studija o proceni uticaja na životnu sredinu dogradnje linije ...

NOSILAC PROJEKTA JKP «VODOVOD I KANALIZACIJA» 

Masarikova 17, Novi Sad 

PROJEKAT Dogradnja linije tehnološkog procesa 

prerade vode 

MESTO: Novi Sad, PPDV „ŠTRAND“, parc. br. 

3684/2, 3675/1, 7818/2, 7847/4, 3686/3, 

3687/1, 3688/1, 3689/1, 3690/1, 3691/1, 

3692, 3693, 3694/1 i 3696/2 k.o. Novi 

Sad II 

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 

DOGRADNJE LINIJE TEHNOLOŠKOG PROCESA 

PRERADE VODE U KRUGU KOMPLEKSA PPDV 

„ŠTRAND“ U NOVOM SADU 

Novi Sad, oktobar 2010. ZA „PRO GREEN“ 

Direktor 

d f g 

Ivana Ilić, dipl.ing.teh.

Studija o proceni uticaja dogradnje linije tehnološkog procesa prerade vode u krugu 

kompleksa PPDV „ŠTRAND“ u Novom Sadu na životnu sredinu 

SADRŽAJ: strana 

I OPŠTI DEO ...................................................................................... 3 

1. OPŠTA DOKUMENTACIJA............................................................... 4 

2. UVOD ............................................................................................... 6 

3. ZAKONSKA REGULATIVA ............................................................... 7 

4. KORIŠĆENA DOKUMENTACIJA ...................................................... 9 

II POSEBNI DEO ............................................................................... 11 

1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA.................................................. 12 

2. OPIS LOKACIJE............................................................................. 13 

3. OPIS PROJEKTA ........................................................................... 22 

4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE SU RAZMATRANE......... 50 

5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI ..................... 52 

6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIJIH UTICAJA PROJEKTA NA 

ŽIVOTNU SREDINU ....................................................................... 58 

7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU 

UDESA ........................................................................................... 61 

8. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA, 

SMANJENJA I, GDE JE TO MOGUĆE, OTKLANJANJA 

SVAKOG ZNAČAJNIJEG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU.......... 81 

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU............ 87 

10. NETEHNIČKI KRAĆI REZIME ........................................................ 88 

11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI 

NEPOSTOJANJU, ODNOSNO NEMOGUĆNOSTI 

PRIBAVLJANJA PODATAKA.......................................................... 90 

III PRILOZI ......................................................................................... 91 

JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“ Novi Sad 

Strana 2 od 91



I OPŠTI DEO 





1. OPŠTA DOKUMENTACIJA 

− Rešenje o registraciji firme 

− Rešenje o određivanju odgovornog projektanta 

− Licence projektanata 





Na osnovu članova 112 i 126 Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. 

glasnik RS" br. 72/09), kao i člana 19 Zakona o proceni uticaja na 

životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 135/04 i 36/09) donosim: 

R E Š E NJ E 

Za potrebe izrade tehničke dokumentacije: 

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 

DOGRADNJE LINIJE TEHNOLOŠKOG PROCESA 

PRERADE VODE U KRUGU KOMPLEKSA PPDV 

„ŠTRAND“ U NOVOM SADU 

određujem za odgovornog projektanta sledećeg radnika: 

U Novom Sadu, avgust 2010. 

1. Katarina Putnik, dipl.ing.teh. 

DIREKTOR 

__________________ 

(Ivana Ilić, dipl.ing.teh.) 





2. UVOD 

Na osnovu zahteva Nosioca projekta JKP „VODOVOD I 

KANALIZACIJA“, Novi Sad, zadatak DOO "PRO GREEN“ iz Novog 

Sada je da izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu dogradnje 

linije tehnološkog procesa prerade vode u krugu kompleksa PPDV 

„ŠTRAND“ u Novom Sadu. 

Cilj izrade ove Studije je da se analizira postojeće stanje životne 

sredine, definišu mogući uticaji na životnu sredinu predviđenog 

projekta, kao i da se predvide mogući uticaji i pojedinačne posledice 

posledice uticaja, odnosno definišu mere prevencije i program 

praćenja uticaja na životnu sredinu. 

Studija se radi u skladu sa Pravilnikom o sadržini studije o proceni 

uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 69/05) i 

Rešenjem potrebi procene uticaja i o određivanju obima i sadržaja 

studije o proceni uticaja na životnu sredinu broj 119-501-01100/2010- 

04 od 13.08.2010., izdato od strane Pokrajinskog sekretarijata za 

zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Novom Sadu. 

U izradi Studije su učestvovali sledeći zaposleni u „PRO GREEN“ 

DOO iz Novog Sada: 

− Katarina Putnik, dipl.ing.tehn. _____________________________ 

− Ivana Ilić, dipl.ing.teh. ___________________________________ 





3. ZAKONSKA REGULATIVA 

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu se radi na osnovu 

Zakona zaštite životne sredine i Zakona o proceni uticaja na životnu 

sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 135/04 i 36/09). 

Za izradu predmetne studije korišćeni su: 

− Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS" br. 72/09) 

− Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/04 i 

36/2009) 

− Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" 

br. 135/04 i 36/2009) 

− Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja 

životne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/04) 

− Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna 

procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati 

procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" br. 

114/08); 

− Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS" 

br. 36/09), 

− Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS" br. 

101/05) 

− Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik SRS" br. 37/88 i "Sl. 

glasnik RS" br. 53/93, 67/93 i 48/94) 

− Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu 

sredinu ("Sl. glasnik R.S." br. 69/05) 

− Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja 

imisija, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i 

evidencije podataka ("Sl. glasnik RS" br. 54/92) 

− Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i 

rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Sl. glasnik RS" 

br. 30/97) 

− Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. 

glasnik RS" br. 54/92) 

− Odluka o sanitarno tehničkim uslovima za ispuštanje 

otpadnih voda u javnu kanalizaciju («Sl. list Grada Novog 

Sada», broj 17/93) 

− Merenje buke u komunalnoj sredini (SRPS U.J6.090) 





− Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru 

(SRPS Z.C0.005) 





4. KORIŠĆENA DOKUMENTACIJA 

Pri izradi Studije korišćena je sledeća dokumentacija: 

− Dogradnja PPV Štrand i izgradnja novog rezervoara 

Štrand: Idejni projekat-opšta knjiga, mart 2007., IK 

Konsalting i projektovanje, Beograd. 


Štrand: Idejni projekat-knjiga 1 Hidrotehnički deo, sveska 

1-Objekti ozonizacija i GAU filtri, maj 2007., IK Konsalting 

i projektovanje, Beograd. 


Štrand: Idejni projekat-knjiga 1 Hidrotehnički deo, sveska 

2-tehnološka CS i rezervoar čiste vode 10000 m 3 , mart 

2007., IK Konsalting i projektovanje, Beograd. 


Štrand: Idejni projekat-knjiga 2-procesno tehnološki deo, 

maj 2007., IK Konsalting i projektovanje, Beograd. 


Štrand: Idejni projekat-knjiga 3 Građevinsko arhitektonski 

deo, sveska 1-objekti ozonizacija i GAU filtri, maj 2007., 

IK Konsalting i projektovanje, Beograd. 


Štrand: Idejni projekat-knjiga 3 građevinsko arhitektonski 

deo, sveska 2-tehnološka CS i rezervoar čiste vode 

10000 m 3 , mart 2007., IK Konsalting i projektovanje, 

Beograd. 


Štrand: Idejni projekat-knjiga 4-energetski deo, maj 2007., 

IK Konsalting i projektovanje, Beograd. 


Štrand: Idejni projekat-knjiga-automatika i upravljanje, 

maj 2007., IK Konsalting i projektovanje, Beograd. 

− Glavni projekat i upravljanje pogonom za pranje filtarskih 

polja-fabrika vode „ŠTRAND“ u Novom Sadu, jul 2006., IK 

Konsalting i projektovanje, Beograd. 

− Projekat parcelacije i preparcelacije broj 5863/2009, 

29.09.2009. godine, JP „URBANIZAM“ Zavod za 

urbanizam Novi Sad. 





Za izradu studije korišćena su sledeća pravna akta: 

− Rešenje o potrebi procene uticaja i o određivanju obima i 

sadržaja studije o proceni uticaja broj 119-501- 

01100/2010-04 od 13.08.2010., izdato od strane 

Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i 

održivi razvoj u Novom Sadu. 

− Izvod iz lista nepokretnosti broj 1127 k.o. Novi Sad II izdat 

pod brojem 952-1-1147/2009 dana 10.02.2009. godine od 

strane Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad. 

− Kopija plana broj 956-1-1268/2008 izdata dana 

02.12.2008. godine od strane Službe za katastar 

nepokretnosti Novi Sad. 

− Informacija o lokaciji broj 112-353-00080/2010-02 izdata 

dana 13.07.2010. godine od strane Pokrajinskog 

sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo. 





II POSEBNI DEO 





1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA 

Nosilac projekta, JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“, Masarikova 

17, Novi Sad, poverio je DOO "PRO GREEN" iz Novog Sada izradu 

Studije o proceni uticaja na životnu sredinu dogradnje linije 

tehnološkog procesa prerade vode u krugu kompleksa PPDV 

„ŠTRAND“ u Novom Sadu na parcelama broj 3684/2, 3675/1, 7818/2, 

7847/4, 3686/3, 3687/1, 3688/1, 3689/1, 3690/1, 3691/1, 3692, 3693, 

3694/1 i 3696/2 k.o. Novi Sad II, shodno Zakonu o zaštiti životne 

sredine i Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni 

glasnik RS" broj 135/04 i 36/09), a prema Pravilniku o sadržini studije o 

proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 69/05). 

Nosilac projekta: JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“ 

Adresa: Masarikova 17, 21000 Novi Sad 

PIB: 100237118 

Direktor: Branko Bjelajac 

Telefon: 021/488-3333 

Web: www.vikns.rs 

Osoba za kontakt: Tatjana Barać, dipl.inž.građ. 

e-mail: tanja.barac@vikns.rs 

za NOSIOCA PROJEKTA 

_______________________________ 





2. OPIS LOKACIJE 

2.1 Makrolokacija 

Predmetna lokacija se nalazi u okviru naselja Liman I u Novom 

Sadu. 

Slika 1. Položaj kompleksa PPV „ŠTRAND“ u odnosu na Novi Sad 

2.2 Mikrolokacija 

Predmetni projekat-Dogradnja linije tehnološkog procesa prerade 

vode, predviđen je u krugu kompleksa PPV „ŠTRAND“ u Novom Sadu, 

ulica Jiričekova, na katastarskim parcelama broj 3684/2, 3675/1, 

7818/2, 7847/4, 3686/3, 3687/1, 3688/1, 3689/1, 3690/1, 3691/1, 3692, 

3693, 3694/1 i 3696/2 k.o. Novi Sad II. Za predmetne parcele izrađen 

je projekat parcelacije i preparcelacije (broj 5863/2009-u prilogu) kojim 

se predlaže plan parcelacije, odnosno objedinjavanje gore navedenih 

parcela, koje su u granicama projekta, u jednu građevinsku parcelu. 

Postojeći kompleks se sa severozapadne strane graniči sa ulicom 

Milke Grgurove, sa severoistočne strane sa ulicom Jiričekovom, a sa 

jugozapadne strane ulicom Vladislava Kaćanskog. Jugoistočna 

granica postojećeg kompleksa izlazi na Kej, a od Dunava je udaljena 





Slika 2. PPV „ŠTRAND“-Mikrolokacija 

oko 100 m. Prema Urbanističkom projektu kompleksa postrojenja za 

preradu vode “ŠTRAND” u Novom Sadu (“Sl. List Grada Novog Sada” 

broj 15/1992 i 12/2003), planirana namena jedinstvene građevinske 

parcele je kompleks postrojenja za preradu vode. Objekti dogradnje 

tehnološkog procesa prerade vode su locirani u južnoj zoni postojećeg 

gradskog postrojenja. Površina zone unutar postojeće ograde iznosi 

oko 9000 m 2 (maksimalno 120 m x 75 m) i podužno je postavljeno u 

pravcu severoistok-jugozapad sa poprečnim padom terena od 1% ka 

reci. 

2.3 Naseljenost i koncentracija stanovništva 

Novi Sad - grad se prostire na površini od 699 km 2 , na kojoj se 

pored Novog Sada nalazi još 16 naseljenih mesta. Zahvata 3,5% 

teritorije Vojvodine, a gustina naseljenosti je 2002. iznosila 428 

stanovnika po km 2 . 

U sledećoj tabeli prikazan je broj stanovnika grada Novog sada. 

Stanovništvo Stanovi 

2002. 1991. Apsolutni Indeks 

2002. 

porast/pad 1991.=100 

1991. 

Apsolutni Indeks 

porast/pad 1991.=100 

Grad 

Novi 

Sad 

298139 260711 37428 114.4 120951 100099 20852 120.8 





Tabela 1: Broj stanovnika i stanova prema podacima Republičkog 

zavoda za statistiku (Knjiga 9; "Uporedni pregled broja 

stanovnika od 1948...2002. godine") 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u publikaciji 

„Opštine u Srbiji 2008.“ Iz januara 2009. godine, ukupan broj 

stanovnika u opštini Novi Sad iznosi 319259, a procenjena gustina 

naseljenosti je 457 stanovnika na km 2 . Ako se uzme u obzir da je 

lokacija predmetne crpne stanice u samom gradu, u delu Liman I gde 

se nalazi uglavnom višeporodično stanovanje, onda se kao relevantna 

gustina stanovanja mora uzeti 230 - 500 st/hа. 

Zabeleženi broj stanovnika u okviru dela Grada Liman I u aprilu 

2010. godine iznosio je 4527. 

2.4 Klimatske karakteristike sa meteorološkim 

pokazateljima 

Osnovni klimatski elementi za Novi Sad preuzeti su sa zvaničnog 

sajta Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, sinoptička 

stanica Novi Sad-Rimski Šančevi (Podaci preuzeti sa zvaničnog sajta 

Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 

www.hidmet.sr.gov.yu). 

jan feb mar apr maj jun jul avg sep okt nov dec God. 

TEMPERATURA °C 

Sr. max. 2,5 5,7 11,5 17,2 22,2 25,2 27,2 27,2 23,7 18,0 10,3 4,5 16,3 

Sr. min. -4,4 -2,3 1,2 5,8 10,6 13,6 14,7 14,2 11,2 6,3 2,2 -1,9 5,9 

Norm. vrednost -1,0 1,5 6,0 11,4 16,6 19,6 21,1 20,6 16,9 11,5 5,9 1,2 10,9 

Aps. max. 18,0 22,4 28,4 31,0 34,2 36,1 39,8 40,0 34,7 29,3 26,9 21,0 40,0 

Aps. min. -28,6 -22,0 -19,9 -4,9 -0,4 0,2 6,6 6,9 -1,6 -5,4 -13,8 -19,6 -28,6 

Sr.br. mraznih dana 23,8 17,8 10,6 1,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 2,1 9,2 18,8 83,8 

Sr.br. tropskih dana 0,0 0,0 0,0 0,0 0,8 4,1 8,3 8,4 2,5 0,0 0,0 0,0 24,1 

RELATIVNA VLAGA (%) 

Prosek 85,5 80,9 72,9 68,4 67,9 69,8 67,2 68,6 72,2 74,6 82,7 86,6 74,8 

TRAJANJE SIJANJA SUNCA 

Prosek 68,1 88,6 147,9 176,8 231,5 249,7 289,2 272,2 207,0 172,8 83,4 55,2 2042 

,4 

Broj vedrih dana 2,9 3,7 4,5 3,9 4,2 4,7 9,6 10,9 9,4 8,7 3,3 2,4 68,2 

Broj oblačnih dana 15,0 12,0 10,9 9,5 7,4 6,1 4,2 3,6 5,0 7,1 13,3 15,9 110, 

0 

PADAVINE (mm) 

Sr. mesečna suma 37,8 34,8 40,7 46,8 56,9 82,5 61,2 55,3 35,9 34,8 45,9 44,2 576, 

8 

Max. dnevna suma 29,2 36,3 32,6 35,2 91,8 60,0 91,6 42,9 33,4 29,3 20,7 24,2 91,8 





jan feb mar apr maj jun jul avg sep okt nov dec God. 

Sr.br.dana>= 0.1 mm 12,0 11,3 11,7 12,0 12,1 13,0 9,8 8,7 8,5 7,5 11,8 12,5 130, 

9 

Sr.br.dana>=10.0 mm 1,0 0,8 1,0 1,2 1,7 2,7 2,0 1,8 1,2 1,2 1,4 1,1 17,1 

POJAVE (broj dana sa....) 

snegom 7,5 6,2 3,1 0,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 1,6 5,7 24,5 

snežnim pokrivačem 15,5 9,2 3,4 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 1,8 7,7 37,7 

maglom 6,3 3,3 1,7 0,8 0,6 0,4 0,3 0,6 0,7 3,3 5,8 6,0 29,8 

gradom 0,0 0,0 0,0 0,2 0,2 0,4 0,2 0,2 0,0 0,1 0,0 0,1 1,4 

Vetrovi. Za novosadski region karakteristično je da preovlađuju 

vetrovi suprotnih pravaca. Dominantni vetrovi su iz dva suprotna 

pravca i to jugoistočnog - košava (18,2%) i severozapadnog pravca - 

gornjak (17%). Najmanje je zastupljen južni vetar. To su vetrovi 

karakteristični za čitavu Panonsku niziju. 

Tabela 2: Srednja učestalost vetrova i tihog vremena (u ‰) i srednje 

jačine vetrova (po Boforu) 

N NE E SE S SW W NW C 

Čestine vetrova 140 55 76 112 91 77 103 136 210 

Jačine vetrova 3,4 2,4 2,6 3,2 2,1 2,2 2,5 3,1 - 

Slika 1: Ruža vetrova 





Dominantni jugoistočni vetar - košava najčešće se javlja od 

decembra do marta, tj. u zimskoj polovini godine, a severozapadni 

vetar dominira od juna do septembra, u letnjem periodu. Mirno vreme 

bez vetra se najčešće javlja u junu, julu, avgustu i septembru, a meseci 

sa najvećim brojem vetrovitih dana su februar, mart i april. Najčešći 

vetrovi ujedno su i najjači. Košava ima prosečnu jačinu 2.9 bofora. 

2.5 Morfološke, geološke i hidrogeološke 

karakteristike zemljišta 

Novosadsku okolinu karakteriše zastupljenost dve različite 

geomorfološke celine: Fruška gora - horstovska planina i uravnjeno 

dno Panonskog basena. 

Novosadskoj okolini pripada najjužniji deo uravnjenog dna Panonskog 

basena koji ima jednoličnu geološku građu i slabo naglašen reljef. Kao faktori 

izgrađivanja reljefa dominiraju fluvijalna erozija ograničena na meandarsko 

usecanje korita Dunava, i eolska i fluvijalna akumulacija. Aluvijalna ravan 

Dunava je različite širine. Znatno je razvijenija na levoj strani korita Dunava, a u 

pojedinim delovima ona zalazi u lesnu terasu i do desetak kilometara. Tu je 

razvijen poseban reljef sastavljen od uskih i izduženih gredica i plitkih 

utoleglica. Na desnoj strani korita Dunava, aluvijalna ravan se javlja samo 

mestimično na ograničenom prostoru. Aluvijalna ravan Dunava na sektoru 

Novog Sada je asimetrična. Stvorena je pomeranjem korita reke prema jugu i 

podsecanjem lesnih platoa i masiva Fruške gore. Najveći deo Novog Sada 

nalazi se na fragmentu rečne terase. Reljef ovog geomorfološkog oblika čine 

ostaci starih dunavskih korita i gredica između njih. Inundaciona ravan Dunava 

je najniži geomorfološki element ovog područja. Na bačkoj strani ova ravan 

predstavlja kontinuiranu zonu koja celom dužinom prati tok Dunava i pri tom 

ima različite širine. Manji geomorfološki oblici na inundacionoj ravni slični su 

oblicima na lesnoj i rečnoj terasi. Korito Dunava usečeno je u inundacionu 

ravan. Među najintenzivnijim geomorfološkim procesima je erodiranje 

inundacione ravni, lesne zaravni i planinske supodine, zatim potenciranje 

klizišnih procesa na lesnoj zaravni i prenošenje i taloženje erodiranog 

materijala, gradnja ostrva i sprudova. Prosečna širina glavnog korita Dunava 

na sektoru novosadskog područja je oko 600m. 





Slika 2: Pedološka karta 

Zemljišni pokrivač područja Novog Sada je heterogen i sačinjavaju ga 

zemljišta automorfnog, hidromorfnog, halomorfnog i subakvalnog reda. U 

sastav navedena četiri reda ulaze brojni tipovi, podtipovi, varijeteti i forme 

zemljišta. Svaka od ovih zemljišnih tvorevina karakteriše se određenim 

morfološkim, hemijskim, fizičkim, biološkim, a s tim u vezi i proizvodnim 

svojstvima. Zemljišni pokrivač Novog Sada najvećim delom predstavljen je 

zemljištima iz automorfnog reda koja se karakterišu vlaženjem profila zemljišta 

isključivo putem atmosferskih padavina, a proceđivanje vode kroz masu 

zemljišta je tako da ne dolazi do dužeg zadržavanja prekomerne vode u profilu 

zemljišta. Značajne površine zauzimaju i zemljišta hidromorfnog reda koja se 

karakterišu dopunskim vlaženjem bilo slivenim vodama sa viših terena, bilo 

poplavnim ili podzemnim vodama različitog porekla. Prekomerno vlaženje 

unutar profila zemljišta može biti uzrokovano i prisustvom nepropusnog sloja 

unutar soluma. Izraženo prekomerno vlaženje zemljišta, povremeno ili stalno, 

dela profila ili celog soluma uzrokuje pojavu hidromorfizma sa svim 

posledicama koje iz njega proizilaze. Manje površine zahvaćene su i 

zemljištima halomorfnog reda koja su takođe nastala pod uticajem dopunskog 





vlaženja podzemnim ili površinskim vodama koje su, za razliku od hidromorfnih 

zemljišta, zaslanjene ili alkalizovane. Iako nemaju veći značaj na području 

Novog Sada zastupljena su zemljišta iz reda subakvalnih (subhidričnih) 

zemljišta čiji se postanak i razvoj odvija pod plitkim vodenim pokrivačem 

stajaćih voda. 

