Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Neosporna je ~iwenica da skulptura kao<br />
jedna od grana likovnih umetnosti zbog svojih<br />
specifi~nih trodimenzionalnih i taktilnih vrednosti<br />
najintezivnije ostavqa utisak na ~ula<br />
posmatra~a i pru`a najpotpuniji vizuelni i estetski<br />
do`ivqaj. Razli~iti tokovi skulptorskih<br />
sadr`aja tokom prohujalih vekova koji su se<br />
odvijali uglavnom u svetlu realisti~kog pogleda<br />
na svet, ~esto originalnog do genijalnosti, a jo{<br />
~e{}e epigonskog koje je zamagqivalo originalnost,<br />
do`iveli su pojavom skulpture Ogista<br />
Rodena i wegovih savremenika krajem 19. i u<br />
prvoj polovini 20. veka osloba|awe vajarstva u<br />
smislu inovatorskog i kvalitativnog tretmana<br />
sadr`aja moderne skulpture. Eho tih novih shvatawa<br />
dopirao je i do na{ih vajara kako predratne<br />
tako i posleratne generacije. Otuda postaje<br />
razumqiva namera Rajka Mamuzi}a, kolekcionara<br />
i darodavca da svoju kolekciju slika i crte`a<br />
obogati vrednim vajarskim delima talentovanih<br />
stvaralaca, odnosno generacijskih predstavnika<br />
posleratne srpske skulpture.<br />
U prvim decenijama 20. veka akademizam se<br />
sporo povla~io, posebno u skulpturi i `ilavo se<br />
opirao avangardnim te`wama idejnih istra`ivawa<br />
u modernoj plastici, npr. jednog Brankusija<br />
ili Pevznera. U narednim decenijama do Drugog<br />
svetskog rata odnos prema stvarala{tvu u skulpturi<br />
postaje slobodniji ustupaju}i mesto plasti~nim<br />
formama, prvo eklekti~kog sa`imawa,<br />
zatim ekspresivnog, intimno poetskog i socijalnog<br />
zna~ewa. Najzaslu`niji predstavnici uzleta<br />
srpske skulpture su Toma Rosandi}, Sreten Stojanovi},<br />
Petar Palavi~ini i Rista Stijovi}.<br />
Ratni period ostaje bez skulpture.<br />
O stawu umetni~kog stvarawa u periodu<br />
odmah posle Drugog svetskog rata najboqe govore<br />
re~i Petra Lubarde povodom Izlo`be mladih<br />
likovnih umetnika Srbije otvorene 1951. godine<br />
u paviqonu na Malom Kalemegdanu u Beogradu.<br />
Povodom we Petar Lubarda je napisao: „Ova<br />
izlo`ba, po mom li~nom mi{qewu, razlikuje se<br />
ISTORIJA UMETNOSTI<br />
Nada Stani} UDC: 069(497.113 Novi Sad): 73<br />
SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA MAMUZI]A<br />
od mnogih ULUS-ovih izlo`bi time {to je<br />
li{ena uobi~ajene sumornosti. Ina~e ni na woj,<br />
kao ni na ULUS-ovim izlo`bama, nema nikakvih<br />
naro~itih novih te`wi u smislu idejno-likovnom,<br />
iako je ovde uo~qiva ve}a briga za<br />
likovni kvalitet. Ako bi na{i mladi umetnici<br />
ostali na uobi~ajenim pozicijama 'slatko’ i<br />
'lepo’ slikanog, ne bi dali doprinos ni na{oj ni<br />
op{toj likovnoj kulturi i postali bi ko~nica za<br />
wen daqi razvoj. Kako nastaju nove likovne<br />
ideje? Saznavawe novih `ivotnih sadr`ina name-<br />
}e i omogu}ava umetniku da na|e nove forme koje<br />
su ekvivalentne progresivnim op{tequdskim te-<br />
`wama“. 1 Ako se mo`da, na prvi pogled, ovo<br />
mi{qewe uglednog umetnika, izneto povodom<br />
izlo`be, mo`e u~initi suvi{e strogim, ono<br />
treba da se shvati, pre svega, kao iskreno i dobronamerno<br />
skretawe pa`we na u~malost stvarala~kih<br />
ideja srpske umetnosti u tom periodu,<br />
~ega se trebalo {to pre osloboditi. Taj doga|aj,<br />
