i 

TELEKOMA SRBIJE 

âsopis je besplatan 

teku}i ra~un: 

205-22276-93 

Komercijalna banka A.D. Beograd 

e-mail:udruzenjekidnest@yahoo.com 

Tre}a izborna Skup{tina Udruèwa 

Mra~ne tajne albanskih zatvora 

Radmila Mi}i} u Beogradu 

Pismo Udruèwa 

Karla del Ponte svedo~i 

Utvrditi istinu 

Traìmo podjednaka prava 

Oni su `rtve terorista 

Sve su znali i NATO i UMNIK 

Pretwama do slobode 

Izve{}e se novi dokazi 

Reagovawa strane {tampe 

Sudbine 

SADR@AJ 

4-5 

8-9 

10 

11-12 

13 

15-16 

Predati 38 

april-jun 2008 •OTETA ISTINA • 3 •OTETA ISTINA • april-jun 2008 

6-7 

19-21 

22 

28-29 

30 

32 

33-36

Odràna Tre}a izborna Skup{tina Udruèwa porodica kidnapovanih i nestalih 

POVEREWE I PODR[KA ZA DOSADA[WI 

I BUDU]I RAD 

Svi delegati Skup{tine podràli Izve{taj o radu Udruèwa i izve{taje o radu i finansijskom poslovawu 

svih kancelarija.Predsednici Verici Tomanovi}, delegati ponovo ukazali poverewe, pa ona ostaje na ~elu ovog 

udruèwa i u narednom mandatu 

Kako Statut Udruèwa 

porodica kidnapovanih i nestalih 

na Kosmetu predvi|a, odràna 

je izborna sednica skup{tine 

Udruèwa za koju je vladalo 

veliko interesovawe porodica. 

Na dnevnom redu Skup{tine, bili 

su Izve{taj o radu Udruèwa , 

izve{taji o radu i finansijski 

izve{taji svih kancelarija, koji 

su jednoglasno usvojeni. Delegati 

su se izja{wavali i o predlogu za 

reizbor predsednika i sekretara 

Udruèwa, predlog izbora i 

reizbora koordinatora svih 

kancelarija, predlog izmene i 

dopune naziva Udruèwa, kao i 

predlozi izbora i reizbora 

~lanova nekih tela i organa 

Udruèwa. Jednoglasno je za 

rukovodioca udruèwa izabrana 

dosada{wa predsednica Verica 

Tomanovi}, a potvr|eni su i mandati 

svih koordinatora kancelarija 

Udruèwa-u Ni{u Slobodanke 

Cvetkovi}, u Kraqevu 

Brankice Anti}, u Gra~anici 

Velibora A|an~i}a, a u podkancelarijama 

u Velikoj Ho~i Negovana 

Mavri}a i Kosovskoj 

Mitrovici, Milorada Trifunovi}a. 

Do{lo je i do malih izmena i 

dopuna Statuta Udruèwa tako da 

je iskqu~en rad Predsedni{tva 

jer Izvr{ni odbor u mawem sastavu, 

ima kompetencije da re{ava 

sve probleme koje je Predsedni{tvo 

ranije po regionima 

radilo, a u Izvr{nom odboru su 

predstavnici svih regiona 

Kosova i Metohije. Za sekretara 

Udruèwa je ponovo izabrana 

Olgica Boàni}, a za tehni~kog 

saradnika, koji radi na tehni~koj 

obradi podataka, izabrana je 

Cica Jankovi}. 

Izve{tajem o radu Udruèwa, 

koji je podnela predsednica 

Verica Tomanovi}, obuhva}en je 

period od protekle ~etiri 

godine. Obra}aju}i se delegatima 

i gostima, Verica Tomanovi} je 

rekla: “Veoma mi je te{ko da 

vam se obratim, u vremenu kada 

nas beskrupulozno bombarduju 

informacijama o stravi~nim 

zlo~inima nad na{im najmilijima: 

decom, bra}om..., o ~ijoj 

neizvesnoj sudbini samo 

naga|amo. Ovde smo ponovo 

zajedno da podelimo tugu, 

bezna|e i o~aj, o~aj koji traje 

dugih 8, 9, ili 10 godina. 

Za na{e porodice, 

traèwe voqenih predstavqa 

konstantno prolaèwe kroz 

bol... Najpre je to bila humanitarna 

katastrofa, onda politi~ka, 

sve do objavqivawa 

kwige g-|e Karle del Ponte 

“Lov, ja i ratni zlo~inci” i 

Radno predsedni{tvo 

interpretacije u javnosti da je 

to deo organizovanog kriminala 

- trgovina qudima i qudskim 

organima. 

Na neprimeren na~in 

dolazimo do saznawa iz medija, 

jer niko do danas nije smogao 

snage da kaè istinu, niti je 

iko bio dovoqno hrabar i profesionalan 

da od po~etka progovori 

i u~ini {ta treba kako 

bi se mnogi kidnapovani i 

nestali spasli. 

Jo{ od po~etka 

tragi~nih otmica 1998. godine 

dokazano je postojawe tajnih 

zatvora i logora na KiM i u 

Albaniji. To je nesporna 

~iwenica ali postavqamo 

pitawe: za{to nisu istraène 

te lokacije, izvr{en pretres i 

spa{avawe kidnapovanih i 

hap{ewe po~inilaca? 

Da li se neko zapitao 

kako je na{im majkama koje sa 

suzama i strepwom o~ekuju 

april-jun 2008 •OTETA ISTINA • 4 •OTETA ISTINA • april-jun 2008

osvit zore, sestrama koje ne 

gube nadu, suprugama koje ne 

prestaju da pi{u pisma, zahteve 

i molbe za pomo}. 

Do danas, problem kidnapovanih 

i nestalih lica je 

postao najstroè ~uvana 

dràvna tajna, politi~ko 

breme i kamen spoticawa za sve 

vlasti - na{e dràve i 

me|unarodnu zajednicu. Za{to? 

Zakucali smo na vrata 

svih institucija, ~elnika na{e 

dràve, u~estvovali na me|unarodnim 

regionalnim konferencijama, 

Radnim grupama 

za nestale Beograd - Pri- 

{tina... Rezultat na{ih velikih 

napora i nastojawa da 

do|emo do pravih informacija, 

do makar delimi~nog ciqa - 

nikada nije postignut. I daqe 

tragamo za preko 550 otetih, 

nekoliko hiqada unesre}enih 

porodica i daqe ~eka - dokle? 

Problematika nestalih 

lica sa KiM po svemu specifi~na 

i ne uklapa se u zlo~ine 

nad civilnim stanovni{tvom 

za vreme ratnih dejstava. 

Najve}i broj slu~ajeva zabeleèn 

je u posleratnom periodu, 

na o~igled me|unarodnih 

predstavnika misije UN. 

Ne moè postojati opravdawe 

za agresiju, teror i genocid, 

koji su se planski i organizovano 

odigravali mesecima i 

godinama nakon prestanka bombardovawa. 

Ne moè postojati 

nikakvo validno opravdawe za 

nemo posmatrawe egzodusa 

jednog naroda, ili za poricawe 

ovih zbivawa uz upotrebu 

izmi{qenih termina i izraza. 

Svojih `rtava se ne 

smemo stideti, niti imamo 

pravo da se ne bavimo 

zlo~inima i wihovim po- 

~iniocima. Istina i pravda ne 

mogu biti zadovoqeni stavqawem 

ta~ke kada NN lice 

dobije svoje ime. To je samo deo 

posla, koji po zakonu nalaè 

preduzimawe i mnogih drugih 

radwi u predkrivi~nom i 

krivi~nom postupku. 

Okretawem glave u 

stranu, }utawem i ne ~iwewem, 

~udnom odmereno{}u, jo{ 

~udnijim tuma~ewem zakona i 

ovla{}ewa, neispuwavawem 

sporazuma i protokola, rezolucija 

i konvencija, subjektivnim 

i selektivnim pristupom, 

ne moè se ni{ta zna~ajno 

u~initi po ovim pitawima. 

Oprostiti je jedno, pomiriti 

drugo, biti tolerantan tre}e - 

ali ni{ta od svega toga nam ne 

daje za pravo da zlo~ine zaboravimo 

i prepustimo sudu vremena. 

Potrebno je tako malo, a 

za neke mo`da i previ{e, jer 

najteè je pomiriti strana~ke 

ideologije, politi~ke strasti 

i interese koji se mnoè i 

sukobqavaju oko ovih pitawa. 

Problemi nestalih i kidnapovanih 

lica, problematika ratnih 

zlo~ina, terorizam, genocid... 

za nekoga su teret 

pro{losti, a za mnoge na 

àlost, predstavqaju sada- 

{wost i budu}nost - sve dok se 

krivci ne na|u pred licem 

pravde. 

Zlo~inci sa KiM nisu 

nedodirqivi, niti se kriju u 

Pandorinoj kutiji koju ne 

smemo dota}i. 

Na Kosmetu su mnogi 

po~inioci i podstreka~i zlo- 

~ina, postali politi~ki lideri, 

predstavnici vlasti, 

kvazi - multietni~kog dru- 

{tva. Ne samo da ne èle 

diskreciju, zaborav i anonimnost, 

ve} celom svetu beskrupulozno 

pokazuju da nasiqe moè 

biti korisno sredstvo za 

dolazak na vlast i nasilno 

osvajawe tu|ih teritorija. 

Mo`da }e trebati jo{ 

vremena da bi se napustili 

prvi redovi u teatru nemih 

posmatra~a, kako bi se 

preuzele uloge koje nam, svakom 

ponaosob, u domenu svog posla 

i du`nosti, zakon i savest 

odre|uju.Ni vi{e ni mawe od 

toga.Veoma je va`no da sledimo 

principe istinitosti, operativnosti, 

humanosti, zakonitosti 

i eti~kog postupawa a da 

u granicama zakona nastavimo 

da traìmo istinu...upravo ovu 

istinu koja je i vi{e nego 

te{ka. 

Na Skup{tini je izraèno 

veliko nezadovoqstvo dosada- 

{wim radom svih institucija, pa 

je dogovoreno da Udruèwe nastavi 

da insistira preko predsednika 

Republike, Vlade Srbije i 

generalnog sekretara OUN, da sa 

svojim saradnicima i uz pomo} 

relevantnih institucija, hitno 

preduzmu istra`ne radwe u vezi 

kwige Karle del Ponte, vezano za 

trgovinu organima kidnapovanih 

i zato~enih u tajnim albanskim 

zatvorima za Srbe i sve koji su 

bili lojalni dràvi Srbiji. 

Porodice kidnapovanih i 

nestalih, koje su {okirane 

objavqenim izvodima iz kwige, 

na ivici strpqewa jer ve} godinama 

nemaju prava saznawa {ta se 

desilo wihovim najmilijima, 

pozdravili su {to je iz 

Udruèwa, odmah nakon objavqivawa 

izvoda iz kwige del 

Ponteove o saznawima da su 

albanski zlo~inci prodavali 

organe kidnapovanih Srba, preko 

na{e misije u UN, poslato pismo 

Ban Ki Munu. Pismo iste 

sadrìne, poslato je i predsedniku 

Tadi}u, premijeru 

Ko{tunici i ministru inostranih 

poslova, Vuku Jeremi}u. 

G.\ikanovi} 


Na{ intervju: Verica Tomanovi}, predsednica Udruèwa porodica kidnapovanih i nestalih lica 

na Kosovu i Metohiji 

MRA^NE TAJNE ALBANSKIH ZATVORA I LOGORA 

Najve}i broj otmica srpskih 

i nealbanskih civila desio se posle 10. 

juna 1999. godine kada je prestao mandat 

Ha{kog tribunala u istrazi 

ratnih zlo~ina na Kosovu i 

Metohiji. Dokumentaciju o zlo- 

~inima vojnici KFOR-a odneli u baze 

mati~nih dràva i tako je u~inili 

nedostupnom 

Informacija donedavne 

tuìteqke ha{kog tribunala Karle 

del Ponte, objavqena u kwizi memoara 

“Lov, ja i ratni zlo~inci”, da su 

Srbi i drugi nealbanci nestali u 

ratnim sukobima na Kosovu i 

Metohiji bili transportovani u 

Albaniju gde su im va|eni unutra{wi 

organi radi prodaje na ilegalnom 

trì{tu, {okirala je porodice 

nestalih i kidnapovanih. 

- Iznena|eni smo da je trebalo 

da pro|e toliko dugo vremena da 

bismo saznali za taj uàs. Prvi susret 

sa Karlom del Ponte imali smo 

2001. godine u Ministarstvu inostranih 

poslova SRJ. Bilo je jo{ kontakata 

sa wom, ali ona nikada nije 

pomiwala saznawe izneto u svojim 

memoarima za koje smo saznali iz 

medija - kaè Verica Tomanovi}, 

predsednica Udruèwa porodica 

kidnpovanih i nestalih lica na 

Kosovu i Metohiji. 

- [ta je gospo|a Karla del 

Ponte preduzela na rasvetqavawu 

sudbine Va{ih nestalih ~lnova 

porodica? 

“To pitawe smo joj i mi vi{e 

puta postavqali. Wen odgovor je bio 

da je mandat Ha{kog tribunala 

prestao sa danom prestanka ratnih 

sukoba, odnosno da Ha{ki tribunal 

nema mandat za istraìvawe zlo~ina 

nakon dolaska mirovnih snaga na 

Kosovo i Metohiju.” 

- Najvi{e otmica se dogodilo 

posle 10. juna 1999. godine? 

“Da, najvi{e otmica je bilo 

posle usvajawa Rezolucije 1244 Savet 

bezbednosti UN kojom je garantovana 

sigurnost i bezbednost svim 

gra|anima. Na àlost, usledio je 

egzodus srpskog i nealbanskog ìvqa 

sa KiM. Prekr{ene su sve konvencije 

o qudskim pravima, Ha{ka rezolucija, 

Helsin{ka akta, Rezolucija o 

prisilnom zatvarawu, Drugi dopunski 

protokol @enevske konvencije, 

odnosno sve ~etiri @enevske konvencije 

koje {tite qudska prava”. 

- Da li je bilo mogu}e 

pro{irewe nadle`nosti Ha{kog tribunala 

i na period posle 10. juna 1999. 

godine? 

“Zahtevali smo pro{irewe 

nadle`nosti Tribunala imaju}i u 

vidu da zlo~ini protiv ~ove~nosti 

ne zastarevaju i da se ne mogu vremenski 

locirati. Oni su se dogodili i 

daqe se doga|aju pod mandatom 

me|unarodne zajednice. Me|utim, 

Savet bezbednosti UN nije produìo 

mandat Ha{kog tribunala nakon ratnih 

sukoba i to nam je saop{teno pismenim 

putem”. 

- Koliko je bilo ilegalnih 

mesta pritvora prema podacima 

Udruèwa? 

Verica Tomanovi} 

“Imali smo saznawa da je na 

Kosovu i Metohiji bilo 144 ilegalna 

mesta pritvora. Na àlost, nikada 

nismo saznali {ta se dogodilo sa 

qudima iz tih zatvora. Novembra 

2003. godine imali smo sastanak sa 

Malkolmom Starkom, {efom 

(istra`ne specijalne kriminalne 

policije) pri UNMIK-u. Rekao nam 

je da je UNMIK nai{ao na 144 

ostataka logora u kojima su dràvni 

qudi. On, me|utim, nije znao da nam 

odgovori gde su nestali qudi iz tih 

ilegalnih mesta pritvora.” 

- Da li sara|ujete s medijima 

o mu~nom tragawu za istinom o sudbi- 

ni nestalih ~lanova Va{ih porodica? 

“Informacije o logorima, 

tajnim zatvorima, prisilnom radu i 

iskori{}avawu otetih lica stalno 

smo dobijali. Pravili smo, ~ak, 

spiskove sa lokacijama logora i 

zatvora sa imenima komandanata tih 

zatvora. Imali smo i imena potencijalnih 

svedoka, ali o ovim zlo~inima 

i kriminalu niko nije hteo ni da 

pi{e, ni da govori. îwenica da su i 

na{e dràvne i me|unarodne institucije 

bile upoznate sa otmicama 

nije doprinela da se vr{e istrage, 

spasavaju oteti i da se hapse po~inioci. 

Koristili smo sve informacije 

koje su do nas dolazile iz privatnih 

izvora. Imali smo direktne susrete 

sa predstavnicima UNMIK-a, sa 

{efovima misija UN koji su 

dolazili u Beograd, sa Me|unarodnim 

komitetom Crvenog krsta i dr. 

Jo{ od po~etka tragi~nih 

otmica maja 1998. godine, kada su 

oteti rudari rudnika Bela}evac kod 

Obili}a, od otmice ìteqa sela 

Retimqa i Opteru{a kraj Orahovca 

18. jula 1998. godine, dokazano je postojawe 

tajnih zatvora i logora na 

Kosovu i Metohiji, ali i u Albaniji. 

Upu}ivalo smo apel medijskim 

ku}ama da o ovom problemu 

vi{e govore. Svaka sumwa i svaka 

nesre}na informacija bude najcrwu 

nadu da }emo prona}i makar grobove, 

na{ih o~eva, majki, muèva, dece, 

na{e rodbine i prijateqa... Nada da 

je neko preìveo, uvek postoji. Zbog 

toga apelujemo na qude dobre voqe, 

sve razumne dràvnike i humaniste da 

nam pomognu u pronalaèwu istine.” 

- [ta se desilo sa dokumentacijom 

i dokazima o zlo~inima 

do koje je do{ao KFOR na licu mesta 

1999. godine? 

“Za nas je bitan podatak da je 

dokumentacija koju je KFOR sakupio 

u svom prvom mandatu 1999. godine na 

licu mesta, odneta u baze mati~nih 

dràva odakle su misije dolazile. Re~ 

je o zna~ajnim dokazima i dokumentaciji 

(fotografije, zapisnici i 

ostali dokazni materijal) koje nikada 

nismo mogli da prona|emo, a 

mogli bi da doprinesu da se razjasni 


mo`da i polovina slu~ajeva.” 

- Sporazum 3 (Tri) Protokola 

srpske policije i UNMIK-a nikada 

nije primewen? 

Ni traga ni glasa 

- Prema na{em spisku u predratim, 

ratnim i posleratnim godinama 

na Kosovu i Metohiji je oteto 

vi{e od 1.300 osoba. Na àlost, do 

danas se 551 lice vodi kao nestalo. 

Mnogi se vode kao bezimeni, pod 

oznakom NN lice. Neshvatqivo nam 

je da u 21. niko ne èli da otkrije 

sudbine nasilno odvedenih, zato~enih, 

mu~enih, pa ubijenih i 

sakrivenih `rtava Srba i nealbanaca 

sa Kosova i Metohije. 

Udruèwe porodica kidnapovanih i 

nestalih lica na Kosovu i Metohiji 

osnovano je marta 2000. godine i ima 

glavnu kancelariju u Beogradu i podkancelarije 

u Ni{u, Kraqevu i 

Gra~anici sa ekspoziturama u 

Kosvskoj Mitrovici i Velikoj Ho~i. 

U Sutomoru u Crnoj Gori postoji 

na{e istureno udruèwe “Boùr” 

koje radi na istoj problematici 

kaè Verica Tomanovi}. 

“Ba~en je u zaborav Sporazum 

3 Protokola na{e policije i 

UNMIK-a po pitawu zajedni~kih 

akcija i racija na terenu u objektima 

za koje se znalo da su tajni zatvori. 

Kao da je problem kidnapovanih i 

nestalih lica postao najstroè 

~uvana dràvna tajna, mo`da politi~ko 

breme ili kamen spoticawa za 

sve vlasti. Kao da su svi u tome 

videli neko zlo, ne{to od ~ega treba 

beàti ili oprati ruke. Na{e 

porodice su o~ajne zbog ovakve inertnosti.” 

- Koliko su ~lanovi 

Udruèwa osposobqeni u profesionalnom 

smislu da se nose sa ovako 

te{kim humanitarnim i pravnim 

problemom? 

“Ne postoje vrata ne koja 

nismo zakucali, ni institucije kojima 

se nismo obratili. ^lanovi 

porodica kidnapovanih i nestalih su 

preko no}i od unesre}enih `rtava 

postali humanitarni radnici, 

pravnici, istraìteqi, 

analiti~ari, policajci, novinari...Bavimo 

se svakakvim poslovima 

ne bi li do{li do istine i uspeli 

da spasimo bar neke preìvele.” 

- Na koje ste sve adrese 

uputili pisma u posledwih mesec 

dana? 

“Pisma smo uputili generalnom 

sekretaru UN Ban Ki Munu, 

predsedniku Tadi}u i premijeru 

Ko{tunici, ministru inostranih 

poslova Jeremi}u i nekim drugim 

dràvnim institucijama. Pisali smo 

u ciqu preduzimawa mera i aktivnosti 

zasnovanih na me|unarodnom 

pravu u vezi ilegalnih pritvornih 

centara u Republici Albaniji i 

trgovini qudskim organima, nasilnih 

hap{ewa, otmica i nestanaka.” 

- [ta ste zahtevali/ 

“Generalni sekretar OUN 

ima mandat da naredi, oformi i 

uputi istra`nu komisiju OUN sa 

ciqem da istraì navode optu`bi 

ili osnova sumwe da je po~iweno 

bilo koje od slede}ih krivi~nih 

dela: namerno ubistvo, tortura i 

nehumano postupawe s qudima, 

vr{ewe eksperimenata nad qudskim 

bi}ima, namerno izazivawe patwi, 

nano{ewe ozbiqnih povreda fizi~kom 

integritetu i zdravqu. 

Istraga moè biti sprovedena i zbog 

nezakonitog deportovawa, transfera 

ili zatvarawa lica za{ti}enih 

@enevskim konvencijama. Mandat 

istra`ne komisije koju moè da 

imenuje generalni sekretar OUN 

obuhvata nadgledawe istrage 

pokrenute od strane tuìla{tva u 

datoj dràvi, nadgledawe uvi|ajnih 

radwi ili wihovo samostalno sprovo|ewe, 

nadgledawe ili samostalno 

sprovo|ewe forenzi~kih analiza i 

postupaka, uvid u dosijea, dokumentaciju 

i druga pismena 

obave{tewa nadle`nih organa koji 

sprovode istragu kao i podno{ewe 

izve{taja generalnom sekretaru 

OUN.” 

- Time nisu istro{ene sve 

mogu}nosti obuhva}ene me|unarodnim 

pravom? 

“Me|unarodno humanitarno 

pravo predvi|a mogu}nost formirawa 

me|unarodne komisije za 

utvr|ivawe ~iweni~nog stawa. To je 

petnaesto~lana komisija koju mogu 

formirati OUN ili Me|unarodni 

komitet Crvenog krsta, a koja ima 

mandat da ispita sve ~iwenice i 

navode u vezi po~iwenih krivi~nih 

dela koja predstavqaju te{le povrede 

@enevskih konvencija. Vr{i istragu 

sa ciqem utvr|ivawa svih ~iwenica: 

mesta doga|aja, identitet `rtava, 

motiv i odgovorna lica. Podse}amo i 

na mandat Komisije za qudska prava u 

okviru socijal-ekonomskog saveta 

OUN koja, tako|e, moè biti 

ukqu~ena povodom navoda i osnova 

sumwe za zlo~ine nad civilnim 

stanovni{tvom. Ukazujemo i na va`ne 

~iwenice do kojih je prethodno 

do{la me|unarodna organizacija 

Amnesti interne{nal koja se bavila 

pitawima organizovanog kriminala, 

hap{ewima i ilegalnim zatvorima 

na teritoriji Republike Albanije. 

