1 Mantra Hare Krišna

YOGA YOGA YOGA za 

za 

savremeno savremeno doba 

doba

Reči Džordža Harisona 

Svako traži KRIŠNU. 

Neki to ne znaju, ali Ga ipak traže. 

KRIŠNA je BOG, izvor svega što postoji, uzrok svega 

što postoji, što je postojalo i što će tek nastati. 

Budući da je BOG neograničen, ima mnogo imena. 

Allah-Buddha-Jehova-Rama: 

Svi su KRIŠNA, svi su JEDNO. 

Služeći BOGA svakom mišlju, rečju i DELOM i pevajući 

NJEGOVA sveta imena, bhakta brzo razvija svesnost Boga. 

Pevajući: 

Hare Krišna, Hare Krišna 

Krišna Krišna, Hare Hare 

Hare Rama, Hare Rama 

Rama Rama, Hare Hare 

neizbežno postaje svestan Krišne. 

(Roba se sama hvali!) 

Posveta 

Ovu knjigu posvećujemo našem voljenom duhovnom učitelju i voñi, Šri 

Šrimad A.C. Bhaktivedanti Swamiju Prabhupadi, koji je doneo na Zapad 

transcendentalna učenja Gospoda Krišne i ovlaštenu nauku o 

reinkarnaciji. 

-Izdavači

Potraga za srećom 

Svako želi biti srećan. Neko traga za srećom u porodičnom životu, 

neko u prirodnom, zdravom životu, a neko u uspešnoj karijeri, aktivnom 

društvenom životu, sladokusnoj hrani, kockanju ili u sportu i gimnastici. 

Drugi doživljavaju sreću odlazeći na akademije, baveći se politikom, 

umetnošću i hobijima – počevši od mehanike i nauke o kompjuterima do 

drame, filantropije, dobrotvornog rada i doslovno hiljada drugih 

aktivnosti namenjenih zadovoljavanju čovekove beskonačne težnje za 

srećom. Milioni ljudi nalaze svoju sreću u alkoholu, sredstvima za 

smirenje, hemikalijama koje uzrokuju veselo raspoloženje i drugim 

drogama. 

Svakog dana doktori i naučnici dolaze do sve novijih otkrića o tome 

kako deluju čovekovo telo i um. A ipak, i pored sveg tog naučnog znanja 

i svemirske tehnologije koji daleko nadmašuju sva dostignuća 

prethodnih generacija, je li savremeni čovek stvarno nešto srećniji od 

svojih prethodnika? 

Osnovni problem u potrazi za srećom je da su svi naši izvori sreće 

ograničeni. Jedenje i seks – koje mnogi ljudi smatraju ljudskim 

najglavnijim i osnovnim zadovoljstvima – traju samo nekoliko trenutaka 

dnevno. Naša tela nas neprestano sprečavaju da ostvarimo svoje 

planove za uživanje. Na kraju krajeva, možemo jesti samo odreñenu 

količinu hrane, a da se ne razbolimo, a čak i seks ima svoje granice. 

Yoga za savremeno doba pruža nam priliku da saznamo kako 

možemo povećati svoje zadovoljstvo prevazilazeći sadašnja ograničenja. 

Bavi se principom zadovoljstva koji, proizlazeći iz najskrovitijeg dela 

našeg bića, deluje van granica vremena i prostora. Ova knjiga detaljno 

objašnjava da, mističnim delovanjem transcendentalne zvučne vibracije, 

bilo ko može doživeti tu unutrašnju sreću. 

Ovaj postupak za dostizanje neograničene sreće ne zavisi od novih 

proizvoda koje reklamiraju vatra-čovek s Madison Avenije ili holivudski 

bogataši i uspešno su ga sledili brojni ljudi tokom miliona godina. Yoga 

za savremeno doba objašnjava kako da iskoristimo te transcendentalne 

zvučne vibracije da bi dostigli konačno stanje sreće. To je lak i besplatan 

proces. Da bismo dostigli tu neograničenu, neuništivu sreću, potrebno je 

samo da pevamo i čujemo maha-mantru Hare Krišna, koju indijski 

mudraci hiljadama godina zovu velika mantra za dostizanje osloboñenja. 

Ova jednostavna mantra od šesnaest reči sadrži zvučne vibracije 

dovoljno moćne da u svakome probude prirodnu sreću. 

Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare 

Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare

Poslednjih godina milioni ljudi su naučili kako da pevaju mantru Hare 

Krišna i iskuse tu pravu, duhovnu sreću. To je najpopularnija mantra u 

Indiji, zemlji meditacije. Ona se od drugih sistema razlikuje na dva 

načina: treba da je mantramo celu (a ne samo deo mantre) i glasno (a 

ne tiho). 

Sažeti uvod koji je napisao A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, 

osnivač-acarya (duhovni učitelj) Meñunarodnog društva za svesnost 

Krišne, objašnjava pravu prirodu i značenje mantre. Prvo poglavlje, 

nedavni ekskluzivan intervju s bivšim Bitlsom Džordžom Harisonom, 

otkriva da je maha-mantra Hare Krišna imala vodeću ulogu u njegovom 

životu poslednjih petnaest godina. Džordž objašnjava da je, iako je imao 

bogatstvo i slavu izvan granica očekivanja većine ljudi, otkrio da nije 

postojalo „ništa više“ od sreće koju je iskusio pevajući Hare Krišna. 

Džordž kaže da veruje da su mantre moćnije od smrti, objašnjava blisku 

povezanost i uticaj mantre Hare Krišna na njegovu muzičku karijeru i 

opisuje znanje, blaženstvo i duhovnu inteligenciju koje možemo razviti 

mantranjem. 

U drugom poglavlju Šrila Prabhupada razgovara s Džonom Lenonom, 

Joko Ono i Džordžom Harisonom na Džonovom imanju u parku 

Titenhurst i objašnjava moć mantre Hare Krišna kao način za dostizanje 

mira i osloboñenja. 

Treće poglavlje na zadivljujući način govori o tome kako je Šrila 

Prabhupada doneo pevanje Hare Krišna iz Indije na Zapad, usred 

meteža nastalog suprostavljanjem mladih ljudi društvenim normama i 

tradicijama šezdesetih. Hipije s njujorškog Greenwich Villagea i San 

Franciskog Haigh-Ashburyja, koji nisu imali ikakvih iluzija, ubedio je da 

će ih ova mantra učiniti srećnim, a ne psihodelične droge i protesti 

protiv rata. Istorija mantranja i meditacije za dostizanje više svesti 

objašnjena je u četvrtom poglavlju. Sledeće poglavlje opisuje život i 

učenja Šri Caitanye Mahaprabhua, mudraca, mističara i inkarnacije 

Gospoda Krišne iz šesnaestog veka. On je raširio pevanje mantre Hare 

Krišna, koje je iznad vremenskih granica. 

Šesto poglavlje je priča iz jednog od indijskih najvažnijih istorijskih i 

filozofskih dela, Šri Caitanya-caritamrte. Ta priča otkriva kako se 

jednostavno slušanjem mantranja Hare Krišna s usana verodostojnog 

duhovnog učitelja možemo osloboditi svih nepoželjnih osobina. 

Sledeće poglavlje je studija o samospoznaji, mantrama, religiji i snazi 

uma pri meditaciji, koja sadrži učenja iz knjiga Šrila Prabhupade. Osmo 

poglavlje objašnjava dalekosežne posledice i lične dobrobiti koje osoba 

može očekivati mantrajući Hare Krišna. Poslednje poglavlje daje, korak 

po korak, praktična uputstva za mantranje koja će nam, ako ih sledimo, 

otvoriti vrata krajnje sreće.

O mantranju 

Nakon što ih je Šri Šrimad A.C. Bhaktivedanta Swami 

Prabhupada 1965. godine doneo na Zapad, reči „Hare Krišna“ su 

ubrzo postale odomaćene. 1979. godine, Dr. A.L. Bašam, vodeći 

svetski stručnjak za istoriju i religiju Indije, napisao je o pokretu 

Hare Krišna: „Pojavio se niotkud i u manje od dvadeset godina 

postao poznat širom Zapada. Osećam da je to znak preobražaja i 

značajan faktor u istoriji zapadnog sveta.“ 

Ali šta zapravo znače reči „Hare Krišna“? U ovom kratkom eseju 

s longplej ploče Svesnost Krišne, s koje su Bitlsi Džordž Harison i 

Džon Lenon prvi put saznali o mantranju, Šrila Prabhupada 

objašnjava značenje mantre Hare Krišna. 

Transcendentalna vibracija stvorena pevanjem Hare Krišna, Hare 

Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, 

Hare Hare uzvišeni je proces oživljavanja naše transcendentalne 

svesnosti. Kao žive duhovne duše, svi smo bića izvorno svesna Krišne, 

ali, pošto se od pamtiveka nalazimo u dodiru s materijom, naša svesnost 

je sada zagañena materijalnom atmosferom. Materijalna atmosfera u 

kojoj sada živimo naziva se maya, iluzija. Maya znači „ono što nije“. Šta 

je iluzija? Iluzija je da svi pokušavamo postati gospodari materijalne 

prirode, iako smo u čvrstim okovima njenih strogih zakona. Kada sluga 

veštački pokušava da oponaša svemoćnog gospodara, kaže se da je u 

iluziji. Mi pokušavamo da iskoristimo prirodna bogatsva materijalne 

prirode, ali u stvari se sve više i više zaplićemo u njene složene zakone. 

Zato, iako s velikim naporom pokušavamo da nadvladamo prirodu, sve 

više zavisimo od nje. Ova iluzorna borba protiv materijalne prirode može 

se odmah okončati ako oživimo svoju večnu svesnost Krišne. 

Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare je 

transcendentalni proces oživljavanja ove izvorne, čiste svesnosti. 

Pevanjem ove transcendentalne vibracije sve pogrešne koncepcije će 

nestati iz našeg srca. Osnovni princip tih pogrešnih koncepcija je lažna 

svesnost da smo gospodari svega što nas okružuje. 

Svesnost Krišne nije neprirodna svesnost nametnuta umu. Ona je 

izvorna prirodna energija živog bića i budi se kada slušamo 

transcendentalnu vibraciju. Ovaj najjednostavniji proces meditacije je 

preporučen za ovo doba. Iz ličnog iskustva možemo opaziti da pevajući 

maha-mantru, veliku pesmu za dostizanje osloboñenja, odmah možemo 

osetiti transcendentalni zanos koji potiče s duhovnog nivoa. 

Pod uticajem materijalnog shvatanja života, obuzeti smo 

zadovoljavanjem čula, kao da se nalazimo na nižem nivou životinjskog

života. Onaj ko se malo uzdigne iznad nivoa zadovoljavanja čula, bavi se 

umnom spekulacijom da bi se oslobodio okova materijalnog postojanja. 

Iznad nivoa spekulacije, kada je osoba dovoljno inteligentna, pokušava 

pronaći vrhovni uzrok svih uzroka – u sebi i izvan sebe. Kada se neko 

uzdigne na nivo duhovnog razumevanja, nadišavši nivoe čula, uma i 

inteligencije, utemeljuje se na transcendentalnom nivou. Pevanje 

mantre Hare Krišna odvija se na duhovnom nivou i zato ova zvučna 

vibracija nadilazi sve niže nivoe svesti – čulni, umni i intelektualni. Zato 

nema potrebe za umnom spekulacijom ili intelektualnim naporima. Da 

bismo pevali maha-mantru nije potrebno da shvatimo jezik mantre. Ona 

deluje automatski, s duhovnog nivoa, i zato svako može vibrirati ovaj 

transcendentalni zvuk bez ikakve prethodne kvalifikacije. Naravno, na 

naprednijem stadijumu od osobe se očekuje da, zahvaljujući svom 

duhovnom razumevanju, ne čini uvrede. 

Meñutim, pevanjem, osoba nesumnjivo ubrzo biva uzdignuta na 

duhovni nivo i ispoljava prvi simptom duhovne spoznaje plešući dok 

peva mantru. To smo lično videli. Čak i dete može pevati i plesati. 

Naravno, onome ko je previše zapleten u materijalni život potrebno je 

malo više vremena, ali čak se i takav materijalno zapleten čovek može 

veoma brzo uzdići na duhovni nivo. Kada je s ljubavlju peva Gospodov 

čisti bhakta, mantra ima najveći učinak na slušaoce. Zato mantru treba 

da slušamo sa usana Gospodovog čistog bhakte, tako da odmah 

steknemo dobrobit. 

Rečju Hara se oslovljava Gospodova energija, a rečima Krišna i Rama 

sam Gospod. I Krišna i Rama znače „najviše zadovoljstvo“, a Hara je 

Gospodova vrhovna energija zadovoljstva, u vokativu promenjena u 

Hare. Gospodova vrhovna energija zadovoljstva nam pomaže da 

priñemo Gospodu. 

Materijalna energija, zvana maya, takoñe je jedna od Gospodovih 

brojnih energija. Mi, živa bića, Gospodova smo ivična energija. Rečeno 

je da su živa bića viša od materijalne energije. Kada je viša energija u 

dodiru s nižom energijom, nastaje nepodnošljiva situacija, ali, kada se 

viša ivična energija nalazi u dodiru s višom energijom, zvanom Hara, 

utemeljena je u svom srećnom, normalnom položaju. 

Ove tri reči, Hara, Krišna i Rama, su transcendentalno seme mahamantre. 

Pevanjem mantre uslovljena duša moli Gospoda i Njegovu 

energiju da je zaštite. To pevanje nalikuje istinskom detetovom plaču za 

majkom. Majka Hara pomaže bhakti da dobije milost Gospoda Oca, a 

Gospod se razotkriva bhakti koji iskreno peva tu mantru. 

U ovom dobu svañe i licemerja, ni jedan drugi proces duhovne 

spoznaje nije tako delotvoran kao pevanje maha-mantre: Hare Krišna, 

Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama 

Rama, Hare Hare.

1 

Mantra Hare Krišna: 

„Ne postoji ništa više...“ 

Intervju sa Džordžom Harisonom (1982.) 

Ako otvoriš svoje srce 

znaćeš šta želim reći 

zaprljani smo bili tako dugo 

ali pročišćenje možemo steći 

Pevajući imena Gospoda 

oslobodićeš se i ti 

Gospod čeka na sve vas 

kada ćete se probuditi i videti 

- „On čeka na sve vas“ 

s albuma Sve mora proći 

Pre raspada najpopularnije muzičke grupe svih vremena, leta 

1969. godine, Džordž Harison je snimio hit ploču – „Mantra Hare 

Krišna“ – na kojoj je pevao zajedno s bhaktama iz londonskog 

hrama Radha-Krišna. Nakon što je zauzela jedno od prvih 10 ili 

prvih 20 mesta na listi najbolje prodavanih ploča u Engleskoj, 

Evropi i delovima Azije, pesma Hare Krišna je postala opšte 

poznata – a posebno u Engleskoj, gde je BBC na najpopularnijem 

televizijskom programu u zemlji, Top of the Pops, četiri puta 

ukazao posebnu pažnju pevačima Hare Krišna, kako su ih tada 

zvali. 

Otprilike u isto vreme u montrealskom hotelu Kraljica Elizabeta, 

udaljenom oko osam hiljada kilometara, nekoliko muškaraca 

obrijanih glava, obučeni u narandžastu odeću, i devojke obučene u

sarije, snimali su sa Džonom Lenonom i Joko Ono hit pesmu „Dajte 

šansu miru“: 

Džon i Joko, Timi Leri, Rosemari, Tom Smoters, Bob Dilan, 

Tom Kuper, Derek Tejlor, Norman Mejler, Alen Ginsberg, 

Hare Krišna, Hare Krišna. Sve što kažemo je da date šansu 

miru. * 

Bhakte Hare Krišna su nekoliko dana posećivali Lenonove, 

diskutujući o samospoznaji i miru u svetu. Zbog ovog i drugih 

javnih nastupa, ljudi širom sveta počeli su gledati na bhakte koji 

su pevali Hare Krišna kao na pionire jednostavnijeg, radosnijeg i 

mirnijeg načina života. 

Džordž Harison je šezdesetih bio pokretna snaga duhovne 

potrage Bitlsa, a i danas, petnaest godina kasnije, pevanje mahamantre 

Hare Krišna – Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, 

Hare Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare – još 

igra vodeću ulogu u životu bivšeg Bitlsa. 

U ovom razgovoru s njegovim dugogodišnjim prijateljem 

Mukundom Gosvamijem, snimljenom u Džordžovoj kući u 

Engleskoj 4. septembra 1982. godine, Džordž otkriva neke 

značajne doživljaje povezane s njegovim pevanjem Hare Krišna i 

detaljno objašnjava svoja tajnovita iskustva o mantranju. Otkriva 

šta ga je navelo da snimi ploče „Mantra Hare Krišna“, „Dragi moj 

Gospode“ i longplej ploče: Sve mora proći i Život u materijalnom 

svetu, koje su naveliko bile pod uticajem pevanja i filozofije Hare 

Krišna. Otvoreno i s ljubavlju govori o svom druženju sa Šri 

Šrimad A.C. Bhaktivedantom Swamijem Prabhupadom, osnivačacaryom 

(duhovnim učiteljem) pokreta Hare Krišna. U intervjuu 

koji sledi Džordž iskreno govori o svom shvatanju pokreta Hare 

Krišna, muzike, yoge, reinkarnacije, karme, duše, Boga i 

hrišćanstva. Na kraju Džordž opisuje kako su neki od njegovih 

poznatih prijatelja bili povezani s mantrom koju danas ljudi pevaju 

i slušaju širom sveta i govori o svojim omiljenim uspomenama iz 

rodnog mesta Gospoda Krišne, Vrndavane u Indiji, zemlji iz koje 

potiče mantra Hare Krišna. 

* Dajte šansu miru“, 1969. Northern Songs, ograničeno.

Mukunda Goswami: Često govoriš o sebi kao o bhakti „u civilu“, 

prikrivenom yogiju ili „prikrivenom Krišni“ i milioni ljudi širom sveta su 

saznali o mantranju preko tvojih pesama. Ali šta je s tobom? Kako si ti 

prvi put došao u kontakt s Krišnom? 

Džordž Harison: Za vreme moje posete Indiji. U vreme kada se pokret 

Hare Krišna prvi put pojavio u Engleskoj, 1969. godine, Džon i ja smo 

već imali Prabhupadin prvi album – Svesnost Krišne. Puno puta smo ga 

slušali i veoma nam se sviñao. Bilo je to prvi put da sam čuo pevanje 

maha-mantre. 

Mukunda: Iako ste ti i Džon Lenon puno puta slušali Šrila Prabhupadinu 

ploču i poprilično samostalno pevali, nikada niste sreli nijednog bhaktu. 

Ipak, kada smo Gurudasa, Syamasundara i ja (prvi bhakte Hare Krišna 

poslani iz Amerike da bi otvorili hram u Londonu) prvi put došli u 

Englesku, postao si supotpisnik zakupnog ugovora za naš prvi hram u 

centru Londona, kupio si za nas Manor * , koji je doslovno stotinama 

hiljada ljudi pružio mogućnost da nauče o svesnosti Krišne, i finansirao 

si prvo štampanje knjige Krišna. Poznavao si nas jako kratko. Zar to nije 

bila neka vrsta nagle promene za tebe? 

Džordž: Zapravo ne, jer sam se uvek osećao kao kod kuće s Krišnom. 

Vidiš, to je već bilo deo mene. Mislim da je to nešto što me prati iz 

prethodnog života. Vaš dolazak u Englesku i sve to, bilo je samo još 

jedan deo slagalice na kojoj se pojavljivala celokupna slika. Polako se 

sve uklapalo. Zato sam reagovao prema vama na taj način kada ste 

došli u London. Odlučio sam da ću, ako jednog dana moram ustati i 

opredeliti se, „radije biti s ovim ljudima nego s onima“. To je tako. Mislio 

sam da bih radije bio jedan od Božjih bhakta nego jedan od ispravnih, 

tobožnjih normalnih ljudi, koji jednostavno ne shvataju da je čovek 

duhovno biće, da ima dušu. Osećao sam se prijatno u vašem društvu – 

kao da smo se ranije poznavali. To je bilo prilično prirodno. 

Mukunda: Džordž, bio si član Bitlsa, nesumnjivo najpopularnije pop 

grupe u istoriji muzike, koja nije samo imala uticaj na muziku, već i na 

čitavu generaciju mladih ljudi. Nakon raspada grupe postao si solo 

superzvezda. Izdao si albume kao što je Sve mora proći, koji je sedam 

nedelja neprekidno bio najbolje prodavani album u zemlji, i hit singl 

„Dragi moj Gospode“, koji je u Americi dva meseca zauzimao prvo 

mesto. Zatim je sledio album Život u materijalnom svetu – prodat na 

milione primeraka – koji je pet nedelja zauzimao prvo mesto na 

reklamnoj tabli. Jedna pesma na tom albumu – „Pruži mi ljubav“, bila je 

šest nedelja najveći hit. Koncert za Bangladeš s Ringom Starom, Erikom 

* Bhaktivedanta Manor, imanje blizu Londona veliko oko sedam hektara. Džordž 

Harison ga je kupio 1973. i poklonio ISKCON-u za hram i yoga-asramu.

Kleptonom, Bobom Dilanom, Lionom Ruselom i Bilom Pristonom doživeo 

je fenomenalan uspeh i, kada su longplej ploče i film s koncerta bili 

pušteni u prodaju, to je postao do tada najuspešniji dobrotvorni rok 

projekt. Bio si materijalno uspešan, putovao si svuda, radio si sve i 

svašta, ali istovremeno si tragao za duhovnim. Šta te je stvarno 

podstaklo da započneš duhovno istraživanje? 

Džordž: To se desilo tek nakon što me je iskustvo iz šezdesetih stvarno 

pogodilo. Znaš, bili smo uspešni i upoznavali smo svakoga za koga smo 

mislili da je vredan poznanstva, otkrivajući da nije bio vredan da ga 

upoznamo, imali smo više hit ploča i postizali veći uspeh od bilo koga. 

To je bilo kao kada biste se popeli do vrha zida, pogledali preko i videli 

da postoji toliko toga na drugoj strani. Osećao sam da je moja dužnost 

da im kažem: „O, u redu, možda mislite da je to sve što vam je 

potrebno – da budete bogati i slavni – ali zapravo nije tako.“ 

Mukunda: Džordž, u autobiografiji Ja, meni, moje koju si nedavno 

izdao, rekao si da se tvoja pesma „On čeka na sve vas“ odnosi na japayogu, 

kada osoba izgovara mantre koristeći brojanicu. Objasnio si da je 

mantra „mistična energija u obliku zvuka“, i da „svaka mantra sadrži 

odreñenu moć u svojim vibracijama“. Ali, rekao si da je od svih mantri, 

„maha-mantra [mantra Hare Krišna] propisana kao najlakši i najsigurniji 

način za dostizanje spoznaje Boga u ovom dobu.“ Pošto se baviš japayogom, 

možeš li nam reći nešto o svojim realizacijama o mantranju? 

Džordž: Prabhupada * mi je jednom rekao da bi sve vreme samo trebalo 

da nastavimo s pevanjem Hare Krišna, ili onoliko koliko je moguće. Kada 

jednom to učinite, shvatate dobrobit. Ako mantrate, osetićete 

blaženstvo, duhovnu sreću mnogo puta veću od bilo koje sreće koju 

možete naći ovde u materijalnom svetu. Zato kažem da što više 

mantrate, sve više ne želite prestati, jer doživljavate mir i prijatnost. 

Mukunda: Možeš li objasniti na koji način mantra stvara osećanje mira i 

sreće? 

Džordž: Rečju Hare prizivamo energiju koja prati Gospoda. Ako 

dovoljno dugo izgovarate mantru, razvićete odnos s Bogom. Bog je sva 

sreća, sve blaženstvo i, pevanjem Njegovih imena, dolazimo u dodir s 

Njim. To je proces kojim stvarno možemo spoznati Boga i sve postaje 

jasnije u proširenom stanju svesnosti koje nastaje pevanjem mantre. 

Kao što sam pre nekoliko godina rekao u uvodu za Prabhupadinu knjigu 

Krišna: „Ako postoji Bog, želim Ga videti. Besmisleno je verovati u nešto 

bez dokaza. Svesnost Krišne i meditacija su proces kojim stvarno 

možemo opaziti Boga.“ 

* Šri Šrimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, osnivač-acarya (duhovni 

učitelj) pokreta Hare Krišna.

Mukunda: Da li je to trenutan ili postepen proces? 

Džordž: Ne možemo Ga dostići u pet minuta. Potrebno je odreñeno 

vreme, ali to je delotvoran proces spoznavanja Boga i pomoći će nam da 

održimo čistu svesnost i dobro opažanje iznad normalnog, 

svakodnevnog stanja svesti. 

Mukunda: Kako se osećaš nakon dugogodišnjeg mantranja? 

Džordž: Ponekad sam stvarno inspirisan, i što više pevam Hare Krišna, 

sve je teže da prestanem jer ne želim izgubiti osećanje koje mi pruža. 

Na primer, jednom sam bez prekida pevao mantru Hare Krišna celim 

putem od Francuske do Portugala. Vozio sam oko dvadeset tri sata i 

neprekidno pevao. To je uzrokovalo da se osećam malo nepobedivim. 

Čudnovato je bilo da čak nisam znao ni kuda idem. Naravno kupio sam 

auto-kartu i znao sam otprilike kojim putem da idem, ali nisam govorio 

ni francuski ni španski ni portugalski. Izgledalo je da sve to nije bilo 

važno. Znaš, kada jednom počneš da pevaš Hare Krišna, stvari počinju 

da se odvijaju na transcendentalan način. 

Mukunda: Vede nas obaveštavaju da, pošto je Bog apsolutan, nema 

razlike izmeñu Boga (osobe) i Njegovog svetog imena; ime je Bog. Da li 

si primetio to kada si prvi put počeo da pevaš Hare Krišna? 

Džordž: Potrebno je odreñeno vreme i vera da biste prihvatili ili 

spoznali da nema razlike izmeñu Njega i Njegovog imena i došli do tačke 

kada više niste u nedoumici gde je On. Znaš, na primer: „Da li je On 

ovde?“ Nakon odreñenog vremena, spoznate „On je ovde – upravo 

ovde!“ To je stvar prakse. Kada kažem da „vidim Boga“, to ne mora 

značiti da kažem da kada pevam Hare Krišna vidim Krišnu u Njegovom 

izvornom obliku, u kojem se pojavio pre pet hiljada godina, kako pleše 

na suprotnoj obali svirajući flautu. Naravno, to bi bilo lepo i prilično je 

moguće. Kada postanemo stvarno čisti pevajući Hare Krišna, možemo 

uistinu videti Boga na taj način, lično. Ali, bez sumnje, možemo osetiti 

Njegovo prisustvo i znati da je tu kada mantramo. 

Mukunda: Da li se možeš setiti nekog slučaja kada si prilikom pevanja 

Hare Krišna stvarno osetio da je Bog prisutan? 

Džordž: Jednom sam leteo avionom koji je zapao u snažnu oluju. Grom 

je tri puta udario u avion, a Boing 707 je proleteo iznad nas, promašivši 

nas za nekoliko centimetara. Pomislio sam da je zadnji deo aviona otpao 

zbog vetra. To je bilo tokom leta iz Los Anñelesa za Njujork, gde je 

trebalo da organizujem koncert za Bangladeš. Čim je avion počeo 

odskakivati unaokolo, počeo sam da mantram Hare Krišna, Hare Krišna, 

Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare 

Hare. Oluja je trajala oko sat i po ili dva, avion je propadao stotine 

metara i odskakivao u oluji; sva svetla pogašena i sve te eksplozije i svi 

su bili prestrašeni. Stopalima sam pritiskivao sedište ispred sebe, 

pritegao sam siguronosni pojas najviše što sam mogao i, hvatajući se za 

sedište, vikao sam iz sveg glasa: Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna

Krišna, Hare Hare. Znao sam – da li ću se spasiti ili ne zavisi od mantre. 