u izvesnom smislu, ozna~ava prekretnicu u razvoju<br />
vajarske umetni~ke delatnosti. Na{i vajari<br />
okovani idejnom nema{tovito{}u redukovanog<br />
re~nika socrealisti~kog skulptorskog izraza,<br />
svesni toga i u neprekidnoj te`wi za istra`ivawem,<br />
postaju sve boqe informisani o razli-<br />
~itim iskustvima predstavnika drugih generacija<br />
vajara u svetu, pri ~emu je veliki zna~aj i odjek<br />
imala izlo`ba avangardnog umetnika Henri Mura<br />
u Beogradu 1955. godine.<br />
U sagledavawu novih kretawa u umetnosti<br />
umetnici zastupqeni u Galeriji Rajka Mamuzi}a<br />
– Nikola Jankovi}, Jovan Soldatovi}, Matija<br />
Vukovi}, Aleksandar Zarin, Angelina Gatalica,<br />
Milica Ribnikar, Vladeta Petri}, Zoran Petrovi}<br />
i Slavoqub Bogojevi} – uz puno uva`avawe<br />
svojih u~iteqa Sretena Stojanovi}a, Ilije<br />
Kolarevi}a, Tome Rosandi}a i Lojze Dolinara,<br />
prihvataju wihovu ve{tinu vajawa, ali koncept<br />
umetnosti zamewuju novim modernijim izrazima.<br />
U ra{~i{}avawu li~nih dilema u shvatawu umetnosti<br />
definitivno }e na}i podr{ku u izlo`bi<br />
301
RAD MUZEJA VOJVODINE 46 ISTORIJA UMETNOSTI<br />
Henri Mura. Slobodno se mo`e re}i da je<br />
generacija vajara posle 1950. godine iznela<br />
borbu za slobodu umetni~kog stvarawa. Tra`ewe<br />
novih autenti~nih izraza odve{}e ih u savremene<br />
tokove svetske skulpture i u svet novog senzibiliteta.<br />
Zapo~iwe vreme sudara razli~itih<br />
poimawa likovnosti uop{te, a skulpture posebno.<br />
Mnogi umetnici, me|u wima i autori ~ija se<br />
dela nalaze u Poklon zbirci, obra}aju se specifi~nim<br />
konceptima plasti~nog izraza izgra|uju-<br />
}i slobodnije sopstveni izraz u skladu sa snagom<br />
svog talenta i estetskog ose}awa. Artikulacija<br />
umetni~kih ideja ovih umetnika odvija}e se ubudu}e,<br />
vi{e ili mawe uspe{no, u smislu prihvatawa<br />
i punog razumevawa savremenih vajarskih<br />
tendencija u svetu.<br />
O tom vremenu je Lazar Trifunovi} zapisao:<br />
„Iz istorijskog razvoja srpske skulpture do po-<br />
~etka {este decenije kada po~iwe wen preporod<br />
do{li su antropomorfizam kao predmet plastike,<br />
intimizam kao karakteristika wenog izraza,<br />
302<br />
Jovan Sojdatovi}: Su|aje, 1970.<br />
bronza, 100h46h20<br />
konzervativnost kao estetsko opredeqewe i duboka<br />
inertnost prema prostoru i strukturi<br />
materijala“. 2 Pojava slobodne forme po~etkom<br />
{este decenije, kroz koju su transponovani antropomorfni<br />
oblici, udaqava skulpturu od obi-<br />
~ne percepcije sveta objektivnog postojawa i<br />
dovodi je do umetni~ke vizije kroz koju se jasno<br />
ose}a umetni~ki stav, bogatstvo misli i kreativna<br />
mo}.<br />
Ve}i broj zastupqenih autora u Zbirci se<br />
mogu svrstati u grupu umetnika koji su ostali<br />
verni prirodnim oblicima i realisti~kom konceptu<br />
usvajaju}i primamqive stilizacije i svode}i<br />
oblike. „Gotovo tradicionalan kocept“ 3<br />
Nikole Jankovi}a sigurno ga svrstava u ovu grupu<br />
vajara. Nepovodqiv za aktuelnim trendovima<br />
50-tih i 60-tih godina qudsku figuru tretira<br />
realisti~ki, a od modernizma uzima slobodnu modelaciju<br />
povr{ina i redukciju forme. Omiqena<br />
disciplina Jankovi}a, portret, po~etkom pedesetih<br />
odi{e stilizacijom koja ukazuje na novi<br />
odnos prema plasti~noj obradi, svode}i formu na<br />