Zato je potrebno stupiti u kontakt sa 

ovom organizacijom i pribaviti 

wihove izve{taje.” 

- Da li su identifikovani 

zemni ostaci 400 `rtava koji se 

nalaze u mrtva~nici pri{tinske bolnice? 

“U pri{tinskoj bolnici na 

patologiji nalazi se oko 400 zemnih 

ostataka NN lica. Od ICMP-a 

(Me|unarodna komisija za nestala 

lica) koja radi DNK analize dobili 

smo informaciju da se profili koji 

su uzeti sa tih le{eva i krv koju su 

dali ~lanovi porodica nestalih, ne 

poklapaju. Insistiramo da se obelodani 

~ije su to kosti, jer sumwamo da 

su to mo`da ostaci na{ih ~lanova 

porodica. U zadwe vreme je bilo samo 

~etiri identifikacije. Ne ekshumiraju 

se novi slu~ajevi, ne otvaraju se 

nove grobnice, minimizira se broj 

srpskih `rtava. 

Razgovarala Vesna Luki} 

Uskra}ena prava 

Zbog nepostojawa Zakona o 

nestalima, egzistencija porodica 

kidnapovanih i nestalih je na 

najnièm nivou, a sva prava su im 

uskra}ena. Mnoge majke koje tragaju 

za svojom decom ìve u nedostojnim 

uslovima, iako na Kosovu i 

Metohiji poseduju imawa i velike 

ku}e koje su im razru{ene ili 

uzurpirane. 

- U vi{e navrata smo insistirali 

da dràva deponuje na{u 

imovinu, a porodicama nestalih 

ustupi pristojen stanove koje bi 

koristile do trenutka kada se 

steknu uslovi za povratak. Tada 

bismo stanove vratili ili bi, 

pak, bila izvr{ena zamena tako da 

to ostane imovina dràve Srbije. 

Na `wlost, svi na{i poku{aji 

ostali su uzaludni. 

- isti~e gospo|a Tomanovi}. 

japril-jun 2008 •OTETA ISTINA • 7 •OTETA ISTINA • april-jun 2008

Dobrotvorka Radmila Mi}i} iz Toronta, po svetu pronosi istinu o stradawima Srba na Kosovu i 

Metohiji 

DU@NI SMO DA NE ZAPOSTAVIMO SVOJ ROD 

Radmilu Mi}i} smo zatekli u 

Beogradu u Udruèwu porodica 

kidnapovanih i nestalih lica na 

Kosovu i Metohiji gde je, kao i 

mnogo puta do sada, sa predstavnicima 

Udruèwa dogovarala 

nove aktivnosti i akcije. Ciq je 

da se porodicama kosmetskih 

`rtava pomogne na svaki na~in, 

ali se razgovaralo i oko 

obavqawa ne mawe va`nog posla 

da, Radmila sa svojim prijateqima, 

nastavi da javno saop{tava 

istinu koju malo ko u svetu zna da 

su, zapravo, kosmetski Srbi 

najve}i stradalnici predratnih, 

ratnih i poratnih doga|awa na 

Kosovu i Metohiji. Wen boravak 

u Beogradu, gde je, me|u 204 najzaslu`nijih 

gra|ana Srbije dobila 

prvi paso{ dràve Srbije, iskoristili 

smo da bismo, od we 

li~no, saznali ko je, u stvari, 

Radmila Mi}i} 

*O Vama, kosmetski Srbi, a 

naro~ito porodice kidnapovanih, 

nestalih i ubijenih na Kosovu i 

Metohiji, ve} dosta znaju. Ipak, 

recite nam ne{to vi{e o sebi? 

-Ja sam Radmila Mi}i}, ìvim u 

Torontu od 1989.godine i veliki 

sam patriota i rodoqub koji 

neizmerno voli svoj narod, koji se 

na{ao u te{koj situaciji. Vaqda 

je stoga i razumqivo, {to imam 

potrebu da pomognem koliko 

mogu, pa to i ~inim. Moj veliki 

zadatak koji sam pred sebe stavila 

je prono{ewe istine o stradawu 

srpskog naroda sa Kosova i 

Metohije. Pronosim istinu o 

stradawu na{eg naroda 

nezapam}enom u dana{we vreme i 

jedna od najupe~atqivijih stvari 

koje sam uradila je da sam 

napisala monodramu "Deco moja, 

kude li ste", koju sama izvodim. 

*Kako je nastala ova monodrama? 

-Monodrama je nastala na osnovu 

ispovesti majki, prvenstveno 

majke Petre Kosti} ~iju sam 

potresnu pri~u o tome kako su joj 

oteti sinovi i to, u mirnodopsko 

vreme 1998.godine kada je, u samo 

jednoj no}i nestalo ~etrnaest 

Kosti}a, prvo pro~itala u novinama. 

Stravi~ne pri~e se nastavqaju 

sa otmicama stotina 

Srba, me|u kojima je i ~uveni 

hirurg, doktor Tomanovi}, Cica 

Jankovi} je tako|e ostala bez sina 

Radmila Mi}i} 

o kome se ni{ta ne zna, i ja sam 

ose}ala potrebu da o svima wima 

progovorim. Mislim da je velika 

sramota, pre svih nas Srba, da 

}utimo o tome, da tu stravi~nu 

istinu prikrivamo ~ak govore}i 

da to i nije tako va`no, da se 

takve stvari svuda doga|aju. 

*Da li ste na poseban na~in, prostorno 

ili ro|a~ki vezani za Kosovo 

i Metohiju? 

-Vezana sam veoma za ovaj deo 

na{e zemqe, jo{ iz vremena kada 

sam u {koli u~ila da je Kosovo 

kolevka srpstva. Ro|ena sam u 

[apcu, detiwstvo sam provela u 

Obrenovcu, i na Kosovo i 

Metohiju sam po~ela da odlazim 

pre ~etiri godine. Ose}am jaku 

duhovnu vezanost za na{ narod 

tamo, jednako kao i za qude koji su 

prognani i proterani sa svojih 

tamo{wih ogwi{ta,a Srbe koji 

su ostali tamo da ìve, 

doìvqavam kao an|ele ~uvare 

srpstva i na{eg nacionalnog 

identiteta, izme|u raja i pakla. 

Ako wih nestane, ako i oni u 

bezna|u i prepu{teni sebi samima 

odu sa Kosmeta, svi }emo se mi 

sunovratiti u Pakao. I zaista 

mislim da }e nas, jednoga dana 

generacije koje dolaze, pitati: 

"[ta ste vi radili"? Jer, nisu 

samo politi~ari odgovorni, svi 

smo mi vrlo odgovorni pred ovom 

tragedijom koja se u posledwih 

deset godina doga|a. Svako od na 

bi morao da tragediju srpskog 

naroda na Kosovu i Metohuju ~uva 

i {titi od zaborava, da to 

pronosimo kao istinu i da, na 

neki na~in spre~imo da se to ne 

ponavqa, ne doga|a iz generacije u 

generaciju. Jer ni jedna majka u 

svetu, nije toliko crnih marama 

nosila kao srpska. 

*Ko je sve do sada mogao da vidi 

Va{e izvo|ewe monodrame kroz koju 

publika, zajedno sa Vama, 

preìvqava tragi~nu sudbinu svih 

srpskih majki ~iji su sinovi 

nestali na Kosovu i Metohiji? 

-Ovu monodramu sam u posledwe 

~etiri godine izvodila bezbroj 

puta, a sav novac, do zadweg 

dolara koji je sakupqen na gostovawima 

u Montrealu, Torontu, 

Otavi, u gradovima {irom 

Engleske i ovde u Srbiji, 

darovala sam Udruèwu porodica 

kidnapovanih i nestalih, i taj 

novac je deqen majkama ~iji su 

sinovi nestali i za kojima one i 

daqe tragaju. Novac, bez koga se 

ipak ne moè, nije bio moja osnovna 

preokupacija. Ja sam htela, i u 

tome sam ~ini mi se uglavnom 

uspevala, da one koji su me 


slu{ali, uverim da su zapravo 

Srbi najve}e `rtve stradawa na 


*Na kom jeziku izvodite Va{u 

monodramu? 

-Do sada sam monodramu "Deco 

moja, kude li ste" izvodila samo 

na srpskom jeziku, a od pro{log 

meseca, kada sam u organizaciji 

Ruske crkve u Otavi, monodramu 

govorila na ruskom jeziku, iskoristila 

sam priliku da se dodatno 

pronese glas i istina o 

stradawu srpskog naroda sa 

Kosova i Metohije mnogo {ire, da 

se probiju jezi~ke barijere, a 

prisutni su bili ambasadori 

mnogih nama prijateqskih zemaqa 

i gosti koje je pozvala na{a 

ambasada. Ovaj nastup u Otavi, 

zna~io je izlaèwe iz okvira 

srpske zajednice i ulaèwe u 

druga okruèwa, druge nacionalnosti, 

kojima je predstavqeno 

stradawe Srba sa Kosova i 

Metohije. Izvo|ewe monodrame 

pratila je svojevesna izlo`ba oko 

trideset fotografija koje su, 

ina~e, izloène u ukrajinskoj 

crkvi i u ruskoj crkvi u Otavi o 

stradawu, o pogromu, o paqevinama, 

o `rtvama sa kojima se svakodnevno 

sre}u parohijani obe crkve. 

*Ho}ete li, za na{e ~itaoce, 

re}i deo iz Va{e monodrame? 

-Ja sam tekst prilagodila svima 

nama koji smo i{~upani iz svog 

korena i pomereni sa svoje 

zemqe.Kada majka Petra, odnosno 

ja, izlazim na scenu, u nedrima 

nosim dve jabuke koje simbolizuju 

dva sina, i fotografije ~etrnaest 

otetih Kosti}a. Predamnom je 

stari lonac u kojem je posa|en 

kosovski boùr, koji }e se videti 

kasnije, kroz pri~u..."kad se vr}em 

sa moje tragawe, napipa u ovaj 

dèmper. seme. I ja oseti da je 

seme od boùr. Ka da me sunce 

ogreja. Kad vidi{ boùr, zna{ da 

si kod ku}u"... 

A drama po~iwe ovako: -E, kako 

ìvim? Pa kako mo{ da ìvi{, 

kad nesi u svoju ku}u i na svoju 

zemqu? Eve, kaj i ovaj boùr. U 

lonac je, nesam imala saksiju. A i 

da sam imala, isto bi mu bilo. Ne 

je to ona zemqa wegova, Kosovska. 

Zalivam ga ja, a mene zaliva tuga. 

Trajemo tako zajedno. E, kake sam 

ja boùre imala pred moju ku}u. 

Pa sinovi ogradili ba{~icu, da 

ne ulazu koko{ke, da ne ~eprkaju 

seme...E, moji sinovi. Kude li su 

moja deca? 

*Posle ovako potresne i potpuno 

autenti~no izgovorene pri~e, 

te{ko je nastaviti razgovor. 

Ipak, imate li me|u na{im qudima, 

ili mo`da i drugima, saboraca 

koji se ukqu~uju u Va{u plemenitu 

misiju? 

-Naravno da ima, jer ja sam veliki 

borac. Trudim se da svim silama, 

svojom li~nom snagom i 

energijom mobili{em ne samo 

qude iz srpske zajednice ve} i 

druge,moje kolege sa posla. Jednom 

je, na primer, wih pedesetoro 

do{lo da gleda ovu 

Radmila Mi}i} u razgovoru sa na{om novinarkom 

monodramu.Iako nije bilo prevoda 

na engleski, svi su bili 

potre{eni i svi su plakali. 

Nedavno sam izvodila "Lelek 

srpske majke", gde sam dodirnula 

tragediju Danice Milin~i} iz 

Samodreè kojoj su Albanci pred 

wom, na wihovoj wivi, ubili 

sina. U publici je bila jedna filipinka 

koja je sve vreme plakala, a 

nakon predstave je do{la da mi 

kaè kako je moja poruka telom 

toliko bila sna`na i jaka, da je 

ona sve razumela. 

U svemu ovome me uvek podràva i 

pomaè mi moj suprug, a jedan od 

razloga za{to me puno qudi 

podràva i prati moje napore da 

pomognem srpskom narodu je da 

sam stekla veliko poverewe onih 

koji daju priloge, jer svaki put 

jasno, putem kratkog video zapisa, 

prikaèmo kako smo podelili 

sakupqeni novac. Moj suprug i ja 

organizujemo humanitarne ve~eri 

koje uvek imaju poruku bilo kroz 

moje ili izvo|ewe gostiju, kada 

lepotu umetnosti spajamo sa plemenito{}u. 

Koristim svaki susret i svaku 

priliku da moje sagovornike u 

svetu podsetim, da nije istina da 

je za Srbe Kosovo izgubqeno. Mi, 

obi~ni smrtnici, politi~ko 

pitawe kosovsko, ne moèmo da 

re{imo, ~ak ne moèmo ni da 

uti~emo na to re{ewe i ono, na 

àlost, ne zavisi od nas. Ja, 

me|utim smatram, da je na{a 

obaveza po rodoqubqu, i po 

pravoslavqu, i po humanosti, da 

pomaèmo srpski narod koji je na 

bilo koji na~in ugroèn, bilo da 

on ìvi na Kosovu i Metohiji, 

ili prognan negde drugde pati. 

Mi imamo obavezu da im 

pomaèmo da ìve ìvotom dostojnim 

~oveka, koliko god je to 

mogu}e. 

Dok god i jedno srpsko dete na 

Kosovu i Metohiji ima u~iteqicu 

i ide u {kolu, dok se god 

~uju gra~ani~ka i de~anska zvona 

i dok i jedan monah ~uva srpsku 

svetiwu, mi imamo obavezu, mi 

smo du`ni pred Bogom, pred sobom 

i generacijama koje dolaze, da ne 

zapostavimo i ne zaboravimo svoj 

rod. Kroz svoj ìvot moramo 

ostaviti svoj trag, a ostavi}emo 

ga tako {to }emo ~uvati svoj identitet. 

G.\ikanovi} 


Pismo Udruèwa porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, upu}eno 

najvi{im doma}im i inostranim zvani~nicima 

ZAHTEVAMO, UÎNITE 

Udruèwe porodica 

kidnapovanih i nestalih lica 

na Kosovu i Metohiji obra}a 

Vam se sa molbom da pokrenete 

konkretne mere nadle`nih 

organa i izvr{ite pritisak na 

KFOR, UNMIK, Ha{ki tribunal, 

kao i vladu Republike 

Albanije da dozvoli na{im 

organima da ubrzaju istrage u 

pronalaèwu otetih, wihovom 

osloba|awu i preuzimawu zemnih 

ostataka ubijenih. 

U ciqu preduzimawa 

svih mera i aktivnosti zasnovanih 

na me|unarodnom pravu u 

vezi ilegalnih pritvornih 

centara u Republici Albaniji 

i trgovine qudskim organima, 

nasilnih hap{ewa, otmica i 

nestanaka te{ko je prekr{ena 

@enevska konvencija pa predlaèmo 

da uputite zahtev generalnom 

sekretaru OUN: 

- Da na osnovu me|unarodnih 

akata: Minesota 

Protokola, Rezolucije GS UN 

br. 1989, Rezolucije GS UN 

4043, uputstva za istrage koje 

vode OUN povodom navoda o 

masakrima i sve ~etiri (4) 

@enevske konvencije i Zbirke 

uputstava za istrage koje vode 

OUN, a koji ima mandat da 

naredi, oformi i uputi 

istra`nu komisiju OUN sa 

ciqem da istraì navode 

optu`bi ili osnova sumwi da 

je po~iweno bilo koje od ovih 

krivi~nih dela. 

- namerno ubistvo 

- tortura i nehumano 

postupawe sa qudima 

- vr{ewe eksperimenata 

KONA^NO NE[TO 

nad qudskim bi}ima 

- namerno izazivawe 

patwi 

- nano{ewe ozbiqnih 

povreda telesnom integritetu 

i zdravqu 

- nezakonito deportovawe, 

trasfer ili zatvarawe 

lica za{ti}enih ènevskim 

konvecijama i dr. 

Mandat istra`ne 

komisije koju moè da imenuje 

generalni sekretar OUN obuhvata: 

1. nadgledawe istrage 

pokrenute od strane 

tuìla{tva u datoj dràvi 

2. nadledawe uvi|ajnih 

radwi ili samostalno sprovo|ewe 

uvi|ajnih i operativnih 

radwi i mera 

3. nadgledawe ili 

samostalno obavqawe forenzi~kih 

analiza i postupaka 

4. uvid u dosijea, dokumentaciju 

i druga pismena 

sa~iwena od strane nadle`nih 

dràvnih organa koji sprovode 

istragu 

5. podnosi izve{taj 

Generalnom Sekretaru OUN. 

Podse}amo Vas da 

humanitarno me|unarodno 

pravo predvi|a i mogu}nost 

formirawa Me|unarodne 

komisije za utvr|ivawe 

~iweni~nog stawa (petnaesto~lana 

komisija koju 

moè da formira OUN i/ili 

Me|unarodni komitet Crvenog 

krsta), a koja ima mandat da: 

- ispita sve ~iwenice i 

navode u vezi po~iwenih 

krivi~nih dela koja pred- 

stavqaju te{ke povrede 

@enevskih konvencija 

- vr{i istragu sa ciqem 

utvr|ivawa svih ~iwenica ( 

mesto doga|aja, identitet 

`rtava, motiv i odgovorna 

lica) 

Podse}amo i na mandat 

Komisije za qudska prava u 

okviru Socio-ekonomskog 

Saveta OUN, koja tako|e mogu 

biti ukqu~ena i adresirana 

povodom navoda i osnova 

sumwi da su na teritoriji 

R.Albanije po~iweni zlo~ini 

nad civilnim stanovni{tvom. 

Ukazujemo i na va`ne ~iwenice 

do kojih je prethodno do{la 

me|unarodna organizacija 

Amnesti Interne{nl, koja se 

bavila pitawem organizovanog 

kriminala, ilegalnim zatvorima 

i proizvoqnim hap- 

{ewima na teritoriji Al-banije, 

te je potrebno stupiti u 

kontakt sa ovom organizacijom 

i pribaviti wihove izve- 

{taje.-Kaè se u pismu 

Udruèwa. 

Povodom 28. juna Vidovdana, 

velikog srpskog praznika 

Udruèwe porodica kidnapovanih 

i nestalih lica na 

Kosovu i Metohiji 

OBAVE[TAVA 

porodice i sve zainteresovane 

gra|ane da na Vidovdan 

28. 06. 2008. godine nakon 

liturgije koja po~iwe u 9 sati 

u crkvi Svetog Marka, prisustvuju 

parastosu svim nevinim 

`rtvama na Kosovu i 

Metohiji. 


Vladimir Vuk~evi}, tuìlac za ratne zlo~ine u intervju u “Blicu” 

KARLA DEL PONTE SVEDOÎ 

O TRGOVINI ORGANIMA OTETIH SRBA 

Do susreta biv{e ha{ke tuìteqke sa srpskim tuìocima i sudijama moglo bi da do|e 

po~etkom jula u Monaku ili u septembru u Beogradu 

Biv{a glavna tuìteqka 

Me|unarodnog tribunala u 

Hagu Karla del Ponte pristala 

je da razgovara sa srpskim 

tuìocima i sudijama koji 

istraùju trgovinu organima 

zarobqenih Srba na Kosovu i 

Metohiji. Do susreta bi moglo 

da do|e po~etkom jula u 

Monaku ili u septembru u 

Beogradu, izjavio je srpski 

tuìlac za ratne zlo~ine 

Vladimir Vuk~evi}, za 

“BLIC” 

- Po mom ovla{}ewu, 

predstavnik Tuìla{tva za 

ratne zlo~ine sreo se u Buenos 

Ajresu sa Karlom del Ponte 

(koja je ambasador [vajcarske 

u toj zemqi). Sa wom je razgovarao 

i o wenoj kwizi i izneo 

na{e stavove: Ta kwiga je 

komercijalizacija i politizacija 

jednog delikatnog posla 

koji nije zavr{en. Isto tako, 

on ju je zamolio da razgovara sa 

na{im zamenikom tuìoca i 

sudijom koji rade na predmetu 

trgovine qudskim organima. 

Ukoliko je diplomatska 

funkcija u tome ne spre~i, do 

tog razgovora bi moglo do}i 

ili na Forumu “Kran 

Montana” u Monaku po~etkom 

jula ili u septembru u Beogradu 

prilikom promocije wene 

kwige - kaè Vuk~evi}. 

“Da li }ete uspeti da 

saznate ko je stopirao istragu 

o trgovini qudskim organima i 

na kakve sve pote{ko}e sada 

nailazi istraga o tom 

zlo~inu?” 

- Na osnovu informacija 

kojima raspolaèmo, 

o~igledno je da UNMIK nije 

dobro funkcionisao. Znamo da 

je postojala istraga o trgovini 

qudskim organima i znamo da 

je jedan od funkcionera 

UNMIK-a pobegao u Ju`nu 

Ameriku optere}en krivi~nim 

prijavama na ovu temu. Sada, 

posle objavqivawa kwige 

“Lov” Karle del Ponte, mnoge 

stvari su jasnije. Na osnovu 

wenih navoda krenuli smo u 

predkrivi~ni postupak. Kon- 

Vladimir Vuk~evi} 

taktirali smo Tuìla{tvo 

Albanije, Me|unarodni komitet 

Crvenog krsta. Ispit}emo 

jo{ svedoka, pored onih koje 

smo ve} ispitali. 

“Koje dokaze i izjave koje 

ste dostavili Ha{kom tu- 

ìla{tvu u slu~aju Haradinaja 

oni uop{te nisu koristili?” 

- Postoje jo{ dva 

doga|aja koja nisu uzeta u obzir 

prilikom pisawa optu`nice u 

Tribunalu koja }emo im 

dostaviti. Analizira se presuda 

prvostepenog Ve}a i ve} je 

ustanovqeno da dva svedoka 

koja imaju va`na saznawa o 

Haradinajevoj odgovornosti 

nisu saslu{ana. Ti iskazi su 

upe~atqivi i nikakve osloba|aju}e 

presude me ne mogu 

uveriti da se ne radi o okorelom 

ratnom zlo~incu. Druga 

stvar koja je upe~atqiva je da se 

on ne goni po komandnoj odgovornosti. 

Ser` Bremerc, kao 

novi tuìlac, vezan je navodima 

optu`nice i ne moè izlaziti 

iz wenog okvira. Mi }emo, 

to je moj dogovor sa Bremercom, 

pruìti svu mogu}u asistenciju. 

Isto tako, insistirali smo 

da svi oni koji nisu radili 

svoj posao kako treba snose 

odgovornost. Kako je moglo da 

nestane devet svedoka koji su 

povezani sa ovim predmetom? 

