Download PDF - TkH

TkH br. 1; Beograd, april 2001. 

• TkH: 

Teorija koja Hoda (manifest) + 

TEORIJA 

• Ksenija Stevanovi: 

Tragovi, tragovi, tragovi + 

• Sinia Ili i Bojan orev: 

O Autoru + 

• Bojana Cveji: 

Seam se + 

• Miko uvakovi: 

Teorija koja Hoda – Telo, pripovedanje i performance art + 

• Jasna Velikovi: 

Zagonetke nema + 

• Jelena Novak: 

Pleui sa tekstom + 

• Ana Vujanovi: 

Novo pozorite i igra (rei) – poetna pravila hodanja + 

TEORIJSKI PERFORMANS: Teorija koja Hoda 

• Scenario + 

• Jelena Novak: 

Smrt kompozitora – od realnosti do fikcije + 

• Jasna Velikovi: 

Act tractatus + 

• Sinia Ili i Bojan orev: 

Marylin + 

• Ana Vujanovi: 

Autobiografija + 

• Miko uvakovi: 

Slikarka + 

• Bojana Cveji: 

Veliki Bach + 

• Ksenija Stevanovi: 

U potrazi za ljubavnicima + 

• Indeksiranje + 

APENDIKS 

• TkH: 

Hronologija predistorije TkH + 

SADRAJ

TEORIJA KOJA HODA (MANIFEST) 

TkH 

TEORIJA 

Teorija koja hoda je zajedniki projekat Ane Vujanovi, Jelene Novak, Ksenije Stevanovi, 

Bojane Cveji, Jasne Velikovi, Bojana oreva, Sinie Ilia i Mika uvakovia. Ove 

osobe su studenti tri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu - FMU, FDU i FLU i 

profesor FMU-a. Rad grupe odvija se u okviru Centra za novo pozorite i igru iz Beograda. 

Odseci i oblasti bavljenja koje zastupaju prostiru se od konkretnog stvaralakog procesa - 

kompozitorskog, slikarskog, reiserskog, do spekulativnijeg i vrebalnijeg istraivanja 

umetnikih pojava u kontekstu muzikologije, estetike umetnosti, teatrologije i studija kulture. 

Grupa: 

Projektom Teorija koja hoda pokuavamo da istraimo prostor izmeu matinih medija, 

odnosno da poveemo umetniki, performativni in sa teorijskim tekstovima koji ga 

uslovljavaju, okruuju i definiu. Interdisciplinarnou, koju sprovodimo, ne elimo da se 

svrstamo u alternativna i avangradna strujanja, niti im pripadamo. Nae polazite je 

prihvaeno akademsko sredstvo, naroito u, sada vladajuem, postmodernom kontekstu. Ono 

to pribliava nae razliite medije jeste polje teorije. U tom smislu, interdisciplinarnost nije 

polje smirene, lake sigurnosti; ono efektivno zapoinje sa razaranjem solidarnosti starih 

disciplina (solidarnost znai da svaka disciplina zadrava svoj deo terena) u interesu 

prouavanja Teksta, odnosno situacije teorijskog performansa. 

Temeljna pretpostavka ovakvog prosedea su otvoreni koncept umetnosti i svet umetnosti. Na 

primarni zadatak nije da stvaramo teoriju umetnosti, nego da konceptualizujemo umetnike 

pojave. Naroito emo se truditi da opiemo uslove pod kojima se odreeni koncepti 

primenjuju i razumevaju u kulturi. To znai da svako umetniko delo vidimo kao efekat 

dogovora unutar drutva, odnosno odreene drutvene grupe. Drugim reima, ono to se 

smatra umetnou nije rezultat ontolokih svojstava samih umetnikih dela ve je shvatanje 

neega kao umetnosti proizvod i onoga to oko, uho, telo ne mogu da vide, uju, osete – 

atmosfere, umetnikih teorija, znanja istorija umetnosti, svetova umetnosti, interpretacija. 

Poto ne prihvatamo da je umetniko delo razumljivo samo po sebi, hoemo da pokaemo da 

je mnogo toga moralo da se desi da bi se ono pojavilo kao samorazumljivo. elimo da 

konceptualizujemo umetniku praksu, umetniki in, umetniki objekt, odnosno njegove 

kulturne, estetske, ideoloke posledice i oekivanja. 

Projekat Teorija koja hoda svaen je od strane njegovih uesnika kao prostor ostvarenja 

ugovora, a ne prostor sinteze malobrojnih istomiljenika. Njihove polazine pozicije su toliko 

razliite da Teorija koja hoda ne moe i nee da bude ostvarenje utopije idealnog umetnikog 

kruoka. Upravo suprotno: koncept projekta kao grupe-elije se konstantno relativizuje 

stalnim promenama pravila igre koja mora da se odigra do kraja. Pokret i fluidno kretanje 

predstavljaju primenjenu strategiju i/ili taktiku, odnosno neodlunost pred donoenjem 

konane odluke, one koja totallizuje sve ostale mogunosti diskursa. Stoga, Teorija koja hoda 

je intencijalno performativna teorija, teorija koja nudi svoje telo. 

Grupa: 

Mi elimo da ispitamo i pokaemo uslove pod kojima se konstitulisalo "Mi" grupe. elimo da 

naglasimo da nae Mi nije nepromenljivo, ono je posledica interakcije i konflikta matinih 

umetnikih paradigmi, svesnog dogovora. Zato tragamo za onim faktorima koji "zatvaraju" i 

fiksiraju znaenje i kontekst, pokuavajui da ih uinimo vidljivim, da sa njima radimo. Mi ne

delimo argon, mi ne podrazumevamo znaenja odreenih termina. Definicije su predmet 

dogovora i provere. Znamo da ih moe biti i da ih ima vie od ponuenih. Mi ne znai Ana, 

Jelena, Ksenija, Bojana, Jasna, Bojan, Sinia i Miko nego teorijska platforma koju postavlja 

i nudi Teorija koja hoda. Mi ne predstavlja zajednicu osam Autora ve - problematizaciju i 

korekciju naih neizmernih ego nastojanja. Na taj nain Autor-funkcija svakog od nas jeste 

uslovljena platformom na kojoj plutamo vodama teorije i sveta umetnosti. Mi obeava/mo 

neku vrstu zajednitva, ali se istovremeno i pita/mo da li je ono uopte mogue? 

Da se vratimo na poetak. Teorija koja hoda je projekat Ane Vujanovi, Jelene Novak, 

Ksenije Stevanovi, Bojane Cveji, Jasne Velikovi, Bojana oreva, Sinie Ilia i Mika 

uvakovia. Ona je njihovo teorijsko Mi. Ustvari, problem koji je znaajniji od problema 

prelaska sa Ja na Mi jeste problem konstituisanja samog Ja. Pitanje Ko sam Ja? oni ostavljaju 

onima koji veruju da Ja moe biti neko, pa umesto toga nude odgovor na pitanje ta sam Ja? 

Ja nee da ima jedinstven identitet, niti da njime bude odreeno. Njihovo Ja su identiteti. 

Kakvi? Ja hoe da izbegne da bude fiksirano, hoe da mu se ostave otvorene mogunosti; Ja 

hoe da bude nestabilno, varljivo, promenjivo. Njihovo Mi je razgovor takvih njihovih Ja; to 

Mi je potomak Hodoasnika, roeni brat Turiste i Igraa i dalji roak etaa i Vagabunda. Mi 

je Hoda. 

Grupa: 

Mi je hor u kome sva ja pevaju – ponekada harmonino, ali najee, na prvi pogled, 

kakofonino. U pitanju je ipak polifonija, zauzimanje razliitih registara koji odreuju 

promenljivi kontekst Mi. Mi hoda u prostoru izmeu utvrenih disciplina, prihvaenih kanona 

i pojava. Mi je Hoda. 

Projekat Teorija koja hoda e jedan deo svoje realizacije ostvariti u prostoru Teatra Bojan 

Stupica. 

Ono to ete uti, videti, iskusiti prema pozoritu stoji u sledeem odnosu: lii, ali nije. Prie 

koje e se odvijati nisu ni prie o dogaajima niti prie o priama. Oni vam priaju svoje 

prie. Oni izvode svoju Igru. Izvoenje pria je igranje Igre iji ste uesnici i Vi, publika. 

Pravila Igre su unapred poznata. Osnovna pravila su sledea: 

Prvo pravilo za igranje je dijalog – prihvatanje igre "OVO JE TEORIJSKI PERFORMANS, 

A NE POZORINA PREDSTAVA ILI SMOTRA NAGRAENIH STUDENTSKIH 

RADOVA IZ ISTE KLASE" 

Drugo pravilo koje vam nudimo glasi - "TOKOM IZVOENJA TREBA ITATI 

TEKSTOVE U PONUENIM NOVINAMA" – Onaj koji ne bude itao moe da ostane u 

sali, ali nee moi da igra igru. 

Tree pravilo - Budite oprezni "OVA IGRA JE IGRA OBEANJA KOJA SE NEE 

ISPUNITI." 

Uivajte! UGOVOR JE SKLOPLJEN! IGRA JE POELA! 

___________________________________________________________________________ 

TRAGOVI, TRAGOVI, TRAGOVI 

Ksenija Stevanovi 

Jedno od pravila pitagorejskog bratstva glasilo je: obavezno posle spavanja treba ukloniti sa 

posteljine tragove svoga tela. 

Takvo uklanjanje dokaza me je fasciniralo svojom uzaludnou. Ali, ono je neto i govorilo: 

tela nema, ali tragova ima, tragovi moraju biti uklonjeni. To je nemogua misija. Oni uvek 

negde preostaju, oni unitavaju savrenstvo teksta, svrsishodnu celovitost kompozicije, jasnu

usmerenost poruke. Tragovi tragaju za jasnoom i tako, postaju garant neispunjenja. Tragovi 

se briu, ostaje trag gumice, izrabljenost podloge, urez, mikroskopski urez. 

A ta je ena nego trag subjekta? ta je ena nego mogunost za subjekt? ta je ena nego 

subjekat u nastajanju? Subjekat nastanjen neuskalenim tragovima. 

ta je teorija koja zamee sopstvene tragove? Da li ja elim da pozanajem takvu teoriju? Ne, 

jer ta teorija je ve mogunost metafizike, na njenim krivinama ve vrebaju Platonove 

smernice. a, zna se, te smernice uvek pokazuju na Jedno, ono Tvorako, ono Prvobitno. 

Znam da postoji teorija/tekst/ponaanje koje razgoliuje svoje tragove, svoja upisivanja, 

odlaganja, svoje provalije, meandre sopstvene povrine, skretanja, nesigurnosti. Takva teorija 

se ne ustruava da prizna kako granice njene kompetencije nisu u nedostatku intuicije, ve u 

svesnoj, makar i oajnikoj odluci. Ona hoda po trragovima, ona prati tragove upisa drugih 

tekstova, tragove koje sluajno susree, sa kojima se sudara, konfrontira, koje prihvata i koje 

zavodi. 

Neusklaeni tragovi enskog subjekta su oni koje je kultura posadila u konstruktu 

enstvenosti, kao celovitog nosioca enskog identiteta. enstvenost se poznaje, ona se ne ui. 

Umetnost se poznaje ona se ne ui. 

enstvenost je, dakle, specifina ideoloka tvorevina. Ona je ekran koji onemoguava 

suoenje i koji upravlja pogled. 

U trenutku razaranja tog sretnog spleta okolnosti koje su omoguavale enstveno, umetniko, 

likovno, muzikalno, sistemsko filozofsko, humanistiko, oevidcima (a i njihovim 

sluaocima) je bilo jasno da pred sobom vide olupinu. Da je neto pokazalo svoje bezoblino 

telo. Bilo je potrebno oblikovati to nezatieno telo, poneto zadrati od bive strukture, 

dodati neto novo, eksperimentisati. I tako se, u nemogunosti dosezanja NOVOG 

PRAZNOG JEDNOG dolo do NOVOG PUNOG, ispresecanog, izrezanog tragovima bolamuke-nemogunosti 

sinteze- katarzinog ina preuzimanja ideoloke moi. 

Teorija, barem ona koju poznajem ima sudbinu enskog subjekta. 

Ipak, tajna je zato jo uvek elimo da doemo do nepobitnog traga svoga tela, do apsolutne 

geneze teksta? 

(Kao u svakom dobrom dektektivskom romanu, koji je pisao Raymond Chandler, a itao 

Ludwig Wittgenstein, trag ostaje iza poinioca zloina. Trag koji je obrisan. Seam se jednog 

dektektiva, Engleza koji je voleo da dedukcijom dolazi do takvih tragova, i koji je kinjio svog 

pomonika. Njegov problem je bio u tome to je uvek tvrdio da zna zato je ba taj trag 

vaan, a ne neki drugi ali je to svima preutkivao. On je od poetka tragao za vrhunskim, 

meta tragom. italac izvetaja je tako postajao sauesnik, kinjeni pomonik. 

Jedan drugi dektektiv, mnogo nieg ranga, Amerikanac, radio je drugaije. Kretao se meu 

polusvetom i sa mukom je dolazio do rezultata. Za njega moda i nije bilo misterija, ali je 

zato svaki sluaj preivljavao neposredno, na svom telu, te je italac njegovih izvetaja 

mogao da prati njegove tragove, da dodaje svoje i da bude lien iluzije o Inteligenciji. Taj 

dektektiv je bio u stvari surovi materijalista, on nije poznavao hijerarhije meu tregovima, on 

ak nije bio siguran ni da li oni postoje. 

Prvi dektektiv je uvek reavao sluaj i bio je Genije, zadovoljan sobom. 

Drugi dektektiv je retko bio zadovoljan kada rei sluaj. Znao je da nita nije zasvodio, da je 

samo otvorio novu mogunost za zloin. Izbrisao je svaki trag.) 

Obojica su iza sebe ostavili tekst. Prvi je govorio, drugi je pisao. Ili su obojica bili napisani. 

Subjekat pisanja ne postoji. Postoji samo scena pisanja, i to ona koja samu sebe udvaja, 

razotkriva na sceni. Teorija koja pokazuje svoje brisane tragove, tragove zatezanja arava, 

izvodi svoju drutvenost, svoje telo, svoju dramu. 

Poto teorija prethodi umetnosti, onda ona polae prvenstvo na lepotu/runou svog telesnog.

TEORIJA MORA BITI LEPA, TEORETIAR MORA BITI LEP! 

Teorija nudi svoje telo i brojne brisane tragove, mogunosti brojnih zloina. 

Dananja teorija priznaje, ili se to nasluuje da je izgradila smrtonosne ideologije, ideologije 

umetnosti koje su bile u braku sa politikim sistemima. Kaem smrtonosne jer su bile sigurne. 

Nije samo re o totalitarnim, modernim drutvima ve i o prethodnim epohama. Istorijske 

umetnike paradigme su uvek imale jasan referentni okvir za koji je bilo bitno da li svet 

poznaje ili ne: biber, papriku, krompir ili opijum. 

Zato, oekujem da teorija bude tupa, ceremonijalna, izvedbena i puna tragova. Da bude 

neodluna pred izborom. Osim prema jednom - OBRISATI TRAG, OBRISATI TRAG, 

OBRISATI TRAG jer neizbrisivi trag nije trag, to je puno prisustvo, nepomina i 

nepokvarljiva supstancija, sin Boga, znak parusije, a ne seme, to jest smrtna klica. 1 

Jedino ko moe da se nada da bude subjekt pisanja o pisanju, ali i pisanja u pisanju jeste 

neko drugo ensko. Ali to nee biti sâmo Telo. Jer, telo nikada nije u pisanju, ono je uvek 

odloeno, uvek nedostaje, uvek kasni. Zato, ni lepo, ni runo, moda sasvim obino, 

tekstualno, tekstualno enstveno. 

___________________________________________________________________________ 

O AUTORU 

Bojan orev i Sinia Ili 

Pisanje je onaj neutralni, sloeni, posredni prostor gde na subjekt nestaje, ono negativno gde 

je sav identitet izgubljen, poevi od samog identiteta pisanja kao takvog. Nema sumnje da je 

uvek bilo tako. im je neka injenica ispriana bez elje da deluje izravno na stvarnost, nego 

intranzitivno, tj. na kraju krajeva izvan svake funkcije osim da deluje kao simbol, taj e 

prekid uslediti: glas gubi svoje poreklo, nastupa smrt samog pisca, a poinje pisanje. 

Autor je moderna pojava, proizvod naeg drutva koje je, izrastajui iz srednjeg veka, s 

engleskim empirizmom, francuskim racionalizmom i linom verom reformacije, otkrilo 

presti pojedinca ili, kako se to plemenito kae, "ljudske osobe”. Nastajanje ideje o “autoru” 

obuhvata povlaeni trenutak individualizacije u istoriji ideja, saznanja, knjievnosti, 

filozofije i nauke. ak i danas, kada rekonstruiemo istoriju jednog pojma, knjievnog roda ili 

filozofske kole, ove kategorije deluju kao prilino neubedljiva, sporedna, vetaka 

odmeravanja u poreenju sa vrstim i korenitim jedinstvom autora i dela. Zbog toga je 

logino da je u knjievnosti pozitivizam, taj saetak i vrhunac kapitalistike ideologije, 

najveu panju posvetio “osobi” autora. Autor jo vlada u istorijama knjievnosti, u 

biografijama pisaca, u intervjuima, revijama, kao i u samoj svesti knjievnika kojima je stalo 

da ujedine svoju linost s vlastitim delom kroz dnevnike i memoare. Pojam knjievnosti na 

koji nailazimo u obinoj kulturi tiranski je usredsreen na autora, na njegovu linost, na 

njegov ivot, njegov ukus, njegove strasti, dok se kritika jo uvek sastoji uglavnom od tvrdnji 

da je Baudelaireovo delo neuspeh Baudelaira oveka, Van Goghovo proizvod njegovog 

ludila, a u ajkovskog rezultat njegovog poroka. Objanjenje nekog dela uvek se trai u 

mukarcu ili eni koji su ga proizveli, tako rei uvek na kraju, kroz manje-vie prozirnu 

alegoriju fikcije, glasa jedne osobe, autora koji nam se “poverava”. 

Becket veoma lepo formulie temu s kojom bih ja eleo da ponem. “ta mari ko govori”, 

kae neko, “ta mari ko govori”. U toj ravnodunosti oituje se jedno od osnovnih etikih 

naela savremenog “pisma”. Kaem “etiko”, jer ta ravnodunost nije zapravo crta koja 

obeleava nain na koji se pie i govori, ve je pre neka vrsta imanentnog pravila koje, mada 

1 ak Derida, “Frojd i scena pisanja”, u Filozofsko itanje Frojda, Beograd, 1983, 453.

se uvek nanovo prihvata, nije nikada u potpunosti primenjeno, ali koje kao praksa, njime 

vlada. Jezik je onaj koji govori, a ne autor; pisati znai, kroz unapred pretpostavljanu 

impersonalnost (koju nipoto ne valja zameniti s paralizujuom objektivnou romanopisca 

realiste), dostii onu taku gde samo jezik deluje, “izvodi”, a ne “ja”. Recimo nadrealizam, 

premda nije bio u mogunosti da jeziku odobri vrhovno mesto (budui da je jezik sistem, a 

budui da je cilj pokreta, romantino gledajui, da rui kodove - to je samo po sebi iluzija; 

kÙd se ne moe unititi; on se moe samo “izigrati”), doprineo je degradaciji ugleda Autora 

time to je neprestano preporuivao iznenadno razoaranje u oekivanju znaenja (onaj slavni 

nadrealistiki “trzaj”), poverivi zadatak ruci da pie to bre moe o onome ega sama glava 

jo nije svesna (automatsko pisanje), i time to prihvata naela i iskustvo da vie ljudi zajedno 

piu. 

Za Autora se veruje da hrani knjigu, to bi znailo da on postoji pre nje, da misli da trpi i ivi 

za nju, da je u istom odnosu prethodnosti svojoj knjizi kao otac vlastitom detetu. U potpunom 

kontrastu, moderni skriptor roen je u isto vreme kad i tekst, on nije ni na kakav nain 

snabdeven biem koje bi prethodilo ili prelazilo njegovo delo, on nije subjekat kome je knjiga 

predikat; nema drugog vremena osim vremena iskazivanja i svaki tekst je pisan tu i sada. 

Nakon to je pokopao Autora, moderni skriptor ne moe vie verovati, kao to je bio patetini 

stav njegovih pretea, da je ta ruka prespora za njegovu misao ili strast te da zbog toga, 

uinivi zakon iz nunosti, on mora naglasiti to odgaanje te neodreeno vreme “glancati” 

svoj oblik. Za njega, nasuprot tome, ruka, odvojena od bilo kakvog glasa, noena istim 

gestom zapisivanja (a ne izraza), kree se poljem bez porekla - ili koje, u najmanju ruku, 

nema drugog porekla osim samog jezika, jezika koji neprestano osporava svoje poreklo. 

Znamo da tekst nije crta rei koje proizvode jednostavno “teoloko” znaenje (saoptenje 

Autora-Boga), nego je to multidimenzionalni prostor na kome se raznovrsnost pisanja, od 

kojih ni jedno nije izvorno, mea i sukobljava. Tekst je tkivo citata izvedenih iz neizmernog 

broja sredita kulture. Pisac moe samo oponaati gest koji je ve proao, a nije nikada 

izvoran. Njegova se jedina mo sastoji u tome da mea pisanja, da jedno pisanje suoava s 

drugima, na takav nain da nikada ne zastane ni na jednom od njih. Da je eleo izraziti sebe, 

on bi trebao barem znati da je unutranja “stvar” za koju on misli da je “prevodi” sama po 

sebi ve gotov renik, rei kojega su objanjive kroz druge rei, i tako unedogled. 

Nasledivi Autora, skriptor vie ne nosi u sebi strasti, udi, oseanja, utiske, nego on nosi taj 

golemi renik iz kojega izvlai pisanje koje ne poznaje zaustavljanje: ivot nikada ne ini vie 

do li oponaa knjigu, a sama knjiga je tkivo znakova, oponaanja koje je izgubljeno, 

neizmerno odgoeno. Kada je jednom Autor uklonjen, elja da se odgoneta tekst postaje 

potpuno jalova. Dati tekstu Autora znai nametnuti tom tekstu granicu, znai snabdeti ga 

konanim oznaenim, znai zatvoriti to pisanje. 

