KLIMATSKE PROMENE – Izazovi za poljoprivredu (SR) - SeeRural

KLIMATSKE PROMENE: 

IZAZOVI 

ZA POLJOPRIVREDU 

Evropska Komisija 

Poljoprivreda i ruralni razvoj

Sadržaj 

1. Uvod 

2. Klimatske promene se dešavaju 

3. Dvostruki izazov za poljoprivredu 

prouzrokovan klimatskim promenama 

4. Kako poljoprivreda utiče na klimatske promene 

5. Kako EU politike mogu doprineti smanjenju 

emisije 

6. Kako klimatske promene 

pogađaju poljoprivredu 

7. Poljoprivreda može dati dopunski doprinos 

naporima protiv klimatskih promena 

8. Poljoprivreda mora naći dalje načine za 

prilagođavanje 

9. Poboljšanje naših znanja i dugoročno 

razmišljanje 

10. Završne napomene 

11. Korisni izvori informacija 

PREDGOVOR 

Ja sam prezadovoljna što mi je pružena prilika da vam 

predstavim ovu brošuru jer ona objašnjava kompleksni 

odnos između poljoprivrede i klimatskih promena, kao i 

pozitivne napore, koje u poljoprivrednom sektoru 

preuzima EU u cilju rešavanja tog problema. 

Kao pojedinci, svi mi, različito doživljavamo tekuće 

klimatske promene. Jasno vam je da su poljoprivrednici, 

koji su mnogo zavisniji od vremenskih prilika, puno svesniji 

ovih promena od većine nas. Čini se da sada imamo solidnu 

količinu dokaza za klimatske promene – one se događaju i 

pogodiće i nas u Evropskoj Uniji (EU). Kako klimatske 

promene dolaze, tako će i evropska poljoprivreda osetiti 

svom snagom silinu te nadolazeće pojave. Smanjenje nivoa 

prosečnih padavina predstavljaće ozbiljan problem 

mnogim regionima. Na celoj teritoriji EU očekujemo ćešće 

iznenadne toplotne talase, više iznenadnih oluja, više 

iznenadnih poplava. 

Međutim, biće i dobitnika. Na primer, povećaće se žetve u 

nekim krajevima Severne Evrope. Sa druge strane, sigurno 

će biti i gubitnika. Puno zemalja u Južnoj Evropi već se 

suočavaju sa poteškoćama da obezbede dovoljno vode za 

svoje zemljoradnike, koji u nekim slučajevima koriste čak 

polovinu nacionalne potrošnje vode – a suše koje nas 

očekuju učiniće situaciju još težom. Istovremeno, štetočine 

doživljavaju ekspanziju, a šume su već sve osetljivije na 

požare. 

Razume se, poljoprivrednici preppoznaju vreme kao svog 

prijatelja i neprijatelja od dana kada je poljoprivreda 

nastala. Oni su navikli da očekuju neočekivano. Međutim, 

postoje granice njihove izdržljivosti u borbi sa vremenom – 

posebno kad su pod postojanim i rastućim komercijalnim 

pritiskom. 

2 3 

EU razmatra ozbiljno ovo pitanje već duže vremena. Mi u 

Evropskoj Uniji smo predvodnici na frontalnoj liniji 

međunarodne bitke za srca i pamet – pomoći ljudima da 

uvide opasnosti, kao i da ubedimo naše partnere da se 

pridruže u preduzimu potrebne aktivnosti. Do sada je 

politika EU za klimatske promene bila fokusirana na 

ublaživanje posledica. Poljoprivreda je takođe uključena u 

borbu protiv klimatskih promena; poljoprivredni sektor 

EU-a je već ostvario značajni napredak u smanjivanju 

emisije štetnih gasova u atmosferu. Međutim, hitnost 

klimatskog izazova, traži od nas da održimo napore u ovom 

pravcu – čak i da ih pojačamo. Ublaživanje posledica nije 

dovoljno. Vreme je za prilagođavanje. 

Srećom, u pogledu poljoprivredne politike, mi ne 

počinjemo od nule. Zajednička poljoprivredna politika 

(ZPP) već ima postavljene određene osnove, koje bi trebale 

da omoguće lakše prilagođavanje klimatskim promenama. 

Propisi takođe imaju svoje mesto u tretiranju ove materije. 

Poljoprivrednici su već sada zaduženi da poštuju veći broj 

pravila, koja se odnose na zaštitu okoline. Možda će dopunska 

pravila i propisi biti potrebna; ali ja sam ubeđena da 

ćemo, uvek kada je to moguće, dati poljoprivrednicima 

dodatnu pozitivnu stimulaciju – stimulacije za adaptaciju 

strukture njihovih farmi kao i proizvodnih metoda, i stimulacije 

za produženje pružanja ekoloških usluga. Pored toga, 

moraćemo bliže razmotriti potencijalne alatke za upravljanje 

rizicima i mogućim krizama. 

Dakle, molim vas produžite sa čitanjem ovog dokumenta 

kako bi uvideli koliko je uspešno nošdenje sa klimatskim 

promenama kritično za budućnost evropske poljoprivrede 

i kako može poljoprivreda pomoći u smanjenju uticaja na 

klimatske promene. 

Marijan Fišer Bojl 

Komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj

1. Uvod 

Klimatske promene sada prepoznajemo kao jednog od 

najvećih i najozbiljnijih izazova za planetu – čovečanstvo, 

čovekovu okolinu i svetsku ekonomiju. Sada postoje 

evidentni naučni dokazi da visoka koncentracija gasova u 

atmosferi koji prouzrokuju efekat staklene bašte (GHG – 

greenhouse gases/ staklenički gasovi) jesu razlog za 

globalno otopljavanje. I dok se svet i ranije suočavao sa 

klimatskim promenama, ove je prvi put da se one javljaju 

kao rezultat ljudskog uticaja. To je izazov sa kojim se 

možemo i moramo nositi. 

Veruje se da je najveći deo globalnog otopljavanja, kojeg 

smo danas svedoci, prouzrokovano emisijom stakleničkih 

gasova u atmosferi, kao rezultat ljudskih aktivnosti, 

naročito promene u upotrebi zemljišta krčenjem šuma, 

kao i sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas). 

Evropa je toplija skoro za 1°С u poslednjem veku, što je 

više i brže od globalnog proseka. Klimatski uslovi su 

postali promenjliviji. Kiše i snežne padavine su se značajno 

uvećale u Severnoj Evropi, dok su padavine značajno 

smanjene, a suše su sve ćešće u Južnoj Evropi (vidi 

Grakon 1). Temperature postaju sve ekstremnije (na 

primer rekordne temperature letnjeg toplotnog talasa 

2003. godine) a istovremeno poplave postaju sve 

uobičajenije. 

4 

I dok individualne vremenske pojave ne možemo pripisati 

jednom jedinom uzroku, statističke analize pokazuju da je 

rizik od nastajanja takvih pojava značajno uvećan kao 

posledica klimatskih promena. Ekonomski gubici 

pričinjeni vremenskim nepogodama i katastrofama su 

značajno narasli tokom zadnjih godina. 

Sa obzirom na svoj široki dijapazon efekata, klimatske 

promene, srednjeročno i dugoročno, imaće jako veliki 

uticaj na menjanje načina donošenja politika. Danas, 

klimatske promene predstavljaju dvostruki izazov: kako 

smanjiti ispuštanje stakleničkih gasova koji su uzročnici 

globalnog otopljavanja (poznatije kao ublažavanje 

uticaja); i kako se prilagoditi tekućim i budućim klimatskim 

promenama sa ciljem smanjivanja negativnog uticaja 

koje će imati na nas – prilagođavanje. 

Klima koja se menja predstavlja jako veliki izazov i za 

poljoprivredu u procesu oblikovanja poljoprivrednih 

politika. Ova brošura objašnjava kako je poljoprivreda 

Evropske Zajednice (EU) pogođena od, i kako utiče na, 

globalno otopljavanje, i kako će se poljoprivredni sektor i 

EU poljoprivredna politika moći da se uhvate u koštac sa 

dvostrukim izazovom smanjenja emisija stakleničkih 

gasova sa istovremenim prilagođavanjem predpostavljenim 

učinkom klimatskih promena. 

60° 

50° 

40° 

Grakon 1. Trendovi prosečnih godičnjih padavina (1990 - 1998) – Mediteranski region 

-30° -20° -10° 0° 10° 20° 30° 40° 50° 60° 

Razlika u 

padavinama 

70° 

0 500 1000 1500 km 

0° 10° 20° 30° 40° 

5 

< -15 

-15 to -5 

-5 to 5 

5 to 25 

25 to 50 

50 to 75 

Komentar: Srednji godišnji 

prosek 1901–1910 vs 

1991–2000 u procentima 

(-35 to 104 % promena). 

Izvor: Evropska agencija za okolinu (EEA), Tehnički izveštaj Br. 7/2005 „Ranjivost od, i prilagođenost ka klimatskim promenama 

u Evropi, bazirano na tekstu M. Halm (1999) – istorijski podaci o mesečnim padavinama na globalnim 

zemljišnim površinama od 1900 do 1998“ (http://reports.eea.europa.eu/technicаl_report_2005_1207_144937/en) 

> 75 

50° 

40°

2. Klimatske promene se dešavaju 

U ovom trenutku ne postoji nikakva sumnja da se klimatske 

promene dešavaju. Većina zabeleženih povećanja globalnih 

prosečnih temperatura od sredine 20-tog veka su 

verovatno rezultat zabeležene povećane koncentracije 

stakleničkih gasova, antropogenog porekla Primećeno je 

sve veće zagrejavanje atmosfere i okeana, praćeno smanjenjem 

količine polarnog leda dolazimo, što podržava 

zaključak da se najverovatno ne radi samo o običnin prirodnim 

promenama. 

Ovo su samo neki od zaključaka u najnovijem izveštaju 

Međuvladinog Panela za klimatske promene (IPCC)¹ koji 

čine vodeći autoriteti na Međunarodnom nivou i koji je 

nedavno dobio Nobelovu nagradu za mir², za svoje uložene 

napore da se u javnosti što više probudi svest o klimatskim 

promenama. Zemlje i pojedinci, koji su do sada negirali 

koliki je stepen opasnosti problema sa klimatskim promenama, 

sada su se i formalno saglasili da taj problem postoji 

i da se treba suočiti sa njime. 

1 Vidi: http://www.ipcc.ch Climate Change 2007 

2 Zajedno sa bivšim zamenikom predsednika SAD, Alom Gorom 

Termin klimatske promene se uobičajeno koristi da bi 

se opisao ljudski uticaj na klimu. Najveća opasnost 

dolazi od emisije stakleničkih gasova u atmosferu, koji 

doprinose stvaranja efekta zvanog „efekat staklene 

bašte“. Efekat staklene bašte je prirodan mehanizam od 

suštinskog značaja za život na planeti Zemlji, međutim i 

ljudski faktor utiče na narušavanje ravnoteže ovog 

mehanizma. Energija zračenja koju ispušta Sunce 

prolazi kroz zemljinu atmosferu zagrevajući njenu 

površinu. Toplota sa zatim vraća u atmosferu, međutim 

jedan deo te toplote ostaje zarobljen, i biva apsorbovan 

od gasova u atmosferi. Sa povećanjem koncentracije 

stakleničkih gasova, ovaj efekat se pojačava i na taj 

način se povećava i temperatura na Zemlji. 

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), koji je 

formiran od strane Ujedinjenih Nacija 1998. godine, 

spojio je vrhunske svetske eksperte sa ciljem da 

naprave procenu stanja Zemljinog klimatskog sistema. 

Izveštaj obuhvata celokupnu procenu postojećeg 

znanja o klimatskim promenama. Četvrti IPCC Izveštaj 

za procenu stanja bio je objavljen u javnosti u jesen 

2007. godine. 

Globalni klimatski modeli, koji verno reprodukuju 

funkcionisanje atmosfere i okeana, koriste se zajedno 

sa različitim scenarijima ispuštanja stakleničkih gasova, 

da bi se što vernije procenile buduće klimatske 

promene. Scenariji su bazirani na osnovnim uzrocima 

povećane emisije gasova, kao što su ekonomski razvoj i 

populacijski trendovi. 

Prognoza za buduće klimatske promene 

6 7 

Najnoviji IPCC-ov izveštaj neoborivo utvrđuje da se 

proces klimatskih promena događa u ovom trenutku 

na svim kontinentima i okeanima, a najviše na 

kopnenim površinama i na višim severnim geografskim 

širinama. 

IPCC sa sigurnošću izveštava da je većina zabeleženih 

povećanja temperature rezultat veće koncentracije 

stakleničkih gasova u atmosferi izazvane ljudskim 

faktorom. Ovi faktori uključuju sagorevanje fosilnih 

goriva i konstantnu seču i pustošenje šuma i prašuma, 

koje prouzrokuju ispuštanje ugljen-dioksida (CO 2 ) - 

osnovni gas koji je odgovoran za klimatske promene - 

kao i drugi staklenički gasovi, kao metan (CH 4 ) i azotni 

oksid (N 2 O). Čak 25% od ukupne emisije stakleničkih 

gasova se dešava zbog promena u upotrebi zemljišta, 

naročito krčenja prašuma, kao jedne od najizraženiih 

promena. U Evropi su energetski i transportni sektor 

najveći izvori ispuštanja stakleničkih gasova. Od 

početka ere industrijalizacije (od sredine 18-og veka) 

koncentracije CO 2 i CH 4 su značajno povećane. Kada bi 

takve emisije u potpunosti prestale danas, tekuće 

klimatske promene nastavile bi se decenijama, zbog 

akumulirane količine gasova u atmosferi.