“Izjavili ste, posle 

presude Haradinaju, da je 

Tribunal izgubio razloge za 

postojawe. Kako vidite nastavak 

saradwe s Ha{kim 

sudom?” 

- Nastavak saradwe 

Tuìla{tva na ~ijem sam ~elu 

sa Tribunalom nije se doveo u 

pitawe, jer nas na to obavezuje 

i na{ zakon o saradwi. Tako|e 

nas na to obavezuje i akcioni 

plan Vlade Srbije za locirawe, 

hap{ewe i trasfer 

ha{kih begunaca. Da ne govorim 

o moralnoj obavezi prema 


SUKOB HARADINAJA SA 

RUSKIM KFOR-om 

Vuk~evi} kaè da je Ramu{ 

Haradinaj, zajedno sa svojim uniformisanim 

zamenicima iz 

Kosovskog za{titnog korpusa i sa 

naoruàwem, poku{ao da pro|e 

kontrolni punkt KFOR-a maja 

2000. godine bez provere i zaustavqawa, 

posle ~ega je izbio sukob. 

- Patrolu KFOR-a na tom 

punktu ~inili su pripadnici 

nema~kog i ruskog kontigenta. 

Kada su se Haradinaj i wegovi 

zamenici kona~no zaustavili, 

nema~kom vojniku su pokazali 

legitimacije KZK i istekle dozvole 

za no{ewe oru`ja. Nema~ki 

vojnik im je naredio da iza|u iz 

vozila. Haradinaj je iza{ao i 

nasrnuo na vojnika. U tom 

trenutku su se ume{ali i ruski 

vojnici i do{lo je do tu~e, u kojoj 

je Haradinaj zadobio lak{e 

povrede. Vojnici KFOR-a su 

uspeli da ih savladaju i sprovedu 

u bazu u Mali{evu. Haradinaju je 

polomqen nos i zahtevao je 

lekarsku intervenciju. Sproveden 

je u bolnicu u Pri{tinu, a 

zatim od brigadnog generala 

Huana Ortuwa traìo da se ruski 

kontigenti odmah povuku sa 

Kosova. Nekoliko dana nakon tog 

incidenta po~ela je serija 

oruànih napada na punktove i 

baze ruskog KFOR-a. U narednih 

par meseci poginulo je osam pripadnika 

KFOR-a, a desetine ih je 

teè i lak{e povre|ena - kaè 

Vladimir Vuk~evi}. 

nama samima i prema `rtvama. 

To nikakve veze nema sa 

gre{kama Tribunala, kojih je u 

posledwe vreme sve vi{e. 

Niko, pa ni Tribunal nije 

“sveta krava”, pa da se o 

o~iglednim propustima koji su 

u~inili ne moè ni govoriti. 

Uostalom, upravo se u 

Tribunalu traì novi {ef 

slu`be za za{titu svedoka. 

“Imali ste sastanak sa 

glavnim ha{kim tuìocem 

Seròm Bramercom, {ta ste 

mu rekli?” 

- Stekao sam utisak da je 

tuìlac Bramerc odgovorna i 

uporna li~nost, da svoj posao 

radi na druga~iji na~in od 

wegove prethodnice Karle del 

Ponte, ali jednako re{en da 

Tribunal mora da zavr{i 

posao koji je zapo~eo. Dobili 

smo od wega veliku podr{ku za 

sve {to radimo kada su u 

pitawu procesi za ratne 

zlo~ine koje otvaramo pred 

na{im sudom. 

“Koliko su nadle`ne 

slu`be ozbiqno shvatile prirpremawe 

atentata na vas?” 

- Slu`ba za za{titu 

MUP-a Srbije je obave{tena o 

svim pretwama koje su stizale u 

Tuìla{tvo. Mi smo od tog 

svedoka uzeli izjavu, 

obavestili ih, dostavili im 

snimak razgovora. Iznenadila 

me je ~iwenica da MUP Srbije 

nije upoznat sa ovim pretwama, 

s obzirom da se u wima 

pojavquju veoma interesantna 

imena. Me|utim, jo{ vi{e me je 

zabrinulo ono drugo pismo 

koje je stiglo sa beogradskim 

po{tanskim ìgom, a poslato 

je, navodno, iz îkaga. Oni su 

se, dakle, pribliìli 8.000 

kilometara i najavili “patriotske” 

demonstracije pod 

na{im prozorom, pred zgradom 

Specijalnog suda. 

“Kako reaguje va{a 

porodica na pretwe upu}ene 

vama?” 

- Nikada ne bih mogao da 

radim svoj posao bez podr{ke i 

razumevawa porodice. Isto 

tako, wu ne èlim da me{am u 

bilo {ta {to se ti~e mog 

posla. Ja sam jedini odgovoran 

za ono {to radim. 

Bruno Vekari} portparol 

tuìla{tva za ratne zlo~ine 

ZOVEMO I KARLU 

Tuìla{tvo za ratne 

zlo~ine naloìlo je istra`nom 

sudiji, nadle`nog ve}a da 

saslu{a sve one koji imaju bilo 

kakvog saznawa o trgovini organ- 

Bruno Vekari} 

ima otetih i kidnapovanih Srba, 

pa i biv{eg tuìoca u Hagu 

Karlu del Ponte, rekao je novinarima 

Bruno Vekari}, portparol 

Tuìla{tva za ratne 

zlo~ine. Del Ponteovoj }e 

svakako biti upu}en poziv da 

svedo~i u postupku. 

Na pitawe novinara da li 

}e se ona odazvati pozivu, 

Vekari} kaè: - Da, ukoliko se to 

ne kosi sa zakonom same mati~ne 

zemqe o kr{ewu javnog prava. 

Verujem u pravdu, da }e se kad-tad 

saznati {ta je zaista bilo. 

Vekari} nagla{ava da je 

Tuìla{tvo dobilo punu 

podr{ku od predsednika Srbije 

Borisa Tadi}a da se slu~aj 

trgovine organima otetih i kidnapovanih 

Srba istraì i 

obe}awe da }e on “li~no zaloìti 

svoj me|unarodni autoritet da se 

do|e do istinskih odgovora”. 

- Imamo obe}awe da }e 

predsednik Tadi}, preko 

zvani~nika dràve Albanije, 

zatraìti da se tamo{wi 

istra`ni organi ukqu~e u otkrivawu 

mogu}ih zlo~ina. V.B. 


Potpredsednik parlamenta Skup{tine Saveta Evrope Milo{ Aligrudi} boravio u Gra~anici 

i Kosovskoj Mitrovici 

UTVRDITI ISTINU 

Milo{ Aligrudi} potpredsednik 

parlamentarne 

skup{tine Saveta Evrope sastao 

se u Gra~anici 2. juna sa 

~lanovima porodice kidnapovanih 

i nestalih Srba sa prostora 

Kosova i Metohije. O 

rezultatima sastanka rekao 

novinarima da do sada nije 

bilo politi~ke voqe da se 

re{i pitawe nestalih osoba i 

da su sve ozbiqne istrage u 

vezi sa rasvetqavawem sudbina 

kidnapovanih i nestalih 

Srba na Kosovu i Metohiji 

bile blokirane. 

- Ako znamo sa sigurno{}u 

da sada{we politi~ko 

rukovodstvo kosovskih 

Albanaca ima veze sa takozvanom 

Oslobodila~kom vojskom 

Kosova i sa svim 

doga|ajima koji su se tada 

de{avali, onda postoji jasno 

da nekom u me|unarodnoj zajednici 

odgovara da qudi koji su 

povezani sa te{kim zlo~inima 

ostanu na poziciji politi~ko 

odgovornih qudi na Kosovu i 

Metohiji, rekao je Aligrudi}. 

- Ovo {to je Karla del 

Ponte objavila u svojoj kwizi 

pokrenulo je lavinu interesovawa. 

Konstantin Kosa~ov, 

predsednik spoqnopoliti~kog 

odbora ruske Dume je sa ruskom 

delegacijom pokrenuo inicijativu 

da se svi navodi istraè 

i saznaju sudbine oko 300 

nestalih kojima su, kako se 

sumwa, va|eni organi radi 

prodaje. Gospodin Kosa~ov i 

ja, smo pre oko dva meseca 

pokrenuli i inicijativu da se 

ova tema na|e na dnevnom redu 

parlamentarne skup{tine 

Saveta Evrope kroz neki od 

izve{taja, rekao je Aligrudi} 

oceniv{i da je dobro {to je 

uspela inicijativa da se 

napravi izve{taj vezan upravo 

za tu temu i {to je Savet 

Evrope to potvrdio. 

Borave}i u Kosovskoj 

Mitrovici Aligrudi} je predstavnicima 

porodica kidnapovanih 

i nestalih Srba sa 

Kosova i Metohije rekao: - 

Na{a inicijativa je da se ovo 

pitawe na|e na dnevnom redu 

EU u kojoj ima 47 zemaqa da bi 

se kona~no razre{ila sudbina 

kidnapovanih i nestalih Srba 

za vreme konflikata na 

Kosmetu. Sa kompletnom dokumentacijom 

o nestalim 

Srbima iza}i}emo pred SE i 

zatraìti da se od wih izvr{i 

pritisak na me|unarodnu 

zajednicu na Kosmetu i druge 

kako bi se rasvetlila sudbina 

svih nestalih i kidnapovanih 

Srba. Ima i onih predstavnika 

dràva koje su priznale 

nezavisno Kosovo a iskreno 

èle da se razre{i sudbina 

nestalih na Kosovu i 

Metohiji - rekao je na sastanku 

potpredsednik parlamentarne 

skup{tine SE Milo{ 

Aligrudi} mitrova~ke kancelarije 

Udruèwa porodica 

kidnapovanih i nestalih Srba 

na Kosovu i Metohiji 

Milorad Trifunovi} je upoznao 

prisutne da se u ovom 

momentu na Kosovu i Metohiji 

traga za 551 nestalih a da su do 

sada porodice dobile identifikaciju 

za 281 licem. 

- U brèm 

rasvetqavawu sudbine nestalih 

i kidnapovanih Srba na 

Kosovu i Metohiji veliku 

odgovornost ima KFOR jer 

oni sigurno imaju najboqu 

dokumentaciju o nestalim 

Srbima. Oni su du`ni da 

otvore svoje arhive i daju 

istinu o nestalim Srbima, jer 

na wima je bila odgovornost 

za bezbednost posle juna 1999. 

godine. U ovom trenutku u 

mrtva~nici u Pri{tini ima 

440 tela koja ~ekaju na identifikaciju 

i mi verujemo da tu 

ima i na{ih kidnapovanih i 

nestalih Srba. Neophodno je 

da komandanti KFOR-a svih 

pet zona bezbednosti koji su 

bili ovde odmah posle dolaska 

na Kosovo i Metohiju progovore 

o nestalim licima jer oni 

sigurno imaju arhivu o tim 

osobama. Svojevremeno nam je 

visoki policijski oficir 

UNMIK-a Malkolm Stark 

priznao na konferencijama za 

{tampu, da je na Kosmetu bilo 

144 logora za Srbe. Me|utim, o 

tome me|unarodna zajednica 

}uti a gospodin Stark je posle 

izno{ewa ove istine vra}en iz 

misije na Kosmetu. U 

rasvetqavawu sudbine kidnapovanih 

i nestalih potrebno 

je otvoriti arhive KFORa, 

UNMIK-a i Ha{kog tribunala 

- kazao je Trifunovi}. 

I sekretar pokrajinskog 

Crvenog Krsta Dragi{a 

Murgani} je optuìo me|unarodnu 

zajednicu da zna sve o 

kidnapovanima i nestalima 

ovde ali da iz neopravdanih 

razloga }uti. 

I ~lanovi porodica kidnapovanih 

i nestalih Srba na 

Kosmetu su optuìvali KFOR 

i me|unarodnu zajednicu da 

predstavqaju pravi zid 

}utawa kada se potegne pitawe 

rasvetqavawa sudbine nestalih 

pre, tokom 1999. i kasnijih 

godina. 

D.T.-V.B. 


U organizaciji Me|unarodne komisije za nestala lica odràna radionica 

SUOÂVAWE SA PRO[LO[]U I SADA[NO[]U 

Radionicu na kojoj je 

insistirano na me|usobnom 

razumevawu i postizawu zajedni~kih 

ciqeva vodili su 

Danijela Galovi} i Goran 

Lojan~i} ispred ICMP 

Od 30. maja do 2. juna u 

Vrwa~koj Bawi organizovana 

je radionica u okviru projekta 

“Preìveli - suo~avawe sa 

pro{lo{}u i sada{wo{}u”. 

Na inicijativu Me|unarodne 

komisije za nestala lica 

(ICMP) - Odeqewa inicijative 

civilnog dru{tva. 

U~estvovali su predstavnici 

Udruèwa porodica kidnapovanih 

i nestalih na Kosovu i 

Metohiji iz kancelarije 

Beograda, Ni{a, , Kraqeva, 

Gra~anice, Kosovske Mitrovice 

i Velike Ho~e. Ovo je samo 

jedna u nizu radionica koje je 

imala za ciq poboq{awe 

me|usobnog razumevawa ~lanova 

Udruèwa kako bi se dogovorili 

da odre|enim konkretnim 

aktivnostima postignu 

wihove zajedni~ke ciqeve. 

Uz veoma aktivno 

U~esnici radionice 

ukqu~ivawe u rad i sagledavawe 

problema i 

pronalaèwa modusa za wihovo 

re{avawe ~lanovima 

Udruèwa koji su dali ~itav 

niz veoma korisnih predloga, 

pomagala su i koordinirali 

rad Danijela Galovi} i Goran 

Lojan~i}. Na radionici su 

sagledani i razli~iti aspekti 

komunikacije i razvoj i 

ve{tina re{avawa konflikata. 

M.M.K. 

OBAVQENE REGIONALNE KONSULTACIJE SA UDRU@EWIMA @RTAVA RATA 

Predstavnici udruèwa 

`rtava, `rtve i veterani iz postjugoslovenskih 

zemaqa, podràli 

su inicijativu za osnivawe 

Regionalne komisije za utvr- 

|ivawe ~iwenica o ratnim 

zlo~inima u biv{oj Jugoslaviji. 

Ona }e imati mandat da utvrdi i 

javno iznese ~iwenice o ratnim 

zlo~inima. 

Na sastanku koji je odràn devetog 

maja u Podgorici je istaknuto 

da u~esnici veruju da }e inicijativa 

o formirawu Regionalne 

komisije dobiti sna`nu podr{ku 

`rtava u svim post-jugoslovenskim 

zemqama ali su svesni da bez 

politi~ke voqe nacionalnih 

vlada i sna`ne podr{ke me|unarodne 

zajednice nema oìvotvorewa 

inicijative. U procesu kon- 

sultacija i uspostavqawa 

Regionalne komisije treba 

obezbediti u~e{}e eksperata koji 

}e organizovati i sprovoditi 

aktivnosti istra`nog karaktera. 

Za formirawe Regionalne 

komisije potrebna je jaka i 

{iroka podr{ka u~esnika u konsultativnom 

procesu, koji se mogu 

povezati u okviru Regionalne 

koalicije. Ta koalicija javno }e 

zagovarati formirawe Regionalne 

komisije i vr{iti pritisak 

na nacionalne vlade da otvore 

konsultacije u nacionalnim parlamentima 

i pokaù odlu~nost u 

suo~avawu sa pro{lo{}u. FHP, 

IDC i Dokumenta treba da 

pripreme predlog Protokola o 

~lanstvu i delovawu Regionalne 

koalicije u zagovarawu 

Regionalne komisije jer `rtve 

imaju potrebu da govore o svojim 

patwama, nepravdi i tragawu za 

svojim najbliìm i da se wihov 

glas ~uje javno. Podràvaju javno 

slu{awe `rtava koje bilo organizovano 

na Tre}em regionalnom 

forumu u Beogradu. Smatraju da 

Regionalna komisija treba da 

organizuje javnu platformu za 

glas `rtava. Ozbiqno treba 

razmi{qati o na~inima saslu{awa 

veterana i po~inioca 

zlo~ina koji ho}e da priznaju 

svoje u~e{}e u ratnim zlo~inima. 

Mandat Regionalne komisije 

za utvr|ivawe ~iwenica o 

ratnim zlo~inima treba da bude 

utvr|ivawe ~iwenica o najteìm 

ratnim zlo~inima i nestalim. 

M.M.K. 


ZAKQU^CI SA DRUGOG SABORA @ENA SA KOSMETA KOJE ODR@AN U BEOGRADU 

TRA@IMO PODJEDNAKA PRAVA 

Traìmo za sve prognane 

ène elementarna qudska prava 

a to su pravo na rad, pravo na 

osnivawe porodice, pravo na 

ra|awe i {kolovawe dece i potpunu 

socijalizaciju i integraciju 

za ène koje ne mogu da 

se vrate na svoja ogwi{ta kako 

ne bi bile gra|ani drugog reda u 

svojoj dràvi. 

Nakon odrànog drugog 

sabora èna sa Kosmeta u 

Beogradu doneti su zakqu~ci o 

zadacima koji se moraju 

izvr{iti kako bi se kona~no 

svetu prezentirala istina o 

stradawu srpskog i nealbanskog 

naroda na Kosmetu. 

Tako su ène Kosmeta raseqene 

i one koje ve} dugo ìve u 

Beogradu odlu~no zaloìle za 

o~uvawe celovitosti republike 

Srbije i pobune zbog 

formirawa la`ne nezavisne 

dràve u srcu Srbije, te protiv 

kr{ewa Rezolucije 1244 SB u 

Ujediwenim nacijama. Progla{ewe 

nezavisnosti prve 

NATO dràve nema upori{te u 

me|unarodnom pravu, 

Sve protesne skupove na 

Kosmetu, Srbiji i u svetu koji 

osu|uju nasilnu politiku SAD, 

NATO i Evropske unije 

podràvamo i pridruùjemo 

im se, kaè se u zakqu~cima i 

nagla{ava: 

- Ukazujemo svetu, svim organizacijama 

èna da teror i 

pogrom srpskog i drugog ìvqa 

na KiM i daqe traju, a 

povratak nasiqem proteranih 

je i posle 9 godina nemogu}. 

Pridruùjemo se na{oj nacionalnoj 

poroti i na{em narodnom 

sudu koji su protiv 

osloba|aju}e presude Ram{a 

Haradinaja. 

ûje li taj demokratski svet 

lelek majki i sestara ~iji su 

najbliì stradali od zlo- 

~inaca koje oni osloba|aju od 

svih optu`bi? Znaju li da nam 

iznova ubijaju iste mu~enike? 

To je nezapam}en skandal u 

me|unarodnom pravu i kraj 

Ha{kog tribunala. To je 

najve}i dokaz do sada, da taj 

tribunal postoji samo za na{ 

narod. Sve {to na{a vlast 

bude uradila da vi{e instance 

tog suda poni{te ovu sramnu 

odluku ène sa Kosmeta }e 

podràti. Ao oni to ne u~ine, 

zahtevamo od Predsednika i 

Premijera (sada{wih i budu}ih) 

da se oglase zahtevom da 

se prekine svaka saradwa sa 

tim tribunalom. Ne}emo vaqda 

kle~ati pred zlo~incima u 

crnim odorama (nazovi sudije) 

i ameri~kim ratnim zlo~incima 

obu~enih u OVK uniformu i 

~ekati da nam, posle poku{aja 

poni{tewa, pogaze dostojanstvo, 

rugawima hiqadama nedu`nih 

stradalnika, ubistvima 

Srba u Ha{kom tribunalu, 

o~iglednim ubistvom ISTI- 

NE. 

Ne pristajemo da nam nametnu 

om~u genocidnog naroda i prozovu 

na{u dràvu genocidnom 

tvorevinom. 

Zahtevamo od sada{we i budu}e 

vlasti: 

Da Kosmet i wegovo pitawe ne 

sme da bude izvan spoqno politi~kog 

sprskog plana, da se 

mora imati primeren stav 

prema dràvama koje su 

priznele nezavisnost na{eg 

dela teritorije i tako prestale 

da budu na{i prijateqi, 

Boqu i ve}u saradwu sa na{im 

prijateqima 

Boqu i ve}u saradwu sa na{om 

dijasporom koja bi u zemqama 

koje su priznale nezavisnost 

prona{la i animirala onu 

javnost koja pravo i pravdu ne 

zaobilaze kao wihovi zvani~nici 

a sa prijateqskim 

dràvama i daqe negovala 

dobre odnose, 

Da zahteva od medija, dràvnih 

i privatnih da usklade svoje 

programe prema datoj situaciji. 

Da traì da se mediji maksimalno 

opredele za sadràje 

koje treba da sluè o~uvawu 

na{eg nacionalnog bi}a kao i 

da se sankcioni{u oni mediji 

koje pla}aju na{i neprijateqi.. 

Uàsnute smo objavqenom 

informacijom o zastra- 

{uju}im zlo~inima OVK 1999. 

godine nad Srbima, Romima i 

drugim etni~kim zajednicama, 

a kori{}enim u operacijama 

krijum~arewa organa, objavqenih 

u kwizi gospo|e Karle 

del Ponte “Lov, ja i ratni 

zlo~inci”. 

Iznena|ene smo da su o ovom 

problemu bile obave{tene sve 

me|unarodne institucije na 

Kosovu i Metohiji i Ha{ki 

tribunal, ali niko nije ni{ta 

uradio na osloba|awu zatvorenika, 

Prekr{ene su sve 

deklaracije, konvencije i protokoli 

o qudskim pravima. 

Zahtevamo od dràvnih i 

me|unarodnih institucija da 

preduzmu hitne mere u pronalaèwu 

i osloba|awu 

zatvorenika i ubrzanoj primopredaji 

zemnih ostataka porodicama. 


Kolo Srpskih sestara 

Pri{tine i Prizrena zahtevaju 

od nadle`nih organa da 

po~nu da re{avaju statusne 

probleme udruèwa koja sve 

svoje snage usmeravaju za pomo} 

onima koji su u nevoqi. 

Da se uspostavi kordinacija i 

vr{ewe snabdevawa narodnih 

kuhiwa u Kosovskoj Mitrovici, 

Gra~anici, Novom Brdu 

i [trpcu. 

Zakqu~ci i zahtevi koji se ti~u 

ne{eg udruèwa 

Ovim putem èlimo da 

ukaèmo na ìvotne probleme 

raseqenih èna. Veliki je broj 

onih koje od 1999. godine ìve 

u kontejnerima i drvenim 

barakama u kojima osim tog 

krova nad glavom imaju samo 

~ekawe i snove o svom 

ogwi{tu. Onim koje ìve u 

privatnom sme{taju jo{ je 

teè. 