Dosadašnjim istraživanjima utvrđeno je da ne postoji pravilno smenjivanje 

vodonosnih hotizonata ni u vertikalnom ni u horizontalnom pravcu. Kvartarni 

sedimenti spadaju u propusne stene kod kojih kapilarna poroznost ide do 4 m. 

Najčešći sedimenti aluvijalne ravni i aluvijalne terase, dobri su provodnici vode 

koja se u njih vrlo intenzivno infiltrira iz rečnog korita ili sa površine. Freatske 

izdani u aluvijalnim sedimentima veoma su bogate vodom i dobra su izvorišta 

za velike potrošače. 

Podzemne vode. Dubina freatske izdani različita je na svakoj 

geomorfološkoj jedinici. U aluvijalnoj ravni Dunava dubina je 0-2,5 m, a u 

aluvijalnim ravnima potoka 0-3 m. Na aluvijalnoj terasi njena dubina se kreće od 

0-4 m, a na lesnoj terasi do 8 m, mada može biti i plića. U aluvijalnoj ravni režim 

vodostaja freatske izdani u direktnoj je zavisnosti od režima Dunava. Visoke 

podzemne vode koje se javljaju u ritovima pokazuju znatne amplitude, za 

razliku od dubokih podzemnih voda koje pokazuju veću stabilnost. Na nižim 

delovima aluvijalne ravni podzemne vode izbijaju na površinu i plave je. 

Određeni delovi ovih površina većim delom godine su pod vodom. 

Udaljavanjem od obala reke slabi uticaj vodostaja, promene su sporije, 

stabilnost je veća. 

Površinske vode. Površinske vode čine prirodni i veštački hidrološki 

objekti. Prirodne predstavljaju Dunav, a veštačke kanal Savino Selo - Novi Sad 

iz hidrosistema DTD i manji melioracioni kanali. 

Dunav. Dunav kao najveća reka u zemlji, druga u Evropi preseca 

novosadsko područje svojim srednjim tokom. Dunav je posle Petrovaradinskog 

lakta i suženja kod Sremskih Karlovaca široka i troma ravničarska reka. 

Meandrirajući ona se ponovo pribija uz supodinu Fruške gore napuštajući 

aluvijalnu ravan i meandre na levoj strani i potkopavajući desnu obalu. 

Prema karti seizmičke rejonizacije Srbije ovo područje se nalazi u 

zoni osmog stepena MCS skale. 

Slika 3: Seizmološka karta Srbije 





2.6. Flora, fauna i zaštićena prirodna i kulturna 

dobra 

Prirodne pogodnosti za rasprostiranje biljnih vrsta na području uže 

i šire okoline Novog Sada nisu iste. One su uslovljene pre svega 

razlikama u reljefu, razlikama u visini podzemnih voda, u geološkom i 

pedološkom sastavu zemljišta, antropogenom uticaju i drugim 

faktorima. 

Na samoj predmetnoj lokaciji, niti u njenoj bližoj okolini, nema 

registrovanih retkih ili ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, kao ni 

posebno vrednih biljnih zajednica. 

Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika nema 

registrovanih arheoloških nalazišta na posmatranoj teritoriji. 

2.7 Postojeća i planirana infrastruktura 

Saobraćajnice. Novim objektima pristupaće se internim 

saobraćajnicama sa severoistočne strane kroz 

postojeće postrojenje preko ulazne kapije sa 

portirnicom. Objektima se unutar kompleksa 

pristupa internim, asfaltiranim 

saobraćajnicama, širine 3 m i 6 m, koje čine 

prsten oko objekata i omogućuju kolski i 

pešački pristup i ulaz u objekte sa platoa. 

Vodovod i kanalizacija.Kompleks za preradu vode „ŠTRAND“ 

predstavlja jedan od glavnih objekata 

celokupnog vodovodnog sistema Grada Novog 

Sada. Sirova voda koja se zahvata na tri 

trenutno aktivna izvorišta transportuje se na 

postrojenje za preradu vode preko cevovoda 

Ø900 mm sa izvorišta „Ratno ostrvo“, odnosno 

Ø600 mm sa izvorišta „Petrovaradinska ada“. 

Sa izvorišta „Štrand“ sirova voda se dovodi 

cevovodom profila Ø600 mm. Planirana je 

izgradnja vodovodne mreže na kompleksu za 

potrebe novih objekata i to Ø700 mm i Ø1000 

mm. Odvođenje otpadnih i atmosferskih voda, 

kao i otpadnih voda nastalih u toku 

tehnološkog procesa prerade sirove vode 





obavlja se preko zajedničkog kanalizacionog 

sistema Grada Novog Sada. Ukupno 

prikupljene otpadne i atmosferske vode 

orijentisane su na postojeću primarnu 

kanalizaciju profila Ø900 mm tj. Prema ulici 

Milke Grgurove i dalje prema kolektoru u 

Jiričekovoj ulici profila Ø140/240 cm. Manji 

deo prikupljenih atmosferskih voda odvodi se 

prema ulici Milke Grgurove cevovodom profila 

Ø250 mm. Odvođenje sanitarnih otpadnih 

voda iz budućih objekata rešiće se 

priključenjem na postojeću kanalizacionu 

mrežu u okviru kompleksa. Takođe, 

predviđena je izgradnja atmosferske 

kanalizacije u delu kompleksa gde se će se 

izgraditi novi objekti i to profila Ø250 mm. Ista 

će se orijetisati na postojeću atmosfersku 

kanalizaciju kompleksa. 

Elektroinstalacije. Snabdevanje električnom energijom vrši se iz 

jedinstvenog elektroenergetskog sistema. 

Osnovni objekti za snabdevanje predmetnog 

kompleksa električnom energijom su TS 35/10 

kV „LIMAN“ i TS 35/10 kV „PODBARA“ iz kojih 

se posebnim visokonaponskim izvodima 

obezbeđuje sigurnost i pouzdanost napajanja 

kompleksa. Za potrebe proširenja tehnologije 

izgradiće se još jedna distributivna 

transformatorska stanica odgovarajućeg 

kapaciteta 20/0,4 kV, a visokonaponska 

elektroenergetska oprema će se prilagoditi za 

rad na 20 kV nivou. 

Grejanje. Kompleks se snabdeva toplotnom energijom iz 

gradskog toplifikacionog sistema, iz toplane 

TO „Jug“. Sa dva priključna vrelovoda se za 

potrebe zagrevanja snabdevaju toplotnom 

energijom filter stanica i laboratorija. Za 

snabdevanje novih sadržaja na kompleksu 

izgradiće serazdelna vrelovodna mreža sa 

postojećeg vrelovoda do budućih objekata. 





3. OPIS PROJEKTA 

3.1 Uvodne napomene 

Novi Sad se snabdeva vodom iz tri izvorišta koja se nalaze u priobalju 

Dunava: Štrand kapaciteta 400 l/s, Petrovaradinska ada 600 l/s i Ratno 

ostrvo 700 l/s. Sa sva tri izvorišta sirova - podzemna voda se potiskuje ka 

postrojenju za preradu vode "Štrand", kapaciteta 130.000 m 3 /dan, odnosno 

1.500 l/s koje se nalazi na lokalitetu "Štrand". 

Posle tretmana pitka voda se doprema do rezervoara "Štrand", koji se 

nalazi na istom lokalitetu, odakle se pomoću dve pumpne stanice, "Štrand" 

i "Liman", potiskuje u gradsko područje. 

Osnovni nedostatak postojeće prerade vode je nemogućnost 

ukanjanja organskih materija koje su prisutne u vodi. Njihova 

koncentracija, doduše, još ne prelazi zakonom dozvoljene granice, ali zbog 

potencijalne opasnosti prouzrokovane blizinom rafinerije izvoristu na 

Ratnom ostrvu, primene hemijskih sredstava na poljoprivrednim 

površinama i relativno brze reakcije na kvalitet vode Dunava, neophodno 

je poboljšanje tehnološkog procesa prerade postupcima koji eliminišu i ove 

sadržaje. Istraživanjima sprovedenim početkom devedesetih godina 

prošlog veka došlo se do rezultata koji upućuju na potrebu proširenja 

postojećeg tehnološkog procesa izgradnjom sistema za dezinfekciju 

ozonom i filtriranjem vode kroz filtre sa granulisanim aktivnim ugljem 

(GAU), gde se na GAU filtrima vrši adsorpcija organskih materija i ostalih 

polutanata iz vode. 

U cilju određivanja karakteristika sirove vode kao i efikasnosti 

procesa prečišćavanja u odnosu na neophodnost dogradnje procesa 

prečišćavanja vode za piće, fizičko-hemijske karakteristike vode su 

analizirane dva puta u različito vreme. Dodatno su izvršene analize vode 

Dunava na sadržaj mineralnih ulja ugljovodonika, eteričnih aromatičnih 

ugljovodonika i indikatorskih supstanci (tj. kompleksnih agensa). Analizom 

rezultata ispitivanja izvučeni su sledeći zaključci: 

Sirove vode iz tri bunarska polja postrojenja Štrand su sličnog 

sastava. Imaju srednji sadržaj soli, nemaju kiseonika i imaju visoke 

koncentracije amonijaka, Fe 2+ i Mn 2+ . 

Bunari uglavnom sakupljaju obalski filtrat. Stoga, sirova voda sadrži 

tragove antropogenih supstanci male biorazgradivosti, kao što su 

EDTA i MBTE. Ove supstance ne mogu biti uklonjene postojećim 

procesom prečišćavanja i detektovane su i u prečišćenoj vodi. lako 

te supstance nisu toksične i izmerene koncentracije su veoma niske, 

potrebno ih je pratiti. 

Sadržaj soli u sirovoj vodi se jasno razlikuje od sadržaja u vodi reke 

Dunav. Razlog za to je verovatno udeo kopnene podzemne vode u 

sirovoj vodi. 





U procesu prečišćavanja vode dovoljne su količine rastvorenog 

kiseonika u vodi, a amonijak i gvožđe se skoro potpuno uklanjaju. 

Eliminacija mangana nakon procesa prečišćavanja nije 

zadovoljavajuća i mora da se optimizuje kako bi se izbegle žalbe 

potrošača na mutnoću vode iz česme ("crna voda"). Sadržaj 

mangana u prečišćenoj vodi ukazuje na povremene probleme u 

procesu eliminacije mangana na postrojenju. Ovaj problem se 

trenutno rešava uvođenjem pranja peščanih filtara nehlorisanom 

vodom. 

Veoma je značajno smanjiti sadržaj hlorovanih ugljovodonika u vodi 

za piće. Ove supstance se formiraju u velikim količinama kao nusproizvodi 

dezinfekcije hlorom. 

Rezultati analiza sprovedenih u vezi sa pretpostavljenom 

kontaminacijom podzemnih voda mineralnim uljima ukazuju da 

postoji jasan dokaz zagađenja sirove vode mineralnim uljima. U 

jednom uzorku sirove vode iz bunarskog polja Ratno Ostrvo 

pronađene su velike količine mineralnih ulja ugljovodonika. Čak su 

neki uzorci sirove vode mirisali na ulje. Isparljivi aromatični 

ugljovodonici, kao npr. benzen, nisu pronadeni ni u jednom od devet 

uzoraka sirove vode. To se može objasniti činjenicom da su isparljivi 

aromatični ugljovodonici, kao i mineralna ulja vodonika biološki 

razgrađeni u anaerobnim uslovima prolaska kroz zemlju, dok su 

jedinjenja iz mineralnih ulja koja stvaraju neprijatan miris otpornija i 

ostaju u vodi. 

Kao što je očekivano, laboratorijska ispitivanja potrošnje ozona, 

dokazala su da su veće doze ozona potrebne za ozonizaciju sirove 

vode nego za ozonizaciju čiste vode. 

Analizirano je mesto doziranja ozona u vodi i posebno negativne 

posledice moraju se uzeti u obzir kao sto su npr. formiranje 

problematicnih supstanci (koloidalnog gvožđe hidroksida). Iz tog 

razloga preporučeno je da se ozon u procesnoj liniji nalazi nakon 

filtracije na pešćanim filtrima i ispred GAU adsorpcije. 

Dakle, dogradnjom tehnologije prerade vode u postojećem PPV 

“ŠTRAND”, kvalitet prečišćene vode će biti u svemu prema Pravilniku o 

higijenskoj ispravnosti vode (“Službeni list SRJ”, broj 42/98). 

3.2 Opis prethodnih radova 

Prethodni radovi se odnose na raščišćavanje terena i skidanje 

humusnog sloja u debljini od cca 60 cm. Deo zemlje se deponue na 

gradilišu, a deo se odnosi na gradsku deponiju kamionima. Utovar i 

izgurivanje zemlje se vrši mašinski. Zatim slede nivelacija, iskolčavanje 

i iskop zemlje. 





Nivelacija 

Radovi na nivelaciji se izvode buldožerima sa grubim ravnanjem 

do projektovanih kota. 

Iskolčavanje 

Ovaj rad obuhvata sva geodetska merenja u vezi prenošenja 

podataka iz projekta na teren i održavanje iskolčenih oznaka na terenu 

u celom periodu od početka radova do predaje svih radova Nosiocu 

projekta. 

Zemljani radovi 

Zemljani radovi podrazumevaju: 

− Mašinski otkop humusa 

− Mašinski iskop i 

− Ručni iskop. 

Mašinski otkop humusa obuhvata površinski otkop humusa 

debljine maksimalno do 60 cm sa transportom, ili guranjem mašinskim 

putem u deponiju sa strane, van pojasa objektnog zemljišta. 

Površinski otkop humusa u debljini maksimalno do 60 cm se 

izvodi svugde gde je to potrebno radi pripreme podtla – temeljnog tla. 

Humus se otkopava do podtla – nosivog zemljišta. Sav iskopani 

materijal se deponuje uz trasu, tako da kasnija upotreba i pristup do 

njega budu neometani. Transport, odnosno guranje materijala na 

deponiju, mora biti pažljivo izvršeno radi očuvanja kvaliteta iskopanog 

humusa za kasnije potrebe pri uređenju zelenih površina. 

Po izvršenom otkopu humusa vrši se snimanje profila terena. 

Mašinski iskop materijala II i III kategorije u širokom otkopu. 

Po izvršenom skidanju humusa vrši se otkop zemljanog materijala 

koji je predviđen projektom sa odvozom, odnosno guranjem materijala 

na deponiju. U ove radove su uključeni svi otkopi temeljenja objekata, 

zaseka, useka, pri izradi odvodnih kanala, rovova, taložnih bazena, i 

dr. 

Svi iskopi se vrše prema u profilima opisanim kotama, projektom 

propisanim nagibima, vodeći strogo računa o nameni objekata i 

preciznosti izrade. 

Ručni iskop se sprovodi svugde gde nije moguće adekvatno 

izvršiti mašinsko iskopavanje. 





3.3 Opis objekta i njegove funkcije 

Postojeći objekti na lokaciji su sledeći: 

1. Portirnica 

2. Upravna zgrada, laboratorija, baždarnica 

3. Aerator, 1500 l/s 

4. Komandno-kontrolni centar (KKC) 

5. Stara filter stanica, 750 l/s 

6. Nova filter stanica, 750 l/s 

7. Transformatorska stanica, 10/0,4 kV 

8. Pumpna stanica „ŠTRAND“ 

9. Pumpna stanica „LIMAN“ 

10. Hlorna stanica 

11. Rezervoar „ŠTRAND“ 

Postojeće stanje postrojenja 

Postrojenje za preradu vode „ŠTRAND“ locirano je u zaleđu 

najstarijeg izvorišta vode „ŠTRAND“, na levoj obali Dunava. 

Koncepcija čitavog sistema vodosnabdevanja Novog Sada, kao i 

osnovni objekti prerade postavljeni su šesdesetih godina prošlog veka. 

Sistem je dograđivan i rekonstruisan tokom godina eksploatacije, ali je 

osnovna postavka objekata ostala nepromenjena. Sadašnje 

postrojenje obuhvata sledeće procese: 

• Aeraciju rasprskavanjem na aeratoru 

• Filtraciju brzim peščanim filtarima na dve filtarske stanice 

• Dezinfekciju gasnim hlorom u hlornoj stanici 

Aeracija 

Zgrada aeratora je početni objekat tretmana vode. Sirova voda se 

direktno iz svih bunara potiskuje na aerator. Objekat je podeljen na 

dva ulaza sirove vode od kojih se svaki deli na po dve celine-baterije. 

Sirova voda se rasprskava i dolazi do procesa oksidacije gvožđa i 

mangana, kao i do degazacije. U sklopu aeratora nalazi se i kontaktni 

bazen od 3600 m 3 podeljen na četiri jednake komore (ispod svake 

baterije po jedna), u kome se sirova-aerisana voda zadržava oko 40 

minuta da bi se odigrale potrebne hemijske reakcije pre nego što dođe 

na peščane filtre. Kapacitet aeratora je 1500 l/s. 

Raspršivanjem vode u procesu aeracije se obezbeđuje: 

Obogaćivanje vode kiseonikom 

Desorpcija vodonik sulfida 

Delimična desorpcija ugljen dioksida 

Zadržavanjem vode u retenziji se obezbeđuje: 





Oksidacija najvećeg dela dvovalentnog gvožđa 

Oksidacija manje količine magnana 

Oksidacija manjeg dela amonijaka 

Delimična stabilizacija vode posle poremećaja ravnoteže 

(desorpcija ugljen dioksida) 

Taloženje dela kalcijum karbonata 

Horizontalni presek postojeće zgrade za aeraciju je približno 2500 

m 2 . Visina mlaza vode u aeraciji je oko 2,5 m. Postojeća retenzija 

obezbeđuje retenziono vreme od 38,7 minuta pri protoku vode od 1550 

l/s, što je dovoljno za oksidaciju preko 90 % Fe 2+ (ispitano na pilot 

modelu). 

Filtracija 

Sirova-aerisana voda se doprema gravitaciono iz kontaktnog 

bazena aeratora na filtarska polja. Postrojenje sadrži dva odvojena 

objekta za filtraciju: staru (SFS) i novu (NFS) filtarsku stanicu. Obe su 

kapaciteta po 750 l/s, sadrže po 12 filtarskih polja površine 36 m 2 sa 

peščanom ispunom debljine 1 m. Brzina filtracije ne prelazi 6,5 m/h. 

Ispod nove filtarske stanice nalazi se retencioni bazen 2000 m 3 , iz 

koga se voda gravitaciono doprema do rezervoara čiste vode 

„ŠTRAND“ efektivne zapremine 8000 m 3 . Filtrirana voda se iz stare 

filtarske stanice direktno (bez retencije) doprema gravitaciono do 

rezervoara „ŠTRAND“. Filtarska instalacija sa peščanom ispunom 

postavljena je u novom procesu tretmana vode ispred procesa 

ozonizacije i filtera sa granulisanim aktivnim ugljem. 

U procesu filtracije na peščanim filtrima omogućeno je efikasno 

uklanjanje nerastvorivih materija tako da je izlazna mutnoća manja od 

0,1 NTU. U filterskoj ispuni dolazi do delimične oksidacije amonijaka, 

kao i ukljanjanja dela organskog zagađenja procesom sekundarne 

flokulacije i biološke razgradnje. Pored toga, dolazi do uklanjanja 

mangana na formiranom manganskom sloju. Filtri rade kapacitetom 

1500 l/s, ali je moguće povećati kapacitet prečišćavanja na 1550 l/s 

sirove vode. Pranje filtarskih polja vrši se čistom nehlorisanom vodom 

ili hlorisanom (isključivo u slučaju zastoja na sistemu transporta 

nehlorisane vode) koja se prvo transportuje u predviđeni rezervoar, a 

potom koristi (gravitaciono) u tehnološkom procesu. Proces pranja 

filtarskih polja podeljen je u nekoliko faza: 

1. pranje vazduhom u trajanju od cca 30 s (postoji kompresorsko 

postrojenje) 

2. pranje smešom vode i vazduha u trajanju od cca 5 min 

3. pranje vodom u narednih 10 min 

Dezinfekcija 

Dezinfekcija hlorom na postrojenju se vrši na sledeći način: 





glavno hlorisanje 

naknadno hlorisanje u cilju obezbeđenja reziduala u 

distribucionom sistemu 

Glavno hlorisanje se vrši dodavanjem rastvora gasnog hlora u 

filtrat stare filtarske jedinice i u izlaz iz filtratskog rezervoara ispod 

nove filterske jedinice (zapremine 2000 m 2 ). Dozirana količina 

odgovara koncentraciji 0,8-1,5 mg/l Cl2. Cilj je da se obezbedi 

koncentracija hlora od 0,5 mg/l na izlazu iz postrojenja (posle 

kontaktnog vremena od približno 2 sata). Drugo mesto doziranja se 

nalazi na izlazu iz rezervoara čiste vode (zapremina 8000 m 3 ) kako bi 

se obezbedio rezidual hlora i doziranje se vrši samo pri vanrednim 

okolnostima. Novo mesto doziranja hlora će biti u rezervoaru 

prečišćene vode, na prelivu nakon prolaska vode kroz neprikosnovenu 

zapreminu. 