Šta kažu stručnjaci 

U poslednjih 150 godina zabeleženo je povećanje globalne 

temperature za skoro 0.8°C. Mada ovaj podatak ne deluje 

tako dramatično, ipak ima značajan uticaj na mnoge zičke 

i biološke sisteme (vode, staništa, zdravlje) u protekle tri 

decenije. Međunarodni istraživači su se saglasili da će uticaj 

klimatskih promena na celi svet u budućnosti biti 

progresivno sve oštriji, iako ovog trenutka ne možemo sa 

sigurnošću reći kojom brzinom i u kojoj meri će se desiti ta 

promena. 

IPCC predviđa da će produžena emisija stakleničkih gasova 

u budućnosti izazvati ubrzano otopljavanje u 21-om veku, 

počevši sa promenama u globalnom klimatskom sistemu, 

koje će svakako biti daleko značajnije od promena koje su 

se desile tokom 20-og veka. Procenjuje se da, ukoliko ne 

dođe do globalne akcije sa ciljem limitiranja emisija 

stakleničkih gasova, globalna površinska temperatura 

može porasti od 1.1°C do 6.4°C 3 do kraja 21-og veka, mada 

je verovatniji scenario da će rast temperatura biti u rasponu 

od 1.8°C do 4.0°C (oko 0.2°C svake decenije). U Evropi je 

najveći porast temeperature zabeležen u Južnoj Evropi i 

očekuje se da će i dalje tako ostati. Veliki raspon projekcija 

prouzrokovan je nesigurnošću zičkih klimatskih modela i 

nepredvidljivošću budućih emisija, koje zavise od faktora 

poput tehnoloških promena i populacijskog rasta 

stanovništva zemlje. 

3 Razlog za ovako veliki raspon je nesigurnost oko tačnosti podataka 

Napori Međunarodne zajednice i EU u borbi protiv 

klimatskih promena 

Klimatske promene su globalni problem, koji zahteva 

globalno rešenje. Međunarodne zajedničke akcije započele 

su još početkom devedesetih godina, a EU je od samog 

početka nad njima preuzela vođstvo. EU je imala ključnu 

ulogu u razvijanju Okvirne konvencije za klimatske 

promene Ujedinjenih Nacija (UNFCCC) i njenog Kjoto 

Protokola, koje su doneli i prve obavezujuće ciljeve za 

industrijalizovane nacije, da smanje svoje emisije 

stakleničkih gasova za 5% do 2012. godine. EU preuzima i 

veću obavezu: 15 starih Zemalja Članica 4 obavezuje se da 

će smanjiti svoje emisije za 8%. Zemlje Članice, koje su se 

priključile 2004. godine imaju zadatak da smanje emisije 

između 6% (Mađarska i Poljska) do 8% (Češka Republika, 

Slovačka, Slovenija, baltičke zemlje, Rumunija i Bugarska). 

Kipar i Malta nemaju Kjoto ciljeve za ispunjavanje. 

Početkom 2007. godine šefovi vlada država EU otišli su još 

dalje, prihvativši obavezu da smanje emisije stakleničkih 

gasova za 20% do 2020 godine (u poređenju sa 1990 

godinom) 5 . Za vreme tekućih međunarodnih pregovora, EU 

zastupa stav da bi trebalo smanjiti emisije u svim industrijaliziranim 

nacijama za 30% u do 2020 godine, kao i da 

treba ukljućiti i zemlje u razvoju, koje do sada nisu imale 

obaveze za smanjivanje emisija. EU veruje da je potrebno 

proširiti krug zemalja i ambicioznije pristupiti cilju smanjenja 

emisija sa ciljem sprečavanja povećanja globalnih 

temperatura na više od 2°C iznad proseka pre industrijalizacije, 

kako bi se izbegle veće ekološke, ekonomske i 

socijalne posledice. 

4 Pre proširenja EU iz 2004 i 2007. godine, koje su donela 12 novih 

Zemalja Članica 

5 COM(2007)2 nal, kominike Komisije “Ograničavanje globalnih 

klimatskih promena na 2°C- put ka 2020 i dalje“ 

Smanjenje ispuštanja stakleničkih gasova nije jedini 

cilj 

Politika EU za klimatske promene se skoncentrisala na 

smanjenje koncentracije ispuštanja stakleničkih gasova u 

atmosferi. Ali, ovi napori sami po sebi možda nisu dovoljni 

da se izbegnu posledice promena klimatskih uslova. I dok je 

ublažavanje potrebno, kako bi se onemogućile klimatske 

promene koje se mogu izbeći, prilagođavanje je potrebno 

da bi smo mogli da izađemo na kraj sa posledicama, koje su 

nezaobilazne zbog činjenice da su te promene rezultat 

emisija iz prošlosti. Zeleni Dokument koji je od strane 

Komisije predstavljen Juna 2007 6 predstavlja opcije za EU 

aktivnosti usmerene u pravcu prilagođavanja klimatskim 

promenama (izgradnjom barijera protiv poplava, razvojem 

biljaka koje su otpornije na sušu, selekcijom šumskih vrsta i 

praksi, koje su manje osetljivije na oluje i požare). Pokušaji 

prilagođavanja moraju se povećati na svim nivoima i svim 

sektorima, i moraju biti koordinisani na nivo EU-a. Zeleni 

Dokumenat isto tako razmatra i političku ulogu EU - 

uključujući i zajedničku poljoprivrednu politiku - u 

pokušajima poboljšanja evropske otpornosti ka posledicama 

klimatskih promena i poziva na širu debatu na temu 

prilagođavanja tim promenama. Ovaj dokumenat će 2008. 

godine najverovatnije naslediti tzv. Beli Dokument koji će 

sadržati konkretnije opcije za prilagođavanje. 

6 COM(2007) 354 nal, Zeleni Dokumenat “Prilagođavanje klimatskim 

promenama – opcije za EU aktivnosti“ 

9 

Priprema politike za klimatske promene posle 2012. 

godine 

Prioritet EU je unapređenje pregovora o globalnom i 

sveobuhvatnom okvirnom ugovoru o klimatskim promenama. 

Međunarodni razgovori vezani za postavljanje 

novih ciljeva već su započeli za vreme konferencije članica 

UNFCCC i Kjoto protokola (Montreal 2005. i Najrobi 2006. 

godine). Cilj ovih razgovora je doći do novog, 

opšteprihvaćenog globalnog ugovora za period posle 2012 

godine, kad će sadašnjim ciljevima Kjoto protokola isteći 

rok. Stoga je, važan događaj bio i sastanak svih članica u 

Decembru 2007. godine na Baliju, koji je označio i formalni 

početak pregovora. Namera je ila da se dođe do dogovora o 

obnavljanju međunarodnog okvira do 2009 godine.

3. Dvostruki izazov za poljoprivredu prouzrokovan klimatskim promenama 

Poljoprivreda mora rešavati dvostruki izazov smanjenja 

emisija stakleničkih gasova, a istovremeno prilagođavati se 

očekivanim posledicama klimatskih promena. Poljoprivreda 

takođe oslobađa stakleničke gasove u atmosferu, 

ali je to srazmerno manje u poređenju sa drugim ekonomskim 

sektorima. Poljoprivreda može ponuditi i rešenja za 

izazove koje donose klimatske promene u EU. 

Smanjenje emisije sa farmi 

Poljoprivreda je važan izvor dva moćna staklenička gasa: 

azotnog oksida (N 2 0) i metana (CH 4 ), vidi sliku 2: 

• N 2 0 se oslobađa u atmosferu najčešće kao 

rezultat mikrobske transformacije azotnih đubriva 

u zemljištu; nastajanje N 2 0 u poljoprivredi 

predstavlja više od polovine od ukupne emisije iz 

poljoprivrede; 

• oslobađanje CH 4 je najčešče rezultat crevne 

fermentacije kod preživara (stomačna 

fermentacija) 7 

• Emisije N 2 O i CH 4 su rezultat skladištenja 

stajskog đubriva – raspadanje stajskog đubriva 

uskladištenog u uslovima smanjenog prisustva 

kiseonika – kao i njegovog razbacivanje po 

njivama i drugim poljoprivrednim zemljištima 

Poljoprivreda skoro i da ne ispušta ugljen-dioksid (CO 2 ) u 

atmosferi – najšire rasprostranjeni staklenički gas u atmosferi 

(pogledajte podatke merenje emisija). Upravo 

suprotno, poljoprivredno zemljište, koje zauzima polovinu 

teritorije EU, sadrži velike količine rezervi ugljenika, koji 

pomaže u smanjenju količina CO 2 u atmosferi. 

Klima koja se menja je takođe veliki izazov za poljoprivredu 

i formiranje poljoprivredne politike. Ova brošura 

objašnjava kako je poljoprivreda Evropske Unije (EU) 

ugrožena od, i kako utiče na globalno zagrevanje, kao i 

kako se sektor i EU poljoprivredna politika može uhvatiti u 

koštac sa dvostrukim izazovom smanjenja emisija 

stakleničkih gasova i istovremenim prilagođavanjem 

projektovanim učinkom klimatskih promena. 

Grakon 2. Sastav emitovanih stakleničkih gasova iz poljoprivrede (EU – 27 9 ) – 2005 godina 

N 0-Poljoprivreda 

2 

Tlo; 51 % 

CH -Pirinač 

4 

Gajenje; 0 % 

N 0-Gnojivo 

2 

Rukovanje; 7 % 

CH -Gnojivo 

4 

Rukovanje; 11 % 

7 Preživari (goveda, ovce, bivoli) proizvode veliku količinu metana kao deo njihovog 

normalnog digestivnog procesa. Bakterije prisutne u stomaku ovih životinja 

prerađuju vlaknastu hranu u proizvod, koji nadalje može biti obrađen i upotrebljen 

od strane samih životinja kao hrana, ali za vreme ovog procesa nastaje i gas metan. 

8 Takođe poznati pod nazivom anaerobni uslovi – ovi anaerobni uslovi su često 

rezultat prisustva velikog broja životinja na malom zatvorenom prostoru (t.j. farme 

mlečnih krava, tovilišta junadi, svinjarske i živinarske farme) 

CH 4 -Stomačni 

Fermentacija; 31 % 

9 EU sastavljena od 27 Zemalja Članica sa prikljućenjem Rumunije i Bugarske u 

Januaru 2007 godine. 

10 Pogledaj na : http://www.eea.europa.eu/themes/agriculture/indicators 

Prilagođavanje rizicima klimatskih promena 

Klimatske promene utiču na mnoge ekonomske sektore, a 

poljoprivreda je jedan od najizloženijih, zato sto poljoprivredni 

proizvodi direktno zavise od klimatskih faktora. 

Pristup prirodnim resursima (zemljište, vazduh, voda) je 

presudno za opstanak poljoprivrede. Ovo je podjednako 

važno za sve u Evropi, zato što obradivo zemljište, šume i 

šumsko zemljište, pokrivaju skoro 90% površine EU. 

Klimatska variabilnost je iz godine u godinu jedan od 

glavnih razloga, koji dovode do promene u godišnjim 

žetvama i predstavlja neizbežan rizik poljoprivredne proizvodnje. 

Stoga, poljoprivreda je u prvim borbenim 

redovima u borbi protiv posledica klimatskih promena. 

Prilagođavanje je kritičan izazov za poljoprivredu i ruralne 

sredine. 

Grakon 3. Udeo poljoprivrede u emisiji Stakleničkih gasova – 2005 (EU- 27) 

Drugi sektori 

10 11 

90,8 % 

Poljoprivreda 

9.2 % 

Ugljen dioksid 

(CO 2 ) 0 % 

Metan 

(CH 4 ) 3.9 % 

Azotni oksid 

(N 2 O) 5.3 %

4. Kako poljoprivreda utiče na klimatske promene 

Poljoprivredna emisija Stakleničkih gasova 

Poljoprivredni sektor EU-27 oslobodio je skoro 475 miliona 

tona CO 2 –ekvivalentnih stakleničkih gasova u 2005 godini. 

Ovo predstavlja gotovo 9% od ukupne emisije stakleničkih 

gasova u EU (naspram 11% 1990. godine) čime je poljoprivreda 

bila treći najveći sektor koji oslobađa štetne gasove 

u atmosferu (pogledaj sliku 3). Oko 5% od ukupnih emisija 

je N 2 O* koji je rezultat upotrebe organskih i mineralnih 

azotnih đubriva na zemljištu i skoro 4% je CH 4 , najviše kao 

rezultat digestivnih procesa kod preživara i u manjoj meri 

zbog skladištenja stajskog đubriva. Uticaj poljoprivrede na 

emisije stakleničkih gasova u EU je ograničeno i u 

opadajućem trendu. Dalji napori za dopunsko smanjenje 

emisija u poljoprivrednom sektoru trebalo bi da uskoro 

donesu pozitivne rezultate. Posmatrajući situaciju u EU 

dublje od generalne slike, primetna je velika razlika između 

Zemalja Članica (slika 4). 