Taìmo od ovla{}enih 

dràvnih organa u pred{kolskim 

i {kolskim obrazovnim 

institucijama da za{tite 

na{u decu od degradacije u 

odnosu na drugu decu ro|enu u 

sredinama gde su na{a deca 

do{la posle progona, 

Da se pri Ministarstvu za 

KiM formira fond za 

nadarenu decu sa Kosmeta kako 

se ne bi doga|alo da na{a deca 

ne koriste studentske kredite i 

ostale beneficije, 

Boqu saradwu na{eg udruèwa 

sa dràvnim organima odgovornim 

za na{a pitawa, 

Da se, u ciqu smawewa 

tro{kova dràve formiraju 

Zavi~ajne ku}e pa i Kosovsko 

Metohijska u koju bi se smestila 

sva udruèwa. Tako bi se na 

jednom mestu pruàle i koristile 

sve informacije i negovale 

tradiciju, obi~aje i narodno 

stvarala{tvo. 

Udruèwe èna sa Kosmeta diglo svoj glas 

UMESTO DEMANTA, REPLIKE A ZARAD ISTINE 

Udruèwe èna sa KiM 

registrovano je aprila 2007. 

godine u Beogradu ali postoji 

vi{e od tri godine. Svojim 

aktivnostima Udruèwa èna 

sa KiM, “...pomaù srpskom i 

nealbanskom narodu koji je 

ostao da ìvi na KiM, 

- obilazi i pomaè, u okviru 

svojih mogu}nosti, raseqenim 

licima sa KiM sme{tenih u 

kolektivne centre i drugde. 

Udruèwe radi u skladu sa 

Ustavom i Zakonima dràve 

Srbije koji ure|uju pitawa 

KiM i stoji iza interesa 

dràve Srbije po pitawu KiM, 

u borbi protiv terorizma, 

fizi~kog, duhovnog i kulturnog 

nasiqa na Kosovu i 

Metohiji. 

Udruèwe èna sa Kosova i 

Metohije u Beogradu, da bi ostvarila 

svoje ciqeve objediwuje 

i organizuje 

- sve ène sa KiM privremeno 

raseqene sa Kosova i Metohije 

- ranije doseqene sa KiM ène 

iz dijaspore i sve ène koje 

èle dobro narodu na KiM” ( 

iz Statuta). 

Dosta humanitarnih 

akcija smo imale ali nam se 

~ini da su nam najzna~ajniji 

bili Prvi i Drugi Sabor kada 

smo na jednom mestu okupile 

veliki broj èna sa KiM i 

javno se oglasile protiv 

nasiqa i terora svuda po 

Kosmetu i sada protiv nezavisnosti 

Kosmeta. 

Prvi sabor èna za spas 

Kosova i Metohije a protiv 

terorizma i nasiqa organizovale 

smo zajedno sa Svetlanom 

Petru{i} i Dr Qiqanom 

Savi} u Sava Centru 4. decem- 

bra 2006. godine. Drugi sabor 

smo organizovale same iz 

potrebe da se javno oglasimo 

protiv nezavisnosti Kosova na 

najvi{em mestu u zemqi a da se 

na{ glas ~uje i van zemqe, ali i 

da pokaèmo i da smo snaga na 

koju na{a zemqa moè da 

ra~una. Odluku o tome doneo je 

Glavni odbor koji se sastoji od 

predstavnica ve}ine Kolektivnih 

Centara u Beogradu, 

predstavnica Zavi~ajnih udruèwa, 

Kola Srpskih sestara 

Pri{tine i Prizrena, oba 

udruèwa kidnapovanih nestalih 

lica, policajaca, vojnika 

i civila. Da stignemo u Dom 

Narodne skup{tine pomogla 

nam je gospo|a Jasmina Armi} 

Radivojevi} i generalni sekretar 

Doma Narodne skup{tine 

gospo|a Tamara Stoj~evi}. Na 

drugom saboru bilo je preko 

450 u~esnika. Uvodno izlagawe 

dala je Desa Topli~evi} zatim 

profesor sa Pri{tinskog 

fakulteta Valentina Pituli} 

i Verica Tomanovi} iz 


a sve ovo je bilo 

uveli~ano nastupom gospo|a 

Svetlane Stevi}, Ivane i 

Jelene @igon i potresnim 

kazivawem Dragane Majstorovi} 

majke kidnapovanog 

de~aka. Zakqu~ke i zahteve 

sada{woj i budu}oj vlasti i 

svetskoj javnosti pro~itala je 

Zaga Pavlovi}. 

Tog dana plenarna sala 

i sve~ani hol bili su na raspolagawu 

Udruèwa èna sa KiM 

i one su to iskoristile. 

M.M.K. 


Sastanak Izvr{nog odbora Udruèwa 

KO JE KRIO ISTINU? 

Za{to je Tribunal sve do objavqivawa kwige Karle del Ponte }utao? Ko je skrivao nalogodavce i 

izvr{ioce zlo~ina? 

Izvr{ni odbor Udru- 

èwa porodica kidnapovanih 

i nestalih lica na Kosmetu 

odrào je 26. maja sastanak sa 

predsednikom Vlade Republike 

Srbije Veqkom Odalovi}em o 

problemima Udruèwa. Me- 

|utim aktuelna zbivawa koje je 

prouzrokovalo objavqivawe 

kwige Karle del Ponte potisnulo 

je nekako u drugi plan 

ostale probleme. 

Detaq sa sastanka 

Reagovawe porodica 

nakon obelodawivawa informacija 

iz kwige “Lov, ja i 

ratni zlo~inci”, bilo je burno 

sa puno emocija, pa su oni 

traìli od dràvnih organa i 

me|unarodnih institucija 

odgovor na pitawe: [ta se 

dogodilo sa wihovim ~lanovima 

porodica? Ko je sve tako 

stradao i ko je do sada 

zata{kavao istinu? 

Apel Udruèwa porodica kidnapovanih i nestalih lica na 

Kosmetu Srpskom lekarskom dru{tvu 

POMOZITE NAM I VI 

Obra}amo vam se s molbom da povodom objavqene 

kwige biv{eg tuìoca Ha{kog tribunala Karle del Ponte “Lov, 

ja i ratni zlo~inci” o stravi~nim kriminalnim radwama nad 

otetim Srbima, preduzmete odgovaraju}e mere preko dràvnih i 

me|unarodnih medicinskih institucija u ciqu rasvetqavawa 

sudbina medicinskih radnika otetih posle 10. juna 1999. godine 

na Kosovu i Metohiji. Jo{ uvek se ne zna {ta je sa prof.dr. 

Andijom Tomanovi}em, Aleksandrom Todorovskim, Miletom 

Vuksanovi}em, Svetomirom Miki}em.Da vas podsetimo da su do 

danas sahraweni zemni ostaci ubijenih medicinskih radnika - : 

\or|a To{kovi}a, dr Neboj{e Petkovi}a, dr Aleksandra 

Stanojevi}a, Stamena Geneva, Du{ka Patrnogi}a, Dimitrija 

[abi}a, Pante Filipovi}a.-kaè se u apelu. 

- O~ekujemo od Ha{kog 

tribunala da shodno svojim 

ovla{}ewima daju porodicama 

podroban izve{taj o merama 

koje su ili }e preduzeti, 

iznalaèwu tragova i 

{okantnog razobli~avawa 

istine kwige biv{eg tuìoca 

me|unarodnog tribunala za 

biv{u Jugoslaviju u pogledu 

~iwenica koje je do posledweg 

trenutka pre}utkivao Tribunal. 

Tribunal je duàn da 

istraì te ~iwenice, a kad one 

budu proverene traìti odgovornost 

krivaca za izvr{ewe 

tako uàsnog zlo~ina. 

Na sednici se razgovaralo 

i o radionici koju organizuje 

ICMP u Vrwa~koj 

Bawi, najavqenoj Radnoj grupi 

u Ohridu 26. i 27. juna i sudbini 

preko 400 neidentifikovanih 

zemnih ostataka u 

pri{tinskoj bolnici. M.M.K. 

ODVEDENI SA RADNOG MESTA 

îtava decenija pro|e, a o devetorici 

EPS-ovih radnika koje ekstremisti 

pokupi{e sa radnih mesta ni glasa 

nema. @arko, Dragan, Zoran, Filip, 

Du{an, Miroslav, Pera, Mirko i 

Srboqub netragom nestado{e sa 

Bela}evca kod Kosova Poqa 22. juna 1998. 

godine. 

Prva `rtva kidnapovawa je 

@arko Spasi} koga su teroristi odveli 

sa radnog mesta 14. maja 1998. godine. 

Nakon ~etrdeset dana wegovu sudbinu 

doìve{e i Mirko Buha, Miroslav 

Trifunovi}, Srboqub Savi}, Du{an, 

Zoran i Pera A|an~i}, Dragan 

Vukmirovi}, Filip Gojkovi}. I sve ove 

godine traje potraga za wima. Trajala je i 

nada da su ìvi, da }e se vratiti. 

Posledwa saznawa i izjave biv{e glavne 

tuìteqke Ha{kog tribunala Karle del 

Ponte sru{ile su svaku nadu porodicama 

da }e se oni vratiti. 

M.M.K. 

april-juni 2008 •OTETA ISTINA • 17 •OTETA ISTINA • april-juni 2008

Predati posmrtni ostaci bra~nog para [qivi} 

USMR]ENI VATRENIM ORU@JEM 

Posmrtni ostaci bra- 

~nog para Milana(79) i 

Olge(74) [qivi} iz Prizrena, 

koje su 1999. godine albanski 

teroristi ubili u Prizrenu, 

predati su srpskoj Komisiji za 

nestala lica u Merdaru, na 

administrativnom prelazu 

Srbije i Kosova. Predsednik 

Komisije Veqko Odalovi} 

rekao je da su posmrtni ostaci 

bra~nog para [qivi} ekshumirani 

pro{le godine, na 

pravoslavnom grobqu u Prizrenu 

i da je postupak wihove 

identifikacije trajao godinu 

dana. Istakav{i da su [qivi}i 

bili stariji qudi, Olga 

ro|ena 1925. i Milan ro|en 

1920, Odalovi} je objasnio da 

su oni ubijeni u svom stanu u 

Prizrenu, koji nisu hteli da 

napuste 1999. godine, u vreme 

Detaq sa primopredaje 

mandata me|unarodne misije na 


V. Beci} 

Veqko Odalovi} o trgovini organima Srba 

ZA[TO ME\UNARODNA JAVNOST ]UTI? 

- O~igledno je da me|unarodna misija i kosovske institucije ni u ovom trenutku nemaju ni interesa niti 

motiva da pokrenu ovaj proces, ali mene brine {ira me|unarodna javnost koja nad ovim zlo~inima }uti. Kao {to jo{ 

uvek }uti i nad ~iwenicom da je Karla del Ponte svojom kwigom “Lov” otvorila jednu novu oblast i jedno novo 

pitawe. 

Trgovina qudskim organima je samo jedna od posledica onoga {to se de{avalo ranije. Zato je va`no 

da se istraga vrati unazad i da se dokaè organizovanost ubistava, kidnapovawa i proterivawa srpskog 

naroda sa Kosmeta. Jedino takva istraga moè i}i u direktnom pravcu i do pravih izvr{ilaca - rekao je 

Veqko Odalovi}, predsednik komisije za nestale u Vladi Srbije. 

Stra{no je da pored navedenih ~iwenica Ha{ki tribunal jo{ uvek nije pokrenuo istragu o ovom 

zlo~inu, mada su svi upoznati da se on desio, Odalovi} misli da bi bilo stra{no ukoliko bi sve to ostalo 

nerazja{weno. 

- Da je u to vreme, kada je bilo dovoqno elemenata, istraga pokrenuta, verovatno bi danas imali ovo 

pitawe ra{~i{}eno, ali Karla del Ponte nije bila ni spremna niti je imala posebnih motiva da ovu 

istragu otvori. Jer, istraga bi neminovno vodila ka kidnaperima, direktnim po~iniocima, wihovim 

komandantima, odnosno wihovim nalogodavcima i naravno me|unarodnoj misiji prisutnoj u pokrajini. 

Uveren je da jedini motiv {to istraga tada nije otvorena jeste “Zato {to bi ona vodila do vrha tada{we 

OVK ~iji ~lanovi danas, naàlost, predstavqaju neku izvr{nu vlast koja im je poverena na Kosmetu”. 

Da li je mogu}e da se u 21. veku, pod okriqem me|unarodne zajednice pred o~ima vi{e od 50.000 takozvanih 

mirovwaka, pod misijom koja je u mandatu UN, desi takav zlo~in kakav je ona opisala u kwizi, a da niko ne 

reaguje? 

Ina~e proces re{avawa sudbine kidnapovanih odvija se veoma sporo. Neshvatqivo je da je za posledwih 

devet godina od ukupnog broja kidnapovanih, a potom ubijenih Srba i nealbanaca, porodicama predato 

samo 280 posmrtnih ostataka wihovih ~lanova porodice. Na{a Komisija traga za jo{ 571 osobom, a ukoliko 

se dinamika bude odvijala ovim tokom treba}e desetina godina da se rasvetli sudbina nestalih i kidnapovanih 

qudi na Kosmetu - isti~e Odalovi}. J.G. 


ONI SU @RTVE TERORISTA 

PIQEVI] PETRIJA (1999. - 2001.) 

ÊLI] AVDIJA (1999. - 2001.) 

FAZLIJU GAFUR (1999. - 2001.) 

KOMATOVI] SA[A (1999 - 2002) 

STOJANOVI] VLADAN (1999. - 2002.) 

KOSTI] MILADIN (1999. - 2002.) 

KOSTI] MILOSAVA (1999. - 2002.) 

\ILAS MILKA (1999. - 2002.) 

\URI] GORDANA (1999. - 2002.) 

BUDIMIR RADE (1999. - 2002.) 

TIMOTIJEVI] VOJISLAV (1999. - 2002.) 

RAMA [EFKIJA (1999. - 2002.) 

RAMA ARIF (1999. - 2002.) 

RAMA ADEM (1999. - 2002.) 

KRSTI] PETAR (1999. - 2002.) 

RISTANOVI] MOMÎLO (1999. - 2002.) 

[ABI] DIMITRIJE (1999. - 2002.) 

RADOJKOVI] VELIMIR (1999. - 2002.) 

SIMOVI] ALEKSANDAR (1999. - 2002.) 

PIRI] QUBI[A (1999. - 2002.) 

CVIJANOVI] \OR\E (1999. - 2003.) 

MA[ULOVI] MIODRAG (1999. - 2003.) 

ANTOVI] VOJISLAV (1999. - 2003.) 

GOJKOVI] RADOTA (1999. - 2003.) 

STOJANOVI] @IVKA (1999. - 2003.) 

STOJANOVI] MILORAD (1999. - 2003.) 

JOVI] MIRKO (1999. - 2003.) 

PAVI] BORISAV (1999. - 2003.) 

NEDEQKOVI] QUBI[A (1999. - 2003.) 

ILI] ILIJA (1999. - 2003.) 

VASI] DRAGOQUB (1999. - 2003.) 

MIQKOVI] RATOMIR (1999. - 2003.) 

ÊLI] IVAN (1999. - 2003.) 

MILENKOVI] STANI[A (1999. - 2003.) 

KUZMANOVI] \OR\E (1999. - 2003.) 

IVI] VELIMIR (1999. - 2003.) 

STALETOVI] MARICA (1999. - 2003.) 

LAZOVI] PETAR (1999. - 2003.) 

TO[KOVI] \OR\E (1999. - 2003.) 

ANTI] VEQKO (1999. - 2003.) 

STALETOVI] MILAN (1999. - 2003.) 

JACI] KOSTA (1999. - 2003.) 

STOJANOVI] MILO[ (1999. - 2003.) 

ILI] DESANKA (1999. - 2003.) 

BIBERXI] DRAGICA (1999. - 2003.) 

CVETKOVI] DU[AN (1999. - 2003.) 

JEZDI] DEJAN (1999. - 2003.) 

JOVANOVI] MILORAD (1999. - 2003.) 

NE[I] \URKA (1999. - 2003.) 

NE[I] JEZDIMIR (1999. - 2003.) 

[ARANOVI] STANKO (1999. - 2003.) 

CUCUREVI] DANICA (1999. - 2003.) 

STOJKOVI] DRAGAN (1999. - 2003.) 

JA[OVI] ALEKSANDAR (1999. - 2003.) 

JANKOVI] NEBOJ[A (1999. - 2003.) 

MARKOVI] RADOSAV (1999. - 2003.) 

@IVKOVI] TODOR (1999. - 2003.) 

JOVANOVI] GORDANA (1999. - 2003.) 

LAZAREVI] JOVAN (1999. - 2003.) 

DRAKULOVI] RADIVOJE (1999. - 2003.) 

\URI] PETAR (1999. - 2003.) 

VIDI] RADOJICA (1999. - 2003.) 

ZUQI \EMO (1999. - 2003.) 

MAVRI] MLA\AN (1999. - 2003.) 

KRUNI] SLAVKO (1999. - 2003.) 

MIJATOVI] ZORAN (1999. - 2003.) 

MITI] DEJAN (1999. - 2003.) 

PUMPALOVI] MOMÎLO (1999. - 2003.) 

LAZI] SRETEN (1999. - 2003.) 

\OKI] BOGDAN (1999. - 2003.) 



STOJKOVI] SR\AN (1999. - 2003.) 

JERINI] MILIVOJE (1999. - 2003.) 

INDRULI] FAHREDIN (1999. - 2003.) 

INDRULI] HAJDULA (1999. - 2003.) 

[ABOVI] SAFET (1999. - 2004.) 

HAJDARPA[I] NEXAT (1999. - 2004.) 

MILI] MOMÎLO (1999. - 2004.) 

VUKUMIROVI] MILOVAN (1999. - 2004.) 

RISTI] VITOMIR (1999. - 2004.) 

DOBROSAVQEVI] QUBI[A (1999. - 2004.) 

\OR\EVI] RATKO (1999. - 2004.) 

MILENKOVI] DIMITRIJE (1999. - 2004.) 

MILENKOVI] ALEKSANDAR (1999. - 2004.) 

STANKOVI] GORDANA (1999. - 2004.) 

STANKOVI] @IVKA (1999. - 2004.) 

MARKOVI] RADA (1999. - 2004.) 

MARKOVI] STOJADIN (1999. - 2004.) 

PETKOVI] SPASOJE (1999. - 2004.) 

JOVANOVI] KRSTA (1999. - 2004.) 

MIHAJILOVI] VUKOJE (1999. - 2004.) 

MIHAJILOVI] VIDOSAVA (1999. - 2004.) 

VUJISI] MILO[ (1999. - 2004.) 

TOMI] ZORAN (1999. - 2004.) 

SIMONOVI] SINI[A (1999. - 2004.) 

VEKI] MILICA (1999. - 2004.) 

JAHJA BARDUQ (1999. - 2004.) 

MITROVI] MIODRAG (1999. - 2004.) 

JOVANOVI] GORAN (1999. - 2004.) 

RADUNOVI] ZDRAVKO (1999. - 2004.) 

DAJI] RADOVAN (1999. - 2004.) 

VLAHOVI] MILKA (1999. - 2004.) 

IZDERI] SLAVI[A (1999. - 2004.) 

SLAVKOVI] DRAGOQUB (1999. - 2004.) 

VUKSANOVI] MILIVOJE (1999. - 2004.) 

BERI[A RAMADAN (1999. - 2004.) 

MARINKOVI] ZVONKO (1999. - 2004.) 

PETKOVI] JEVTA (1999. - 2004.) 

TOMI] DRAGAN (1999. - 2004.) 

STANKOVI] GORAN (1999. - 2004.) 

RAJIÎ] ZORAN (1999. - 2004.) 

NEDEQKOVI] ZORAN (1999. - 2004.) 

STANKOVI] BRANKA (1999. - 2005.) 

STANKOVI] STOJAN (1999. - 2005.) 

ZDRAVKOVI] ZORAN (1999. - 2005.) 

ZDRAVKOVI] \OR\E (1999. - 2005.) 

TRAJKOVI] SLOBODAN (1999. - 2005.) 

MARINKOVI] SLOBODAN (1999. - 2005.) 

MARINKOVI] NIKOLA (1999. - 2005.) 

\O[I] ZORAN (1999. - 2005.) 

RISTIÎ] JOVANKA (1999. - 2005.) 

RISTI] AN\ELKO (1999. - 2005.) 

RADI] MILAN (1999. - 2005.) 

POPADI] RADE (1999. - 2005.) 

GRUJI] BRANISLAV (1999. - 2005.) 

KOSTI] DEJAN (1999. - 2005.) 

JA]IMOVI] DRAGAN (1999. - 2005.) 

STANOJEVI] DEJAN (1999. - 2005.) 

STOJKOVI] RADOWA (1999. - 2005.) 

AZEMI SAFET (1999. - 2005.) 

GOGI] @IVKO (1999. - 2005.) 

GOGI] SLAVKO (1999. - 2005.) 

HAJRIZAJ GANI (1999. - 2005.) 

KRASNI]I HAJDIN (1999. - 2005.) 

\UKANOVI] DRAGOMIR (1999. - 2005.) 

\UKANOVI] JOVICA (1999. - 2005.) 

RADIVOJEVI] NIKOLA (1999. - 2005.) 

STEVANOVI] STANOJE (1999. - 2005.) 

STEVANOVI] DRAGICA (1999. - 2005.) 

ZABUNOVI] KRUNA (1999. - 2005.) 

GENOV STAMEN (1999. - 2005.) 



STALETI] RADOVAN (1999. - 2005.) 

MLADENOVI] STOJANÊ (1999. - 2005.) 

MLADENOVI] ZORICA (1999. - 2005.) 

ISAKU VISAR (1999. - 2005.) 

ISKU AZEM (1999. - 2005.) 

VELIKI] TRIFUN (1999. - 2005.) 

KARA] MILUTIN (1999. - 2005.) 

CUGAMI HIQMIJE (1999. - 2005.) 

PAVLOVI] MILOVAN (1999. - 2005.) 

PAVLOVI] RADO[ (1999. - 2005.) 

STANOJEVI] ALEKSANDAR (1999. - 2005.) 

MILENKOVI] SAVI] (1999. - 2005.) 

[]EPANOVI] ALEKSANDAR (1999. - 2005.) 

TAFA HASAN (1999. - 2005.) 

PROKI] DEJAN (1999. - 2006.) 

ZAFIROVI] SVILAN (1999. - 2006.) 

BAJRAMI SEFER (1999. - 2006.) 

ISTRET AVDO (1999. - 2006.) 

ZEKAJ @I@A (1999. - 2006.) 

BARA] TOMISLAV (1999. - 2006.) 

STALETOVI] BRANISLAV (1999. - 2006.) 

RISTI] SLAVOQUB (1999. - 2006.) 

ÂBARKAPA ÊDO (1999. - 2006.) 

DOLA]EVI] DU[KO (1999. - 2006.) 

BAQO[EVI] \OR\E (1999. - 2006.) 

RISTI] MIRKO (1999. - 2006.) 

RISTI] MILEVKA (1999. - 2006.) 

SIMONOVI] NENAD (1999. - 2006.) 

RISTI] SVETOZAR (1999. - 2006.) 

VITO[EVI] SRE]KO (1999. - 2006.) 

BLAGOJEVI] MIHAJLO (1999. - 2006.) 

\INOVI] DU[KO (1999. - 2006.) 

KRSTI] VITKO (1999. - 2006.) 

KRSTI] STANA (1999. - 2006.) 

