Beograd DVA VEKA OD PRVOG SRPSKOG USTANKA I ...

Predgovor
Od po~etka do sredine 14. veka Srbija je bila, nesumwivo, glavna i
najja~a sila na Balkanu. Posle smrti cara Du{ana (1355) wegovo
carstvo je po~elo da se smawuje, budu}i da velika{i obrazuju
posebne upravne i dr`avne jedinice, ~esto protiv voqe sredi{ne
vlasti. U takvim prilikama su Turci, koji su po~iwali svoja
osvajawa, imali relativno lak posao. Nai{li su, ne na sna`nu,
jedinstvenu dr`avu, ve} na niz usamqenih i zava|enih vladara.
Pobedom na Marici (1371) bio im je otvoren put ka srcu Balkana.
Kosovo je zna~ilo novi i te`i udarac, jer od 1389. godine i severna
Srbija dolazi u polo`aj vazala. Kona~nim padom 1459. godine
Srbija je nestala sa politi~ke karte sveta a srpska despotovina je
pretvorena u turski pa{aluk.
Ve}inu stanovni{tva u Srbiji ~inili su seqaci. Oni su za zemqu
koju su obra|ivali pla}ali porez i spahiji i dr`avi. Do 18. veka
su ove obaveze bile sno{qive. Me|utim, slabqewem centralne
turske vlasti, nameti su bili sve ve}i i mnogobrojniji.
Svi{tovskim mirom 1781. godine, izme|u Austrije i Turske,
Srbima je bilo dozvoqeno da wihovi knezovi (stare{ine sela)
sami prikupqaju poreske da`bine, garantovana im je sloboda
kretawa, trgovine, veroispovesti, narodnih obi~aja, a jani~ari,
samovoqni izaziva~i nereda i anarhije koji su prigrabili vlast,
ukinuv{i dotada{wu legalnu carsku, morali su da napuste
Beogradski pa{aluk.
Ulaskom Napoleonove vojske u Egipat situacija se izmenila.
Porta 1799. godine dozvoqava jani~arima povratak u Beogradski
pa{aluk. Oni upadaju 1801. godine u Beograd, ubijaju pa{u, ukidaju
povlastice Srbima, uvode nove i ve}e poreze i vr{e veliki teror.
Kada su me|u Srbima po~eli da se javqaju znaci otpora, hajdu~ije i
spremawa na borbu, beogradske jani~arske vo|e, dahije, odlu~e da
sve uglednije Srbe ubiju ne bi li, na taj na~in, spre~ili svaki
otpor. Tako je i do{lo, u januaru 1804. godine do se~e srpskih
3