Grakon 4. Udeo poljoprivrednog sektora u ukupnim emisijama 

stakleničkih gasova (27 EU zemalja članica) - 2005 

IE 

LT 

LV 

FR 

DK 

RO 

SE 

HU 

ES 

SI 

PT 

EU 

PL 

NL 

AT 

EL 

FI 

BE 

SK 

BG 

GB 

CY 

IT 

DE 

EE 

CZ 

MT 

LU 

18 % 

18 % 

17 % 

15 % 

13 % 

13 % 

11 % 

10 % 

10 % 

10 % 

9 % 

9 % 

8 % 

8 % 

8 % 

8 % 

8 % 

8 % 

7 % 

7 % 

7 % 

6 % 

6 % 

6 % 

5 % 

3 % 

3 % 

26 % 

0 % 5 % 10 % 15 % 20 % 25 % 30 % 

12 

2005. godine udeo emisija stakleničkih gasova u poljoprivredi 

bio je veći od proseka u EU u sledećim zemljama: 

Irska (26%), Letonija i Litvanija (u svakoj po 18%), 

Francuska (17%), Danska (15%), Švedska i Rumunija 

(13%), Mađarska (11%), Španija, Slovenija i Portugal (sve 

tri zemlje po 10%). Ovo je pre svega zbog relativne 

važnosti njihovih poljoprivrednih sektora - udeo poljoprivrede 

u ukupnom oslobađanju stakleničkih gasova u 

Zemljama Članicama zavisi u velikom delu od veličine i 

strukture sektora u odnosu na veličine drugih sektora 

emitera. Uloga poljoprivrede kao izvora stakleničkih 

gasova značajno se razlikuje i zbog različite poljoprivredne 

prakse (t.j. da li je uzgajanje stoke dominantno 

ili je možda sama poljoprivredna biljna proizvodnja 

intezivna ili ekstenzivna, itd.), različiti prirodni i klimatski 

uslovi kao što su karakteristike zemljišta i temperatura. 

© fotolia.com 

11 Emisije metana i azot oksida su obično preračunate kao CO2 – 

ekvivalent (CO 2 – equ) zato što ovi gasovi imaju različiti potencijal za 

globalno zagrevanje i dužinu zadržavanja u atmosferi u poređenju sa 

CO 2 . Potencijal za zagrevanje obično se preračunava tako što uzimamo 

CO 2 za osnovu u periodu od 100 godina. Na primer: metan, drugi po 

važnosti staklenički gas posle CO 2 , ima 21 puta veću efektivnost u 

vezivanju toplote u atmosferi od CO 2 . Zato 1 tona CH 4 jednaka je 23 tone 

CO 2 – equ. 

12 Detaljne informacije vezane za emisije stakleničkih gasova u 

poljoprivredi možete naći u EEA tehničkom izveštaju br. 7/2007 godišnji 

popis stakleničkih gasova u EU od 1990 do 2005 i izveštaj za popis iy 

2007. godine ( http://reports.eea.europa.eu/tehnical_report_2007_7/en) 

* N 2 O ima 296 puta veći potencijal ta zagrevanje od CO2 

Emisije iz poljoprivredi se smanjuju u EU 

Cela priča je pozitivnija nego što to izgleda na prvi pogled. 

Ukupne emisije iz EU poljoprivrede su se realno smanjile za 

20% u periodu od 1990 do 2005. godine, što je u velikoj 

meri zasluga promene matoda rada u poljoprivredi, kao i 

smanjenju broja grla stoke. Emisije Stakleničkog gasa 

EU-15 su se smanjile za 11%; emisije 12 novih Zemalja 

Članica (posle 2004) bile su smanjene za 45% u istom 

periodu, najviše zbog restruktuiranja poljoprivrede u ovim 

zemljama devedesetih godina. Ovi podaci se ne mogu 

porediti sa globalnom situacijom, gde su se emisije poljoprivrednih 

stakleničkih gasova povećale skoro 17%, kao 

rezultat, pre svega, povećanja kod zemalja u razvoju. 

Smanjenje emisija Stakleničkih gasova u poljoprivredi je 

mnogo veće od opštog smanjenja kod drugih EU sektora, 

koje iznosi oko 8%. Stoga proizilazi zaključak da poljoprivreda 

daje značajan doprinos ispunjenju obaveza 

prezetih Kjoto protokolom. I pored ohrabrujućih vesti, 

poljoprivreda je još uvek odgovorna za najveći deo CH4 i 

N2O emisija. Sadašnja istraživanja pokazuju da je veliki deo 

klimatskih promena zasluga domaćih životinja. U jednom 

od izveštaja Organizacije za hranu i poljoprivredu pri 

Ujedinjenim Nacijama13 dolazi se do zaključka da je 

domaća stoka proizvođač čak 18% od štetnih emisija 

stakleničkih gasova, što predstavlja veći udeo i od sektora 

transporta. Procena je napravljena korišćenjem metode 

izračunavanja ’ koja se raylikuje od standardne za 

izračunavanje emisije, a koja uzima u obzir i celokupni 

lanac proizvoda, počev od kultivacije i proizvodnje hrane 

za životinje pa sve do iznošenja životinjskih proizvoda na 

tržište. Istraživanje nije bilo fokusirano samo na EU. 

Međutim, glavni fokus i dalje ostaju staklenički gasovi 

oslobođeni na samim farmama, jer su gasovi koji se 

oslobođaju u ostalim delovima lanca proizvodnje tog 

produkta dosta mali. 

13 Duga senka stoke: ekološka pitanja i opcije 

vidi: http://www.fao.org/newsroom/en/news/2006/1000448/index.html 


13 

Merenje emisija u poljoprivredi – neophodnost 

pažljivog korišćenja podataka 

Na globalnom nivou emisije se izračunavaju po sektorima 

upotrebom standardnih IPCC metoda za popisivanje 

stakleničkih gasova. Sve Zemlje Članice EU su potpisnice 

Okvirne konvencije za klimatske promene Ujedinjenih 

Nacija i izveštavaju o svojim godišnjim emisijama 

stakleničkih gasova u skladu sa zajedničkim okvirom za 

izveštaje. 

Popis gasova u poljoprivredi uključuje emisije metana 

(CH 4 ) i azotnog oksida (N 2 O). Oba gasa se obično 

preračunavaju sa CO 2 ekvivalentom zato što je to način da 

se usaglase njihovi različiti potencijali za globalno otopljavanje. 

Emisije CO 2 generisane od poljoprivredne 

mašinerije, objekata i farmi, nisu uključene u kategoriju 

poljoprivrede, nego u popis gasova „za energiju“. Izdvajanje 

ugljenika iz poljoprivrednog zemljišta i kultura 

takođ ne spada u proračune koji se vode pod poljoprivredom, 

već za njih se izveštava kroz deo nazvan “ upotreba 

zemljišta, promene u upotrebi zemljišta i šumarstvo“. 

Stoga je, merenje emisije u poljoprivredi mnogo teže 

nego kod drugih industrijskih aktivnosti, zbog kompleksnih 

bioloških i ekoloških procesa uključenih u 

oslobađanje gasova iz poljoprivrednih sistema. Metodologija 

za izračunavanje emisija kombinuje upotrebu 

podataka specičnih za određenu zemlju (broj životinja, 

površine zasađene agrokulturama, upotreba đubriva) i 

standardnih faktora koji utiču na oslobađanje gasova (t.j. 

količina CH 4 po životinji). Na primer: količina CH 4 , koja se 

oslobađa pri digestivnom procesu kod preživara, je 

izračunata prema broju životinja multiplicirano sa 

faktorom oslobađanja gasova po životinji. Ovi faktori 

emisija su nesigurni i sakrivaju važne izvore prostornih 

varijabilnosti i ne uzimaju u obzir mnoge aktivnosti 

preuzete radi ublažavanja posledica u poljoprivrednom 

sektoru. Na primer, podaci za emisije uzimaju u obzir 

predviđene promene u količinama korišćenja đubriva, ali 

zato nemaju predviđene promene tehnologije primene ili 

sastava đubriva. Stoga, mora se napomenuti da rezultati 

ne reektuju tačno emisije iz poljoprivrede, zato što 

uključuju previše nesigurnih faktora. Zaključak je, da je 

potrebno raniranje metodologije monitoringa, sa ciljem 

uvećanja tačnosti procene emisije stakleničkih gasova iz 

poljoprivrede.

Pitanje je još komplikovanije zbog različitih sistema za 

uzgajanje stoke (različiti sistemi za ishranu i upotreba 

zemljišta) kao i raznovrsnost proizvoda koji su reyultat 

uzgoja stoke. Evropska Komisija planira da napravi specično 

istraživanje da bi kvantikovalo ukupno oslobađanje 

gasova u stoćarskom sektoru EU. 

Poboljšanja kao rezultat povećane ekasnosti u poljoprivrednim 

tehnologijama 

Trend smanjenja emisija, poreklom iz poljoprivrede, u 

velikoj meri je rezultat poboljšanja u ekasnosti poljoprivredne 

prakse (na primer: korišćenjem najnovije 

tehnologije u upotrebi đubriva i bolji uslovi čuvanja 

đubriva), sprovođenje“Nitratne Direktive“ (koja uključuje 

dobrovoljna i obavezna pravila za upotrebu i korišćenje 

đubriva) i ohrabrivanja iz Zajedničke Poljoprivredne Politike 

(ZPP), kao na primer stimulisanje direktnim plaćanjem 

poljoprivrednika ukoliko primenjuju i poštuju određene 

ekološke uslove. 

U periodu od 1990 do 2005. godine značajna smanjenja su 

se desila kod najvećih izvora emisija u poljoprivredi: metan 

od preživara i azotni oksid iz zemljišta. Smanjenje 

oslobađanja metana (iznad 20%) od stoke je pre svega 

rezultat drastičnog smanjena broja grla (pogledaj sliku 6). 

Sve Zemlje Članice sem Portugala i Španije su smanjile 

emisije Stakleničkog gasa koja dolazi od stomačnog 

fermentiranja kod prezivara, a najveći uspeh imaju nove 

Zemlje Članice. Ispuštanje metana u vazduh, iz stajnjaka, je 

takođe smanjeno za 9%, sa najvećim poboljšanjima korz 

prevenciju u novim Zemaljama Članicama. 

U istom periodu, emisije azot oksida iz zemljišta su smanjene 

za 21%, najviše kao rezultat smanjenja upotrebe 

organskog i sintetičkog azotnog đubriva (pogledaj sliku 6). 

Oslobađanje štetnih stakleničkih gasova je smanjeno u više 

Zemalja Članica. Smanjenje od celih 50% je utvrđeno kod 

nekoliko novih Zemalja Članica (t.j. Bugarska, Češka republika, 

Estonija, Letonija, Latvija i Slovačka). Velika Britanija, 

Danska, Grčka, Finska i Nemačka značajno su smaanjile 

svoje emisije štetnih gasova za oko 20%. 

Na nivou EU ne postoje specični ciljevii za smanjenje 

štetnih gasova (metan i azot oksid) u poljoprivredi. 

Međutim, nekoliko Zemalja Članica imaju specične 

planove za smanjenje poljoprivrednih emisija i koriste širok 

spektar mera i instrumenata da bi umanjile oslobađanje 

štetnih gasova sa farmi. 

Poljoprivreda će i na dalje smanjivati emisiju 

Planirano je da se oslobađanje gasova iz poljoprivrede 

(EU–27) i dalje smanjuje - za 23% do 2010 godine (15% kod 

EU-15) poređujući sa 1990. godinom 14 - kao rezultat 

konstantnih napora preuzetih reformama ZPP iz 2003 

godine (pogledaj deo vezan za politiku EU) kao i drugi 

zakoni koji se odnose na ekologiju (vidi grakon 3). Ovaj 

trend reektuje kontinuirano smanjenje broja goveda kao i 

ekasniju upotrebu đubriva. Očekuje se da i drugi ekonomski 

sektori smanje svoje emisije, ali u znatno manjem obimu 

od poljoprivrednog sektora. EU je jedini region u svetu gde 

se od poljoprevrednih emisija očekuje značajno smanjenje, 

dok se sa druge strene očekuje rast emisija kod zemalja u 

razvoju zbog njihovog pojačanog ekonomskog razvoja i 

rastućom potražnjom za meso i mlečne proizvode. 

Manje metana – smanjenje stočnog fonda igra važnu 

ulogu 

Očekivano smanjenje broja stokea i poboljšanje produktivnosti 

najverovatnije će doprineti smanjenju emisija CH 4 . 

Značajno smanjenje emisija predviđa se zbog očekivane 

redukcije EU mlečnog stada krava u narednim godinama 

(zbog činjenice da krave prizvode srazmerno veći deo 

emisije metana). Promene u načinu prehrane stoke, kao 

naprimer upotreba odredenih vrsta krmiva i specičnih 

dijetetskih dodataka, su ekonomski ekasne opcije za 

smanjenje emisija metana koje nude veliki potencijal za 

dalji razvoj. 

14 Ovaj plan je baziran na proceni Zemalja Članica koje uzimaju u obzir sve 

postojeće domaće politike i mere. Do 2010 godine, ukupne emisije 

stakleničkih gasova EU–27 očekuje se da će iznositi 11% manje od 

proseka godine uzete za osnovicu (obično se radi o 1990 godini) ukoliko 

se primene dodatne mere planirane od strane EU i Zemalja Članica. 