Predmetni projekat-Dogradnja linije tehnološkog procesa 

prerade vode podrazumeva izgradnju sledećih novih objekata na datoj 

lokaciji: 

1. Tehnološka crpna stanica 

2. Nova pumpna stanica „ŠTRAND“ 

3. Transformatorska stanica 

4. Ozonizator 

5. GAU (granulisani aktivni ugalj) filter 

6. Rezervoar sa kiseonikom 

7. Zatvaračnica 

8. Rezervoar 10000 l 

9. Crpna stanica za pranje GAU filtera 

Objekat za ozonizaciju sa rezervoarom za tečni kiseonik 

Na liniji vode ovaj objekat je smešten posle objekta tehnološke 

crpne stanice, a pre GAU filtra. Projektovan je u dve paralelne linije. 

Skoro je kvadratne osnove dimenzija 20,05 x 20,00 m, rešen u tri 

osnovna nivoa (podrum, prizemlje i I sprat), poprečno postavljen u 

pravcu severoistok-jugozapad. Prvi sprat je procesno rešen kao 

sistem bazena-komora: sa dve komore za tretman vode ozonizacijom i 

jednom komorom bez difuzora, dva preliva i prihvatnim (odvodnim) 

kanalom, kojim se tretirana voda šalje dalje na GAU filtre. U zoni 

ispod komora za predozonizaciju (podrum) smešten je magacin. 

Prizemlje je rešeno kao magacinska sala za smeštaj opreme za 

ozonizaciju, elektro razvod i pristupne komunikacije. Uz objekat, sa 

severozapadne strane, na posebno izgrađenom platou, postavlja se 

rezervoar sa kiseonikom, koji se koristi u procesu ozonizacije i 

pripadajućom opremom. Cisterni je obezbeđen kamionski pristup sa 

saobraćajnice. 





Konstrukcija objekta je monolitno-skeletna, armirano betonska, 

livena na licu mesta, hidrotehničkim betonom MB 30. Fundiranje je 

izvršeno na masivnoj, kontinualnoj, armirano betonskoj ploči, preko 

sloja šljunka d=15 cm, PVC folije i tampon sloja od nabijenog betona 

d=6+4 cm sa hidroizolacijom između. Svi spoljni zidovi su 

hidroizolovani, a iznad terena i termoizolovani mineralnom vunom d=4 

cm. Krovna ploča je jednovodna i delimično dvovodna, armirano 

betonske konstrukcije u nagibu od 15 stepeni. Pokrivanje krova i 

oblaganje fasadnih zidova je izvršeno svim potrebnim slojevima hidro i 

termoizolacije (parna brana, sloj parnog opuštanja, termoizolacioni sloj 

d=4 cm, hidroizolacija i ventilisani sloj), sa završnim krovnim 

pokrivačem od bojenog trapezastog, aluminijumskog lima. 

Horizontalne i vertikalne pregrade i žaluzine se izvode od metalnih 

profila i limova sa odgovarajućim zastakljenjem. 

Objekat sa GAU filterima, crpnom stanicom za pranje filtera i 

rezervoarom čiste vode kapaciteta 10000 m 3 

Na liniji vode ovaj objekat je smešten posle procesa ozonizacije, a 

u njemu je smešteno deset (u dva reda po pet) filterskih polja sa 

pripadajućom bočnom, čeonom i centralnom cevnom galerijom. 

Objekat je pravougaone osnove dimenzija 63,60 x 46,60 m, rešen u tri 

osnovna nivoa (podrum, prizemlje i I sprat). Objektu je obezbeđen 

pešački i kolski pristup sa jugozapadne strane, preko centralnog 

platoa. Podrum ispod filterskih polja je procesno rešen: sa jednom 

centralom (prihvat filtrirane vode) i dve bočne komore sa hlorisanom 

vodom, a bloka pumpne stanice: uz crpilište nehlorisane vode, u okviru 

zatvaračnice rezervoara smeštene su pumpe servisne vode i 

stepenište. U okviru ulazne zone objekta rešena je mašinska sala 

pumpne stanice sa tri pumpe. Za unošenje i montažu-demontažu 

opreme u mašinskoj sali ugrađen je mostni kran. U zoni između filtra 

su međusobno povezane cevne galerije. Na nivou prizemlja rešene su 

horizontalne i vertikalne komunikacije za pristup radnika i unošenje 

opreme. Prvi sprat iznad pumpne stanice rešen je kao lokalna 

komanda (elektro razvod) sa pristupnim komunikacijama (stepenište, 

montažni prostor) i sanitarni čvor. U drugom delu sprata na istoj koti, 

nalazi se jedinstvena sala iznad filterskih polja, sa pripadajućim 

stazama i hodnicima za pristup i redovno održavanje. Konstrukcija 

objekta je monolitno-skeletna, armirano betonska, livena na licu mesta, 

hidrotehničkim betonom MB 30. Fundiranje je izvršeno na masivnoj, 

kontinualnoj, armirano betonskoj ploči, preko sloja šljunka d=15 cm, 

PVC folije i tampon sloja od nabijenog betona d=6+4 cm sa 

hidroizolacijom između. Svi spoljni zidovi su hidroizolovani, a iznad 

terena i termoizolovani mineralnom vunom d=4 cm. Do kote 86,85 mn. 

m, fasadni zidovi su ozidani šupljom, fasadnom jednoternom opekom 

sa obrađenim fugama. Krovna ploča je rešena na dve vode, armirano 





betonske konstrukcije u nagibu od 15 stepeni. Pokrivanje krova i 

oblaganje fasadnih zidova je izvršeno svim potrebnim slojevima hidro i 

termoizolacije (parna brana, sloj parnog opuštanja, termoizolacioni sloj 

d=4 cm, hidroizolacija i ventilisani sloj), sa završnim krovnim 

pokrivačem od bojenog trapezastog, aluminijumskog lima. 

Horizontalni i vertikalni oluci izvode se od lima u istoj boji kao i 

trapezasti lim. Sva vrata i prozori, zastakljene pregrade i žaluzine 

izvode se od metalnih profila i limova sa odgovarajućim zastakljenjem. 

Tehnološka crpna stanica „ŠTRAND“ 

Smešta se u okviru postojećeg objekta fabrike pitke vode 

„ŠTRAND“. Nalazi se između novog objekta ozonizatora i 

novoprojektovane pumpne stanice „ŠTRAND“. Gabarit objekta je 

pravougaonih dimenzija 16,10 x 12,60 m. Konstrukcija objekta je 

klasično skeletna sa horizontalnim i vertikalnim serklažima od 

armiranog betona MB 30. Objekat je fundiran na ploči od armiranog 

betona MB 30 debljine d=50 cm. Temeljna ploča je na sloju 

nearmiranog betona MB 20 dimenzija d=6+4 cm, koja ujedno služi i 

kao hidroizolacija temeljne ploče. Betonska podloga postavljena je na 

sloju tucanika. Temeljni zidovi objekta su debljine d=50 cm i d=30 cm i 

urađeni su od armiranog betona MB 30. Hidroizolacija temeljne ploče i 

temeljnih zidova je izrađena od kondora debljine 4 mm u tri sloja na 

podlozi od bitulita. Veza između podzemnog i nadzemnog dela je 

jednokrako betonsko stepenište širine 1 m. Svi zidovi i dno crpilišta su 

premazani hidroizolujućim penetratom u tri sloja. Nadzemni deo 

objekta, spoljašnji i unutrašnji zidovi zidani su blokom d=20 cm, dok su 

zidovi u mokrom čvoru debljine d=7 cm. Zidovi su malterisani i krečeni 

disperzivnom bojom. Gornja ploča objekta je kosa armirano betonska 

MB 30 d=12 cm. Svi podovi su obloženi podnim klinker keramičkim 

pločicama u malteru. Spoljni prozori i vrata su bravarski urađeni od 

kutijastih čeličnih profila antikorozivno zaštićeni i premazani bojom za 

metal. Unutrašnja vrata su stolarska, duplo šperovana i premazana 

bojom za drvo. Krov je pokriven plastificiranim pocinkovanim limom 

debljine d=0,55 mm na daščanoj podlozi, termo izolovan tvrdim termo 

izolacionim materijalom d=5 cm. Horizontalni i vetikalni oluci su od 

kvadratnog pocinkovanog lima, anitkoroziono zaštićeni i završno 

obojeni bojom za metal. Fasada je klasična „demit“ , malterisana i 

obojena bojom na bazi akrila otpornog na vlagu. 

Rezervoar „ŠTRAND“ 10000 m 3 

Novi rezervoar planiran je u neposrednoj blizini postojećeg 

rezervoara. Pravougaonog je oblika dimenzija 70/46,60 m zapremine 

10000 m 3 sa dve vodene komore. Između vodenih komora nalazi se 

bazen profiltrirane čiste vode širine 8 m i dužine 29,40 m. Visina vode 





u bazenu profiltrirane vode je 4,67 m. Iz ovoga rezervoara uzima se 

voda za pranje filtera. Preko preliva na koti 80,45 mn.m. voda se 

preliva u komoru za hlorisanje, širine 8 m i dužine 3 m. Iz ove komore 

se voda raspoređuje u obe vodne komore novog i starog rezervoara 

čiste vode. Na srednjem delu iznad rezervoara je projektovano 

filtersko postrojenje. Rezervoar je fundiran na betonskoj ploči MB 30 

d=60 cm. Podloga, a ujedno i zaštita hidroizolacije donje ploče je od 

nearmiranog betona MB 20 d=6+4 cm, na tampon sloju šljunka d=15 

cm. Zidovi rezervoara su armirano betonski MB 30 d=40 cm, 

hidroizolovani kao i donja ploča kondorom debljine 4 mm u tri sloja sa 

preklapanjem, na podlozi premazanoj bitulitom. Hidroizolacija zidova 

zaštićena je opekom d=12 cm. Svi zidovi i dno komore su premazani 

hidroizolujućim penetratom u tri sloja. Gornja ploča rezervoara je 

armirano betonska MB 30 debljine d=40 cm, takođe hidro zaštićena 

kao i donja ploča i zidovi rezervoara. Na delu gde nije projektovano 

filtersko postrojenje, hidroizolacija je štićena nearmiranim betonom MB 

20 d=6+4 cm. Rezervoar je pokriven slojem zemlje debljine d=80 cm. 

Zatvaračnica rezervoara povezana je stepeništem sa filterskim 

postrojenjem. Svi betonski zidovi i podovi premazani su 

hidroizolujućim penetratom u tri sloja. Međuspratna konstrukcija iznad 

zatvaračnice izrađena je od montažno demontažnih betonskih ploča 

MB 30 debljine d=20 cm. U ulaznom prostoru iznad zatvaračnice je 

predviđen kran nosivosti 5 t. 

3.4 Glavne karakteristike procesa prerade vode 

Planirana tehnologija 

Usvojena procesna linija obuhvata sledeće postojeće i nove 

objekte na PPV „ŠTRAND“: 

Aeracija sa retenzijom-postojeći objekat 

Filtracija na peščanim filtrima-postojeći objekat 

Ozonizacija 

Gau filtracija 

Dezinfekcija hlorom 

OZONIZACIJA 

Ozon je jako oksidaciono sredstvo koje brzo reaguje sa većinom 

neorganskih i organskih jedinjenja, mikroorganizama i virusa prisutnih 

u vodi, ne dajući pri tom vodi nikakav miris i ukus. Ozon spada u jedno 

od najefikasnijih dezinfekcionih sredstava u širokom opsegu pH i 

temperature. Glavni mehanizmi kojima se uklanjaju zagađujuće 





materije iz vode su fizička desorpcija, hemijska oksidacija molekulima 

ozona i hemijska oksidacija slobodnim radikalima. 

Princip delovanja ozona 

Organski materijal rastvoren u vodi će se selektivno oksidisati 

reakcijom sa ozonom u seriji povezanih oksidacionih reakcija i u 

slučaju produžene ozonizacije dovešće do formiranja krajnjih 

produkata ozonizacije C02, H20, sulfata, nitrita, itd. 

U vodenom rastvoru, ozon reaguje sa različitim jedinjenjima na 

dva načina: 

direktna reakcija sa molekulom ozona, 

indirektna reakcija sa slobodnim radikalima koji se formiraju pri 

razlaganju ozona u vodi. 

Molekul ozona može da se ponaša kao dipol, elektrofilni molekul 

ili nukleofilni molekul. Reakcije molekularnog ozona su izuzetno 

osetljive i ograničene su na nezasićena aromatična i alifatična 

jedinjenja kao i specifične funkcionalne grupe. Stabilnost rastvorenog 

ozona zavisi od pH vode, UV svetlosti, koncentracije ozona i 

koncentracije radikalnih grupa. 

Reakcija ozona je kinetička reakcija prvog reda u odnosu na ozon 

i hidroksilni jon. 

U procesu ozonizacije dolazi do dekompozicije dela ozona pre 

nego što stupi u rekciju sa prisutnim polutantima. Dekompozicija 

ozona je katalizovana OH jonima i njena brzina raste sa porastom pH 

vode. Dekompozicija se dodatno ubrzava lančanom reakcijom 

slobodnih radikala kao sto su hidroksilni jon i hiper oksid(OH · 


i H02 · ) 

koji nastupaju u procesu dekompozijie ozona. Za razliku od derivata 

benzena, rastvori poput bikarbonatnih jona i metil živa hidroksida ili 

hlorida (pri nižim pH) sa OH · radikalima formiraju jedinjenja koja se ne 

ponašaju kao dalji nosioci lančane reakcije i time produžavaju vreme 

egzistiranja ozona u vodi. 

Efekti ozonizacije 

Primena ozona u procesu prečišćavanja vode ima višestruke 

efekte: 

Oksidaciona svojstva ozona: ozon spada u grupu najjačih 

poznatih oksidacionih sredstava. Oksdiaciono dejstvo ozona je 

dvojako: direktno, hemijskom reakcijom molekula i indirektno, 

hemijskom oksidacijom slobodnim radikalima. Oksidacijom ozon 

efikasno uklanja gvožđe, mangan, sulfide, sulfite, nitrite, cijanide, 




bromide, hloride, bionerazgradljive anjonske deterdžente, fenole, 

policiklične ugljovodonike, boju, ukus, miris, pesticide i što je 

možda najvažnije prekusore stvaranja trihalometana. 

Dezinfekcione osobine ozona: ozon je veoma jak dezinfektant u 

širokom opsegu pH i temperature, ali potpuno efikasno deluje tek 

nakon uklanjanja organskih i suspendovanih materija i mutnoće. 

Ozon ne daje vodi nikakav ukus i miris. 

Ozon se uspešno koristi za oksidaciju neorganskih jedinjenja, 

posebno gvožđa i managana, hlorida, bromida, jodida, nitrita i sulfida. 

Uspešno oksidiše i rastvorene organske makrpolutante prirodnog 

porekla (amino kiseline, fulvokiseline, ugljene hidrate) i 

netransformisane mikropolutante (aromatični i alifatični ugljovodonici, 

hlorisani rastvori, fenoli, pesticidi). Oksidacijom organskih 

makropolutanata obezbeđuje se uklanjanje boje, povećanje 

biodegradabilnosti organskih jedinjenja i destrukcija trihalometana i 

organiskih halida. 

Za proizvodnju ozona predviđena je upotreba tečnog kiseonika. 

Gasifikaciona stanica tečnog kiseonika (GSTO2) 

Rezervoar tečnog kiseonika se iznajmljuje vodovodu na duži niz 

godina –do 30 godina. Kapacitet rezervoara tečnog kiseonika iznosi 

50 m 3 . 

Tečni kiseonik se skladišti na mestu proizvodnje u velikim 

izolovanim rezervoarima na niskom pritisku. Prevoz se vrši specijalnim 

drumskim vozilima do mesta potrošnje gde je postavljena gasifikaciona 

stanica. Drumske cisterne su kapaciteta do 22 t tečnog kiseonika. 

Kapacitet gasifikacione stanice tečnog kiseonika za snabdevanje 

ozonatora određen je na bazi podataka o potrebnoj količini ozona za 

tretman 1550 l/s tretirane vode. 

Maksimalni kapacitet ozon generatora je 8,37 kg/h. 

Predviđeno je instaliranje dva ozon generatora, svaki kapaciteta 

5,6 kg/h O3. Potrebna količina kiseonika po jednom ozon generatoru 

iznosi 93,07 kg/h O2, odnosno maksimalna časovna potreba za 

kiseonikom je 186,14 kg. 

Proizvodnja ozona, samim tim i potreba za kiseonikom, za 

tretiranje 1550 l/s vode iznosi: 

O3 kg/h O2 kg/h 





Maksimalan kapacitet 

ozon generatora 

Kapacitet usvojenih 

ozon generatora 

8,37 kg/h 139,10 kg/h 

11,6 kg/h 186,14 kg/h 

Namena gasifikacione stanice tečnog kiseonika je da tečni 

kiseonik koji je uskladišten u stabilnom rezervoaru prevede u gasno 

stanje i da gasoviti kiseonik na potrebnom radnom pritisku cevovodom 

transportuje do objekta u kome se kiseonik koristi (ozon generatori). 

Objekat gasifikacione stanice tečnog kiseonika otvorenog je tipa, 

dimenzija 8 x 14 m, ograđen sa tri strane žičanom ogradom visine 2,5 

m, a sa jedne strane zidom objekta u kome se kiseonik troši (ozon 

generatori). U žičanoj ogradi stanice postavljena su dvoja vrata, na 

različitim stranama, koja se otvaraju prema spolja i to: vrata za 

opsluživanje stanice, prema parkiralištu i vrata za slučaj opasnosti. 

Na betonski temelj se postavlja sva oprema stanice. Rezervoar 

se postavlja na sopstveni temelj, a isparivači se postavljaju na nosače 

koji se učvršćuju na betonski plato stanice. Širina pristupnog puta je 4 

m, što omogućuje lak pristup automobil cisterne stanici, a temelj 

GSTO2 je lociran uz pristupni put, pri čemu je omogućen pristup ulazi 

GSTO2 pešačkom stazom širine 1 m. Prostor oko gasifikacione 

stanice kiseonika u širini od 5 m posebno se održava (čisti od trave i 

drugog organskog materijala). 

Prostor uz temelj stanice (osim sa strane prema pristupnom putu 

i prema objektu ozonizatora) širine 1 m, takođe mora biti od betona ili 

nasut šljunkom. U zaštitnoj zoni pretakališta oko suda za TO2 (prostor 

širine 7,5 m od priključka za punjenje) važi poseban režim ponašanja. 

Potrebna količina kiseonika Q=200 kg/h=140 mN 3 /h radnog pritiska 

p=0,7 bara na mestu potrošnje. 

Osnovni delovi instalacije: 

Skladišni horizontalni sud pod pritiskom za skladištenje tečnog 

kiseonika, zapremine 50 m 3 i maksimalnog radnog pritiska 10 

bara. 

Niskopritisni hladni (atmosferski) isparivači ukupnog nominalnog 

kapaciteta 300 mN 3 /h proizvodnje, koji prevode tečni kiseonik u 

gasovitu fazu na pritisku od 10 bara. 

Redukciona grupa u kojoj se pritisak gasovitog kiseonika 

redukuje sa radnog pritiska koji vlada u rezervoaru (min. 3 bara, 

max. 10 bara) na potrebni radni pritisak na mestu potrošnje (0,7 

bara). Kapacitet redukcione grupe je 140 mN 3 /h (200 kg/h). 

Cevovod za povezivanje navedene opreme dimenzionisan za rad 

na zadatim parametrima. 





Skladištenje tečnog kiseonika 

Za skladištenje tečnog kiseonika predviđen je stabilni, 

horizontalni, vakuum izolovani cilindričan sud pod pritiskom sa 

dvostrukim zidom. 

Prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg suda nalazi se pod 

visokim vakuumom i ispunjen je ekspandiranim perlitom, kao 

izolacionim materijalom, čime je smanjen koeficijent provođenja 

toplote, što omogućava skladištenje tečnog kiseonika uz minimalne 

gubitke usled otparavanja. 

Rezervoar je snabdevan svom potrebnom sigurnosnom, 

zapornom mernom armaturom, koja je smeštena u zasićenom ormanu 

na prednjoj strani suda. 

Punjenje rezervoara se vrši bez prekidanja njegovog kontinualnog 

rada, pomoću fleksibilnog creva iz automobil cisterne koja je 

opremljena pumpom za pretakanje. 

Održavanje konstantnog željenog pritiska u rezervoaru vrši se 

pomoću dodatnog atmosferskog isparivača, monitoring na spoljašnjoj 

strani rezervoara. 

Nivo tečnog gasa u rezervoaru, tj. količina utočenog gasa, očitava 

se preko diferencijalnog manometra, a pritisak preko klasičnog 

manometra. 

Stabilni vakuum izolovani rezervoar 

Sa dvostrukim zidom za skladištenje tečnog kiseonika 

Nominalna skladišna zapremina 50 m 3 

Najmanji dozvoljeni radni pritisak 3 bar 

Najveći dozvoljeni radni pritisak 10 bar 

Pritisak otvaranja sigurnosnih ventila 11 bar 

Radna temperatura min / max - 196/20°C 

Materijal unutrašnje posude nerđajući, legirani čelik 

predviđen za rad na 

niskim temperaturama 

Komplet sa svom zapornom, 

mernom, regulacionom i sigurnosnom 

armaturom 1 kom 

Promena faze radnog fluida 

Promena faze se delimično odvija na cevovodu tečne faze, ali 

prvenstveno u atmosferskim isparivačima. 





Atmosferski isparivač je razmenjivač toplote koji koristi toplotu 

okolnog vazduha da bi doveo do isparavanja tečnog kiseonika koji 

struji kroz njega. 

Za potrebe gasifikacione stanice T02 predviđena je baterija od tri 

isparivača, ukupnog nazivnog kapaciteta 300mN 3 /h. 

Iz isparivača se gasoviti kiseonik vodi do generatora ozona. 

