Delta - CINS

PRIVREDNA
KOMORA
SRBIJE
Privrcdna komura Srbije
Resavska 13-15, Beograd
Td. +3RI (II) 3300900
Elllail. pks@pks.co.yu
«CONZIT» d.o.o.
Kralja Milana 10, Beograd
Tel. +381 (II) 3615113
EIlIail. office@lconzit.co.yu
ANALIZA STANJA I KONKURENTSKIH ODNOSA U
TRGOVINI RORAMA SV AKODNEVNE POTROSNJE
U SRBIJI
Beograd, Oktobar
2006. godille

Allali';.a Sl(lJlja i }..Ol1kUrCIlIsk,.h Od"OSClll Irg,}!,,.,,i robwlIfI S\'ClkodIlC\'flP IJ(}(rosllje If _S,_·/JlJ_··i _
SADI~ZAJ
S trima
UYOD 3
OSNOVNllmZULTATI PROYEDENIH ISTRAZIVANJA 4
1. GLOBALNE TENDENCIJE U SA VREMENOJ TRCOVINI 7
1.1. TENDENCI.IE RAZVOJA TRGOVINE U EVROPSKTM ZEMUAMA 7
1.1. I. Opste tendcncije 7
1.1.2. Karakteristike aktuelnog stallja maloprodaje na il.abranim trzistima Ccntralne
Evropc
I()
1.1.3. Stepcn koncentracije 13
1.2. TENDENCIJE RAZVOJA TRGOVINE U ZEMUAMA U OKRUZENJU 14
1.2.1. Kratak prikaz kom:entracije i kljllcnih igraca 14
1.2.2. Specificnosti maloprodaje 1I zcmljama II okruzenjll 18
1.3. TENDENCIJE RAZVOJA TRGOVINE NA MALO U SRBIJI 20
1.3.1. Osnovni illdikatori res ursa i prom eta llkupne trgovine na malo 20
1.3.2. Kljucne kvalitativne karakteristikc relevantnog segmenta trguvine na malo 22
2. ANALIZA RAZVIJENO 1'1 RELEVANTNOG SECMENTA TRCOVINE 23
2.1. RELEY ANTNO TRZISTE 23
2.2. I'RODAJNI KAPACITETI NA RELEVANTNOM TRZISTU 24
2.2. J. Trgovinska preduzeca 24
2.2.2. Trgovinske radnje 27
2.3. ANALIZA USLOY A ULASKA I PRISUTNOSTI STRANIH TRGOVINSKIH
LANACA U TRGOYINI SRBI.IE 2H
3. SWOT ANALIZA PO,TEDINIH TRGOVINSKIH FORMATA I
TRCOVINSKIH PREDUZECA 30
3.1. KLASIFIKACIJA PROJ)AVNICA NA RELEVANTNOM SEGMENTU
TRGOVINE 30
3.2. SWOT ANALIZA PRODAJNlH FORMATA NESPECIJALIZOYANIH
PRODA YNICA SA I'RETEZNO PREHRAMBENIMA SORTIMANOM 31
3.3. INTERNE SPOSOBNO. TI I SLABE STRANE DOMACIH TRGOYINSKIH
PREDUZECA 32
3.4. INTERNE SPOSOB osn I SLABE STRANE TRGOYINSKIH
PREDUZECA SA VECINSKIM STRANTM KAPITALOM 32
35. SANSE I OPASNOSTI OKRU7.ENJA 33
4. ANALIZA PROMETA NA RELEVANTNOM TRZISTU 34
4.1. RAST RELEVANTNOG TRZISTA 34
4.2. YELICINA RELEVANTNOG TRZISTA 34
4.3. ASORTTMANSKA STR KTURA RELEVANTNOG TRZISTA 35
4.4. TERITORUALNA STRUKTURA RELEYANTNOG TRZISTA 36
4.5. PROMET PO STANOYNTKU NA RELEVANTNOM TRZL~TU 38
5. ANALIZA KONKURENTSKlH OUNOSA 40
5.1. RELEYANTNI KOMENTARI U VEZI SA STANDARDIMA I
INTENCIJAMA ZAKONA 0 ZASTITI KONKURENCIJE, SA PREJ)LOZIMA
ZA NJEGOVO UNAPREE>ENJE 40
5.2. OCENA STEPENA KONCENTRACIJE PONUDE NA RELEV ANTNOM
TRZISTU DELTA MALOPRODAJE 43
5.3. TRZISNA UCESeA I'O.JEDINIH KATEGORIJA AKTERA Nt\.
RELEV ANTNOM SEGMENTU TRGOYINE 44
•••• PRII'I(EIJNA
.• 1II KOMORA
r" SRHlJF

