Hripunov: Oĉekuje se pozitivna odluka za Ţelezaru Smederevo ...

Hripunov: Oĉekuje se pozitivna odluka za
Ţelezaru Smederevo
Ruski Uralvagonzavod trebalo bi da u februaru donese konaĉnu odluku oko kupovine Ţelezare
Smederevo, izjavio je trgovinski predstavnik Rusije u Srbiji Aleksandar Hripunov.
On je kazao da postoje šanse da ishod bude pozitivan za Srbiju, ali je dodao da „konaĉna odluka
zavisi od menadţmenta Uralvagonzavoda, koji se rukovodi ekonomskim interesima“.
Usvojen Zakon o podsticajima u
poljoprivredi
Skupština Srbije usvojila je u sredu Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju,
koji bi prvi put trebalo da svim oblicima agrarne proizvodnje obezbedi dugoroĉan, transparentan
i odrţiv naĉin podsticaja, ali i umanji ulogu vlade u toj oblasti.
Za zakon su glasala 133 poslanika vladajuće koalicije, protiv je bio 21 poslanik opozicije, dok 11
poslanika nije glasalo.
Novi zakon trebalo bi da pruţi priliku poljoprivrednicima da planiraju ulaganja i na najbolji
naĉin raspolaţu novcem, a obim sredstava za podsticaj ne moţe biti manji od pet odsto
republiĉkog budţeta.
Pomoć će moći da dobiju svi koji se bave poljoprivredom, i fiziĉka i pravna lica, a prvi put su
podsticajima obuhvaćeni ţivinarstvo i ribarstvo.
Zakon definiše minimalni iznos podsticaja, od 6.000 dinara po hektaru, koji će moći i da se
uvećava u zavisnosti raspoloţivih sredstava u budţetu. Maksimalno će se regresirati 100 hektara,
dok će ostatak regresa moći da se ostvari preko dizel goriva, djubriva, semena, osiguranja useva i

skladištenja.
Predvidjene su tri vrste podsticaja i to direktna plaćanja, mere za razvoj sela i posebni podsticaji,
a u oblasti direktnih plaćanja to su premije za mleko, podsticaj za proizvodnju, regresi i kreditna
podrška.
Novi zakon predvidja uvodjenje registra subvencija koji će sadrţati podatke ko je, kakve i kolike
subvencije dobio, kao i da sredstva ostvarena na osnovu podsticaja ne mogu biti predmet
izvršenja.
Agencija pooštrava svoj rad
Agencija za borbu protiv korupcije predlaţe izmene
zakona o toj agenciji kako bi se povećala efikasnost
njenog rada i unapredilo sprovoĊenje izreĉenih mera.
Direktorka Agencije Tatjana Babić je danas saopštila
da će ti predlozi, utvrĊeni na sednici Odbora Agencije,
biti upućeni Ministarstvu pravde, kao ovlašćenom
predlagaĉu. Direktorka Agencije rekla je novinarima da
su predloţena "stroţa i jasnija pravila odgovornosti
funkcionera, kao i organa koji ih biraju, imenuju i
postavljaju na javne funkcije".
Ona je istakla i da ima stvari zbog kojih ne treba
menjati zakon, već praksu: "Reĉ je o dostupnosti
podataka o iznosu štednje koju funkcioneri imaju u
bankama. Taj podatak u praksi nije bio dostupan
javnosti. Zakljuĉili smo da treba menjati praksu i da
nema zakonskog opravdanaj da taj podatak bude tajan".
Obrazlaţući predloţene izmene zakona, ĉlan Odbora
Agencije za borbu protiv korupcije Slobodan
Beljanski naveo je da su predloţene izmene 50 od 80 ĉlanova zakona.
Tako se predlaţe da se ustanovi novo kriviĉno delo: neprijavljivanje ili laţno prijavljivanje
troškova izborne kampanje.
Odbor Agencije predlaţe i uvodjenje prekršaja iz te oblasti, kao i to da agencija bude
ovlašaćeni pokretaĉ prekršajnih postupaka.
Produţio bi se i rok zastarelosti za prekršaje predvidjen zakonom o Agenciji za borbu protiv
korupcije.
Bila bi proširena obaveza prijavljivanja imovine i prihoda na sve krvne srodnike javnog

funkcionera u prvoj liniji koji s njim ţive u istom porodiĉnom domaćinstvu.
Obaveza dostavljanja dokumenata i informacija Agenciji proširila bi se i na banke,
finansijske organizacije i privredna društva.
Jedna od predloloţenih izmena je da prestanak neke funkcije ne bude prepušten volji organa koji
je funkcionera izabrao, već bi funkcija prestala i ako nadleţni organ nije doneo odluku o tome u
roku od osam dana.
Uz to, predlaze Agencija, za funkciju ne bi mogao da bude predloţen neko kome je ona izrekla
neku meru.
Smanjila bi se mogućnost za obavljanje više javnih funkcija, jer su izuzeci dopušteni samo
zakonom, a ne i nekim drugim propisom.
Funkcioner sa više od tri odsto akcija ili udela u nekom preduzeću, bio bi duţan da prijavi ne
samo to, već i uĉešće tog preduzeća u drugim firmama.
Saopšteno je da je Agencija raspisala konkurs za izbor zamenika svog direktora.
Mirel impresioniran reformama
Direktor u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel impresioniran
velikim brojem reformi koje se sprovode u Srbiji i otvorenošću vlasti za razgovore
"Moram reći da sam vrlo impresioniran
velikim brojem reformi koje su u toku ili su
u priremi - strategije, akcioni planovi, a
impresioniran sam još jednim aspektom -
otvorenošću za razgovore o svim
pitanjima", rekao je Mirel novinarima
posle sastanka sa srpskim zvaniĉnicima o
primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma.
On je ocenio i da je vlada pokazala veliku odluĉnost u borbi protiv korpucije, a da je sada vaţno
da, pored velikog politiĉkog podstreka, doĊe i do sistemskih promena kroz strategije ili nove
zakone.
Na sastanku je, kako je rekao, ocenjeno da se Prelazni trgovinski sporazum sprovodi bez teškoća
i da je ostvaren izuzetan napredak u trgovinskim odnosima Srbije i EU u protekle tri godine,
posebno u izvozu srpskih poljoprivrednih proizvoda.

O Beku ne odluĉuju politiĉari već tuţioci
Prvi potpredsednik Vlade Srbije zaduzen za bezbednost Aleksandar Vuĉić rekao je u sredu da o
eventualnom postupku protiv biznismena Milana Beka neće odluĉivati nijedan politiĉar, već
nadleţni drzavni organi.
"O tome šta će se dalje dešavati, nakon saslušanja Milana Beka,
neće odluĉivati nijedan politiĉar već tuţioci u skladu sa
zakonom", rekao je Vuĉić za agenciju Beta.
Beko je u utorak šest sati saslušavan u Upravi kriminalistiĉke
policije o privatizaciji Luke Beograd. On je bio saslušan u
svojstvu gradjanina.
"Ţelim sve da uverim - o tome će odluĉivati tuţioci u skladu sa zakonom. To je jedino što je
istina. Da li je gospodin Beko nekome drag ili ne, to apsolutno nije vaţno, da li je on sposoban ili
nije, da li je on snalaţljiv ili ne, to u ovom smislu takodje nije vaţno. Vaţan je samo zakon i
mišljenje tuţioca", rekao je Vuĉić.
Prema njegovim reĉima, Beko će biti procesuiran ako tuţioci budu mislili da u tom sluĉaju
postoji izvršenje kriviĉnog dela.
Samardţić: Nastavlja se prevara naroda
DSS tvrdi da se politika aktuelne Vlade prema Evropskoj uniji ne razlikuje od prethodne Vlade i
da se svesno nastavlja prevara naroda.
"Nova Vlada nije u zabludi o Evropskoj uniji,
nego svesno vodi politiku prevare, kao što su
to ĉinili i prethodnici. Radi interesa Vlade i
politiĉke klase Srbija ide u sunovrat. Ĉlanstvo
u Evropskoj uniji nikada neće biti ostvareno",
kazao je potpredsednik DSS-a Slobodan
Samardţić.
"Danas" je juĉe objavio najnovije rezultate istraţivanja o podršci ukljuĉivanju Srbije u Evrpsku
uniju, koje je izradila Vladina kancelarija za evropske integracije, a koje pokazuje najmanju
podršku u protekloj deceniji od svega 41 odsto.
Samardţić smatra da je to pokazatelj da je narod Srbije primetio politiku prevare, koja se sastoji
u obećanje EU da će Srbija postati njen ĉlan.

"Politika prevare ima sve manje pristalica. Brisel vabeći Srbiju u svoje redove oduzima Srbiji
njenu istorijski najznaĉajniju teritoriju Kosovo i Metohiju", kazao je on.
Samardţić je ukazao da pored problema sa Kosovom Srbija poslednjih pet godina ekonomski
propada, pa graĊani ne vide persprektivu ĉlanstva u EU.
Potpredsednik DSS-a podseća da je i sama EU u dubokoj krizi i rastakanju, pa je i zbog toga
ĉlanstvo nedostiţno.
"Srbija treba da saraĊuje sa svima u svetu, sa svakim sa kojim vidi svoje interese, a trenutno
nema interesa za saradnju sa EU", kazao je Samardţić.
Za desetak dana sednica o predlogu V S S
Skupština Srbije će najdalje za desetak dana razmatrati predlog odluke Visokog saveta sudstva
(VS S) o prestanku funkcije predsednici tog suda Nati Mesarović, najavio je u sredu predsednik
skupštinskog Odbora za pravosudje Petar Petrović.
On je novinarima u parlamentu rekao da je u sredu upućen zahtev Vrhovnom kasacionom sudu
da se izjasni povodom odluke VS S-a o prestanku funkcije Nati Mesarović, a potom će se
izjasniti i skupštinski Odbor za pravosudje i predlog će biti razmatran na prvoj vanrednoj sednici
parlamenta.
"Ne radi se o razrešenju Nate Mesarović, nego o predlogu VS S-a da joj prestane funkcija zbog
odluke Ustavnog suda Srbije da prilikom njenog izbora nisu poštovane procedure i ustav", rekao
je Petrović.
On je kazao da je dobio pismo Nate Mesarović u kome iznosi, kako je rekao, svoje vidjenje
naĉina na koji je izabrana i odluke VS S-a.
"To je njeno liĉno pismo, kao predsednice Vrhovnog kasacionog suda. O njemu se Odbor za
pravosudje neće izjašnjavati, jer nije stiglo od nadleţnog drţavnog organa", kazao je Petrović.
DAN BEZ DUVANSKOG DIMA: Trećina
odraslih u Srbiji puši
Broj osoba koje godišnje umiru zbog globalne epidemije upotrebe duvana
mogla bi da se poveća na osam miliona do 2030. godine

na osam miliona do 2030. godine.
Dan bez duvanskog dima obeleţava se danas širom
sveta i u Srbiji.
Trećina odraslih stanovnika Srbije puši, a u
skoro polovini domaćinstava pušenje je u
potpunosti dozvoljeno, saopštio je Institut za javno
zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Broj osoba koje godišnje umiru zbog globalne
epidemije upotrebe duvana mogla bi da se poveća
Dodaje se da pasivni pušaĉi udišu oko 4.000 istih hemikalija, kao i pušaĉi. Jedan sat proveden
u društvu pušaĉa predstavlja oko 100 puta veći rizik od nastanka raka pluća u odnosu na 20
godina provedenih u zgradi od azbesta.
Rizik nastanka raka pluća kod nepušaĉa izloţenih duvanskom dimu veći je od 20 do 30
odsto, dok je rizik nastanka bolesti srca povišen za 23 odsto.
Deca su pod posebnim rizikom od izloţenosti duvanskom dimu. Pasivno pušenje kod dece ima
brojne posledice, izmeĊu ostalog, ĉešće su infekcije disajnih organa, bronhitis i upala pluća.
Svake godine više od pet miliona ljudi umire zbog srĉanog i moţdanog udara, raka, plućnih i
drugih bolesti koje su povezane sa upotrebom duvana.
Nacionalni dan bez duvanskog dima tradicionalno se obeleţava 31. januara, a ovogodišnji
slogan je “Domaćinstva bez duvanskog dima”.
Kazne zbog neukusnog snimka sa
premijerom
Ivica Daĉić pokrenuo je postupak kaţnjavanja odgovornih zbog propusta koji su doveli do toga
da premijer bude ţrtva neukisne skrivene kamere.
Kako je izjavio Ivica Tonĉev,
specijalni savetnik premijera za
nacionalnu bezbednost, premijer Daĉić
nije dao dozvolu da se emituje taj
sporni snimak.