Peter Selers se takoñe zakleo da ga je mantranje Hare Krišna spasilo od 

avionske nesreće. 

Džon Lenon i Hare Krišna 

Mukunda: Da li je neko od drugih Bitlsa pevao Hare Krišna? 

Džordž: Pre nego što sam sreo Prabhupadu i sve vas, kupio sam album 

koji je Prabhupada snimio u Njujorku. Džon i ja smo ga zajedno slušali. 

Sećam se da smo danima pevali. Plovili smo oko grčkih ostrva pevajući 

Hare Krišna uz ukulele bendžo. Pevali bismo i po šest sati, jer kada 

bismo jednom počeli, ne bi mogli prestati. Kada bi prestali to je bilo kao 

kada biste ugasili svetlo. Nastavljali smo sve dok ne bismo osetili bol u 

vilicama. Pevali smo mantru iznova, iznova, iznova, iznova i iznova. 

Osećali smo se uzvišeno; to su bila srećna vremena. 

Mukunda: Znaš, pre neki dan sam iz Kanade dobio video film s Džonom 

i Yoko Ono. Na filmu je prikazano kako snimaju njihovu hit pesmu 

„Dajte šansu miru“ u Džonovoj sobi u montrealskom hotelu Kraljica 

Elizabeta, u društvu pet-šest bhakta koji su pevali s njima, svirajući 

činele i bubanj. Džon i Yoko su pevali Hare Krišna u toj pesmi. To je bilo 

maja 1969., a samo nekoliko meseci kasnije, Šrila Prabhupada je bio 

gost u njihovoj kući na londonskom imanju. 

Dok je Prabhupada bio tamo, ti, Džon i Yoko ste jednog popodneva 

došli u njegovu sobu na nekoliko sati. Mislim da ste ga tada prvi put 

sreli. 

Džordž: Tako je. 

Mukunda: U to vreme Džon je tragao za nečim duhovnim i Prabhupada 

je objasnio pravi put za postizanje mira i osloboñenja. Govorio je o 

večnosti duše, karmi i reinkarnaciji, koje su veoma detaljno objašnjene 

u vedskoj literaturi. * Iako Hare Krišna nikada nije postao značajan deo 

Džonovog života, filozofija svesnosti Krišne se odrazila u hit pesmi 

„Instant karma“, koju je napisao otprilike godinu dana nakon razgovora. 

Možeš li mi reći kakva je razlika izmeñu pevanja Hare Krišna i 

meditacije. 

Džordž: Pevanje Hare Krišna je isto što i meditacija, ali mislim da ima 

brži učinak, jer čak i ako ostavite brojanicu, još uvek možete izgovarati 

mantru ili je pevati; nije vam potrebna brojanica. Jedna od glavnih 

razlika izmeñu tihe meditacije i pevanja je da meditacija prilično zavisi 

* Mnogobrojni spisi koji obuhvataju i četiri Vede. Vede prethode Bibliji i pokrivaju 

sve aspekte duhovnog znanja, od prirode jastva (duhovne duše) do Vrhovne 

Duše (Šri Krišne) i Njegovog carstva u duhovnom svetu.

od usredsreñenosti uma, ali kada pevate, neposrednije ste povezani s 

Bogom. 

Praktična meditacija 

Mukunda: Maha-mantra je propisana za savremeno doba zbog 

ubrzanog tempa života. Čak i kada ljudi pronañu malo mirnije mesto, 

veoma je teško na duže vreme smiriti um. 

Džordž: To je istina. Osoba može pevati Hare Krišna čak i ako joj je um 

uznemiren. To je takva vrsta meditacije. Može čak i pevati Hare Krišna i 

dok radi druge stvari. Upravo to je tako lepo. U mom životu mantra je 

puno puta prouzrokovala odreñene dogañaje. Povezuje me sa 

stvarnošću i što više sedim na jednom mestu i mantram, što više 

mirisnih štapića ponudim Krišni u istoj sobi, što više pročistim vibraciju, 

sve više mogu dostići ono što pokušavam – jednostavno pokušavam da 

se sve češće setim Boga, Boga, Boga, Boga, Boga. Ako mantrom 

razgovaram s Njim, to sigurno pomaže. 

Mukunda: Šta ti još pomaže da usredsrediš svoj um na Boga? 

Džordž: Oko sebe imam stvari koje me mogu podsetiti na Njega, kao 

što su mirisni štapići i slike. Upravo pre neki dan sam gledao malu sliku 

na zidu svog studija, na njoj ste bili ti, Gurudasa i Syamasundara, i 

jednostavno to što sam video bhakte podsetilo me je na Krišnu. 

Verovatno da je to uloga bhakta – podsetiti nas na Boga. 

Mukunda: Koliko često mantraš? 

Džordž: Kad god imam priliku. 

Mukunda: Jednom si pitao Šrila Prabhupadu o odreñenom stihu, koji je 

citirao iz Veda, u kojem je rečeno da kada neko peva Krišnino sveto ime, 

Krišna pleše na njegovom jeziku i zato želi da ima hiljade ušiju i hiljade 

usta da bi mogao bolje ceniti Božje sveto ime. 

Džordž: Da. Mislim da je govorio o spoznaji da nema razlike da li On 

stoji pred vama i Njegovog prisustva u Njegovom imenu. To je prava 

lepota mantranja – neposredno nas povezuje s Bogom. Ne sumnjam u 

to da, govoreći Krišna, iznova i iznova, On može doći i plesati na mom 

jeziku. Uostalom, najvažnije je biti povezan s Bogom. 

Mukunda: Da li obično koristiš brojanicu za mantranje? 

Džordž: O, da. Imam brojanicu. Sećam se kada sam je prvi put dobio, 

bila je to hrpa čvorastih drvenih kuglica, ali sada sam veoma srećan što 

mogu reći da su postale glatke od dugotrajnog mantranja. 

Mukunda: Da li je obično držiš u vrećici dok mantraš? 

Džordž: Da. Mislim da je veoma dobro dodirivati brojanicu. Još jedno od 

čula je usredsreñeno na Boga. Brojanica stvarno pomaže u tom pogledu. 

Znaš, na početku je bilo frustrirajuće to što sam odreñeni period veoma

puno mantrao i sve vreme sam držao ruku u vrećici za brojanicu. 

Dosadili su mi ljudi koji su stalno zapitkivali: „Da li si povredio ruku, 

polomio je ili tako nešto?“ Na kraju sam počeo da govorim: „Da. Da. 

Imao sam nesrećan slučaj,“ jer to je bilo lakše nego objašnjavati celu 

priču. Brojanica mi pomaže i da opustim živce. 

Mukunda: Neki ljudi kažu da, kada bi svi ljudi na planeti pevali Hare 

Krišna, ne bi mogli usredsrediti svoje umove na ono što rade. Drugim 

rečima, pitaju se da li se celi svet ne bi zaustavio kada bi svi ljudi počeli 

pevati Hare Krišna – na primer, da li bi ljudi prestali da rade u 

fabrikama. 

Džordž: Ne. Pevanjem Hare Krišna ne gubimo stvaralački duh ili 

produktivnost. U stvari, pevanje nam pomaže da usredsredimo um. 

Mislim da bi to bio divan skeč na televiziji: zamislite samo sve radnike 

na Fordovoj montažnoj traci u Detroitu, svi pevaju Hare Krišna, Hare 

Krišna dok postavljaju točkove na automobile. To bi bilo divno. Moglo bi 

pomoći auto-industriji i verovatno bi automobili postali bolji. 

Opažanje Boga čulima 

Mukunda: Govorili smo o ličnom mantranju, japi, kojom se većina nas 

bavi, ali postoji i kirtana, zajedničko pevanje u hramu ili s grupom 

bhakta na ulici. Za vreme kirtane obično postižemo veći efekat, naše 

duhovne baterije se napune, a i drugima pružamo priliku da čuju sveta 

imena i pročiste se. 

U stvari, bio sam sa Šrila Prabhupadom kada je 1966. godine po prvi 

put započeo kirtanu u Tompkins Square parku na njujorškom Lower East 

Sideu. Pesnik Alen Ginsberg bi dolazio i dugo pevao s nama, svirajući na 

svom harmonijumu. Mnogi ljudi su dolazili da čuju pevanje, a, kada 

bismo se vratili u hram, Šrila Prabhupada bi održao predavnje iz 

Bhagavad-gite. 

Džordž: Da, pevanje u hramu ili zajedničko pevanje s grupom ljudi, čini 

vibraciju mnogo snažnijom. Naravno, neki ljudi mogu lako da mantraju 

na brojanici usred gradskog meteža, dok se drugi osećaju prijatnije 

mantrajući u hramu. Ali deo svesnosti Krišne je usklañivanje svih čula 

svih ljudi; da doživimo Boga preko svih čula, a ne samo u nedelju, kroz 

naša kolena, klečeći na nekom tvrdom drvenom postelju u crkvi. Ako 

posetite hram, možete videti slike Boga, možete videti Božanstvo 

Gospoda i možete Ga čuti jednostavno slušajući sebe i druge dok 

izgovaraju mantru. Na taj način možete shvatiti da sva čula mogu biti 

uključena za spoznaju Boga i gledajući slike, slušajući mantru, mirišući 

mirisne štapiće i cveće itd., sve postaje samo još privlačnije. To je 

lepota vašeg pokreta. Obuhvata sve – pevanje, plesanje, filozofiju i

prasadam. * Muzika i ples takoñe predstavljaju važan deo procesa. Nisu 

samo način sagorevanja viška energije. 

Mukunda: Videli smo da se, kada pevamo na ulicama, ljudi uvek 

okupljaju i željno slušaju. Mnogi od njih lupkaju nogama o pod ili plešu 

zajedno s nama. 

Džordž: Zvuk karatala (činela) je divan. Kada ga čujem nekoliko 

blokova dalje, deluje magično i budi nešto u meni. Ljudi se duhovno 

bude, iako nisu svesni šta se dogaña. Naravno, u drugom smislu, višem 

smislu, kirtana se neprekidno odvija, bez obzira da li je čujemo ili ne. 

Sankirtana grupe su postale uobičajeni prizor u svim gradovima 

Zapada. Sviñaju mi se te sankirtana grupe, jer volim kada se bhakte 

mešaju s ljudima i pružaju im priliku da se sete. Kao što sam napisao u 

uvodu za knjigu Krišna: „Svako traži Krišnu. Neki ne shvataju da Ga 

traže, ali Ga ipak traže. Krišna je Bog... i, pevajući Njegova sveta imena, 

bhakta veoma brzo razvija svesnost Boga.“ 

Mukunda: Znaš, Šrila Prabhupada je često govorio da će, kada 

otvorimo veliki broj hramova, većina ljudi početi s pevanjem Hare Krišna 

kod kuće i sve više vidimo da se to dogaña. Imamo milione sledbenika u 

svetu. Pevanje na ulicama, knjige i hramovi su tu da bi podstakli ljude 

da započnu proces, da bi ih upoznali s procesom. 

Džordž: Mislim da je bolje da se sada svesnost Krišne širi po kućama. 

Ima mnogo „prikrivenih Krišna“. Mnogi ljudi samo čekaju, i ako ne 

danas, desiće se sutra ili sledeće nedelje ili sledeće godine. 

Vratimo se u šezdesete godine. Za bilo šta da smo se zainteresovali, 

bili smo skloni da to što više razglasimo. Shvatio sam odreñene stvari i 

prošao sam kroz period kada sam bio tako uzbuñen svojim otkrivenjima 

i realizacijama da sam želeo da iz sveg glasa vičem i kažem svima. Ali, 

postoji vreme za viku i vreme za ćutnju. U sedamdesetim su mnogi 

prikriveno vodili svoj duhovni život. Meñutim, još su tamo – po kutovima 

i pukotinama, u selima – ljudi obučeni u normalnu odeću, kao trgovački 

putnici, ali su pravi meditanti i pevaju Hare Krišna; prikriveni bhakte. 

Prabhupadin pokret napreduje prilično dobro. Širi se kao razbuktala 

vatra. Ne znam koliko vremena će trebati da doñemo do Zlatnog doba, 

kada će svi savršeno slediti Božju volju, ali svesnost Krišne se 

Prabhupadinom milošću raširila u poslednjih šesnaest godina više nego 

od šesnaestog veka, od vremena Gospoda Caitanye. * Mantra se širi sve 

* Vegetarijanska hrana koja postaje produhovljena kada je s ljubavlju i 

predanošću ponudimo Gospodu Krišni. 

* Krišnina inkarnacija, veliki svetac i mistik koji je raširio pevanje Hare Krišna i 

postavio temelje savremenog pokreta Hare Krišna.

že i brže i pokret postaje sve veći i veći. Bilo bi divno kada bi svi 

pevali Hare Krišna. Svi bi imali dobrobit. Ma koliko novca da imate, neće 

vas usrećiti. Morate pronaći sreću s problemima koje imate, ne brinuti 

previše o njima i pevati Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare 

Hare. 

Ploča Hare Krišna 

Mukunda: 1969. godine si snimio ploču „Mantra Hare Krišna“, koja je 

svojevremeno postala hit u mnogim zemljama. Ta melodija je kasnije 

postala deo albuma Hram Radha-Krišne, koje si takoñe snimio u Appleu i 

u Americi ga je prodavao Capitol Records. Mnogi ljudi koji su 

učestvovali u snimanju bili su začuñeni da si pevao s bhaktama Hare 

Krišna i snimao pesme za njih. Zašto si to uradio? 

Džordž: To je samo deo služenja, zar ne? Duhovnog služenja; da bih 

raširio mantru po celom svetu i da bih u Engleskoj i drugim zemljama 

pružio bolju podlogu i uporište za bhakte. 

Mukunda: Kako se uspeh te ploče na kojoj su pevali bhakte Hare Krišna 

može uporediti s uspehom nekih drugih ploča koje si u to vreme snimao 

s rok muzičarima, kao što su Džaki Lomaks, Splinter i Bili Preston? 

Džordž: To je bilo drugačije. Nema ničeg zajedničkog. Postojao je 

mnogi veći razlog da to učinim. Ta ploča je imala manju šansu za 

komercijalni uspeh, ali snimanje mi je pružilo mnogo veće zadovoljstvo. 

Znao sam značenje tri i po minutnog pevanja mantre i kakve 

mogućnosti će pružiti. Taj osećaj koji nastaje kada se trudite da 

iskoristite svoje sposobnosti i posao na odreñeni način da bi postali 

duhovna služba za Krišnu, bio je mnogo zabavniji od bilo kakvih 

pokušaja pravljenja pop hit ploče. 

Mukunda: Kakav je učinak, po tvom mišljenju, imala melodija „Mantra 

Hare Krišna“, koju su milioni ljudi čuli, na kosmičku svesnost sveta? 

Džordž: Volim da mislim da je imala neki efekat. Na kraju krajeva, zvuk 

je Bog. 

Mukunda: Kada je Apple, kompanija koja je snimila ploču, održala 

konferenciju za štampu da bi je reklamirala, izgledalo je da je javnost 

bila šokirana čuvši te kako govoriš o važnosti duše i Boga. 

Džordž: Smatrao sam da je važno da pokušam da budem precizan, da 

im kažem i pružim im priliku da znaju. Znaš, da se otvorim i stvarno im 

kažem. Jer kada jednom nešto shvatiš, ne možeš se više pretvarati da 

to ne znaš. 

Shvatio sam da živimo u kosmičkom dobu, s avionima itd. Ako svi 

mogu putovati unaokolo po svetu za vreme praznika, nema razloga da i 

mantra ne proputuje nekoliko kilometara. Želeo sam da ubacim 

duhovnost u društvo. Kada je Apple Records pristao da sarañuje s vama

i kada smo snimili ploču, tek posle naše velike promocije, shvatili smo 

da će postati hit. Jedan od najvećih doživljaja, jedno od najvećih 

uzbuñenja u mom životu bilo je kada sam video na BBC-jevom Top of 

The Pops. Nisam mogao verovati. Nije tako lako da se neko pojavi na 

tom programu, jer jedino prikazuju one koji se popnu na jedno od prvih 

dvadeset mesta. Bio je to dah svežeg vazduha. Planirao sam da 

napravim tri i po minutnu verziju mantre da bi je mogli puštati preko 

radija i to je uspelo. Snimio sam harmonijum i gitaru za tu ploču u 

studiju Abbey Road pre jednog snimanja za Bitlse i zatim sam preko 

toga dublirao bas. Sećam se kako su Pol McKartny i njegova supruga 

Linda došli u studio i uživali u mantri. 

Mukunda: Znaš, Pol sada ima prilično povoljno mišljenje. 

Džordž: To je dobro. Nakon svih ovih godina, još zvuči kao prilično 

dobar snimak. To je stvarno bilo najveće zadovoljstvo, videti Krišnu na 

Top of The Pops. 

Mukunda: Ukratko nakon što je ploča puštena u prodaju, Džon Lenon 

mi je rekao da su je leta 1969. godine puštali za vreme pauze, upravo 

pre nego što je Bob Dilan nastupio s koncertom Isle of Wight, na kojem 

su učestvovali i Džimi Hendriks, Mudi Bluz i Džo Koker. 

Džordž: Puštali su ploču dok su postavljali pozornicu za Boba. To je bilo 

divno. Melodija je bila privlačna i ljudi nisu morali znati šta je značila da 

bi u njoj uživali. Osetio sam veliko zadovoljstvo kada sam prvi put čuo 

da je uspešna. 

Mukunda: Šta si mislio o tehničkom delu ploče, glasovima? 

Džordž: Jamuna, vodeći vokal, ima prirodno lep glas. Sviñao mi se 

način na koji je pevala, s ubeñenjem, i pevala je kao da je imala puno 

iskustva. Nije zvučalo kao da je to pesma koju prvi put peva. 

Znaš, pevao sam mantru mnogo ranije nego što sam sreo ijednog 

bhaktu ili Šrila Prabhupadu, jer sam skoro dve godine imao njegovu 

prvu ploču. Kada ste otvoreni prema nečemu, onda postajete kao 

svetionik koji to privlači. Kada sam prvi put čuo mantru, neka vrata su 

se otvorila negde u mojoj podsvesti, možda iz nekog prethodnog života. 

Mukunda: U tekstu pesme „On čeka na sve vas“, s albuma Sve mora 

proći, otvoreno si izjavio da se ljudi mogu osloboditi iz materijalnog 

sveta pevajući Božja imena. Šta te je podstaklo da to učiniš? Kakvu si 

podršku dobio? 

Džordž: U to vreme se u pop svetu niko nije bavio tom vrstom muzike. 

Osećao sam da postoji prava potreba za time, i, umesto da sedim i 

čekam da neko drugi to učini, odlučio sam da učinim sam. Mnogo puta 

mislimo: „Slažem se s tobom, ali neću otvoreno ustati i biti prebrojen. 

Previše je opasno.“ Svako pokušava da prećuti, ostane produktivan na 

estradi. Pomislio sam: „Učini to!“ Niko drugi neće to učiniti i dosta mi je 

svih tih mladih ljudi koji samo lutaju unaokolo kao aveti, 

upropaštavajući svoj život. Osećao sam da ima mnogo ljudi koje ću

dotaći. Još dobijam pisma od ljudi koji kažu: „Živeo sam tri godine u 

hramu Krišna i nikada ne bih saznao za Krišnu da ti nisi snimio album 

Sve mora proći.“ Gospodovom milošću, znam da sam delić kosmičke 

drame. 

Mukunda: Šta je s ostalim Bitlsima? Šta su mislili o tvom prihvatanju 

svesnosti Krišne? Kako su reagovali? Svi ste do tada bili u Indiji i 

poprilično ste tragali za nečim duhovnim. Syamasundara je rekao da ste 

kada je jednom ručao s tobom i drugim Bitlsima, svi bili puni 

poštovanja. 

Džordž: O, da, kada ih Veličanstvena Četvorica ne bi prihvatila, ako ne 

bi znali kako da se ponašaju prema bhaktama Hare Krišna obrijanih 

glava, onda ne bi bilo nade! [Smeje se.] Bhakte su jednostavno došli da 

bi se družili sa mnom i ljudi su prestali misliti: „Hej, šta je ovo?“ Znaš, 

kada bi se pojavio neko obučen u narandžasto, obrijane glave, rekli bi: 

„O, da, oni su sa Džordžom.“ 

Mukunda: Da li si se od samog početka osećao veoma prijatno s 

bhaktama? 

Džordž: Zavoleo sam Syamasundaru čim sam ga sreo. Bio je moj 

pajdaš. Pročitao sam o Prabhupadinom dolasku iz Indije u Boston na 

poleñini njegove ploče, znao sam da ste Syamasundara i svi vi bili moji 

godišnjaci, jedina razlika je bila ta što ste vi već postali bhakte, a ja 

nisam. Bio sam u rok grupi, ali se nisam plašio, jer sam već u Indiji 

video dhotije, vašu odeću, narandžastu boju i obrijane glave. Svesnost 

Krišne je bila posebno dobra za mene jer nisam imao osećaj da moram 

obrijati glavu, preseliti se u hram i potpuno se posvetiti tome. Bila je to 

duhovnost koja se uklopila u moj način života. Mogao sam ostati 

muzičar, ali sam promenio svoju svesnost, to je sve. 

Mukunda: Znaš, velika gospodska kuća Tudor na imanju izvan Londona 

koje si nam poklonio, postala je jedan od naših najvećih meñunarodnih 

centara. Šta misliš o uspehu Bhaktivedanta Manora u širenju svesnosti 

Krišne? 

Džordž: O, to je divno. Povezano je sa snimanjem ploče Hare Krišna i 

svim mojim učestvovanjima u pokretu. Zapravo, to što sam bio dovoljno 

srećan i sposoban da vam pomognem u to vreme, pruža mi 

zadovoljstvo. Sve te pesme sa duhovnim temama bile su kao male 

reklame – „Dragi moj Gospode“ itd. Sada znam da ljudi imaju mnogo 

više poštovanja i prijemljiviji su kada vide bhakte na ulicama. To nije 

više nešto što dolazi s napuštenih polja. 

Poklonio sam mnogo Prabhupadinih knjiga brojnim ljudima i bilo da 

čujem nešto ponovo od njih ili ne, znam da su ih dobili i, ako ih 

pročitaju, njihovi životi će se promeniti. 

Mukunda: Kakav savet daješ ljudima koji su naklonjeni duhovnom, ali 

nemaju dovoljno znanja?

Džordž: Pokušavam da im kažem nešto malo o sebi, kakva su moja 

iskustva, ukazujem im šta da čitaju i gde da idu – kao na primer: 

„Posetite hram, pokušajte da mantrate.“ 

Mukunda: U „Baladi Džona i Yoko“, Džon i Yoko prekoravaju sredstva 

javnog informisanja zbog načina na koji stvaraju lažnu predstavu o 

nekome i ovekovečavaju je. Potrebno je puno vremena i napora da bi 

ljudi shvatili da smo prava religija koja sledi spise tri hiljade godina 

starije od Novog Zaveta. Meñutim, postepeno se pojavljuje sve više 

ljudi, naučnika, filozofa i teologa, koji danas ukazuju veliko poštovanje 

drevnoj vaišnavskoj * tradiciji, iz koje potiče savremeni pokret svesnosti 

Krišne. 

Džordž: Sredstva javnog informisanja treba kriviti za sve, sva pogrešna 

shvatanja o pokretu, ali u jednu ruku nije bilo važno da li su govorili 

nešto dobro ili loše, jer je svesnost Krišne uvek transcendirala barijeru. 

Činjenica da su sredstva javnog informisanja obaveštavala ljude o 

svesnosti Krišne sama po sebi je dobra. 

Mukunda: Šrila Prabhupada nas je uvek poučavao da se pridržavamo 

svojih principa. Rekao je da je najgora stvar koju bismo ikada mogli 

učiniti bila pravljenje neke vrste kompromisa, razvodnjavanje filozofije 

po cenu neke jeftine popularnosti. Iako su mnogi swamiji i yogiji došli iz 

Indije na Zapad, jedino je Prabhupada imao čistoću i predanost da u 

celom svetu uspostavi drevnu indijsku filozofiju svesnosti Krišne, 

zasnovanu na nepromenjenoj osnovi – ne razvodnjenu, već kakva jeste. 

Džordž: To je istina. Bio je savršeni primer onoga što je propovedao. 

Mukunda: Kako si se osećao kada si finansirao prvo štampanje knjige 

Krišne i napisao uvod za nju? 

Džordž: Osećao sam da je to deo mog posla. Bilo gde da putujem po 

svetu, kada vidim bhakte uvek im kažem „Hare Krišna“ i uvek su srećni 

što me vide. To je prijateljski odnos. Bilo da me lično poznaju ili ne, 

osećaju kao da me poznaju i činjenica je da me stvarno poznaju. 

Mukunda: Kada si snimio album Materijalni svet, koristio si sliku s 

korica Prabhupadine Bhagavad-gite na kojoj su Krišna i Arjuna, Krišnin 

prijatelj i učenik. Zašto? 

Džordž: O, da. Na albumu piše: „S korica Bhagavad-gite kakva jeste 

koju je napisao A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada.“ Naravno, to je 

bila reklama za vas. Želeo sam da im pružim svaku priliku da vide 

Krišnu, da saznaju o Njemu. To je ideja, zar ne? 

Duhovna hrana 

* Bhakte Gospoda Višnua ili Krišne, Svevišnje Božanske Ličnosti.

Mukunda: Za vreme današnjeg ručka smo malo govorili o prasadamu, 

vegetarijanskoj hrani koja je produhovljena nuñenjem Krišni u hramu. 

Mnogi ljudi su došli u svesnost Krišne zbog prasadama, posebno preko 

naših nedeljnih gozbi u svim našim hramovima po svetu. Ovaj proces je 

jedina vrsta yoge koju možete slediti jedući. 

Džordž: Trebalo bi da se trudimo da vidimo Boga u svemu, i to što 

možemo okusiti hranu, puno nam pomaže. Ako je Bog prisutan u 

svemu, zašto Ga ne bismo mogli okusiti dok jedemo? Mislim da je 

prasadam veoma važan. Krišna je Bog, On je apsolutan: Njegovo ime, 

Njegov oblik, prasadam, ne razlikuje se od Njega. Postoji izreka koja 

kaže da je put do čovekovog srca preko stomaka i, ako možete doći do 

čovekove duše hranom, i to deluje, zašto to ne učiniti? Ne postoji ništa 

bolje nego kada nakon pevanja i plesanja ili sedenja i razgovora o 

filozofiji, bhakte odjednom iznesu prasadam. To je Krišnin blagoslov i 

duhovno je značajan. Prasadam je sakrament o kojem govore hrišćani, 

nije samo oblanda – to je čitava gozba i ima divan ukus koji nije iz ovog 

sveta. Prasadam je fini, mali mamac u ovom dobu komercijalizma. Kada 

ljudi žele nešto više ili žele nešto posebno, prasadam će ih tu uhvatiti. 

Nesumnjivo pomaže da mnogo više ljudi započne duhovni život i ruši 

predrasude. Ljudi misle: „O, da, ne bih imao ništa protiv da popijem 

nešto ili da probam malo toga.“ Onda pitaju: „Šta je ovo?“ i odgovor je 

„To je prasadam“. Tako nauče o još jednom aspektu svesnosti Krišne. 

Onda kažu: „Zapravo, ima prilično lep ukus. Da li mogu dobiti još jedan 

tanjir?“ Video sam da se to dogaña mnogim ljudima, posebno starijima 

koje sam video u vašim hramovima. Možda su imali neke predrasude, ali 

sledeća stvar koju otkrijete je da obožavaju prasadam i na kraju odlaze 

iz hrama misleći: „Zapravo, i nisu tako loši.“ 

Mukunda: Vedska književnost otkriva da prasadam doprinosi 

duhovnom napretku, kao i pevanje Hare Krišna, ali na manje očigledan i 

upadljiv način. Jednostavno jedući ga, napredujete duhovno. 