Tekst je sainjen od mnogostrukih pisanja, izveden iz raznih kultura, te ulazi u meusobne 

odnose dijaloga, parodije, osporavanja, no postoji jedno mesto gde ta mnogostrukost nalazi 

svoje arite, a to mesto je itatelj, a ne, kao to se dosada govorilo, autor. itatelj je prostor 

na kojemu su svi citati koji ine pisanje zapisani, a da pri tome ni jedan od njih nije izgubljen; 

jedinstvo teksta ne lei u njegovom poreklu nego u njegovom odreditu. No to odredite vie 

ne moe biti lino; on je jednostavno onaj neko koji sadri na jednom mestu sve tragove od 

kojih se pisani tekst sastoji. Klasina kritika nikada nije posvetila nikakvu panju itatelju; za 

tu kritiku pisac je jedina osoba u knjievnosti. Poinjemo odbijati da nas vue za nos dobro 

drutvo arogantnim, satirinim optubama u prilog onome to samo to drutvo ostavlja po 

strani, ignorie, gui ili unitava; znamo da, ako pisanju treba dati budunost, moramo odbiti 

mit: roenje itatelja mora se dogoditi uz cenu smrti Autora. 

___________________________________________________________________________

SEAM SE 

Bojana Cveji 

Rano popodne, sunano za rano prolee, pooh u etnju. U to vreme su poruivali u medijima 

'povratak prirodi', to je u argonu moda znailo vee i vie od kulture, zamuriti i sanjati ili 

jo bolje, oseati 

Es-dur se tiho pomaljao iz ponora najdublje orkestarske rupe i polako 

'iskonsko', 'sutinsko', 'beskrajno', 'istinito', 'stvarno', 'pravo', 'nevino', 'lepo', 'sublimno' 

osvajao sve vie deonice, sve do velianstvenih truba, 

Bilo je dovoljno vremena da odlutam dalje od uobiajenog kruga oko kue gde se jo uvek u 

daljini uju ljudski glasovi, i da se, to da ne, zaputim u umu u koju nikada ranije nisam 

kroila, dok su na sceni prskale kapi vetakog jezera u kojim su se kupali krepki glasovi 

rajnskih keriBila je to uma omeena poljanama, tako da se uoavalo gde poinje i 

nasluivalo gde moe da se zavriput, to ne bih pola, moda je tamo?! oh kako su stabla 

visoka i naherena… pretite li, kreu prema meni, odstupi, hoe li pasti, ne iskoene senke su, 

kako sam sve dublje zalazila u umu, zamraile sunce, koje je ve ionako zalazilo, a ja sam 

odmakla dovoljno daleko da ne mogu da se pogledom vratim unazad, i stala, usred nastavio je 

da prati taj arobni zov koji ga je mamioume, spleta na prvi pogleda nerazaznatljivih 

zvukova. Kao da se po prvi put nalazim u umi, moda i jeste, ali kao da nisamgorda 

pastirice, dopusti da tvoje srce otkrije mojesve zvui vrlo vrlo poznato, pitam se hou li uti 

tajanstveno brujanje prirode, snaan udar neobinog i stranog, 'prirodnog' od pusti svoje duge 

kike kako harfa razloi poluumanjeni septakord, on sagnu glavu ispod maa koji tri puta 

dodirne njegova ramena u znakprirode, etnja u umi robovi su momentalno bili zaarani, i 

mogli su pomerati udove samo u skladu sa muzikom mislim, da li je to nain da se pone, 

uje, vidi, misli 'ispoetka', daleko od zagluujue buke raznih glasova i slika. Tiinu je 

prekinuo lave iz daljine ''lisice su beale, ali i lovci s njima, jer je ove godine u Engleskoj'' da 

me podseti da je uma okruena posedima koje uvaju verni psi. ulo se i nekoliko razliitih 

ptijih glasova, mogu li da zabeleim te zvukove, jedino ako ih kodiram u notno pismo, ali ta 

ja ujem poinje takmienje strelaca, ptica koja je izabrana odlee na drvo mogao je da 

ponovo dozove senicu svojim rogom Siegfried ena, ena ne baca senku? ree soko, kralj e 

se pretvoriti u stenu! pogrbljen kao faun, huao je iz ipraja obasjanog mesecom oh kako je 

zloban mesec je tako namrten, zato me gleda, hm, da pourim dalje dok se sve sove u umi 

granica nisu ocrnile da posmatraju i promiljaju zov ovog oveka tri dana ga nema da nije 

bolestan, bele ruke zar je mogue da ne prepoznajete motiv flaute umanjena kvarta umanjena 

slika, i kad se jednim okom gleda kroz kljuaonicu slika predmeta se ne moe zameniti sa 

predmetom, mada se Platonova ptica prevarila zarivi kljun u sliku grodja 

kvacjunnjnjnjuuu? punktirani ritam? pikolo ili sinusiodni tonovi vrhunac napetosti, g-dine 

Trifo, postigao sam naglim ukidanjem tona u trenutku kada pticePruila sam prstima ''ako 

obratite panju, uoiete da se ova vrsta bryophyta neobino lako prilagoava svakoj iole 

vlanoj'' da opipam mahovinu ''podlozi''. Gljive su gljive Johna Cagea, prva re u reniku 

engleskog jezika do rei muzika, nemaju ni biljni ni ivotinjski ukus, niega koje je ipak 

neto, svaka pojedinana u svojoj vrsti. Pogledavi na sat, shvatila sam da je kasno, iako je u 

umi ve dugo bilo mrano. U kojem god pravcu da krenem izai u iz ume. Nema razloga 

za brigu ak i dok se spotiem i klizim niz strane potoka koje prelazim na putu izlaska, jer ni 

strah nije 'moj', to je dramatika slika, predstava, prikazivanja, bez neposrednog iskustva, ak i 

kada mi se za to prua prilika 'na licu mesta'. Ja u stvari nemam ta da kaem o tom oseaju. 

U jednoj od istorija/pria o filmu (''Histoire(s) du cinema''), ali i drugde gde je ponavljao, 

kombinovao, ukrtao svoje i tue rei, Jean-Luc Godard kae: ''ivot nikada nije vratio filmu 

ono to mu je ukrao.'' (La vie n'a jamais redonne au cinema ce qu'elle lui a vole) Inverzija 

uobiajenog odreenja realizma, ipak se, i pored jezike igre, shvata u svom notornom 

obrnutom znaenju, suenom na definisanje realizma kao metoda i tehnika prikazivanja

stvarnosti, kojim su u prvom redu novi mediji filma i fotografije reprodukovali (''ukrali'') 

stvarnost. 

Prie koje su ovde produkovane (premetene, ukrtene, transformisane, reinterpretirane) 

mogle bi da budu neke druge prie, tanije, predstavljaju jedan 'trenutak' u otvorenom procesu 

oznaavanja, u kojem se uobliava trag kretanja teksta. Maina koja marljivo multiplicira 

mogunosti 'ja' pokazuje 'neautentian', radije eklektian i arbitraran spoj postojeih tekstova, 

dogadjaja, pripisanih ili izmiljenih izjava autora, literarnih i muzikih (pseudo)citata, 'kulturfakata'. 

Izvetaj o TV-emisiji je sa svoje hiperrealistike perspektive fikcionalan, no, 

simulacijska praksa o kojoj govori nije neverovatna, ak i kada poprima futuristiki ton, kao 

to se pripovedanje stvarnog dogadjaja etnje u umi ispostavlja kao fantazam u kojem 

imaginarno prekriva manjak subjekta (Lacanovo Realno). 

U oba sluaja, fikcija lii na realnost u onoj meri u kojoj realnost ima strukturu fikcije. 'Rupa' 

egzistencije, praznina, odsutni smisao u etnji u umi, u kojoj se priroda kao takva ne moe 

osetiti, nit izmedju oveka i prirode o kojoj nostalgino ezne evropska humanistika tradicija 

jo nakon mitova prekinuta, vraa se kao mit i arhetipsko i psiholoko, alegorija i fantastino, 

sublimno, kulturoloko, kojim se priroda prikazuje. Uz nameru i napor da ujem ptiji pev 

'izvorno' i neposredovano, on mi izmie s lancem slika u kojima se redjaju imaginarni 

sadraji, realistine slike i fikcionalne reference, kao to su situacije iz opera i filmova, 

stihovi, muzike, drugim reima, sva znanja, navike i pravila konstituiu opaanje koje nikada 

nee moi da bude nevino, ak i kada bi uspeo eksperiment divljeg uzgajanja jednog Kaspara 

Hausera. I to ne usled dejstva arhetipa i svih njegovih 'atavistikih potomaka' i drugih 

ontolokih utemeljenja 'u' biu i stvarima, ve zato to, jednom (tj. uvek) uronjen u kulturu, 

subjekt stupa u otvoreno polje odnosa u kojem se bez hijerarhije i centra povezuju sva 

mogua i mnoe nova znaenja, tako da Kaspar Hauser s prvom nauenom rei jezika zastupa 

hipotezu svog 'ja' za drugu re i druge hipoteze njegovog subjekta, jer ga ta re povezuje sa 

svim koji su joj prethodili i razdvaja od svih drugih u odnosu na koje trenutno uspostavlja 

razliku. (Iako je moda Herzogov film hteo da prikae neto sasvim suprotno, 'iskonsku 

dobrotu' nevinog divljaka-oveka-deteta…) 

Da se vratim Godardu, dakle, nije re o umetnikim delima koja nikada ne prikazuju 

doslovno, ve uvek prikazuju kako se neto 'doslovno' doivljava, prikazuju prikazivanje – re 

je o povratnom procesu u kojem se priroda opaa kroz slike prirode u umetnosti i kulturi, 

mimezis mimezisa. 

Priroda oponaa umetnost ili, preciznije, oponaa umetnost koja oponaa prirodu u 

sofisticiranom pogledu, ali i kultura. Da li je cinino zamisliti umetnike autore otvorenog 

koncepta kako se nalaze u situaciji da budu demokratskim odlukama publike procenjivani? 

Naravno da je situacija nemogua, jo uvek su svetovi dovoljno paralelni i udaljeni i tolerisani 

u svojim razlikama da bi dolo do dramatinog susreta jednog vaskrslog Cagea sa publikom 

koja otvoreno uestvuje u simulaciji realnosti ili s kulturom koja konzervira tradicionalne 

vrednosti kroz fetiizaciju izgubljenog materijalnog traga prolosti. Cinina je metafora 

neprihvatanja ovog koncepta umetnosti dok se isti prevodi u formu kulture. Jedan TVdogadjaj 

u kojem publika uestvuje u oblikovanju realnosti je mutirana u kulturi forma 

hepeninga kakav je npr. Musicircus u kojem su pozvani uesnici i publika da prave bilo 

kakvu muziku, jer dok hepening obznanjuje naglas kulturnu polifoniju, TV-dogadjaj ovog 

tipa tiho vodi ka ideolokom jednoglasju. Preuzima poetiki postupak otvorenosti i lomi ga u 

mehanizam prema drugim potrebama. 

Pri tome se skriva neto zarad argumenata uverljivosti: znanje koje prethodi vidjenju, mapa 

koja prethodi teritoriji, teorija koja prethodi delu. 

'Smru autora' je slavljeno 'rodjenje itaoca' (R.Barthes) koji je onda, pak, usmrtio koncept 

otvorenog dela. Da li teorija koja hoda 'uz' i 'pre' dela moe da sauva/obnovi tu otvorenost? 

___________________________________________________________________________

TEORIJA KOJA HODA: Telo, pripovedanje i performance art 

Miko uvakovi 

Teorija hoda i teorija ima telo: Zato se danas ponovo vraam 2 performanceu? Zato 

pokazujem moje ili tvoje telo (body-mind odnos)? ta je to »pokazivanje«? Na koji nain ja to 

izvravam i izvodim (perform)? 

Odgovor je jednostavan: teorija ima telo i njeno telo se odnosi prema mom telu u nekakvom 

meni istovremeno prisutnom (Heidegger) i odloenom (Derrida) prostoru i vremenu izmeu 

drugih tekstova koji se prepliu, sudaraju, konfrontiraju, ogledaju, zavode, ponitavaju, 

umnoavaju, troe, raspadaju i preobraavaju… Tu nema biologije, ve nekakvih sistema 

(pre, za vreme i posle znaka) i igara (jezikih igara i ivotnih aktivnosti /po Ludwigu 

Wittgensteinu/) unutar sistema razlika (u prostornom ili objektnom pozicioniranju) i razluka 

(u temporalnom odlaganju, brisanju). Traim telo teorije. 

Priam priu: Pria, koju priam tokom izvoenja dogaaja nazvanog »TEORIJA KOJA 

HODA«, nastala je iz prepriavanja jednog davnog nonog sna, na primer, sanjanog 12. maja 

1997. godine. San je, ovde u tekstu i besedi, samo nekakav neodreen polazni logocentrini 

»motiv« koji se preobraava od fenomena tela (body-mind) u tekst meu drugim tekstovima 

dramske knjievnosti, politike feljtonistike, filozofije jezika i teorije performance arta. Pria 

o slikarki u doba postsocijalizma jeste fikcija, ona nema referenta u kulturi ili nekakvoj 

istorijskoj situaciji. Fikcija meu fikcijama. U prii se ukazuje junakinja i ona je konstruisana 

kroz govor, gledanje i oslukivanje drugih junakinja slikarstva, opere, filma ili teatra. 

Govorim o njoj kao o nekom koga sam sanjao, moda ovo nije sasvim tano… mada… none 

more su pune obeanih »tekstova«. Ostali »junaci« prie su tvorevine nastale nekakvim 

ukrtanjem (écriture) diskurzivnih tragova »postojeih ljudi« i njihovih fikcionalnih 

transfiguracija u »igrive figure«. Njihova imena su prava. Njihov fiziki izgled je 

prepoznatljiv. Prizivam poznate likove i preobraavam ih u artificijelne i arbitrarne figure. 

Figura je razmak (razlika, odlaganje, suzdravanje) izmeu znaenja i nosioca znaenja. 

Ponaanje figura je u izvesnoj meri blisko ili slino ponaanju stvarnih ljudi. Kroz njih se 

odlau tela do figure i figure do pripovesti o figurama. Dogaaji u ovoj prii su mimezisi 

nekih drugih pria, fragmenata ili tek elemenata koji u premetanju grade novu priu koja e 

trajati dotle dok u nju ne bude uveden neki novi, drugaiji element, figura, … itd…: 

Radi se o tome da se proizvede novi pojam pisma. Moemo ga nazvati gram 

ili razluka. Igra razlika u stvari pretpostavlja sinteze i upuivanja koji 

zabranjuju da u bilo kom trenutku, u bilo kom smislu, neki prosti element 

bude po sebi prisutan i da upuuje samo na sebe samog. Bilo da je re o 

poretku usmenog ili pisanog govora, nijedan element ne moe funkcionirati 

kao znak a da ne upuuje na neki drugi element koji sam nije naprosto 

prisutan. Zbog tog ulanavanja, svaki 'element' - fonem ili grafem- izgrauje 

se polazei od traga drugih elemenata lanca ili sistema u sebi. To ulanavanje, 

to tkivo, jeste tekst koji se proizvodi samo u transformisanju nekog drugog 

teksta. Nita, ni u elementima ni u sistemu, nigde i nikada nije naprosto 

prisutno ili odsutno. Svuda su samo razlike i tragovi tragova. (Jacques 

Derrida) 

Tu priu o »snu« i »slikarki« sam vie puta prepriavao, menjao, interpolirao drugim priama, 

premetao kroz razliite tekstove, ponitavao i rekonstruisao u govoru i pismu odlaganja, 

brisanja i nasipanja: 

… oblik spajanja je pria. Pod tim treba razumeti, u formalnom smislu, 

svako izlaganje sa strukturom iji su lanovi diferencirani, relativno slobodni 

(otvoreni za alternativu i, shodno tome, neizvesnost), svodljivi (to je rezime) i 

2 Da, nekada davno sam radio sa telom, sopstvenim telom i telom drugog. To su bile body art vebe koje sam 

nazivao “Organizacija skulpture” (1973-78). Kasnije, kasnije sam se bavio uglavnom tekstovima.

astegljivi (da se meu njih mogu beskonano umetati drugostepeni 

elementi)… (Roland Barthes) 

Danas vie nisam siguran u njeno »sigurno izvorno poreklo« u snu, pre bih mogao rei da je 

ona odnos izmeu vie razliitih tekstova u koje sam i preko kojih sam upisivao priu o 

»slikarki«. Nekakvo prvotno, izvorno poreklo prie nije izvan odnosa tekstova. Moji snovi, 

fantazmi ili imaginacije jesu moji telesnim inom uneseni poremeaji ili umovi u 

meutekstualna odnoenja. Moje prie su tekstovi koji projektuju »okvir« (frame, Ge-stell) za 

snove koji jesu mimezisi tekstova. Nesvesnog nema izvan psihoanalize (Freud, Lacan). 

Zapravo, i pria o poreklu prie u snu jeste odslikavanje prie i nestabilnih odnosa izmeu 

sasvim neuporedivih pria preuzetih od Bataillea (materijalnost erotskog telesnog sna) ili 

Bretona (politika nesvesnog u graanskom drutvu) ili Williama Gibsona (cyberpunk proza 

simualcijskih tehno-sistema) ili Kathy Acker (politika de-simulacija »jastva« poznog 

kapitalizma). Odnos izmeu vie razliitih tekstova se ne da itati (sluati) u formi prisutnosti: 

»ako se ikad ita da itati u toj formi« Re je o premetanju, odlaganju, obeavanju, 

izneveravanju i zavoenju: 

Prisutnost nije dakle ni izdaleka, kako se veruje, ono to znai znak, ono na 

to upuuje trag, prisutnost je trag traga, trag brisanja traga (Jacques Derrida) 

Ali, ova pria nije neutralna. Ona intervenie u neodreenostima prostora postsocijali-stike 

tranzicije, kulture preobraaja »politike vrednosti« u »trinu vrednost«, zapravo, 

preobraaja realnog-samoupravnog socijalizma u kapitalizam. Ona ogleda i ona se ogleda u 

razlici socijalistikog, tranzicijskog i kapitalistikog tela. Umetnik i novac, novac i slava, 

tajanstvena figura i neoekivana igra moi. Joseph Beuys je jednom na jednom muzejskom 

zidu zapisao rei: 

KUNST = KAPITAL 

Mo kapitala (Marx, Althusser, iek) u mojoj svakodnevici: »Vrlo dobro znam da je to puki 

mrtvi objekt, ali uprkos tome ponaam se kao da verujem da je re o ivom biu«. Kapital. 

Seam se pesmice koju je ritmikim kroz poluzatvorene mukobanjaste usne pevuila, davno, 

davno, davno Julia Heyward: 

Bog govori sada 

Ova devojka je mrtva 

Bog govori kroz nju 

Njene ruke su iste 



Sveti bog 

Va bog govori sada 

Devojka nije ovde 


Bog kae nema novca za umetnika 

Nema umetnosti 

Bog kae nema dolara za umetnika 

Nema izlobe 

Nema novca za umetnika 

Nema umetnosti 


Bog govori kroz nju 

Nema novca za umetnika 

Nema kea 

Dolara za umetnika 

Zlata za umetnika 

Mnogo kea za umetnika 

Nema kea 

Pria o uspehu, o slavi, o stvaranju koje e biti prepoznato, o ulasku u sistem velike zapadne 

umetnosti, o neuspehu, o umetnosti, o geografskoj ili o biolokoj nepravdi… Da li je umetnik

osuen na iscrpljujuu alternativu izmeu hulje i lude… Prljave ruke Caravaggia, Ivesa, 

Ackerove ili Kulika… 

___________________________________________________________________________ 

ZAGONETKE NEMA 

Jasna Velikovi 

Da svima odmah bude jasno, ova pria nije moja. Ona jeste sluaj. Sluaj jeste. Ona jeste 

posledica sluajnog susreta. Susret se desio i to je to… izmeu prisutnih, odsutnih, 

arbitrarnih, naslojenih, brisanih tragova, sasvim sluajnih i nuno suoenih: 

Ludwiga Wittgensteina, Jelene Novak, J. S. Bacha, Mika uvakovia, Toma Waitsa, Ksenije 

Stevanovi, Ane Vujanovi, Bertranda Russella, Johna Cagea, Bojana oreva, Bojane 

Cveji, anonimnog pijaniste, Sinie Ilia i Glenna Goulda. 

1 Svet je sve to je sluaj. 

Tractatus Logico-Philosophicus (1922) Ludwiga Wittgensteina mi se naao u rukama pre 

izvesnog vremena. Nalazila sam se u nekakvom i prijatnom i neprijatnom prostoru, 

nabijenom informacijama. Sedela sam na drvenoj stolici u centru sobe. U trenutku kada sam 

poelela da se opustim i oslonim na naslon stolice umalo nisam pala. Naslon je bio laan. Bila 

je to soba "lanih" naslona. Umesto drvenog produetka naila sam na belu papirnu fasciklu 

sa porukom ispisanom crvenim flomasterom "IGRAJ!". Zbunjena. Bila sam uplaena od 

mogunosti pada. Pogledala sam oko sebe i naglas izustila: 

"Neu da igram kad mi ti to kae!" 

Ne znam kome sam se tad obratila, ali sam bila ubeena da je u pitanju "zavera". Nakon 

nekog vremena, ritam je poeo da zavodi. Ustala sam. Bio je to poetak. Nasumice sam 

otvorila knjigu. Bila je to 117. strana. Svela sam broj 117 (117 >> 1+1+7) na broj 9. Potraila 

sam prvu reenicu pod tim brojem: 2.01231 Da bih poznavao neki predmet, ne moram 

dodue poznavati njegova spoljanja svojstva, ali moram poznavati sva unutranja. Bio je to 

moj poetak. 

Bacha sviram skoro svaki dan. Prija mi da se uunjam u zatvoreni prostor njegovog jezika. 

Ulazim u njegov svet. Bach, broj 9 i Wittgenstein. 

Uinilo mi se da je to dovoljan broj namirnica za jedan obrok. Moda treba dodati nekakav 

zain. Treba neto pripremiti: ni bljutavo, ni previe zainjeno, ni previe teko, ni previe 

lako, svakako ukusno i svarljivo. Podnoljivost i nepodnoljivost su moje teritorije. 

Zaposedam ih, gubim ih, pokazujem ih ili razmenjujem ih. Recepti i teritorije, iskazi, 

tautologije ili upisi. 

Trebalo je smisliti recept, a onda se doterati, ponuditi specijalitet, i moda na kraju zaigrati. 

Pokret rukom koji traje do granice podnoljivosti. 

1.1 Svet je celokupnost injenica, ne stvari. 

Ralanila sam Bachov preludijum C-dur na injenice vezane za ritmiku strukturu dela. 

Preludijum sadri ukupno 5 ritmikih vrednosti. To su osmina sa takom vezana lukom za 

polovinu sa takom (2 puta), cela nota (3 puta), polovina i osmina sa takom vezana lukom za 

etvrtinu (64 puta) i esnaestina (408 puta). 

4.014 Gramofonska ploa, muzika misao, note, zvuni talasi, sve to stoji jedno prema 

drugom u onom oslikavajuem unutranjem odnosu koji postoji izmeu jezika i sveta. 

Svima njima zajednika je logika struktura. 

Logika srtuktura. ((408:3)-64):2=36. 