"Ceo sluĉaj biće kompletno ispitan", najavio je Tonĉev i dodao da je ta skrivena kamera "ruganje
Srbiji, a ne premijeru".
Upitan kako je uopšte moguće da Daĉić doĊe u poziciju da bude na meti skrivene kamere,
njegov savetnik je napomenuo da su ljudi iz "Nemoguće misije" na TV Koperkinus zloupotrebili
poverenje, ali i prijateljstvo koje premijer gaji prema svim novinarima.
"To se više nikada neće ponoviti", kaţe Tonĉev.
On je najavio da će premijer iskoristiti zakonske osnove da se sankcionišu oni koji su prekršili
zakon ili novinarski kodeks.
"Kabinet premijera neće dozvoliti da sve ovo proĊe bez kazni", zakljuĉio je Tonĉev.
Sindikat policije: Ispitati odgovornost
povodom "Nemoguće misije"
Sindikat srpske policije zatraţio je danas da se utvrdi odgovornost ljudi zaduţenih za bezbednost
premijera Srbije Ivice Daĉića, povodom priloga produkcije "Nemoguća misija" u kojoj je, kako
kaţu u tom sindikatu, premijer izloţen ruglu.
Sindikat traţi da se ispita odgovornost naĉelnika
Odeljenja za poslove bezbednosti Nebojše
Grujića i drugih koji se brinu o bezbednosti
ministra unutrašnjih poslova i premijera Srbije.
Produkcija "Nemoguće misije" organizovala je
snimanje priloga skrivenom kamerom, u kojoj je uĉestvovao premijer Daĉić, a voditeljka
intervjua je bila bez donjeg veša.
Iz Sindikata srpske policije navode da su autori "Nemoguće misije" izloţili provokaciji i izvrgli
ruglu, na veoma nepristojan i neprihvatljiv naĉin, premijera i ministra Daĉića, a da za tu nameru
sluţba nije znala, što je "velika sramota".
"Ovim ĉinom pokazali su da naĉelnik koji vodi odeljenje koje se bavi poslovima bezbednosti,
nije obavešten, niti se bavi svojim poslom, o nameri produkcije da se takva emisija snimi i
emituje, sve do juĉerašnjeg dana kada je pušten insert emisije", dodaje se u saopštenju.
Sindikat smatra da je zbog "nerada nadleţnih" moglo doći i do teţih posledica po bezbednost.

Istiĉe rok za izveštaje o imovini
Danas istiĉe rok za podnošenje vanrednog izveštaja o imovini i prihodima funkcionera Agenciji
za borbu protiv korupcije.
Izveštaj se odnosi na uvećanje ili umanjenje njihove imovine na godišnjem nivou u iznosu
496.524 dinara.
Vanredni izveštaj odnosi se na promene koje su nastale u imovinskom stanju funkcionera
odnosno povezanih lica tokom 2012. godine.
"Rok za podnošenje vanrednog izveštaja o imovini i prihodima funkcionera je 31. januar, a on se
odnosi na promene koje su nastale tokom 2012. godine", rekla je Tanjugu ranije portparol
Agencije Aleksandra Kostić.
Ona je istakla da promena podrazumeva uvećanje ili umanjenje imovine, ako je do toga došlo, u
vrednosti od 12 meseĉnih proseĉnih zarada, odnosno godišnje proseĉne zarade na nivou drţave.
"Prema podacima koje Agencija raspolaţe reĉ je o 41.377 dinara meseĉno pa puta 12. To je
obaveza preko koje funkcioneri moraju da prijave promene u svom imovinskom stanju",
objasnila je Kostić.
Prema njenim reĉima, funkcioneri treba da podnesu vanredni izveštaj na elektronskom obrascu, a
striktno uputstvo se nalazi na sajtu Agencije.

Ona je navela da funkcioneri kada, nakon popunjenog elektronskog obrasca, dobiju datum i bar
kod tu verziju izveštaja treba da odštampaju i najkasnije u roku od osam dana pošalju Agenciji.
"Agencija će, pošto primi pismeni otpravak, izveštaj verifikovati elektronski i potom će on biti
dostupan široj javnosti", rekla je Kostić i dodala da nemaju niti će "vaditi" taĉnu brojku
funkcionera koji su podneli vanredni izveštaj.
Daĉić: Zajedno smo jaĉi, podeljeni trpimo
štetu
Ivica Daĉić izjavio je u Sarajevu da će Srbija dati doprinos stabilnosti u regionu o ĉemu, kako je
rekao, svedoĉe i njegove poslednje aktivnosti
Daĉić, koji je uĉestvovao na Forumu regionalne
inicijative za migracije, azil i izbeglice (MARRI) u
organizaciji Ministarstva bezbednosti BiH, ukazao je
da je u Beogradu nedavno boravio njegov hrvatski
kolega Zoran MIlanović, da je on poĉetkom ove
sedmice posetio Skoplje, a da je, kako je rekao, danas
u Sarajevu.
TakoĊe, dodao je, predsedavajući Saveta ministara Vjekoslav Bevanda posetiće u ponedeljak, 4.
februara, Beograd.
''Sve su to inicijative koje doprinose relaksaciji odnosa u regionu. Imamo mnogo zajedniĉkih
interesa koji nisu samo ekonomskog karaktera. Vaţna je ekonomska, ali i politiĉka saradnja'',
izjavio je premijer Srbije na konferenciji za novinare.
On je ponovio raniji stav da su Srbiji i dalje vaţne specijalni odnosi sa Republikom Srpskom
(RS), ali i napomenuo da su joj jednako vaţni i odnosi sa centralnim vlastima u Sarajevu.
Podvukao je i da bilateralna saradnja mora biti u interesu svih, uprkos problemima i sukobima u
prošlosti.
''Ne moţemo naš prostor, koji je ionako mali, deliti na još manje delove'', rekao je Daĉić u
nekoliko navrata, i dodao da oĉekuje skori susret na najvišem nivou Srbije i BiH.
Daĉić je primetio da su, kako je rekao, ljudi s ovih prostora radosni kada ĉuju da neko u Njujorku
ili Sidneju govori jezik razumljiv u ovom delu sveta i ponašaju se kao ''da su sreli nekog svog''.
Agencija Anadolija izvestila je da je srpski premijer upitao zašto onda na sliĉan naĉin ne
moţemo razmišljati i kada smo na ovim našim prostorima. Daĉić je kazao da Srbija podrţava
evropski put BiH, i dodao da ona zasluţuje da što pre dobije status kandidata i datum pregovora s
Evropskom unijom.

''Kada zajedno nastupamo mnogo smo jaĉi'', ukazao je Daĉić, dodajući da ''kada smo mali,
podeljeni i posvaĊani'' samo trpeti štetu.
Govoreći o pretnjama iz Brisela da će biti ukinut bezvizni reţim za zemlje Zapadnog Balkana,
Daĉić je naglasio da bi to bila loša poruka. Otvoreno je kazao da on zbog spremnosti na saradnju
i dijalog, uz ostalo, moţe imati unutrašnje politiĉke štete i da je najmanje što se treba desiti to da
zemlje EU sada ponovo uvedu vize.
''Ne prihvatam takve mere. To bi bilo pogrešno... To je direktan podsticaj antievropskim
snagama u regionu. Ukoliko EU misli da uvodi takve mere, mora biti spremna na dugoroĉne
posledice. Preuzimaju veliki rizik'', upozorio je Daĉić, dodajući da ljudima sa Balkana trebaju
pozitivne vesti
O problemima s laţnim azilantima Daĉić je istakao da je optimista jer su i u EU shvatili
neophodnost koordinacije i bliske saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana na rešavanju ovog
problema. On je pozdravio mere EU u smislu skraćivanja procedura za azil, kao i proglašenje
odreĊenih zemalja sigurnim, jer se na takav naĉin suzbijaju ilegalni imigranti, podsetio da u
nekim zemljama EU laţni azilanti primaju i po 700 evra meseĉno. Zbog tolikog novca, našalio
se, i neki ministri bi traţili laţni azil.
Upitan da li je na sastanku u Sarajevu bilo reĉi o eventualnom proširenju istrage u sluĉaju
Miroslava Miškovića na BiH, a s obzirom da je on imao poslove i u toj zemlji, Daĉić je
odgovorio da postoji niz sporazuma u okviru saradnje dve zemlje i da se ta saradnja odvija na
nivou bezbednosnih sluţbi i kriminalistiĉke policije. On je istakao da je ta saradnja dobra, ne
iskljuĉujući ni razgovore na politiĉkoj ravni sa BiH ako se za to ukaţe potreba.
Daĉić je ponovio da će odgovarati svako za koga se dokaţe da je kriviĉno odgovoran, ma iz koje
stranke bio. Premijer je kazao da je Misković stekao bogatstvo u doba Slobodana Miloševića, ali
da ga je znaĉajno proširio, odnosno postao bogatiji nakon njegovog pada. Moţda će se tokom
istrage, rekao je, doći i do ljudi iz drugih stranaka, zamerajući nastojanja da se njegova stranka
dovede u vezu s Miškovićem.
Petrušić apeluje na poslodavce
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić apeluje na poslodavce da pronaĊu rešenje
kako ne bi dolazilo do otpuštanja trudnica
Ona je ukazala da su, zbog nepovoljnog stanja na trţištu rada, ţene inaĉe prinuĊene da u većem
broju rade "na crno", kao i da je mnogo onih koje svakodnevno postaju tehnološki višak.
Uprkos ekonomskoj krizi i nezaposlenosti, preduzeća moraji imati svest o svojoj društvenoj
odgovornosti, a zakonski propisi ne smeju postati opravdanje za diskriminaciju, navedeno je u
saopštenju poverenice povodom sve ĉešćih vesti u medijima o otpuštanjima trudnica u razliĉitim
kompanijama u Srbiji.