Analiza Stallj{1 i klJrtkllrellTskih odnosCl /I trglJvini ,-ahoma SV(lkodflCl'fU: jw/rOSllje it Srblji
5.4. REGIONALNI ASPEKT KONKURENTSKIH ODNOSA 47
5.5. PODACI 0 ZNACA.JNTJIM KONKURENTIMA DELTA MALOI'RODAJE 4X
S.5.1. Profil glavnih konkurenala 48
5.5.2. Prihodi glavnih konkllrenata Della rnaloprodnje i ostalih vc6ih trgovina 54
6. UTlCA.T STEPENA KO CENTRACIjE TRGOVINE NA CENE 56
7. UTICA.T STEPENA KONCENTRACIjE TRCOVINE NA ODNOSE SA
DOBA VLJACIMA
5X
7.1. IDENTIflKACIJA UTICAJA RAZVOJA I KONCE TRACI.JE TRGOVI E
NA POLOZAJ DOBAVLlA • A 58
7.2. STRUKTIJRA PRODAJE ZNACAJNIJIH DOBA VLlAC::A PO PODRUCJIMA
I TRGOVINAMA 59
7.2.1. I'rolll dobavljaca 59
7.2.2. Analiza slrukture plasm ana anketiranih dobavljaca 59
7.3. TEKlJCI PROBLEM 1 U SARADNJI DOBAVLlAC~A SA TRGOVINAMA 6 I
7.4. KRATAK OSVRT NA USLOVE ULASKA U VELIKE TRGOVINE 61
8. UTICAJ AKTUELNIH TRENDOVA U TRGOVINI NA POZICUU I
STA VOVE POTROSACA 63
81. REZUL.TATI ISTRAZIVAN.JA OBAVLJENIH KRA.JEM AVGUSTA 2006.
GODTNE 63
8.2. REZULTATl ISTRAZIVANJA OI3AVLlENIH U PERIODU AVGUST 2005-
APRIL 2006. GOUiNE 65
9. OCENA TRZISNE POZICUE DELTA MALOPRODAJE 67
9.1. OSNOVNI INDIKATORI RAZVIJENOSTI 67
9.2. TERTI'ORIJALNI RAZMESTAJ MALOPRODAJNE MREZE 67
9.3. KRETANJE PROM ETA U LANCIMA DELTA MALOPRODAJE 6R
9.4. ROBNA STRUKTURA PROMETA 69
9.5. PREGLED VODEC'IH DOBAVI lACA 70
9.6. PROCENA TRZISNOG UCESCA DELTA MALOPRODAJE 72
10. OCEKIV AN E TENDENCUE U RAZ VOJU RELEV ANTNOG TRZISTA 76
II. USKLADIVANJE TEMPA I PRAVCA RASTA DELTA MALOI'IWDAJE
SA STANDARDTMA ZAKONA 0 ZASTTTI KONKURENCIJE 77
11.1. MOGUCE STRATEGIJE RASTA 77
11.2. PREDLOGMOGUCIHPRAVACA TMETODARASTA DELTA
MALOPRODAJE 79
12. ZAKLJUCNA RAZMATRAN.TA RI
I)OKlJMENTACIONI PRILOG R4
., •.. PRII RW~A
.••• KO\lORA
-r- SRBIJE
2

Allali:.a stallju i knnkurellHkih OdIlO,\a II trg(H'ini robtl11111 sl'akodm:\'I/t: 1J()lroslIje II Srbiji
UVOD
Shodno UgOVOfU,"CONZIT" d.o.o. Beograd, u saradnji sa Privrednom kOll1orom Srbije
pripremio je studiju "ANALIZA STANJA I KONKURE TSKIH OI)NOSA U TRGOVINI KOllA IA
SVAKOUNEVNE POTKOSNJE U SRIHJI".
Rezultati istra7.ivanja baziraju se na razli