Redukcija pritiska kiseonika 

Da bi se kiseonik mogao koristiti na mestu potrošnje (generatori 

ozona) potrebno je da se izvrši redukcija gasa sa vrednosti koja vlada 

u rezervoaru (maksimalno 10 bara) na radni pritisak od 0,7 bar. 

Redukcija se obavlja u grupi za redukciju koja se postavlja u ogradi 

GST02 iza isparivača. 

Redukciona grupa 

Redukciona grupa je dvostruka - sa jednom radnom i jednom 

rezervnom granom kompletno opremljena zapornom, sigurnosnom i 

mernom armaturom. 

Redukcioni ventil: 

Kapacitet 140 mN3/h 

Ulazni pritisak max 10 bar 

Izlazni pritisak 0,7 bar 

Cevovod za potrošnju kiseonika 

Gasoviti kiseonik se nakon redukcije pritiska odvodi ka objektu u 

kome je smešten generator ozona. 

Cevovod se vodi nadzemno, uz ogradu stanice na visini od oko 1 

m, a ispod objekta se podiže na potrebnu visinu za ulazak u objekat. 

Proizvodnja ozona 

Ozon generatori 

Usvojen kapacitet ozon generatora je 2 x 5,6 kg/h. 

Sistem za proizvodnju ozona se sastoji od ozon generatora, 

jedinice za snabdevanje energijom i kontrolnog PLC-ja i neophodnih 

priključaka, cevi i ostalih potrebnih delova. 





Proizvodnia ozona iz kiseonika: 

Nominalni kapacitet 5,6 kg/h 

Koncentracija ozona težinski 7% (102 g/m 3 NPT) 

Protok kiseonika na ulazu u ozon 54,8 m 3 /h NTP 

generator 

Ukupna potrošnja energije za sistem 41,1 KWh 

Dimenzije ozon generatora (H/L/W) 2,35 x 3,00 x 1,35 m 

Broj ozon generatora 2 kom 

Karakteristike rashladne vode: 

Protok 8,3 m 3 /h 

Ulazna temperatura 20°C 

Izlazna temperatura 25°C 

Sadržaj hlorida < 50 mg/l 

Sadržaj suspendovanih materija < 1 mg/l 

Difuzioni kontakni sistem 

Difuzioni sistem ozoniranog gasa ima za cilj dovođenje ozona u 

kontakt sa vodom koja se tretira. Ozonizacija se odvija u kontaktnoj 

komori (komorama) preko difuzora. Difuzori su uređaji napravljeni od 

materijala rezistentnog na ozon, poroznog i dizajniranog tako da 

omogućavaju formiranje brojnih mehurova gasa. Izuzetno visoka 

efikasnost prenosa mase se postiže optimalnim dimenzijama difuzora i 

odgovarajućom dubinom vode. Cevovod ozona do rezervoara je 

projektovan i instaliran tako da nije moguć povratni tok vode u ozon 

generator i njeno plavljenje. 

Destrukcija izlaznog gasa 

Kompaktan ozon destruktor je sastavna jedinica ovih sistema. 

Ozon je veoma opasan čak i u malim koncentracijama. Zato je jako 

bitno da gas koji se emituje u atmosferu ne sadrži ozon. Termički 

destruktor ozona sprečava takvu emisiju. Izlazne koncentracije 

reziduala ozona su ispod 0,02 mg/m 3 , što je u skladu sa sigurnosnim 

regulativama. 

U jedinici za destrukciju ozona uklanja se preostali ozon iz gasa 

koji izlazi iz kontaknih komora. Termička destrukcija podrazumeva 

razlaganje ozona pri visokim temperaturama. Za uklanjanje izlaznih 

gasova instaliran je ventilator. Jedinica je opremljena svim potrebnim 

kontrolnim i sigurnosni uređajima. 





Destruktor ozona 

Tip termički 

Maksimalni protok gasa koji se tretira 88 Nm 3 /h 

Izlazna koncentracija ozona 0,1 mg/m 3 

Pad pritiska 30 mm VS 

Apsorbovana snaga za nominalni protok 11,4 KW 

Temperatura u destruktoru 350°C 

Broj destruktora 2 kom 

Rad 

Postrojenje za prozvodnju ozona je integralni deo celokupnog 

postrojenja za proizvodnju vode. Ono ima sopstvenu kontrolu i lako se 

moze integrisati u sistem automatizacije postrojenja za proizvodnju 

vode, ukoliko na postrojenju postoji odgovarajuća oprema. 

Sve operacije (monitoring, uključivanje i isključivanje, setovanje, 

uopštene i detaljne informacije i izveštaji, alarmi itd) polaze iz glavnog 

interfejsa (MMI) monitoring na prednjim vratima komandne table 

jedinice za proizvodnju ozona. 

U okviru lokalne kontrole, kontrolne petlje funkcionišu kao pri 

automatskoj kontroli, ali je moguće upravljati opremom i ručno. 

Detektor ozona u vazduhu 

Merni opseg 0-5 ppm 

Vreme odziva do 2 sekunde 

Vreme resetovanja nakon proboja gasa 10-15 min 

Ambijentalna temperatura 0 - 50°C 

Napajanje 110/220/240 V-50/60 Hz 

Zaštita IP 65 (kada je lociran na 

zidu) 

Sigurnosni sistem uključuje mikroprocesor,tastaturu, 

visejezični displej, ulaz za dva senzora sa dva potencijalno 

slobodna releja, automatski test za senzor gasa, zvučni alarm 

Broj ozon detektora u vazduhu 1 kom 





Detektor rezidualnog ozona 

Merni opseg 0-3,00 pm 

Preciznost < ± 5% od minimalne 

Opseg temperature 0 - 50°C 

Vreme reakcije < 60 sekundi 

Protok kroz mernu ćeliju 12 l/h 

Napajanje 110/220/240 V-50/60 Hz 

Zaštita IP 65 (kada je lociran na 

zidu) 

Analizator ozona uključuje foto celiju, konvertor 

za merenje, ventil za uzorkovanje, kutiju za uzorkovanje 

Broj detektora rezidualnog ozona u vodi 1 kom 

Alarm za merenje tačke rose 

Izlazni signal 2 STDP alarmna 

kontakta za 

podesavanje - analogni izlaz 4 -20 mA 

Napajanje 220/380 V-50 Hz 

Broj alarma za merenje tačke rose 2 kom 

ADSORPCIJA NA FILTRIMA SA GRANULISANIM AKTIVNIM 

UGLJEM (GAU) 

Jedan od glavnih razloga iz kojih se danas primenjuje aktivni ugalj 

je njegova efikasnost uklanjanja organskih jedinjenja, polutanata. 

Značajno je da vrste GAU koje se danas mogu naći na tržištu bilo u 

obliku granula ili praha, nemaju ista adsorpciona dejstva u odnosu na 

neki polutant. 

Kvalitet sirove vode, uticaj predtretmana, prisustvo oksidacionih 

sredstava, merna tehnika, te radne karakteristike kojima je ugalj 

podvrgnut, dominantni su faktori za ocenu adsorbilnosti nekog 

polutanta. Zbot toga je neophodno utvrditi koja su ta organska 

jedinjenja koja treba ukloniti na GAU i na osnovu toga pronaći koji tip 

GAU najbolje odgovara datom zadatku. 

S obzirom na eventualno prisustvo bioloških efekata na GAU, 

pored adsorbilnosti polutanata izvanredno je važna i njegova 

biodegradabilnost. 

Aktivni ugalj se vrlo efikasno koristi za uklanjanje boje. 





Aktivni ugalj se danas smatra najefikasnijim sredstvom za 

ukanjanje ukusa i mirisa. On ga uklanja čak i ako se izazivaći nalaze u 

vrlo maloj koncentraciji. Mirisi izazvani prisustvom algi se takođe vrlo 

efikasno uklanjaju. 

Pojava ugljovodonika u sirovoj vodi kao posledica akcidentnog 

zagađenja (izlivanje veće količine nafte ili njenih derivata) oktlanja se 

vrlo uspešno adsorpcijom na aktivnom uglju. 

Danas se smatra da su trihalometani vrlo toksične i kancerogene 

supstance. Formiraju se hlorisanjem huminskih materija (i drugih 

zagađujućih materija) pri odgovarajućim pH vrednostima. Aktivni ugalj 

uklanja efikasno ovu zagađujuću materiju samo kad je prisutan u vrlo 

malim koncentracijama, dok sa njihovim povećanjem efikasnost opada. 

Pojava pesticida u vodi je posledica sve intenzivnijih agrotehničkih 

mera u poljoprivredi. Njihovo priisustvo u vodi izaziva pojavu ukusa i 

mirisa i što je mnogo važnije predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje 

čoveka. Uopšteno gledano, organo-hlorni pesticidi se uklanjaju 

efikasnije na GAU od organo-fosfatnih. 

Sinergetska dejstva pojedinih polutanata kao opšti fizičko-hemijski 

parametri vode omogućavaju egzaktnu analizu pa je iz tog razloga vrlo 

važno utvrditi kojim tipovima pesticida je zagađena voda, da bi mogla 

uspešno de se tretira na GAU filtrima. 

Pojedini metali se vrlo efikasno uklanjaju na GAU filtrima. 

Optimalna vrednost pH faktora koja je potrebna da bude prisutna 

u vodi u fazi adsorpcije metala varira u relativno širokom intervalu i 

zavisi od konkretne vrste metala. Uopšte gledano, niže pH vrednosti 

su pogodnije, ali to nije pravilo. 

Za egzaktnu procenu potencijalne sklonosti ka uklanjanju metala 

iz vode na GAU neophodno je znati u kom je obliku jedinjenje metala. 

Potencijalna opasnost od probijanja polutanata leži u mogućnosti 

hemijskih promena na adsorbovanim jedinjenjima na površini GAU. 

Mogućnost katalitičkih procesa nalaže pažljivu analizu ponašanja 

na filtru, njegove količine i karakteristike. 

Biološki efekti na GAU su posledica prisustva mikroorganizama u 

porama granula i njihove aktivnosti. Mikroorganizmi koriste kao hranu 

adsorbovane bio-degradabilne organske materije koje su izgrađene u 

toku adsorpcije i biološkom oksidacijom ih degradiraju. Krajnji produkti 

takve degradacije su voda i ugljendioksid, a u praksi je moguće da se 

fromiraju intermedijalna jedinjenja. 

Cilj i prakticna korist od bioloske degradacije je u povećanju 

adsorpcione površine. Time se potreba za regeneracijom, vremenski 





gledano, smanjuje za faktor 3-4. Ovakav efekat se može ostvariti, ali je 

prethodno potrebno obezbediti vrlo složene zahteve. 

Tip i broj mikroorganizama zavisi od količine i prirode substrata 

koji je procesom adsorpcije izvoden na GAU. Prvenstvena uloga bioefekta 

je u povećanju absorpcione površine, a time i povećanje 

vremenskog intervala između regeneracije GAU. 

Ozon ima vrlo značajan efekat na rad filtera sa GAU kada je 

prisutno dejstvo mikroorganizama. Iz tog razloga ozonizacija koja 

prethodi filtraciji na GAU je vrlo značajna jer razgradnjom ozona kao 

produkt se dobija kiseonik. 

Međutim, pojava ozona na filterima sa GAU je nepoželjna, jer se 

oksidacijom unistavaju granule aktivnog uglja. Predviđen postupak 

ozonizacije obezbeđuje da ne dođe do pojave ozona na filtrima sa 

GAU. 

Uloga adsorpcije je GAU nakon procesa ozonizacije 

GAU filteri nakon procesa ozonizacije imaju višestruku ulogu: 

da uklone rezidual ozona u tretiranoj vodi - ovaj proces se odvija 

na gornjih nekoliko santimetara GAU filtera 

da adsorpcijom uklone hemijska jedinjenja ili nus-proizvode 

ozonizacije 

da razlože takve supstance biološkom aktivnošću na površini 

GAU pomoću bakterija 

U GAU filtrima se istovremeno odvijaju različiti procesi: 

brza adsorpcija 

spora adsorpcija 

biološki procesi i 

biološki procesi pojačani ozonizacijom 

Adsorpcija u GAU filtrima se može podeliti na tri tipa adsorpcije: 

adsorpcija zamene (elektricna privlačnost adsorbenta ka 

rastvorenoj supstanci) 

fizička ili idealna adsorpcija preko slabih van der Waals-ovih sila 

hemisorpcija ili hemijska adsorpcija (hemijska reakcija 

adsorbenta sa ugljem) 

Prilikom tretmana vode primaran mehanizam je fizička adsorpcija, 

koja je reverzibilna i praćena je hemisorpcijom, koja se generalno 

smatra nepovratnom. 

Sumirane prednosti i nedostaci filtera sa GAU 





Prednosti: 

• vrlo efikasno ukanjanje različitih organskih toksičnih jedinjenja 

• dobra efikasnost pri visokim koncentracijama polutanata 

• visoko opterećenje na vrhu filtera 

• mogućnost parcijalne regeneracije pomoću biološke degradacije 

adsorbata 

• dodatna filtracija pri ukanjanju mutnoće 

• jednostavnost pri radu 

Nedostaci: 

• nedovoljno efikasan za uklanjanje trihalometana 

• pojava hromatografskog efekta nakon dužeg rada 

• dugoročna radna zona i mogućnost parcijalnog probijanja 

polutanata 

• problemi pri pranju, male čestice uglja u efluentu 

• problemi sa pravovremenim otkrivanjem proboja filtera. 

Danas postoje na tržistu dva tipa GAU, jedan sa mogućnošću 

regenerisanja, drugi praktično bez nje. 

Regeneracija GAU 

Predviđeno je da se regeneracija GAU vrši nakon 2 do 3 godine 

rada filtra, u zavisnosti od stepena zesićenosti GAU. Stepen 

zasićenosti GAU će se odrediti sprovođenjem redovnih laboratorijskih 

analiza. 

Zbog visokih troškova izgradnje peći za GAU, kao i visokih 

eksploatacionih troškova, regeneracija GAU će se vršiti u peći za 

regeneraciju na lokaciji postrojenja Makiš u Beogradu, kao najbližoj 

lokaciji. 

DEZENFEKCIJA VODE NA PPV „ŠTRAND" 

Projektovani proces prečišćavanja vode na PPV "Štrand" 

obuhvata dva rezervoara čiste vode: postojeći rezervoar zapremine 

8.000 m 3 i novi rezervoar zapremine 10.000 m 3 . Hlorisanje vode se 





vrši neposredno u novom rezervoaru čiste vode i naknadno na 

potisima pitke vode ka gradu u cilju održavanja reziduala hlora. 

Novoprojektovani rezervoar od 10,000 m 3 obezbeđuje dopunsku 

rezervu čiste vode. 

U novoprojektovanom rezervoaru čiste vode će se obezbediti 

neprikosnovena rezerva vode za pranja, koja neće biti hlorisana. 

Glavno hlorisanje će se vršiti nakon prolaska vode kroz 

neprikosnovenu rezervu. 

Glavno doziranje hlora će se vršiti prema kapacitetu postrojenja, 

za unapred setovanu dozu hlora. Dozu hlora koja se setuje na uređaju 

određuje rukovodilac postrojenja. 

Naknadno doziranje hlora vrši se prema sadržaju reziduala u 

prečišćenoj vodi. Sadržaj reziduala hlora u vodi određuje se 

kontinualno preko analizatora hlora i automatski podešava. Naknadno 

doziranje hlora vršiće se na potisnim cevovodima ka pumpnmin 

stanicama prečišćene vode. Doziranje hlora u cilju održavanja 

reziduala će se vršiti na oba potisna cevovoda. 

Projektom je izmešteno doziranje hlora sa doziranja koje se vršilo 

u cevovode posle stare i nove filterske stanice u novi rezervoar 

tretirane vode nakon neprikosnovene zapremine, dok se lokacije 

naknadnog hlorisanja drže na pozicijama posle oba rezervoara 

tretirane vode u cevovod. 

Projektovane doze i predviđena rezerva hlora 

Usvojena srednja doza hlora za glavno hlorisanje je 1,0 g/m 3 . 

Glavno hlorisanje se vrši uvođenjem hlora u novi rezervoar čiste vode, 

nakon neprikosnovene zapremine. 

Srednja doza hlora za oba naknadna hlorisanja je 0,3 mg/l. 

Rezerva na skladištu mora da zadovolji potrebe konstantnog 

doziranja hlora u trajanju od 1 meseca. Potrebna količina hlora na 

skladištu je 6,421. 

U skladištu se nalazi 8 kontejnera po 1 t i ova količina je dovoljna 

za rad postrojenja od 37 dana. 

Pored doze hlora za efikasnu dezinfekciju vode sa sanitarnog 

aspekta neophodno je odgovarajuće vreme kontakta između hlora i 

tretirane vode, i prema vazećim propisima ono iznosi 30 min. 





Opis opreme za dezinfekciju 

U uslovima normalne temperature i pritiska hlor je zeleno-žuti gas, 

izuzetno otrovan, koji jako iritira kožu i sluzokožu. 

Hlor se skladišti u tečnom stanju u čelicnim kontejnerima 

zapremine 800 I, koji kada su puni sadrže 1000 kg hlora. Osobine 

hlora u gasovitom i tečnom stanju date u donjoj tabeli: 

Osobine hlora u gasovitom i tečnom stanju 

Kritična temperatura -143,5°C 

Kritičan pritisak 76,1 bar 

Kritična gustina 0,57 g/cm 3 

Specifična težina (tečni Cl2) 157 g/cm 3 na -37°C 

Temperatura ključanja (tečni Cl2) -34°C 

Rastvorljivost u vodi 7300 mg/l na 20°C i 1 atm 

Pri uzimanju hlora iz kontejnera, temperatura tečnosti raste 

proporcionalno brzini isparivanja. Potrebno je da temperatura okoline 

bude 20 ± 2°C. 

Temperature veće od 40°C su opasne zbog povećanja pritiska. 

Kontejneri imaju ispitni pritisak od 22,5 atm. 

Napon pare tečnog hlora na nekim temperaturama je: 

Temperatura, °C Napon pare, bar 

-10 2,6 

0 3,7 

10 5,0 

20 6,8 

40 77,5 

70 22,1 

100 39,0 

S obzirom da zasićen vodeni rastvor hlora obrazuje čvrst 

oktohidrat, potrebno je da hlorisana voda bude na temperaturi od -1 do 

27°C. 

Za doziranje hlora u novoprojektovanoj procesnoj liniji, jskorišćena 

je postojeća oprema za hlorisanje i neutralizaciju hlora koja se nalazi 

na PPV Štrand. 





Raspored opreme u magacinu hlora je sledeći: 

8 kontejnera hlora 

vakuum preklopnik za gasni hlor (2 komada) 

sabirni vod za gasni hlor (za 3 kontejera - 2 komada, za 2 

kontejnera - 1 komad) 

vakuum regulator (za glavno hlorisanje do 10 kg/h - 2 komada, 

za naknadno hlorisanje - 2 komada) 

detektor hlora u vazduhu. 

Kontejneri za hlor priključeni su na dozir opremu u dve linije. 

Sabirni vod sa svojim priključcima za kontejnere poseduje na 

krajevima regulacione ventile koji obezbeđuju da se pritisak u 

kontejnerima svede na vakuum, odnosno pritisak manji od 1 bar. Svi 

vodovi posle vakuum regulatora su pod vakuumom što je prednost 

sistema. 

Vakuum preklopnik obezbeđuje prelaz sa jedne radne linije na 

drugu u slučaju kvara ili nakon promene radne linije. 

Za doziranje su smeštena tri dozatora hlora za glavno hlorisanje, 

uvođenjem novoprojektovane linije, jedan je u radu, dva su na rezervni 

i tri dozatora hlora za naknadno hlorisanje, sada dva u radu, a jedan u 

rezervni. 

Predviđeni su i analizatori rezidualnog hlora, sada su potrebna 2 

komada za merenje reziduala hlora na potisima (izbacuju se analizatori 

hlora posle stare i nove filterske stanice). 

Neutralizacija hlora se vrši preko postojeće opreme na 

postrojenju. Ona obuhvata rezervoar za rastvor za neutralizaciju i 

kolonu za neutralizaciju. 

Projektom se izmešta mesto doziranja hlora i to za glavno 

hlorisanje u novoprojektovani rezervoar posle neprikosnovene 

zapremine i naknadna hlorisanja u oba cevovoda na potisu ka gradu. 

Proces doziranja hlora 

U skladištu je smešteno 8 kontejnera u dve radne linije. Kontejneri 

su vezani za sabirni vod i vezani su za vakuum regulator. 

Protok hlora se meri preko odgovarajućeg rotametra i kontroliše 

se automatski preko posebnog motornog ventila. 

Ovako definisan protok gasovitog hlora koji se nalazi pod 

vakuumom uvodi se u ejektor u koji se dovodi i pogonska voda za 

pripremanje rastvora i koji se zatim odvodi do mesta hlorisanja. 

Merenje i regulacija procesa hlorisanja - za pravilnu kontrolu i 

regulaciju procesa neophodno je da se dobije tačna informacija o 

koncentraciji rezidualnog hlora u vodi koju treba hlorisati. 





Analizator hlora kontinualno uzima uzorka i šalje informacije o 

rezidualnom hloru u uređaj za regulaciju gde se poredi sa zadatom 

vrednošću. U slučaju da ona ne odgovara, sistem automatski 

podešava dozu na željenu. 

Korišćenje pisača je adekvatno radi pismenog praćenja vrednosti 

rezidualnog hlora. 