Ona je podsetila i da je već postupala u jednom sluĉaju
otkaza trudnice i podnela prekršajne prijave protiv
poslodavca i odgovornog lica.
Petrušić je upozorila i na pojavu da se ţene posle
porodiljskog odsustva rasporeĊuju na niţa i manje plaćena
radna mesta i istakla da je u jednom takvom sluĉaju podnela tuţbu zbog diskriminacije.
U saopštenju je istaknuto i da zabrinjava ĉinjenica da mnogi poslodavci prilikom razgovora za
posao od ţena traţe da se izjasne o tome da li nemeravaju da imaju decu, pa ĉak zahtevaju i da
potpišu blanko sporazumni raskid radnog odnosa ukoliko ostanu trudne.
Petrušić je istakla da su sve to drastiĉni primeri diskriminacije ţena i podsetila da je
diskriminacija na osnovu pola u Srbiji, kao i u svim zemljama Evropske unije, zabranjena.
Promene u KCS, Milosavljević u SZO
Kliniĉki centar Srbije još nije doneo odluku o smeni direktora pojedinih klinika u ovkiru KCS,
meĊu kojima je i Tomica Milosavljević, ali se to oĉekuje.
V.d. direktora KCS, prof. dr Miljko
Ristić, rekao je za Tanjug da odluka o
promenama još nije konaĉno doneta, ali
da se o tome razgovaralo i da se
promene oĉekuju.
Blic je jutros objavio nezvaniĉna
saznanja da će meĊu smenjenima biti i
Tomica Milosavljević, bivši ministar
zdravlja i direktor Klinike za
gastroenterologiju u KCS.
Ristić kaţe da bi njegov odlazak mogao
da se oĉekuje jer je stalni ĉlan jednog od tela Svetske zdravstvene organizacije i pominjao je da
ima planove u vezi s tim
Ristić kaţe da su zasad u toku procedure vezane za formiranje novog Upravnog odbora KCS, jer
je Vlada Srbije na prošloj sednici usvojila listu budućih ĉlanova ovog tela koji se biraju na njen
predlog, a sutra bi trebalo da izaberu polovinu ĉlanova koje predlaţe KCS.
Ako i bude tako, postupak osnivanja novog Upravnog odbora time neće biti okonĉan, jer će
morati da se obave još neke formalne procedure, rekao je dr Ristić i napomenuo da rukovodstvo
KCS nema obavezu da od Upravnig odbora traţi saglasnost za smenu direktora.
Na pitanje da navede imena rukovodilaca koji su mogući kandidati za smenjivanje, on je

pomenuo ĉelnika Klinike za opekotine, plastiĉnu i rekonstruktivnu hirurgiju dr Milana
Todorovića, s obzirom na to da se za ovu ustanovu već godinama vezuju loši meĊuljudski
odnosi.
Moguće su još neke izmene, ali zasad o tome još nema zvaniĉnih predloga niti zakljuĉaka, rekao
je dr Ristić.
Od dolaska novog rukovodstva KCS, dosad su smenjeni direktor Klinike za endokrinologiju dr
Svetozar Damjanović, direktor Klinike za urologiju prof. dr Cane Tulić i direktor Klinike za
ginekologiju prof. dr Aleksandar Ljubić.
Za novog direktora Urgentnog centra je postavljen dr Zlatibor Lonĉar, jer je dosadašnji direktor
Vladimir Đukić postao drţavni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Pored Tomice Milosavljevića, po saznanjima “Bica”, biće smenjen dr Predrag Peško, direktor
Prve hirurške klinike, kao i direktor Klinike za opekotine, plastiĉnu i rekonstruktivnu hirurgiju dr
Milan Todorović.
Ovo, meĊutim, nisu prve smene od kada je postavljeno novo rukovodstvo u Kliniĉkom centru
Srbije. Smenjeni su direktor Klinike za urologiju prof. dr Cane Tulić, direktor Klinike za
ginekologiju prof. dr Aleksandar Ljubić, kao i direktor Klinike za endokrinologiju dr Svetozar
Damjanović.
Postavljen je i novi direktor Urgentnog centra dr Zlatibor Lonĉar, jer je dosadašnji direktor
Vladimir Đukić postao drţavni sekretar u Ministarstvu zdravlja
DS danas o Petroviću i Jeremiću
Danas u 17 sati se odrţava sednica Izvršnog odbora DS na kojoj će se razmatrati sluĉaj Petrovića
i Jeremića koji odbijaju da vrate poslaniĉke mandate.
Na sednici proširenog Izvršnog odbora, odnosno Disciplinske komisije, u Krunskoj razmatraće
se koja će disciplinska mera biti primenjena prema poslanicima demokrata Dušanu Petroviću i
Vuku Jeremiću, protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak zbog odbijanja da vrate poslaniĉke
mandate.
Kako je Tanjugu reĉeno u toj stranci, Petrović i
Jeremić mogu da, ukoliko to ţele, ĉlanovima
Izvršnog odbora svoje stavove iznesu liĉno ili
pisanim obraćanjem.
Predsednik DS prema proceduri podnosi predlog
disciplinske mere, što je Dragan Đilas i uĉionio

kada je predloţio meru iskljuĉenja iz stranke za Petrovića i Jeremića.
IO donosi odluku o predlogu lidera stranke, a ukoliko to bude iskljuĉenje, Petrović i Jeremić
imaju pravo da se ţale Statutarnoj komisiji koja potom odluĉuje o njihovoj ţalbi.
Đilas je juĉe naveo da će pokušati da ubedi Jeremića da vrati poslaniĉki mandat, Petrović je
istakao da će izloţiti svoju "odbranu" sa pravnog i politiĉkog aspekta, a Jeremić da bi vraćanje
poslaniĉkog mandata bilo protivustavno i "nedvosmisleno unizilo ugled Srbije u UN",s obzirom
na njegovu funkciju predsednika Generalne skupštine UN.
Lider DS naveo je, gostujući na TV "Pink", da će pokušati da ubedi Jeremića da vrati poslaniĉki
mandat i tako ispoštuje odluku Glavnog odbora DS, kao i da odluku o vraćanju mandata
Petrovića već zna.
"Svako ko ne ţeli da poštuje odluke, ne Dragana Đilasa, nego Glavnog odbora, neće biti clan
DS. Na njima je odluka da li ţele ili ne", rekao je Đilas koji smatra da oni koji su sedeli u prošloj
vladi iz DS ne treba sada da predstavljaju tu stranku u skupštini.
Jeremić se sinoć prvi put oglasio o mogućnosti da bude izbaĉen iz DS, jer ne ţeli da vrati
poslaniĉki mandat i u intervjuu RTS-u potvrdio da će se pre sednice Izvršnog odbora sastati sa
Đilasom i da je "spreman na razuman razgovor, zajedniĉko rešenje za izlaz iz ove neprijatne
situacije".
"Smatram da sam mandat u Narodnoj skupštini pošteno zaradio i ne bih da se s poverenjem
graĊana kockam. To nije u skladu s Ustavom i zakonom", rekao je Jeremić, objašnjavajući zašto
neće da vrati mandat, uz napomenu da je i institucija blanko ostavki ukinuta dok je njegova
stranka bila na vlasti.
Istiĉući da "ne misli da radi pogrešnu stvar", Jeremić je konstatovao da se, uoĉi odluke DS,
"zaista postavlja pitanje je li jedina kazna 'smrt', odnosno izbacivanje iz stranke".
"Biću u prilici da se za osam meseci vratim u Skupštinu Srbije i iz klupe pomognem
konsolidaciji stranke… Iskreno se nadam da me neće izbaciti iz DS", kazao je on.
Bivši zamenik predsednika stranke Petrović istiĉe da će u ĉetvrtak izloţiti svoju "odbranu" sa
pravnog i politiĉkog aspekta, jer smatra da je zahtev da se odrekne poslaniĉkog mandata
neustavan i nezakonit.
Petrović u izjavi Tanjugu istakao da je odluka Glavnog odbora stranke kojom se traţi vraćanje
mandata problematiĉna.
"Ĉlan sam DS 20 godina, to je moja kuća i ja iz DS neću otići, sve proceduralne korake ću da
poštujem i zato ću da odem u ĉetvrtak na sednicu Izvršnog odbora da izloţim svoju odbranu i da
kaţem sa pravnog i politiĉkog aspekta sve što je vaţno. Posle toga postoji i drugostepeni
postupak, ako bude potrebe da do njega doĊe - budući da statutarna komisija donosi definitivnu
odluku", rekao je on.

Petrović smatra da "sve to šteti DS", jer je takav zahtev suprotan temeljima na kojima je donet
Zakon o izboru narodnih poslanika, ustavnim principima i evropskim standardima.
DS je, kako je podsetio, ĉinila okosnicu vladajuće većine kada su promenjeni propisi i ukinute
blanko ostavke, zbog ĉega sve što se dešava u DS - kako ocenjuje - baca "veliku ljagu na
stranku".
"Đilas vodi revanšistiĉku politiku i pokušava da sve neistomišljenjike, koji bi mogli bilo kad da
postave pitanje zašto DS nema jasnu drţavnu politiku i zbog ĉega ima manju podršku graĊana
nego pre nekoliko meseci kada su bili izbori, eliminiše iz politiĉkog prostora stranke", smatra
Petrović.
Ljajić: Bolje izbori nego agonija
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajich izjavio je da veruje da su svi saglasni da se ide do
kraja u borbi protiv korupcije i da je protiv izbora, ali ne bi "stavio ruku u vatru" da ih neće biti
ove godine.
današnjim "Novostima".
"Ako će raspisivanje izbora i dalje biti
glavna i svakodnevna tema u drţavi,
onda je bolje za Srbiju da se raspišu
odmah. Najgore je da ĉitavu godinu svi
spekulišu o padu vlade i vanrednom
glasanju, umesto da se bavimo
ekonomijom i suštinskim temama za
ţivot graĊana", rekao je Ljajić u intervjuu
Ljajić tvrdi da licitiranje s preveremnim parlamentarnim izborima i agonija, koja se tako
stvara, samo mogu da nanesu štetu drţavi.
"Neprestano se otvara pitanje hoće li biti izbora ili ne. To stvara lošu klimu u društvu. Ko će da
doĊe da ulaţe novac u zemlju, ako sami podgrevamo atmosferu politiĉke neizvesnosti. Zato je od
toga bolje da se odmah ide na izbore, da se brzo formira vlada i da se prave dugoroĉni planovi za
drţavu", smatra Ljajić.
On je, meĊutim, dodao da ne priţeljkuje izbore i da misli da oni nisu dobro rešenje.
"Prošla godina je bila izborna i praktiĉno je izgubljena. Ne bi bilo dobro da nam se to ponovi i
u 2013. Ali, najgora opcija je da budemo u ovoj neprestanoj kampanji", rekao je Ljajić.

"Moramo da preseĉemo: ili ćemo biti zajedniĉki posvećeni rešavanju krupnih drţavnih pitanja
i svemu što smo obećali ili da organizujemo kratku kampanju i novo glasanje.U ovakvoj
situaciji, kad se svakodnevno podgrevaju priĉe o izborima, teško ko moţe da iskljuĉi tu opciju.
Svakako, ne bih stavio ruku u vatru da ih neće biti", istakao je Ljajić.
"Svaka od stranaka, da je sada u poziciji SNS, imala bi motivaciju da izaĊe na izbore. I ja bih
razmišljao o tome. Imali su manje od 25 odsto na prošlim izborima, a sada idu i do 40 odsto.
Imaju ogroman uticaj, najveći rejting, najjaĉi koalicioni potencijal i najpopularnijeg lidera. Moći
će da biraju sa kim će sklapati savez. Niko od njih mi to nije rekao, ali vam to kao 'analitiĉar'
odgovaram", istakao je Lajić.
Ljajić je izrazio uverenje da postoji apsolutna saglasnost u vladi partnera da se ide do kraja u
borbi protiv korupcije.
Na opasku da ga neki krugovi iz Sandţaka optuţuju da radi na stvaranju "treće islamske
zajednice", Ljajić je odgovorio da su to obiĉne besmislice.
"Ja sam bio i protiv stvaranja ove druge Islamske zajednice i zalagao sam se uvek za
ujedinjenje u jednu IZ. Suština je da u obe IZ ima nezadovoljnih koji traţe ujedinjenje".
Ljajić, koji je i ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu, rekao je da bi poskupljenje struje
uticalo na cenu hrane u rasponu od 0,5 do 1,5 odsto.
"Na inflaciju moţe da utiĉe oko 0,8 odsto. Nemamo mnogo mehanizama koje drţava moţe da
primeni da bi kontrolisala i spreĉila poskupljenja, jer postoji slobodno trţište. Vaţno je da
povećamo konkurenciju", rekao je Ljajić.
On je istakao da nema vaţnijeg posla za drţavu od privlaĉenja investicija i da postoje
uveravanja i "Lidla" i "Ikee" da ulaze u Srbiju.
Zaposleni u Galenici traţe akcije
Predstavnici reprezentativnog Samostalnog sindikata u Galenici protestvovali su danas ispred
zgrade Ministarstva finansija i privrede.

