pdf,1300KB - TehnoloÅ¡ko-metalurÅ¡ki fakultet - Univerzitet u Beogradu

НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ 

П О З И В 

Позивају се чланови Наставно-научног већа Факултета да присуствују 7. редовној 

СЕДНИЦИ НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА 

коју на основу члана 38. Статута факултета заказујем за: 

ЧЕТВРТАК 25. АПРИЛ 2013. ГОДИНЕ У 12 ЧАСОВА У СВЕЧАНОЈ САЛИ 

За заказану седницу НН већа Факултета предвиђа се следећи: 

ДНЕВНИ РЕД: 

1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 6. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА 

одржане 28. 3. 2013. год. 

2.НАСТАВНА ПИТАЊА 

Известилац: Проф. др Алкесандра Перић-Грујић 

2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 18. 3. 2013.- 15. 4. 2013. 

2.2. Списак студената који су одбранили завршни рад од 18. 3. 2013.- 18.4. 2013. 

2.3. Пријављени дипломски радови (студетни уписани шк. 2005/06) 

2.3.1 Образложења тема дипломских радова 

2.4 Пријављени завршни радови 

2.4.1. Образложења тема завршних радова 

2.5 Списак студената који су одбранили завршни мастер рад 

2.6. Пријављени завршни мастер радови 

2.6.1. Образложења тема завршних мастер радова 

2.7. ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ 

Известилац: Проф. др Петар Ускоковић 

3. КАДРОВСКА ПИТАЊА 

Известилац: Проф. др Александар Орловић 

3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 

3.2. Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка 

звања 

3.3. Давање сагласности за ангажовање сарадника са других факултета на ТМФ-у 

3.4. Давање сагласности студентима докторских студија за извођење вежби 

3.5. Давање сагласности наставницима ТМФ за ангажовање на другим факултетима 

4. ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 

5.ТЕКУЋА ПИТАЊА 

ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА 

Проф. др Ђорђе Јанаћковић с.р.

2 НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 25.04.2013. 

З А П И С Н И К 

са 6. редовне седнице Наставно- научног већа, одржане 28. марта 2013. год. у 12 часова у 

Свечаној сали. 

Седници је присуствовало 37 чланова Већа. 

Одсутни: Рајко Шашић,, Радослав Алексић, Нада Миличић, Борис Лончар 

Осим чланова Већа седници су присуствовали: Миља Дачић, референт за наставностудентске 

послове и Велибор Миросављевић, секретар факултета 

На предлог 

следећи 

продекана проф. др Александре Перић-Грујић, за ову седницу је прихваћен 

ДНЕВНИ РЕД: 

1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 5. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА 

одржане 28. 2. 2013. год. 

2.НАСТАВНА ПИТАЊА 

Известилац: Проф. др Александра Перић-Грујић 

2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 18. 2. 2013.- 18. 3. 2013. 

2.2. Списак студената који су одбранили завршни рад од - 18.2. 2013.- 18.3. 2013. 

2.3. Пријављени дипломски радови 

2.3.1 Образложења тема дипломских радова 

2.4 Пријављени дипломски радови (студетни уписани шк. 2005/06) 

2.4.1. Образложења тема дипломских радова 

2.5. Пријављени завршни радови 

2.5.1. Образложења тема завршних радова 

2.6. Списак студената који су одбранили завршни мастер рад 

2.7. Пријављени завршни мастер радови 

2.7.1. Образложења тема завршних мастер радова 

Известилац: Проф. др Петар Ускоковић 

2.8. ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ 

3. КАДРОВСКА ПИТАЊА 

Известилац: Проф. др Александар Орловић 

3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 

3.2. Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка 

звања 

3.3. Давање сагласности студентима докторских студија за извођење вежби 

3.4. Давање сагласности наставницима ТМФ за ангажовање на другим факултетима 

3.5. Именовање рецензената за техничко-технолошка решења 

4. ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 

5.ТЕКУЋА ПИТАЊА 

Тачка 1. 

Записник са 5. редовне седнице НН већа одржане 28. 2. 2013. је усвојен једногласно (као у 

материјалу) 

Тачка 2. 

Известилац по наставним питањима била је проф. др Александра Перић-Грујић, продекан за 

наставу.

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 25.04.2013. 3 

2.1. НН веће је прихватило списак дипломираних студената у периоду од 18. 2. 2013. до 18. 3. 

2013. (као у материјалу). 

2.2. НН веће је прихватило списак студената који су одбранили завршни рад од 18. 2. 2013. год. 

до 18. 3. 2013. год. 

2.3. НН веће је прихватило списак пријављених дипломских радова кандидата (као у 

материјалу). 

2.4. НН веће је прихватило списак пријављених дипломских радова кандидата (студената 

уписаних шк. 2005/06) (као у материјалу). 

2.5. НН веће је прихватило списак пријављених завршних радова кандидата (као у материјалу). 

Код кандидата под редним бројем 3. Милице Младеновић, потребно је кориговати тему, тако 

да гласи: „Идејно решење спрегнутог соларно-биогасног пилот постројења“ 

2.6. НН веће је прихватило списак студената који су одбранили завршни мастер рад од 18. 2. 

2013. год. до 18. 3. 2013. (као у материјалу). 

2. 7. НН веће је прихватило списак пријављених завршних мастер радова кандидатa (као у 

материјалу) уз следећу допуну: 

3. Јована Радојевић, дипл. инж. (бр. индекса 3024/12), 

тема: Испитивање услова добијања луминисцентних оптичких влакана 

ментор: проф. др Радослав Алексић, 

чланови Комисије: проф. др Петар Ускоковић и др Радмила Јанчић-Хајнеман 

Известилац је био проф. др Петар Ускоковић 

2.8. НН веће је донело одлуку о прихватању: 

I Састава Комисија за оцену научне заснованости теме (као у материјалу). 

II Извештаја Комисија о оцени научне заснованости докторске дисератције (као у материјалу) 

уз следеће корекције: Код кандидата под редним броејм 1. Исидоре Дељанин, треба да пише 

дипл. биолог 

Код кандидата под ред. бројем 5. Јоване Јовашевић и под ред. бројем 6. Бојане Крезовић 

потребно је допунити Извештаје, није наведена литература. 

III Састава Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације (као у материјалу) уз следећу 

корекцију: 

Код кандидата под редним бројем 1. мр Милице Пошарац-Марковић, треба да пише дипл. 

физикохемичар 

Код кандидата под редним бројем 2. треба да се коригује име кандидата:Mr Nozhat Moftah El 

Buaishi 

Код кандидата под редним бројем 4. Злата Величковића, треба да пише дипл. официр ВА 

IV Извештаја Комисија о оцени докторске дисертације (као у материјалу). 

Тачка 3. 

3.1. НН веће је донело одлуку о прихватању Извештаја Комисије референата за избор у 

научно-истраживачко звање и то: 

1. Ивана Димић, дипл. инж., избор у звање истраживач сарадник


3.2. НН веће је донело одлуку о именовању Комисије референата за писање Извештаја за 

избор у научно-истраживачко звање и то: 

1. На предлог Катедре за физичку хемију и електорхемију именује се Комисија 

референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор др Боре 

Јегдића, дипл.инж., у звање виши научни сарадник у саставу: 

1. Др Весна Мишковић-Станковић, ред.. проф. ТМФ 

2. Др Јелена Бајат, ван. проф. ТМФ 

3. Др Миодраг Максимовић, ред. проф. ТМФ 

4. Др Борис Катавић, виши научни сарадник, Институт Гоша д.о.о 

5. Др Јован Попић, научни саветник ИХТМ 

2. На предлог Катедре за текстилно инжењерство именује се Комисија 

референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор Ане Крамар, 

дипл.инж., у звање истраживач сарадник у саставу: 

a. Др Мирјана Костић, ван. проф. ТМФ 

b. Др Петар Јованчић, ред. проф. ТМФ 

c. Др Ковиљка Асановић, ван. проф ТМФ 

3. На предлог Катедре за биохемијско инжењерство именује се Комисија 

референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор Милице 

Милутиновић дипл.инж., у звање истраживач сарадник у саставу: 

a. Др Сузана Димитријевић, ван. проф. ТМФ 

b. Др Славица Шилер-Маринковић, ред. проф. ТМФ 

c. Др Душан Антоновић, ред. проф. ТМФ 

4. На предлог Катедре за неорганску хемијску технологију именује се 

Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор 

Анђелике Бјелајац дипл.инж., у звање истраживач сарадник у саставу: 

a. Др Рада Петровић ред. проф. ТМФ 

b. Др Ђорђе Јанаћковић, ред. проф. ТМФ 

c. Др Снежана Грујић, ван. проф. ТМФ 

5. На предлог Катедре за неорганску хемијску технологију именује се 

Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор 

Соње Смиљанић дипл.инж., у звање истраживач сарадник у саставу: 

a. Др Снежана Грујић, ван. проф. ТМФ 

b. Др Јелена Миладиновић, ван. проф. ТМФ 

c. Др Рада Петровић, ред. проф. ТМФ 

3.3 . НН веће је донело одлуку о давању сагласности студентима докторских студија за 

извођење вежби ( као у материјалу) уз следеће допуне и корекције: 

1. Даје се сагласност др Бојану Јокићу, научном сараднику, за извођење вежби из предмета 

„Карактеризација керамичких материјала“ у летњем семестру шк. 2012/13 . године, без 

материјалне надокнаде. 

2. Даје се сагласност Јелени Павловић, мастер инжењеру животне средине , студенту 

докторских студија, за извођење експерименталних вежби из предмета „Хемија животне 

средине“ за кадете Војне академије. 

3. Даје се сагласност Јелени Миленковић, мастер инжењеру животне средине , студенту 

докторских студија, за извођење експерименталних вежби из предмета „Хемија животне 

средине“ за кадете Војне академије.


3.4. НН веће је донело одлуку о давању сагласности наставницима ТМФ за ангажовање на 

другим факултетима ( као у материјалу) уз следеће допуне и корекције: 

На захтев Стоматолошког факултета Универзитета у Београду одобрава се ангажовње проф. 

др Карла Раића и др Саве Величковића, доцента, за извођење блок наставе на докторским 

студијама из предмета „Истраживање биоматеријала за примену у стоматологији“ ( по 6 

часова) у летњем семестру шк. 2012/13. године. 

3.5 НН веће је донело одлуку о именовању рецензената за техничко-технолошка решења 

(као у материјалу) уз сугестију да се Комисија прошири са још једним чланом који није са 

ТМФ. 

3.6 НН веће је донело одлуку о прихватању рецензија техничко-технолошких решења (као у 

материјалу). 

Тачка 4. 

НН веће је информисано о следећем: 

- Проф. др Љубинка Рајаковић је изнела предлог да се размотре кадровске могућности на 

Технолошко-металуршком факултету, јер сматра да је неопходно запошљавање млађих 

наставника. 

-Проф. др Ђорђе Јанаћковић је обавестио чланове НН већа да је завршен тендер за 

збрињавање хемикалија као и тендерска процедура за пројектовање магацина. 

-Проф. др Ђорђе Јанаћковић је обавестио чланове НН већа да ће бити организована обука за 

прoтивпожарну заштиту, безбедност и заштита на раду 

Седница је завршена у 12.40 часова 

Записничар, 

Зорана Маринковић, с.р. 

ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА 

Проф. др Ђорђе Јанаћковић, с.р 

Prilog uz tačku 2.1. 

2.1. SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATA U PERIODU 

od 18.03.2013. do 15.04.2013. god. 

Prezime i ime 

Ocena 

Br. 

Dat. 

Odsek Mentor 

indeksa 

Pros. Dipl. 

odbr. 

rad 

1. Perić V. Gordana 309/04 GI Dr R. Aleksić 7,87 10 27.03. 

2. Hristov B. Katarina 241/04 BIB Dr M. Rakin 7,69 10 29.03. 

3. Protić S. Marija 192/03 OHTPI Dr B. Lončar 7,65 10 29.03. 

4. Ilić S. Marija 220/05 TK Dr G. Kokeza 7,61 10 08.04. 

5. Novičić D. Nemanja 167/01 BIB 

Dr Z. Knežević- 7,03 10 

Jugović 

09.04.



2.2. SPISAK STUDENATA KOJI SU ODBRANILI ZAVRŠNI RAD 

od 18.03.2013. do 15.04.2013. god. 

Br. Studijski 

Ocena Dat. 

Prezime i ime 

Mentor 

indeksa program 

Pros. Dipl. rad odbr. 

1. Mirković M. Ilinka 60/06 OHT Dr J. Đonlagić 7,98 10 09.04. 

2.3. PRIJAVLJENI DIPLOMSKI RAD 

(Studenti upisan šk. 2005/06) 


Prezime i ime, 

Br. indeksa 

1. Nenadović Katarina 

201/05 

Mentor, 

Koreferent 

Dr Marica Rakin 

(3) 

Dr Maja Vukašinović-Sekulić 

T e m a 

Uticaj dodatog mleka na 

kvalitet fermentisanog 

napitka od surutke 

SP/Profil 

BT 

2.3.1. OBRAZLOŽENJE TEME DIPLOMSKOG RADA 

1. Nenadović Katarina 

Tema: Uticaj dodatog mleka na kvalitet fermentisanog napitka od surutke 

Mentor: Dr Marica Rakin 

Uzimajući u obzir nedovoljno iskorišćen potencijal surutke kao sirovine i sve izraženiju 

nestašicu hrane na svetskom tržištu, tema ovog rada usmerena je na proizvodnju funkcionalnog 

fermentisanog napitka na bazi surutke zadovoljavajućih senzornih svojstava. 

Sirovine za mlečno kiselu fermentaciju su surutka i mleko mlekare Imlek A.D., pomešani u 

različitim odnosima. Mlečno-kisela fermentacija vršiće se pomoću komercijalne kulture ABY-6 u 

trajanju od 4 sata. Aktivnost starter kulture u surutki i mleku pratiće se na 39, 42 i 45 o C. Ispitaće se 

i uticaj veličine inokuluma (2-12%) na brzinu fermentacije i postignuti ukupan broj bakterija 

nakon fermentacije. Količina dodatog mleka uticaće na senzorne karakteristike dobijenih 

fermentisanih mlečnih napitaka u kojima će se pratiti njihov ukus i konziistencija . 


Ime i prezime, 

Br. indeksa 

1. Tončev Nataša 

138/07 

2. Jović Nevena 

45/08 

2.4. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI RADOVI 

Mentor, 

Koreferent 

Dr Gordana Kokeza 

(1) 

Dr Suzana Dimitrijević 

Dr Vesna Radojević 

(1) 

Dr Radoslav Aleksić 

T e m a 

Upravljanje procesom primene 

standarda kvaliteta u cilju 

unapređenja poslovanja preduzeća 

prehrambene industrije 

Optička i mehanička svojstva 

poli(metil metakrilata) dopiranog 

rodaminom B 

SP/Profil 

BT 

IM


3. Petrović Katarina 

146/06 

4. Kozić Stefan 

26/07 

Dr Marko Rakin 

(4) 

Dr Marica Rakin 

Dr Sava Veličković 

(3) 

Dr Milorad Zrilić 

Dimenzionisanje horizontalnog 

autoklava za sterilizaciju voda i 

povrća u ambalaži 

Uticaj punila na fizičko-mehanička 

svojstva smesa na bazi prirodnog 

kaučuka 

BT 

OHT 

2.4.1. OBRAZLOŽENJA TEMA ZAVRŠNIH RADOVA 

1. Tončev Nataša 

Tema: Upravljanje procesom primene standarda kvaliteta u cilju unapređenja 

poslovanja preduzeća prehrambene industrije 

Mentor: Dr Gordana Kokeza 

Predmet proučavanja ovog diplomskog rada jesu karakteristike procesa upravljanja 

uvođenjem standarda kvaliteta i to u preduzećima prehrambene industrije, ako bi se on odvijao na 

efikasan način i kako bi njegovo uvođenje doprinelo unapređenju poslovnog uspeha datih 

preduzeća. Za navedenu gurpu preduzeća uvođenje standarda kvaliteta posebno je značajno, s 

obzirom na težinu posledica koje neadekvatan kvalitet njihovih proizvoda može imati na zdravlje i 

sigurnost potrošača. Cilj rada jeste da se na osnovu proučavanja relevantne literature kao i na 

osnovu komparativne analize uvođenja standarda kvaliteta u nekoliko domaćih preduzeća, 

sagledaju uloga i značaj proučavanog procesa na poslovni uspeh preduzeća prehrambene 

industrije. U radu će se koristiti analitička, sintetička, verifikaciona i metoda studije slučaja. 

2. Jović Nevena 

Tema: Optička i mehanička svojstva poli(metil metakrilata) dopiranog 

rodaminom B 

Mentor: Dr Vesna Radojević 

Plastični scintilacioni detektori su bazirani na primeni dielektrične polimerne matrice 

dopiran organskim bojama. Polimeri sa aktivnim dodacima omogućavaju da se energija nuklearnih 

zračenja ili UV zraka pretvori u energiju zračenja u vidljivom delu spektra , što omogućava 

vizuelizaciju i registrovanje procesa npr. u aktivnoj zoni nuklearnog reaktora, kao i izradu čitavog 

niza senzora tipa faznog modulatora, npr. žiroskop, optički detektor vlage u vazduhu, i sl. 

U okviru ovog rada predviđeno je ispitivanje uslova dobijanja tankog filma od poli(metil 

metakrilat)-a dopiranog Rhodaminom B metodom livenja iz rastvora. Planirano je procesiranje sa 

različitim sadržajem Rhodamina B i ispitivanje uticaja procesnih parametara i sastava na optička i 

mehanička svojstva dobijenih materijala. Optička svojstva ispitivaće se analizom emisionog 

spektra pikosekundnim mernim sistemom za merenje vremena života luminescencije. Mehanička 

svojstva biće ispitana primenom metode nanoindentacije. 

3. Petrović Katarina 

Tema: Dimenzionisanje horizontalnog autoklava za sterilizaciju voda i povrća u 

ambalaži 

Mentor: Dr Marko Rakin 

Konzervisanje voća i povrća sterilizacijom ima značajnu primenu u prehrambenoj 

industriji jer omogućava uklanjanje mikroorganizama u hermetički zatvorenoj ambalaži. U prvom 

delu rada će biti opisana primena sterilizacije autoklavom u postupku konzervisanja voća i povrća. 

U nastavku rada, za poznate radne uslove i zapreminu, biće urađeno dimenzionisanje 

horizontalnog cilindričnog autoklava i usvojiće se standardne debljine limova cilindričnog 

omotača i dva plitka torisferična danca prema važećoj tehničkoj regulativi za opremu pod 

pritiskom. Autoklav je izveden zavarivanjem od nerđajućeg čelika, kao stabilna neobložena 

posuda sa jednostrukim zidom, gde se kao radni medijum za sterilizaciju koristi suvo zasićena para 

pod pritiskom.


4. Kozić Stefan 

Tema: Uticaj punila na fizičko-mehanička svojstva smesa na bazi prirodnog 

kaučuka 

Mentor: Dr Sava Veličković 

Prirodni kaučuk je elastomer koji se dobija iz lateksa kaučukovog drveta koji se nakon 

isticanja tretira i dolazi do razdvajanja dve faze, tečne i čvrste koja je najvećim delom prirodni 

kaučuk poli(izopren). Svojstva ovog prirodnog polimera su visoka elongacija koja dostize 1000 

% , kao i veoma visoka žilavost i čvrstoća. 

Cilj ovog rada je se ispita uticaj aktivnog punila - čađi tipa SN-330, SN-550 i neaktivnog 

punila – krede i kaolita na fizičko-mehanička svojstva smesa na bazi prirodnog kaučuka, tipa 

SMS-20, koji se koristi u gumarskoj industriji. Ispitaće se elastičnost i tvrdoća dobijenih proizvoda 

u funkciji tipa i koncentracije punila. 


2.5. SPISAK STUDENATA KOJI SU ODBRANILI ZAVRŠNI MASTER RAD 

od 18.03.2013. do 15.04.2013. god. 

Br. Studijski 

Ocena Dat. 

Prezime i ime 

Mentor 

indeksa program 

Prosek Završni mas. rad odbr. 

1. Dragana Z. Janković 3013/11 BI Dr M. Rakin 9,25 10 26.03. 

2.6. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI MASTER RADOVI 


Kandidat-tema Komisija Stud. 

program 

1. PAUNOVIĆ VLADIMIR, dipl. inž. 

3001/12 

PRIMENA ANALIZE NELINEARNOG 

FREKVENTNOG ODZIVA ZA 

PROUČAVANJE KINETIKE ENZIMSKIH 

PROCESA 

2. KRSTAJIĆ MILA, dipl. inž. 

3016/12 

ELEKTROHEMIJSKA OKSIDACIJA 

METANOLA NA NANOČESTICAMA 

PLATINE NANESENIM NA NOSAČ OD 

KALAJ(IV)-OKSIDA DOPOVAN 

RUTENIJUM(IV)-OKSIDOM 

3. BINJANAC KATARINA, dipl. inž. 

3047/12 

ISPITIVANJE UTICAJA 

HIDROFOBNOSTI POVRŠINE NOSAČA 

NA AKTIVNOST LIPAZE IMOBILISANE 

NA NANO-SiO 2 ČESTICE 

1. Dr Menka Petkovska, red. prof. TMF 

2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 

3. Dr Branimir Grgur, red. prof. TMF HI 

1. Dr Snežana Gojković, red. prof. TMF 

2. Dr Branimir Grgur, red. prof. TMF 

3. Dr Milica Gvozdenović, docent TMF 

1. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 


3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF BIB 

HI


4. MILISAVLJEVIĆ ANA, dipl. inž. 

3046/12 

ISPITIVANJE UTICAJA ACIL-DONORA 

NA ANTIOKSIDATIVNU AKTIVNOST 

ESTARA FLORIDZINA 

1. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 

2. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 


BIB 

2.6.1. OBRAZLOŽENJE TEME ZAVRŠNIH MASTER RADOVA 

1. Paunović Vladimir 

Tema: Primena analize nelinearnog frekventnog odziva za proučavanje kinetike 

enzimskih procesa 

Mentor: Dr Menka Petkovska 

Osnovni cilj ovog master rada je teorijski razvoj nove dinamičke elektrohemijske metode 

za ispitivanje enzimske katalize, zasnovane na analizi nelinearnog frekventnog odziva. Za model 

sistem izabran je enzim koji sledi mehanizam direktnog transfera elektrona između enzima i 

elektrode i koji ispoljava reverzibilno elektrohemijsko ponašanje. Tipičan primer takvih enzima su 

hidrogenaze, koje poslednjih godina privlače veliku pažnju naučne javnosti zbog izvanrednih 

katalitičkih osobina koje pokazuju u reakcijama sa vodonikom, zbog čega su ovi enzimi vrlo 

interesantni kandidati za razvoj novih energetskih tehnologija. Mehanizam reakcija u kojima 

učestvuju ovi enzimi je još uvek nedovoljno razjašnjen. Očekuje se da bi primena nove 

elektrohemijske metode mogla da omogućiti viši nivo njihovog razumevanja. 

U okviru master rada prvo će se definisati nelinearni matematički model ispitivanog 

sistema. Predloženi model, pored koraka koji opisuju prenos elektrona između enzima i elektrode, 

uzima u obzir i kinetiku prenosa mase i reakcije između enzima i supstrata. Na osnovu 

predloženog nelinearnog modela biće izvedene frekventne prenosne funkcije prvog i drugog reda, 

za slučaj da je potencijal ulazni, a struja koju proizvodi ćelija glavni izlazni signal. Ove frekventne 

prenosne funkcije će biti korišćene za numeričke simulacije, uz analizu uticaja parametara modela 

na oblik funkcija. Na osnovu simulacija će biti predloženi i uslovi za izvođenje eksperimenata. 

Predloženi završni master rad ima, kako fundamentalni, tako i praktičan značaj, Kroz ovaj 

projekat student će imati mogućnost da razvije analitičke i matematičke veštine, koje su 

neophodne za završetak studijskog programa na polju hemijskog inženjerstva. 

2. Krstajić Mila 

Tema: Elektrohemijska oksidacija metanola na nanočesticama platine nenesenim na 

nosač od kalaj(IV)-oksida dopovan rutenijum(IV)-oksidom 

Mentor: Dr Snežana Gojković 

Elektrohemijska oksidacija metanola je jedna od veoma značajnih anodnih reakcija u 

nisko temperaturnim gorivnim galvanskim spregovima sa čvrstim polimernim elektrolitom. To je 

veoma spora reakcija koja se odigrava na elektrodnim potencijalima od značaja za gorivne 

spregove samo na katalizatorima koji sadrže platinu uz dodatak nekog oksofilnog elementa. 

Tipični katalizator za oksidaciju metanola koji se koristi u pomenutom tipu gorivnih spregova su 

nanočestice legure platine i rutenijuma na nosaču od ugljenika razvijene površine. Nedostatak 

ovog katalizatora je oksidacija ugljeničnog nosača tokom rada gorivnog sprega, što dovodi do 

odvajanja čestica katalizatora od nosača, čime se njegova aktivnost postepeno gubi. Moguće 

rešenje ovog problema jeste zamena ugljeničnog nosača nekim od provodnih oksida metala. 

U ovom radu će biti ispitan katalizator od platine na nosaču od SnO 2 kome je 

električna provodnost povećana dodatkom RuO 2 . Na ovaj način sam nosač katalizatora, budući da 

se sastoji od oksida, obezbeđuje kiseonične vrste koje ubrzavaju oksidaciju metanola na platini. 

Nosač katalizatora i sam katalizator biće okarakterisani difrakcijom X-zraka, energetskom 

difrakcionom spektroskopijom X-zraka, transmisionom elektronskom mikroskopijom, BET


metodom i cikličnom voltametrijom. Oksidacija metanola biće ispitivana u kiseloj sredini 

snimanjem polarizacionih krivih u uslovima linearne promene potencijala i praćenjem vremenske 

zavisnosti struje na konstantnom potencijalu. Ovi rezultati biće upoređeni sa aktivnošću 

komercijalnih katalizatora od nanočestica Pt i legure Pt-Ru na nosaču od ugljenika razvijene 

površine, što bi trebalo da ukaže na mogućnost primene ispitivanog katalizatora. 

3. Banjanac Katarina 

Tema: Ispitivanje uticaja hidrofobnosti površine nosača na aktivnost lipaze 

imobilisane na nano-SiO 2 čestice 

Mentor: Dr Dejan Bezbradica 

Nano-SiO 2 čestice imaju veliku specifičnu površinu i mogu adsorbovati značajne količine 

biomolekula, te su vrlo pogodan nosač za imobilizaciju industrijskih enzima. Hemijske 

modifikacije nano-SiO 2 čestica predstavljaju ključni korak u omogućavanju njihove primene u 

imobilizaciji enzima pošto se uvođenjem odgovarajuće funkcionalne grupe omogućuje kovalentna 

imobilizacija i dobijanje stabilnijih imobilisanih enzima. Najviše se primenjuje silanizacija 

pomoću silana koji poseduju amino grupu, jer se amino grupa dalje jednostavno modifikuje. 

U ovom radu nano-SiO 2 čestica biće modifikovane 3-aminopropiltrimetoksi silanom 

(APTMS). Uvedene amino grupe na površini modifikovanih čestica biće naknadno modifikovane 

cijanuril-hloridom, a zatim će biti izvedena imobilizacija enzima lipaze iz Candida rugosa na ovaj 

nosač. Pored toga, površina nosača biće tretirana i N-fenilaminopropiltrimetoksisilanom, radi 

povećanja hidrofobnosti pošto lipaza obično ima veću katalitičku aktivnost kada je imobilisana na 

hidrofobnim nosačima. Biće ispitan i uticaj masenog odnosa enzima i nosača, temperature 

modifikacije, kao i koncentracije cijanuril-hlorida u postupku modifikacije na efikasnost 

imobilizacije. Hidrolitička aktivnost dobijenog imobilisanog enzima biće praćena odgovarajućim 

spektrofotometrijskim metodama. 

4. Milisavljević Ana 

Tema: Ispitivanje uticaja acil-donora na antioksidativnu aktivnost estara floridzina 

Mentor: Dr Dejan Bezbradica 

Floridzin je jedinjenje koje se izoluje iz jabuke ili kruške, a pripada hemijskoj grupi 

dihidrohalkona, prekursora flavonoida. Flavonoidi se primenjuju u hrani i kozmetičkim 

proizvodima zbog biokompatibilnosti i snažnog antioksidativnog dejstva. Esterifikacija ovih 

jedinjenja se u novije vreme primenjuje radi povećanja rastvorljivosti ovih prirodnih 

antioksidanata u lipofilnim podlogama, što omogućuje njihovo efikasnije dejstvo u kozmetičkim 

proizvodima. Enzimska sinteza estara je mnogo efikasnija od hemijske sinteze jer ne dolazi do 

esterifikacije fenolnih hidroksilnih grupa, koje daju antioksidativnu aktivnost molekulu, već 

isključivo primarnih hidroksilnih grupa u ugljenohidratnom delu molekula. 

U ovom radu biće proučavana sinteza estara floridzina i različitih zasićenih i nezasićenih 

masnih kiselina katalizovana imobilisanom lipazom iz kvasca Candida antarctica. Uticaj vrste 

acil-donora na enzimsku sintezu estara biće ispitan sa aspekta dve izlazne veličine: stepena 

konverzije floridzina i antioksidativne aktivnosti dobijenog estra. Koncentracija proizvoda reakcije 

biće praćena reverzno-faznom tečnom hromatografijom, proizvodi će biti okarakterisani NMR 

spektroskopijom, a antioksidativna aktivnost proizvoda biće praćena spektrofotometrijskom 

metodom zasnovanom na merenju njihove sposobnosti neutralisanja 1,1-difenil-2-pikril hidrazil 

radikala (DPPH).


2.7. DOKTORSKE DISERTACIJE 


I. Komisija za ocenu naučne zasnovanosti teme 

Kandidat-tema Komisija Kat. 

1. JOVANA RUŽIĆ, dipl. inž. 

1. Dr Karlo Raić, red. prof. TMF 

SINTEZA I KARAKTERIZACIJA 

2. Dr Zagorka Aćimović, red. prof. TMF 

KOMPOZITA SA OSNOVOM BAKRA 3. Dr Tatjana Volkov Husović, red. prof. TMF MI 

OJAČANOG NANO- I MIKRO ČESTICAMA 4. Dr Dušan Božić, naučni savetnik INN Vinča 

ZrB 2 

2. Mr MILORAD ĆIRKOVIĆ, dipl. inž. 

PROCES AUTOGENE OKSIDACIJE I 

TOPLJENJA PRŽENACA SULFIDNIH 

KONCENTRATA BAKRA KOMPLEKSNOG I 

POLIMETALIČNOG SASTAVA 

3. DRAGANA IVŠIĆ-BAJČETA, dipl. inž. 

PROCES STABILIZACIJE I SOLIDIFIKACIJE 

OPASNOG MULJA OBRAZOVANOG 

NAKON TRETMANA OTPADNE VODE U 

PRIMARNOJ METALURGIJI BAKRA 

4. Mr SANJA V. SERATLIĆ, dipl. inž. 

UTICAJ PULSIRAJUĆIH ELEKTRIČNIH 

POLJA NA RAST I AKTIVNOST 

AUTOHTONOG SOJA Lactobacillus plantarum 

564 

5. VESNA NIKOLIĆ, dipl. inž. 

KATALITIČKI MATERIJALI NA BAZI 

SISTEMA Ni-Pd/Al 2 O 3 

1. Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF 

2. Dr Karlo Raić, van. prof. TMF 

3. Dr Marija Korać, viši naučni saradnik TMF 

4. Dr Miroslav Sokić, viši naučni saradnik 

ITNMS u Beogradu 


2. Dr Mirjana Filipović, van. prof. TMF 


4. Dr Dušan Rajić, naučni savetnik Inovacioni 

centar TMF 

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 


3. Dr Maja Vukašinović, docent TMF 

4. Dr Viktor Nedović, red. prof. Poljoprivrednog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu 

5. Dr Zorica Radulović, van. prof. 

Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 


2. Dr Mirjana Filipović, van. prof. TMF 

3. Dr Miroslav Sokić, viši naučni saradnik 

Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih 

mineralnih sirovina 

4. Dr Zoran Anđić, viši naučni saradnik, 

Inovacioni centar Hemijskog fakulteta 

Univerziteta u Beogradu 


MI 

MI 

HI 

MI 

II. Ocena naučne zasnovanosti teme (Izveštaj u prilogu) 


1. JELENA MILOJKOVIĆ, dipl. inž. 

BIOSORPCIJA ODABRANIH TEŠKIH 

METALA KOMPOSTOM Myriophyllum 

spicatum 

1. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF 

2. Dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. TMF 

3. Dr Mirjana Stojanović, naučni savetnik 

Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih 

Mineralnih 

IZŽS


III. Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije 

Kandidat-tema Komisija Kated 

1. Mr ZORA STOILJKOVIĆ, dipl. inž. 

ODREĐIVANJE AMLODIPINA I 

NIFEDIPINA ELEKTROHEMIJSKIM I 

1. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 

2. Dr Milka Avramov Ivić, naučni savetnik IHTM 

3. Dr Vlatka Vajs, red. prof. Hemijskog fakulteta u 

DRUGIM ANALITIČKIM METODAMA Beogradu 

4. Dr Sote Vladimirov, red. prof. Farmaceutskog 

OH 

Fakulteta, Beograd 

5. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 

2. ALI R. ELKAIS, master inž. tehnol. 

UTICAJ PREVLAKA POLIANILINA NA 

KOROZIJU MEKOG ČELIKA U 

RAZLIČITIM SREDINAMA 

3. Mr MARIJA DIMITRIJEVIĆ, dipl. inž. 

MORFOLOŠKA ANALIZA OŠTEĆENJA 

VATROSTALNIH MATERIJALA 

IZLOŽENIH TERMOŠOKU 

IV. Ocena doktorske disertacije (Referat u prilogu) 

1. Dr Branimir Grgur, red. prof. TMF 

2. Dr Milica Gvozdenović, docent TMF 

3. Dr Branimir Jugović, viši naučni saradnik 

Institut tehničkih nauka – SANU, Beograd 

1. Dr Radmila Jančić Heinemann, van. prof. TMF 

2. Dr Tatjana Volkov Husović, red. prof. TMF 

3. Dr Dragan Mitraković, red. prof. TMF 

4. Dr Branko Matović, naučni savetnik INN Vinča 

5. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF 

6. Dr Radoslav Aleksić, red. prof. TMF 


1. Mr MILICA POŠARAC MARKOVIĆ, 

dipl. fizikohemičar 

SINTEZA I KARAKTERIZACIJA 

KOMPOZITNOG KERAMIČKOG 

MATERIJALA NA BAZI SILICIJUM 

KARBIDA I KORDIJERITA 

1. Dr Tatjana Volkov Husović, red. prof. TMF 

2. Dr Branko Matović, naučni savetnik 

INN Vinča 

3. Dr Radmila Jančić-Heinemann, van. prof. 

TMF 

4. Dr Sanja Martinović, naučni saradnik, ITNMS 

5. Dr Anja Došen, naučni saradnik, INN Vinča 

FEH 

KM 

MI 

2. VALENTINA SEMENČENKO, dipl. inž. 

ISPITIVANJE RAZLIČITIH HIBRIDA 

KUKURUZA KAO SIROVINE ZA 

PROIZVODNJU BIOETANOLA, SKROBA I 

HRANE ZA ŽIVOTINJE 

3. ALEKSANDRA ĐUKIĆ-VUKOVIĆ, 

dipl. farmaceut 

PROIZVODNJA MLEČNE KISELINE I 

PROBIOTSKE BIOMASE NA 

DESTILERIJSKOJ DŽIBRI 

1. Dr Ljiljana Mojović, red. prof. TMF 

2. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 

3. Dr Milica Radosavljević, naučni savetnik 

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun 

4. Dr Marija Milašinović-Šeremešić, naučni 

saradnik Institut za kukuruz „Zemun Polje“, 

Zemun 

1. Dr Ljiljana Mojović, red. prof. TMF 

2. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF 

3. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF 

4. Dr Jelena Pejin, docent TF Univerziteta u 

Novom Sadu 

BIB 

BIB


4. ZLATE VELIČKOVIĆ, spec. menadž. 

integ. zašt. oficira Vojske Srbije 

MODIFIKACIJA I PRIMENA 

VIŠESLOJNIH UGLJENIČNIH NANOCEVI 

ZA IZDVAJANJE ARSENA IZ VODE 

5. Mr NOZHAT MOFTAH EL BUAISHI, 

dipl. inž. 

PROUČAVANJE SINTERABILNOSTI 

KORDIJERITNIH PRAHOVA 

SINTETIZOVANIH RAZLIČITIM SOL-GEL 

POSTUPCIMA 

6. Mr DRAGOMIR GLIŠIĆ,dipl. inž. 

STRUKTURA I LOM U 

SREDNJEUGLJENIČNIM 

MIKROLEGIRANIM ČELICIMA 


2. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 


4. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 

5. Dr Mladen Vuruna, van. prof. 

Vojna akademija Univerziteta odbrane u 

Beogradu 

1. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 

2. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 

3. Dr Snežana Grujić, van. prof. TMF 

4. Dr Đorđe Veljović, naučni saradnik 

Inovacioni centar TMF-a 

1. Dr Nenad Radović, van. prof. TMF 

2. Dr Zorica Cvijović, red. Prof. TMF 

3. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF 

4. Dr Vencislav Grabulov, naučni savetnik 

Institut IMS, Beograd 

IZŽS 

NHT 

MI 


2.8. IMENOVANJE KOMISIJE ZA ZAVRŠNI ISPIT 

STUDENATA DOKTORSKIH STUDIJA 

Kandidat-br. indeksa Komisija St.prog. 

1. MIRJANA ČOLOVIĆ, dipl. inž. 

4032/07 

1. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF 

2. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 

3. Dr Saša Drmanić, docent TMF 

HHT 

2. OMER YERRO, dipl. inž. 

4070/11 

3. MARIJA PETROVIĆ, dipl. inž. 

4019/11 

1. Dr Vesna Radojević, van. prof. TMF 

2. Dr Radoslav Aleksić, red. prof. TMF 


1. Dr Slavka Stanković, van. prof. TMF 

2. Dr Slavica Stevanović, red. prof. TMF 

3. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF 

IM 

H 


2.9. PRODUŽENЈE ROKA ZA ODBRANU DOKTORSKE DISERTACIJE 

1. Mr Marija Đošić, dipl. inž. tehnologije, podnela je zahtev za produženje roka za 

odbranu doktorske disertacije pod nazivom „Biokeramičke prevlake na bazi kalcijum-fosfatnih 

jedinjenja dobijene na titanu elektrohemijskim metodama“ za 1 godinu, odnosno do 30.05.2014. 

godine. U zahtevu navodi da je rok za odbranu doktorske disertacije 30.05.2013. godine, a razlog 

zahteva za produžrnje roka je produženo bolovanje zbog nege detata sa posebnim potrebama. 

Veće naučnih oblasti prirodnih nauka Univerziteta dalo je saglasnost na predlog teme 

navedene doktorske disertacije Odlukom 02 broj: 612-30/10/IV/4 od 30.05.2008. godine. 

Rok za odbranu doktorske disertacije je 30.05.2013. godine. 

Sa zahtevom je saglasna mentor dr Vesna Mišković-Stanković, redovni profesor


2. Mr Mirjana Stanković, dipl. inž. tehnologije, podnela je zahtev za produženje roka za 

odbranu doktorske disertacije pod nazivom „Modelovanje procesa dobijanja rastvora natrijumsilikata“ 

za 1 godinu, odnosno do 12.05.2014. godine. U zahtevu navodi da je rok za odbranu 

doktorske disertacije 12.05.2013. godine, a razlog zahteva za produžrnje roka su poslovne 

obaveze. 

Stručno veće za hemijsku tehnologiju, hemijsko inženjerstvo, biohemijsko inženjerstvo i 

metalurgiju Univerziteta dalo je saglasnost na predlog teme navedene doktorske disertacije 

Odlukom br. 23/3, od 12.05.2004. godine. 

Rok za odbranu doktorske disertacije bio je 12.05.2009. godine. 

Nastavno-naučno veće Fakulteta je Odlukom br. 35/58 od 21.04.2009. godine, a na 

zahtev doktoranta i uz saglasnost mentora, produžilo rok za odbranu doktorske disertacije do 

12.05.20010. godine. 



12.05.20011. godine. 



12.05.20012. godine. 



12.05.2013. godine. 

Sa zahtevom je saglasan mentor dr Mića Jovanović, vanredni profesor 

Prilog uz tačku 3. 

3. KADROVSKA PITANJA 

3.1. Izveštaj komisije referenata za izbor u naučno istraživačko zvanje 

1. Dr Bojan Međo, dipl. inž. izbor u zvanje naučni saradnik 

2. Jelena Vuksanović, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač saradnik 

3. Jelena Milenković, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač saradnik 

4. Gorica Ivaniš, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač saradnik 

5. Divna Bajić, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač saradnik 

6. Nikola Grozdanić, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač saradnik 

7. Jelena Pavlović, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač pripravnik 

3.2. Imenovanje Komisije referenata za pisanje Izveštaja za izbor u naučno istraživačka 

zvanja 

1. Katedra za analitičku hemiju i kontrola kvaliteta Komisiju referenata za pisanje 

Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Dr Marije Vukčević, dipl. inž. u zvanje 

naučni saradnik u sastavu: 

1. Dr Mila Laušević, red. prof. TMF 

2. Dr Tatjana Vasiljević, van. prof. TMF 

3. Dr Zoran Laušević, naučni savetnik INN Vinča 

2. Katedra za hemijsko inženjerstvo Komisiju referenata za pisanje Izveštaja o 

ispunjenosti uslova za izbor Bojane Isailović, dipl. inž. u zvanje istraživač 

saradnik u sastavu: 

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 

2. Dr Nnevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 

3. Dr Rada Pjanović, docent TMF


3.3. Davanje saglasnosti za angažovanje saradnika sa drugih fakulteta na TMF-u 

1. Daje se saglasnost Mr Zoranu Maksimoviću, asistentu na Vojnoj akademiji za 

izvođenje vežbi na predmetu Matematika II u letnjem semestru sa fondom od 9 časova nedeljno 

na TMF-u šk. 2012/2013. 

2. Daje se saglasnost Mr Jurija Arhimeda Kurepu, asistentu na Vojnoj akademiji za 

izvođenje vežbi na predmetu Matematika II u letnjem semestru sa fondom od 9 časova nedeljno 

na TMF-u u šk. 2012/2013. 

+ 

3. Daje se saglasnost Svetlani Velimirac, nastavniku stranog jezika na Visokoj školi 

strukovnih studija u Beogradu za izvođenje nastave na predmetu Engleski jezik II u tri smene u 

letnjem semestru sa fondom od 1+1 časa na TMF-u u šk. 2012/2013. 

3.4. Davanje saglasnosti studentima doktorskih studija za izvođenje vežbi na TMF-u 

1. Daje se saglasnost Mr Jasmini Fijuljanin, studentu III godine doktorskih studija na 

Matematičkom fakultetu u Beogradu za izvođenje vežbi na predmetu Elementi verovatnoće i 

statistike sa fondom od 3 časa i na predmetu Matematika II u letnjem semestru sa fondom od 3 

časova na TMF-u u šk. 2012/2013. 

2. Daje se saglasnost Mr Divni Stamenković, studentu II godine doktorskih studija na 

Matematičkom fakultetu u Beogradu za izvođenje vežbi na predmetu Matematika II u letnjem 

semestru sa fondom od 6 časova na TMF-u u šk. 2012/2013. 

3.Daje se saglasnost Mr Jasmini Miščević, studentu II godine doktorskih studija na 

Matematičkom fakultetu u Beogradu za izvođenje vežbi na predmetu Elementi verovatnoće i 

statistike sa fondom od 2 časa i na predmetu Matematika II u letnjem semestru sa fondom od 2 

časova na TMF-u u šk. 2012/2013. 

4. Daje se saglasnost Aleksandri Đukić-Vuković, dipl. Farmaceutu, student doktorskih 

studija za izbođenje vežbi na predmetu Farmaceutska biotehnologija u letnjem semestru sa fondom 

od 15 časova ukupno na TMF-u šk. 2012/2013. 

3.4. Davanje saglasnosti nastavnicima TMF za angažovanje na drugim fakultetima 

1. Dr Ivanki Popović, red. prof. TMF daje se saglasnost za izvođenje dela nastave na 

specijalističkim akademskim studijama na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu iz predmeta 

Svojstva savremenih materijala i zaštita sa ukupnim fondom od 45 časova u zimskom semestru 

šk.2013/2014 godinu.

16 НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 25.04.2013.


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU 

TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA 

UNIVERZITETA U BEOGRADU 

Predmet: Podobnost teme i kandidata Jelene Milojković za izradu doktorske disertacije 

Odlukom br. 35/53, od 28.02.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu 

podobnosti teme i kandidata Jelene Milojković, dipl. inž. tehnol., za izradu doktorske disertacije i 

naučne zasnovanosti teme: „Biosorpcija odabranih teških metala kompostom Myriophyllum 

spicatum“. 

Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija podnosi sledeći 

1. Podaci o kandidatu 

1.1 Biografski podaci 

IZVEŠTAJ 

Jelena Milojković je rođena 24.02.1977. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu 

školu i I beogradsku gimnaziju. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu upisala je 

1995. godine, odsek Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. Diplomirala je u decembru 2003. 

godine, kada je odbranila diplomski rad „Supresija rasta Listeria monocytogenes IM2002 u 

prisustvu protektivnih agenasa“. 

Doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 

studijski program Inženjerstvo zaštite životne sredine, upisala je školske 2007/2008. 

U kompaniji Invej je radila od 1.09.2005. do 1.03.2006. u sektoru nabavke. Jelena 

Milojković je od 04.02.2008. zaposlena u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih 

sirovina u Službi sistema menadžmenta kvalitetom, a od 08.09.2010. je šef Službe sistema 

menadžmenta kvalitetom. U zvanje istraživač pripravnik izabrana je u februaru 2008.; u zvanje 

istraživač saradnik izabrana je u novembru 2008. godine. 

Govori engleski jezik. Koristi ruski jezik. 

1.2. Stečeno naučnoistraživačko iskustvo 

Jelena Milojković je upisala doktorske studije školske 2007/2008 godine na Tehnološkometalurškom 

fakultetu Univerziteta u Beogradu, na studijskom programu Inženjerstvo zaštite 

životne sredine. Položila je sve ispite predviđene planom i programom za doktorske studije, sa 

prosečnom ocenom 9,75. 

Položeni ispiti i ostvareni bodovi u okviru doktorskih studija 

R. br. Naziv predmeta ESPB ocena 

1. Matematička obrada eksperimentalnih podataka 5 9 

2. Hemijska kinetika 5 10 

3. Industrijska ekologija 5 10 

4. Ekonomija životne sredine i održivi razvoj 4 10 

5. Viši kurs termodinamike 5 10 

6. Biomasa kao izvor energije 4 10 

7. Upravljanje čvrstim i opasnim otpadom 5 10 

8. Biokompozitni materijali 4 10


9. Odabrana poglavlja instrumentalne analize 7 9 

10. Odabrani mikrobiološki procesi u zaštiti životne 4 10 

sredine 

11. Teorijski principi i praktični aspekti pripreme vode 4 9 

za piće 

12. Završni ispit 30 10 

Ukupno 82 9,75 

Završni ispit pod nazivom „Biosorpcija teških metala pomoću Myriophyllum spicatum 

L.“ je odbranila 22. septembra 2010. godine sa ocenom 10, pred komisijom u sastavu: dr Mirjana 

Ristić, van. prof., dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. i dr Viktor Pocajt, docent. Oblast 

nučnoistraživačkog rada Jelene Milojković obuhvata razvoj i primenu novih materijala, na bazi 

otpadne biomase iz slatkih voda i nusproizvoda prehrambene idustrije, kao biosorbenata za 

različite polutante antropogenog porekla. 

Jelena Milojković je učestvovala u realizaciji projekta tehnološkog razvoja Ministarstva 

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, TR20016: „Razvoj i primena proizvoda na bazi mineralnih 

sirovina u proizvodnji bezbedne hrane“ (2006-2010). Trenutno je angažovana na projektu 

tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, TR31003: „Razvoj 

tehnologija i proizvoda na bazi mineralnih sirovina i otpadne biomase u cilju zaštite resursa za 

proizvodnju bezbedne hrane“, kao rukovodilac teme 2., „Razvoj biosorbenata na bazi otpadne 

biomase i mineralnih sirovina“. Period trajanja projekta je od 2011. do 2014. godine. 

Jelena Milojković je koautor dva poglavlja u monografijama međunarodnog značaja 

(M14), petnaest radova u naučnim časopisima, od čega 7 radova u časopisima međunarodnog 

značaja i 8 radova u časopisima nacionalnog značaja i 57 radova saopštenih na međunarodnim i 

nacionalnim skupovima (39 na međunarodnim i 18 na nacionalnim). Iz oblasti istraživanja iz koje 

je predložena tema doktorske disertacije kandidat je koautor jednog naučnog rada objavljenog u 

časopisu međunarodnog značaja (oznaka grupe M20: vrsta rezultata M23 – 1 rad), 12 saopštenja 

na međunarodnim skupovima (oznaka grupe M30: vrsta rezultata M31 – 1 rad, M33 – 8 radova, 

M34 – 3 rada) i četiri rada u časopisima nacionalnog značaja (oznaka grupe M50 vrste rezultata 

M51 – 1 rada i M52 – 3 rada). 

Spisak objavljenih radova i saopštenja 

M10 – monografije, monografske studije, tematski zbornici, leksikografske i kartografske 

publikacije međunarodnog značaja 

Monogrаfskа studijа/poglаvlje u knjizi M12 ili rаd u temаtskom zborniku vodećeg 

međunаrodnog znаčаjа - M14 

1. Stojanović M., Milojković J.: Phytoremediation of Uranium Contaminated Soils, 

Handbook of Phytoremediation. Ed.: Ivan Golubev, Nova Science Publishers Inc., New 

York, United States of America, 2010, pp. 93-136. 

2. Stojanović M.D., Milojković J.V., Lopičić Z.R., Mihajlović M.L., Rajković M.B., 

Vitorović G.S.: Anthropogenic Sources Of Uranium In Serbia-Risk Assessment On 

Environment And Human Health. In: Uranium: Characteristics, Occurrence and Human 

Exposure. Eds.: Alik Ya. Vasiliev and Mikhail Sidorov, Nova Science Publishers Inc., 

New York, United States of America, 2012, pp. 46-86. 

M20 - Radovi objavljeni u časopisima međunarodnog značaja 

Rad u istaknutom međunarodnom časopisu - M22


1. Stojanović M., Stevanović D., Iles D., Grubišić M., Milojković J.: The Effect of the 

Uranium Content in the Tailings on Some Cultivated Plants, - Water, Air, and Soil 

Pollution, Vol 200, No 1-4, 2009, pp. 101-108. 

2. Stojanović M., Stevanović D., Milojković J., Grubišić M., Iles D.: Phytotoxic effect of 

uranium on the growing up and development plant of corn, - Water, Air, and Soil 

Pollution, Vol 209, No 1-4, 2010, pp. 401- 410. 

3. Stojanović M., Stevanović D., Milojković J., Mihajlović M., Lopičić Z., Šoštarić T.: 

Influence of soil type and physical chemical properties on uranium sorption and 

bioavailability, -Water, Air, and Soil Pollution, Vol 223, No 1, 2011, pp. 135-144. 

4. Stojanović M., Mihajlović M, Milojković J., Lopičić Z., Adamović M., Stanković S.: 

Efficient phytoremediation of uranium mine tailings by tobacco, -Environmental 

Chemistry Letters, Vol 10, No 4, 2012, pp. 377-381. 

Rad u međunarodnom časopisu - M23 

1. Stojanović M., Grubišić M., Stevanović D., Milojković J., Ileš D.: Remediation of 

Serbian soils contaminated by radionuclides in the function of sustainable development, 

Chemical Industry & Chemical Engineering Quartely/CICEQ, Vol 14, No 4, 2008, pp. 

265-267. 

2. Lopičić Z.R., Milojković J.V., Šoštarić T.D., Petrović M.S., Mihajlović M.L., 

Lačnjevac Č., Stojanović M.D.: Influence of pH value on Cu (II) biosorption by ligno 

cellulose peach shell waste material, u štampi, DOI:10.2298/HEMIND121225018L 

M30 - Zbornici međunarodnih naučnih skupova 

Predavanje po pozivu sa međunarodnog skupa štampano u celini - M31 

1. Stojanović M., Lačnjevac Č., Lopičić Z., Milojković J., Mihajlović M., Petrović M., 

Kostić A.: Biosorption - advanced technology for sustainable environment, - Proceedings 

of the Second International Symposium on Corrosion and Protection of Materials and 

Environment, Bar 2012., Montenegro, pp. 49-57. 

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u celini - M33 

1. Stojanović M., Milojković J., Grubišić M., Ileš D.: Application alumosilicate minerals 

for remediation of uranium contaminated land, - Proceedings of the 1st International 

congress, „Engineering, materials and management in the processing industry“, Jahorina 

2009., Republic of Srpska, pp. 523-526. 

2. Stojanović M., Milojković J., Ileš D.: Phytoremediation of uranium contaminated soils, - 

Proceedings of the Ecological Truth XVIII International Scientific and Professional 

Meeting, Apatin 2010., pp. 117-123. 

3. Stojanović M., Milojković J., Grubišić M., Stevanović D., Lopičić Z.: Natural phosphate 

and modified zeolite - new environmental friendly fertilizer, - Proceedings of the 2nd 

International congress “Engineering, ecology and materials in the processing industry”, 

Jahorina 2011., pp. 902-908. 

4. Lopičić Z., Stojanović M., Milojković J., Gulišija Z., Mihajlović M.: EMS 

implementation in mineral processing plant - challenge for ITNMS Sustainability, - 

Proceedings of the 1st International Symposium on Environmental and Material Flow 

Management, Zaječar 2011., pp. 54-59; 

5. Lopičić Z., Stojanović M., Milojković J., Grubišić M., Mihajlović M.: A new approach 

in the use of mineral resources-the contribution to the sustainable future, - Proceedings 

of the 1 st Symposium of natural resources management, Bor 2011., pp. 383-390.


6. Milojković J., Stojanović M., Lopičić Z., Mihajlović M., Adamović M.: Bisorption as a 

new „eco-friendly” technology for heavy metal removal, - Proceedings of the 19th 

International Scientific and Professional Meeting "Ecological truth", Bor 2011., pp. 191- 

196. 

7. Stojanović M., Adamović M., Grubišić M., Milojković J., Mihajlović M., Lopičić Z.: 

Protection of resources in producting safe food application alumosilicate raw materials, - 

Proceedings of the 19th International Scientific and Professional Meeting 

"ECOLOGICAL TRUTH", Bor 2011., pp. 317-323. 

8. Stojanović M., Milojković J., Grubišić M, Adamović M., Mihajlović M., Lopičić Z.: 

Integrated management of uranium contaminated soils, - Proceedings of the XIV Balkan 

Mineral Processing Congress, Tuzla 2011., pp. 665-671. 

9. Milojković J., Stojanović M., Grubišić M., Lopičić Z., Mihajlović M.: Lead sorption by 

compost of Myriophyllum spicatum, - Proceedings of the 12 th International Conference 

on Environmental Science and Technology – CEST 2011, Rhodes island Dodecanese, 

Greece, 2011., pp. 1243-1249. 

10. Stojanović M., Lopičić Z., Milojković J., Šoštarić T., Mihajlović M.: Use of agricultural 

waste materials for copper biosorption, - Proceedings of the 6 th Symposium “Recycling 

Technologies and Sustainable Development”, Soko Banja 2011., pp. 474-480. 

11. Stojanović M., Milojković J., Lopičić Z., Mihajlović M., Ileš D.: Hibrid technology for 

remediation of uranium polluted soils, - Proceedings of the 6 th Symposium “Recycling 

Technologies and Sustainable Development”, Soko Banja 2011., pp. 497-502. 

12. Stojanović M., Milojković J., Lopičić Z., Mihajlović M., Radulović D., Ileš D.: In situ 

immobilisation of uranium using alumosilicate minerals as sequestering agents, - 

Proceedings of the 43 rd international october conference on mining and metallurgy, 

Kladovo 2011., pp. 246-249. 

13. Lopičić Z., Stojanović M., Milojković J., Šoštarić T., Mihajlović M., Avdalović J.: 

Agricultural waste materials as potential adsorbent for removing copper from water 

solutions, - Proceedings of the 43 rd international october conference on mining and 

metallurgy, Kladovo 2011., pp. 465-468. 

14. Stojanović M., Milojković J., Lopičić Z., Mihajlović M., Petrović M., Radulović D.: New 

uranium remediation approach based on mineral row materials and phytoacumulators, - 

Proceedings of the 2nd International Symposium on Environmental and Material Flow 

Management, Zenica 2012., pp. 47-53. 

15. Milojković J., Lopičić Z., Stojanović M., Mihajlović M., Petrović M., Adamovic M.: 

Removal pollutants with waste biomass, - Proceedings of the 2nd International 

Symposium on Environmental and Material Flow Management, Zenica 2012., pp. 211- 

217. 

16. Stojanović M., Mihajlović M., Lopičić Z., Milojković J., Adamović M., Petrović M.: 

Tobacco plants capacity for uranium adoption, - Proceedings of the First International 

Conference On Radiation And Dosimetry In Various Fields Of Researces, Niš 2012., pp. 

271-274. 

17. Milojković J., Lopičić Z., Stojanović M., Lačnjevac Č., Petrović M.: Biosorption - 

technology for improving environment for the new century, - Proceedings of the 

YUCORR, Tara 2012, pp. 106-114. 

18. Grubišić M., Bošković-Rakočević Lj., Mihajlović M., Stojanović M., Lopičić Z., 

Milojković J.: Efficiency of zeolite and apatite for the remediate of radionuclides and 

toxic metals from the soil, - Proceedings of the 20th International Scientific and 

Professional Meeting "ECOLOGICAL TRUTH", Zaječar 2012., pp. 373-380. 

19. Mihajlović M., Grubišić M., Stojanović M., Lopičić Z., Milojković J., Petrović M.: 

Efficiency of zeolite enriched natural phosphate fertilizer – a vegetation trial with maize,


- Proceedings of the 20th International Scientific and Professional Meeting 

"ECOLOGICAL TRUTH", Zaječar 2012., pp. 368-373. 

20. Lopičić Z., Stojanović M., Mihajlović M., Grubišić M., Milićević S., Radulović D., 

Milojković J.: Natural controlled-release fertilizer based on zeolite/apatite system, - 

Proceedings of the 16th International Eco Conference 2012, Novi Sad 2012., pp. 235-242. 

21. Bočarov-Stančić A., Lopičić Z., Milojković J., Adamović M., Salma N., Pantić V.: The 

efficiency of in vitro adsorption of mycotoxins by adsorbents of plant origin, - 

Proceedings of the 6th Central European Congress on Food, CEFood 2012, Novi Sad 

2012., pp. 1131-1136. 

22. Lopičić Z., Stojanović M., Milojković J., Mihajlović M., Petrović M., Grubišić M., 

Avdalović J.: The effect of sorbate pH on biosorption of Cu(II) ions by wasted biomass, - 

Proceedings of the 44th International October Conference On Mining And Metallurgy, 

Bor 2012., pp. 633-636. 

23. Stojanović M., Mihajlović M., Lopičić Z., Grubišić M., Petrović M., Milojković J.: 

Exchange fertilizer zeolite/phosphate rocks for sustainable agriculture, - Proceedings of 

the 44th International October Conference On Mining And Metallurgy, Bor 2012., pp. 

725-730. 

24. Grubišić M., Bošković-Rakočević Lj., Stojanović M., Mihajlović M., Milojković J., 

Lopičić Z., Petrović M.: Efficiency of semi permeable reactive barriers in immobilization 

toxic metals and radionuclides, - Proceedings of the 44th International October 

Conference On Mining And Metallurgy, Bor 2012., pp. 731-738. 

25. Mihajlović M., Stojanović M., Lopičić Z., Milojković J., Petrović M., Grubišić M.: 

Remediation policy of radiologically contaminated sites: perspectives in Serbia, - 

Proceedings of the II International Conference „Ecology of urban areas“, Zrenjanin 

2012., pp. 557-564. 

26. Milojković J., Stojanović M., Lopičić Z., Mihajlović M., Grubišić M., Petrović M.: Eco 

waste as biosorbent for lead, - Proceedings of the II International Conference „Ecology 

of urban areas“, Zrenjanin 2012., pp. 207-213. 

27. Bočarov-Stančić A., Milojković J., Lopičić Z., Stojanović M., Pantić V., Stanković S., 

Adamović M.: Evaluation of natural adsorbents to adsorb fusariotoxins in vitro, - 

Proceedings of the First International Conference on Animal Science, Zemun 2012., pp. 

645-654. 

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu - M34 

1. Stojanović M., Grubišić M., Stevanović D., Milojković J., Ileš D.: Serbian soil 

depleted uranium contamination and comlex strategy for remediation, - Proceedings of 

the V th Congress of the Society of Metallurgists of Macedonia, Ohrid 2008., 

Macedonia, p. 137. 

2. Stojanović M., Grubišić M., Adamović M., Stevanović D., Milojković J.: 

Phytoremediation: „Green technology“ for decontamination of soils, - Book of abstracts 

of the International Conference on Envoronment Today, Belgrade 2008., pp. 108-109. 

3. Grubišić M., Stevanović D., Stojanović M., Milojković J.: Antropogenization vertisoils 

after long-time using in monoculture, - Book of abstracts of the International 

Conference/Field Workshops on Soil Classification, Chile 2008., pp. 71-72. 

4. Adamović M., Stojanović M., Grubišić M., Ileš D., Milojković J.: Importance of 

aluminosilicate minerals in safe food production, - Book of abstracts of the IV 

International Symposium of livestock Production, Struga 2009., p. 158. 

5. Milojković J., Stojanović M., Grubišić M.: Greenhouse gases with high value of global 

warming potential-GWP, - Book of abstracts of the International scientific conference on 

Globalization and Environment, Belgrade 2009., p. 119.


6. Milojković J., Stojanović M., Ristić M.: Bisorption as a new biotechnology with an aim 

of protection and balanced use of biodiversity, - Book of abstracts of the Internationl 

scientific conference on Environment and biodiversity, Belgrade 2010., pp. 94-95. 

7. Milojković J., Lačnjevac Č., Šoštarić T., Stojanović M., Lopičić Z., Mihajlović M.: 

Application of various waste biomass in the preservation of natural environment, - Book 

of abstracts of the International Scientific Conference on Sustainable development in the 

function of enviroment protection, Belgrade 2011., p. 71. 

8. Šoštarić T., Avdalović J., Lopičić Z., Milojković J., Mihajlović M.: Biohydrometallurgy 

– environmental protection technology, - Book of abstracts of the International Scientific 

Conference on Sustainable development in the function of enviroment protection, 

Belgrade 2011., p. 148. 

9. Stojanović M., Milojković J., Lopičić Z., Mihajlović M., Petrović M., Radulović D.: 

Modified Zeolite/rock phosphate – natural mineral fertilizers, - Book of abstracts of the 

XXII Congress of Chemists and Technologists of Macedonia, Ohrid 2012., p. 221. 

10. Stojanović M., Lopičić Z., Milojković J., Petrović M., Lačnjevac Č.: Copper Removal by 

sorption on Food-Industry Residues, - Book of abstracts of the XXII Congress of 

Chemists and Technologists of Macedonia, Ohrid 2012., p. 180. 

11. Mihajlović M., Stojanović M., Lopičić Z., Milojković J., Petrović M., Grubišić M.: A 

step toward the novel environmental friendly fertilizer, - Book of abstracts of the 

International Scietific Conference On Innovative Strategies And Technologies In 

Environment Protection, Belgrade 2012., pp. 121-122. 

M50 - Radovi objavljeni u časopisima nacionalnog značaja 

Rad u vodećem časopisu nacionalnog značaja – M51 

1. Stojanović M., Lopičić Z., Milojković J., Lačnjevac Č., Mihajlović M., Petrović M., 

Kostić A.: Biomass waste material as potential adsorbent for sequestering pollutants, - 

Zaštita materijala, Vol 53, No 3, 2012, pp. 231-237. 

2. Mihajlović M., Stojanović M., Lopičić Z., Milojković J., Petrović M., Grubišić M.: A 

step toward the novel environmental friendly fertilizer, - Ecologica, Vol 19, No 67, 2012, 

pp. 412-416. 

3. Stojanović M., Lačnjevac Č., Milojković J., Lopičić Z., Petrović M.: Depleted uranium 

in Serbia - behavior and consequence, Materials and Environment protection, Vol 1, No 

1, 2012, pp. 9-22. 

Rad u časopisu nacionalnog značaja – M52 

1. Stojanović M., Grubišić M., Adamović M., Stevanović D., Milojković J.: 

Fitoremedijacija:“green technology“ u funkciji dekontaminacije zemljišta, - Ecologica, 

No 16, 2008, pp. 97-103. 

2. Milojković J., Stojanović M., Grubišić M.: Gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte sa 

visokom vrednošću potencijala globalnog zagrevanja - GWP, - Ecologica, Vol 16, No 54, 

2009, pp. 197-204. 

3. Milojković J., Stojanović M., Ristić M.: Bisorpcija kao nova biotehnologija u funkciji 

očuvanja i uravnoteženog korišćenja biodiverziteta, - Ecologica, Vol 17, No 58, 2010, pp. 

147-150. 

4. Milojković J., Lačnjevac Č., Šoštarić T., Stojanović M., Lopičić Z., Mihajlović M.: 

Application of various waste biomass in the preservation of natural environment, - 

Ecologica, Vol 18, No 62, 2011, pp. 229-233.


5. Šoštarić T., Avdalović J., Lopičić Z., Milojković J., Mihajlović M.: Biohydrometallurgy 

– environmental protection technology, - Ecologica, Vol 18, No 62, 2011, pp. 313-316. 

6. Lopičić Z., Stojanović M., Lačnjevac Č., Milojković J., Mihajlović M., Šoštarić T.: The 

copper biosorption using unmodified agricultural waste materials, - Zaštita materijala, 

Vol 52, No 3, 2011, pp. 189-193. 

ZBORNICI SKUPOVA NACIONALNOG ZNAČAJA - M60 

Predavanje po pozivu sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini - M61 

1. Stojanović M., Stevanović D., Adamović M., Milojković J., Grubišić M.: Remedijacija 

zemljišta kontaminiranih uranijumom primenom alumosilikatnih materijala, Zbornik 

radova sa 8. Kongresa Veterinara Srbije, Beograd 2009., str. 369-374. 

2. Stojanović M., Lačnjevac Č., Milojković J., Lopičić Z., Petrović M., Kostić A.: Novi 

pravci primene alumosilikatnih materijala u saniranju zemljišta kontaminiranih uranom, 

Zbornik radova sa skupa Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa 

Kostolac, Kostolac 2012., str. 123-131. 

Saopšenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini - M63 

1. Milojković J., Dimitrijević Branković S., Stojanović M.: Dejstvo biljnih esencijalnih ulja 

na rast Listeria monocytogenes, Zbornik radova sa konferencije Ekološka istina 

EkoIst’08, Sokobanja 2008., str. 210-214. 

2. Milojković J., Stojanović M., Grubišić M., Ileš D.: Kraj životnog ciklusa proizvoda, 

Zbornik radova sa III simpozijuma "Reciklažne tehnologije i održivi razvoj", Sokobanja 

2008., str. 468-474. 

3. Grubišić M., Knežević M., Stojanović M., Stevanović D., Milojković J.: Primena GIS-a 

u projektovanju i izvođenju tehnologija za remedijaciju zemljišta, Zbornik radova sa III 

simpozijuma "Reciklažne tehnologije i održivi razvoj", Sokobanja 2008., str. 424-429. 

4. Milojković J., Stojanović M., Grubišić M.: Gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte sa 

visokom vrednošću potencijala globalnog zagrevanja., Zbornik radova sa Elektra V - Peta 

regionalna naučno-stručna konferencija o sistemu upravljanja zaštitom životne sredine u 

elektroprivredi, Divčibare 2008., str. 99-107. 

5. Milojković J., Stojanović M., Ileš D., Grubišic M.: Bentonit i diatomejska zemlja kao 

sekvencijalni agensi za adsorpciju urana, Zbornik radova sa 47. Savetovanja srpskog 

hemijskog društva, Beograd 2009., str. 131-135. 

6. Adamović, M., Stojanović M., Grubišić M., Kovačević D., Milojković J.: Mogućnost 

korišćenja alumosilikatnih mineralnih sirovina u proizvodnji bezbedne hrane, Zbornik 

radova sa XIV Savetovanja o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem, Čačak 2009., str. 

367-377. 

7. Stevanović D., Kresović M., Stojanović M., Grubišić M., Milojković J.: Postojeći 

asortiman mineralnih djubriva u Srbiji, njihov kvalitet i problemi primene, Zbornik 

radova sa XIV Savetovanja o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem, Čačak 2009., str. 

9-17. 

8. Milojković J., Stojanović M., Gulišija Z.: Hitin i hitozan kao industrijski otpad u funkciji 

održivog razvoja, Zbornik radova sa IV Simpozijuma „Reciklažne tehnologije i održivi 

razvoj“, Kladovo 2009., str. 599-605. 

9. Stojanović M., Milojković J., Stevanović D., Adamović M., Ileš D.: Remedijacija 

uranijumom kontaminiranih zemljišta sa alumosilikatnim mineralnim sirovinama, 

Zbornik radova sa IV Simpozijuma „Reciklažne tehnologije i održivi razvoj Kladovo 

2009., str. 405-411.


10. Stojanović M., Milojković J., Grubišić M., Ileš D.: Radioekološka primena 

„Environmental friendly“ materijala alumosilikatnog porekla, Zbornik radova sa XXV 

Simpozijum Društva za zaštitu od zračenja Srbije i Crne Gore, Kopaonik 2009., str. 30- 

34. 

11. Stojanović M., Milojković J., Grubišić M., Stevanović D., Adamović M.: 

“Environmental friendly” alumosilikatna đubriva na bazi prirodnih fosfata i 

modifikovanih zeolita, Zbornik radova sa XV Savetovanja o Biotehnologiji sa 

međunarodnim učešćem, Čačak 2010., str. 905-911. 

12. Stojanović M., Milojković J., Stevanović D., Adamović M., Ileš D.: Primena 

alumosilikatnih materijala u remedijaciji zemljišta kontaminiranih uranom, Zbornik 

radova sa konferencije Rudarstvo 2010 Savremene tehnologije u rudarstvu i zaštiti 

životne sredine, Tara 2010., str. 421-429. 

13. Stojanović M., Grubišić M., Milojković J., Lopičić Z., Mihajlović M., Šoštarić T.: 

Mineral fertilizers based on natural phosphates and modified zeolite, Zbornik radova sa 

konferencije Rudarstvo 2011 Savremene tehnologije u rudarstvu i zaštiti životne sredine, 

Vrnjačka Banja 2011., str. 622-628. 

14. Mihajlović M., Stojanović M., Lopičić Z., Grubišić M., Petrović M., Milojković J., 

Radulović D.: Zeolite/apatite system - nature mineral ferilizers, 50 th Meeting of the 

Serbian Chemical Society, Belgrade 2012., str. 177-180. 

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu - M64 

1. Stojanović M., Stevanovic D., Grubišić M., Ileš D., Milojković J.: Remedijacija zemljišta 

Srbije kontaminiranih uranijumom primenom apatita i zeolita, Knjiga izvoda sa 5. 

simpozijuma Hemija i zaštita životne sredine, Tara 2008., str. 174-175. 

2. Stojanović M., Grubišić M., Stevanović D., Milojković J., Ileš D.: Remedijacija srpskih 

zemljišta kontaminiranih radionuklidima u funkciji održivog razvoja, Knjiga izvoda - 

Naučno stručni skup, Put u održivi razvoj, Čistije tehnologije i novi materijali, Beograd 

2008., str. 84. 

1.3 Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi 

Tokom doktorskih studija, kao i angažovanja na projektu TR31003: „Razvoj tehnologija 

i proizvoda na bazi mineralnih sirovina i otpadne biomase u cilju zaštite resursa za proizvodnju 

bezbedne hrane“, kandidat Jelena Milojković je pokazala sklonost i izrazitu sposobnost za 

samostalno bavljenje naučnoistraživačkim radom. Koautor je dva poglavlja u monografijama 

međunarodnog značaja, 7 radova u časopisima međunarodnog značaja i 8 radova u časopisima 

nacionalnog značaja, kao i 57 radova saopštenih na međunarodnim i nacionalnim skupovima. Prvi 

je autor 3 rada, koja su objavljena u nacionalnim časopisima i 13 saopštenja. Shodno navedenom, 

Komisija smatra da kandidat ispunjava uslove za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. 

2. Predmet i cilj istraživanja 

Biosorpcija se može definisati kao sposobnost određenih biomolekula (ili tipova biomase) 

da vežu ili koncentrišu određene jone ili molekule iz vodenih rastvora [1, 2]. Prva istraživanja u 

ovoj oblasti datiraju iz devedesetih godine prošlog veka. Kod ove, relativno nove biotehnologije, 

koriste se biosorbenti za uklanjanje određenih polutanata iz kontaminiranih efluenata. Opis i 

analiza procesa podrazumevaju multidisciplinaran pristup, odnosno uključuju hemijsko, 

mikrobiološko i procesno inženjerstvo [1]. Zbog aktuelnosti i značaja biosorpcije, broj 

publikovanih naučnih radova iz ove oblasti konstatno raste. 

Zagađenje životne sredine teškim metalima predstavlja ozbiljnu pretnju ljudskom 

zdravlju i ekološkim sistemima, zbog hemitoksičnosti, bionerazgradivosti i termonerazgradivosti 

[3]. Uklanjanje teških metala iz otpadnih voda može se postići različitim fizičko-hemijskim


metodama: taloženjem, jonskom izmenom, adsorpcijom, reverznom osmozom, ultrafiltracijom, 

elektrohemijskim procesima, membranskim procesima i dr. [4-7]. Najznačajniji nedostaci 

konvencionalnih metoda su nedovoljna selektivnost, generisanje otpadnog mulja, visoki operativni 

troškovi i različita tehnička ograničenja, pa je neophodno pronaći ekonomski isplativa, tehnički 

lako izvodljiva rešenja [8, 9]. 

Biosorpcija ima niz prednosti: biosorbenti mogu biti obnovljivi ili otpadni materijali, 

moguće je ponovno korišćenje biomaterijala, niski su operativni troškovi, povećana je selektivnost 

za pojedine metale od interesa, može se primeniti za uklanjanje teških metala iz otpadnih voda, 

obezbeđuje se ponovno korišćenje metala i ne nastaju sekundarna jedinjenja [10]. Kao 

odgovarajuća biomasa (biosorbent) preporučuje se odpadnii biomaterijal, dostupan u većim 

količinama i ekonomski isplativ. 

U istraživanjima rađenim u svetu, ističu se dva tipa biosorbenata koji se primenjuju za 

uklanjanje polutanata: žive ćelije i sorbenti na bazi nežive biomase. U drugom slučaju, 

imobilizacijom i poboljšanjem biosorptivnih karakteristika, uz mogućnost regeneracije i ponovne 

upotrebe biosorbenta, dobijaju se materijali koji se ponašaju kao jonoizmenjivači [1, 11]. 

Poznato je da akvatične biljke, žive ili uginule, akumuliraju teške metale, tako da 

upotreba akvatičnih biljaka za uklanjanje teških metala iz otpadnih voda dobija na značaju [12]. 

Uopšteno, proces usvajanja metala od strane akvatičnih biljaka sastoji se od dva stupnja: (1) 

početnog, brzog, povratnog procesa kod koga do vezivanja metala dolazi zbog jonske izmene, 

građenja helata, taloženja i adsorpcije; i (2) sporog, sekvestracija nepovratnog jona, korak koji 

kontroliše brzina odigravanja bioloških procesa: unutarćelijsko usvajanje, taloženje unutar 

vakuola, translokacija [13]. Oba stupnja su značajna sa aspekta odigravanja procesa biosorpcije i 

bioakumulacije [14]. 

Podvodna biljka Myriophyllum spicatum L. (krocanj, drezga, Eurasian water-milfoil), je 

široko rasprostranjena biljka, koja ima karakter invazivne biljke. Ispitivanje mogućnosti primene 

M. spicatum kao biosorbenta odabranih teških metala je pokazalo da se ova biljka može primeniti 

za separaciju cinka, olova, bakra, nikla, kobalta iz vodenog rastvora[14-18]. 

Kompost se najčešće koristi za poboljšanje agrohemijskih svojstava poljoprivrednog 

zemljišta i kao donor nutritivnih elemenata i organsko đubrivo. Postoji potreba da se pronađe 

alternativna upotreba komposta, s obzirom da se sve češće biorazgradiv otpad tretira 

kompostiranjem [19]. Kompost različitog porekla je uspešno primenjen kao biosorbent za 

uklanjanje teških metala: od kravlje balege [20], od otpada od pečuraka [21], od komunalnog 

čvrstog otpada [19, 22]. 

Kao biosorbenti ispitivani su različiti materijali: alge [23], Aspergillus niger [24], školjke 

[25], otpadna biomasa iz prehrambene industrije-grejpfrut [26]. U okviru istraživanja vezanih za 

ovu doktorsku disertaciju, kao biosorbent biće korišćen kompost Myriophyllum spicatum. Uzorci 

će biti uzimani sa deponije na Adi Ciganliji, Beograd, na kojoj se odlaže i vremenom razlaže 

pokošeni biljni materijal iz Savskog jezera. Naime, kontrola rasta i širenja vodenog korova M. 

spicatum u Savskom jezeru se vrši mehaničkim putem, upotrebom odgovarajuće kosilice. 

Pokošeni materijal se odnosi na deponiju biljnog materijala i ostavlja se da se humificira. Ovakva 

biomasa se može smatrati otpadnom biomasom i kao takva bi se koristila u eksperimentalnom delu 

doktorske disertacije. Cilj istraž ivanja ove doktorske disertacije je da se proceni 

moguć nost primene komposta M. spicatum kao novog, ekološki i ekonomski pogodnog 

biosorbenta za uklanjanje odabranih teških metala. 

U okviru istraživanja biće određene fizičke karakteristike, hemijski sastav i morfološka 

sruktura M. spicatum i komposta M. spicatum, u cilju poređenja njihovih karakteristika, značajnih 

sa aspekta biosorpcije. Biće ispitan uticaj procesnih parametara (pH, vreme kontakta, količina 

biosorbenta, temperatura) na kapacitet biosorpcije. Poređenjem eksperimentalnih rezultata sa


odgovarajućim modelima, biće određen model adsorpcione izoterme kojim se može opisati 

bisorpcija odabranih teških metala (olovo, bakar, kadmijum cink i nikl) kompostom M. spicatum. 

Na osnovu rezultata ispitivanja kinetike procesa biće određeno za koji model je najbolje slaganje 

sa eksperimentalnim vrednostima. Poznavanje strukture materijala, biosorbenta, kao i uticaja 

parametara, kao što su temperatura i pH vrednost, na proces biosorpcije, omogućiće da se objasni 

mehanizam vezivanja odabranih metala. Biće ispitana dersorpcija vezanih metala odabranim 

reagensima, da se odredi da li je moguće kompost M. spicatum, kao biosorbent, primenjivati u više 

ciklusa sorpcije/desorpcije. 

Literatura: 

[1] Volesky, B.: Biosorption and me, - Water Research, Vol 41, No 18, 2007, pp. 4017- 

4029. 

[2] Gadd, G.M.: Biosorption: critical review of scientific rationale, environmental 

importance and significance for pollution treatment, - Journal of Chemical Technology 

and Biotechnology, Vol 84, No 1, 2009, pp. 13–28. 

[3] Qaiser S., Saleemi A.R., Umar M.: Biosorption of lead from aqueous solution by Ficus 

religiosa leaves: batch and column study, - Journal of Hazardous Materials, Vol 166, 

No 2-3, 2009, pp. 998–1005. 

[4] Kurniawan T.A., Chan G.Y.S., Lo W.H., Babel, S.: Physico-chemical treatment 

techniques for wastewater laden with heavy metals, - Chemical Engineering Journal, 

Vol 118, No 1-2, 2006, pp. 83–98. 

[5] Gardea-Torresdey, J.L., Tiemann, K.J., Armendariz, V., Bess-Oberto, L., Chianelli, 

R.R., Rios, J., Parsons, J.G., Gamez, G.: Characterization of chromium (VI) binding 

and reduction to chromium (III) by the agricultural byproduct of Avena monida (oat) 

biomass, -. Journal of Hazardous Materials, Vol 80, No 1-3, 2000, pp.175–188. 

[6] Patterson J.W.: Industrial Wastewater Treatment Technology, second ed. 1985, 

Butterorth Publisher, Stoneham, MA 

[7] Zhang, L., Zhao, L., Yu, Y., Chen, C.: Removal of lead from aqueous solution by nonliving 

Rhizopus nigricans, - Water Research, Vol 32, No 5, 1998, pp.1437–1444. 

[8] Ahluwalia S.S., Goyal D.: Removal of heavy metals from waste tea leaves from 

aqueous solution, Engineering in Life Sciences, Vol 5, No 2, 2005, pp. 158–162. 

[9] Kivaisi, A.: The potential of constructed wetlands for wastewater treatment and reuse 

in developing countries: a review, - Ecological Engineering, Vol 16, 2001, pp. 545– 

560. 

[10] Munagapati V.S., Yarramuthi V., Nadavala S.K., Alla, S.R., Abburi K.: Biosorption of 

Cu(II), Cd(II) and Pb(II) by Acacia leucocephala bark powder: Kinetics, equilibrium 

and thermodynamics, - Chemical Engineering Journal, Vol 157, No 2-3, 2010, pp. 357– 

365. 

[11] Wang J., Chen C: Biosorbents for heavy metals removal and their future, - 

Biotechnology Advances, Vol 27, No 2, 2009, pp.195–226. 

[12] Kuyucak N., Volesky B.: Biosorbents for recovery of metals from industrial solutions, 

Biotechnology Letters, Vol 10, No 2, 1989, pp. 137–142. 

[13] Salt D.E., Blaylock M., Kumar N.P.B.A., Dushenkov V., Ensley B.D., Chet I., Raskin 

I. Phytoremediation: a novel strategy for the removal of toxic metals from the 

environment using plants, Nature Biotechnology, Vol 13, 1995, pp.468–475. 

[14] Wang T.C., Weissman J.C., Ramesh G., Varadarajan R., Benemann J.R.: Parameters 

for removal of toxic heavy metals by water milfoil (Myriophyllum spicatum), - Bulletin 

of Environmental Contamination and Toxicology, Vol 57, 1996, pp. 779–786.


[15] Keskinkan O., Goksu M.Z.L., Yuceer A., Basibuyuk M., Forster, C.F.: Heavy metal 

adsorption characteristics of a submerged aquatic plant (Myriophyllum spicatum), - 

Process Biochemistry, Vol 39, No 2, 2003, pp. 179–183 

[16] Keskinkan O., Goksu M.Z.L., Yuceer A., Basibuyuk M., Comparison of the Adsorption 

Capabilities of Myriophyllum spicatum and Ceratophyllum demersum for Zinc, Copper 

and Lead, - Engineering in Life Sciences, Vol 7, No 2, 2007, pp. 192–196. 

[17] Lesage E., Mundia C., Rousseau D.P.L., Van de Moortel A.M.K., Du Laing G., Meers 

E., Tack F.M.G., De Pauw N., Verloo M.G.: Sorption of Co, Cu, Ni and Zn from 

industrial effluents by the submerged aquatic macrophyte Myriophyllum spicatum L, - 

Ecological Engineering, Vol 30, No 4, 2007, pp. 320-325. 

[18] Yan C., Li G., Xue P., Wei Q., Li Q.: Competitive effect of Cu(II) and Zn(II) on the 

biosorption of lead(II) by Myriophyllum spicatum, - Journal of Hazardous Materials, 

Vol 179, No 1-3, 2010, pp. 721–728. 

[19] Hermana J., Nurhayati E.: Removal of Cr3+ and Hg2+ using compost derived from 

municipal solid waste - Sustainable environment research, Vol 20, No 4, 2010, pp. 257- 

261. 

[20] Zhang M.: Adsorption study of Pb(II), Cu(II) and Zn(II) from simulated acid mine 

drainage using dairy manure compost, - Chemical Engineering Journal, Vol 172, No 1, 

2011, pp. 361-368. 

[21] Chen G., Zeng G, Tu X, Huang G., Chen Y.: A novel biosorbent: characterization of 

spent mushroom compost and its application for removal of heavy metals, Journal of 

Environmental Sciences, Vol 17, No 5, 2005, pp. 756-760. 

[22] Paradelo R., Barral M.T.: Evaluation of the potential capacity as biosorbents of two 

MSW composts with different Cu, Pb and Zn concentrations - Bioresource Technology, 

Vol 104, 2012, pp. 810-813. 

[23] Plazinski W.: Sorption of metal cations by alginate-based biosorbents. On the correct 

determination of the thermodynamic parameters - Journal of Colloid and Interface 

Science, Vol 368, 2012, pp. 547-551. 

[24] George B., Kumar J.I.N., Kumar R.N., Sajish P.R.: Biosorption Potentiality of Living 

Aspergillus niger Tiegh in Removing Heavy Metal from Aqueous Solution - 

Bioremediation Journal, Vol 16, No 4, 2012, pp. 195-203. 

[25] Du Y., Lian F., Zhu L.: Biosorption of divalent Pb, Cd and Zn on aragonite and calcite 

mollusk shells - Environmental Pollution, No 159, 2011, pp. 1763-1768. 

[26] Bayo J.: Kinetic studies for Cd(II) biosorption from treated urban effluents by native 

grapefruit biomass (Citrus paradisi L.): The competitive effect of Pb(II), Cu(II) and 

Ni(II) - Chemical Engineering Journal, No 191, 2012, pp. 278-287. 

3. Polazne hipoteze 

Osnovne hipoteze na kojima se zasniva izrada predložene doktorske disertacije su: 

- akvatične biljke, žive ili uginule, imaju sposobnost uklanjanja teških metala iz vode 

procesom biosorpcije; 

- vodeni korov M. spicatum efikasan je biosorbent cinka, olova, bakra, nikla, kobalta iz 

vodenog rastvora; 

- kompost sa deponija pokošenog vodenog korova ima karakter otpadne biomase i nema 

upotrebnu vrednost; 

- kompost M. spicatum, ima potencijalno viši kapacitet biosorpcije u odnosu na svežu 

biljku jer sadrži lignin, huminske i fulvinske materije, koje su poznati kompleksirajući 

agensi; 

- prisustvo određenih funkcionalnih grupa na površini biosorbenta je značajno za 

vezivanje teških metala (Pb, Cu, Cd, Ni, Zn);


- dominantan mehanizam vezivanja metala kompostom je jonska izmena, što ovom 

materijalu obezbeđuje i desorptivna svojstva. 

4. Naučne metode istraživanja 

Za realizaciju predmeta i cilja ovog istraživanja i potvrdu postavljenih hipoteza, biće 

korišćene opšte i posebne naučne metode istraživanja. U okviru istraživanja biće primenjene 

odgovarajuće tehnike. Morfološke karakteristike (oblik i veličina) biosorbenata će biti ispitane 

skenirajućom elektronskom mikroskopijom (SEM), a za određivanje kvalitativnog i semikvantitativnog 

elementarnog sastava površine biće primenjena energetska disperziona 

spektroskopija (EDS). Takođe će za karakterizaciju biosorbenta biti primenjena rendgenska 

difrakciona analiza (XRD), a za identifikaciju funkcionalnih grupa na površini biosorbenta biće 

korišćena infracrvena spektroskopija sa Furijeovom transformacijom (FTIR). Koncentracije teških 

metala koji će biti izdvajani iz vodenog rastvora biosorpcijom pomoću komposta Myriophyllum 

spicatu, pre i posle biosorpcije, će biti određivane atomskom apsorpcionom spektroskopijom 

(AAS). 

5. Očekivani naučni doprinos 

Rezultati i realizacija ove doktorske disertacije bi doprineli: 

- razvoju novih tehnologija (bitehnologija); 

- rešavanju problema otpadne biomase poreklom iz slatkovodnih voda, kao što je M. 

spicatum; 

- karakterizaciji komposta M. spicatum kao biosorbenta; 

- određivanju mehanizma vezivanja ispitivanih teških metala za kompost M. spicatum. 

6. Plan istraživanja i struktura rada 

Predmet rada ove doktorske disertacije je ispitivanje mogućnosti primene komposta M. 

spicatum kao biosobenta teških metala (Pb, Cu, Cd, Ni i Zn) iz vodenog rastvora. Takođe će biti 

izvršeno ispitivanje i sa svežom M. spicatum, da bi se uporedila ova dva biosorbenta. Predviđa se 

da će u doktorskoj disertaciji biti prikazana sledeća poglavlja: Uvod, Teorijski deo, 

Eksperimentalni deo, Rezultati i diskusija, Zaključak, Literatura. 

U okviru Uvoda biće prikazan kratak osvrt na problematiku vezanu za prisustvo teških 

metala u životnoj sredini, kao i značaj tretmana otpadnih voda koje sadrže teške metale. 

U poglavlju Teorijski deo biće dat pregled prikazanih relevantnih istraživanja u literaturi, koja 

se odnose na: 

Osnovne pojmove, razvoj i multidisciplinarnost biosorpcije; 

Teške metale i njihov uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi; 

Prikaz konvencionalnih metoda prečišćavanja otpadnih voda; 

Uklanjanje teških metala biosorpcijom; 

Metode karakterizacije biosorbenta; 

Interakciju metal-biosorbent; 

Faktore koji utiču na efikasnost biosorpcije teških metala; 

Modelovanje biosorpcije (sorpcione izoterme i kinetički modeli); 

Selekciju odgovarajućeg biosorbenta i njegovu primenu; 

Efikasnost i prednosti biosorpcije; 

Prikaz i opis korišćenog biosorbenta; Opis (karakteristike) Myriophyllum spicatum L. 