[]EPANOVI] STANA (1999. - 2006.) 

PAVLOVI] SLOBODAN (1999. - 2006.) 

PAVLOVI] NENAD (1999. - 2006.) 

ILI] LAZAR (1999. - 2006.) 

MILI] MILO[ (1999. - 2006.) 

BERI[A BESIM (1999. - 2006.) 

BERI[A ARIF (1999. - 2006.) 

BERI[A BEKIM (1999. - 2006.) 

BERI[A BEDRI (1999. - 2006.) 

MR\ENOVI] QUBOMIR (1999. - 2006.) 

\ULDERAN MAKSUT (1999. - 2006.) 

GOGI] \OR\E (1999. - 2006.) 

\ORI] \OR\E (1999. - 2006.) 

OMERAGI] LIDIJA (1999. - 2006.) 

PATRNOGI] DU[KO (1999. - 2006.) 

@IVKOVI] ILIJA (1999. - 2006.) 

]ERIMAJ ]ERIM (1999. - 2006.) 

]ERIMAJ [EKRIJE (1999. - 2006.) 

BANZI] SPASOJE (1999. - 2006.) 

SIMI] SRETEN (1998. - 2006.) 

BURXI] MIODRAG (1998. - 2006.) 

BURXI] SPASOJE (1998. - 2006.) 

NIKOLI] CVETKO (1998. - 2006.) 

NIKOLI] RAJKO (1998. - 2006.) 

BO@ANI] BO@IDAR (1998. - 2006.) 

BO@ANI] MLADEN (1998. - 2006.) 

BO@ANI] NEMAWA (1998. - 2006.) 

BO@ANI] NOVICA (1998. - 2006.) 

KOSTI] DIMITRIJE (1998. - 2006.) 

KOSTI] LAZAR (1998. - 2006.) 

KOSTI] MIODRAG (1998. - 2006.) 

KOSTI] MIROQUB (1998. - 2006.) 

KOSTI] NEBOJ[A (1998. - 2006.) 

KOSTI] SRE]KO (1998. - 2006.) 

KOSTI] SVETISLAV (1998. - 2006.) 

KOSTI] TODOR (1998. - 2006.) 



KOSTI] VEKOSLAV (1998. - 2006.) 

KOSTI] @IVKO (1998. - 2006.) 

IBRAJ JAKUP (1999. - 2006.) 

IBRAJ MUHAMET (1999. - 2006.) 

IBRAJ ISUF (1999. - 2006.) 

IBRAJ IBER (1999. - 2006.) 

STOJKOVI] BORKA (1999. - 2006.) 

STEVANOVI] QUBISAVKA (1999. - 2006.) 

POPOVI] RATKO (1999. - 2006.) 

OBRADOVI] MIODRAG (1999. - 2006.) 

TOMI] SVETOZAR (1999. - 2006.) 

DIMI] MOMÎLO (1999. - 2006.) 

ARSI] DAKA (1999. - 2006.) 

STANÎ] MILAN (1999. - 2006.) 

\EKI] SRE]KO (1999. - 2006.) 

ASANI DAKA (1999. - 2006.) 

BAQO[EVI] BUDIMIR (1999. - 2006.) 

METODIJEVI] MIROSLAV (1999. - 2006.) 

]ERIMAJ AVDUQ (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ GAZMEND (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ QUMNIJA (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ HALIM (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ BAJRAM (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ BRAHIM (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ SALI (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ HI[A (1999. - 2007.) 

]ERIMAJ QUQEVERA (1999. - 2007.) 

ÊNGUROVI] SLAVKO (1999. - 2007.) 

RAKOÊVI] PETAR (1999. - 2007.) 

PETKOVI] NEBOJ[A (1999. - 2007.) 

JOVANOVI] ILIJA (1999. - 2007.) 

MARKOVI] TOMISLAV (1999. - 2007.) 

MAZREKU BEKIM (1999. - 2007.) 

AZIRI FADIQ (1999. - 2007.) 

BO@I] RADMILA (1999. - 2007.) 

VRCEQ MLADENKA (1999. - 2007.) 

VRCEQ QUBOMIR (1999. - 2007.) 

BOGI]EVI] DU[AN (1999. - 2007.) 

ÎZMOLI XEMAQ (1999. - 2007.) 

GOVEDARI DELIMUS (1999. - 2007.) 

ABAZOVI] HAJRUDIN (1999. - 2007.) 

TASI] SR\AN (1999. - 2007.) 

GUGA MUSA (1999. - 2007.) 

BAQO[EVI] SA[A (1999. - 2007.) 

BAQO[EVI] TOMISLAV (1999. - 2007.) 

RA[I] RADOVAN (1999. - 2007.) 

MIHAILOVI] ALEKSANDAR (1999. - 2007.) 

O@EGOVI] ALEKSANDAR (1999. - 2007.) 

IMERAJ KUJTIM (1999. - 2007.) 

HAQIQI RAMADAN (1999. - 2007.) 

SAFETI VAJDIN (1999. - 2007.) 

BUWAKU ZEJNULAH (1999. - 2007.) 

VULI] RADOJE (1999. - 2007.) 

PU]KOVI] BOSIQKA (1999. - 2007.) 

PETKOVI] BORO (1999. - 2007.) 

ANTONIJEVI] ZORAN (1999. - 2007.) 

KORA] MIOMIR (1999. - 2007.) 

PLAVCI ALI (1999. - 2007.) 

PLAVCI SAHARE (1999. - 2007.) 

FILIPOVI] PANTA (1999. - 2007.) 

IBRAJ KUJTIM (1999. - 2007.) 

HAMITI BA[KIM (1999. - 2007.) 

JANI]IJEVI] TAWA (1999. - 2007.) 

ISAKU MILICA (1999. - 2007.) 

ÊJ [EMSIJA (1999. - 2008.) 

GRUJI] MILORAD (1999. - 2008.) 

RASTODER OSMAN (1999. - 2008.) 

PLAVCI ABDULAH (1999. - 2008.) 

[QIVI] MILAN (1999. - 2008.) 

[QIVI] OLGA (1999. - 2008.) 


Kana|anin Skot Tejlor, biv{i mirovwak na KiM 

SVE SU ZNALI I NATO I UMNIK 

Karla do informacija nije 

do{la sama 

- Na Kosovu su 1999. 

godine kruìle glasine da se 

trguje organima otetih i 

nestalih Srba, ali su one 

odbacivane kao srpska propaganda, 

ovako navode iz kwige 

“Lov” Karle del Ponte komen- 

Skot Tejlor 

tari{e Skot Tejlor, biv{i 

pripadnik kanadskih mirovnih 

snaga na Kosovu 1999. 

godine, ratni reporter, vojni 

analiti~ar i urednik vojnog 

magazina “Espri de korp” 

(“Duh trupa”). 

- Ni{ta nije objavqeno 

o zlo~inima nad Srbima koje 

su Albanci po~inili ~ak pred 

o~ima zapadnih novinara i 

NATO trupa, rekao je Tejlor. 

Na pitawe jesu li 

me|unarodne snage bile upoznate 

sa navodima iz kwige Del 

Ponteove, Tejlor, kaè da ne 

postoji mogu}nost da je Karla 

del Ponte imala informacije 

o takvim zlo~inima a da do 

wih nisu do{li NATO i 

UNMIK. 

Za mnoge od tih zlo~ina, 

koje je, podse}a Tejlor, predvodio 

komandant Agim êku, svedoci 

su bili kanadske trupe, 

koje su ih i zabeleìle, 

naro~ito kada je re~ o zlo- 

~inima u Hrvatskoj (“Meda~ki 

xep” i operacija “Oluja”). 

Skot Tejlor napomiwe 

da je neprestano pisao o 

êkuovim zlo~inima i u te 

svoje memoare ukqu~io 

kanadske duple ar{ine pravde. 

- Kana|anka Luiz Arbur 

podigla je protiv Slobodana 

Milo{evi}a 1999. godine 

optu`nicu za masakr u Ra~ku 

koju su forenzi~ki dokazi 

odbili kao falsifikat. 

Name}e se pitawe za{to 

ona nije podigla optu`nicu 

protiv albanskog vo|e za krijum~arewe 

organa otetih Srba. 

V.T. 

PROCESUIRATI ZLOÎNE 

Olga Kavran portparol Ha{kog 

tuìla{va kaè da je u decembru 

2004. godine istekao mandat 

Tribunalu za otvarawe novih predmeta, 

zbog ~ega je od primarnog 

zna~aja saradwa s lokalnim sudskim 

instancama, odnosno tuìla- 

{tvima. 

- Tuìla{tva za ratne 

zlo~ine u regionu su upravo ta koja 

mogu daqe da procesuiraju ove 

zlo~ine jer Tribunal ima ograni~en 

mandat - naglasila je ona. Olga Kavran 

[ta je pisao nema~ki nedeqnik 

“[TERN” 

TORTURA U 

MANHAJMU 

Nema~ki nedeqnik 

“[tern” prvi je, pre dve godine, 

pomenuo [efka Tairovi}a i 

Bobana Milenkovi}a, u tekstu u 

kojem je otkrio da je “paukova 

mreà” obave{tajnih zatvora, gde 

se qudi tamni~e i mu~e, postojala 

i pre 11. septembra 2001. godine, 

kada je objavqen globalni rat 

terorizmu. Zarobqenici su kidnapovani 

po obave{tajnoj potrebi, 

saslu{avani i mu~eni bez 

pravne osnove. 

Sudbina tih zatvorenika, 

bez prava i za{tite, pisao je 

“[tern”, iskusila su i dva 

Srbina, koje je OVK kidnapovala 

u toku ratnog prole}a 1999. 

godine. Boban Milenkovi} i 

[efko Tairovi} 

[efko Tairovi} obreli su se 

potom u zloglasnom kampu 

“Kolmenovih baraka”, u sklopu 

ameri~kog vojnog zatvora u 

nema~kom gradu Manhajmu, 

podignutom na prostoru biv{eg 

koncentracionog logora. 

U }elijama, dimenzija 1,8 

sa 2,5 metara, izlagani su torturi, 

ne bi li prihvatili 

“qubazni” poziv ameri~kih 

tamni~ara, pripadnika 18. vojnopolicijske 

brigade, da svedo~e 

pred islednicima Ha{kog tribunala 

o zlo~inima Srba na 

Kosovu. 

april-jun 2008•OTETA ISTINA • 23 •OTETA ISTINA • april-jun 2008

Kwiga italijanske novinarke o Kosovu 

ZATVOR POD OTVORENIM NEBOM 

Kwiga nije svedo~anstvo koje odgovara srpskoj strani istine, ve} istina koju sam videla - kaè 

autorka 

Marija Lina Veka, italijanska 

novinarka koja je 

posledwih godina vi{e puta 

boravila me|u Srbima na 

Kosmetu, napisala je nekoliko 

kwiga i snimila tri filma o 

wihovom ìvotu. 

U kwizi “Zatvor pod otvorenim 

nebom”, govori o svojim 

posetama Kosovu. Srpsko 

izdawe, objavqeno u “Filipu 

Vi{wi}u”, dopuweno je 

poglavqem o wenoj posledwoj 

poseti, nakon progla{ewa 

nezavisnosti. 

Za vreme bombardovawa 

Srbije, Marija Lina Veka bila 

je jedan od retkih novinara 

koji se usudio da pi{e o tome 

da je takozvani “humanitarni 

rat” doveo do etni~kog 

~i{}ewa Srba na Kosmetu, {to 

je, pokazalo se, bio samo jedan 

od preduslova za stvarawe fantomske 

dràve. Autorka isti~e 

da je nikakvo srbofilsko 

ose}awe nije podstaklo da 

pi{e, ve} profesionalna, ali 

i ona li~na, qudska etika. 

“Zatvor pod otvorenim nebom” 

nije svedo~anstvo koje odgovara 

srpkoj strani istine, ve} 

istina koju je, kako kaè, 

videla. Ona se u mnogo ~emu 

razlikuje od onoga {to su o 

Kosovu predstavili veliki 

svetski mediji. 

U uvodnim poglavqima 

“Zatvora pod otvorenim 

nebom” kratko se govori o 

istoriji Kosova i Metohije, 

kao i {ta ova oblast zna~i za 

istoriju i kulturu Srba. Kako 

se ova zna~ewa, simboli 

duhovnog identiteta srpkog 

naroda ~esto potcewuju u 

mo}nim evropskim i atlanskim 

centrima, u kojima, ina~e, ima 

i te kakvog razumevawa za 

sli~ne simbole i zna~ewa 

drugih naroda. Kosovo jeste 

sveta srpska zemqa, isti~e 

Veka, ali je u isto vreme zemqa 

tragi~nog egzodusa Srba i 

wihove beskrajne patwe. 

Veka je dokazala da kidnapovawa 

i etni~ko ~i{}ewe 

koje su Albanci izvr{ili nad 

Srbima posle dolaska NATO 

nije ni{ta drugo nego nastavak 

stare i duge prakse koja se 

vr{ila u Otomanskoj imperiji, 

u koju su islamizovani 

Albanci imali privilegije i 

pravo da neka`weno mu~e 

hri{}ane - beleì kwièvnik 

Milisav Savi}, urednik i prevodilac 

“Zatvora pod otvorenim 

nebom”. - Ona otvoreno 

tvrdi da je posledwe etni~ko 

~i{}ewe po~iweno uz pre}utnu 

saglasnost me|unarodnih snaga 

na Kosovu, jer su iste dozvolile 

da se jedna teroristi~ka 

organizacija pretvori u oslobodila~ku 

armiju i kasnije u 

takozvani Za{titni kosovski 

korpus. Iznose}i neoborive 

dokaze, pokazuje veze biv{ih 

lidera U^K sa tajnim 

ameri~kim i nema~kim 

slu`bama, koje su ih obu~avale 

za wihove teroristi~ke 

operacije, dozvoqavaju}i im da 

se bave trgovinom drogom, 

qudima i oru`jem. 

Prisustvo me|unarodnih 

snaga Veka vidi kao potpuni 

proma{aj i poraz. Prema 

woj, multietni~ko dru{tvo ne 

postoji, pravni sistem nije 

zaìveo, Srbi nemaju slobodu 

kretawa. Povratka ne}e biti, 

dok Srbi ne smeju da iza|u iz 

svojih ku}a da kupe hranu, ili 

da rade na svojim poqima. Ona 

tvrdi da su Srbi na Kosovu i 

Metohiji gra|ani posledwe 

klase! 

- Ova kwiga je sna`no 

svedo~anstvo o tome kako je 

Kosovo oteto Srbima - kaè 

Savi}. - Sve dok postoje takva 

svedo~anstva, ili, kako kaè 

otac Dragan, jedan od junaka 

ove kwige, sve dok se patwe 

mogu ispri~ati nekom, postoji 

nada za boqu budu}nost. 

Marija Lina Veka imala je 

hrabrosti da istinsku pri~u o 

Kosovu i Metohiji zapo~ne jo{ 

pre osam godina i da je uporno 

sve do danas ponavqa. 

Rasim Qaji} 

TRA@IMO ISTRAGU 

Srbija }e nastaviti saradwu sa 

Ha{kim tribunalom uprkos ~iwenici 

da je nakon osloba|aju}e presude 

Ramu{u Haradinaju srpska javnost 

nepodeqena u oceni da je tribunal 

politi~ka a ne pravna institucija, 

istako je u razgovoru sa novinarima 

predsednik Nacionalnog saveta za 

saradwu sa Ha{kim tribunalom. 

On je istako da je Savet za 

saradwu sa Ha{kim tribunalom na 

sastanku odlu~io da podnese àlbu 

Ujediwenim nacijama na osloba|aju}u 

presudu Ramu{u Haradinaju, 

kao i zahtev za istragu o navodima 

iz kwige “Lov” biv{e glavne 

tuìteqke tribunala Karle del 

Ponte. 

Qaji} je najavio da }e Srbija 

zatraìti od Ha{kog tribunala da 

pokrene postupak protiv biv{eg 

{efa UNMIK-a Soren Jesen- 

Petersena, koji je, uz me|unarodnu 

zajednicu glavni krivac za 

osloba|awe biv{eg lidera OVK i 

biv{eg premijera Kosmeta Ramu{a 

Haradinaja. J.G. 


Saop{tewe Udruèwa porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji povodom saznawa o trgovini 

organima kidnapovanih Srba 

IZOSTALA ISTRAGA 

Vlasti Albanije nikada nisu sprovele 

istragu o pritvorsim centrima gde su 

vr{ena zlodela 

Povodom tekstova koji su 

objavqeni u dnevnoj {tampi a baziraju se 

na objavqenoj kwizi Karle del Ponte 

“Lov, ja i ratni zlo~ini” udruèwe 

porodica kidnapovanih i nestalih na 

Kosovu i Metohiji obratilo se Borisu 

Tadi}u, Vojislavu Ko{tunici, Vuku 

Jeremi}u i Rasimu Qaji}u da preduzmu 

konkretne mere kako bi istina iza{la na 

videlo i da se kona~no prona|u wihovi 

najmiliji. 

- Udruèwe porodica kidnapovanih 

i nestalih lica na Kosovu i 

Metohiji obra}a Vam se sa molbom da 

pokrenete konkretne mere nadle`nih 

organa izvr{ite pritisak na KFOR, 

UNMIK, Ha{ki tribunal, kao i vladu 

Republike Albanije da dozvoli na{im 

organima da ubrzaju istrage u 

pronalaèwu otetih, wihovom osloba|awu 

i preuzimawu zemnih ostataka 

ubijenih. 

U ciqu preduzimawa svih mera i 

aktivnosti zasnovanih na me|unarodnom 

pravu u vezi ilegalnih pritvornih cen- 

tara u Republici Albaniji i trgovine 

qudsim organima, nasilnih hap{ewa, 

otmica i nestanaka te{ko je prekr{ena 

@enevska konvencija pa predlaèmo da 

uputite zahtev Generalnom sekretaru 

OUN da na osnovu me|unarodnih akata: 

Minesota protokola, Rezolucije GS UN 

br. 1989., Rezolucije GS UN 4043, uputstva 

za istrage koje vode OUN povodom 

navoda o masakrima i sve ~etiri (4) 

@enevske konvencije i Zbirke uputstava 

za istrage koje vode OUN, a koji ima mandat 

da naredi, oformi i uputi istra`nu 

komisiju OUN sa ciqem da istraì 

navode optu`bi ili osnova sumwi da je 

po~iweno bilo koje od ovih krivi~nih 

dela: namerno ubistvo, tortura i nehumano 

postupawe sa qudima, vr{ewe 

eksperimenta nad qudskim bi}ima, 

namerno izazivawe patwi, nano{ewe 

ozbiqnih povreda telesnom integritetu i 

zdravqu, nezakonito deportovawe, transfer 

ili zatvarawe lica za{ti}enih 

@enevskim konvecijama i dr. 

Podse}amo Vas da humanitarno 

me|unarodno pravo predvi|a i mogu}nost 

formirawa Me|unarodne komisije a 

utvr|ivawe ~iweni~nog stawa (pet- 

naesto~lana komisija koju moè da 

formira OUN i/ili Me|unarodni 

komitet Crvenog krsta), a koja ima mandat 

da ispita sve ~iwenice i navode u 

vezi po~iwenih krivi~nih dela koja 

predstavqaju te{ke povrede @enevske 

konvecije, vr{i istragu sa ciqem 

utvr|ivawa svih ~iwenica ( mesto 

doga|aja, identitet `rtava, motiv i 

odgovorna lica). 

Podse}amo i na mandat 

Komisije za qudska prava u okviru 

Socio-ekonomskog Saveta OUN, tako|e 

mogu biti ukqu~ena i adresirana 

povodom navoda i osnova sumwi da su na 

teritoriji R. Albanije po~iweni 

zlo~ini nad civilnim stanovni{tvom. 

Ukazujemo i na va`ne ~iwenice 

do kojih je prethodno do{la me|unarodna 

organizacija Amnesti International, 

koja se bavila pitawem organizovanog 

kriminala, ilegalnim zatvorima i 

proizvoqnim hap{ewem na teritoriji R. 

Albanije, te je potrebno stupiti u kontakt 

sa ovom organizacijom i pribaviti 

wihove izve{taje - kaè se u saop{tewu 

Udruèwa porodica kidnapovanih i 

nestalih na Kosovu i Metohiji 

âk Sudeti}, koautor kwige “Lov” 

OBAVEZE ALBANIJE 

Postoje verodostojni izve{taji o otmici izme|u 100 i 300 Srba sa Kosova i Metohije kojima 

su 1999. godine u Albaniji va|eni organi radi trgovine - rekao je novinar âk Sudeti}, koautor 

kwige “Lov” Karle del Ponte. 

Sudeti} ocewuje da je “uznemiruju}e pitawe” za{to vlasti Albanije u kojoj se nalazi “ùta 

ku}a” ozna~ena kao mesto zlo~ina, nisu sprovele krivi~nu istragu. 

- Pri~a o uzimawu organa, koliko god je te{ko za neke da u wu poveruju dovoqno je verodostojna 

da bi na osnovu we vlasti na Kosovu i Metohiji i u Albaniji mogle ~ak i danas da sprovedu 

punu istragu - isti~e Sudeti}. 

Po wegovoj oceni “ne~uveno” je {to su kidnapovani Srbi prevezeni preko me|unarodne granice. 

On dodaje da je Ha{ki tribunal imao verodostojne izve{taje o uzimawu organa od kidnapovanih 

Srba “radi trgovine koja je dovela do smrti jednog malog broja, ali ne svih ostalih osoba”. 

U intervjuu Sudeti} je objasnio da, uprkos svim saznawima Tribunal nije mogao da nastavi 

istragu jer je wegova vremenska nadle`nost zav{ena juna 1999. godine, dolaskom NATO-a na 

Kosmet, a “izgleda da se zlo~in dogodio posle dolaska NATO-a”. Ha{ki sud, nagla{ava Sudeti}, 

nije imao imena novinara koji su govorili o ovim zlo~inima. 

- Tribunal je predao nalaze UNMIK-u, kosmetskim vlastima i vladi u Albaniji, ali prema 

mojim saznawima, ni{ta konkretno nije nikad u~iweno da se sa ovim ide daqe - kaè Sudeti}. 

On smatra i da je srpska policija “mogla ne{to da uradi” i da srpske vlasti nisu “ni{ta 

delotvorno u~inile da provere izve{taje koje su im davali ~lanovi porodica nestalih Srba”. 

Ina~e, {vajcarsko ministarstvo spoqnih poslova zabranilo je svom ambasadoru u 

Argentini Karli del Ponte da govori o svojoj kwizi “Lov” koja je nedavno objavqena u Italaiji. 

Kao koautor, Sudeti} kaè da veruje da wegovi stavovi i ocene “u velikoj meri odraàvaju stavove 

Karle del Ponte” M.M.K. 