Džordž: Iz svog iskustva mogu reći da definitivno deluje. Uvek sam 

mnogo više uživao u prasadamu u hramu ili kada sam sedeo s 

Prabhupadom, nego kada mi bi ga neko doneo kući. Ponekad možete 

sediti i jesti prasadam i tri-četiri sata proñe, a da i ne primetite. 

Prasadam mi je stvarno puno pomogao, jer sam odjednom počeo da 

shvatam „Sada osećam ukus Krišne“. Odjednom bih postao svestan još 

jednog Božjeg aspekta, shvatajući da je On ta mala samosa. * To je 

samo pitanje usklañivanja s duhovnim i prasadam je stvarno deo 

duhovnog. 

* Vrsta piroga, punjenog karfiolom i graškom, duboko prženog u ghiju.

Mukunda: Mnoge grupe, kao što su Grateful Dead i Police dobijaju 

prasadam pre koncerta. Obožavaju ga. To je naša dugogodišnja 

tradicija. Sećam se da sam jednom Bitlsima poslao prasadam za vreme 

snimanja. Tvoja sestra mi je danas rekla da vam je, dok ste pripremali 

koncert za Bangladeš, Syamasundara obično donosio prasadam na 

probe. 

Džordž: Da, čak smo mu se zahvalili na omotu albuma. 

Mukunda: Koju vrstu prasadama najviše voliš, Džordž? 

Džordž: Stvarno volim te pržene stvari od karfiola – pakore? ** 

Mukunda: Da. 

Džordž: Jedna stvar koju sam uvek voleo bili su rasamalai (slatkiš od 

sira). Takoñe, ima puno dobrih napitaka, voćnih sokova i lassija, 

napitaka od jogurta pomešanog s voćem i ponekad s ružinom vodicom. 

Mukunda: Da li se sećaš kako je bilo kada smo za vreme promocije 

ploče „Mantra Hare Krišna“ u Londonu pozvali novinare na svečani 

ručak. Bili su prilično iznenañeni jer tada nismo bili čuveni po svojoj 

hrani. Danas, kada ljudi misle o nama, još misle „To su oni koji pevaju i 

plešu na ulicama“, ali sve više i više nas povezuju i s prasadamom – „To 

su oni koji daju besplatan vegetarijanski ručak.“ 

Džordž: Novinari su verovatno mislili: „O, moramo sada da odemo i 

učinimo to“ i odjednom su se našli kako sede i jedu indijsku hranu 

mnogo ukusniju od bilo kakve hrane koju su mogli dobiti u lokalnim 

restoranima. To je ostavilo priličan utisak na njih. 

Mukunda: Do danas smo servirali oko 150 miliona prasadam obroka na 

besplatnim gozbama širom sveta, a da ne govorimo o restoranima. 

Džordž: Trebalo bi da to prikažete na reklamnim tablama, kao što to 

čine prodavci pljeskavica. Kao, na primer, „servirano 150 miliona“. 

Mislim da je to divno. Šteta da nemate hramove i restorane na glavnim 

ulicama svih gradića i sela, kao što ih imaju prodavci pljeskavica i 

pečenih pilića. Trebalo bi da im preuzmete posao. 

Mukunda: Da li si posetio naš restoran u Londonu, Zdrav, bogat i 

mudar? 

Džordž: Puno puta. Dobro je da imate taj i druge restorane unaokolo, 

gde bhakte služe hranu obučeni u normalnu odeću. Ljudi polako 

shvataju „to je jedno od najboljih mesta koja sam ikada posetio“ i 

nastavljaju da dolaze. Kasnije možda uzmu neku malu knjigu ili pamflet 

u restoranu i otkriju: „Hej, ovo je restoran Hare Krišna bhakta.“ Mislim 

da ta vrsta suptilnijeg prilaza ima veliku vrednost. Restoran Zdrav, 

bogat i mudar ima svežu hranu, pripremljenu s predanošću, što puno 

znači. Kada znate da je neko skuvao nešto bez volje, hrana nema tako 

** Karfiol umočen u testo i duboko pržen u ghiju.

dobar ukus kao kada neko kuva pokušavajući da zadovolji Boga, nudeći 

hranu prvo Njemu. To, samo po sebi, svu hranu čini mnogo ukusnijom. 

Mukunda: Pol i Linda McKartni ponekad jedu prasadam iz restorana 

Zdrav, bogat i mudar. Nedavno je Pol sreo bhaktu blizu svog londonskog 

studija i napisao je pesmu o tome. U intervjuu s Džemsom Džonsonom u 

londonskim novinama, rekao je: „Pesma ‚Jedan od tih dana‘ govori o 

tome kako sam sreo nekoga na putu za studio, jednog bhaktu Hare 

Krišna, i razgovarali smo o načinu života i drugim stvarima. Sam nisam 

pripadnik Hare Krišna, ali sam simpatizer.“ 

Džordž, godinama si vegetarijanac. Da li ti je ikada bilo teško da 

održiš taj način ishrane? 

Džordž: Ne. U stvari, postao sam pametniji i uredio sam da svakog 

dana imam supu od dahla ili nešto drugo. Zapravo, sočivo je jedno od 

najjeftinijih stvari, ali ima puno belančevina. Ljudi jednostavno 

upropaštavaju svoj život kada odlaze u grad i kupuju biftek koji ih ubija 

prouzrokujući rak i srčane probleme i užasno je skup. Hiljade ljudi biste 

mogli nahraniti supom od sočiva po ceni pola tuceta bifteka. Da li to ima 

smisla? 

Mukunda: Još jedna stvar ostavlja dubok utisak na ljude kada posećuju 

hramove ili čitaju naše knjige. To su slike i skulpture koje su napravili 

naši umetnici bhakte, prikazujući scene iz Krišninih zabava na Zemlji pre 

pet hiljada godina. Prabhupada je jednom rekao da su te slike „prozori u 

duhovno nebo“ i organizovao je umetničku akademiju, poučavajući svoje 

učenike tehnikama za slikanje transcendentalnih slika. Danas desetine 

hiljada ljudi imaju te slike u svojim domovima – originale, litografije, 

slike na platnu ili postere. Posetio si naš multimedijski muzej Bhagavadgite 

u Los Anñelesu. Kako ti se svideo? 

Džordž: Bio je divan – stvarno bolji od Diznilenda. Mislim da je vredan 

kao Diznilend i Smitsonitov institut u Vašingtonu. Skulpture na 

dioramama su divne i muzika je prijatna. Muzej pruža ljudima pravo 

osećanje kakvo je Božje carstvo, i mnogo više od toga. Na dosta lak 

način pokazuje kako se telo razlikuje od duše i koliko je duša važna, da 

čak i dete može to shvatiti. Imam slike, kao onu s Krišnom na kočiji, 

koju sam stavio na omot albuma Materijalni svet, i imam fontanu sa 

skulpturom Šive, * koju su bhakte napravili u mojoj bašti. Slike mi 

* Nakon što je video diorame u Los Anñeleskom muzeju Bhagavad-gite, Džordž 

je pitao da li bi umetnici i kipari koji su radili u muzeju mogli izgraditi fontanu sa 

skulpturom Šive, velikog bhakte Gospoda Krišne i jednog od glavnih hindu 

polubogova, u normalnoj veličini. Sada se skulptura Šive, u meditativnoj pozi, 

upotpunjena mlazom vode koji šiklja s njegove glave, nalazi u vrtu na 

Džordžovom imanju, jednom od najlepših imanja u celoj Engleskoj.

pomažu dok mantram. Znaš onu sliku iz Bhagavad-gite o Nad-duši u 

srcu psa, krave, slona, siromašnog čoveka i sveštenika? Ta slika stvarno 

puno pomaže da shvatimo da je Krišna prisutan u svačijem srcu. Nije 

važno koju vrstu tela imate, Gospod je s vama. U principu, mi smo svi 

isti. 

Susret sa Šrila Prabhupadom 

Mukunda: Džordž, ti i Džon Lenon ste zajedno sreli Šrila Prabhupadu, 

septembra 1969. godine, dok je živeo u Džonovoj kući. 

Džordž: Da, ali potcenio sam ga kada sam ga prvi put sreo. U to vreme 

nisam shvatio, ali sada shvatam da je to što se mantra raširila u zadnjih 

šesnaest godina više nego u pet poslednjih vekova, njegova zasluga. 

Začuñujuće je da je sve više stario, a ipak je sve vreme pisao knjige. 

Kasnije sam shvatio da je bio mnogo neverovatniji nego što se to 

površinski može videti. 

Mukunda: Šta ti je najviše ostalo u sećanju? 

Džordž: Ono čega se uvek sećam je njegova izjava: „Ja sam sluga 

sluginog sluge.“ To mi se svidelo. Mnogi ljudi kažu: „Ja sam taj. Ja sam 

božanska inkarnacija. Ja sam tu i prosvetiću te.“ Znaš šta mislim. 

Prabhupada nikada nije bio takav. Sviñala mi se njegova poniznost. 

Uvek mi se sviñala njegova poniznost i jednostavnost. Sluga sluginog 

sluge je stvarno to. Niko od nas nije Bog – mi smo samo Njegove sluge. 

U njegovom društvu sam se osećao veoma prijatno. Uvek sam bio 

opušten u njegovoj blizini, osećao sam se kao njegov prijatelj. Osećao 

sam da je dobar prijatelj. Mada je u to vreme imao sedamdeset devet 

godina i radio praktično po cele noći, dan za danom, spavajući jako 

malo, ipak nije ostavljao utisak visokoobrazovanog intelektualnog bića, 

zbog neke vrste detinjaste jednostavnosti. To je divno, fantastično. Bio 

je najveći poznavalac sanskrita i najveći mudrac, ali nikada nije stvorio 

atmosferu u kojoj bih se osećao neprijatno. Nasuprot, uvek bi se 

povukao da bih se ja osećao prijatno. To sam jako cenio. Uvek sam o 

njemu mislio kao o voljenom prijatelju, i dan-danas je moj voljeni 

prijatelj. 

Mukunda: Prabhupada je u jednoj od svojih knjiga rekao da je tvoje 

iskreno služenje bilo bolje od služenja nekih drugih ljudi koji su dublje 

zašli u svesnost Krišne, ali nisu mogli održati taj nivo predanosti. Šta si 

mislio o tome? 

Džordž: To je bilo divno. Stvarno mi je dalo nadu, jer kao što kažu, čak 

i jedan trenutak u društvu svete ličnosti, Krišninog čistog bhakte, može 

pružiti ogromnu dobrobit.

Mislim da je Prabhupada bio stvarno zadovoljan što je neko ko živi 

van hrama pomagao pri snimanju albuma. Sama činjenica da je on bio 

zadovoljan me je ohrabrivala. Znao sam da je voleo ploču „Mantra Hare 

Krišna“ i zamolio je bhakte da slušaju pesmu „Govinda“. Još uvek je 

slušaju, zar ne? 

Mukunda: Imamo taj snimak u svim hramovima i puštamo ga svakog 

jutra kada se bhakte okupe ispred oltara, pre kirtane. To je neka vrsta 

zakona u ISCKON-u. 

Džordž: Ako ne bih dobio podršku od Prabhupade za svoje pesme ili 

filozofiju, dobio bih je od bhakta. Jedino to ohrabrenje mi je bilo 

potrebno. Izgleda da je stvarno pružalo zadovoljstvo Prabhupadi bilo šta 

duhovno da sam učinio, kroz pesme ili pomažući štampanje knjiga ili 

nešto drugo. Pesmu „Život u materijalnom svetu“, kao što sam 

spomenuo u Ja, meni, moje, napisao sam pod uticajem Šrila 

Prabhupade. On mi je objasnio da nismo ova fizička tela, već da se 

nalazimo u njima. 

Kao što sam rekao u pesmi, ovo mesto nije stvarnost. Mi ne 

pripadamo ovde, već u duhovno nebo: 

Ja sam suñen za materijalni svet 

Postani razočaran u materijalnom svetu 

Čula nikada nisu zadovoljna 

Samo narastaju kao plima 

I mogu me udaviti u materijalnom svetu 

Svrha našeg postojanja u ovom materijalnom svetu je da pronañemo 

način da izañemo odavde. 

Vidiš, tako je bilo s Prabhupadom. Nije samo govorio o tome kako da 

volimo Krišnu i izbavimo se iz ovog sveta, već je bio i savršeni primer. 

Govorio je da uvek treba da mantramo i uvek je mantrao. Mislim da je 

to samo po sebi bilo za mene najveće ohrabrenje. Bilo je dovoljno da me 

inspiriše da se trudim još više, da postanem makar malo bolji. Bio je 

savršeni primer svega što je propovedao. 

Mukunda: Kako bi opisao Šrila Prabhupadina dostignuća? 

Džordž: Mislim da su Prabhupadina dostignuća veoma značajna, 

ogromna. U poreñenju čak i s Viljemom Šekspirom, broj knjiga koje je 

Prabhupada napisao je začuñujući. To je jednostavno zapanjujuće. 

Ponekad bi danima spavao samo po nekoliko sati. Čak ni mladi atletičar 

ne bi mogao održati tempo koji je on sledio u sedamdeset devetoj godini 

života. 

Šrila Prabhupada je već imao zadivljujući učinak na svet. Ne postoji 

način na koji to možemo izmeriti. Jednog dana sam jednostavno 

shvatio: „Bože, taj čovek je neverovatan!“ Po čitave noći bi sedeo i 

prevodio sa sanskrita na engleski, prevodeći i pojedinačne reči kako bi

io siguran da svako može razumeti, a ipak se nikada nije postavljao 

kao neko viši od vas. Uvek je imao tu detinjastu jednostavnost i, što je 

zadivljujuće, uspeo je da prevede sve te knjige za relativno kratko 

vreme – u toku nekoliko godina. Nije imao ništa drugo sem sopstvene 

svesnosti Krišne, a ipak je okupio hiljade bhakta, osnovao celi pokret, 

koji je postao tako moćan da se nastavlja i nakon njegovog odlaska, * i 

čak i sada se širi neverovatnom brzinom. Zbog znanja koje je pružio, 

pokret nastavlja da se sve više širi. Može samo nastaviti da raste. Što se 

više ljudi duhovno probudi, to više njih će početi da shvata dubinu 

onoga što je Prabhupada govorio – koliko toga je dao. 

Mukunda: Da li znaš da sve veće visoke škole i fakulteti na svetu, 

uključujući Harvard, Yale, Princeton, Oxford, Cambridge i Sorbonu, 

imaju potpune komplete Šrila Prabhupadinih knjiga? 

Džordž: I treba da ih imaju. Ono što je najdivnije u vezi sa Šrila 

Prabhupadom bilo je to da bi govorio s vama na engleskom i odjednom 

bi isto to rekao na sanskritu, a onda preveo na engleski. Bilo je jasno da 

je stvarno dobro poznavao ono o čemu je govorio. S književne tačke 

gledišta, njegov doprinos je očigledno bio ogroman, jer je Vrhovnu 

Ličnost, Krišnu, još više postavio u centar. Mnogi naučnici i pisci znaju 

Gitu, ali samo na intelektualnom nivou. Čak i kada napišu „Krišna je 

rekao...,“ ne čine to s bhakti i potrebnom ljubavlju. To je tajna – Krišna 

je osoba, On je Gospod i pojaviće se tamo, u toj knjizi, kada postoji ta 

ljubav, ta bhakti. Ako Ga ne volimo, ne možemo shvatiti čak ni 

najosnovniju stvar o Bogu. Ti veliki tobožnji vedski naučnici ne vole 

Krišnu i zato Ga ne mogu shvatiti i dati Ga nama, ali Prabhupada je bio 

dugačiji. 

Mukunda: U vedskim spisima je predskazano da će nakon pojave 

Gospoda Caitanye ** nastati Zlatno doba, koje će trajati deset hiljada 

godina i u kojem će pevanje Božjih svetih imena potpuno poništiti sav 

degradirajući uticaj savremenog doba i na ovoj planeti će zavladati pravi 

duhovni mir. 

Džordž: Prabhupada je nesumnjivo uticao na svet na apsolutan način. 

Dao nam je najvišu književnost, najviše znanje. Jednostavno ne postoji 

ništa više od toga. 

Mukunda: U svojoj autobiografiji si napisao: „Nije važno koliko ste 

dobri, ipak vam je potrebna milost da biste se izbavili iz materijalnog 

sveta. Možete biti yogi, monah ili kaluñerica, ali nećete uspeti bez Božje 

* Šri Šrimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada je napustio ovaj materijalni 

svet 14. novembra 1977. godine. 

** Gospod Caitanya se pojavio pre pet stotina godina.

milosti.“ I na kraju pesme: „Život u materijalnom svetu“ kažeš: „Moram 

izaći odavde, milošću Gospoda Krišne, moje spasenje iz materijalnog 

sveta.“ Ako zavisimo od Božje milosti, šta onda znači izreka: „Ko se 

čuva i Bog ga čuva“. 

Džordž: Mislim da je to fleksibilno. U jednu ruku, nikada neću izaći 

odavde ako mi ne ukaže milost, ali istovremeno, Njegova milost zavisi 

od veličine moje želje. Količina milosti koju očekujem od Boga treba biti 

jednaka količini milosti koju mogu skupiti ili zaslužiti. Dobijam onoliko 

koliko dajem. Kao što sam napisao u pesmi o Prabhupadi: 

Gospod voli onoga ko voli Gospoda 

i zakon kaže, ako ne dajete, 

nećete dobiti ljubav 

ko se čuva i Bog ga čuva, 

i zakon kaže, bilo šta da činite 

to vam se vraća 

„Gospod voli onoga ko voli Gospoda“ 

s albuma Život u materijalnom svetu 

Apple LP 

Da li si čuo pesmu „Ono što sam izgubio“ s mog novog albuma Negde 

u Engleskoj? Tekst je neposredno iz Bhagavad-gite. U njoj govorim o 

borbi protiv tame, ograničenja, laži i smrti. 

Bog je osoba 

Mukunda: Da, sviña mi se. Kada bi ljudi shvatili poruku Gospoda iz 

Bhagavad-gite, postali bi istinski srećni. 

Mnogi ljudi na samom početku duhovnog života obožavaju Boga kao 

bezličnog. Koja je razlika izmeñu obožavanja Krišne, Boga, u Njegovom 

ličnom obliku i obožavanja Njegove bezlične prirode kao energije ili 

svetla? 

Džordž: To je kao druženje s kompjuterom i druženje s osobom. Kao 

što sam ranije rekao: „Ako postoji Bog, želim Ga videti,“ ne samo 

Njegovu energiju ili Njegovo svetlo, već Njega. 

Mukunda: Šta je po tebi cilj ljudskog života?

Džordž: Svaki pojedinac mora sagoreti svoju karmu i izvući se iz okova 

maye * (iluzije), reinkarnacije i ostalog. Najbolja stvar koju možemo 

pružiti čovečanstvu je svesnost Boga. Onda stvarno možeto dati nešto, 

ali prvo se moramo usredsrediti na sopstveni duhovni napredak; u jednu 

ruku, prvo moramo postati sebični da bismo postali nesebični. 

Mukunda: A šta ako bismo pokušali da rešimo životne probleme na 

sledeći duhovni proces? 

Džordž: Život je kao konopac s mnogo čvorova. Čvorovi su karma koju 

ste dobili iz svih prošlih života, a cilj ljudskog života je da razvežemo sve 

te čvorove. To možemo da učinimo pevajući Hare Krišna i meditirajući 

svesni Boga. Inače, samo vezujemo deset novih čvorova svaki put kada 

pokušavamo da odvežemo jedan. To je zakon karme. Naše sadašnje 

stanje je rezultat naših prošlih delatnosti, a naše stanje u budućnosti 

biće rezultat sadašnjih delatnosti. Važno je da shvatimo značenje 

poslovice „kako seješ, tako ćeš požnjeti“, jer ne možemo kriviti nikog 

drugog za naše sadašnje stanje. Znamo da naše delatnosti utiču na to 

da li ćemo se izvući iz nevolje ili ne. Naše delatnosti nas oslobañaju ili 

vezuju. 

Mukunda: U Šrimad-Bhagavatamu, najdragocenijem dragulju vedske 

književnosti, opisano je kako te čiste duše, koje žive s Bogom u 

duhovnom svetu, imaju s Njim različite vrste rasa, ** odnosa. Da li voliš 

da misliš na Krišnu na neki poseban način? 

Džordž: Volim da mislim o Krišni kao o bebi, kao što Ga obično slikaju u 

Indiji, i kao o Govindi, dečaku pastiru. Sviña mi se to što možete dobiti 

Krišnu kao bebu i osećati se kao Njegov zaštitnik ili može biti vaš 

prijatelj, guru i gospodar. 

„Dragi moj Gospode“ 

Mukunda: Mislim da nije moguće proračunati koliko ljudi se 

zainteresovalo za svesnost Krišne čuvši tvoju pesmu „Dragi moj 

Gospode“. To je bila prilično lična stvar za tebe, da se odlučiš i snimiš tu 

* Iluzorna energija koja prisiljava čistu dušu da misli da je materijalno telo i tako 

postaje zapletena u materijalni život. 

** Kada materijalno uslovljena duša postane potpuno pročišćena, vraća se u 

duhovni svet. Tamo može imati različite bliske odnose s Krišnom zavisno od 

veličine ljubavi. Može se odnositi prema Svevišnjem Gospodu kao sluga, 

prijatelj, roditelj ili ljubavnik. Svi ti odnosi u duhovnom svetu su potpuno 

duhovni i u njima nema nikakvih primesa zagañenosti koje postoje u sličnim 

odnosima u materijalnom svetu.

pesmu. U svojoj knjizi si napisao: „Dugo sam razmišljao da li da snimim 

pesmu ‚Dragi moj Gospode‘ jer bih se otkrio u javnosti.... Mnogi ljudi se 

plaše reči Gospod ili Bog... Postavljao sam svoj vrat na giljotinu... ali 

istovremeno sam mislio: ‚Niko to ne govori... zašto da lažem samog 

sebe?‘ Počeo sam verovati da je važno da, ako osećam nešto snažno, 

treba to i da kažem.“ 

„Želeo sam da pokažem da su Aliluja i Hare Krišna prilično ista stvar. 

Otpevao sam glasove s Alilujom i onda prešao na Hare Krišna da bi ljudi 

pevali maha-mantru pre nego što shvate šta se dogaña. Već dugo 

vremena sam pevao Hare Krišna i ova pesma je jednostavno pružila 

ideju kako napraviti zapadnjački pop ekvivalent mantre koja, iznova i 

iznova, ponavlja sveta imena. Ne osećam se krivim niti se osećam loše 

zbog toga; zapravo, ta pesma je spasla život mnogim ljudima koji su se 

odali heroinu.“ 

Zašto si želeo da staviš Hare Krišna na album? Zar Aliluja nije bila 

dovoljno dobra? 

Džordž: Pre svega, Aliluja je radostan hrišćanski izraz, ali Hare Krišna 

ima i mističnu stranu. To nije samo slavljenje Boga; već zahteva i da 

postanemo Njegov sluga. Zbog načina na koji je mantra sastavljena, s 

mističnom duhovnom energijom koja se nalazi u tim slogovima, mnogo 

je bliža Bogu od načina na koji Ga hrišćanstvo trenutno predstavlja. Iako 

je Hrist po mom mišljenju apsolutni yogi, mnogi hrišćanski učitelji ga 

danas predstavljaju na pogrešan način. Trebalo bi da predstavljaju 

Isusa, ali ne čine to dobro. Neprijatno ga izneveruju i to dosta 

„ohlañuje“ ljude. 

Moja ideja u „Dragi moj Gospode“, koji će zvučati kao „pop pesma“, 

bila je da im se prikradem. Stvar je bila u tome da ne povredim ljude 

Alilujom i, kada preñem na Hare Krišna, već će biti privučeni, lupkaće 

stopalima o pod i pevati Aliluja. Učinio sam to da bih ih uljuljkao u neku 

vrstu lažne sigurnosti. Onda odjednom prelazim na Hare Krišna i svi već 

pevaju Hare Krišna pre nego što postanu svesni šta se dogaña i pomisle: 

„Hej, mislio sam da ne bi trebalo da volim Hare Krišna!“ 

Ljudi mi čak i danas pišu i pitaju koji je to bio stil. Nakon deset 

godina još pokušavaju da otkriju šta znače te reči. To je bio samo mali 

trik i nije nikoga povredio. Hrišćani, iz nekog razloga, nikada nisu 

uzvratili na uvredljiv način i rekli: „Voleo sam pesmu do te tačke, ali šta 

je sve to s tim Hare Krišna?“ 

Aliluja je izvorno možda bila povezana s mantrom, ali to je bilo 

razvodnjeno. Nisam siguran šta stvarno znači. Grčka reč za Hrista je 

Kristos, koja je Krišna. Kristos je zapravo isto ime. 

Mukunda: Šta bi po tebi bila razlika izmeñu hrišćanskog shvatanja Boga 

i shvatanja Krišne iz Bhagavad-gite? 

Džordž: Kada sam prvi put došao u ovu kuću u njoj su živele 

kaluñerice. Doneo sam poster Višnua (Krišnin četvororuki oblik). Na slici

su se videli samo Njegova glava, ramena i Njegove četiri ruke u kojima 

je držao školjku i različite druge simbole, a iznad je velikim slovima bilo 

napisano om. * Imao je lepu auru oko Sebe. Ostavio sam sliku pored 

kamina i otišao u baštu. Kada sam se vratio u kuću, kaluñerice su me 

napale, govoreći: „Šta je ovo? Ko je to?“ kao da je to bio neki paganski 

bog. Rekao sam: „Ako je Bog neograničen, može se pojaviti u bilo kom 

obliku. To je jedan oblik. Zove se Višnu.“ To ih je na neki način malo 

zapanjilo, ali zašto bi Bog bio ograničen? Čak i ako Ga vidite u obliku 

Krišne, On nije ograničen samo na tu sliku Krišne. On može imati oblik 

bebe, On se može pojaviti kao Govinda i u mnogim drugim dobro 

poznatim oblicima. Možete videti Krišnu kao malog dečaka, kao što ja 

volim da Ga vidim. To je odnos pun radosti. Ali postoji taj morbidni 

način na koji danas mnogi predstavljaju hrišćanstvo, gde se ne smete 

smešiti jer je preozbiljno i ne možete očekivati da ćete videti Boga – ta 

vrsta propovedanja. Ako Bog postoji, moramo Ga videti, i ne verujem u 

ideju koju nalazimo u većini crkava, gde kažu: „Ne, nećeš moći da Ga 

vidiš. On je tako daleko. Samo veruj šta ti kažemo i umukni.“ 

Znanje u Prabhupadinim knjigama – vedsko znanje – potiče iz 

najstarijih spisa na svetu. Vedski spisi kažu da se čovek može pročistiti i 

može videti Boga božanskom vizijom. Pročišćavamo se pevanjem i tada 

Ga možemo videti. Sanskrit, jezik na kom su spisi zapisani, najstariji je 

jezik na svetu. Devanagari (pismo sanskritskog jezika) zapravo znači 

„jezik polubogova“. 

Mukunda: Svako ko se iskreno trudi da duhovno napreduje, bez obzira 

na vrstu religije kojoj pripada, obično može shvatiti vrednost pevanja 

svetih imena. Želim reći, ako stvarno pokušava da postane svestan 

Boga i iskreno pokušava da peva sveto ime. 

Džordž: U pravu si. To je pitanje iskrenosti. Svako ko je iskren može to 

učiniti. Potrebno je samo da bude iskren i da nema predrasuda. Treba 

samo pokušati. Nema gubitka. Ali „intelektualci“ će uvek imati problema, 

jer uvek moraju „znati“. Oni su često duhovno najsiromašniji, jer se 

nikada ne prepuštaju; ne shvataju šta znači „nadići“ intelekt. Obični ljudi 

su spremniji da kažu: „Ok. Pokušaću i videću da li deluje.“ Pevanje Hare 

Krišna može pomoći nekome da postane i bolji hrišćanin. 