Analiza stullju ,. J.:.onkuremskill odllo:w It Irgovini r"hllmo s\'okodnev/le potro.fnjt: II SrlJI)i
OSNOVNI REZULTATI SPROVEDENIH ISTRAZIVANJA
• ['IJvecani slepen koncelltracije preclslavlja jednu od karaklerislika 11Ia/IJprodaje
robama svakodnevne polrosnje II veCini razvijenih zema/ja II Evropi. aime, sa rastom i
ukrupnjav,mjem kompanija koje sc bave maluprouajom roba svakodnevnc pOlrosnje, na
triistima razvijenih zemalja doslo je do veee konccntracije, uz isluvremeni pad braja i uCcSca
u ukupnom promelu malih radnji net.avisnih trgovaca. Stepen konccntracije u sektoru
maloprodaje robama svakodnevne potrosnjc u pojedinim zemljama Evrope, bio jc prema
sproveuenim istra2ivanjima, slcdcc.i u 2004. gouini:
,- ----
TdBno uccscc pel najveCih maJoprodaja u F.vrlI(>skim zemljama u 2004.l\odini
..s~ktor proizvodn svokodncvlle potrosnje .
80% ~
70%
60%
1 50% _
40%~
30% ~---
20%
Turska
10% -. Poljska
I Rumunija
0% -
Grcka
Siovacka
Italija
Holandija
CeSka
Portugal
HrvalSk.
• U Srbiji je slepen klllicenlracije na re/evantnom Irtistll niti u pIJreile,!;u sa razvijenim
zapadnim zemljama, kao i u odnosll na SlIJven!;u i Hrvatsku. Naime, u Sloveniji 4 vouece
kumpanije u 2005. godini apsurhovale Sll 85,4% lrzisla (a sam Mercator 45,5%). U Hrvatskoj
5 vodeeih kOlllpanija u 2005. godini illlalo je ucesce od 45% (ucesce KOIlZI1l1l0, kao najveceg,
iznosilu je oko 21 C/o). lstovremenu, u Srbiji 6 vodecih kompanija apsorbovale su 22% sireg,
ounosno 35% ulCg relevanlnog tr7.ista.
lJ 2006.~odilli vodcca kompanija 1I oblasti trgovine na malo prehramhenim proizvodima,
pieima, sreuslvima za kucnu i licnu higijenu i ostalilll neprehrambcnim artiklima za
svakodnevnu upotrcbu u domacinstvima u Srbiji Delta Maloprodaja ima skoro 5 puta manje
I/.(~esceII pureclenja sa Mercatorom u S/oveniji ( koje nakon preuzimanja lanea Era iznosi
uko 49%), dok je u poreifenju sa K011zwnom u Hrvalskoj ( kojc se posle otvaranja lanea
drogerija Kuzl1lu i fransize sa STR proecnjuje IIa 30%) ucesce manje skora J puta.
• KO/'lcl!nlracija p01lude 1Iareleva1llflOm segmentu Irgovine
ipak raz/iCita po pojedi1lim podrucjima domaceg Irima.
koncenrraeije su slcdeci:
ukupno rclcvanlllo Ir2isle . rhije je nekonecnlrisano,
ge1lerablO je nisku, mada
Rezultati oeene slepena
Ir7.iste Vojvodillc jc ne.koncenlrisano, ali je stcpen koncentraeijc znalno veti nego l1a
podrul'ju Centralne Srbije, cijc jc tri.isle najmanje koneeIllrisano 1I nasoj zemlji,
_ •• PRII'Rr.DNA
.,..
_,..
"O,'IORA
SRRtIF
4

_____ A_I1_uliZ/lsflmja i kOllkllrClllSkih OdllO.W II (rgal/;n; fu/ml'lln .\TllkodneVl1e p()rro.~nje II Srbiji
reievanlno Ir7.isle Beograda jc nckoncenlrisanu pre preuzimanja C-markcla od slrane
Delre, a srcdnje je kum;enlrisano posle prellzimanja C-markela od slrane DelW trgovine.
Stepen konC'ent.racije nn rele\'OnlnOIll lriislu
• vrednost. 11'1 indeksn -
I
I
:IIHX) - --
I
2000-
1000--
Cenrr