jednostavne, ali karakteristi~ne oblike bez insistirawa<br />
na detaqima (Portret balerine,<br />
1957; Autoportret, 1960; Sava [umanovi},<br />
1960; Nandor Glid, 1962; Voja ^olanovi},<br />
1964–65), ali sa jasno nagla{enim individualnim<br />
psiholo{ko-karakternim svojstvima. Kao ideal<br />
savr{eno oblikovane forme, `enski akt<br />
zaokupqa pa`wu ovog vajara bilo u vidu torza<br />
ili cele figure (Torzo, 1960, Kupa~ica, 1965).<br />
Po Lazaru Trifunovi}u Nikola Jankovi} je<br />
naj~istiji predstavnik neotradicionalizma „u<br />
~ijem delu sve odlike ovog shvatawa dolaze do<br />
punog izra`aja“. 4<br />
Tradicionalan koncept skulpture prihvatile<br />
su i Angelina Gatalica i Milica Ribnikar.<br />
Dve `ene – vajarke, otkrivaju kroz svoje radove<br />
dva sli~na umetni~ka senzibiliteta. Obe oblikuju}i<br />
emotivno u zatvorenoj realisti~koj formi<br />
i klasi~nog izraza odaju jake umetni~ke li~nosti,<br />
ali istovremeno i poeti~ne. Razvojni put<br />
Gatalice kretao se od sasvim realisti~ki koncipiranih<br />
figura (@enska figura – sede}i akt,<br />
1957; Vojvoda Mi{i} – skica za spomenik,<br />
1978; Vojvoda Mi{i}, 1978), do punije stilizacije<br />
(Sv. Sava). Skulpture su mawih dimenzija, a<br />
jednostavnost i linije arhajske umetnosti, te<br />
strogost u oblikovawu forme doprinosi utisku<br />
monumentalnosti.
SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA MAMUZI]A NADA STANI]<br />
Iako su u po~etku figure realisti~ne (@enska<br />
figura sa ogrlicom, 1952) nagove{tavaju<br />
Milicu Ribnikar kao vajara lirskih formi, ~ija<br />
}e se poeti~nost odraziti i pri izboru motiva i<br />
sadr`ine i pri pristupu materijalu i wegovoj<br />
obradi. Portreti (@enski portret, 1952; Portret,<br />
1995) osen~eni blagom senkom stilizacije,<br />
sa nagla{enim detaqima lika – krupne<br />
o~i ili dugi vrat – vrlo izra`ajni i karakterni,<br />
sa puno smisla za harmoniju oblika i diskretno<br />
nagla{enog izraza, zra~e setnom lirikom. Izvijene<br />
forme `enskih tela, ~ulne, mekih i zaobqenih,<br />
svedenih linija, odi{u precizno{}u<br />
(Sede}a figura, 1985, Figurina, 1995). Jednostavnost<br />
i neposrednost umetni~kog izraza pot-<br />
~iwena je jednoj izrazito `enskoj ose}ajnosti i<br />
suptilnosti.<br />
„Po{av{i od tradicionalne skulptorske<br />
vrste – portreta – Zarin je u woj ostvario<br />
siguran i dosledan put, daju}i na mahove, prema<br />
potrebi, mesta razli~itim akcentima idealizma<br />
i ne`nosti“. 5 Kao pristalica ~iste, svedene<br />
forme i modelacije, osloba|a se uticaja svog<br />
u~iteqa Sretena Stojanovi}a, a naro~ito posle<br />
izlo`be Henri Mura produbquje i u~vr{}uje<br />
svoja uverewa. Prema li~nim sklonostima i<br />
vlastitom senzibilitetu opredequje se za stilizovanu<br />
i redukovanu formu. Na samom po~etku<br />
obra|uje portrete realisti~ki, ~ak sa akcentima<br />
idealizma, da bi ve} po~etkom 50-tih godina<br />
prirodni oblici transponovani jednim unutra-<br />
{wim do`ivqajem bili redukovani na jednostavnije<br />
forme. Portreti sa unutra{wom snagom<br />
li~nosti na{li su izraza u sna`noj modelaciji,<br />
punim zatvorenim volumenima sa sugestivno nazna~enim<br />
fizionomskim detaqima (Autoportret,<br />
1952). Istovremeno Zarin tra`i nove<br />
izraze u rasporedu volumena i masa idu}i ka<br />
geometrijskoj stilizaciji (Rat–umiru}i, 1959).<br />