Porodice kidnapovanih i nestalih jo{ uvek u agoniji 

SADA NAM JE JO[ TE@E 

Posle saznawa da se trgovalo 

organima otetih, wihove 

porodice su u {oku. O otetima 

iz 1998. godine nikakvih vesti 

Veliboru A|an~i}u iz 

Prilu`ja na povr{inskom kopu 

Bala}evac, nedaleko od Obili}a, 

1998. godine kidnapovani 

su Pero i Du{an A|an~i}. O 

wima, Velibor otac i brat 

otetih, ve} 10 godina ni{ta ne 

zna a svaki novi dan teì je od 

onog predhodnog, strpwa nadja~ava 

bol za wima dvojicom. 

- Najteè je to {to je 

wihova slika neprestalno pred 

mojim o~ima. Stalno mislim na 

taj 22. jun 1998. goine kada smo 

sva trojica zajedno krenuli iz 

svojih ku}a. Ja, poslom do 

Obili}a, oni na svoja radna 

mesta. U Obili}u sam ~uo da su 

nepoznati qudi u uniformama 

napravili neku vrstu punkta i 

da su svakog Srbina koji je tuda 

pro{ao odveli u nepoznatom 

pravcu. Odveli su tada i Peru i 

Du{ana, pri~a Velibor i dodaje 

da je odmah po saznawu o otmici 

prijavio wihov nestanak stanici 

policije i svim mogu}im 

institucijama koje su mogle bar 

ne{to da preduzmu, ali ni{ta. 

Nikakvog odgovora nije bilo 

tada a nema ga na àlost ni sada. 

A raditi u to vreme na 

povr{inskim kopovima obili}kih 

elektrana, posebno na 

Bala}evcu, kaè Velibor, bilo 

je veoma opasno. Mnogi su do 

uvo|ewa privremenih mera 

odlazili na odmore ili bolovawa 

kako bi izbegli mogu}u 

opasnost. Ali to na àlost nije 

spre~ilo tragediju i odvo|ewe 

radnika sa svojih radnih mesta. 

Velibor A|an~i} trenutno 

obavqa posao koordinatora 

gra~ani~ke kancelarije Udru- 

èwa kidnapovanih i nestalih 

za Kosovo i Metohiju. Zatekli 

smo ga u wihovim prostorijama 

u kojima se okupqaju utorkom i 

petkom. Po{to svi oni ne ìve u 

Gra~anici, a ne postoji mogu}nost 

svakodnevnog putovawa, 

odredili su ta dva dana u nedeqi 

za okupqawe u Udruèwu. Tada 

se okupe svi oni ~ija je kako oni 

kaù, muka ista i pri~aju. Kaù 

da im je tako lak{e. Svako wihovo 

okupqawe po~iwe re~ima 

“ima li ne{to novo”. Prisete se 

tada svojih najmilijih ali i 

svoje borbe za otkrivawe istine. 

Tada ih reko{e nam, najvi{e 

zaboli ~iwenica da ve} godinama 

slu{aju jedno te isto i da 

tapkaju u mestu. 

- Ogor~eni smo na sve. 

Nikoga ne {tedimo u svojim 

kritikama jer mi samo ho}emo 

istinu. Ako su ìvi neka nam se 

vrate, ako nisu, neka nam dozvole 

da ih qudski sahranimo i 

oàlimo. Ovakva situacija je 

neizdrìva. To je agonija. Na{e 

vlasti u Beogradu, me|unarodna 

zajednica i svi ostali koji se 

ovim pitawem bave treba pred 

nas da iza|u sa istinom. 

Proteklih godina toliko smo 

im informacija saop{tili, 

toliko puta ponovili svoje 

pri~e pa ako nisu sve istinite 

neka bar jeste. Da su ozbiqno 

tragali i ispitivali sva ona 

imena koja smo im dali ne{to bi 

saznali. Ne moè da postoji 

saradwa samo sa jedne strane, da 

pri tom ne podse}am na sve one 

oslobo|ene zatvorenike iz srpskih 

zatvora, otvorene grobnice. 

To albanska strana nije 

uradila, kaè A|an~i}. 

Odgovaraju}i na na{e 

pitawe kako su primili vest o 

objavqivawu kwige biv{eg 

tuìoca Ha{kog suda Karle del 

Ponte kaè nam da su bili 

{okirani. To je, isti~u oni, wen 

poku{aj da svoju savest smiri i 

da je ne~uveno da se sa takvim 

podacima raspolaè a da se ni 

prstom ne makne da se ne{to preduzme. 

- Naprotiv, me|unarodna 

zajednica je sve te zlo~ince 

nagradila. Pa i sada se 

pona{aju kao da se ni{ta nije 

dogodilo. Za{to je }utala ona, 

za{to }ute svi? Mi smo stra{no 

uznemireni podatkom da je 400 

Srba odvedeno u Albaniju i da 

su bili `rtve trgovinom qudskim 

organima. Pa ima li, pitamo 

mi, i{ta stra{nije za 

roditeqa nego da posumwa da mu 

je dete na taj na~in ubijeno. To je 

stra{no za sve, bez obzira jesu 

li Srbi, Hrvati, Bo{waci, 

Albanci. Svi smo mi u na{oj 

boli isti, kaè nam A|an~i} i 

dodaje da je pismo povodom toga 

upu}eno generalnom sekretaru 

Ujediwenih nacija Ban Ki 

Munu. [to se wihovih aktivnosti 

ti~e one su brojne. 

U~esnici su svih regionalnih 

sastanaka udruèwa kidnapovanih 

i nestalih sa prostora 

biv{e Jugoslavije. Nedavno su se 

vratili sa jednog takvog sastanka 

u Ohridu i kaù da su 

zakqu~cima zadovoqni ali da se 

sa wihovom realizacijom ili 

veoma kasni ili se oni jednostavno 

nikada ne pretvore u delo. 

Oni me|utim poru~uju da }e u 

svojoj borbi biti istrajni sve 

dok se istina ne sazna. To duguju 

svojim kidnapovanim ili 

nestalim ~lanovima porodica. 

M.^ 


Nova “plava grobnica” 

U@ASNA SAZNAWA 

Jedan od izvora Karle 

del Ponte za podatke o logorima 

smrti u kojima su Srbima 

va|eni organi, tvrdi da su 

zlostavqani i Rumuni, Rusi, 

Ukrajinci, Grci, Arapi...U to 

su ume{ani aktuelni i biv{i 

premijer Albanije Sali Beri{a 

i Fatos Nano, uz 

blagoslov Bernara Ku{nera. 

Tu su i Ramu{ Haradinaj i 

wegov brat Daut, Agim êku, 

Ha{im Ta~i, Halim Omer 

Osmani, Muhamed Quti, Enes 

Elmazi 

Susedna Albanija nije 

samo srpska “plava grobnica” 

i nisu samo otetim Srbima s 

Kosova i Metohije va|eni 

organi, ve} je kori{}eno i 

belo robqe iz Rumunije, 

Moldavije, Rusije, Ukrajine, 

Gr~ke, Crne Gore, arapskih 

zemaqa...U sve to su ume{ani 

najvi{i politi~ki vrh Albanije, 

komandanti OVK, ali i 

predstavnici KFOR-a i 

UNMIK-a, svedo~i izvor ~ije 

je ime poznato redakciji, i 

kaè da je Karli del Ponte bio 

jedan od izvora informacija o 

logorima smrti u Albaniji i 

na Kosmetu. 

Tvrdi da je zahvaquju}i 

bliskosti jednim uticajnim 

albanskim biznismenom video 

te logore i saznao mnogo o 

zlo~inima, ali kada je 2002. 

godine o tome govorio zvani~nim 

srpskim organima, 

niko nije hteo da saslu{a. [ta 

vi{e, od nekih su dobijene 

pretwe da mora da }uti, a kako 

kaè, slana je i policija da 

ispituje i maltretira. 

- Albanci su dovodili 

prostituke iz raznih zemaqa da 

bi zabavqale pripadnike 

UNMIK-a i KFOR-a. Kada im 

vi{e nisu bile potrebne, i wih 

su odvodili u Albaniju da bi 

im vadili organe. Logori su 

bili u Kuke{u, Elbasanu, 

Fqori, Dra~u, a u Tirani je 

bila “ùta ku}a” u kojoj su im 

vadili organe. U tome su 

u~estvovali i Amerikanci, 

Nemci i Englezi - isti~e izvor 

informacija. 

Me|u zarobqenim Srbima 

s Kosmeta izdvajani su 

najzdraviji mu{karci do 45 

godina starosti i prebacivani 

u ameri~ke vojne baze u inostanstvu, 

posebno u Nema~koj i 

Italiji. Navodno su dva nestala 

Srbina s Kosmeta vi|ena u 

ameri~koj bazi u Vizbadenu. Ne 

zna {ta je ra|eno s otetim 

Srbima u tim bazama, ali ima 

indicija da su sluìli kao 

zamorci. 

- Ko je poku{ao da beì, 

zavr{avao je pod noèm, zajedno 

s drugima koji su odvo|eni u 

logore u Albaniji. U to su 

ume{ani aktuelni funkcioneri 

Albanije, uz blagoslov 

Bernara Ku{nera, nekada {efa 

UNMIK-a, sada ministra spoqnih 

poslova Francuske, 

ina~e lekara po struci. 

Tako su 2001. i 2002. godine 

odre|eni doma}i politi~ari, 

uglavnom iz tada{we opozicije, 

poku{ali da sakupe sredstva 

za pronalaèwe kidnapovanih 

Srba. Radilo se o sumi od vi{e 

stotina hiqada maraka, a 

novac je preko potpukovnika 

ameri~ke CIA Majka Soua 

predat jednom kosovskom 

Albancu. Taj Albanac je saznao 

dosta, ali je otkriven i ubijen. 

Reakcija Ruske dràvne televizije 

povodom kwige Karle del Ponte 

NEZAVISNOST PA ISTINA 

Da je samo koji mesec ranije 

rekla istinu situacija oko priznavawa 

Kosova bila bi sasvim druga~ija 

Pod komandom biv{eg 

kosovskog premijera Ramu{a 

Haradinaja, Albanci su oteli vi{e od 

400 Srba, a nedavno je postalo jasno i 

za{to su to ~inili - trgovali su qudskim 

organima, re~eno je na dràvnoj 

televiziji “Rusija”. 

U prilogu povodom objavqivawa kwige 

biv{eg glavnog tuìoca Ha{kog tribunala 

Karle del Ponte “Lov, ja i ratni 

zlo~inci”, navedeno je da se “~eli~na 

ledi” odlu~ila da kaè ono o ~emu je 

}utala “vi{e od svega o liderima 

kosovskih Albanaca”, a da je “}utala 

ta~no do progla{ewa nezavisnosti 

Kosova”.“Kod svakog normalnog ~oveka 

javqaju se pitawa za{to je Del Ponteova 

tu informaciju otkrila tek sad, za{to 

Ha{ki tribunal nije osudio qude koji 

su to radili i za{to je svet o tome saznao 

iz kwige, a glavno je pitawe kako }e 

Tribunal reagovati na istupawe biv{eg 

tuìoca”, rekao je ruskoj TV ministar 

prosvete Srbije Zoran Lon~ar.“Sude}i 

po svemu nikako”, zakqu~io je izve{ta~ 

ruske televizije, navode}i da je “najboqa 

reakcija” odluka Tribunala kojom je 

jedan od nekada{wih lidera OVK 

Haradinaj dobio osloba|aju}u presudu.Kao 

najistaknutiji deo kwige, TV 

Rusija navodi poglavqe u kojem se pi{e 

o poseti jednoj ku}i 2003. godine, “gde su 

ra|ene operacije va|ewa organa otetih 

Srba”.U izjavi za rusku televiziju, 

predsednik komisije Vlade Srbije za 

nestala lica Veqko Odalovi} izjavio je 

da su “prakti~no postojali svi dokazi 

da su se na tim mestima bavili transplantacijom 

organa”. “To se naziva 

prikrivawe te{kog zlo~ina”, rekao je 

Odalovi}.Izve{ta~ ruske TV je rekao da 

nije bilo mogu}e saznati od same Del 

Ponteove za{to nije ni{ta preduzeto, 

jer je ona sada ambasador u Argentini, a 

intervju za emisiju “Nedeqne vesti” je 

odbila.“To da je u Tribunalu osu|eno 

vi{e Srba nego predstavnika drugih 

naroda, koji su u~estvovali u balkanskim 

ratovima, odavno je poznato”, 

istako je novinar “Nedeqnih vesti”, 

dodaju}i da “pobednicima ne sude” i da 

je taj princip u Hagu “protuma~en 

{iroko: ako kome treba suditi to su 

Srbi koji su u ratovima na Balkanu, uz 

me{awe NATO-a ostali bez 

svega”.“Mo`da se [vajcarkiwi Del 

Ponte pravila pravosu|a, ~iji je deo 

odbila, i nisu dopadala, ali ne toliko 

da bi poku{ala ne{to da promeni”, 

zakqu~io je novinar ruske dràvne televizije. 


Osloba|awem Ramu{a Haradinaja osramo}eno me|unarodno pravo 

PRETWAMA DO SLOBODE 

Za{to sud nije poverovao 

svedocima - Albancima koji su 

li~no gledali kako Haradinaj 

ubija Srbe i neposlu{ne Albance? 

Male {anse da zlo~inac iz 

Glo|ana ikada vi{e zavr{i u nekoj 

od sudnica 

Zlo~inca iz Glo|ana 

Ramu{a Haradinaja nije stigla 

kazna za svirepe zlo~ine koje je 

ha{ko tuìla{tvo pobrojalo u 

37 ta~aka optu`nice. To 

tuìla{tvo nije uspelo da dokaè 

ni jednu od tolikih 

optu`bi. On je sada slobodan, a 

istina o ubistvima koje je sejala 

wegova ruka, i pored najglasnijih 

povika mnogobrojnih zagovornika 

pravde, verovatno se vi{e 

nikada ne}e ~uti ni u jednoj sudnici! 

Optu`nicu protiv Haradinaja, 

Idriza Baqaja i Qahija 

Brahimaja potpisala je 4. marta 

2005. godine donedavni ha{ki 

tuìlac Karla del Ponte. 

Svi zlo~ini koje je tu- 

ìla{tvo navelo u optu`nici 

dogodili su se izme|u 1.marta i 

30.septembra 1998. godine. 

Ubijani su srpski civili, ili 

osobe drugih nacionalnosti za 

koje se smatralo da sara|uju sa 

Srbima, odnosno da ne podràvaju 

OVK - navodi Del 

Ponteova ve} na po~etku 

optu`nice. - One su progawane i 

maltretirane, zastra{ivane, 

otimane, zatvarane, mu~ene i ubijane. 

Mnoge otmice koje su 

izvr{ile snage OVK pod komandom 

i kontrolom Ramu{a 

Haradinaja, odigrale su se 

unutar zone Duka|ini - pi{e u 

optu`nici. Nestalo je na desetine 

civila. U periodu na koji se 

odnosi optu`nica, osim osoba 

koje su navedene u woj, napadnuto 

je najmawe 25 srpskih policajaca, 

a vi{e od 60 civila oteto. Mnogi 

od wih su potom ubijeni. 

Kada su sredinom septembra 

srpske snage privremeno 

povratile podru~je oko Glo|ana, 

forenzi~ari su oko kanala 

Radowi~kog jezera prona{li oko 

30 tela i ostataka tela. Jo{ {est 

tela prona|eno je na poqoprivrednom 

dobru Ekonomija i 

Ramu{ Haradinaj 

najmawe tri na putu ka 

Da{inovcu. Za nekoliko wih je 

utvr|eno da pripadaju osobama 

koje su nestale u periodu od aprila 

do septembra na teritoriji 

kojom je vedrio i obla~io li~no 

Haradinaj. 

- Ta~an broj pokopanih 

tela se ne zna, jer su wihovi 

ostaci izme{ani - tvrdi biv{a 

tuìteqka. - Forenzi~kom procenom 

utvr|eno je da je na obodu 

jezera ostavqeno najmawe 39 tela, 

od kojih je i dvoje dece. Na svim 

ostacima se vide dokazi o nasilnoj 

smrti. 

U kanalu su prona|ena i 

tela starica Vukosave Markovi} 

i wene sestre Darinke Kova~, 

koje su nestale iz svojih ku}a, u 

selu Rati{. Tokom pregleda, 

forenzi~ari na wihovim telima 

na{li su rane od vatrenog 

oru`ja, a na telu Vukosave i 

vi{estruke prelome kostiju. Na 

betonskom zidu kanala prona|eno 

je i telo Milovana Vlahovi}a, 

tako|e iz Rati{a. Pregledom su 

utvr|eni prelomi kostiju koji su 

prouzrokovani mehani~kom 

silom, a na zidu su se videli i 

tragovi metaka. Wegova èna 

Milka od otmice nije vi|ena. 

U drugoj polovini aprila, 

iz sela Da{inovac su nestali 

Slobodan Rado{evi} i supru- 

`nici Milo{ i Milica 

Radunovi}. Po okolini su kolale 

glasine da su ih oteli pripadnici 

OVK. Nekoliko dana kasnije, u 

informativnoj emisiji lokalne 

televizije objavqeno je saop{tewe 

OVK u kome je wihovim 

porodicama poru~eno da krenu 

putem za De~ane i pokupe tela. Iz 

straha, porodice to nisu uradile. 

Ostatke Slobodanovog i 

Milo{evog tela prona{la je srpska 

policija sredinom septembra. 

Uprkos ovim i jo{ 

mnogim dokazima, ve}e Ha{kog 

tribunala kojim je predsedavao 

sudija Alfons Ori, nije na{lo 

ni jedan koji je “dovoqno 

ubedqiv” da za ova ubistva osudi 

Ramu{a Haradinaja, ~oveka koji 

je tada komandovao tim podru~jem! 

Sudije }e u obrazloèwu 

cele presude morati da navedu i 

zbog ~ega nisu poverovale Rami 

Jolaju, kom{iji Haradinajevih, 

koji je ispri~ao kako Ramu{a 

poznaje od malih nogu. Ramo je 

video kako Haradinaj hladnokrvno 

ubija Miodraga Otovi}a, 

komandira policijske stanice 

u Rzni}u. 

- Vra}ao sam se tog jutra 

iz \akovice - ispri~ao je Ramo, 

svedo~e}i video-linkom sa 


lokacije koja nije navedena iz 

bezbednosnih razloga. - Ispred 

ku}e Ramu{a Haradinaja, video 

sam dvojicu policajaca kako razgovaraju 

sa wegovim ocem 

Hilmijem. Nekoliko sekundi kas- 

Haradinaj stigao u Pri{tinu 

DOÊK UZ ZURLE 

I BUBWEVE 

Vi{e hiqada gra|ana 

do~ekalo je na pri{tinskom 

aerodromu Ramu{a Haradinaja, 

biv{eg predsednika vlade 

Kosova, koji je pred Ha{kim 

tribunalom oslobo|en optu`bi 

za ratne zlo~ine. 

Gra|ani su Haradinaja 

do~ekali uz zvuke bubweva, 

zurli i frula, dok su neki i 

igrali u albanskim narodnim 

no{wama. 

Na aerodromu su bili i komandanti 

Kosovskog za{titnog 

korpusa, kao i vo|stvo Ha-radinajeve 

Alijanse za budu}nost 

Kosova. V.B. 

nije, iz ku}e je iza{ao Ramu{ i 

ispalio metak u wega. 

Biv{i intendant OVK, 

koji je posle dugih ube|ivawa 

svedo~io, i to uz mere za{tite 

glasa, izmene lika i pod pseudonimom 

55, video je, tokom sukoba 

na Kosovu, dva puta Ramu{a 

Haradinaja. I svaki se susret 

zavr{io tako {to je Haradinaj 

nekoga ubio! 

- Bio sam u selu Jasi} gde 

je bila jedinica FARK-a - 

ispri~ao je svedok. - Dan je bio 

vreo. Dok sam pomagao rawenom 

vojniku, Ramu{ je do{ao xipom 

sa svojim qudima. Posle kra}e 

sva|e sa komandantom FARK-a 

Tahirom Zemajem, opsovao je 

majku i ispalio metak u glavu 

jednog od wegovih vojnika. 

Slede}i “susret” dogodio 

se blizu sela \ocaj, u izbegli~koj 

koloni. Dok je pomagao jednoj 

èni, pored svedoka je projurio 

xip u kome su bili Ramu{, wegov 

brat Daut i jo{ nekoliko wegovih 

qudi. Uputili su se ka grupi 

vojnika. Ramu{ je u jednom 

trenutku povikao: “Ja sam taj koji 

ovde komanduje!”, a zatim je u wih 

ispalio nekoliko hitaca. 

Da li je Ha{ki tribunal, 

ukqu~uju}i tu i tuìla{tvo, i 

sekretarijat i sudije, preduzeo 

sve da do|e do dokaza protiv 

Haradinaja, verovatno se nikada 

ne}e ni saznati. Ipak, osta}e 

upam}eno da su mnogi svedoci, 

koji su trebali da potvrde 

optu`nicu protiv trojice komandanata 

OVK, nasred sudnice, 

i pred sudijama - pozdravqali 

optuène! 

Tako je, na primer, Ahmet 

Ukaj pozdravio svu trojicu 

optuènih i rekao da prema wima 

“gaji velike simpatije!” 

S druge strane, Zimer 

Hasanaj je svoju izjavu u istrazi 

“Bog na nebu, Ramu{ na zemqi”, 

MISIJA PODR@ALA 

ZLOÎNCA 

Izjave Karle del Ponte 

potvrdio je i tada{wi 

zamenik glavnog tuìoca 

Dejvid Talbot: 

- Me|unarodni 

zvani~nici na Kosovu su vrlo 

prijateqski nastrojeni, ili 

boqe re}i nakloweni optuènom. 

On se tereti za ratne 

zlo~ine, a kada ga je {ef 

UNMIK-a Soren Jesen- 

Petersen na aerodromu ispratio 

u Hag, obratio mu se sa 

“prijatequ moj” - podsetio je 

tada{wi zamenik glavnog 

tuìoca. 

kojom je opisao Haradinajevu 

mo}, sudijama “preveo” da je tom 

krilaticom u stvari hteo da 

prvooptuènome - izrazi 

po{tovawe. Isti svedok je u 

istrazi rekao i kako je Haradinaj 

sedeo u vrhu stola, “iznad svih” 

na svakom sastanku. U sudnici je, 

me|utim, objasnio da je to obi~aj 

na Kosovu da qudi koji dolaze iz 

drugog sela sede na tom mestu. 

Pred sudijama je svedo~io 

i [aban Baqaj, brat ubijene 

Samije. Sva wegova saznawa su se 

poklopila sa optu`nicom, osim 

onih gde su za weno ubistvo bili 

odgovorni Haradinaj i Baqaj. 

Rekao je, izme|u ostalog, da je siguran 

da “Haradinaj to nikada ne 

bi dozvolio”. Po{to je tokom 

svog svedo~ewa ~esto gledao u 

optuènog Haradinaja, a ovaj mu 

je uzvra}ao, sudija ga je opomenuo 

da ne “uspostavqa kontakt 

o~ima”. 

Gotovo nezamisliva bila 

su i svedo~ewa dvojice istraìteqa 

koji su, javno, pred 

sudijama, priznali da nisu 

po{tovali neophodnu proceduru 

kada su `rtve identifikovale 

optuène. 