Automatika za obuhvata: 

Automatsko doziranje hlora po signalu reziduala 

Analizatore rezidualnog hlora 

Injektore 

Pisač 

Vodenu i vakuumsku regulaciju 

3.5 Ulazni parametri 

Sirovine 

Ozon (O3) 

Primena ozona u procesu prečišćavanja vode ima višestruke efekte: 

Oksidaciona svojstva ozona: ozon spada u grupu najjačih 

poznatih oksidacionih sredstava. Oksidaciono dejstvo ozona je 

dvojako: direktno, hemijskom reakcijom molekula i indirektno, 

hemijskom oksidacijom slobodnim radikalima. Oksidacijom 

ozon efikasno uklanja gvožđe, mangan, sulfide, sulfite, nitrite, 

cijanide, bromide, hloride, bionerazgradive anjonske 

deterdžente, fenole, policiklične ugljovodonike, boju, ukus, 

miris, pesticide i što je možda najvažnije prekursore stvaranja 

trohalometana. 

Dezinfekcione osobine ozona; ozon je veoma jak dezinficijens 

u širokom opsegu pH i temperature, ali potpuno efikasno deluje 

tek nakon uklanjanja organskih i suspendovanih materija i 

mutnoće. 

Ozon ne daje vodi nikakav ukus i miris. 

Usvojen kapacitet ozon generatora je 2 x 5,6 kg/h. 

Kiseonik (O2) 

Tečni kiseonik u predmetnom projektu služiće za proizvodnju 

ozona u ozon generatorima. Potrošnja kiseonika za usvojeni kapacitet 

ozon generatora iznosi 186,14 kg/h. 

Karakteristike ulaznog kiseonika su sledeće: 





O2 >99,5% 

CO2 0% 

A2 0,3% 

N2 tragovi 

CnHm



Voda 

Voda sa nove filtarske stanice predstavlja ulaznu sirovinu 

dograđene tehnologije prerade vode. Rezultati kvaliteta filtrirane vode 

iz 2004. godine upućuju na sledeće zaključke: 

Temperatura vode 

Za odvijanje biohemijskih procesa, temperatura je jedan od 

najbitnijih faktora. U opsegu temperature od 7 do 11 0 C 

voda je prijatnog ukusa i osvežava. Vrednosti temperature 

vode su minimum 10 0 C, maksimum 17 0 C. 

Mutnoća 

Izmerene vrednosti su se kretale od 0,10 NTU do 0,41 NTU. 

Generalno se zaključuje da su vrednosti mutnoće niske. 

pH vrednost 

Karakteristika filtrirane vode na novoj filter stanici je blaga 

alkalnost. Vrednost pH se kretala u opsegu od 7,36 do 

7,54. 

Elektroprovodljivost 

Elektroprovodljivost vode je velika i kreće se od 528 do 669 

µS/cm. 

Utrošak kalijum permanganata 

Prisustvo organskih i drugih oksidabilnih materija mereno je 

preko utroška kalijum permanganata. Maksimalna 

registrovana vrednost je iznosila 7,09 mg KMnO4/l, a 

minimalna 6,04 mg KMnO4/l. 

Gvožđe-ukupno 

Koncentracija rastvorenog gvožđa se kretala od 0,007 mg/l 

do 0,103 mg/l. Zabeležene vrednosti nisu veće od 

maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK). 

Amonijak (kao NH3) 

Sadržaj amonijaka nije viši od propisane MDK (0,1 mg/l) i 

kretao se u opsegu od 0,017 mg/l do 0,065 mg/l. 

Nitriti (kao NO2) 

Detektovana maksimalna vrednost nitrita prelazila je MDK 

(0,03 mg/l) i iznosila je 0,166 mg/l. 

Mangan 

Vrednosti koncentracije mangana su se kretale u opsegu od 

0,033 mg/l do 0,168 mg/l. Maksimalne vrednosti du 

odstupale od MDK (0,05 mg/l). 





Boja 

Boja je posledica prisustva obojenih materija neorganskog i 

organskog porekla. Maksimalno dozvoljena boja vode za 

piće iznosi 5 jedinica Pt-co skale. Boja se kretala u opsegu 

od 0 do 1. 

Fosfati-orto kao P 

Nema odstupanja od MDK (0,15 mg/l) kod vrednosti 

izmerenih ortofosfata. Minimalna izmerena vrednost je 

0,001 mg/l, a maksimalna 0,011 mg/l. 

Fenoli 

Energija 

Fenoli nisu detektovani. 

Ostale merene vrednosti se kreću u granicama normale, 

bez ikakvih odstupanja koja bi mogla da utiču na lošiji 

kvalitet filtrirane vode. 

Za potrebe proširenja tehnologije izgradiće se TS 20/10/0,4 kV „Nova 

PS Štrand“. Transformatorska stanica ima ugrađena 3 ET 20/10/0,4 

kV svaki snage po 1000 kVA. Projektom je predviđeno da rade 2 od 3 

ET u paralelnom radu. Od trafostanice do pripadajućih glavnih 

razvoda predviđena je upotreba bakarnih jednožilnih i višežilnih 

kablova sa izolacijom na bazi umreženog polietilena predviđenih za 

polaganje u zemljani rov na propisanoj dubini. 

Jednovremena instalisana snaga za nove uređaje iznosi 810,18 kW. 

Voda 

3.6 Izlazni parametri 

Emisija u vazduh 

U toku rada PPV „ŠTRAND“ sa dograđenom tehnologijom ozonizacije i 

GAU filtracije u vazduh se od zagađujućih materija može izdvojiti jedino 

ozon iz kontaktne komore difuzora (pri uvođenju ozona u vodu). 

Ispuštanje otpadnih voda 

Predviđena dogradnja tehnologije prečišćavanja vode za piće, u smislu 

otpadnih voda, produkovaće isključivo otpadnu vodu od čišćenja 

aeratora i pranja filtara. Voda od čišćenja aeratora sadrži gvožđe 

hidroksid (mrko crvene boje). Pranje filtara se vrši nehlorisanom vodom, 





a u ovoj otpadnoj vodi nalazi se ono što ima u startu u sirovoj vodi. Ova 

otpadna voda ternutno se izbacuje direktno u kanalizaciju. 

Ukupno prikupljene otpadne i atmosferske vode orijentisane su na 

postojeću primarnu kanalizaciju profila Ø900 mm tj. Prema ulici Milke 

Grgurove i dalje prema kolektoru u Jiričekovoj ulici profila Ø140/240 

cm. Manji deo prikupljenih atmosferskih voda odvodi se prema ulici 

Milke Grgurove cevovodom profila Ø250 mm. Odvođenje sanitarnih 

otpadnih voda iz budućih objekata rešiće se priključenjem na postojeću 

kanalizacionu mrežu u okviru kompleksa. Takođe, predviđena je 

izgradnja atmosferske kanalizacije u delu kompleksa gde se će se 

izgraditi novi objekti i to profila Ø250 mm. Ista će se orijetisati na 

postojeću atmosfersku kanalizaciju kompleksa. 

Čvrsti otpad 

Čvrstih otpadnih materija u predmetnom procesu prečišćavanja vode za 

piće nema. Predviđeno je da se regeneracija GAU vrši nakon 2 do 3 

godine rada filtra, u zavisnosti od stepena zesićenosti GAU. 

Buka i vibracije 

U radu predmetnog projekta dolazi do pojave buke odnosno vibracija pri 

radu pumpi. 

Jonizujuća i nejonizujuća zračenja 

U toku rada predmetnog projekta ne dolazi do emisije jonizujućih ni 

nejonizujućih zračenja. 





4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE SU 

RAZMATRANE 

Nakon analize podataka o kvalitetu vode i rada PPV Štrand, 

projektant je smatrao da postoji opravdanje za promenu koncepcije 

procesa prečišćavanja. Analizirana je izmena koncepcije u sledećim 

segmentima: 

Promena mesta glavne ozonizacije u procesnoj liniji, odnosno 

lociranje glavne ozonizacije na početak procesa i povećanje 

doze ozona u procesu 

Promena uloge postojećeg aeratora i retenzije 

Promena uloge filtracije na peščanim filtrima 

Uvođenje nove PS za pranje GAU filtara 

Predlog uvođenja tretmana vode od pranja filtara i recirkulacije 

na početak procesa 

Unapređenje dezinfekcije vode primenom UV dezinfekcije 

U cilju donošenja odluke o promeni koncepcije u odnosu na 

projektni zadatak, Investitor je zamrznuo Projekat na deset meseci u 

cilju sprovođenja dopunskih istražnih radova i dopunskih analiza 

kvaliteta vode. 

JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad je ugovorio sa Institutom 

„Technologienzenturm Wasser“-(TZW) iz Karkruhea, Nemačka, 

program ispitivanja specifičnih parametara kvaliteta vode, analizu 

postojećeg procesa prečišćavanja vode u postrojenju Štrand i 

laboratorijske testove potrošnje ozona u TZW laboratorijama, kako bi 

potvrdili opravdanost nadgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za 

piće procesom ozonizacije i adsorpcije na GAU. 

Nakon obavljenih kompletnih laboratorisjkih ispitivanja i 

dostavljanja izveštaja „Kvalitet vode i prečišćavanjae vode za piće u 

Novom Sadu“ od strane TZW Instituta, stekli su se uslovi za nastavak 

projekta. 

Tehnička komisija Investitora donela je odluku da se Idejni 

projekat „Dogradnja PPV Štrand i izgradnje novog rezervoara Štrand“ 

u Novom Sadu nastavi prema sledećem opredeljenju Investitora: 

Predvideti raspored objekata prečišćavanja prema projektnom 

zadatku (aeracija, filtracija na peščanim filtrima, ozonizacija, 

adsorpcija na GAU filtrima, hlorisanje) 

Aerator se zadržava kao postojeći objekat 

Predvideti klasičnu ozonizaciju sa komorama za ozonizaciju 

Proizvodnju ozona predvideti iz tečnog kiseonika 

Brzine filtracije na GAU predvideti na bazi iskustva Projektanta 





UV dezinfekciju ne treba predvideti projektom 

Sakupljanje i tretman voda od pranja filtera nisu predmet ovog 

projekta i biće obrađeni drugim projektnim zadatkom 





5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA 

LOKACIJI 

5.1. Makrolokacija 

VAZDUH 

Praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Novog Sada tokom 

2010. godine sprovodi se prema ugovorenim obavezama sa Gradskom 

upravom za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada AP Vojvodine (broj 

Gradske uprave VI-501-2/2010-23 od 26.05.2010. godine, broj Instituta za 

javno zdravlje Vojvodine 01-1215/1 od 31.05.2010. godine) sa osnovnim 

ciljem dobijanja podataka za utvrđivanje kvaliteta vazduha i stepena 

zagađenja vazduha u Gradu Novom Sadu, neophodnih za pravilan odabir 

preventivnih mera u cilju zaštite i unapređenja zdravlja ljudi i očuvanja 

životne sredine. U skladu sa postojećom zakonskom i podzakonskom 

regulativom u Republici Srbiji, tumačenje dobijenih rezultata se sprovodi 

samo za pojedine pokazatelje kvaliteta vazduha. 

Na mreži mernih mesta u Gradu Novom Sadu tokom juna 2010. 

godine srednja mesečna vrednost taložnih materija je iznosila 98 mg/m 2 , 

srednja mesečna vrednost koncentracije olova u taložnim materijama je 

iznosila 25 µg/m 2 , srednja mesečna vrednost koncentracije kadmijuma u 

taložnim materijama je iznosila 3 µg/m 2 i srednja mesečna vrednost 

koncentracije cinka u taložnim materijama je iznosila 38 µg/m 2 . 

Prekoračenje granične (50 µg/m 3 ) i tolerantne (75 µg/m 3 ) vrednosti čađi u 

24-časovnim uzorcima vazduha tokom juna 2010. godine na mreži 

mernih mesta u Gradu Novom Sadu nije utvrđeno ni u jednom (0,00%) od 

ukupno 300 kontrolisanih uzoraka. Prekoračenje granične (125 µg/m 3 ) i 

tolerantne (125 µg/m 3 ) vrednosti sumpordioksida u 24-časovnim 

uzorcima vazduha tokom juna 2010. godine na mreži mernih mesta u 

Gradu Novom Sadu nije utvrđeno ni u jednom (0,00%) od ukupno 299 

kontrolisanih uzoraka. Prekoračenje granične (85 µg/m 3 ) i tolerantne (125 

µg/m 3 ) vrednosti azotdioksida u 24-časovnim uzorcima vazduha tokom 

juna 2010. godine na mreži mernih mesta u uzoraka. Prekoračenje ciljne 

vrednosti prizemnog ozona u 8-časovnim uzorcima vazduha od 

120µg/m 3 tokom juna 2010. godine na mreži mernih mesta u Gradu Novom 

Sadu nije utvrđeno ni u jednom (0,00%) od ukupno 36 kontrolisanih 

uzoraka. Na mreži mernih mesta u Gradu Novom Sadu tokom juna 2010. 

godine utvrđena vrednost koncentracije vodonik-sulfida u 24-časovnim 

uzorcima vazduha u svih 36 analiziranih uzoraka je iznosila



Novom Sadu tokom juna 2010. godine srednja jednočasovna vrednost 

koncentracije ugljenmonoksida na mesečnom nivou je iznosila 0,28 

mg/m 3 , minimalna vrednost 0,00 mg/m 3 , a maksimalna vrednost je iznosila 

1,42 mg/m 3 . Na mreži mernih mesta u Gradu Novom Sadu tokom juna 

2010. godine srednja jednočasovna vrednost koncentracije 

ugljendioksida na mesečnom nivou je iznosila 901,06 mg/m 3 , minimalna 

vrednost 657,48 mg/m 3 , a maksimalna vrednost je iznosila 1117,42mg/m 3 . 

Na mreži mernih mesta u Gradu Novom Sadu tokom juna 2010. godine 

srednja mesečna vrednost koncentracije ukupne količine suspendovanih 

čestica u vazduhu je iznosila 137 µg/m 3 , minimalna vrednost je iznosila 

28 µg/m 3 , a maksimalna vrednost je iznosila 331 µg/m 3 . Na mreži mernih 

mesta u Gradu Novom Sadu tokom juna 2010. godine srednja mesečna 

vrednost koncentracije olova u suspendovanim česticama u vazduhu je 

iznosila 0,04 µg/m 3 , minimalna vrednost je iznosila



godine utvrđena srednja vrednost koncentracije toluena iznosila je 1,6 

µg/m 3 , minimalna vrednost < 0,5 µg/m 3 , a maksimalna vrednost 1,3 µg/m 3 . 

Na mreži mernih mesta u Gradu Novom Sadu tokom juna 2010. godine 

utvrđena vrednost koncentracije etilbenzena u 24-časovnim uzorcima 

vazduha u 19 od 20 uzoraka vazduha iznosila



nivoa buke u životnoj sredini tokom juna 2010. godine utvrđena je na 

mernom mestu: Bulevar oslobođenja preko puta „Dnevnika“ i iznosila je 

631 vozilo / 15 minuta. Najveća učestalost prolaska motocikala u Gradu 

Novom Sadu tokom određivanja dnevnog nivoa buke u životnoj sredini 

tokom juna 2010. godine utvrđena je na mernom mestu: Bulevar cara 

Lazara u blizini Limanske pijace i iznosila je 11 motocikala / 15 minuta. 

Tokom juna 2010. godine, na osnovu izmerene vrednosti dnevnog 

nivoa buke u životnoj sredini, jedno (1) merno mesto u Gradu Novom 

Sadu pripada grupi II – dnevni nivo buke je u opsegu 60-64 dB(A). 

Tokom juna 2010. godine, na osnovu izmerene vrednosti dnevnog 

nivoa buke u životnoj sredini, četrnaest (14) mernih mesta u Gradu 

Novom Sadu pripadaju grupi III – dnevni nivo buke je u opsegu 65-69 

dB(A). Tokom juna 2010. godine, na osnovu izmerene vrednosti 

dnevnog nivoa buke u životnoj sredini tri (3) merna mesta u Gradu 

Novom Sadu pripadaju grupi IV – dnevni nivo buke je u opsegu 70-74 

dB(A). 

Na osnovu rezultata 54 merenja dnevnog nivoa buke u životnoj 

sredini Grada Novog Sada tokom juna 2010. godine, srednja mesečna 

ekvivalentna vrednost dnevnog nivoa buke u životnoj sredini Grada 

Novog Sada iznosi 68 dB(A). 

sredini; 

Grupa II prema izmerenoj vrednosti dnevnog nivoa buke u životnoj 

Grupa III prema izmerenoj vrednosti dnevnog nivoa buke u 

životnoj sredini; 

Grupa IV prema izmerenoj vrednosti dnevnog nivoa buke u 

životnoj sredini. 





PODZEMNE VODE 

Juna meseca 2010. godine vršena su eko-mikrobiološka ispitivanja 

kvaliteta podzemne vode na izvorištu vode za piće grada Novog Sada. 

Ispitivana je voda izvorišta Štrand (voda iz 4 bunara i 11 pijezometara). 

Ispitivanjem su obuhvaćeni parametri relevantni za procenu stepena 

degradiranosti vodene sredine, snimanje postojećeg i procenu budućeg 

stanja. Juna meseca pored navedenih parametara vršen je i monitoring 

pojave ukupnih i fekalnih koliformnih bakterija u podzemnoj vodi ovog 

izvorišta. 

Fosfatazna aktivnost vode (izražena kao IFA – indeks fosfatazne 

aktivnosti) 

Aerobne, mezofilne bakterije (kultivacija na 37ºC, sanitarni aspekt 

vode) 

Organotrofne bakterije (na visokonutritivnoj MPA podlozi i 

niskonutritivnoj R2A podlozi) 

Fakultativno oligotrofne bakterije 

Lipolitske bakterije 

Ugljovodonikoksidujuće bakterije 

Generalno, voda u bunarima je bila uglavnom boljeg kvaliteta u 

odnosu na podzemnu vodu pijezometara. Bunari RB-1 i RB-3 prema 

indeksu fosfatazne aktivnosti pripadaju kategoriji slabo zagađenih voda 

(Tab.1) sa registrovanim prisustvom ukupnih koliformnih bakterija (Tab.2). 

Ostala dva bunara pokazuju visoku enzimsku aktivnost, posebno bunar 

RB-6 koji se svrstava u prljave vode (IIIIV) klasa vode. Ovako visoke 

vrednosti IFA ukazuju na prisutno biodegradabilno organsko zagađenje u 

vodi ovih bunara. U vodi pijezometara uglavnom su sve grupe bakterija 

prisutne sa većom brojnošću s tim da je u nekim pijezometrima brojnost 

pojedinih grupa izuzetno visoka. Prema zastupljenosti organotrofa voda 

pijezometara često je bivala svrstana u I-II ili čak II klasu prema Kohlu. 

Prisutnost i zastupljenost lipolitskih i ugljovodonikoksidujućih bakterija je 

takođe primetna, što ukazuje na opterećenje 

vode materijama tipa masti i nafte. Enzimska aktivnost, pokazuje da 

su ove podzemne vode opterećene biodegradabilnom organskom 

materijom i prema vrednostima IFA ove vode se svrstavaju često u veoma 

prljave ili čak maksimalno prljave vode. U junu mesecu na izvorištu Štrand 

registruje se i zagađenje fekalnog porekla obzirom da je u vodi nekih 

pijezometara (Š-5 i Š-17 – tab.2) pored ukupnih koliformnih bakterija 

(crvene kolonije) detektovano i prisustvo E.coli (tamno-plavo-ljubičaste 

kolonije na agaru) 

POVRŠINSKE VODE 

Tokom juna 2010. godine uzorkovano je 55 uzorak površinske vode 

javnih kupališta na reci Dunav u Gradu Novom Sadu, Futogu i Begeču. 

Analizom uzoraka vode ocenjen je kvalitet vode javnih kupališta u odnosu 

na propisan bonitet II klase vode. U odnosu na propisanu II klasu kvaliteta 

površinske vode koja omogućuje kupanje, rekreaciju i sportove na vodi 17 

(30,91%) analiziranih uzoraka površinske vode javnih kupališta na Dunavu 





u Gradu Novom Sadu, Futogu i Begeču zadovoljava propisane 

mikrobiološke i fizičko-hemijske normative tokom juna 2010. godine. U 

odnosu na propisanu II klasu kvaliteta površinske vode koja omogućuje 

kupanje, rekreaciju i sportove na vodi 9 (30,00%) od 30 analiziranih 

uzoraka površinske vode javnog kupališta "Štrand" zadovoljava 

propisane mikrobiološke i fizičko-hemijske normative tokom juna 2010. 

godine. Najčešći uzroci zbog kojeg kontrolisani uzorci površinske vode 

reke Dunav na javnim kupalištima u Gradu Novom Sadu, Futogu i Begeču 

nisu odgovarali propisanoj II klasi kvaliteta, a koja omogućuje kupanje, 

rekreaciju i sportove na vodi za građane, je povećan ukupan broj 

koliformnih mikroorganizama (u 24 (43,64%) od ukupno 55 uzoraka), 

među kojima je najčešće iskultivisan mikroorganizam Escherichia coli, 

pokazatelj svežeg fekalnog zagađenja. 

5.2. Mikrolokacija 

Može se konstatovati da na postojećoj lokaciji nisu vršena 

merenja parametara kvaliteta životne sredine. 





6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIJIH UTICAJA 

PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU 

6.2 Za vreme redovnog rada objekta 

Vazduh 

U toku rada PPV „ŠTRAND“ sa dograđenom tehnologijom ozonizacije i 

GAU filtracije u vazduh se od zagađujućih materija može izdvojiti jedino 

ozon iz kontaktne komore difuzora (pri uvođenju ozona u vodu). U cilju 

sprečavanja izdvajanja viška ozona u vazduh okoline, projektom je 

predviđena ugradnja ozon destruktora na izlaznom vazdušnom odsisu iz 

kontaktnih komora. Time je onemogućena kontaminacija vazduha ozonom, 

koji se oslobađa u procesu. 