(krocanj, drezga); Kontrola rasta i širenja Myriophyllum spicatum.


U okviru Eksperimentalnog dela biće opisana metodologija pripreme i analize uzoraka: 

- Opis uzokovanja i pripreme biosorbenata (Myriophyllum spicatum i komposta M. 

spicatum) 

- Prikaz metoda za fizičko-hemijsku karakterizaciju biosorbenta; 

- Primena komposta Myriophyllum spicatum za uklanjanje odabranih jona teških metala 

iz vode, pojedinačno i u multimetalnom rastvoru; 

- Uticaj vremena kontakta na uklanjanje jona odabranih teških metala. Ispitivanje u 

monokomponentnom i multimetalnom rastvoru; 

- Uticaj: količine biosorbenta, pH, koncentracije, brzine mešanja i temperature na 

uklanjanje odabranih jona teških metala; 

- Međusobni uticaj jona metala (Pb, Cu, Cd, Ni i Zn) na njihovo uklanjanje i 

- Desorpcija vezanih metala sa komposta. 

Poglavlje Rezultati i diskusija sadržaće sledeće: 

- Dobijene rezultate ispitivanja sastava i strukture biosorbenta; 

- Rezultate ispitivanja karakteristika površine biosorbenta; 

- Rezultate uticaja kontaktnog vremena na uklanjanje odabranih jona teških metala; 

- Rezultate kinetike sorpcije jona ispitivanih teških metala na kompostu: model pseudo – 

prvog reda, model pseudo – drugog reda, model međučestične difuzije; 

- Prikaz uticaja: količine biosorbenta, pH, koncentracije, brzine mešanja i temperature, 

na uklanjanje odabranih jona teških metala; 

- Rezultate međusobnih uticaja jona metala na efikasnost biosorpcije; 

- Izoterme adsorpcije jona metala na kompostu: Langmuir-ova, Freundlich-ova i Sipsova; 

- Rezultate desorpcije: regeneracija i ponovna upotreba komposta; 

- Poređenje dobijenih rezultata sa vrednostima dobijenim u sličnim ispitivanjima, kako 

bi se utvrdilo da li je ovaj biosorbent boljih karakteristika. 

U Zaključku će biti sumirani dobijeni rezultati i relevantni zaključci izvedeni na osnovu 

postignutih rezultata, tokom ispitivanja mogućnosti korišćenja komposta M. spicatum za 

uklanjanje odabranih teških metala 

Literatura će sadržati reference koje su citirane u disertaciji, uključujući i radove proistekle 

tokom istraživanja u okviru izrade ove doktorske disertacije. 

7. Zaključak i predlog 

Na osnovu podataka iznetih u ovom materijalu, članovi Komisije smatraju da je tema 

predložene doktorske disertacije Jelene Milojković, pod naslovom „BIOSORPCIJA 

ODABRANIH TEŠKIH METALA KOMPOSTOM Myriophyllum spicatum“ dobro 

utemeljena i naučno zasnovana i predlažu Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu da je prihvati. Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije 

pripadaju naučnoj oblasti Inženjerstvo zaštite životne sredine, za koju je matičan Tehnološkometalurški 

fakultet Univerziteta u Beogradu. Za mentora se predlaže dr Mirjana Ristić, redovni 

profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.


Beograd, 12.04.2013. 

ČLANOVI KOMISIJE: 

1. Dr Mirjana Ristić, red. prof. 

Tehnološko-metalurški fakultet Univerzitet u Beogradu 

2. Dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. 

Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu 

3. Dr Mirjana Stojanović, naučni savetnik 

Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina 

ITNMS





Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata mr Milice Pošarac-Marković, dipl. 

fizikohemičara 

Odlukom o imenovanju Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije br. 35/04 od 2.4.2013. 

godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije 

kandidata mr Milice Pošarac Marković, dipl. fizikohemičara pod naslovom 

„ Sinteza i karakterizacija kompozitnog keramičkog materijala na bazi silicijum karbida i 

kordijerita” 

Posle pregleda dostavljene Disertacije i drugih pratećih materijala i razgovora sa Kandidatom, 

Komisija je sačinila sledeći 

1. UVOD 

R E F E R A T 

1.1. Hronologija odobravanja i izrade disertacije 

- 25.6.2009. godine - Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog 

fakulteta doneta je Odluka o prihvatanju predloga teme doktorske disertacije mr Milice Pošarac, 

dipl. fizikohemičara, pod nazivom „ Sinteza i karakterizacija kompozitnog keramičkog 

materijala na bazi silicijum karbida i kordijerita” i za mentora ove doktorske disertacije 

imenovana je dr Tatjana Volkov Husović, red. prof. TMF. 

- 9.10.2009. godine -Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka (Univerzitet u 

Beogradu) data je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije mr Milice Pošarac, dipl. 

fizikohemičara, pod nazivom „ Sinteza i karakterizacija kompozitnog keramičkog materijala 

na bazi silicijum karbida i kordijerita”. 

- 28.3.2013. godine – Na sednici Nastavno-naučnog većaTehnološko-metalurškog 

fakulteta doneta je Odluka o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske 

disertacije mr Milice Pošarac-Marković, dipl. fizikohemičara, pod nazivom „ Sinteza i 

karakterizacija kompozitnog keramičkog materijala na bazi silicijum karbida i kordijerita”. 

1.2. Naučna oblast disertacije 

Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju oblasti Hemija i hemijska tehnologija za 

koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. 

1.3. Biografski podaci o kandidatu 

Kandidat mr Milica Pošarac-Marković, dipl.fizikohemičar, je rođena 16.1.1977. godine u 

Sremskoj Mitrovici. Osnovnu školu i Gimnaziju je završila u Rumi. Fakultet za fizičku hemiju je 

upisala 1995. godine. Diplomirala je 2004. godine. Magistarski rad pod nazivom ''Uticaj Y 2 O 3 na 

fizičko-hemijska svojstva spinelne keramike'', odbranila je 2009. godine i stekla zvanje magistra 

fizičkohemijskih nauka. Od januara 2006. godine radi kao istraživač u Laboratoriji za materijale 

Instituta za nuklearne nauke “Vinča“ na projektu osnovnih istraživanja Ministarstva za nauku i 

tehnološki razvoj, projekat 142016 ''Nanostrukturni neoksidni keramički i karbonski materijali i 

njihovi kompoziti'' i projektu III 45012: Sinteza, procesiranje i karakterizacija nanostrukturnih 

materijala za primenu u oblasti energije, mehaničkog inženjerstva, zaštite životne sredine i 

biomedicine, Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.


2. OPIS DISERTACIJE 

2.1. Sadržaj disertacije 

Doktorska disertacija kandidata mr Milice Pošarac-Marković, dipl. fizikohemičara, 

napisana je na 147 strana, u okviru kojih se nalazi 89 slika, 5 tabela, 57 izraza i 182 literaturna 

navoda, i organizovana je u četiri celine: Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Diskusija i 

Zaključak. Na početku disertacije dat je Rezime na srpskom i engleskom jeziku, dok su na kraju 

svakog poglavlja dati navodi literature, a na samom kraju data je i biografija autora. 

2.2. Kratak prikaz pojedinačnih poglavlja 

U okviru teorijskog dela se nalazi devet podpoglavlja: Keramički materijali, Keramički 

kompozitni materijali, Silicijum karbid, Metode sinteze silicijum karbida, Keramički materijali na 

bazi silicijum karbida, Keramički materijali na bazi kordijerita, Keramički materijali na bazi 

kordijerita i silicijum karbida, Zeoliti-molekulska sita i Termostabilnost. 

Teorijski deo se odnosi na osnovne pojmove vezane za keramičke materijale kao 

i podgrupu keramičkih kompozitnih materijala, sa posebnim osvrtom na materijale na 

bazi silicijum karbida, materijale na bazi kordijerita, materijale na bazi silicijum karbida i 

kordijerita i mogućnosti sinteze ovih materijala. U okviru metoda sinteze silicijum 

karbidnih materijala razmatrane su metode: direktna sinteza iz elemenata, karbotermalna 

redukcija u gasnoj fazi kao i sol-gel proces. U okviru keramičkih materijala na bazi 

kordijerita date su kristalne strukture kordijerita, polimorfni oblici kordijerita, kao i 

metode sinteze, u okviru kojih su razmatrane: Sinteza kordijerita iz prirodnih materijala, 

Sinteza kordijerita iz oksida, Sinteza kordijerita sol-gel postupkom, Sinteza kordijerita 

reakcionim raspršivanjem, i Sinteza kordijerita kristalizacijom stakala kordijeritnog 

sastava. U oviru poglavlja koje se odnosi na materijale na bazi silicijum karbida i 

kordijerita dat je istorijski pregled razvoja ove grupe materijala, njihova primena, kao i 

prednosti i mane pojedinih načina dobijanja. U okviru poglavlja koje se odnosi na zeolite 

objašnjena je struktura zeolita, kao i njihova osnovna svojstva i primena. U okviru 

poglavlja koje se odnosi na termostabilnost dati su osnovni pojmovi, istorijski razvoj 

metoda ispitivanja, dat je prikaz parametara na lom i oštećenje, kao i temperaturske 

razlike koje se takođe koriste radi definisanja termostabilnosti. 

Eksperimentalni deo disertacije se sastoji iz Eksperimentalnih metoda i Eksperimentalnog 

rada i rezultata. 

U poglavlju Eksperimentalne metode ukratko su opisane metode koje su korišćene u 

disertaciji. 

Poglavlje Eksperimentalni rad i rezultati se sastoji iz sledećih podpoglavlja: Sinteze 

koridijerita, Sinteze i karakterizacije kompozitnih materijala, Ispitivanja termostabilnosti, Sinteze 

i karakterizacije poroznih kompozitnih materijala. 

U okviru podpoglavlja koje se odnosi na Sintezu kordijerita data je Sinteza i 

karakterizacija kordijerita sintetisanog polazeći od zeolita LTA (KZ 30 i KZ 50), Sinteza i 

karakterizacija kordijerita sintetisanog iz spinela (KS 30 i KS 50) kao i karakterizacija materijala 

primenom različitih metoda. 

Takođe, posebno podpoglavlje se odnosi na sintezu i karakterizaciju kompozitnih 

materijala KS30 i KS50, kao i KZ30, KZ50. Rezultati koji se odnose na Ispitivanje 

termostabilnosti kompozitnih materijala KS30 i KS50, kao i KZ30, KZ50 dati su u okviru 

podpoglavlja 2.3. U okviru metoda ispitivanja termostabinosti korišćene su: standardna metoda 

ispitivanja naglim hladjenjem u vodi (ICS 81.080 SRPS B. D8. 319 ranije JUS B. D8. 319.), 

promena stepena oštećenja prilikom ispitivanja termostabilnosti je praćena promenom brzine 

prostiranja transverzalnih i longitudinalnih talasa kroz analizirane materijale (ultrazvučna metoda 

određivanja Jungovog modula elastičnosti), promenom Jungovog modula elastičnosti, kao i 

praćenjem stepena oštećenja uzorka metodom analize slike. Dobijeni rezultati su ukazali da


materijal KS30 pokazuje najbolju termostabilnost, pošto je kod njega zapažen najmanji stepen 

oštećenja posle 40 ciklusa ispitivanja i najmanja promena brzine prostiranja ultrazvučnih talasa. U 

okviru ovog podpoglavlja predloženi su i modeli za predviđanje smanjena čvrstoće uzorka tokom 

ispitivanja termostabilnosti bazirani na praćenoj promeni stepena oštećenja, kao i brzine 

ultrazvučnih talasa. Materijali su poređeni i u smislu modelovanja smanjenja čvrstoće i na osnovu 

tih rezultat isti materijal, KS30, je pokazao najmanje smanjenje čvrstoće posle 36 ciklusa 

ispitivanja. 

Na osnovu dobijenih rezultata za materijal KS30, on je uzet kao polazna osnova za drugu 

seriju eksperimenata u cilju dobijanja poroznih keramičkih kompozitnih materijala na bazi 

silicijum karbida i kordijerita, sa dodatkom grafita. Dodatak grafita u intervalu 10-30 mas% je 

korišćen radi dobijanja različitih stepena poroznosti uzoraka. Ista ispitivanja termostabilnosti, kao 

i za prethodne uzorke (KS30, KS50, KZ30 i KZ50), su primenjena i na uzorke S3G1, S3G2 i 

S3G3 (dodatak ugljenika 10, 20 i 30 mas %). Na osnovu dobijenih rezultata je zapaženo da se za 

uzorke S3G1, S3G2 i S3G3 dobijaju slični rezultati, odnosno nivo oštećenja površine posle 40 

ciklusa 15,8-17,7 % u odnosu na originalnu površinu,respektivno. 

U okviru Diskusije dobijenih rezultata razmatrani su dobijeni eksperimentalni rezultati, u 

smislu sinteze dobijenih uzoraka, odnosno njihovih termomehaničkih svojstava, posebno 

termostabilnosti. Data je analiza mikrostrukture koja je povezana sa dobijenim svojstvima. Data je 

uporedna analiza uzoraka KS30 i KS50, kao i KZ30 i KZ50: promena brzina prostiranja 

ultrazvučnih talasa, Jungovog modula elastičnosti, stepena oštećenja površine dobijenih analizom 

slike. Takođe, predloženi su modeli za određivanje kritičnog broja ciklusa na bazi sličnih modela 

koji su predstavljeni u prethodnom poglavlju. Modeli su takođe bazirani na promeni brzina 

ultrazvučnih talasa, kao i promeni stepena oštećenja tokom termošoka. Na osnovu dobijenih 

rezultata za kritičan broj ciklusa, sa pretpostavkom da je kritično smanjenje čvrstoće 50 % od 

originalne vrednosti, što je u skladu sa preporukama standardne metode, ustanovljeno je da uzorak 

KS30 pokazuje najbolje rezultate, odnosno izdržao bi najveći broj ciklusa, preko 350, u zavisnosti 

od korišćene metode. 

Takođe, dati su uporedni dijagrami za ponašanje druge serije materijala, poroznih uzoraka 

S3G1, S3G2 i S3G3. Na osnovu dobijenih rezultata je zapaženo da se dobijaju slični rezultati, 

odnosno nivo oštećenja površine posle 36 ciklusa je najniži za S3G1 materijal, dok se za S3G2 i 

S3G3 materijale zapažaju slični rezultati. 

U okviru Zaključka dati su osnovni zaključci koji se odnose na dobijene rezultate vezane 

za sintezu uzoraka kao i dalje ispitivanje termostabilnosti. Na osnovu analize dobijenih rezultata 

može se konstatovati da su svi analizirani materijali pokazali dobru termostabilnost. Materijal 

KS30 se karakteriše najvećom otpornošću prema termošoku. Kod uzoraka ovog materijala je 

uočena najmanja promena brzina prostiranja ultrazvučnih talasa, Jungovog modula elastičnosti i 

stepena oštećenja sa porastom broja ciklusa ispitivanja termostabilnosti. Ukoliko se analiziraju 

dobijeni rezultati za predviđen kritičan broj ciklusa koji uzorci mogu da izdrže, u slučaju 

materijala KS30 se dobija najveća izdržljivost koja iznosi N krit = 395 ciklusa. Uspešno je izvedena 

sinteza kompozitnog materijala na bazi SiC i kordijerita. Reakcionim sinterovanjem SiC sa 

smešom spinela, kvarca i alumine, koja prema stehiometrijskom odnosu odgovara kordijeritu, na 

temperaturi od 1300°C u toku 3h formiran je kordijerit koji je vezao čestice SiC. Sintetisani su 

kompozitni materijali sa 30 i 50 mas.% kordijerita. Pored kordijerita i SiC kao treća kristalna faza 

u kompozitnom materijalima je detektovan safirin. Predloženo praćenje dopunskih parametara je 

pokazalo da se dopunske metode karakterizacije mogu veoma dobro iskoristiti za postavljanje 

modela za praćenje smanjenja čvstoće kao i modela za predviđanje kritičnog broja ciklusa 

termošoka koji uzorak može da izdrži do pojave oštećenja 50 % (prema standardnoj metodi 

ispitivanja). Metodologija kreirana i korišćena u okviru ove doktorske disertacije je primenjiva i na 

uzorke drugačijeg sastava, a gde je termostabilnost značajna i potrebno je pratiti i odrediti vek 

trajanja (kritičan broj ciklusa tremostabilnosti) pri uslovima naglih promena temeprature. U okviru


disertacije su dati predlozi za primenu metoda kvantifikacije oštećenja površine (stepen oštećenja) 

i zapremine uzoraka (ultrazvučne brzine i Jungov modul elastičnosti) koji se mogu primeniti i na 

druge metode ispitivanja (eroziona otpornost, otpornost na hemijsko dejstvo i slično) koje dovode 

do oštećenja uzoraka. 

3. OCENA DISERTACIJE 

3.1. Savremenost, originalnost i značaj 

U literaturi postoji značajan broj radova koji se odnosi na problematiku vezanu za 

keramičke materijale na bazi silicijum karbida i kordijerita. Međutim, u okviru ove doktorske 

disertacije izazov u istraživanjima pre svega je predstavljala sinteza materijala na bazi silicijum 

karbida i kordijerita, imajući u vidu dva načina dobijanja kordijerita. 

Silicijum karbid, SiC, je kovalentno jedinjenje male gustine, velike tvrdoće, odlične 

termičke stabilnosti, dobre toplotne provodljivosti, dobre otpornosti prema termošoku. Ovakva 

svojstva omogućavaju njegovu brojnu primenu u raznim oblastima. Zbog kovalentne prirode veze, 

dobijanje guste SiC keramike je nemoguće bez dodatka aditiva. Dosadašnja ispitivanja su pokazala 

da se dodatkom smese oksida, kao aditiva, dobija gusta SiC keramika na temperaturama ispod 

2100˚C. Kordijerit, 2MgO 2Al 2 O 3 5SiO 2 , poseduje odličnu termičku stabilnost, nizak koeficijent 

toplotnog širenja i dobru otpornost prema termošoku. U ovom radu je izvšeno dobijanje kordijerita 

iz dva izvora: iz spinela, MgAl 2 O 4 , i iz Mg-izmenjenog zeolita LTA. Keramički kompozitni 

materijali mogu ispoljavati prednosti svojih komponenata ukoliko se komponente pomešaju u 

odgovarajućem odnosu. Kompozitni materijali su dobijeni mehaničkim mešanjem SiC sa 30 i 50 

masenih procenata kordijerita. 

U toku izrade ove disertacije je sintetisan SiC/ kordijeritni kompozitni materijal. Izvršena je 

sinteza kordijerita, iz dva različita izvora. Posebna pažnja je posvećena proučavanju procesa 

sinterovanja u cilju dobijanja keramike sa poboljšanim fizičko-hemijskim svojstvima variranjem 

parametara sastav-temperatura-pritisak. Praćen je uticaj sadržaja dodatog kordijerita na 

termostabilnost SiC/kordijeritnog kompozitnog materijala pošto poznavanje otpornosti 

vatrostalnih materijala prema termošoku određuje njihovu primenu. Dodatak grafita je omogućio 

formiranje pora tokom sinterovanja. Sadržaj dodatog grafita značajno utiče na poroznost i čvrstoću 

kompozitnog materijala pa je praćen uticaj poroznosti na termostabilnost kompozitne keramike. U 

okviru predviđenih istraživanja korišćena je i analiza mogućnosti primene nedestruktivnih metoda 

karakterizacije: ultrazvučne metode određivanja dinamičkog Jungovog modula elastičnosti i 

čvstoće tokom termošoka, kao i primena programa za analizu slike (Image pro Plus program) radi 

određivanja stepena oštećenja uzoraka pre i tokom ispitivanja termostabilnosti. Ovakav pristup je 

doveo do razvoja modela za predviđanje smanjenja čvrstoće usled termošoka na osnovu promena 

brzine prostiranja ultrazvučnih talasa kroz materijal kao i stepena oštećenja površine uzoraka. 

Takođe, ovaj pristup je iskorišćen za razvijanje modela koji određuju kritični broj ciklusa na 

osnovu promena posmatranih parametara (brzina ultrazvuka i stepena oštećenja). 

Dobijeni rezultati (merenje brzina prostiranja ultrazvučnih talasa, stepena oštećenja tokom 

termošoka), njihova analiza kao i predloženi modeli za određivanje smanjenja čvrstoće tokom 

termošoka, kao i određivanje kritičnog broja ciklusa koje uzorak može da izdrži a da ne dodje do 

razaranja 50 % čeone površine (prema standardnoj metodi ispitivanja) se mogu primeniti i na 

druge materijale čija se termostabilnost ispituje, Takođe, ovi rezultati se mogi koristi i prilikom 

sinteze drugih materijala, koristeći rezultate uticaja pojedinih parametara, kao i pojedinih 

komponenti sastava u cilju dobijanja materijala poboljšane termostabilnosti. 

3.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literature 

U ovoj disertaciji navedeno je 182 literaturna navoda, korišćena prilikom izrade. 

Navedeni naučni radovi su sa tematikom od značaja za izradu doktorske disertacije. Ovi radovi 

sadrže eksperimentalne rezultate istraživanja, analizu i diskusiju dobijenih rezultata, izvedene 

zaključke kao i teorijske osnove primenjenih metoda ispitivanja, njihove mogućnosti i ograničenja,


omogućili su da se prikaže stanje u ispitivanim oblastima kao i da se na osnovu njihovih 

nedostataka uoče smernice za istraživanja sprovedena u okviru ove disertacije. Iz obrazloženja 

predložene teme doktorske disertacije i objavljenih radova u prijavi koju je kandidatkinja podnela, 

kao i iz popisa literature koja je korišćena u istraživanju, uočava se adekvatno poznavanje 

predmetne oblasti istraživanja i aktuelnog stanja u ovoj oblasti u svetu. 

3.3. Opis i adekvatnost primenjenih naučnih metoda 

Da bi se uspešno ostvarili ciljevi postavljeni u okviru ove disertacije primenjene su 

sledeće metode: 

Hemijski sastav Mg-izmenjenog zeolita, u daljem tekstu Mg-LTA, je određen metodom 

atomske apsorpcione spektroskopije. 

Ponašanje Mg-LTA tokom zagrevanja u temperaturskom intervalu od 25C do 1000C 

praćeno je diferencijalno-termičkom i termogravimetrijskom analizom, 

Promene dimenzija uzorka su praćene termomikroskopom Leitz Wetzlar sa termoparom 

Pt-Pt-Rh (T max =1600C) u intervalu temperatura od 25–1460C. 

Gustine sinterovanih uzoraka su određene Arhimedovom metodom, merenjem u ksilolu. 

Određivanje mikrostrukture uzoraka izvršeno je skenirajućim elektronskim mikroskopom 

(SEM), JEOL JSM-5800 sa EDX 

Fazni sastav uzoraka je određen rendgeno-strukturnom analizom. 

Termostabilnost uzoraka je određivana standardnom laboratorijskom metodom (ICS 

81.080 SRPS B.D8.319 ranije JUS B. D8. 319.). 

Pored standardne metode ispitivanja termostabilnosti su korišćene i nedestruktivne 

metode kao što su ultrazvučna metoda za određivanje Jungovog modula elastičnosti i analiza slike 

korišćenjem programa Image Pro Plus. Tokom određivanja Jungovog modula elastičnosti praćena 

je promena brzine prostiranja ultrazvučnih talasa da bi se utvrdio efekat destrukcije usled 

ispitivanja termostabilnosti. Na osnovu dobijenih rezultata za promenu brzine prostiranja 

ultrazvuka, utvrđena je korelacija između smanjenja čvrstoće tokom ispitivanja termostabilnosti. 

Takođe, dati su modeli za predviđanja promene čvrstoće. Metoda analize slike je korišćena radi 

analize morfoloških promena na uzorcima, a u cilju utvrđivanja stepena oštećenja uzoraka. Na 

osnovu dobijenih rezultata predložen je model predviđanja promene čvrstoće materijala na osnovu 

stepena oštećenja uzoraka tokom ispitivanja teremostabilnosti. 

Analiza primenjenih naučnih metoda i njihova adekvatnost za sprovedeno 

istraživanje 

Metodologija istraživanja u okviru doktorske disertacije sastoji se u sledećem: 

-Sinteza i karakterizacija kompozitnog materijala na bazi silicijum karbida i kordijerita. 

-Dobijanje kordijerita iz dva izvora: iz spinela, MgAl 2 O 4 , i iz Mg- izmenjenog zeolita LTA. 

-Standardna metoda ispitivanja termostabilnosti; 

-Primena nedestruktivnih metoda ispitivanja radi praćenja promena koje nastaju kao posledica 

naglog hlađenja (ispitivanja termostabilnosti); 

-Primena rezultata nedestruktivnih metoda ispitivanja radi postavljanja modela predviđanja 

smanjenja čvstoće uzorka tokom ispitivanja termostabilnosti, kao i analiza pojedinih modela. 

3.3. Primenjivosti ostvarenih rezultata 

Verifikacija ostvarenih rezultata se ogleda u velikom broju rezultata koji predstavljaju 

deo ove disertacije, a publikovani su u većem broju međunarodnih časopisa, kao i saopšteni na 

međunarodnim i domaćim konferencijama. 

Očekivana primenjivost rezultata u praksi 

Na osnovu rezultata predstavljenih u okviru ove doktorske disertacije može se reći da se 

nadamo da će postojati interesovanje za istraživanja i rezultate koji su vezani za sintezu materijala


na bazi silicijum karbida i kordijerita, kao i materijala zadate poroznosti, iz grupe sa dodatkom 

grafita. 

Korišćenje metodologije praćenja stepena oštećenja prilikom naglih promena temperature 

za materijale na bazi silicijum karbida i kordijerita će imati svoju primenu u daljem praćenju 

ponašanja ove grupe materijala u uslovima naglih promena temperature. Posebna karakteristika 

ove grupe materijala, kao i cilj same sinteze baš ovakvih uzoraka, je bio postizanje određenog 

nivoa poroznosti materijala, koji kasnije opredeljuje njihovu primenu u praktičnim uslovima. 

Takođe, deo primenjene metodologije ispitivanja uzoraka, radi određivanja stepena 

razaranja uzoraka tokom ispitivanja termostabilnosti, biće od pomoći u praćenju ponašanja ove 

grupe materijala, kao i povezivanje stepena razaranja sa smanjenjem čvrstoće materijala, koje je od 

presudnog značaja za konstrukcione materijale. Ova metodologija koja je data za porozne 

keramičke kompozitne materijale sa keramičkom matricom se može primeniti i na ispitivanja 

drugih vrsta materijala. Smatramo da je, na predloženi način, moguća kvantifikacija stepena 

razaranja materijala koja se može povezati na osnovu raznih modela sa relevantnim mehaničkim 

svojstvima, pre svega čvrstoćom materijala. 

Na osnovu dobijenih rezultata i modela koji su analizirani moguće je dati modele za 

predviđanje veka trajanja uzoraka pri termošoku, izraženog preko broja ciklusa tremostabilnosti 

koje materijal može da izdrži. Mišljenja smo da bi ova istraživanja, koja idu u pravcu razvijanja 

modela baziranih na parametrima koji predstavljaju rezultat nedestruktivnih metoda ispitivanja, 

mogla da imaju značajnu primenu u praksi i da na relativno brz i jednostavan način daju procenu 

veka trajanja materijala u uslovima praćenja termostabilnosti. 

Takođe, očekuju se i dalja ispitivanja ove grupe poroznih keramičkih materijala u cilju 

korišćenja njihovih prednosti u određenim svojstvima koja će odrediti dalje mogućnosti primene. 

3.4. Ocena dostignutih sposobnosti kandidata za samostalan naučni rad 

U svom dosadašnjem istraživačkom i stručnom radu, mr Milica Pošarac-Marković, dipl. 

Fizikohemičar, pokazala je samostalnost u pretraživanju literature, kreiranju i realizaciji 

eksperimenata i obradi rezultata. Pored navedenog, poznavanje engleskog jezika, korišćenje PC-a 

(Microsoft Office, Microcal Origin, Image-Pro-Plus) sa internet konekcijom u svakodnevnom 

radu, kvalifikuju kandidata za samostalni naučni rad. 

4. OSTVARENI NAUČNI DOPRINOS 

4.1. Prikaz ostvarenih naučnih doprinosa 

Predložena su dva načina sinteze materijala na bazi silicijum karbida i kordijerita, u cilju 

dobijanja materijala dobre termostabilnosti na nižim temperaturama sinterovanja.Takođe, 

preloženi su načini sinteze materijala iz ove grupe, sa dodatkom grafita, radi dobijanja materijala 

zadate poroznosti i dobre termostabilnosti. 

Predloženo je korišćenje nedestruktivnih metoda praćenja ponašanja materijala na bazi 

silicijum karbida i kordijerita. Primenjene su metode ultrazvučnog određivanja Jungovog modula 

elastičnosti sa praćenjem promene brzina prostiranja longitudinlnih i tranverzalnih talasa, kao i 

praćenje stepena oštećenja na bazi analize slike. Na bazi primenjenih metoda razvijeni su novi 

modeli za predviđanje smanjenja čvrstoće uzoraka, kao i modeli za određivanje kritičnog broja 

ciklusa termošoka koji uzorak može da izdrži. Ovi modeli su bazirani na parametrima određenim 

nedestruktivnim metodama. 

4.2. Kritička analiza rezultata istraživanja 

Cilj ove doktorske disertacije je in-situ sinteza keramičkih kompozitnih materijala na bazi 

silicijum-karbida i kordijerita i njihova karakterizacija. Sinterovanje silicijum-karbidne keramike 

zahteva visoke temperature pa je u cilju smanjenja troškova proizvodnje, uz istovremeno 

zadržavanje svojstava silicijum-karbidne keramike, neophodno izabrati pogodnu fazu koja će 

vezati zrna silicijum-karbida. U eksperimentu je kao vezivna faza korišćen kordijerit koji je


sintetisan iz dva različita izvora. Najveća pažnja je posvećena ispitivanju termostabilnosti 

kompozitnih materijala. Eksperiment je izveden kroz pet faza: 

I faza-sinteza i karakterizacija kordijerita 

II faza-sinteza i karakterizacija kompozitnih materijala 

III faza-ispitivanje termostabilnosti kompozitnih materijala 

IV faza-sinteza i karakterizacija poroznog kompozitnog materijala 

V faza-ispitivanje termostabilnosti poroznih kompozitnih materijala 

Pri sintezi kordijerita kao izvor MgO korišćen je Mg-izmenjeni zeolit LTA i komercijalni 

spinel, MgAl 2 O 4 . Odgovarajuća stehiometrija kordijerita je postignuta dodacima alumine, Al 2 O 3 , i 

kvarca, SiO 2 . Kompozitni materijali su dobijeni reakcionim sinterovanjem u toku tri sata na 

temperaturama 1300C, materijal KS30, a materijal KS50 sinterovanjem na 1250C, temperatura 

sinterovanja je znatno snižena u odnosu na one kojima se dobija kordijerit a koje su postignute 

drugim metodologijama sinteze, prema literaturnim navodima temperature sinterovanja su preko 

1500C. 

Metode koje su korišćene za karakterizaciju uzoraka i modeli korišćeni za opis i 

kvantifikaciju stepena destrukcije uzoraka tokom ispitivanja, u skladu su sa metodama iz literature. 

Uvidom u dostupnu literaturu iz ove oblasti istraživanja i rezultate istraživanja dobijene primenom 

odabrane metodologije u okviru ovog rada, može se primetiti da su korišćene metodologije koje do 

sada nisu bile primenjivane na ovoj vrsti materijala. Ovo se pre svega odnosi na primenu 

ultrazvučnih ispitivanja, kao i snimanja uzoraka tokom ispitivanja i naknadnu obradu snimljenih 

površina radi određivanja stepena destrukcije uzoraka primenom Image Pro Plus programa za 

analizu slike primenjeno na materijale na bazi silicijum karbida i kordijerita. 

4.3. Verifikacija rezultata u časopisima i saopštenjima na konferencijama 

M 21- Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu 

1. M. Posarac,M. Dimitrijevic, T.Volkov -Husovic, A. Devecerski, B. Matovic, 

Determination of Thermal Shock Resistance of Silicon Carbide / Cordierite Composite 

Material Using Nondestructive Test Methods, Journal of European Ceramic Society, 28 

(2008) 1275–1278. 

Citiran:10 puta 

2. Dimitrijevic M., Posarac M., Majstorovic J., Volkov-Husovic T., Matovic B., Behavior 

of silicon carbide/cordierite composite material after cyclic thermal shock, CERAMICS 

INTERNATIONAL, (2009) vol.35 br.3 str. 1077-1081. 

Citiran: 15 puta 

M 22- Rad u istaknutom međunarodnom časopisu 

1. Dimitrijevic Marija, Posarac Milica, Majstorovic Jelena, Volkov-Husovic Tatjana, 

Devecerski Aleksandar, Matovic Branko, Thermal shock damage characterization of high 

temperature ceramics by non destructive test methods, CERAMICS-SILIKATY, (2008) 

vol.52 br.2 str. 115-119. 


2. Posarac Milica B, Dimitrijevic Marija M, Volkov-Husovic Tatjana D, Majstorovic 

Jelena, Matovic Branko Z, The ultrasonic and image analysis method for non-destructive 

quantification of the thermal shock damage in refractory specimens, MATERIALS & 

DESIGN, (2009), vol. 30 br. 8, str. 3338-3343, IF=1.518 (rang 80/214) 


M 23- Rad u međunarodnom časopisu 

1. M. Pošarac, M. Dimitrijević, J. Majstorović, T. Volkov-Husović, B. Matović, 

Nondestructive Testing of thermal Shock Resistance of Cordierite/Silicon Carbide


Composite Materials after Cyclic Thermal Shock, Research in Nondestructvive 

Evaluation, (2010), vol. 21 br. 1, str. 48-59, Taylor&Frensis, ISSN 0934-9847, IF =0.480 

(rang 20/32) 

2. A. Devečerski, M. Pošarac, M. Dimitrijević, M.Rosić, T. Volkov-Husović, G.Branković, 

SiC Synthesis Using Natural Mg-Silicates, Science of Sintering, 44 (2012) 81-94, 

Međunarodni Institut za nauku o sinterovanju, ISSN 0350-820X,doi: 

10.2298/SOS1201081D, IF =0.318, rang 20/25 

Naučni radovi objavljeni u časopisima nacionalnog značaja, M52 =1.5 

1. M. Posarac, M. Dimitrijevic, J. Majstorovic, T.Volkov -Husovic, A. Devecerski and B. 

Matovic, An Improved Method for Thermal Stability behavior characterization of Silicon 

Carbide / Cordierite Composite Material , Metalurgija/Journal of Metallurgy, Vol 13. No 3. 

2007, pp 203-213. 

5. ZAKLJUČAK I PREDLOG 

Kratak osvrt na disertaciju u celini 

Na osnovu svega napred iznetog Komisija smatra da doktorska disertacija kandidata 

mr Milice Pošarac-Marković, dipl. fizikohemičara, pod nazivom „ Sinteza i karakterizacija 

kompozitnog keramičkog materijala na bazi silicijum karbida i kordijerita” predstavlja 

značajan i originalni naučni doprinos u oblasti hemijske tehnologije, što je potvrđeno radovima 

objavljenim u časopisima od međunarodnog značaja. Predmet i ciljevi istraživanja su jasno 

navedeni i ostvareni. 

Komisija, takođe, smatra da doktorska disertacija pod nazivom„ Sinteza i karakterizacija 

kompozitnog keramičkog materijala na bazi silicijum karbida i kordijerita” u potpunosti 

ispunjava sve zahtevane kriterijume i da je kandidat ispoljio izuzetnu naučno-istraživačku 

sposobnost u svim fazama izrade ove disertacije. 

Predlog komisije Nastavno-naučnom veću 

Imаjući u vidu kvаlitet, obim i nаučni doprinos postignutih rezultаtа Komisija predlaže 

Nastavno-naučnom veću TMF-a da prihvati ovaj Izveštaj i da ga, zajedno sa podnetom 

disertacijom mr Milice Pošarac-Marković, dipl. fizikohemičara, da na uvid javnosti u zakonski 

predviđenom roku, kao i da, nakon završetka procedure, pozove kandidata na usmenu odbranu 

disertacije pred Komisijom u istom sastavu. 

Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije: 

1. dr Tatjana Volkov Husović, red.prof.- mentor 

2. dr Branko Matović, naučni savetnik, INN Vinča 

3. dr Radmila Jančić- Heinemann, vanr.prof. 

4. dr Sanja Martinović, naučni saradnik, ITNMS 

5. dr Anja Došen, naučni saradnik, INN Vinča. 

Beograd, 10.4. 2013.god.





Predmet: Referet o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Valentine Semenčenko, dipl. inž. 

tehnologije. 

Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu od 28.03. 2013. 

godine (odluka br. 35/99 od 28.03.2013.), imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i 

odbranu doktorske disertacije kandidata Valentine Semenčenko, dipl. inž tehnologije pod 

naslovom: „Ispitivanje različitih hibrida kukuruza kao sirovine za proizvodnju bioetanola, 

skroba i hrane za životinje“ 

Posle pregleda dostavljene Disertacije i drugih pratećih materijala i razgovora sa kandidatom, 

Komisija podnosi Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu sledeći 

REFERAT 

o urađenoj doktorskoj disertaciji 

1. UVOD 


20.04.2012. - Kandidat Valentina Semenčenko, dipl. inž. tehnologije, prijavila je temu za 

doktorsku disertaciju pod naslovom: „Hibridi kukuruza Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ kao 

sirovina za proizvodnju bioetanola, skroba i hrane za životinje“. 

24.05.2012. - Nastavno-naučno veće Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu usvojilo je sastav Komisije za ocenu naučne zasnovanosti predložene teme: „Hibridi 

kukuruza Instituta za kukuruz „Zemun polje“ kao sirovina za proizvodnju bioetanola, skroba i 

hrane za životinje“ Valentine Semenčenko, dipl. inž. tehnologije. 

21.06.2012. - Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta 

doneta je Odluka o odobravanju predloga teme doktorske disertacije Valentine Semenčenko, dipl. 

inž. tehnologije pod nazivom: „Ispitivanje različitih hibrida kukuruza kao sirovine za proizvodnju 

bioetanola, skroba i hrane za životinje“, a za mentora ove doktorske disertacije imenovana je dr 

Ljiljana Mojović, redovni profesor TMF-a. 

17.09.2012. - Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu 

data je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije Valentine Semenčenko, dipl. inž. 

tehnologije pod nazivom: „Ispitivanje različitih hibrida kukuruza kao sirovine za proizvodnju 

bioetanola, skroba i hrane za životinje“. 

28.03.2013. - Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta 

doneta je Odluka o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije 

Valentine Semenčenko, dipl. inž. tehnologije pod nazivom: „Ispitivanje različitih hibrida kukuruza 

kao sirovine za proizvodnju bioetanola, skroba i hrane za životinje“. 


Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Tehnološko 

inženjerstvo – biotehnologija za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u 

Beogradu. Mentor je dr Ljiljana Mojović, redovni profesor iz uže naučne oblasti Biotehnologija i


biohemijsko inženjerstvo koja je na osnovu objavljenih publikacija i iskustva kompetentna da 

rukovodi izradom ove disertacije. 


Valentina Semenčenko, dipl. inž. tehnologije, rođena je u Beogradu 1979. godine, gde je 

sa odličnim uspehom završila osnovnu školu i Treću beogradsku gimnaziju. Diplomirala je na 

Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za biohemijsko 

inženjerstvo i biotehnologiju 2007. godine sa ocenom diplomskog rada 10 (deset) i prosečnom 

ocenom u toku studija 7,86. Govori, čita i piše engleski jezik, a služi se ruskim i nemačkim 

jezikom. Doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu je upisala školske 2008/2009. 

godine na smeru Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija i do sada je položila sve ispite sa 

prosekom 9,64. 

Od januara 2008. do januara 2009. godine bila je angažovana kao volonter-pripravnik na 

Odeljenju za gajenje i iskorišćavanje kukuruza, Grupa za iskorišćavanje kukuruza, Instituta za 

kukuruz „Zemun Polje“. Od januara 2009. do januara 2010. bila je zaposlena u Institutu za 

kukuruz kao mlađi istraživač. Bila je uključena u institutski Projekat 3 „Razvoj ZP biološki 

vrednih i ekološki bezbednih proizvoda“. Eksperimentalni deo istraživanja vezanih za doktorsku 

disertaciju obavljala je u Institutu za kukuruz. 



Doktorska disertacija Valentine Semenčenko, dipl. inž. tehnologije, napisana je na 269 

strana u okviru kojih se nalazi šest poglavlja sa ukupno 64 slike, 60 tabela i 334 literaturna navoda. 

Doktorska disertacija sadrži sledeće osnovne delove: Rezime na srpskom i engleskom jeziku, I 

Teorijski deo koji čine: Uvod i sledeća poglavlja: 1. Etanol kao alternativno biogorivo – značaj i 

trendovi; 2. Sirovine za proizvodnju bioetanola; 3. Kukuruz kao sirovina za proizvodnju 

bioetanola, skroba i hrane za životinje; 4. Tehnologije proizvodnje bioetanola; II Eksperimentalni 

deo koji čine poglavlja: 5. Materijal i metode rada i 6. Rezultati i diskusija; zatim, Zaključak, 

Literatura i Prilog. 

Po svojoj formi i sadržaju podneti rad zadovoljava sve standarde za doktorsku disertaciju. 


U uvodu je u opštim crtama istaknut značaj bioetanola, alternativnog goriva dobijenog iz 

obnovljivih sirovina, koji ima ulogu u smanjenju zagađenja životne sredine gasovima „staklene 

bašte“ kao i potrebi zamene određenog procenta fosilnih goriva biogorivima, odnosno 

bioetanolom. Istaknut je i značaj sporednog proizvoda industrije bioetanola, suve kukuruzne džibre 

sa rastvorenim materijama, koji ima veliku potencijalnu primenu kao komponenta smeša za 

ishranu domaćih životinja. Takođe je predstavljen značaj kukuruza kao sirovine za proizvodnju 

prehrambenog skroba i sporednih proizvoda procesa mokre prerade kukuruza. 

U poglavlju Etanol kao alternativno biogorivo – značaj i trendovi, detaljnije je 

prikazan značaj ovog goriva u svetu i kod nas, ukupna svetska proizvodnja tokom prethodnih 

godina, države najveći proizvođači, ekološki i ekonomski aspekti kao i pravci razvoja ove grane 

industrije. 

U poglavlju Sirovine za proizvodnju bioetanola predstavljene su najznačajnije sirovine 

koje se koriste u proizvodnji ovog biogoriva. Posebno su prikazane: šećerne, skrobne, 

lignocelulozne sirovine i sporedni proizvodi raznih tehnologija. 

U poglavlju Kukuruz kao sirovina za proizvodnju bioetanola, skroba i hrane za 

životinje predstavljene su karakteristike kukuruza kao sirovine, skroba kao najznačajnije


komponente kukuruznog zrna kao i tehnološki procesi suve i mokre prerade kukuruza u cilju 

dobijanja bioetanola i prehrambenih proizvoda, kao i drugih proizvoda koji mogu naći različitu 

primenu. 

U poglavlju Tehnologije proizvodnje bioetanola dat je prikaz osnovnih faza 

proizvodnje bioetanola. Opisana je priprema različitih sirovina za alkoholnu fermentaciju. Posebno 

su detaljno opisani koraci hidrolize kukuruznog skroba i enzimi koji se najčešće koriste u ovom 

procesu. Objašnjen je proces alkoholne fermentacije i faktori koji na njega utiču. Predstavljeni su 

proizvodni mikroorganizmi koji se mogu koristiti u proizvodnji bioetanola, načini izdvajanja 

proizvoda iz fermentacione smeše kao i najznačajniji sporedni proizvodi. Prikazane su tehnologije 

dobijanja bioetanola iz šećernih i lignoceluloznih sirovina. Dat je uvid u svetske inovacione 

trendove u proizvodnji bioetanola. Predstavljene su osnovne karakteristike smeša za ishranu 

domaćih životinja. 