Irski policajac Barni Keli 

rekao je tako da se “oslawao na 

intuiciju”, jer mu procedura 

“jo{ nije bila poznata”. [panski 

policajac Hose Antonio 

Lorenco Kiroz saslu{avao je 

dvojicu kosovskih Albanaca, ~ije 

su dve sestre pripadnici OVK 

oteli i izmasakrirali. Jedan od 

wih, za{ti}eni svedok 4, prepoznao 

je Idriza Baqaja kao 

otmi~ara, kao i wegov brat kome 

je dodeqen pseudonim 19. Ali taj 

detaq nije naveden u wegovoj 

izjavi. 

OPTU@NICA PROTIV 

HARA]IJE I MORINE 

Portparol srpskog 

tuìla{tva za ratne zlo~ine 

Bruno Vekari} potvrdio je da 

je Ha{ko tuìla{tvo podiglo 

optu`nicu protiv Astrita 

Hara}ije i Bajru{a Morine, 

zbog zastra{ivawa svedoka u 

procesu koji je vo|en protiv 

Ramu{a Haradinaja. 

Optu`nica je podignuta januara 

ove godine, ali kao 

poverqivi dokument do sada 

nije izneta u javnost, navedeno 

je u saop{tewu Ha{kog tribunala. 

V.B. 


Novo su|ewe Ramu{u Haradinaju 

IZVE[]E SE NOVI DOKAZI 

U àlbi, koju je potpisao 

glavni ha{ki tuìlac 

Ser` Bramerc, navodi se da su 

u ve}ini slu~ajeva svedoci bili 

zastra{ivani, {to je onemogu}ilo 

pravi~no su|ewe. 

Tuìla{tvu nije omogu}eno da 

na su|ewe izvede kqu~ne dokaze 

protiv Haradinaja 

Nakon objavqivawa 

{okantnih podataka u kwizi 

biv{e ha{ke tuìteqke Karle 

del Ponte “Lov” samo je 

poja~ano negodovawe na osloba|aju}u 

presudu biv{em 

komandantu tzv. Oslobodila~ke 

vojske Kosova Ramu{u 

Haradinaju. 

Ha{ko tuìla{tvo je podnelo 

àlbu 2. maja traè}i da se ona 

ukine i Haradinaju i Lahiji 

Brahimaju i Idrizu Baqaju, a 

u vezi s wihovom odgovorno{}u 

za u~e{}e u zajedni~kom 

zlo~ina~kom poduhvatu 

i za zlo~ine po~iwene u 

{tabu OVK i u zatvoru u 

Jablanici. Tuìla{tvo traì 

ponovno su|ewe kako bi se 

izveli i oni dokazi koji nisu 

izvedeni tokom prvostepenog 

postupka - rekla je portparol 

Ha{kog tribunala Olga 

Kavran. Ona je dodala da se deo 

àlbe ne odnosi na konkretne 

zlo~ine Idriza Baqaja - 

ubistvo majke i dve sestre i za 

silovawe i okrutno postupawe 

prema druge dve `rtve. 

Nagla{ava se da je sudsko ve}e 

donelo pogre{nu odluku da ne 

dozvoli dodatno vreme za svedoke. 

Posebno se isti~e slu~aj 

svedoka [efeta Kalba{ija, 

~ije bi svedo~ewe, po 

mi{qewu tuìla{tva, bilo 

veoma zna~ajno. U àlbi se 

navodi da je sudsko ve}e 

zloupotrebilo diskreciono 

pravo i da se opis detaqnih 

gre{aka ve}a nalazi u poverqivom 

aneksu koji je predat 

uz àlbu. 

- U roku od 75 dana 

sledi duì dokument u kome se 

podrobnije govori o svim 

argumentima koje }e tuìla{tvo 

izvesti u vezi sa 

àlbom - najavila je Kavran. 

Ona kaè da u àlbenom postupku 

ne postoje rokovi, ali 

navodi da odlu~ivawe suda 

moè da traje mesecima ili 

vi{e od godinu dana. 

Prema navodima àlbe, 

Tuìla{tvu nije omogu}eno da 

ima dodatno vreme da preduzme 

sve opravdane korake u ciqu 

pribavqawa iskaza svedoka 

~iji iskazi se ti~u kqu~nih 

ta~aka optu`nice. 

Uticaj gre{ki koje je 

na~inilo Ve}e iskqu~io je 

mogu}nost izno{ewa direktnih 

svedoka koji se ti~u 

u~e{}a Haradinaja, Baqaja i 

Brahimaja u zlo~inima u 

{tabovima OVK-a i logoru 

Jablanica, kao i onemogu}avawe 

izno{ewa direktnih 

dokaza po pitawu wihove 

individualne krivi~ne odgovornosti, 

smatra Tuìla{tvo. 

“Ova pravosudna gre- 

{ka ~ini nevaè}om presudu 

time {to je iskqu~ila priliku 

za izno{ewe kqu~nih 

dokaza koji su bili relevantni 

za odluku Sudskog ve}a po 

ovim ta~kama optu`nice”, 

navedeno je u àlbi. 

@albeno ve}e treba 

predmet da vrati na ponovno 

su|ewe tokom koga bi se 

utvrdila odgovornost Haradinaja, 

Baqaja i Brahimaja, a 

ponovno su|ewe trebalo bi da 

obuhvati iskaze ovih svedoka, 

navedeno je u najavi àlbe koju 

je podneo glavni tuìlac 

Ha{kog tribunala Ser` Bramerc. 

Tuìla{tvo je na 

zavr{etku su|ewa Haradinaju 

i saradnicima traìlo da 

wih trojica budu osu|eni na 

po 25 godina zatvora. 

Ministar spoqnih 

poslova Vuk Jermi} izrazio je 

zadovoqstvo odlukom Tuìla{tva 

da podnese àlbu na 

osloba|aju}u presudu Haradinaju, 

isti~u}i da ne sme 

biti dvostrukih standarda u 

radu tog me|unarodnog suda. 

- Osloba|aju}a presuda 

odluka je koja svakako nije u 

skladu sa me|unarodnim pravom 

i svakako nije pomogla 

utvr|ivawu kredibiliteta me- 

|unarodnog suda - rekao je 

Jeremi}. 

Portparol Tuìla- 

{tva za ratne zlo~ine Bruno 

Vekari} izjavio je da o~ekuje 

da }e u drugostepenom postupku 

biti osu|en na strogu kaznu 

zatvora. On je istakao da 

o~ekuje da }e se do}i do pravde 

u drugom stepenu tog postupka, 

po àlbi Tribunala. 

M.M.K. 

april-jun 2008 •OTETA ISTINA • 30 •OTETA ISTINA • april-juni 2008

Devetoro qudi moralo je da bude likvidirano kako bi o~evici “zaboravili” 

sva Haradinajeva zlodela 

PRIJATEQ UNMIK-a UBIJAO I SVEDOKE 

Devetoro qudi je moralo 

da bude ubijeno od dana odlaska 

Ramu{a Haradinaja u Hag, da bi 

ostali mnogobrojni svedoci 

shvatili da moraju da “zaveù 

jezik” i “zaborave” sve zlo~ine i 

nedela najkrvolo~nijeg komandanta 

OVK. 

U}utkani su oni koji su 

svojim o~ima videli, ili 

osetili na svojoj koì svu brutalnost, 

ne~ove~nost i 

krvolo~nost nekada{weg izbaciva~a 

iz nema~kih no}nih klubova, 

prvog treniranog teroriste 

OVK u vojnim kampovima na 

severu Albanije. Petnaestak svedoka 

javno je priznalo da ne smeju 

da se pojave u Hagu i ispri~aju 

ono {to znaju o Haradinaju, jer 

im se otvoreno preti likvidacijom.. 

Odbijali su da progovore i 

pod pretwom Haga da ih ~ekaju 

zatvorske kazne i do deset godina.Stra{nija 

od ~iwenice - da je 

Haradinaj bio mo}an i iz ha{ke 

}elije, jeste ona da se lov na svedoke 

protiv wega de{avao pred 

o~ima i uz blagoslov KFOR-a i 

UNMIK administracije i policije. 

Jedan svedok je pregaèn 

xipom u Crnoj Gori, sedmorica 

su na Kosovu ubijena vatrenim 

Prijateqi 

oru`jem, a jedan je izboden 

noèm. Od tog broja, dvojica su 

bila, ~ak, pripadnici Kosovske 

policijske slu`be.Za{to je tako 

bilo, obja{wavaju dva primera. 

Prvi se desio onog dana kada je 

Haradinaja u Hag li~no ispratio 

tada{wi {ef UNMIK-a 

Soren Jesen-Petersen re~ima: 

“Prijatequ moj, o~ekujemo tvoj 

skori povratak”.Ne{to kasnije, 

isti taj {ef UNMIK-a izborio 

se svojim uticajem u Hagu da 

Haradinaj u vi{e navrata 

napusti ha{ku }eliju. I ne samo 

to. Dok se srpskim generalima 

privremena odsustva odobravaju 

samo uz garanciju Vlade Srbije 

da optuèni ne}e napu{tati 

mesto stanovawa i da nikako ne 

smeju da se bave politikom, a 

traìlo se se da budu i pod 

celodnecnim elektronskim nadzorom, 

Haradinaju je izboksovano 

da moè da vodi politi~ku 

kampawu svoje partije tokom 

boravka na slobodi!Biv{i 

glavni tuìlac Ha{kog tribunala 

Karla del Ponte àlila 

se u vi{e navrata, u javnim nastupima 

i izve{tajima, da se 

tuìla{tvo, u slu~aju protiv 

Haradinaja, suo~ava sa velikim 

problemom zastra{ivawa svojih 

svedoka.Glavna tuìteqka je, i u 

obra}awu poslanicima Evropskog 

parlamenta u junu, rekla da 

je 15 va`nih svedoka protiv 

Haradinaja odbilo da svedo~i iz 

straha za ìvot.Del Ponteova je 

ocenila da “pristrasnost me|unarodne 

zajednice prema jednoj 

strani na Kosovu predstavqa 

ozbiqnu prepreku u radu Ha{kog 

tribunala”.Ona je u Wujorku 

o{tro kritikovala misiju UN na 

Kosovu zbog neodgovaraju}eg postupawa 

u ~itavom nizu radwi 

koje prate proces protiv Ha-radinaja, 

a pre svega zbog prijateqstva 

{efova te misije sa 

osobom optuènom za ratne 

zlo~ine.- Nemam ni{ta protiv 

prijateqstva, ali ako imate 

postere na kojima {ef UNMIKa 

podràva Haradinaja...to 

stvara ozbiqne probleme - rekla 

je Del Ponteova. 

PREDRAG MARKOVI] 

NISU SAMO SRBI IZGUBILI 

Nama se sada ~ini kako je 

Srbima najteè, a da su svi drugi 

dobili ne{to, pogotovo kosovski 

Albanci. 

Zapravo, moglo bi se tvrditi i potpuno 

suprotno. 

Evo, na primer, nedavni slu~aj osloba|awa 

Haradinaja. To jeste bio 

poraz za sam pojam pravde i me|unarodnog 

prava, a naizgled pobeda za 

kosovske Albance. Razmotrimo 

pa`qivije slu~aj Ramu{a 

Haradinaja. ôvek ima potpuno 

mra~nu biografiju. U svet kriminala 

je u{ao, verovatno, jo{ kao 

izbaciva~ po {vajcarskim 

diskotekama. Kasnije je, po pravilima 

formirawa albanske politi~ke 

elite, kriminalnu karijeru nadogradio 

gerilskom borbom protiv srpske 

dràve, a na kraju zavr{io na 

dràvni~kim poloàjima. Ovakav 

ili sli~an ìvotni put imali su i 

drugi predstavnici albanske politi~ke 

“elite”. Svi mi u regionu 

imamo iskustva sa prevarantima, 

lopovima i korumpiranim 

politi~arima na vlasti i oko we. 

Ipak, ni jedna regionalna, a verovatno 

ni svetska politi~ka vrhu{ka, ne 

sadrì tako otrovnu koncentraciju 

otvorenih razbojnika, ubica i 

koqa~a. Nikada ne}u zaboraviti 

doktorku pri{tinske bolnice, 

Albanku, koja je za nema~ku televiziju, 

kri{om no}u davala kriti~ko 

mi{qewe o sada{wem stawu na 

Kosovu. Posle euforije kada su 

poverovali da je ameri~ki protektorat 

nezavisnost, kosovski Albanci 

}e morati da ìve pod vla{}u najnasilnije 

i najkriminalnije politi~ke 

elite u Evropi, a mo`da i 

{ire. Kakav je onda interes Amerike 

da stvori o~igledno kriminalnu 

dràvu? Da li da smesti heroinske 

tokove na jedno mesto? Da li da malo 

kiwi EU? Ne znam. Ali, o~igledno je 

da je UNMIK, ne samo nesposoban da 

sprovede zakone (recimo, da za{titi 

svedoke), ve} i izuzetno sklon 

kvarewu. Setimo se onoga 

Amerikanca koji je nedavno smewen, 

ili uplakanog Petersena. Bilo kako 

bilo, virus bezakowa se kao novi 

bauk sa Kosova {iri Evropom. On je 

ve} potpuno izjeo kosovsko dru{tvo, 

a mo`da }e na~eti i svoje me|unarodne 

sponzore. 


AMERIKA 

Ameri~ka {tampa je ocenila 

da }e osloba|aju}a presuda 

Ramu{u Haradinaju verovatno 

pove}ati napetost izme|u Srba 

i kosovskih Albanaca, svega 

nekoliko nedeqa posle jednostranog 

progla{ewa nezavisnosti 

Kosova.U izve{tajima je, 

tako|e, istaknuto da je sudsko 

ve}e, izri~u}i presudu, navelo 

da se proces odvijao u atmosferi 

zastra{ivawa svedoka, a 

“Wujorktajms” prime}uje da 

“zastra{ivawe svedoka nije 

imalo tako {iroke razmere ni u 

jednom drugom procesu pred 

Ha{kim tribunalom”.- Srbi }e 

izricawe osloba|aju}e presude 

dvojici biv{ih pobuweni~kih 

komandanata, ~ije su snage 

uìvale podr{ku i pomo} 

Zapada, verovatno doìveti kao 

jo{ jednu uvredu - navedeno je u 

~lanku “Wujorktajmsa” 

Prema pisawu “Va{ington 

posta”, osloba|awe lidera OVK 

moglo bi da osujeti poku{aje 

ha{kog tuìla{tva da ubedi 

Beograd da izru~i preostale 

ha{ke optuènike koji su jo{ 

na slobodi. 

RUSIJA 

Vode}i ruski elektronski 

i {tampani mediji, 

izve{tavaju}i o osloba|awu 

Haradinaja, ocewuju da je re~ o 

skandaloznoj i sramnoj presudi, 

koja predstavqa podsmevawe 

pravdi i `rtvama i uniàvawe 

kredibiliteta Tribunala.- 

Umesto 25 godina zatvora, 

dobio slobodu - pi{e dnevnik 

“Vremja novostej”. Proces nad 

Haradinajem je od samog 

po~etka imao skandalozan 

karakter, jer ga je sud, bez obzira 

na teìnu optu`bi, pustio 

na slobodu iz pritvora do 

po~etka su|ewa, posle ~ega su 

“mnogi svedoci optu`be 

REAGOVAWA STRANE [TAMPE 

naprasno po~eli da odustaju od 

prethodnih iskaza”, pi{e ovaj 

list.Dnevnik “Komersant” 

pi{e da presuda Ha{kog tribunala 

Haradinaju moè da ima 

ozbiqne posledice, jer nije 

osu|en biv{i ekstremista koji 

je bio na visokom poloàju na 

Kosovu, pa se i sada{wi premijer 

Ha{im Ta~i - tako|e jedan 

od biv{ih komandanata OVK - 

moè ose}ati bezbedno. 

FRANCUSKA 

Svedoci protiv Ramu{a 

Haradinaja su ili ubijani, ili 

u strahu odustali od svedo~ewa 

pred Ha{kim tribunalom, 

navode francuski mediji, 

povodom osloba|aju}e presude 

biv{em komandantu OVK. 

“Radio frans internasional” 

konstatuje da je podr{ka odgovornih 

iz UNMIK-a Haradinaju 

bila jedan od razloga zbog kojih 

su svedoci bili zastra{eni.- 

Va{ington, koji je bio protiv 

podizawa optu`nice protiv 

Haradinaja, nije se otvoreno 

suprotstavio istrazi Karle del 

Ponte, ve} je jednostavno, kao i 

druge zemqe, odbio da sara|uje, 

ostavqaju}i tuìoce bez dokaza 

(...) jer Tribunal, koji nema 

policijskih nadle`nosti, u 

istrazi zavisi od saradwe 

dràva - istako je 

RFI.“Liberasion” pi{e o 

sumwivoj smrti devet svedoka 

tuìla{tva, od kojih je troje 

bilo pod za{titom, kao i dvojice 

policajaca, posle ~ega su 

mnogi odbili da svedo~e. 

VELIKA BRITANIJA 

Londonski “Tajms” pi{e 

da }e se biv{i kosovski premijer, 

oslobo|en optu`bi za 

etni~ko ~i{}ewe i mu~ewe 

Srba u procesu koji su pratile 

sna`ne optu`be zbog 

zapla{ivawa svedoka, vratiti 

kao heroj, a ima}e i vode}u 

politi~ku ulogu.- Biv{i 

komandant OVK vrati}e se u 

novu zemqu, koja je u februaru 

proglasila nezavisnost od 

Srbije, kao heroj, a ima}e i 

vode}u politi~ku ulogu - pi{e 

“Tajms”Zapad je, isti~e “Tajms”, 

bio podeqen u stavu prema 

Ramu{u Haradinaju i wegovim 

aktivnostima.Glavni tuìlac 

Karla del Ponte, koja se ranije 

ove godine povukla, isticala je 

da èli da dokaè da on ima 

krvave ruke.Posle podizawa 

optu`nice Haradinaju je bilo 

dozvoqeno da se vrati u 

Pri{tinu i da se u izvesnoj 

meri i politi~ki angaùje, {to 

su ustupci koje nije dobio ni 

jedan drugi ha{ki optuènik 

tog ranga, napomiwe “Tajms”. 

NEMA^KA 

Nema~ki mediji u komentarima 

povodom osloba|aju}e 

presude za nekada{weg vo|u 

OVK Ramu{a Haradinaja pi{u 

o wegovom kriminalnom dosijeu 

i da su svedoci u procesu 

protiv wega bili izloèni 

pretwama. List “Zidoj~e cajtung” 

citira biv{u tuìteqku 

Karlu del Ponte koja tvrdi da 

ni u jednom drugom procesu svedoci 

nisu toliko bili zastra{ivani, 

i dodaje da je “od 

kraja rata na Kosovu pre devet 

godina u regionu Duka|in, koji 

kontroli{e Haradinajev klan, 

ubijeno na desetine qudi, me|u 

wima o~ito i svedoci ratnih 

zlo~ina koji su bili voqni da 

svedo~e”.“Zidoj~e cajtung” 

navodi da je Haradinaj 

neposredno posle ulaska snaga 

NATO “postao jedan od 

najmo}nijih mafija{a, da se u 

nekada bogatoj Pe}i strahovalo 

od wegovih qudi koji su bili 

ucewiva~i i {verceri i da je 

ilegalnim sredstvima osnovao 

Alijansu za budu}nost Kosova”. 


DU[ANKA STANOJEVI] (53) TRAGA ZA ]ERKOM IZ KOSOVA POQA 

NEVOQA NE IDE NIKADA SAMA 

Jedanaestogodi{wa 

devoj~ica Danijela Stanojevi} 

nestala juna 1999. godine u 

Kosovu Poqu pod 

nerazja{wenim uslovima. 

Majka Du{anka Stanojevi} 

koja sa jo{ troje dece ìvi u 

krajwem siroma{tvu u jedno od 

kru{eva~kih prigradskih 

naseqa ni posle skoro devet 

godina ni{ta ne zna o svom 

detetu. Danijele nema u 

zvani~nim spiskovima kidnapovanih 

i nestalih 

U nasequ îtluk kod 

Kru{evca sa troje dece ìvi 

Du{anka Stanojevi} iz Kosova 

Poqa. Soba u kojoj sedi je nezgrejana 

jer su bez ogreva, 

poku}stvo vi{e nego skromno, 

ali poseban utisak ostavqa 

weno apati~no raspoloèwe i 

pona{awe. Krajwe siroma{tvo 

i lo{e uslove za ìvot bi ova 

èna mnogo lak{e podnosila 

da weno maj~insko srce ne 

krvari za ~etvrtim detetom, 

devoj~icom Danijelom o kojoj 

ni posle skoro devet godina 

Du{anka ne zna ni{ta. Krajem 

juna 1999. godine iz Kosova 

Poqa je oti{la ve}ina Srba. 

Du{anka nije imala gde da ode. 

Nadala se da wu i decu ne}e 

dirati i odlazila je po{tuju}i 

radnu obavezu na posao u pogon 

fabrike “Jumko”, gde je bila 

zaposlena. Ra~unala je da ne sme 

da napu{ta radno mesto jer 

zara|eni novac je bio uslov 

opstanka wene porodice. 

Nestalu devoj~icu Danijelu, 

wenog brata blizanca Dejana, 

sredweg Dalibora i tada samo 

tri godine strarog Nenada 

zakqu~avala je kada bi krenula 

na posao. Kada se tog kobnog 

dana vratila sa posla Danijele 

nije bilo kod ku}e, a wena 

bra}a nisu znali da objasne 

{ta se desilo sa wihovom sestrom. 

Samo nekoliko sati kasnije 

do{ao je i kom{ija 

Albanac prete}i da }e joj sva 

deca nestati ako se odmah ne 

spakuje i ne ode. 

“Nisam znala {ta da 

radim. Danijelu nisam mogla 

da traìm jer bi ugrozila 

ìvote ostalo troje dece. U 

jednu torbu spakovala sam 

najnu`nije stvari i nakon 

nekoliko dana boravka u 

podrumima u zgradi u 

èlezni~koj koloniji, vozom 

tada jedinim na~inom za 

odlazak iz “pakla” krenuli smo 

u neizvesnost. Prvo smo 

oti{li do Ra{ke, gde smo dve 

no}i prespavali pod vedrim 

nebom, a onda smo do{li u 

Kru{evac. Ovde smo bili 

zbrinuti u prihvatnom centru, 

a kasnije nma je moj biv{i 

suprug pomogao da na|emo privatni 

sme{taj”, obja{wava 

Du{anka Stanojevi} okolnosti 

pod kojima je weno dete 

nestalo i na~in na koji je 

dospela u Kru{evac. Ova èna 

ni do dana dana{weg ne zna 

ni{ta o svom detetu, a nema ni 

uslova da seobrati zvani~no 

udruèwima i organizacijama 

koje se bave pitawem nestalih 

jer ìvi na ivici egzistencije. 

Iz “Jumka “ je dobila otkaz 

tako da ni minimalac ne 

prima. Od de~ijeg dodatka i 

tri hiqade dinara koliko joj 

biv{i mu` daje za izdràvawe 

dece ne mogu ni da se ishrane. 