Al1l1l;.zfl \·/lllljfl i k{}nkurpn/skih odn{}slI " /rg{}l'ini r{}hll11Ul Sl'llkodnel'lle porrosllje Ii Srbiji
Trli~no u~e~~evodeCihtrgovina u Srbiji
Delta
6.6%
I Rodi ¢'
6.3%
~
I
- 1
C-marker
4.7%
-- ,
Metro
~ I.R%
Mcrkt:lu)r
1.4%
uniVeorexport
[ 1.3%
_ . ..J
Osrah j
77.9%,
• Ueesce Delta Maloprodaja /lU rel/!vUlzt/lom triiJtu II lItcm i sirem mislll jc, prcma
rczultatima sproveuenih istra7.ivanjn, sledecc:
Svodlli I'r~gl~d lriisnog ucesca Delta Malop.-odajc
na rclcvalltnom lriiSlu
-
Podrucjn
Trzi~no uce~ce-%
2005. 2006.(1- Vlll)
DelLa C-market Delta Mnloprodaja*
Malonrodaia
Sire relevantno tdiste
CenLralna Srbija bez lleograda 2,47 1,43 :1,7
Beograd 14,15 11,38 23,3
Voivodina 3,23 1,29 4,3
Srbiia-ukupnu: 6,61 4,74 10,5
Uie relevanlno triiste
Centralna Srbija beL Beugrada 3,89 2,25 5,8
Beoorad 22,12 17,78 35,9
Voivodina 4,71 1,88 6,3
Srbiia-ukupno: 10,17 7,2R 16,0
*Triisno ucesce C-l1larketa u 2005. godini je iskazano posebno, a u 2006. u okviru Della Maluprudaje .
•••• I'RII'R[IlNA
.••• KO~10R"
-r- SRllIJI:
6

Analiza stallja i konkurclIlskih odllosa U lrgovilli robama sWlkodllf!Vl1e pOlro;'l1je If Srlnji
9. OCENA TRZISNE POZICIJE DELTA MALOPRODAJE
9.1. OSNOVNIINJ)JKATORI RAZVIJENOSTI
• Na segment maloprodaje kompanija Delta M je usIa tokom 2000. godine,
izgradnjom prvih prodajnih ohjekata, tada pod nazivolll Maxi diskonla. Razvoj Maxi lanca
imao je sIedecu dinamiku:
Oinamika razvoja Maxi lanca
Godina-stanic na !

Alltl/i-;'1I ,\IWljll i kOllkllrclltskih odJlosa II lr~o\'ini roba"Ul .,'vlIkOl/Ilt::\lIlC potrOSllje II Srbiji
• 78 prodajnih ohjekala Pekahete u 10 gradova
• 199 prodajnih ohjekala (ukljucujuc.i i I diskont) C marketn u 13 gradova
• 1 Cash&Carry objekat Tempo u Bcogradll
Razmestaj maloprodajne mreze Delta Maloprodaje
Podrucje Maxi Pekaheta* C market Tempo Ukupno
Beograd 37 64 170 1 272
Vojvodina 15 7 10 - :n
C.Srhiia 16 6 19 - 41
Ukupno: 68 77 199 1 345
*ima jos 7 ve1eprodaja, I-Rcogrml, 2- Vojvodina, 4 -C.Srbija
9.3. KRETANJE PROMETA U LANCTMA DELTA MALOPRODAJE
Podaci 0 obimll i teritorijalnoj strukluri prumela Della Maloprodaje po lancima i podrucjima
su sledeei:
Maxi
Vrednost i teritorijalna struktura prometa nelta Maloprodaje
Podmcje • Vrednost orometa - miliona dinara
2005. I-Vlll2006.
Cenlralna Srhija bez I3eograda 2826 2573
J:leogrnct II 009 7976
Vojvodina 25R5 2409
UkllIJIlO: 16420 12958
Tempo
I
PodruCje
Vrednost prometa - milioua dinara
2005. I-Vlll2006.
Beograd 1049 2907
Ukupno: 1049 2907
Pekabeta
Podrucje I Vrednosl prumela - miliona dinara
2005. 1-VIII 2006.
Cenlralna Srbiia be7.Beograda 144 257
I3eograd 2751 2211
Vojvodina 196 171
Ukupno: 3091 2659
••••
.•••
_,..
PRIVRWNA
KOMORA
SRRIIE