-70 % -60 % -50 % -40 % -30 % -20 % -10 % 0 % 10 % 20 % 30 % 40 % 50 % 60 % 70 % 

promene u % 1990 - 2005: ukupne CH i N O emisije Izvor: EEA, Agro-ekološki indikatori 

4 2 

14 15 

MT 

CY 

ES 

PT 

IE 

IT 

SE 

LU 

SI 

FR 

BE 

AT 

EL 

GB 

NL 

EU 

DE 

FI 

DK 

PL 

HU 

RO 

CZ 

SK 

LT 

EE 

BG 

LV 

105 

100 

95 

90 

85 

80 

75 

70 

Grakon 5. Promene ukupnih emisija CH 4 i N 2 O (ekvivalent 1.000 tona CO 2 ) koje dolaze iz 

poljoprivrede – 1990 – 2005 (EU – 27) 

Grakon 6. Trendovi uzgoja stoke i upotreba azotnog đubriva 1990 – 2005 

(indeks u odnosu na 1990 godinu) – EU-25 15 

Upotreba đubriva i gnojiva Broj stočnih grla 

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 

Izvor: elaborat Generalnog Direktorata Komisije za poljoprivredu bazirani na podacima EEA-e (poljoprivredno – ekološki indikatori) 16 

15 EU sastavljena od 25 Zemalja Članica, pre uključivanja Bugarske i 

Rumunije u Januaru 2007. godine 

16 Pogledaj: http:www.eea.europa.eu/themes/agriculture/indicators

Manje oslobađanja azot oksida – bolji načini đubrenja 

Glavni razlog značajnog smanjenja emisija N2O leži u 

smanjenju upotrebe azotnih đubriva, zadivljujućih 25% u 

poslednjih deset godina, kao i smanjenje upotrebe 

stajnjaka. Evropska asocijacija proizvođača đubriva 

procenjuje smanjenje upotrebe azotnog đubriva u 

EU–1517. U EU–1018 doći će do malog uvećanja, naročito 

u Poljskoj zahvaljujući procenjenom povećanju proizvodnje 

žitarica. Pored ovih promena do 2015. godine 

potrošnja azota u EU–25 trebalo bi da bude 27% manja u 

poređenju sa 1986. godinom kada je zabeležena najveća 

godišnja potrošnja. 

Otpaci; -47 

Grakon 7. Planirani trend emisija u poljoprivredi do 2010 godine (EU-15) 

Energensi, izuzev transporta; -7 

Sve sektori; -11,4 

Poljoprivreda; -15 

Industrija; -15 

% promena 

Izvor: Saopštenje Komisije o napretku u ostvarivanju Kjoto ciljeva (u pripremi) 

17 EFMA (2006): Prognoze za hranu, poljoprivredu i upotrebu veštačkog 

đubriva u Evropskoj Uniji 2006 – 2016. godine. 

18 Deset Zemalja Članica koje su se priružile Evropskoj Uniji u Maju 2004. 

godine 

16 

Transport; 18 

5. Na koji način politike EU mogu doprineti smanjenju ispuštanja štetnih gasova 

Razvoj politika EU doprinosi smanjenju oslobađanja 

Stakleničkih gasova 

Za razliku od drugih industrija, oslobađanje gasova u 

poljoprivredi ne može se tako jednostavno kontrolisati 

pritiskom prekidača na mašini. Pristup koji omogućavaju 

održivost poljoprivredi je da joj se omogući da isporuči 

određene ekološke rezultate istovremeno ostajući 

samoodrživ, konkurentni ekonomski sektor, koji nosi 

ekonomske i socijalne prednosti. Mere koje doprinose 

smanjenju ispuštanja stakleničkih gasova poteklih iz proizvodnje 

poljoprivrednih proizvoda nisu uvek rezultat 

primene specične promene politike za klimatske 

promene nego su pokrenuti od strane opštih poljoprivrednih 

i ekoloških politika, koje imaju za cilj dugoročnu 

održivost sektora. 

ZPP igra jako značajnu ulogu 

Brojni su koraci koji su preduzeti do sada, kako bi zabrinutost 

za klimatske promene i se integrisala u ZPP – glavna 

inicijativa sprovodi se na nivou EU preko sleda reformi u 

poseldnjih nekoliko godina. Na primer, reforma ZPP iz 

2003. godine preusemerila je nansisku pomoć za poljoprivrednike 

ka direktnoj pomoći nevezanoj za produkciju 

proizvoda (t.j. nije direktno povezana sa količinom proizvoda 

koja će se proizvesti) samim tim se smanjujući efekat 

motivacije za intezivnom proizvodnjom. Ova „ne-vezana“ 

podrška dolazi sa jasnim obavezama za poljoprivrednike 

da upravljaju svojim poljoprivrednim zemljištem na 

održlve načine. „Ukršteno pridržavanje“ povezuje direktno 

plaćanje farmera sa njihovim poštovanjem prirodne 

sredine i drugih pravila donetih na nivou EU. Korisnici 

direktnih plaćanja moraju isto tako održavati poljoprivredno 

zemljište u dobroj poljoprivrednoj i ekološkoj 

kondiciji. Zemlje Članice su utvrdile uslove za ovu namenu 

– ti uslovi uključuju obaveze vezane za samu farmu, kao što 

su poštovanje pravila za održavanje zemljišta koje pomaže 

zadržavanju organskih materija u zemljištu i održavanju 

pašnjaka, što povećava kapacitete zemljišta za upijanje 

ugljenika 20 . 

19 vidi: http://ec.europa.eu/agriculture/index_en.htm za više informacija 

20 Upijači ugljenika su šume i drugi eko sistemi koji na taj način vezuju 

ugljenik, odstranjujući ga iz atmosfere i kompenzirajući CO 2 emisiju 

17 

Dalje, postoji ceo raspon mera za ruralni razvoj (pod takozvanim 

„Drugim stubom“ ZPP-a) koji može doprineti 

ublažavanju posledica, kao npr. modernizaciji farmi (na 

primer preko energetski ekasnije opreme i objekata), 

obuke i savetodavnih usluga, i podrške za biogas. Naročito 

relevantne su agro-ekonomske mere. Ponuđena je 

kompenzacija za pokrivanje dodatnih troškova farmerima, 

koji će dobrovoljno doprineti zaštiti okoline, agro-ekološki 

programi koji imaju značajni potencijal za stimulaciju 

prihvatanja mera za smanjenje emisija i za poboljšanje 

upijanja ugljenika. Komisija ohrabruje Zemlje Članice da 

uključe mere za rešavanje problema ispuštanja štetnih 

gasova u atmosferu u pripremanju i ostvarivanju svojih 

nacionalnih programa za ruralni razvoj, zato što su 

klimatske promene jedan od ključnih prioriteta denisanih 

strateškim smernicama za ruralni razvoj EU21. Budući 

razvoj ZPP-a mora omogućiti dodatne mogućnosti za 

poboljšanje postojećih instrumenata za borbu sa klimatskim 

promenama. 

Ekološko zakonodavstvo ima svoju ulogu 

I dok se mnogi problemi izazvani klimatskim promenama 

polako rešavaju razvojem strukture poljoprivredne proizvodnje 

i tehnika gazdovanja, ova dimenzija problema 

rešava se zakonskim putem, stavljanjem ograničenja na 

određene prakse u poljoprivredi. Različite delovi EU 

zakonodavstva puno doprinose smanjenju posledica 

klimatskih promena, kao na primer Nitratna Direktiva 

(pogledaj sliku sa objašnjenjem Zakonodavstva u oblasti 

životne sredine) 

21 Odluka Saveta 2006/144/EC od 20 Februara 2006. godine (OJ L55 

25.2.2006)

U produžetku je dat nekoliko primera zakona koji su, iako se 

ne tiču direktno klimatskih promena, ipak važni za izbegavanje 

emisija stakleničkih gasova u poljoprivrednom sektoru. 

Nitratna direktiva (Direktiva Saveta 91/676, 12. Decembar 

1991. godine koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja 

prouzrokovanim nitratima iz poljoprivrednih izvora OJ L 375 , 

- 31.12.1991 godine) – Direktiva ima dve osnovne namene: da 

smanji zagađenje vodenih tokova nitratima poljoprivrednog 

porekla i da spreči dalje zagađivanje istih. Direktivom se 

rukovode sve Zemlje Članice samostalno i uključuje: stalni 

monitoring kvaliteta vode u odnosu na poljoprivredu; 

određivanje zona osetljivih na nitrate; utvrđivanje 

(dobrovoljnih) kodova dobre poljoprivredne prakse i 

(obavezujuće) mere, koje se trebaju primenjivati u okviru 

Akcionih Programa za zone osetljive na nitrate. Nekoliko 

Zemalja Članica Unije su proglasile su celokupnu svoju teritoriju, 

za zonu osetljivu na zagađenje nitratima. Za ove je zone, 

Direktiva je takođe utvrdila maksimalne količine azota iz 

stajnjaka koja se može rasturiti na površini od jednog 

hektara: 170 kg N/ha godišnje. Kod dobre prakse uključuje i 

poljoprivredne aktivnosti kao što su: najpovoljniji termini za 

đubrenje, upotreba đubriva u blizini vodenih tokova i na 

padinama, skladištenje stajnjaka i metode njegovog rasturanja, 

kao i rotacija kultura i druge mere za gazdovanje 

zemljištem. 

Direktiva (IPCC) za Integriranu prevenciju i kontrolu 

zagađivanja (Direktiva Saveta 96/61, 24. Septembar 1996. 

godine koji se odnosi na integriranu prevenciju i kontrolu 

zagađenja, OJ L 257, 10.10.1996) – Direktiva ima cilj da 

minimizira zagađenje okoline i loše uticaje velikih instalacija/ 

postrojenja. IPCC Direktiva se odnosi na stočarske farme sa 

više od 2,000 tovnih svinja/ ili 750 krava/ više od 40,000 

komada živine. Mere koje moraju biti sprovedene na tim 

farmama su najćešće usmerene ka redukovanju isparavanja 

amonijaka (t.j. prekriveno skladištenje životinjskog stajnjaka, 

poboljšani sistemi za čuvanje stoke, pročiščavanje vazduha, 

upravljanje/ tretiranje stajnjaka, aplikacija đubriva koje ima 

mali koecijenat emisije). Amonijak nije staklenički gas, 

međutim mere za tretiranje stajnjaka, isto tako utiču i na 

smanjenje emisija metana i azotnog oksida. 2006. godine 

Komisija je započela proces revizije IPCC Direktive sa ciljem 

daljeg poboljšanja sprovođenja ove direktive. 

Direktiva za nacionalno ograničenje emisija (NEC) (Direktiva 

2001/81, 23. Oktobar 2001. godine, vezana za nacionalno 

ograničenje ispuštanja gasova u atmosferi za određene 

zagađivaće atmosfere, OJ L 309 - 27.11.2001. godine) – 

Slika 3. Zakonski propisi vezani za životnu sredinu 

18 

NEC Direktiva je deo ukupne politike EU za kvalitet vazduha, i 

predviđa gornje granice za svaku Zemlju Članicu u ukupnim 

emisijama 2010 godine, za četiri zagađivača odgovorna za 

acidikaciju (zakišeljavanje) padavina, vode i zemljišta, 

eutrokaciju i zagađivanje najnižih slojeva ozona (uključujući 

i amonijakom). Ostavljeno je Zemljama Članicama, da same 

odluče koje će mere primeniti da bi ispunile zahteve Unije. 

Zemlje Članice su u obavezi da pripreme nacionalne 

programe u cilju pokazivanja na koji će način ispuniti obaveze 

nacionalnog ograničenja emisija do 2010. godine. 

Okvirna Direktiva za vode (WFD) (Direktiva 2000/06, 23. 

Oktobar 2000. godine, oformila je okvir za aktivnosti 

zajednice u vezi sa politikom za vode, OJ L 327 - 21.12.2000. 

godine) – sveukupni generalni cilj WFD-a ja da se oformi okvir 

za zaštitu svih voda (površinskih i podzemnih voda), naročito 

zbog prevencije daljeg pogoršanja stanja i zaštite statusa 

eko-sistema i močvara, i posebno za promociju održive 

upotrebe voda, kao i da doprinesu ublažavanju efekta 

poplava i suša. Zemlje Članice su odgovorne za identikaciju 

vodenih slivova i za pripremanje planova za rukovođenje 

vodenim slivovima uklučujući i donošenje adekvatnih 

programa i mera. WFD takođe predstavlja i alatku za 

savlađivanje pritisaka poljoprivrednih aktivnosti na kvalitet i 

količinu vode, uz direktnu povezanost sa ublažavanjem 

posledica klimatskih promena i potrebnim prilagođavanju. 

Okvirna Direktiva za zemljišta (predlog). Zemljište ima puno 

funkcija, uključujući i ulogu upijača ugljenika. Odatle, 

poljoprivredno zemljište doprinosi ublažavanju klimatskih 

promena. EU pokušava da poboljša zaštitu zemljišta i u tom 

smislu je predložila pravni okvir. Prema predloženoj Direktivi 

obaveze Zemalja Članica su da identrikuju (u roku od pet 

godina) zone koje su pod rizikom od degradacije zemljišta, da 

utvrde (u roku od sedam godina) konkretne ciljeve za 

smanjenja rizika u ovim zonama i da oforme programe 

konkretnih mera, koji se moraju aktivirati u roku od osam 

godina, od dana usvajanja Direktive. Predložena Direktiva je 

trenutno u procesu EU odlučivanja. Direktiva će omogućiti 

Zemljama Članicama da odrede koji će nivoi erozija zemljišta 

biti prihvatljivi (na primer), u okviru sveukupnih ciljeva 

Direktive. 

6. Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu 

Klimatske promene utiču na poljoprivredu na globalnom 

nivou 

U nedavno objavljenom izveštaju22 IPCC-a za ocenu 

situacije prognozira se da će čak i malo globalno otopljavanje 

umanjiti prinose useva and prouzrokovati viši 

stepen promenljivosti prinosa u regijama sa niskom 

geografskom širinom u celom svetu. Negativni utIcaj na 

poljoprivredne prinose biće dodatno pogoršano sa čestim 

ekstremnim vremenskim prilikama. Manji vlasnici i farmeri 

koji obezbeđuju puku egzistenciju ovim putem, biće 

najviše pogođeni, jer imaju manji kapacitet i sredstava za 

prilagođavanje. Očekuje se da će ovo dovesti do 

povećanog rizika od gladi; dodatni broj ljudi u rizičnoj 

grupi mogao bi da narasti i do nekoliko stotina miliona. Na 

višim geografskim širinama (t.j. na severu severne hemisfere) 

očekuje se rast produktivnosti kultura uz umereni 

porast temperatura (do 3°C), ali i smanjenje ukoliko dođe 

do većeg rasta temperature (veći od 3°C). 

Poljoprivreda EU je takođe pogođena 

Klimatske promene predstavljaju, isto tako, realnu brigu i 

za EU farmerstvo. Poljoprivreda će se suočiti sa mnogo 

izazova tokom predstojećih decenija, kao što je povećana 

međunarodna konkurencija, buduća liberalizacija 

trgovačke politike, kao i dodatno smanjenje populacije u 

mnogim regionima. Klimatske promene dodatno 

povećavaju ove pritiske. 

Istina je da će neke od predviđenih klimatskih promena, 

imati pozitivni uticaj na poljoprivredu u nekim evropskim 

regionima, naročito u severnim regionima, međutim 

prisutniji uticaj će biti negativan i desiće se u regionima, 

koji su već pod velikim pritiskom izazvanim socioekonomskim 

i drugim faktorima životne sredine, kao na 

primer, nedostatak vode. Očekuje se da će ova neravnomernost 

uticaja globalnog zagrevanja pojačati regionalne 

razlike u poljoprivrednim uslovima u Evropi, povečavajući 

rizik napuštanja zemljišta, marginalizacije pojedinih 

regiona u nekim delovima EU, i povečanjem ekonomske 

nejednakosti između ruralnih regiona u Evropi. 

22 W.E. Easterling, P.K. Aggarwal, P. Batima, K.M. Brander, L. Erda, 

S.M.Howden, A. Kirilenko, J. Morton, J.-F. Soussana, J. Schmidhuber and 

F.N. Tubiello, 2007: “Hrana, vlakna i šumski produkti. Klimatske promene 

2007: Uticaj, prilagođavanja i ranjivost. Doprinos II Radne grupe Četvrtom 

Izveštaju o oceni situacije, međunarodnog panela za klimatske promene“ 

19 

Ključne brige evropske poljoprivrede u vezi sa 

klimatskim promena 

Iako postoje značajne regionalne razlike očekivanim 

klimatskim uslovima, u 21-om stoleću predviđeni utecaj 

može se sumirati kao: blaže i vlažnije zime, toplija i suvlja 

leta i ćešče i intenzivnije ekstremne vremenske pojave. 

Slike VIII i IX, pokazuju simulirane varijacije temperatura u 

celoj EU, do kraja stoleća. Predviđanja su bazirana na 

osnovi jednog socio-ekonomskog scenarija, koje prognozira 

uvećane emisije stakleničkih gasova u poređenju sa 

današnjim nivoom. Prognozirane temperature najavljuju 

značajno otopljavanje u budućnosti, naročito na 

Iberijskom poluotoku i u centralnom regionu Istočne 

Evrope. Iako je prognoziranje padavina još nesigurnije od 

prognoziranja očekivanih temperatura, trend smanjivanja 

padavina u južnim delovima EU može se primetiti već 

sada. 

Ekstremni vremenski uslovi, i u manjoj meri, promene u 

godišnjim i sezonskim padavinama i njihov međusobni 

utecaj sa temperaturom, prouzrokovaće, kratkoročno i 

srednjeročno, najverovatnije ozbiljne posledice po poljoprivredu. 

Moguće je, da najozbiljnije efekte promena 

srednjegodišnih temperatura i padavina, nećemo osetiti 

do 2050. godine, međutim značajni negativni efekti 

očekuju se puno ranije dolaskom ekstremnih klimatskih 

pojava, kao što su produženi toplotni talasi, suše i poplave. 

Očekuje se da će ovi ekstremni vremenski uslovi postati 

još žešći, pa će se događati puno češće i u više delova EU, i 

najverovatnije prouzrokovati učestalo propadanje useva. 

Utecaj može biti i u formi negativnih posledica po 

plodnosti zemljišta prouzrokovanih klimatskim promenama, 

kao povećana ranjivost organskih materija u tlu i 

rizik od erozije zemljišta, zbog povećanih temperatura i 

češćih suša i padavina. I pored nemogućnosti da se bude 

krajnje precizan u prognoziranju uticaja, skorašnja 

istraživanja pokazuju važnost identikacije potencijalnih 

sinergija između upravljanjem sa zemljištem, povezivanjem 

pitanja prihvatanja ugljenika, emisija stakleničkih 

gasova, i dugoročna održivost poljoprivrednih sistema.


Slika 8. Prognozirane promene srednjih godišnih temperatura 

do kraja 21-og stoleća 23 

Temperatura: promena srednjih godišnih temperatura ( o C) 

23 Projekcije su bazirane na scenariju A2 koji predviđa trend produženog oslobađanja 

većih količina stakleničkih gasova i daljeg povećanja temperate. Projektovani uticaj 

klimatskih promena odnosi se na period 2071 – 2100 godine u odnosu na period 1961 – 

1990 godine. Karte su bazirane na podacima DMI/PRUDENCE data 

(http://prudence.dmi.dk), i obrađene od strane zajedničkog istraživačkog centra (JRC) 

EU u okviru studije PESETA nansirane sredstvima JRC (http://peseta.jrc.es) 

[ ºC ] 

0 

+2 

+2.5 

+3 

+3.5 

+4 

+4.5 

+5 

+5.5 

Slika 9. Prognozirane promene srednjih godišnih količina padavina 

do kraja 21-og stoleća 

Padavine: promene godišnjih količina (%) 

20 21 

[ % ] 

-60 

-40 

-20 

-10 

-05 

+05 

+10 

+20 

+40 

+80 

© fotolia.com

Specični rizici sa kojima će se suočiti poljoprivreda 

Nedostatak vode 

Najveći deo uticaja klimatskih promena na poljoprivredi 

doći će preko vode. Klimatske promene rezultiraće najverovatnijim 

smanjenjem godišnjih količina vode dostupnih 

poljoprivredi u mnogim delovima Evrope, zbog 

očekivanog smanjenja letnjih padavina – pre svega u 

južnim delovima Evrope, kao i u delovima Centralne 

Evrope. U zapadnim i atlantskim delovima Evrope, očekuje 

sa da će leta biti suvlja i toplija i smanjeni vodni resursi u 

ovom periodu godine mogu dovesti do suprotstavljenih 

zahteva između poljoprivrede i drugih korisnika. Uvećani 

rizik od nedostatka vode imaće značajnije posledice po 

poljoprivrednu proizvodnju i evropske predelima. Mnogi 

regioni EU, a najviše južne Zemlje Članice Unije koriste 

različite vrste navodnjavanja stotinama godina – ovo je deo 

njihove zemljoradničke tradicije – međutim sektor će biti 

primoran da obavi reviziju tehnika navodnjavanja, koja će 

uzeti u obzir klimatske promene. Nekoliko regiona će 

možda morati povećati površine, koje se navodnjavaju ne 

bi li osigurali kontinuiranu proizvodnju i u budućnosti. 

Međutim, nema sumnje da poljoprivreda mora preuzeti 

dalje korake u poboljšanju svoje ekasnosti korišćenja 

vodnih resursa i u smanjenju gubitaka vode, dok planovi za 

navodnjavanje moraju biti bazirani na pažljivom planiranju 

i temeljitoj proceni njihovog uticaja. 

Vremenske nepogode 

Delovanje povećane učestalosti ekstremnih vremenskih 

pojava kao što su padavine - grad, intenzivne kiše, toplotni 

talasi i suše osetiće se svuda u Evropi. Smenjivanje poplava, 

suša, i oluja poslednjih godina su demonstrirala ranjivost 

Evrope u pogledu ekstremnih uslova, a njihova učestalost 

se može uvećati na kraći i srednji rok (do 2020. godine). 

Naročito se, očekuje uvećanje rizika od suša u južnim 

delovima EU kao i mogućnost poplava u centralnim i severnim 

delovima EU. 

22 

Uvećani problemi sa štetočinama 

Nepovoljni uticaj se takođe može očekivati od povećanja 

prostorne distribucije i inetnziteta postojećih štetočina, 

bolesti i korova, zbog povećanih temperatura i vlažnosti. 

Teško je proceniti obim efekata, ali je za očekivati da će oni 

biti krajnje regionalizovani. Poljoprivrednici će biti suoćeni 

sa izazovom rešavanja uvećanog problema sa štetočinama, 

ili sa pojavljivanjem novih štetočina, u okvirima ograničenja 

koja su nametnuta naukom, i u zakonodavnom okviru EU 

za odobrenje pesticida. 

Uticaj na veličinu prinosa i geografskoj distribuciji 

poljoprivrednih kultura 

Predviđene klimatske promene imaće uticaja na nivo i 

promenljivost visine prinosa, gazdovanja stokom, dok će se 

lokacije agro-klimatskih zona verovatno pomeriti ka severnijim 

geografskim širinama. Ovi uticaji mogu ugroziti snabdevanje 

domaćim izvorima hrane u nekim delovima 

Evrope; oni takođe mogu dovesti do uvećane cenovne 

nestabilnosti; i konačno, oni će značiti veći rizik za prihode 

zemljoradnika. Dalje, situacija može biti dopunski 

pogoršana zbog posledica klimatskih promena koje će 

pretrpeti veliki proizvođaći hrane iz zemalja koje nisu 

članice EU, a iz kojih EU uvozi značajne količine poljoprivrednih 

i prehrambenih proizvoda. 

Međutim, još uvek postoje značajne neodređenosti u 

utvrđivanju klimatskih trajektorija, kao i očekivanih 

posledica po poljoprivredu, osobito na detaljnom prostornom 

nivou. Postojeće varijacije između prognoza generisanih 

različitim klimatskim modelima i socio-ekonomskim 

scenarijima, i njihova usaglašenost sa različitim vremenskim 

rasponima, su važan faktor prilikom proračuna uticaja. 

Uticaj na potrošače 

Izvesnost smanjene proizvodnje hrane u određenim 

delovima EU, nepostojanost prinosa, promene sezonskih 

obrazaca, moguće uvećanje troškova zemljoradnika, kao 

rezultat klimatskih promena, imaće posledice na potrošače. 

Ove promene mogu doći u formi premeštenih lokacija sa 

kojih dobijamo produkte i/ili varijacije cena produkata. U 

nekim Zemljama Članicama, međutim, prinosi i spektar 

poljoprivrednih proizvoda se mogu poboljšati kao rezultat 

klimatskih promena. 

Efekti klimatskih promena na šumama 

Šumski regioni EU biće široko obuhvaćeni promenama 

klimatskih uslova. Postoji velika verovatnoća da će 

globalno otopljavanje povećati rizik od šumskih požara i 

štetočina; na duži rok uticaće i na sastav šuma i njihov 

kapaciteta za proizvodnju stabala; mada treba uzeti u obzir 

da će učestalost ovih uticaja biti geografski različito 

raspoređeni. Ekstremne vremenske pojave, kao što su jaki 

vetrovi, oluje i produženi toplotni talasi i suše, imaće takođe 

značajan uticaj na šume. Na dugi rok, klimatske promene 

mogu ugroziti kapacitet naših šuma da obezbeđuju 

ekonomske, socijalne i ekološke funkcije. 

23 

Različiti efekti klimatskih promena u EU regionima 

Svi delovi EU sve više osećaju nepovoljne efekte klimatskih 

promena, ali su neki delovi pogođeniji od drugih. Na 

primer, Južna Evropa i Mediteranski basen su među 

najranjivijim regionima zbog visokog rizika od nedostatka 

vode. Dalje, naglašeno ranjivi regioni su planinske oblasti, 

naročito Alpi, gde brzi rast temperatura vodi ka rasprostranjenom 

topljenju snega i leda, i značajno promenjenim 

vodnim tokovima. Gusto naseljene ravnice biće pod 

uvećanim rizikom od poplava zbog oluja, intenzivnih 

padavina i bujica, što dalje vodi ka sveobuhvatnim 

štetama na poljoprivrednom zemljištu, infrastrukturi i 

građevinskim zonama. 