Oni su traţili od ministarstva da spropvede potrebne pravne radnje kako bi zaposleni i bivši
zaposleni zapoĉeli upis akcija i ostvarili svoja upravljaĉka prava u toj kompaniji.
Predsednica Odbora samostalnog sindikata Galenike Tamara Lukić izjavila je da je za zaposlene
u toj kompaniji veoma vaţno da ne doĊe do privatizacije već dokapitalizacije firme kako bi se
obezbedila dodatna sredstva i sigurnost radnih mesta, ali i kontinuirano snabdevanje trţišta
lekovima.
Prema njenim reĉima, zaposlenima je takoĊe vaţna i istraga koja se vodi u Galenici o
zloupotrebama i malverzacijama, i nadaju se da će istraţne radnje dobiti svoj epilog, a zaposleni
biti o tome obavešteni.
"Mi ne možemo da utičemo na istragu ali naravno da nam je u interesu da istraga dobije svoj
epilog i da nas o tome obaveste", navela je Lukić.
Zaposlenima je, kako je navela, bitno da Galenika radi nesmetano, pa su stoga na današnji
protest pozvali mali broj radnika kako se ne bi prekidao proces proizvodnje, rekla je Lukić.
Poreska uprava radi do 20 ĉasova
Rok za sticanje uslova za korišćenje prava po osnovu Zakona o uslovnom otpisu kamate i
mirovanju poreskog duga istiĉe sutra.

Zato će sve jedinice Poreske uprave danas i sutra raditi do 20 sati.
Kako se podseća, svi poreski obveznici, koji do 31. januara, izmire tekuće poreske obaveze
prema sopstvenoj evidenciji, a koje dospevaju u novembru, decembru 2012. godine i u januaru
2013. godine, stiĉu uslov za otpis kamate i mirovanje duga.
Svim privrednicima i gradjanima koji odmah izmire glavni poreski dug, automatski će biti
otpisana celokupna zatezna kamata i dug za doprinose za zdravstveno osiguranje.
Sticanje uslova za poresku amnestiju u skladu sa Zakonom trajaće samo do 31. januara 2013
godine. Posle toga ovi uslovi više neće vaţiti, navedeno je u saopštenju.
Marković: Nemojte samo Keneta, još koliko
ljudi je dobilo novac
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma izjavio je danas da je procenitelj, koga je
angaţovala drţava, odredio vrednost kuće Radosava Savatijevića i da ukoliko neko smatra da je
ona precenjena, postoje procedure da se ponovno utvrdi njena vrednost.

Marković je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je podatke o vrednosti te kuće video u
novinama, ali da je video i izjavu nekadašnjeg direktora Kolubare Nebojše Ćerana da je on samo
izvršio odluku Vlade Srbije.
nadleţnosti procenitelja.
"Postoji nešto što se zove procenitelj i drţava je
angaţovala tog procenitelja. Ako neko smatra
da je kuća procenjena više nego što vredi,
postoje procedure za ponovno procenjivanje",
rekao je Marković.
On je dodao da se ne bavi time da li neki
objekat vredi toliko ili ne, već da je to u
"Nemojte da se bavite samo Kenetom, znate li koliko je još ljudi dobilo novac? Hajde da se
izvrši ispitivanje do kraja, pa da onda komentarišemo da li je to tako ili ne", rekao je Marković i
dodao da koliko je njemu poznato ta kuća veoma lepo izgleda.
Kuća Radosava Savatijevića, kojem je isplaćeno 1,2 miliona evra na ime eksproprijacije
zemljišta, nalazi se u oblasti koja nije ni od kakvog znaĉaja za proizvodnju uglja ili elektriĉne
energije u "Kolubari", rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Ona je naglasila da je naĉin na koji je bivše rukovodstvo tog rudarskog basena sprovodilo
eksproprijaciju, svedoĉanstvo o obimu malverzacija i bahatosti u tom preduzeću.
Mihajović je navela da je Savatijevićeva kuća u Vreocima procenjena na 3,4 miliona evra, a da
mu je na ime eksproprijacije isplaćena suma od 1,2 miliona evra na osnovvu odluke Upravnog
odbora EPS-a u, ĉiji je ĉlan bio i Savatijević, i to bez rešenja o eksproprijaciji i na osnovu
uputstva koje potpisao prethodni direktor "Kolubare"Nebojša Ćeran.
Ćeran je ranije rekao da je netaĉno da je pomenuta kuća u Vreocima izvan zone eksproprijacije.
On se pozvao na dokument Vlade Srbije iz 2007. koji predviĊa da se celo naselje Vreoci izmesti,
a da se vlasnicima kuća i zemljišta ponudi avans od 30 odsto od grube vrednosti.

Zaštita uzbunjivaĉa tek od jeseni
Zaštitu od Agencije za borbu protiv korupcije zasad dobilo svega 11 uzbunjivaĉa. Novi propis na
raspravi krajem februara
GLAS svedoka guranja novca u
dţepove funkcionera i drţavnih
sluţbenika jaĉe će se ĉuti tek krajem
godine. Do tada bi trebalo da bude
usvojen Zakon o zaštiti uzbunjivaĉa,
koji će im garantovati sigurnost.
Zbog slabe pravne zaštite ovaj status
do sada je dobilo svega 11 od 38
graĊana koji su od Agencije za borbu
protiv korupcije zatraţili zaštitu.
Najviše uzbunjivaĉa ukazalo je na korupciju u kulturi, oblasti kojoj pripadaju tri osobe sa spiska
graĊana koji su dobili ovu vrstu sigurnosti. Uzbuna je podizana i zbog nezakonitosti u zdravstvu,
drţavnoj upravi, javnim preduzećima, ali i u veterinarskoj ustanovi i zatvoru.
Briga o uzbunjivaĉima - graĊanima koji dojave sluĉajeve mita ili nepravilnosti u radu drţavnih
organa - trenutno se sprovodi po ”tankom” pravilniku usvojenom prošle godine. On, meĊutim,
štiti samo uzbunjivaĉe o korupciji, dok iskljuĉuje mogućnost da ovaj status dobiju svi oni koji
zagalame na sluĉajeve drugih nepravilnosti.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić istiĉe da su uzbunjivaĉi
najefikasnije sredstvo za otkrivanje korupcije u društvu i da je njihova pravna sigurnost
neophodna.
- Zato je znaĉajno da zakon o zaštiti ljudi koji ukazuju na nezakonitosti organa javne vlasti što
pre bude usvojen - kaţe Babićeva. - Time će graĊani biti stimulisani da ukaţu na nepravilnosti,

ali i dobiće sigurnost da neće trpeti posledice zbog svog postupka. Vaţno je, meĊutim, i da svi
sluĉajevi korupcije dobiju svoj epilog, jer je to najjaĉa satisfakcija.
Da je saradnja sa graĊanima kljuĉna u borbi protiv korupcije reĉeno nam je i u Ministarstvu
pravde i drţavne uprave:
- Vlada podrţava donošenje ovog propisa, a nacrt zakona o zaštiti uzbunjivaĉa trebalo bi da bude
gotov do polovine godine.
A da u narodu zri svest o potrebi da se upali alarm zbog korupcije, svedoĉi za trećinu više prijava
Agenciji tokom prošle godine nego što je zabeleţeno 2011. Najviše primljenih predstavki tiĉe se
zoupotreba u pravosuĊu, kojih je dvostruko više, ali i javnih nabavki i inspekcija (po 34), rada
tuţilaštava (23), organa uprave i katastra (po 14), policije (8)...
Na pisanju novog zakona sa svojim timom uveliko radi Poverenik za informacije od javnog
znaĉaja Rodoljub Šabić. On naglašava da će biti napisan po meĊunarodnim iskustvima i u
saradnji sa svetskim struĉnjacima.
- Oĉekujem da će već krajem februara nacrt propisa biti na javnoj raspravi, posle ĉega će biti
upućen Vladi na razmatranje i usvajanje - objašnjava Šabić. - To je vaţno jer su ti ljudi u Srbiji
izloţeni revanšizmu, mobingu, pa ĉak i otkazu ili kriviĉnom progonu.
STATUS UZBUNjIVAĈA SAMO PRE OTKAZA STATUS uzbunjivaĉa ne moţe dobiti
osoba kojoj je radni status prestao pre podnošenja zahteva za zaštitu. Na ovaj vid zaštite trenutno
ne mogu da raĉunaju ni graĊani koji ukazuju na zlostavljanje na radu, ukoliko nije izazvano
otkrivanjem korupcije. Poslednja odbrana u tim sluĉajevima jeste - sud.
Zaposleni u PKB-u ne daju zemlju
Zaposleni u Poljoprivrednom kombinatu Beograd optuţuju drţavu da namerno rasparĉava
preduzeće, pišu Novosti.
Raspisivanje oglasa za davanje u zakup 1.500 hektara
poljoprivrednog zemljišta U Zrenjaninu "podiglo" je
sindikat PKB-a, koji je najavio štrajk. Sindikalci
napominju da je izdavanje zemlje nezakonit postupak, jer
ovo preduzeće ove oranice u Ĉenti i Perlezu koristi već
skoro pola veka.
S druge strane, iz Opštine Zrenjanin, kao i iz

Ministarstva poljoprivrede tvrde da nema niĉeg spornog u davanju njiva na korišćenje i da
zakon nije povreĊen.
Verbalni sukob izmeĊu predstavnika PKB Korporacije i paora iz Ĉente obeleţio je u sredu drugi
krug javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta na podruĉju grada
Zrenjanina.
Sindikalci tvrde da će svojim telima i mehanizacijom spreĉiti uzimanje njiva na koje, kako
kaţu, polaţu pravo. Lokalnim farmerima, a potencijalnim
zakupcima spornog zemljišta,
poruĉuju da se drţe dalje od "njihovih" njiva.
"Davanjem u zakup zemljišta koje mi koristimo prethodnih 40 godina
nastavlja se rasparčavanje PKB-a. Konkurs za davanje oranica pod
zakup, prvi put je raspisan u septembru 2012. godine", tvrdi Milisav
ĐorĊević, predsednik ovog sindikata.
Mi smo tada ponudili da uplatimo zakup jednak zbiru poĉetnih
cena licitacije, uvećan za 30 odsto. To je više od 15 miliona dinara,
ali odgovor nismo dobili, već je raspisana
nova licitacija.
Pravo za korišćenje zemljišta u svojoj opštini traţe i zrenjaninski paori
i napominju da im ne pada na pamet da odustanu od licitacije.
"Učestvovali smo i u prvom krugu javnog nadmetanja, kao i sada, a
kako ćemo ući u posed, to ćemo još videti. Ne plašimo se njihove sile,
jer niko nije iznad zakona. Nama je ta zemlja izvor života", poruĉuje
Jovan Drakulić, zemljoradnik i Ĉente, jedan od uĉesnika licitaciuje.
Dok ĉelnici Zrenjanina, sindikalce iz PKB-a šalju kod Ministarstva
poljoprivrede da tamo iznesu svoje zahteve, u ovom ministarstvu
"vraćaju loptu" gradskoj upravi.
"Postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta poveren lokalnim samoupravama.
Iznajmljivanje državnih oranica, ko god ga je do tada koristio, u skladu je sa zakonom. U slučaju
PKB korporacije, obaviće se dodatne konsultacije sa republičkom Direkcijom za imovinu i
Gradom Zrenjanin", kaţu u resornom ministarstvu poljoprivrede.
Overa knjiţice uz laţnu potvrdu
Podnose tuţbe
"Gradska uprava je
duţna da sprovede
postupak izdavanja
drţavnog zemljišta na
svojoj teritoriji, i to
ćemo uĉiniti" - kaţe za
"Novosti" Stojan Kralj,
naĉelnik Odeljenja za
lokalni ekonomski
razvoj Zrenjanina.
"Sredinom prošle
godine obavestili smo
PKB o obavezi da izaĎe
iz poseda i da ne
zasniva novu
proizvodnju, što nije
učinjeno. Zato ćemo
podneti tužbu protiv
ovog preduzeća za
nezakonito korišćenje
državne zemlje na
području Čente, počev
od 2006, pa do danas."