U Eksperimentalnom delu disertacije prvo je predstavljen Materijal i metode koje su 

korišćene u istraživanju. Kao materijal korišćeni su standardni i specifični hibridi različite 

genetičke osnove kreirani u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. Za eksperimente dobijanja 

bioetanola korišćen je takozvani postupak suve meljave u kojoj se zrno kukuruza prvo melje, da bi 

se potom skrob iz kukuruznog brašna razložio do fermentabilnih šećera u procesu hidrolize, a 

zatim fermentacijom ti šećeri preveli u etanol u prisustvu kvasca kao biokatalizatora. U postupku 

dvoenzimske hidrolize korišćeni su enzimi termostabilna α-amilaza Termamyl SC i glukoamilaza 

SAN Extra L (proizvođača „Novozymes“, Danska), koji se svuda u svetu standardno primenjuju 

za hidrolizu skroba. U alkoholnoj fermentaciji kao proizvodni mikroorganizam korišćen je kvasac 

Saccharomyces cerevisiae var. ellipsoideus koji je se u ranijim istraživanjima sprovedenim na 

TMF-u pokazao kao najbolji producent bioetanola. Procesi hidrolize i fermentacije izvođeni su u 

vodenom kupatilu sa mešanjem i regulacijom temperature i praćeni su korišćenjem standardnih 

metoda (spektrofotometrijske, volumetrijske, mikrobiološke). Na osnovu dobijenih 

eksperimentalnih podataka računski su određivani parametri od značaja za ocenu efikasnosti 

fermentacionog postupka na različitim domaćim kukuruznim hibridima (volumetrijska 

produktivnost i odgovarajući koeficijenti prinosa). Sporedni proizvod fermentacije, suva 

kukuruzna džibra sa rastvorenim materijama, analizirana je sa stanovišta kvaliteta hrane za 

životinje. Osim osnovnih hemijskih karakteristika, ispitana je i svarljivost suve materije ovog 

proizvoda prema dvoenzimskoj pepsin-celulaznoj in vitro metodi. Laboratorijska metoda 

simulacije postupaka mokre prerade kukuruznog zrna, odnosno izdvajanja skroba i pojedinih 

komponenata zrna (klice, mekinja, glutena) izvođena je na za to specijalno izrađenim taložnim 

stolovima. 

U poglavlju Rezultati i diskusija prvo su predstavljeni i komentarisani rezultati 

određivanja fizičkih karakteristika i hemijskog sastava zrna ispitivanih hibrida kukuruza. 

Analizom rezultata je ustanovljeno da pojedini hemijski parametri i fizičke karakteristike variraju 

u zavisnosti od hibrida te da shodno tome oni mogu naći raznovrsnu primenu. Kod većine hibrida 

određen je visok sadržaj skroba u zrnu, što je glavni preduslov za visok prinos bioetanola. Zatim 

su prikazani rezultati ispitivanja optimizovanja procesa dvoenzimske hidrolize i alkoholne 

fermentacije. Definisan je optimalni tehnološki postupak i uslovi fermentacije na odgovarajućim 

domaćim hibridima izabranim kao podesnim za proizvodnju bioetanola (optimalni hidromodul tj. 

odnos vode:sirovini=1:3; koncentracija enzima Termamyl SC od 0,02% v/w; koncentracija 

enzima SAN Extra L od 0,12% v/w, koncentracija inokuluma 2%; prednost je data postupku 

„simultane saharifikacije i fermentacije“ - SSF nad procesom „odvojene saharifikacije i 

fermentacije“ - SHF). Ispitivana je kinetika alkoholne fermentacije i utvrđeno optimalno vreme 

odvijanja procesa u cilju dobijanja što većeg prinosa bioetanola i uštede energije. Određeni su 

maksimalni prinosi bioetanola iz pojedinih hibrida, a potom je korelacionom analizom ispitivana i 

utvrđivana povezanost određenih fizičkih i hemijskih parametara domaćih hibrida i prinosa etanola 

da bi se utvrdila veza kao i statistička jačina efekta uticaja.


Generalno, među ispitanim hibridima su primećeni različiti stepeni fermentabilnosti i 

prinosa bioetanola. Hibridi standardnog hemijskog sastava žutog zrna, zubani, pokazali su bolje 

fermentativne karakteristike od drugih ispitanih hibrida kao što su kokičari, voskovci, hibridi belog 

i crvenog zrna. Od ispitanih domaćih hibrida su se po prinosima bioetanola i ostvarenoj 

produktivnosti posebno istakli: ZP 434, ZP 633 i ZP 704 wx. 

Po pitanju ispitivanja korelacija između fizičkih i hemijskih parametara domaćih hibrida 

kukuruza i ostvarenog prinosa etanola ustanovljeno je da postoji veoma jaka statistička veza 

između prinosa etanola u odnosu na teorijski i sadržaja meke frakcije zrna (r = 0,82). Takođe je 

uočena jaka korelacije između ovog prinosa etanola i sadržaja skroba u zrnu (r = 0,71). Pored toga 

zaključeno je da je korelacija između fizičko-hemijskih parametara zrna i prinosa etanola veoma 

kompleksna i da na nju utiču i razni drugi procesni parametri. 

Ispitivanjem hemijskog sastava i svarljivosti suve materije sporednog procesa 

fermentacije – suve kukuruzne džibre, na osnovu pravilnika o kvalitetu smeša za ishranu domaćih 

životinja ustanovljeno je da svi uzorci kvalitetom zadovoljavaju karakteristike komponenata smeša 

za ishranu svinja, goveda i živine, kao i nekih drugih vrsta životinja. Takođe je primećeno da se 

udeo proteina u džibri nakon alkoholne fermentacije više nego udvostručio u odnosu na kukuruzno 

zrno kao polaznu sirovinu. Ovo je vrlo značajno jer se smatra da će predviđeno povećanje 

proizvodnje bioetanola kao bigoriva u budućnosti znatno uticati i na povećano korišćenje džibre u 

ishrani životinja. 

U laboratorijskoj simulaciji procesa izdvajanja skroba mokrim postupkom prerade 

ustanovljeno je koji hibridi daju najveće iskorišćenje skroba. Hibrid ZP 341 je ostvario najveći 

prinos izdvojenog skroba od od 94,15%, a najmanje iskorišćenje hibrid ZP 243 (83,86%). Sadržaj 

proteina u izolovanom skrobu se kretao od 0,16 do 0,27 što ukazuje na dobar kvalitet skroba koji 

zadovoljava prehrambene standarde. Sadržaj amiloze i amilopektina u izolovanim skrobovima je 

bio karakterističan za normalne skrobove osim u slučaju hibrida ZP 704wx, koji sa svega 1% 

amiloze spada u grupu voštanih skrobova. Na osnovu niže dobijene vrednosti koeficijenta 

korelacije između prinosa skroba i udela skroba u zrnu (r = 0,50), odnosno iskorišćenja skroba (r = 

0,51) utvrđeno je da sadržaj skroba nije jedini faktor koji utiče na prinos dobijenog skroba. 

Nasuprot tome, visoka vrednost koeficijenta korelacije između procenta od teorijskog prinosa 

etanola i svarljivosti skroba ukazala je na jaku međusobnu vezu između ove dve promenjive. Pored 

prinosa skroba, za domaće hibride su određeni i prinosi drugih sporednih proizvoda mokrog 

procesa (mekinja, klice, glutena) koji, slično džibri, imaju primenu kao komponente smeša za 

ishranu životinja, ili za dobijanje kukuruznog ulja iz klice itd. 

Na kraju dela Rezultati i diskusija prikazani su rezultati ispitivanja energetskih i 

ekonomskih aspekata proizvodnje bioetanola iz kukuruza. Upoređene su energetske vrednosti 

bioetanola, džibre, zrna kukuruza, pojedinih komponenata zrna i kočanke. Neke od ranije 

objavljenih svetskih studija su tvrdile da proizvodnja bioetanola kao biogoriva iz kukuruza nije 

ekonomski opravdana jer troši više energije nego što proizvodi. Međutim, ove studije su bile 

uglavnom bazirane na primeni zastarele tehnologije. Ispitivanja sporovedena u ovoj disertaciji su 

pokazala pozitivan energetski bilans što ukazuje na dobro izabranu i optimizovanu tehnologiju 

fermentacije kao i podobnost ispitivanih domaćih hibrida za proizvodnju bioetanola. Takođe je 

izvršena ekonomska analiza isplativosti proizvodnje bioetanola od izabranih hibrida kukuruza. U 

ekonomskoj analizi izračunat je neto profit po hektaru obradivog zemljišta koji se može dobiti od 

prodaje bioetanola proizvedenog na izabranim domaćim hibridima i neto profit koji se može 

ostvariti prodajom merkantilnog kukuruza. Utvrđeno je da se oba postupka profitabilna, mada se 

veći profit može ostvariti prodajom merkantilnog kukuruza. Ovo je u skladu sa drugim aktuelnim 

svetskim studijama, jer je poznato da se u svetu proizvodnja biogoriva uglavnom podržava 

određenim državnim podsticajnim merama (oslobađanje od taksi, subvencije itd). Takođe je 

konstatovano da je potrebno projektovati proces proizvodnje tako da se nađe adekvatna mera 

između potreba prehrambene industrije i industrije alternativnih goriva.


U poglavlju Zaključak taksativno su navedeni zaključci do kojih se došlo u 

istraživanjima u ovom radu i naglašena su nova saznanja dobijena radom na ovoj disertaciji. Na 

kraju disertacije navedena je Literatura koja sadrži sve korišćene reference. 


3.1. Savremenost i originalnost 

Bioetanol je biogorivo koje se širom sveta najviše koristi kao zamena za fosilna goriva. 

Trend proizvodnje ovog goriva u svetu je rastući, i tokom 2012. godine je dostigao rekordnu 

proizvodnju od 85,2 milijarde litara. Kukuruz predstavlja jednu od najviše korišćenih obnovljivih 

sirovina ze njegovu proizvodnju zahvaljujući visokom sadržaju skroba, a trenutna proizvodnja 

bioetanola u SAD, koja je zajedno sa Brazilom i najveći proizvođač, se uglavnom bazira na 

kukuruzu kao sirovini. Korišćenjem kako glavnog proizvoda - bioetanola, tako i sporednog 

proizvoda – suve džibre sa rastvorenim materijama, postiže se celokupno iskorišćenje zrna 

kukuruza, a troškovi proizvodnje biogoriva se donekle nadoknađuju prodajom sporednog 

proizvoda koji predstavlja vrednu komponentu smeša za ishranu domaćih životinja. Srbija se u 

svetu svrstava među najveće proizvođače kukuruza, a godišnje proizvedene količine premašuju 

domaće potrebe za ovim žitom, za preko dva miliona tona. Srbija je potpisnica Kjoto sporazuma 

(1997.) čiji je cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte. Takođe u Akcioni plan Republike 

Srbije o biomasi (2010.) ugrađena je direktiva Evropske unije 2009/28/EC koja se odnosi na 

promovisanje energije iz obnovnjivih izvora i njeno korišćenje u saobraćaju sa 10% i bruto 

potrošnji od 20% do 2020. godine. Imajući ove podatke u vidu kao i činjenicu da u Srbiji trenutno 

ne postoji organizovana proizvodnja ovog alternativnog goriva i da će ono u protivnom u 

budućnosti morati da se uvozi, istraživanja sprovedena u ovoj disertaciji imaju veliki značaj za 

eventualni početak proizvodnje ovog goriva kod nas. Do sada kod nas nije vršeno ovako opsežno i 

sistematsko ispitivanje mogućnosti proizvodnje bioetanola iz većeg broja domaćih hibrida 

kukuruza različite genetičke osnove, kao što je učinjeno u ovom radu, niti uticaja fizičkih 

karakteristika i hemijskog sastava zrna na prinos ovog goriva. Takođe, novina je ispitivanje 

mogućnosti primene najznačajnijeg sporednog proizvoda u ishrani domaćih životinja. 

Predmet doktorske disertacije Valentine Semenčenko, dipl. inž. tehnologije pod nazivom: 

„Ispitivanje različitih hibrida kukuruza kao sirovine za proizvodnju bioetanola, skroba i 

hrane za životinje“ je ispitivanje mogućnosti proizvodnje bioetanola i glavne polazne 

komponente za njegovu proizvodnju - skroba, uticaja fizičo-hemijskih karakteristika pojedinih 

domaćih hibrida na prinos ovog goriva kao i ispitivanje mogućnosti iskorišćenja sporednih 

proizvoda procesa suve i mokre prerade kukuruza u ishrani domaćih životinja. Rezultati do kojih 

se došlo u ovoj disertaciji mogu imati veoma pozitivan uticaj na razvoj industrije biogoriva kod 

nas, a takođe i na uvođenje inovacija u spravljanju smeša za ishranu stoke. 

U okviru ove doktorske disertacije takođe je napravljena i ekonomska analiza isplativosti 

proizvodnje bioetanola od ispitivanih ZP hibrida kukuruza koja je pokazala da odabrani i 

optimizovani proces na domaćim hibridma ima pozitivan energetski i ekonomski bilans, tj da je 

profitabilan. Rezultati ove analize mogu biti od velike nacionalne koristi prilikom planiranja 

početka proizvodnje ovog biogoriva kod nas. 

3.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literaturu 

U ovoj doktorskoj disetaciji citirano je 334 literaturna navoda, koji su tokom izrade 

disertacije poslužili kao dobra osnova da se sagleda stanje u interesnim naučnim oblastima, 

formulišu ciljevi i smernice ispitivanja i prikaže aktuelnost odabrane problematike u naučnim 

krugovima. Na osnovu pregleda literature može se zaključiti da se istraživanja u okviru ove 

disertacije uklapaju u savremene pravce istraživanja u oblasti biogoriva i primeni kukuruza kao 

sirovine za proizvodnju bioetanola, skroba i hrane za životinje. Imajući u vidu sve navedeno,


uočava se adekvatno poznavanje, kritičko sagledavanje i opsežna analiza predmetne oblasti 

istraživanja i aktuelnog stanja u ovoj naučnoj oblasti u svetu. 


Hemijski sastav i fizičke karakteristike određivane su standardnim laboratorijskim 

metodama. Analiza sadržaja proteina vršena je standardnom metodom po Kjeldalu (Kjeldhal) 

prilagođenom za rad na aparatu Kjeldhal Analyzer (Foss Tecator), a određivanje sadržaja vlakana 

metodama po Van Soestu (Van Soest) prilagođenim za rad na aparatu Fibertec 2010 Heat 

Extractor (Foss Tecator). U radu su primenjivane savremene enzimske metode hidrolize skroba 

pomoću enzima termostabilne α-amilaze i glukoamilaze, i određivanja svarljivosti suve materije 

po in vitro modelu pomoću enzima pepsina i celulaze. Hidroliza i fermentacija vršene su prema 

savremenim laboratorijskim metodama koje se danas standardno primenjuju u svetu. Sadržaj 

fermentabilnih šećera, kao i sadržaj komponenata molekula skroba – amiloze i amilopektina 

određivan je primenom UV-Vis spektrometrijskih metoda. Za određivanje tehnoloških 

karakteristika odabranih hibrida kukuruza u skrobarskoj preradi korišćena je modifikovana 

laboratorijska metoda mokrog mlevenja zrna po Ekofu (Eckoff, 1996.) Statistička analiza podataka 

vršena je u programu IBM SPSS Statistics 20. 

3.4. Primenljivost ostvarenih rezultata 

Na osnovu eksperimentalnih ispitivanja u okviru doktorske disertacije i literaturnih 

podataka iz ove oblasti ostvaren je doprinos proučavanju mogućnosti proizvodnje alternativnog 

goriva bioetanola od domaćih hibrida kukuruza kao i kompletnom iskorišćenju nusprodukata ovog 

procesa proizvodnje, bilo da se radi o mokrom ili suvom postupku prerade zrna. Rezultati do kojih 

se došlo u ovoj disertaciji predstavljaju doprinos istraživanju fermentacionih procesa i primeni 

inovacija u industriji biogoriva kod nas. Značajno je napomenuti da se bioetanol može proizvoditi 

u postojećim pogonima za proizvodnju alkoholnih pića i industrijskog alkohola, uz minimalne 

adaptacije proizvodne infrastrukture. Verifikacija ostvarenih rezultata je potvrđena objavljivanjem 

u međunarodnim časopisima, kao i saopštenjima na međunarodnim konferencijama. 

3.5. Ocena dostignutih sposobnosti kandidata za samostalni naučni rad 

U svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu Valentina Semenčenko, dipl. inž. 

tehnologije pokazala je studioznost, sistematičnost i stručnost tokom koncipiranja rada, njegove 

pripreme, kao i samostalnost u pretraživanju literature, kreiranju i realizaciji eksperimenata i 

obradi rezultata. Sve ovo ukazuje da kandidat poseduje sposobnost i kvalitete koji su potrebni za 

samostalni naučni rad. 



U okviru ove doktorske disertacije ostvaren je značajan doprinos u oblastima proizvodnje 

biogoriva i hrane za životinje. Krajnji rezultat ove doktorske disertacije ima naučni i praktični 

značaj koji se ogleda u: 

potpunijem definisanju strukture i fizičko-hemijskih karakteristika pojedinih domaćih 

hibrida kukuruza kao sirovine, 

sagledavanju mogućnosti proizvodnje bioetanola iz različitih domaćih hibrida kukuruza, 

 

 

boljem definisanju optimalnih uslova procesa proizvodnje bioetanola, 

kompletnijem definisanju i predviđanju uticaja fizičko-hemijskih karakteristika zrna 

hibrida kao sirovine na prinos ovog biogoriva kao i na kvalitet sporednih proizvoda,


boljem sagledavanju mogućnosti proizvodnje ovog biogoriva kod nas, na domaćim 

sirovinama, 

sagledavanju ekonomske isplativosti ovog biogoriva kod nas i to uz potpuno iskorišćenje 

sporednih proizvoda što dodatno povećava profitabilnost ovog procesa. 

Na osnovu izloženog, može se zaključiti da je kandidat svojim rezultatima dao značajan 

naučni doprinos u oblasti proučavanja biotehnološkog postupka proizvodnje biogoriva i 

tehnologija prerade kukuruza u cilju proizvodnje prehrambenih namirnica i komponenata stočne 

hrane. 


Na osnovu definisanih ciljeva, određena je vrlo opsežna metodologija istraživanja koja je 

primenjena u doktorskoj disertaciji i obuhvatala je obiman eksperimentalni rad kao i korelacionu i 

tehno-ekonomsku analizu procesa. Tokom eksperimentalnog rada u laboratoriji je izvršena 

simulacija dva osnovna tehnološka procesa prerade kukuruznog zrna, suvog i mokrog, od kojih 

mokra prerada spada u najkomplikovanije tehnološke postupke u prehrambenoj industriji. 

Ustanovljeni su optimalni parametri procesa proizvodnje bioetanola na domaćim hibridima 

sirovine kukuruza, tip procesa i vreme trajanja fermentacije kojim se postiže maksimalni prinos i 

ušteda energije. Savremenim metodama ispitan je kvalitet sporednih proizvoda kao komponenata 

smeša za ishranu životinja. 

U ovoj disertaciji su u izabranom i optimizovanim tehnološkom postupku fermentacije 

na domaćim hibridima kukuruza ostvareni visoki prinosi etanola kao i dobre produktivnosti. 

Prinosi bioetanola i ostvarene produktivnosti koji su postignute sa hibridima ZP 434, ZP 633 i ZP 

704 wx u rangu su vrlo visokih prinosa na genetski nemodifikovanim hibridima koji su 

objavljenim u svetkoj literaturi. Osim toga, zbog opsežnog eksperimentalnog rada sa velikim 

brojem uzoraka domaćih hibrida sistematski je analiziran uticaj fizičko-hemijskih karakteristika 

sirovine na prinos bioetanola (u suvom postupku prerade) ili skroba (u mokrom postupku prerade) 

i došlo se do značajnih zaključaka po pitanju korelacije ovih parametara o kojima nema mnogo 

objavljenih podataka, a koji mogu biti od izuzetnog značaja za predviđanje načina upotrebe 

kukuruza na osnovu njegove fizičko-hemijske karakterizacije. 

Ispitivanja sastava suve kukuruzne džibre dobijene nakon alkoholne fermentacije, njene 

svarljivosti i energetske vrednosti pokazala su da po kvalitetu ona zadovoljava karakteristike 

komponenata smeša za ishranu svinja, goveda i živine, kao i nekih drugih vrsta životinja. 

Tehno-ekonomska i energetska analiza procesa proizvodnje bioetanola na odabranim 

domaćim hibridima kukuruza pokazala je da je proces profitabilan i energetski pozitivan, što ide u 

prilog tome da je postupak dobro tehnološki optimizovan i da su odabrani hibridi kukuruza 

odgovarajuća sirovina. 

Rezultati do kojih se došlo u ovoj doktorskoj disertaciji mogu doprineti početku 

proizvodnje bioetanola kod nas, definisanju najpodesnije kukuruzne sirovine kao i ekonomski i 

tehnološki odgovarajućeg postupka, što bi imalo, između ostalog, i pozitivan uticaj na razvoj ove 

grane industrije a samim tim i na ekonomski razvoj. Takođe, saznanja o kvalitetu sporednih 

proizvoda ovih procesa kao kvalitetnih komponenata hrane za životinje, do kojih se došlo tokom 

istraživanja, opravdavaju primenu kukuruza kao sirovine za proizvodnju biogoriva. 

4.3. Verifikacija naučnih doprinosa 

Kandidat Valentina Semenčenko je rezultate svog istraživanja tokom izrade ove 

disertacije potvrdila objavljivanjem radova u časopisima međunarodnog značaja i saopštavanjem 

radova na međunarodnim i nacionalnim skupovima. Prvi je autor jednog rada objavljenog u 

istaknutom međunarodnom časopisu (M22), kao i dva rada u međunarodnom časopisu (M23).


Radovi objavljeni u istaknutom međunarodnom časopisu kategorije M22: 

1. Semenčenko, V., Mojović, L., Đukić-Vuković, A., Radosavljević, M., Terzić, D., Milašinović 

Šeremešić, M.: Suitability of some selected maize hybrids from Serbia for the production of 

bioethanol and dried distillers’ grains with solubles, Journal of the Science of Food and 

Agriculture, vol. 93, no. 4, pp. 811-818, 2013 (IF=1.436) ( ISSN: 1097-0010). 

Radovi objavljeni u međunarodnom časopisu kategorije M23: 

1. Semenčenko, V., Mojović, Lj., Radosavljević, M., Terzić, D., Milašinović-Šeremešić, M., 

Janković, M.: Mogućnosti iskorišćenja sporednih proizvoda prerade kukuruznog zrna iz 

proizvodnje etanola i skroba, Hemijska industrija, DOI:10.2298/HEMIND120405090S, 2013 

(IF(2011)=0.205) (ISSN: 0367-598X) 

2. Semenčenko, V., Mojović, L., Petrović, S., Ocić, O.: Novi trendovi u proizvodnji bioetanola, 

Hemijska industrija, vol. 65, no. 2, , 103–114, 2011 (IF (2010)=0.137) (ISSN: 0367-598X) 

Saopštenja sa međunarodnih skupova štampana u celini, kategorija M33: 

1. Mladenović Drinić, S., Semenčenko, V., Radosavljević, M., Terzić, D., Simić, M., Stevanović, 

B. Stipešević, M.: Maize as raw matherial for bioethanol, Proceedings of the 46th Croatian and 

6th International Symposium on Agriculture, 14-18 February 2011, Opatija, Croatia, 2011., pp. 

635-639. 

2. Radosavljević, M., Mojović, L., Semenčenko, V., Milašinović, M., Rakin, M., Todorović, G.: 

Characterisation of different maize hybrids for biorthanol and starch production, 19th 

International Congress of Chemical and Process Engineering CHISA 2010 & 7th European 

Congress of Chemical Engineering – ECCE-7, CD-ROM of Full Texts, 28 August – 1 September, 

Prague, Czech Republic, 2010., pp. 1-10. 

3. Mladenović Drinić, S., Radosavljević, M., Semečenko, V., Milašinović, M., Filipović M., 

Dumanović Z.: Maize hybrids as raw material for bioethanol production, Book of Proceedings of 

the 3rd International Scientific Conference Agriculture in Nature and Enviroment Protection, May 

31 - June 2, 2010, Vukovar, Croatia, 2010., pp. 205-209. 

Saopštenja sa skupova nacionalnog značaja štampana u celini, kategorija M63: 

1. Semenčenko, V., Mojović, L., Radosavljević, M.: Biotechnological potentials of maize hybrids 

as a renewable feedstock in bioethanol production, Biotechnology for Sustainable Development, 

National Conference with International Participation, Faculty of Technology and Metallurgy, 

Belgrade, November 2010, Book of Abstracts, p. 18, na CD-u celih radova 21-24 str. 

2. Semenčenko, D., Radosavljević, M., Semenčenko, V.: Uloga i mesto istraživanja i primene 

biogoriva u strategijama razvoja obnovljivih izvora energije, Sym-op-is, XXXVI Simpozijum o 

operacionim istraživanjima, Ivanjica septembar 2009., Zbornik celih radova, str. 239-242. 

Saopštenja sa skupova nacionalnog značaja štampana u izvodu, kategorija M64: 

1. Radosavljević, M., Semenčenko V., Stevanović, M., Filipović, M., Čamdžija, Z., Mladenović 

Drinić, S., Stipešević, B.: ZP hibridi kao sirovina za bioetanol, Zbornik apstrakata IV Simpozijuma 

Selekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, 2-6. Oktobar 2011. godine, 

Kladovo, 2011., p. 23. 

2. Radosavljević, M., Mojović, Lj., Semenčenko, V., Milašinović, M.: Upotrebna vrednost zrna 

hibrida kukuruza različite genetičke osnove, Zbornik abstrakata IV kongresa genetičara Srbije, 

Tara, jun 2009., str. 217.



Kratak osvrt na disertaciju u celini: 

Na osnovu svega gore iznetog, komisija smatra da je doktorska disertacija Valentine Semenčenko, 

dipl. inž. tehnologije pod nazivom: „Ispitivanje različitih hibrida kukuruza kao sirovine za 

proizvodnju bioetanola, skroba i hrane za životinje“, ispunila sve predviđene ciljeve istraživanja i 

da predstavlja značajan i originalan naučni doprinos u oblasti Tehnološko inženjerstvo - 

biotehnologija, što je potvrđeno objavljivanjem radova u časopisima međunarodnog značaja i 

saopštenjima na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. 

Predlog komisije Nastavno-naučnom veću: 

Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću TMF-a da prihvati ovaj Referat i da ga zajedno sa 

podnetom disertacijom Valentine Semenčenko, dipl., inž. tehnologije, dostavi na uvid javnosti u 

zakonski predviđenom roku, i uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti tehničkih nauka 

Univerziteta u Beogradu, tako da nakon završetka ove procedure, pozove kandidata na usmenu 

odbranu disertacije, pred Komisijom u istom sastavu. 

U Beogradu, 10.04.2013. godine 

ČLANOVI KOMISIJE 

......................................................... 

Prof. dr Ljiljana Mojović, 


......................................................... 

Prof. dr Slavica Šiler-Marinković, 


......................................................... 

Dr Milica Radosavljević, naučni savetnik, 

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd-Zemun 

......................................................... 

Dr Marija Milašinović-Šeremešić, naučni saradnik, 

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd-Zemun






Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Aleksandre Đukić-Vuković, dipl. 

farmaceuta 

Odlukom 35/100 br. od 02.04.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, 

ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata Aleksandre Đukić-Vuković, dipl. farmaceuta pod 

naslovom 

Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri 



R E F E R A T 


1. UVOD 


19.03.2012. godine - Aleksandra Đukić-Vuković, dipl. farmaceut je prijavila temu doktorske 

disertacije sa nazivom “Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri“. 

Aleksandra Đukić-Vuković je doktorske studije upisala školske 2008/2009. godine. 

29.03.2012. godine - na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta 

formirana je komisija za ocenu teme doktorske disertacije kandidata Aleksandre Đukić-Vuković, 

dipl. farmaceuta. 

19.04.2012. godine - na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta podnet 

je izveštaj o oceni teme doktorske disertacije Aleksandre Đukić-Vuković, dipl. farmaceuta pod 

nazivom: “Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri“, a za mentora 

ove doktorske disertacije imenovana je dr Ljiljana Mojović, redovni profesor TMF-a. 

7.05.2012. godine – je doneta odluka Veća naučnih oblasti na Univerzitetu o prihvatanju teme 

doktorske disertacije Aleksandre Đukić-Vuković, dipl. farmaceuta pod nazivom: “Proizvodnja 

mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri“. 

02.04.2013. godine - na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta 

je Odluka o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije Aleksandre 

Đukić-Vuković, dipl. farmaceuta pod nazivom: “Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase 

na destilerijskoj džibri“. 


Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Tehnološko 

inženjerstvo – biotehnologija za koju je matična ustanova Tehnološko-metalurški fakultet 

Univerziteta u Beogradu. Za mentora je izabrana dr Ljiljana Mojović, redovni profesor TMF-a iz 

naučne oblasti Biotehnologija i biohemijsko inženjerstvo koja je na osnovu objavljenih publikacija 

i iskustva kompetentna da rukovodi izradom ove disertacije. 


Aleksandra Đukić-Vuković je rođena 30.07.1984. godine u Smederevu. Gimnaziju 

„Branko Radičević“ u Kovinu je završila sa odličnim uspehom 2002. godine. Diplomirala je na


Farmaceutskom fakultetu u Beogradu 05. maja 2008. godine sa ocenom 10 i prosečnom ocenom u 

toku studija 8,84. Završila je pripravnički staž za farmaceute u junu 2009. godine i stekla licencu 

za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti. Govori, čita i piše engleski jezik, a služi se 

nemačkim jezikom. Doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu je upisala školske 

2008/2009. godine, na smeru Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija sa prosekom 10 i svim 

položenim ispitima. 

Od juna 2009. godine do januara 2011. godine bila je stipendista Ministarstva za nauku i 

tehnološki razvoj Republike Srbije. U zvanje istraživač pripravnik je izabrana 23.09.2010., a u 

zvanje istraživač saradnik 12.07.2011. godine. Od 2009. godine je angažovana na projektu 

TR20064 Razvoj tehnoloških postupaka za proizvodnju aditiva i novih formulacija za 

prehrambenu industriju Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Od januara 2010. godine, 

angažovana je na projektu TR18002 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Povećanje 

efikasnosti proizvodnje bioetanola na obnovljivim sirovinama potpunim iskorišćenjem sporednih 

proizvoda. Od 01.02.2011. godine zaposlena je na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta 

u Beogradu, Katedra za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, pri projektu Ministarstva za 

nauku i tehnološki razvoj TR31017 Proizvodnja mlečne kiseline i probiotika na otpadnim 

proizvodima prehrambene i agro-industrije. U periodu 2011-2012. godine učestvovala je u 

međunarodnom projektu u okviru bilateralne saradnje između Republike Srbije i Narodne 

republike Kine pod nazivom Unapređenje proizvodnje hemikalija na obnovljivoj biomasi. 

Angažovana je na izvođenju vežbi iz predmeta Farmaceutska biotehnologija (školska 

2010/2011; 2011/2012; 2012/2013) na osnovnim studijama i Farmaceutska biotehnologija 

(školska 2011/2012; 2012/2013) i Analitika životnih namirnica na master studijama (školska 

2011/2012). 



Doktorska disertacija Aleksandre Đukić-Vuković napisana je na 207 strana, sa ukupno 6 

poglavlja, 42 slika, 30 tabela i 244 literaturnih navoda. Doktorska disertacija sadrži sledeća 

poglavlja: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Rezultate i diskusiju, Zaključak i 

Literaturu, uz izvode na srpskom i engleskom jeziku i prilog korišćenih skraćenica. 


U Uvodu disertacije su data osnovna razmatranja značaja mlečne kiseline i prednosti 

proizvodnje mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri u odnosu na dosada 

uspostavljene procese proizvodnje. Na kraju poglavlja su predstavljeni ciljevi rada sa planom 

istraživanja. 

U Teorijskom delu su detaljno opisana svojstva i značaj mlečne kiseline za 

prehrambenu, farmaceutsku, hemijsku i dr. industrije. Opisane su bakterije mlečne kiseline koje se 

koriste u mlečno-kiselinskoj fermentaciji, kao i njihove osobine relevantne za optimizaciju procesa 

i odabir odgovarajućeg tehnološkog postupka. Razmoreni su različiti izvori ugljenika i azota kao 

sirovine za fermentacionu proizvodnju mlečne kiseline, uz poseban osvrt na karakteristike džibre 

iz proizvodnje bioetanola (poreklo i varijabilnost sastava džibre u zavisnosti od sirovine korišćene 

za proizvodnju bioetanola). Karakteristike bakterija mlečne kiseline, njihova klasifikacija, 

metabolizam i praktična primena u različitim tehnološkim postupcima su izloženi, sa detaljnijim 

osvrtom na upotrebu u mlečno-kiselinskim fermentacijama na otpadnim sirovinama (surutka, 

otpadni papir, skrobni sporedni proizvodi...). Dat je pregled i analiza karakteristika i značajnih 

parametara u fermentacionim postupcima dobijanja mlečne kiseline na različitim supstratima. 

Izloženi su do sada opisani tehnološki postupci za efikasnu fermentacionu proizvodnju mlečne 

kiseline, uz detaljniji opis tehnika imobilizacije i mogućnosti korišćenja zeolita kao nosača za 

imobilizaciju bakterija mlečne kiseline. Značaj probiotika i oblast primene u ishrani ljudi i


životinja su takođe predstavljeni kao i zakonodavni okvir njihove primene u stočnoj hrani i in vitro 

metode ispitivanja probiotskih svojstava. Predstavljene su važne osobine stočne hrane, uopšteno, i 

fermentisane stočne hrane iz ugla novih trendova uz analizu potencijala primene džibre nakon 

mlečno-kiselinske fermentacije u ishrani životinja. 

U poglavlju Eksperimentalni deo prikazani su materijali, mikroorganizmi, hemikalije, 

metode i uslovi koji su korišćeni u eksperimentalnom radu, prema redosledu eksperimentalnog 

istraživačkog rada. Prvo su opisani uslovi i metode korišćene za karakterizaciju hemijskog sastava 

ispitivane džibre i profermentisanog medijuma. Metode za određevianje sadržaja šećera, mlečne 

kiseline, proteina, masti, pepela, suve materije i analizu sadržaja metala su redom predstavljene. 

Zatim je prikazan način selekcije mikroorganizama. Opisane su procedure korišćene za ispitivanje 

uticaja temperature, pH kontrole, prisustva kiseonika, mešanja, koncentracije inokuluma i početne 

koncentracije šećera na proizvodnju mlečne kiseline i rast mikroorganizma. Dalje su predstavljeni 

uslovi i karakterizacija različitih tehnoloških postupaka fermentacije (šaržno, dolivno). Opisane su 

metode i uslovi imobilizacije mikoorganizma i postupak izvođenja fermentacija sa recirkulacijom 

imobilisanog biokatalizatora. Opisana je skenirajuća elektronska mikroskopija (SEM) korišćena za 

vizuelizaciju imobilizacije proizvodnog mikroorganizma. Za analizu pogodnosti ostatka džibre 

nakon fermentacije za primenu u ishrani životinja opisane su metode i date formule korišćene za 

određivanje sadržaja vlakana, bezazotnog ekstrakta, svarljivosti, svarljive i metaboličke energije. 

Opisane su i procedure korišćene za ispitivanje uticaja žučnih soli, pH vrednosti, antimikrobnog 

delovanja i osetljivosti na antibiotike u okviru in vitro ispitivanja probiotskih svojstava biomase. 

Poglavlje Rezultati i diskusija obuhvata prikaz rezultata dobijenih u eksperimentalnom 

radu u ovoj disertaciji, njihovu analizu, diskusiju koja često uključuje i analizu mogućnosti 

primene ovih rezultata kao i poređenje sa objavljenim rezultatima ili sličnim ispitanim sistemima. 

Na samom početku ovog poglavlja prikazani su rezultati hemijske karakterizacije džibre od 

otpadnog hleba i izvršena je analiza njene podobnosti za mlečno-kiselu fermentaciju 

upoređivanjem hemijskog sastava sa nutritivnim zahtevima mlečno-kiselinskih bakterija. Potom su 

predstavljeni rezultati selekcije mikroorganizama u okviru kojih je soj Lactobacillus rhamnosus 

ATCC 7469 odabran zbog najbolje postignute efikasnosti proizvodnje mlečne kiseline i biomase 

na džibri. Dalje su prikazani i diskutovani rezultati optimizacije uslova za povećanje 

produktivnosti mlečno-kiselinske fermentacije u šaržnom sistemu. Nakon optimizacije odabrana je 

temperatura (41°C), kontrola pH (dodatkom 30% NaOH u četvorosatnim intervalima), 

koncentracija inokuluma (5% (v/v)), početna koncentracija šećera (55 g L -1 ), mešanje (90 

obrt/min, mikroaerofilno) i prikazana je kinetika proizvodnje mlečne kiseline i biomase u 

optimizovanom šaržnom sistemu. 

Nakon šaržnog procesa, ispitana je i mogućnost primene dolivnog postupka, kako bi se 

povećala koncentracija mlečne kiseline u medijumu i eventualno povećala produktivnost procesa 

sa celom džibrom. Primenom dolivnog postupka ostvareno je značajno unapređenje mlečnokiselinske 

fermentacije, pa je konačna koncentracija mlečne kiseline u medijumu povećana za 

47,6%, a zapreminska produktivnost za 21% u odnosu na šaržni postupak. Maksimalna postignuta 

produktivnost mlečne kiseline je iznosila 1,80 g L -1 h -1 , prinos mlečne kiseline od 0,87 g g -1 i 

koncentracija od 97,1 g L -1 . Broj vijabilnih ćelija na kraju fermentacije je iznosio 10 9 CFU ml -1 . 

Značajno je naglasiti da su na otpadnoj džibri u dolivnom sistemu ostvareni vrlo visoki prinosi i 

produktivnosti mlečne kiseline, kao i izuzetno dobar rast biomase. Vrednosti navedenih 

parametara su bile veće od mnogih literaturnih podataka objavnjenim za mlečno-kiselisku 

fermentaciju na različitim otpadnim materijalima kao što su surutka, algalna biomasa, otpadna 

voda od prerade ananasa i sl. Ovo ujedno ukazuje i na podobnost džibre kao suptrata za 

fermentaciju, tim pre što nije vršena nikakva suplementacija mineralima ili eksternim izvorima 

azota.


Takođe, pod definisanim optimalnim uslovima je ispitan i proces sa imobilizacijom L. 

rhamnosus ATCC 7469 i recirkulacijom imobilisanog biokatalizatora. Pokazano je da je 

adsorpcija imobilisanog L. rhamnosus ATCC 7469 izuzetno snažna i na nativnom i na Mgmodifikovanom 

zeolitu i da je moguće izvesti četiri recirkulaciona ciklusa sa produktivnošću 

višom od 1,0 g L -1 h -1 u toku kojih dolazi do dalje kolonizacije površine zeolita bakterijama. U 

fermentaciji sa imobilisanim biokatalzatorom na Mg-modifikovanom zeolitu je prosečno ostvarena 

8% viša produktivnost u odnosu na sistem Na-zeolita, uz najviše ostvarene vrednosti 

produktivnosti (1,80 g L -1 h -1 ), prinosa (0,86 g g -1 ) i koeficijenta prinosa (0,99 g g -1 ) u toku prvog 

ciklusa. Dalje u toku fermentacije u ponovljenim ciklusima se ove razlike smanjuju, najverovatnije 

usled ponovne izmene jona Mg 2+ sa jonom Na + prisutnim u medijumu. 

Dalje su prikazani rezultati ispitivanja kvaliteta zaostalog medijuma nakon mlečnokiselinske 

fermentacije za primenu u ishrani životinja. Pokazano je da je svarljivost ostataka nakon 

fermentacije bila 96,63 % SM, sa više od 38,65% SM proteina, uz veoma visoke vrednosti 

metaboličke i svarljive energije od preko 4000 kcal kg -1 , što ukazuje da fermentisana džibra može 

biti korišćena kao vrlo kvalitetna stočna hrana koja se naročito preporučuje u ishrani 

monogastričnih životinja. 

In vitro ispitivanjem probiotskih karakteristika biomase zaostale u fermentacionom 

medijumu pokazano je da više od 85 % bakterijskih ćelija preživljava četvorosatnu izloženost pri 

pH=2,5 i u prisustvu 0,3% goveđe žuči. Takođe, pokazano je da L. rhamnosus ATCC 7469 deluje 

antimikrobno na rast Shigella sonnei i Staphylococcus aureus ATCC 25923 i da je ispitani soj 

rezistentan na aminoglikozidne antibiotike, što je prirodna karakteristika ove vrste, dok je osetljiv 

na penicilin, tetraciklin i eritromicin. Utvrđene karakteristike su od izuzetnog značaja za 

korišćenje proizvedene biomase zajedno sa džibrom nakon mlečno-kisele fermentacije za ishranu 

domaćih životinja. 

U Zaključku su naglašeni najznačajniji ostvareni rezultata istraživanja, posebno oni koji 

predstavljaju nova saznanja i taksativno su prikazani najvažniji zaključci, izvedeni na osnovu 

ispitivanja izloženih u prethodnim poglavljima. Pregled značajnih dostignuća i prednosti ovog 

integrisanog procesa su dovedeni u vezu sa potencijalnom mogućnošću primene. 

U odeljku Literatura navedene su reference citirane u disertaciji, uključujući i naučne 

publikacije proistekle iz eksperimentalnog rada u okviru predložene teme. 



Mlečna kiselina je značajna hemikalija koja je danas vrlo tražena u farmaceutskoj, 

hemijskoj, prehrambenoj, tekstilnoj i kožnoj industriji, bilo kao čista supstanca ili sirovina. 

Poslednjih godina intenzivno raste potreba za mlečnom kiselinom, posebno kao sirovinom za 

dobijanje polilaktida, polimera za oblaganje različitih farmaceutskih oblika sa kontrolisanim 

oslobađanjem aktivne lekovite supstance. Procenjeno je da potražnja za mlečnom kiselinom na 

svetskom tržištu godišnje raste po prosečnoj stopi od 7 %. U Srbiji se mlečna kiselina uvozi, pa bi 

se razvojem postupka na jeftinim supstratima mogla uštedeti značajna sredstva. 

Smatra se da je godišnja proizvodnja mlečne kiseline oko 120 000 t, od čega se oko 90% 

dobija fermentativnim putem u procesima pomoću mlečno-kiselinskih bakterija, dok se preostalih 

10% dobija sintetski hidrolizom iz laktonitrila. Ovako visok udeo fermentativne proizvodnje 

mlečne kiseline u ukupnoj svetskoj proizvodnji odslikava rastući trend i ukazuje na potrebu 

usavršavanja ekološki povoljnih tehnologija za mlečno-kiselinske fermentacije. U tom smislu se 

intenzivno istražuju mogućnosti korišćenja otpadnih i sporednih proizvoda agro-industrije kao 

supstrata za mlečno-kiselinske fermentacije. Zato je u ovoj doktorskoj disertaciji izabrana 

destilerijska džibra iz proizvodnje bioetanola kao otpadna i jeftina sirovina za fermentaciju. 

Globalna proizvodnja biogoriva se danas takođe izuzetno razvija i raste, a nakon proizvodnje


zaostaju ogromne količine džibre sa velikim udelom organskog materijala koju je potrebno što pre 

iskoristiti ili adekvatno obraditi. Koncipiranjem proizvodnje mlečne kiseline na džibri imalo bi 

uticaja i na povećanje profitabilnosti proizvodnje bioetanola. 

U doktorskoj disertaciji je korišćen savremen "biorafinerisjki pristup", a čija se 

originalnost ogleda pre svega u izboru sirovine za proizvodnju mlečne kiseline, kao i integrisanom 

pristupu istovremene ili paralelne proizvodnje mlečne kiseline i visoko vredne hrane za životinje 

obogaćene probiotskom biomasom. Kvalitet ovako dobijene stočne hrane je dokumentovan u 

ovom radu, a destilerijska džibra se pokazala kao dobar supstrat za ovakvu integrisanu 

proizvodnju. 


U toku izrade kandidatkinja je koristila literaturu koja je referentna za ispitivanu oblast 

proizvodnje mlečne kiseline, probiotske biomase i stočne hrane. Pored klasičnih stručnoudžbeničkih 

knjiga korišćene su i najnoviji naučni radovi iz vodećih naučnih časopisa ispitivane 

oblasti u najvećem broju publikovani od 2010. godine, uključujući i 2013. godinu. Uvid i analiza 

najnovijih saznanja iz oblasti istraživanja doprinela je aktuelnosti i kvalitetnom pozicioniranju 

procesa ispitivanih u disertaciji u savremene naučne i stručne trendove. 


Za karakterisanje hemijskog sastava džibre korisšćene su metoda atomske apsorpcione 

spektrometrije (AAS), kao i spektrofotometrijske i ekstraktivne metode. U toku optimizacije 

procesa praćen je sadržaj mlečne kiseline (enzimska metoda), šećera (spektrofotometrijska 

metoda), promena pH kao važnog faktora za preživljavanje proizvodnog mikroorganizma, kao i 

broj živih mikroorganizama (metodom brojanja na agarnim pločama). Morfologija i struktura 

površine imobilisanih bakterijskih ćelija na zeolitu je ispitivana skenirajućom elektronskom 

mikroskopijom (SEM) i svetlosnom mikroskopijom. Za analizu kvaliteta ostatka nakon mlečnokiselinske 

fermentacije za stočnu hranu, korišćen je Aparat za određivanje vlakana, kao i in vitro 

metode za ispitivanje stvarljivosti. Za in vitro karakterisanje probiotske aktivnosti korišćen je 

simulirani gastrični sok uz praćenje preživljavanja, antimikrobno dejstvo i rezistenciju na 

antibiotike klasičnim mikrobiološkim tehnikama. 