Voda i zemljište 

Predviđena dogradnja tehnologije prečišćavanja vode za piće, u smislu 

otpadnih voda, produkovaće isključivo otpadnu vodu od čišćenja aeratora i 

pranja filtara. Voda od čišćenja aeratora sadrži gvožđe hidroksid (mrko 

crvene boje). Pranje filtara se vrši nehlorisanom vodom, a u ovoj otpadnoj 

vodi nalazi se ono što ima u startu u sirovoj vodi. Ova otpadna voda 

ternutno se izbacuje direktno u kanalizaciju. Gvožđe hidroksid, mangan 4 

oksid svojim taloženjem prave probleme u kanalizaciji (kao kamen). 

Čvrstih otpadnih materija u predmetnom procesu prečišćavanja vode za 

piće nema. Predviđeno je da se regeneracija GAU vrši nakon 2 do 3 

godine rada filtra, u zavisnosti od stepena zesićenosti GAU. Stepen 

zasićenosti GAU će se odrediti sprovođenjem redovnih laboratorijskih 

analiza. Zbog visokih troškova izgradnje peći za GAU, kao i visokih 

eksploatacionih troškova, regeneracija GAU će se vršiti u peći za 

regeneraciju na lokaciji postrojenja Makiš u Beogradu, kao najbližoj 

lokaciji. 

Eventualni proboj mangana iz filtrirane vode će dovesti do oksidacije 

mangana u procesu ozonizacije, i jedan deo ozona će se trošiti za ove 

potrebe. Formirani mangan oksid će se taložiti na GAU filtrima, što će 

za posledicu imati bržu potrošnju GAU i veće troškove pri njegovoj 

regeneraciji. 

Čvrste otpadne materije predstavlja komunalni otpad koji se sakuplja u 

metalni kontejner na lokaciji, a prazni ga nadležno JKP. 





Buka i vibracije 

U radu predmetnog projekta dolazi do pojave buke odnosno vibracija pri 

radu pumpi. Obzirom da se pumpe nalaze u zatvorenim objektima 

isključuje se negativan uticaj buke na okolno stanovništvo. 

Jonizujuća i nejonizujuća zračenja 

Jonizujućih i nejonizujućih zračenja nema. 

Stanovništvo 

U toku redovnog rada projekta ne može doći ugrožavanja zdravlja 

stanovništva. Rad predmetnog projekta, obzirom na njegovu prirodu, 

imaće pozitivan efekat na stanovništvo u smislu poboljšanja kvaliteta vode 

za piće. Postavljanjem opreme u zatvorene objekte i ozelenjavanjem 

granica kompleksa ublažava se negativan uticaj buke na stanovništvo. 

Klimatski uslovi 

Klimatski uslovi tokom redovnog rada projekta ostaju nepromenjeni, 

odnosno rad istog nema uticaja na promenu mikroklime okoline. 

Uticaj na eko-sistem 

Pri normalnom i projektovanom radu se ne očekuju bitne promene 

stanja postojećeg eko sistema. 

Komunalna infrastruktura 

Radom projekta neće biti narušena postojeća komunalna infrastruktura 

i njeni pojavni oblici, eventualno će doći do nužnog proširenja. 

Zaštićena prirodna i kulturna dobra 

U široj okolini analizirane lokacije nema registrovanih zaštićenih 

prirodnih ni kulturnih dobara, pa ni bilo kakvog uticaja na njih. 





6.3 Po prestanku rada projekta 

Po prestanku rada, objekat će se privesti novoj nameni u skladu sa 

planovima i mogućnostima Nosioca projekta. 

U slučaju promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, 

prestanka rada i/ili uklanjanja objekata, koji mogu imati značajan uticaj 

na životnu sredinu, izradiće se Studija o proceni uticaja na životnu 

sredinu u skladu sa članom 3. Zakona o proceni uticaja na životnu 

sredinu („Službeni glasnik RS“ broj 135/04 i 36/09). 





7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 

U SLUČAJU UDESA 

Rizik od tehničko-tehnološkog udesa postoji u svakom radnom 

procesu, pa shodno tome i pri redovnom radu sistemskih instalacija fabrike 

za preradu vode u Novom Sadu. Veličina rizika je upravo proporcionalna 

posledicama, ekspoziciji određenom riziku i verovatnoći nastanka 

akcidenta. Kvantitativno povećanje rizika direktno je uslovljeno upotrebom 

materija, koje su zbog svojih fizičko-hemijskih, toksikoloških ili ekotoksikoloških 

osobina svrstane u grupu hazardnih, odnosno opasnih 

materija. 

Činjenica da se kao esencijalan element u sistemu vodosnabdevanja, 

čijim dejstvom se obezbeđuje bakteriološka ispravnost vode za piće, koristi 

veoma toksični hlor, da je za proizvodnju ozona u novo-projektovanom 

delu sistema predviđena upotreba komprimovanog kiseonika, koji spada u 

izuzetno jaka oksidativna sredstva, te da ozon, koji se generiše i koristi u 

procesu dezinfekcije vode spada u toksične materije, rezultira 

povećanjem opasnosti od hemijskih udesa, pri čemu je opasnost od 

štetnog toksičnog dejstva ipak veća u odnosu na opasnost od požara i 

eksplozija. 

Osnovni uslov preveniranja udesnih situacija je identifikacija svih 

nedostataka u radnom procesu, koji mogu da doprinesu povećanju rizika 

od udesa i definisanje neophodnih zaštitnih mera i redovnih kontrolnih 

mera, čijom primenom se obezbeđuje smanjenje nivoa rizika i održanje 

rizika na prihvatljivom i kontrolisanom nivou. 

Sistem bezbednosti i prevencija od udesnih situacija moraju biti integrisani deo 

poslovne strategije svake firme. 





Razviti kontrolne 

mere 

ne 

Identifikacija 

opasnosti 

Procena rizika 

Rizik prihvatljiv? 

Redovan pogon 

Redovna kontrola 

Slika: Šematski prikaz analize rizika 

Analizirajući potencijalne uzroke eventualnih udesnih situacija mogu 

se pretpostaviti sledeći: 

1. Ljudski faktor: 

• ne pridržavanje propisanih procedura i uputstava o radu, zaštiti 

na radu i protivpožarnoj zaštiti 

• nehat i nemaran odnos prema radu 

• neznanje 

• neredovno i neadekvatno održavanje opreme i uredjaja 

• korišćenje neadekvatnih i nekvalitetnih materijala u toku 

proizvodnje i remonta 

• namerno podmetanje požara, oštećenja opreme (diverzije i 

sabotaže) i slično. 

2. Energenti-poremećaji u dopremi: 

• električne energije 

• energetskih fluida 

3. Mehanički kvarovi: 

• na procesnim postrojenjima i opremi 

• na merno-regulacionoj opremi 

4. Kvarovi na sistemu i neutralizaciju i detekciju hlora, kao i kvarovi na 

sistemu za detekciju i destrukciju ozona. 

da 





Stepen toksičnog dejstva hlora i ozona je jednak, međutim. 

usvojenom tehnologijom primene ozona u postupku prečišćavanja vode, 

isključena je mogućnost nekontrolisanog oslobađanja velikih količina 

ozona i iniciranja akcidentne situacije sa ozbiljnim posledicama u široj zoni 

lokaliteta. 

Iako je ugradnjom savremene opreme za vakuumsko hlorisanje vode 

opasnosti od akcidentnog oslobađanja hlora svedena na prostoriju hlorne 

stanice, manipulacija, montaža i upotreba hlora pod pritiskom u 

rezervoarima i sabirnim vodovima do vakuum regulatora je proces 

povećanog rizika, pri kojem može doći do udesa sa zanemarljivim ili 

veoma ozbiljnim posledicama. 

Primenjene mere zaštite, odnosno ugradnja sistema za detekciju 

hlora sa trostepenim alarmom, kao i sistema za neutralizaciju oslobođenog 

kontaminanta značajno umanjuju posledice eventualnog udesa, te se kao 

udes sa najgorim mogućim posledicama može pretpostaviti, modelovani 

scenario akcidentnog oslobađanja toksičnog polutanta usled oštećenja na 

rezervoaru, prilikom manipulacije u cilju montaže . 

Hlor 

CAS 

UN 

Klasa 

(Cl2) 

No. 7782-50-5 

br.1017 

opasnosti: 2.3 

toksičnost "4" 

zapaljivost "0" 

reaktivnost "0" 

(toksičan gas) 

Podklasa opasnosti: 8 (korozivna materija) 

Hlor je gust, žuto-zeleni gas, oštrog mirisa. Teži je 2,5 puta od 

vazduha. Lako se rastvara u vodi, pri čemu nastaje hlorna voda. Veoma je 

reaktivan i reakcije sa drugim elementima često su praćene pojavom 

svetlosti i razvijanjem visokih temperatura. 

molekulska masa 70.91 

temperatura topljenja - 101°C 

temperatura ključanja - 34.5°C 

gustina 1.507teč kg/m 3 

specifična težina 1.56 

napon pare 369.9kPa 

gustina pare 2.49 

temperatura zapaljivosti nije zapaljiv 

rastvorljivost u vodi 7.4 kg/m 3 

jonizacioni potencijal 11.48 eV 

Log Kow 

0.85 

Hlor nije zapaljiv ni eksplozivan. Pripada grupi teških gasova, koji se 

u slučaju akcidentalnog oslobađanja rasprostiru po površini zemlje. Hlor je 

kao i kiseonik jako oksidativno sredstvo te potpomaže gorenje supstanci. 





Poznato je sagorevanje vodonika u atmosferi hlora. Čelik sagoreva u 

atmosferi hlora na temperaturi iznad 260°C. Registrovani su i slučajevi 

sagorevanja cevovoda za hlor i na temperaturi od 100°C. Dakle, sve zavisi 

od količine ugljenika, čađi, rđe i drugih materija. Čelični opiljci se u 

atmosferi hlora pale na 50°C. Ovo sagorevanje može potpuno unišiti 

sudove sa hlorom. To je razlog zašto se napunjeni sudovi sa hlorom, 

cevovodi i ventili, nikad ne smeju grejati plamenom ili zavarivati. 

Cevovodi, ventili i posude za hlor moraju se zatvoriti kada nisu u 

upotrebi. Na ovaj način se sprečava ulazak vlage u sistem. Ne sme se 

dozvoliti da dođe do pojave korozivnih procesa, jer može doći do razvijanja 

vodonika kao rezultata korozije. Stvoreni vodonik, zavisno od koncentracije 

hlora, može da stvori eksplozivnu smešu. 

Na temperaturi ispod 8°C i u prisustvu vlage stvara se hlorhidrat. 

Daljim zagrevanjem hlorhidrat se raspada izazivajući intenzivnu koroziju 

koja dovodi do visokih tempeatura. Ako je unutrašnjost uređaja od čelika, 

zagreva se do usijanja. Ukoliko je posuda zatvorena i termički dobro 

izolovana, obično eksplodira. 

Kiseonik (O2) 

UN broj 1072 

CAS broj 7782-44-7 

ADR klasa 2 

ADR/RID klasifikacioni kod 1O 

ADR oznake: 2.2 , 5.1 

Identifikacija opasnosti: tečni gas, oksidaciono sredstvo. Snažno 

podržava proces sagorevanja. Može veoma burno reagovati sa zapaljivim 

materijama. 

Mere prve pomoći: Dugotrajno izlaganje koncentracijama većim od 

75% mogu prouzrokovati mučnimu, vrtoglavicu, poteškoće sa disanjem i 

konvulzije. 

Ukloniti intoksiciranu osobu iz kontaminirane zone. 

Protivpožarne mere 

Nezapaljiv gas, koji potpomaže gorenje. Direktno izlaganje rezervoara 

sa kiseonikom visokim temperaturama, može prouzrokovati pucanje i 

eksploziju rezervoara. 

Pri gašenju požara mogu se koristiti sva poznata sredstva za gašenje. 

Specifične metode: Zaustaviti oslobađanje kiseonika. Udaljiti se od 

rezervoara i hladiti ga velikim mlazom vode. 

Mere u slučaju akcidentnog oslobađanja 

Osobne zaštitne mere: 

− izvršiti evakuaciju ugrožene zone 

− primeniti adekvatnu ventilaciju 

− eliminisati svaki izvor inicijacije požara 





Mere zaštite životne sredine: 

− zaustaviti oslobađanje gasa 

− onemogućiti prodiranje gasa u podrume, odvodne i kanalizacione 

kanale i sva ona mesta na kojima bi akumuliranje gasa moglo 

prouzrokovati akcidentnu situaciju 

Skladištenje i manipulacija 

Skladištiti odvojeno od zapaljivih gasova i drugih zapaljivih materija. 

Temperatura rezervoara ne sme preći 50 0 C. Skladištiti u dobro ventiliranoj 

zoni. 

Prilikom rada sa kiseonikom, zabranjeno je korišćenje masti i ulja. 

Otvaranje svih ventila se mora izvršavati polako, kako bi se izbegle nagle 

promene pritiska. Usisavanje vode u rezervoar se mora onemogućiti 

primenom preventivnih tehničkih mera. 

Ne dozvoliti povratno punjenje rezervoara. 

Osigurati skladištni prostor i instalacije od svih izvora inicijacije 

požara, uključujući i statički elektricitet. 

Personalna zaštita 

Zabranjeno je pušenje u toku rada sa kiseonikom. 

Izbegavati sredine u kojima je vazduh prezasićen kiseonikom(>21%). 

Osigurati adekvatnu ventilaciju. 

Fizičke i hemijske osobine 

− Fizičko stanje na 20°C .............. Komprimovan gas 

− Boja ................................................ Bezbojan gas 

− Miris......................................................Bez mirisa 

− Molekulska težina ..............................................32g/mol 

− Tačka topljenja ................................................ -21°C 

− Tačka ključanja.............................................. -183°C 

− Kritična temperatura ...................................... -118°C 

− Relativna gustina,gas ......................................... 1.1 

− Relativna gustina, tečnost................................... 1.1 

− Rastvorljivost u vodi...........................................39 mg/l 

− Opseg zapaljivosti (vol% u vazduhu) .................... Oksidaciono 

sredstvo 

− Ostali podaci......................................................... Gas, teži od 

vazduha, postoji opasnost od akumuliranja na i ispod nivoa zemlje. 

Stabilnost i reaktivnost 

Burno reaguje sa sa zapaljivim materijama, redukcioniom agensima. 

Burno oksiduje organske materije. 

Tosikološke i ekološke informacije 

Kiseonik ne uzrokuje ni toksične efekte, ni ekološku štetu. 

Sva oprema, instalacije i kiseonični rezervoari moraju biti u 

potpunosti odmašćeni. 

Oprema i rezervoari mogu biti izrađeni od: aluminijuma, mesinga, 

bakra ili nerđajućeg čelika. 





Ozon(O3) 

CAS: 10028-15-6 

UN 1955 

Klasa opasnosti 2.3 

Ozon je bezbojan ili plavičast toksičan gas, karakteristično 

nadražujućeg mirisa. Smrtonosan je pri relativno niskim koncentracijama i 

kratkom periodu izlaganja. Primarni toksični efekti manifestuju se 

oštećenjem pluća, pri čemu dolazi do plućnog edema i krvarenja. Može 

prouzrokovati iritaciju očiju, nosa, grla i organa respiratornog sistema. 

Dugotrajno izlaganje manjim koncentracijama ozona prouzrokuje hronična 

oboljenja respiratornih organa. 

Ozon je izuzetno jako oksidaciono sredstvo. Može značajno ubrzati 

inicijaciju požara ili prouzrokovati požar ili eksploziju zapaljivih materija. 

Burno reaguje sa alkenima, aromatičnim jedinjenjima, bromom, zapaljivim 

gasovima, jedinjenjima izopropilena... 

Pri oksidativnim reakcija oslobađa se mnogo veća količina toplote i 

reakcija započinje na nižim temperaturama, u odnosu na oksidativne 

reakcije dvoatomnog molekula kiseonika. Ozon je inkompatibilan sa svim 

materijama i organskim i neorganskim, koje se lako oksiduju. 

U slučaju požara dozvoljeno je korišćenje svih sredstava za gašenje 

požara. 

Fizičko hemijske osobine 

Molekulska masa : 47.98 g/mol 

Temperatura ključanja: -111.3 °C 

Latentna toplota isparavanja: 316.3 kJ/kg 

Kritična temperatura: -12.2 °C 

Kritičan pritisak: 55.73 bar 

Kritična gustina: 540 kg/m 3 

Gustina gasne faze: 2.141 kg/m 3 

Specifečna težina: 1.612 

Specifična zapremina: 0.519 m 3 /kg 

Toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku: 0.039 kJ/(mol.K) 

Personalna zaštita 

Zabranjeno je pušenje i upotreba otvorenog plamena 

Osigurati adekvatnu, veštačku ventilaciju 

Koristiti lična zaštitna sredstva: zaštitne naočare, kako bi se sprečila 

iritacija očiju, zaštitne rukavice i zaštitne cipele. Respiratori, pri normalnim 





radnim uslovima, nisu neophodni. U zonama sa koncentracijom ozona 

iznad 5 ppm, obavezna je upotreba zaštitne maske sa odgovarajućim 

filterom za toksične gasove ili izolacionog aparata sa komprimovanim 

kiseonikom ili vazduhom. 

Kompjutersko modelovanje rasprostiranja 

toksičnog, gasnog polutanta 

Akcident većeg intenziteta usled ostećenja na samom rezervoaru sa 

komprimovanim hlorom, prilikom montaže rezervoara uz neadekvatnu 

reakciju zaposlenih radnika na kompleksu, rezultirao bi nekontrolosanim 

isticanje hlora. 

S obzirom da hlor veoma brzo ekspanduje iz rezervoara, ze veoma 

kratki vremenski period formirao bi se zagađujući oblak koncentrovane 

toksične materije, koji bi ugrozio zdravlje i živote stanovništva u okolini 

kompleksa i doveo do promena i degradacije životnog okruženja. 

SCENARIO: Zbog oštećenja na ventilu dolazi do njegovog loma i 

curenja hlora iz rezervoara. 

Potencijalne opasnosti: toksični efekat gasnog oblaka 

PODACI O LOKACIJI: 

Mesto:Novi Sad, SRBIJA Vreme: 15. avgust, 2010. 11.30 h 

PODACI O HEMIKALIJI: 

NAZIV:HLOR Molekulska masat: 70.91 g/mol 

AEGL-1(60 min): 0.5 ppm AEGL-2(60 min): 2 ppm AEGL-3(60 min): 

20 ppm 

IDLH: 10 ppm 

Tačka ključanja: -34.2°C 

Napon pare na ambijentalnoj temperaturi: >1 atm 

Koncentracija zasićenosti: 1,000,000 ppm or 100.0% 

ATMOSFERSKI PODACI: 

Vetar: 2 m/s iz pravca severo-zapada na 3 m visine 

Obraslost tla: grad ili šuma Oblačnost: 5/10 

Temperatura vazduha: 30 °C Klasa stabilnosti: E 

Nema inverzije Relativna vlažnost vazduha: 67% 

JAČINA IZVORA: 

Curenje iz cevi ili ventila na sfernom rezervoaru 

Nezapaljiva toksična materija curi iz rezervoara 

Prečnik rezervoara: 0.70 m Dužina rezervoara: 2.05 m 

Zapremina rezervoara: 0.8 m 3 





Rezervoar sadrži tečnost 

Masa hemikalije u rezervoaru: 1000 kg 

Rezervoar je 91% pun 

Prečnik kružnog otvora: 1 cm 

Oštećenje je 15 cm od dna rezervoara 

Vreme za koje će se osloboditi kompletna količina materije iz 

rezervoara: 26 minuta 

tok) 

Maksimalna održiva brzina oslobađanja: 60.4 kg/min 

Ukupna oslobođena količina:: 867 kilograma 

Napomena: Materija izlazi kao mešavina gasa i aerosola (dvofazni 

UGROŽENA ZONA: 

Model ugrožavanja: Rasprostiranje gasovitog hlora u atmosferi 

Model: Teški gas 

Crvena: 1.1 km --- (20 ppm = AEGL-3(60 min)) 

Naranžasta: 4.4 km --- (2 ppm = AEGL-2(60 min)) 

Žuta : 8.6 km --- (0.5 ppm = AEGL-1(60 min)) 

AEGL-1: Vazdušna koncentracija materije iznad koje se 

pretpostavlja da će stanovništvo, uključujući osetljive pojedince, 

osetiti značajnu nelagodnost, iritaciju, ili neke asimptomatične nečulne 

uticaje. Međutim, efekti su prolazni, nisu onesposobljavajući i nestaju 

sa prestankom izlaganja. 


pretpostavlja da stanovništvo, uključujući osetljive pojedince, mogu 

doživeti nepovratne ili druge ozbiljne dugotrajne zdravstvene probleme 

ili sprečenost mogućnosti spasavanja. 


pretpostavlja da stanovništvo, uključujući osetljive pojedince, mogu 

doživeti po život opasne zdravstvene probleme ili smrt. 





Grafik 1: Brzina isticanja materije iz rezervoara 

Grafik 2: rasprostiranje toksičnog polutanta 

Akcidentnim oslobađanjem gasa formira se toksični oblak po 

život i zdravlje opasne koncentracije koji se širi do udaljenosti od 4.4 

km, a granica koncentracije koja se definiše kao bezbedna za duži 

boravak ljudi nalazi se na udaljenost od preko 8.6 km od mesta udesa. 





Grafik 3: rasprostiranje toksičnog polutanta 

Akcidentnim isticanjem hlora, doći će do formiranja gasnog oblaka. S 

obzirom da je hlor teži od vazduha hlorni gasni oblak doveo bi do 

kontaminacije nižih slojeva atmosfere koja bi bila opasna po celokupni živi 

svet (biljke, životinje i ljude). 

Ugroženi deo stanovanja Liman I i II. 