Veliki raspon predviđenih klimatskih promena u poljoprivredi 

je prikazan na grakonu 10.

zimske padavine 

(poplave) 

nivo mora 

suvlja i toplija leta 

prinosi, broj kultura 

temperatura 

godišnje padavine, 

raspoloživost vode 

rizik od suša, toplotni 

talasi 

prinosi 

Grakon 10. Projektovani uticaj klimatskih promena na različite regione EU 

odgovarajuće kulture 

Izvor: Elaborat Direktorata za Poljoprivredu Komisije, urađen na bazi raspoložive literature 

Centralna Evropa 

Severni regioni 

Južni i jugo-istočni regioni 

Zapadni i Atlantski regioni 

24 

nivo mora/ jezera 

oluje, poplave 

suvlja i toplija leta 

sezona odgajivanja 

potencijal useva 

štetočine 

otapanje zamrznutog tla 

zimske padavine 

(poplave) 

letnje padavine 

rizik od suša 

rizik od erozije tla 

dužina sezone odgajivanja 

prinosi i broj kultura 

Južne i Jugo-istočne zemlje EU 

Južni i Jugo-istočni regioni (Portugal, Španija, jug 

Francuske, Italija, Slovenija, Grčka, Malta, Kipar, Bugarska, i 

južna Rumunija) osetiće kombinovani efekat velikih 

temperaturnih povećanja u kombinaciji sa smanjenim 

padavinama u regionima koji uobičajeno već vode bitku sa 

nedostatkom vode i koji u velikoj meri zavise od veštačkog 

navodnjavanja. Prosečne godišnje padavine na Pirinejskom 

poluostrvu mogu se smanjiti i do 40% u poređenju 

sa sadašnjim nivoom padavina, do kraja ovog veka. Ukoliko 

se ne primene adekvatna prilagođavanja, opadanje 

godišnjih prinosa moše dostići 10% do 30% (dugoročno) 

potencijalno kreirajući rizike za domaće snabdevanje sa 

hranom. Do 2050. godine može se očekivati pomeranje 

kultura (posebno prolećnih kultura) iz južnih krajeva ka 

višim geografskim dužinama kao rezultat klimatskih promena. 

Mere za prilagođavanje, poput što je izbalansirana 

rotacija kultura preku uvođenja kultura, koje traže manje 

vlažnosti, koje će biti neophodne da bi izbegli 

najdramatičniji efekti. 

Centralni regioni EU 

U centralno evropskim zemljama (jug i istok Nemačke, 

Austrija, Poljska, Ćeška Republika, Slovačka, Mađarska, 

Severna Rumunija) klimatski modeli predviđaju povećanje 

padavina u zimskom periodu, kao i mogućnost značajnog 

smanjenja letnjih padavina u nekim regionima kao što su 

Mađarska i Severna Rumunija. Poljoprivredne aktivnosti 

biće najverovatnije pogođene visokim temperaturama i 

letnjim sušama, kao i povećanim rizikom od erozije 

zemljišta i migracije štetočina i bolesti. Međutim, neki 

regioni, kao Poljska, Češka Republika, Istočna Nemačka, 

mogu vuideti koristi od dužih vegetacionih sezona, što će 

im omogućiti uvećane useve, kao i povećan broj kultura 

koje odgajaju. 

25 

Zapadni i Atlantski regioni 

U Zapadnoj i Severnoj Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, 

Holandiji, Zapadnoj Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i 

Danskoj, predviđena povećanja srednjih temperatura biće 

umerenija od promena temperatura u drugim 

oblastima.Predviđa se da će ekstremne vremenske pojave, 

kao što su jake oluje i poplave, postati sve ćešće zbog 

visokih temperatura i povećanih količina i inteziteta padavina, 

naročito zimi. Međutim letnji periodi biće najverovatnije 

sušniji, na taj način smanjujući vodene resurse, što 

može izazvati konikt u potražnji vode između poljoprivrede 

i ostalih korisnika ovih, životno važnih, resursa. 

Jedan od najvećih problema sa kojim će se suočiti poljoprivreda 

u ovoj zoni biće povećanje nivoa mora, pri tom 

ugrožavajući nizije u Istočnoj Engleskoj i na obali Severnog 

mora u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, koja predstavljaju 

neke od najproduktivnijih poljoprivrednih regiona u tim 

zemljama. 

Severni regioni 

U severnim regionima (Švedska, Finska, Baltičke države) 

žestoke oluje i kratkotrajne poplave, sa povećanim i intenzivnijim 

padavinama, su očekivane tokom zimskih perioda 

i naročito u najsevernijim regionima (Švedska i Finska). Sa 

druge strane, pozitivno je to što će biti moguće gajiti nove 

kulture i kultivisati nove prostore, zbog duže sezone, dok 

će prinosi značajno narasti ukoliko dođe do ograničenog 

povećanja temperature od 1°С do 3°С, međutim proizvodnja 

može trpeti od najezde novih štetočina i bolesti. Toplija 

klima, istovremeno može intenzivirati i problem kvaliteta 

vode u Baltičkom moru. Topljenje večnog leda, zbog zagrevanja, 

može biti od posebne važnosti zbog moguće 

promene strukture okolnog zemjlišta.

7. Poljoprivreda može dati dopunski doprinos merama protiv klimatskih promena Pretvaranje životinskog stajnjaka u biogas 

Poljoprivredni sektor EU je u potpunosti svestan izazova 

koje nose klimatske promene i aktivno odgovara na iste. 

Sektor već primenjuje određeni broj praktika gazdovanja 

farmama, koje mogu potencijalno smanjiti ispuštanja 

štetnih gasova ispod trenutnog nivoa. Ove prakse variraju 

u svojoj rentabilnosti i praktične upotrebljivosti, ali 

uključuju: optimizaciju upotrebe veštačkog đubriva, 

smanjeno korišćenje (ili obnova) organskih zemljišta, kao 

što je tresetno zemljište, koje sadrži veliku količinu ugljenika; 

i bolje kontrole sistema za upravljanje stajnjakom sa 

ciljem smanjenja ispuštanja metana u atmosferi – na 

primer, preko upotrebe čvrstih prekrivača za lagune, 

kompostiranjem, kao i anaerobnim sistemima za obradu 

(za zahvatanje metana, i njegovu preradu u biogas). Dalji 

razvoj obnovljive energije dobijene iz poljoprivredne 

biomase, može doprineti smanjenju emisija CO 2 iz 

energetskih postrojenja i transporta, istovremeno 

obezbeđujući korist za poljoprivredni sektor. 

Međutim, postoje ograničenja u tome koliko se može 

postići u smanjivanju emisija stakleničkih gasova sa farmi, 

pre svega zbog malog broja farmerima dostupnih 

tehničkih rešenja po pristupačnoj ceni, a sa druge strane, 

zbog potrebe EU da održi tekući nivo proizvodnje hrane. U 

budućnosti, moguće je pojavljivanje novih tehnologija, 

koje će omogućiti smanjenje ispuštanja metana iz digestivnog 

sistema preživara. 

Važno je napomenuti da, dok se sa jedne strane smanjivanjem 

poljoprivredne proizvodnje EU, nadilaženjem ili 

poštovanjem ekstremno zahtevih propisa u poljoprivredi, 

rešavaju problemi klimatskih promena, sa druge strane se 

suočavamo sa rizikom od „izvoza“ emisija u druge zemlje, 

koje i dalje proizvode poljoprivredne proizvode bez 

obraćanja naročite pažnje na problem klimatskih promena, 

a koje će nastaviti da nadopunjunju nedostatak na 

tržištima svojim poljoprivrednim proizvodima. Na primer, 

porastom svetske potražnje za životinjskim proiyvodima, 

stroge mere za ublažavanje problema koje se preduzimaju 

u EU, neće rezultirati smanjenom neto emisije stakleničkih 

gasova na globalnom nivou, ukoliko dolazi do preseljenja 

aktivnosti gajenja stoke u drugim zemljama. Dalje, ukoliko 

dođe do povećane proizvodnje u zemljama u kojima je 

produktivnost životinja manja od one u EU, onda može čak 

doći i do neto povećanja globalnih emisija stakleničkih 

gasova, uključujući tu i gubljenje CO 2 zbog potencijalne 

prenamene zemljišta (prenamena šuma u pašnjake). Ovo 

naglašava činjenicu da su klimatske promene, uključujući i 

one u poljoprivredi, globalan problem koji zahteva 

globalna rešenja. Neki specični načini na koje poljoprivreda 

već doprinosi borbi sa klimatskim promenama su 

sledeći: 

Instaliranje anaerobnih sistema za preradu 24 sa ciljem 

proizvodnje biogasa iz životinjskog stajnjaka, je možda 

jedna od obećavajućih mera za smanjenje emisija metana 

u atmosferi, i pored visoke cene koštanja. Ovaj metod je 

naročito ekasan u onim regionima sa velikom gustine 

stoke i velikim količinama oslobođenog stajnjaka i osoke, 

a od toga imamo koristi i u naporima za zaštitu podzemnih 

voda. Sredstva iz fondova za ruralni razvoj EU se upotrebljavaju 

za podršku postrojenjima za proizvodnju biogasa. 

Međutim, za uspešni razvoj razvoja proizvodnjebiogasa, 

potrebni su dopunski napori, kao što su mere za garantirane 

otkupne tarife 25 električne energije. 

Metodi organske proizvodnje 

Organska poljoprivreda, budući da generalno ne koristi 

mineralna đubriva i takođe koristi manje količine organskog 

đubriva u poređenju sa standardnom poljoprivredom, 

doprinosi manje emisijama. Organska poljoprivreda, 

isto tako koristi i manje energije prilkom proizvodnje (kako 

po jedinici površine, tako i po jedinici proizvoda) u 

poređenju sa konvencionalnom poljoprivredom. EU 

ohrabruje organsku proizvodnju dugi niz godina. Evropski 

Akcioni Plan za organsku hranu i poljoprivredu iz Juna 

2004. 26 godine naglašava dvostruku ulogu, koju ima 

organska proizvodnja u društvu, kao odgovor na zahteve 

potrošača i preko omogućavanja dopunske koristi za širu 

javnost. Ovaj plan ima za cilj dali razvoj organske poljoprivrede. 

26 27 

Povećanje upijanja ugljenika u poljoprivredna 

zemljišta 

Skladištenje organskog ugljenika u poljoprivrednim 

zemljištima (upijač ugljenika) nudi značajan potencijal za 

odstranivanje CO 2 iz zemljine atmosfere. Hlorolne biljke 

upijaju CO 2 fotosintezom i koriste uskladišteni ugljenik 

prilikom izgradnje organskih materija. Uloga poljoprivrednih 

eko-sistema, kao upijača ugljenika je priznata Kjoto 

protokolom, što omogućava uključenje absorbiranih 

količina (ili oslobođenih) količina ugljenika preko gazdovanja 

poljoprivrednim površinama, a prilikom preračuna 

ukupnih nacionalnih neto CO 2 emisija 27 . 

Značajne količine ugljenika mogu biti uskladištene u 

zemljištu preko niza poljoprivrednih praksi i promena u 

načinu upotrebe zemljišta, kao na primer: organska poljoprivreda, 

sistemi za sa smanjenim obrade ili bez nje što 

smanjuje ili sprečava narušavanje strukture zemljišta; 

upotreba kultura za vezivanje 28 ; proteinskih kulture; 

sađenje žive ograde; održavanje trajnih pašnjaka i prenamena 

obradivog zemljišta u travnjake. Dalje, značajne 

količine ugljenika se mogu uskladištiti putem 

pošumljavanja poljoprivrednog zemljišta, i putem 

agro-šumskih sistema, jer drvenaste vrste (na pr. 

brzorastuća vrba) mogu absorbiovati puno više ugljenika 

od većine drugih poljoprivrednih kultura, i to na 

dugoročnojosnovi. 

Naučna saznanja stalno napreduju u ovoj oblasti, iako još 

uvek postoji veliki broj poteškoća vezanih za 

24 Anaerobna prerada je prirodni proces biološkog razrađivanja 

organskog materijala u sredini bez vazduha. Anaerobni prerađivač je 

naprava, koja koristi ranije spomenuti proces da bi preradila različite 

tipove organskog đubriva i proizvela biogas. Dalje, biogas se može 

transformirati u toplotnu ili električnu energiju. Ovaj proces smanjuje 

otpuštanja gasova od upotrebljenih materijala, dok istovremeno 

proizvodi dragocenu obnovljivu energiju. 

25 Zakonska obaveza (sa striktnom minimalnom otkupnom cenom), za 

distributere električne energije, da otkupljuju električnu energiju od 

postrojenja koja proizvode obnovljivu energiju, kao što su centrale na 

biogas 

26 Vidi: http://ec.europa.eu/agriculture/qual/organic/plan/comm_en.pdf 

27 Član 3.4 Kjoto protokola za korišćenje poljoprivredog i šumarskog 

zemljišta 

28 Kulture za vezivanje su brzo-rasteće biljke koje se odgajaju paralelno 

sa, ili kao međuusevi, sa ciljem obezbeđivanja biljnjeg pokrivača za 

zemljište tokom cele godine.

implementaciju mera za absorpciju ugljenika i nesigurnosti 

oko njihovog konačnog ishoda u zavisnosti od regionalnih 

varijacija i različitih tipova tla, kao i stabilnosti sadržaja 

ugljenika u zemljištu. I pored nesigurnosti potencijala za 

skladištenje ugljenika preko mera za gazdovanje 

zemljištima, one su jako važne za održivu upotrebu 

zemljišta. U svojoj poslednjoj proceni, IPCC nalazi da absorpcija 

ugljenika u poljoprivrednom tlu ima najveći potencijal 

za smanjenje globalnih emisija 29 . 

