Zapostavljene funkcije - Histogram - ww.fotoss.org

Zapostavljene funkcije - Histogram
Ima je gotovo svaki savremeni digitalni foto-aparat, a na nju malo ko obraća pažnju. Gotovo
niko ne shvata čemu služi i kakva je njena praktična funkcija.
Koriščenje histograma na foto-aparatu garantuje mnogo veći procenat korektno
eksponiranih fotografija. Vredi potrošiti malo vremena i naučiti razumeti histogram. Uopšte
nije komplikovano kako deluje na prvi pogled.
Pokušaću da ovaj tekst dokumentujem sa što više detalja iz prakse koji će vam pomoći da za
što kraće vreme i sa što manje truda postignete rezultate.

Senzor na vašem foto-apatu može da zabeleži odredjenu količinu svetla koja se kreće u
rasponu od oko 5 – 7 EV. Nažalost, tokom snimanja, ne retko nadjemo se u svetlosnim
uslovima sa daleko većim svetlosnim rasponom koji se kreće i do vrednosti od 12 blendi.
Očigledno, to je mnogo više nego što savremeni aparati mogu da zabeleže.
Važno je znati kako vaš aparat beleži svetlo jer je to način da nad njim uspostavite bolju
kontrolu.
Slika 1 – Osnovni histogram
Pažljivo pogledajte sliku 1. Površina u pravougaoniku predstavlja histogram. Pažljivo ga
proučite. Zadržite se na tome bar jedan minut pre nego što nastavite sa čitanjem teksta.
Histogram je grafika koja prikazuje maksimalni raspon svetlosne vrednosti koje vaš aparat
može da zabeleži. Ta vrednost je podeljena na 256 delova (0 = potpuno crna/nema nikakvih
detalja/ do 255 = potpuno bela/nema nikakvih detalja/). U sredini histograma su prikazane
boje koje se nalaze izmedju potpuno crne i potpuno bele, poput sivih nijansi, svetlo smedjih
i zelenih. Sve vrednosti iznad nule, a ispod 255 sadrže detalje.
Oblik histograma podseća na planinu koja ima vrh ili nekoliko vrhova, a njim dominira
odredjena boja na koju pokazuje najviši vrh. U nekim slučajevima grafika je na vrhu
zaobljena, ponekad čak i ravna.
Leva strana histograma predstavlja maksimalno tamne (crne) vrednosti koje vaš aparat
može da zabeleži. Desna strana predstavlja maksimalno svetle (bele) vrednosti koje vaš
aparat može da zabeleži. Na samim ivicama histograma (i levo i desno) su vrednosti koje ne
sadrže detalje. One su ili potpuno crne (levo) ili potpuno bele (desno).
Visina histograma (vrh planine) predstavlja vrednosti pojedinačnih boja. Ove vrednosti lako
možete kontrolisati u vašem foto-aparatu (ne samo opcijom Picture Control i menjanjem
saturacije).

Ako i koristimo histogram, uglavnom smo koncentrisani na levu i desnu stranu, ali osim
kontrole nad svetlim i tamnim, nad slikom možemo uspostaviti daleko veću kontrolu.
Još jednom!
Jednostavno rečeno, leva i desna ivica histograma (pokazuju) odnose se na tamne ili svetle
delove fografije, dok gornji i donji deo histograma (planine i doline) prikazuju količinu boje.
Levi (tamni) i desni (svetli) deo su vrlo važni prilikom snimanja. Ako je slika pretamna
(podeksponirana), histogram će to prikazati nedostatkom vrednosti na desnoj strani, ili ako
je slika presvetla (preeksponirana) leva strana histograma će biti potpuno prazna. Biće
jednostavnije da sve ovo razumete ako pogledate dobro eksponiranu i loše eksponiranu
fotografiju, ili sada bacite pogled na sliku 2 koja sledi.
Slika 2 – Tri histograma – levi pokazuje podeksponirano, srednji dobro eksponirano, a desni preeksponirano
Sada, kada sva tri histograma pogledate jedan pored drugog, lakše je razumeti, zar ne?
Pogledajte kako je histogram koji pokazuje podekspoziciju sabijen na levoj strani prozora i
kako mu u sredini nedostaju vrhovi. Sada obratite pažnju na srednji histogram koji pokazuje
dobro eksponiran snimak i uočite kako grafika dodiruje obe ivice prozora. Na kraju,
pogledajte kako je na preeksponiranoj fotografiji histogram bez informacija na levoj strani, a
kako su one skoncentrisane na desnom rubu.
Pogledajmo sada detalje histograma.
Oblik histograma
Pogledajte sliku 3. Dobro je eksponirana i bez većih problema. Čitav svetlosni opseg ove slike
dobro se uklapa u prozor histograma, što znači da nema presvetlih ni pretamnih površina i
da će u konačnoj obradi na računaru biti potrebne minimalne korekcije, ili čak nikakve.