Uklapa se! Broj taktova u preludijumu je 36. Broj 9 dobijamo zbirom cifara 3+6. 

Eto jedne logike strukture. U igri su i Bach i sluaj (9) i Wittgenstein. Eto jednog odnosa. 

Eto jedne prie. Zagonetke nema. 

Ipak, pitam se.

Pa ta ako sam Bacha svela na brojke. Broj - bitna stvar! (dobro, za Bouleza sigurno jeste.) 

Neki bi rekli "e ba tada se sve raspalo". Neki bi rekli "napokon mogu da diem". 

Pomislim, u trenutku, kako sam zatoenik neke brutalne igre. Uasno. Hou da se oslobodim 

te igre. ije igre? Kakve igre? Neu recepte. Hou specijalitet. Bunim se, buni me, pobuna na 

brodu. Borba na palubi. Borba u podpalublju. Pobuna na brodu. Odjednom i previe i 

premalo. "TREBA DA", "a ta ako ne uradim?" Ipak, da ekam trenutak ne bih ga saekala. 

Nikad. Ba me briga ako greim. Ali ne u brojevima! Tu je sve jasno. Moja etnja traje ve 

neko vreme. Uglavnom kruim ili kreem u neoekivanim i nepoznatim pravcima. 

Uzbudljivo... Oseam se nesigurno. Vrti mi se u glavi od prostora. To je uas, uas od tolikih 

rei. Hou da kaem sve je to velika prevara. Prava prevara. Prevara je izvesna. Stvarativarati, 

varati/stvarati. Ja sam u igri. Ja sam igra. Ja sam u pokretu. Pokret je igra. Premetanje 

figura. Moja poza i moja figura. Figura je granica poze. Figura se premeta kroz "sve" 

mogue svetove. Od njega sam preuzela logiku. Ko je on? Bach ili Wittgenstein? Ko? 

Ja stojim iza svoje prie. Ja ne stojim iza svoje prie. Pria nije moja. Nije ni Ludwigova. ija 

je to pria? Znam da postoji neki pravilnik. Vrlo sreen. Zavodljiv i odbojan. Ugovor. Ali, 

misterije nema. Znam da sada nastaje subjekt. Ne znam ko ili ta postaje objekt. Ja nisam tu 

vie bitna. Ja hodam. Hodanje hoda mene. U igri su i Bach i sluaj (9) i Wittgenstein. 

Naravno, ja… izvoenje, izvodim (te, se). 

___________________________________________________________________________ 

PLEUI SA TEKSTOM 

Jelena Novak 

Pria o mrtvim kompozitorima je delom fikcija, delom zbilja. Zasnovana je na jednoj 

fikcionalnoj istrazi, jednoj mao zapadnoevropskoj istoriji i teorijskim tekstovima Rolanda 

Barthesa i Michela Foucaulta o smrti autora i smrti subjekta. Fikcionalna istraga je preuzeta iz 

opere Rosa - smrt kompozitora Louisa Andriessena i Petera Greenawaya. Izvetaj istrage se 

pojavljuje u filmu koji je Grenaway zasnovao na snimku izvoenja opere Rosa. Film o operi 

poinje mukim glasom koji, poput spikera, saoptava rezultate sprovedene istrage. Paralelno 

se na ekranu na sceni emituju fotografije i tekstovi vezani za kompozitorske smrti. “Ispod” 

spikerskog narativa i emitovanih tekstova i fotografija uje se muzika uvertire Louisa 

Andriessena. 

Svaka istorija je samo pria koju piu pobednici. U Andriessenovoj i Greenawayovoj operi od 

deset imena kompozitora koji se pojavljuju, poznata su mi samo dva – Anton Webern i John 

Lennon. Da li za ostale ne znam zato to je moj geostrateki poloaj lo ili zato to su dva 

pobednika u mogunosti da konstituiu istoriju muzike za sebe, prema sopstvenom ukusu? 

Njihova “Rosa-istorija” je, poput svake druge istorije, pria koju je samo donekle mogue 

proveriti. Poto ne mogu da je proverim, onda u da je simuliram. Naslaivau se time. 

A i zar je bitno ta je stvarno bilo? Bitno je da je pria zanimljiva. Ona nosi uivanje. “Zrno”, 

uivanje tela o kome je pisao Barthes. Kroz priu se “uje” telo koje uiva. Telo se “uje” u 

govoru, u pevajuem glasu, u piuoj ruci, u sluajuem uhu. Zadovoljstvo se iitava iz 

grimase, iz tona, iz pokreta, sklopa reenice, intonacije, boje glasa, dinamike teksta. 

Zadovoljstvo pokazuje strah, elju i uivanje. Zadovoljstvo je performativno. Telo postaje 

simptom i ekran, pozornica bez zavese. 

Odluila sam da i ja stvorim jednu malu istoriju. Istoriju tela koje trpi znanje. Neka to budu 

tela onih koji su savladavali znanja muzike. Neka tela budu i muka i enska. Mnogo ih je. 

Zadovoljstvo znanja je jae od tela – paralizovani prsti, slepilo, gluvoa, amputirani udovi, 

bolesti, kastracija, smrt. Telo pati dok autor uiva. Moi hirurgije nasuprot moima znanja? 

Smrt kao performativni in? Zato su ubijani kompozitori? Zato to su znali previe?

Da li su Barthes i Foucault piui o smrti autora i smrti subjekta pisali o uivanju? Njihovo 

uivanje “ujemo” kroz tekst. Autor je pokazao svoju necelovitost, subjekt je neto to je 

poelo da gubi kompetencije. Postali su dobra pria, tekst koji hoda. Volela bih da sam srela 

Rolanda Barthesa. Da sam ga poznavala, moda ne bih uivala u njegovim priama. Volela 

bih da ga sluam dok naglas ita svoje tekstove i uiva u rolanom rrrrrr francuskog jezika. 

Mogla bih da gledam trzaje i grimase Foucaultovog travestitskog tela. Njegov glas bi me 

verovatno iritirao. Da li je Barthesovo srce obolelo zato to je spoznao da autor ne moe da 

umre? Da li je Foucault umro od side ili od uivanja subjekta? 

Ovom tekstu nije bitan sadraj. Bitno je moje uivanje, strah od govora i pisanja, nesigurnost 

koja e biti uta u mome glasu, vidljiva na mome telu. Plesaemo zajedno. Tekst i ja. Moj 

glas i njegova slova, moje disanje i njegovi zarezi, moj puls i njegovi oznaitelji, moj ratio i 

njegova performativnost. Izveemo balet iznad muzike jezika. 

___________________________________________________________________________ 

NOVO POZORITE I IGRA (rei) 3 - poetna pravila hodanja - 

Ana Vujanovi 

Mene zanima pozorite. (ta je Pozorite?) 4 Nervira me, mui me, ne razumem ga – (ne) 

zavodi me, (ne) obeava mi, (ne) vara me... Mene zanima pozorite. Volim ga. (Volim te!) 5 

Mrzim ga. (Ponekad te stvarno mrzim...) Verujem mu. Ne verujem mu. elim da te muim, 

da te seciram, da te analiziram ... elim da te zavedem (tebe naroito!), da ti obeam. Da ga 

prevarim i izneverim. Neu te ostaviti na miru... Da spava, da uti, da ne postoji! (Ti, 

pozorite 6 – ti, ...! 7 ) Da ga preduhitrim! 8 Ja hou da joj ne dam da ivi bez mene, ja hou da 

joj pokaem da ne moe da ivi bez mene. A, evo ga – ivi. (ivi sasvim lepo, sasvim 

uukano, sasvim voljeno i bez mene...) Ali koje pozorite, kakvo pozorite? ta je pozorite? 

(Ko si ti, USTVARI? 9 ) 

Hodam putevima avangarde 10 ... kao hodoasnik. 11 Skidam mu tu kou ispod koje slutimo 

pozorinost 12 - duboko skrivenu, zakopanu i zatrpanu nametnutnim naslagama nepozorinih 

elemenata. (Princezo, ja u pronai tvoju Pravu prirodu, samo ja u spoznati tvoju Sutinu. 13 ) 

...Put hodoaa je dalek, a Istina na kraju, ...moda nedostina. Ali – ja imam cilj, ja hodam 

ka cilju 14 ! Skidam je (kad te skinem i dalje si tako zavodljiva i zanosna...) i vidim – nema 

niega ispod nje: NEMA POZORINOSTI U DUBINI! Nema niega unutra to je duboko 

zakopano. Otkopavam i otkopavam uprazno. Sve samo sloj za slojem nekakvih naslaga za 

koje su nai stari (nai dedovi 15 ) poverovali da su Sutina. Ali - oni opet! nisu pozorini, samo 

glupave konstrukcije 16 i proizvoljne (da li?) interpretacije 17 . (ta su ti to uradili? Gde si Ti?) 

3 

Ovaj tekst je homoerotska ljubavna pria i teorijski (pozorini i feministiki) manifest-igra. Glavni junaci (ona – 

ena i ono – Pozorite) ne postoje. 

Prvi savet za itanje: Ljubavna pria se ita bez fusnota da bi romantika bila potpuna. Manifest-igra (skidanje koe 

Manifestu) treba itati sa fusnotama da biste mogli lake da pratite teorijske koncepte koji su ukljueni u igru. 

Drugi savet za itanje: Proitajte tekst jednom bez fusnota, a drugi put sa fusnotama. 

Upozorenje: Biete zavdeni u svakom sluaju! 

4 

5 

6 

7 

8 

9 

10 

11 

12 

13 

14 

15 

16

Najvee razoaranje - oni nisu jedan ispod drugog! 18 Prelazim postmodernistikim prstom po 

jednoj spiralnoj traci kojoj su gornja i donja povrina – jedna povrina. 19 (Otac Autor 20 je 

konano doiveo nervni slom 21 i evo ga, ve tridesetak godina ivi kao biljka uz pomo svih 

moguih kulturnih pomagala za vetako odravanje u ivotu. ...Ponekad, uvee namestim 

stolicu pored njegovog kreveta i itam mu pred spavanje zabavne priice Kathy Acker 22 i ona 

dirljiva pisma to ih je Goran Trbuljak slao velikim svetskim galerijama 23 . Tata ponekad tiho 

jei i telo mu protresu grevi...) ta je onda pozorite? (Jebe Pozorite!) Da bar mogu sve da 

zaboravim i da ga izmislim! Da izmislim sve ispoetka. Da bar mogu da budem Autor. Pa da 

te stvorim ex nihilli. Ali ne, ja sam dete kulture, roeno 1975. usred jezika 24 . "Gledam 

stvaran svet oko mene": nae kue, naa odea, naa netaknuta priroda, naa tela i naa 

hrana – sve su tekstovi 25 . Ja samo govorim. Rei koje su drugi ve rekli - pogreno ujem, 

shvatam i interpretiram 26 . Premetam 27 , poto se ne seam kakav im je bio redosled. Ja ga 

izvodim, pozorite kome u da prethodim, to koje nee moi da ivi bez mene. (Obeavam! 28 ) 

Nju, koja nastaje sa ovim reima! 29 (Ja neu da su ove rei istinite, neu ni da im se veruje, 

ja hou da su ove rei performativne 30 . Ja hou da delujem na tebe!) 

Novo pozorite ... skida svoj pozorini kostim i pokazuje tanku, prozirnu kou. ...Njena je 

koa tako transparentna da se ispod nje vide sve ilice, mree, sistemi, spletovi 31 – to njeno 

nejako telo kome smo mi potrebni. ...Ta krhka kula od karata koju moramo da uvrujemo 

sa svih strana da se ne bi sruila. Jer sama – ona ne moe da stoji! 32 (...ja sam ti potrebna...) 

Pozorite koje e se s mukom stvarati. Ono koje nee isijavati energiju i koje nee verovati u 

univerzalnost "predizraajnog stanja" 33 (Morae ipak da kae da bih znala ta misli.). 

Novo pozorite koje nee raunati na nevidljivi fluid koji povezuje scenu sa gledalitem 34 

(mene sa tobom), koje nee znati za neuhvatljivo vibriranje u atmosferi 35 i opteljudsku 

potrebu za komunikacijom 36 (... a sve je tako lepo smiljeno... 37 ). Ti nee hteti da uzleti 38 , da 

poleti - koliko si laka. (Ah, kako je varljiva ta lakoa i koliko je bilo dugo i teko da ti 

postane laka. 39 ). Da - imae telo! ... i to kakvo telo: telo sa organima 40 , sa ekstremitetima i 

protezama. 41 Ona nee imati krila, nego - noge! I njeno je hodanje radnja, a ne pokret. 42 Da - 

imae i glavu na telu! (kakvo je to telo bez glave? kakva je to glava bez tela? zar su glava i 

telo dva odvojena dela? ...ista koa obavija i telo i glavu... 43 ) Novo pozorite nee biti svoje: 

samostalno, samodovoljno, samorazumljivo, autentino, specifino, univerzalno. 44 ONO NE 

17 

18 

19 

20 

21 

22 

23 

24 

25 

26 

27 

28 

29 

30 

31 

32 

33 

34 

35 

36 

37 

38 

39 

40 

41 

42 

43 

44

TVRDI DA IMA NETO POZORINO U SEBI, ONO ZNA DA MORA DA EKA 

ODLUKU! 45 (Ja vas na to pripremam! ...Ja ekam Vae DA. 46 ) 

Ono nee biti lepravo i nee se gutati sa lakoom. Pozorite koje e vas muiti, koje e vam 

obeavati ... zastajae vam u grlu pri svakom zalogaju. Nee vas ostaviti na miru. (... 

Obeavam da te neu ostaviti na miru ...Ne mogu da te ostavim na miru!) S mukom e se 

stvarati. Ona nije leprava i nee se gutati sa lakoom. Ona koja e vas muiti, koja e 

vam obeavati ... zastajae vam u grlu pri svakom zalogaju. Nee vas ostaviti na miru. 

Ono nee biti ni lepo, ni toplo, ni duboko, ni lako. Ne traite idealni predmet 47 ! S mukom e 

se stvarati. Ono e biti hladno, ono e da misli, ono e da govori, ono e biti potentno i 

produktivno. Ono e biti produktivan tekst koji ne ivi bez nas. …Da bar mogu da te 

izmislim, da stvorim sve iz poetka... Ja, iji je otac bio Autor - ja sam tvoj greni dijak, 

skriptor, prepisiva koji pogreno prepisuje, … pisar bez imena, autorstva i prava 48 . 

Novo pozorite. Igra. 49 Novo pozorite bie igra. Neete se izvui tako lako! (ti naroito! 

...obeanje.) Mrak, suza-dve, osmeh, smeh, kikot, saoseanje, identifikacija, katarza, aplauz i 

zavesa. (Da li smo se mi proiavali i pre nego to je on 50 izmislio katarzu? 51 ) Pa da eka 

sutranju kritiku jer samo nema samosvesti i ne moe da se konceptualizuje. (Draga, ja u te 

konceptualizovati! – ljubavno obeanje. Ja ti spremam diskurs, koordinatno polje u kome e 

postojati.) Ne, ona nee biti leprava i nee se gutati sa lakoom. Ona koja e vas muiti, 

koja e vam obeavati ... zastajae vam u grlu pri svakom zalogaju. Nee vas ostaviti na 

miru! Ono e pokazivati nemo da se bude univerzalan: ono e pokazivati pravila i 

konvencije kao svoj jedini "objektivno dati" krvotok, meso i kou 52 . (Koa nee utati da ne 

krije tajnu!) Ono e ih znati i ono ih se nee bojati. Ona e konano biti zavodljiva, ba zbog 

toga. Ukinue mrak, rasprie iluzije, raskrinkae tajni savez za koji se svi prave kao da ne 

postoji i priznae preutne pozorine dogovore 53 . (Kakva je ovo igra?) Rei e ih. ONA 

GOVORI! Rei e da ih zna. Rei e da moraju da postoje, ali da ne smeju da se ute. 

utanje je difuzno nasilje, ucena, prisila, silovanje. Vama, to iz mranih hodnika virite kroz 

kljuaonice, novo pozorite e prii iza lea, lupnue vas po ramenu i imenovae vas. 54 Novo 

pozorite ukljuie vas u igru i gurnue vam pravilnik u ruke. ("Kako misli da me zavede 

ako mi kae sva pravila?" Ba tako!) Ali, nemojte da vas ovo zavede. (Mada.) Novo 

pozorite se igra sa konvencijama i pravilima, jer moe, jer ih zna. Obeavam ti po 

pravilima 55 (a i kako bi drugaije?), raunam na jednu injenicu institucije i prizivam pravilo 

konvencije uz pomo koje e izvesti treba iz jeste. 56 

Kakva je ovo igra? Da li je ovo pozorite? 57 "Za mene - to nije pozorite. Moda bi se neki 

pomodni postmodernista i prevario u pogledu toga, ali pravi Kritiar - nikada." 58 (… 

45 

46 

47 

48 

49 

50 

51 

52 

53 

54 

55 

56 

57 

58 

57 

58 

59 

60 

61 

62 

63 

64 

65

Duchamp 59 , Picasso 60 , Warhol 61 , Wittgenstein 62 , Weitz 63 , umetnik J 64 , Danto 65 , Dickie 66 , 

indeksni hoda Teorije koja hoda 67 i ostali pomodni postmodernisti podigoe obrvu 68 .) 

Ja bih elim da vam ova igra prui zadovoljstvo 69 , da uivate u njoj. Ali, ja to ne umem da 

izvedem, dotle jo nisam stigla. elim da vam ovom igrom ispunim elju 70 , ali ja tu elju ne 

razumem. (O ijoj se elji ovde radi? 71 ) Muim se i muim, ali nita ne shvatam ...osim da se 

elja ne moe ostvariti 72 . Toliko toga ne mogu. Dobro, ali ta ja uopte mogu, ta ja znam da 

izvedem? Ja znam ta je igra: Ovo i slino je igra 73 . Ja znam da igram: Sad znam kako da 

nastavim! 74 Igru zavoenja 75 . Zavodljivu igru. Ja znam da obeam. I znam da izneverim. Ja 

zavodim. ("Draga moja ..., pred nama – no je duga..." 76 – obeanje.) Zavodim vas 

obeanjem koje neu odrati 77 . Ja se neu "u skladu sa tim i naknadno ponaati" 78 . Ja u da 

promaim 79 . Ja izvodim unhappy 80 gamebling. 81 

Kakva je ovo dosadna igra? Gde je ovde pozorite? (ta je u tome pozorino?) Na poetku 

vas upozorava (...i ja za tebe otvaram sve karte) i na kraju – kada se zavesa ne bude sputala – 

govori vam da ova igra nije izolovani iseak ivota i da njene posledice i efekti (nastavljaju 

da) postoje u stvarnosti. (Obeavam!) 

Ova igra te zavodi ... obeanjem igre. 82 

___________________________________________________________________________ 

66 

67 

68 

69 

70 

71 

72 

73 

74 

75 

76 

77 

78 

79 

80 

81 

82 Oznake za fusnote naznaene u tekstu treba da skrenu panju na teorijsku pozadinu/strukturu narativa (Kako je 

bilo dugo i teko i da ti postane tako laka…). Objanjenja u fusnotama su izostavljena – jer ova igra je protejska 

do kraja. Obeavam da e fusnote biti objavljene u sledem broju novina, a do tada vas upuujem na priloenu 

bibliografiju.

SCENARIO 

TEORIJSKI PERFORMANS: TEORIJA KOJA HODA 

• Pre ulaska u pozorinu salu (u foajeu), publika dobija program – novine TkH kako bi 

se ostavilo vremena za itanje tekstova bitnih za razumevanje teorijske strukture i 

narativa Teorije koja hoda. 

• Teorija koja hoda sedi u prvom redu gledalita, okrenuta ka sceni. Nivo scene i 

gledalita su izjednaeni, kao i jaina svetla u celoj sali. 

• Emitovanje "spota" na video bimu. Sadraj "spota": Tekst-manifest kojim Teorija 

koja hoda predoava svoje teorijske pozicije itaju Ana Vujanovi i Ksenija 

Stevanovi. Glasovi se uju iz off-a, dok su njihova lica u krupnom planu, 

kombinovana sa snimcima lanova Teorije koja hoda, emitovana na video-bimu. 

• Teorija koja hoda seda na stolice smetene na sceni. 

• Jelena Novak upoznaje publiku sa scenarijom. 

• Fragmentarno izlaganje razliitih narativa. Svaki od lanova Teorije koja hoda izlae 

svoj narativ u okviru tri fragmenta-kruga. Narativi se meusobno prepliu stvarajui 

neoekivane fluktuacije znaenja. U toku izlaganja narativa, na video bimu se emituju 

fotografije sa definicijama teorijskih pojmova vezanih za teorijski podtekst narativnih 

konstrukcija. 

• Meusobni dijalog. Teorija koja hoda unutar sebe predoava sopstvene narativnoteorijske 

konstrukte: Ksenija objanjava ono to je uradio Miko, Sinia govori o 

onome to je iznosila Ana, Jelena interpretira ono to je problematizovao Bojan, 

Bojan razmatra postavke Jasne, Jasna preispituje izlaganje Sinie, Miko izlae o 

postupcima Ksenije, a Ana iznosi shvatanja o onome to je razradila Jelena. 

• Teorija koja hoda odlazi. 

___________________________________________________________________________ 

SMRT KOMPOZITORA - od realnosti do fikcije - 

Jelena Novak 

Uspeni, znaajni i slavni retko umiru od starosti. Apsurdne i nerazjanjene smrti deluju 

ponekad sasvim "prirodno" kao zavretak mita izgraenog o ivotu i umetnosti pojedinih 

"genija", "titana" i "vunderkinda". Uz mitove koji su o njima stvoreni kao da "ne pristaje" 

obina, prosena smrt. No, odvojimo li takve smrti od mitologija, one e se ukazati kao zaista 

udne i, u najmanju ruku, nedovoljno razjanjene. 

Pre est godina dva umetnika – kompozitor Louis Andriessen i reditelj Peter Greenaway su 

institucionalizovali razmiljanja o sumnjivim kompozitorskim smrtima. U njihovoj 

zajednikoj operi Rosa – smrt kompozitora (ROSA, The Death of Composer, 1994) 

Andriessen i Greenaway su objavili istragu koju su, oko kompozitorskih smrti, sproveli. 

Utvrdili su da je deset kompozitora, poevi od Anton-a Webern-a koji je 1945. godine,

navodno grekom, ubijen, a zavrno sa John-om Lennon-om, stradalo pod sumnjivim 

okolnostima.Zapazili su i da se detalji vezani za smrt tih deset kompozitora ponavljaju: 

ubijeni su nosili okrugle naoare, ustreljivani su sa po tri hica iz vatrenog oruja, ubistva su se 

deavala nou, a u nekoli sluajeva ispostavljalo se da su ubice bile na razliite naine vezane 

za ameriki kontinent. Andriessen i Greenaway su posumnjali da je tih deset smrti povezano. 