U praksi se pokazuje sve više mana koncepta izabranog lekara, pa i plaćanja po uĉinku. Svako
moţe da u domu zdravlja uzme privremeni dokaz o registraciji
PACIJENTI koji su izabrali svog
lekara, zaplašeni da bez toga neće moći
da overe knjiţicu, dţaba su, izgleda,
gubili vreme. Jer, u praksi, sve moţe da
se završi i po ”skraćenoj proceduri”.
Svako ko nema zdravstvenu ispravu, u
domovima zdravlja moţe da uzme tzv.
privremenu potvrdu o registraciji, koja
mu omogućava da izvadi i overi
zdravstveni dokument. Lekari koji su
pristali da ih tako registruju, uglavnom ih više i ne vide, a po kapitacionoj formuli, za koju kaţu
da je kao i ”loše postavljen koncept izabranog doktora” - pala na ispitu, ne broje im se za platu.
U više domova zdravlja ”Novostima” je u sredu potvrĊeno da je trenutno povećan broj onih koji
traţe tzv. privremene potvrde da bi pribavili vaţeću zdravstvenu knjiţicu.
- Tu mogućnost odobrio je Republiĉki fond zdravstvenog osiguranja da bi i oni koji nemaju svog
lekara mogli da overe knjiţicu, ali je to dovelo do zloupotrebe - kaţe, za ”Novosti”, dr Nevenka
Dimitrijević, predsednik Saveza sindikata lekara i lekar u Domu zdravlja Voţdovac. - Odjednom
se u praksi pojavio veliki broj ljudi za koje se ne zna da li su i gde imali medicinski karton. Oni
sad mogu da odu u bilo koji dom zdravlja i prijave se pro forma.
Iako takve pacijente u domovima zdravlja upozoravaju da ĉim srede zdravstvenu ispravu treba
da doĊu da se registriju, većina se više ne pojavi.
- U vreme overe knjiţica u našoj ambulanti sa šest lekara opšte medicine, nedeljno izdamo 10 do
12 privremenih potvrda o registraciji - kaţe, za ”Novosti”, dr Milica Nikolić Urošević, lekar u
domu zdravlja Vraĉar i zastupnik Urduţenja izabranih doktora opšte medicine.
- Te potvrde se popunjavaju rukom i uopšte ne ulaze u sistem.
Iako su vezane za odreĊenog doktora, ti pacijenti nam se ne broje kada se obraĉunava zarada.
Prema instrukcijama RFZO, oni koji uzimaju privremenu potvrdu o registraciju u roku od šest
meseci morali bi da se vrate u dom zdravlja i zvaniĉno izaberu svog lekara.
Ko to ne uĉini, drugi put ne moţe da dobije potvrdu, ali ne postoji mehanizam koji tog pacijenta
spreĉava da drugu privremenu potvrdu, ako mu zatreba, jednostavno uzme u drugom domu
zdravlja.

- Podrţali smo ideju o registraciji, jer je to bilo predstavljeno kao uslov za više preventivnih
pregleda, a sad smo videli da cilj Ministarstva zdravlja i RFZO nije bio da se poboljša zdravlje
nacije, nego samo da se evidentiraju osiguranici - kaţe dr Dimitrijević.
PROBLEMI NA KOJIMA JE PAO SISTEM IZABRANIH LEKARA 1. Pacijenti prvo
moraju da pitaju lekara da li hoće da ih prihvati, pa zapravo ne biraju pacijenti lekare, nego lekari
pacijente
2. Nije precizirano koliko pacijenata lekar maksimalno moţe da ima, pa neki ”na popisu” imaju i
po više od 2.000 ljudi, što je previše
3. Lekar koji propisuje ”mnogo” lekova po kapitacionoj formuli dobija negativne poene za
obraĉun plate, ĉime se podstiĉu da ne propisuju terapiju
Iz "Jata" leti 600 radnika
U nacionalnoj avio-kompaniji radiće 739 zaposlenih,
ili 600 manje nego što ih je to danas, predviĎeno je
biznis planom 'Jata'.
Prema predlogu biznis plana, "Jat" će imati 156 pilota i
kopilota, 200 stjuardesa i stjuarda, 98 radnika u
funkcionisanju i upravljanju saobraćajem i zemaljskom opsluţivanju.
Za prodaju karata i promocije biće zaduţeno 145 "jatovaca", a u vazdušnom saobraćaju radiće
još 140 zaposlenih.
Smanjenje broja radnika za oko 40 odsto doneće ove godine uštedu od oko 4,4 miliona evra,
taĉnije posle socijalnog programa, za koji se oĉekuje donacija drţave od 6,5 miliona evra,
troškovi "Jata" će se smanjiti za oko 492.000 evra meseĉno.
Prema biznis planu, nacionalna aviokompanija saobraćaće ka 33 destinacije u 22 zemlje. Ove
godine biće prevezeno više od 1,5 miliona putnika, što je u odnosu na lane porast od oko 11
odsto.
Do juna, putnici će se prevoziti "boinzima" i ATR, a onda se u saobraćaj uvode avioni novije
generacije.
Na lizing će tako "doleteti" dva ATR 72-500, dva "erbasa 319" sa 134 sedišta i još dva "erbasa
320" kapaciteta 164 putnika. Tokom letnje sezone u floti "Jata" biće 14 letelica.
"Od aprila kreće restrukturiranje kompanije u svim segmentima", stoji u biznis planu.

To znaĉi smanjenje broja zaposlenih i troškova, ali i izmene ugovora sa "Jat tehnikom",
"Suportom" i "Jat keteringom".
Poslovni prihodi iznosiće 16,2 milijarde dinara što je za gotovo milijardu više u odnosu na lane.
"Jat" će, meĊutim, i ovu godinu završiti u minusu, ali, poslovni gubitak biće prepolovljen i
oĉekuje se da bude na nivou od oko 15 miliona evra, najviše zbog toga što će se puni efekti svih
mera osetiti tek u drugoj polovini godine.
Troškovi, koji najviše udaraju "Jat" po dţepu su kerozin na koji će ove godine otići više od 5,8
milijardi dinara, za prihvat i otpremu aviona i putnika platiće se više od 2,7 milijardi dinara, dok
se takse preleta u zemlji i inostranstvu procenjuju na gotovo 1,3 milijarde dinara. Troškovi
zakupa aviona iznosiće nešto više od 8,2 miliona evra godišnje, ukljuĉujući i odrţavanje.
Nacionalna avio-kompanija u ovu godinu ušla je sa više od 5,5 milijardi dinara neizmirenih
obaveza prema beogradskom aerodromu, NIS, Kontroli letenja, "Tehnici", "Delta dţeneraliju",
Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, dok prema stranim dobavljaĉima duga nema.
"Jat" oĉekuje povećanje broja putnika, jer se konaĉno uvode u flotu novi avioni. Nacionalna
avio-kompanija tokom godine nastaviće prodaju karata po promotivnim cenama.
Posle taĉno 40 dana pauze, Vladina radna grupa za "Jat" trebalo bi da odrţi sastanak u petak. Na
dnevnom redu biće i predloţeni biznis plan nacionalne avio-kompanije. TakoĊe, postoji
mogućnost da "Jat" od radne grupe dobije "zeleno svetlo" da uĊe u nabavku aviona na lizing.
LJAJIĆ: Nekorektne izjave Selakovića u
Hagu
- Sve što je ministar pravde izneo o odnosu države prema optuženicima,
moram reći, nije istina - kaže potpredsednik Vlade Srbije
Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić ocenio je
nekorektnim izjave ministra pravde Nikole
Selakovića koji je posle posete Hagu najavio
promenu tretmana drţave prema drţavljanima Srbije.
- Da budem potpuno iskren, ništa nisam razumeo te
poruke ministra Selakovića. Potpuno je nekorektno
priĉati sada na taj naĉin, kada je saradnja Srbije sa
Hagom praktiĉno okonĉana. Posle 10 godina mukotrpnog rada, kada smo sve završili, ministar
nam sada priĉa šta bismo trebali da uradimo – rekao je Ljajić.

On je dodao da je Srbija je za saradnju sa Hagom dobijala sve pohvale i od Saveta bezbednosti
UN i od optuţenika i njihovih odbrana.
- Našim drţavljanima smo omogućili sve što je zakon mogao da predvidi – rekao je Ljajić,
koji je bio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
On je, na primedbu da Selaković, ipak, najavljuje uvoĊenje redovnije zdravstvene nege za
drţavljane Srbije u Ševeningenu, rekao da to nije istina.
- Sve što je ministar Selaković izneo o odnosu drţave prema optuţenicima, moram reći, nije
istina. Ne postoji sluĉaj da je naš drţavljanin traţio zdravstveni pregled ili zdravstvenu
negu, a da mu to nije omogućeno. Lekari su odlazili o trošku Srbije i pregledali haške
optuţenike koji su to traţili. Imamo kompletan izveštaj o zdravstvenom stanju svakog
optuţenika – dodao je Ljajić.
Na ukazivanje da ministar pravde tvrdi da je Srbija brţe i urednije dostavljala dokumentaciju
tuţilaštvu nego odbrani, Ljajić kaţe da “ne postoji nijedan dokument koji nije predat, a da smo
ga posedovali”.
- Tako je bilo u poslednjih 10 godina dok sam ja bio na ĉelu Nacionalnog saveta. Neka doĊe
samo jedan advokat odbrane i neka kaţe da mu nešto nije dostavljeno. Selaković je najavio i da
će drţava finansijski da pomogne porodicama svih naših optuţenika i osuĊenika, a to je
odluka bivše Vlade sa kojom sam ga upoznao pre nego što je otišao u Hag – dodao je Ljajić.
Vuĉić: Imam saznanja o vezama Šarića s
funkcionerima!