Slika 3 – Dobro eksponirana fotografija sa normalnim oblikom histograma
Svetlosni opseg ove fotografije ne prelazi preko 4 ili 5 (EV vrednosti) svetlosnog raspona.
Prilikom korekcija u računaru, možda je potrebno malo povećati svetlinu lišća, ali van toga
ovo je jedna od onih fotografija koje odmah možete koristiti.
Uporedite histogram slike 3 sa levom površinom histograma na slici 4. Pogledajte kako oblik
histograma na slici 3 čitavom površinom ispunjava površinu prozora, kako ni jedan njegov
deo nije odsečen, za razliku od onog na slici 4 gde je odsečen vrh u tamnoj zoni. Šta nam
govori ova razlika? Na slici 3, kamera je zabeležila sve vrednosti, dok na slici 4 kamera nije
uspela da zabeleži sve vrednosti u tamnoj zoni slike.
Pogledajmo sada grafiku desne strane slike 4. Uočite kako grafika ne dodiruje desnu stranu
mada joj je blizu. Ovo govori da je aparat zabeležio sve vrednosti svetlih površina ali i da je
sve izmedju svetlog i tamnog dobro zabeleženo, sa svim detaljima.
Histogram ne mora da ispunjava čitavu površinu prozora da bi ekspozicija bila dobra. Kada
snimamo u vrlo lošim svetlosnim uslovima, raspon histograma u samom prozoru može biti
vrlo uzan.
Slika 3 je relativno dobro izbalansirana sa finom gradacijom tonova. To je prikazano i u
grafici sa finim vrhovima histograma. Ovakav histogram nećete videti svaki put, pogotovu
kada snimite fotografiju koja sadrži više kolor informacija. Svaka zastupljenija boja biće
predstavljena vlastitim vrhom dok će vrhovi manje zastupljenih boja biti niži ili ih uopšte
neće biti.

Kako na našim fotografijama bude više boja ili se bude menjao raspon svetla, tako će i
histogram dobijati potpuno drugačije oblike.
Slika 4 – Histogram pokazuje podekspoziciju (zastupljenija je tamna strana)
Pogledajte sliku 4. Pred nama je fotografija koja premašuje mogućnosti senzora našeg
aparata. Uočite kako fotografija deluje tamno i podeksponirano. Histogram na slici 4 je
odsečen na levoj površini. Nema skokovitih uspona ka vrhovima. Postoji kriva koja iz doline
vodi do vrha. Vrh se nalazi u sredini leve strane, a podaci sa potpuno leve ivice su odsečeni.
Fotografija je podeksponirana i histogram to pokazuje.
Kada vidite ovakav histogram, sa odsečenim vrednostima na levoj strani (kao na slici 4) to je
siguran znak da vam je slika podeksponirana.
Pogledajmo sada sličnu fotografiju – slika 5 ispod. Na ovoj fotografiji koristili smo veći otvor
blende od preporučenog (izmerenog) dopustivši tako da na senzor padne veća količina
svetla. Sada možemo videti više detalja. Ipak, još jednom, raspon svetla je preveliki za
mogućnosti senzora. To možemo videti i po tome što (je grafika) su vrednosti na desnoj
strani histograma odsečene. Vrednosti koje predstavljaju tamnu stranu nisu odsečene,
naprotiv, grafika je proširena ka levoj, tamnoj strani i tamo se završava.