Karma i reinkarnacija 

* Ovaj transcendentalni slog, koji predstavlja Krišnu, pevali su mnogi ljudi u 

svim dobima da bi dostigli duhovno savršenstvo.

Mukuda: U Ja, meni, moje govoriš o karmi i reinkarnaciji i kako je 

prihvatanje verodostojnog duhovnog procesa jedini način da izañemo iz 

tog ciklusa. U jednom trenutku si rekao: „Svako brine o smrti, ali uzrok 

smrti je roñenje i, ako ne želite da umrete, nemojte se roditi!“ Da li je 

još neko od Bitlsa verovao u reinkarnaciju? 

Džordž: Siguran sam da Džon veruje! I ne bih voleo da potcenim Pola i 

Ringa. Ne bih bio iznenañen ako bi se nadali da je istina, znaš šta želim 

da kažem? Koliko znam, Ringo bi mogao biti yogi prerušen u bubnjara! 

Mukunda: Pol ima našu najnoviju knjigu Povratak: nauka o 

reinkarnaciji. Šta misliš gde je sada Džonova duša? 

Džordž: Nadam se da je na dobrom mestu. Mislio je da se svaka duša 

reinkarnira sve dok ne postane potpuno čista i da svaka duša pronalazi 

sopstveni nivo, koji zavisi od posledica njenih dela u ovom i prethodnim 

životima. 

Mukunda: Bob Dilan je u jedno vreme puno pevao Hare Krišna. Obično 

je dolazio u hram u Los Anñelesu, a posetio je i hramove u Denveru i 

Čikagu. U stvari, jednom je proputovao Sjedinjene Države s dvojicom 

bhakta i napisao je nekoliko pesama o Krišni. Proveli su dosta vremena 

pevajući Hare Krišna. 

Džordž: U pravu si. Rekao je da je uživao u pevanju u njihovom 

društvu. I Stivi Vonder vas je stavio na jednu od svojih ploča. „Raj za 

zabave“, pesma u koju je stavio Hare Krišna, bila je divna. 

Mukunda: Bio si u Indiji, Vrndavani, rodnom mestu Gospoda Krišne, i 

video hiljade ljudi kako pevaju Hare Krišna. Video si da čitav grad živi na 

način Hare Krišna. Da li je to povećalo tvoju veru u pevanje? 

Džordž: Da, to je nesumljivo pomoglo, ojačalo me je. Fantastično je biti 

na mestu gde čitav grad peva Hare Krišna. Mislio sam da su svi bili 

„nokautirani“ kada su videli nekog belca kako mantra na brojanici. 

Vrndavana je jedan od najsvetijih gradova u Indiji. Svi, svuda unaokolo, 

pevaju Hare Krišna. To je bilo moje najfantastičnije iskustvo. 

Mukunda: Napisao si u svojoj knjizi: „Većina ljudi se ponaša budalasto, 

a posebno oni koji misle da upravljaju svetom i zajednicom. Predsednici, 

političari, generali itd., svi se ponašaju glupavo, delujući kao da su 

gospodari na svom polju rada. To je uglavnom prvi problem na ovoj 

planeti.“ 

Džordž: To je istina. Ako ne radite nešto svesno Boga, i ne znate da je 

On taj koji stvarno upravlja, samo gomilate karmu i ne pomažete ni 

samom sebi ni bilo kome drugom. Kada vidim stanje savremenog sveta, 

moja osećanja nadilaze tačku tuge. Toliko je upropašten. To je užasno i 

biće sve gore i gore. Svuda ima sve više betona, sve više zagañenosti, 

sve više radioaktivnosti. Nigde više nema ostataka divljine, nema čistog 

vazduha. Seku čitave šume. Zagañuju sve okeane. U jednom smislu 

sam pesimističan o budućnosti sveta. Ti veliki ljudi ne shvataju da za 

sve što rade postoji posledica. Moraju platiti. To je karma.

Mukunda: Šta misliš, da li ima ikakve nade? 

Džordž: Da. Jedan po jedan, svi moraju izbeći mayu. Svi moraju 

sagoreti svoju karmu i izbeći reinkarnaciju i sve ostalo. Prestanite misliti 

da ako Britanija ili Amerika ili Rusija ili Zapad ili bilo ko, postanu 

superiorniji, pobedićemo ga, imaćemo mir i zauvek živeti srećno. To nije 

rešenje. Najbolje što neko može pružiti je svesnost Boga. Pre svega 

ispoljite svoje božanske odlike. Istina postoji. Ona je u svima nama. 

Shvatite ko ste. Ako bi se ljudi samo probudili i shvatili šta je stvarnost, 

ne bi više bilo nevolja u svetu. Mislim da je pevanje svetih imena 

prilično dobar početak. 

Mukunda: Puno ti hvala, Džordž. 

Džordž: Nema na čemu. Hare Krišna!

2 

Pevanjem do osloboñenja 

Razgovor o mantri Hare Krišna 

koji je Šrila Prabhupada vodio s Džonom 

Lenonom, Joko Ono i Džordžom Harisonom 

Montrealska Zvezda, jun 1969: 

Novinar: Šta vam daje snagu? 

Džon Lenon: Hare Krišna. 

Joko: Znaš, to nam daje snagu. 

Ne poričemo to. 

Septembra 1969. godine je A.C. Bhaktivedanta Swami 

Prabhupada osnivač-acarya (duhovni učitelj) pokreta Hare Krišna, 

bio gost u parku Titenhurst, na prelepom britanskom imanju Džona 

Lenona. Swami, koji je kasnije u čitavom svetu postao poznat kao 

Šrila Prabhupada, održavao je tri-četiri puta nedeljno predavanja u 

visokoj, svečanoj zgradi na severnoj strani imanja, udaljenoj oko 

stotinu metara od glavne kuće u kojoj su živeli Džon i Yoko. 

Ta zgrada je ranije bila korištena kao sala za recitale kamerne 

muzike, ali sada je nekolicina Šrila Prabhupadinih učenika, koji su 

živeli zajedno s njim u gostinskoj kući na imanju, postavila mali 

oltar za Božanstva i podijum za Šrila Prabhupadu. Ta zgrada 

nikada nije imala ime, ali nakon Šrila Prabhupadinog dolaska, svi 

su je zvali Hram. 

Još i danas je zovu Hram, i, osim što su nedavno postavili 

ogromne orgulje s cevima tamnocrvene i zlatne boje koje skoro 

prekrivaju veoma visoki zapadni zid, ostala je nepromenjena, 

mada je sada okružena Ringo Starovim kompleksom studija za 

snimanje. 

Džon, Joko i Džordž Harison su 14. septembra uživali u 

indijskom vegetarijanskom ručku koji su pripremili bhakte iz 

Hrama, a zatim su otišli do Šrila Prabhupadinih stambenih 

prostorija da bi ga po prvi put sreli.

Koju mantru treba da pevamo 

Joko Ono: Ako je Hare Krišna tako jaka, moćna mantra, ima li ikakvog 

razloga da pevamo bilo šta drugo? Na primer, govorio si o pesmama i 

različitim mantrama. Da li ima ikakvog smisla pevati druge pesme ili 

mantre? 

Šrila Prabhupada: Postoje druge mantre, ali je mantra Hare Krišna 

posebno preporučena za ovo doba. Meñutim, ljudi mantraju i druge 

vedske mantre. Kao što sam ti rekao, mudraci bi sedeli i pevali ih uz 

muzičke instrumente poput tambure. Na primer, Narada Muni * uvek 

peva mantre i svira na žičanom instrumentu vini. Glasno pevanje, uz 

pratnju muzičkih instrumenata, nije ništa novo. Postoji od pradavnih 

vremena, ali pevanje mantre Hare Krišna je posebno preporučeno za 

ovo doba. To je rečeno u mnogim vedskim spisima, kao što su 

Brahmanda Purana, Kalisantarana Upanisada, Agni Purana itd. Pored 

izjava vedskih spisa, sam Gospod Krišna, u obliku Gospoda Caitanye, 

propovedao je da svako treba da peva mantru Hare Krišna i mnogi ljudi 

su to sledili. Kada naučnik otkrije nešto, to postaje svojina društva i ljudi 

mogu da ga upotrebljavaju. Na sličan način, ako mantra ima moć, treba 

biti dostupna svim ljudima da bi imali dobrobit. Zašto bi ostala tajna? 

Ako je mantra vredna, vredna je za svakoga. Zašto bi bila vredna samo 

za odreñenu osobu? 

Džon Lenon: Ako su sve mantre samo Božje ime, onda nije važno da li 

je mantra tajna ili javna; sve je Božje ime. Nema puno razlike koju 

mantru pevate, zar ne? 

Šrila Prabhupada: Ima razlike. Na primer, u apoteci prodaju sve vrste 

lekova za lečenje različitih bolesti, ali moraš dobiti recept od doktora da 

bi dobio odreñeni lek, inače ti prodavac neće dati. Možeš otići u apoteku 

i reći: „Bolestan sam. Molim te daj mi lek“, ali prodavac će reći: „Pokaži 

mi recept.“ 

Recept za doba Kali 

Slično tome, u ovom dobu Kali ** mantra Hare Krišna je propisana u 

spisima, sastrama. Veliki učitelj Caitanya Mahaprabhu, koga smatramo 

* Osloboñeni mudrac koji putuje po celom univerzumu, propovedajući o ljubavi 

prema Bogu. 

** Sadašnje doba koje je počelo pre pet hiljada godina i u drevnim vedskim 

spisima je opisano kao doba svañe i licemerja.

Božjom inkarnacijom, takoñe ju je propisao. Zato je naš princip da 

svako treba da sledi ono što su propisali veliki autoriteti. Mahajano yena 

gatah sa panthah. Treba da sledimo stope velikih autoriteta. To je naša 

dužnost. U Mahabharati je rečeno: „Suvoparni argumenti su neubedljivi. 

Velika ličnost, čije se mišljenje ne razlikuje od mišljenja ostalih, ne 

smatra se velikim mudracem. Pravi način za razumevanje religijskih 

principa ne možemo otkriti jednostavno proučavanjem Veda, koje su 

pune različitih učenja. Prava istina o religijskim principima skrivena je u 

srcu samospoznate, neokaljene osobe. Dosledno tome, kao što je 

potvrñeno u sastrama, trebalo bi da prihvatimo bilo koji put napretka 

koji preporučuju mahajane.“ [Mahabharata, Vana-parva, 313.117] Ova 

vedska mantra kaže da, ako jednostavno argumentisanjem pokušamo 

prići Apsolutnoj Istini, to će biti veoma teško. Argumentima i razumom 

je veoma teško otkriti Apsolutnu Istinu, jer su naši argumenti i razum 

ograničeni. Naša čula su nesavršena. Ima mnogo različitih, zbunjujućih 

spisa, i svaki filozof ima različito mišljenje, a ako filozof ne porazi drugog 

filozofa, neće biti priznat kao veliki filozof. Jedna teorija smenjuje drugu 

i zato nam filozofska spekulacija neće pomoći da doñemo do Apsolutne 

Istine. Apsolutna Istina je skrivena. Kako možemo otkriti nešto tako 

tajanstveno? Treba samo da sledimo velike ličnosti koje su već postigle 

uspeh. Naš filozofski metod u svesnosti Krišne je da sledimo velike 

ličnosti kao što su Gospod Krišna, Gospod Caitanya i veliki duhovni 

učitelji u učeničkom nasleñu. Uzimamo utočište istaknutih autoriteta i 

sledimo ih – to je preporučeno u Vedama. To će nam pomoći da 

postignemo krajnji cilj. 

Ne možete izmisliti mantru 

Evam parampara-praptam: na taj način primamo znanje silaznim 

putem, preko učeničkog nasleña. Sa kaleneha mahata yogo nastah 

parantapa: ali tokom vremena nasleñe je bilo prekinuto. Zato Krišna 

kaže: „Ponovo ga predajem tebi.“ Mantru treba da primimo preko 

učeničkog nasleña. Vedska naredba je: sampradaya-vihina ye mantras 

te nispala matah. Ako mantru ne primite preko učeničkog nasleña, neće 

biti delotvorna. Mantras te nisphalah. Nisphalah znači da neće pružiti 

željeni rezultat. Mantru moramo primiti pravim putem, inače neće 

delovati. Ne možemo izmisliti mantru. Mora doći od izvornog Vrhovnog 

Apsoluta, preko učeničkog nasleña. Moramo je primiti na taj način i 

jedino tada će delovati. 

Prema našoj filozofiji svesnosti Krišne, mantra silazi preko četiri 

učeničkog nasleña: preko Šive, boginje Lakšmi, Brahme i preko 

četvorice Kumara. Istu stvar primamo preko četiri različita kanala. Ti 

kanali su četiri sampradaye, učenička nasleña. Moramo prihvatiti mantru

iz jedne od četiri sampradaya; jedino tada će delovati. Ako mantru 

primimo na taj način, biće delotvorna, a ako je ne primimo preko jednog 

od ta četiri kanala sampradaya, neće delovati, neće roditi plod. 

Joko Ono: Ako sama mantra ima takvu moć, da li je važno gde ste je 

dobili, odakle je primate? 

Šrila Prabhupada: Da, to je važno. Na primer, mleko je hranljivo. To je 

činjenica; svako to zna. Ali ako ga dotakne zmija, nije više hranljivo. 

Postaje otrovno. 

Joko Ono: Pa, mleko je materijalno. 

Šrila Prabhupada: Da, materijalno je, ali pošto pokušavaš da shvatiš 

duhovne teme svojim materijalnim čulima, moramo dati materijalne 

primere. 

Joko Ono: Ne, ne mislim da mi morate dati materijalne primere. Želim 

reći, mantra nije materijalna. Treba da je nešto duhovno i zato niko ne 

bi mogao da je pokvari. Može li iko pokvariti nešto što nije materijalno? 

Šrila Prabhupada: Ako ne primiš mantru preko pravilnog kanala, 

možda neće biti stvarno duhovna. 

Džon Lenon: Kako to mogu znati? Kako bih mogao to da otkrijem? 

Kako bilo ko od tvojih učenika, ili mi, ili bilo ko drugi ko odlazi bilo kom 

duhovnom učitelju, može reći da li je pravi ili nije? 

Šrila Prabhupada: Ne treba da ideš bilo kom duhovnom učitelju. 

Ko je pravi guru? 

Džon Lenon: Da, treba da odemo pravom učitelju, ali kako možemo 

razlikovati koji je pravi, a koji nije? 

Šrila Prabhupada: Ne možeš otići bilo kom duhovnom učitelju. On 

mora biti član verodostojne sampradaye, odreñenog učeničkog nasleña. 

Džon Lenon: Ali šta ako jedan od tih učitelja koji ne pripadaju nasleñu 

kaže istu stvar kao učitelj iz nasleña? Šta ako kaže da njegova mantra 

potiče iz Veda i izgleda da govori s istom autoritativnošću kao i ti? 

Mogao bi biti pravi? To je zbunjujuće, kao kada imamo previše različitih 

vrsta voća na tanjiru. 

Šrila Prabhupada: Ako mantra stvarno dolazi preko verodostojnog 

učeničkog nasleña, imaće moć. 

Džon Lenon: Ali mantra Hare Krišna je najbolja? 

Šrila Prabhupada: Da. 

Joko Ono: Pa, ako je Hare Krišna najbolja mantra zašto bismo se 

uznemiravali izgovarajući bilo šta drugo sem Hare Krišna? 

Šrila Prabhupada: To je istina, ne morate se truditi da izgovarate bilo 

šta drugo. Mi kažemo da je mantra Hare Krišna dovoljna za dostizanje 

savršenstva, dostizanje osloboñenja.

Džordž Harison: Zar to nije kao s cvećem? Neko više voli ruže, a neko 

karanfile. Zar to nije nešto što svaki bhakta treba da odluči pojedinačno? 

Jedna osoba može otkriti da je mantra Hare Krišna povoljnija za njen 

duhovni napredak, a druga može otkriti da je neka druga mantra 

povoljnija za nju. Zar to nije samo stvar ukusa, kao kod biranja cveća? 

Sve cveće je cveće, ali neki ljudi više vole jedan cvet od drugog. 

Šrila Prabhupada: Ali ipak postoje razlike. Mirisna ruža se smatra 

boljom od cveta koji ne miriše. 

Joko Ono: U tom slučaju, ja ne mogu... 

Šrila Prabhupada: Pokušajmo da shvatimo ovaj primer s cvećem. 

Joko Ono: U redu. 

Šrila Prabhupada: Tebi se može sviñati jedna vrsta cveća, a meni 

druga, ali cveće je različito. Mnoge vrste cveća mirišu, a mnoge ne 

mirišu. 

Joko Ono: Da li je bolji cvet koji miriše? 

Šrila Prabhupada: Da. Zato, to što se tebi više sviña odreñena vrsta 

cveća, ne odreñuje koja vrsta cveća je stvarno bolja. Na isti način, lična 

privlačnost nije rešenje za biranje najboljeg duhovnog procesa. U 

Bhagavad-giti (4.11), Gospod Krišna kaže: „Kako Mi se neko preda, tako 

mu uzvraćam. Svako sledi Moj put u svakom pogledu, o Prthin sine.“ 

Krišna je Vrhovni Apsolut. Ako neko želi da ima odreñeni odnos s Njim, 

Krišna mu uzvraća na taj način. To je baš kao na primeru cveća. Ti 

možda želiš žuti cvet, a taj cvet možda ne miriše. Taj cvet postoji za 

tebe. Ali ako neko želi ružu, Krišna mu daje ružu. Oboje dobijate cvet po 

svom izboru, ali kada uporedite koji je bolji, ruža će se smatrati boljom. 

Joko Ono: Vidim uzor u onome što si rekao. Na primer, rekao si da je 

Hare Krišna najmoćnija reč. Ako je to istina, zašto bismo se zamarali 

izgovarajući bilo koje druge reči? Da li je potrebno? Zašto onda govoriš 

da smo pisci pesama i ostalo i ohrabruješ nas da pišemo bilo koju drugu 

pesmu osim Hare Krišna? 

Šrila Prabhupada: Pevanje mantre Hare Krišna je preporučeni proces 

za čišćenje naših srca. Onaj ko redovno peva Hare Krišna ne mora činiti 

bilo šta drugo, jer je već pravilno utemeljen. Ne mora čitati nikakve 

knjige. 

Joko Ono: Da, slažem se. Zašto onda kažeš da je u redu da pišemo 

pesme, govorimo i sve to? To je gubljenje vremena, zar ne? 

Šrila Prabhupada: Ne, nije gubljenje vremena. Na primer, Šri Caitanya 

Mahaprabhu je veći deo svog vremena provodio jednostavno mantrajući. 

Bio je sannyasi, u odvojenom redu života. Kritikovali su ga veliki 

sannyasiji, govoreći: „Postao si sannyasi, ali ne čitaš Vedanta-sutru. 

Jednostavno pevaš i plešeš.“ Na taj način su kritikovali Njegovo 

neprekidno pevanje Hare Krišna. Ali kada je Caitanya Mahaprabhu sreo 

takve odlučne učene ljude, nije ostao ćutljiv. Uspostavio je pevanje Hare 

Krišna iznoseći nepobitne argumente zasnovane na vedskim spisima.

Pevanjem do osloboñenja 

Pevanje Hare Krišna je dovoljno za osloboñenje; u to nema sumnje. 

Ako neko želi razumeti mantru Hare Krišna na filozofski način, 

proučavanjem, preko Vedante, imamo dovoljno podataka, puno knjiga. 

Mada je mantra Hare Krišna potpuno dovoljna, ipak preporučujemo 

knjige. Mantra Hare Krišna je dovoljna, ali dok je Caitanya Mahaprabhu 

pevao ponekad bi sretao učene ljude, poput Prakasanande Sarasvatija i 

Sarvabhaume Bhattacarye, koji su Mu se suprotstavljali, i bio je 

spreman da s njima vodi raspravu na osnovu Vedante. Ne treba da 

budemo nemi. Ako neko doñe i vodi raspravu o filozofiji Vedante, 

moramo biti spremni. Kada propovedamo, različite vrste ljudi će 

postavljati pitanja i treba da budemo sposobni da im odgovorimo. Inače, 

mantra Hare Krišna je dovoljna. Nije potrebno nikakvo obrazovanje, 

čitanje ili bilo šta drugo. Možete dostići najviše savršenstvo jednostavno 

pevajući Hare Krišna. To je činjenica.

3 

Šrila Prabhupada 

donosi mantru Hare Krišna 

na Zapad 

Kada je Šri Šrimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada prvi 

put stigao u Ameriku, usred kulturnih nemira šezdesetih, brzo je 

osvojio umove i srca njujorških hipija i dece cveća iz San 

Franciska, pevajući mantru Hare Krišna. 

Nakon tri godine otputovao je u London i 1971. mantra Hare 

Krišna je bila snimljena na pločama bivših Bitlsa Džona Lenona i 

Džordža Harisona. Do tada su je već čule stotine miliona ljudi i 

Meñunarodno društvo za svesnost Krišne, osnovano 1966. u 

Njujorku, proširilo se na šest kontinenata. Kako to da je postariji 

indijski swami bez novca, podrške, prijatelja ili sledbenika uspeo 

postići takav fenomenalan rezulat u čudnoj, stranoj zemlji? Priča 

koja sledi sadrži opise očevidaca i izvode iz Šrila Prabhupadalilamrte, 

autorizovane biografije te izvanredne svete osobe, koju je 

napisao njegov bliski učenik Šri Šrimad Satsvarupa dasa Gosvami. 

Naporno putovanje preko okeana od Kalkute do Bostona, konačno se 

završilo. Usamljeni putnik na palubi trgovačkog broda Jaladuta, 

sedamdesetogodišnjak, sveti čovek iz Indije, dobio je besplatan prevoz 

od vlasnice parobrodskog preduzeća Scindia. Šri Šrimad A.C. 

Bhaktivedanta Swami Prabhupada je stigao u Commonwealth Pier 17. 

septembra 1965. 

Krišna-bhakti, ljubav prema Krišni, hiljadama godina bila je znana 

samo u Indiji, ali Šrila Prabhupada je sada, po uputstvu svog duhovnog 

učitelja, došao da bi u Amerikancima probudio prirodnu, uspavanu 

svesnost Krišne. 

Na palubi broda Jaladuta, u svom dnevniku je na dan iskrcavanja 

napisao sledeće: 

Zaokupljeni materijalnim životom, (Amerikanci) misle da su 

vrlo srećni i zadovoljni i zato ne mogu uživati u Vasudevinoj

(Krišninoj) transcendentalnoj poruci... Ali, znam da Tvojom 

bezuzročnom milošću sve postaje moguće, jer si Ti najveći 

mistik... Kako im mogu objasniti ovu poruku svesnosti 

Krišne?... O Gospode, jednostavno se molim za Tvoju milost 

da bih ih mogao uveriti u Tvoju poruku... Tražim Tvoj 

blagoslov... Nemam predanosti ni znanja, ali imam čvrstu 

veru u Krišnino sveto ime... 

Šrila Prabhupadin duhovni učitelj Šri Šrimad Bhaktissidhanta 

Sarasvati Thakura, 1922. godine ga je zamolio da raširi učenja Gospoda 

Krišne i mantru Hare Krišna na Zapadu. Nakon što je celi život proveo u 

pripremanju, Šrila Prabhupada je sada bio spreman da počne. 

Kada je stigao u Ameriku sa sobom je imao samo rupije u vrednosti 

osam dolara. Prvu godinu u Sjedinjenim Državama proveo je s jednom 

porodicom u Butleru u Pensilvaniji, zatim s indijskim učiteljem yoge u 

Manhatanu, a kasnije je uz pomoć prijatelja iznajmio malu sobu na 

gornjem Manhatanu. 

Leta 1966. godine pronašao je veći prostor, povoljniji za propagiranje 

drevne nauke o svesnosti Krišne i mantre Hare Krišna. Tog leta 

Prabhupada je sreo mladića po imenu Harvey Cohen, koji mu je ponudio 

staro umetničko potkrovlje na Boweriju, u Manhatanu. 

Tu, u tom potkrovlju, svakog ponedeljka, srede i petka okupljala se 

mala grupa boema. Pevali bi Hare Krišna zajedno s Šrila Prabhupadom i 

slušali predavanja iz Bhagavad-gite. Meñunarodno društvo za svesnost 

Krišne bilo je roñeno, mada nije bilo zvanično osnovano niti poznato pod 

tim imenom. 

Nekolicina Šrila Prabhupadinih gostiju, koja se zanimala za muziku, 

droge, makrobiotiku, pacifizam i duhovnu meditaciju, nije stvarno znala 

šta peva niti zašto peva. Jednostavno su uživali i voleli su da budu u 

društvu čoveka kojeg su s ljubavlju zvali „Swamidži“. Ti muzičari, 

umetnici, poete i intelektualci, od kojih je većina odlučila da živi izvan 

običnog društva, osećali su da pevajući Hare Krišna učestvuju u nečem 

jedinstvenom i mističnom. 

Šrila Prabhupada je vodio, pevajući solo: Hare Krišna, Hare Krišna, 


Hare. Melodija je uvek bila ista – jednostavna četvoronotna grupa, prve 

četiri note dur-lestvice. Prabhupada je vodio kirtanu svirajući male ručne 

činele veličine 8 centimetara koje je doneo iz Indije. Svirao je u jedandva-tri, 

jedan-dva-tri ritmu. Neki od njegovih sledbenika su pljeskali 

rukama prateći ga, a neki su svirali male činele. Drugi su sedeli u yogapozi 

ispruženih ruku, pevajući i meditirajući na tu neobičnu 

transcendentalnu zvučnu vibraciju. Gosti su ponekad donosili druge

instrumente, kao što su gitare, tambure 1 , flaute, daire i različite vrste 

doboša. 

Nakon nekoliko meseci neki od Šrila Prabhupadinih sledbenika su mu 

obezbedili bolje mesto za život i širenje prevanja svetog imena. Bilo je 

to na Drugoj aveniji, u Lower East Sideu punom hipija. Za Šrila 

Prabhupadu su iznajmili stan na prvom spratu i prodavnicu u prizemlju, 

koju će koristiti kao hram. Sledećih nekoliko nedelja mala je prodavnica, 

veličine oko četrnaest kvadratnih metara, triput nedeljno bila naveče 

ispunjena mladim ljudima. Postepeno je prodavnica počela izgledati kao 

hram, jer su posetioci počeli da donose tapiserije i slike, tepihe za pod i 

zvučnike za Šrila Prabhupadina predavanja i kirtane (zajedničko 

pevanje). 

Prabhupadine kirtane bile su živahne i očavarajuće. Gosti bi spontano 

ustali i pljeskali i plesali, dok bi Šrila Prabhupada vodio kirtanu uz 

pratnju malog bubnja nalik na afrički bongo. Prabhupada bi pevao solo, 

a ostali bi pratili. Pevao je sve brže i brže, dok nakon otprilike pola sata 

kirtana ne bi dostigla vrhunac i odjednom prestala. Pevajući zajedno sa 

Šrila Prabhupadom u toj maloj sobi na Drugoj aveniji, gosti bi se preneli 

u drugu, duhovnu dimenziju, u kojoj teskoba i pritisak svakodnevnice 

njujorškog života jednostavno nisu postojali. Mnogi su ubrzo shvatili da 

je pevanje Hare Krišna oblik intenzivne i delotvorne meditacije, 

neposredan način komunikacije s nečim višim od njih samih, bez obzira 

na njihovo shvatanje Apsoluta. 