AI1{lLi~ll stallja i kOl1kU"~lltski" odllosa " Irg(Jvilli robaml1 s\'flkudIlC\'IlC! potruslljt1 II Srblji
C market*
Podrucjc I Vrednost prOlllcla - miliona dinara
2005. I-V III 2006.
Centrailla Srbi ia bez Beu,::rada I 715 926
Beugrad II YII nus
Vuivudina I I 108 6U2
Ukuono; 14734 9233
*u 2UU5.godini C market Ilijc bio u sistemu Dclta Maloprudaja
Velta Maloprodaja-ukupno
Pourucje Yreunost promela - miliona dinara
2005.* 1-VIII 2006.
Celmalna Srhiia bez Beograda 4685 3756
Beograd 26720 20819
Vojvouina 3889 3 182
Ukupno; 35294 27757
* zujedno sa C markclIlm
• Analiza prometa Delta Maloprodaje-ukupno i po lancima ukazuje na rast ukupnog
promela i promenu struklUre prometa po lancima. Pri tome:
•
•
•
•
Udco Maxi supenl1arkela u ukupnom promelu je swbilan,
Udeo Tel11[Jl1 je vise nego utrostrucen u ovoj u odnosu na 200.'i.godinu,
Udeo Pekahele belci.i blagi fast,
Udeo C marketa i7.nosi 33,3%, dok hi u 2005.godini,da .ie hio u sistemu Della, njegovo
uccscc u ukupnom prometll i7.nosilo 41 ,8%.
Struktura promctll Delta Maluprodajc* po lancima
Trgovinski lanae Udeu u ukllpnom prometu Della Maloprodaie -%
2005. 2006.( 1-VTTI)
Maxi 46,5 46,7
Tcmpo 3,0 lU,5
Pckabela 8, 7 9,5
C market 41,8 33,3
Dclta -ukllpno: 100,0 IUU,O
*U 2005. godini C I/Iarket nije bill 1I sistemu Delta Maloprodaja
9,4. ROBNA STRUKTURA l'ROMETA
Analiza robne struklure prometa po lancirna Delta Maloprodaje (bez C Inarketa koji irna dmgaeiji
~i~tcm pracenja proll1cla) ukazuje na razlike koje Sll prvenstvenu detcnninisane ~lrukturom prodajnih
formata i prodajnog asurtilllana. Naime, u ~trukturi prulllcta f'ekl1hetc uueu prehrambenih artikaln
(84%) jc znatno veci ncgo u ostalim lancillla, s obzirom da je u prodavnicall1a ove trguvinc asortiman
ncprehrambenih proi7.voda znalno sk.roll1niji.U supermarketirna Maxi. eiji je a~urtiman disperziraniji
po robnilll grupama, pn:hrall1beni proizvudi uccstvujll 1I ukupnom prumelll sa 77-78%. U Cash&
Carry ccntru Tempo prclu'nmbeni artikli apsorbujll znatno manji deo prumcta ( u 2005.goclini fi2%, u
2006.godini 59%).
, •• 11l{IVREDNA
.•• KOMORA
.~ SRBIJE
69