Slika 5 – Fotografija sa istaknutim svetlim delovima (svetla strana je odsečena)
Slika 5 prikazuje više detalja ali sigurno je da za nju nećete dobiti nagradu na izložbi. Raspon
svetlih površina je prevelik i nije zabeležen u potpunosti. Mnogo detalja je izgubljeno u
svetlim pratijama što se vidi pogledom na desnu stranu histograma. Najvažnije što ovde
treba uočiti i zapamtiti je da kada vidite histogram koji je sabijen na desnoj strani i pritom
još odsečen, sigurno ste preeksponirali sliku. Bele površine na vašoj fotografiji neće imati
detalje. Kažemo da su pregoreli.
Važno je pokušati da histogram nema odsečene krajeve. To nije uvek moguće postići jer je
svetlosni opseg preveliki za mogućnosti senzora. Ako vrednosti histograma uspete da
skoncetrišete oko sredine, vaša fotografija biće bolje eksponirana. Ako posle eksponiranja
vrednosti histograma budu skoncentrisane levo ili desno, pokušajte ponovo, menjajući
vrednosti ekspozicije – imajući u vidu podatke koje daje histogram.
Ako ima previše svetla i vaš senzor ne može da se izbori sa tim, na vama je da odlučite da li
su vam bitniji delovi u tamnim ili delovi u svetlim površinama.
Foto-aparat sa svojim senzorom i objektiv predstavljaju lošu imitaciju oka i mozga. Retke su
situacije kada naše oko ne uspeva da se podesi prema količini svetla. Kao fotografi uvek
pokušavamo da nadjemo način da to što savršeno oko vidi, prikaže i nesavršeni objektiv i
senzor.
U vreme dijapozitiva, postojalo je pravilo – merite svetlo na svetlim površinama, a senke će
se pobrinuti same za sebe.

Fotografija eksponirana kada svetlo merimo u tamnim partijama ume da deluje čudno
ponajviše što u svetlim površinama uopšte neće biti detalja.
Vaše oko, u poredjenju sa mogućnostima senzora, može da vidi (uoči) detalje u ogromnom
svetlosnom rasponu. Jedini slučaj kada nećete videti detalje na svetlu je ako gledate
direktno u jak svetlosni izvor kakvo je Sunce. Dakle, u najgorem slučaju, eksponirajte tako da
grafika desne strane histograma (svetle površine) tek dodirne desnu ivicu i slika će izgledati
normalno.
Na početcima fotografije autori su se borili da sa vrlo jednostavnom opremom snime
ograničenu količinu svetla. Pojavom digitalnih kamera i histograma sada možemo videti
grafički prikaz svetlosnih vrednosti i na osnovu toga odmah možemo znati da li je pred nama
dobra fotografija ili snimak trebamo ponoviti produžujući ili skraćujući ekspoziciju, koristreći
filter ili postavljajući višestruku ekspoziciju i koristeći HDR funkciju kako bismo zabeležili sve
detalje u kadru koji je pred nama.
Podešavanje slike u računaru
Pogledajte fotografiju 6, snimljenu u podne tokom sunčanog dana. Histogram jasno
pokazuje da senzor nije uspeo da se izbori sa postojećom količinom svetla ali je aparat
eksponirao tako da je dobijena fotografija vrlo upotrebljiva.
Slika 6 – Fotografija brvnare je korektno eksponirana ali bez detalja u senci