Šrila Prabhupada je inicirao svoje prve učenike septembra 

1966.godine; u to vreme tuce učenika se zavetovalo da će mantrati 

najmanje šesnaest krugova dnevno na svojim brojanicama. To je značilo 

da će 1728 puta dnevno izgovarati mantru od šesnaest reči. Ta 

meditacija bi trajala jedan i po do dva sata. 

Uskoro su Prabhupadini sledbenici počeli sa štampanjem i deljenjem 

pozivnica i letaka kao što je ovaj: 

Pevajte transcendentalnu zvučnu vibraciju, 

Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare 

Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. 

To će očistiti prašinu s ogledala uma. 

Drugi je pozivao američku mladež: 

1 Indijski žičani instrument

ZAUVEK OSTANITE VISOKO! 

Nema više silazaka. 

Negujte svesnost Krišne 

proširite svoju svesnost pevanjem 

* TRANSCENDENTALNE ZVUČNE VIBRACIJE * 

HARE KRIŠNA, HARE KRIŠNA 

KRIŠNA KRIŠNA, HARE HARE 

HARE RAMA, HARE RAMA 

RAMA RAMA, HARE HARE 

Šrila Prabhupada bi ujutru predvodio bhakte pri mantranju jednog 

kruga na japi (brojanici), a potom bi bhakte sami završili preostalih 

petnaest krugova. 

Slavni američki pesnik Alen Ginsberg, koji bi pratio kirtanu svirajući 

na svom harmonijumu, postao je redovni posetilac večernjih kirtana u 

hramu i u obližnjem parku Tompkins Square. U intervjuu koji je 1980. 

godine objavljen u Šrila Prabhupadinoj biografiji, Alen se seća svojih 

iskustava. 

Alen: Odmah mi se svidelo to što je Bhaktivedanta Swami izabrao 

Lower East Side u Njujorku za svoje propovedanje... Bio sam zapaljen 

da je došao i doneo pevanje Hare Krišna, jer to je bilo kao da sam dobio 

pojačanje iz Indije. Jurio sam unaokolo pevajući Hare Krišna, ali nikada 

nisam tačno razumeo zašto i šta je značilo... Mislio sam da je divno da 

je došao ovde da razjasni šta je mantra Hare Krišna – to je donekle 

opravdalo moje pevanje. Znao sam šta radim, ali nisam imao nikakvu 

teološku pozadinu da bih mogao odgovoriti na pitanja, a sada je tu bio 

neko ko je to mogao učiniti. To je bilo predivno... Ako bi iko želeo 

objašnjenje ili bi želeo saznati o tehničkim nejasnoćama, mogao sam ga 

poslati njemu... zračio je nesebičnom privlačnošću poput potpune 

predanosti. To me je uvek osvajalo... vrsta ličnog šarma koji je 

proizlazio iz predanosti... Uvek sam voleo da budem s njim. 

Pevanje Hare Krišna se proširilo na skoro magičan način i, kako je 

vreme prolazilo, broj ljudi koji su bili privučeni pevanjem se geometrijski 

povećavao. Čak i u toj neverovatnoj njujorškoj atmosferi, mantra je

imala zaseban život. Ne znam da li su melodija, ritam, zvuk reči, izgled 

bhakta ili Prabhupadina poniznost i dostojanstvenost uzrokovali da skoro 

svako ko je u to vreme došao u dodir s pevanjem Hare Krišna povoljno 

uzvrati. 

Šrila Prabhupada je decembra 1966. godine na svom prvom 

rekordnom albumu, longplej ploči koja je dvojicu Bitlsa, Džona Lenona i 

Džordža Harisona, upoznala s Hare Krišna, objasnio da „pevanje Hare 

Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare, Hare/ Hare Rama, Hare Rama, 

Rama Rama, Hare Hare nije materijalna zvučna vibracija i da dolazi 

neposredno iz duhovnog sveta“. 

Prabhupadine kirtane u parku Tompkins Square bile su legendarni 

duhovni dogañaji. U njima su učestvovale stotine ljudi iz svih društvenih 

krugova; neki kao posmarači, a neki kao željni učesnici, pevajući, 

pljeskajući rukama, plešući i svirajući muzičke instrumente. Irving 

Halpern, jedan od mnogobrojnih tamošnjih muzičara koji su redovno 

učestvovali u kirtani, seća se prizora. 

Irving: Park je odjekivao. Muzičari su veoma pažljivo slušali mantru... 

Govorio sam s dvojicom muzičara i složili smo se da je Swami u svojoj 

glavi imao stotine melodija koje je naučio i doneo s drugog kraja sveta. 

Mnogi ljudi su dolazili tamo samo da bi uživali u muzici koja je prenosila 

dharmu. „Hej,“ rekli bi, „slušaj ovog svetog monaha.“ Ljudi su bili 

potpuno sigurni da će to biti neobični podvizi, nešto kao glavna tribina, 

predstava lebdenja u vazduhu ili bilo šta drugo. Ali kada bi čuli 

jednostavnost onoga što je Swami stvarno govorio, kada bi počeli to da 

osećaju – bez obzira da li su bili motivisani da predaju život i žive na taj 

način ili su samo želeli da otkriju šta je to i ukažu prikladno poštovanje – 

to bi ih pokrenulo. 

Takoñe je bilo zanimljivo da su ljudi prihvatili kirtanu na različite 

načine. Neki ljudi su mislili da je to uvod, a neki da je glavni dogañaj. 

Neki su voleli muziku, a neki njen poetski zvuk. 

Šrila Prabhupada bi nakon kirtane govorio nekoliko minuta o 

svesnosti Krišne, pozivajući sve prisutne da nedeljom popodne doñu u 

hram na „festival ljubavi“. Ti festivali pevanja i gozbe su ubrzo postali 

tradicija koja se i dan danas nastavlja. Njujorški Times je 9. oktobra 

opisao kirtanu u parku Tompkins Square sledećim naslovom: „GRUPA 

SWAMIJEVIH SLEDBENIKA PEVA U PARKU DA BI DOSTIGLA EKSTAZU.“ 

Juče popodne su pedeset sledbenika hindu swamija, 

sedeći ispod drveta u parku na Lower East Sideu i 

povremeno plešući, dva sata ponavljali mantru od 

šesnaest reči, uz pratnju činela, tambura, udaraljki, 

bubnjeva, zvona i malog crvenog vergla. ...Swami A.C. 

Bhaktivedanta kaže da je ponavljanje mantre najbolji

način za dostizanje samospoznaje u ovom dobu 

uništenja. 

...oko stotinu ljudi se okupilo oko pevača i mnogi u 

gomili su počeli da se njišu ili pljeskaju rukama u 

hipnotičkom ritmu muzike. „Budi ekstatično stanje“, 

rekao je pesnik Alen Ginsberg. „...Ekstaza mantre Hare 

Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare 

Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare je mnogim 

Swamijevim sledbenicima zamenila LSD i druge droge.“ 

Istovremeno se u njujorškim avangardnim novinama The East Village 

Other preko cele naslovne strane pojavila slika Šrila Prabhupade kako 

stoji i govori pred velikom grupom ljudi u parku. Krupni naslov je glasio 

„SPASIMO ZEMLJU SADA!!“ a ispod slike je velikim slovima bila ispisana 

maha-mantra: „HARE KRIŠNA HARE KRIŠNA KRIŠNA KRIŠNA HARE 

HARE/ HARE RAMA HARE RAMA RAMA RAMA HARE HARE.“ Članak je s 

divljenjem govorio o pevanju, objašnjavajući da je Šrila Prabhupada 

„uspeo da ubedi najgrublju publiku na svetu – boeme, LSD-jevce, 

propalice i hipije – da zna put do Boga.“ 

Zaustavite se, zapevajte, pridružite se. Ova nova 

vrsta svetih ljudi, uz svo dužno poštovanje dr Learyju, 

donela je jednu vrstu „proširenja svesti“ slañu od LSDja 

i jeftiniju od marihuane, koju policija ne može 

zaustaviti. 

Članak u novinama je govorio da bi poseta hramu na Drugoj aveniji 

br. 26 pružila „živi, vidljivi, opipljivi dokaz“ da je Bog živ i dobar. U 

članku je citiran jedan od Šrila Prabhupadinih novih učenika: 

Dok bih išao ulicom počeo bih da pevam sam za 

sebe, kao što je Swami rekao, iznova i iznova – Hare 

Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare 

Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare – i 

odjednom je sve postalo tako privlačno, deca, starci i 

starice... čak su i propalice izgledale lepo... a da ne 

kažem ništa o drveću i cveću. 

Otkrivši da je to viši osećaj od euforije nastale upotrebom bilo koje 

droge, rekao je: 

Nema silazaka s tog nivoa. Uvek, u bilo koje vreme, 

bilo gde, mogu da ga dostignem. Uvek je sa mnom.

Do San Franciska i dalje 

Početkom 1967. godine nekolicina Šrila Prabhupadinih učenika je 

otišla iz Njujorka u San Francisko i osnovala hram u centru oblasti 

Haight-Ashbury, koji je bio dom hiljade „dece cveća“ i hipija iz čitave 

zemlje. Šrila Prabhupadin hram je ubrzo postao duhovni raj za 

uznemirene, ponekad očajne ljude, koji su tragali za nečim višim. Bilo je 

uobičajeno da mladi ljudi uzimaju preveliku količinu droge i stotine 

zbunjenih, ošamućenih i razočaranih mladih Amerikanaca je lutalo 

ulicama. 

Haridasa, prvi predsednik hrama u San Francisku, seća se tih dana. 

Haridasa: Hipijima je bila potrebna sva moguća pomoć i oni su to 

znali, a hram Radha-Krišne je sigurno bio neka vrsta duhovnog raja. 

Mladi su to osećali. Bežali su, živeli na ulicama bez utočišta, bez mesta 

na kojem bi se mogli odmoriti, na kojem ih ljudi ne bi mogli povrediti. 

Mislim da je hram spasao mnoge živote; bilo bi mnogo više nesrećnih 

slučajeva da nije bilo hrama Hare Krišna. Bilo je to kao da imate hram 

na bojnom polju. To je bilo najteže mesto, ali i mesto na kojem je bio 

najpotrebniji. Mada Swami nije imao uzor kako da postupi u ovakvom 

slučaju, primenio je pevanje – s čudesnim rezultatima. Pevanje je bilo 

divno. Delovalo je. 

Majkl Boven, umetnik i jedan od vodećih ličnosti na pozornici Haight- 

Ashburyja, seća se kako je Šrila Prabhupada imao „začuñujuću 

sposobnost da pomogne ljudima da prestanu da koriste droge – posebno 

onima koji su uzimali ampetamin, heroin ili su bili teški slučajevi LSD.“ 

Svakog dana bi bhakte u hramu kuvali raskošan vegetarijanski ručak, 

s mnogo vrsta jela, i nakon što bi ga ponudili Krišni, služili bi besplatno 

preko dve stotine obroka. Mnogi tamošnji trgovci su pomagali da se to 

nastavi, poklanjajući namirnice u tu svrhu. Harsarani, jedna od prvih 

bhaktina iz San Franciska, seća se tih dana. 

Harsarani: Ljudi koji su bili izgubljeni ili bez smeštaja... zalutali bi ili 

se doteturali do hrama. Neki od njih bi ostali i postali bhakte, a neki bi 

samo pojeli prasadam (duhovnu hranu) i otišli. Upravo s medicinske 

tačke gledišta, lekari nisu znali šta da rade s ljudima koji su uzimali LSD. 

Policija i besplatne klinike nisu mogli voditi brigu o svim tim ljudima. 

Policija je u Swamidžiju (Šrila Prabhupadi) videla neku vrstu utočišta. 

Za vreme ručka, bhakte bi puštali snimak iz Njujorka – Šrila 

Prabhupada je pevao mantru Hare Krišna. Sveti zvuk je pojačavao 

duhovnu atmosferu u hramu i pomagao pri smanjivanju napetosti i 

frustracije mladih gostiju.

U nedelju, 29. januara 1967. godine, zbio se glavni duhovni dogañaj 

u hipi eri San Franciska. Šrila Prabhupada, koji je bio spreman da ode 

bilo gde i raširi svesnost Krišne, stigao je tamo. The Grateful Dead, 

Moby Grape, Janis Joplin and Big Brother and Holding Company, 

Jefferson Airplane, Quicksilver Messenger Service – sve grupe novog 

talasa u San Francisku – pristale su da se pojave s Šrila Prabhupadom 

na Avalon Ballroom Mantra-rok plesu, s kojeg bi prihod išao tamošnjem 

hramu Hare Krišna. 

Očekujući uzbudljiv dogañaj, hiljade hipija su ispunjavale dvoranu. 

Timothy Leary, pionir LSD-ja, savesno je platio dva i po dolara za kartu i 

ušao u dvoranu za bal, a pratio ga je Augustus Owsley Stanley II, koji je 

bio poznat po svojoj posebnoj vrsti LSD-ja. 

Šrila Prabhupada i mala grupa bhakta pojavili su se oko deset naveče 

usred bučnog aplauza i radosnih uzvika gomile koja je nedeljama s 

velikim uzbuñenjem očekivala taj trenutak. Šrila Prabhupadi su ponudili 

počasno mesto na pozornici i Alen Ginsberg ga je predstavio publici, 

objašnjavajući svoje realizacije o maha-mantri Hare Krišna i kako je 

mantra preneta iz male njujorške prodavnice u San Francisko. Poznati 

pesnik je rekao gomili da pevanje mantre Hare Krišna u rano jutro u 

hramu Radha-Krišne predstavlja važnu društvenu zaštitu za one koji 

„silaze s LSD-ja“, jer bi pevanje „stabilizovalo njihovu svesnost na 

povratku“. 

Pevanje je počelo polako ali ritmički i, malo po malo, raširilo se po 

celoj dvorani. Hipiji su ustali, uhvatili se za ruke i počeli da plešu. 

Ogromne, treperave slike Krišne bile su projektirane na zidove dvorane, 

savršeno sinhronizovano s ritmom mantre. U vreme kada je Šrila 

Prabhupada ustao i uzdignutih ruku počeo da pleše, hipiji su u potpunom 

zanosu pevali, plesali i svirali na malim muzičkim instrumentima koje su 

za ovu priliku poneli sa sobom. 

Ginsberg se kasnije sećao: „Pevali smo Hare Krišna celo veče. Bilo je 

apsolutno divno – iskreno rečeno. To je bio vrhunac duhovnog 

oduševljenja na Haight-Ashburyju.“ 

Dok se ritam ubrzavao, pevanje i plesanje je postajalo sve 

intenzivnije, podstaknuto pozornicom punom rok muzičara, koji su bili 

opčinjeni magičnom maha-mantrom, na isti način kao i amaterski 

muzičari na Tompkins Square kirtanama pre nekoliko nedelja. Pevanje 

se pojačavalo; izgledalo je kao da narasta i nadilazi sve granice i kada 

se činilo da više ne mogu nastaviti, prestalo je. Šrila Prabhupada je odao 

poštovanje svom duhovnom učitelju preko mikrofona i završio govoreći 

tri puta: „Sva slava okupljenim bhaktama!“ Sledećih nedelja je 

susedstvo Haight Ashburyja brujalo od razgovora o Mantra-rok plesu. 

Sledećih nekoliko meseci bhakte u San Francisku, Njujorku i 

Montrealu su svakog dana izlazili na ulice, svirajući mrdange (glinene 

bubnjeve) i karatale (ručne činele) i pevajući maha-mantru. U roku od

samo nekoliko godina, hramovi su otvoreni po celoj Severnoj Americi i 

Evropi i ljudi su svuda slušali i pevali Hare Krišna. 

31. maja 1969. godine, u vreme kada je protest protiv rata u 

Vijetnamu dostizao vrhunac, šest bhakta se pridružilo Džonu Lenonu i 

Joko Ono u njihovoj sobi u montrealskom hotelu da bi svirali 

instrumente i pevali na njihovoj čuvenoj ploči „Dajte šansu miru“. Ova 

pesma, u kojoj se nalazila mantra, i hit ploča „Mantra Hare Krišna“, koju 

su septembra iste godine snimili bivši Bitls Džordž Harison i bhakte, 

pružile su milionima ljudi priliku da saznaju o pevanju Hare Krišna. Čak 

se i u brodvejskoj Kosi, koja je dugo vremena bila muziči hit, pojavilo 

horsko pevanje mantre Hare Krišna, puno životne radosti. 

Na legendarnim, masovnim antiratnim demonstracijama u Vašingtonu 

D.C., 15. novembra 1969. godine, bhakte iz čitavih Sjedinjenih Država i 

Kanade pevali su mantru Hare Krišna čitav dan i delili mali plakat 

„Formula za mir“, zasnovan na Šrila Prabhupadinim učenjima iz vedskih 

spisa. Bhakte su tokom mnogih meseci masovno delili „Formulu za mir“, 

koja je predlagala duhovno rešenje za problem rata i uticala na hiljade 

života. 

Do 1970. godine, kada je Džordž Harisonova pesma „Dragi moj 

Gospode“ – s divnim tekstom Hare Krišna i Hare Rama koji se ponavljao 

– zauzela prvo mesto na meñunarodnoj listi kao hit dana, bhakte u 

dhotijima i sarijima, koji su pevali maha-mantru uz pratnju muzičkih 

instrumenata, postali su poznat prizor u skoro svakom većem gradu 

širom sveta. Zahvaljujući Šrila Prabhupadinoj dubokoj ljubavi prema 

Gospodu Krišni i svom duhovnom učitelju i njegovoj začuñujućoj 

odlučnosti i iskrenoj samilosti, „Hare Krišna“ je postala odomaćena reč.

4 

Pevanjem do više svesti: 

istorija kulture 

Taj prizor se ponovio bezbroj puta na glavnim ulicama gradova na 

Zapadu – od Holivudskog Bulevara i Pete avenije u Americi, preko 

londonske ulice Oksford do Champs Elysees u Parizu. Izmeñu 

prodavnica, restorana i bioskopa, usred automobilske vreve, ljudi bi 

odjednom bili suočeni s grupom mladića i devojaka, koji bi pevali i 

plesali u ritmu valjkastih bubnjeva i mesinganih ručnih činela. Videli bi 

mladiće obrijanih glava obučene u lepršavu odoru i devojke obučene u 

indijske sarije jakih boja. Naravno, to su ljudi Hare Krišna, koji pevaju 

svoju sada već dobro poznatu mantru Hare Krišna, Hare Krišna... Ali, šta 

se zapravo dogaña? Da li je to neka vrsta protesta, avangardno ulično 

pozorište, religijska demonstrancija ili nešto drugo? 

Ako biste ih pitali, saznali biste da se bave vrstom meditacije koja je 

već dugo vremena podsticana i prisutna na Zapadu – pevanjem Božjih 

svetih imena. (Krišna je sanskritsko ime Svevišnjeg Gospoda.) Naravno, 

meditacija je reč kojom se ljudi u današnje vreme prilično nepažljivo 

razmeću. Počela je označavati praktično bilo koji metod smirivanja i 

stišavanja uznemirenog savremenog uma. Ali drevni i verodostojni oblik 

meditacije koju primenjuju ljudi Hare Krišna, ima mnogo dublju i 

uzvišeniju svrhu. Lako stišava uzburkani um, ali u onima koji pevaju 

Hare Krišna budi i njihovu izvornu, duhovnu svesnost i prirodu, 

prenoseći pravi osećaj zadovoljstva, nedostižan na bilo koji drugi način. 

Vede, spisi u kojima nalazimo večno duhovno znanje drevne Indije, 

govore nam da je takvo buñenje krajnje potrebno, jer se svi u 

materijalnom svetu nalaze u uspavanom stanju, kao da sanjaju. 

Zaboravili su svoj izvorni, duhovni identitet, prihvativši privremeno 

materijalno telo sačinjeno od fizičkih elemenata kao svoje pravo jastvo. 

Vede uporeñuju materijalno telo sa suptilnim oblicima koje doživljavamo 

u snu. Dok spavamo, zaboravljamo svoj identitet iz budnog stanja i 

uživamo ili patimo u različitim vrstama tela. Meñutim, kada zazvoni 

budilnik, budimo se i vraćamo normalnoj svesnosti. Sećamo se ko smo i 

šta treba da radimo. Na sličan način, slušajući moćnu transcendentalnu 

vibraciju mantre Hare Krišna, postepeno možemo probuditi naše izvorno 

jastvo, večnu dušu, punu znanja i zadovoljstva koje se neprestano 

povećava.

Mudraci drevne Indije nam zato govore da cilj ljudskog života ne 

treba da bude uživanje u privremenom stanju u materijalnom svetu, 

nalik na san. Savetuju nam da otkrijemo svoju izvornu, duhovnu prirodu 

i na kraju se vratimo u svoj pravi dom u duhovnom svetu, gde možemo 

uživati u večnom odnosu sa Svevišnjom Božanskom Ličnošću, 

Gospodom Krišnom. 

Potraga za pravim jastvom meditativnim procesom nije nešto što je 

tek nedavno otkriveno i ni na koji način se ne protivi zapadnjačkim 

filozofskim i duhovnim tradicijama, koje su uglavnom racionalističke. 

Mada zapadnjačka civilizacija najvećim delom usmerava svoju energiju 

spolja, pokušavajući da eksploatiše i upravlja prirodnim bogatstvima na 

različite načine, uvek su postojali filozofi koji su tragali za duhovnim – 

sveci i mistici posvećeni višem cilju od materijalnog blagostanja, koje je 

uvek privremeno. 

Potraga za jastvom 

Mišljenje grčkih filozofa Sokrata i Platona o izvornoj prirodi čoveka, 

nije se puno razlikovalo od mišljenja vedskih mudraca. Smatrali su da 

privremeni svet nije naš pravi dom; jednom smo bili u duhovnom svetu. 

U Platonovim čuvenim dijalozima, Sokrat kaže da smo u svom izvornom 

stanju „bili čisti i nismo bili zatvoreni u toj živoj grobnici koju nosimo 

unaokolo, sada kada smo zatočeni u telu, kao ostriga u svojoj školjci“.¹ 

Za te rane antinske mislioce, svrha filozofije je bila da u osobi probudi 

njen izvorni, duhovni identitet, koji je skriven pod pokrivačem fizičkog 

tela. 

Četiristo godina kasnije, Isus Hrist je poučavao istu stvar u Galileji. U 

Jovanovom evañelju Hrist kaže: „duša oživljava (daje život), telo nema 

nikakve koristi“.² Drugim rečima, telo je samo spoljašnji prekrivač duše, 

koja je prava životna sila. Isus nas zato upozorava: „Kakvu dobrobit će 

imati čovek ako dobije čitav svet, ali izgubi svoju besmrtnu dušu?“³ 

Najviši cilj života je, kako je Hrist poučavao, shvatiti i doživeti svoju 

unutrašnju duhovnu prirodu. U evañelju sv. Luke, Isus poučava 

čovečanstvo da pravi duhovni život potraži unutar sebe: „Niti bi trebalo 

da kažu – gle ovde! ili gle tamo! Božje carstvo je u vama.“⁴ 

Objašnjavajući svoje unutrašnje meditativno traganje za Bogom, sv. 

Avgustin, veliki mudrac i značajni filozof Rimske katoličke crkve, govori 

u svojim Ispovestima kako je njegov um „povukao misli iz doživljaja, 

apstrahujući se iz kontradiktorne gomile čulnih utisaka.“⁴ 

U srednjem veku se u Evropi razvio veliki interes za meditaciju. Mnogi 

sveci i filozofi su pisali o svojim razmišljanjima i unutrašnjoj potrazi za 

božanskom stvarnošću. Tomas Kempis, u klasičnom delu Imitacija 

Hrista, upozorava ljude na materijalni život i sažeto prikazuje svrhu i cilj

meditacije: „Šta tražite ovde, u ovom svetu koji nije pravo mesto 

prebivanja? Vaš pravi dom je u Raju; setite se zato da su sve stvari u 

ovom svetu prolazne. Sve stvari su prolazne i vi zajedno s njima. Pazite 

da se ne vežete za njih, inače ćete se zaplesti i poginuti s njima. Sve 

svoje misli posvetite Najvišem.“ 

Kada neko dostigne tu duboku duhovnu viziju, njegov celi svet se 

preobražava, kao u slučaju sv. Francisa iz Asisa, koji je svoj život 

posvetio molitvama i meditaciji. Sv. Bonaventura kaže u Životu sv. 

Francisa: „U svemu lepom video je Njega koji je najlepši, i, kroz sve 

Njegove odraze koje je usadio u sva Svoja stvorenja, voñen je da 

dostigne Najvoljenijog, tvoreći od svega toga lestvice po kojima se može 

uspeti do Njega, koji je sama Lepota...“Drugim rečima, kada neko oživi 

svoju izvornu, duhovnu svesnost, vidi Boga svuda i u svemu i ulazi u 

jedinstveni svet duhovnog znanja i zadovoljstva, mnogo uzvišeniji od 

onog kojeg većina nas opaža kao stvarnost – otkriva duhovnu stvarnost 

koja je iznad naših normalnih sposobnosti opažanja. Američki filozof 

Vilijam Džems, specijalista za religijsku psihologiju, piše o ovome: „Naša 

normalna budna svesnost, racionalna svesnost kako je zovemo, nije 

ništa drugo do jedna posebna vrsta svesnosti, dok se svuda oko nje, 

odvojeni od nje prevlakom najgušće mreže, nalaze potencijalni oblici 

potpuno različite svesnosti. Možemo živeti nesvesni da ti oblici postoje, 

ali ako primenimo potreban stimulans, pri samom dodiru biće tu u svoj 

svojoj potpunosti...“ Koji je to „potreban stimulans“ za buñenje skrivene 

svesnosti o jastvu i Bogu, prisutne u svačijem srcu? Svi pravi duhovni 

autoritetu slažu se da se takva transcendentalna iskustva ne mogu 

probuditi nikakvim materijalnim doživljajem ili stimulansom, uključujući i 

hemijske supstance kao što su LSD i druge droge za „proširenje uma“. 

Kada je sledbenik Timothy Learija pitao Šrila Prabhupadu, osnivačacaryu 

(duhovnog učitelja) pokreta Hare Krišna, kakva je uloga LSD-ja u 

duhovnom životu čoveka, Šrila Prabhupada je odgovorio da droge nisu 

potrebne za duhovni život jer ne mogu stvoriti duhovnu svesnost i da su 

„religijske vizije“ podstaknute drogama samo halucinacije. Boga ne 

možemo spoznati tako lako i jeftino, jednostavno uzimajući tabletu ili 

pušeći. 

Zvuk i samospoznaja 

Vedski spisi nam savetuju da su slušanje i pevanje transcendentalnih 

zvukova ili mantri, kao što je mantra Hare Krišna, pravi način za 

buñenje duhovne svesnosti. Već dugo vremena je poznato da zvuk može 

uticati na promenu svesnosti. Engleski filozof i državnik sir Francis 

Bakon je primetio: „čulo sluha utiče na dušu mnogo brže od bilo kojeg 

drugog čula.“¹º

Meñutim, obični materijalni zvuci neće probuditi duhovnu svesnost. 

Moramo slušati duhovnu zvučnu vibraciju da bismo to postigli. Zato 

skoro sve religije u svetu preporučuju da meditiramo na Božju Reč. Sv. 