Obnovljivi izvori bio-energije i bioproizvoda 

Obnovljiva energija proizvedena iz poljoprivredne 

biomase 30 može zameniti intenzivno emitirajuće energente 

u sektorima kao što su transport, grejanje i proizvodnja 

električne energije. Razvoj obnovljivih energija je jedna od 

ključnih mera kojom obezbeđujemo ispunjavanje EU 

obaveza za smanjenje emisija stakleničkih gasova. 

Marta 2007. godine šefovi vlada EU Zemalja saglasili su se 

ispuniti sledeće ciljeve do 2020. godine: ukupni udeo 

obnovljivih resursa u potrošnji energije od 20%, i udeo 

biogoriva u fosilnim gorivima, koja se koriste u drumskom 

transportu od minimum 10%. U svojim politikama za 

razvitak biogoriva, EU planira mere kojima će osigurati da je 

njihovi sveukupan efekat na smanjivanju emisija CO 2 pozitivan, 

uključujući i obavezu za minimalni nivo smanjivanja 

emisija stakleničkih gasova u poređenju sa fosilnim 

gorivima. Zakonodavstvo takođe promoviše i biogoriva 

druge generacije koja će se moći koristiti u širem rasponu 

resursa od biomase – nusprodukata i šumskog materijala – 

i dostići značajno smanjenje emisija stakleničkih gasova. 

Potencijali za dopunsko smanjivanje emisija ima i u 

postupnom povećanju upotrebe poljoprivrednih resursa 

kao što su agro-materijali, bioplastika i biohemikalije, u 

industrijskoj proizvodnji. Brojna istraživanja pokazuju da 

mnogu proizvodi biljnog porekla omogućuju različite 

prednosti za životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Lokalna 

upotreba biomasa takođe potpomaže i balansiranu 

distribuciju poljoprivrednih aktivnosti na čitavoj teritoriji 

EU. 

Pružanje ekoloških usluga 

Uzimajući u obzir prognozirani ozbiljni uticaj koji će 

klimatske promene imati na staništa i biološku 

raznovrsnost, uloga poljoprivrede, kao izvršioca ekoloških 

usluga i usluga ekosistemima, postaće sve važnija u 

uslovima klime koja se menja. Upravljanje poljoprivredom 

ima jako važnu ulogu u pogledu, između ostalog, ekasne 

upotrebe voda u sušnim regionima, zaštite vodnih tekova 

od prekomernog dotoka hranljivih materijaupravljanje 

poplavama, kao i održavanje i obnavljanje multifunkcionalnih 

pejsaža, kao što su poljoprivredni sistemi visoke 

vrednosti za prirodnu sredinu (HNVF), koja oebezbeđuju 

staništa i migracije boljnih vrsta. Promovisanje mera za 

zemljišta namenjena održavanju nivoa organskog ugljenika 

i zaštita trajnih pašnjaka, su mere koje mogu 

poboljšati svojstva za upijanje ugljenika, istovremeno 

pomažući prilikom prilagođavanju rizicima koje nose 

klimatske promene. 

29 Smith, P., D. Martino, Z. Cai, D. Gwarz, H. Janzen, P. Kumar, B. McCarl, S. 

Ogle, F. ’Mara, C. Rice, B. Scholes, O. Sirotenko, 2007: Agriculture. In 

Climate Change 2007: Ublaženje. Doprinos Radne Grupe III ka Četvrtom 

izveštaju za procene Međuvladinog panela za klimatske promene 

30 Pojmom biomasa označavamo sve poljoprivredne kulture, drveće i 

druge biljke, poljoprivredne ostatke (na pr. stajnjak) i šumski ostaci koji se 

upotrebljavaju kao sirovina u procesu dobijanja obnovljive energije 

(električne energije, zagrevanje i hlađenje) ili za transportna goriva kao i 

za proizvodnju bioprodukata kao što su vlakna, bioplastika ili biohemikalije. 

Biomasa takođe može uključivati i industrijske nusprodukte i 

organske frakcije prerađenog čvrstog komunalnog otpada. 

Klimatske promene, poljoprivreda i potrošači 

Poljoprivrednici ne pokušavaju da rešavaju probleme 

nastale klimatskim promenama, tek tako. Oni odgovaraju 

na zahteve tržišta na kom prodaju, ponekad povezanih sa 

klimatskim promenama, ali i kao rezultat inicijativa koje 

dolaze od EU. Mnogi proizvođači i potrošači hrane sve 

češće pokušavaju da smanje svoj ugljenični ili karbonski 

otisak (carbon footprint) preko svojih proizvodnih ili 

potrošačkih izbora (npr. poboljšanje informiranosti o 

karbonskom otisku 31 ; kupovinom lokalno proizvedene 

hrane sa ciljem smanjivanja udaljenosti na kojoj se transportuju 

produkti). Neki proizvođači su se odlučili za 

ekološko održive proizvodne tehnike (nr pr. organska 

proizvodnja, integrisano upravljanje ratarskim usevima 32 ). 

Međutim, postoji jako puno praktičnih problema sa kojima 

se treba suočiti. Na primer, još uvek ne postoje standardne 

metode za obračunavanje karbonskog otiska. Neke forme 

obeležavanja (etiketiranja) proizvoda su već u razvoju, ali je 

ipak rad na ovom polju još uvek u povoju. To znači da ni 

proizvođači, a ni potrošači nisu sigurni šta tržište može 

isporučiti. 

31 Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu ugljen-dioksida i ostalih 

stakleničkih gasova koji su oslobođeni za vreme trajanja životnog ciklusa 

svakog proizvoda ili usluge. Karbonski otisak se obračunava korišćenjem 

metode procenjivanja životnog ciklusa 

32 Strategije integrirane proizvodnje različitih kultura koje trebaju 

ponuditi povoljnosti kao što su kontrola štetočina, očuvanje plodnosti 

zemljišta, itd., istovremeno koristeći prednosti moderne tehnologije 

28 29

Klimatske promene su veliki razlog za zabrinutost sa 

aspekta održivog razvoja EU. Iznalaženje rešenja za 

prilagođavanje biće kritično važno u godinama koje 

predstoje, posebno u poljorivredi. Mere za prilagođavanje 

moraju stremiti smanjenju ranjivosti poljopivrednog 

sektora i uvećanju izdržljivosti ruralnih sredina, sa 

ekološkog i ekonomskog aspekta. 

Široki dijapazon mogućnosti za prilagođavanje na 

različitim nivoima 

Prilagođavanja uključuju politike, prakse i projekte u cilju 

smanjenja štete i/ili iskorišćavanje mogućnosti koje su u 

vezi sa klimatskim promenama, uključujući i klimatsku 

nepostojanost i klimatske ekstreme 33 . Postoji širok skup 

mera za prilagođavanje, počev od tehnoloških mogućnosti 

do upravljačkih (npr. prakse poljoprivredne proizvodnje), 

kao i političke (na pr. akcijski planovi za prilagođavanje). 

Da bi izašli na kraj sa prognoziranim klimatskim promenama, 

poljoprivrednici mogu, između ostalog, da: 

promene uobičajene prakse rotiranja kultura u cilju 

najboljeg iskorišćavnja raspoloživih količina voda, i da 

usaglase dane setve sa temperaturnim šablonima i 

šablonima padavina, da koriste varijetete kultura koje su u 

većoj meri prilagođene novim vremenskim uslovima (na 

primer izdržljivije na toplotu i sušu), i da posade živicu ili 

male pošumljene parcele-pojaseve da bi smanjili odlivanje 

voda i da posluže kao zaštita od vetrova. Na nivou sektora, 

obezbeđivanje tačnih i ažuriranih podataka o klimatskim 

rizicima farmerima i podrška putem savetodavnih usluga i 

obuke, su ključne mere za prilagođavanje u usvajanje 

propisa zajednice. 

Neke Zemlje Članice su već preduzele aktivnosti i mere za 

prilagođavanje. Neodložna pažnja je bila posvećena na 

istraživanja (procenu klimatskih uticaja) i uvećanje znanja. 

Strategije za prilagođavanje poljoprivrednog sektora su već 

pripremljene ili su u procesu donošenja u određenom broju 

zemalja (na primer Finska, Španija, Francuska, Velika 

Britanija). U fokusu napora do danas se našla i prevencija od 

vremenskih ekstrema, koji se smatraju najneposrednijim 

rizicima (kao što su poplave). 

Poljoprivredne prakse se već menjaju kao odgovor na 

nove klimatske uslove 

Neke promene u fenologiji 34 kao rezultat promena 

srednjegodišnjih vremenskih uslova se već mogu primetiti 

u Evropi, iako trendovi uvećane produktivnosti otežavaju 

identikaciju uticaja klimatskih promena. Na primer, u 

južnoj Francuskoj je primećeno prerano cvetanje kajsija i 

breskvi za jednu do tri nedelje. U Alzasu (Istočna 

Francuska) zagrevanje i produženje uzgajanja vinskog 

grožđa je već dovelo do uvećanja prosečnog sadržaja 

alkohola u vinima. U Nemačkoj, setva kukuruza i šećerne 

repe se već vrši desetak dana ranije nego obično. U Južnoj 

Francuskoj, setva kukuruza je pomerena 20 dana ranije 

nego obično. Takve promene u poljoprivrednom kalendaru 

upućuju na činjenicu da se poljoprivrednici samostalno 

prilagođavaju na novonastale vremenske uslove. 

Kako se promene vremenskih šablona intenziviraju, poljoprivrednici 

će možda imati potrebu za uvođenjem sasvim 

novih varijeteta kultura, sa novim specičnim načinom 

gajenja. 

33 EEA Technical report n° 7/2005 and glossary of the IPCC Third Assessment 

Report (http://www.ipcc.ch/pub/szrgloss.pdf) 

34 Sezonske promene životnih ciklusa (promene na biljkama i 

životinjama) 

30 31 


Neke metode prilagođavanja na klimatske promene mogu 

biti vrlo skupe, zbog potrebe investiranja u novu opremu i 

infrastrukturu, kao što je izgradnja i poboljšanje sistema za 

navodnjavanje gde se nadoknađuju izgubljene padavine 

u vreme rasta, ili prilagođavanje ventilacije u zgradama u 

kojima se drži stoka. 

Na koji način ZPP podržava napore farmera za 

prilagođavanje 

Poljoprivrednici ne mogu samostalno da se nise sami sa 

teretom klimatskih promena. Javna politika mora dati 

odgovarajuću podršku u cilju omogućavanja poljoprivrednicima 

da prilagode strukturu svojih farmi i proizvodne 

metode, i da produže sa davanjem usluga ruralnoj sredini. 

ZPP već sadrži neke neophodne elemente, koji bi trebalo 

da olakšaju prilagođavanje klimatskim promenama. 

Jedan od tih elemenata je „razdvajanje“ poljoprivredne 

podrške od proizvodnje (prvi put uvedeno sa reformom 

ZPP u 2003. godini i kasnije prošireno na šećer, kao i sektor 

voćarstva i povrtarstva) tako da direktne isplate 

poloprivrednicima više nisu u direktnoj vezi sa time šta oni 

proizvode. Jedan od ciljeva „razdvajanja“ je da se 

omogući poljoprivrednicima lakše da odgovore na razne 

spoljašnje uticaje. Sposobnost da se odgovori na potrebe i 

zahteve tržišta potenciraju su veoma često. Međutim, 

„razdvajanje“ isto tako pomaže farmerima da odgovore na 

njihovu zičku okolinu, na primer preko kultivisanja 

najadekvatnijih kultura. 

Najnovije reforme ZPP su doprinele stvaranju okvira za 

održiv razvoj poljoprivrede u EU, kao i boljem upravljanju 

prirodnih resursa, što će biti jedan od osnovnih delova 

strategije za prilagođavanje poljoprivrede. 

Sa olakšavanjem pristupa zemljoradnika do alatki za 

upravljanje rizicima, kao što su planovi za osiguranje, 

može im se pomoći da se nose sa ekonomskim posledicama 

ekstremnih pojava koje su rezultat klimatskih promena. 

Politika za upravljanje rizicima i krizama je razmatrala 

moguće alatke, i ubuduće, one će možda biti ključne u 

osiguravanju prihoda farmi i ublažavanju posledica od 

značajnih uktuacija prihoda. EU već ima specične 

odrednice za alatke za upravljanje rizicima u najnovijoj 

reformi u sektoru za voćarstvo i povrtarstvo35. Na primer, 

organizacije proizvođača mogu da iskoriste svoja sredstva, 

delimično obezbeđena od budžeta EU, 

35 Pogledaj: 

http://ec.europa.eu/agriculture/capreform/fruitveg/index_en.htm 

(the reform of the common market organization in fruit and vegetables)

da podrže proizvođaće, koji osiguravaju svoje letine protiv 

rizika od prirodnih nepogoda kao i za administrativne 

troškove rada sa zajedničkom fondovima. 

Drugi stub ZPP - politika ruralnog razvoja - obezbeđuje 

mogućnosti sa kojima mogu da se nadoknade negativni 

efekti, koje klimatske promene mogu doneti za poljoprivrednike 

i za ruralne ekonomije. 