U operi Rosa oni razrauju istragu u vezi sa smru urugvajskog kompozitora Huana Manuela 

de Rose koji se nalazi na estom mestu liste. Smrt Rose vezana je za svet vestern filmova, 

filmova za koje je komponovao muziku. 

injenica da je Webern, moda najznajaniji kompozitor dvadesetog veka stradao pod 

nerazjanjenim okolnostima, kao i da je John Lennon – jedan od najuticajnijih likova u svetu 

popularne muzike XX veka ubijen, navela nas na razmiljanje o motivima za njihova ubistva. 

Pomislimo samo kako bi izgledala istorija muzike dvadesetog veka da nije bilo ove dvojice 

autora, odnosno da su imali prilike da svoj rad i dalje nastave. Da nije bilo Webern-ovog 

punktualizma, verovatno ne bi bilo ni dela njegovih sledbenika, integralnih serijalista, kao ni 

dela onih koji su na serijalizam estoko reagovali – rodonaelnika eksperimentalne muzike i 

muzikog minimalizma. Da je Webern stvarao due, pitanje je da li bi i on sam postao 

minimalista ili eksperimentalni kompozitor, ili bi stvorio neto tree... Da nije bilo Lennon-a, 

Elvis Presley bi verovatno imao neprikosnoveno mesto na tronu rokenrola, a da je Lennon 

nastavio da ivi, moda bi ugrozio pozicije Rollingstonesa ili Madone... Mapa zbivanja 

istorije muzike bi zasigurno izgledala drugaije. Neosporno je da su ovi autori vladali 

znanjima muzike i njenih institucija i da su bili u poziciji da menjaju tokove muzike istorije. 

Istraivajui dalje kompozitorske smrti panju su privukle i one koje su zabeleene ne kao 

posledica ubistva, ve iznenadne bolesti. Indikativno je da je u nekoliko sluajeva takva smrt 

kompozitora nastupila kratko vreme po stvaranju autorovih najznaajnijih dela. Georges Bizet 

je iznenada preminuo od tumora, samo mesec dana nakon to je Karmen bila premijerno 

prikazana, a Alban Berg, Webern-ov prijatelj i kolega, umro je nakon to je napisao jedno od 

svojih najznaajnijih dela Violinski koncert. Uzrok smrti Berg-a u njegovoj pedesetoj godini 

su komplikacije nastale nakon ujeda insekta. Jean-Baptiste Lully je umro od gangrene nastale 

kao posledice povrede metalnim tapom kojim je, dirigujui na jednoj od proba, ozledio nogu, 

Charles Alcan je umro doslovno traei znanje – na njega je pala polica sa knjigama i uguila 

ga. Cesar Franck je, urei da predaje znanje jednom od svojih privatnih uenika, pao pod 

tokove autobusa, to je ubrzalo njegovu smrt. ivot Petra Iljia ajkovskog okonala je 

kolera kojom se navodno namerno zarazio poto je samo devet dana ranije, napisao svoju 

poslednju, estu, Patetinu simfoniju. Franz Schubert je nakon Beethoven-ovog pogreba sa 

prijateljima nazdravio Beethoven-u i onome koji e biti sledei. Ta "zdravica” ga je stigla pre 

no to je dovrio svoju Osmu simfoniju, danas poznatu kao Nedovrenu... Moe se samo 

pretpostavljati kako bi istorija muzike izgledala da su autori Karmen, Violinskog koncerta, 

Nedovrene simfonije, Patetine simfonije stvarali due. 

Ovladavanje znanjima muzike je za sve one koji se njome ozbiljno bave, uvek predstavljalo 

veliki problem. Ovaj problem se neretko i telesno manifestovao. Robert Schumann je vezivao 

svoj etvrti prst da bi postigao bolje pijanistike rezultate. Taj prst mu je ostao paralizovan. 

Johann Sebastian Bach je, prepisujui sopstvene rukopise, oslepeo; kastrati su se radi lepote 

glasa odricali mogunosti davanja doprinosa nastavku vrste, a zabeleeno je i da su u starom 

veku svetenici koji su pokuavali da ovladaju frigijskim modusom padali u trans koji je 

zavravao kastracijom. Hildegard Von Bingen, ena koju istorije navode kao prvu 

kompozitorku, svoje kompozicije je zapisivala nakon "vizija" slinih napadima epilepsije. 

Pojedini naunici ak smatraju da je Beethovenova gluvoa nastala kao vrsta psihikog 

poremeaja uslovljenog njegovim nezadovoljstvom bojama zvuka tadanjih orkestara. 

Pokuavajui da ue u svet pijanizma koji je za nju prevashodno bio svet njenog oca i brae, 

Steinwayeva ki je promenila pol. Pomenuti subjekti su trpeli znanje, znanje koje je 

promenilo njihovo telo. 

Autori o kojima je re su produkovali konzistentne, celovite, jake tekstove. Paralelno sa 

nestankom tela jakih subjekata, autora, poinju da se raaju teorije o smrti autora, smrti 

subjekta, smrti umetnosti. Te teorije piu Roland Barthes, Michel Foucault, Arthur Danto. 

Barthes u kontekstu sveta muzike pie o odnosu znanja, tela, teksta i muzike. Pie o “zrnu”

glasa, telesnosti glasa, telesnosti pisma. Veoma je uticajna njegova teorija o smrti autora, 

teorija koja upuuje da “autor nije vie od sluaja pisanja isto kao to ja nije nita vie do li 

sluaj kada kaem ja...” Barthes smatra da su moi pisca u “meanju pisanja, suoavanju 

jednog pisanja sa drugima na takav nain da se nikada ne zastane ni na jednom od njih.” On 

pie o pisanju kao dosezanju “pretpostavljene inpersonalnost, take gde samo jezik deluje”. 

Za Barthes-a je tekst “multidimenzionalni prostor na kome se raznovrsnost pisanja od kojih ni 

jedno nije izvorno mea i sukobljava ... tkivo citata izvedenih iz neizmernog broja sedita 

kulture.” On tvrdi da “pisanje vie ne moe oznaavati operaciju beleenja, zapisivanja, 

predstavljanja. Ono “oznaava ono to lingvisti zovu performativnim... Ruka noena istim 

gestom zapisivanja, bez ikakvog glasa, kree se poljem bez porekla, jezikom koji neprestano 

osporava svoje poreklo.” Za Michael-a Foucault-a autor je onaj koji uznemirujuem jeziku 

fikcije daje jedinstvo i “uklopljenost u zbilju”. Bart postavlja pitanje “Gde poinje ljudsko 

telo?” koje za razliku od tela ivotinje ne moe poeti eljustima. Ja smatram da ovek 

poinje glasom, raste kroz govor i tekst, a umire telom. Za razliku od oveka, autor poinje 

tekstom kroz koji raste i umire. 

Umetnost umire kroz teoriju. Kada je umetnost umrla (prema Dantou) teorija je prestala da 

bude ono spoljanje, ona je poela da egzistira paralelno sa umetnou i kroz nju. “Umetnost 

je konano isparila u bljesak iste misli o sebi samoj i postala je iskljuivo objekt sopstvene 

teorijske svesti.” Tada je metaforino nastupio kraj umetnosti. 83 Njena smrt je zapravo kraj 

jednog naina razumevanja. 

Danto pie: Istorija je dola do kraja, ali ne i oveanstvo, ba kao to pria doe do kraja, ali 

ne i likovi koji se u njoj pojavljuju, koji nastavljaju da ive sreno i dugoveno, radei sve to 

inae rade u njihovoj post-narativnoj beznaajnosti. Sve ono to rade i to im se dogaa nije 

deo prie koja kroz njih ivi, iako bi trebalo da su oni pokretai, a ona (pria) tema. 

Mrtvi kompozitori, mrtvi autori, mrtvi subjekti, mrtva istorija i mrtva umetnost – ta 

preostaje? Teorija koja radi sa tragovima, telima, leevima, tekstovima? Upravo to. Teorija 

kao obdukcija, kao prikupljanje forenzikih dokaza, kao performativ, kao umetnost posle 

umetnosti. 

OZNAITELJ 

Materijalni nosilac znaka. esto stoji naspram oznaenog – 

pojmovnog, konceptualnog. Oznaitelji su promiskuitetni, 

u stalnoj su potrazi za novim oznaenima. Oni trepere, 

plutaju, vezuju se u lance, grade mitske strukture. 

Oznaitelja je nemogue pokazati. Mogue je samo govoriti 

i pisati o njemu. 

___________________________________________________________________________ 

ACT TRACTATUS 


Te noi, na insistiranje svog dragog prijatelja Bertranda 84 poao ja na ugovoreno mesto 

sastanka. Amsterdam mu je bio pravo zadovoljstvo nakon dugih dana provedenih u logoru 85 . 

Nijedan grad nikada nije bio tako racionalno ureen, pomislio je u sebi kada je krenuo 

irokom zaobilaznicom prema zapadu da bi proetao Bauerstratom. Znao je 

83 

Prema: Arthur Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, New York, Columbia University Press, 

1986, str.111. 

84 

Bertrand Russell, Wittgensteinov prijatelj i uitelj. 

85 

Novembra 1918, dva dana nakon primirja Ludwig je zarobljen od Italijana.

da ga oekuje duga "rasprava" 86 pa je hteo da pre sastanka udahne neto sveeg vazduha. U 

toj etnji, dok je prelazio most uo je zvuk klavira. Okrenuo se prema zvuku i usmerio svu 

panju ne bi li ga ponovo uo. Da, to je neko u malom lokalu na uglu, svirao Bachov 

preludijum C-dur, muziku koju mu je majka 87 u detinjstvu mnogo puta svirala. elja da ga 

ponovo uje nakon dugog perioda postala je tako jaka, da se ubrzo naao pokraj pijaniste. 

Meutim nain interpretacije ovog zgodnog mladia, bio je toliko razliit od onog to mu je 

majka svirala da to vie nije mogao da podnese. U jednom trenutku mu se samo naao iznad 

glave i povikao: 

"Molim Vas, hoete li mi rei da li sam ili nisam totalni idiot?...Ako sam totalni idiot, postau 

pilot, ali ako nisam onda vi ne znate ta svirate." 88 

Pomalo zbunjen i zateen, pijanista se okrete prema nepoznatom licu i poe naglas da plae. 

Ovakav napad, pa jo u kafani pomisli. Znao je da svojim sviranjem nikada nee doi do 

velikih koncertnih dvorana, iako je taj san mnogo puta odsanjao. Sanjao je on i one druge 

snove, zbog kojih se puno puta budio sav izlomljen u gru, obavijen znojem. Kao na primer, 

on je na pozornici i u trenutku kad sputa svoje prste na klavijaturu, otkriva da dirke ne 

postoje. Udara u ravnu drvenu plou, oajniki pokuavajui da proizvede bilo kakav zvuk, 

ali zvuka nema. Publika se smeje. Ili onaj san kada na pozornici umesto klavira stoji neka 

udna maina, navodno instrument, koja da bi poela da proizvodi zvuk postavlja hiljadu 

neverovatnih pitanja, ak i vrlo sloenih matematikih jednaina tipa O , , , + 1 89 i 

tome slinim znakovima, i ako ne zna odgovor ima tiinu 90 , s kojom apsolutno ne zna ta da 

radi. Ili pak onaj san kada je odsvirao najbolje to je mogao ali publike nije bilo, osim strica 

kog nikada nije voleo zbog zaputene ute brade 91 . 

Videvi ga ovakvog, Ludwig oseti potrebu da mu pomogne. 

Ono to se uopte moe rei, moe se rei jasno; a o emu se ne moe govoriti, o tome se 

mora utati. 92 Njemu treba objanjenje! Moda ne mora zavriti svoju karijeru ovako jadno! 

"Vidite", poe on suzdranim tonom, "Bach je vrlo dobro znao ta radi, za razliku od Vas 

sada dok iznova itate njegov tekst. Razmislite malo!" 

Pijanista poe da razmilja 93 . Ipak, znaci neodreenosti na njegovom licu dadoe Ludwigu 

podstrek, pa nastavi: 

"Da bih poznavao neki predmet, ne moram dodue poznavati njegova spoljanja svojstva, 

ali moram poznavati sva unutranja." 94 

Time mislim da 5 ritmikih vrednosti, koliko ih ukupno Bach koristi u svom preludijumu, 

stoje u proporcionalnom odnosu. Odnosno ritmiko trajanje osmine sa takom vezane lukom 

za polovinu sa takom koristi samo 2 puta, celu notu 3 puta, osminu sa takom vezanu lukom 

za etvrtinu kao i polovinu, koje oigledno ne razlikuje, koristi 64 puta, a esnaestinu ak 408 

86 

Godine 1919. sastaje se sa Russellom u Holandiji radi diskusije o Raspravi i o Russellovom predgovoru, koji mu 

se ne svi|a. (Delo je obljavljeno na nemakom 1921. u poslednjem broju Oswaldovih Annalen der 

Naturphilosophie. Dvojeziko nemako-englesko izdanje, pod naslovom Tractatus Logico-Philosophicus, izlazi 

1922. u Londonu.) Prema: Ludwig Wittgenstein: Tractatus Logico-Philosophicus, Sarajevo:"Veselin Maslea" - 

"Svjetlost", 1987) pogovor Gajo Petrovia, p. 193. 

Podaci o Amsterdamu ne postoje. Grad je (ne)sluajan izbor (ne)autora ove prie. 

87 

Ludwigovi otac i majka bili su vrlo muzikalni. Sam Ludwig se pored studija filozofije kod Russela u 

Cambridgeu bavio i muzikom. Svirao je klarinet i eleo da postane dirigent. 

88 

Godina je 1912-1913. Nakon prvog trimestra dolazi Russellu i pita ga: "Molim Vas, hoete li mi rei da li sam 

ili nisam totalni idiot?...Ako sam totalni idiot, postau aeronaut, ali ako nisam, postat u filozof". Russell mu 

savetuje da ne postane aeronaut. Prema: Ludwig Wittgenstein: Tractatus Logico-Philosophicus,Veselin Maslea - 

Svjetlost, Sarajevo 1987, pogovor Gajo Petrovia, p. 193. 

89 

"6.03 Opa je forma cijelog broja: O, , , + 1 

Ibid, p. 155. (ne)autotova opsesija broja 9, izabranog pukim sluajem. 

90 

"Ludwig Wittgenstein declared in one of his cryptic utterances: "Whereof one cannot speak thereof one must be 

silent."John Cage followed Wittgenstein's dictum literally in composing his celebrated composition entitled 4 

Minutes 33 Seconds." u: Slonimsky: Introduction, Classic Essays On Twentieth-Century Music, ed. Richard 

Kostelanetz and Joseph Darby, New York, Schirmer Books, 1997, p.13. 

91 

(Ne)autor misli na San o stricu Sigmunda Freuda, ostali snovi su (ne)autorovi. 

92 

Ludwig Wittgenstein, op.cit. 

93 

(Ne)autorova potreba da se ukae na izuzetnost linosti Glenna Goulda. 

94 Ibid, p.29

puta. Dakle, kada broj 408 podelimo sa 3, tome oduzmemo 64, a dobijeni rezultat podelimo sa 

2 dobijamo 36." 95 

Pijanista pomisli kako je divno biti mlad, vebati brzinu prstiju, mmm fascinantnih 234 u 

esnaestinama b-mol lestvice. Pokaja se to je mladost proveo jurei devojke. I ta sad uopte 

ovaj hoe, to bi njegov drug, promukli Tom, kako su ga u drutvu esto nazivali rekao: 

"What the hell is he building in there?" 96 Na to Ludwig, pretpostavljajui ta se tunom 

pijanisti mota po glavi, postavi pitanje: 

"Verovatno se pitate kakve to sad sve veze ima!" i ne saekavi odgovor ree: "Pa eto, veza je 

i vie nego prisutna! Toliko je taktova u preludijumu." 

Napokon greka, pomisli pijanista i odmah uzvrati: 

"Zar? Mislim da greite. Taan broj taktova preludijuma je 35." 

Sav ponosan na svoju preciznost, podie glavu i pogleda u oblinje stolove polupijane i 

polumrtve publike, koja je najzad imala neto malo predstave u prostoru koji je, iako prepun 

ivahnih postera, odisao umalom atmosferom. 

"Ah, znao sam da ete to rei!", na to e Ludwig, 

"Pa ne budute toliko naivni! Kao to sam ve rekao, da bih poznavao neki predmet, ne moram 

poznavati njegova spoljanja svojstva, ali moram poznavati sva unutranja. Unutranjost 35 

takta je jasna i ne dvosmisleno pokazuje celu notu sa koronom, a toliko ste kolovani da znate 

da to znai produeno trajanje notne vrednosti za bar jo polovinu njene vrednosti, u prevodu 

cela nota vezana lukom za polovinu. A ta vam to onda govori? Prisustvo 36. takta nije 

zapisano spolja, ali takt broj 36 postoji zato to znamo unutranjost takta broj 35. Sledei put 

kada se usudite da javno izlaete tu tekst, dobro ga proitajte." 97 Bilo je suvie kasno kada se 

pojavio na zakazano mesto. Bertrand je otiao. Gorak oseaj i misao "Granica moe da se 

povue samo u jeziku i ono to lei s one strane granice bie samo besmislica" 98 navede ga 

da ode pravo kui, bez bespotrebnog kruenja. 

GRANICE JEZIKA 

Ono o emu se ne moe govoriti, o tome treba utati. 

Granice mog jezika su granice mog sveta. 

Roena sam usred jezika! 

___________________________________________________________________________ 

MARILYN 

Bojan orev & Sinia Ili 

to se tie mojih usana, one su otvorene ak i dok spavam. Ja nikada svesno ne mislim o 

svojim usnama, ali ja svesno mislim o onome o emu razmiljam. O Marilyn, bombo bombi, 

plavuo naih snova, izazove, obeanje i otelovljenje nae elje, gde si sada? Ti 

psihoanalitiari ubeuju glumice da su frigidne ili narcisoidne i da bi trebalo da budu iste kao 

i sav ostali svet. A one to nisu. Ja delujem na ljude, ali to ne inim zato da bih dokazala da 

sam ena, ona, ili linost koju ona tumai (koja je delimino ona sama, delimino produkt 

njene imaginacije) stavlja do znanja da je seksualnost prijatan akt, ali ona nije bestidna, bila 

plava, zbunjena, primitivna i strastvena. Primitivna, zanosna i pomalo luckasta, gleda nas 

Marilyn sa dinovskih holivudskih plakata: napadna, nestvarna, automatizovana, sva u jarkim 

95 (Ne)autorova interpretacija (ne)mogue analize Bachovog preludijuma, podstaknuta Wittgensteinovom 

reenicom iz Tractatus Logico-Philosophicusa "1.2 Svet se raspada na injenice." 

96 Pesma sa poslednjeg albuma "Mule Variations" Toma Waitsa 

97 "Postoji unutranje razilaenje izme|u onoga to je autor moda nameravao i onoga to sadraj teksta otkriva. 

Prosto reeno, dekonstruktivisti smatraju da je nemogue da jezik iskae ono to je autor mislio." 

Marvin Perry, Intelektualna istorija Evrope, Clio, Beograd, 2000, p.644. 

98 Ibid, predgovor L.W.

ojama, nikada kao bie koje bi mogli istinski dodirnuti rukom, jer je njen libido produkt 

ljubavi i saaljenja i ona je verna samo jednom oveku. Zato su mukarci celog sveta bili ti 

koji su joj se divili vie od ena. Ali u oima drugih, koji su svoj odnos prema njoj 

uspostavljali na osnovu vlastitog doivljaja, iskustva i predubeenja, svi njeni postupci se 

prelamaju kao kroz prizmu i to odjednom postaje neki sasvim drugaiji lik – umesto naivke, 

imamo pred sobom neku fatalnu enu, prefriganu zavodnocu i glamur gerlu! To je najbolji 

znak da su mukarci dospeli do toga da oboavaju tu novu enu. Jer zajedno sa bokovima 

Marilyn je donela i jedan neurotino-senzualan pogled i jedan pomalo prostaki, ali iz naeg 

vremena, na naem asfaltu ponikao osmeh, ali uvek kao poliran predmet koji bi na neki 

apstraktan nain poeleli da imate u svojoj sobi kao dodatak ostalom nametaju. Ustvari, 

svugde, zavodi sa video trake, flertuje sa naslovnih strana asopisa i potanskih markica, 

acuje sa zidova kafana i iz izloga prodavnica suvenira. Veliki dar je bio u tome da igra enu 

izrazito senzualnu, privlanu, zainteresovanu enu koja nije zla i opasna. Koja ne unitava - i 

da takvu jednu enu igra bez ironije. Ta Marilyn sa zaustavljenih kadrova, primamljiva i 

surovo nepristupana, opseda nas kao fenomen i kao nasilje. Ako me ve pitate, mislim da 

sam ja neka meavina. ega? To ve ne bih umela da vam kaem. 

KONTEKST 

Okvir (frame) neto to uokviruje neto drugo i uokvirenjem odreuje; 

okolina (environment); atmosfera; 

skupina drugih tekstova koji odreuju i utiu na posmatrani tekst. 

IZOFRENIJA 

Pravimo razliku izmeu izofrenije kao procesa primenjivog na umetnost i teoriju i 

izofrenje kao psihijatrijske kategorije. Ne izmetamo se iz psihijatriskog razumevanja 

ovog termina, nego pre iz njegovog drutvenog i politikog odreenja. Jedini cilj 

izoanalize jeste - da uini da revolucionarne, umetnike i analitike maine rade kao 

delovi, zupanici jedna druge. 

___________________________________________________________________________ 

AUTOBIOGRAFIJA 

Ana Vujanovi 

PRIA BROJ 1 - KO JE ANA VUJANOVI? 

"Ja sam celokupan zbir svega onoga to sam video, rekao, uinio, ...svega onoga to su o 

meni rekli, to su mi rekli, kako su me videli, to su mi uinili..." 

S. Rudi: Deca ponoi (prepravljen citat) 

"... AND I'M NOT ..." 