Masu tela je kubisti~ki ra{~lanio, a strukturu<br />
oblika i wihovu organizaciju zasnovao na principima<br />
kontrasta. U sedmoj deceniji Zarin se<br />
potpuno odvaja od antropomorfizma i na „Lete}im<br />
objektima–pticama“ figurativne oblike<br />
potpuno pretvara u asocijativne sadr`aje, a<br />
volumen u geometrijski definisane forme (Lete}i<br />
objekat–ptica, 1962). Kroz ciklus „Ruke“<br />
nagla{enu geometrizaciju oblika suprotstavqa<br />
masi i kontrastima svetlo–tamno (Ruke–signal<br />
za kosmos, 1966; Znak delo, br. 19, 1969).<br />
Nikola Jankovi} Koka: Portret balerine,<br />
1957. bronza, 41h41h27<br />
Krugu figurativnog, antropomorfnog ekspresionizma<br />
6 ili egzistencijalnom ekspresionizmu 7<br />
pripadaju Jovan Soldatovi}, Matija Vukovi} i<br />
Vladeta Petri}. Ose}awe o~aja, razo~arawe,<br />
strah od novog rata i atomskih eksperimenata<br />
velikih sila zahvatili su jedan broj umetnika<br />
pedesetih godina. Na razli~ite na~ine ispoqavaju<br />
nemir, atmosferu stradawa i neizvesnost u<br />
budu}nosti, ali su im zajedni~ki napori da „se<br />
umetni~ki do`ivqaji rata oplemene novom formom<br />
i pro`mu idejama egzistencijalizma.“ To su<br />
uspevali izdu`enim oblicima, otvorenim povr-<br />
{inama, dinami~nim rasporedom masa i dramati~nom<br />
igrom povr{ina.<br />
Skulptura Jovana Soldatovi}a pokazuje izrazitu<br />
individualnost, poznavawe tehnologije i<br />
uspe{no re{avawe plasti~nih problema. U obradi<br />
forme skulpture odstupa od klasi~ne, otvara<br />
povr{inu i pretvara je u iskidanu i prozra~nu,<br />
~ime stvara mogu}nost za svetlosne efekte,<br />
pomo}u kojih podjednako podvla~i i dramati~no<br />
i lirsko. Rastere}uje jezgro mase doprinose}i<br />
tako razigranoj konstrukciji, a prostor postaje<br />
sastavni deo skulpture. Na izdu`enim i krhkim<br />
figurama aktivno se pro`imaju i uzajamno povezuju<br />
volumen i prostor, wihovi pokreti manifestuju<br />
gr~ i bezna|e (Sede}i s pajacem, 1953).<br />
303
RAD MUZEJA VOJVODINE 46 ISTORIJA UMETNOSTI<br />
I dok qubavni parovi, ~iji zagrqaji u mawim<br />
formatima deluju „kao lirske sinteze ushi}enog<br />
raspolo`ewa“, u velikom dobijaju dekorativno<br />
dejstvo (Dvoje, 1964), a Su|ajama je ostavqeno da<br />
„presude o sva~ijoj sudbini.“ Na portretima<br />
(Rajko Mamuzi}, 1965; Miroslav Anti};<br />
Milo{ Crwanski) je ekspresionisti~kim oblikovawem<br />
forme izra`ena unutra{wa snaga portretisanih<br />
li~nosti sa sugestivno nagla{enim<br />
fizionomskim detaqima. Soldatovi} je ostao<br />
dosledan figurativnoj i animalnoj skulpturi poetskog<br />
i lirskog izraza, nastoje}i da svoju umetnost<br />
humanisti~kim porukama utka u pozitivne<br />
vidove `ivota i „da Su|aje ubudu}e dodequju<br />
miran san, sre}an i human `ivot svoj deci sveta.“<br />
Po mi{qewu Lazara Trifunovi}a „Matijina<br />
skulptura ima autobiografski karakter.<br />
Gotovo svako delo nosi po jednu autenti~nu<br />
emociju, se}awe na do`ivqaj, sa`imawe vi|enog,<br />
ali vi{e od svega u wima su prikazani umetnikovi<br />
snovi, mu~ewa, obra~uni sa sobom. Treba<br />
sasvim malo poznavati Matiju i pogledati u<br />
wegov `ivot, pa }e postati jasno koliko je ova<br />
skulptura gola istina, koliko je ona iskrena<br />
slika ~oveka koji nije imao ni detiwstvo ni<br />
mladost i kome su izmakle gotovo sve `ivotne<br />