Propisi EU o ruralnom razvoju za period 2007-2013 36 

godinu sadrže kategorične napomene o ciljevima EU u 

pogledu ublažavanja efekata klimatskih promena na 

poljoprivredu. Fondovi za ruralni razvoj su već bili 

korišćeni na nekoliko načina da bi pomogli u nošenju sa 

problemom nedostatka vode, kao na primer u 

obezbeđivanju podrške za aktivnosti štednje vode i investicijama 

u ekasnu opremu za navodnjavanje. Agro- 

ekološki šema koja cilja bolje upravljanje zemljištem, 

vodama , i prirodnom sredinom , je takođe važna sa 

aspekta prilagođavanja na klimatske promene. 

Obezbeđivanje informacija o rizicima od klimatskih promena 

i ostvarivih rešenja za prilagođavanje poljoprivrednika, 

obezbeđivanje pomoći za bolje planiranje, su aktvinosti 

koje mogu biti podržane kroz savetodavne usluge i 

obuku. 

36 http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/leg/index_en.htm 

32 

Ranjivost poljoprivrednika je u vezi sa njihovom socio- 

ekonomskom situacijom, a ohrabrivanje kulture unošenja 

promena u način poslovanja je ključno za održavanje 

njihovog kapaciteta za prilagođavanje. Ruralni razvoj isto 

tako ima veliku ulogu i u zaštiti i održivoj upotrebi 

genetskih resursa. Održavanje opsežne i široke baze 

genetskih resursa je od suštinske važnosti za razvoj 

varijeteta, koji su otporni na stres koji je izazvan vrelinom 

ili vlagom. Neke mere šumarstva mogu isto tako da se 

upotrebe u borbi protiv efekata klimatskih promena, kao 

na primer preventivne aktivnosti protiv širenja štetočina i 

poboljšavanje otpornosti šuma, putem prilagođavanja na 

kombinovanje različitih vrsta drveća. 


9. Poboljšanje naših znanja i dugoročnih razmišljanja 

Ekstremno različiti regionalni agro-klimatski uslovi i prognozirani 

efekat od klimatskih promena, počev od 

pozitivnih do veoma negativnih, čine donošenje opštih 

mera za prilagođavanje na nivou Unije veoma otežano. 

Rešenja za prilagođavanje će morati da se iznađu i na 

regionalnom i na lokalnom nivou. Uspešno prilagođavanje 

će tražiti saradnju i ućešće više nivoa vlasti; od EU do nacionalnih, 

regionalnih i lokalnih. Planiranje prilagođavanja u 

poljoprivredi ne može se ostvariti samo na osnovu opštih 

znanja o promenama klimatskih obrazaca, već je potrebna 

i detaljna informacija o regionalnom uticaju i razumljiva 

procena opcija za prilagođavanje i njihova izvodljivost na 

lokalnom nivou i na farmama. 

EU promoviše istraživanje, u cilju pripreme za 

prilagođavanja. Znanje o rizicima od klimatskih promena i 

mogućnostima prilagođavanja i dalje treba da budu 

prevedeni u praktična rešenja za poljoprivrednike i ruralne 

planere u njihovoj oblasti rada. Korišćenje savetodavnih i 

usluga za obuku je ključno u pokretanju aktivnosti i 

donošenje odluka za prilagođavanje. 

Istraživački projekti EU o klimatskim promenama 

Naučni rezultati obezbeđuju osnovu za razumevanje 

uzroka i posledičnog uticaja na klimatske promene, i rada 

na identikaciji rentabilnih opcija za ublažavanje i 

prilagođavanje. Nekoliko projekata nansiranih od strane 

Okvirnih istraživačkih projekata EU je doprinelo 

poboljšanju znanja iz ove oblasti. 

Projekat PRUDENCE 37 , na primer, predvideo je uticaj na 

klimu u budućnosti u različitim regionima Evrope. Tekući 

proces ENSEMBLES 38 razvija sistem za predviđanje 

klimatskih promena na osnovu globalnih i regionalnih 

„Zemljin sistem“ modela visoke rezolucije razvijenih u 

Evropi. Oba projekta daju značajan doprinos 

37 Vidi: http://prudence.dmi.dk 

38 Vidi: http://ensembles-eu.metoce.com/ 

39 Vidi: http://www.adamproject.eu/ 

33 

pripremi za najnoviji Četvrti IPCC izveštaj o procenama. 

Drugi veliki tekući projekat, ADAM 39 („Strategije za 

prilagođavanje i ublažavanje: podrška evropskoj 

klimatskoj politici“) procenjuje cenu i efektivnost politike 

za ublažavanje i prilagođavanje, i obezbediće veći broj 

dugoročnih strategija i mogućnosti. Projekat „CIRCE“ 

(„Istraživanje klimatskih promena i njihov uticaj, Mediteranska 

perspektiva) 40 radi u saradnji sa Severno- afričkom i 

Blisko- istočnim zemljama u proceni posledica klimatskih 

promena za društva i ekonomije u Mediteranskoj zoni i 

identikaciji mogućih aktivnosti za prilagođavanje. 

EU, ne samo što nansira istraživanja već i promoviše i 

širenje znanja i iskustava u cilju osposobljavanja involviranih 

partnera za razvijanje novih rešenja za izazove 

klimatskih promena. Na primer, ClimChAlp 41 („Klimatske 

promene, uticaj i strategije za prilagođavanje na Allpskim 

prostorima) je Interreg 42 projekat koji grupiše sve evropske 

Alpske regione. Alpi su posebno osetljivi na klimatske 

promene. Projekat ima za cilj da poboljša procenu 

klimatskih uticaja i razvijanje opšte održive razvojne 

strategije koja će uzeti u obzir klimatske efekte. 

Projekat PESETA 43 („Projekcije ekonomskog uticaja na 

klimatske promene u Sektorima Evropske Unije, koji se 

baziraju na „od osnove ka vrhu“ analizi“) je razvio metodologiju 

za procenu mogućih ekonomskih uticaja 

klimatskih promena na različite ekonomske sektore, 

uključujući i poljoprivredu. Projekat je izradio karte koje 

pokušavaju da predstave prognozirane promene u poljoprivrednim 

prinosima, na osnovu modelisanih promena 

klimatskih varijabila. 

40 Vidi: http://www.circeproject.eu/ 

41 Vidi: http://www.climchalp.org/ 

42 Vidi: INTERREG je program nansiran od strane EU koja pomaže evropskim 

regionima da oforme partnerstva u zajedničkom radu na uzajamnim 

projektima 

43 Vidi: http://peseta.jrc.es/index.htm

Tekući projekti za podršku poljoprivredne politike su 

PICCMAT („Politika podrške za unapređenje poljoprivrednih 

tehnika za ublažavanje efekata klimatskih promena“) 44 

i ADAGIO ( „Prilagođavanje poljoprivrede u evropskim 

regionima, koji su uticajem rizika nastalih usled klimatskih 

promena“) 45 , u oblasti smanjenja emisije i odgovarajućeg 

prilagođavanja. PICCMAT projekat stremi ka identikaciji 

poljoprivrednih praksi, koje smanjuju ispuštanje 

stakleničkih gasova, i predlaže mere i alatke za zainteresovane 

strane i kreatore politike. Putem ukljućenja 

istraživača, lokalnih poljoprivrednih istraživačkih centara, 

savetodavnih uslužnih centara za poljoprivrednike, 

ADAGIO će proceniti potencijalne mere za prilagođavanje 

u poljoprivredi za izvestan broj evropskih regiona. 

EU je takođe uključena i u agronomska i tehnološka 

istraživanja, kao i u razvoj druge generacije biogoriva. 

Primena biotehnologije 46 je još jedna od oblasti za koju je 

EU zainteresovana. Na primer, biotehologija nudi različite 

mogućnosti za razvijanje kultura koje su otpornije na 

toplotu i suše. Istraživanja u biotehnologiji koja su nansirana 

od strane EU, a koja se odnose na klimatske 

promene, su fokusirana na razvoj „bioekonomije zasnovane 

na znanju“ 47 čiji je cilj da zameni fosilna sa obnovljivim 

biološkim gorivima. Ovo može da dovede do 

aplikacija i proizvoda u različitim oblastima, kao novostvorena 

hrana, zelene hemikalije (na primer bioplastika), 

kao i održiva, ekološki prihvatljiva biogoriva. 

44 Vidi: http://www.climatechangeintelligence.baastel.be/piccmat/ 

45 Vidi: http://www.adagio-eu.org/ 

46 Biotehnologija je tehnologija koja je pre svega bazirana na biologiji 

i genetici, naročito se upotrebljava u poljoprivredi, nauci o hrani i 

medicini 

47 Vidi: http://ec.europa.eu/research/biosocietz/kbbe/kbbe_en.htm 

34 

10 . Zaključci 

Poljoprivrednici se suočavaju sa puno izazova prouzrokovanih 

klimatskim promenama, ali mogu i ponuditi neka od 

rešenja za globalno zagrevanje. Poljoprivreda ima dopunske 

mogućnosti za doprinos ublažavanju klimatskih promena 

preko smanjivanja emisija svojih gasova metana i azot 

oksida, preko poboljšanja sistema za sekvestriranje ugljenika 

u poljoprivrednim površinama, i preko obezbeđivanja 

materijala za obnavljanje energije i industrijsku upotrebu. 

Poljoprivrednici su odavno dokazali svoj kapacitet za 

prilagođavanje na nove izazove. Neprekidna evolucija u 

pogledu izbora kulture i varijeteta, i praksi upravljanja (na 

primer planiranje poljoprivrednih aktivnosti, navodnjavanje) 

može se primetiti posvuda u EU. Ovo su uglavnom 

samostalne aktivnosti na regionalnom, i osobito na nivou 

pojedinačnih farmi ,koje je ohrabreno kratkoročnim 

okolnostima (na primer kao rezultat vremenskih prognoza). 

Međutim, izazovi koje nam nameću klimatske 

promene u budućnosti prevazilaze granice autonomnih 

kapaciteta prilagođavanja na nivou pojedinačnih farmi, i 

biće potrebne politike, koje će omogućiti poljoprivrednicima 

da se nose sa promenama, koje su neophodne u 

sistemima poljoprivredne proizvodnje. Politika ruralnog 

razvoja će odigrati veoma važnu ulogu u obezbeđivanju 

podrške za poljoprivrednike i ruralne zajednice, koji se 

suočavaju sa klimatskim rizicima. 

Veći broj istraživanja je potreban da bi se objasnio uticaj 

klimatskih promena na poljoprivredu i obrnuto. U 

međuvremenu EU radi na prilagođavanju koristeći pouzdane 

nalaz,e koje poseduje u pogledu, na primer, prognoziranih 

promena prosečne temperature. EU je već 

usvojila bezbednosnu strategiju za borbu sa kratkoročnim 

efektima od ekstremnih vremenskih uslova. Buduća 

prilagođavanja ZPP bi trebalo da vode politici, koja će 

uzeti u obzir potrebu od prilagođavanja i koja će promovisati 

poljoprivredne prakse, koje su kompatibilne sa novim 

klimatskim uslovima i koje doprinose čuvanju prirodnih 

resursa. Naveći izazov je da se zagarantuje održivost evropske 

poljoprivrede i ruralnih regiona, noseći ekonomsku i 

socijalnu ostvarljivost i otpornost na klimatske promene. 

35 

U okviru redovnih provera solidnosti ZPP, Evropska 

Komisija obuhvata neke od novih, međusobno isprepletenih 

izazova, koje je poljoprivreda u EU bila pozvana 

da sagleda: klimatske promene, bio-energiju, i upravljanje 

vodnim resursima. Komisija će ispitati da li je potreban 

dodatni podsticaj za poljoprivrednike i ruralne regione, u 

okviru mera za ruralni razvoj, koje se odnose na klimatske 

promene. Isto tako, biće razmotreni i načini za ekasnije 

korišćenje vode i bioenergije uljučujućo i drugu generaciju 

bioloških goriva, kao i zaštita biodiverziteta koja će takođe 

biti dodatno istraćivana. Ova, i druga pitanja su otvorena 

za dalju debatu. 

11. Korisni izvori informacija 


Generalni Direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj 

pogledaj: http://ec.europa.eu/agriculture 


Generalni Direktorat za okoliš 

pogledaj: 

http://ec.europa.eu/environment/climat/eccp.htm 

http://ec.europa.eu/environment/climat/adaptation 

Evropska Agencija za Ekologiju 

pogledaj: http://www.eea.europa.eu/themes/climate 

IPCC 

pogledaj: http://www.ipcc.ch

Evropa Direkt je usluga koja vam pomaže da pronađete 

odgovore na vaša pitanja u vezi sa Evropskom Unijom 

Besplatni telefon: (*) 00 800 6 7 8 9 10 11 

(*) Neki mobilni operateri ne dozvoljavaju pristup 00 800 brojevima ili naplaćuju ove 

pozive 


Generalni Direktorat za poljoprivredu 

i ruralni razvoj 

Tekst ove publikacije ja samo za informativne svrhe i 

nije pravno obavezujući 

Za više informacija: 

Rue de la Loi 200, B-1049 Brussels 

Belgium 

Telefoni 

Direct line (+32 ) 2 295 32 40 

Exchange (+32 ) 22 99 11 11 

Faks 

(+32 ) 2 299 17 61 

Internet 

http://ec.europa.eu/agriculture/index_en.htm 

© European Communities, 2008 

Štampano u EU 

ŠTAMPANO 36 NA BELOM NE-HLORIRANOM PAPIRU 

Naslovna strana © fotolia.com

KLIMATSKE PROMENE – Izazovi za poljoprivredu (SR) - SeeRural

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?