Sinovi Dejan (19) i Dalibor 

(20) rade na nadnici od jutra 

do ve~eri, ali Du{anka pri~a 

da ne zarade ni za pristojne 

obroke i deterxent. Ogrev 

nemaju vi{e od mesec dana. Na 

po~etku zime su do 

Povereni{tvaa dobili tri 

kubika drva, ali nakon {to su 

ih potro{ili nisu mogli da ga 

samostalno nabave. 

“Najteè je kada najmla|em 

Nenadu nemam da dam ni 

za uìnu. Dete trpi gladno u 

{koli, a ni ku}i nemam {ta da 

skuvam. Sestra koja ìvi u 

Suvom Dolu mi je poslala 

nedavno xak bra{na i to je 

jedino ~ime se prehrawujemo. 

Kiriju i struju smo du`ni za 

vi{e meseci i samo ~ekam da 

ostanemo u mraku i da nas i 

gazda izbaci...”, iznosi 

Du{anka Stanojevi} svoje 

nevoqe dok se suze o~ajawa i 

nemo}i slivaju niz nevoqama i 

maj~inskim bolom izbrazdano 

lice. Ispri~ala nam je ova 

nesre}na èna i da vi{e nema 

sna i da se odràva u ìvotu 

samo zbog svoje dece kojima je 

potrebna vi{e nego ikada. 

“Mo`da sam i mojoj 

Danijeli potrebna, a ne mogu 

da joj pomognem i olak{am. 

Poku{avala sam kada god sam 

mogla da do|em do informacije 

o woj, ali nikada ni jedna re~, 

ni traga da je moje dete ikada 

postojalo. U ùrbi i strahu da 

}e mi i ostalo troje dece oteti 

iz Kosova Poqa nisam ponela 

ni wenu sliku...”kroz jecaj je 

zavr{ila svoju stresnu 

ispovest Du{anka. 


Vi{wa Stamenkovi} supruga otetog @arka 

OSTAJEM OVDE, ÊKA]U ISTINU 

Za stotinak preostalih 

Srba u me{ovitom srpskoalbanskom 

selu Gorwoj Brwici dani 

od 17. februara pa na ovamo bili su 

izuzetno te{ki. Jednostrano progla{ena 

nezavisnost Kosmeta izazvala 

je u wima strah, strepwu, 

nedoumice. Naime, osim {to se radi 

o me{ovitoj srpsko-albanskoj sredini, 

ovo selo je istureno u odnosu na 

Gra~anicu, ali i u odnosu na 

najbliè srpsko selo Dowu Brwicu. 

Narod se pla{i za svoju bezbednost, 

ali ve}ina je ipak odlu~ila da 

uprkos svemu ostane u svom selu. Tu 

ve} duè vreme ìvi i Vi{wa 

Stamenkovi} koja bez obzira na sve 

te{ke ìvotne okolnosti nikada ne 

bi napustila Gorwu Brwicu. Radi 

kao pomo}ni radnik u ambulanti u 

selu, a ìvi u baraci koju je dobila 

od UNHCR-a. Sve bi to ona lak{e 

podnela i ìvot bez krova nad glavom 

i nehumane uslove ìvota, da wena 

najve}a nevoqa nije kidnapovawe 

supruga pre skoro devet godina 

ta~nije 22. juna 1999. godine wen tada 

trideset devetogodi{wi suprug 

@arko je kidnapovan u pri{tinskom 

nasequ Vrawevac i do dana dana{weg 

ona ni{ta ne zna o wemu. 

“@arko je kidnapovan na 

radnom mestu. Radio je kao po{tar u 

glavnoj pri{tinskoj Po{ti i nije 

hteo da napu{ta svoje radno mesto 

kada su mnogi odlazili svesni da im 

je ugroèna li~na bezbednost. I 

@arko je bio svestan opasnosti, ali 

mi jednostavno nismo imali gde da 

odemo. @iveli smo u Pri{tini i jedina 

imovina nam je bila ku}a, a 

poslovi jedini na~in da zaradimo za 

ìvot. O raseqeni~koj neizvesnosti 

nismo hteli ni da razmi{qamo. 

Nakon wegovog kidnapovawa ostala 

sam sama i jedina uteha mi je bio 

posao i qudi sa kojima radim. Kada 

sam do{la u Gorwu Brwicu seqani su 

bili predusretqivi i pa`qivi s 

obzirom da su znali kakva me je muka 

sna{la, {to mi je bilo velika uteha i 

podr{ka”, isti~e Vi{wa 

Stamenkovi} i nagla{ava da ima 

veliki problem jer uzurpiranu imovinu 

ne moè da vrati u vlasni{tvo 

jer se ona vodi na ime wenog muà i 

nekakva prava bi mogla da ostvari 

samo ako ga proglasi mrtvim. 

“Iako ìvim vi{e nego 

te{ko u baraci bez vode i normalnih 

uslova za ìvot nikada ne}u proglasiti 

svoga supruga mrtvim jer ne znam 

{ta je zapravo s wim. Makar i ceo 

ìvot ìvela u baraci ne èlim da 

u~inim tako stra{nu stvar, kao i 

{to ne èlim da odem odavde. Ovde 

sam nai{la na qude koji su mi 

pomogli kada mi je bilo najteè. Ko 

bi imao razumevawe za moju muku 

negde daleko odavde”, kaè Vi{wa i 

nagla{ava da koliko je zahvalna svojim 

kolegama na podr{ci i 

razumevawu, toliko je ogor~ena na 

firmu svog supruga. 

“Nikada nisu imali 

razumevawe za moje nevoqe, niti su 

mi ikada pruìli pomo} i podr{ku, 

iako je moj @arko bio wihov dugogodi{wi 

radnik. Za razliku od drugih 

firmi sa Kosmeta ~iji su radnici 

kidnapovani, a wihovim porodicama 

se pored zarada pruàla i ostala 

vrsta pomo}i, iz Po{te mi nisu 

isplatili ni jednu wegovu platu. 

Obra}ala sam se na mnoge adrese 

nadle`nih u Po{ti, ali skoro sva 

vrata su mi bila zatvorena...” kaè 

Vi{wa ogor~ena na neosetqivost 

biv{ih pretpostavqenih wenog 

supruga. Ona isti~e da bez obzira na 

surovu istinu sa kojom se ona i mnoge 

porodice kidnapovanih suo~avaju 

nije izgubila veru da }e joj se @arko 

jednom vratiti. 

“Nisam ni jednog trenutka 

pomislila da odem odavde. Kada bi 

oti{la sa Kosmeta ne bi izdala samo 

sebe samu, ve} bi time izneverila i 

uspomenu na svog supruga. Bilo bi to 

priznawe da wega vi{e nema, a ja to 

ne}u i ne èlim da priznam. On mi je 

bio i ostaje najva`niji na svetu”. 

Ho}e li neka nevoqa Savku Dimitrijevi} iz Pri{tine zaobi}i 

MUKA MORA DA SE TRPI 

Pri{tinku Savku Dimitrijevi} nezaobilaze problemi ni posle iznenadne smrti supruga Qubi{e (44). 

Ostala je ova mlada nesre}na èna sama sa ~etvoro dece. Nema platu niti ikakva primawa sem de~jeg dodatka. Nesre}e 

su po~ele da je snalaze pre devet godina kada su joj kidnapovali brata Dragana (35), oca Milutina (68) i zeta Zorana 

(41). O wima ni do dana dana{weg ni{ta nije saznala, mada se trudi da do|e do istine. Posledwih nekoliko meseci 

ima i dodatne brige jer wena deca stalno poboqevaju. Neposredno pre polaska u pred{kolsko najmla|i {estogodi{wi 

Marko je ugazio u lonac pun vrele vode dok je Savka koja ìvi u ku}i bez vode i kupatila prala ve{ i radila u 

dvori{tu. De~ak je zadobio opekotine tre}eg stepena i do skoro je wegova ope~ena nogica bila sa otvorenim ranama. 

Kada je noga iole zarasla, de~aka je stigla nova nevoqa. Na ru~ici mu je iza{ao ~ir, koji nikako da zaraste bez obzira 

na stalne intervencije lekara. U to vreme i Savkina dvanaestogodi{wa devoj~ica Marija dobija zapaqewe plu}a. 

Ponovo mnogo nevoqa i sekiracija za ènu koja je primila toliko mnogo ìvotnih udaraca ... Neprospavane no}i, bolnice, 

briga za zdravqe dece ...“Ne znam da li mene i moju porodicu zaobi|e ikada 

nevoqa i bolest. Mariji je sada mnogo boqe, iako se mnogo toga zakomplikovalo 

tokom bolesti. Marku je skoro zarasla noga, ali ~ir na ru~ici nikako da se 

povu~e. Bez prestanka ga vodim u bolnicu da bi primio neophodnu terapiju ali 

boqitka nema”, pri~a nam Savka. Ona isti~e da razmi{qa da dete odvede na 

daqe le~ewe, ali da nema finansijskih uslova za tako ne{to. 

“Sestra Drgagana koja ìvi u Kru{evcu je prona{la doktora koja 

pomaè deci sa ovakvim zdravstvenim problemom, ali treba oti}i do Kru{evca, 

plati pregled, a kasnije verovatno i terapiju, a ja sem de~ijeg dodatka nemam 

nikakva primawa. I ovako jedva sastavqamo kraj sa krajem i ~esto smo bez najosnovnijih 

stvari”, kaè Savka. V.Beci} 


Sestra i k}erka kidnapovanih pa ubijenih Gordane i @ivke Stankovi} Sla|ana 

Stamenkovi} iz Ka~anika i wen sin Kristijan te{ko ìve u leskova~kom kolektivnom centru 

“Avala” 

OKRU@ENI NEVOQAMA 

Sla|ana i Kristijan nemaju nikoga svog. Majka i sestra su joj ubijene u Ka~aniku 1999. 

godine, a otac joj je nedavno preminuo. De~akov otac se ne javqa od kada se rastala sa wim. 

Devetogodi{we 

stradawe besku}nika i 

nevoqnika koji su morali 

da napuste svoj zavi~aj i 

po|u u potpunu neizvesnost 

i stradawe Sla|ana 

Stamenkovi} iz Ka~anika 

kod Uro{evca trpi stoi~ki 

mada je wena sudbina u 

kolektivnom centru “Avala” 

u Leskovcu najpotresnija. 

Ova samohrana majka, sem 

svog dvogodi{weg sin~i}a 

nema nikog na svetu. Sestra 

Gordana (26) i majka @ivka 

Stamenkovi} (49) su joj prvo 

kidnapovane pa ubijene u 

Ka~aniku 1999. godine i tek 

pre neku godinu su im 

prona|eni grobovi. Nedavno 

joj je preminuo i otac. 

Ostala je sama sa svojim 

velikim bolom i mnogobrojnim 

nevoqama sa kojima se 

svakodnevno suo~ava ali za 

koje nema re{ewe. Kri-stijan 

joj je jedina uteha i snaga 

da nastavi daqe, mada ne zna 

kako kada de~iji dodatak od 

koga ìve ne moè da stigne 

za najosnovnije wegove 

potrebe. @eqa joj je da se 

zaposli i pruì Kristijanu 

mnogo vi{e, ali ko bi onda 

brinuo o wenom umiqatom i 

divnom sin~i}u? 

- Potreban mi je 

posao i ovih dana 

poku{avam da Kristijana 

upi{em u vrti} kako bi 

po~ela da radim i napokon 

svom detetu pruìm boqi 

ìvot. Mislim da bi i 

wemu godilo dru{tvo 

vr{waka. Ne znam kako }u 

pla}ati obdani{te, ali se 

nadam da }e s obzirom na 

na{ poloàj qudi shvatiti 

kako nam je i da }emo biti 

po{te|eni pla}awa dok 

na|em posao”, kaè Sla|ana. 

Nakon progona zajedno sa 

svojim zemqacima iz 

Uro{evca i okoline bila je 

sme{tena dve godine u manastiru 

Prohor P~iwski. Tu 

je upoznala svog biv{eg 

supruga i zbog qubavi 

krenula sa wim u Skopqe. 

Qubav je cvetala, ali kada je 

bila pri kraju trudno}e, on 

ju je jednostavno ostavio. 

Vratila se u Srbiju i 

obratila se Koordinacionom 

centru koji ju je 

smestio u ~uvenu Zve~ansku 

7, gde se i porodila. Nakon 

poro|aja do{la je sa malim 

Kristijanom da ìvi kod 

svog oca koji je u me|uvremenu 

iz manastira bio 

preba~en u motel “Avala”. 

Dok joj je otac bio ìv, bilo 

joj je lak{e, imala je bar sa 

kime da podeli svoje strahove 

i razo~arewa. 

“Najgore je kada ~ovek 

ostane sam a pun je crnih 

misli, prate ga neuspesi i 

razo~arewa. Me|utim samo 

jedan pogled na moje dete 

koje ima samo mene, vra}a mi 

snagu da nastavim daqe i 

izborim se za na{ boqi 

ìvot koji nam je preteàk. 

Ali, hvala bogu, da imamo 

sme{taj i dva obroka 

dnevno. Dodu{e ~esto je 

hrana koju dobijamo neodgovaraju}a 

za Kristijana, ali 

jedina koju ima”. 

Sve {to su imali 

weni u Ka~aniku je sru{eno 

i popaqeno i kako nam re~e 

jo{ uvek su sveà se}awa na 

dvostruku tragediju i 

gubitak dragih osoba. 

“Svaku no} sawam 

kako upozoravam sestru i 

majku da im preti velika 

opasnost. Ali se obradujem 

{to bar u snu imam priliku 

da ih vidim...”, 

pla~u}i pri~a Sla|ana. 


Deset godina od prvih kidnapovawa 

na Kosmetu 

ODVEDENI SA 

RADNOG 

MESTA 

îtava decenija pro|e, 

a o devetorici EPSovih 

radnika koje ekstremisti 

pokupi{e sa radnih 

mesta ni glasa nema. @arko, 

Dragan, Zoran, Filip, Du- 

{an, Miroslav, Pera, 

Mirko i Srboqub netragom 

nestado{e sa Bela}evca kod 

Kosova Poqa 22. juna 1998. 

godine. 

Prva `rtva kidnapovawa 

je @arko Spasi} koga 

su teroristi odveli sa 

radnog mesta 14. maja 1998. 

godine. Nakon ~etrdeset 

dana wegovu sudbinu do- 

ìve{e i Mirko Buha, 

Miroslav Trifunovi}, Srboqub 

Savi}, Du{an, Zoran 

i Pera A|an~i}, Dragan 

Vukmirovi}, Filip Gojkovi}. 

I sve ove godine traje 

potraga za wima. Trajala je i 

nada da su ìvi, da }e se 

vratiti. Posledwa saznawa 

i izjave biv{e glavne 

tuìteqke Ha{kog tribunala 

Karle del Ponte 

sru{ile su svaku nadu porodicama 

da }e se oni vratiti. 

Ho}e li neka nevoqa Savku Dimitrijevi} iz Pri{tine zaobi}i 



Posle kidnapovawa oca, brata i zeta ali i prerane 

smrti supruga, Savka Dimitrijevi} se bori sa bole{}u dece. 

Nema uslova da ih na odgovaraju}i na~in le~i jer je de~ji 

dodatak jedini izvor prihoda 

Pri{tinku Savku Dimitrijevi} nezaobilaze problemi 

ni posle iznenadne smrti supruga Qubi{e (44). Ostala je 

ova mlada nesre}na èna sama sa ~etvoro dece. Nema platu 

niti ikakva primawa sem de~jeg dodatka. Nesre}e su po~ele 

da je snalaze pre devet godina kada su joj kidnapovani brat 

Dragan (35), oca Milutina (68) i zeta Zorana (41). O wima 

ni do dana dana{weg ni{ta nije saznala, mada se trudi da 

do|e do istine. Posledwih nekoliko meseci ima i dodatne 

brige jer wena deca stalno poboqevaju. Neposredno pre 

polaska u pred{kolsko najmla|i {estogodi{wi Marko je 

ugazio u lonac pun vrele vode dok je Savka koja ìvi u ku}i 

bez vode i kupatila prala ve{ i radila u dvori{tu. De~ak 

je zadobio opekotine tre}eg stepena i do skoro je wegova 

ope~ena nogica bila sa otvorenim ranama. Kada je noga iole 

zarasla, de~aka je stigla nova nevoqa. Na ru~ici mu je 

iza{ao ~ir, koji nikako da zaraste bez obzira na stalneintervencije 

lekara. U to vreme i Savkina dvanaestogodi{wa 

devoj~ica Marija dobija zapaqewe plu}a. 

Ponovo mnogo nevoqa i sekiracija za ènu koja je primila 

toliko mnogo ìvotnih udaraca ... Neprospavane no}i, bolnice, 

briga za zdravqe dece ... 

“Ne znam da li mene moru porodicu zaobi|e ikada 

nevoqa i bolest. Mariji je sada mnogo boqe, iako se mnogo 

toga zakomplikovalo tokom bolesti. Marku je skoro zarasla 

noga, ali ~ir na ru~ici nikako da se povu~e. Bez prestanka 

ga vodim u bolnicu da bi primio neophodnu terapiju ali 

boqitka nema”, pri~a nam Savka. Ona isti~e da razmi{qa 

da dete odvede na daqe le~ewe, ali da nema finansijskih 

uslova za tako ne{to. 

“Sestra Drgagana koja ìvi u Kru{evcu je prona{la 

doktora koja pomaè deci sa ovakvim zdravstvenim problemom, 

ali treba oti}i do Kru{evca, plati pregled, a kasnije 

verovatno i terapiju, a ja sem de~ijeg dodatka nemam 

nikakva primawa. I ovako jedva sastavqamo kraj sa krajem 

i ~esto smo bez najosnovnijih stvari”, kaè Savka. 

V.Beci} 


U Ohridu }e se 26. i 28. juna odràti i Druga konferencija o nestalim licima u organizaciji ICMP-a 

RE[AVAWE PITAWA NESTALIH 

U Ohridu }e se odràti 

druga konferencija za nestala 

lica na temu “Re{avawe pitawa 

lica nestalih tokom konflikta 

na Kosovu. Dva dana, 26. - 27. juna 

2008. godine, }e se razgovarati o 

bitnim pitawima, pa je Udruèwe 

porodica kidnapovanih i nestalih 

tim povodom uputilo predloge, 

sugestije i rezultate iz 

prethodnog perioda rada kancelarije 

Beograd, Kraqevo, Ni{ i 

Gra~anica (Kosovska Mitrovica 

i Velika Ho~a). 

U tom dopisu se zahteva da 

se u potpunosti ispo{tuju 

zakqu~ci doneti na prvoj konferenciji 

16. - 17. maja 2007. u 

Ohridu, a to su depolitizacija 

humanitarnog problema porodica, 

jer je kako je re~eno politizacija 

tog problema ravna 

zlo~inu i zbog toga ga treba posmatrati 

jedino iz humanitarnog 

aspekta. 

Predloèno je i da se ubrza rad na 

objediwavawu podataka (KFOR-a, 

UNMIK-a, ICMP, MKCK i 

drugih institucija koje se bave 

na{om problematikom) jer su 

qudi koji se traè bili predmet 

nasiqa organizovanih grupa ~ime 

je prekr{ena Konvencija o qudskim 

pravima i Rezolucija o 

prisilnom oduzimawu slobode i 

dr. Uzrok i izgovor za zlo~ine 

nema opravdawa pa zato porodice 

smatraju da dosada{wi rad na 

ovom problemu ne pokriva operativne 

delatnosti po pitawu 

istraga i podno{ewa krivi~nih 

prijava. Globalno, dru{tvo 

osu|uje nasiqe pa zato saradwa sa 

me|unarodnim organizacijama 

mora biti dvosmerna. Porodice 

moraju biti obave{tene o svakom 

pojedina~nom slu~aju lica koja su 

prisilno zatvarana, nestala i 

ubijena. 

Predloèno je formirawe 

Komisije za utvr|ivawe stawa pod 

mandatom me|unarodne zajednice, 

koja }e raditi na principu 

humanitarnog prava, radi 

utvr|ivawa istine. 

Ova Komisija treba da obi|e sve 

nadle`ne organe i tela i proveri 

spise i predmete, rad i rezultate, 

kao i da utvrdi ~iweni~no stawe 

({ta je a {ta nije ura|eno), da ima 

uvid u sve predmete, dosijea i baze 

podataka. Na kraju Komisija bi 

dala izve{taj, ocenu stawa, predlog 

mera i preporuka {ta treba 

jo{ uraditi da se unapredi proces 

tragawa. Predlozi bi bili 

obavezuju}i za sve u~esnike 

Komisije. 

Rad Udruèwa porodica 

kidnapovanih i nestalih lica na 

Kosovu i Metohiji je prvenstveno 

usmeren na re{avawu sudbina 

na{ih najmilijih. Zlo~in nije 

u~iwen samo `rtvama ve} i 

porodicama koje ve} devet i deset 

godina tragaju za istinom. 

Neposredno u~estvujemo na 

svim sastancima radnih grupa za 

nestale na relaciji Beograd 

Pri{tina, regionalnim konfer- 

encijama udruèwa nestalih i 

okruglim stolovima po pitawu 

re{avawa sudbina i statusnih 

pitawa porodica. Udruèwe 

odràva redovne skup{tine u 

prisustvu izvr{nog odbora i 

~lanova porodica i Komisije za 

nestala lica Vlade Republike 

Srbije. Konstantan je rad na 

obave{tavawu porodica preko 

~asopisa koja obuhvata aktivnosti 

Udruèwa u ciqu tragawa za 

qudima, brojnih intervjua o 

humanitarnoj pomo}i samohranih 

majki, sudbinama otetih, o brojnim 

zahtevima za dono{ewe Zakona 

o nestalima koji bi olak{ali 

egzistenciju porodica. Tako|e, 

Udruèwe je u saradwi sa 

Ministarstvom prosvete obezbedilo 

stipendije za u~enike sredweg 

obrazovawa i besplatno 

poha|awe kurseva koje organizuje 

Forum Akademija. 

Sa razo~arewem konstatujemo 

da zakqu~ci doneti na prvoj 

konferenciji nisu realizovani. 

Zato moramo u~initi sve da na{i 

nestali i oteti vi{e ne budu NN 

lica da dobiju svoje ime, da budu 

bezuslovno oslobo|eni ako su u 

ìvotu, a da `rtve budu dostojno 

sahrawene - kaè se u zahtevu 

Ohrid 


i nestalih lica na Kosovu i 

Metohiji. 


Br. PREZIME IME DAT. NESTANKA MESTO MESTO PRONALASKA DAT. PRED. MESTO SAHRANE 

Rastoder Osman 21.05.1999 Pe} 

Istok AAR27/001B 

30.04.08. Pe} 

Plavci Abdulah 21.06.1999 Vu~itrn YKA 33/004BP 

09.05.08. K. Mitrovica 

[qivi} Milan 30.09.1999 Prizren KRD 08/002B 

30.05.08. Beograd 

[qivi} Olga 30.09.1999 Prizren KRD 08/003B 

30.05.08. Beograd 

278. 

279. 

280. 

281.

Untitled

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?