Uočite na slici 6 kako je na histogramskom grafikonu odsečen deo koji prikazuje tamne
površine, a kako su vrednosti na desnoj strani, koje prikazju svetle površine savršeno složene
do ivice rama. Aparat je, dakle, sve svetle površine zabeležio kako treba, ali senke nemaju
detalje.
Za naše oko, to je prihvatljivo pa fotografija izgleda dobro. Da smo bili na mestu gde je
fotografija nastala, naše oko bi bilo u mogućnosti da vidi daleko više detalja u senovitoj zoni
trema ove barake. Medjutim, za aparat je tako nešto još uvek pretežak zadatak. Ipak, ako
želimo da dobijemo malo više detalja u senci nego što izgleda da ih na slici ima, to ipak
možemo postići. Sam aparat ne dopušta nam dovoljno kontrole kako bismo u letu dodali
svetlih vrednosti pa ćemo iskoristiti histogram kako bismo dobili najbolju moguću
ekspoziciju, a onda fotografiju kasnije podesili u računaru.
Neki foto-aparati mogu se tako podesiti da beleže svetle površine daleko efikasnije ali ako to
uradite, žrtvovaćete onu drugu, tamnu stranu, i obrnuto. Dakle, pokušajmo da nadjemo
način da napravimo kompresiju postojećeg svetla i smestimo ga u svetlosni opseg koji aparat
može da pokrije.
Slika 7 – Fotografija barake posle obrade u računaru i njen histogram
Idemo sada na obradu slike u računaru. Pogledajte sliku 7. Pred nama je potpuno ista
fotografija kao na slici 6, ali je prethodno izvršeno podešavanje u programu Photoshop koji
je omogućio da prikažemo mnogo više detalja. To smo uradili tako što smo komprimovali
vrednosti sredine grafike. Uočite kako grafikon histograma deluje vrlo korektno. A sada se
usredsredite na malo uzvišenje koje se na slici 6 nalazi u reonu srednjih vrednosti. Na slici 7
ga više nema.

Kako je ovo postignuto? Objašnjenje prevazilazi razloge zbog kojih je ovaj tekst pisan ali ono
nije komplikovano. Programi poput Nikon Capture NX 2, Photoshop, Photoshop Elements,
Lightroom, PhotoNinja i drugi grafički programi napravljeni su za fotografe. Vaš foto-aparat
u sprezu sa računarom daje moćnu kombinaciju koja čini jednu vrstu mračne komore,
digitalne mračne komore gde od početka do kraja, od pritiska na okidač aparata do klika
mišem kojim startujete štampu fotografije, sve procese možete držati pod kontrolom.
Vratimo se sada na histogram. Uočite kako na slici 7 svetla zona ne samo da dodiruje ivicu
prozora već je ipak malo premašuje.
To je znak da na slici postoje neke zone koje su vrlo malo preeksponirane. One se nalaze na
krovu barake. Kada su u pitanju ovako male odsečene površine one uglavnom ne štete slici,
bar ne previše.
Na kraju, fotograf je taj koji će proceniti da li je rezultat prihvatljiv ili ne. Pojava veće količine
detalja na ovoj slici rezultat je žrtvovanja srednjih vrednosti. Da je ta žrtva bila manja, tamne
površine bi bile dominantnije nego što su sada na slici 7. Zamislite da imate baštensko crevo
i da želite da ga skratite ali tako što ćete u sredini iseći desetak santimetara pa ćete ostatke
privući i spojiti. Ako to uradite oni suprotni, slobodni krajevi creva će se takodje povući ka
centru. Ako komprimujete ili odsečete srednji deo grafikona na histogramu i kod njega će se
one slobodne, krajnje ivice povući ka centru. Ka centru će se povući i oni delovi grafikona
koji su probili ivice prozora, tako da je moguće da ćemo posle kompresije ili rezanja srednjeg
dela videti vrh izgubljenog dela.
Svi naši pokušaji se svode na to da grafikon histograma potpuno smestimo u prozor. Ako
odsečemo sredinu kako bi se krajevi grafikona pojavili unutar površine prozora, fotografija
će zbog takvog rešenja ponajmanje patiti. Zapamtite. Ovo radimo van foto-aparata, u
računaru. U foto-aparatu teško možete imati ovakvu kontrolu kompresije.
U većini slučajeva ovakve korekcije ćete uraditi daleko lakše i efikasnije ukoliko ih radite na
RAW fajlu.
RAW fajl sadrži daleko više podataka o svetlu od JPG ili neke druge vrste fajla. RAW fajl
možete obradjivati u Capture NX2, Photoshop, pa čak i nekim osnovnim programima poput
Nikon ViewNX2, gde to deluje prilično jednostavno poput pomeranja ivice prozora do
željene vrednosti.
Ovo je bitno pojednostavljenje čitavog procesa i verujem lakše razumljivo. U praksi, senzor
zabeleži mnogo širi opseg svetla nego što ga možete iskoristiti na slici. Dok u praksi možete
iskoristiti oko 5 blendi svetlosnog raspona, senzor zabeleži oko 7 blendi svetlosnog raspona.
Ipak, čitav taj raspon ne možete prikazati na fotografiji, on se nalazi u nekim zonama RAW
fajla. Ako slikate tako što ste aparat podesili da beleži samo JPG, imajte na umu da je
svetlosni raspon kod ove vrste fajla vrlo ograničen. To je razlog zbog kojeg većina fotografa
snima u RAW modu. Svetlomer na aparatu treba koristiti kako bismo, prema njegovim
podacima uradili osnovnu ekspoziciju. Zatim ćemo na histogramu utvrditi da li su svetlosni
uslovi premašili mogućnosti senzora u našem aparatu. Ako su ivice odsečene možda ćete
morati dodati svetlo koristeći kompenzaciju ekspozicije ili jednostavno preći na (M)anual