Judith Butler: Performing Feminism 

(izmiljeni citat) 

ANA VUJANOVI JE JEDNA SASVIM POSEBNATHE PILGRIMOSOBA: 

previsoka, srednje visine, onia i malo suvie visoka za enu, ni posebno lepa ni izrazito 

runa – ba je lepa! lice joj je asimetrino: lii na vinonu rajder iz levog, a susan saradon iz 

desnog profila.to sam uinilapogled joj je upeatljiv – ni odluan,THE STROLLERni 

uplaen, ni zamiljen, nekako nedefinisan,i nisama oi ukaste, zelenkaste, kestenjaste, crne 

i zukasto braon sa zelenim takicama i linijicama – u zavisnosti od palete i mate.to su mi 

uinilikosa joj je divna: duga sjajna crna kosa koja se talasa niz lea. izgleda ba seljaki sa

tom kosom, pa zato ima sasvim kratku otru riu kosu koja lii na periku i tamno crvenu 

srednje duine. svi je pamte po toj njenoj kosi. pameti ima dovoljno, ali ne previe: pravi 

super mozak sa pomalo konfuznim, ali jasnim i sasvim obinim mislima. simpatina je i 

banalna. ana je nita i nije nita.THE TOURISTstvarno ne valja nita, ali je veoma fina i 

zbog takvih finih propala nam je drava. oseanja i ima i nema, kako kada i gde i za koga i 

radi ega i u vezi sa im. glas joj je specifian i dugo se pamti: suvie dubok i piskav, iz grla 

pa kroz nos; govori glasnoi nisam i jasno pa je ovek nita ne razume,reklaa uz to i tiho 

pria. ana je utljiva i retko kada govori, mada je esto nesnosno brbljiva i najee pria o 

tome da ne govori mnogo. ima puno prijatelja, omiljena je u drutvu i usamljena, a i teak je 

ovek pa nije ni udo. ko sa njom izae na kraj svaka mu ast, a uz to je i povredljiva je pa 

stalno mora da vodi rauna ta pred njom govori.reklineposredna je i komunikativna, ali 

retko. skoro nikada. i dosadna je i nije. pamenje je joj je izuzetno:i nisamprecizno, povrno i 

selektivno. nita ne moe da zapamti, uasno je rasejana. ita puno, ali joj itanje stvara 

mnogo muke pa uglavnom i ne ita, a i nije zdravo da se toliko ita, jer dok se okrene – 

proe ivot.THE VAGABONDzato je za pisanje jako talentovana i prosto joj ide od ruke – 

pravo je udo to nita ne pie, verovatno zato to nema talenta.videliili nije ni probala. 

ambiciozna i jeste i nije, a svoje ambicije niti zna niti ne zna. eli da slika, ali ne arko – nego 

onako. njena portvovanost je izvanredna – portvovana je osrednje.i nisamana je prava 

devojka za primer, ugledaj se na nju: ona je u sekti, lezbejka je i narkomanka! nizata nije 

osim za to uenje. izgleda bolesno. uasno je bleda i ima grozne podonjake - to je ini 

posebno interesantnom, da ne kaem lepom. ona je najlepa ena koju sam videla: izgleda kao 

16-godinji deak. verovatno jeTHE PLAYER zbog toga prerano poela da se dopada 

mukarcima.veoma je romantina i za nju je ljubav najbitnija u ivotu; mukarcima koji su je 

voleli ostala je u pamenju kao neverovatno hladna i samoiva osoba, koju ljubav uopte ne 

zanima.videlaona ne zna da voli... ana niemu ne ume da se raduje i stalno je bezrazlono 

srena. posebna je i zato to ima nekog posebnog ara i nema nikakvog ara. oduvek je takva 

i bila.i nisamposeban peat njenoj pojavi daje neka udna energija koja je okruuje. ona 

duboko u sebi krije neku tajnu,THE WALKERa tajna je - da nema tajne. 

"DON'T WALK TO. JUST KEEP WALKING!" 

Zygmunt Bauman 

(izmiljeni citat) 

DA LI STE IKADA UPOZNALI NEKOG SLINOG ANI VUJANOVI? 

vana napomena: pitanje autorstva ove autobiografije je krajnje problematino. ovu 

autobiografiju je 26 godina sastavljala velika grupa autora i teko je razluiti iji je udeo 

koliki. zbog toga ih navodim po abecednom redu: 

albina, aldo, aleksa, aleksa, aleksandar, aleksandar, aleksandar, aleksandar, aleksandra, 

aleksandra, aleksandra, aleksandra, aleksandra, aleksandra, alojz, ana, ana, ana, ana, ana, ana, 

ana, ana, ana, andea, andijana, anela, anela, anelija, anelka, anne, angelica, anita, anita, 

anka, ankica, ante, antonen, arsenije, arthur, bane, bane, bernard, bertold, biljana, biljana, 

biljana, biljana, bisera, boba, boban, boban, bobo, bogdanka, bojan, bojan, bojan, bojana, 

bojana, bojana, bojana, boris, boris, boris, borivoje, borjanka, bosa, boidar, boidar, boo, 

braco, branka, branka, brankica, brankica, branko, branko, branislav, branislav, branislava, 

bratislav, cezare, edo, ore, ore, ore, damir, danica, danica, daniela, danijel, danijela, 

danijela, danijela, danilo, darinka, darko, darko, david, davor, dejan, dejan, dejan, dejan, 

dejana, desanka, dimitrije, dimitrije, divna, divna, dobrila, draga, dragan, dragan, dragan, 

dragan, dragan, dragana, dragana, dragana, dragana, drago, dragoljub, dragoljub, dubravka, 

dubravka, duan, duan, duan, duan, duanka, duanka, duica, duica, duica, ina, uro, 

uro, edvard, erich, erwin, esam, eugenio, fikreta, filip, filip, filip, gabrijela, george, gligorije, 

gojko, goran, goran, goran, gordan, gordana, gordana, gordana, gorica, gospava, hedija, igor, 

igor, igor, igor, ilija, ilija, ilija, inka, isidora, iris sintra, irena, irena, irena, irina, iva, iva, ivan, 

ivan, ivan, ivan, ivana, ivana, ivana, ivana, ivana, ivana, ivana, ivica, ivo, ivona, jacques, 

jadranka, jadranka, janko, jana, jane, jasmina, jasmina, jasna, jasna, jasna, jean, jelena, jelena, 

jelena, jelena, jelena, jelena, jirzy, john, john l., josipa, joseph, joseph, jovan, jovan, jovana,

jovana, jovica, jovo, jozef, judith, julijana, julka, kadivka, karmen, katarina, katarina, 

katarina, konstantin, kosara, kosta, kosta, kristijan, kristijan, kristina, krsto, ksenija, ksenija, 

lara, lara, lazar, lazar, lazar, lidija, lidija, lidija, linda, luka, ljiljana, ljiljana, ljuba, ljubica, 

ljubica, ljubica, ljubinko, ljubia, ljubia, ljubo, ljubo, ljubomir, maja, maja, maja, maja, maja, 

maja, mara, marica, margita, marija, marija, marija, marija, marija, marijan, marijana, 

marijana, marina, marina, marina, marko, marko, marko, marko, maa, maa, maa, maan, 

mihailo, mihajlo, mihajlo, mijat, mijat, mijo, mikan, mila, mila, milan, milan, milan, milan, 

milan, mile, milen, milena, milena, milena, milena, milenko, milica, milica, milica, milica, 

milica, milivoj, milivoje, milo, milo, milo, milorad, milovan, milutin, milo, milo, milo, 

milo, miljana, miljana, miodrag, miodrag, mira, mirela, mirjana, mirjana, mirjana, mirko, 

mirko, miroslav, miroslav, miroslav, miroslava, miko, mitar, mithat, mia, mia, mio, 

mladen, moma, momir, morris, musthika, nada, nada, nadeda, natalija, natalija, natalija, 

nataa, nataa, nataa, nataa, nataa, nataa, nataa, nataa, nataa, natka, neboja, neboja, 

neboja, nela, nemanja, nemanja, nemanja, neri, nevena, nevena, nikola, nikola, nikola, 

nikola, nikolina, nina, ninoslav, novica, ognjen, olga, olga, olgica, oliver, olivera, olivera, 

olivera, oscar, oskar, pakiza, patria, pavle, pavle, pavle, peria, pera, pera, pero, pero, pero, 

petar, petar, petar, petar, peter, piter, predrag, predrag, predrag, puria, rada, rada, radisav, 

radislav, radia, radojka, radosav, radoslav, radoslav, rastko, rastko, raa, raa, rao, rako, 

ratko, richard, sanja, sanja, sanja, saa, saa, saa, saka, selma, senad, sergej, sergej, 

shoshana, sigmund, sima, sima, simo, sinia, sinia, sinia, slaana, slaana, slaana, slavia, 

slavka, slobodan, slobodan, slobodan, slobodan, slobodanka, slobodanka, slobo, smilja, 

smilja, smilja, smiljka, sneana, sneana, sneana, sneana, sonja, sonja, sonja, sran, sran, 

sran, stanko, stefan, stefan, stevan, stevan, stevan, stevo, stevo, stipe, strahinja, sunica, 

suzana, suzana, suzana, svemir, sveta, svetlana, svetlana, svetlana, svetozar, tamara, tamara, 

tanja, tanja, tanja, tanja, tatijana, tatjana, tatjana, teodora, tiodor, titomir, tomas, tomislav, 

tomislav, tomo, tomo, tonka, uro, uro, valentina, vanja, vanja, velika, velizar, velja, veljko, 

veljko, vera, vera, verica, veselin, veselin, vesko, vesko, vesna, vesna, vesna, vesna, vesna, 

vida, vidosava, violeta, violeta, vinja, vlada, vladan, vladanka, vladica, vladimir, vladimir, 

vladimir, vladimir, vladimir, vladimir, vladislava, voja, voja, vojo, vojka, vojislav, vojislav, 

vojislav, vojislava, vojkan, vojkan, vuk, vuk, vuk, vukain, vukica, vukman, vukosava, 

zagorka, zaharije, zarija, zdravko, zygmunt, zlatko, zoran, zoran, zoran, zoran, zoran, zoran, 

zorica, zorica, zorica, zorka, zorka, zvonko, zvonko, arko, aklina, arko, arko, eljka, 

eljka, eljko, eljko, eljko, ika, ivorad, or i jo neki koji su zaboravili da se potpiu 

PRIA BROJ 2 - CURRICULUM VITAE 

Ana Vujanovi1.subjekt govora, roena je 14. februara 1975. u Beogradu. Osnovnu kolu 

»Sinia Nikolajevi« zavrila je 1989, sa odlinim uspehom i Vukovom diplomom. U toku 

kolovanja uestvovala u brojnim sekcijama: dramska, matematika, literarna, bioloka, 

sekcija za foto talente i ahovska. Takmiila se u kvizovima iz istorije i knjievnosti i na 

kolskim, optinskim, gradskim i republikim takmienjima iz: biologije, matematike i 

srpskog jezika. Osvojila je mnogo nagrada,INTERTEKSTUALNOSTpohvala i knjiga. 

Pohaala je asove francuskog jezika, dez baleta i klasinih i modernih plesova. "VI 

beogradsku gimnaziju", kulturoloko-jeziki smer upisala 1989.a, i kuda bi ti?U toku 

gimnazije odbila je da uestvuje u svim neobaveznim aktivnostima, sekcijama, priredbama i 

takmienjima. Jedinu nagradu osvojila je na knjievnom konkursu SUBNOR-a. 1992.smrt 

Autora in vivozavrila je gimnaziju sa odlinim uspehom i poloila maturski rad (tema 

»Komedija del' arte«) sa ocenom pet. 1993. upisala FDU u Beogradu, smer pozorina i radio 

produkcija, kao prva na rang listi. Tokom studiranja niim se nije bavila.2.subjekt 

govornikaDiplomirala je 1998. sa temom »Organizacioni oblici performansa u Beogradu 90tih« 

sa ocenom deset i prosenom ocenom 9, 43.objektivno data realnostStudent je 

postdiplomskih studija na FDU u Beogradu, smer teatrologija i postdiplomskih 

studijatekstana AAOM-u, smer studije kulture i roda. Imalajebogato radno iskustvo,

uglavnom u organizaciji pozorita i medija (radio i tv). Radi u "Centru za novo pozorite i 

igru" kao koordinatorka istraivakogtekst.programa. Pomalo pie. 

Zavrie postdiplomske studije na AAOM-u u oktobru 2001, sa ocenom A na zavrnom radu 

iz kursa pozorina antropologija, sa temom »Problemi i kriterijumi definisanja pozorita kao 

specifine umetnike oblasti«. Postdiplomske studije na FDU zavrie u martu 2002. i 

magistarsku tezu »Mogunosti i funkcija performativa u pozoritu« odbranie sa ocenom 10. 

Zauvek e ostati da radi u CENPI-u, a kada zavri istraivanje svih umetnika i grupa koji su 

se na ovim prostorima bavili novim pozoritem, stvorie ili e izmisliti nove.intencija tog 

subjektaVerovatno e doktoriratielja kog subjekta...,jer ne namerava da se uda. Moda e 

otii u Sloveniju, a ako ode, moda e se tamo udati. elela je da postane obuar, ali joj se 

elja nije ispunila, jer se elje ne ispunjavaju.uasOtila je u penziju u aprilu 2035. godine, 

preselila se u porodinu kuu iznad Rijeke Crnojevia i otvorila obuarsku radionicu u 

garai.3.govorni subjektIznenada je umrla 17. maja 2035. 

PRIA BROJ 3 - RANO DETINJSTVO 

MOJE prie su autobiografske, znai - stvarne prie iz mog ivota. "one su dokumentarne i 

zasnivaju se na autentinim injenicama i na dokumentima, a ne na umetnikoj domiljatosti. 

nita od toga nije fikcija, dogaaji su bili ba onakvi kako u vam ih ispriati, bez ikakvih 

dodataka" (kuznjecov: babji jar, predgovor).1.mimezisja sam i inae nematovita, ali zato 

imam odlino pamenje. za razliku od veine ljudi koji zaboravljaju i izokreu dogaaje u 

seanju, ja nita ne zaboravljam, ni najmanje sitnice. u sluaju autobiografije to je i znaajnije 

nego da sam matovita.ema autobiografije na sceni: pretpostavljeno ivotno iskustvo - 

fiksiranje slike pamenjem - obnavljanje zapamene slike izvoenjemjer na osnovu pria koje 

u ispriati moi ete da sastavite moju linu istoriju. a i u nekim drugim sluajevima je 

znaajno. pouzdano pamenje je u xx veku posebno na ceni, jer neke neprijatne misli, 

oseanja, kompleksi koji nas stalno prate i ometaju u ivotu imaju svoj uzrok u naoj davnoj 

prolosti, neki kau u najranijem detinjstvu i da biste ih se reili morate da se setite tog 

uzroka.2.psihoanalizamene, recimo stalno prati neki podsvesni oseaj krivice, kao da sam 

svima duna neko objanjenje i zato sam nesigurna. ali moda e se sve razreiti kada se 

desiSETI SE - MORA DA SE DESIO!sledei dogaaj: 

baba, deda, mama, tata, sestra i ja emo svi zajedno otiiu prolostna vikend u mesto odakle 

e poticati tatina porodica. zvae se boguti i nalazie se iznad rijeke crnojevia. (moj tata e 

biti crnogorac i zvae se – naravno - stigmund, (evo, predstavljam se kao prava spisateljica, 

koja se na poetku prie pozicionira imenom oca.) to e zvuati dosta neobino, pa e ga svi 

zvati stigo. ali i moja prababa e se zvati johana i zvae je joka, a pradedin roeni braz 

hristijan - risto, pa onda nee biti tako udno to u se ja zvati ana. to e tako morati da se 

desi.) ja u imate te presudne tri i po, a moja sestra dve godine. prve noi sanjau udan san: 

u njemu e se pojaviti svi moji potomcimi potomci, sa povezima na oima. stajae mirno u 

krugu, a ja u sedeti na niskom tronocu u sredini kruga, potpuno gola. bie nepodnoljiva 

tiina. onda e najmlai potomak iskoraiti i ledenim glasom rei: kriva si. probudiu se i 

setiu se sna sa nekom nelagodom. uzeu tatin najnoviji i najsavremeniji tuma snova i 

pokuau da ga sama rastumaim. pisae: prvi korak u tumeenju sna je da se setite prve 

asocijacije - i ja se odmah setim tarkovih okoladnih bombona sa lenikom unutra. drugi 

korak: odgovorite zato vam je ba to palo na pamet. verovatno zato to najvie na svetu 

volim okoladne bombone sa lenikom, pa stalno mislim na njih. proveriu u sanovniku: 

odgovor nije taan – ovo je xx vek, konstruisanje znanjapisae. otiiu da pitam tatu, a on 

e podignuti pogled sa rukopisa drugog toma svog sanovnika i premestiti lulu iz jednog ugla 

usana u drugi. pozvae celu porodicu i zamolie me da ispriam svoj san. ja u ispriati i 

traiu opet od tate da mi ga rastumai. nemam vremena sa mislim, piem tuma snova II 

deo, priaemo o tome posle. tog popodneva deda i tata e otii u obilazak imanja a sestra i ja 

emo trkarati oko njih. oni e zastati kraj smokava, a zatim e zagledati lenike. priae 

neto tiho izmeu sebe… (muke prie) u jednom trenutku, ugledau na livadici rasute velike 

tarkove okoladne bombone sa lenikom. nita jo neu shvatati.politika seanjapribliiu 

im se i setiu se da e u nekoj tv emisiji prikazivati koze i shvatiu da su to ustvari kozji

abonjci. neu odoleti i poeu da nagovaram sestru: tanja, vidi – neko e prosuti okoladne 

bombone,kako zna?idi – pokupi ih. ona e se nekati, ali e ipak otii i napunie punu aku 

brabonjaka. jedan e brabonjak ve uzeti drugom rukom da ga smae i sva radosna rei e 

dedi i tati: vidite, po livadi su prosute okoladne bombone sa lenikom!!! oni e se okrenuti, 

tata e je zgrabiti za ruku i u zadnjem trenutku spreiti da pojede brabonjak. zatim e se hitro 

okrenuti ka meni: ana!? viknue. izgledae zbunjen i izneveren,a naa teorija?!deda e se 

kradom osmehnuti jer e biti ovek starinskih pogleda, tanja e se rasplakati jer e joj se 

prosuti bombone, a ona e biti dete, a ja u se, jo uvek nita ne shvatajui, smejati do suza. 

stvarno e ovako biti.MORA BITI! ... ne znam zato, verovatno zbog tog oseaja krivice koji 

me stalno prati. 

PRIA BROJ 4 - PRVA RE 

ovako su mi priali o meniISTORIJA KAO SKUP PRIA: progovorila sam kad sam imala 

malo manje od osam meseci; prva re, na zaprepaenje svih, je bila deda, druga baba, pa tek 

onda tata i nesrena mama na kraju. kau da sam progovorila rano, ali nije to nita – 

KONSTRUISANJE ISTORIJSKOG DOGAAJAnedavno sam saznala da sam priala ja i 

pre toga, samo to se ne rauna. evo zato: imala sam manje od est meseci i jo nita nisam 

priala, samo sam vritala po ceo dan, plakala i gukala kad sam dobro raspoloena. mama i 

baba su me stavile na krevet da mi promene pelene. ja sam mrmljala i gukala. mama me 

skidala, a baba se neto blesavila da me zabavi odjednom, ja sam rekla jasno, mirno i bez 

tepanja: "jebem ti dete". uzdahnula sam i nastavila da guem. mama i baba su se pogledale, 

nikako nisu umele da objasne ta se desilo, pa su odluile da dogaaj treba da se zaboravi i 

ne pominje mnogo. posle neka dva meseca prvi put sam progovorila kako i dolikuje bebama, 

pa se zato rauna da sam progovorila sa osam meseci. 

I NIJE OVO JEDINI ISTORIJSKI DOGAAJ KOJI SE NA OVAJ NAIN DOGODIO. 

I NIJE OVO JEDINI ISTORIJSKI DOGAAJ KOJI SE NA OVAJ NAIN NIJE DOGODIO. 

I NIJE OVO NEKA DRUGA ISTORIJA. 

IDENTITET 

NIJE: prirodno, unutranje svojstvo koje se ispoljava 

(re-prezentuje i reprezentuje) izvoenjem, inovima. 

Identitet nije svojstvo. 

Identitet se ostvaruje inovima – kao nestabilan i 

varljiv status promenjive, dinamike reference. 

Fiksiranje njegove reference vri se po neitko 

nasilnim zakonima konkretnog drutvenog, kulturnog 

okruenja. 

JESTE: performativ, status, drutvena konstrukcija. 

________________________________________________________________________

SLIKARKA 

(Neizvesna autobiografska i putopisna pitanja o moralnoj odgovornosti, 

imoralizmu, beguncima i materijalizmu u »svetu umetnosti«) 

Miko uvakovi 

…svako ko eli da se bavi slikarstvom, treba, pre svega, 

da odsee svoj jezik… (Marcelin Pleynet) 

Pria se pria (scenario sa psihoanalitikim primesama): Sedim na stolici na mranoj bini. 

Iza mene u dubini scene se nalazi veliki video ekran. Na njemu je jedna od mnogih 

reprodukcija slike Paule Rego koja prikazuje enu psa. Ova slika ili slike iz iste serije koje se 

smenjuju, nemaju nekakv direktan odnos sa mojom priom, ali ipak… one nude nekakvu 

atmosferu za priu o eni koje nema, koja nema svoju unutranjost… koja je 

netransparentna… Tu je ena koja ima telo. ta je elja ene koja ne poznaje elju, koja slika, 

koja ponavlja gest slikanja, gest, koja ponavlja trag koji je brisan drugim tragovima 

slikarstva? Ona jeste performativ, izvoenje bez referenta. Sam in. ta rei o toj eni, 

devojci ili devojici, bez porekla, bez psihe, bez grimase, bez mentalnih akata (sic!?). Ona je 

ena usred slikarstva…. O njenim mislima ne moemo (mi svi: umetnici, zastupnici, pisci, 

trgovci, posednici) rei nita jer ih ona za nas nema… Wittgenstein je pisao da su unutranjim 

procesima potrebni spoljanji kriterijumi. Da li su njene slike »kriterijumi« njenog 

unutranjeg ivota ili, mada… Ona je neka vrsta »tokena« koji se premeta »kroz« svetove 

bede i svetove slave, svetove uasa i uivanja, nemanja i imanja, … u svetovima prikazivanja. 

Pria i njen problem: Junakinju ove prie o slikarki u doba postsocijalizma sam nazvao 

»Rigo« po seriji slika engleske slikarke Paule Rego: ena pas (Dog Women, 1994). Junakinja 

ove prie jeste nekakvo ljudsko usamljeno udovite koje je imalo sree u ivotu (sic!). Ona 

jeste takav lik kao da je sa slika Paule Rego: istovremeno uasan i privlaan. Njene 

karakterne crte se nepoznate, nesaznatljive, nepokazive. Njena dela kao da nemaju veze sa 

njenim telom (body-mind), ali njena dela imaju veze sa mnogima drugim, sa mnogima 

drugim, sa Paulom Rego, sa Komarom i Melamidom, sa Kieferom, sa Gerhardom Richterom, 

sa Neue Slowenische Kunstom, sa Erikom Bulatovim, sa mnogim nemakim i 

istonoevropskim umetnicima u preobraaju »ideolokih duhova« u »agente kapitala«. Ali, 

Rigo nema nita, postoje samo njene slike, njena duevna (body mind) praznina, njena dela i 

njena slava i njen novac…. Da, postoji i moje oseanje grie savesti, krivice… zapravo, ovo 

je pria o krivici i grii savesti… negde kao u irskom ili nemakom bildungs-romanu i 

kasnijim varijacijama biografskog pripovedanja u XX veku (Joyceov Portret umetnika u 

mladosti ili Mannov Doktor Faustus)…. 