Sve veze, bilo čije, biće istražene i postupci sprovedeni, poručio prvi potpredsednik
Vlade
PotvrĊeno!
Prvi potpredsednik Vlade zaduţen za borbu protiv
korupcije Aleksandar Vuĉić izjavio je da ima
odreĊena saznanja o komunikaciji pripadnika klana
Darka Šarića s visokim drţavnim
funkcionerima.Vuĉić je ovo rekao komentarišući
izjavu Miodraga Rakića, nekadašnjeg šefa kabineta Borisa Tadića i koordinatora bezbednosnih
sluţbi Srbije, po kome je i prethodna vlast došla do saznanja o kontaktu drţavnog vrha i klana
Darka Šarića.
- Bez obzira na naše politiĉke i partijske razlike, poštujem gospodina Rakića. OdreĊena saznanja
imam i o tome, a ne mogu ni s njim danas da razgovaram o predmetu Šarić, ali sve veze, bilo
ĉije, koje bi znaĉile izvršenje kriviĉnog dela, na bilo koji naĉin, biće istraţene i postupci
sprovedeni - rekao je Vuĉić. On je istakao da će sve ovo biti ispitano.
- Uveren sam da i Rakić, kao i svi dobronamerni ljudi u Srbiji, osim onih koji će uvek da budu
skeptici i misle politiĉkom protivniku loše - a mislim da gospodin Rakić nije takav - znaju da
ćemo to istraţiti, ispitati i s tim će javnost blagovremeno biti upoznata - rekao je Vuĉić. Miodrag
Rakić je u intervjuu za Novi magazin rekao da su domaće i strane tajne sluţbe došle do saznanja
o komunikaciji koju su pripadnici klana Darka Šarića ostvarili s visokim drţavnim
funkcionerima.
- Nekoliko funkcionera u više navrata ostvarilo je komunikaciju i sve je to dokumentovano. Svi
su dokazi fiksirani. U tom trenutku nismo istraţivali tu komunikaciju da ne bismo klanu pokazali
koliko znamo - kazao je Rakić. On je odbio da navede imena tih drţavnih funkcionera, ali je
precizirao da su kontakti ostvareni 2008. i 2009, kao i da su „sluţbe vrlo profesionalno uradile
posao“.
Podsetimo, Miodrag Miki Rakić godinama je obavljao duţnost sekretara Saveta za nacionalnu
bezbednost i šefa Biroa za koordinaciju rada sluţbi bezbednosti.
AFERA SARTID: Vlahović opet pevao u
policiji!
Bivši ministar operativcima Radne grupe MUP u ponedeljak dopunio iskaz i doneo
dokumentaciju o spornoj privatizaciji

Vlahović će još posećivati inspektore
Policija razotkriva istinu.
Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju, bio je u ponedeljak u Radnoj
grupi Uprave kriminalistiĉke policije MUP da bi, u svojstvu graĊanina, dopunio iskaz koji je dao
ranije i doneo deo dokumentacije o spornoj privatizaciji „Sartida“.
- To je uradio na naš zahtev. Reĉ je o dokumentaciji koja je voĊena prilikom privatizacije te
firme, a koju smo mu rekli da donese - kaţe sagovornik Kurira iz MUP Srbije.
Operativci su uzeli papire i popriĉali s njim. On im je objasnio detalje ugovora i kako je doneta
odluka da se potpiše.
- I ovog puta je, kao i tokom prethodnog razgovora, negirao da je u tom poslu bilo nezakonitosti i
tvrdio da su svi zajedno radili najbolje za Srbiju - kaţe naš sagovornik.
Podsetimo, Aleksandar Vlahović jedan je od aktera sporne privatizacije „Sartida“. Osim njega,
policija proverava i ulogu Miroljuba Labusa, koji je u vreme prodaje smederevske Ţelezare bio
potpredsednik u saveznoj vladi i ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Boţidara
Đelića, koji je bio ministar finansija, i Nemanje Kolesara, šefa radne grupe zaduţene za
privatizaciju „Sartida“ i šefa kabineta tadašnjeg premijera Zorana ĐinĊića. Svi su oni već bili na
informativnom razgovoru.
- „Sartid“ je neposrednom pogodbom prodat za 23 miliona evra „Ju-Es stilu“, dok su dugovi,
koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara, prema oceni Saveta za borbu protiv korupcije,
preneti na drţavu - kaţe sagovornik iz istrage.Ameriĉka kompanija je na taj naĉin dobila
kompletnu novu i staru ţelezaru sa 300 hektara zemlje, tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu,
što je investicija vredna 150 miliona dolara, smederevsku luku, slobodnu carinsku zonu u
Smederevu, površine 21 hektar, fabriku kreĉa u Kuĉevu, kao i više drugih nekretnina.

- Nas zanima gde je šest miliona dolara provizije od prodaje „Sartida“, koji se ne vode nigde u
papirima - navodi naš izvor.
Železara je prodata za 21,3 miliona dolara
Đunić izbegava policiju
Danko Đunić, koji je u ime Ekonomskog instituta radio procenu kompanije, još nije ispitan u
policiji. On se preko advokata javio i rekao da je u SAD.
- Više puta je obećavao da će doći, ali se onda svaki put pravdao poslovnim obavezama.
Sluĉaj „Sartid“
Smederevska ĉeliĉana prodata je ameriĉkom „Ju-Es stilu“ marta 2003. godine za 21,3 miliona
dolara. Prodata je posle uvoĊenja steĉaja, što znaĉi da je „Ju-Es stil“ preuzeo samo imovinu, ne i
dugove. U to vreme Aleksandar Vlahović je bio ministar privrede i privatizacije.
Vlahović: Ne zovite me više zbog toga!
Aleksandar Vlahović juĉe je prvo negirao, a potom nerado priznao da je bio u MUP.
- Ne mogu da vam govorim o tome jer sam prema zakonu duţan da te podatke ne iznosim javno.
Nema potrebe da me više zovete u vezi s tim - ljutito je rekao Vlahović novinaru Kurira.

Politiĉari će morati da prijave koliko para
imaju!
Podaci o visini štednje funkcionera u bankama biće dostupni javnosti, a lažni podaci o
svakom trošenju para u kampanji biće krivično delo
Slobodan Beljanski
Sve na ĉistac!
Koliko svaki javni funkcioner u Srbiji ima na kontu u banci više neće biti tajna. Naime, prema
predlogu izmena i dopuna Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje je juĉe usvojio
Odbor te agencije, podaci o visini štednje svih rukovodilaca koji se finansiraju iz budţeta biće
dostupni javnosti.
Ako predloţene izmene Zakona proĊu u Skupštini Srbije, politiĉke partije će ubuduće
paţljivo voditi raĉuna kako troše pare u izbornoj kampanji, jer ako sakriju troškove u izbornoj
kampanji ili im se „omakne“ da prijave laţne podatke, uĉiniće kriviĉno delo.
Ĉlan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Slobodan Beljanski naglasio je da je
predloţeno i da banke, finansijske organizacije i privredna društva ubuduće imaju obavezu da
Agenciji dostavljaju informacije i dokumentaciju.
- Smanjena je mogućnost obavljanja više od jedne javne funkcije jer su izuzeci dopušteni samo u
sluĉaju predviĊenom zakonom, a ne drugim propisom. Proširena je i obaveza prijavljivanja
imovine i prihoda i na sve krvne srodnike javnog funkcionera u pravoj liniji koji s njim ţive u
istom porodiĉnom domaćinstvu - rekao je Beljanski.

Zanimljiv je i predlog da funkcioner koji jednom zabrlja više ne bi mogao biti predloţen za novu
funkciju.
Više od tri odsto akcija mora da se prijavi
Prema predlogu Agencije za borbu protiv korupcije, ĉelnik neke javne institucije sa više do tri
odsto akcija ili udela u nekoj firmi bio bi duţan da prijavi ne samo svoje uĉešće u njoj već i
akcije i udele te firme u drugim pravnim licima.
Srbiji ostaje beli šengen
Građani ipak mogu da odahnu, jer Šveđani ne traže vraćanje viza
Ambasada demantovala štampu.
Švedska vlada nije pokrenula inicijativu za ukidanje bezviznog reţima za Srbiju, saopštila je
juĉe ambasada te zemlje u Beogradu.
Time je demantovala pisanje lista Sid Svenskan, koji je preneo da švedski ministar za imigracije
insistira da se graĊanima Srbije, Albanije, BiH, Kosova, Makedonije i Crne Gore ponovo
uvedu vize za putovanja u EU.
Ipak, dobre vesti stiţu iz švedske ambasade.
- Vaţno je istaći da švedska podrška uvoĊenju mehanizma suspenzije ne podrazumeva da će
Švedska automatski biti za to da se taj mehanizam odmah primeni - navodi se u saopštenju
švedske ambasade.
Savetnik Borisa Tadića telefonirao za 10.000
evra
Jovan Ratković, savetnik za spoljnu politiku, za dva meseca 2012. napravio račun za
mobilni telefon od 1.048.103 dinara
Je l’ iko tebe zvao?
Jovan Ratković, nekadašnji savetnik
Borisa Tadića za spoljnu politiku,
napravio je za dva meseca - februar i mart
2012. godine - raĉun za mobilni telefon u
ukupnom iznosu od ĉak 1.048.103 dinara,
što je oko 10.000 evra, saznaje Kurir.

Raĉune je, kao i za ostale zaposlene u Predsedništvu, izmirio Generalni sekretarijat, što znaĉi da
su plaćeni iz budţeta Republike Srbije. Ratković je u februaru napravio raĉun od 585.004,84
dinara, dok je narednog meseca, u martu, potrošio nešto manje - 463.099,59 dinara.
Uvidom u raĉune, Generalni sekretarijat je u februaru platio 1.480.244,19 dinara na ime raĉuna
za mobilne telefone zaposlenih na Andrićevom vencu, dok su u martu iskeširali 1.652.095,93
dinara, a Ratkovićev raĉun za oba meseca je bio ubedljivo najveći.
Ratković je u okviru mreţe 064 i 065 razgovarao za tek 568,65 dinara, van mreţe za 1.136,45,
dok je na SMS otišlo 2.483,70 dinara, a suma od neverovatnih 550.287,20 dinara napravljena je
u romingu! Isto je i s raĉunom za mart - od 463.099,59 dinara ĉak 419.230,79 otišlo je na
razgovor u romingu.
- Neverovatno je dokle je išlo bahaćenje Tadićevih sluţbenika. Jeste Ratković bio savetnik za
spoljnu politiku, i to je podrazumevalo ĉesta putovanja i kontakte sa inostranstvom, ali nije bio
60 dana na putu! Pa je l’ znate koliko treba da se priĉa za milion dinara? Ispada da on ništa drugo
i nije radio osim što je telefonirao o trošku graĊana Srbije - kaţe izvor Kurira.
Crno na belo: Jedan račun 585.000 a drugi 463.000
U DS ćute
Demokratskoj stranci smo još pre dva dana poslali pitanja mejlom, ali odgovore u vezi s
karticama i enormnim raĉunima za mobilni telefon nismo dobili do zakljuĉenja broja.

Za poslanike sa lošim vladanjem kazna i do
tri plate
Poslanici u Skupštini više neće moći tokom sednica da koriste mobilne telefone, snimaju i
fotografišu svoje kolege. Sudeći po nacrtu kodeksa ponašanja, u koji je „Blic” imao uvid, neće
smeti ni da unose partijska obeleţja, liĉno će morati da se angaţuju u borbi protiv korupcije, a
biće duţni da odgovaraju i na sva novinarska pitanja. Visina kazne, o kojoj će odluĉivati novo
telo - etiĉki savet, ići će i do 210.000 dinara.
Radna grupa poĉela je rad na izradi
novog kodeksa ponašanja narodnih
poslanika. Kako za „Blic” kaţe Zoran
Babić, predsednik Administrativnog
odbora u parlamentu i predsedavajući
Radne grupe, nacrt kodeksa pripremljen
je još tokom prethodnog skupštinskog
saziva i biće „dobra osnova” finalne
verzije tog dokumenta. Sudeći po
visokim kaznama koje mogu da budu izreĉene, oĉigledno je da je zakljuĉak onih koji vode
parlament da poslanici imaju problem sa vladanjem.
U nacrtu kodeksa stoji da su poslanici duţni da uvaţavaju svoje kolege, da ne daju
omalovaţavajuće izjave, kao i da govorom mrţnje ne podstiĉu nasilje. Od njih se traţi da „ne
koriste reĉi i gestikulacije koje vreĊaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo
Skupštine”, kao i da svojim izjavama ne obmanjuju javnost. TakoĊe, parlamentarci su u obavezi
da poštuju sve propise koji se odnose na ograniĉavanje broja funkcija, kao i da izbegavaju svaku
situaciju koja bi mogla dovesti do podmićivanja.
Poslanici neće smeti da u Skupštinu unose uvredljive transparente, zastave stranih drţava, niti
partijske simbole. TakoĊe, zabranjeno je korišćenje resursa parlamenta u privatne svrhe i
primanje poklona koji nisu prigodni.