mod. Postavite elemente kako svetlomer predloži, a onda za fina podešavanja sledite
podatke histograma.
Postoje i drugi načini kontrole koje možete koristiti zajedno sa histogramskom grafikom,
poput opcije Highlights, koja odmah označi preeksponirane detalje na fotografiji (pale se i
gase). To je gruba slika vrednosti koje će na histogramu biti odsečene ali ako nemate mnogo
vremena da proučavate histogram, jer, na primer, snimate neko dešavanje, onda je ovaj
mod vrlo koristan i daleko efikasniji. Podaci svetlomera, histogram i opcija upozorenja na
preeksponirane detalje su vrlo moćna sprega za kontrolu ekspozicije.
Ako usavršite ovaj metod, moći ćete da uspostavite vrlo preciznu kontrolu nad svetlom, što
podseća na crno-beli zonski sistem Ansela Adamsa koji je u ovom slučaju prikazan vizuelno
na monitoru vašeg aparata.
Manipulacija histogramom u računaru pomoću opcije levels je priča za sebe. To je
nezaobilazni deo digitalne mračne komore. Podešavanje opcije levels je čak bitnije za dobar
krajnji rezultat od kontrole histograma tokom snimanja!
Histogram je jednostavna grafika koja vam omogućava da letimičnim pogledom saznate da li
je fotografija kvalitetno zabeležena. Previše levo znači da je fotografija pretamna, previše
desno – previše je svetla.
Histogram može biti jednako važan kao i svetlomer. Ako dobro izmerite svetlo i postavite
elemente histogram će to verifikovati. Koristeći ih u sprezi dobijaćete najtačniju ekspoziciju.
Čak i ako iz nekog razloga svetlomer prestane da radi i dalje će vaše ekspozicije biti odlične
ako koristite grafiku histograma.
Slika 8 – Dva tipa histograma (Luminanca i RGB)
Slika 8 pokazuje dva tipa histograma koji postoje na foto-aparatu Nikon D7000. Prvi ekran
(levo)na slici 8 prikazuje seriju histograma i malu fotografiju. Desno od slike, na vrhu je beli
histogram koji pokazuje svetlinu (brightness), ispod su histogrami za crveni, zeleni i plavi
kanal (RGB = red=crveno/, green=zeleno/, blue=plavo/). Na desnoj polovini vidimo
histogram luminance i malu fotografiju auta u snegu.