Jovan je napisao u svom Evanñelju: „U početku beše Reč, i Reč beše u 

Boga, i Bog beše Reč.“¹¹ Božanski zvuk ima potpuno različite odlike od 

materijalnog zvuka. Sv. Avgustin je to jasno objasnio u svojim 

Ispovedanjima. Kada se jednom probudio iz mističnog transa, rekao je: 

„Ponovo sam čuo blebetanje naših jezika, u kojem svaka reč ima 

početak i kraj. To je potpuno suprotno od Tvoje Reči, moj Gospode, koji 

si postojan u Sebi, koji nikada ne stariš i sve činiš novim.“¹² U Evañelju 

sv. Jovana, Hrist kaže: „Reči koje vam govorim su duh.“¹³ 

Kao što Reč, Božje učenje, ima ogromnu moć da preobrati i uzdigne 

naše živote, upravo toliko su važna i Božja imena, koja ljudi ponekad 

glasno slave u pesmama, a ponekad tiho meditiraju na njih. Budući da 

je Bog potpuno duhovan i apsolutan, vedski spisi nas obaveštavaju da 

Njegova sveta imena u potpunosti poseduju Gospodove duhovne 

energije. Bog i Njegovo ime se ne razlikuju. U Padma Purani je rečeno: 

„Nema razlike izmeñu Gospodovog svetog imena i samog Gospoda. Kao 

takvo, sveto ime je savršeno kao i sam Gospod.“ Stoički filozof 

Maksimus je zapisao: „Postoji jedan vrhovni Bog koji je svačiji moćni 

otac i Bog. Njega obožavamo pod različitim imenima.“¹ Savremeni 

jevrejski teolog Martin Buber takoñer se slaže: „Sva Božja imena su 

sveta.“¹ 

Biblija je puna sličnih izjava. U Starom zavetu je rečeno: „Božje ime 

je snažni svetionik; pravedan nailazi na njega i spašen je.“¹ U Psalmu, 

kralj David izjavljuje: „Pesmom ću slaviti Božje ime.“¹ Zaista, Psalmi 

sadrže nebrojena uputstva o Božjem imenu: „Sve nacije koje si Ti 

stvorio doći će pred Tebe i obožavati Te, o Gospode, slaveći Tvoje ime.¹ 

...Zahvalite se Gospodu; prizovite Njegovo ime; govorite ljudima o 

Njegovim delima. Pevajte Mu; pevajte psalme za Njega; govorite o svim 

Njegovim čudesnim delima. Slavite Ga u Njegovom svetom imenu.¹ 

...Slavite Ga uz pevanje i plesanje; slavite Ga svirajući na žičanim 

instrumentima i orguljama. Slavite Ga uz visoki zvuk činela.“²º Prorok 

Isak je opisao Boga kao „Onoga ko je večan i čije je ime sveto.“²¹ 

Stotine godina kasnije, veliki jevrejski mistik Izrael Bal Šem Tov (1699- 

1761) osnovao je hazidizam, popularni pokret pijetizma u jevrejstvu, čiji 

članovi plešu i pevaju u slavu Svevišnjeg Gospoda. 

Dok je poučavao svoje učenike kako da se mole, Hrist je slavio sveto 

ime Gospoda: „Oče naš, koji si na Nebesima, neka se sveti ime Tvoje.“ 

U svom pismu Rimljanima, sv. Pavle je napisao: „Svako ko uzme 

utočište Gospodovog imena, biće spašen.“²² 

Istoričar Euzebijus kaže da je u ranim hrišćanskim crkvama postojala 

„opšta saglasnost pri pevanju Božje slave“.²³ Ljudi još cene i širom 

sveta izvode gregorijanske molitve, koje je u šestom veku popularizovao

popa Gregorije Veliki, kao i kasnija dela, poput Handelovog remek-dela 

Mesija sa horskim pevanjima aliluja („neka Gospod bude slavljen“). 

U hrišćanskim crkvama se, pored slavljenja Gospodovih imena i dela 

pesmom, razvila i tradicija koju danas milioni katolika slede širom sveta 

– meditacija na Boga pevanjem molitvi na brojanici. Jovan Krizostom, 

svetac Grčke ortodoksne crkve, posebno je preporučio „prizivanje 

Gospodovog imena u obliku molitve“, i rekao je da to treba da činimo 

„bez prekida“.² Ponavljanje molitve Isusu („Gospode Isuse, sine Božji, 

smiluj mi se grešnome“) postala je stalna praksa za članove istočne 

crkve. U Putovanju hodočasnika, ruski monah objašnjava tu vrstu 

meditacije: „Neprestano unutrašnje moljenje Isusu je stalno, neprekidno 

zazivanje Isusovog božanskog imena usnama, u duši, u srcu. ...Onaj ko 

se tako moli doživljava duboku utehu i oseća veliku potrebu da uvek 

upućuje molitve, jer više ne može živeti bez njih.“² 

Sledbenici Islama meditiraju na Božja imena (Alah) i čuvaju ih tajno. 

Alah, prema tradiciji, ima devedeset devet imena, zvana „Prelepa 

Imena“. Ta imena se mogu naći zapisana na spomenicima kao što je 

Tadž Mahal i na zidovima džamija. Muslimani ih pevaju uz islamske 

brojanice – tri brojanice sa po trideset i tri kuglice. Ponavljanje imena 

pomaže vernicima da usredsrede svoje umove na Alaha. Dvostruko ime 

Al-Rahman, al-Rahim, koje znači „Bog, samilostan, milostiv,“ priziva se 

na početku svakog poglavlja u Koranu. Druga arapska imena Boga slave 

Ga kao stvoritelja, kralja i onoga koji obezbeñuje potrebne stvari. 

Sike iz Indije posebno ističu Božje ime. U stvari, Sike zovu Boga 

Nama – „ime“. Guru Nanak, osnivač religije Sika, molio se: „u 

ambrozijskim jutarnjim satima, meditiram na milost pravog imena“ i 

kaže da ga je Gospod u viziji uputio: „idi i ponavljaj Moje ime i navedi 

druge da čine slično.“² 

Džeofrej Parinder, profesor komparativne religije na londonskom 

univerzitetu, u svojoj knjizi Obožavanje u svetskim religijama kaže: 

„Brojanice su u širokoj upotrebi u budizmu, monasi koriste velike, a laici 

male. Velike imaju 108 kuglica, a dve polovine predstavljaju pedeset 

četiri nivoa pri dostizanju boddhi-sattve (prosvetljenja). Velika kuglica u 

sredini predstavlja Budu.“ 

Članovi sekte Čista zemlja, najvećeg japanskog budističkog reda, 

ponavljaju Budino ime (namu amida butsu). Osnivač Šinran Šonin kaže: 

„Čistota svetog imena, poklon onoga koji je prosvetljen, širi se celim 

svetom.“² Budistička učenja otkrivaju da se pevanjem Budinog imena 

obožavalac oslobaña kruga reinkarnacije i pridružuje se Budi u Čistoj 

zemlji, duhovnom svetu.

Krišna: sveobuhvatno Božje ime 

Iako Boga širom sveta zovu mnogim različitim imenima, od kojih 

svako opisuje neki odreñeni aspekt Njegovih slava i privlačnih odlika, 

postoji jedno ime koje izražava sveukupnost Božjih neograničenih odlika 

i karakteristika. To vrhovno, sveobuhvatno, najmoćnije Božje ime nalazi 

se u najstarijim religijskim spisima na svetu, indijskim sanskritskim 

Vedama, u kojima je rečeno da je Krišna glavno ime Boga. 

Šrila Prabhupada objašnjava: „Kada govorimo o Krišni, to se odnosi 

na Boga. Ima mnogo Božjih imena širom sveta i širom univerzuma, ali 

prema vedskom znanju, Krišna je vrhovno ime.“² On dalje kaže: „Bog 

ima mnogo imena prema delatnostima koje vrši, ali pošto ima toliko 

obilja i tim obiljem privlači svakoga, zove se Krišna [`sveprivlačan`].“² 

Duhovne odlike Krišninog svetog imena opisane su u svim vedskim 

spisima. U Padma Purani je rečeno: „Krišnino sveto ime je 

transcendentalno blaženo. Sveto ime daruje sve duhovne blagoslove, jer 

je sam Krišna, rezervoar sveg zadovoljstva... Ni u kakvim uslovima nije 

materijalno ili manje moćno od samog Krišne. Pošto Krišnino ime nije 

zagañeno materijalnim gunama, nema ni govora o tome da je zapetljano 

u mayu (iluziju). Krišnino ime je uvek osloboñeno i duhovno; nikada nije 

uslovljeno zakonima materijalne prirode, jer su Krišnino ime i sam 

Krišna istovetni.“ 

Milioni svetih ljudi i bhakta od pradavnih vremena pevali su Krišnino 

ime da bi dostigli duhovno savršenstvo. Meñutim, u istoriji je zapisano 

da ga je naširoko popularizovao Gospod Caitanya, inkarnacija Gospoda 

Krišne, koji se pojavio u Bengalu pre samo pet stotina godina i 

uspostavio pevanje mantre Hare Krišna kao univerzalni duhovni proces 

za savremeno doba. 

Prema vedskoj kosmologiji, materijalna kreacija večno prolazi kroz 

cikluse od četiri doba. Svaki ciklus počinje Zlatnim dobom (Satyayugom), 

a zatim se uslovi postepeno pogoršavaju, završno s Kaliyugom, 

dobom koje karakterišu svaña i licemerje. Vede za svako doba 

propisuju univerzalni metod samospoznaje koji upravo odgovara tom 

dobu. 

Na primer, u Satya-yugi je preporučeni proces bio sistem mistične 

yoge – ljudi bi se čitav život neprekidno bavili yogom i striktno sledili 

zavete pokora i strogosti. Trenutno živimo na početku Kali-yuge, 

poslednjeg doba. U ovom dobu ljudi nemaju izdržljivost, snagu volje i ne 

žive dovoljno dugo da bi uspešno mogli slediti izvorni sistem yoge 

opisan u Vedama. Vedski spisi zato savetuju: „U ovom dobu Kali nema 

drugog načina, nema drugog načina, nema drugog načina za duhovni 

napredak osim pevanja svetog imena, pevanja svetog imena, pevanja 

Gospodovog svetog imena.“³º

Kali-santarana Upanisada posebno preporučuje pevanje mantre Hare 

Krišna: „Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, 

Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare – ovih šesnaest imena, sastavljenih 

od trideset dva sloga, jedini su način za poništenje bezbožnog uticaja 

Kali-yuge. U svim Vedama je rečeno da je pevanje svetog imena jedini 

način za prelaženje preko okeana neznanja.“ 

Biografi Gospoda Caitanye zapisali su da je proveo mnogo godina 

putujući po celoj Indiji, šireći pevanje Krišninih svetih imena. Gospod bi 

zajedno s drugima pevao mantru Hare Krišna (kirtana), uz pratnju 

muzičkih instrumenata kao što su bubnjevi i ručne činele. Takoñe bi 

odreñeni broj puta dnevno tiho izgovarao mantru, meditirajući sam 

(japa). U Siksastaki, Njegovim slavnim molitvama o Krišninim svetim 

imenima, Gospod Caitanya je napisao: „Neka pevanje svetog imena 

Gospoda Krišne, koje može pročistiti ogledalo srca i zaustaviti sve bede 

uzrokovane rasplamsalom vatrom materijalnog postojanja, uvek bude 

pobedonosno. To pevanje je kao puni mesec koji otvara beli lotos sreće 

za sva živa bića. Život je i duša sveg obrazovanja. Pevanje Krišninog 

svetog imena povećava blaženi okean transcendentalnog života; pruža 

svima osveženje i omogućava im da kušaju beskrajni nektar na svakom 

koraku.“ 

Gospod Caitanya je prorekao da će se Krišnina sveta imena čuti u 

svakom gradu i selu. To proročanstvo je ostalo neispunjeno četiri stotine 

godina, sve do vremena Bhaktivinode Thakure, velikog duhovnog 

učitelja u neposrednoj liniji učeničkog nasleña od Gospoda Caitanye. 

Bhaktivinoda je 1885. godine zapisao: „Gospod Caitanya nije došao 

samo da bi oslobodio nekolicinu ljudi u Indiji. Glavni cilj Mu je bio da 

oslobodi sva živa bića iz svih zemalja širom celog univerzuma i da 

propoveda Večnu Religiju. ...Nema sumnje da će se to neosporno 

proročanstvo obistiniti. ...Uskoro će se nenadmašna hari-namasankirtana 

[zajedničko pevanje svetog imena Gospoda] raširiti po celom 

svetu. ...O, očekujem taj dan, kada će srećni Englezi, Francuzi, Rusi, 

Nemci i Amerikanci uzeti zastave, mridange (bubnjeve), karatale (ručne 

činele) i voditi kirtanu (pevanje) po svim ulicama i gradovima! O, kada 

će doći taj dan?“³¹ 

Nije prošao čak ni jedan vek, a Bhaktivinodina vizija se ostvarila. 

Godine 1965., najveći indijski duhovni i kulturni ambasador Šri Šrimad 

A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, stigao je u njujorški East 

Village, središte meteža nastalog suprostavljanjem mladih ljudi 

društvenim normama i tradicijama šezdesetih. U roku od godinu dana 

Šrila Prabhupada, deseti duhovni učitelj u nizu duhovnih učitelja od 

Gospoda Caitanye, osnovao je Meñunarodno društvo za svesnost Krišne. 

Ubrzo se pevanje Hare Krišna raširilo prvo po Americi, zatim do 

Engleske i onda širom sveta.

Vedski spisi proriču da će, iako je Kali-yuga najdegradiranije od svih 

doba, pevanje mantre Hare Krišna dramatično promeniti sadašnje stanje 

u svetu, atmosferu punu mržnje. Ti najstariji, vanvremenski spisi, 

predskazuju Zlatno doba, koje će započeti kada se pevanje Hare Krišna 

rasprostrani. Bolna uznemirenja u ovog doba će u to vreme biti ublažena 

i ljudi će svuda uživati u ekonomskoj, političkoj, društvenoj, kulturnoj i 

duhovnoj sreći. 

Šrila Prabhupada objašnjava: „Kali-yuga traje 432 000 godina, a do 

sada je prošlo samo 5 000 godina. To znači da treba proći još 427 000 

godina. Od tih 427 000 godina, za vreme 10 000 godina sankirtana 

pokreta, koji je Šri Caitanya Mahaprabhu započeo pre petsto godina, 

uslovljene duše Kali-yuge imaće mogućnost da prihvate pokret svesnosti 

Krišne, pevaju maha-mantru Hare Krišna, oslobode se okova 

materijalnog postojanja i vrate se kući, Bogu.“³² 

Beleške 

1. Phaedrus, prevodilac Benjamin Jowett. 

2. Jovan, 6:63 

3. Marko, 8:36 

4. Luka, 17:21 

5. Ispovedanja, prevodilac C. Bigge. London: Methuen and 

Company, Ltd., str. 244 

6. Imitacija Hrista, prevodilac Leo Sherley-Price. Baltimore: Penguin 

Classics edition. 

7. Život sv. Francisa. New York. Everymans Library, 1912. 

8. Različita religiozna iskustva, William James. London: Longman, 

Green and Co., str. 388 

9. Šrila Prabhupada-lilamrta, Satsvarupa dasa Goswami. Los 

Angeles: Bhaktivedanta Book Trust, 1980. Str.201 

10. Sylva sylvarum, u Radovima, ed. James Spedding, et. al. New 

York: 1864. IV, str. 231 

11. Jovan, 1:1 

12. Ispovedanja, X, str.321 

13. Jovan, 6:63 

14. Uporedna religija, Esther Carpenter, 1913. str.35 

15. Obožavanje u svetskim religijama, Geoffrey Parrinder. London: 

Faber and Faber, 1961. str. 7 

16. Poslovice, 18:10 

17. Psalmi, 69:30

18. Psalmi, 86:9 

19. Psalmi, 105:1-4 

20. Psalmi, 150:4-5 

21. Isaija, 57:15 

22. Rimljanima, 10:13 

23. Istorija crkve 

24. Putovanje hodočasnika, prevodilac R.M. French. London: Društvo 

za unapreñivanje znanja o hrišćanstvu. 

25. Ibid. 

26. Japji (Meditacije Guru Nanaka). 

27. Budistički psalmi, Yamabe, S. and Beck, L.A. Murray, 1921. str. 

86 

28. Šri Namamrta: Nektar svetog imena, Los Angeles, Bhaktivedanta 

Book Trust, 1982. str. 142 

29. Ibid. 

30. Brhan-naradiya Purana 

31. Sajjana-tosani (magazin). 

32. Šri Namamrta, str. 249

5 

Život Šri Caitanye 

Najznačajniji indijski politički, kulturni i religijski reformator pojavio 

se u gradiću Zapadnog Bengala krajem petnaestog veka. 

Gospodin Caitanya, ličnost vredna zapažanja, započeo je masovan 

nenasilni grañanski pokret neposlušnosti, pet stotina godina pre 

Gandhija. Izbrisao je ograničenja naslednog kastinskog sistema i 

omogućio ljudima da dostignu najviši nivo duhovnog prosvetljenja, bez 

obzira na njihov životni položaj, skršivši tako čvrsti zahvat ohole 

intelektualne elite oko indijskog religioznog života. Ignorisao je sve vrste 

staromodnih obreda i formula i započeo revolucionarni duhovni pokret, 

ubrzo prihvaćen širom Indije – pokret koji se zbog svojih univerzalnih 

apela danas raširio po celom svetu. Ime tog moćnog reformatora bilo je 

Šri Krišna Caitanya Mahaprabhu i On je osnivač savremenog pokreta 

Hare Krišna. 

Indijski vedski spisi su već odavno prorekli da će se 1486. godine 

roditi u Mayapuru, delu grada Navadvipe. Veliki mudraci i naučnici su 

ubrzo otkrili da nije bio obično ljudsko biće, već inkarnacija samog 

Gospoda Krišne, Svevišnje Božanske Ličnosti, koja se pojavila kao 

Gospodov veliki bhakta. 

Caitanya nije imao puno strpljenja za religijske obrede i ceremonije i 

čim je odrastao počeo je da izvršava Svoju božansku misiju. Želeo je da 

svuda, svi ljudi imaju priliku da osete pravu ljubav prema Bogu, koja im 

može pružiti najviši duhovni zanos. Šri Caitanya je mislio da to mogu 

dostići sankirtanom – pevanjem mantre Hare Krišna, svetih imena 

Gospoda. 

Caitanya je ubrzo stekao mnogo sledbenika, koji su odmah prihvatili 

kirtanu, pevajući ponekad kod kuće, a ponekad na ulicama Navadvipe. 

Gospodov pokret sankirtane je ugrozio postojeće grupe društvene 

hijerarhije – muslimanske vladare u Bengalu i hereditarnu klasu hindusveštenstva, 

kastinske sveštenike koji su na veštački način pokušavali 

da monopolizuju položaj religioznih voña. Članovi obe grupe su podneli 

pritužbe tamošnjem muslimanskom vladaru, Chand Kaziju. 

Složivši se da Caitanya i Njegovi sledbenici ugrožavaju postojeće 

grupe, Kazi je pokušao da uguši rastući pokret sankirtane. Po njegovom 

nareñenju, policajci su napravili raciju u kući jednog od Caitanyinih 

sledbenika i uništili bubnjeve koje su koristili za kirtanu. Kazi je naredio 

da odmah prestanu s pevanjem Gospodovih svetih imena i zapretio je

da će, ako to ponovo započnu u Navadvipi, nemilosrdno kazniti one koji 

su odgovorni. 

Kada je čuo o raciji, Šri Caitanya je odmah organizovao do tada 

najveći nenasilni grañanski pokret neposlušnosti u istoriji Indije. Šri 

Caitanya i sto hiljada Njegovih sledbenika su se u dogovoreno veče 

iznenada pojavili na ulicama Navadvipe. Podelivši se u mnogo dobroorganizovanih 

grupa za sankirtanu, plesali su celim gradom, a zvuk 

mantre Hare Krišna odjekivao je kao zaglušujuća huka. Konačno su se 

približili Kazijevoj kući, gde se Kazi sakrio. 

Meñutim, Kazi se pojavio kada ga je Gospod pozvao i njih dvojica su 

započeli pregovore. Govoreći ljubazno i s velikom logičnošću i 

razumnošću, Gospod je ubedio Kazija da su pritužbe protiv sankirtane 

bile neosnovane. U toku dramatičnog razgovora, sam Kazi je postao 

Caitanyin sledbenik i zatim je aktivno pomagao i štitio pokret 

sankirtane. I dan danas hindusi posećuju grobnicu tog muslimanskog 

sudije da bi mu odali poštovanje. Od vremena Kazija, muslimanski 

stanovnici Navadvipe nikada nisu ometali javno pevanje mantre Hare 

Krišna, čak ni u vreme hindu-muslimanskih nemira. 

Ubrzo nakon te važne pobede u Svom rodnom gradu, Šri Caitanya je 

počeo da širi Svoj pokret po celoj Indiji. Sledećih šest godina je 

proputovao zemlju uzduž i popreko, pevajući mantru Hare Krišna i šireći 

ljubav prema Bogu. Stotine hiljada ljudi pridružile bi Mu se na mnogim 

mestima u gomilama, pevajući u ogromnim grupama, a susretao je i 

protivnike, meñu kojima su najsnažniji bili mayavadiji – elitna grupa 

filozofa koji su se rasprostanili po celoj Indiji i izvrtali značenje vedskih 

spisa, pri svom uzaludnom pokušaju da dokažu da Bog nije ličnost i da 

nema oblik. Impersonalisti su verovali da duhovno prosvetljenje može 

dostići samo nekoliko izabranih ljudi koji znaju sanskrit i s velikim 

naporom proučavaju Vedanta-sutru. 

Šri Caitanya je na svim Svojim putovanjima imao neprilika s 

mayavadijima i Svojim moćnim propovedanjem uspevao je da ubedi 

mnoge od njih. Jedan od najvećih filozofa mayavada škole, 

Sarvabhauma Bhattacarya, pokušao je da porazi Šri Caitanyu u 

filozofskoj raspravi, ali je bio pobeñen. Suprostavljajući se 

Bhattacaryinom bezličnom objašnjenju Boga, Šri Caitanya je rekao: 

„Sva živa bića su individualne osobe i sastavni su delići Vrhovne Celine. 

Ako su sastavni delići individualne ličnosti, izvor iz kog su emanirali ne 

može biti bezličan. On je Vrhovna Ličnost meñu svim relativnim 

ličnostima.“ Gospod Caitanya je onda iz Svoje bezuzročne milosti izveo 

zadivljujuće čudo, manifestujući pred Sarvabhaumom Bhattacaryom 

Svoj prelepi, izvorni, duhovni oblik Krišne, Svevišnje Božanske Ličnosti. 

Bivši impersonalistički filozof je pao pred stopala Gospoda Caitanye i 

predao Mu se i ubrzo je postao Gospodov veliki bhakta.

Meñutim, do najvećeg suočenja s mayavadijima je tek trebalo doći. 

To se odigralo u njihovom glavnom sedištu, Benaresu, koji je vekovima 

bio glavni centar škole mayavade. Gospod Caitanya je ostao tamo sa 

Svojim prijateljima i bhaktama i nastavio Svoj pokret sankirtane, 

privlačeći na hiljade ljudi kuda je god išao. Prakasananda Sarasvati, 

voña preovlañujuće sekte mayavadija, počeo je da kritikuje Gospoda 

kada je čuo za to. Rekao je da se pravi duhovni voña nikada ne bi 

mešao s raznim vrstama običnih ljudi, pevajući i plešući. Pošto nije znao 

duhovni značaj pevanja mantre Hare Krišna, smatrao je da je to obični 

sentimentalizam. Prakasananda Sarasvati je verovao da duhovno 

naklonjena osoba treba da neprekidno proučava apstraktnu filozofiju i 

da se bavi dugim diskusijama o Apsolutnoj Istini. Veliki sukob izmeñu 

popularnog nesektaškog univerzalnog religijskog pokreta i krute, 

šizmatičke i separatističke filozofije bio je neizbežan. Uskoro će Šri 

Caitanya Mahaprabhu zauvek uništiti impersonalističke pokušaje 

dominiranja nad indijskom duhovnom mišlju i običajima. 

Sledbenici Gospoda bili su krajnje nesrećni što su Ga mayavadiji 

neprestano kritikovali, i, da bi ih umirio, Gospod je prihvatio poziv na 

sastanak sa svim vodećim mayavadijima. Gospod je seo na pod i 

manifestovao iz Svog tela duhovni sjaj, sjajniji od Sunca, pokazujući 

Svoju vrhovnu mističnu moć na tom skupu. Mayavadiji su bili zadivljeni i 

odmah su iz poštovanja ustali. Onda je Prakasananda Sarasvati upitao 

zašto je Caitanya pevao i plesao umesto da proučava filozofiju Vedante. 

Gospod Caitanya, koji je uistinu savršeno dobro poznavao vedska 

učenja, odgovorio je: „Prihvatio sam pokret sankirtane umesto 

proučavanja Vedante jer sam velika budala.“ Gospod je posredno 

kritikovao mayavadije jer su bili previše ponosni na svoje suvoparno, 

intelektualno proučavanje Veda, koje ih je dovelo do pogrešnih 

zaključaka. „I pošto sam velika budala“, Caitanya je nastavio, „Moj 

duhovni učitelj Mi je zabranio da se poigravam filozofijom Vedante. 

Rekao je da je bolje da pevam sveto ime Gospoda, jer će Me osloboditi 

okova.“ Šri Caitanya je onda izgovorio sanskritski stih za koji Mu je 

Njegov duhovni učitelj rekao da ga se uvek mora sećati: 

harer nama harer nama harer namaiva kevalam 

kelau nasty eva nasty eva nasty eva gatir anyatha 

“U ovom dobu Kali nema drugog načina, nema drugog načina, nema 

drugog načina za duhovni napredak osim pevanja svetog imena, 

pevanja svetog imena, pevanja svetog imena Gospoda.” (Brhannaradiya 

Purana) 

Rasprava se nastavila satima. Konačno, u jednoj od najzapanjujućih 

religijskih diskusija svih vremena, Prakasananda Sarasvati, najveći 

učenjak mayavada škole, zajedno sa svim svojim sledbenicima, predao

se Gospodu Caitanyi i s velikim poletom počeo da peva Krišnino sveto 

ime. Rezultat tog preobraćanja bio je da je celi grad Benares prihvatio 

Šri Caitanyin pokret sankirtane. 

Iako je bio roñen u brahmanskoj porodici iz najviše kaste, Gospod 

Caitanya je uvek govorio da su ta imenovanja samo spoljašnja i ponašao 

se na taj način. Ne obraćajući pažnju na društvene običaje tog doba, 

ostajao bi čak u kućama bhakta iz najniže kaste i jeo bi s njima. 

Ramanandu Rayu, koji je pripadao najnižoj kasti, poučio je o 

najezoteričnijoj ljubavi prema Bogu. Haridasa Thakura, jedan od učenika 

Gospoda, rodio se u muslimanskoj porodici i zato su ga odbacili iz 

društva hindusa. Ipak, Gospod Caitanya ga je postavio na uzvišeni 

položaj namacarye, duhovnog učitelja za Krišnino sveto ime. Šri 

Caitanya je prihvatao ljude ne prema njihovom društvenom položaju, 

već prema njihovom duhovnom napretku. 

Gospod Caitanya je tako postavio osnovu univerzalne religije za 

čitavo čovečanstvo, naučni proces duhovnog buñenja, koji se danas 

veoma brzo širi po celoj zemaljskoj kugli. Danas, kada se broj posetilaca 

u crkvama, hramovima i džamijama dnevno smanjuje i kada je svet pun 

nasilja izmeñu brojnih religijskih i političkih sekti, lako možemo videti da 

ljudi postaju sve više i više nezadovoljni spoljašnjim, religijskim 

formulama koje stvaraju razdor. 

Ljudi su željni duhovnog iskustva koje transcendira sve granice. 