Rezultati istraživanja proistekli u ovoj disertaciji imaju izuzetan praktičan značaj i 

direktnu mogućnost primene u industriji proizvodnje mlečne kiseline, bioetanola kao i u 

proizvodnji hrane za životinje. Na osnovu postignutih prinosa utvrđeno je da je destilerijska džibra 

predstavlja dobar supstrat za proizvodnju mlečne kiseline (nije čak potrebno ni obogaćivanje 

medijuma izvorima azota i mikroelementima), a značajna produktivnost je postignuta u dolivnom 

postupku i postupku sa imobilisanim bakterijama na zeolitu. 

Rezultati istraživanja mogu biti praktično primenjeni i u destilerijama za primenu u ovom 

radu ispitanog postupaka za fermentaciju otpadne destilerijske džibre. 

Rezultati do kojih se došlo u ovoj disertaciji predstavljaju doprinos istraživanju i razvoju 

fermentacionih procesa pomoću bakterija mlečne kiseline. 

Imobilizacija bakterije L. rhamnosus ATCC 7469 na zeolit je prvi put izvedena u ovom 

radu i pokazala se kao praktičan i jednostavan metod koji se može dalje primeniti i u sličnim 

fermentacijama i sa drugim bakterijama mlečne kiseline. 


Kandidatkinja Aleksandra Đukić-Vuković, dipl. farm. je tokom izrade doktorske 

disertacije pokazala izuzetnu stručnost i samostalnost u pripremi i realizaciji eksperimenata,


korišćenju različitih biohemijskih, hemijskih i mikrobiloških tehnika i analizi rezultata. 

Kandidatkinja je savladala veštine sveobuhvatnog i sistematskog pristupa istraživanju i stekla je 

sve kvalitete koji su neophodni za samostalni naučni rad. 



Važno je naglasiti da destilerijska džibra nije do sada korišćena za proizvodnju mlečne 

kiseline (uglavnom je sušena i korišćena kao stočna hrana) pa je ova problematika gotovo 

neispitana, tako da većina rezultata proisteklih iz ove disertacije predstavljaju originalna nova 

saznanja. Poseban naučni doprinos rezultata doktorske disertacije se ogleda u sledećem: 

 

 

 

 

definisanju najpodobnijeg soja bakterija mlečne kiseline kao i uslova fermentacije mlečne 

kiseline na destilerijskoj džibri, izboru optimalne tehnološke šeme (dolivna fermentacija, kao i 

fermentacija sa imobilisanim biokatalizatorom) kao i razvoju novog postupka korišćenja 

džibre za proizvodnju mlečne kiseline i mikrobiološke biomase sa probiotskom aktivnosti; 

povećanju ekonomičnosti proizvodnje bioetanola na skrobnim sirovinama razvojem održivog 

postupka sa potpunom valorizacijom sporednih proizvoda i upotrebom zaostalog 

fermentacionog medijuma sa probiotskom biomasoma za ishranu domaćih životinja; 

smanjenju negativnog ekološkog uticaja korišćenjem otpadnih voda iz proizvodnje bioetanola; 

takođe, primena razvijenog koncepta proizvodnje mlečne kiseline bi bila od značaja i za 

domaću prehrambenu industriju, budući da Srbija uvozi mlečnu kiselinu. 


Definisanje najpodobnijeg bakterijskog soja je izvršeno na osnovu prethodne analize 

hemijskog sastava destilerijske džibre posebno sa aspekta nutritivnih zahteva bakterija mlečne 

kiseline i eksperimentalnih ispitivanja mlečno-kiselinske fermentacije sa četiri odabrana 

mikroorganizma iz roda Lactobacillus (L. paracasei ssp. paracasei NRRL B-4564, L. casei ssp. 

casei NRRL B-441, L. pentosus NRRL-227 i L. rhamnosus ATCC 7469), pri čemu su najveći 

prinosi ostvareni sa L. rhamnosus ATCC 7469. 

Dalja tehnološka optimizacija procesa mlečno-kislelinske fermentacije sa odabranim 

mikroorganizmom je izvršena na osnovu opsežnih eksperimentalnih ispitivanja fermentacije pri 

različitim tehnološkim parametrima (temperatura, mešanje, anaerobni ili mikroaerofilni uslovi, 

koncentracija inokuluma, koncentracija šećera, pH i dodatak sredstva za neutralizaciju) i na 

osnovu korelacione statističke analize međusobnog uticaja ovih parametara. Nakon izbora 

optimalnih parametara u šaržnom sistemu pristupilo se izboru optimalne tehnološke šeme. 

Značajno povećanje prinosa i produktivnosti procesa ostvareno je primenom dolivne šeme 

fermentacije, dok je razvoj postupka imobilizacije radnog mikroorganizma na zeolit otvorio 

mogućnost primene tehnološke šeme fermentacije sa recirkulacijom imobilisanog katalizatora u 

kome su ostvareni dobri prinosi i produktivnosti u toku 4 uzastopne recirkulacije biokatalizatora. 

Ovakva tehnološka šema je posebno pogodna za integrisanu ili paralelnu proizvodnju mlečne 

kiseline i visoko vredne hrane za životinje. Ostvareni prinosi i produktivnosti u ovako 

optimizovanim postupcima su bili veći od mnogih literaturno objavljenih prinosa i produktivnosti 

na drugim otpadnim supstratima kao npr. surutki, otpadnoj vodi od prerade ananasa, algalnoj 

biomasi i sl. Ovo predstavlja verifikaciju rezultata ove teze, a ujedno i ukazuje na podobnost 

korišćene destilerijske džibre kao sirovine za mlečno-kiselinsku fermentaciju, jer nije bila 

potrebno nikakvo obogaćivanje skupim izvorima azota ili mikroelementima. 

Takođe je značajno naglasiti da se na osnovu opsežnog pregleda do sada objavljenih 

rezultata može konstatovati da je, imobilizacija bakterije L. rhamnosus ATCC 7469 na zeolit prvi 

put razvijena i primenjena u ovom radu i pokazala se kao praktičan i jednostavan metod koji se


može dalje primeniti i u sličnim fermentacijama i sa drugim bakterijama mlečne kiseline. U 

konkretnom slučaju u okviru ove disertacije primenjeni postupak imobilizacije ima dvostruki 

pozitivni efekat koji se ogleda i na mogućnost recirkulacije biokatalizatora i na poboljšanje 

kvaliteta fermentisanog ostatka sa zeolitom za primenu u ishrani domaćih životinja. 


Kandidat Aleksandra Đukić-Vuković je rezultate svog istraživanja tokom izrade ove 

disertacije potvrdila objavljivanjem radova u časopisima međunarodnog i nacionalnog značaja i 

saopštavanjem radova na međunarodnim i nacionalnim skupovima. Prvi je autor tri objavljena rada 

u okviru doktorske teze u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21), kao i jednog rada u 

međunarodnom časopisu (M23) i tri rada objavljena u nacionalnim časopisima (M53). 

Radovi u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21) 

1. Đukić-Vuković, A., Mojović, L., Vukašinović-Sekulić, M., Rakin, M., Nikolić, S., Pejin, J., 

Bulatović, M.: Effect of different fermentation parameters on L- lactic acid production from liquid 

distillery stillage, - Food Chemistry, vol. 134, no. 2, pp. 1038-1043, 2012 (IF (2011) = 3,655) 

(ISSN 0308-8146) 

2. Djukić-Vuković, A., Mojović, L., Vukašinović-Sekulić, M., Nikolić, S., Pejin, J.: Integrated 

production of lactic acid and biomass on distillery stillage, -Bioprocess and biosystems engineering, 

DOI: 10.1007/s00449-012-0842-x (2012) (IF (2011) = 1,809) (ISSN 1615-7591) 

3. Djukić-Vuković, A., Mojović, L., Jokić, B., Nikolić, S., Pejin, J.: Lactic acid production on 

liquid distillery stillage by Lactobacillus rhamnosus immobilized onto zeolite, -Bioresource 

technology, DOI: 10.1016/j.biortech.2012.10.066 (2012) (IF (2011) = 4,980) (ISSN 0960-8524) 

4. Mojović, L., Pejin, D., Rakin, M., Pejin, J., Nikolić, S., Djukić-Vuković, A.: How to improve the 

economy of bioethanol production in Serbia, -Renewable and sustainable energy reviews, vol. 16, 

no. 8, pp. 6040-6047, 2012 (IF (2011) = 6,018) (ISSN 1364-0321) 

Radovi u međunarodnim časopisima (M23) 

1. Đukić-Vuković, A., Mojović, L., Pejin, D., Vukašinović-Sekulić, M., Rakin, M., Nikolić, S., 

Pejin, J.: Novi pravci i izazovi u proizvodnji mlečne kiseline na obnovljivim sirovinama, - 

Hemijska industrija, vol. 65, no. 4, pp. 411–422, 2011 (IF (2011) = 0,205) (ISSN 0367-598X) 

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u celini (M33) 

1. Đukić Vuković, A., Nikolić, S., Mojović, L., Pejin, D., Rakin, M., Pejin, J., Bulatović, M.: 

„The possibilities of utilization of stillage from the production of bioethanol on starch feedstocks“, 

XIX International Symposium on Alcohol Fuels – ISAF/2 nd Lignocellulosic Bioethanol Conference, 

October 10-14, 2011, Verona, Paper No. 10987, TP1.A3 

2. Djukić-Vuković, A., Mojović, L., Vukašinović-Sekulić, M., Rakin, M., Nikolić, S., Bulatović, 

M., Pejin, J.: “Stillage from bioethanol production as substrate for parallel production of lactic acid 

and biomass”, -Proceedings of 6th Central European Congress on Food, Novi Sad, Serbia, 2012., 

pp. 1093-1098 (ISBN 978-86-7994-0278) 

3. Djukić-Vuković, A., Mojović, L., Rakin, M., Nikolić, S., Pejin, J.: “Distillery stillage as a new 

substrate for lactic acid and biomass production“, CD Proceedings of The 7 th Conference on 

Sustainable Development of Energy, Water and Environment Systems – SDEWES Conference, 

Ohrid, Macedonia, 2012., pp. 111-121. (ISSN 1847-7186) 

4. Mojović, L., Djukić-Vuković, A., Vukašinović-Sekulić, M., Rakin, M., Nikolić, S., Bulatović, 

M., Pejin, J.: “Distillery stillage as a new and renewable substrate for lactic acid production”, CD 

Proceedings of Global Conference on Global Warming 2012 (GCGW2012), Istanbul, Turkey, 

2012., pp. 932-939. (ISBN 978-605-89885-1-5)


Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu (M34) 

1. Djukić-Vuković, A., Rakin, M., Mojović, L., Vukašinović-Sekulić, M., Nikolić, S.: 

“Possibilities to lactic acid production on different agricultural by-products”, Book of abstracts of 

8 th European Congress of Chemical engineering/ 1 st European Congress of Applied Biotechnology 

(ECCE/ECAB), Berlin, Germany, 2011., p. 2823. 

2. Djukić-Vuković, A., Mojović, L., Vukašinović-Sekulić, M., Rakin, M., Nikolić, S., Bulatović, 

M., Pejin, J.: “Impact of oxygen exposure and shaking on lactic acid fermentation by Lactobacillus 

rhamnosus ATCC 7469 on liquid stillage”, CD Proceedings of Microbiologia Balkanica 

2011/MICROMED 2011, 7 th Balkan Congress of microbiology/8 th Congress of Serbian 

Microbiologists, Belgrade, Serbia, 2011., p. 218. (ISBN 978-86-914897-0-01) 

Radovi u vodećem časopisu nacionalnog značaja (M51) 

1. Mojović, L., Vukašinović Sekulić, M., Đukić, A., Pejin, D., Rakin, M., Pejin, J., Nikolić, S.: 

Production of lactic acid on liquid distillery stillage, -Journal on Processing and Energy in 

Agriculture (former PTEP), vol. 15, no. 1, pp. 1-5, 2011 (ISSN 1821-4487) 

Radovi u časopisu nacionalnog značaja (M52) 

1. Đukić-Vuković, A., Mojović, L., Pejin, D., Vukašinović-Sekulić, M., Rakin, M., Nikolić, S., 

Pejin, J.: Proizvodnja mlečne kiseline na tečnoj destilerijskoj džibri pomoću Lactobacillus 

rhamnosus ATCC 7469, -Zbornik radova Tehnološkog fakulteta, vol. 20, pp. 96-104, 2011 (ISSN 

0352-6542) 

2. Đukić-Vuković, A., Mojović, L., Vukašinović-Sekulić, M., Rakin, M., Nikolić, S., Pejin, J., 

Hao, J.: Utilization of the stillage from bioethanol production on waste bread for lactic acid and 

biomass production, -Journal on Processing and Energy in Agriculture (former PTEP), vol. 16, 

no. 1, pp. 14–18, 2012. (ISSN 1821-4487) 

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini (M63) 

1. Đukić, A., Mojović, L., Vukašinović-Sekulić, M., Pejin, D., Rakin, M., Pejin, J., Nikolić, S.: 

Uticaj temperature i prisustva kiseonika na mlečno-kiselinsku fermentaciju pomoću Lactobacillus 

paracasei ssp. paracasei NRRLB 4654 na tečnoj destilerijskoj džibri, CD Knjiga celih radova 

Nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem „Biotehnologija za održivi razvoj“, Beograd, 

Srbija, 2010., str. 25-28. (ISBN 978-86-7401-269-7) 

2. Vukašinović-Sekulić, M., Mojović, L., Rakin, M., Nikolić, S., Đukić, A., Marković, M., 

Markov, S.: Selection of strains from Lactobacillus sp. for lactic acid fermentation of thin stillage, 

CD Knjiga celih radova Nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem „Biotehnologija za 

održivi razvoj“, Beograd, Srbija, 2010., str. 41-44. (ISBN 978-86-7401-269-7) 

3. Nikolić, S., Vukašinović-Sekulić, M., Pejin, D., Mojović, L., Rakin, M., Pejin, J., Đukić, A.: 

Proizvodnja mlečne kiseline iz kukuruzne tečne džibre pomoću Lactobacillus rhamnosus ATCC 

7469, CD Knjiga celih radova Nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem 

„Biotehnologija za održivi razvoj“, Beograd, Srbija, 2010., str. 61-64. (ISBN 978-86-7401-269-7) 


Na osnovu prethodno iznetih razmatranja rezultata doktorske disertacije Aleksandre 

Đukić-Vuković, dipl. farm. pod naslovom “Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase 

na destilerijskoj džibri“ smatramo da su ispunjeni svi ciljevi i zadaci rada na ovoj tezi i da ona 

svojim sadržajem i kvalitetom značajno dopirinosi oblasti Tehnološko inženjerstvo – 

biotehnologija, što je i potvrđeno objavljivanjem značajnog broja radova u međunarodnim 

časopisima, kao i publikovanjem rezultata na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. 

Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću TMF-a da prihvati ovaj REFERAT i da se 

doktorska disertacija pod nazivom “Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase na


destilerijskoj džibri“ kandidata Aleksandre Đukić-Vuković, dipl. farm. prihvati, izloži na uvid 

javnosti u zakonski predviđenom roku i potom uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti 

tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu. Takođe, da se nakon završetka ove procedure, kandidat 

pozove na usmenu odbranu disertacije pred Komisijom u istom sastavu. 


Prof. dr Ljiljana Mojović, 

Tehnološko-metalurški fakultet 


Doc. dr Maja Vukašinović-Sekulić, 



Prof. dr Marica Rakin, 



Doc. dr Jelena Pejin, 

Tehnološki fakultet 

Univerziteta u Novom Sadu






Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Zlatea Veličkovića 

Odlukom br. 35/101 od 02.04.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, 

ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata Zlatea Veličkovića, spec. menadž. integ. zašt., 

oficira Vojske Srbije, pod naslovom „Modifikacija i primena višeslojnih ugljeničnih nanocevi 

za izdvajanje arsena iz vode“. 



R E F E R A T 

1. UVOD 


- 23.09.2010. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta 

Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu Završnog 

ispita na doktorskim studijama Zlatea Veličkovića (Odluka br. 35/307 od 29.09.2010.). 

- 08.10.2010. kandidat Zlate Veličković je odbranio Završni ispit – pristupni rad za izradu 

doktorske disertacije, pod nazivom „Razvoj i ispitivanje novih materijala za uklanjanje 

arsena iz voda“ sa ocenom 10, pred komisijom u sastavu: dr Mirjana Ristić, van. prof., dr 

Petar Uskoković, red. prof. i dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. 

- 04.11.2011. kandidat Zlate Veličković, spec. menadž. integ. zašt., oficir Vojske Srbije, 

prijavio je temu doktorske disertacije, pod nazivom: „Modifikacija i primena višeslojnih 

ugljeničnih nanocevi za izdvajanje arsena iz vode“. 


Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu naučne 

zasnovanosti teme doktorske disertacije Zlatea Veličkovića, pod nazivom „Modifikacija i 

primena višeslojnih ugljeničnih nanocevi za izdvajanje arsena iz vode“ (Odluka br. 

35/375 od 18.11.2011.). 


Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o prihvatanju Izveštaja Komisije za ocenu 

naučne zasnovanosti teme i odobrenju izrade doktorske disertacije Zlatea Veličkovića. Za 

mentora je određena dr Mirjana Ristić, van. prof. TMF-a (Odluka br. 35/393 od 

20.12.2011.). 

- 26.12.2011. – Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka data je saglasnost na 

predlog teme doktorske disertacije Zlatea Veličkovića, pod nazivom: „Modifikacija i 

primena višeslojnih ugljeničnih nanocevi za izdvajanje arsena iz vode“ (Odluka br. 06- 

8780/9-11 od 26.12.2011.). 


Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu i odbranu


doktorske disertacije Zlatea Veličkovića, pod nazivom „Modifikacija i primena 

višeslojnih ugljeničnih nanocevi za izdvajanje arsena iz vode“ (Odluka br. 35/101 od 

02.04.2013.). 

Kandidat je upisao doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u 

Beogradu školske 2008/09 godine. 


Istraživanja rađena u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Inženjerstvo 

zaštite životne sredine, za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u 

Beogradu. Mentor, dr Mirjana Ristić, redovni profesor TMF-a, je do sada publikovala 30 radova iz 

ove oblasti, rukovodila je izradom četiri magistarske teze i bila je član komisije šest odbranjenih 

magistarskih teza i tri odbranjene doktorske teze. Na osnovu dosadašnjih rezultata, smatramo da je 

mentor bio kompetentan da rukovodi izradom ove doktorske disertacije. 


Kandidat Zlate Veličković rođen je 02.02.1967. godine u Kumanovu, BJR Makedonija. U Pirotu je 

završio osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematičkog usmerenja, smer laboratorijski tehničar 

za organsku hemiju, sa odličnim uspehom. Vojnu akademiju kopnene vojske, smer Atomskobiološko-hemijske 

odbrane, upisao je 1986. godine. Akademiju je završio 1990. godine, sa 

prosečnom ocenom 8,71. Završetkom Vojne akademije proizveden je u čin potporučnika roda 

ABHO. Profesionalnu karijeru započinje službovanjem u garnizonu Čačak, gde obavlja dužnosti 

komandira voda i čete. Na Vojnu akademiju u Beogradu prelazi 1997. godine, gde obavlja 

dužnosti komandira voda i načelnika klase. Od 2008. godine radi kao saradnik u nastavi na Vojnoj 

akademiji Univerziteta odbrane u Beogradu, za grupu predmeta NHB oružje i NHB zaštita i 

zastupa Načelnika Katedre vojno-hemijskog inženjerstva. 

Na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu upisao je poslediplomske specijalističke studije 

školske 2006/2007, smer integrisane zaštite. Specijalistički rad, pod nazivom „Mesto i uloga 

jedinica ABHO u uslovima hemijskih udesa u miru“, odbranio je 21.02.2008. godine. 

Oženjen je i ima dvoje dece. Poseduje ECDL sertifikat, govori i piše francuski jezik i služi se 

engleskim jezikom. 



Doktorska disertacija Zlatea Veličkovića je napisana na 188 strana i podeljena je na sledeće celine: 

Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Rezultati i diskusija i Zaključak. Disertacija sadrži 71 

sliku, 29 tabela i 337 literaturnih navoda. Na početku disertacije dat je Rezime na srpskom i 

engleskom jeziku, dok su Literatura i biografija autora dati na kraju disertacije. 


U Uvodu je istaknut problem zagađenja vode za piće arsenom i definisani su predmet i ciljevi 

doktorske disertacije. 

Teorijski deo se sastoji iz devet delova: 1) Izvori zagađenja vode arsenom; 2) Konvencionalne 

metode i materijali za uklanjanje arsena iz vode; 3) Razvoj i primena novih nanostrukturnih 

materijala za uklanjanje arsena iz vode; 4) Dobijanje i funkcionalizacija ugljeničnih nanocevi; 5)


Metode za karakterizaciju ugljeničnih nanocevi; 6) Bezbednost korišćenja ugljeničnih nanocevi; 7) 

Svojstva i primena ugljeničnih nanocevi; 8) Teorija adsorpcije i 9) Modelovanje procesa 

adsorpcije. U ovom poglavlju ukazano je na problem zagađenja vode arsenom, opisani su procesi 

prečišćavanja voda zagađenih arsenom, sa posebnim osvrtom na materijale koji se koriste za 

adsorpciju. Nakon toga je dat prikaz primene novih, nanostrukturnih materijala za prečišćavanje 

voda zagađenih arsenom adsorpcijom, a posebno je istaknuta primena ugljeničnih nanocevi. 

Nanocevi, njihova svojstva i metode sinteze, najčešće metode funkcionalizacije ugljeničnih 

nanocevi, metode karakterizacije, bezbednost njihove upotrebe i primena u oblasti prečišćavanja 

voda su detaljno opisani. Teorijski aspekti procesa adsorpcije i modeli koji se najčešće koriste za 

opisivanje ravnoteže na granici faza čvrsto/tečno su opisani u posebnom delu. Na kraju Teoretskog 

dela dat je pregled dosadašnjih primena funkcionalizovanih ugljeničnih nanocevi za uklanjanje 

arsena iz vode. 

Eksperimentalni deo se sastoji iz četiri dela: 1) Materijali i postupci dobijanja i karakterizacije 

adsorbenata; 2) Adsorpcija arsena na sirovim, oksidovanim i etilendiaminovanim višeslojnim 

ugljeničnim nanocevima (s-, o- i e-MWCNTs); 3) Adsorpcija arsena na o- i e-MWCNTs 

modifikovanim gvožđem i 4) Adsorpcija arsena na višeslojnim ugljeničnim nanocevima 

aminovanim amino-polietilenglikolom (PEG-MWCNTs). U eksperimentalnom delu su navedene 

korišćene hemikalije i reagensi i dat je detaljan opis metoda dobijanja i karakterizacije 

adsorbenata, kao i eksperimentalni postupci i uslovi pri kojima su izvođeni eksperimenti. 

U poglavlju Rezultati i diskusija su prikazani i detaljno analizirani rezultati dobijeni tokom 

eksperimentalnog dela rada. Ovo poglavlje obuhvata tri dela: 1) Adsorpcija arsena na s-, o- i e- 

MWCNTs; 2) Adsorpcija arsena na o- i e-MWCNTs modifikovanim gvožđem i 3) Adsorpcija 

arsena na PEG-MWCNTs. 

U prvom delu analizirana je adsorpcija arsena na sirovim, oksidovanim i etilendiaminovanim 

višeslojnim ugljeničnim nanocevima. Razmatran je uticaj vremena kontakta i pH vrednosti na 

adsorpciju As(V) na ovim adsorbentima. Najveći deo arsena se izdvoji za prvih 45 minuta. 

Adsorpcija arsena pri različitim pH vrednostima je pokazala veliku zavisnost procesa od pH 

vrednosti, jer pH vrednost rastvora utiče na karakteristike samog sorbenta, kao i na raspodelu 

jonskih vrsta arsena. Najbolji rezultati za o- i e-MWCNTs dobijeni su u opsegu pH vrednosti od 3 

- 

do 5, kada su u vodenom rastvoru u najvećoj meri prisutni H 2 AsO 4 joni. Poređenjem 

eksperimentalnih vrednosti sa odabranim modelima, zaključeno je da se kinetika adsorpcije može 

opisati jednačinom pseudodrugog reda za navedene adsorbente, dok je najbolje slaganje sa 

Sipsovim modelom izoterme za s- i o-MWCNTs, odnosno sa Freundlichovim modelom za e- 

MWCNTs. Iz parametara Langmuirove adsorpcione izoterme dobijeni su maksimalni adsorpcioni 

kapaciteti od 3,55 mg g -1 za s-MWCNTs, 4,17 mg g -1 za o-MWCNTs i 16,59 mg g -1 za e- 

MWCNTs. FTIR spektri ispitivanih materijala, pre i posle adsorpcije, pokazali su da je arsen 

vezan na ispitivanim adsorbentima. Desorpcija arsena sa o- i e-MWCNTs je bila nepotpuna, (29 % 

kod e-MWCNTs i 60 % o-MWCNTs). Adsorpcija As(V) na e-MWCNTs je vršena i iz realnih 

uzoraka vode za piće; uočeno je da je mali uticaj prisutnih jona pri nižim pH vrednostima (4), dok 

se na višoj pH vrednosti (8) smanjuje stepen izdvajanja arsena. 

U drugom delu poglavlja Rezultati i diskusija analizirana je adsorpcija arsena na o- i e-MWCNTs 

modifikovanim gvožđem. Preliminarni rezultati ispitivanja su pokazali da o-MWCNTs


modifikovane gvožđem imaju nizak kapacitet adsorpcije, tako da ovaj materijal nije tokom daljeg 

rada korišćen kao adsorbent. U ovom delu prikazana je detaljna analiza karakteristika adsorbenata, 

e-MWCNTs/Fe 2+ i e-MWCNTs/Fe 3+ , na osnovu podataka dobijenih BET, FTIR, XRD, SEM i 

TEM tehnikama, određivanjem zeta potencijala i tačke nultog naelektrisanja. Analizom FTIR 

spektara dobijene su bitne informacije o interakcijama i vezama koje se uspostavljaju između 

adsorbata i funkcionalnih grupa adsorbenta. Usled taloženja goetita na adsorbentu (e-MWCNTs) 

došlo je do pojave novih pikova, zbog uspostavljanja novih veza. Vezivanje arsena za površinu 

adsorbenta uslovilo je promenu intenziteta pojedinih pikova, došlo je do pomeranja pikova, 

promene izgleda i/ili nestajanja pojedinih pikova. Promene u frekvenciji vibracija, izazvane 

interakcijom grupa adsorbenta sa adsorbatom, su rezultat promene jačine veza. 

Primenom SEM tehnike dobijeni su podaci o morfologiji adsorbenata. Upoređivanjem SEM 

fotografija e-MWCNTs, iz ranijih istraživanja, sa odabranim fotografijama gvožđem 

modifikovanih e-MWCNTs, koje su dobijene FE-SEM tehnikom, uočeno je da je struktura zida 

cilindra i dalje ista kao kod e-MWCNTs i da je međuravanski razmak kod svih uzoraka ostao isti. 

Zaključeno je da e-MWCNTs/Fe 2+ bolje međusobno prianjaju nego e-MWCNTs/Fe 3+ , odnosno 

međusobno rastojanje između e-MWCNTs/Fe 2+ je znatno smanjeno. Morfologija Femodifikovanih 

MWCNTs materijala, pre i posle adsorpcije As(V), analizirana je TEM-om visoke 

rezolucije. Poređenjem TEM fotografija e-MWCNTs i e-MWCNTs/Fe 2+ , uočava se da je bočni zid 

cevi nakon funkcionalizacije gvožđem naboran i mogu se detektovati amorfna ispupčenja grafita 

unutar nanocevi i prevlake gvožđe(III)-oksida na spoljnim zidovima nanocevi. Posle taloženja 

gvožđe(III)-oksida i adsorpcije arsena, uzorak e-MWCNTs/Fe 2+ /As(V) ima sličnu morfologiju 

površine kao i e-MWCNTs/Fe 2+ . EDS analizom površine adsorbenta, e-MWCNTs/Fe 2+ , dobijen je 

elementarni sastav površine adsorbenta koji je u saglasnosti sa rezultatima analize, ICP-MS 

metodom, rastvora dobijenog tretiranjem e-MWCNTs/Fe 2+ u azotnoj kiselini. I kod ovih 

adsorbenata uočen je značajan uticaj pH vrednosti na stepen izdvajanja arsena. Dobijeni 

eksperimentalni rezultati su upoređeni sa najčešće korišćenim kinetičkim i izotermnim modelima i 

zaključeno je da se kinetika adsorpcije može opisati jednačinom pseudodrugog reda za oba 

adsorbenta, dok je najbolje slaganje sa Freundlichovim modelom izoterme, takođe za oba 

materijala. Iz parametara Langmuirove izoterme dobijeni su adsorpcioni kapaciteti: 24,69 mg g -1 

za e-MWCNTs/Fe 2+ i 14,45 mg g -1 za e-MWCNTs/Fe 3+ . Тermodinamički parametri adsorpcije su 

pokazali da je proces adsorpcije endoterman. Rezultati istraživanja uticaja jona prisutnih u vodi za 

piće su pokazali da se u prisustvu fosfatnih jona smanjuje kapacitet adsorpcije arsena, nešto je 

manji uticaj prisutnih sulfatnih jona, dok ostali joni nemaju uticaja na stepen izdvajanja arsena 

adsorpcijom. Vrednosti dobijene u eksperimentalnom delu rada su upoređene sa osam modela, koji 

su uključeni u softverski paket MINTEQ. Uočeno je dobro slaganje modela difuznog sloja sa 

eksperimentalnim podacima. 

U trećem delu poglavlja Rezultati i diskusija, prikazani su rezultati ispitivanja adsorpcije arsena na 

PEG-MWCNTs. Dat je prikaz karakteristika adsorbenta PEG-MWCNTs, na osnovu podataka 

dobijenih BET, FTIR, SEM i TGA tehnikama, određivanjem zeta potencijala i nultog 

naelektrisanja. Analizom FTIR spektara dobijene su bitne informacije o funkcionalnim grupama 

adsorbenta i vezama koje su uspostavljene između adsorbata i funkcionalnih grupa adsorbenta. 

BET analiza površine adsorbenta je pokazala da je specifična površina 22,5 m 2 g -1 , odnosno da je 

značajno smanjena u odnosu na prethodno ispitivane adsorbente, usled delimične polimerizacije


MWCNTs PEG-om, što je uočljivo i sa SEM fotografija. Eksperimentalni podaci su pokazali da 

kinetika adsorpcije As(V) na PEG-MWCNTs ima najbolje poklapanje sa Veber-Morisovom 

jednačinom unutarčestične difuzije, dok je najbolje slaganje sa Freundlichovim modelom 

izoterme. Na osnovu parametara Langmuirove izoterme dobijen je adsorpcioni kapacitet od 5,517 

mg g -1 . 

U Zaključku je dat kratak pregled i analiza dobijenih rezultata istraživanja, koji odgovaraju 

postavljenim ciljevima disertacije, kao i predlog za dalja istraživanja u ovoj oblasti. 

Na kraju disertacije navedena je Literatura, koja sadrži sve reference citirane u radu. 


3.1. Savremenost i orginalnost 

Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da se maksimalno dozvoljena koncentracija 

(MDK) arsena u vodi za piće smanji sa 50 na 10 µg/dm 3 jer je uočeno da arsen štetno deluje na 

zdravlje ljudi, čak i pri nižem stepenu izlaganja. Stroži kriterijum za kvalitet vode za piće, koji je 

implementiran u zakonske regulative mnogih zemalja, uključujući i Republiku Srbiju, nametnuo je 

potrebu za razvojem novih tehnologija, kako bi se ispunili postavljeni zahtevi. Poslednjih godina 

objavljen je veliki broj radova o primeni različitih materijala i procesa za uklanjanje arsena iz 

vode. Međutim, do danas nije razvijena dovoljno efikasna metoda za izdvajanje arsena iz vode, 

uprkos činjenici da su se brojni istraživači bavili ovom problematikom. Nanočestice i 

nanomaterijali se poslednjih godina u velikoj meri primenjuju za separaciju i izdvajanje raznih 

supstanci iz vode. Da bi se dobili sorbenti odgovarajućih karakteristika, selektivni prema 

odabranoj vrsti, često se uvode nove grupe (oksidacija, funkcionalizacija) i modifikuju raznim 

reagensima i metodama. 


U toku izrade doktorske disertacije kandidat je pregledao literaturu vezanu za konvencionalne 

metode za uklanjanje arsena iz vode, kao i literaturu u kojoj su opisani razvoj i primena novih, 

nanostrukturnih materijala kao, sorbenata arsena. Pregledana je obimna literatura koja se odnosi na 

ugljenične nanocevi: dobijanje i funkcionalizacija, metode karakterizacije, bezbednost korišćenja, 

svojstva i primena. Pored radova koji su predstavljali osnovu za eksperimentalni deo rada i modele 

koji su primenjeni u disertaciji, pregledani su najnoviji naučni radovi vezani za separaciju arsena 

iz vode različitim sorbentima. 


U okviru eksperimentalnog dela rada vršena je modifikacija višeslojnih ugljeničnih nanocevi, 

karakterizacija materijala primenom odgovarajućih metoda, adsorpcija arsena iz vodenog rastvora, 

obrada dobijenih podataka i njihovo modelovanje. Skenirajuća elektronska mikroskopija (SEM), 

transmisiona elektronska mikroskopija (TEM), energetska disperziona spektroskopija (EDS), 

rendgenska difrakciona analiza (XRD), infracrvena spektroskopija sa Furijeovom transformacijom 

(FTIR) su neke od instrumentalnih metode koje su korišćene za karakterizaciju materijala, tokom 

izrade ove doktorske disertacije. Određivanje koncentracije arsena, u toku eksperimenata vezanih 

za ispitivanje procesa adsorpcije i analiza sadržaja odabranih elemenata, značajnih sa aspekta 

karakteristika materijala i adsorpcije, vršeno je indukovano kuplovanom plazmom sa masenom 

spektrometrijom, ICP-MS. U okviru ispitivanja adsorpcionih karakteristika sirovih i 

modifikovanih MWCNTs, kao sorbenata za As(V) iz vodenog rastvora, dobijeni rezultati su 

upoređeni sa šest ravnotežnih i četiri kinetička teorijska modela. 


U okviru izrade ove doktorske disertacije ispitana je mogućnost primene pet materijala, 

pripremljenih različitim modifikacijama višeslojnih ugljeničnih nanocevi, za izdvajanje arsena iz


vode. Rezultati dobijeni u okviru izrade ove doktorske disertacije imaju veli značaj, kako sa 

aspekta funkcionalizacije višeslojnih ugljeničnih nanocevi, tako i sa aspekta njihove primene kao 

adsorbenta. Najbolje adsorpcione karakteristike su dobijene sa aminofunkcionalizovanim 

ugljeničnim nanocevima za koje je vezano dvovalentno gvožđe, koje je zatim oksidovano. Ovaj 

adsorbent se može uspešno koristiti za uklanjanje jona As(V) iz vodenih rastvora, u širokom 

opsegu koncentracija. Za ovaj materijal su dobijena dobra poklapanja između eksperimentalnih 

podataka i modela (program MINTEQ), što omogućava modelovanje sistema i predviđanje 

kapaciteta adsorpcije, odnosno stepena izdvajanja arsena iz vode. 


Kandidat Zlate Veličković je tokom pripreme i realizacije eksperimenata, analize i modelovanja 

dobijenih rezultata, u okviru izrade doktorske disertacije, pokazao stručnost, kreativnost i 

sistematičnost. Komisija smatra da kandidat poseduje sve kvalitete koji su neophodni za 

samostalan naučni rad. 



Rezultati istraživanja urađenih tokom izrade ove doktorske disertacije predstavljaju značajan 

naučni doprinos: 

- pripremljeno je i ispitano pet adsorbenta na bazi višeslojnih ugljeničnih nanocevi za 

separaciju arsena iz vode; 

- izvršena je detaljna karakterizacija svih ispitivanih materijala, koja predstavlja osnovu za 

njihovu potencijalnu primenu; 

- određen je uticaj nekoliko parametara na stepen sorpcije arsena (pH vrednost, 

temperatura, prisutni anjoni i katjoni u realnim uzorcima vode); 

- određen je mehanizam vezivanja arsena za svaki od ispitivanih materijala; 

- utvrđena je primenljivost odgovarajućeg modela adsorpcije i kinetike odigravanja 

procesa; 

- utvrđena je primenljivost modela MINTEQ za predviđanje, korelisanje i povezivanje 

parametara, za materijal koji ima najveći adsorpcioni kapacitet. 


Istraživanja kojima se bavi ova doktorska disertacija su koncipirana na osnovu definisanih ciljeva i 

detaljne analize literature iz oblasti modifikacije i primene ugljeničnih nanocevi za adsorpciju 

različitih jona iz vodenih rastvora. U disertaciji je delom primenjena metodologija istraživanja 

zastupljena u literaturi, a prvi put je primenjena i opisana modifikacija višeslojnih ugljeničnih 

nanocevi (MWCNTs) inkorporiranjem gvožđe(III)-oksida na etilendiaminovanim MWCNTs. 

Detaljno je ispitano pet potencijalnih adsorbenata As(V), a na osnovu rezultata istraživanja 

izvedeni su odgovarajući zaključci, relevantni za objašnjenje mehanizma i efikasnosti adsorpcije 

arsena iz vodenih rastvora na korišćenim materijalima. Rezultati iz različitih eksperimenata su u 

saglasnosti i međusobno se dopunjuju, što ukazuje na adekvatan izbor postupaka modifikacije i 

metodologije ispitivanja. Uvidom u dostupnu literaturu iz ove oblasti istraživanja i rezultate 

istraživanja dobijene u okviru ovoga rada, ističe se da je adsorbent e-MWCNTs/Fe 2+ među 

najefikasnijim za separaciju As(V) jona iz vodenog rastvora, što predstavlja poseban naučni 

doprinos u oblasti razvoja i primene sorbenata za izdvanjanje arsena iz vode.



Iz disertacije su do sada publikovana tri rada, jedan u vrhunskom međunarodnom časopisu i dva u 

istaknutom međunarodnom časopisu. Jedan rad je saopšten na skupu međunarodnog značaja i 

štampan u celini, četri rada su saopštena na skupu međunarodnog značaja i štampana u izvodu i 

dva su saopštena na skupovima nacionalnog značaja. 

Radovi objavljeni u časopisima međunarodnog značaja - M20 

Kategorija M21 – Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu 

1. Veličković, Z., Vuković, G., Marinković, A., Moldovan, M.S., Perić-Grujić, A.A., 

Uskoković, P., Ristić, M.: Adsorption of arsenate on iron(III) oxide coated 

ethylenediamine functionalized multiwall carbon nanotubes, Chemical Engineering 

Journal, vol. 181-182, pp. 174- 181, 2012 (IF=3,461) (ISSN 1385-8947) 

Kategorija M22 – Rad u istaknutom međunarodnom časopisu 

1. Veličković, Z., Bajić, Z., Ristić, M., Đokić, V., Marinković, A., Uskoković, P., Vuruna, M.: 

Modification of multi-wall carbon nanotubes for the removal of cadmium, lead and arsenic 

from wastewater, Digest Journal of Nanomaterials and Biostructures, vol. 8, no. 2, pp. 501 – 

511, 2013 (IF=1,200) (ISSN 1842-3582) 

2. Veličković, Z., Marinković, A. Bajić, Z., Marković J., Perić-Grujić, A.A., Uskoković, P., 

Ristić, M.: Oxidized and ethylenediamine-functionalized multi-walled carbon nanotubes for 

the separation of low concentration arsenate from water, Separation Science and Technology, 

prihvaćen za štampu (DOI:10.1080/01496395.2013.790446) (IF=1,088) (ISSN 0149-6395) 

Zbornici međunarodnih naučnih skupova – M30 

Kategorija M33 – Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u celini 

1. Veličković, Z., Bajić, Z., Marinković, A., Vuković, G., Đokić, J., Uskoković, P.: 

“Improving thermal conductivity of engine coolant by copper/multiwalled carbon nanotubes 

nanocomposite,” - 11 th International Conference „Research and Development in Mechanical 

Industry“, Sokobanja, Serbia, 2011, pp.1288-1293. 

Kategorija M34 – Saopštenje sa naučnog skupa štampano u izvodu: 

1. Veličković, Z., Uskoković, P., Marinković, A., Vuković, G., Perić-Grujić, A., Ristić, M.: 

“Removal of arsenic from drinking water using modifed multiwwalled carbon nanotubes,” - 

Book of Abstracts of the International Workshop on Processing of Nanostructuared 

Ceramics, Polymers, and Composites, Belgrade, Serbia, 2010., p. 49. 

2. Veličković, Z., Marinković, A., Marković, J., Perić-Grujić, A., Uskoković, P., Ristić, M.: 

“Arsenate separation from drinking water by modified multi-walled carbon nanotubes,” - 

Book of Abstracts of the 49 th Meeting of the Serbian Chemical Society, Kragujevac, Serbia, 

2011., p. 74. 

3. Veličković, Z., Antanasijević, D., Marinković, A., Vuković, G., Perić-Grujić, A., Uskoković, 

P., Ristić, M.: “Adsorption of arsenate by iron(iii) oxide coated ethylenediamine 

functionalized multi-walled carbon nanotubes,” -Compendium of All Abstracts of the 16th 

European Conference on Analytical Chemistry, Belgrade, Serbia, 2011., SC01 p. 599. 

4. Veličković, Z., Bajić, Z., Marinković, A., Perić-Grujić, A., Uskoković, P., Ristić, M.: “Study 

of arsenic sorption from drinking water using tufa coated with copper,” -Book of Abstracts of 

the International Workshop on Characterization, Properties and Applications of 

Nanostructured Ceramics, Polymers, and Composites, Belgrade, Serbia, 2011., p. 48.


Zbornici skupova nacionalnog značaja – M60 

Kategorija M63 – Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini: 

1. Veličković, Z., Gigović, Lj.: “Mogućnosti korišćenja ugljeničnih nanocevi (CNTs) kao 

adsorbensa za uklanjanje Аs(V) iz vode za piće,” Naučni skup, Energetika 2010, List 

saveza energetičara-Energija, ekonomija, ekologija, broj 3, pp. 263-268, Zlatibor, Srbija, 

2010., (ISSN 3554-8651). 

2. Veličković, Z., Gigović, Lj., Sekulović, D.: “Arsen kontaminacija podzemnih voda Srbije- 

Razvoj novih metoda uklanjanja arsena iz voda,” –Zbornik radova 10. međunarodne 

konferencije „Vodovodni i kanalizacioni sistemi 2010“, Jahorina-Pale, BiH, 2010., pp. 117- 

124. 


Na osnovu svega napred izloženog, Komisija smatra da doktorska disertacija Zlatea 

Veličkovića, pod nazivom „Modifikacija i primena višeslojnih ugljeničnih nanocevi za 

izdvajanje arsena iz vode“ predstavlja značajan, originalni naučni doprinos u oblasti Inženjerstva 

zaštite životne sredine, što je potvrđeno, između ostalog, i objavljivanjem radova u relevantnim 

časopisima međunarodnog značaja, kao i prezentovanjem rezultata istraživanja na konferencijama. 

Ispitano je više različitih modifikacija ugljeničnih nanocevi, a na osnovu rezultata istraživanja 

zaključeno je da jedan od njih ima veoma dobre adsorpcione karakteristike i da može imati 

primenu u praksi. Kandidat je samostalno i sistematično uradio istraživanja i analizu dobijenih 

rezultata. 

Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta 

Univerziteta u Beogradu da se doktorska disertacija pod nazivom „Modifikacija i primena 

višeslojnih ugljeničnih nanocevi za izdvajanje arsena iz vode“ kandidata Zlate Veličkovića, 

Spec. menadž. integ. zašt., oficira VS prihvati, izloži na uvid javnosti i uputi na konačno usvajanje 

Veću naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu. 

U Beogradu, 12. 04. 2013. 





4. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 

5. Dr Mladen Vuruna, van. prof. 

Vojna akademija Univerzieta odbrane u Beogradu





Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu održanoj 28. 03. 2013. godine izabrani smo u Komisiju za ocenu i odbranu doktorske 

disertacije kandidata mr Nozhat Moftah El Buaishi, pod nazivom: 

Proučavanje sinterabilnosti kordijeritnih prahova sintetizovanih različitim sol-gel 

postupcima 

Komisija je pregledala doktorsku disertaciju i Nastavno-naučnom veću Tehnološkometalurškog 

fakulteta podnosi sledeći 

IZVEŠTAJ 


1. UVOD 


• 15. 12. 2011. – Kandidatkinja mr Nozhat Moftah El Buaishi, prijavila je temu doktorske 

disertacije pod nazivom: „Proučavanje sinterabilnosti kordijeritnih prahova sintetizovanih 

različitim sol-gel postupcima“, a Nastavno naučno veće Tehnološko-metalurškog fakulteta u 

Beogradu usvojilo je sastav Komisuje za ocenu naučne zasnovanosti predložene teme. 