- Ovo neće biti nikakvo disciplinovanje poslanika, kako su to neki prokomentarisali, jer su ovo
evropske vrednosti. Većina onog što stoji u tom dokumentu stoji i u kodeksima parlamenata u
Evropskoj uniji, a na njegovoj izradi pomaţe nam misija OEBS-a. Mi smo spremni da
prihvatimo sugestije svih poslaniĉkih grupa, ali i šire javnosti - kaţe Babić.
Sudeći po nacrtu, o svakom kršenju kodeksa raspravljaće novo telo - etiĉki savet, koji će biti
sastavljen od predstavnika svih poslaniĉkih grupa i skupštinskih odbora, a reagovaće po prijavi
poslanika iza zatvorenih vrata. U nacrtu kodeksa stoji da će ovaj organ moći da izriĉe nejavnu i
javnu opomenu i da traţi javno izvinjenje. Svaka javna opomena poslaniku biće objavljena na
sajtu Skupštine i pratiće je novĉana kazna u visini od 10 odsto od plate parlamentarca, a u sluĉaju
oštrijeg kršenja pravilnika poslanik će morati da se izvini na sednici koja je u toku ili na prvoj
sledećoj. Ukoliko to ne uĉini na naĉin koji je predviĊen odlukom etiĉkog saveta, parlamentarac
će biti kaţnjen novĉano u visini tri osnovne plate.
Opomene izreĉene tokom ovog saziva
Poslanik Kazna
Oliver Dulić (DS) 7.589
Ljuban Panić (DS) 7.589
Vladimir Cvijan (SNS) 7.589
Marko Atlagić (SNS) 7.589
Ĉedomir Jovanović (LDP) 15.177
Marijan Ristiĉević (SNS) 7.589
Janko Radaković (DS) 7.589
SrĊan Milivojević (DS) 7.589
Veroljub Arsić (SNS) 7.589
*Sume su u dinarima
Legalizacija po hitnom postupku: Zakon štiti
od rušenja
Svi graĊani koji su bespravno zidali kuće stanove ili vikendice do 11. septembra 2009. godine
imaće mogućnost da ih legalizuju ukoliko Vlada Srbije na današnjoj sednici usvoji Nacrt zakona
o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima koji su izgraĊeni bez graĊevinske
dozvole, saznaje “Blic” u Ministarstvu graĊevina.
Procedura za upis u katastar trebalo bi da
bude jednostavna
Nakon usvajanja na Vladi, ukoliko bude
upućen na usvajanje u Skupštinu Srbije po

hitnom postupku, njegova primena bi mogla da poĉne već u martu.
- Ovim zakonom biće omogućena legalizacija samo za nepokretnosti namenjene stanovanju,
zanatskim delatnostima i pomoćne ekonomske objekte. Neće vaţiti za nekretnine koje su od
javnog znaĉaja za Republiku Srbiju napravljene, recimo, u zoni zaštite kulturnih dobara,
nacionalnih parkova ili koridora, kao ni za objekte izgraĊene posle 2009. godine jer podleţu
Zakonu o urbanizmu i izgradnji kojim se to delo tretira kao kriviĉno - kaţe za “Blic” Milan
Miljević, drţavni sekretar Ministarstva graĊevine.
Zahtev za upis prava svojine graĊani će podnositi Republiĉkom geodetskom zavodu (RGZ), i to
će biti besplatno. Jedini trošak koji će imati su takse ĉiju će visinu odrediti RGZ svojim internim
aktom.
- Ta naknada svakako ne moţe bit ista za kuću od 200 kvadrata i za vikendicu od 50, ali već sada
moţemo da kaţemo da će neki prosek biti oko 100 evra. Svi oni koji su već podneli zahtev za
legalizaciju neće morati to ponovo da rade. Lokalne samouprave su u obavezi da dokumenta
proslede RGZ - kaţe Miljević.
Procedura za upis u katastar trebalo bi da bude jednostavna. Naime, vlasnici divlje sagraĊenih
objekata uz zahtev za upis RGZ-u moraju da dostave geodetski snimak i dokumentaciju koja
dokazuje vlasništvo nad zemljom na kojoj je izgraĊena kuća ili zgrada.
Najveću polemiku u javnosti izazvao je ĉlan zakona koji se odnosi na proceduru legalizacije
objekata koji se nalazi na tuĊem zemljištu.
- U tom sluĉaju RGZ će izdati jedno rešenje kojim se upisuje pravo svojine i nad zemljištem i
nad objektom, s tim da vlasniku zemlje mora da se plati naknada. Dakle, to neće biti besplatno.
Da bi dokazali da su vlasnici objekta na tuţem zemljištu, graĊani će morati da prikupe dodatne
dokaze poput rešenja za porez na imovinu, raĉune za komunalne usluge ili struju - kaţe Miljević.
Rok zakona koji će omogućiti besplatnu legalizaciju je ograniĉen i vaţiće do kraja 2014. godine.
Nadzor nad njegovim sprovoĊenjem vršiće Ministarstvo graĊevine i urbanizma.
Potrebna dokumentacija za legalizaciju
Geodetski snimak
Dokumenti koji dokazuju vlasništvo nad zemljištem
Dodatni dokazi kod izuzetaka(raĉun za struju, komunalne usluge, porez na imovinu)
Upis prava svojine je besplatan
Plaćaju se takse RGZ u iznosu od oko 100 evra
Šta moţe da se legalizuje
Svi objekti sagraĊeni do 11. septembra 2009. godine
Nepokretnosti namenjene stanovanju, zanatskim delatnostima i pomoćni ekonomski
objekti

Imovina od javnog znaĉaja izuzeta je iz novog zakona
Zakon će vaţiti do 31. 12. 2014. godine
Stefanović: Otpuštenu porodilju vratiti na
posao!
Kompanija Koton će vratiti porodilju na posao, obnoviće njen ugovor, a ovaj sluĉaj bi trebalo da
bude primer svim ostalim kopanijama u Srbiji, poruĉio je
Stefanović, dojaći da je briga o deci i porodiljama mnogo
vaţnija od jedne kompanije
Na meti poslodavaca: Trudnice sve ĉešće ostaju bez posla
Predsednik Skupštine Srbije i predsedavajući Odbora za prava deteta Nebojša Stefanović
kaţe da će trudnica koju je poslodavac u kompaniji Koton otpustio u osmom mesecu trudnoće,
biti vraćena na posao i naglasio da će drţava štititi svaku porodilju.
Stefanović je novinarima u parlamentu rekao da je, pošto se zauzeo za rešavanje tog problema,
od generalnog direktora kompanije Koton dobio potvrdu da će trudnica biti vraćena na posao.
On je rekao da je to smatrao svojom duţnošću, jer je briga o natalitetu jedno od najvaţnijih
pitanja Srbije.
Kompanija Koton će vratiti porodilju na posao, obnoviće njen ugovor, a ovaj sluĉaj bi trebalo
da bude primer svim ostalim kopanijama u Srbiji, koje ţele da budu društveno odgovorne,
poruĉio je Stefanović.Briga o deci i porodiljama je mnogo vaţnija od jedne kompanije, to je
stvar drţave, rekao je on.
Udar na svaku porodilju je udarac na drţavu, zakljuĉio je Stefanović.On je rekao da će sa
pravnicima i ministrima u Vladi Srbije konsultovati o mogućnosti izmena zakona koji regulišu
poloţaj trudnica i porodilja u srpskom društvu, kako bi se zaštitio opstanak na radnom mestu i
nakon poroĊaja.

Prema pisanju medija, prošle nedelje Jasmina Jelić Šujkić (30), prodavaĉica u radnji firme
Koton Textile Limited d.o.o. u Beogradu, ostala je u decembru 2012. godine bez posla u
osmom mesecu trudnoće. Samo tri meseca ranije i njen suprug Stefan (34), poslovoĊa u istoj
radnji, dobio je otkaz.
TELEGRAF.RS
SINDIKATI: Ako trudnica dobije otkaz -
poslodavca u zatvor!
Konfederacija slobodnih sindikata predložiće radikalne izmene Zakona o radu koje će
sadržati stavku da se u slučaju davanja otkaza trudnici, poslodavac ili preduzeće oštro
kazni
Konfederacija slobodnih sindikata predloţiće
radikalne izmene Zakona o radu koje će
sadrţati stavku da se u sluĉaju davanja
otkaza trudnici, poslodavac ili preduzeće
oštro kazni, a da se u drastiĉnijim
sluĉajevima poslodavac kaţnjava i
zatvorom, saopšteno je iz ove organizacije.
Pored ovih novina, Konfederacija slobodnih
sindikata zahtevaće da se u novi Zakon o
radu unesu i odredbe obaveznog sindikalnog organizovanja u svim privatnim firmama koje imaju
50 i više zaposlenih, posebno u inostranim kompanijama koje posluju u Srbiji, jer je to do sada
bila nemoguća misija.
Ivica Cvetanović, predsednik KSS, smatra da su takve zakonske novine neophodne zbog
usaglašavanja sa evropskim standardima i propisima, socijalna sigurnost i zaštita radnika bili bi
veći, a poslovanje inostranih kompanija i investicionih fondova u Srbiji ni na koji naĉin ne bi

ilo ugroţeno i ono bi se izjednaĉilo sa pravilima poslovanja u matiĉnim drţavama iz kojih firme
dolaze.
- Zaposleni u stranim kompanijama su apsolutno nezaštićeni i gazde se prema radnicima u
Srbiji ponašaju kao prema robovima. Omalovaţavaju ih, tuku, šamaraju, šutiraju, a veliki
broj trudnica je otpušten s posla bez ikakve sankcije po poslodavce. Takvo nasilje nad radnicima
nigde nije dopušteno i gazde bi zbog toga debelo odgovarale u svojim matiĉnim drţavama –
objašnjava Cvetanović.
Vladimir Boţović sprema ostavku
Ukoliko vrlo brzo ne budu poznati predlozi kandidata
za direktora policije, državni sekretar u MUP Vladimir
Božović podneće ostavku na članstvo u Kontrolnoj
komisiji, saznaje nezvanično Danas.
Konkurs za direktora policije raspisan je 20.
novembra, kada je i objavljeno da je formirana
petoĉlana Konkursna komisija na ĉelu sa Zoricom
Lonĉar Kasalicom. Ova komisija treba da predloţi ministru unutrašnjih poslova Ivici Daĉiću
trojicu kandidata, od kojih bi on predloţio jednog Vladi Srbije za imenovanje na funkciju
direktora policije. U Kontrolnoj komisiji, koja broji tri ĉlana, i koja je osnovana za nadzor da li
se konkurs sprovodi po zakonu, još su i drţavni sekretar Vanja Vukić, kao i naĉelnik Uprave za
poslove unutrašnje kontrole policije Dragan Cvetković.
Konkursna komisija još uvek nije predloţila trojicu kandidata od skoro trideset prijavljenih.
Umesto toga, postoje nagoveštaji da bi ministar Daĉić mogao da imenuje vršioca duţnosti
direktora policije, ali nema objašnjenja zbog ĉega. Funkcija direktora policije predmet je sukoba
u vladajućoj koaliciji, što je dokumentovano u takozvanoj aferi „listing“ s poĉetka novembra,
kada je objavljeno da je bilo neovlašćenog policijskog pristupa ispisima telefonskih razgovora
najviših drţavnih funkcionera iz redova SNS. Boţović je takoĊe ĉlan ove stranke.