Milioni ljudi širom sveta nalaze to iskustvo u pokretu sankirtane Gospoda 

Caitanye, koji je rekao: „Ovaj pokret sankirtane je najveći blagoslov za 

čitavo čovečanstvo jer širi zrake meseca blagoslova. Život je sveg 

transcendentalnog znanja. Povećava okean transcendentalnog 

blaženstva i pruža nam mogućnost da u potpunosti okusimo nektar za 

kojim uvek čeznemo.“

6 

Haridasa Thakura 

i prostitutka 

U šesnaestom veku su strogi sledbenici kastinskog sistema 

izbegavali bilo kakav dodir s muslimanima, ali je Šri Caitanya 

Mahaprabhu, osnivač savremenog pokreta Hare Krišna, ipak razbio 

okove predrasuda i netrepljivosti, uzdižući Haridasu Thakuru, 

roñenog u muslimanskoj porodici, na položaj namacarye, 

duhovnog učitelja za Krišnino sveto ime. Šri Caitanya Mahaprabhu 

je na taj način praktično pokazao jedno od Svojih glavnih učenja – 

ako je bilo ko veliki bhakta Gospoda, trebalo bi da mu ukažemo 

počast i poštovanje, bez obzira na njegovo roñenje ili društveni 

položaj. Takva duhovno napredna osoba može u potpunosti 

preobratiti živote drugih. Sledeći dogañaj iz života Haridase 

Thakure pokazuje kako je, slušajući njegovo mantranje, lepa 

prostitutka postala veliki svetac. 

U šumi Benapole, u mestu poznatom kao Bangladeš, usamljeni 

monah je sedeo ispred svete biljke tulasi mantrajući Krišnina sveta 

imena dan i noć. Haridasa Thakura bi svakog dana mantrao tri stotine 

hiljada svetih imena Gospoda. Telo ovog izvanrednog sveca, koji je 

neprestano bio u transu, bilo je održavano duhovnom snagom 

mantranja i skoro da nikada nije spavao. Bio je toliko uticajan da su mu 

svi ljudi iz susedstva odavali poštovanje. 

Zemljoposednik po imenu Ramacandra Khan, skupljač poreza u toj 

oblasti, zavidio je bhaktama Gospoda Krišne. Nije mogao podneti da 

ljudi odaju tako veliko poštovanje Haridasi Thakuri i skovao je plan kako 

da ga osramoti. Pozvao je neke od tamošnjih prostitutki i stvorio zaveru 

da sruši svečev ugled. Ramacandra Khan je rekao prostitutkama: „Tamo 

živi svetac Haridasa Thakura. Navedite ga na neki način da odstupi od 

svojih zaveta strogosti.“ Strogost znači odricanje od čulnog uživanja, 

posebno od seksualnog zadovoljstva. 

Ramacandra Khan je izabrao zanosnu lepu mladu devojku koja će 

prekinuti monahov zavet celibata i obeščastiti ga. „Privući ću um 

Haridase Thakure u roku od tri dana,“ obećala je ona.

Ramacandra Khan je rekao: „Moj pomoćnik će ići s tobom, tako da bi, 

čim te vidi s Haridasom Thakurom, odmah mogao da ga uhapsi i 

zajedno vas dovede pred mene.“ 

Prostitutka je odgovorila: „Dozvoli mi da se prvo jednom sjedinim s 

njim; drugi put ću povesti tvog pomoćnika da ga uhapsi.“ 

Te noći se prostitutka obukla vrlo izazovno i otišla do kolibe Haridase 

Thakure. Haridasa je bio mlad, snažan i zgodan i devojka je želela da 

bude nasamo s njim. Nakon što je odala poštovanje biljci tulasi, otišla je 

do vrata Haridasine kolibe, odala mu poštovanje i ostala tamo. Izlažući 

deo svog tela njegovom pogledu, sela je na prag i obratila mu se 

umilnim rečima. 

„Dragi moj Haridasa, o veliki propovedniče i bhakto, tako si lepo 

grañen i u cvetu si mladosti. Koja bi žena mogla vladati sobom kada te 

vidi? Želim da se sjedinim s tobom. Moj um žudi za tim. Ako te ne mogu 

imati, neću moći održati zajedno telo i dušu.“ 

Haridasa Thakura je odgovorio: „Sigurno ću te prihvatiti, ali moraćeš 

sačekati da odmantram odreñeni broj krugova na svojoj brojanici. Do 

tada, molim te sedi i slušaj mantranje svetog imena. Ispuniću tvoju 

želju čim završim.“ 

Čuvši to, prostitutka je nastavila da sedi tamo, a Haridasa Thakura je 

mantrao na svojoj brojanici do zore. Kada je videla da je svanulo jutro, 

ustala je i otišla. Vratila se Ramacandri Khanu i obavestila ga o svemu. 

„Danas je Haridasa obećao da će uživati sa mnom,“ rekla je. „Sutra 

ću se sigurno sjediniti s njim.“ 

Sledeće noći, kada je prostitutka ponovo došla, Haridasa Thakura ju 

je uveravao na mnogo načina. „Prošle noći si bila razočarana. Molim te 

oprosti mi što sam te uvredio. Sigurno ću te prihvatiti. Molim te sedni i 

slušaj zvuk maha-mantre Hare Krišna dok ne završim svoj odreñeni broj 

krugova. Onda će tvoja želja nesumnjivo biti ispunjena.“ 

Nakon što je odala poštovanje biljci tulasi i Haridasi Thakuri, 

prostitutka je ponovo sela do vrata. Slušajući kako Haridasa Thakura 

mantra Hare Krišna i sama je počela mantrati: „O moj Gospode Hari, o 

moj Gospode Hari.“ 

Kada je noć prošla, prostitutka je bila uznemirena. Videvši to, 

Haridasa je rekao: „Dao sam zavet da ću odmantrati deset miliona 

imena u jednom mesecu. Prihvatio sam taj zavet, ali sada se bliži kraju. 

Mislio sam da ću danas moći da završim svoje mantranje. Trudio sam se 

što sam više mogao da mantram celu noć, ali još nisam završio. Sutra 

ću sigurno završiti i ispuniću svoj zavet. Onda ću potpuno slobodno moći 

da uživam s tobom.“ 

Prostitutka se vratila Ramacandri Khanu i obavestila ga šta se desilo. 

Sledećeg dana je došla ranije, u sumrak, i ostala je celu noć. Ponovo je 

počela da sluša Haridasu Thakuru kako mantra i mantrala je Gospodovo 

sveto ime: „Hari, Hari“.

„Danas ću moći da završim svoje mantranje,“ rekao je svetac. „Onda 

ću ispuniti sve tvoje želje.“ 

Noć je prošla, a Haridasa je još mantrao, ali prostitutkin um se 

promenio jer je neprekidno slušala njegovo mantranje. Potpuno 

pročišćena, počela je da plače i pala je pred lotosova stopala Haridase 

Thakure, priznajući da ju je Ramacandra Khan izabrao da ga osramoti. 

„Pošto sam postala prostitutka,“ rekla je, „izvršila sam bezbrojna 

grešna dela. Moj gospodine, molim te budi milostiv prema meni. 

Oslobodi moju palu dušu.“ 

Haridasa je odgovorio: „Znam sve o zaveri Ramacandre Khana. On je 

jednostavno neobrazovana budala. Zato nisam nesrećan što je to učinio. 

Napustio bih ovo mesto još onaj dan kada je Ramacandra Khan planirao 

spletku protiv mene, ali ti si došla i ostao sam tri dana da bih te 

oslobodio.“ 

„Molim te budi moj duhovni učitelj,“ zamolila ga je. „Pouči me šta je 

moja dužnost da bih se mogla osloboditi materijalnog postojanja.“ 

Haridasa je odgovorio: „Odmah idi kući i sve što imaš podeli u 

milostinju brahmanama (sveštenicima). Onda se vrati u ovu kolibu i 

zauvek ostani ovde u svesnosti Krišne. Neprekidno pevaj mantru Hare 

Krišna i služi biljku tulasi, zalivajući je i nudeći joj molitve. Na taj način 

ćeš uskoro dobiti priliku da dostigneš utočište Krišninih lotosovih 

stopala.“ Nakon što je tako poučio prostitutku o pevanju Hare Krišna, 

Haridasa Thakura je ustao i otišao, neprestano pevajući Gospodova 

sveta imena. 

Sledeći uputstvo svog duhovnog učitelja, prostitutka je razdelila 

tamošnjim sveštenicima sve što je imala. Sledeći Haridasin primer, 

počela je da preva Krišnina sveta imena tri stotine puta dnevno. 

Mantrala je čitav dan i noć i obožavala biljku tulasi. Jedući veoma malo i 

posteći, obuzdala je svoja čula. Čim je savladala svoja čula, u njoj su se 

pojavili simptomi ljubavi prema Bogu. Tako je prostitutka postala veliki 

svetac i njena slava se proširila po celoj zemlji. Mnogi Gospodovi bhakte 

su dolazili da je vide, jer je bila veoma napredna u duhovnom životu. 

Kada bi videli uzvišeni karakter bivše prostitutke, svi bi bili začuñeni. 

Slavili su uticaj Haridase Thakure i odavali mu poštovanje. 

Što se tiče Ramacandre Khana, Gospod je uredio da konačno 

propadne. U meñuvremenu, Haridasa Thakura je nastavio da putuje, 

uvek propovedajući slave svetog imena, o kojem bi često rekao: „Kao 

što izlazeće sunce odmah raspršuje tamu sveta, duboku kao okean, na 

isti način sveto ime Gospoda, ako ga samo jednom izgovorite bez 

uvreda, može poništiti sve posledice grešnog života živog bića. Sva 

slava tom svetom imenu Gospoda, koje je povoljno za celi svet.“ 

Do dana današnjeg hiljade hodočasnika svake godine posećuju 

samadhi grobnicu Haridase Thakure, koji je, iako roñen kao musliman, 

bio duhovni učitelj za sveta imena i jedan od najvećih vaišnava.

7 

Nauka o meditaciji 

Izvodi iz dela Šri Šrimad 

A.C. Bhaktivedante Swamija Prabhupade 

Oživljavanje našeg izvornog sjaja 

Iskre su lepe sve dok se nalaze u vatri. Isto tako, da bismo uvek 

ostali blistavi i sjajni, moramo ostati u društvu Svevišnje Božanske 

Ličnosti i uvek predano služiti. Čim prestanemo da služimo Gospoda, naš 

sjaj će nestati ili će barem neko vreme biti pomračen. Kada mi – živa 

bića koja su poput iskri izvorne vatre, Svevišnjeg Gospoda – padnemo u 

materijalno stanje, moramo privhatiti mantru od Svevišnje Božanske 

Ličnosti, onako kao što ju je dao Šri Caitanya Mahaprabhu. Pevanjem 

ove mantre Hare Krišna bićemo izbavljeni od svih nevolja ovog 

materijalnog sveta. 

Šrimad-Bhagavatam (8.6.15) 

Mantra za svakoga 

Caitanya Mahaprabhu je uveo pevanje Hare Krišna, Hare Krišna, 


Hare kao uzvišeni proces širenja ljubavi prema Bogu. On nije preporučen 

samo za Kali-yugu. U stvari, preporučen je za svako doba. U svim 

dobima je živelo mnogo bhakta koji su pevali i tako dostigli savršenstvo. 

To je lepota pokreta svesnosti Krišne. On nije namenjen samo za jedno 

doba ili za jednu zemlju ili za jednu grupu ljudi. Hare Krišna može pevati 

bilo ko, na bilo kom položaju u društvu, u bilo kojoj zemlji i u bilo kom 

dobu, jer je Krišna Svevišnji Gospod svih ljudi, na svim položajima, u 

svim zemljama i u svim dobima. 

Uzdizanje do svesnosti Krišne

Buñenje naše izvorne svesnosti 

U Caitanya-caritamrti je rečeno: „Čista ljubav prema Krišni je večno 

prisutna u srcu živih bića i ne može se dobiti iz drugog izvora. Kada se 

srce pročisti i slušanjem i pevanjem, živo biće se prirodno budi.“ Pošto 

je svesnost Krišne uspavana u svakom živom biću, svakome treba 

pružiti priliku da sluša o Krišni. Jednostavno slušanjem i pevanjem – 

sravanam kirtanam – srce se neposredno pročišćava i svesnost Krišne se 

odmah budi. Svesnost Krišne nije veštački nametnuta srcu, već večno 

postoji u njemu. Kada osoba peva sveto ime Svevišnje Božanske 

Ličnosti, njeno srce se pročišćava od sve materijalne zagañenosti. 

Mantranje: univerzalna religija 

Nektar poučavanja (četvrti stih) 

U današnje vreme svañe nastaju čak i oko sitnica i zato su sastre 

(sveti spisi) preporučile zajednički nivo samospoznaje za ovo doba – 

pevanje svetih imena Gospoda. Ljudi se mogu sastajati i slaviti Gospoda 

pevajući zajedno milozvučne pesme na svom jeziku, i, ako to čine bez 

uvreda, nesumljivo će postepeno dostići duhovno savršenstvo, čak iako 

ne slede strožije metode... svi ljudi sveta prihvatiće sveto ime Gospoda 

kao zajednički nivo univerzalne religije za čovečanstvo. 

Šrimad-Bhagavatam (1.1, uvod) 

Opažanje Boga kroz zvuk 

Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, Hare 

Rama, Rama Rama, Hare Hare je zvuk (sabda) koji se ne razlikuje od 

Krišne. Zvuk Krišna i izvorni Krišna se ne razlikuju... Neke stvari 

možemo čuti, ali ih ne možemo videti – vetar može fijukati pored naših 

ušiju i mi ga možemo čuti, ali ga ne vidimo. Pošto slušanje nije manje 

značajan ili važan doživljaj od viñenja, možemo čuti Krišna i spoznati 

Njegovo prisustvo kroz zvuk. Sam Šri Krišna kaže: „Ne nalazim se ni u 

Svom prebivalištu ni u srcu yogija koji meditira, već na mestu gde 

pevaju Moju čisti bhakte.“ Što više napredujemo, to više možemo osetiti 

Krišnino prisustvo. 

Raja-vidya: Kralj znanja 

Sveto ime deluje kao vatra 

Vatra će delovati, bez obzira da li dodirne dete ili nekoga ko je 

potpuno svestan njene moći. Na primer, bez obzira da li slamu ili suvu 

travu na polju zapali stariji čovek koji poznaje moć vatre ili dete koje ne

zna, trava će biti spaljena u pepeo. Slično tome, bez obzira da li neko 

zna moć pevanja mantre Hare Krišna, oslobodiće se svih greha ako peva 

sveto ime. 


Sloboda od lažnog ja 

Osoba koja mantra sveto ime Gospoda može opaziti da se oslobaña 

lažnog ja, što znači da više ne misli da je uživalac sveta i da je u njemu 

sve namenjeno samo za njeno uživanje. Celi materijalni svet se pokreće 

pod uticajem lažnog egoizma „ja“ i „moje“, ali mantranjem svetog imena 

možemo se osloboditi tih pogrešnih shvatanja. 


Mantranje pobeñuje smrt 

Ako u trenutku smrti bhakta Gospodovom milošću može pevati 

Njegovo sveto ime – Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ 

Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare – samim pevanjem ove 

mantre odmah nadilazi veliki okean materijalnog neba i ulazi u duhovno 

nebo. Nikada se ne mora vratiti da bi se ponovo rañao i umirao. 

Jednostavno pevanjem svetog imena Gospoda može nadići okean smrti. 


Doživljavanje zanosa 

Transcendentalna zanosna privrženost Krišni, koju osoba oseća nakon 

što u potpunosti shvati da su Krišnina ličnost i ime istovetni, zove se 

bhava (zanosno duhovno osjećanje). Kada neko dostigne bhavu, sigurno 

nije zagañen materijalnom prirodom. On zapravo uživa u 

transcendentalnim zadovoljstvima bhave, a kada bhava postane 

snažnija, naziva se ljubav prema Bogu. Gospod Caitanya je poučavao da 

Krišnino sveto ime zvano maha-mantra (velika mantra), omugućava 

onome ko ga mantra da dostigne nivo ljubavi prema Bogu, pojačanu 

bhavu. 

Učenja Gospoda Caitanye 

Zvučna inkarnacija Boga 

Krišna se ponekad pojavljuje lično, ponekad kao zvučna vibracija, a 

ponekad kao bhakta. Postoji mnogo različitih kategorija avatara 

(inkarnacija). U ovom dobu, Krišna se pojavio u obliku Svog svetog 

imena – Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, 

Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. Gospod Caitanya Mahaprabhu je

takoñe potvrdio da se u ovom dobu Kali Krišna pojavio u obliku zvučne 

vibracije. Zvuk je jedan od oblika koji Gospod poprima. Zato se kaže da 

se Krišna i Njegovo ime ne razlikuju. 

Uzdizanje do svesnosti Krišne 

Krišna ili Hrist – ime je isto 

(iz razgovora s benediktinskim sveštenikom) 

Christos je grčka verzija reči Krišna. Kada se Indijci obraćaju Krišni, 

često kažu „Krišta“. Krišta je sanskritska reč koja znači „privlačnost“. 

Tako, kada se obraćamo Bogu rečju „Hrist“, „Krišta“ ili „Krišna“, 

ukazujemo na istu sveprivlačnu Svevišnju Božansku Ličnost. Kada je 

Isus rekao: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime Tvoje,“ to 

Božje ime je bilo „Krišta“ ili „Krišna“. U stvari, nije važno – Krišna ili 

Hrist – ime je isto. Važno je da sledimo naredbe svetih spisa, koji za ovo 

doba preporučuju pevanje Božjeg imena. Nisam došao da vas učim, već 

da vas zamolim da pevate Božje ime. Biblija to zahteva od vas. Zašto ne 

bismo sarañivali i pevali i ako imate nešto protiv pevanja imena Krišna, 

pevajte „Hristos“ ili „Krišta“ – nema nikakve razlike. Šri Caitanya je 

rekao: namnam akari bahudha nija-sarva-saktih. „Bog ima milione 

imena i svako od njih ima istu moć kao Bog, jer izmeñu Boga i Njegovog 

imena nema nikakve razlike.“ Čak i ako prihvatate imenovanja kao što 

su „hindus“, „hrišćanin“ ili „musliman“, pevajte Božje ime iz sopstvenih 

spisa i dostići ćete duhovni nivo. Mi uvek nosimo ovu brojanicu, kao što 

vi nosite krunicu. Vi pevate, ali zašto drugi hrišćani ne pevaju? Ako 

želite da sarañujete s nama, idite u crkve i pevajte „Hrist“, „Krišta“ ili 

„Krišna“. Šta tome možete da prigovorite? 

Nauka o samospoznaji (str. 140-146) 

Razuzdani konji uma 

Um uvek izmišlja stvari koje mogu doneti sreću. Neprestano mislimo: 

„ovo će me usrećiti“, ili „ono će me usrećiti“. Sreća je ovde. Sreća je 

tamo.“ Na taj način nas um odvlači svuda i na svako mesto. To je kao 

da se vozimo na kočiji u koju je upregnut razuzdani konj. Nismo 

sposobni da odlučimo kuda da idemo. Jednostavno možemo da užasnuti 

bespomoćno sedimo i posmatramo šta se dogaña. Čim je um zaokupljen 

procesom svesnosti Krišne – posebno mantranjem Hare Krišna, Hare 

Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, 

Hare Hare – moći ćemo postepeno da ukrotimo razuzdane konje uma. 

Na putu ka Krišni

Formula za mir 

Zemlja je Božje vlasništvo, ali mi, živa bića, posebno takozvana 

civilizovana ljudska bića, pod uticajem individualnog i kolektivnog lažnog 

shvatanja, prisvajamo Božje vlasništvo. Ako želite mir, morate odstraniti 

to lažno shvatanje iz svog uma i sveta. To lažno svojatanje prava 

vlasništva od strane ljudske rase na Zemlji, delom je ili u celosti, uzrok 

narušavanja mira na Zemlji. Budalasti, takozvani civilizovani ljudi, 

svojataju pravo vlasništva nad Božjom imovinom, jer su postali 

bezbožni. Ne možete biti srećni i spokojni u bezbožnom društvu. U 

Bhagavad-giti Gospod Krišna izjavljuje da je pravi uživalac svih 

delatnosti živih bića, njihov dobronamerni prijatelj i vrhovni gospodar 

svih univerzuma. Kada ljudi u svetu spoznaju da je to formula za mir, 

odmah će zavladati mir. 

Zato ako želite mir, moraćete da preobrazite svoju svesnost u 

svesnost Krišne, i individualno i kolektivno, jednostavnim procesom 

pevanja Božjeg svetog imena. To je standardni, priznati proces za 

ostvarivanje mira u svetu. Zato svakome preporučujemo da postane 

svestan Krišne pevajući Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare 

Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. 

To je praktično, jednostavno i uzvišeno. Gospod Šri Caitanya 

Mahaprabhu je uveo ovaj proces u Indiji, pre četiristo osamdeset 

godina, a sada je dostupan i u vašoj zemlji. Prihvatite ovaj jednostavan 

proces pevanja, spoznajte svoj pravi položaj čitajući Bhagavad-gitu 

kakva jeste i ponovo uspostavite svoj izgubljeni odnos s Krišnom, 

Bogom. Mir i blagostanje biće trenutni rezultat u čitavom svetu. 

Nauka o samospoznaji (str. 222-223) 

Besplatno, za razliku od skupocenih mantri 

Nedavno je jedan indijski yogi došao u Ameriku da bi dao neku 

„privatnu mantru“. Ali ako mantra ima ikakvu moć, zašto bi bila 

privatna? Ako je mantra moćna, zašto ne bi bila javno saopštena tako 

da svi imaju korist od nje? Mi tvrdimo da maha-mantra Hare Krišna 

može spasiti svakoga i zato je javno objavljujemo, bez ikakve 

naknade... Bhakte potpuno besplatno propovedaju i pozivaju ljude na 

ulicama i u parkovima: „Doñite ovamo! Ovo je maha-mantra Hare 

Krišna. Doñite i uzmite je!“ 

Put savršenstva (str. 98-99)

Rx za srčanu bolest 

(iz razgovora s policijskim službenikom 

za odnose s javnošću u Čikagu) 

Poručnik Mouzi: Želeo sam da upitam da li bi učinak bio bolji – da li bi 

se društvo više osnažilo – ako bi se program održavao u siromašnom 

kraju, a ne u bogatom. 

Šrila Prabhupada: Naše lečenje je namenjeno duhovno obolelim 

ljudima. Kada čovek oboli, ne postoji razlika izmeñu siromaha i 

bogataša. Obojicu primaju u istu bolnicu. Kao što bolnica treba biti na 

mestu kojem lako mogu prići i siromah i bogataš, tako i mesto za 

održavanje sankirtane treba biti lako dostupno svima. Svako je zaražen i 

svakome bi trebalo omogućiti da iskoristi priliku. Naš proces pevanja je 

namenjen svima, jer pročišćava srce, bez obzira na bogatstvo ili 

siromaštvo. Sklonost ka kriminalu može se trajno promeniti samo 

menjanjem kriminalčevog srca. Kao što vam je poznato, mnogi lopovi su 

puno puta hapšeni i stavljani u zatvor. Iako znaju da će otići u zatvor 

ako počine krañu, prisiljeni su da kradu zbog svog nečistog srca. Prema 

tome, ako ne pročistite srce kriminalca, ne možete zaustaviti kriminal 

jednostavno strožim zakonskim merama. Kradljivac i ubica već poznaju 

zakon, ali ipak čine nasilna krivična dela zbog svog nečistog srca. Naš 

proces je namenjen pročišćavanju srca. Onda će svi problemi ovog 

materijalnog sveta biti rešeni. 

Nauka o samospoznaji (str. 200-201)

8 

Dobrobiti koje pruža 

mantranje 

Dr Daniel Goleman, pomoćni urednik knjige Psihologija danas i 

autor knjige Različita meditativna iskustva, nakon što je proučio 

kako članovi pokreta Hare Krišna meditiraju, rekao je: „Otkrio sam 

da su bhakte Hare Krišna dobro integrisana, prijateljska i 

produktivna ljudska bića. U kulturi kao što je naša, u kojoj je 

unutrašnji, duhovni razvoj skoro potpuno zanemaren zbog 

materijalističkih težnji, možda možemo naučiti nešto iz njihovog 

meditativnog života.“ 

Svi znamo da je za srećan život potrebno dobro zdravlje. Pravilna 

dijeta, odgovarajuće telesne vežbe i dovoljan odmor potrebni su da bi 

naša tela ostala snažna i sposobna. Ako zanemarimo te potrebe, naša 

tela slabe i otpornost opada. Jako osetljivi na infekcije, konačno se 

razbolimo. 

Još su važnije, ali manje poznate, unutrašnje potrebe jastva za 

duhovnom hranom i pažnjom. Ako zanemarimo zahteve našeg 

duhovnog zdravlja, postajemo preplavljeni negativnim materijalnim 

tendencijama, kao što su teskoba, mržnja, usamljenost, predrasude, 

pohlepa, dosada, zavist i ljutnja. 

Da bismo im se suprostavili i sprečili te suptilne infekcije jastva, kao 

što je preporučeno u vedskim spisima, trebalo bi da naš život sadrži 

program samoispitivanja i stalnog unutrašnjeg rasta, zasnovanog na 

duhovnoj snazi i jasnoći misli. 

Transcendentalna moć neophodna za razvoj potpunog psihološkog i 

duhovnog ispunjenja već postoji u svakome. Meñutim, moramo je 

razotkriti pravim duhovnim procesom. Od svih takvih verodostojnih 

procesa, vanvremenske Vede iz Indije izjavljuju da je meditacija na 

mantru Hare Krišna najmoćnija. 

Šrila Prabhupada je u svom tumačenju Bhagavad-gite ukratko 

napisao o početnom rezultatu pevanja mantre Hare Krišna: „Imamo 

praktično iskustvo da svako ko peva Krišnina sveta imena (Hare Krišna, 

Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama 

Rama, Hare Hare) oseća neko transcendentalno zadovoljstvo i veoma 

brzo postaje pročišćen od svih materijalnih zagañenosti.“

U početnim stadijumima pevanja Hare Krišna, osoba doživljava 

razbistravanje svesnosti, mir uma i oslobañanje od nepoželjnih težnji i 

osobina. Pevajući, sve više razvija razumevanje i sve više opaža izvorno, 

duhovno postojanje jastva. Prema Bhagavad-giti, to stanje prosvetljenja 

„karakteriše sposobnost gledanja jastva čistim umom i osećaj 

zadovoljstva i radosti u jastvu“. 

U Caitanya-caritamrti, čijih sedamnaest tomova govore o životu i 

učenjima Šri Caitanye, osnivača savremenog pokreta Hare Krišna, 

objašnjena je konačna dobrobit pevanja mantre Hare Krišna. „Rezultat 

pevanja je da osoba budi svoju ljubav prema Krišni i oseća 

transcendentalno blaženstvo. Na kraju se pridružuje Krišni i predano Ga 

služi, uranjajući u veliki okean ljubavi.“ 

Dakle, pevanjem Hare Krišna ostvarujemo nebrojene dobrobiti, koje 

dostižu vrhunac u svesnosti Krišne i ljubavi prema Bogu. Posledice 

pevanja možemo shvatiti prihvatajući proces meditacije na mantru i 

primenjujući ga sistematično. Za jasnije shvatanje naprednih posledica 

pevanja neke od važnijih dobrobiti su posebno objašnjene. 

Mir uma 

Na početku meditacije usredsreñujemo se na vladanje umom, jer 

smo u svom normalnom stanju robovi bilo koje ćudljive misli, želje ili 

nagona uma. Pomislimo na nešto i odmah želimo to da učinimo. Ali 

Bhagavad-gita izjavljuje da meditant mora naučiti kako da obuzda um: 

„Za onoga ko je nadvladao um, njegov um je najbolji prijatelj; ali ako ne 

uspe u tome, um će mu biti najveći neprijatelj.“ 

Materijalistički um pokušava da uživa koristeći čula da bi doživeo 

materiju i materijalne odnose. Pun je neograničenih ideja za čulno 

uživanje i, pošto je večno nemiran, neprestano skače s jednog čulnog 

predmeta na drugi. Neodlučan je izmeñu žudnje za nekim materijalnim 

predmetom i jadikovanja za nečim izgubljenim ili zbog razočarenja. 