____ A_,_I

_____
A_"_a_/i;_.a_s1llIljll i kOllkurelltskih od/losa II {rgovi,,; (aboma ~vllkod"evl1e /J(}/rosllje u SrlJiji
.
Redni Dobavlja~ U~esce u prodajnoj
broj vrednOSli (%)
5. Delta Maxi Piiaea- Beograd 2,2Y
6. Delta Maxi doo - Beograd 2,22
7. Carnex ad - Vrbas 1,98
8. Juhor Exnort ad - Jaoodina 1,93
9 Topiko ad - Backa Topola 1,87
10 Podravka doo - OeoJ(rad 1,76
11. pekara Delta Maxi Pudarei - Plldarci 1,59
12. Frikom ad (PKB) - Padinska Skela 1,57
13. Koneern Swisslion Takovo doo - Beograd 1,53
14. Grand Prom AD - Novi Beograd 1,50
15. Coca Cola HOC Srbija ad - Zemun-Beograd 1,39
16. Vt:letabak doo - Novi Sad 1,34
17. Soko Slark ad OeoJ(rad - Beograd 1,13
I::L T'amis Co doo - Zemun-Beograd 1,07
IY. Drenik doo - Beograd 1.01
20. Florida Bel doo - OeoJ(rad 1,01
21. Doncafe Group doo - Bl:ograd o,n
22 Sombokd ad - Sombor 0,Y3
23. Henkel Merima ad - KruScvac 0,8Y
24. AWl Internalional doo - Novi Beograd 0,88
25. CentroproiLvod ad - Surtill-Beograd 0,87
26. Global Press doo - Beograd 0,84
27. Mlekara Suboliea ad - Suboliea 0,80
28. Apatinska Pivara ad - Apatill 0,79
29. TODola ad - Batka Tooola 0,79
30. Koneern Bambi ad - POZarevae 0,76
31. Neoolanra ad - Nov! Sad 0,72
32. Foodland doo - Novi Beograd 0,69
33. DelyuJ?,ad Delta il:e cream - Novi Beograd 0,67
34. Diiamallt ad - Zrellianin 0,66
35. Mlekuprodukt ad - Zrcnjanin 0,65
36. Agruckonomik doo - I:leograd 0,65
37. Marbo Product doo - Beograd 0,64
38. Vital ad - Vrbas 0,60
3Y. Slaviiaeooo doo - Novi Sad 0,60
40. Dzersi - Knjazevac 0,58
41. PKB IMES ad - Padinska Skela 0,57
42. ITM Grou p doo - N .Beograd 0,57
43. Alea TrJ(ovina doo - Zcmun-Beograd 0,56
44. Kniaz Milos ad - Aralldelovac 0,55
45. Aleva ad - Novi Kne2evac 0,54
46. MD International doo - Beograd 0,49
47. Fresh & Co doo - Subutica 0,49
48. ASF Internalional doo - Zemlln-Beograd 0,46
49. Silbo doo - Beograd 0,46
50. MIe.kara ad - Sabae 0,46
Udeo 50 na.ivccih dobavliaea: 70,10
,. I'~I\'REONA
••••• ROM ORA
-r- S~BIJE
7J

____ Analiza sICm}a ; konkurell/ski/l OdnOi'lIli Irgovilli robama i'Vflk(}dIlCI'1U! porrUc\:llje u Srbiji
9.6. I'ROCENA TH,ZISNOG lJCESCA DELTA MALOPRODAJE
Na bazi podataka 0 velicini relt:vantnog trzista i vredaosti OSlvarenog promela U prodajnil11
laneima Dt:lla, kvantifikovano je trzisno uces0e ove Kompanije aa segmt:nlU trgovine na malo
rooailla svakodnevne potrosnje,
Uees0e Delta Maloprodajc analizirano je za relevantni asol1iman proizvoda, na sirem i lIzem
relevantnom Ir2istu sa stanovista prodajnih mesla i na svim terilorijalnim segmcntima tr7,isla,
Trzisno lIcesce C lIlarkeca u 2005, godini je iskazano posebno, a U 2006, godini II okviru
Delta Maloprodaje,
Trzisno ucescc Delta Maloprodajc i C marketa na relevantnom tdiStu
Pourueje
Tr7,isno ucdce-%
2005, 2006,(1- VIII) *
Delta Maloprodaja C market Delta Maloprodaja
Sire relevantno triiSte
Centralna Srbija bez 2,47 1,43 3,7
T3eograda
Bt:og.rad 14,15 11,38 23,3
Vojvodina 3,23 1,29 4,3
Srbi ja-lIkllpno: 6,61 4,74 10,5
I lJze relevantno tdiste
Centralna Srbija bez 3,89 2,25 5,8
Beograda
Beograd 22,12 17,78 35,9
Vojvodina 4,71 1,88 6,3
Srbija-ukupno: 10,17 7,28 16,0
• uklJu~en
I C-rnarkct
100%
90% +--
80%
70%
._T_rz_is_'n_a lIces_ca_"_a_s_ir_e_ffi_releva"t_"_om_t_r_zi_sl_u_._Srbija
u_k_u_p_"_O_
-I
I
-JI
50%]
40%
30% t-
20% -'-
10% -
I
1
0%
2005 I·VITI 2006
•••
••••
_,...
PRI\'RWNA
KOMOR,I
~RRlJr.
~C-market 0 Della ;-;;-aJ;;pmlaja eJ Druge trgovincl
- ----------=--~
72