• 09. 02. 2012. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta 

doneta je Odluka o odobravanju predloga teme doktorske disertacija mr Nozhat Moftah El 

Buaishi, pod nazivom: „Proučavanje sinterabilnosti kordijeritnih prahova sintetizovanih različitim 

sol-gel postupcima“, a za mentora ove doktorske disertacije imenovana je dr Rada Petrović, 

vanredni profesor TMF-a. 

• 26. 02. 2012. – Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u 

Beogradu data je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije mr Nozhat Moftah El Buaishi, 

pod nazivom: „Proučavanje sinterabilnosti kordijeritnih prahova sintetizovanih različitim sol-gel 

postupcima“. 

• 28. 03. 2013. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta 

doneta je Odluka o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mr 

Nozhat Moftah El Buaishi, pod nazivom: „Proučavanje sinterabilnosti kordijeritnih prahova 

sintetizovanih različitim sol-gel postupcima“. 


Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Hemija i 

Hemijska tehnologija (uža oblast Inženjerstvo materijala), za koju je matičan Tehnološkometalurški 

fakultet Univerziteta u Beogradu. 

Mentor dr Rada Petrović, red. prof. TMF-a, je do sada iz ove oblasti publikovala više od 

45 radova u časopisima koji su na SCI listi, rukovodila izradom četiri odbranjene doktorske 

disertacije, dve magistarske teze i bila član devet komisija odbranjenih doktorskih disertacija, što 

govori o kompetentnosti da rukovodi izradom ove doktorske disertacije.



Mr Nozhat Moftah El Buaishi je rođena 26. 12. 1966. godine u Tripoliu u Libiji. 

Diplomirala je 1991. godine na Univerzitetu Al-Fateh (University of Al-Fateh) u Tripoliju, na 

Fakultetu za umetnost i medije (Faculty of Arts & Inform), na Katedri za keramiku i staklo. Na 

istom fakultetu je držala vežbe iz predmeta „Hemija keramike“ i „Svojstva keramike i sirovine“ u 

periodu od 1992. do 2000. godine. U srednjoj školi u Tripoliu je predavala „Opštu hemiju“ od 

1992. do 1999. godine. Magistarsku tezu na temu „Uticaj veličine čestica na svojstva staklokeramičkih 

pločica“ je odbranila 2005. godine na Univerzitetu kulture u Istanbulu (Istanbul Cultur 

University – Institute of Science and Engineering). Diploma koju je Nozhat Moftah El Buaishi 

stekla završetkom ovih magistarskih studija priznata je Odlukom Univerziteta u Beogradu od 26. 

05. 2010. godine kao diploma magistarskih studija sa zvanjem magistar tehničkih nauka iz oblasti 

građevinarstva. Nakon magistriranja, u periodu od 2005. do 2009. godine, radila je kao asistent na 

Univerzitetu Al-Fateh, na Fakultetu za umetnost i medije, na Katedri za staklo i keramiku. U toku 

izrade doktorske disertacije na Katedri za neorgansku hemijsku tehnologiju Tehnološkometalurškog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu objavila je dva rada u vrhunskom časopisu 

međunarodnog značaja (M21), jedan rad je saopšten na naučnom skupu međunarodnog značaja 

koji je štampan u izvodu (M34) i jedan rad je saopšten na skupu nacionalnog značaja i štampan u 

celini (M63). 



Doktorska disertacija mr Nozhat Moftah El Buaishi napisana je na 103 strane, u okviru 

kojih se nalazi 10 poglavlja, sa ukupno 57 slika, 10 tabela i 112 literaturnih navoda. Doktorska 

disertacija sadrži: Uvod, Teorijski deo sa pet poglavlja, Eksperimentalnu proceduru, Rezultate i 

diskusiju, Zaključak i Literaturu. Na početku disertacije dati su izvodi na srpskom i engleskom 

jeziku. 


U Uvodu su obrazloženi predmet i ciljevi istraživanja u okviru doktorske disertacije. 

Istaknuti su značaj i svojstva kordijeritne keramike, kao i teškoće dobijanja gustih kordijeritnih 

materijala zbog uskog intervala sinterovanja u blizini tačke topljenja kordijerita (1460 °C). 

Ukazano je na potrebu sinteze kordijeritnih prahova velike sinterabilnosti i obrazložena primena 

različitih sol-gel postupaka sinteze u cilju sniženja temperature sinterovanja kordijeritne keramike. 

Takođe, istaknut je i značaj i mogućnosti primene spark-plazma sinterovanja za dobijanje gustih 

materijala na nižim temperaturama i za kraće vreme u odnosu na konvencionalne postupke 

sinterovanja. Navedeno je koji parametri procesa sinterovanja su varirani tokom ispitivanja u cilju 

definisanja optimalnih parametara za dobijanje guste kordijeritne keramike. 

U Teorijskom delu disertacije dat je literaturni pregled predmetne oblasti, izložen kroz pet 

poglavlja: Kordijerit, Sinteza prahova, Kompaktiranje prahova, Sinterovanje, Sinterovanje 

kordijeritnih prahova – analiza literaturnih podataka. 

U prvom poglavlju teorijskog dela analizirana su svojstva i primena kordijerita 

(2MgO2Al 2 O 3 5SiO 2 ), kao i struktura polimorfnih oblika kordijerita. Drugo poglavlje je 

posvećeno postupcima sinteze prahova, pri čemu su istaknute željene karakteristike prahova za 

dobijanje guste keramike. Analizirane su prednosti i nedostaci različitih postupaka sinteze, a 

posebno su razmotreni polimerni i koloidni sol-gel postupci i postupci mlevenja, koji su


primenjivani u eksperimentalnom radu. Uniaksijalno i izostatsko presovanje, kao postupci 

kompaktiranja prahova, prikazani su u trećem poglavlju, pri čemu je posebno analiziran uticaj 

karakteristika praha na kvalitet ispreska. U četvrtom poglavlju su analizirani procesi sinterovanja. 

Prikazan je uticaj različitih parametara procesa na osobine sinterovanog materijala, navedene su 

faze sinterovanja, analizirani su mehanizmi sinterovanja u čvrstoj fazi i u prisustvu tečne faze, kao 

i rast zrna tokom sinterovanja. Mehanizam spark-plazma sinterovanja je detaljno analiziran u cilju 

objašnjenja svojstava kordijeritnih materijala dobijenih ovim postupkom u poređenju sa 

materijalima koji su dobijeni konvencionalnim sinterovanjem. Pregled radova o sinterovanju 

kordijeritnih prahova dat je u šestom poglavlju, pri čemu je obraćana pažnja na: postupak pripreme 

prahova koji su korišeni u ispitivanju, da li su i na kojoj temperaturi prahovi kalcinisani, da li su i 

pri kojim uslovima prahovi mleveni, na koji način su prahovi kompaktirani i pri kojim uslovima su 

kompakti sinterovani. Na osnovu ovakve analize literaturnih podataka, utvrđeno je da do sada nije 

ispitivana sinterabilnost prahova koji se dobijaju sol-gel postupkom polazeći od silicijumove 

kiseline, kao i da spark-plazma sinterovanje nije primenjivano za dobijanje kordijeritne keramike. 

U poglavlju Eksperimentalna procedura dat je opis: 

- postupaka sinteze gelova kordijeritnog sastava alkoksidnim sol-gel postupkom (G alkoxi ), 

koloidnim sol-gel postupkom polazeći od sola SiO 2 (G sol ) i sol-gel postupkom polazeći od 

silicijumove kiseline (G acid ), 

- metoda i tehnika korišćenih za karakterizaciju gela G acid i prahova dobijenih od gela 

G acid ; 

- postupka ispitivanja kinetike kristalizacije kordijerita iz gela G acid , 

- postupka pripreme prahova za sinterovanje kalcinacijom gelova na temperaturi na kojoj 

dolazi do intenzivnog skupljanja bez kristalizacije komponente koja sadrži SiO 2 ili na temperaturi 

na kojoj se formira α-kordijerit, uz naknadno mlevenje u toku 0,5 h ili 3 h; 

- postupka kompaktiranja prahova i sinterovanja na različitim temperaturama, 

konvencionalnim postupkom i spark-plazma sinterovanjem; 

- metoda i tehnika korišćenih za karakterizaciju kordijeritnih prahova i sinterovanih 

materijala. 

Poglavlje Rezultati i diskusija je podeljeno u dva dela: u jednom su prikazani i 

diskutovani rezultati karakterizacije i ispitivanja ponašanja pri zagrevanju gela G acid , a u drugom 

rezultati ispitivanja sinterabilnosti prahova dobijenih kalcinacijom gelova G alkoxi , G sol i G acid . 

Polazeći od silicijumove kiseline i soli aluminijuma i magnezijuma, dobijen je hemijski homogeni 

kordijeritni gel, velike poroznosti. Hemijska homogenost gela je potvrđena kristalizacijom μ- 

kordijerita na temperaturama oko 900 °C. U temperaturnom intervalu 800–850 °C došlo je do 

viskoznog sinterovanja bez kristalizacije μ-kordijerita. Na osnovu rezultata DTA, XRD i FTIR 

analiza pokazano je da se transformacija μ- → α-kordijerit odigrava u širokom temperaturnom 

intervalu i da se α-kordijerit pojavljuje na oko 1200 °C. Kalcinacijom u toku 2 h na 1300 °C došlo 

je do potpune transformacije μ- → α-kordijerit. 

Diferencijalno termijskom analizom gela G acid pri različitim brzinama zagrevanja i 

primenom jednačine Ozava određena je vrednost Avramijevog parametra za kristalizaciju μ- 

kordijerita, koja je bliska 1. Dobijena vrednost Avramijevog parametra ukazuje da μ-kordijerit 

kristališe na granici faza, pri konstantnom broju nukleusa i da je rast kristala jednodimenzion ili 

pak da dolazi do površinske nukleacije. Na osnovu toga je zaključeno da se viskozno sinterovanje 

odigrava u primarnim česticama gela, što dovodi do skupljanja, nakon čega se nukleacija odigrava 

na površini ili međupovršini čestica. Zbog površinske kristalizacije, prosečna energija aktivacije


kristalizacije μ-kordijerita (382,0 kJ/mol), određena primenom Kisindžerove jednačine, je niža 

nego u slučajevima u kojima dolazi do zapreminske nukleacije. 

Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja ponašanja gela G acid pri zagrevanju, prahovi za 

ispitivanje sinterabilnosti su dobijeni kalcinacijom ovog gela na 850 °C (intenzivno slupljanje bez 

kristalizacije komponente koja sadrži SiO 2 , odnosno μ-kordijerita ) i na 1300 °C (formiranje α- 

kordijerita). Na osnovu literaturnih podataka, gel G alkoxi je kalcinisan na istim temperaturama, a gel 

G sol na 950 °C i 1300 °C. Kalcinisani prahovi su mleveni u toku 0,5 h i 3 h, čime je dobijeno 

dvanaest prahova za ispitivanje uticaja: načina sinteze gela, temperature kalcinacije gela, dužine 

trajanja mlevenja klacinisanih prahova, temperature sinterovanja i vrste sinterovanja na 

mikrostrukturu i mehanička svojstva kordijeritne keramike. 

Produženo vreme mlevenja kalcinanih gelova u svim slučajevima je dovelo do smanjenja 

veličine čestica. Nakon 3 h mlevenja, čestice svih prahova su bile približno sferne, bimodalne 

raspodele veličina, sa maksimumima na oko 1 μm i 10 μm. Stepen denzifikacije kordijeritnih 

materijala u svim slučajevima je povećan sa smanjenjem veličine čestica praha: mnogo gušći 

materijali su dobijeni korišćenjem prahova koji su mleveni 3 h nego u slučaju mlevenja 0,5 h. 

Sinterabilnost prahova koji su dobijeni kalcinacijom na 1300 °C je bila bolja u svim 

slučajevima od sinterabilnosti prahova koji su dobijeni kalcinacijom na temperaturama na kojima 

je dolazilo do intenzivnog skupljanja pre kristalizacije komponente koja sadrži SiO 2 . Očigledno je 

da kristalizacija nakon denzifikacije uslovljava naprezanja koja uzrokuju manje gustine i lošije 

mehaničke karakteristike dobijenih materijala u poređenju sa onim koji su dobijeni sinterovanjem 

kristalisanih prahova. Povišenje temperature sinterovanja od 1400 °C do 1450 °C nije imalo 

uticaja na sinterabilnost prahova dobijenih mlevenjem u toku 0,5 h, zbog veoma krupnih čestica 

prahova. Za prahove koji su dobijeni mlevenjem u toku 3 h, optimalna temperatura sinterovanja je 

bila 1430 °C za prahove dobijene od G acid i 1400 °C za prahove dobijene od G sol . U odnosu na 

prahove dobijene od silicijumove kiseline i koloidnog SiO 2 , prahovi dobijeni alkoksidnim 

postupkom su imali znatno lošiju sinterabilnost, bez obzira na slične veličine i raspodele veličina 

čestica prahova i na visoke temperature sinterovanja. Najbolja mehanička svojstva materijala 

dobijenih konvencionalnim sinterovanjem su postignuta sinterovanjem na 1400 °C praha koji je 

dobijen kalcinacijom na 1300 °C koloidnog gela i sinterovanjem na 1430 °C praha koji je dobijen 

kalcinacijom na 1300 °C gela dobijenog polazeći od silicijumove kiseline. Najbolji materijali su 

imali tvrdoću oko 7,5 do 8 GPa, dok je žilavost (K IC ) bila od 3,7 do 3,8 MPa m 1/2 . 

Sinterabilnost prahova dobijenih alkoksidnim postupkom je bila značajno poboljšana 

spark-plazma sinterovanjem na nižim temperaturama i za značajno kraće vreme (1350 °C, 7 

minuta) nego u slučaju konvencionalnog sinterovanja (1450 °C, 2 časa). Gustine spark-plazma 

sinterovanih materijala su bile bliske teorijskoj gustini kordijerita i mehanička svojstva su bila 

značajno bolja od svojstava konvencionalno dobijenih materijala (tvrdoća oko 8,5 GPa i K IC oko 

4,1 MPa m 1/2 ). Pretpostavljeno je da je poboljšana sinterabilnost alkoksidnih prahova tokom sparkplazma 

sinterovanja rezultat pojave tečne faze na površini čestica zahvaljujući primeni visoke 

struje, za razliku od konvencionalnog sinterovanja gde se tečna faza nije javljala zahvaljujući 

velikoj čistoći prahova i odsustva aditiva sinterovanja. Bolja sinterabilnost tokom 

konvencionalnog sinterovanja prahova koji su dobijeni od sola SiO 2 i silicijumove kiseline 

objašnjena je prisustvom jona natrijuma u solu i kiselini, koji očigledno imaju ulogu aditiva 

sinterovanja. 

U Zaključku disertacije sumirani su najznačajniji zaključci proizašli iz rada na ovoj 

disertaciji. 

U delu Literatura citirane su reference korišćene tokom izrade doktorske disertacije.




Kordijerit ima veliki značaj u nauci o materijalima i široku primenu u industriji 

zahvaljujući malom koeficijentu toplotnog širenja, maloj dielektričnoj konstanti, velikoj 

specifičnoj otpornosti i relativno velikoj vatrostalnosti. Međutim, gustu kordijeritnu keramiku je 

veoma teško dobiti konvencionalnim postupcima sinteze, zbog veoma uskog intervala sinterovanja 

u blizini tačke topljenja kordijerita. Pokušaji da se problem uskog intervala sinterovanja reši 

aditivima omogućili su snižavanje temperature kristalizacije kordijerita i povećanja gustine 

gotovog proizvoda, ali su doveli do pogoršanja željenih osobina, odnosno do povećanja 

koeficijenta toplotnog širenja i dielektrične konstante. Zbog toga su poslednjih godina istraživanja 

usmerena na odgovarajuću pripremu polaznih prahova, jer odlučujući uticaj na svojstva 

sinterovanog keramičkog proizvoda imaju karakteristike polaznog praha. Za sintezu kordijerita su 

u velikoj meri primenjivani sol-gel postupci, polazeći od različitih prekursora, čime su dobijani 

monofazni polimerni ili trofazni koloidni gelovi. Pokazano je da se kalcinacijom gelova dobijenih 

sol-gel postupcima može dobiti kordijerit na temperaturama koje su znatno niže od temperatura 

koje se primenjuju u konvencionalnim postupcima, odnosno reakcijama u čvrstoj fazi. Međutim, 

da bi se dobila gusta kordijeritna keramika, neophodno je dobiti fine kordijeritne prahove, pa je 

neophodna faza mlevenja nakon kalcinacije gelova. U literaturi postoje različita mišljenja o tome 

na kojoj temperaturi treba kalcinisati kordijeritne gelove, odnosno da li je bolje sinterovati dobro 

kristalisane prahove -kordijerita ili amorfne prahove kordijeritnog sastava u kojima je došlo do 

denzifikacije mehanizmom viskoznog toka, ali nije kristalisala faza koja sadrži SiO 2 . Pokazano je 

da u slučaju koloidnog sol-gel postupka, nakon denzifikacije trofaznih gelova viskoznim tokom 

kristališe kristobalit, a u slučaju monofaznih gelova koji se dobijaju alkoksidnim postupkom 

kristališe μ-kordijerit, što ukazuje na hemijsku homogenost alkoksidnih gelova. Međutim, veoma 

malo je podataka o sinterovanju prahova dobijenih sol-gel postupcima, a praktično nema 

sistematskih ispitivanja sinterabilnosti prahova dobijenih različitim sol-gel postupcima. Takođe, u 

literaturi postoji veoma malo podataka o faznim transformacijama pri toplotnoj obradi 

kordijeritnih gelova koji se dobijaju polazeći od silicijumove kiseline, a time i o sinterabilnosti 

prahova koji se mogu dobiti ovim postupkom, koji je potencijalno od interesa za praktičnu 

primenu zbog jeftinih polaznih sirovina u poređenju sa npr. alkoksidnim postupkom. Zbog toga su 

u ovoj doktorskoj disertaciji detaljno proučene vrste i kinetika faznih transformacija pri toplotnoj 

obradi gelova dobijenih od silicijumove kiseline, a sinterabilnost kordijeritnih prahova dobijenih 

ovim postupkom je ispitana i upoređena sa sinterabilnošću prahova dobijenih koloidnim i 

alkoksidnim postupcima. U sva tri slučaja, prahovi za ispitivanje sinterabilnosti su dobijeni 

kalcinacijom gelova i na temperaturi formiranja -kordijerita i na temperaturi na kojoj dolazi do 

maksimalne denzifikacije, bez kristalizacije faze koja sadrži SiO 2 . Kalcinisani gelovi su mleveni u 

toku različitih vremenskih intervala i sinterovani na različitim temperaturama, konvencionalnim i 

spark-plazma sinterovanjem. Na taj način, sprovedeno je sistematsko ispitivanje zavisnosti 

mikrostrukturnih karakteristika i mehaničkih svojstava sinterovanih materijala od načina sinteze 

gela, temperature kalcinacije gela, dužine trajanja mlevenja kalcinisanih prahova, temperature 

sinterovanja i vrste sinterovanja. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđeni su optimalni parametri 

procesa dobijanja guste kordijeritne keramike primenom sol-gel postupaka sinteze kordijeritnih 

prahova.



U toku izrade doktorske disertacije kandidatkinja je detaljno analizirala literaturu iz 

predmetne oblasti, a u literaturnom pregledu je navedeno 112 referenci. Najveći broj citiranih 

referenci čine radovi iz međunarodnih časopisa sa tematikom značajnom za izradu doktorske 

disertacije. Analizirani su radovi koji se odnose na sintezu kordijerita različitim sol-gel 

postupcima, a posebno radovi koji se tiču uslova procesa sinterovanja kordijeritnih prahova i 

ispitivanja svojstava sinterovanih materijala. S obzirom da spark-plazma sinterovanje do sada nije 

primenjivano za sinterovanje kordijeritnih materijala, posebna pažnja je posvećena teorijskim 

aspektima ove vrste sinterovanja u cilju definisanja uslova dobijanja kordijeritnih materijala ovom 

tehnikom. Detaljna analiza literaturnih podataka je omogućila definisanje plana istraživanja i 

objašnjenje rezultata dobijenih u toku izrade doktorske disertacije. U okviru literaturnih navoda 

nalaze se i reference kandidata mr Nozhat Moftah El Buaishi, proistekle iz ove disertacije, koje su 

objavljene u međunarodnom časopisu. 


Kordijeritni prahovi su sintetizovani primenom tri sol-gel postupka da bi se obezbedilo 

formiranje kordijerita na temperaturama kalcinacije nižim od onih koje se primenjuju u 

konvencionalnim postupcima. Pošto tokom kalcinacije dolazi do smanjenja specifične površine i 

ukrupnjavanja čestica, bilo je neophodno primeniti mlevenje u planetarnom mlinu, u toku različitih 

vremenskih intervala, da bi se dobili prahovi sa što manjim česticama i što užom raspodelom 

veličina čestica, koje bi se bolje pakovale tokom presovanja, dajući što manje pore, uniformne 

veličine, čime bi se obezbedilo dobijanje gustih sinterovanih materijala. Sinterovanje je izvođeno 

konvencionalnim postupkom, na različitim temperaturama, ali i primenom nove tehnike, sparkplazma 

sinterovanjem. 

Na osnovu rezultata ispitivanja skenirajućom elektronskom mikroskopijom (SEM), 

transmisionom elektronskom mikroskopijom (TEM), rendgenskom difrakcionom analizom 

(XRD), infracrvenom spektroskopskom analizom (FT IR), diferencijalno-termijskom i 

temogravimetrijskom analizom (DTA i TGA) i termomikroskopskom metodom u potpunosti su 

objašnjene promene koje se odigravaju pri toplotnoj obradi gela G acid . Diferencijalno-termijskom 

analizom u neizotermskim uslovima, pri različitim brzinama zagrevanja, definisana je kinetika 

procesa kristalizacije kordijerita iz gela G acid . 

Prahovi kordijerita koji su korišćeni za ispitivanje sinterovanja su okarakterisani 

određivanjem morfologije i raspodele veličina čestica skenirajućom elektronskom mikroskopijom i 

metodom laserske difrakcije. Da bi se dobile pouzdane informacije o mikrostrukturi sinterovanih 

materijala, skenirajućom elektronskom mikroskopijom su ispitivani sinterovani materijali pri 

različitim uvećanjima, na prelomu i nakon poliranja i nagrizanja odgovarajućim postupkom. U 

cilju određivanja eventualnog prisustva staklaste faze u sinterovanim uzorcima, ispitivan je i fazni 

sastav sinterovanih materijala rendgenskom difrakcionom analizom. Kvalitet sinterovanih 

kordijeritnih materijala dobijenih pri različitim uslovima je upoređivan i na osnovu vrednosti 

gustine, koja je određivana Arhimedovim postupkom, kao i na osnovu mehaničkih karakteristika, 

tvrdoće i žilavosti, koje su određivane metodom mikroindentacije na poliranim uzorcima. 

3.4. Primenljivosti ostvarenih rezultata 

Rezultati ostvareni u ovoj doktorskoj disertaciji daju veliki doprinos povećanju nivoa 

znanja u oblasti dobijanja guste kordijeritne keramike sinterovanjem kordijeritnih prahova.


Dobijeni rezultati pokazuju da se hemijski homogeni, čisti kordijeritni prahovi, kao što su prahovi 

dobijeni alkoksidnim postupkom, veoma teško sinteruju konvencionalnim postupkom čak i na 

temperaturama u neposrednoj blizini tačke topljenja. Činjenica da se ovi prahovi veoma dobro 

sinteruju spark-plazma sinterovanjem usled pojave tečne faze na površini čestica zahvaljujući 

primeni visoke struje ukazuje da je za bolje sinterovanje konvencionalnim postupkom ipak 

neophodan neki aditiv koji bi obezbedio nastajanje male količine tečne faze na površini čestica. 

Mnogo bolji rezultati su dobijeni u slučaju prahova koji su dobijeni jeftinijim koloidnim 

postupkom i sol-gel postupkom u kome je korišćena silicijumova kiselina, verovatno zahvaljujući 

prisustvu jona natrijuma u solu i kiselini, koji imaju ulogu aditiva sinterovanja. Rezultati ovih 

ispitivanja mogu biti osnova za dobijanje guste kordijeritne keramike relativno jeftinim 

postupcima i dalje proučavanje mogućnosti primene tako dobijenih materijala u elektronici i 

drugim oblastima. 

3.5. Ocena dostignutih sposobnosti kandiata za samostalni naučni rad 

Kandidatkinja mr Nozhat Moftah El Buaishi je tokom izrade doktorske disertacije 

ispoljila veliku stručnost u pripremi i realizaciji eksperimenata, korišćenju različitih tehnika 

karakterizacije materijala i analizi rezultata. Kandidat poseduje sve kvalitete koji su neophodni za 

samostalni naučni rad. 



U okviru ove doktorske disertacije ostvaren je značajan doprinos razumevanju mehanizma 

sinterovanja kordijeritnih prahova dobijenih različitim sol-gel postupcima. Najznačajniji naučni 

doprinosi ove disertacije su: 

- Definisan je mehanizam i određeni kinetički parametri kristalizacije kordijerita iz gela 

koji je dobijen sol-gel postupkom u kome je kao prekursor korišćena silicijumova 

kiselina; 

- Utvrđen je uticaj vrste sol-gel postupka sinteze gela i temperature kalcinacije gela na 

mikrostrukturne i mehaničke karakteristike sinterovanih materijala; 

- Sistematskim ispitivanjem uticaja različitih parametara procesa utvrđeni su optimalni 

uslovi dobijanja guste kordijeritne keramike konvencionalnim sinterovanjem, polazeći 

od prahova koji su dobijeni sol-gel postupcima; 

- Pokazano je da se sinterovanjem prahova koji sadrže dobro kristalisani -kordijerit 

dobijaju materijali boljih osobina nego u slučaju sinterovanja amorfnih prahova, čime su 

opovrgnuta neka mišljenja u literaturi o prednosti korišćenja prahova koji se dobijaju 

kalcinacijom na temperaturama na kojima dolazi do denzifikacije bez kristalizacije 

komponente koja sadrži SiO 2 ; 

- Objašnjena je loša sinterabilnost hemijski homogenih i čistih kordijeritnih prahova pri 

konvencionalnom sinterovanju; 

- Pokazano je da se spark-plazma sinterovanjem značajno povećava sinterabilnost 

hemijski homogenih i čistih kordijeritnih prahova, što je omogućilo dobijanje 

kordijeritnih materijala skoro teorijske gustine, veoma dobrih mehaničkih karakteristika.



Istraživanja u okviru ove disertacije su koncipirana nakon detaljne analize literature iz 

oblasti sinteze prahova sol-gel postupcima i sinterovanja različitih kordijeritnih prahova. 

Veliki broj istraživanja u literaturi je posvećen sintezi kordijeritnih prahova sol-gel 

postupcima, polazeći od različitih prekursora, pre svega od solova i alkoksida, ali je veoma malo 

radova o sintezi polazeći od silicijumove kiseline kao jeftinog prekursora. U ovoj doktorskoj 

disertaciji je pokazano da se postupkom sa silicijumovom kiselinom može dobiti hemijski 

homogen gel na atomskom nivou, kao i u slučaju korišćenja alkoksida, a za razliku od postupaka 

gde se koriste solovi, kada se postiže homogenost na koloidnom nivou. Na ovaj način je 

omogućeno da se hemijska homogenost na atomskom nivou postigne korišćenjem jeftinih 

prekursora, za razliku od alkoksidnog postupka, u kome se koriste skupi i često toksični reagensi. 

Takođe, prvi put je u ovoj disertaciji detaljno ispitano ponašanje ovako dobijenog gela pri 

termičkom tretmanu i određeni kinetički parametri kristalizacije kordijerita. 

Iako se u svim radovima koji se odnose na sintezu kordijeritnih prahova sol-gel 

postupcima navodi da se ovim postupcima dobijaju fini prahovi velike specifične površine, velike 

unutrašnje energije, a time i velike sinterabilnosti, u veoma malom broju slučajeva je ispitivana 

sinterabilnost ovih prahova, a do sada nije urađeno sistematsko ispitivanje sinterabilnosti 

kordijeritnih prahova sintetizovanih različitim sol-gel postupcima. U nekoliko radova je ispitivana 

sinterabilnost komercijalnih, kristalnih kordijeritnih prahova, koji su sinterovani na temperaturama 

u blizini tačke topljenja kordijerita. S druge strane, neki autori su tvrdili da se gusta kordijeritna 

keramika može dobiti ako se sinteruju prahovi dobijeni kalcinacijom na temperaturama na kojima 

dolazi do intenzivnog skupljanja pre nego što kristališe faza koja sadrži SiO 2 , odnosno 

sinterovanjem amorfnih prahova. Zbog toga su u ovoj doktorskoj disertaciji za ispitivanje 

sinterabilnosti korišćene obe vrste praha, i amorfni i kristalni, dobijeni pomoću tri različita sol-gel 

postupka u cilju sistematskog ispitivanja sinterabilnosti kordijeritnih prahova dobijenih sol-gel 

postupcima. Pokazano je da se sinterovanjem prahova koji sadrže dobro kristalisani -kordijerit 

dobijaju materijali boljih osobina nego u slučaju sinterovanja amorfnih prahova, čime su 

opovrgnuta mišljenja u literaturi o prednosti korišćenja prahova koji se dobijaju kalcinacijom na 

temperaturama na kojima dolazi do denzifikacije bez kristalizacije komponente koja sadrži SiO 2 . 

Takođe, pokazano je da je sinterabilnost čistih, hemijski homogenih prahova koji su dobijeni 

alkoksidnim postupkom veoma loša, što nije očekivano, imajući u vidu mišljenja da upravo takvi 

prahovi imaju poboljšanu sinterabilnost. Činjenica da se ovi prahovi veoma dobro sinteruju sparkplazma 

sinterovanjem usled pojave tečne faze na površini čestica zahvaljujući primeni visoke 

struje ukazuje da je za bolje sinterovanje konvencionalnim postupkom ipak neophodan neki aditiv 

koji bi obezbedio nastajanje male količine tečne faze na površini čestica. Spark plazma 

sinterovanje je prvi put u ovoj disertaciji primenjeno za dobijanje kordijeritne keramike. Mnogo 

bolji rezultati tokom konvencionalnog sinterovanja su dobijeni sa prahovima koji su dobijeni 

koloidnim postupkom i sol-gel postupkom u kome je korišćena silicijumova kiselina, što je 

objašnjeno prisustvom jona natrijuma u solu i kiselini, koji su verovatno imali ulogu aditiva 

sinterovanja. 

Rezultati istraživanja u okviru ove doktorske disertacije su potvrdili da je gustu 

kordijeritnu keramiku veoma teško dobiti konvencionalnim sinterovanjem bez upotrebe aditiva, ali 

da se primenom savremenih tehnika sinterovanja, kao što je spark-plazma sinterovanje, mogu 

dobiti kordijeritni materijali skoro teorijske gustine bez upotrebe aditiva sinterovanja.


4.3. Verifikacija rezultata u časopisima i saopštenjima na konferencijama 

Kandidatkinja mr Nozhat Moftah El Buaishi je svoje rezultate potvrdila objavljivanjem 

dva rada u vrhunskom međunarodnom časopisu i saopštenjima na međunarodnom i nacionalnom 

skupu. 

Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21) 

1. El-Buaishi, N. M., Jankovic-Castvan, I., Jokic, B., Veljović, Dj., Janackovic, Dj., 

Petrovic, R.: - Crystallization behavior and sintering of cordierite synthesized by an 

aqueous sol–gel route, Ceramic International, vol. 38, pp. 1835-1841, 2012 (IF (2011) = 

1,751) (ISSN 0272-8842). 

2. El-Buaishi, N. M., Veljović, Dj., Jokic, B., Radovanović, Ž., Steins, I., Janaćković, Dj., 

Petrović, R.: - Conventional and spark-plasma sintering of cordierite powders synthesized 

by sol–gel methods, Ceramic International, vol. 39, pp. 5845-5854, 2013 (IF (2011) = 

1,751) (ISSN 0272-8842). 

Rad saopšten na skupu medjunarodnog značaja štampan u izvodu (M 34) 

1. El-Buaishi, N. M., Jankovic-Castvan, I., Jokic, B., Veljović, Dj., Janackovic, Dj., 

Petrovic, R.: ”Sinterability of Cordierite Powders Synthesized by Sol-gel Methods”, - 

Proceedings of the EUROMAT 2011, Montpellier, France, 2011., p.65, 

Rad saopšten na skupu nacionalnog značaja štampan u celini (M 63) 

1. El-Buaishi, N. M., Arsovski, V., Veljović, Đ., Kovrlija, J., Janaćković, Đ., Petrović, R.: 

”Sinterabilnosti kordijeritnih prahova sintetizovanih koloidnim sol-gel postupkom”, - 

Zbornik radova 49. Savetovanja SHD, Kragujevac, 2011, str. 193 – 197. 

5. ZAKLJUČAK 


Na osnovu svega napred iznetog, Komisija smatra da doktorska disertacija mr Nozhat 

Moftah El Buaishi, pod nazivom: „Proučavanje sinterabilnosti kordijeritnih prahova sintetizovanih 

različitim sol-gel postupcima“, predstavlja veoma značajan i originalni naučni doprinos u oblasti 

Hemija i Hemijska tehnologija (uža oblast Inženjerstvo materijala), što je potvrđeno 

objavljivanjem radova u časopisu međunarodnog značaja i saopštenja na međunarodnoj i 

nacionalnoj konferenciji. 

Predlog Komisije Nastavno-naučnom veću 

Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću TMF-a da prihvati ovaj Izveštaj i da ga 

zajedno sa podnetom disertacijom mr Nozhat Moftah El Buaishi, pod nazivom: „Proučavanje 

sinterabilnosti kordijeritnih prahova sintetizovanih različitim sol-gel postupcima“ izloži na uvid 

javnosti u zakonski predviđenom roku i uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti 

tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu, te da nakon završetka ove procedure, pozove 

kandidatkinju na usmenu odbranu disertacije, pred Komisijom u istom sastavu.


Beograd, 15. 04. 2013. 

Članovi Komisije 

1. dr Rada Petrović, red. prof., TMF, Beograd 

2. dr Đorđe Janaćković, red. prof., TMF, Beograd 

3. dr Snežana Grujić, van. prof., TMF, Beograd 

4. dr Đorđe Veljović, naučni saradnik, Inovacioni centar TMF-a





Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Dragomira Glišića, magistra 

metalurgije 

Odlukom br.35/59 od 06.03.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i 

odbranu doktorske disertacije kandidata Dragomira Glišića, magistra metalurgije, pod naslovom 

STRUKTURA I LOM U SREDNJEUGLJENIČNIM MIKROLEGIRANIM ČELICIMA 



R E F E R A T 

1. UVOD 


Kandidat mr Dragomir Glišić, dipl. inž. metalurgije, odbranio je magistarski rad 19.03.2004. 

godine, na Tehnološko-metalurškom fakultetu, Univerzitet u Beogradu. Izradom teze rukovodio je 

Dr Endre Romhanji, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. 

31.05.2010. Kandidat mr Dragomir Glišić, dipl. inž. metalurgije, prijavio je temu doktorske 

disertacije pod naslovom: „Struktura i lom u srednjeugljeničnim mikrolegiranim čelicima“, a 

Nastavno naučno veće Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu usvojilo sastav Komisije za 

ocenu naučne zasnovanosti predložene teme. 

01.07.2010. Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta je 

Odluka o odobravanju predloga teme doktorske disertacije kandidata mr Dragomira Glišića, dipl. 

inž. metalurgije, pod naslovom: „Struktura i lom u srednjeugljeničnim mikrolegiranim čelicima“, a 

za mentora ove doktorske disertacije imenovan je dr Nenad Radović, vanredni profesor TMF-a. 

08.07.2010. Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu data je 

saglasnost na predlog teme doktorske disertacije kandidata mr Dragomira Glišića, dipl. inž. 

metalurgije, pod naslovom: „Struktura i lom u srednjeugljeničnim mikrolegiranim čelicima“. 

28.02.2013. Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta je 

Odluka o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata mr 

Dragomira Glišića, dipl. inž. metalurgije, pod naslovom: „Struktura i lom u srednjeugljeničnim 

mikrolegiranim čelicima“. 


Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Metalurgija, za koju je 

matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Mentor Dr Nenad Radović, van. 

prof. Tehnološko-metalurškog fakulteta je do sada iz ove oblasti publikovao više od 10 radova u 

časopisima koji su na SCI listi, rukovodio izradom jedne odbranjene doktorske disertacije, šest 

magistarskih teza i bio član tri komisije odbranjene doktorske disertacije. Na osnovu dosadašnjeg 

iskustva, smatramo da je mentor kompetentan da rukovodi izradom ove disertacije.



Dragomir Glišić je rođen 18.01.1969. godine u Skoplju. Na Tehnološko-metalurški fakultet u 

Beogradu upisao se 1988. godine kao redovan student na odseku Metalurgija. Diplomirao je 1996. 

godine na Katedri za preradu metala u plastičnom stanju, odbranivši diplomski rad pod naslovom 

„Granične krive oblikovanja legure AlMg7“. Po diplomiranju angažovan je u svojstvu istraživačasaradnika 

na Katedri za preradu metala u plastičnom stanju na Tehnološko-metalurškom fakultetu 

u Beogradu. Od oktobra 1999. godine je zaposlen na Tehnološko-metalurškom fakultetu kao 

asistent-pripravnik. Magistarski rad „Duktilnost aluminijum-magnezijum legura na povišenim 

temperaturama“ odbranio je 2004. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu. Izradom teze 

rukovodio je Dr Endre Romhanji, redovan profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. 

U zvanje asistenta izabran je 2004. godine. Učestvovao je u izvođenju nastave na smeru 

Metalurgija i metalni materijali, odnosno Metalurško inženjerstvo, kao i nastave na specijalnom 

poslediplomskom kursu za strane studente na engleskom jeziku. Takođe je angažovan i u 

izvođenju laboratorijskih vežbi iz predmeta Opšta hemija, odnosno Opšta hemija I i II, na prvoj 

godini redovnih studija. Učestvovao je u realizaciji više naučno-istraživačkih projekata i studija, 

koje je finansiralo Ministarstvo nauke Republike Srbije, i u saradnji sa privredom. 



Doktorska disertacija mr Dragomira Glišića, dipl. inž. metalurgije, napisana je na 176 strana, u 

okviru kojih se nalazi 7 poglavlja, sa ukupno 127 slika, 11 tabela i 180 literaturnih navoda. 

Doktorska disertacija sadrži sledeća poglavlja: Uvod, Prethodna istraživanja, Eksperimentalni deo, 

Rezultati, Diskusija, Zaključak i Literaturu, kao i izvode na srpskom i engleskom jeziku. 


U uvodu je u opštim crtama istaknut značaj srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika koji se 

razvijaju sa ciljem da se smanje troškovi proizvodnje tradicionalnih kaljenih i otpuštenih čelika 

povišene čvrstoće koji se koriste u auto industriji, mašinogradnji, naftnoj industriji itd. 

Poglavlje „Prethodna istraživanja“ sadrži pregled transformacionih karakteristika i mehaničkih 

osobina srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika. Posebna pažnja posvećena je uticaju legirajućih 

elemenata na transformaciju austenita pri kontinuiranom hlađenju i sistematizaciji struktura koje se 

pri tome javljaju kod ovih čelika. Mehaničke osobine srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika 

razmatrane su sa aspekta hemijskog sastava i mikrostrukture čelika. Opisan je uticaj feritnoperlitne 

i beinitne strukture na čvrstoću i žilavost, sa posebnim osvrtom na novija saznanja o 

uticaju strukture acikularnog ferita na žilavost srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika. Struktura 

acikularnog ferita se sastoji od veoma sitnih intragranularno nukleiranih pločica ili štapića 

nasumične kristalografske orijentacije i isprepletanih u prostoru. Velika gustina granica zrna pod 

velikim uglom predstavlja efikasnu prepreku za širenje prskotine. Kod metala sa prostorno 

centriranom kubnom rešetkom krti lom cepanjem se odvija cepanjem duž nekliznih 

kristalografskih ravni. Kod acikularnog ferita mikroprskotina nastala lomljenjem neke krte čestice 

sekundarnih faza, prinuđena je da prilikom širenja kroz osnovu menja pravac kretanja, što zahteva 

dodatnu energiju za njeno kretanje. Na taj način struktura acikularnog ferita dovodi do povećanja 

žilavosti. Novija istraživanja ukazuju na mogućnost za poboljšanje žilavosti i kod 

srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika za kovanje. Stoga je u posebnom poglavlju dat i pregled 

rezultata prethodnih istraživanja koji se bave samim mehanizmom loma cepanjem. 

U eksperimentalnom delu je dat opis materijala, metoda i plana eksperimenata. U radu su ispitana 

dva srednjeugljenična mikrolegirana čelika za kovanje, koji se međusobno razlikuju po sadržaju 

titana, azota i ugljenika, V–mikrolegirani čelik (označen kao „V19“) i Ti–V–mikrolegirani čelik 

(označen kao „TiV22“). Čelici su isporučeni kao toplovaljane šipke. Termička obrada i


mikrostrukturna ispitivanja imali su za cilj da se analiziraju transformacione karakteristike pri 

kontinuiranom hlađenju na mirnom vazduhu, direktno sa različitih temperatura austenitizacije. Na 

osnovu ovih ispitivanja određen je termički režim pripreme uzoraka za ispitivanje 

mikromehanizma loma cepanjem kod ispitivanih čelika sa strukturom koja se pretežno sastoji od 

acikularnog ferita, koja predstavlja poseban interes ovih istraživanja. Pripremljeni uzorci čelika sa 

strukturom acikularnog ferita ispitivani su na temperaturi tečnog azota jednoosnim zatezanjem i 

savijanjem u četiri tačke. Za ispitivanje savijanjem u četiri tačke korišćene su epruvete sa zarezom 

po Grifitsu i Ovenu. Temperatura tečnog azota odabrana je radi ispitivanja u uslovima potpuno 

krtog loma i određivanja kritičnog napona loma, koji ne zavisi od temperature. Detaljan opis 

određivanja kritičnog napona loma obuhvata fraktografiju Grifits-Ovenovih uzoraka i modelovanje 

savijanja u četiri tačke metodom konačnih elemenata. Rezultati jednoosnog zateznog ispitivanja na 

temperaturi tečnog azota poslužili su kao ulazni podaci za modelovanje. Modelovanjem je 

izračunata raspodela napona i deformacija u uzorku, u trenutku loma, pri savijanju u četiri tačke. 

U poglavlju rezultati prvo su dati preliminarni rezultati mikrostrukturnih ispitivanja, sa ciljem da 

se odabere temperatura austenitizacije za pripremu uzoraka za mehanička ispitivanja. Režim 

pripreme uzoraka je izabran tako da pri hlađenju na vazduhu sa temperature austenitizacije, 

obezbedi postizanje strukture koja se sastoji pretežno od acikularnog ferita kod oba ispitana čelika. 

U opsegu temperatura austenitizacije između 850°C i 1300°C, izabrana je temperatura od 1250°C. 

Nakon hlađenja na mirnom vazduhu sa 1250°C, struktura čelika legiranog vanadijumom i sa nižim 

sadržajem ugljenika (čelik V19) sastoji se od ferita, perlita i acikularnog ferita, dok se struktura 

čelika legiranog titanom i vanadijumom, sa višim sadržajem ugljenika (čelik TiV22), pretežno 

sastoji od acikularnog ferita. Rezultati ispitivanja savijanjem u četiri tačke po metodi Grifitsa i 

Ovena predstavljeni su krivama promene sile savijanja sa ugibom, na osnovu kojih su izračunate 

vrednosti maksimalne sile, momenta savijanja i nominalnog napona u trenutku preloma. Rezultati 

zateznih ispitivanja na temperaturi tečnog azota obrađeni su tako da se mogu upotrebiti kao ulazni 

podaci za modelovanje metodom konačnih elemenata, kao i za analizu deformacionog ponašanja. 

Čelik TiV22 (0,31% C) sa strukturom pretežno acikularnog ferita ima granicu tečenja od 896 MPa, 

koja je veća u odnosu na granicu tečenja čelika V19 (0,26% C) sa većim udelom ferita i perlita, 

koja iznosi 775 MPa. Istovremeno, i ukupno izduženje uzoraka čelika TiV22 je veće u odnosu na 

čelik V19 (10% u odnosu na 5%). S druge strane, čelik V19 pokazuje veći stepen deformacionog 

ojačavanja na temperaturi tečnog azota. Stvarne krive deformacije dobijene regresionom analizom 

eksperimentalnih vrednosti dobijenih pri jednoosnom zatezanju uzete su kao ulazni podaci za 

opisivanje deformacionih osobina čelika pri modelovanju metodom konačnih elemenata. 

Modelovanjem je izračunata raspodela najvećeg glavnog napona i najveće glavne plastične 

deformacije duž rastojanja od korena zareza na epruveti, zavisno od sile savijanja. Maksimalni 

napon u zoni ispred zareza kod čelika V19 iznosi u proseku 2440 MPa, što je intenzifikacija 

napona od 3,2 vrednosti granice tečenja, a kod TiV22 čelika 2199 MPa, što je 2,4 vrednosti 

granice tečenja. Fraktografskom analizom utvrđen je tačan položaj mesta na kojem je nastala 

mikroprskotina, sa koje se proširio lom cepanjem na ceo uzorak (mesto inicijacije loma). Čestice 

sekundarnih faza nisu detektovane na mestu inicijacije loma ni kod jednog od ispitivanih uzoraka. 