radosti. I kao {to svaki ~ovek nosi po neku<br />
senku koja je prisutna u svakom wegovom postupku,<br />
nosi je i Matija: to je rat i pusto{koji je<br />
izazvao u qudskim du{ama.“ 8 Kroz deformacije<br />
koje postaju wegov vajarski rukopis Matija Vukovi}<br />
iskazuje emocije i su{tinu svoje ideje,<br />
svode}i formu na ekspresiju. Vajaju}i oblike<br />
`ivotiwa kao da je sublimirao sva svoja vajarska<br />
iskustva i ve{tinu (Kowanik, 1962). Iz izvijenih,<br />
nemirnih oblika izbija sna`an naboj<br />
dinami~ne kompozicije i dramati~an sukob osnovnih<br />
masa. ^esto svodi oblike, telo i udove na<br />
funkciju pokreta dovode}i tako do prenapregnutosti<br />
oblika koji podse}aju na barok ili vajarstvo<br />
koje deluje vi{e ekspresijom nego oblicima.<br />
Oblikuju}i portrete Vladeta Petri} ih<br />
predstavqa analiti~ki u {irokim planovima, sa<br />
~istom i odre|enom formom, sna`nom modelacijom<br />
u izrazu i ubedqivom definicijom karaktera<br />
(Portret M., 1962). Dinami~ki raspored<br />
masa i dramati~na igra oblika qudske figure<br />
nagla{avaju jak unutra{wi ekspresionisti~ki<br />
nemir. Vitke forme, bez velikih i te{kih masa<br />
imaju u sebi puno elegancije, ali i monumentalnosti<br />
(Zverokradica, 1965).<br />
304<br />
U asocijativnoj skulpturi 9 ili skulpturi<br />
slobodnog oblika Zoran Petrovi} je na{ao<br />
autenti~an izraz, kojim }e zauzeti avangardno<br />
mesto u savremenoj srpskoj umetnosti. Jedna<br />
„slu~ajna “ poseta livnici Zorana Petrovi}a }e<br />
pribli`iti su{tini postojawa, sukobe}i se sa<br />
„proizvodima qudskog uma, oru|ima stvorenim da<br />
se pretvore u oru`ja osvajawa prirode, stvorenim<br />
da slu`e ~oveku i da mu svojom tehni~kom<br />
svr{eno{}u oslobode vreme koje bi posvetio<br />
humanizaciji svog bi}a.“ 10 Nalaze}i inspiraciju<br />
u odba~enom kr{u polomqenih ma{ina, deformisanih<br />
i nagri`enih r|om i metalnim predmetima,<br />
tehnikom varewa stvara asocijativnu<br />
skulpturu narativnog sadr`aja izra`avaju}i tako<br />
svoj stalan strah od bi}a–ma{ine i novog ubojitog<br />
oru|a (Spreman za napad, 1970; Brzo<br />
ubojito oru`je, 1972–91; Mali prgavi agresor,<br />
1991). Wegova skulptura kao neka organska tvorevina<br />
i danas deluje opomiwu}e u svetu gde se<br />
postavqa pitawe ~ovekovog opstanka uop{te.<br />
Kao {to je Slavoqub Bogojevi} istra`ivao<br />
u oblasti slikarstva svode}i realnost na dva<br />
elementa kompozicije, liniju i krug, „shva}ene<br />
kao koordinate stila u kojima se kre}e likovna<br />
misao i sunce“ 11 , tako je bave}i se skulpturom<br />
tako|e eksperimentisao. Kombinovawem materijala<br />
drvo–metal, aluminijum, gips, bakar, stvara<br />
„neklasi~ne“ kompozicije, odnosno vi{e konstrukcije<br />
ili reqefe narativnog sadr`aja (Sova,<br />
1967; Sawar, 1965; Sova II, 1967; Udovica, 1961;<br />
Ratnik, 1961; Ve{ala, 1961; Prokleta Jerina,<br />
1961; Ratnik–fa{ista, 1961; Vitez, 1961;<br />
San~o Pansa, 1961; Fa{ista II, 1961; Vitez,<br />
1961; Ratnik, 1961; Ratnik II, 1961; Ratnik III,<br />
1961; Ratnik IV, 1961; Don Kihot, 1961;<br />
Spomenik kamenu, 1961; Opservatorija, 1970;<br />
Konstrukcija), a obja{wavaju}i svoj rad van<br />
sfere slikarstva rekao je: „Stvorio sam svoj<br />
svet skulptura. Stvorio sam ga u svim vidovima<br />
`ivota, u li~nostima koje sam podra`avao. Ima<br />