AllflL;z.ll stanja ; kOllkuren'skih ()dllosa It ,r!?o\';n; ro1Jllma svakodl1eVl1e jJotro,fllje II Srbij;
12. ZAKL.JUCNA RAZAMATRANJA
• Osnovne karakteristike lrgovinc na malo robama svakodnevne potrosnje su:
dinarnicnost, visoka disperz:iranost, otvorenosl, solidne mogucnosli izbora prodajnih formata
u velikim urbanim ccntrima, skroman nivo prometa po glavi stanovnika (oko 500 EUR
godisnje, sto cini oko 45'fo ukupnih izdataka z:a robu licne potrusnjc u trgovini i na pijaci),
ubrzani razvoj bezgotovinskog i kreditnog plaeanja, skromna mogucnost i praksa internet
trgovine, ncmogllenost wacajnije i trajnije cenovnc dominacije jednog ponuaaca, bez
ncgativnih posledica po njegov ohim prodaje i trtiSnu poz:iciju, veea pregovaracka snaga
trgovine u odnosll na uobavljace, nedovoljna raz:vijenost organizacija za zastitu potrosaea,
nepostojanje lrauicijc i iskllstva u afirrnaciji proplllzivne konkurencije.
• Segment trgovine na malo robom svakounevne potrosnje u Srbiji je visoko
konkllrentan i izraz:ilo disperziran segrTlt:nl, sa oko 2,6 hiljada lrgovinskih preduzeea i 3 I,5
hiljada trgovinskih mdnji, koje ukllpno imaju oko 38 000 prodajnih objekata raz:licitog
formata.
• Teritorijalni razmestaj prodajnih kapaciteta karaklerisc koncentracija renomiranih
trgovina i veliki11prouajnih fonnata na veee urbane centre (Beograu, Novi Sad, Nis, Subotica,
Kraglljevac, (aeak), dok trgovinsku ponlldll u sreunjim i posebno u manjim gradovima
uglavnom formiraju lokalna trgovinska prt:duzcea i STR.
• Rezullali istrativanja pokaz:uju da je Delta Maloprodaja jedini trgovinski lanac koji u
Srbiji posluje na nacionalnom nivoll (sa ukupno 345 maloprodajnih objekata). Trgovine Rodie
i Si market lakoac imajll maloprodajnc objekte na sirem domaeem tri.iSlu, ali Sll ipak u
znacajnoj meri koncenlrisanc na odreaene lerilorijalne segmente (Hildie na Vojvodinu, Si
market na Vranje, Beograd i Pancevo). Od specijalizovanih trgovina na sirem domaeem
tri.islu posluju: Lilly, Dill, Sl\Iisss/ioll, Matijevii: ...
• Trgovinske kompanije sa vecinskim stranim kapitalom Metro, Merkator, inlerex,
VenwplI/os, KTC i i\grocor (Idea) za sada imaju mali broj prodajnih objekata veeeg formata
(likupno 13), ali i dcfinisane planove za daljll penetraciju tdisla Srbije.
• Relcvantno trtisle u poslednje dye godine beleii visoke stope raSla, sto je prevashodno
determinisano ukljllcivanjern "sivog" trtista u regulame lokovc, ali i razvojem trgovinske
ponude koja stimulalivno deluje na kupovine, zatim rastom kupovne moei i promenom navika
i stila zivola pojedinih kalegorija potrosaca.
• Prema izvrsenim kvantifikacijama, u 2005. godini vrednost prometa na sirem
relevantnom triistu (sva prodajna mesta) kretala se oko 3,75 milijardi EUR, dok je promel na
u7.em rclevantnorn lrtistu (samo prodavniee opsteg tipa-nespecijalizovane prouavnicc sa
pretezno prehrambenim asorlimanom) iznosio oko 2,44 milijarde EUR.
• U strukluri prometa po robnim gnlpama dominanlan je udeo prehramhenih artikala
(65%). Yisok lIdeo LJ ukupnom tdistu imaju i alkoholna pica (9,5%) i uuvan i eigarete (Y%).
• Regionalno posmalrano, Ccntralna Srhija uceslvuje u ukupnom promelu sa oko 39%,
Beograd sa preko 33'i'0 i Vojvodina sa oka 28%.
, •.. ~RIVR[I)NA
."...
.~
KOMORA
SRRIJI:
XI