Udaljenost mesta inicijacije loma od korena zareza na epruveti za savijanje je oko 30 μm kod 

čelika V19, odnosno približno 40 μm kod čelika TiV22. Dimenzije prve ravni cepanja, kojoj 

odgovara putanja prskotine kroz zrno ili nekoliko zrna iste kristalografske orijentacije (kod metala 

sa prostorno centriranom kubnom kristalnom rešetkom to su ravni iz familije {1 0 0}) približno su 

iste za oba ispitivana čelika. Efektivni prečnik prve ravni cepanja iznosi približno 19 μm. 

Očitavanjem najvećeg glavnog napona sa dijagrama raspodele na rastojanju koje odgovara mestu 

inicijacije loma, određene su vrednosti kritičnog napona loma. Srednja vrednost kritičnog napona 

loma čelika TiV22 iznosi 1757 MPa (1,96 normalizovano granicom tečenja) u odnosu na 

1424 MPa (1,84 normalizovano granicom tečenja) kod čelika V19. Korelacijom vredosti kritičnog 

napona loma sa dimenzijama prve ravni cepanja na površini preloma, pomoću Grifitove jednačine,


određene su vrednosti efektivne energije stvaranja slobodne površine pri lomu cepanjem. Vrednost 

efektivne energije površine u skladu je sa rezultatima ranijih istraživanja za čelike drugih sastava i 

mikrostruktura, i iznosi 49 J/m 2 . 

Poglavlje diskusija po svojoj strukturi prati rezultate istraživanja. Najpre je analizirana 

transformacija austenita pri kontinuiranom hlađenju na vazduhu zavisno od temperature 

austenitizacije. Ispitivanja jednoosnim zatezanjem na temperaturi tečnog azota komentarisana su 

sa aspekta kapaciteta čelika za deformaciono ojačavanje na niskim temperaturama, zavisno od 

udela ferita, perlita i acikularnog ferita u strukturi. Prisustvo perlita u strukturi V19 čelika dovodi 

do povećanja brzine deformacionog ojačavanja, u odnosu na TiV22 čelik. Deformaciono 

ponašanje direktno je povezano sa ponašanjem dva ispitivana čelika pri savijanju u četiri tačke na 

temperaturi tečnog azota i rezultatima modelovanja metodom konačnih elemata. Mikromehanizam 

krtog loma razmatran je u skladu sa Grifitovom jednačinom i trostepenim mehanizmom loma 

cepanjem kod čelika: nukleacija mikroprskotine lomljenjem krte čestice (1), širenje 

mikroprskotine kroz međupovršinu čestica/osnova (2), napredovanje prskotine kroz granice zrna 

(3). Pri tome je uzeto u obzir i deformaciono ponašanje čelika na temperaturi tečnog azota. 

U poglavlju Zaključci su taksativno navedena i objašnjena najvažnija nova saznanja do kojih je 

autor došao radom na ovoj disertaciji. Na kraju disertacije navedena je Literatura, koja sadrži sve 

korišćene reference. 



Tema ove disertacije je proistekla iz konstantnih zahteva industrijskog sektora za proizvodnjom 

čelika namenjenih naftnoj industriji, autoindustriji i teškoj mašinogradnji koji će imati zahtevane 

osobine i znatno niže troškove proizvodnje, poboljšanu energetsku efikasnost i niže troškove 

održavanja u toku eksplaotacije. Ovaj savremeni pristup zato ima veliki značaj, jer je jedan od 

ciljeva rada bio i da se osvoji tehnologija termičke obrade koja obezbeđuje dominantno prisustvo 

acikularnog ferita u strukturi. 


Korišćena je udžbenička literatura iz oblasti fizičke metalurgije čelika, zatim klasični radovi iz 

oblasti transformacionih karakteristika čelika i uticaja strukture na žilavost i mehanizme loma, kao 

i najnoviji članci, saopštenja i izveštaji, koji se bave mikromehanizmom loma cepanjem kod 

mikrolegiranih čelika. 


Termička obrada uzoraka izvršena je u visokotemperaturnoj elektrootpornoj peći u zaštitnoj 

atmosferi argona. Peć je opremljena elektronskom regulacijom temperature, koja omogućava 

zadavanje i održavanje željene temperature u komori konstantnom. Mikrostrukturna ispitivanja su 

izvršena optičkom mikroskopijom i skenirajućom elektronskom mikroskopijom, uz upotrebu 

softvera za kvantitativnu analizu slika. Fraktografija je izvršena na skenirajućem elektronskom 

mikroskopu opremljenim sa uređajem za energetski disperzivnu spektroskopiju X-zraka (EDAX), 

koji je korišćen za detekciju i analizu čestica sekundarnih faza. Ispitivanje savijanjem u četiri tačke 

izvedeno je po metodologiji Grifitsa i Ovena, koja je uobičajena u literaturi za istraživanje uticaja 

mikrostrukture čelika na mikromehanizam loma i za određivanje kritičnih parametara Grifitove 

jednačine (kritičan napon loma, kritična veličina inicijalne mikroprskotine i efektivna energija 

slobodne površine pri lomu cepanjem). Temperatura tečnog azota odabrana je radi ispitivanja u 

uslovima potpuno krtog loma, tj. u uslovima koji eliminišu sve ostale uticaje i omogućavaju 

jednoznačnost u tumačenju rezultata. Modelovanje metodom konačnih elemenata urađeno je 

pomoću softvera „Simulia ABAQUS“.



Mogućnost postizanja strukture acikularnog ferita, koja je povoljna sa stanovišta žilavosti, pri 

kontinuiranom hlađenju srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika za kovanje, bez potrebe za 

dodatnom opremom i obradom, otvara mogućnost da se umanje troškovi proizvodnje otkovaka 

eliminacijom naknade termičke obrade, kaljenjem i otpuštanjem. Pored toga, mikromehanizam 

loma u strukturi acikularnog ferita i mikromehanički parametri predstavljaju ulazne podatke za 

mikromehaničko modelovanje žilavosti loma. Ovi podaci su danas još uvek retki, kada je reč o 

strukturi acikularnog ferita srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika. Može se očekivati primena 

ovih podataka u oblastima modelovanja i projektovanja srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika 

za kovanje, namenjenih proizvodnji delova u autoindustriji, naftnoj industriji, teškoj mašinogradnji 

i sl. 


Kandidat mr Dragomir Glišić je tokom izrade doktorske disertacije ispoljio izuzetnu stručnost i 

sistematičnost u pripremi i realizaciji eksperimenata, korišćenju različitih tehnika karakterizacije 

materijala i analizi rezultata. Kandidat je osposobljen za sveobuhvatni pristup svakom segmentu 

istraživanja i poseduje sve kvalitete koji su neophodni za samostalni naučni rad. 



– Određene su vrednosti kritičnog napona loma za čelike sa strukturom acikularnog ferita. 

– Određene si vrednosti efektivnih energija slobodne površine pri lomu cepanjem za strukturu 

acikularnog ferita. 

– Definisan je mikromehanizam loma cepanjem kod srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika sa 

strukturom acikularnog ferita. 

– Tumačenje mikromehanizma loma cepanjem u strukturi acikularnog ferita, u uslovima kada 

krupne čestice sekundarnih faza, pre svega TiN, ne učestvuju u inicijaciji loma. 

– Modelovano je ponašanje srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika na temperaturi tečnog azota 

pri jednoosnom zatezanju i pri ispitivanju savijanjem u četiri tačke po Grifitsu i Ovenu. 

– Uticaj temperature austenitizacije na strukturu srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika pri 

kontinuiranom hlađenju na mirnom vazduhu. 

– Dobijena je struktura acikularnog ferita u uslovima hlađenja na vazduhu kod komercijalnih 

srednjeugljeničnih mikrolegiranih čelika za kovanje. 


Najvažniji doprinos ovog rada se odnosi na izračunavanje kritičnog napona loma za strukture 

acikularnog ferita u komercijalnim srednjeugljeničnim mikrolegiranim čelicima za kovanje. Ove 

veličine određene su u okviru ovih istraživanja, za dva čelika sa različitim sadržajem ugljenika. 

Srednja vrednost kritičnog napona loma čelika TiV22 iznosi 1757 MPa (1,96 normalizovano 

granicom tečenja) u odnosu na 1424 MPa (1,84 normalizovano granicom tečenja) kod V19 čelika. 

Takođe su određene i vrednosti efektivnih energija površine. Dobijene vrednosti su upoređene su 

sa vrednostima za druge čelike, pokazujući dobru saglasnost, tj. nalaze se u opsegu 50-200 J/m 2 . 

Razlika u ponašanju je pripisana različitim strukturama i sastavima čelika. Vrednosti za čelike 

ispitane u tezi su na donjoj granici ovog intervala (čelik V19 – acikularni ferit sa značajnim 

udelom ferita i perlita), odnosno na gornjoj granici (čelik TiV22 – dominantna struktura 

acikularnog ferita). Razlika u dobijenim vrednostima je pripisana sitnozrnoj strukturi čelika TiV22


i velikom udelu visokougaonih granica u nasumičnoj kristalografskoj orijentaciji igličaste 

strukture acikularnog ferita. Ovakvo ponašanje sugeriše da na temperaturi tečnog azota veličina 

zrna acikularnog ferita ima odlučujuću uticaj na mehanizam loma cepanjem. 

Utvrđivanjem mehanizma loma cepanjem u strukturi acikularnog ferita na temperaturi tečnog 

azota ostvaren je poseban doprinos u razumevanju uticaja specifične strukture koja se sastoji od 

veoma finih pločica ferita isprepletanih u prostoru tako ne postoji međusobna kristalografska 

orijentaciona zavisnost. Istovremeno, određivanjem kritičnog napona loma omogućena je dalja 

primena u mikromehaničkim modelima za predviđanje žilavosti čelika sa ovakvim strukturama, na 

svim temperaturama, obzirom da kritičan napon loma ne zavisi od temperature. 

Indicije o ulozi krtih čestica sekundarnih faza u lomu cepanjem čelika sa strukturom acikularnog 

ferita sada su potvrđene. I ranije je uočeno da krupne čestice TiN postaju neaktivne kao inicijatori 

loma u strukturi acikularnog ferita. Ovim istraživanjem ove indicije su potvrđene, a mehanizam 

loma dodatno rasvetljen analizom uslova za odvijanje loma kada ove čestice ne igraju ulogu mesta 

nukleacije početnih mikroprskotina. 

Ispitivanjem deformacionog ponašanja ispitivanih čelika sa strukturom acikularnog ferita na 

temperaturi tečnog azota i pomoću metode konačnih elemenata, modelovano je ponašanje ovih 

čelika pri ispitivanju na savijanje. Izračunata je raspodela najvećeg glavnog napona i najveće 

glavne plastične deformacije duž rastojanja od korena zareza na epruveti, zavisno od sile savijanja. 

Maksimalni napon u zoni ispred zareza kod čelika V19 iznosi u proseku 2440 MRa, što je 

intenzifikacija napona od 3,2 vrednosti granice tečenja, a kod TiV22 čelika 2199 MPa, što je 2,4 

vrednosti granice tečenja. Time je dovedeno u vezu deformaciono ponašanje sa ponašanjem ovih 

struktura pri lomu cepanjem. 

Značajan doprinos ima i utvrđena zavisnost veličine polaznog austenitnog zrna na visokim 

temperaturama. Ova zavisnost je direktno povezana sa stabilnošću pojedinih čestica koje su 

inhibitori rasta zrna. Intenzitet efekta kontrole veličine zrna je doveden u vezu sa vrstama čestica 

na različitim temperaturama. Poznavanje ove zavisnosti je osnova za propisivanje tehnologije 

plastične prerade na povišenim temperaturama (temperature toplog kovanja). Ispitivanjem 

mikrostrukture nakon žarenja dva mikrolegirana čelika sa različitim sadržajem ugljenika, na 

različitim temperaturama austenitizacije, u opsegu od 850°C do 1300°C, određen je uticaj stanja 

austenita zavisno od temperature progrevanja na mehanizam njegove transformacije pri 

kontinuiranom hlađenju na vazduhu. 

Postizanje mikrostrukture koja se sastoji pretežno od acikularnog ferita, u komercijalnim 

srednjeugljeničnim mikrolegiranim čelicima, u uslovima koji ne zahtevaju primenu posebnih 

uređaja ili postupaka termičke obrade, istovremeno dodatno osvetljava ulogu mikrolegirajućih 

elemenata u mehanizmu intragranularne nukleacije acikularnog ferita pri kontinuiranom hlađenju. 


Iz rada na disertaciji „Struktura i lom u srednjeugljeničnim mikrolegiranim čelicima“, koju je 

uradio mr Dragomir Glišić, dipl. inž. objavljeni su sledeći radovi (napomena: prvonavedeni autor je 

uvek autor koji je dao najveći doprinos pisanju rada): 

Radovi objavljeni u časopisima međunarodnog značaja, M21 

21.1. D.Glišić, N.Radović, A.Koprivica, A.Fadel, Dj.Drobnjak, Influence of Reheating 

Temperature and Vanadium Content on Transformation Behavior and Mechanical 

Properties of Medium Carbon Forging Steels, ISIJ International 50 (2010) 601-606, 

ISSN: 0915-1559 (IF=0.895)


21.2. A.Fadel, N.Radovic, D.Glišić, D.Drobnjak, Intragranular Ferrite Morphologies In 

Medium Carbon Vanadium-Microalloyed Steel, Journal of Mining and Metallurgy, 

Section B: Metallurgy, ISSN: 1005-0302 DOI: 10.2298/JMMB120820001F, (IF=1.317) 

Rad objavljen u istaknutom međunarodnom časopisu, M22 

22.1. A.Fadel, D.Glišić, N.Radović, Dj.Drobnjak, Influence of Cr, Mn and Mo Addition on 

Structure and Properties of V Microalloyed Medium Carbon Steels, Journal of Materials 

Science & Technology 28 (2012) 1053-1058 ISSN: 1005-0302 (IF=0.738) 

Rad objavljen u istaknutom međunarodnom časopisu, M23 

23.1. D.Glišić, A.Fadel, N.Radović, Dj.Drobnjak, M.Zrilić, Deformation Behaviour Of Two 

Continuously Cooled Vanadium Microalloyed Steels At Liquid Nitrogen Temperature, 

Hemijska Industrija, DOI: 10.2298/HEMIND121214015G 

(http://www.doiserbia.nb.rs/issue.aspx?issueid=1868) (IF=0.208), ISSN: 0367-598X 

Rad objavljen u časopisima nacionalnog značaja, kategorija M52 

52.1. N.Radović, A.Koprivica, D.Glišić, A.Fadel, Dj.Drobnjak, Influence of Cr, Mn and Mo on 

structure and properties of V microalloyed medium carbon forging steels, Metalurgija 16 

(2010) 1-10 ISSN: 0354-6306 

Rad saopšten na skupu međunarodnog značaja štampan u celini, M33 

33.1. N.Radovic, A.Koprivica, D.Glisic, A.Fadel, Dj.Drobnjak, Influence of V and N on 

Transformation Behavior and Mechanical Properties of Medium Carbon Forging Steels, 

Int. Conference on Thermomechanical Processing of Advanced Materials (THERMEC 

2009), Eds. T.Chandra et al., August 25-29 2009, Berlin, Germany, ISBN 978-0-87849- 

294-7 



Na osnovu svega napred iznetog, Komisija smatra da je doktorska disertacija mr Dragomira 

Glišića, dipl. inž. metalurgije, pod naslovom: „Struktura i lom u srednjeugljeničnim 

mikrolegiranim čelicima“, ispunila ciljeve istraživanja i da predstavlja značajan i originalni naučni 

doprinos u oblasti Metalurgije, što je potvrđeno objavljivanjem radova u časopisima 

međunarodnog značaja i saopštenja na međunarodnim konferencijama. 

Predlog Komisije Nastavno-naučnom veću 

Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da prihvati ovaj 

REFERAT i da ga zajedno sa podnetom disertacijom mr Dragomira Glišića, dostavi na uvid 

javnosti u zakonski predviđenom roku, i uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti 

tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu, te da nakon završetka ove procedure, pozove kandidata 

na usmenu odbranu disertacije, pred Komisijom u istom sastavu.


U Beogradu, 15.04.2013. 


....................................................... 

.. 

Dr Nenad Radović, van. prof., 

mentor 



....................................................... 

.. 

Zorica Cvijović, red. prof. 



....................................................... 

.. 

Dr Marko Rakin, van. prof.





Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu koja je održana 31.01.2013. godine imenovani smo za članove Komisije za podnošenje 

izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor dr Bojana Međa, dipl. inž. maš., u naučno-istraživačko 

zvanje NAUČNI SARADNIK. O predloženom kandidatu Komisija podnosi sledeći: 

I Z V E Š T A J 

1.1. BIOGRAFSKI PODACI 

Bojan I. Međo je rođen 10. aprila 1978 godine u Zenici, BiH. Osnovnu školu je završio u Sarajevu, 

a gimnaziju u Beogradu. Na Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao se 1996. godine, 

gde je i diplomirao 05. februara 2003. godine na smeru Motorna vozila, sa prosečnom ocenom 

tokom studija 8.03 i ocenom 10 na diplomskom radu. Magistarsku tezu sa naslovom “Verifikacija 

primalno-mešovite metode konačnih elemenata u problemima provođenja toplote u mehanici 

čvrstog tela“ odbranio je 11. oktobra 2006. godine na Matematičkom fakultetu Univerziteta u 

Beogradu, na Odseku za mehaniku. Doktorsku disertaciju sa naslovom "Lokalni pristup žilavom 

lomu zavarenih spojeva niskolegiranog čelika" iz oblasti inženjerstva materijala i računske 

mehanike odbranio je 14.12.2012. godine na Univerzitetu u Beogradu, multidisciplinarne 

doktorske akademske studije. 

NAUČNO-ISTRAŽIVAČKA DELATNOST 

Bavi se teoretskim i primenjenim istraživanjima iz oblasti inženjerstva materijala i mehanike. Uža 

specijalizacija - primena numeričkih metoda, prvenstveno metode konačnih elemenata, na 

probleme mehanike loma i oštećenja. Bavio se teoretskim i primenjenim istraživanjima iz oblasti 

računske mehanike, naročito primenom metode konačnih elemenata i metode konačnih razlika na 

probleme mehanike čvrstih tela. 

Od 01.01.2011. zaposlen je kao istraživač saradnik na projektu osnovnih istraživanja Ministarstva 

nauke i zaštite životne okoline "Mikromehanički kriterijumi oštećenja i loma" na Tehnološkometalurškom 

fakultetu u Beogradu. 

Od 01.01.2007. do 31.12.2010. bio je zaposlen kao istraživač saradnik na projektu osnovnih 

istraživanja Ministarstva nauke i zaštite životne okoline "Specijalne teme mehanike loma 

materijala" na Matematičkom institutu SANU i Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. 

Od 01.01.2006. do 31.12.2006. bio je zaposlen kao pripravnik za istraživača saradnika na projektu 

osnovnih istraživanja Ministarstva nauke i zaštite životne okoline "Matematički modeli i metode 

optimizacije sa primenama" na Matematičkom Institutu SANU (odsustvovao 9 meseci zbog 

odsluženja vojnog roka) 

Od 01.08.2003. do 31.12.2005. bio je zaposlen kao pripravnik za istraživača saradnika na projektu 

osnovnih istraživanja Ministarstva nauke i zaštite životne okoline "Razvoj i implementacija novih 

pouzdanih numeričkih metoda u mehanici čvrstih tela i fluida" na Matematičkom fakultetu u 

Beogradu. 

Koautor većeg broja naučnih radova koji su objavljeni u međunarodnim/nacionalnim časopisima 

ili saopšteni na međunarodnim/ nacionalnim naučnim skupovima.


2. NAUČNA KOMPETENTNOST 

1. Radovi objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja M20 

1.1. Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu M21 

1.1.1. B. Međo, M. Rakin, M. Arsić, Ž. Šarkoćević, M. Zrilić, S. Putić: Determination of the 

load carrying capacity of damaged pipes using local approach to fracture. Materials 

Transactions - JIM, Vol. 53/1, pp. 185-190 (2012) ISSN 1345-9678, IF 2010 = 0.787, 

Materials Science, Multidisciplinary (2010: 145/225) Metallurgy and Metallurgical 

Engineering (2010: 22/76) 

1.1.2. B. Younise, M. Rakin, N. Gubeljak, B. Međo, M. Burzić, M. Zrilić, A. Sedmak: 

Micromechanical analysis of mechanical heterogeneity effect on the ductile tearing of 

weldments. Materials and Design, Vol. 37, pp. 193-201 (2012) ISSN 0261-3069, IF 

2011 = 2.200, Materials Science, Multidisciplinary (2011: 53/232) 

1.1.3. M. Stamenović, S. Putić, B. Međo, M. Rakin, M. Zrilić: Effect of solution pH on crack 

initiation and propagation in glass-polyester pipes subjected to impact. Polymer 

Composites Vol. 33/8, pp. 1321-1328 (2012) ISSN 0272-8397, IF 2011 = 1.231, 

Materials Science, Composites (2011: 6/24), Polymer Science (2011: 43/79) 

1.1.4. M. Stamenović, S. Putić, M. Rakin, B. Međo, D. Čikara: Effect of alkaline and acidic 

solutions on the tensile properties of glass-polyester pipes. Materials and Design, Vol. 

32/4, pp. 2456-2461 (2011) ISSN 0261-3069, IF 2011 = 2.200, Materials Science, 

Multidisciplinary (2011: 53/232) 

1.1.5. M. Manjgo, B. Međo, Lj. Milović, Z. Burzić, M. Rakin, A. Sedmak: Analysis of 

welded tensile plates with a surface notch in the weld metal and heat affected zone. 

Engineering Fracture Mechanics, Vol. 77/15, pp. 2958-2970 (2010) ISSN 0013-7944, 

IF 2010 = 1.576, Mechanics (2010: 31/133) 

1.1.6. M. Rakin, O. Kolednik, B. Međo, N.K. Simha, F.D. Fischer: A case study on the effect 

of thermal residual stresses on the crack driving force in linear-elastic bimaterials. 

International Journal of Mechanical Sciences, Vol. 51/7, pp. 531-540 (2009) ISSN 

0020-7403, IF 2009 = 1.288, Engineering, Mechanical (2009: 26/116), Mechanics (2009: 

46/123) 

1.1.7. D. Mijuca, A. Žiberna, B. Međo: A novel primal-mixed finite element approach for 

heat transfer in solids. Computational Mechanics, Vol. 39/4, pp. 367-379 (2007) ISSN 

0178-7675, IF 2006 = 1.087, Mechanics (2006: 30/109), Mathematics, Interdisciplinary 

applications (2006: 21/65) 

1.2. Rad u međunarodnom časopisu M23 

1.2.1. B. Younise, M. Rakin, B. Međo, N. Gubeljak, D. Kozak, A. Sedmak: Numerical 

analysis of constraint effect on ductile tearing in strength mismatched welded CCT 

specimens using micromechanical approach. Technical Gazette, Vol. 18/3, pp. 333-340 

(2011) ISSN 1330-3651, IF 2011 = 0.347, Engineering, Multidisciplinary (2011: 69/90) 

1.2.2. M. Stamenović, S. Putić, S. Drmanić, M. Rakin, B. Međo: The influence of service 

solutions on longitudinal and circumferential tensile properties of glass-polyester 

composite pipes. Materials Science, Vol. 47/1, pp. 61-69 (2011) ISSN 1068-820X, IF 

2011 = 0.229, Materials Science, Multidisciplinary (2009: 217/232)


1.2.3. B. Međo, M. Rakin, M. Zrilić, S. Putić, A. Sedmak: Micromechanical estimate of 

critical values of J integral for steam pipeline steel. Materials science, Vol. 45/4, pp. 

523-531 (2009) ISSN 1068-820X, IF 2009 = 0.231, Materials Science, Multidisciplinary 

(2009: 195/211) 

1.2.4. Ž. Šarkoćević, M. Arsić, B. Međo, D. Kozak, M. Rakin, Z. Burzić, A. Sedmak: 

Damage level estimate of API J55 steel for welded seam casing pipes. Strojarstvo: J 

Theory Appl Mech Eng, Vol. 51/4, pp. 303-311 (2009) ISSN 0562-1887, IF 2009 = 

0.048, Engineering, Mechanical (2009: 113/115) 

1.3. Rad u časopisu međunarodnog značaja verifikovan posebnom odlukom M24 

1.3.1. D. Veljić, M. Perović, A. Sedmak, M. Rakin, N. Bajić, B. Međo, H. Dascau: 

Numerical simulation of the plunge stage in friction stir welding. Structural Integrity 

and Life / Integritet i vek konstrukcija, Vol. 11/2, pp. 131-134 (2011) ISSN 1451-3749 

1.3.2. B. Younise, M. Rakin, N. Gubeljak, B. Međo, A. Sedmak: Numerical simulation of 

constraint effect on fracture initiation in welded specimens using a local damage model. 

Structural Integrity and Life / Integritet i vek konstrukcija, Vol. 11/1, pp. 51-56 

(2011) ISSN 1451-3749 

1.3.3. D. Šumarac, B. Međo, N. Trišović, Hysteretic behavior modeling of elastoplastic 

materials. Theoretical and Applied Mechanics, Vol. 35/1-3, pp. 287-304 (2008) ISSN 

1450-5584 

2. Zbornici međunarodnih naučnih skupova M30 

2.1. Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u celini M33 

2.1.1. M. Arsić, S. Bošnjak, B. Međo, M. Burzić, B. Vistać, Z. Savić: Influence of loading 

regimes and operational environment on fatigue state of components of turbine and 

hydromechanical equipment at hydropower plants. Proceedings of the Internetional 

Conference “Powerplants 2012”, Zlatibor, pp. 1-10, published on CD (2012) 

2.1.2. M. Rakin, M. Arsić, Ž. Šarkoćević, B. Međo, N. Tomović, A. Sedmak: Damaged 

welded pipes for oil and gas rigs exposed to internal pressure - failure estimation. 

Proceedings of the 19 th European Conference on Fracture ECF19, Kazan, pp. 1-7, 

published on CD (2012) 

2.1.3. A. Sedmak, B. Younise, M. Rakin, B. Međo, N. Gubeljak, M. Burzić, D. Kozak: 

Ductile fracture resistance of the weld metal and heat affected zone in a HSLA steel 

welded joint. Proceedings of the 19 th European Conference on Fracture ECF19, Kazan, 

pp. 1-8, published on CD (2012) 

2.1.4. M. Rakin, B. Međo, M. Arsić, Ž. Šarkoćević, V. Grabulov, A. Sedmak: Damage and 

failure assessment of pipes with local thin areas. Proceedings of the International 

Conference on Damage Mechanics ICDM, Belgrade, pp. 281-284 (2012) 

2.1.5. D. Veljić, M. Rakin, M. Perović, B. Međo, A. Sedmak, D. Bajić: Friction stir welding 

of aluminum alloy 2024 - numerical modeling. Proceedings of EUROJOIN 8, Pula, pp. 

435-446 (2012) 

2.1.6. R. Čolić, B. Međo, M. Rakin, E. Engh, S. Omić, A. Sedmak: Upgrading a modular 

software solution for managing multiple industrial projects. Proceedings of the 4 th 

International Conference “Civil Engineering - Science And Practice, GNP 2012”, 

Žabljak, pp. 2327-2334 (2012)


2.1.7. N. Gubeljak, B. Međo, J. Predan, M. Rakin, G. Radenković, A. Sedmak: 

Determination of tensile properties of welded joints - influence of specimen geometry. 

The 34 th International Conference on Production Engineering, Niš, pp. 481-484 (2011) 

2.1.8. M. Arsić, Z. Savić, Z. Odanović, M. Burzić, B. Međo: Tehnička regulativa kao 

prevencija otkaza turbinske i hidromehaničke opreme hidoelektrana i zaštite životne 

sredine. Međunarodni simpozijum - Održivi razvoj rudarstva i energetike ORRE 11, 

Zlatibor, pp. 323-330 (2011) 

2.1.9. B. Međo, M. Rakin, M. Arsić, Ž. Šarkoćević, A. Sedmak: Micromechanical approach 

to integrity assessment of surface damaged pipes. Proceedings of the 3 rd Serbian (28 th Yu) 

Congress on Theoretical and Applied Mechanics, Vlasina Lake, pp. 645-654 (2011) 

2.1.10. M. Arsić, Ž. Šarkoćević, Z. Odanović, Z. Burzić, M. Rakin, B. Međo: Failure 

resistance analysis of API J55 steel welded pipes. Proceedings of the 2 nd South-East 

European IIW International Congress: Welding - HIGH-TECH Technology in 21 st 

century, Sofia, pp. 107-112 (2010) 

2.1.11. B. Međo, M. Rakin, N. Gubeljak, M. Arsić, A. Sedmak: Local approach to analysis of 

ductile fracture in welded joints - influence factors. Proceedings of the 18 th European 

Conference on Fracture, Dresden, pp. 1-8, published on CD (2010) 

2.1.12. M. Rakin, N. Gubeljak, B. Međo, T. Maneski, A. Sedmak: Application of a structural 

integrity assessment software. Proceedings of the 3 rd International Multi-Conference on 

Engineering and Technological Innovation IMETI 2010, Orlando, pp. 246-249 (2010) 

2.1.13. D. Veljić, M. Perović, B. Međo, M. Rakin, A. Sedmak, H. Dascau: Thermomechanical 

modeling of friction stir welding. Proceedings of the 4 th International 

Conference - Innovative technologies for joining advanced materials, Timisoara, pp. 171- 

176 (2010) 

2.1.14. Ž. Šarkoćević, M. Arsić, M. Mladenović, M. Rakin, B. Međo, M. Radaković: 

Manufacturing defects and pipe damages influencing drill well reliability and the 

environment. Proceedings of the International Conference "Civil Engineering – Science 

and Practice" GNP 2010, Žabljak, Crna Gora, pp. 1337-1342 (2010) 

2.1.15. M. Dobrojević, B. Međo, M. Rakin, A. Sedmak: Project management software for 

distributed industrial companies. International Joint Conferences on Computer, 

Information and Systems Sciences and Engineering (CISSE 09) - University of 

Bridgeport and IEEE Computer Society, Communications Society and Education Society, 

pp. 221-226 (izdavač: Springer) (2009) 

2.1.16. B. Međo, M. Rakin, N. Gubeljak: Micromechanical analysis of ductile fracture 

initiation in mismatched and double mismatched welded joints. Proceedings of the 2009 

ASME Pressure Vessels and Piping Division Conference, Prague, pp. 1-7, published on 

CD (2009) 

2.1.17. M. Rakin, B. Međo: Micromechanical constitutive equations for ductile fracture 

prediction. Fundamentals of Fracture Mechanics and Structural Integrity Assessment 

Methods - monograph of the 10 th International Fracture Mechanics Summer School 

IFMASS 10 (Ed. S. Sedmak) MF, TMF, DIVK and IMS, Belgrade, pp. 69-86 (2009) 

2.1.18. M. Rakin, N. Gubeljak, M. Dobrojević, B. Međo, A. Sedmak: Modelling of ductile 

crack growth in welded joints using micromechanical failure criterion. Proceedings of 

the 17 th European Conference on Fracture, Brno, pp. 2466-2473, published on CD (2008)


2.1.19. M. Zrilić, M. Rakin, B. Međo, Z. Cvijović, A. Sedmak: Evaluation of damage of steam 

pipeline steel using local approach to fracture. Proceedings of the 2008 ASME Pressure 

Vessels and Piping Division Conference, Chicago, pp. 1-7, published on CD (2008) 

2.1.20. M. Rakin, O. Kolednik, N.H. Simha, B. Međo, F.D. Fischer: The effect of residual 

stresses on bimaterial structure on bimaterial structure with initial crack located near 

interface. Proceedings of the 3 rd International Conference: Deformation Processing and 

Structure of Materials, Beograd, pp. 47-53 (2007) 

2.1.21. D. Mijuca, A. Žiberna, B. Međo: A new mixed hexahedral finite element in heat 

transfer analysis. Proceedings of the conference: Advanced Concepts in Mechanical 

Engineering, Iasi, Romania, pp. 167-174 (2004) 

2.1.22. D. Mijuca, A. Žiberna, B. Međo: On the new multifield finite element method in steady 

state heat transfer analysis. Proceedings of the 1 st International Conference in 

Computational Mechanics, Belgrade, pp. 1-14, published on CD (2004) 

2.2. Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu M34 

2.2.1. N. Gubeljak, M. Rakin, J. Predan, B. Međo, A. Sedmak: Weld metal tensile strength 

determined by testing flat micro tensile and round tensile specimens. Proceedings of the 

28 th Danubia-Adria Symposium (DAS2011) on Advances in Experimental Mechanics in 

Siófok, pp. 71-72 (2011) 

2.2.2. B. Međo, M. Rakin, N. Gubeljak, J. Predan, A. Sedmak: Micromechanical modelling 

of ductile fracture in inhomogeneous welded joints. Book of abstracts of the International 

Conference on Computational Modeling of Fracture and Failure of Materials and 

Structures CFRAC, Barcelona, p. 108 (2011) 

2.2.3. B. Međo, M. Rakin, N. Gubeljak, J. Predan, A. Sedmak: Computational aspects of 

micromechanical ductile fracture analysis of steel welded joints. Proceedings of the IV 

European Conference on Computational Mechanics ECCM IV, Paris, published on CD 

(2010) 

2.2.4. M. Rakin, B. Međo, M. Zrilić, A. Sedmak: Micromechanical analysis of ductile 

fracture initiation in steam pipeline steel. Book of abstracts of the 3 rd Meeting of TC2 on 

Micromechanisms of the European Structural Integrity Society ESIS, Leoben, Austria, p. 

16 (2009) 

2.2.5. B. Međo, M. Rakin, M. Vratnica, Z. Cvijović: Numerical and analitical determination 

of the plastic zone size on pre-cracked high-strength 7000 Al alloys specimens. Book of 

abstracts of the 2 nd International Congress of Serbian Society of Mechanics, Palić, 

published on CD (2009) 

2.2.6. M. Rakin, B. Međo, M. Zrilić, A. Sedmak: Determination of crack initiation in ductile 

fracture of steam pipeline steel using micromechanical models. Book of abstracts of the 

2 nd International Congress of Serbian Society of Mechanics, Palić, published on CD 

(2009) 

2.2.7. B. Međo, M. Rakin, O. Kolednik, N.K. Simha, F.D. Fischer: The effect of residual 

stresses on elastic and elastic-plastic bimaterials with initial crack perpendicular to the 

interface. Proceedings of the 5 th European Congress on Computational Methods in 

Applied Sciences and Engineering ECCOMAS 2008, Venice, published on CD (2008)


2.2.8. B. Međo, D. Mijuca: On the low order tests of the novel mixed finite element in steady 

state heat transfer analysis. Book of abstracts of The Third M.I.T. Conference on 

Computational Fluid and Solid Mechanics, Cambridge, USA, p. 254 (2005) 

3. Časopisi nacionalnog značaja M50 

3.1. Rad u vodećem časopisu nacionalnog značaja ili inostranom časopisu koji se ne 

nalazi na SCI listi M51 

3.1.1. S. Putić, M. Stamenović, J. Petrović, M. Rakin, B. Međo: Effect of alcaline solutions 

on the tensile properties of glass-polyester pipes. Acta Perioodica Technologica, Vol. 

42, pp. 185-196 (2011) ISSN 1450-7188 

3.1.2. B. Younise, M. Rakin, B. Međo, A. Sedmak: Numerical simulation for studying 

constraint effect on ductile fracture initiation using complete Gurson model. FME 

Transactions, Vol. 38/4, pp. 197-202 (2010) ISSN 1451-2092 

3.1.3. D. Mijuca, A. Žiberna, B. Međo: A new multifield finite element method in steady state 

heat analysis. Thermal science, Vol. 9/1, pp. 111-130 (2005) ISSN 0354-9836 

3.1.4. M. Rakin, M. Arsić, B. Međo, Ž. Šarkoćević, I. Ivanović, A. Sedmak: API J55 steel 

casing pipe with an initial surface crack under internal pressure - determination of 

fracture parameters. Key Engineering Materials, Vols. 488-489, pp. 577-580 (2012) 

ISSN 1662-9795 

3.1.5. H. Dascau, A. Sedmak, M. Rakin, D. Veljić, M. Perović, B. Međo, N. Bajić: 

Numerical simulation of the plunge stage in friction stir welding – different tools. 

Welding and Materials Testing, Vol. 20/3, pp. 3-6 (2011) ISSN 145-0392 

3.1.6. B. Younise, M. Rakin, B. Međo, A. Sedmak: Local approach for prediction of ductile 

fracture initiation in welded specimens. Welding and Materials Testing, Vol. 20/1, pp. 

31-35 (2011) ISSN 145-0392 

3.1.7. B. Međo, M. Rakin, N. Gubeljak, J. Predan, M. Arsić, A. Sedmak: Influence of crack 

length on ductile fracture initiation in welded joints with one and two weld metals. Key 

Engineering Materials, Vol. 465, pp. 578-581 (2011) ISSN 1662-9795 

3.1.8. B. Međo, M. Rakin, N. Gubeljak, J. Predan, K. Čolić, A. Sedmak: Assessment of 

ductile fracture initiation in welded joints with two weld metals. Welding and Materials 

Testing, Vol. 19/3, PP. 38-40 (2010) ISSN 145-0392 

3.1.9. B. Međo, M. Rakin, N. Gubeljak, A. Sedmak: Application of complete Gurson model 

for prediction of ductile fracture in welded steel joints. Key Engineering Materials, Vol. 

399, pp. 13-20 (2009) ISSN 1662-9795 

3.1.10. M.Rakin, N. Gubeljak, M. Dobrojević, B. Međo, I. Cvijović - Alagić, A. Sedmak: 

Ductile crack growth initiation in welded joints - Micromechanical approach. Welding 

in the World, Vol. 52/Special issue, pp. 297-302 (2008) ISSN 0043-2288 

3.2. Rad u časopisu nacionalnog značaja M52 

3.2.1. M. Dobrojević, M. Rakin, B. Međo, S. Omić, A. Sedmak: Internet aplikacija za 

upravljanje projektima u industrijskim sistemima, Istraživanja i projektovanja za 

privredu, Vol. 8/2, pp. 73-82 (2010) ISSN 1451-4117 

3.2.2. Ž. Šarkoćević, M. Arsić, M. Rakin, B. Međo, M. Mladenović, D. Jaković: Uticaj 

parametara EPP postupka zavarivanja na mehaničke osobine spiralno zavarenih cevi od


čelika API X60. Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Vol. 54/4, pp. 141-147 (2009) 

ISSN 0354-7965 

3.2.3. B. Međo, M. Rakin, O. Kolednik, N.K. Simha, F.D. Fischer: Uticaj zaostalih napona 

na ponašanje zavarenih spojeva i drugih nehomogenih materijala sa prslinama. 

Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Vol. 54/2 (2009) pp. 43-49 ISSN 0354-7965 

4. Zbornici naučnih skupova nacionalnog značaja M60 

4.1. Saopštenje po pozivu sa naučnog skupa nacionalnog značaja štampano u celini 

M61 

4.1.1. I. Dimić, T. Biočanin, B. Međo, M. Rakin, S. Putić: Numerička analiza staklena 

vlakna - poliester kompozitne cevi izložene dejstvu unutrašnjeg pritiska. Zbornik 

savetovanja “Napredni materijali i mogućnost njihove primene”, Požarevac, pp. 40-48 

(2011) 

4.2. Saopštenje sa naučnog skupa nacionalnog značaja štampano u celini M63 

4.2.1. M. Rakin, M. Arsić, B. Međo, Ž. Šarkoćević, A. Sedmak: Zaštitna cev od čelika API 

J55 pod dejstvom unutrašnjeg pritiska – uticaj oštećenja usled korozije na granična 

opterećenja. Zbornik 24. međunarodnog kongresa o procesnoj industriji PROCESING 

’11, Fruška gora, pp 1-9 Objavljeno na CD-u (2011) 

4.2.2. S. Popović, B. Međo: Srednji i trenutni maseni protok goriva - automatizacija kvazikontinualnog 

merenja u realnom vremenu. Zbornik Kongresa metrologa, Beograd, pp. 

493-501 (2003) 

5. Magistarske i doktorske teze M70 

5.1. Odbranjena doktorska teza M71 

5.1.1. B. Međo: Lokalni pristup žilavom lomu zavarenih spojeva niskolegiranog čelika. 

Univerzitet u Beogradu, Oblasti: inženjerstvo materijala i računska mehanika. 14. 12. 

2012. 

5.2. Odbranjena magistarska teza M72 

5.2.1. B. Međo: Verifikacija primalno-mešovite metode konačnih elemenata u problemima 

provođenja toplote u mehanici čvrstog tela. Matematički fakultet Univerziteta u 

Beogradu, Odsek za mehaniku. 11. 10. 2006. 

6. Tehnička i razvojna rešenja M80 

6.1. Bitno poboljšana tehnologija, tehnološki postupak i postojeći proizvod M84 

6.1.1. D. Veljić, A. Petrović, M. Rakin, B. Međo, M. Bogner: Fiksna i lebdeća okrugla 

žaluzina za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju prostora, (2007) Korisnik „Montaža“ 

A.D. - sektor Proizvodnja, Kosovska 39, Beograd 

6.2. Prototip, nova metoda, softver, standardizovan ili atestiran instrument, nova 

genska proba, mikroorganizmi M85 

6.2.1. M. Arsić, Ž. Šarkoćević, M. Burzić, M. Rakin, B. Međo: Ocena preostale čvrstoće i 

integriteta korozijom oštećenih zavarenih cevi u naftnoj industriji primenom analitičkih i 

numeričkih proračuna (2010) Verifikovano: Naučno veće Instituta za ispitivanje 

materijala Srbije (IMS), Beograd, 29.03.2010.


6.2.2. M. Arsić, B. Međo, Ž. Šarkoćević, M. Burzić, M. Rakin: Ocena otpornosti na lom i 

preostalog veka zavarenih cevi u naftnoj industriji na osnovu parametara mehanike loma 

i numeričkih proračuna (2010) Verifikovano: Naučno veće Instituta za ispitivanje 

materijala Srbije (IMS), Beograd, 29.03.2010. 

7. Učešće na projektima 

7.1. Učešće u međunarodnom projektu M104 

7.1.1. "Failure prevention of inhomogeneous materials and structures", bilateralni projekat 

Srbija - Slovenija, 2008-2009. 

7.1.2. “Global Project Management System for Distributed Industrial Companies - GPMS” 

Eureka projekat E!4573, 2009-2011. 

7.1.3. “On Line Monitoring of Structures and Fatigue - OLMOST” Eureka projekat E!5348, 

2010-2012. 

7.1.4. “Numerical modelling of highly localized failure in brittle and ductile materials”, 

bilateralni projekat Srbija - Nemačka, 2010-2011. 

7.1.5. “Integrity assessment and energy efficiency of structures in service”, bilateralni 

projekat Srbija -Hrvatska, 2010.-2011. 

7.2. Učešće u projektima finansiranim od strane nadležnog ministarstva M105 

7.2.1. "Razvijanje i implementacija novih pouzdanih numeričkih metoda u mehanici čvrstog 

tela i fluida", projekat osnovnih istraživanja 1865 Ministarstva za nauku i zaštitu životne 

sredine Republike Srbije, 2002-2005. 

7.2.2. "Matematički modeli i metode optimizacije sa primenama", projekat osnovnih 

istraživanja 144007 Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije, 

učešće tokom 2006. god. 

7.2.3. "Specijalne teme mehanike loma materijala", projekat osnovnih istraživanja 144027 

Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (oblast: mehanika) 2006-2010. 

7.2.4. "Mikromehanički kriterijumi oštećenja i loma", projekat osn. istraživanja 174004 

Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (oblast: mehanika) 2011- 

7.2.5. "Razvoj novih metodologija revitalizacije turbinske i hidromehaničke opreme 

hidroelektrana u zavisnosti od uzroka degradacije materijala", projekat tehnološkog 

razvoja 035002 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (oblast: 

mašinstvo) 2011- 

3. ANALIZA OBJAVLJENIH RADOVA 

Kandidat ima provereno radno iskustvo u oblasti numeričkih simulacija, a posebno u primeni 

metode konačnih elemenata u mehanici čvrstih tela, mehanici loma i srodnim oblastima. 

Istraživački rad kandidata obuhvata različite naučne oblasti, što se može proceniti iz radova datih u 

listi referenci. 