U Bhagavad-giti Krišna objašnjava: „Onaj ko ne razvije 

transcendentalnu svesnost ne može imati ni ovladan um ni postojanu 

inteligenciju, bez kojih ne može naći mir. A bez mira, kako može biti 

sreće?“ Pevajući mantru Hare Krišna vladamo umom, ne dopuštajući mu 

da vlada nama. 

Mantra je sanskritska reč. Man znači „um“, a tra znači „osloboditi“. 

Mantra je transcendentalna zvučna vibracija koja ima moć da um 

oslobodi od materijalne uslovljenosti. 

U svom tumačenju Šrimad-Bhagavatama, Šrila Prabhupada 

objašnjava: „Naša zapletenost u materijalne stvari počela je s 

materijalnim zvukom.“ Svakog dana slušamo materijalne zvuke s radija 

i televizije, od prijatelja i roñaka, i naše delovanje je zasnovano na

onome što čujemo. Ali kao što je Šrila Prabhupada istakao: „Zvuk 

postoji i u duhovnom svetu. Naš duhovni život počinje kada priñemo 

tom zvuku.“ Kada vladamo umom, usmeravajući ga na čistu, duhovnu 

zvučnu vibraciju mantre Hare Krišna, on postaje smiren. Kao što 

„muzika može smiriti uzbuñeno srce“, tako duhovni zvuk mantre može 

smiriti uznemireni um. Mantra Hare Krišna je prožeta Božjim ličnim, 

vrhovnim energijama i može savladati sve vrste umnih uznemirenja. 

Kao što je rezervoar vode proziran kada je neuznemiren, naša umna 

opažanja postaju jasna i čista kada um više nije uznemiren talasima 

materijalnih želja. Um, u svom čistom stanju, kao ogledalo očišćeno od 

prašine, reflektuje neiskrivljene slike stvarnosti, dopuštajući nam da 

prodremo ispod površine i opazimo glavnu duhovnu odliku svih životnih 

iskustava. 

Znanje o jastvu 

Vede izjavljuju da je svesnost simptom duše. Duša, u svom čistom 

stanju postoji u duhovnom svetu; ali kada živo biće doñe u dodir s 

materijom, postaje prekriveno iluzijom zvanom lažni egoizam. Lažni ego 

zbunjuje svesnost, uzrokujući da se poistovetimo s našim materijalnim 

telima. Ali mi nismo materijalno telo. Kada pogledamo u svoju ruku ili 

nogu, kažemo: „ovo je moja ruka“ ili „ovo je moja noga“. Zato je svesno 

jastvo, „ja“, vlasnik i posmatrač tela. Intelektualno možemo to lako 

shvatiti, a duhovnim razumevanjem koje se razvija pevanjem Hare 

Krišna, neposredno i neprekidno možemo doživljavati tu istinu. 

Kada se živo biće poistoveti s materijalnim telom i više nije svesno 

svog pravog, duhovnog jastva, neizbežno strahuje od smrti, starosti i 

bolesti. Strahuje da će izgubiti lepotu, inteligenciju i snagu i doživljava 

nebrojene druge teskobe i lažna osećanja koja su povezana s 

privremenim telom. Ali pevanjem svetog imena, čak i u početnim 

stadijumima, shvatamo da smo čiste, nepromenljive duhovne duše, koje 

se u potpunosti razlikuju od materijalnog tela. Pošto je mantra potpuno 

čista duhovna zvučna vibracija, ima moć da našu svesnost vrati u njeno 

izvorno, nezagañeno stanje. U tom trenutku nismo više pod uticajem 

ljubomore, netrpeljivosti, zavisti i ljutnje. Kao što Gospod Krišna kaže u 

Bhagavad-giti, duša je „neroñena, večna, uvek postojeća, neumiruća i 

prvobitna“. Kada naše lažno telesno poistovećivanje prestane i kada 

opazimo svoje pravo transcendentalno postojanje, samim tim 

transcendiramo sve strahove i teskobe materijalnog postojanja. Više ne 

mislimo: „Ja sam Amerikanac. Ja sam Rus. Ja sam crnac. Ja sam belac.“ 

Razvijanjem prave svesnosti o jastvu, imamo priliku da vidimo 

duhovnu prirodu svih živih bića. Kada se naša prirodna, duhovna 

osećanja probude, doživljavamo krajnje jedinstvo sveg života. To znači

postati osloboñena osoba. Razvijanjem duhovnog razumevanja, 

oslobañamo se sveg neprijateljstva i zavisti prema drugim živim bićima. 

Šrila Prabhupada je objasnio tu višu viziju u Transcendentalnim 

učenjima Prahlade Maharaje. „Kada čovek postane potpuno svestan 

Krišne, više ne vidi òvo je životinja, ovo je mačka, ovo je pas, a ovo je 

crv`. Sva živa bića vidi kao Krišnine sastavne deliće. To je lepo 

objašnjeno u Bhagavad-giti. Ònaj ko je stvarno svestan Krišne, voli celi 

univerzum.Ùkoliko neko ne dostigne nivo svesnosti Krišne, nema ni 

govora o univerzalnom bratstvu.“ 

Mantranje pruža pravu sreću 

Svako žudi za pravom i trajnom srećom. Pošto je materijalno 

zadovoljstvo ograničeno i privremeno, uporeñeno je s malom kapljicom 

vode u pustinji. Ne pruža nam trajno olakšanje, jer materijalna osećanja 

i odnosi ne mogu zadovoljiti duhovne želje duše. Ali pevanje Hare Krišna 

pruža potpuno zadovoljstvo, jer nas neposredno povezuje s Bogom i 

Njegovom duhovnom moći zadovoljstva. Bog je potpuno blažen i u 

Njegovom društvu možemo osetiti istu transcendentalnu sreću. 

U vedskoj literaturi postoji zanimljiva priča o tome kako pevanje 

svetog imena pruža zadovoljstvo koje daleko nadmašuje bilo koju 

materijalnu dobrobit. Jednom je siromašni sveštenik brahmana 

obožavao poluboga Šivu da bi dobio materijalni blagoslov. Meñutim, 

Šiva mu je savetovao da ode mudracu Sanatani Gosvamiju da bi 

ostvario svoju najdražu želju. Nakon što je saznao da Sanatana Gosvami 

ima čarobni kamen koji može proizvoditi zlato, siromašni brahmana je 

pitao da li ga može dobiti. Sanatana je pristao i rekao je brahmani da 

može uzeti kamen sa hrpe smeća. Brahmana je otišao veoma radostan, 

jer je sada, jednostavno dodirujući gvožñe tim kamenom, mogao dobiti 

zlata, koliko god želi. Ali kasnije je pomislio: „Ako je čarobni kamen 

najbolji blagoslov, zašto ga je Sanatana Gosvami držao u smeću?“ 

Vratio se Sanatani Gosvamiju da bi zadovoljio svoju znatiželju. 

Mudrac ga je onda obavestio: „Zapravo, to nije najbolji blagoslov, ali da 

li si spreman da prihvatiš najbolji blagoslov od mene?“ 

„Da,“ odgovorio je siromašni brahmana. „Došao sam da bih od tebe 

dobio najbolji blagoslov.“ Sanatana Gosvami mu je onda rekao da baci 

čarobni kamen u obližnje jezero i vrati se. Siromašni brahmana je to 

učinio i kada se vratio, svetac Sanatana ga je inicirao u pevanje mantre 

Hare Krišna, uzvišen način za doživljavanje najvišeg duhovnog 

zadovoljstva.

Prestanak karme 

Zakon karme znači da nas priroda primorava da prihvatimo 

odgovarajuću posledicu za svaku materijalnu delatnost koju izvršimo, ili, 

kao što je rečeno u Bibliji: „Kako seješ, tako ćeš i požnjeti.“ 

Materijalne delatnosti se mogu uporediti sa semenom. Na početku su 

delatnosti izvršene, seme je posejano, i tokom vremena postepeno 

donosi plod, rañajući svoje posledice. Uhvaćeni u tu mrežu delatnosti i 

posledica, primorani smo da prihvatamo jedno materijalno telo za 

drugim, da bi proživeli našu karmičku sudbinu. Ali, iskrenim pevanjem 

Krišninih transcendentalnih imena, možemo se osloboditi karme. Pošto 

su Božja imena puna transcendentalne energije, kada se živo biće druži 

s božanskom zvučnom vibracijom, oslobaña se okova karme i tako 

nadilazi beskrajni ciklus rañanja i umiranja. 

Kao što seme isprženo na tiganju gubi moć klijanja, karmičke 

posledice postaju nemoćne delovanjem Božjeg svetog imena. Krišna je 

kao Sunce. Sunce je toliko moćno da može pročistiti bilo šta s čime doñe 

u dodir. Ako bilo koji predmet uñe na Sunčevu kuglu, odmah se pretvori 

u vatru. Na sličan način, kada je naša svesnost zadubljena u 

transcendentalni zvuk Krišna, Njegove unutrašnje energije deluju da bi 

nas pročistile od svih karmičkih posledica. Šrila Prabhupada ističe u 

svom tumačenju Šrimad-Bhagavatama: „Sveto ime je tako duhovno 

moćno da se jednostavno pevanjem svetog imena možemo osloboditi 

posledica svih grešnih aktivnosti.“ 

Nema više reinkarnacije 

Vede poučavaju da je živo biće (duša) večno, ali zbog prošlih 

delatnosti i materijalnih želja neprekidno prihvata različita materijalna 

tela. Sve dok imamo materijalne želje, priroda, koja deluje pod 

nadzorom Gospoda, nagrañivaće nas jednim telom za drugim. To se 

zove seljenje duše, reinkarnacija. U stvari, to menjanje tela nije 

iznenañujuće, jer čak i u ovom životu prolazimo kroz mnoga tela. Prvo 

imamo telo bebe, onda deteta, kasnije telo odrasle osobe i, na kraju, 

telo starca ili starice. Na sličan način, nakon što napustimo naše staro 

telo, dobijamo novo telo. 

Iz tog ciklusa, poznatog kao samsara, beskrajni točak roñenja i smrti, 

možemo se osloboditi pročišćavanjem svesnosti od materijalnih želja. 

Pevajući Hare Krišna oživljavamo prirodne duhovne želje duše. Kao što 

je priroda tela da bude privučeno čulnim uživanjem, priroda duše je da 

bude privučena Bogom. Pevanje budi našu izvornu svesnost Boga i našu 

želju da Ga služimo i družimo se s Njim. Tom jednostavnom promenom 

svesnosti, možemo transcendirati ciklus reinkarnacije.

Šrila Prabhupada govori o tome u svom tumačenju Bhagavad-gite. 

„Sveukupan efekat misli i dela iz nečijeg života utiče na to šta će misliti 

u trenutku smrti; zato aktivnosti u ovom životu odreñuju njegovo stanje 

postojanja u budućnosti. Ako neko transcendentalno služi Krišnu, 

njegovo sledeće telo biće transcendentalno (duhovno), a ne fizičko. Zato 

je pevanje mantre Hare Krišna najbolji proces, koji nam omogućava da 

uspešno promenimo svoje postojanje i dostignemo transcendentalni 

život.“ 

Krajnja dobrobit – ljubav prema Bogu 

Krajnji cilj i vrhovni plod pevanja Hare Krišna je potpuna spoznaja 

Boga i čista ljubav prema Bogu. 

Što više pročišćavamo svoju svesnost, naš postojan duhovni 

napredak se sve više odražava u našem karakteru i ponašanju. Dok se 

sunce približava horizontu, prethode mu povećana temperatura i 

svetlost. Na sličan način, dok se spoznaja Krišninog svetog imena 

oživljava u srcu, povećana duhovna svesnost manifestuje se u svim 

aspektima naše ličnosti i na kraju je oživljen večni ljubavni odnos 

izmeñu Boga i živog bića. Svaka duša je pre ulaska u materijalni svet 

imala poseban duhovni odnos s Bogom. Taj ljubavni odnos je hiljadama 

puta snažniji i jači od bilo koje ljubavi u materijalnom svetu. To je 

objašnjeno u Caitanya-caritamrti: „Čista ljubav prema Krišni večno 

postoji u srcu živih bića. To nije nešto što treba dobiti iz nekog drugog 

izvora. Kada se srce pročisti slušanjem i pevanjem svetih imena, živo 

biće se budi.“ 

U našem večnom, prirodnom položaju u duhovnom svetu, možemo se 

neposredno družiti s Bogom, služeći Ga u duhovnom telu koje upravo 

odgovara našem raspoloženju ljubavi i predanosti. U tom odnosu 

duhovne ljubavi čisti bhakta je obuzet transcendentalnim zanosom. To 

stanje zanosa opisano je u Nektaru predanosti. „U to vreme srce postaje 

sjajno kao Sunce. Sunce je veoma daleko iznad planetarnih sistema i 

nije moguće da ga bilo kakav oblik prekrije. Na sličan način, kada je 

bhakta pročišćen kao Sunce, iz njegovog srca se širi zanosna ljubav 

mnogo slavnija od sunčeve svetlosti.“

9 

Načini mantranja 

Ovih dana cveta biznis prodavanja mantri. Savremeni „mesije“, „gurui“ 

i „inkarnacije“, sa svim različitim mantrama, uobičajena su pojava i 

željni mušterije se okupljaju oko stopala samozvanih spasilaca. Jedan 

tobožnji guru, uz veliku naplatu, poučava svoje učenike metodima za 

dostizanje finansijskog uspeha, a drugi govori svojim sledbenicima da 

će, ako meditiraju, njihova inteligencija postati oštrija, a telo sposobnije 

za čulna zadovoljstva. Neki drugi „gurui“ tvrde da je seks konačni cilj 

života i da se, neograničeno se upuštajući u seks, možemo osloboditi 

svih materijalnih želja. Neki pomodni duhovni tragaoci plaćaju velike 

sume novca za tajne mantre, verujući da će im omogućiti da izvrše 

čudesna dela. Ali vedska književnost nas ozbiljno upozorava na 

šarlatanske gurue i lažne mantre. 

Ako neko ozbiljno želi saznati šta je duhovni život, on ili ona moraju 

doći u dodir s verodostojnim duhovnim učiteljem i naučiti od njega 

nauku svesnosti Krišne. Mundaka Upanisada kaže: „Da bi naučili 

transcendentalnu nauku, moramo prići verodostojnom duhovnom 

učitelju u učeničkom nasleñu, koji je utemeljen u Apsolutnoj Istini.“ 

Ne možemo prihvatiti bilo kakvog gurua. Ovaj stih nas obaveštava da 

duhovni učitelj mora biti u učeničkom nasleñu od Gospoda Krišne, 

vrhovnog duhovnog učitelja. Pravi duhovni učitelj prima Krišnina učenja 

preko lanca učeničkog nasleña i predaje ih nepromenjena, kao što ih je 

čuo od svog duhovnog učitelja. Ne razvodnjava ih i ne prekraja da bi 

odgovarala njegovim ćudima. Verodostojni guru nije ni impersonalista ni 

voidista. Nikada ne tvrdi da je Bog, već želi da bude sluga Boga i 

Njegovih bhakta. Takav guru se zove acarya, onaj ko poučava ličnim 

primerom. Njegov karakter je primeran i u njegovom životu ne postoje 

nikakve materijalne želje i grešne delatnosti. Takav guru mora biti 

kvalifikovan da svoje učenike oslobodi iz neprekidnog ciklusa rañanja i 

smrti. Guru svestan Krišne je u svakom trenu zaokupljen služenjem i 

meditacijom na Svevišnjeg Gospoda. 

Pošto je Krišnino sveto ime potpuno duhovno, moramo ga primiti od 

Krišninog čistog sluge ili predstavnika koji deluje kao providni via 

medium izmeñu Boga i iskrenog duhovnog tragaoca. Ako prihvatimo 

mantre od bilo kakvog drugog „gurua“, one jednostavno neće delovati. 

Šri Šrimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada piše u Šrimad- 

Bhagavatamu: „Ako osoba ne sledi učeničko nasleñe, bezuspešno će 

pevati primljenu mantru. Danas ima toliko mnogo nitkovskih gurua koji

izmišljaju sopstvene mantre kao način za dostizanje materijalnog, a ne 

duhovnog napretka. Ali mantra ne može biti uspešna ako je izmišljena. 

Mantre i proces predanog služenja imaju posebnu moć jedino ako ih 

primimo od ovlašćene osobe.“ 

Prihvatanje mantre Hare Krišna od verodostojnog gurua, koji ni na 

koji način ne odstupa od Krišninih učenja iz Bhagavad-gite, najvažniji je 

aspekt pri pevanju Hare Krišna. 

Pevanje maha-mantre Hare Krišna je najjednostavniji proces 

samospoznaje. Nema prekomernog naplaćivanja; mantra je besplatna. 

Uspešni biznis prodavanja mantri je prevara. Test nečije iskrenosti nije 

da li plaća neku sumu novca, već da li je spreman da promeni svoj život. 

Nisu nam potrebni skupi rekviziti i oprema da bismo pevali Hare 

Krišna. Ne moramo naučiti stoj na glavi i druge teške poze i vežbe 

disanja. Jedino što nam je potrebno su jezik i uši i svi ih već imamo. 

Jezik jednostavno treba da vibrira Krišnina sveta imena, a uši ih moraju 

čuti. Tim jednostavnim procesom možemo dostići potpuno savršenstvo. 

Kako da mantramo 

Nema strogih pravila za pevanje i mantranje Hare Krišna. Kod 

meditacije na mantru najlepše je to što možemo mantrati u bilo koje 

vreme i bilo gde: kod kuće, na poslu, vozeći se u automobilu, autobusu 

ili tramvaju. 

Postoje dva osnovna načina pevanja i mantranja. Tiho mantranje na 

brojanici je oblik lične meditacije i zove se japa. Kada pevamo, a drugi 

ponavljaju, to se zove kirtana. Kirtana je obično praćena muzičkim 

instrumentima i pljeskanjem. Oba oblika meditacije su blagotvorna i 

preporučuju se.

Za prvu vrstu meditacije potrebna nam je japa, brojanica, koju 

možemo i sami napraviti kod kuće, sledeći ova jednostavna uputstva: 

1. kupimo 109 velikih drvenih kuglica (prečnika oko 8mm) i jaču 

plastičnu uzicu, 

2. svežimo čvor oko 15 cm udaljen od jednog kraja duge uzice i 

počnimo s drugog kraja nizati kuglice, vezujući iza svake čvor (da 

ne bi klizile), 

3. kada smo nanizali 108 kuglica, provucimo oba kraja uzice kroz 

donji otvor 109. kuglice, 

4. ova kuglica se zove Krišna i na nju se nikada ne mantra. Svežimo 

čvor iznad nje i odsecimo višak uzice. Sada imamo sopstvenu 

brojanicu. 

Tokom mantranja brojanicu držimo u desnoj ruci. Držeći palcem i 

srednjim prstom prvu kuglicu, (vidi sliku) izgovaramo celu mahamantru: 

Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare/ Hare 

Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. Zatim prelazimo na sledeću 

kuglicu, držeći je s ista dva prsta, i ponovo izgovaramo celu mantru. 

Tako nastavljamo da mantramo na svih 108 kuglica, sve dok ne doñemo 

do kuglice koja predstavlja Krišnu. Tako završavamo jedan krug 

mantranja. Na kuglici zvanoj Krišna se ne mantra. Kada doñemo do nje, 

okrenemo brojanicu i sledeći krug mantramo u suprotnom smeru.

Mantranje na brojanici je izuzetno povoljno, jer uključuje i čulo dodira u 

proces meditacije i pomaže nam da još pažljivije slušamo zvuk mantre. 

Možda volimo da mantramo na brojanici kod kuće, ali isto tako 

možemo sa zadovoljstvom mantrati šetajući plažom ili šumom. Ako 

mantramo sedeći, treba da zauzmemo udoban položaj (trebalo bi da 

izbegavamo ležanje ili previše opušteno držanje jer se uvek može desiti 

da zaspimo). Možemo da mantramo glasno ili tiho, po želji, ali najbitnije 

je da mantru izgovaramo dovoljno jasno i glasno da je sami možemo 

čuti. Dok mantramo, um nam mogu privući drugi predmeti, jer je um 

treperav i nepostojan i uvek traga za novim predmetima. Ako um 

odluta, treba da ga vratimo na transcendentalnu zvučnu vibraciju. To 

neće biti teško, jer um lako postaje zadovoljan kada je zaokupljen 

božanskim zvukom svetih imena Gospoda (za razliku od drugih procesa 

meditacije u kojima se očekuje da usredsredimo um na „ništa“ ili na 

„prazninu“). 

Na brojanici možemo mantrati u bilo koje vreme, ali vedski spisi 

preporučuju sate tokom dana koji su najpovoljniji za duhovne delatnosti. 

Rani jutarnji sati, pre i nakon izlaska sunca, obično su puni mira i tišine i 

vrlo su pogodni za meditativno mantranje. Dobro je da svakog dana 

mantramo u isto vreme. Treba da počnemo s jednim ili dva kruga i 

postepeno povećavamo broj sve dok ne doñemo do šesnaest, što je 

preporučeni minimum za ozbiljne meditante. 

Dok je japa oblik meditacije koji uključuje samo nas, našu brojanicu i 

Svevišnjeg Gospoda, kirtana je oblik grupne meditacije u kojem se 

mantra peva uz pratnju muzičkih instrumenata. Možda ste na ulicama 

svoga grada videli kirtana grupu, jer bhakte povremeno pevaju na taj 

način da bi što većem broju ljudi pružili priliku da čuju sveta imena i 

steknu dobrobit. 

Kirtanu možemo imati kod kuće u krugu porodice ili u društvu 

prijatelja: jedna osoba vodi, a drugi ponavljaju. Kirtana je proces 

meditacije u kojem, pored toga što čujemo sebe, stičemo dobrobit i od 

slušanja drugih. Muzički instrumenti su dobrodošli, ali nisu neophodni. 

Mantru možemo pevati uz bilo koju melodiju i pljeskati rukama. Ako 

imamo decu, i ona mogu pevati s nama i duhovno napredovati. Možemo 

svake večeri okupiti celu porodicu i pevati. 

Zvuci materijalnog sveta su dosadni, bezbojni i jednolični. Ako 

pevamo „koka-kola“, iznova i iznova, to pevanje već nakon par minuta 

postaje nepodnošljivo. U tome nema zadovoljstva. Meñutim, zvuk 

Krišninih imena je transcendentalan i kada ih pevamo naša želja da ih 

pevamo sve više raste. Mantranje uvek donosi sveže iskustvo. Najbolje 

je da pokušamo sami.

Povećajte učinak svog mantranja 

Mada imamo ogromnu dobrobit ako bilo kada i bilo kako mantramo 

Hare Krišna, veliki duhovni učitelji, autoriteti za mantranje, predlažu da 

sledimo odreñena praktična uputstva koja će nam pomoći da povećamo 

učinak mantranja, tako da brže postignemo rezultat. 

Što više mantramo, sve ćemo lakše moći da sledimo pravila koja su 

dole navedena. Razvićemo viši ukus i dobiti duhovnu snagu. Kada 

mantrajući osetimo duhovno zadovoljstvo, odbacivanje loših navika koje 

mogu ometati naš duhovni napredak postaje mnogo lakše. 

1.Jednostavno mantrajući Hare Krišna, osoba će želeti da sledi četiri 

propisana principa duhovnog života: 

A. Nejedenje mesa, ribe i jaja. 

B. Neopijanje. 

C. Nekockanje. 

D. Odricanje od nezakonitog seksa (seks izvan braka i seks u 

braku koji nije namenjen za rañanje dece svesne Boga). 

Navedene aktivnosti uzrokuju da duhovni napredak postane posebno 

težak, jer povećavaju vezanost za materijalne stvari. Zato nisu 

preporučljive za one koji počnu s pevanjem Hare Krišna. Meñutim, 

mantranje je tako moćno da možemo početi da mantramo na bilo kom 

nivou i to će nam pomoći da prihvatimo potrebne promene. 

2.Treba da redovno čitamo vedsku književnost, posebno Bhagavadgitu 

i Šrimad Bhagavatam. Samim slušanjem o Bogu, Njegovim 

neobičnim delatnostima i transcendentalnim zabavama, očistićemo 

prašinu nakupljenu u srcu usled dugotrajnog druženja s materijalnim 

svetom. Redovnim slušanjem o Krišni i duhovnom svetu, u kojem Krišna 

uživa u večnim zabavama sa Svojim bhaktama, u potpunosti ćemo 

shvatiti prirodu duše, prave duhovne aktivnosti i potpuni proces za 

dostizanje osloboñenja iz materijalnog sveta. 

3.Da bismo bili imuni na materijalne zagañenosti, treba da jedemo 

samo vegetarijansku hranu koja je produhovljena nuñenjem Svevišnjem 

Gospodu. Kada bilo kom živom biću oduzmemo život (uključujući i 

biljke), dobijamo karmičku reakciju, ali Svevišnji Gospod kaže u Giti da 

će, ako mu ponudimo vegetarijansku hranu, poništiti tu reakciju. 

4.Plod svog rada treba da ponudimo Svevišnjem Gospodu. Kada 

radimo za svoje zadovoljstvo i uživanje, moramo prihvatiti karmičku 

reakciju za te delatnosti. Meñutim, ako svoje delatnosti posvetimo Bogu 

i radimo samo za Njegovo zadovoljstvo, taj rad ne stvara karmičke

posledice. Rad koji obavljamo služeći Boga ne samo da nas oslobaña 

karme, već u nama budi i uspavanu ljubav prema Krišni. 

5.Osoba koja ozbiljno mantra Hare Krišna treba da se što više druži s 

onima koji imaju isto mišljenje. To će joj pružiti veliku duhovnu snagu. 

Šri Prabhupada je osnovao Meñunarodno društvo za svesnost Krišne da 

bi, oni koji iskreno žele postati svesni Boga i razviti večni ljubavni odnos 

s Njim, imali dobrobit od druženja s drugima koji se takoñe trude da se 

vrate kući u duhovni svet. 

Na kraju, ako neko ozbiljno mantra, želeće da prihvati inicijaciju od 

verodostojnog duhovnog učitelja. Inicijacija je preporučena u vedskim 

spisima, jer pruža veliku pomoć pri mantranju Hare Krišna i pomaže da 

probudimo našu izvornu duhovnu svesnost. Širom sveta, u 

Meñunarodnom društvu za svesnost Krišne, ima više kvalifikovanih 

duhovnih učitelja koji su spremni da pomognu onima koji iskreno 

pokušavaju da postanu svesni Boga. 

Šrila Prabhupada je ukazao da oni koji žele primiti inicijaciju moraju 

slediti propisane principe koje smo ranije spomenuli i svakog dana 

moraju mantrati na brojanici najmanje šesnaest krugova. Šri Caitanya 

Mahaprabhu, inkarnacija Krišne, koji je pre petsto godina popularizovao 

pevanje svetih imena u Zapadnom Bengalu, u Indiji, uveo je sistem 

dnevnog mantranja odreñenog broja krugova. Ako učenik pažljivo 

mantra šesnaest krugova dnevno, to će mu pomoći da se uvek seća 

Krišne. 

U suštini, to je svesnost Krišne – uvek se sećati Krišne i nikada Ga ne 

zaboraviti. Mantranje je najjednostavniji način za održavanje tog stalnog 

stanja svesnosti Boga, jer ćemo mističnom moći vibracije mantre uvek 

ostati u dodiru s Bogom i našom izvornom, duhovnom prirodom. Sve 

neograničene duhovne energije Boga, kao i Njegova transcendentalna 

moć zadovoljstva, prisutne su u svetom imenu. Zato će, kada počnete 

da mantrate, zadovoljstvo koje ćete osetiti biti mnogo veće od bilo 

kakve materijalne sreće koju ste ikada iskusili. I, što više mantrate Hare 

Krišna, bićete sve srećniji. 

Svoje vreme i napore za ukucavanje teksta ove knjge 

(za vaše zadovoljstvo) uložili su Murari-Hari das i 

Sandra iz Banja Luke.

1 Mantra Hare Krišna

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?