•
Analiza sTtmja i konkltrelllskih od11.usa II rrg{)villi rolJllma ~·vl1kodlleVfle polr(),fl~ie Ii Srblji
• Rezultati izvrsenih istrazivanja pokazujll da jc II 2005. godini Scst najveeih trgovina
(Delta, Rudie, C-I/larket, Metro, Merkalur i Univerexport) apsorbovalo oko 22% sireg,
odnosno oko 35% ui.cg relevantnog tri.ista.
• Stepen konccntracije na rclevantnom triistu 1I Srbiji znatno je nizi u porcdenju sa
razvijenim zapadnim zemljama, kao i 1I odnOSll na Sloveniju i Hrvatsku.
• U Slovcniji 4 vodeec kornpanije u 2005. godini apsorbovalc su 85,4% trzista (a sam
Mercator 45,5%). U Hrvatskoj 5 prvih kompanija u 2005.godini imalo jc llcesce od 45%
(ucesee KOl1zumrz, kao najveceg, iznosi oko 21 %). U 2006.godini na ovim triistima stepcn
konccntracije je povecan. Naime, preuzimanjem trgovinskog lanca F:ra, tri.isno ucesee
Merc£IIom u Sloveniji poveeano je na bJizu 49%. U Hrvatskoj, lider na triistu KOl1zul/l
otvorio je svoj lanac drogerija Kozrno i razvio fransizu sa STR, tako da se u ovoj godini
priblizio trZisnom uccseu od 30% na teritoriji ccle Ilrvatske.
• U 2006. godini, nakon preuzimanja C-l1larketa, lider na seglllcntu trgovine robama
svakodncvne potrosnjc II Srbiji postala je Delta Maloprodaja.
• Ucdcc Delta Maloprodaje na rclevantom tdistu, mada znacajno, i dalje je relati vno
skromno na terilOriji cele Srbije, nisko u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, dok je vodcce u
Beogradu. U 2006. godini trzisno uccsee ove kompanije na sircm relevantnom u'zistu na
teritoriji cele Srbije iznosi 10,5%, a u Beogradu 23,3%.
• U puredenja sa Mercalurom U Slovcniji trZi.l:no uc6ce Delte l1a Idistu Srbije je skoro
.5pUla manje, duk je u porc£lenju .w Konzumoll! u Hrvalskoj manje skoro 3 PUla.
• Analiza stavova pou'osaca po pitanju savremenih trendova na relevantnom segmentu
trgovine u Srbiji pokazuje da je dominantan deo anketiranih (65%) zadovoljan izborom
trgovina u svom gradu i na gravitacionorn podrucju na kojem obavlja kupovine. Stepcn
zadovoljstva je veci u urbanim centrima u kojima prodajne objckte ima veci broj trgovinskih
preduzeea (kao sto je Beograd-75%), nego u gradovima u kojima okosnicu trgovinske ponude
cine manja lokalna trgovinska predllzeea i samostalne trgovinske radnje.
• PllU"osaci pozitivno occnjuju razvoj trgovinske ponllde i otvaranje novih prodajnih
objekata. lJ svim gradovima, u kojima su vrsena istrazivanja, od 80-90% anketiranih je
ocenilo da bi otvaranjc novog, modemog prodajnog objekta znacajno unapredilo lokalnll
trgovinsku ponudu.Pri tome se uocava da potrosaci postaju svc zahtcvniji, posebno u pogledu
bazicnih elemenata ponllde (sirina asortimana, kvalitet proizvoda, nivo cena, akcijskc prodaje,
lIslovi plaeanja).
• Kada Sll u pitanju prefercncije u pogledu otavranja novih prodajnih objekata, najbolje
su pozicionirani Maxi i Melro. S obzirom da potroSaci postaju sve zahtevniji i da postojece
trgovine u vccini srednjih i manjih urbanih centara, II kojima trgovinsku ponudu formiraju
lokalna trgovinska preduzcca i radnje, ne ispunjavaju njihova occkivanja, potpllno je
razumljivo opredeljcnje rcspektabilnog dela potrosaca za renomirane kompanije, kao sto su
Della i Metro.
If•. PRIVKEDNA
.•••• KOMORA
_I'"' SRnIJ[
82

_____ A_"lfli