Predsednik DS u otvorenom pismu najavio nove ciljeve stranke
Đilas reanimira biraĉko telo
Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas otvorenim pismom u kojem iznosi buduće ciljeve
partije pokušava da se formira u politiĉku liĉnost, svestan toga da DS više nije jedini legitiman
da govori o evropeizaciji, kaţu sagovornici Danasa. MeĊutim, ekonomski analitiĉari njegov
privredni program smatraju neadekvatnim za Srbiju u ovom trenutku.
Politiĉki analitiĉar Dejan Vuk Stanković za Danas kaţe da
Đilas ovim pismom pokušava da reanimira biraĉko telo
demokrata i izgradi „imidţ opozicionog politiĉkog lidera.
Stanković dodaje da je u prethodnom periodu bilo zamerki
što DS nije radila na programskoj, ideološkoj i politiĉkoj
orijentaciji, pa je zato Đilas sada izneo odreĊene ciljeve i
ideje kako bi stranku „jasno politiĉki profilisao“.
- To što je on predstavio jeste osnovni opšti konceptualni
okvir, koji treba da se razraĊuje. Ovo je prvi korak ka
budućem programu DS - objašnjava Stanković.
Đilas je u pismu, izmeĊu ostalog, naveo i da je cilj DS-a reforma izbornog sistema koji bi spreĉio
„prekrajanje izborne volje graĊana i onemogućio da stranke sa najmanjom podrškom biraĉa vode
drţavu“. „Ovo obraćanje usmereno je ka onima koji danas nisu u stranci, a uĉestvovali su u
njenom stvaranju, deleći sa nama iste vrednosti. Kao predsednik DS, sve te ljude pozivam da se
u stranku i stranci vrate“, naveo je Đilas.
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić kaţe za Danas da je DS nakon gubitka vlasti
izgubio i to da bude „jedini legitiman za priĉu o evropeizaciji Srbije, jer se danas skoro sve
partije zalaţu za to“. Upravo zato, dodaje on, postavlja se pitanje oko ĉega treba DS da gradi
novi program.
- DS bi trebalo da i dalje nastavi sa teţnjom da bude centar kulturne i intelektualne elite Srbije,
ali je pitanje koliko novi DS, s Đilasom na ĉelu, ţeli i moţe to da uĉini i kako će da vodi dijalog
sa društvom - napominje Todorić.
Kada je reĉ o ekonomskom programu stranke, predsednik Đilas navodi da „drţava mora da igra
veću ulogu u oporavku srpske privrede“, da je „neophodno da kreiramo prostor za otvaranje
novih drţavnih preduzeća u oblastima u kojima postoji drţavni interes“, kao i da treba usvojiti
program „10.000 struĉnjaka“ kroz koji će se školovati deca koja ţele da rade za drţavu. Kako je
istakao, drţava treba da formira i Razvojnu i izvoznu banku Srbije, kao i da preĊe na fiksni kurs
dinara.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić navodi za Danas da bi fiksni kurs dinara u
ovom trenutku više štetio privredi Srbije nego što bi doneo koristi. Prema njegovim reĉima,
fiksni kurs je dobar jer moţe da preseĉe loše tendencije u trenutku i stvara privid stabilnog
poslovanja, ali da Srbija sada nije u takvoj situaciji.
- Fiksni kurs je loš za sprovoĊenje, jer su za njegovo servisiranje potrebna ogromna sredstva,
koja Srbija trenutno nema. Osnovna slabost je ta što nije moguće obezbediti uslove za to sa
ograniĉenim deviznim sredstvima - objašnjava Savić.
Naš sagovornik se, meĊutim, donekle slaţe sa Đilasom u vezi sa uvoĊenjem mogućnosti da
drţava moţe biti vlasnik preduzeća i da treba osnivati nova koja će biti u nacionalnom interesu.
- Postojeća strateška i infrastrukturna preduzeća treba da budu u većinskom vlasništvu drţave ili
da makar drţava ima stratešku kontrolu, ali nikako njima ne sme da upravlja drţava jer to ne zna.
Treba razdvojiti upravljanje od vlasništva - napominje Savić.
Ekonomista Miroslav Prokopijević, s druge strane, smatra da Đilas priĉom o drţavnim
preduzećima pogrešno shvata ekonomiju, „jer smo mi već imali drţavna preduzeća i sva su
propala“. „To se pokazalo loše i oĉigledno je da Đilas pogrešno tumaĉi trţište“, zakljuĉuje
Miroslav Prokopijević.
Otvorena ekonomska pitanja između Srbije i Hrvatske
Oko penzija nema pomaka
Mada su meĊunarodni eksperti, odabrani uz saglasnost obe strane, zakljuĉili da Hrvatska ima
obavezu da isplati zaostale penzije graĊanima koju su iz nje izbegli, oko toga pitanja nema
pomaka. Hrvatska strana smatra da je mišljenje eksperata savetodavnog, a ne obavezujućeg
karaktera, kaţe za Danas šef Komesarijata za izbeglice Vladimir Cucić i dodaje da oko 18.000
korisnika hrvatskih penzija te penzije iz hrvatskog fonda za penzijsko osiguranje nije dobijalo
izmeĊu tri i pet godina.
Radi se o proceni, pošto hrvatska strana tvrdi da nema preciznu evidenciju o tome, u šta srpska
strana veoma sumnja pošto su podaci o penzijama u obe drţave centralizovani. Radne grupe dve
drţave nisu uspele da se dogovore oko razmene podataka o korisnicima penzija, koji bar jedan
deo perioda penzije nisu primali ni od koga, a hrvatska strana ne prihvata stav Srbije da su
penzije koje je u istom iznosu za sve isplaćivao neko drugi, a ne Fond penzijskog i invalidskog
osiguranja Hrvatske, samo akontacije, odnosno socijala.
Prema podacima Republiĉkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu, Srbija u
Hrvatskoj isplaćuje 8.037 penzija, na koje je pravo ostvareno u Srbiji, a Hrvatska penzije za oko
40.000 penzionera koji ţive u Srbiji, a pravo na penziju su ostvarili u Hrvatskoj. Republiĉki fond
za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije, reĉeno je Danasu u tom Fondu, nema potraţivanja od
Hrvatske.

Tabaković: Ne idem ţedna preko vode
Guvernerka Jorgovanka Tabaković rekla je da odgovornost mora da poĊe od Narodne banke
Srbije, što je uĉinjeno i to smatra svojom najvećom zaslugom.
Kaţe da je eventualni izbori ne
brinu i da ona radi samo svoj
posao, ali je ocenila da NBS
neće biti zloupotrebljena u
politiĉke svrhe, kao što je to
bio sluĉaj u prošlogodišnjim
izborima.
"Imam dovoljno iskustva i
mene ne može niko prevesti
žednu preko vode", rekla je
ona gostujući u Kaţiprstu na
B92.
Povodom pisma koje je uputila
premijeru, guvernerka kaţe da joj je drago što je izazvalo toliku paţnju javnosti i da će to shvatiti
na najpozitivniji naĉin.
Prema njenim reĉima, i ranije je bilo 4 pisma koja su pisana vladi. Pisali su ih kako kaţe i bivši
guverneri Šoškić i Jelašić, ali nikada nisu izazvala toliku paţnju javnosti.
"Oko NBS se stvorila tvrĎava koja radi neki posao koji je teško razumeti, drago mi je što je sada
NBS izliožena javnoj kritici.Odgovornost mora da počne od NBS, ona je uvedena i to smatram
svojom najvećom zaslugom".
Guvernerka je najavila da će iduće nedelje rukovodstvo centralne banke na sastanku sa Vladom
Srbije predoĉiti mere Saveta NBS kako da se inflacija svede u predviĊene okvire.

"Tvrdim da će inflacija do kraja 2013. godine biti u ciljanom okviru, odnosno četiri odsto, plus
ili minus 1,5 procenata", rekla je Tabaković.
Tabaković kaţe da NBS i Vlada jesu na istom poslu a on nije moguć bez dodatnih radnih mesta
na ĉemu će se raditi.
"Mi želimo da omogućimo narodu bolji standard, da narod bolje živi"
Što se tiĉe problematiĉnih kredita u švajcarskim francima, guvernerka kaţe da će rešenje biti za
nedelju, najviše dve nedelje dana.
"Ne može da se uvede neki proizvod, u ovom slučaju franci, a da se agledaju posledice. Ja tražim
od svih da ne gledaju svoj interes , moramo da budemo svesni, i da snosimo odgovornost. Dok
ne dođem do konačnog predloga neću objavljivati rešenje. U tuĎe dvorište neću da gledam,a li
ne dam ni da mi se niko meša u posao . Kada budem obavila sve razovore, onda ćemo predložiti
rešenje. Kada je moglo ovoliko da se čeka, treba se strpeti još malo".
Ona je ukazala da je Udruţenje banka Srbije štitilo samo interese
banaka, ne vodeći raĉuna o tome da će i banke imati probleme ako
graĊani koji su uzeli kredite ne mogu da ih otplate.
"Razgovaraćemo sa sudovima i oštećenim graĎanima i od banaka
očekujem punu saradnju", kazala je Tabaković.
Guverneraka je istakla
da ima "odliĉnu"
saradnju sa ministrom
finansija MlaĊanom
Dinkićem jer svako radi
svoj deo posla.
Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine su, po njenim reĉima, bili politiĉki projekti koji su
iskorišćeni za prethodne izbore, a sada NBS mora da rešava posledice takvih zloupotreba
banaka.
Guverneraka NBS je negirala da je bila u upravi bivše Metlas banke, koju je nasledila Razvojna
banka Vojvodine.
Kako je kazala, predsednik Liberalno-demokaratske partije Ĉedomir Jovanovoić, koji je u
Skupštini Srbije rekao da je Tabakovićeva
bila u upravi Metalas banke, "bezoĉno laţe" i oĉigledno je odluĉio da "izaĊe iz politike".
Tabakovićeva je kazala da podrţava projekat izgradnje kanala Dunav-Solun i da je ponosna što
je u Kini ministar ţivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja MIlan Baĉević potpisao
dokument o tom projektu.

Niš formirao Privredno-ekonomski savet
Inicijative za ekonomski razvoj i mišljenja o
najvaţnijim projektima, ubuduće će davati
novoformirani Savet, ĉiji su ĉlanovi profesori i
privrednici.
Odlukom Gradskog veća za predsednika
Privredno-ekonomskog saveta izabran je Igor
Mladenović docent Ekonomskog fakulteta.
Savet uz predsednika ima još 10 ĉlanova, a meĊu
njima su, kako je obrazloţio gradonaĉelnik Niša Zoran Perišić, istaknuti profesori i privrednici.
Rad Privredno-ekonomskog saveta kontrolisaće gradonaĉelnik Niša i to na polugodišnjem nivou.
Zamenik gradonaĉelnika Ljubivoje Slavković kaţe da je, sudeći prema imenima i kvalitetu
ĉlanova saveta, napravljen dobar izbor.
- Sjedinili smo ljude koji imaju pamet i znaju da rade. Ako Savet ne bude radio kako treba krivi
smo mi - rekao je Slavković.
Podršku novoformiranom Savetu dao je i gradski većnik zaduţen za ekonomska pitanja Mihajlo
Zdravković, a gradonaĉelnik Niša naglasio je da ĉlanovi ne dobijaju novĉanu nadoknadu za svoj
rad.
Pored predsednika Igora Mladenovića u ovom Savetu su i Vujadin Šćekić, vlasnik JUGO
IMPEX- a, Milovan Kocić, vlasnik YUMIS-a, Igor Novaković, direktor ED „Jugoistok“,
SlaĊana Backović, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije, Goran Manĉić, direktor
korporativnog sektora Unicredit banke za region Juţne i Istoĉne Srbije, Dragoljub Pešić,
direktor LOVO PROMET-a, Zoran AranĊelović, redovni profesor i Dekan Ekonomskog
fakulteta, Dragan Antić, redovni profesor na Elektronskom fakultetu i Rektor Univerziteta,

Ljubiša Jovanović, ĉlan Upravnog odbora AIK banke u Nišu i Vladimir Dodić, direktor
Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća.