izbor hibrida kukuruza na osnovu multilokacijskih ogleda - Institut za ...

106
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
400), NS 5043, NS 540 (FAO 500), NS 6102, NS 640, NS 6010, NS 6030, ZENIT
(FAO 600), TISA, NS 7020 i NS 770 (FAO 700). Ogledi su izvedeni u suvom ratarenju
(bez navodnjavanja). Primenjena je uobičajena agrotehnika uz poštovanje
predviđene gustine useva (broj biljaka po hektaru) po FAO grupama zrenja (FAO
300-400, 65.000; FAO 500-600, 59.000; FAO 700, 55.000).
Neposredno pred berbu određivan je broj biljaka po hektaru na osnovu
broja biljaka na eksperimentalnoj parcelici od 10 m 2 , a u berbi je određivan sadržaj
vlage u zrnu i prinos zrna po parceli. Prinos zrna po hektaru je izračunat
na osnovu prinosa sirovog zrna sa korekcijom na 14% vlage.
Analiza podataka za procenu interakcije genotip x lokalitet urađena je u
programu GGEbiplot Version 6.3. koji je u punoj verziji dobijen ljubaznošću dr
Weikai Yan, saradnika Univerziteta u Guelfu, Ontario, Kanada.
Rezultati i diskusija
Srednje vrednosti hibrida kukuruza u makro-ogledima
Četrnaest NS hibrida kukuruza koji su ispitivani u makro-ogledima u
2010. na 31 lokaciji ostvarili su prosečan prinos zrna od 9,8 t ha -1 (Tab. 1).
Tabela 1. Srednje vrednosti hibrida kukuruza u makro-ogledima 2010.
Hibrid Sklop (000) Vlaga (%) Prinos zrna (t ha -1 )
NS 3014 61 19,1 9,2
NS 4030 60 19,5 9,2
NS 4015 60 19,7 9,3
NS 444 ultra 58 19,4 8,8
NS 5043 57 21,1 9,9
NS 540 58 21,1 9,9
NS 6102 61 22,0 10,1
NS 640 55 23,1 10,1
NS 6010 54 23,7 10,3
NS 6030 54 23,4 10,5
ZENIT 53 22,6 10,0
TISA 53 24,8 9,9
NS 7020 54 22,8 10,2
NS 770 52 23,9 10,2
Prosek 56 21,7 9,8
U poređenju sa prethodnim trogodišnjim periodom 2007-2009. to je za
0,3 t niži prinos nego u 2009. (10,1 t ha -1 ), a za 1,7 t ha -1 odnosno 2,6 t ha -1 viši
nego u 2008. i 2007. Najprinosniji hibrid je u 2010. bio NS 6030 (10,5 t ha -1 ),
slede NS 6010, NS 7020, NS 770 pa ostali. Prosečan sadržaj vode u zrnu u
berbi 2010. bio je viši za 2,4% nego 2009. Obilne padavine tokom čitavog