U zoni uticaja se nalaze: Osnovna škola „Jovan Popović”, FK 

„Kabel”, SC „Univerzitet”-đačko igralište, zelene površine: Studentski 

trg, Šetna staza i Univerzitetski park. 

Procena zdravstvenih efekata 

Procena zdravstvenih efekata se vrši na osnovu: 

načina na koji deluje opasna materija (vrsta toksičnog efekta: 

reverzibilni, ireverzibilni i dr.); 

načina trovanja (inhalacijom, preko kože ili preko usta); 

doze unete u organizam s obzirom na vreme i 

koncentraciju opasne materije; 

načina oslobađanja (naglo oslobađanje velikih količina, 

hronična ekspozicija malim koncentracijama i sl.); 

načina individualnog odgovora na izloženost opasnim 

efektima prikazan kroz odnos doza/efekat i doza/odgovor; 

osobina opasnih materija (kancerogene, mutagene, 

teratogene); 





kombinovani i sinergetski efekti dve ili više opasnih 

materija; 

Hlor predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. On nadražuje sluzokožu i 

respiratorni sistem. 

Prisustvo hlora u atmosferi je, do izvesne mere, 

primetno po njegovom karakterističnom mirisu i 

nadražujućim svojstvima. Njegova zeleno-žuta boja se 

vidi kada su koncentracije dovoljno visoke. 

Tabela - Uticaj koncentracije hlora na čoveka 

Toksikokinetika i toksikodinamika: hlor prodire u organizam preko 

organa za disanje, gde u kontaktu sa tkivom i vlagom disajnih puteva 

nastaju hlorovodonična i hipohlorasta kiselina, koje svojim delovanjem 

izazivaju poremećaje disajnih puteva. Hipohlorasta kiselina se pritom 

razlaže na hlorovodonik i kiseonički slobodni radikal O2. Zajedno gasoviti 

hlor, hlorovodonik i hipohlorasta kiselina i slobodni kiseonički radikal utiču 

na reakcije sa sulfihidrilnim grupama i proteinima. S obzirom na dobru 

rastvorljivost hlora u vodi iritativni efekti ispoljavaju se na koži, očima i duž 

celog respiratornog sistema. Na alveolnim ćelijama dolazi do oštećenja 

ćelija (membrana) alveola i do oslobadjanja histemina kao i do povećanja 

propustljivosti krvne plazme ili krvi u plućima i dolazi do krvnog ispljuvka. 

Vrlo visoke koncentracije hlora izazivaju refleksni grč bronhija, paralizu 

disanja i refleksno zaustavljanje srca. Na periferiji nervnih završetaka 

dolazi do usporavanja krvotoka. 





Klinička slika: kliničke manifestacije trovanja zavise od intenziteta i 

trajanja ekspozicije, prethodnog stanja disajnih puteva kao i eventualnih 

bolesti srca. Pri udisaju vrlo visokih koncentracija hlora nastaje trenutna 

smrt usled refleksne inhibicije disajnog centra, gubitak svesti i prestanak 

rada srca. Udisanjem visokih koncentracija hlora izaziva kratkotrajno 

zaustavljanje disanja, posle nekoliko sekundi sledi učestalo, povišeno i 

neregularno disanje i cijanoza. Nastaju znaci iritacije i zapaljenja 

sluzokože nosa, ždrela, traheja i kože. Stanje se postepeno smiruje i 

nastaje faza mirovanja da bi se nakon 6 do 24h iznenada ili na manji fizilki 

napor razvio akutni oblik trovanja (kašalj, jako iskašljavanje, cijanoza, 

toksikartija sa znacima šoka), pri čemu može da se javi gadjenje, 

povraćanja ili proliv. Umereno povišena koncentracija hlora izaziva 

pečenje u očima, nosu i ždrelu, bol u grudima, osećaj gušenja, jakog 

straha, opštu slabost, muku, povraćanje, bol u trbuhu i cijanozu. Pri 

udisanju niskih koncentracija (najčešće u industriji) nastaje crvenilo oka i 

grla, osećaj pritiska u grudima, diskretni kašalj. Hronični oblik trovanja 

posledica je dugotrajne ekspozicije niskim koncentracijama hlora. Ispoljava 

se kateralnim promenama gornjih disajnih puteva, laringitis, hronični 

bronhitis. Može da se javi opšta slabost i poremećaj organa za varenje. 

Ozon Toksično 

delovanje ozona 

posledica je oksidacije 

poluzasicenih masnih 

kiselina. Primarno deluje 

na respiratorni trakt. 

Simptomi akutnog 

trovanja ozonom su: 

glavobolja, vrtoglavica, 

osećaj peckanja u očima i 

grlu te kašalj. Simptomi 

hronične toksičnosti: 

glavobolja, slabost, 

gubitak pamćenja i 

mišicne mase te povećan 

afinitet za razvitak 

bronhitisa. 

Letalan za čoveka u 

koncentraciji iznad 4ppm 

pri dugotrajnoj ekspoziciji. 

Čulom mirisa ozon je za 

čoveka detektabilan vec 

pri 0.01 - 0.04 ppm u 

vazduhu. Nije svrstan na 

listu kancerogenih 

materija. 

OSHA (Occupational 

Safety and Health Administration) limit ekspozicije: 

0.1ppm/8 sati 

0.3ppm/15 minuta 





Procena posledica po životnu sredinu 

Procena posledica po životnu sredinu se vrši na osnovu: 

potencijala opasne materije da prodire u životnu sredinu 

(rastvorljivost u vodi, isparljivost, sorpciona i desorpciona 

svojstva); 

bioloških karakteristika (biokoncentracija, metabolizam, 

koeficijent razdvajanja oktanol/voda); 

stabilnosti u prirodi (hemijske transformacije, biološke 

transformacije - biodegradacije); 

toksičnosti (akutne i hronične) za sisare, ptice, ribe, dafnie i 

alge; 

efekata na biljke. 

Kiseonik- ne uzrokuje ni toksične efekte, ni ekološku štetu. 

Hlor-Akcidentno oslobođeni hlor, ne ostaje dugo u molekularnom 

obliku. To je potvđeno činjenicom da je pri redovnim okolnostima nivo 

slobodnog hlora u vazduhu toliko mali da je se mernim imstrumentima ne 

može detektovati ili se detektuje u beznačajnim koncentracijama(u 

tragovima). 

Dejstvom vazdušnih strujanja gasoviti hlor će se raspršiti i razrediti. 

Relativno mala količina hlora izreagovaće sa vodenom parom ili 

kiseonikom. Reakcije se odvijaju u troposferi i produkti ovih reakcija imaju 

beznačajan uticaj na životno okruženje. 

Najveći procenat akcidentno oslobođenog hlora reagovaće sa 

vodonikom, pri čemu se generiše toksični gas hlorovodonik. Hlorovodonik 

će ili biti ispran iz vazduha delovanjem atmosferskih padavina ili će biti 

adsorbovan od strane tečnih ili čvrstih čestica, koje će se kasnije 

delovanjem gravitacije istaložiti na površinu zemlje. 

S obzirom da je hlor spada u iritante respiratornog sistema, sve 

životinje, koje se nađu u zoni dejstva toksičnog oblaka će će biti ugrožene 

na isti način kao i ljudi. 

Biljke će takođe biti oštećene. Hlor uništava pigment(hlorofil) u lišću i 

izbeljuje ih. Bor, kao i lišće listopadnog drveća su najosetljiviji na dejstvo 

hlora. Zdrave biljke će se tokom vremena oporaviti, s tim da će se 

posledice manifestovati kroz smanjen prinos i stopu rasta. 

Ozon- prirodno generisan u reakciji između 

atomskog kiseonika I molekularnog kiseonika, ozon je 

osnovni oksidacioni agens foto-hemijskog smoga. 

Ozon utiče na smanjenja intenziteta procesa 

fotosinteze u biljkama. Negativno utiče na rast korena 

i izdanka. Prouzrokuje stvaranje pega na lišću. 

Ubrzava starenje i dovodi do gubitka prinosa. 

Ozon je izuzetno nestabilan gas. Vreme 

njegove razgradnje u vodi iznosi od nekoliko sekundi do 30 minuta, a u 

vazduhu maksimalno 1h. Izabranom i predviđenom tehnologijom 





generisanja ozona i direktnim uvođenjem, preko difuzora u vodu, 

automatskom detekcijom koncentracije ozona, koji se oslobađa sa 

površine vode i ugradnjom termalnog ozon destruktora pre emitera, 

isključena je mogućnost negativnog uticaja ozona, kako na zdravlje 

zaposlenih, stanovništvo i kompletan živi svet u okruženju. 

PREVENCIJA 

Preventivne mere pri radu sa hlorom 

Lica koja rade sa hlorom moraju biti upoznata sa svim opasnostima: 

Negoriv, nagrizajući , izuzetno otrovan gas 

Lako se rastvara u vodi 

Izaziva kašalj, smetnje pri disanju, gušenje, cijanozu, upalu 

pluća, a pri dužem udisanju i smrt 

Pri reakciji sa redukcionim materijalima može dođi do 

eksplozije 

Do eksplozije dolazi pri delovanju hlora na terpentin, etar, 

amonijak, butan, azot, metan 

Reaguje burno sa metalima 

Obavezna je upotreba ličnih zaštitnih sredstava kao što su: zaštitna 

odeća i obuća od gume, zaštitna maska za lice sa filterom 

"B"(crvene boje) odn. izolacioni aparat i izolaciona odeća, naočare i 

rukavice. 

Skladišti se u hermetički zatvorene čelične boce i sudove od bakra i 

aluminijumskih legura, odvojeno od svih materija sa kojima burno 

reaguje 

Za gašenje požara u objektima gde se nalazi hlor koristi se voda 

Svi radnici moraju biti obučeni, osposobljeni i upoznati sa mogućim 

opasnostima, pri radu sa hlornim intalacijama, kako bi i sami mogli 

da reaguju u cilju sprečavanja udesa većih razmera 

Hlorinator, osvetljenje i merno regulacioni uređaji moraju biti tako 

postavljeni da je omogućen njihov nadzor i bez ulaska u prostoriju. 

U hlornu stanicu ulaziti samo kada je neophodna intervencija na 

uređaju za hlorisanje, uz pune mere opreza. 

Zabraniti ulaz u hlornu stanicu apsolutno svim licima, koja ne rukuju 

hlorinatorom 

Kontejner sa hlorom uneti u hlornu stanicu najmanje jedan dan pre 

priključena na hlorinator. Pre unošenja u hlornu stanicu, naglim 

odvrtanjem i zavrtanjem ventila izduvati iz navoja eventualno 

prisutne nečistoće koje bi mogle usloviti nehermetično priključenje, 

koristeći pri tom kompletnu zaštitnu opremu. 

Za montažu kontejnera koristiti isključivo propisanu opremu. 

Po završenoj montaži proveriti hermetičnost spojeva. 

Vozila kojima se transportuje hlor moraju biti obeležena propisanim 

zastavicama. 

Radnici se ne smeju prevoziti zajedno sa hlorom. 





Preventivne mere pri radu sa kiseonikom 

Sva oprema, instalacije i kiseonični 

rezervoari moraju biti u potpunosti 

odmašćeni. 

Pri radu sa kiseonikom ne sme se 

koristiti zamašten alat ili pribor, 

zamašćena odeća ili obuća. 

Potrebno je izvršiti prethodno odmašćivanje delova cevovoda ili 

uređaja pre popravke ili bilo kog drugog pristupa delovima. 

Osigurati skladištni prostor i instalacije od svih izvora inicijacije požara, 

uključujući i statički elektricitet. 

Nije dopušteno prisustvo zapaljivih materija u blizini oksigenske 

stanice 

Nije dozvoljena upotreba alata koji može pri upotrebi izazvati varnicu, 

isijavati toplotu ili plamen. 

Nije dopušteno pušenje u prostoru oksigenske stanice niti u zoni 

pretakanja za vreme obavljanja pretovara. 

Ventili sigurnosti moraju biti stalno u ispravnom stanju i periodično 

pregledavani u skladu sa propisima 

Otvaranje svih ventila se mora izvršavati polako, kako bi se izbegle 

nagle promene pritiska 

Ne dozvoliti povratno punjenje rezervoara. 

Redovno kontrolisati stanje cevovoda i armature do rezervoara u cilju 

preveniranja oštećenja koja bi mogla dovesti do izlivanja kiseonika 

Vršiti redovno merenje instalacije za zaštitu od atmosferskog 

pražnjenja elektriciteta, otpora uzemljenja oksigenske stanice i trase 

cevovoda, kao i proveru neprekidnosti i stanje spojnih traka, kojima su 

premošćeni spojevi cevovoda i ostvarena veza metalnih stubova i 

trake uzemljenja. 

Vršiti periodične preglede celokupne instalacije kiseonika u skladu sa 

važećim propisima 

Postaviti odgovarajuće table upozorenja i zabrana. 

U blizini oksigenske stanice postaviti 2 aparata za početno gašenje 

požara tipa S9 i 2 požarna hidranta na odgovarajućoj udaljenosti 

Prilikom pretakanja, pored stručnih lica, obavezno je prisustvo jednog 

vatrogasca. 

Odobrenje za početak postupka pretakanja kiseonika može izdati 

samo stručno lice za zaštitu od požara uz prethodno utvrđivanje 

ispunjenosti bezbednosnih uslova (stanje saobraćajnica, provera da li 

se u blizini pretakališta obavljaju neke od radnih operacija koje bi 

mogle uroziti pretakanje, stanje drugih instalacija, stanje opreme za 

gašenje i sl) 

Preventivne mere pri radu sa ozonom 

Redovno kontrolisati ispravnost instalacija i merno regulacione opreme 

Redovno kontrolisati ispravnost i efikasnost ozon destruktora 

Postaviti odgovarajuće table upozorenja i zabrane 

Koristiti lična zaštitna sredstva 





PROCEDURE ODGOVORA NA UDES 

Procedura odgovora na udes izazvan isticanjem hlora 

Mere koje se preduzimaju u slučaju akcidenta podrazumevaju da su 

svi radnici koji rukuju sa hlornim instalacijama : 

♦ Osposobljeni za bezbedan rad sa uređajima i instalacijama u kojima 

se nalazi hlor i opremljeni potpunom zaštitnom opremom, 

♦ upoznati sa osobinama hlora i njegovim toksičnim dejstvom, 

♦ upoznati sa preventivnim merama zaštite, 

♦ upoznati sa postupkom u slučaju akcidenta, 

♦ upoznati sa davanjem prve pomoći 

NAPOMENA: Svi radnici koji učestvuju u akciji, odnosni 

saniranju posledica nastalih oslobađanjem veće ili manje količine 

hlora moraju biti opremljeni kompletnom zaštitnom opremom. 

OSLOBAĐANJE VEĆE KOLIČINE HLORA 

• Obavestiti odgovornog rukovodioca, Centar za uzbunjivanje, 

vatrogasnu jedinicu, jedinicu ministarstva unutrašnjih poslova. 

• Pozvati stručnjake 

• U stambenoj i industrijskoj zoni upozoriti stanovništvo na opasnost 

• Vetrokazom odrediti smer vetra, kako bi se znalo u kom smeru odlazi 

najveći deo gasa 

• Izvršiti evakuaciju ljudstva iz opasne zone u smeru suprotnom od 

smera vetra ili poprečno na smer vetra 

• Zabraniti pristup svim licima koja ne učestvuju u sanaciji nastalog 

akcidenta 

• Opasno područje ograditi i obeležiti veliku zonu sigurnosti 

• Voditi računa o činjenici da hlor ispunjava najniže slojeve atmosfere, 

sve pukotine i prodire duboko ispod površine 

• U što kraćem vremenskom roku, oštećeni rezervoar uneti u hlornu 

stanicu i zatvoriti vrata. 

• Aktivirati sistem za neutralizaciju u slučaju da nije došlo do 

automatskog startovanja 

• Obaranje hlora vršiti obavezno raspršenom vodom, preko postojeće 

hidrantske mreže 

• Koncentraciju hlora meriti ručnim detektorima 

• Nakon isključenja alarnog sistema i smanjenja koncentracije hlora u 

granice prihvatljivosti, pristupiti prikupljanju kontaminiranog rastvora, 

koji se generisao prilikom postupka obaranja toksičnog gasnog oblaka. 

• Rastvor prikupiti u interventne posude i obeležiti. 

• Izvršiti procenu posledica udesa i obavezno obavestiti javnost o 

posledicama akcidenta 





erija 

Cl2 

Mat 

AKCIDENT MANJEG OBIMA AKCIDENT VEĆEG OBIMA 

Izolacija Zaštita Izolacija Zaštita 

30m 

dan noć dan noć 

300 m 

1100 m 

275 m 2700 m 6800 m 

Procedura odgovora na hemijski udes koji je izazvan oslobađanjem 

kiseonika 

Pod akcidentom na rezervoaru kiseonika podrazumeva se 

izlivanje oslobađanje kiseonika iz rezervoara (većeg ili manjeg 

obima) kao i požar i eksplozija. 

U ovakvim situacijama vremenski činilac ima veoma važnu 

ulogu, obzirom da odgovor na akcident može biti uspešan 

jedino ako se raguje pravilno i pravovremeno. Mere koje se 

preduzimaju u slučaju akcidenta podrazumevaju da su svi radnici koji su u 

direktnoj vezi sa rezervoarom i instacijama: 

− obučeni za bezbedan rad i opremljeni potpunom zaštitnom opremom, 

− upoznati sa osobinama kiseonika, 

− upoznati sa preventivnim merama zaštite, 

− upoznati sa postupkom u slučaju akcidenta, 

− upoznati sa davanjem prve pomoći. 

Kiseonik je nezapaljiv gas, koji snažno podržava proces sagorevanja. 

Može veoma burno reagovati sa zapaljivim materijama. 

Pod kompletnom zaštitnom opremom podrazumevamo: zaštitne 

rukavice, naočare, zaštitno odelo isključivo pamučno. 

Oslobađanje kiseonika 

• Radnici koji su uočili da je došlo do oštećenja rezervoara i akcidentnog 

oslobađanja kiseonika, obaveštavaju direktno nadređenog rukovodioca; 

• U ugroženoj zoni zbog odmah zaustaviti mašine, isključiti sve izvore 

paljenje, ugasiti otvoreni plamen i ne koristiti električne uređaje koji 

varniče i obezbediti pojačanu ventilaciju; 

• Iz ugrožene zone ukloniti u što hitnijem roku sve zapaljive materije 

• Onemogućiti prodiranje gasa u podrume, odvodne i kanalizacione 

kanale i sva ona mesta na kojima bi akumuliranje gasa moglo 

prouzrokovati akcidentnu situaciju 

• Svi zaposleni radnici iz zone u kojoj je došlo do udesa se evakuišu u 

smeru suprotnom od smera vetra. Vrši se izolacija kontaminirane zone 

u cilju uspostavljnja kontrole nad kontaminiranom zonom i zabranjuje 

se pristup svim licima koji ne učestvuju u sanaciji nastale nezgode; 

• Članovi tima za odgovor na udes opremljeni kompletnom zaštitnom 

opremom zaustavljaju isticanje i saniraju mesto udesa; 

• Popravka na rezervoaru se može izvšiti tek nakon inertizacije 

rezervoara inertnim gasom, odnosno azotom. 





• Nakon izvršene popravke i zaustavljanja daljeg oslobađanja gasa,, 

vođa intervencije proglašava intervenciju završenom. 

Požar i eksplozija 

U slučaju inicijacije požara obavezno: 

− hladiti rezervoar kiseonika velikom količinom vode sa sigurnog 

odstojanja 

− Prilikom hlađenja rezervoara, voditi računa da voda ne prodre do 

oštećenog dela rezervoara 

− Okolinu rezervoara prskati vodom, kako bi se ograničilo širenje 

požara 

− pridržavati se procedure odgovora na udes-akcija gašenja požara 

Vatrogasci moraju nositi preko cele površine lica aparat za disanje ili 

imati dovod kiseonika, kao i odgovarajuću zaštitnu odeću. 

Za gašenje požara mogu se koristiti sva poznata sredstva 

Procedura odgovora na hemijski udes koji je izazvan oštećenjem 

sistema za ozonizaciju 

− izvršiti evakuaciju ugrožene zone 

− povećana koncentracija ozona dovodi do značajnog povećanja rizika 

od požara i eksplozije 

− eliminisati svaki izvor inicijacije požara 

− iz kontaminirane zone ukloniti sve zapaljive materije i materije sklone 

oksidaciji 

− Obavezna je upotreba ličnih zaštitnih sredstava, kako bi se sprečila 

intoksikacija radnika 

− Osobe koje učestvuju u odgovoru na udes moraju biti upoznate sa 

postojanjem povećanog rizika po zdravlje i od inicijacije požara, koji 

je posledica osobina ozona 

− Pre početka popravke uređaja za generisanje ozona, neophodno je 

izvršiti inertizaciju, dejstvom inertnog gasa 

Odgovor na udes – akcija gašenja požara 

Odgovor na udes – akcija gašenja požara sprovodi se po proceduri 

Zaštite od požara – operativa, a započinje onog trenutka kada se dobije 

prva informacija o požaru ili nekoj drugoj vrsti udesa. 

Informacije o požaru vatrogasnoj jedinici može se preneti na više 

načina: 

− telefonom, 

− ručnim javljačem požara, 

− automatskim javljačem požara, 

− prenosnom radio vezom (voki-toki), 

− usmeno (lično). 

Dežurnom vatrogascu pri dojavi požara moraju se obavezno dostaviti 

sledeći podaci: 

− šta gori, mesto i vreme požara? 

− kakav materijal gori i da li su prisutne opasne materije? 

− ima li ljudi u životnoj opasnosti? 





− ko javlja o nastanku požara? 