mesta gde sam San~o Pansa, kao {to ima mesta<br />
gde sam Don Kihot od Man~e. Sada te sklupture,<br />
koje sam osetio u divqem kestenu i na kojima sam<br />
tajno radio ~etiri godine, slikam.“ 12<br />
v
SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA MAMUZI]A NADA STANI]<br />
U raznim strujawima u na{oj savremenoj<br />
skulpturi vidan je napor vajara da do|u do<br />
sopstvenog izraza. Usvajaju}i nov senzibilitet<br />
otkrivaju i po{tuju nove zakonitosti plasti~nog<br />
izraza. Ono {to je zajedni~ko ovim umetnicima<br />
sadr`ano je u motivskim srodnostima, ali i primetnom<br />
i kod svakog pojedina~no sigurnom stremqewu<br />
ka svom autenti~nom izrazu. Wihovo<br />
stvarala{tvo pokazuje dosledan i dinami~an razvoj<br />
u kome se odre|ene ideje produbquju i<br />
otvaraju prema nepoznatim i neistra`enim problemima.<br />
Iako su svi dobili klasi~no obrazovawe,<br />
u duhu savremenih kretawa tra`ili su nove<br />
izraze, svoj stil i rukopis u skladu sa vlastitim<br />
senzibilitetom, {to ih ~ini razli~itim i sasvim<br />
suprotnim individualnostima.<br />
I pored oslawawa na tradicionalne vrednosti,<br />
u ve}oj ili mawoj meri, relativno mali<br />
fond od 61 vajarskog dela obuhvata nekoliko razvojnih<br />
faza kroz koje prolazi savremena srpska<br />
1<br />
Petar Lubarda, Povodom izlo`be mladih<br />
umetnika Srbije. Jedan pogled na problem<br />
mladih.Likovna umetnost, Kwi`evne novine,<br />
br.43, Beograd 1951.<br />
2<br />
Lazar Trifunovi}, Putevi i raskr{}a srpske<br />
skulptupe.Studije, Ogledi, Kritike,<br />
Beograd 1990, 172.<br />
3<br />
Miodrag B.Proti}, Skulptura HH veka,<br />
U: Umetnost na tlu Jugoslavije,<br />
Beograd 1982, 101.<br />
4<br />
Lazar Trifunovi}, nav.delo, 174.<br />
5<br />
Pavle Vasi}, Skulptura Aleksandra Zarina,<br />
Umetni~ki `ivot, Beograd 1985, 252.<br />
NAPOMENE<br />
sklulptura. Iako raznovrsnost dela koja ~ine<br />
galerijski fond, osim generacijske pripadnosti<br />
„posleratnoj generaciji umetnika“, ne ukazuje da<br />
je kolekcija prikupqena po metodu jasnog i osmi-<br />
{qenog likovno estetskog koncepta, ve} vi{e<br />
prema li~nim mogu}nostima, odnosu prema umetni-<br />
~kom delu i u skladu sa ome|enim dru{tveno-politi~kim<br />
uslovima tog vremena. Ova dela posleratnog<br />
modernizma i vidqivog otklona od<br />
estetike socrealisti~ke vizije sveta zna~e veoma<br />
vredan i umetni~ki zna~ajan segment cele likovne<br />
zbirke. Otuda, s pravom mo`e da stoji tvrdwa da<br />
fond ~ini deo srpske skulpture vrednovan u wenom<br />
razvojnom inovatorskom duhu i osavremewenom<br />
zna~ewu. Vajarska dela Poklon zbirke<br />
postala su tako nerazdvojni deo moderne srpske<br />
skulpture koja u svojim istra`ivawima savremene<br />
plasti~ne problematike nosi, u velikoj meri,<br />
internacionalno obele`je postav{i na taj na~in<br />
i respektivan deo svetske umetni~ke ba{tine.<br />
6<br />
Miodrag B.Proti}, nav.delo, 101.<br />
7<br />
Lazar Trifunovi}, nav.delo, 174.<br />
8<br />
Lazar Trifunovi}, Skulptura kao biografija.<br />
Stvarala{tvo Matije Vukovi}a.Studije,<br />
Ogledi, Kritike, Beograd 1990, 193–194.<br />
9<br />
Lazar Trifunovi}, Putevi i raskr{}a srpske<br />
skulpture, 178.<br />
10<br />
Mirjana Mare{, Zoran Petrovi}, katalog,<br />
Vr{ac 1966, 1.<br />
11<br />
Katarina Ambrozi}, Slavoqub Bogojevi},<br />
katalog, Beograd 1965, 3.<br />
