katalog izložbe

Минули светски рат и страховито варварско понашање наших националних
непријатеља учинише још горим стање на пољу скупљања наших књига.
Непријатељска окупација у Србији уништила је у правом смислу речи све
библиотеке и водила се права хајка на српску књигу, да јој се и сваки траг
изгуби.
Није било боље ни у осталим српским крајевима под Аустро-Угарском. И
овде су аустро-мађарске власти конфисковале српске библиотеке, залазиле у
српске куће и односиле српске књиге, а где тога није било, ту су опет многи
наши људи у страху и у бојазни да не би имали посла са аустро-мађарском
полицијом и жандармеријом, сакривали своје српске књиге или их чак и
уништавали.
Многа је српска књига тако пропала и нестала, а штета и губитак који је
тиме наша књига претрпела, неизмерна је. Дужност је стога сваког нашег
интелигента да прикупља и чува сваку нашу српску, нарочито старију књигу,
јер те књиге су неоцењиви и незаменљиви споменици нашег културног
развића.
У овом погледу код нас се до сада врло мало чинило, а поготово није
спровођена организована пропаганда за чување и прикупљање српских
књига и то нарочито старијих наших књига. Број библиофила код нас је
стога доста мален а уз то немамо ни организовану међусобну везу и контакт
међу нашим љубитељима и скупљачима књига.
Један од оних ретких наших библиофила, који већ годинама са необичним
маром и разумевањем ради на скупљању српских књига јесте г. Петар
Стојадиновић управник штампарије «Заставе» у Новом Саду. Резултат
библиофилског вишегодишњег рада г. Стојадиновића јесте његова огромна
библиотека у којој има свега око (празно) хиљада књига и то само српских
(празно) хиљада а на осталим језицима око (празно) хиљада књига.
Но знаменитост ове библиотеке не лежи толико у броју књига, колико у
самој вредности тих књига. Јер г. Стојадиновић је успео да прикупи (празно)
србуља и најстаријих наших штампаних књига из 15 и 16 столећа, затим леп
број наших књига из 17 столећа и готово све српске књиге из 18 и 19 столећа.
Права је реткост пак у тој библиотеци, да су скупљени и комплетирани наши
часописи из прошлог столећа, што је заиста велика добит за проучавање
наше књижевности.
Прикупљање свих тих наших књига и часописа није био лак посао. Г.
Стојадиновић је ретком истрајношћу и ревношћу обилазио многа места,
залазио у сваку кућу где год је само дознао да има по која стара српска
књига, превртао прашњаве таване и мемљиве подруме, само да спасе од
коначног упропашћења многу стару српску књигу.
7