Priam pred vama sada: Bilo je to jednog poznog, moda oktobarskog, dana u Beogradu. 

Bilo je to negde sredinom devedesetih. Lie je uto. Toplo je. Duboke senke ukazuju na 

blizinu zime. etao sam sa pesnikom i pozorinim kritiarem Vladimirom Kopiclom. Hodali 

smo niz Nemanjinu ulicu od Slavije ka Glavnoj eleznikoj stanici. Ili smo levom stranom 

ulice. Razgovarali smo nepovezano, govorili smo o sasvim razliitiim stvarima. Koliko se 

seam bilo je rei o naem starom prijatelju i pesniku S.T, o lirskoj poeziji, o plavoj boji u 

Wendersovim filmovima, o kompjuterskim virusima, i o muzici Johna Zorna… Mi smo na 

ulici izgledamo sasvim kontrasno. Razliite smo visine i teine. On nosi kratku kosu i bradu, 

ja sam obrijan i imam dugaku kosu. On je uvek elegantan na ameriki nain. Nosi beloplavu 

koulju, sako od tvida i crvenu kravatu. Ja sam obuen apa-drapa u staroj ishabanoj 

odei koju su pre mene nosili mnogi drugi. Moj hod je nesiguran, povremeno ubrzan, 

povremeno lenj, ali ipak nesiguran, gotovo neurotian. Vladin korak je korak mao mukarca, 

sigurnog u sebe, koji privlai panju i dominira ¨scenom¨. U jednom asu on je zastao. 

Povukao me je za rukav i rekao »Pogledaj ono dete!«. Lagano sam okrenuo glavu i ugledao 

nju. Leala je u praini, u iscepanoj i isflekanoj pamunoj haljini sa ljubiastim cvetiima.

Podrhtavala je. Ne, to su bili trzaji… trzaji, grevi, udari i zatim smirenje. Imala je dugu 

zamrenu i neoeljanu rikastu kosu. Njene oi su bile sasvim prazne. Bez izraza, bez 

reakcije, bez gledanja (gaze) i bez vienja (seeing). Pored njenog tela je bila kartonska kutija 

sa nekoliko metalnih novia i par smotanih papirnatih novanica. Njeno telo je bilo sasvim 

malo, krhko, izgubljeno u velikom svetu. Nisam mogao da joj odredim godine. Moda je 

imala 15-16 godina, a moda i 30. Vlada je pogledao i rekao »Moramo pomoi ovom detetu, 

danas nismo uinili nijedno dobro delo, ba nijedno…« Ja sam se zbunio i, zatim, usprotivio: 

»Ako pomognemo njoj, ubudue emo morati da pomognemo svakom prosjaku i prosjakinji 

na beogradskom asfaltu…« Vlada se nasmejao, onim svojim mao sigurnim pogledom, i 

rekao je bespogovorno »Moramo joj pomoi, vidi ovo dete!« Zatim, sve se odvijalo veoma 

brzo. Kupili smo u jednoj prodavnici u blizini atorsko krilo, zavili smo devojicu, bila je 

sasvim mirna, gotovo nepomina, smrdela je na asfalt. Pozvali smo taksi i krenuli… Posle 

kraeg veanja smo odluili da je odvedemo u Kovin. U duevnu bolnicu. Ili smo kod mog 

starog porodinog prijatelja dr Radaka. On je bio jedan od retkih ljudi u koje sam imao 

poverenje. Vonja je trajala dugo. Taksista je svo vreme priao o politici i sportu. Vlada je 

utao. Imao je sasvim brian oinski izraz lica. U svim mao mukarcima se krije brini otac. 

Ja sam smiljao priu za dr Radaka. Devojica je utala, povremeno bi zadrhtala, ali bez 

glasa, bez grimase. Njeno lice je ipak bilo lepukasto. Navikli smo se na njeno lice. Stigli smo 

u bolnicu. Pozvali smo sa portirnice dr Radaka. Istrao je. Bio je veoma paljiv i obziran. 

Uveli smo devojicu. Pitao je kako se zove. Nismo znali. Ona nije odgovarala. Zaveli su 

njene podatke u knjigu pacijenata: N.N. (nepoznata). utala je i nije izgledala uplaena, bila 

je nezainteresovana. Jedna visoka i mrava sestra je prokomentarisala: »Mora da je kuka iz 

Rumunije ili Kazahstana«. Smestili su je u veliku sobu na kraju hodnika. Dr Radak je rekao 

da je ta soba bila konjunica u doba Austrougarske. Izali smo iz sobe. Devojica nije 

pogledala za nama. Vlada je izgledao zadovoljan. Rekao je »Ipak ovaj dan nije proao 

uzaludno«. Prolo je par dana ili nedelja, zaboravio sam na devojicu. Negde oko podne 

jednog etvrtka, ini mi se, javio se dr Radak. Rekao mi je uzbuenim glasom: »Dolazimo 

Vlada i ja po tebe, idemo u bolnicu, tamo se deavaju udne stvari.« Otili smo u bolnicu. Dr 

Radak nas je gledao ispod oka. Nisam mogao da odredim njegov osmeh, ozbiljan ili 

podsmeljiv ili, zapravo, zbunjen. Uli smo u sobu i tamo nas je ekalo iznenaenje. Cela 

soba, zidovi, tavanica, pod, … sve je bilo oslikano, iscrtano, izmazano bojama, izmetom, 

hranom, ugljenom… udesne velike slike, to su bile slike koje su smrdele, koje su prekrivale 

sve, … Devojica je sedela na patosu i olovkom vrljala po starim bolnikim formularima i 

izguvanim novinama. Ostali bolesnici su bili nezainteresovani, verovatno nakljukani 

lekovima. Sestre su sa uenjem gledale, skupile su se iza nas. Poeo sam da posmatram 

zidove sa »slikama«. Da, to su bile ipak prave slike: murali i freske. Na njima su bile 

prepletene figure. Figure su bile od isprekidanih linija, taaka, mrlja… gotovo da je sve to 

liilo na Pollockove dripping slike. Dr Radak me je pogledao upitno i zapitao »Zar ih ne 

prepoznaje…?« On je uvek reagovao na politiki podtekst, seam se, on se dobro razumeo u 

istoriju dvadesetovekovnih politikih totalitarizama. Pogledao sam bolje i zaista sve te 

fragmentarne, takaste i isprekidane figure su bile sasvim poznati likovi, sasvim poznati: tri 

Lenjina, pet Staljina, jedan Hitler, jedan Tito, dva mona snana Musolinija, zatim, Jelcin, 

Regan, Klinton, kraljica Victoria, neki beogradski politiari i dileri…. Vlada je gledao i 

smekao se… Izgledao je zadovoljan. Dr Radak je bio zbunjen. Sestre su bile uplaene i ljute. 

Mrmljale su: »Prokleta kuka…« Devojica nije obraala panju na nas. Radila je, slikala je. 

Napustili smo sobu. Radak je rekao »Ovo je udo, ne znamo ni ko je ni odakle se pojavila … 

kao iz X file-a, a pravi ova uda! Video si onog Lenjina. Pravi Lenjin.« Zatim je objasnio da 

nee moi jo dugo da je zadri u bolnici, moda jo desetak dana. Rekao je: »Vidite ta ete 

sa njom!? Sutra dan smo se Vlada i ja nali ispred Hotela Moskve i poeli smo da 

raspravljamo o njenoj sudbini. Vlada je pio kapuino, a ja odvratnu vruu Coca Colu. Pitali 

smo se da li da je odvedemo kod asnih sestara na Vraar, da li da je damo kod prijatelja u 

punk Komunu na severu Bake, da li da je odvedemo u dom za nezbrinutu decu u Zveansku 

ili kod harakrini… I tada, u mom esto infantilnom i dobroudnom umu se pojavila 

demonska zamisao. Rekao sam sasvim autoritativno da je ona odlina slikarka i da stvar 

moda treba postaviti obrnuto: ne da reavamo njen ivot, ve da probamo da vidimo ta

emo sa njenom umetnou, njenim slikarstvom, da od nje napravimo veliku slikarku. Vlada 

je poskoio i rekao »Bravo! Zvaemo Victora Misiana«. Victor Misiano je bio moskovski 

kustos i teoretiar umetnosti koji se bavio umetnou postsocijalizma. Vlada ga je upoznao u 

Minhenu na nekakvom sorosovskom simpozijumu o slobodi medija pre tri godine. Ja sam ga 

sreo u Njujorku u galeriji Johna Webera na izlobi Hansa Haackea, sada ve daleke 1994. 

Vlada je rekao: "On mora da vidi njena dela pre nego to ih unite". Zvali smo Victora. Nali 

smo ga u Teheranu. Rekao je da e za tri dana putovati za Pariz, pa e svratiti na jedno 

poslepodne u Beograd. Doekali smo ga na aerodromu. Sa aerodroma smo krenuli za Kovin. 

Padala je kia, bila je magla. Vlada je priao sa Victorom. Ja sam vozio Jeep i utao. 

Izbegavao sam svaki razgovor o umetnosti sa Victorom. Mi smo imali samo jednu temu koja 

nas je povezala: sufizam. Ali, sada nije bila prilika da govorimo o sufijima i njihovom 

ritualnom i ekstatikom prizivanju Alaha. Vlada je priao o genijalnosti nae "tienice" i 

pripremao ga za taj, svakako, neoekivani susret. Stigli smo u bolnicu, ekao nas je dr Radak 

i odveo nas je kod nje. Bila je, sada, u maloj sobici sa dva gvozdena kreveta, bez prozora i sa 

starim drvenim stolom. Ona je uala na stolu i slikala akvarel bojama koje je Vlada poslao za 

nju. Nije nas ni pogledala. Prili smo sasvim blizu i videli hrpu islikanih papira i novinskih 

listova. Na svima je bilo jedno veliko izoblieno lice ene (njeno, moda slika majke) koja je 

liila na psa i jedna manja muka bradata glava. Victor je pogledao i uzviknuo: "Pa ona slika 

Homeinija u plesu sufija". Poeo je da skuplja listove sa njenim slikama i crteima, da gleda 

islikane zidove. Bio je zaista iskreno uzbuen. Odveli smo ga u veliku bolniku sobu, 

nekadanju konjunicu, gledao je ostatke njenih fresaka-murala od boje, grafita, izmeta, 

hrane… Upiljio se u onog dvostrukog ili dvoglavog Staljina. Dvopolni Staljin, sasvim 

erotizovani Staljin, Staljin travestit sa dva tela, sa telom mukarca i ene. Ne Staljin gulaga, 

ve Staljin perverzije. Victor je snimao depnom digitalnom kamerom. Neto kasnije, 

pokuao je da razgovara sa njom. Pitao je kako se zove prvo na engleskom pa zatim na 

ruskom, ona ga je pogledala i nastavila da slika po izguvanoj novini. Pitao je nas »Ko je 

ona?« Nismo znali odgovor. Vlada je rekao »Naa devojica!«, dr Radak je uzvikuno »Moja 

pacijentkinja!«, ja sam utao… Victor je insistirao na imenu i ja sam promrljao »Ona se zove 

mala Rigo!«. I zaista ona je bila neka vrsta ene psa koji slika perverzne ikonike prizore sa 

politiarima, tiranima i mesijama. Victor se nasmejao i rekao »Balkanska Paula Rego, zato 

da ne«. Ali da ne duim dalje. Vlada i ja smo za Rigo kupili ameriki paso kod mog starog 

kolskog druga sa Dorola. Obukli smo je u farmerke, i crni demper sa rolkom. Odveli smo 

je kod frizera, koji je oprao i skratio njenu dugu rikastu kosu. Dobila je novu boju kose: zift 

crna. Sada je liila na nekakvog izgladnelog nezainteresovanog deaka ili junakinju Linchove 

televizijske serije. Posle par dana je stigao Victorov njujorki asistent John Smith. Dobio je 

paso, zamotuljak sa slikama i tu je bila i Rigo. On je rekao: »Good job!« Krenuo je ka 

vratima drei Rigo za ruku, vratio se, izvadio iz unutranjeg depa sakoa ukastu kovertu sa 

cvetiem. Pogledao je u mene i Vladu i rekao ovo je va honorar. Rigo je otila neokrenuvi 

se. Nas dvojica smo se zgledali. Vlada je otvorio kovertu i u njoj je bilu 10000 USD. Podelili 

smo novac i nikada vie nismo u naim dugim razgovorima spomenuli Rigo. Zapravo, ja sam 

mislio da je Vlada napravio ugovor sa Victorom, a on je mislio da sam ja napravio dogovor sa 

Smithom. Ali, mi smo, u stvari, prodali Rigo za 10000USD. Prodaja belog roblja. Prolo je 

otada nekoliko godina. Vlada i ja se esto viamo na jednoj staklenoj plantai orhideja, tu 

izmeu Novog Sada i Beograda. Uglavnom itamo na glas englesku metafiziku liriku, a 

ponekad i neto od starih Bob Dylanovih pesama. Rigo je u meuvremenu postala slavna. Ima 

svog galeristu u Njujorku, Berlinu i Milanu. Izlagala je na poslednjem Venecijanskom 

bijenalu. Dobila je Zlatnog lava za veliki mural nazvan: »Moja politika ili erotska seanja na 

markiza De Sadea, Witggensteina i Kulika«. O njoj se pie kao o udesnoj autentinoj slikarki 

postsocijalizma. O njoj piu kao o slikarki koja je dovrila epohu realnog socijalizma i 

obnovila zapadni kritiki slikarski realizam. Porede je sa Maljeviem. Jedan engleski istoriar 

umetnosti je objavio komparativnu studiju o realizmu kod francuskog slikara Gustava 

Courbeta i balkanske slikarke Rigo. itao sam esej o njenim filozofskim gleditima. (Znao 

sam da ona nema filozofiju, znao sam da ona ne misli, da slika). Pria se da prodaje slike po 

ceni od oko 300000USD. Na televiziji sam video reportau o njenom boravku na Haitiju. 

Jedna kineska teoretiarka umetnosti L.Y. povezuje njene slike sa vudu filmovima Maye

Deren… Od nekih naih ljudi sam uo da ona sada ivi sa Victorom, drugi priaju da ga je 

ostavila, da mu plaa alimentaciju i da sada ivi sa svojom sekretaricom, trei govore da je 

dri u kunom pritvoru nekakva vudu sekta iz San Franciska, opet postoje glasine da je u 

ruskom pravoslavnom enskom manastiru na Aljasci i da daje novac za izgradnju enskog 

manastira u Jerusalimu itd… Postoje mnoge prie o njoj. esto mislim na Rigo i na to da smo 

je Vlada i ja prodali za 10000USD. Oseam griu savesti. Govorim sebi da sam prodao 

»ljudsko bie«. Zatim se pravdam da je ona zato postala »subjekt«, da sam uestvovao u tom 

preobraaju »bia« u »subjekt«, da je ona sada bogata i srena. Mada… znam da ona ne moe 

biti ni srena ni nesrena. Za nju je isto da li je na asfaltu, u bolnici ili u galerijama 57me 

ulice u Njujorku. Ne znam, oseam krivicu. Pre nekoliko nedelja sam u Kairu video plakat za 

njenu izlobu. Nisam otiao na otvaranje. Otiao sam na Nil i zurio u mutnu prljavu vodu. 

Ponekad u noi, u estim besanicama ujem njen grubi zamueni glas koji, zapravo, nikada 

nisam uo, ni sada ne znam da li je progovorila… da li je neko ikada uo njen glas… ?! 

Nikada neu iti njen glas… niko nee uti nju kako govori… 

PRAKSA 

Ono to iskljuuje drutveno, a kroz to iskljuivanje 

drutveno se konstituie, nije – u ta bi mnogi hteli 

da nas ubede – nikakav "predljudski haos", 

neodrediv bezdan "prirode", nego to je ve 

odreena praksa, oznaiteljska praksa, "stvarna 

osnova" onoga to Freud naziva "nestvarnim". 

___________________________________________________________________________ 

VELIKI BACH 

Bojana Cveji 

from: Bojana Cvejic 

to: Cenpi 

subject: Veliki Bach 

Draga grupo, 

S nestrpljenjem se javljam iz Brisela da vam saoptim ta mi se desilo sino. Ukljuim 

televizor, tek onako, poto nemam naviku da gledam televiziju, mislim, kao da me je prazan 

crni ekran potajno mamio, kad ono, poinje u glavnom programu nova epizoda serije ''Izaberi 

sam'', posveena izuzetno ovoga puta muzici – to me je zanimalo dovoljno da sednem i 

pogledam o emu se radi. 

''Izaberi sam'' je najnovije ostvarenje projekta ukljuivanja televizijskih gledalaca u 

interaktivni proces u kojem se gledanje obre povratno, u drugom smeru, tako to televizija 

gleda unazad gledaoce, koji su pozvani da uivo i u kontinuitetu dueg vremenskog perioda 

svojim ueem oblikuju dramaturgiju realnog dogadjaja. Pre 30-40 godina ljudi su se 

okupljali na mestima gde su se uivo deavala tela, predmeti, tekstovi, zvuci i prostor, 

doslovnost ponaanja je pobuivala posmatrae da spontano reaguju i da se prikljue 

jednostavnim i obinim aktivnostima koje su liile na ivotne radnje, poremeene okvirom 

predstavljanja. No, vremenom su se ovi dogaaji iskomplikovali, efekat sluaja, nagog tela, 

provokacije, drame doslovnog bola ili dosade se istroio i potrebno je bilo dodati, urediti, 

fikcionalizovati, obui dogaaj u sliku o dogaaju, pri emu je distanca izmeu deavanja i 

gledanja narasla pod krovom teatra, galerije, muzeja. Ja jo uvek odlazim u te zatvorene 

prostore i ponekad eznem to se ne usudjujem da progovorim i prekinem poslunu tiinu 

jednosmernog pogleda, ali pravila igre su se promenila, ivot se deava putem ekrana. 

''Izaberi sam'' je nova igra u kojoj se hiperrealno produkuje ivotna drama kroz otvoren proces

i demokratski koncenzus publike, anonimno i sa distance. Gledalac ostaje kod kue odakle 

moe da bira, odluuje, upravlja neizvesnim tokom dogaaja, to se najee svodi na to da se 

jednoj grupi ljudi postavi zadatak na reavanje i da se od gledalaca trai da prate i ocenjuju 

proces rada grupe i da postepeno eliminiu jednog po jednog lana dok ne stignu do 

pobednika. Gledalac zna da je jedan od milion onih koji odluuju i da je sam, to znai 

slobodan i uzbuen dramom koja se nekom drugom i negde drugde, daleko dogadja. ''ivot 

nikada nee vratiti umetnosti ono to joj je ukrao'', setila sam se Godarda i ugrizla za jezik, 

patetino, ali da li je to zapravo uopte potrebno ako nije mogue? 

No, da se vratim prii, otkud muzika u tako popularnoj seriji, naroito otkad su koncerti 

postali mesta na kojima se okupljaju samo oni koji umeju da sviraju i oni koji umeju o tome 

da piu za one koji sviraju, jer - to bi uostalom sluali muziku koja se izvodi od poetka do 

kraja bez zaustavljanja, kada kod kue mogu da skroje sopstvenu kompoziciju za sluanje, 

ambijent, raspoloenje, ili da voze kola, sluaju Mozarta i gledaju u travu, ili da voze rolere, s 

telefonom u jednom i vokmenom u drugom uhu? Moje iznenaenje je utoliko bilo vee kada 

su se u programu nala tri savremena (iva) kompozitora, nekada davno veoma uticajna i to 

upravo po pokuaju da otvore muziku prema inicijativi i odgovornosti izvoaa i slualaca, da 

i jednima i drugim prue priliku za ''iskustvo koje inae ne bi imali'' (krilatica koja se danas 

rabi na ambalai) a danas prisutni i poznati samo ''u literaturi'', za one retke koji jo uvek 

koriste znakove navoda, a ukljuuju se na posebne kanale, sajtove, ili izlaze iz kue i cunjaju 

po mranim ulicama, second-hand radnjama na periferiji grada, arhivima. No, ubrzo je i ta 

misterija reena novom, naime, ovu trojicu je okupila serija po senzacionalnom povodu – 

otkriu jednog neobinog rasturenog predmeta, kutije, instrumenta? naenog u okolini 

nemakog grada Leipziga sa inicijalima JSB. Niko od naunika, muzikologa i istoriara 

umetnosti nije uspeo da sastavi predmet i utvrdi emu je tano sluio, da povee nepotpune 

tragove oznaka na tim delovima, moda nota bez vratova, a moda i neeg drugog, ali su 

uspeli da po starosti drveta ustanove da potie iz prve polovine XVIII veka, to ih je, zajedno 

sa slovima JSB, navelo da pretpostave da je predmet pripadao Bachu ili bio u nekakvoj vezi s 

njim. Sluajno je vest procurela sa naunog instituta u medije, tanije - redakcija ovog 

programa je u nedostatku okantnih biolokih anomalija i socijalnih kontraverzi, pronala u 

ovom novitetu priliku da osvei seanje gledalaca na, kako je to voditelj rekao, univerzalno 

postojanu kulturnu vrednost ''Bach''. Da, to je sasvim izuzetno otkrie, jer, pre nekoliko 

godina, kada sam htela da posetim u Leipzigu muzej, kuu za koju se tvrdi da je u njoj iveo 

Bach, naila sam na sve predmete, nametaj, instrumente, ak i organske ostatke - 

reprodukovane originale, koji su negde drugde preneseni, tako da je svaki posetilac mogao da 

uzme i ponese po jedan od zamenjenih, savreno izraenih prema originalima predmeta, 

komadia materijalne stvarnosti kui. Otkako je trite antikviteta iscrpljeno tako da se samo 

prodaju reprodukcije, pronalazak novog predmeta koji ima, kako je voditelj za gladnu publiku 

rekao, ''miris'' starine, izazvao je veliko interesovanje. Dok su naunici ve bili spremni da 

odloe predmet na policu, urednik ove serije, vrlo izraenog njuha za novije od novog i 

uticaja (npr. prole godine je u njegovoj emisiji jedan poznati novinar dobio nov identitet, ne 

znajui da su u toku njegovog vienedeljnog boravka u TV emisiji gledaoci konstruisali priu 

o ivotu avganistanskog teroriste, mukog oviniste i utajivau poreza, u koju ne samo da 

javnost, ve i sam novinar danas veruje) dosetio se da pita desetak muziara i kompozitora, 

tanije, da ih, po nepromenljivom scenariju serije stavi u neobinu eksperimentalnu situaciju 

u kojoj e svako imati isti zadatak, u ovom sluaju da muziki upotrebi, oivi predmet, a 

publika e moi da neposredno reaguje, bira i ocenjuje svakog od njih preko TV ekrana. Za 

sve postoje dva ili vie razloga ovde, pomislih, kako za izbor kompozitora, tako i za to to su 

oni pristali da uestvuju, verovatno ne samo zbog primamljive novane nagrade koja e 

pripasti onom koga gledaoci izaberu. Mada me udi kako se odjednom susreu udaljeni 

svetovi koji ve godinama paralelno opstaju bez konflikta, koga to interesuje, osim onih koji 

se jo uvek nadaju da moe da se desi ''trenje''. 