12<br />
Slobodan Markovi}, Belo astalsko vino,<br />
Borba, 26.05.1974, Beograd.<br />
305
RAD MUZEJA VOJVODINE 46 ISTORIJA UMETNOSTI<br />
Nada Stani}<br />
SCULPTURE IN THE COLLECTION OF RAJKO MAMUZI] GALLERY<br />
In the first decades of the twentieth century, the phenomenon of academism has been withdrawn very<br />
slowly, especially in the sculpture and there was that stubborn resistance to avant-garde strivings of the<br />
exploring in modern plastics. In the following decades until the Second World War, the relation towards<br />
the creation in the sculpture becomes more liberating, giving up space to plastic forms, to the first<br />
eclectical contractions, then to expressive, intimately poetic and social meaning. The echo of these new<br />
conceiving came to our sculptors, both those of pre-war and post-war generation. That is how the<br />
intention of Rajko Mamuzi}, the collector and donor, to enhance his collection of paintings and drawings<br />
by valuable sculptures of talented creators, becomes understandable. Those were generation representatives<br />
of post-war Serbian sculpture.<br />
In realizing the new movements in art, the artists represented in the Gallery of Rajko Mamuzi} –<br />
Nikola Jankovi}, Jovan Soldatovi}, Matija Vukovi}, Aleksandar Zarin, Angelina Gatalica, Milica Ribnikar,<br />
Vladeta Petri}, Zoran Petrovic and Slavoljub Bogojevi} – fully respecting their teachers Sreten<br />
Stojanovi}, Ilija Kolarevi}, Toma Rosandi} and Lojza Dolinar and accepting their sculpture skills, but<br />
changing the concept of art by new, more modern expressions, starting from the traditional concept with<br />
powerful stilisation of form, using antropo morphous expressionism and reaching the associative sculpture.<br />
Searching for new authentic expressions, they will be taken to modern trends of the world sculpture<br />
and into the world of new sensibility. Numerous artists, among them those whose pieces of art are in the<br />
Gift Collection, are addressing the spectators, by using specific concepts of plastic expression, building<br />
up, in more liberating form their own expression, in accordance with the power of their talent and esthetic<br />
feeling. The articulation of the artistic ideas of these artists will happen in the future, more or less<br />
successfully, in the sense of accepting and fully understanding modern sculpture tendencies in the world.<br />
Through adopting new sensibility, new legalities of plastic expression. are revealed and respected.<br />
The common thing for all these artists is contained in motif similarities, but also noticeable with each of<br />
them is firm aspiration towards their own characteristic expression. Their creative workshows persistent<br />
and dynamic development in which certain ideas are being deepened and opened towards unknown and<br />
unexplored problems. From there, we can claim rightly, that in the fund there is the part of Serbian<br />
culture evaluated in its developing, innovative spirit and modernized meaning. The sculptures of Gift<br />
Collection became so inseparable part of modern Serbian sculpture which in its exploring of modern<br />
plastic problems has, in great sense, international characteristic, becoming, that way, part of respective<br />
world artistic heritage.<br />
306
Change language