U čemu je razlika izmedju luminance i RGB histograma?
RGB histogram pokazuje boje sva tri kanala koja koristi aparat. Zapamtite, aparat kombinuje
crvenu, zelenu i plavu mešajući ih u milijardama nijansi da bi napravio konačnu sliku u boji.
RGB histogram na jednostavan način prikazuje kako je vaš aparat eksponirao osnovne boje
koje su kasnije kombinovane u konačnoj kolor fotografiji.
Histogram Luminance
Kako se histogram luminance razlikuje od RGB histograma? Histogram luminance prikazuje
doživljaj svetline (luminosity) koji se dobije kombinacijom crvene, zelene i plave prikazane u
individualnom RGB histogramu. Histogram luminance pokušava da tačno prikaže svetlo koje
oko vidi mereći vrednost boje. Oko relativno lako može da uoči zelenu boju, a ona (zelena)
bitno utiče na vrednosti histograma luminance. Obratite pažnju na sliku 8 (leva polovina
ekrana). Uočite kako su histogram luminance (prvi beli) i histogram zelene vrlo slični. Crvena
i plava su takodje zastupljene u histogramu luminance ali u nešto manjem procentu (59%
zelene, 30% crvene i 11% plave = luminanca).Histogram luminance prikazuje svetlo u
rasponu od 256 vrednosti (0–255).
Histogram luminance je verovatno najprecizniji način da na fotografiji procenite nivo boja.
Korišćenje histograma može poboljšati kvalitet fotografija
Korišćenje histograma garantuje veći procenat tačnih ekspozicija. Naučiti razumeti
histogram je vredno truda. Kratak pogled na njega daje vam dovoljno informacija kako da
napravite korekciju ka boljem rezultatu.
Za većinu fotografa, najbolji način da procene tačan način na koji oko vidi svetlo je
histogram luminance.
Šta je osnovno za histogram?
Kada napravite fotografiju, bilo da ona bude zapisana kao JPEG, TIFF ili RAW fajl, aparat će
predstaviti histogram luminance na bazi procene JPEG fajla. To znači da aparat ili kompjuter
prikazuju JPG sliku od 8-bita (256 stepeni boje za RGB kanal).
Kada napravite JPEG (.jpg) fajl kamera sve svetlosne vrednosti koje uspe da zabeleži podeli
na 256 nivoa (stepeni). Ista stvar se dogodi kada snimate u 8 bitnom TIFF modu. Sve
vrednosti koje senzor zabeleži i prenese u fajl budu redukovane na 256 nivoa (stepeni). Kada
snimate u RAW fajlu očigledno je da postoji mnogo više od samo 256 stepeni ali kamera i
dalje na monitoru pokazuje JPG histogram. Realno stanje je ipak drugačije. Većina 12 bitnih
ili 14 bitnih RAW fajlova sadrži od 4096 do 16384 kolor nivoa (stepeni) po kanalu ali one na
ekranu budu predstavljene u redukovanih 256 stepeni histograma.
Za one koji snimaju RAW fajlove, ovo predstavlja sigurnosni faktor. RAW poseduje dodatni
kapacitet da zabeleži vrednosti svetla u svetlim partijama slike. Histogram vam neće
pokazati grafiku baziranu na punom kapacitetu RAW fajla. Kao bazu on će u proračun uzeti
JPG fajl. Kod osmobitnih fajlova bilo da su JPG ili TIFF, histogram će vam pokazati samo one

podatke koji realno postoje i ništa više od toga.
Zato, ako slikate u JPG ili TIFF modu budite oprezni. Ako vam histogram pokaže da
ekspozicija nije dobra, nemate rezerve koja bi vam omnogućila da kasnije popravite greške
kao kod RAW fajla. Ako slikate u RAW modu histogram vam neće pokazati tačno stanje.
Pogotovu u svetlim partijama ima više detalja nego što histogram pokazuje. Ako se ipak
potrudite da sledeći podatke sa histograma napravite dobru ekspoziciju, dobićete fotografiju
sa mnogo manje šuma čak i u RAW fajlu.
RAW fajl vam ostavlja mnogo više prostora da kasnije popravite greške.