Sino, kada sam sluajno naletela na ovu krajnje zanimljivu seriju, prikazano je, posle 

nekoliko veeri u kojima se vodila surevnjiva borba izmedju muziara, prezadovoljnih to 

konano imaju priliku da sviraju za milione, ko e due istrajati u istraivanju nepoznatog 

predmeta, finale u kome e publika da izabere pobednika. U finalnoj prezentaciji su se nala

pomenuta tri kompozitora. Prvo je predstavljen kompozitor koji je dugo sedeo i neto 

zapisivao, a zapoeo svoj nastup pitanjem: Da li je ovaj predmet autentian? Umesto da 

predmet u njegovim rukama zasvira 'arobnu muziku', to su iznevereni gledaoci oekivali, on 

je izloio raspravu o raznim pitanjima koje su za njega ostaci ovog neega postavili. ta je 

ovaj predmet za nas? Zato mislimo da on potie od Bacha? Koliko imamo dokaza za to, a 

koliko to elimo da mislimo? ta ako stvarno potie od Bacha, a ta ako ne potie? Da li 

emo biti 'bogatiji' ako ustvrdimo da potie od Bacha? Da li uopte ima veze s muzikom? 

Kako moemo saznati da li je nekada proizvodio muziku ili ne? I kako? Ako jeste, onda 

kakva je to bila muzika? Slina onome to znamo danas o muzici tog vremena ili drugaija? 

Da li je Bach ili neko drugi svirao na ovom, nazovimo, instrumentu? ta ako je to bio 

nekakav kuni predmet na kojem je, recimo, stajala vaza sa cveem? ili slika nekog sveca? ili 

knjiga? Ima li razlike? Da li smo muzikalniji kada mu se pribliimo? Kada ga posedujemo 

danas? Predmet zagubljen na nekom anonimnom privatnom mestu ili stavljen u muzej? Da li 

moemo da izmenimo istoriju unazad? Evo jedinstvene prilike, ree u zaletu nove koliine 

entuzijazma, kada je toliko pogleda upereno i toliko glava zamiljeno nad jednim predmetom, 

da se zapitamo, i tu poe da peva B-A-C-H, ta je iza ove proizvoljne formule… U tom 

trenutku se voditelj umeao, dopustivi gledaocima da iskau svoje nezadovoljstvo 

programom, svi iznervirani to kompozitor nije pronaao klju za tumaenje, ''Dosta pitanja – 

hoemo odgovore'', ''Ne interesuju nas vae intelektualne tlapnje, od autentinog, preko 

autohtonog do autorefleksivnog, vi ste autistini, umete li vi neto?'' Kompozitor se uzalud 

branio: ''Ja mogu samo da matam, da konstruiem priu o tome, a ne mogu nita drugo, ne 

poznajem jezik, tehniku da bih…'' I tako je nestao sa ekrana da bi se kamera pomerila na 

drugog kompozitora koji je bio zauzet rastavljanjem delova predmeta. Poto je marljivo 

povezao i najsitnije delie u celinu, kako ju je on video, zatim sproveo struju, pojaalo, 

mikrofone, novosastavljena maina je poela da proizvodi zvukove. Muziku o kojoj je on 

govorio posveeno i egzaltirano, vibracije koje ga povezuju sa kosmosom, odnosno sa istim 

univerzalnim duhom koji proima i Velikog Bacha i druge pre njega izvan vremena, naao je 

u njemu posrednika, provodnika ove struje, koja jednako prolazi kroz kablove, telo, zrak, 

kosmos, od izvora ideje do uha privilegovanih gledalaca ovog programa, ti isti gledaoci su 

nazvali kripanjem, zujanjem, pitanjem, a kompozitora koji im je ovim 'udnim' zvucima 

obeavao napredak, ludakom, koga bi radije voleli da vide u sledeem terminu posveenom 

horoskopu. Jo udnije se ponaao trei kompozitor, ili preciznije, samo se ponaao. Dugo je 

sedeo ravnoduno kao da nema te stvari u sobi oko koje je tolika panja koncentrisana, puio i 

gledao otvoreno u kameru, 'provokativno', kako su ga kasnije napali. Prolo je samo nekoliko 

minuta, to je preko ekrana delovalo mnogo due, i ba kada sam pomislila da e stii nalog iz 

reije programa za najavu reklame da ne bi sami gledaoci promenili kanal, kompozitor je 

odjednom progovorio. ''Ako stavite vie od jedne kaiice soli i dve kocke eera, neete vie 

moi da razlikujete slatko i slano. Kada me je pitao jue ta u danas raditi, nisam umeo da 

kaem nita drugo nego da je neko pronaao neto za koje neko drugi misli da potie od 

nekog treeg, i da su mene etvrtog pozvali. I dalje ne znam vie od toga. Pare metalnog 

okvira, dve drvene polomljene daice, jedna elina ica i jo mnogo sitnica koje ne bih 

umeo da opiem. Da bismo izmerili neto, ponimo od nule: obratite panju na to kako jeste.'' 

Dok je ovaj kompozitor govorio vrlo mekim i sporim glasom, tekao je snimak nekih 

zvukova, puakog disanja u snu, angrljanja sudova, tumaranja po istoj sobi, zatim traenja 

stanica na radiju, gde je proletelo mnogo muzike, kao i, sluajno, deo jedne Bachove ige. 

Iznenada se ekran ponovo zatamnio i umesto komentara i glasanja gledalaca, poele su 

reklame. Do glasanja nije ni dolo, jer izgleda da publika nikoga nije izabrala, sve je liilo na 

krivi spoj neuporedivih pria i namesto finalnog rezultata, valjda da nadoknadi ili ublai opte 

negodovanje, ila je reklama za Bachovu muziku kutiju, modelovana prema originalnoj 

muzikoj kutiji iz Bachove zaostavtine. ''Dovoljno je da samo pritisnete dugme i Bachove 

najlepe melodije e zasvirati iz kutije, ba kao u domu Ane Magdalene i Johana Sebastijana 

– izaberite najbolje.'' 

Zbunio me je ovaj dogadjaj, ne znam ta ete vi rei, kao povratak u budunost. 

Pozdrav, Bojana

EKRAN 

Nije produenje pogleda 

ni ogledalo u kojem subjekt prepoznaje 

odraz stvarnosti. 

S fatalnom nezaustavljivou on prozvodi modele 

realnije od realnosti, 

kolonizuje i pretvara subjekta kulture 

u objekt njegove imaginarne predstave. 

Nastupa bezglasno, nekritiko, usamljeniko, onanijsko rastvaranje ‘ja' gde iskustvo vie nije 

mogue. 

___________________________________________________________________________ 

POTRAGA ZA LJUBAVNICIMA 


svaki dan, ja i nas etvoro hodamo po gradu. uvek su u pitanju letnji dani, teki, sparni dani. 

esto poseujemo krug, sa udubljenjm u sredini. u udubljenje moe da stane nas 20000 ljudi. 

to je staro zdanje, gde provodimo po nekoliko sati posmatrajui ta se deava meu nama, 

gledajui i sluajui druge. 

vidimo uperena svetla prema izdignutoj pozornici. i enu. i sto. i olovku. ena pie. pie i 

peva. ita i peva. itajui peva. peva itajui. peva itajui glumi. peva itajui glumi kree se 

u krug. peva itajui glumi kree se u krug sedi. peati pismo. pismo odlazi. sadraj je 

otpevan. ko je primio pismo? ena je bolesna. ona eka pismo, potvrdu, re, govor – ona eli 

da zna; znae tek kada on otpeva to to se zna. to to je otvorio. jer, ono to se u traenju sebe 

pronalazi, ukoliko se traei pronae nazovimo tekst. 

grad je u pokrajini na severu drave. pokrajina je menjala gospodare. u srednjem veku bila je 

poznata po porodici. posle je postala deo republike, pa je uveni vojskovoa govorio sa 

balkona na centralnom trgu. zatim je zapoeo festival u kome se peva. 

poznata je i po paru ljubavnika. smatra se da su znaajni, da ine srenim onoga ko ih sretne. 

takoe se smatra da su ve dugo zajedno, da su iveli, umrli, da su opet iveli, bili zajedno. i 

da njihovi duhovi lutaju gradom, da vole da se etaju, poseuju pozorita, mesta gde ima puno 

ljudi, knjiare, biblioteke. 

uvee smo ja i nas 4 ponovo posetili okruglasto zdanje. ena je pevala: 

biti lep, zraiti, biti lep, uivati, ponavljam sebi. jouissance. 

moje nove cipele su posebno sjajne i dala mi ih je dobra vila, te sa njima mogu da pleem u 

krug, kao ona devojica mogu da preem put utih cigli. ali, samo ako ih razgazim.. posle 

prvih pet hrabrih koraka stala sam i jauknula. rekla sam dosta, vi me ubijate i skinula sam, 

moje cipele tu na sred trga pred zgranutim svetom. konji su se uznemirili, ti konji sa lepim 

konjanicima, karabinjerima koji slue za slikanje. pred lepim momcima bosa u svojoj haljini 

od svile krenula sam hrabro, o lomei noge o uarene plonike, ah, o hiljade ljudskih 

odpadaka, o mala stakla. ipak, pobedonosno sam gledala pravo u oi ljudima, cipele u 

rukama, i bilo je tako dobro, biti taj Drugi. 

sutradan, uvee, rasprili smo se ja i nas 4. krenula sam polako oko zdanja, obilazila krug. 

(cirkulacija, cikulisanje, cirk, cirkular, cirkus, kruenje, oblo, ovalno, kruno hodanje, 

hodanje koje se preispituje) – ono to cirkulie je tu da bi ono ega nemamo ponovo stiglo do

nas. (krug je krug samo u odnosu na ostale krugove, ali pitanje je da li je njegovo znaenje 

uvek odloeno, obeleeno prostorom "izmeu".) traei ljubavnike ula sam razgovor 

mukarca i ene: 

ti si obian posmatra, ovek na kamenu, nisi ak ni ovek sa sopstvenim jastukom. 

jastuk, taj veiti bol arena. taj weltshmretz. ah, himmel, gde je moj jastuk. nisam primetila 

plavi kupon u mojoj koverti. dobila sam moj crveni jastuk, koji se slae sa crvenim tepihom, 

ali moj jastuk je od plia, on nije obian, crven i sunerast. volim ga. nisi nikada ni imao svoj 

jastuk. pripada drugom svetu. ti si stranac u operi. 

otila sam dalje. hodala sam ulicama, prilino nerazumljivim, gde su sva skretanja mogua. 

kao i u istoriji. evo, skreem. ispred mene je veliki trg. ja sam na tom trgu. pored mene je 

visoka statua velikog oveka. neko je zaboravio knjigu na postolju. itam: 

uo sam kako se neki ovek izgubio u umi i umirao od gladi i iscrpenosti pod jednim 

drvetom, a usamljenost su mu ublaavale groteskne vizije, kojima ga je zbog telesne slabosti, 

okruila bolesna mata, a on je mislio da su stvarne. 

proao je pored mene ovek, u ruci je drao pismo. to je pevaicino pismo. prepozanala sam 

ga. zastala sam izgubljena. muile su mu bolesne vizije. kako ja treperim pod plavim svetlom, 

na plavom Nilu, pored plavih Egipana, pore junaka, princeza, u senci uglaanih piramida, 

pored robova, majmuna, malih kornjaa, maaka i krokodila. ili, da stojim pored monih 

zigurata, belda, ispijena, da polako ludim, dok neko, zajedniki peva, u svetlosti stoboskopa, 

u AH, OH, UH uzdasima oduevljenja, pod naslagama istorije, borbi, oslobaanja, slave, u 

nacionalnoj dikoteci. muila me je i reenica koju je taj ovek izgovorio kada je sreo 

ljubavnike. nisam li ja jednim delom lie i povre? to nisam znala, ali mi je postalo jasno da 

su pisma rizom, mrea, paukovo tkanje. postoji i izvesan vampirizam pisama. moda je 

pevaica, primalac, poiljalac, moda je neko od njih okusio besmrtnost. jer, krv treba da mu 

donese snagu da stvara. ne smem ovde da pustim korenje. ili tamo, u zdanju iz koga sam 

utekla. jer, ja imam svoju operu, svoju priu, u kojoj me jedino zanima surovost. i koja bi 

najradije da nita da ne razume. ali ona je dobro istrenirana i sve zna. prepoznaje svaki kod. 

smeje se. tuna je kad i svi drugi. moram da se pokrenem. moram da hodam. 

BRISANI TRAG 

Trag je odlaganje traga. 

Trag je uvek brisan, naslojavan, prekrivan, nasipan. 

Prisutnost nije dakle ni izdaleka, kako se veruje, ono 

to znai znak, ono na to upuuje trag, prisutnost je 

trag traga, trag brisanja traga. 

___________________________________________________________________________ 

INDEKSIRANJE 

1. Jelena je ispriala priu o neobinim smrtima kompozitora. 

2. Sve njene prie su istorijske, s tim to su neki dogaaji stvarni, a neki izmiljeni – to za 

istoriju nikada i nije bilo bitno. 

3. Ali zato je za priu o muzici uopte bitno telo autora? 

4. Ona smatra da se telo autora uvek nazire kroz tekst. Da li se i Jelenino telo nazire kroz 

njenu priu? 

5. Autori, junaci Jelenine prie su umirali u tekstovima. Da li i Jelena umire u tekstu koji 

vam govori?

6. Tekst koji nije zatvoren sistem znakova sadri u sebi zahtev da bude izveden, 

performatizovan; on ne postoji bez itaoca, bez interpretacije. 

7. Jelena ima opsesiju granicama, ivicama, neravninama, hrapavostima, iskliznuima, 

odlaganjima, nedostacima, ponorima, brujanjima i prazninama muzike. 

8. Ona je iza ekrana oznaenih muzike oznaitelje vratila telu. 

Ana Vujanovi 

1. Polazite Jasnine prie jeWittgensteinov Tractatus logico-philosophicus. 

2. Jasnina pria se deava jedne noi u Amsterdamu, a glavni junaci su anonimni pijanista i 

Ludwig Wittgenstein. 

3. Sukob izmeu njih dvojice izbija oko dva koncepta itanja Bachovog preludijuma C dur, 

I DTK – intuitivno-muzikalnog i rano-vitgentajnovskog. 

4. Pria je o muzici i Jasni-kompozitorki, a govori o injenicama, sluaju i matematici. 

"Svet je celokupnost injenica i svet je sve to je sluaj", pisao je Wittgenstein. 

Matematika je u ovoj prii veza izmeu sluaja i injenice. 

5. Jasnina pria je fikcionalna, a njena struktura logika. 

6. Ova pria, reju i zvukom, dekonstruie Bachov preludijum C dur i muziku ralanjuje na 

atome-brojeve. 

7. Jasna je time Bachovu muziku koja se najee interpretira kao muzika koja poseduje 

neizrecivu metafiziku dubinu, koja se prima samo uhom, dovela u jezik i vratila 

inteligentnom telu. 

8. Jasnino izvoenje je posebno znaajno zbog toga to odbacuje ponuenu paradigmu. 

Jasna je kompozitorka koja govori o muzici, koja problematizuje muziku, koja se pita o 

muzici. 

Bojan orev 

1. Sinia pria o Marilyn Monroe i svom umetnikom konceptu. 

2. Pria se odigrava na Zapadu, na Istoku, u Kosovskoj i Balkanskoj ulici u Beogradu i 

ovde-sada. 

3. On pria o Marilyn Monroe koja se eksplicitno ne spominje ni u jednom trenutku i pria o 

njoj tuim tekstovima. 

4. Izbor tekstova definie i konceptualizuje doivljaj Marilyn Monroe. Kombinacija tekstova 

ne opisuje ni Marilyn, niti doivljaj Marilyn; tekstovi orgranizuju, oblikuju i prethode 

doivljaju. 

5. Tekstovi se odnose na bitne pojmove iz njene biografije, kao to su samoubistvo, ludilo, 

lepota, kapital, mo, elja, proizvod, pogled, umetnost... 

6. Fotografije su neuobiajene za jednu filmsku zvezdu. 

7. Veza izmeu fotografija i teksta (citata) se uspostavlja na sceni izvoenjem, tj. fotografije 

i tekst se u drugom kontekstu meusobno ne objanjavaju. 

8. Tekstove su pisali Marilyn Monroe, Roland Barthes, Albert Camus, Pier Paolo Pasolini, Miko 

uvakovi, Slobodan najder, Michael Foucault, Sinia Ili, Gill Deleuze i Felix Guattari. 


1. Bojanova pria je potekla od problematizacije statusa ikone holivudske glumice i 

pevaice Marilyn Monroe. 

2. On je eleo da demistifikuje ikonu fatalne zavodnice stvorenu po meri mao pogleda i 

elje. 

3. Njegova pria daje drugaija znaenja koja se mogu isplesti oko tog mita. 

4. Problem tela kao oznaitelja Bojan povezuje sa travestijom.

5. Travestit sa likom Marilyn Monroe slui kao tema prie. 

6. Pria je zasnovana na montai citata razliitih tekstova Marilyn Monroe, Rolanda 

Barthesa, Jeana Baudrillarda i Judith Butler. 

7. Izgled travestita sa Likom Marilyn slui za postavljanje pitanja: ta znai biti enom? 

8. Telo ene za Bojana je samo znak u kulturi. 

Jelena Novak 

1. Miko pria o stanju umetnika i umetnosti u kontekstu postsocijalizma 

2. Njegova pria je nastala kao san koji je sledeeg dana ispriao studentkinjama pete 

godine muzikologije. Miko je sanjao da je prodao umetnicu koja je slikala fantastine 

slike Staljina i Lenjina. Sledee godine ponovo je ispriao sanjani sluaj. Ponovni nastup 

ova pria imala je prvog meseca rada Teorije koja hoda. Tada je dolo do sledeeg 

skretanja. U igru je ula i engleska slikarka Paula Rego koja slika enu-psa. On je tada 

znao da je naao ime za svoju sanjanu slikarku. 

3. On se igra, obeava, zavodi sluaoca/itaoca nudei priu o eni/slikarki/prodavcima 

belog roblja kao svoju, autentinu, stvarnu priu. Kao realnost koja ima struktur fikcije. 

Kao hiper-narativ. 

4. On rauna sa prepoznavanjem drugih u tekstu, sa njihovom intervencijom. Rauna da e 

izneverevanje biti potpuno, ali i da e neko prepoznati brisane tragove drugih tekstova, 

tela, rukopisa u prividnom jedinstvu insititucije pripovedatva. 

5. Miko tekstom saoptava i jednu malu nadu – da e ena postati subjekt ovih dana. On se, 

istovremeno plai da e za tako neto biti potrebno i vie od trita, od dobre marketinke 

i institucionalne manipulacije i teorije feminizma. On je razoarani feminista. 

6. On je ukljuio u priu/konceptualizovao i oekivanje performansa, situaciju izgovaranja 

teksta, odlaganje teksta i njegovog izgovaranja, nov pojam pisma. 

7. Pria govori o stanju postsocijalistikog drutva. Zato ona nije neutralna. Umetnica i 

novac, teoretiar i novac, novac i slava, neoekivane igre moi, prisvanjanja, osnivanja i 

ruenja institucija. Jednom reju, drutvo u tranziciji. 

8. Miko eli i da govori o moralu. Ali, ne o moralu kao u knjigama Williama Thackerya. 

On razamatra uslove, uzroke i posledice po matrici nemakog obrazovanog romana. 


1. Ksenija pria o operi, njena pria se odigrava u Veroni. 

2. Ona pria o odlasku u stari rimski amfiteatar, gde se leti izvode opere. 

3. Ona pria o gledanju-sluanju, ini mi se, Verdijeve Aide i, svakako, o atmosferi letnjeg, 

vrelog, italijanskog grada. 

4. Ona dekonstruie govorom “operu” kao seanje, kao znanje i kao drutvenu-i-istorijsku 

instituciju, kao metatekst oko koga su grupisana njena iskustva muzike i scene, scene i 

izvoenja, izvoenja i recepcije, recepcije i drutvenog okvira moi i identiteta. 

5. Ona dekonstruie “operu” uvoenjem narativnih fragmentiranih “slika”, linija mogueg 

pripovedanja, odlaganja (différAnce) razreenja prie i decentriranjem bitnog odnosa 

“opere-kao-institucije-kao-politikog-teksta-aktuelnosti” i sasvim-sasvim njenog “jakao-teksta-koji-zrcali-svet-opere” 

u iskliznuima vremena (sinhronije/dijahronije). 

6. Opera u njenoj prii nije ni-anr-ni-koncept, ve pokretna i ubrzana mapa tekstova moi 

opere (umetnosti), drutva (politike) i njenog “ja” (taki grupisanja, upisa). 

7. Pokretna i ubrzana mapa tekstova moi opere fatalno privlai njeno-tekstualno “ja” koje 

pokazuje nabore, nasipe, praznine, ispunjenja, obeanja, obrte i suoenja sa “istinom u 

operi”. 

8. Istina u operi ima strukturu fikcije, a struktura fikcije se otkriva u njenoj varljivoj, 

nesigurnoj, otvorenoj, veto isprianoj i vieznanoj prii sainjenoj od krhotina - od 

ega? - od krhotina seanja ili, moda - od krhotina drugih tekstova. 

Miko uvakovi

1. Anina pria je autobiografska i ona je pokuaj stvaranja "line istorije". 

2. Ova pria je obeanje autobiografije koje je iznevereno, jer Ana ne uspeva da se izgradi 

kao subjekt koherentnog identiteta. 

3. Njen identitet se kroz tekst uspostavlja izvoenjem kao nestabilan, viesmislen, pluralan i 

promenjiv. 

4. Ona u tekstu oivljava razliite situacije iz ivota koje bi trebalo da predstavljaju 

jedinstvenu "linu istoriju", ali mi tu istoriju ne moemo da sastavimo. 

5. Njena "lina istorija" ni u kom sluaju se ne moe shvatiti kao hronologija linearnog 

razvoja linosti, ve jedino kao skup nepovezanih fragmenata koji se kreu u razliitim 

pravcima. 

6. Anina pria pokazuje da se znaenje identiteta moe fiksirati samo u odreenom 

kontekstu a Anini identiteti se neprestano opiru fiksiranju. 