Posle dojave požara, koja se u određenim slučajevima proverava da 

nije lažna, alarmira se vatrogasna jedinica (zvučnim alarmom iz vozila ili 

prenosnom radio vezom), okuplja na zbornom mestu i odlazi na mesto 

požara. Akcija gašenja, ili odgovor na neku drugu vrstu udesa počinje po 

unapred utvrđenom planu. 

Da bi akcija gašenja požara (odgovora na udes) bila uspešna moraju 

se poštovati sledeća načela: 

− upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviđanje, 

− izvršiti procenu situacije požara na temelju izviđanja, 

− postaviti plan gašenja požara(odgovora na udes), 

− izdati komande za akciju gašenja požara (odgovora na udes) 

Rukovodilac gašenja požara (odgovora na udes) na mestu požara 

sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, a pre svega: 

Veličinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se određuje, pre svega, 

veličinom požara (udesa), vrstom materijala koji gori, konstrukcijom 

objekta i slično. 

1. Gde gori, šta gori i kako gori? 

2. Jačinu vlastitih snaga, sredstava i opreme. One su rukovodiocu gašenja 

požara poznate. 

3. Da li su ljudi ugroženi? 

4. Da li postoje posebne opasnosti po učesnike gašenja? 

5. Da li postoji opasnost od proširenja požara (udesa)? 

6. Da li postoji opasnost od rušenja objekata? 

7. Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, biološka i sl)? 

8. Kakvi su putevi za intervenciju. 

Važno je uočiti i neke druge elemente od značaja za uspešnu i 

bezbednu intervenciju, kao i na pr. količinu i boju dima, karakteristike 

plamena, intenzitet toplotnog isijavanja, adijabatski toplotni efekat, pravac 

strujanja dima, mirise i slično. 

Procena situacije (toka požara i rizika po okolinu), donosi se na 

osnovu prikupljenih podataka i bitna je za ishod akcije. Njen osnovni 

zadatak je da definiše šta treba učiniti, kojim redom i kojim sredstvima da 

se opasnosti otklone, obzirom na raspoložive snage i sredstva. 

Na osnovu procene situacije donosi se odluka o načinu sprovođenja 

akcije, koja mora biti kratka i jasna, a definiše: 

− da li izvršiti napad ili odbranu (pasivnu ili aktivnu), 

− podelu zadataka u okviru raspoloživih snaga – ko šta radi, 

− koju opremu i sredstva treba koristiti u akciji, 

− način snabdevanja sredstvima i vodom za gašenje, 

− puteve prolaza za intervenciju. 

Komande-naređenja za akciju gašenja požara (odgovora na udes) 

moraju da budu glasne, razumljive, kategorične, kratke i potpune. One 

moraju nedvosmisleno da definišu: 

− ko treba da izvrši zadatak, 

− šta treba da se uradi, 





− gde i sa kojim sredstvima se izvodi akcija. 

U samoj akciji, vatrogasci i svi ostali učesnici postavljene zadatke 

moraju izvršavati odgovorno, pažljivo i bez žurbe i panike, strogo vodeći 

računa o vlastitoj bezbednosti, ali i bezbednosti svih ostalih ljudi. Svaki 

pojedinac pri ovim aktivnostima treba da maksimalno koristi stečena 

znanja kroz obuku i treninge iz oblasti zaštite od požara. 

Kada se glavna žarišta požara savladaju, obavljaju se određene 

radnje da se mesto požara (udesa) pregleda, raskrči i sanira. Ukoliko 

postoji sumnja da bi se požar mogao ponovo pojaviti ostavljaju se 

vatrogasne straže. 





8. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU 

SPREČAVANJA, SMANJENJA I, GDE JE TO 

MOGUĆE, OTKLANJANJA SVAKOG 

ZNAČAJNIJEG UTICAJA NA ŽIVOTNU 

SREDINU 

8.1. Mere predviđene zakonskim i podzakonskim 

aktima 

U mere predviđene zakonima i drugim propisima podrazumeva se 

primena normativa i standarda kod izgradnje objekata, izbora i 

nabavke opreme, kao i one tehničke mere prema kojima će se 

prikupljanje i odlaganje otpadnih materija vršiti bez uticaja na promenu 

kvaliteta životne sredine. 

Mere iz ove tačke obuhvataju i uslove koji utvrđuju nadležni 

državni organi i organizacije kod izdavanja odobrenja i saglasnosti za 

izgradnju objekta, izvođenje radova i upotrebu objekata. 

Mere su u skladu sa: 

− Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS" br. 72/09) 

− Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/04 i 

36/2009) 

− Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" 

br. 135/04 i 36/2009) 

− Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja 

životne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/04) 

− Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna 

procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati 

procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" br. 

114/08); 

− Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS" 

br. 36/09), 

− Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS" br. 

101/05) 

− Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik SRS" br. 37/88 i "Sl. 

glasnik RS" br. 53/93, 67/93 i 48/94) 





− Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu 

sredinu ("Sl. glasnik R.S." br. 69/05) 

− Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja 

imisija, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i 

evidencije podataka ("Sl. glasnik RS" br. 54/92) 

− Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i 

rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Sl. glasnik RS" 

br. 30/97) 

− Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Sl. 

glasnik RS" br. 54/92) 

− Odluka o sanitarno tehničkim uslovima za ispuštanje 

otpadnih voda u javnu kanalizaciju («Sl. list Grada Novog 

Sada», broj 17/93) 

− Merenje buke u komunalnoj sredini (SRPS U.J6.090) 

− Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru 

(SRPS Z.C0.005) 

8.2. Mere koje treba preduzeti u slučaju udesa 

Isticanje hlora: 

Na automatsku detekciju od 1 ppm hlora u magacinu pale se sirene 

u centru. Na 3 ppm se automatski startuje sistem za neutralizaciju. 

Pale se ventilatori u susednoj prostoriji i vazduh se izvlači i uvlači u 

susednu prostoriju u kontejnere sa neutralizacionim sredstvom. 

Svake srede u 12 h pali se kontrolni sistem. Sistem je 

dimenzionisan za 1 t. Neutralizacija se vrši natrijum hidroksidom i 

natrijum tiosulfatom. Prostorija sa kontejnerima za neutralizaciju i 

ventilatorima-zaključana. Ventilatori izvlače vazduh sa hlorom u 

rezervoar sa neutralizacionim sredstvom, a prečišćen vazduh se 

vraća u prethodnu prostoriju. Postupak se ponavlja sve do momenta 

potpunog uklanjanja toksičnog polutanta iz vazduha. 

Pri pojavi požara treba postupiti na sledeći način: 

Isključiti struju. 

Vatrom zahvaćenu elektroopremu ne gasiti vodom već samo 

ugljendioksidom ili suvim prahom. 

Obavestiti vatrogasnu jedinicu i SUP, odeljenje protivpožarne 

policije. Izvršiti evakuaciju objekta i pristupiti početnom gašenju 

požara. 

Obezbediti lak i brz pristup vozilima vatrogasnih jedinica. 





8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne 

sredine 

U cilju zaštite i unapređenja životne sredine predviđena su 

sledeća rešenja: 

Novim objektima pristupaće se internim saobraćajnicama sa 

severoistočne strane kroz postojeće postrojenje preko ulazne kapije 

sa portirnicom. Objektima se unutar kompleksa pristupa internim, 

asfaltiranim saobraćajnicama, širine 3 m i 6 m, koje čine prsten oko 

objekata i omogućuju kolski i pešački pristup i ulaz u objekte sa 

platoa. 

Za proizvodnju ozona predviđena je upotreba tečnog kiseonika čime 

je izbegnuta pojava otpadnih gasova u proizvodnji ozona (ukoliko bi 

se u proizvodnji ozona koristio vazduh došlo bi do pojave ugljen 

dioksida, azotovih oksida i sl. u otpadnom vazduhu). 

Tečni kiseonik se skladišti na mestu proizvodnje u velikim 

izolovanim rezervoarima na niskom pritisku. 

Prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg suda rezervoara tečnog 

kiseonika nalazi se pod visokim vakuumom i ispunjen je 

ekspandiranim perlitom, kao izolacionim materijalom, čime je 

smanjen koeficijent provođenja toplote, što omogućava skladištenje 

tečnog kiseonika uz minimalne gubitke usled otparavanja. 

Rezervoar je snabdevan svom potrebnom sigurnosnom, zapornom 

mernom armaturom, koja je smeštena u zasićenom ormanu na 

prednjoj strani suda. 

Nivo tečnog gasa u rezervoaru, tj. količina utočenog gasa, očitava 

se preko diferencijalnog manometra, a pritisak preko klasičnog 

manometra. 

Prevoz tečnog kiseonika se vrši specijalnim drumskim vozilima do 

mesta potrošnje gde je postavljena gasifikaciona stanica. 

Cevovod ozona do rezervoara je projektovan i instaliran tako da nije 

moguć povratni tok vode u ozon generator i njeno plavljenje. 

Termički destruktor ozona sprečava emisiju ozona iz kontaktne 

komore. Izlazne koncentracije reziduala ozona su ispod 0,02 

mg/m 3 , što je u skladu sa sigurnosnim regulativama. 

Za uklanjanje izlaznih gasova instaliran je ventilator. Jedinica je 

opremljena svim potrebnim kontrolnim i sigurnosni uređajima. 

Postrojenje za prozvodnju ozona je integralni deo celokupnog 

postrojenja za proizvodnju vode. Ono ima sopstvenu kontrolu i lako 

se moze integrisati u sistem automatizacije postrojenja za 

proizvodnju vode, ukoliko na postrojenju postoji odgovarajuća 

oprema. 

Sve operacije (monitoring, uključivanje i isključivanje, setovanje, 

uopštene i detaljne informacije i izveštaji, alarmi itd) polaze iz 





glavnog interfejsa (MMI) monitoring na prednjim vratima komandne 

table jedinice za proizvodnju ozona. 

U okviru lokalne kontrole, kontrolne petlje funkcionišu kao pri 

automatskoj kontroli, ali je moguće upravljati opremom i ručno. 

Na liniji ozonizacije predviđeni su: detektor ozona u vazduhu, 

detektor rezidualnog ozona u vodi i alarm za merenje tačke rose. 

Predviđen postupak ozonizacije obezbeđuje da ne dođe do pojave 

ozona na filtrima sa GAU. 

Vrsta GAU koji će se koristiti odabrana je na osnovu kvaliteta sirove 

vode, uticaj apredtretmana, prisustva oksidacionih sredstava, merne 

tehnike, tako da najbolje odgovara datom zadatku. 

Regeneracija GAU vršiće se nakon 2 do 3 godine rada filtra, u 

zavisnosti od stepena zesićenosti GAU. Stepen zasićenosti GAU će 

se odrediti sprovođenjem redovnih laboratorijskih analiza. 

Regeneracija GAU će se vršiti u peći za regeneraciju na lokaciji 

postrojenja Makiš u Beogradu, kao najbližoj lokaciji. 

Predviđena su sledeća merenja na izlazu iz GAU filtracije: 

Zbirni parametri KMn04, koja bi se izvodila jednom dnevno, 

UV ekstinkcija kojom bi se jednom nedeljno vršilo merenje na 

ulazu i izlazu iz filtera i ukupni sadržaj ugljenika (TOC). 

Sadržaj amonijaka na ulazu i izlazu, kao i jedinjenje-polutant 

koje će se utvrditi u istraživanju, za koje se smatra da ima 

najveću mogućnost da izvši proboj i da se nade u efluentu. 

Merenje amonijaka bi trebalo vršiti svakodnevno, a 

karakterističnog jedinjenja jednom nedeljno. 

Sadržaj kiseonika i ugljendioksida. Koncentraciju kiseonika bi 

trebalo meriti jednom nedeljno, kao i koncentraciju 

ugljendioksida. Pored ovih pokazatelja treba meriti i sadržaj 

bakterija u efluentu. 

Ukupan sadržaj ugljenika i to jednom nedeljno, koji pruža 

korisne informacije o međusobnoj zavisnosti i efikasnosti 

uklanjanja polutanata i desorpcionih procesa, ako su 

raspoloživi podaci o sadržaju ugljendioksida i kiseonika. 

Novo mesto doziranja hlora će biti u rezervoaru prečišćene vode, na 

prelivu nakon prolaska vode kroz neprikosnovenu zapreminu. 

Hlor se skladišti u tečnom stanju u čelicnim kontejnerima zapremine 

800 I, koji kada su puni sadrže 1000 kg hlora. 

Magacin hlora je zaključan i pristup imaju samo ovlašćene osobe. 

U magacinu hlora instaliran je detektor hlora. 

Sabirni vod sa svojim priključcima za kontejnere poseduje na 

krajevima regulacione ventile koji obezbeđuju da se pritisak u 

kontejnerima svede na vakuum, odnosno pritisak manji od 1 bar. Svi 

vodovi posle vakuum regulatora su pod vakuumom što je prednost 

sistema. Vakuum preklopnik obezbeđuje prelaz sa jedne radne 

linije na drugu u slučaju kvara ili nakon promene radne linije. 

Neutralizacija hlora se vrši preko postojeće opreme na postrojenju. 

Ona obuhvata rezervoar za rastvor za neutralizaciju i kolonu za 

neutralizaciju. 

Predviđeni su i analizatori rezidualnog hlora, 2 komada, za merenje 

reziduala hlora na potisima. 





Vrši se redovno održavanje instalacija i opreme u cilju 

sprečavanja kvarova i havarija. 

Na vidnim mestima istaknute su oznake upozorenja i 

obaveštenja o eventualnim opasnostima. 

Vrši se redovno održavanje i čišćenje kruga postrojenja. 

Sve otpadne vode (sanitarne i tehnološke), kao i atmosferske 

vode priključiće se na gradsku kanalizaciju Novog Sada. 

8.4. Druge mere zaštite 

Pored mera zaštite životne sredine i zdravlja ljudi koje su 

definisane postojanjem objekta i infrastrukture, kao i samom 

postojećom lokacijom, u cilju svođenja potencijalnih negativnih uticaja 

projekta u granice prihvatljivosti, potrebno je preduzeti sledeće 

dodatne mere: 

♦ U reku Dunav zabranjeno je direktno ispuštanje bilo kojih 

upotrebljenih ili atmosferskih voda sa kompleksa PPV „ŠTRAND“. 

♦ Otpadnu vodu od čišćenja aeratora i pranja filtara potrebno je 

prethodno odvesti na taložnik, koji će biti projektovan u tu svrhu, 

kako bi se izdvojili gvožđe hidroksid i mangan 4 oksid koji svojim 

taloženjem prave probleme u kanalizacionoj mreži. 

♦ Po puštanju projekta u rad potrebno je izvršiti kontrolno 

ispitivanje kvaliteta otpadnih voda koje se ispuštaju u gradsku 

kanalizaciju, a od strane ovlašćene organizacije. Kvalitet ovih 

otpadnih voda mora u svemu biti u skladu sa odredbama Odluke 

o sanitarno tehničkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u 

javnu kanalizaciju («Sl. list Grada Novog Sada», broj 17/93). 

♦ Po puštanju projekta u rad potrebno je od strane ovlašćene 

institucije izvršiti kontrolno merenje emisije ozona na izlazu iz ozon 

destruktora. 

♦ Potrebno je redovno ispitivanje i periodični pregledi opreme i svih 

uređaja u skladu sa važećim propisima. 

♦ Prostor oko kompleksa dodatno ozeleniti, odnosno dopuniti postojeći 

pojas zelenila na način da se očuva koncepcija neposrednog 

prirodnog okruženja, uz poštovanje sledećih preporuka: 

O Izbegavati korišćenje stranih invazivnih vrsta (Acer 

negundo, Ailanthus glandulosa, Amorpha fruticosa, 

Celtis occidentalis, Fraxinus pennsylvanica, Eleagnus 

angustifolia, Gledichia triachantos, Lycium halimifolium, 

Parthenocissus inserta, Prunus serotina, Reynouria 

syn. Faloppa japonica) 





O Zbog blizine ekološkog koridora (Dunav), učešće 

autohtonih vrsta (npr. Jasen, lipa) u dendro-materijalu 

treba da bude preko 50% 

O Očuvati raznovrsnost fiziognomije (spratnost) drvenaste 

vegetacije 

♦ Eventualno širenje neprijatnih mirisa i uticaj visokog nivoa buke na 

stambenu i rekreativnu zonu moguće je ublažiti pomoću trostrukog 

pojasa visokog i dvostrukog pojasa žbunastog zelenila (u zavosnosti 

od raspoloživog prostora i rasporeda podzemne infrastrukture). 





9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA 

ŽIVOTNU SREDINU 

Na osnovu izloženih činjenica u Studiji, predložen je sledeći 

program praćenja uticaja na životnu sredinu: 

Oprema i instalacije 

♦ Elektrouređaji i gromobranska instalacija moraju se ispitati i 

pregledati od strane ovlašćene organizacije svake tri godine, 

o čemu se mora voditi evidencija. 

Vozila na utovaru i istovaru 

♦ Prilikom dovoza, čekanja na istovar, odvoza i/ili čekanja na 

utovar potrebno je prekinuti rad motora transportnih vozila 

kako bi se smanjila buka i emisija izduvnih gasova. 

Opasan otpad 

♦ Prikupljeno iscurelo ulje, zajedno sa sorbentom, odlaže se u 

propisno obeležene metalne posude sa poklopcem i 

privremeno skladišti na lokaciji do odvoženja od strane 

ovlašćene institucije. Nosilac projekta u obavezi je da vodi 

evidenciju o ovoj vrsti otpada. 





10. NETEHNIČKI KRAĆI REZIME 

Predmetni projekat-Dogradnja linije tehnološkog procesa prerade 

vode, predviđen je u krugu kompleksa PPV „ŠTRAND“ u Novom Sadu, 

ulica Jiričekova, na katastarskim parcelama broj 3684/2, 3675/1, 

7818/2, 7847/4, 3686/3, 3687/1, 3688/1, 3689/1, 3690/1, 3691/1, 3692, 

3693, 3694/1 i 3696/2 k.o. Novi Sad II. Sadašnje postrojenje 

obuhvata sledeće procese: 

• Aeraciju rasprskavanjem na aeratoru 

• Filtraciju brzim peščanim filtarima na dve filtarske stanice 

• Dezinfekciju gasnim hlorom u hlornoj stanici 

Predmetni projekat-Dogradnja linije tehnološkog procesa 

prerade vode podrazumeva izgradnju sledećih novih objekata na datoj 

lokaciji: 

10. Tehnološka crpna stanica 

11. Nova pumpna stanica „ŠTRAND“ 

12. Transformatorska stanica 

13. Ozonizator 

14. GAU (granulisani aktivni ugalj) filter 

15. Kontejner sa kiseonikom 

16. Zatvaračnica 

17. Rezervoar 10000 l 

18. Crpna stanica za pranje GAU filtera 

Usvojena procesna linija obuhvata sledeće postojeće i nove 

objekte na PPV „ŠTRAND“: 

Aeracija sa retenzijom-postojeći objekat 

Filtracija na peščanim filtrima-postojeći objekat 

Ozonizacija 

Gau filtracija 

Dezinfekcija hlorom 

Osnovni nedostatak postojeće prerade vode je nemogućnost 

ukanjanja organskih materija koje su prisutne u vodi. Njihova 

koncentracija, doduše, još ne prelazi zakonom dozvoljene granice, ali 

zbog potencijalne opasnosti prouzrokovane blizinom rafinerije izvoristu 

na Ratnom ostrvu, primene hemijskih sredstava na poljoprivrednim 

površinama i relativno brze reakcije na kvalitet vode Dunava, 

neophodno je poboljšanje tehnološkog procesa prerade postupcima 

koji eliminišu i ove sadržaje. Istraživanjima sprovedenim početkom 

devedesetih godina prošlog veka došlo se do rezultata koji upućuju na 

potrebu proširenja postojećeg tehnološkog procesa izgradnjom 

sistema za dezinfekciju ozonom i filtriranjem vode kroz filtre sa 





granulisanim aktivnim ugljem (GAU), gde se na GAU filtrima vrši 

adsorpcija organskih materija i ostalih polutanata iz vode. 

Dakle, dogradnjom tehnologije prerade vode u postojećem PPV 

“ŠTRAND”, kvalitet prečišćene vode će biti u svemu prema Pravilniku 

o higijenskoj ispravnosti vode (“Službeni list SRJ”, broj 42/98). 

Otpadne vode od pranja GAU filtara sadrže samo one materije 

koje, pri trenutno primenjenoj tehnologiji prečišćavanja nije moguće 

izdvojiti iz vode za piće, a ispuštaju se direktno u kanalizacionu mrežu. 

U cilju optimalnog upravljanja procesom ozonizacije predviđeno je 

kontinualno praćenje kvaliteta vode iz komore za ozonizaciju i 

određivanje koncentracije ozona u vodi. 

Ugradnjom ozon destruktora na izlaznom vazdušnom odsisu iz 

kontaktnih komora onemogućena je kontaminacija vazduha ozonom, 

koji se oslobađa u procesu. 

Predviđena je regeneracija GAU filtara nakon 2 do 3 godine rada 

filtra, u zavisnosti od stepena zesićenosti GAU. Stepen zasićenosti 

GAU će se odrediti sprovođenjem redovnih laboratorijskih analiza. 

Regeneracija GAU će se vršiti u peći za regeneraciju na lokaciji 

postrojenja Makiš u Beogradu, kao najbližoj lokaciji. 





11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI 

NEPOSTOJANJU, ODNOSNO 

NEMOGUĆNOSTI PRIBAVLJANJA 

PODATAKA 

Ekološki uslovi na prostoru obrade nisu u potpunosti poznati s 

obzirom da za predmetnu lokaciju nije rađena studija o kvalitetu 

životne sredine. 





III PRILOZI

studija o proceni uticaja na životnu sredinu dogradnje linije ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?