7. Do kraja prie subjekt autobiografije ne dobija jedinstven, ni lini ni grupni identitet. 

8. Uzalud ete se posle ove prie pitati ko je Ana Vujanovi. 

Sinia Ili 

___________________________________________________________________________

PREDISTORIJA TkH: 

HRONOLOGIJA AUTORA KOJI SU PRETHODILI TEORIJI KOJA HODA 

Hildegard von Bingen (1098-1179) 

(pesnikinja, kompozitorka, mistiarka, isceliteljka) 

/vana je za TkH jer je prva poznata kompozitorka/ 

APPENDIX 

Thomas Hobbes (1588-1679) 

(filozof) 

/vaan je za TkH jer je konstruisao prvu teoriju drutvenog ugovora po kojoj prirodno, 

egoistino stanje oveka prethodi graanskom stanju (civilizacija)/ 

Jean-Jacques Rousseau (1712-1778) 

(enciklopedista, filozof, pisac, kompozitor operske muzike) 

/vaan je za TkH jer tvorac modernog odnosa filozofije-umetnosti, pisao je meuanrovska 

dela/ 

Donatien Alphonse Francois, Marquis de Sade (1740-1814) 

(filozof, pisac, optinski inovnik za vreme Revolucije) 

/vaan je za TkH jer je u zapadnoj filozofiji postavio pitanje tela, elje i uivanja na 

najodluniji i najdrastiniji nain i zato to je na vrhuncu Napoleonove moi napisao politiku 

satiru u kojoj su glavni likovi bili Napoleon i ozefina/ 

Richard Wagner (1813-1883) 

(kompozitor, teoretiar Gesamtkunstwerka) 

/vaan je za TkH jer je postavio neostvarivu zamisao Gesamtkunstwerka/ 

Henry David Thoreau (1817-1862) 

(pisac, filozof transcendentalista, ekscentrik) 

/vaan je za TkH jer je pisao politike knjige, iveo u umi, gradio kolibe, mesio hleb i ubirao 

sopstvenu letinu/ 

Friedrich Nietzsche (1844-1900) 

(filozof, pisac, kritiar operske muzike, kompozitor) 

/vaan je za TkH jer je naruio autonomiju filozofskih »anrova«, vraao filozofiju telu, 

pokazao da nije mogu filozofski sistem i zato to je iskreno plakao na ramenu svoje sestre/ 

Sigmund Freud (1856-1939) 

(lekar, osniva psihoanalize) 

/vaan je za TkH jer je Freud izveo za nas drugu scenu: scenu nesvesnog; i zato to su on, 

njegova erka, ena i njena sestra spavali u istoj sobi/ 

Erik Satie (1866-1925) 

(kompozitor, pijanista) 

/vaan je za TkH jer je jedan od anticipatora performance arta/

Vsevold Emilijevi Mejerholjd (1874-1940) 

(pozorini reditelj i teoretiar) 

/vaan je za TkH jer je ubijen zbog pozorita; i zbog toga to je bio ovek koga nije krasila 

naroita moralna istota/ 

Filippo Tomasso Marinetti (1876-1944) 

(futurista, najplodniji pisac manifesta) 

/vaan je za TkH jer je pisao manifeste, pozivao na ruenje tradicionalnih vrednosti i 

institucija kulture, a i zato to su njegovi drugovi i on/ 

James Joyce (1882-1941) 

(pisac romana) 

/vaan je za TkH jer je naruio granice evropske tradicije romana kao zatvorene forme i zato 

to je bio ponosan na svoja mala stopala/ 

Aleksej Kruonih (1886-1968) 

(pesnik, lingvista) 

/vaan je za TkH jer je praktino i teorijski zasnovao kubo-futuristiku nerefrencijalnu, 

formalistiku i materijalistiku poeziju/ 

Marcel Duchamp (1887-1968) 

(slikar, umetnik, ahista, trgovac umetnikim delima) 

/vaan je za TkH jer je promenio status, ulogu i funkcije zapadnog modernog umetnika i 

modernog umetnikog dela; i zato to se trudio da izbrie tragove muevnog Duchampa, 

enstvene Rose SeLavie i zagonentog R. Mutta / 

Raymond Chandler (1888-1959) 

/pisac detektivskih romana/ 

(vaan za TkH jer je pisao romane koje je voleo da ita Ludwig Wittgenstein) 

Martin Heidegger (1889-1976) 

(filozof, mislilac fundamentalne ontologije) 

/vaan je za TkH jer je pokuao da filozofiju kao miljenje vrati telu »kroz« pevanje i 

miljenje/ 

Ludwig Wittgenstein (1889-1951) 

(analitiki filozof) 

/vaan je za TkH jer je pokuao da filozofiju kao jezik vrati telu »kroz« analizu jezikih igara 

kao ivotnih aktivnosti i zato to je voleo detektivske romane koje su mu studenti nabavljali iz 

Amerike/ 

Walter Benjamin (1892-1940) 

(teoretiar kulture, filozof, sociolog, pisac) 

/vaan je za TkH jer je interpretirao modernu kulturu mehanike reprodukcije i status 

umetnika kao proizvoaa/ 

Louis-Ferdinand Celin (1894-1961) 

(pisac, doktor, kolaboracionista) 

/vaan je za TkH jer je stvorio sopstveni argon, uveo performativni vid pisanog jezika, i zato 

to je mrzei itav svet, Sartrea nazvao bednim brabonjkom/ 

Mihail Bahtin (1895-1975) 

(teoretiar knjievnosti) 

/vaan je za TkH jer je uveo pojam dijalogizma koji prethodi pojmu intertekstualnosti, ali i 

zbog razrade zamisli »karnevalizacije«/

Roman Jakobson (1896-1982) 

(lingvista, teoretiar ruskog knjievnog formalizma) 

/vaan je za TkH jer je anticipirao strukturalizam i uinio ga internacionalnim pokretom, 

kolom, modom/ 

Antonin Artaud (1896-1948) 

(pozorini i filmski reditelj, glumac, pisac, teoretiar teatra) 

/vaan je za TkH jer je uzdrmao instituciju teatra i status subjekta teatra i zato to je posluio 

Deleuzeu i Guattariju da postave izoanalizu/ 

Georges Bataille (1897-1962) 

(osniva asopisa Documents, bibliotekar, arhivar, avangardni umetnik, prozni pisac, pesnik, 

filozof, etnolog) 

/vaan je za TkH jer je suoio modernog subjekta sa erotikom i nasiljem/ 

Bertolt Brecht (1898-1956) 

(dramski pisac, reditelj i teoretiar pozorita) 

/vaan je za TkH jer je teatar postavio kao oigledan drutveni simptom i zato to je bio prvi 

savremeni borac protiv autorskih prava/ 

Alfred Hitchcock (1899-1980) 

(filmski reditelj) 

/vaan je za TkH jer je filmski prikazao i predoio pogled tela i zato to je rekao da su glumci 

stoka/ 

Karel Teige (1900-1951) 

(teoreticar i umetnik avangarde) 

/ vaan je za TkH jer je ponitavao granice izmedu umetnosti i teorije/ 

Jacques Lacan (1901-1983) 

(psihoanalitiar) 

/vaan je za TkH jer je nesvesno predoio kao jezik i pokazao da nema metajezika i to je u 

miraz dobio Courbeovo Poreklo sveta/ 

Theodor Wiesengrubnd Adorno (1903-1969) 

(filozof, sociolog, estetiar, autor kritke teorije, kompozitor) 

/vaan je za TkH jer je pokazao da filozof mora da »ue« u samu muziku/ 

Samuel Beckett (1906-1989) 

(dramski pisac, pesnik) 

/vaan je za TkH jer je jezik emocija, due i duha doveo do nultog stupnja i zato to je nosio 

tesne cipele zbog Joyceovog ponosa na svoja mala stopala/ 

Claude Levi-Strauss (1908-2000) 

(etnolog, utemeljiva strukturalizma) 

/vaan je za TkH jer je projektovao strukturalizam i pokazao naine graenja strukturalnih 

interpretativnih modela/ 

Jean Genet (1910-1986) 

(dramski pisac, beskunik, homoseksualac) 

/vaan je za TkH jer nije pristao na njihovu igru i jer je institucionalizovao svoju/

John Langshaw Austin (1911-1960) 

(analiticki filozof, jedan od vodeih filozofa "filozofije obicnog jezika") 

/vaan je TkH jer je u filozofiju uveo performativne iskaze i zato to je imao dobar, engleski 

smisao za humor/ 

Robert Johnson (1911-1938) 

(bluz autor i gitarista) 

/vaan za TkH jer je napisao pesme Crossroads i Me and Devil blues i zato to mu je jedan 

strana lica bila zla, a druga dobra/ 

John Cage (1912-1992) 

(kompozitor, pesnik, anarhista, filozof, umetnik, kuvar, poznavalac peurki, ahista) 

/vaan je za TkH jer je anticipirao i praktikovao teorijske performance-e, mesio hleb, skupljao 

peurke i zato to je kvario roletne u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu/ 

Albert Camus (1913-1960) 

(pisac) 

/vaan je TkH jer je postavio filozofiju smrti tela i zato to je bio nervozan na alirskom 

suncu/ 

William Borroughs (1914-1997) 

(pisac, narkoman, sakuplja oruja) 

/vaan za TkH jer je tvorac cut-upa i shutgun art-a i zato to je bio ovek-institucija, potomak 

generala Lee-ja/ 

Roland Barthes (1915-1980) 

(teoretiar knjievnosti, semiolog kulture) 

/vaan je za TkH jer je rekonstruisao »subjekt teorije« u brujanju i erotici jezika i zato to je 

umeo da uiva/ 

Morris Weitz (1916-19??) 

(filozof, estetiar) 

/vaan za TkH jer je razmatrao umetnost kao otvoreni koncept i zato to je uveo otvoreni 

koncept umetnosti/ 

Maya Deren (1917-1961) 

(filmska rediteljka) 

/vana je za TkH jer je filmom pisala …écriture… snove/ 

Algirdas Julien Greimas (1917-1992) 

(strukturalista, semiotiar, teoretiar knjievnosti) 

/vaan je za TkH jer je razradio teoriju aktanta/ 

Louis Althusser (1918-1990) 

(filozof, strukturalista i marksista) 

/vaan je za TkH jer je centrirao materijalni pojam ideologije: ideolokih aparatusa/ 

Joseph Beuys (1921-1986) 

(skulptor, umetnik, profesor umetnosti, politiki aktivista) 

/vaan je za TkH jer je projektovao »socijalnu skulpturu« i realizovao je teorijske 

performanse, uz pomo zeeva, kojota i studenata i zato to je preiveo avionsku nesreu/ 

Arthur C. Danto (1924) 

(slikar, kritiar, filozof, estetiar)

vaan je za TkH jer je teorijski analizirao koncepte »sveta umetnosti«, ontologiju 

»interpretacije umetnosti« i fenomenologiju »kraja umetnosti«/ 

Jean Francois Lyotard (1924-1998) 

(filozof, fenomenolog, postmodernista) 

/vaan je za TkH jer pokazuje da nema dominatnog i legitimnog metajezika u kulturi/ 

Julian Back (1925-1985) 

(aktivista, reditelj, performer, teoretiar teatra, osniva The Living Theatre-a) 

/vaan je za TkH jer je teatar rekonstruisao kao politiki i egzistencijaalni poligon 

eksperimenata/ 

Gilles Deleuze (1925-1995) 

(filozof) 

/vaan je za TkH jer je postavio teoriju »rizoma« i jer je ukazao na mogunosti izoanalize i 

zato to je proslavio Artaudovu izofreniju/ 

Ihab Hassan (1925) 

(teoretiar knjievnosti, teoretiar postmoderne) 

/vaan je za TkH jer je opisao i interpretirao moderne forme koje nestaju/ 

Yukio Mishima (1925-1970) 

(knjievnik, dramski pisac, glumac) 

/vaan je za TkH jer je njegovo samoubistvo bilo pravi teorijski performans, zato to je nosio 

havajsku koilju, farmerke i zlatni lanac, a zalagao se za povratak japanskim vrednostima/ 

Pierre Boulez (1925) 

(dirigent, kompozitor, teoretiar, direktor IRCAM-a) 

/vaan je za TkH jer vie voli da diriguje tua nego svoja dela/ 

Michel Foucault (1926-1984) 

(filozof, strukturalista, poststrukturalista, anti-strukturalista, anti-poststrukturalista) 

/vaan je za TkH jer je razvijao postupke diskurzivne analize, arheologije diskursa, 

preispitivanja istorije znanja, istorije ludila, istorije tela, istorije seksualnosti, istorije moi/ 

Marilyn Monroe (1926-1962) 

(filmska glumica, pop ikona) 

/vana je za TkH jer je bila jedna od najznaajnijih antikapitalistikih boraca za ljudska prava/ 

Georg Brecht (1926) 

(umetnik fluxusa i happeninga) 

/vaan je za TkH jer je delovao u meuprostorima razliitih umetnosti i zato to je 

komponovao konceptualnu ili metamuziku/ 

Morton Feldman (1926-1989) 

(ameriki kompozitor) 

/vaan je za TkH jer je pomerio nepomeranje u muzici/ 

Allan Kaprow (1927) 

(umetnik neodade i happeninga) 

/vaan je za TkH jer je »dogaaj« postavio kao umetniko delo/ 

Jean Baudrillard (1929) 

(teoretiar kulture)

vaan je za TkH jer je razradio pojam kopije, simulakruma i trans-strategija, odnosno, zato 

to je svoj filozofski rad ukljuio u sisteme spektakla i medijske komunikacije poznog 

kapitalizma, ali i zato to pie male, a skupe knjige/ 

Felix Guattari (1930-1992) 

(psihoanalitiar) 

/vaan je za TkH jer je postavio teoriju »rizoma« i jer je ukazao na mogunosti izoanalize/ 

Jacques Derrida (1930) 

(filozof dekonstrukcije) 

/vaan je za TkH jer je razvio filozofiju odlaganja, brisanja, odsutnosti, kao i teoriju relativnih 

odnosa »centra« i »margine«/ 

Jean-Luc Godard (1930) 

(filmski i video reditelj, kritar, teoretiar filma) 

/vaan je za TkH jer je filmom postavio teorijska pitanja »o« filmu i »kroz« film/ 

Richard Rorty (1931) 

(filozof) 

/vaan je za TkH jer je suoio anglo-ameriku »pragmatinu« i evropsku »metafiziku« 

filozofiju/ 

George Maciunas (1931-1978) 

(umetnik, galerista, osniva Fluxusa) 

/vaan je za TkH jer je prekoraio granice izmeu stvaranja umetnosti, distribucije umetnosti 

i teorije umetnosti/ 

Guy Debord (1932-1994) 

(teoretiar kulture, aktivista, vodei autor situacionizma) 

/vaan je za TkH jer je zasnovao teorijsku i praktinu kritiku drutva spektakla/ 

Glenn Gould (1932-1982) 

(pijanista) 

/vaan je za TkH jer je pijanizam praktino i teorijski tranformisao u umetnost medijskog 

izvoatva, i zato to je promenio dranje pijaniste za klavirom, a na kraju je njegov svet bila 

hotelska soba/ 

Luce Irigaray (1932) 

(psihoanalitiarka, teoretiarka feminizma) 

/vana je za TkH jer je uspostavila metaforini i meki ne-metajezik teorije/ 

Jerzy Grotowski (1933-1999) 

(teatarski reditelj, teoretiar teatra) 

/vaan je za TkH jer je tradiciju zapadnog teatra kao stvaranja scenskih dela preobrazio u 

eksperimentalnu praksu i ivotnu aktivnost laboratorije i komune i zato to je bievao glumce/ 

Yvonne Rainer (1934) 

(plesaica, koreografkinja, filmska rediteljka, teoretiarka minimalnog plesa) 

/vana je za TkH jer je napravila iskorak iz umetnosti plesa kroz uemtnost filma u umetnost 

kao kulturu/ 

Frederic Jameson (1934) 

(teoretiar kulture, knjievnosti, filma, postmodernizma) 

/vaan je za TkH jer je ukazao na geoestetske probleme savremene kulture i umetnosti, ali i 

zato to je zadrao ontoloku obavezu kritike teorije/

Richard Schechner (1934) 

(teatarski reditelj, teoretiar teatra i performancea) 

/vaan je za TkH jer je razvio teoriju eksperimentalnog teatra i performance arta/ 

Philippe Sollers (1936) 

(pisac romana, teoretiar knjievnosti i osniva asopisa Tel Quel ) 

/vaan je za TkH jer je knjievnu praksu i teoriju umetnosti redefinisao kao materijalistiku 

praksu pisanja – vaan je njegov slogan »mi smo bili teoretiari i teroristi« i zato to je jo 

uvek mu Julije Kristeve/ 

Gianni Vattimo (1936) 

(filozof, teoretiar postmoderne) 

/vaan je za TkH jer je razradio pojam »mekog pisma« naspram modernistikog tvrdog, 

dominantnog, hegemonog i meta pisma/ 

Philip Glass (1937) 

(kompozitor, operski stvaralac) 

/vaan je za TkH jer je postavio multikulturalni i transgeografski koncept opere i zato to mu 

je pitanje ta je opera? vanije od opere same/ 

Louis Andriessen (1939) 

(kompozitor) 

/vaan je za TkH jer za svoju muziku tvrdi da je muzika o muzici i zato to je u operi Rosa 

uveo indeksnog pevaa koji je ujedno i peva indeksa/ 

Julija Kristeva (1941) 

(teoretiarka knjievnosti, semiolokinja, feministkinja, psihoanalitiarka, teoretiarka i 

istoriarka kulture, aktivistkinja) 

/vana je za TkH jer je uvele pojam intertekstualnosti, teorijski razvila zamisao »sekundarnih 

oznaavajuih praksi« i razradila polje »zazornosti«/ 

Robert Wilson (1941) 

(teatarski reditelj, arhitekta, performer) 

/vaan je za TkH jer je teatar redefinisao i rekonstruisao »kroz« arhitekturu, ali i zato to 

praktikuje teorijski-autopetiki-i-autobiografski performance-predavanje/ 

Meredith Monk (1942) 

(kompozitorka, pevaica) 

/vana je za TkH jer je njen glas performativ/ 

Lou Reed (1942) 

(muziar) 

/vaan je za TkH jer je u periodu od 1971-1980 na sebi sprovodio rock mitomaniju/ 

Joseph Kosuth (1945) 

(konceptualni umetnik) 

/vaan je za TkH jer je umetnost oslobodio sintetikih sudova i zato to je umetnost 

identifikovao kao funkciju konteksta/ 

Peter Sloterdijk (1947) 

(filozof postmoderne) 

/vaan je za TkH jer je pisao o filozofiji na pozornici i zato to je sebe-kao-filozofa izveo na 

scenu spektakla/

Laurie Anderson (1947) 

(umetnica, rok pevaica, prireivaica spektakla) 

/vana je za TkH jer jer je praksu likovnog umetnika preobrazila u delovanje rok-zvezde 

spektakla i ulogu zvezde spektakla preobrazila u kritini rad umetnika sa institucijama visoke 

i popularne kulture i zato to je zagrizla neonsku cev/ 

Boris Groys (1947) 

(teoretiar kulture postsocijalizma) 

/vaan je za TkH jer je kritiku teoriju o postsocijalizmu i poznom kapitalizmu postavio kao 

teorijski performance/ 

Adrian Piper (1948) 

(konceptualna umetnica) 

/vana je za TkH jer je pitanja roda, rase i klase postavila za temeljna pitanja umetnosti/ 

Derek Jerman (1948-1993) 

(slikar, filmski reditelj) 

/vaan je za TkH jer je pitanje identiteta postavio u sredite filmskog eksperimenta/ 

Slavoj iek (1949) 

(filozof, sociolog, teoretiar psihoanalize, teoretiar kulture) 

/vaan je za TkH jer je teorijsku lakanovsku psihoanalizu redefinisao kao kritiku teoriju 

savremenih kultura i njihovih ideologija i zato to je najuticajniji srpski filozof/ 

Craig Owens (1950-1990) 

(teoretiar postmoderne, teoretiar feminizma, teoretiar homoseksualizma, teoretiar drutva 

sa AIDS-om) 

/vaan je za TkH jer je razvio postmodernu teoriju »alegorije« i jer je raspravljao pitanja roda 

i zato to je isprovocirao pitanje lepote teoretiara/ 

Kathy Acker (1952-1997) 

(prozna spisateljica, teoretiarka postmoderne) 

/vana je za TkH jer je u proznom pisanju tematizovala telo i praktikovala teorijski 

orijentisane prakse pisanja koje se mogu opisati, grubo, kao dekonstrukcija naracije, odnosno, 

jer je teatralizovala subjekt-telo pisca, i zato to je pisala uz pomo vibratora/ 

Lars von Trier (1956) 

(filmski reditelj i pisac) 

/vaan je za TkH jer je stvorio DOGMU u koju svi veruju osim njega/ 

Madonna (1958) 

(pop pevaica) 

/vana je za TkH jer je ostvarila zamisao gesamtkunstwerka, zbog ega se Wagner prevre u 

grobu/ 

Jan Fabre (1958) 

(teatarski reditelj, ambijentalni umetnik, performer) 

/vaan je za TkH jer je uinio relativnim granice teatarskog izvoenja i performance arta/ 

Dragan ivadinov (1959) 

(pozorini reditelj, pripadnik pokreta NSK) 

/vaan je za TkH jer je teatar postavio kao simptom totalitarnog drutva/ 

Bjork (1965) 

(pevaica, kompozitorka, glumica)

vana je za TkH jer je napisala i izvela muziku za film koji se bavi pitanjima mjuzikla/ 

Bek Hansen (1970) 

(muziar) 

/vaan je TkH jer je savremeni ovek koji smatra da je sasvim obino odrastati uz dela Boysa, 

Warhola i Fluxusa, a neobino upravo suprotno/ 

PRILOG: autori sa nama nepoznatom godinom roenja 

Judith Butler (19??) 

(feministika teoretiarka roda i seksualnosti) 

/vana za TkH jer je izvela teoriju roda i seksualnosti kao performativ/ 

Shoshana Felman (19??) 

(teoretiarka knievnosti, psihoanalize i feminizma) 

/vana je za TkH jer je analitiku i lingvistiku teoriju performativa filozofa Johna 

Langshawa Austina primenila na teorijsku psihoanalizu Jacquesa Lacana i time omoguila 

uvoenje teorije performativa u interpretacije umetnostii zato to je razvila teoriju zavoenja/ 

Donna Harawey (19??) 

(istoriarka nauke, teoretiarka feminizma, biopolitike i cyber-kulture) 

/vana je za TKH jer je teorijski interpretirala politike granice i produetke ljudskog tela/ 

Jill Sigman (19??) 

(balerina, koreografkinja, filozof, teoretiar plesa, feministkinja) 

/vana je za TkH jer je provocirala teorijske moi plesa i performancea/ 

___________________________________________________________________________

Download PDF - TkH

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?