U prvoj grupi radova su dati rezultati istraživanja otpornosti prema nastanku žilavog loma u 

zavarenim spojevima niskolegiranog čelika povišene čvrstoće. Varirana je širina sučeonih spojeva 

različitih mehaničkih osobina metala šava i osnovnog metala (2.1.17, 2.2.3 i 3.1.9). Takođe, 

razmatrani su i zavareni spojevi sa dva različita metala šava. Spojevi u kojima prslina prolazi kroz 

oba metala šava su analizirani u 2.2.2, 2.1.11 i 2.1.16, dok radovi 3.1.7 i 3.1.8 obuhvataju spojeve 

kod kojih je početna prslina u jednom od dva metala šava. Korišćeni su modeli lokalnog pristupa


zasnovani na Gursonovom kriterijumu plastičnog tečenja (model Gurson-Tvergard-Nidlman GTN 

i kompletni Gursonov model CGM). Mikrostrukturni parametri određeni su kvantitativnom 

mikrostrukturnom analizom. Varirana je veličina konačnih elemenata (KE) ispred vrha prsline radi 

uspostavljanja veze između numeričkih i mikrostrukturnih parametara. U većini navedenih radova 

korišćen je model CGM, dok su u 3.1.10 i 2.1.18 primenom GTN analiziran nastanak i stabilan 

rast prsline mehanizmom žilavog loma. Uticaj geometrije epruvete i vrste operećenja na 

predviđanje nastanka žilavog loma razmatran je u 1.2.1, 1.3.2, 3.1.2 i 3.1.6, gde su osim SENB 

razmatrane i epruvete opterećene na zatezanje – sa centralnom prolaznom prslinom CCT, odnosno 

sa ivičnom prslinom CT. Širi pregled modela kojima se opisuje žilav lom metalnih materijala i 

zavarenih spojeva dat je u radu 2.1.17. 

U radu 1.1.5 je data analiza nastanka loma u pločastim zavarenim epruvetama sa površinskim 

prslinama u metalu šava i zoni uticaja toplote. Mikromehanička analiza loma epruveta za savijanje 

u tri tačke data u radu 1.1.2 i 2.1.3 je pokazala znatno veću otpornost zone uticaja toplote u 

poređenju sa metalom šava, što se može smatrati povoljnim imajući u vidu čestu pojavu grešaka 

(pora, nehomogenosti, mikrorslina i sl.) u ovoj zoni. Određivanje mehaničkih osobina zona 

zavarenog spoja je u navedena dva rada rešen primenom stereometrijskog merenja deformacija na 

površini (primenom dve kamere i softvera za analizu slike, proizvođača GOM). Sa druge strane, u 

radovima 2.1.7 i 2.2.1 je prikazano određivanje osobina sečenjem mikro-zateznih epruveta iz svih 

zona spoja; rezultati dobijeni ispitivanjem ovih epruveta su poređeni sa onima koji se odnose na 

cilindrične glatke epruvete većih dimenzija. 

U radovima 1.1.6, 2.1.20, 2.2.7 i 3.2.3 prikazana je analiza uticaja zaostalih napona na silu razvoja 

prsline u bimaterijalima sa početnom prslinom blizu spoja dva materijala. Ispitivan je uticaj 

nehomogenosti po modulu elastičnosti i koeficijentu provođenja toplote. Zaostali naponi su 

uvođeni u model KE preko termičkog opterećenja i razlike u koeficijentima toplotnog širenja 

materijala u bimaterijalnom spoju. 

Cilj istraživanja datih u radovima 2.1.19, 2.2.4 i 2.2.6 je bilo određivanje nivoa oštećenja čelika za 

parovode posle više od 100.000 sati rada i procena preostalog veka tog materijala. Primenjen je 

lokalni pristup lomu Rice-Tracey za mikromehanizam žilavog loma; eksperimentalno i numerički 

je ispitana serija epruveta sa žlebovima, čime je postignuta različita troosnost naponskog stanja. U 

radu 1.2.3 mikromehaničkim postupkom je izračunata kritična vrednost J integrala na epruvetama 

za savijanje u tri tačke ispitivanim na povišenim temperaturama. 

U jednoj grupi radova, 2.1.10, 2.1.14 je prikazana analiza otpornosti prema lomu i oštećenju cevi 

za naftne bušotine od čelika J55 (prema API standardu) i epruveta izvađenih iz ovih cevi. U radu 

3.2.2 je opisana izrada uzdužno zavarenih cevi postupkom visokofrekventnog kontaktnog 

zavarivanja i izrada spiralno zavarenih cevi EPP postupkom. Rad 1.2.4 sadrži eksperimentalno 

ispitivanje epruveta izvađenih iz cevi povučene iz eksploatacije i nove cevi. Uticaj oštećenja tipa 

prsline na integritet cevi razmatran je u radu 3.1.4. Sa druge strane, u radu 2.1.2 i 4.2.1 je data 

analiza koncentratora napona oblika žleba; ovaj žleb je izrađen mašinskom obradom sa ciljem 

simuliranja lokalnog korozionog oštećenja. Za određivanje nosivosti (predviđanjem plastičnog 

kolapsa u ligamentu) je korišćeno nekoliko analitičko-empirijskih izraza i metoda konačnih 

elemenata. Drugačiji pristup primenjen je u radovima 1.1.1, 2.1.4 i 2.1.9, gde je primenom 

mikromehaničkog modela CGM predviđen nastanak prsline na dnu žleba kao mehanizam otkaza; 

u radu 1.1.1 je data parametarska studija uticaja veličine konačnih elemenata na predviđanje 

nastanka prsline. Ponašanje turbinske i hidromehaničke opreme hidoelektrana pod dejstvom 

statičkog i promenljivog spoljnog opterećenja je obrađeno u radovima 2.1.1 i 2.1.8. 

U radu 1.3.3 modelirano je ponašanje elasto-plastičnih materijala pod dejstvom promenljivog 

opterećenja, ilustrovano primerom savijanja grede pravougaonog poprečnog preseka. Analitičko i 

numeričko (primenom MKE) određivanje veličine zone plastičnog deformisanja ispred zamorne 

prsline je prikazano u radu 2.2.5.


U radovima 1.1.7, 2.1.21, 2.1.22, 2.2.8 i 3.1.3 prikazan je novi postupak za proračun provođenja 

toplote mešovitom metodom konačnih elemenata, uključujući više i niže testove stabilnosti, 

kojima se dokazuje rešivost, tačnost i stabilnost metode - a time i njena pouzdanost. Obrađeno je 

stacionarno i nestacionarno provođenje toplote, a posebno je istraživano ponašanje metode u 

slučaju anizotropnih materijala i tela napravljenih od dva ili više materijala. Modeliranje procesa 

zavarivanja legura aluminijuma primenom metode konačnih elemenata prikazano je u radovima 

2.1.5 i 2.1.13; radi se o zavarivanju trenjem pomoću alata (friction stir welding FSW). U radovima 

1.3.1 i 3.1.5 je obrađena faza prodiranja alata u materijal koja prethodi zavarivanju, kao izuzetno 

važna za uspostavljanje termomehaničkih uslova pri kojima dolazi do spajanja materijala. 

U radovima 1.1.4, 1.2.2 i 3.1.1 ispitivane su mehaničke osobine kompozitnih cevi staklo-poliester 

nakon izlaganja dejstvu rastvora kiselina i baza. Za razliku od prethodnih radova, u radu 1.1.3 je 

uvedeno ispitivanje udarnim opterećenjem, takođe nakon izlaganja cevi rastvorima kiselina i baza. 

U radu 4.1.1 izložena je numerička analiza ponašanja epruveta isečenih iz ovih kompozitnih cevi, 

kao i samih cevi, izloženih dejstvu spoljnog opterećenja. Rad 2.1.12 sadrži analizu otkaza i 

određivanje integriteta konstrukcija primenom SINTAP procedure (Structural Integrity Assesment 

Procedure). U radu 4.2.2 opisan je prototip automatizovanog laboratorijskog sistema za merenje 

masenog protoka goriva u realnom vremenu. Razvoj softvera za upravljanje projektima u 

industrijskim sistemima prikazan je u radovima 2.1.15 i 3.2.1. Proširenje mogućnosti ovog 

softverskog rešenja opisano je u radu 2.1.6. 

4. CITIRANOST RADOVA KANDIDATA 

Radovi dr Bojana Međa su, prema urađenoj analizi citiranosti u bazi Web of Science do februara 

2013. godine, citirani 6 puta bez autocitata, a prema bazi Scindeks 4 puta bez autocitata. 

5. ELEMENTI ZA KVALITATIVNU OCENU NAUČNOG DOPRINOSA 

KANDIDATA I MINIMALNI KVANTITATIVNI USLOVI ZA IZBOR 

5.1. Pokazatelji uspeha u naučnom radu 

Pokazatelji uspeha u naučnom radu koji kvalifikuju kandidata dr Bojana Međa za predloženo 

naučno zvanje su: 

‒ Autor 14 radova: 1 rad u vrhunskom časopisu međunarodnog značaja (M21), 1 rad u 

časopisu međunarodnog značaja (M23), 3 saopštenja sa međunarodnog skupa štampana u 

celini (M33), 5 saopštenja sa međunarodnog skupa štampanih u izvodu (M34), 3 rada u 

vodećem časopisu nacionalnog značaja (M51), 1 rad u časopisu nacionalnog značaja 

(M52). 

‒ Koautor 46 radova: 6 radova u vrhunskom časopisu međunarodnog značaja (M21), 3 

rada u časopisu međunarodnog značaja (M23), 3 rada u časopisu međunarodnog značaja 

verifikovanom posebnom odlukom (M24), 19 saopštenja sa međunarodnog skupa 

štampanih u celini (M33), 3 saopštenja sa međunarodnog skupa štampana u izvodu 

(M34), 7 radova u vodećem časopisu nacionalnog značaja (M51), 2 rada u časopisu 

nacionalnog značaja (M52), 1 saopštenje po pozivu sa skupa nacionalnog značaja 

štampano u celini (M63) i 2 saopštenja sa skupa nacionalnog značaja štampana u celini 

(M63). 

‒ Odbranjena doktorska disertacija (M71), odbranjena magistarska teza (M72). 

‒ Koautor 3 tehnička rešenja (M84 i M85). 

‒ Tokom izrade doktorske disertacije pokazao je visok stepen samoinicijativnosti i 

odgovornosti 

‒ Aktivno učestvuje na konferencijama i simpozijumima.


5.2. Razvoj uslova za naučni rad, obrazovanje i formiranje naučnih kadrova 

U prethodnom period, kandidat je bio učesnik 5 međunarodnih i 5 nacionalnih naučnoistraživačkih 

projekata; spisak naziva projekata je dat u odeljku “2. Kompetentnost” ovog 

Izveštaja, deo “7. Učešće na projektima”. 

5.3. Kvalitet naučnih rezultata 

5.3.1. Uticajnost, pozitivna citiranost, ugled i uticajnost publikacija u kojima su 

kandidatovi radovi objavljeni 

Radovi dr Bojana Međa ojavljeni su u međunarodnim i nacionalnim časopisima, kao i u 

zbornicima naučnih skupova. U nastavku je dat pregled časopisa kategorije M21, koji spadaju u 

najcenjenije publikacije u oblastima kojima se bave. 

‒ Materials and Design (2011), IF = 2.200, Materials Science, Multidisciplinary (53/232) 

‒ Polymer Composites (2011), IF = 1.231, Materials Science, Composites (6/24) 

‒ Materials Transactions - JIM (2010), IF = 0.787, Metallurgy and Metallurgical 

Engineering (22/76) 

‒ Engineering Fracture Mechanics (2010), IF = 1.576, Mechanics (31/133) 

‒ International Journal of Mechanical Sciences (2009), IF = 1.288, Engineering, 

Mechanical (29/122) 

‒ Computational Mechanics (2007), IF = 1.060, Mechanics (33/112) 

Pored navedenih časopisa, kandidat ima radove i u više međunarodnih časopisa (M23), časopisa 

međunarodnog značaja verifikovanih posebnom odlukom (M24), vodećih nacionalnih časopisa 

(M51) i drugih publikacija. 

5.3.2. Efektivan broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora, 

ukupan broj kandidatovih radova, udeo samostalnih i koautorskih radova u njemu, 

kandidatov doprinos u koautorskim radovima 

Dr Bojan Međo je u dosadašnjem naučno-istraživačkom radu publikovao 60 bibliografskih 

jedinica i to: 51 naučnih radova i saopštenja na međunarodnom nivou, 9 naučnih radova na 

nacionalnom nivou. Prosečan broj autora po radu za ukupno navedenu bibliografiju iznosi 4.98 i 

to: 

M20 autor 2 rada, koautor 12 radova, prosek autora 5.36 

M30 autor 8 radova, koautor 22 rada, prosek autora 4.83 

M50 autor 4 rada, koautor 9 radova, prosek autora 5.15 

M60 koautor 3 rada, prosek autora 4.0 

5.3.3. Stepen samostalnosti u naučnoistraživačkom radu i uloga u realizaciji radova 

u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu 

Dr Bojan Međo je tokom dosadašnjeg naučnoistraživačkog rada pokazao visok stepen 

samostalnosti u idejama, kreiranju i realizaciji numeričkih analiza, obradi i analizi rezultata 

eksperimentalnih ispitivanja i pisanju naučnih radova, koji se u najvećem broju odnose na 

probleme loma i oštećenja materijala izloženih dejstvu spoljnog opterćenja. 

Sumarni prikaz dosadašnje naučno-istraživačke aktivnosti 

Kategorija rada 

Koefic. Br. rad u 

kategorije kateg. 

Zbir 

Naučni rad u vrhunskom međunarodnom časopisu, M21 8 7 56 

Naučni rad u međunarodnom časopisu, M23 3 4 12 

Naučni rad u časopisu međunarodnog značaja M24 3 3 9


Naučni rad na skupu međunar. značaja, štampan u celini 

M33 

1 22 22 

Naučni rad na skupu međunar. značaja, štampan u izvodu 

M34 

0,5 8 4 

Naučni rad u vodećim časopisima nacionalnog značaja M51 2 10 20 

Naučni rad u časopisima nacionalnog značaja M52 1,5 3 4,5 

Predavanje po pozivu na skupu nac. značaja, štampano u 

celini M61 

1,5 1 1,5 

Naučni rad na skupu nac. značaja, štampan u celini M63 0,5 2 1 

Odbranjena doktorska disertacija M71 6 1 6 

Odbranjen magistarski rad M72 3 1 3 

Tehničko rešenje M84 3 1 6 

Tehničko rešenje M85 2 2 4 

UKUPAN KOEFICIJENT 149 

Uslov za izbor u zvanje naučni saradnik za tehničko-tehnološke i biotehničke nauke, koje 

propisuje Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju 

naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Službeni glasnik RS 38/2008), je da kandidat ima 

najmanje 16 poena koji treba da pripadaju kategorijama: 

Minimalni kvantitativni zahtevi za sticanje zvanja 

naučni saradnik 

Minimalni 

kvantitativni 

zahtevi prema 

Pravilniku 

Ostvareno 

Ukupno 16 149 

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51≥ 9 119 

M21+M22+M23+M24≥ 4 77 

ZAKLJUČAK 

Članovi komisije pozitivno ocenjuju rad kandidata i istraživanja koja predstavljaju značajan 

doprinos rešavanju problema u oblastima kojima se bavi. Iz pregleda radova vidi se da kandidat 

vlada širokim spektrom raznih oblasti svoje struke, da je uspešno ovladao metodama istraživačkostručnog 

rada i da je pokazao kreativnost prilikom analize i rešavanja navedenih problema. 

Na osnovu detaljne analize dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada i ostvarenih rezultata dr Bojana 

Međa, Komisija smatra da kandidat ispunjava sve potrebne uslove za izbor u zvanje Naučni 

saradnik te predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu da ovaj izveštaj prihvati i isti prosledi odgovarajućoj Komisiji Ministarstva za nauku i 

tehnološki razvoj na konačno usvajanje. 

U Beogradu, 28.02.2013. godine 

Komisija: 

Dr Marko Rakin, vanr. prof. Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet 

Dr Slaviša Putić, red. prof. Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet 

Dr Aleksandar Sedmak, red. prof. Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet



Univerzitet u Beogradu 

Karnegijeva 4, Beograd 

Prilog 5. 

REZIME IZVEŠTAJA O KANDIDATU ZA STICANJE NAUČNOG ZVANJA 

I Opšti podaci o kandidatu 

Ime i prezime: Bojan I. Međo 

Godina rođenja: 1978. 

JMBG: 1004978190021 

Naziv institucije u kojoj je kandidat stalno zaposlen: 

Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet 

Diplomirao: 05.02. godina: 2003. Univ. u Beogradu, Mašinski fakultet 

Magistrirao: 11.10. godina: 2006. Univ. u Beogradu, Matematički fakultet 

Doktorirao: 14.12. godina: 2012. Univerzitet u Beogradu 

Postojeće naučno zvanje: istraživač-saradnik 

Naučno zvanje koje se traži: naučni saradnik 

Oblast nauke u kojoj se traži zvanje: Tehničko-tehnološke nauke 

Grana nauke u kojoj se traži zvanje: Inženjerstvo materijala 

Naučna disciplina u kojoj se traži zvanje: Inženjerstvo materijala 

Naziv naučnog matičnog odbora kojem se zahtev upućuje: Matični naučni odbor za materijale 

i hemijske tehnologije 

II Datum izbora-reizbora u naučno zvanje: 

Naučni saradnik: - 

Viši naučni saradnik: - 

III Naučno-istraživački rezultati (prilog 1 i 2 pravilnika): 

1. Monografije, monografske studije, tematski zbornici, leksikografske i 

kartografske publikacije međunarodnog značaja (uz donošenje na uvid) 

(M10) 

broj vrednost ukupno 

M11 = 

M12 = 

M13 = 

M14 = 

M15 = 

M16 = 

M17 = 

M18 = 

2. Radovi objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja (M20): 


M21 = 7 8 56 

M22 = 

M23 = 4 3 12 

M24 = 3 3 9 

M25 =


M26 = 

M27 = 

M28 = 

3. Zbornici sa međunarodnih naučnih skupova (M30): 


M31 = 

M32 = 

M33 = 22 1 22 

M34 = 8 0,5 4 

M35 

M36 = 

4. Nacionalne monografije, tematski zbornici, leksikografske i kartografske 

publikacije nacionalnog značaja; naučni prevodi i kritička izdanja građe, 

bibliografske publikacije (M40): 


M41 = 

M42 = 

M43 = 

M44 = 

M45 = 

M46 = 

M47 = 

M48 = 

M49 = 

5. Časopisi nacionalnog značaja (M50): 


M51 = 10 2 20 

M52 = 3 1,5 4,5 

M53 = 

M54 = 

M55 = 

6. Zbornici skupova nacionalnog značaja (M60): 


M61 = 1 1,5 1,5 

M62 = 

M63 = 2 0,5 1 

M64 = 

M65 = 

M66 = 

7. Magistarske i doktorske teze, M70 


M71 = 1 6 6 

M72 = 1 3 3 

8. Tehnička i razvojna rešenja, M80 


M81 = 

M82 =


M83 = 

M84 = 1 3 3 

M85 = 2 2 4 

M86 = 

9. Patenti, autorske izložbe, testovi (M90): 


M91 = 

M92 = 

M93 = 

IV Kvalitativna ocena naučnog doprinosa (prilog 1 pravilnika): 

1. Pokazatelji uspeha u naučnom radu: 

(Nagrade i priznanja za naučni rad dodeljene od strane relevantnih naučnih institucija i 

društava; uvodna predavanja na naučnim konferencijama i druga predavanja po pozivu; 

članstva u odborima međunarodnih naučnih konferencija; članstva u odborima naučnih 

društava; članstva u uređivačkim odborima časopisa, uređivanje monografija, recenzije 

naučnih radova i projekata) 

Dr Bojan Međo je u periodu 2007-10. godine bio sekretar Odeljenja za mehaniku Matematičkog 

instututa SANU. Član je Srpskog društva za mehaniku i Društva za integritet i vek konstrukcija. 

Z43 Član naučnog/organizacionog odbora međ. naučnih skupova 

1. Član Organizacionog odbora: The First South-East European Conference on 

Computational Mechanics SEECCM-06, Kragujevac, 28-30. 06. 2006. 

2. Član Organizacionog odbora: The 10 th International Fracture Mechanics Summer 

School IFMASS 10, Zlatibor 23- 27. 06. 2008. 

3. Član Organizacionog odbora: The 4 th Serbian (29 th Yu) Congress on Theoretical and 

Applied Mechanics, Vrnjačka Banja 04-07. 06. 2013. 

2. Angažovanost u razvoju uslova za naučni rad, obrazovanju i formiranju naučnih 

kadrova: 

(Doprinos razvoju nauke u zemlji; mentorstvo pri izradi master, magistarskih i doktorskih 

radova, rukovođenje specijalističkim radovima; pedagoški rad; međunarodna saradnja; 

organizacija naučnih skupova) 

Dr Bojan Međo je u dosadašnjem periodu bio angažovan kao saradnik u nastavi na Tehnološkometalurškom 

fakultetu Univerziteta u Beogradu (predmeti: Primena numeričkih metoda u 

inženjerstvu materijala i Primena metode konačnih elemenata u metalurgiji, Elementi opreme u 

procesnoj industriji) i Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (predmet Metoda konačnih 

elemenata 2). Tokom školske 2004/05 godine, bio je angažovan kao saradnik u nastavi na 

Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (predmet Tehnička mehanika 2) 

Dr Bojan Međo je bio predavač na kursu - obuci za rad u programskom paketu Abaqus za 

proračune primenom metode konačnih elemenata, na Tehnološko-metalurškom fakultetu 

Univerziteta u Beogradu, 2008. 

3. Organizacija naučnog rada: 

(Rukovođenje projektima, potprojektima i zadacima; tehnološki projekti, patenti, inovacije i 

rezultati primenjeni u praksi; rukovođenje naučnim i stručnim društvima; značajne aktivnosti 

u komisijama i telima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i telima drugih ministarstava 

vezanih za naučnu delatnost; rukovođenje naučnim institucijama) 

4. Kvalitet naučnih rezultata: 

(Uticajnost; parametri kvaliteta časopisa i pozitivna citiranost kandidatovih radova; efektivni 

broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora; stepen samostalnosti i stepen


učešća u realizaciji radova u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu; doprinos kandidata 

realizaciji koautorskih radova, značaj radova) 

Radovi dr Bojana Međa ojavljeni su u međunarodnim i nacionalnim časopisima, kao i u 

zbornicima naučnih skupova. U nastavku je dat pregled časopisa kategorije M21, koji spadaju u 

najcenjenije publikacije u oblastima inženjerstva materijala i mehanike. 

‒ Materials and Design (2011), IF = 2.200, Materials Science, Multidisciplinary (53/232) 

‒ Polymer Composites (2011), IF = 1.231, Materials Science, Composites (6/24) 

‒ Materials Transactions - JIM (2010), IF = 0.787, Metallurgy and Metallurgical 

Engineering (22/76) 

‒ Engineering Fracture Mechanics (2010), IF = 1.576, Mechanics (31/133) 

‒ International Journal of Mechanical Sciences (2009), IF = 1.288, Engineering, 

Mechanical (29/122) 

‒ Computational Mechanics (2007), IF = 1.060, Mechanics (33/112) 

Pored navedenih časopisa, dr Međo ima radove i u više međunarodnih časopisa, časopisa 

međunarodnog značaja verifikovanih posebnom odlukom, vodećih nacionalnih časopisa i drugih 

publikacija. Radovi dr Bojana Međa su, prema urađenoj analizi citiranosti u bazi Scopus do 

februara 2013. godine, citirani 6 puta bez autocitata, a prema bazi Scindeks 4 puta bez autocitata. 

Dr Bojan Međo je u dosadašnjem naučno-istraživačkom radu publikovao 60 bibliografskih 

jedinica i to: 51 naučnih radova i saopštenja na međunarodnom nivou, 9 naučnih radova na 

nacionalnom nivou. Prosečan broj autora po radu za ukupno navedenu bibliografiju iznosi 4.98. 

Od navedenih radova, na 14 radova dr Bojan Međo je prvi autor. Pored navedenih radova kandidat 

je koautor 3 tehnička rešenja, u kojima je prosečan broj autora 5,00. 

V Ocena Komisije o naučnom doprinosu kandidata sa obrazloženjem: 

Članovi komisije pozitivno ocenjuju rad kandidata i istraživanja koja predstavljaju značajan 

doprinos rešavanju problema u oblastima kojima se bavi. Iz pregleda radova vidi se da kandidat 

vlada širokim spektrom raznih oblasti svoje struke, da je uspešno ovladao metodama istraživačkostručnog 

rada i da je pokazao kreativnost prilikom analize i rešavanja navedenih problema. 

Ocenjujući dosadašnje naučne i stručne aktivnosti i imajući u vidu prikazanu analizu 

naučnoistraživačkih i stručnih rezultata, može se zaključiti da se kandidat dr Bojan Međo do sada 

uspešno bavio naučno-istraživačkim radom. Ukupna vrednost M-koeficijenta sa odbranjenom 

doktorskom disertacijom iznosi 149, a njegove kategorije i struktura u potpunosti zadovoljavaju 

zahtevane uslove za izbor u zvanje naučni saradnik. 

Uzimajući u obzir celokupan rad, komisija smatra da kandidat ispunjava sve uslove po 

kriterijumima za sticanje naučnih zvanja i predlaže da se dr Bojan Međo izabere u naučnoistraživačko 

zvanje Naučni saradnik. 

Komisija: 

Dr Marko Rakin, vanr. prof. Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet 

Dr Slaviša Putić, red. prof. Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet 

Dr Aleksandar Sedmak, red. prof. Univerzitet u Beogradu, 

Mašinski fakultet


MINIMALNI KVANTITATIVNI ZAHTEVI ZA STICANJE POJEDINAČNIH NAUČNIH 

ZVANJA 

Za tehničko-tehnološke i biotehničke nauke 

Diferencijalni uslov- 

Od prvog izbora u 

prethodno zvanje do 

izbora u zvanje..... 

potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, 

koji treba da pripadaju sledećim kategorijama: 

Neophodno Ostvareno 

Naučni saradnik Ukupno 16 149 

M10+M20+M31+M32+M33 

M41+M42+M51 ≥ 

9 119 

M21+M22+M23+M24 ≥ 4 77 

Viši naučni 

saradnik 

Ukupno 48 

M10+M20+M31+M32+M33 

38 

M41+M42+M51+M80+M90 ≥ 

M21+M22+M23+M24+M31+M32 ≥ 15 

Naučni savetnik Ukupno 70 

M10+M20+M31+M32+M33 

54 

M41+M42+M51+M80+M90 ≥ 

M21+M22+M23+M24+M31+M32≥ 26 

Za izbor u naučnog savetnika je potrebno da je publikovan jedan rad kategorija M41-45 M51-52 

na srpskom jeziku ili jezicima nacionalnih manjina.






Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, održanoj 

28.02.2013., imenovani smo za članove Komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova za 

sticanje naučno-istraživačkog zvanja istraživač-saradnik kandidata Jelene Vuksanović, dipl. inž. 

tehnologije - master. 

O ispunjenosti uslova za izbor kandidata Jelene Vuksanović, dipl. inž. tehnologije - master, u naučno 

zvanje istraživač-saradnik, podnosimo sledeći 

BIOGRAFSKI PODACI 

IZVEŠTAJ 

Jelena Vuksanović, dipl. inž. tehnologije - master, rođena je 01.03.1987. godine u Baru. 

Završila je osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu. Osnovne studije na Tehnološko-metalurškom 

fakultetu u Beogradu započela je 2005/2006 školske godine, a završila u oktobru 2009. godine sa 

prosečnom ocenom 8,13 na Odseku za Hemijsko Inženjerstvo. Završni rad pod nazivom „Energetska 

integracija i optimizacija rada destilacionih kolona“ odbranila je sa ocenom 10. Master studije na 

Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu započela je 2009/2010 školske godine, a završila u 

oktobru 2010. godine sa prosečnom ocenom 10 na Odseku za Hemijsko Inženjerstvo. Master rad pod 

nazivom „Energetska analiza i integracija procesa industrijske površinske obrade metala“ odbranila 

je sa ocenom 10. na studijskom programu Hemijsko Inženjerstvo. Školske 2010/2011 upisala je 

doktorske studije na matičnom fakultetu, na studijskom programu Hemijsko Inženjerstvo. Položila je 

sve predviđene ispite na doktorskim studijama, kao i završni ispit, sa prosečnom ocenom 10. 

Od februara 2011. zaposlena je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u zvanju istraživačpripravnik 

na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije 

ON172063 pod nazivom “Novi industrijski i ekološki aspekti primene hemijske termodinamike na 

unapređenje hemijskih procesa sa višefaznim i višekomponentnim sistemima”. Govori engleski 

jezik. Dosadašnje aktivnosti doktoranta vezane su za eksperimentalna merenja ravnoteže čvrsto-tečno 

organskih rastvarača sa polietilen glikolima; ravnoteže tečno-tečno jonskih tečnosti sa polietilen 

glikolima; gustina, indeksa refrakcije i viskoznosti binarnih smeša na atmosferskom pritisku i u 

temperaturnom interval, kao i korelisanje termodinamičkih podataka binarnih smeša. 

Od februara 2013, kao i tokom letnjeg semestra 2011/2012, angažovana je u izvođenju 

računskih vežbi iz predmeta Programiranje. 

Jelena Vuksanović je tokom celokupnih studija i izrade završnog i master rada pokazala 

izuzetno interesovanje za naučno-istraživački rad, obavljajući savesno sve postavljene zadatke i 

pristupajući sa razumevanjem problematici istraživanja iz oblasti energetske efikasnosti, ali i hemijske 

termodinamike uključivši se u istraživanja vezana za merenje i modelovanje ravnoteže čvrsto-tečno. 

Dosadašnje angažovanje Jelene Vuksanović pokazalo je da se radi o ozbiljnom i vrednom mladom 

istraživaču, zainteresovanom za naučno-istraživački rad. 

OBJAVLJENI NAUČNI RADOVI 

Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu, M21 

1. Ivaniš, G. R.; Vuksanović, J. M.; Calado, M. S.; Kijevčanin, M. LJ.; Šerbanović, S. P.; Višak, 

Z. P., Liquid-liquid and solid-liquid equilibria in the solutions of poly(ethylene glycol) with 

several organic solvents, Fluid Phase Equilibria (2012), 316, 74-84, (IF (2011) = 2.139; ISSN: 

0378-3812).


2. Calado, M. S., Ivaniš, G. R., Vuksanović J. M., Kijevčanin, M. LJ,Šerbanović, S. P., Višak, Z. 

P., "Green Meets Green" - Sustainable Solutions of Imidazolium and Phosphonium Ionic Liquids 

with Poly(ethylene glycol): Solubility and Phase Behavior, Fluid Phase Equilibria (2013), 344, 6- 

12, (IF (2011) = 2.139; ISSN: 0378-3812). 

3. Vuksanović, J. M.; Živković, E. M.; Radović, I. R.; Đorđević, B. D.; Šerbanović, S. P.; 

Kijevčanin, M. LJ., Experimental study and modelling of volumetric properties, viscosities and 

refractive indices of binary liquid mixtures containing PEG 200 or PEG 400, Fluid Phase 

Equilibria (2013), (IF (2011) = 2.139; ISSN: 0378-3812). Rad prihvaćen za štampu, DOI: 

http://dx.doi.org/doi:10.1016/j.fluid.2013.02.010. 

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu, M34 

1. G.R. Ivaniš, J.M. Vuksanović, M.S. Calado, M.Lj. Kijevčanin, S.P. Šerbanović, Z.P. Višak, 

Poly(ethylene glycol) as a Potential Medium (Solvent) for Several Toxic Organic Compounds, in 

Proceedings of 4th International IUPAC Conference on Green Chemistry, 2012, Brazil, str. 95. 

Saopštenje sa nacionalnog skupa štampano u celosti, M63 

1. Ivaniš, G. R.; Vuksanović, J. M.; Višak, Z. P.; Živković, E. M.; Grozdanić, N. D.; Kijevčanin, 

M. LJ, Ravnoteža tečnost-tečnost u vodenim rastvorima tečnih polietilen glikola sa toluenom, 49. 

savetovanje srpskog hemijskog društva, Kragujevac, 2011., str. 74-84. 

2. Drašković, L.; Tasić, A.; Vuksanović, J.; Radović, I.; Kijevčanin, M., Forced Path Mechanical 

Calibration method establishment for high pressure density measurements, 50. savetovanje 

srpskog hemijskog društva, Beograd, 2012., str. 65-69. 

3. Vuksanović, J. M., Ispitivanje ravnoteže faza čvrsto-tečno binarnih smeša sa polietilen 

glikolom, Prvi kongres mladih hemičara Srbije, Beograd, 2012., str. 125-128. 

MIŠLJENJE KOMISIJE O ISPUNJENOSTI USLOVA 

Na osnovu rezultata koje je ostvarila na osnovnim i master studijama, Komisija smatra da 

Jelena Vuksanović, dipl. inž. tehnologije-master, ispunjava sve uslove propisane Zakonom o 

Univerzitetu i Statutom TMF za izbor u naučno zvanje istraživač-saradnik i predlaže Naučnonastavnom 

veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da kandidatkinju izabere u naučno zvanje 

istraživač-saradnik i pruži joj mogućnost da nastavi započeti naučno-istraživački rad. 

Beograd, 11.03.2013. 

Članovi Komisije: 

1. Dr Mirjana Kijevčanin, red. prof. TMF 

2. Dr Slobodan Šerbanović, red. prof. TMF 

3. Dr Ivona Radović, docent TMF 

4. Dr Emila Živković, docent TMF





Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu 

održanoj 28. februara 2013. godine, prema ODLUCI broj 35/68 od 06.03.2013. imenovani smo za 

članove Komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova za sticanje naučno-istraživačkog 

zvanja ISTRAŽIVAČ–SARADNIK kandidata Jelene Milenković, master inženjera zaštite životne 

sredine. 

O ispunjenosti uslova za izbor kandidata Jelene Milenković, master inženjera zaštite 

životne sredine, u zvanje ISTRAŽIVAČ-SARADNIK podnosimo sledeći 

IZVEŠTAJ 

Biografski podaci 

Jelena Milenković je rođena 17. 11. 1985. u Kruševcu. Upisala je Tehnološko-metalurški 

fakultet u Beogradu, odsek Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija, 2004. god. Diplomirala je 

2010. godine sa prosečnom ocenom 7,83 i ocenom 10 na diplomskom radu pod nazivom „Kinetika 

vezivanja jona bakra za sorbent na bazi alginata i klinoptilolita“ (mentor: prof. Nevenka Rajić). 

Iste godine upisala je master studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu, smer Inženjerstvo 

zaštite životne sredine (mentor: prof. Nevenka Rajić). Master studije završila je u septembru 2011. 

godine sa prosečnom ocenom 9,63 i ocenom 10 na master radu sa temom „Uklanjanje jona bakra 

iz vodenih rastvora pomoću prirodnog zeolita i antibakterijska aktivnost iskorišćenog sorbenta“. 

Doktorske studije, studijski program Hemija, upisala je školske 2011/12. na Tehnološkometalurškom 

fakultetu (mentor prof. Nevenka Rajić) sa prosečnom ocenom na osnovnim i master 

studijama 8,73. Od oktobra 2011. zaposlena je u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog 

fakulteta u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije 

pod nazivom „Porozni materijali na bazi oksida u zaštiti životne sredine od genotoksičnih 

supstanci“ (172-018), kao istaživač-pripravnik. 

Naučno-istraživački rad 

Jelena Milenković je koator tri rada u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21), 

jednog rada u istaknutom međunarodnom časopisu (M22), tri saopštenja na konferencijama od 

međunarodnog značaja, štampanih u izvodu, jednog saopštenja na konferenciji od nacionalnog 

značaja, štampanom u celini i tri saopštenja na konferencijama od nacionalnog značaja, štampanih 

u izvodu. Govori i služi se engleskim jezikom. 

Rad objavljen u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21) 

1. Jasna Hrenovic, Jelena Milenkovic, Tomislav Ivankovic, Nevenka Rajic „Antibacterial activity 

of heavy metal-loaded natural zeolite” Journal of Hazardous Materials 201– 202 (2012) 260– 264 

2. Jasna Hrenovic, Jelena Milenkovic, Nina Daneu, Renata Matonickin Kepcija, Nevenka Rajic, 

„Antimicrobial activity of metal oxide nanoparticles supported onto natural clinoptilolite” 

Chemosphere 88 (2012) 1103-1107 

3. Jasna Hrenovic, Jelena Milenkovic, Ivana Goic-Barisic, Nevenka Rajic, „Antibacterial activity 

of modified natural clinoptilolite against clinical isolates of Acinetobacter baumnnii” Microporous 

and Mesoporous Materials, 169 (2013) 148-152


Rad objavljen u istaknutom međunarodnom časopisu (M22) 

1. Djordje Stojakovic, Jelena Milenkovic, Nina Daneu, Nevenka Rajic, „A study of the removal 

of the copper ions from aqueous solution using clinoptilolite from Serbia”, Clays and Clay 

Minerals, 59 (2011) 277–285 

Rad saopšten na međunarodnoj konferenciji (M34) 

1. J. Hrenovic, N. Rajic, J. Milenkovic, T. Ivankovic, „Antibacterial activity of zinc containing 

clinoptilolite in different water media” IV International Conference on Environmental, Industrial 

and Applied Microbiology (BioMicroWorld2011), 14-16 September 2011, Torremolinos, Spain, p. 

628 

2. J. Milenković, J. Hrenović, Đ. Stojaković, N. Rajić „Copper removal from aqueous solution 

using natural zeolite and antibacterial activity of the copper-loaded zeolite” 4th Slovenian-Croatian 

Symposium on Zeolites, 17-18 October 2011, Ljubljana, Slovenia, Proceedings, pp. 88-92 (ISBN 

978-953-55373-3-5) 

3. Jelena Milenković, Jasna Hrenović, Nevenka Rajić, „Antibacterial activity of the copperloaded 

zeolite”, Tenth Young Researchers Conference – Materials Science and Engineering, 

December 21-23, 2011, Belgrade, Serbia Book of Abstracts pp.6 (ISBN 978-86-80321-27-1) 

Rad saopšten na nacionalnoj konferenciji, štampan u celini (M63) 

1. J. Milenković, J. Hrenović, N. Rajić „Antibakterijska aktivnost prirodnog zeolita i mogućnost 

primene u tercijarnoj obradi otpadne vode “Kvalitet vode u sistemima vodovoda i vode u 

industriji, 08.-09. novembar 2012., Beograd, Srbija, Zbornik radova str. 141-148 (ISBN 978-86- 

82931-54-6) 

Rad saopšten na nacionalnoj konferenciji, štampan u izvodu (M64) 

1. J. Milenković, S. Lević, V. Manojlović, N. Rajić, M. Jovanović, B. Bugarski, V. Nedović, 

„Copper adsorption by aginat and alginat/zeolit beads”, 10th International Conference, Research 

and Development in Mechanical industy , RaDMI 2009, 16-19 September 2010, Donji Milanovac, 

Serbia, Vol. 2, str. 1153-1157 (CD ROM ISBN 978-6075-016-9). 

2. J. Milenković, S. Lević, V. Manojlović, N. Rajić, B. Bugarski, M. Suliman, M. Ječmenica, V. 

Nedović, „Production of alginate/zeolite adsorbent by direct extrusion method”, 10th International 

Conference, Research and Development in Mechanical industy, RaDMI 2009, 16.-19. septembar 

2010, Donji Milanovac, Serbia, Vol. 2, str. 1148-1152, (CD ROM ISBN 978-6075-016-9). 

3. J. Milenković, S. Lević, V. Manojlović, N. Rajić, M. Jovanović, B. Bugarski, M. Ječmenica, V. 

Nedović „Proučavanje adsorpcije bakra pomoću alginata i alginat/zeolit čestica“ IX savetovanje 

hemičara i tehnologa Republike Srpske, Banja Luka , 12.-13. novembar 2010, Zbornik izvoda 

radova. str.8 

Rad na projektima: 

1. Projekat bilateralne saradnje sa R. Hrvatskom „ Dvojna funkcionalnost prirodnog klinoptilolita u 

preradi otpadnih voda: antibakterijska aktivnost i svojstvo nosača u bisorpciji“ (2011-2012, 

rukovodilac prof. Nevenka Rajic). U okviru aktivnosti predviđenih ovim projektom, boravila je dva 

meseca na Biološkom odseku Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu. 

2. Učešće na projektu EUREKA „Natural zeolites in water quality system“ (E!4208, 2008-2011, 

rukovodilac prof. Nevenka Rajić)


3. The Norwegian Programme in Higher Education, Research and Development in the Western 

Balkans The use of natural zeolite (clinoptilolite) for treatment of farm slurry and as a fertilizer 

carrier“ The Agriculture Sector (HERD/Agriculture) (2012-2014, rukovodilac prof. Nevenka 

Rajic). 

Mišljenje komisije o ispunjenosti uslova 

Na osnovu uspeha na studijama, postignutih rezultata u dosadašnjem naučnoistaživačkom 

radu, pokazanog interesovanja i zalaganja, Komisija smatra da su ispunjeni svi 

uslovi za izbor kandidata Jelene Milenković, master inženjera zaštite životne sredine, u zvanje 

ISTRAŽIVAČ-SARADNIK, navedene u Pravilniku o načinu i postupku sticanja zvanja i 

zasnivanja radnog odnosa nastavnika, saradnika i istraživača Tehnološko-metalurškog fakulteta u 

Beogradu: 

„Zvanje istaživača-saradnika može steći lice koje je upisalo doktorske, odnosno doktorske 

akademske studije, koji je predhodne nivoe studija završilo sa ukupno prosečnom ocenom 8 

(osam), bavi se naučno-istaživačkim radom i ima objavljena najmanje dva recenzirana naučna rada 

od kojih je najmanje jedan iz kategorije M21, M22 i M23“. 

Predlažemo Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da Jelenu 

Milenković izabere u zvanje ISRAŽIVAČ-SARADNIK i time joj pruži mogućnost da uspešno 

napreduje u naučno-istaživačkom radu. 

Beograd, 15. mart 2013. 


Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 

Dr Marija Nikolić, docent TMF 

Dr Dragan Povrenović, docent TMF






Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta održanoj 28.02.2013. 

godine određeni smo za članove Komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor u 

naučno zvanje istraživač-saradnik za kandidata Goricu Ivaniš, dipl. inženjera tehnologijemaster. 

O ispunjenosti uslova za izbor kandidata Gorice Ivaniš, dipl. inženjera tehnologije-master 

u naučno zvanje istraživač-saradnik, podnosimo sledeći 



Gorica R. Ivaniš, dipl. inž. tehnologije - master, rođena je 22.10.1986. godine u Trebinju, Bosna i 

Hercegovina. Završila je osnovnu školu i gimnaziju u Gacku, Bosna i Hercegovina. Osnovne studije 

na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu započela je 2005/2006 školske godine, a završila u 

oktobru 2009. godine sa prosečnom ocenom 9.19 na Odseku za Hemijsko Inženjerstvo. Master studije 

je upisala 2009/2010 školske godine, a završila je u oktobru 2010. godine sa prosečnom ocenom 10 na 

istom odseku. Završni rad pod nazivom "Energetska integracija i optimizacija rada reaktora" 

odbranila je sa ocenom 10, kao i master rad pod nazivom "Energetska analiza i integracija procesa 

u prehrambenoj industriji". Školske 2010/2011 upisala je doktorske studije na matičnom fakultetu, na 

studijskom programu Hemijsko Inženjerstvo. Položila je sve predviđene ispite na doktorskim 

studijama, kao i završni ispit, sa prosečnom ocenom 10. Govori engleski jezik. Dobitnik je Diplome 

fonda Panta S. Tutundžić za izuzetan uspeh na studijama, a takođe je bila i stipendista Ministarstva 

prosvete Republike Srbije na master studijama. 

U okviru eksperimentalnog rada na svojoj doktorskoj disertaciji angažovana je na procesu 

povezivanja, puštanja u rad i uspostavljanju metodologije eksperimentalnih merenja i proračuna za 

novu aparaturu namenjenu merenju gustine na visokim pritiscima i temperaturama.. Pored toga, u 

dosadašnjem radu bavila se i određivanjem ravnotežnih tečnost-tečnost podataka za smeše 

poli(etilen) glikola sa organskim rastvaračima, kao i merenjem i modelovanjem gustine, indeksa 

refrakcije i viskoznosti različitih jonskih tečnosti i njihovih smeša. 

Od februara 2013., kao i tokom letnjeg semestra školske 2011/2012. godine, angažovana je u 

izvođenju računskih vežbi iz predmeta Programiranje. 

Pokazala je visok stepen samostalnosti, kreativnosti i posvećenosti naučno-istraživačkom radu. 

Koautor je tri rada u časopisima međunarodnog značaja, jednog saopštenja na međunarodnom 

skupu i tri saopštenja na nacionalnim skupovima. 



1. G. R. Ivaniš, J. M. Vuksanović, M. S. Calado, M. Lj. Kijevčanin, S. P. Šerbanović, Z. P. Višak, 

Liquid–liquid and solid–liquid equilibria in the solutions of poly(ethylene glycol) with several 

organic solvents, Fluid Phase Equilibria 316 (2012) 74– 84, (IF (2011)=2.139; ISSN: 0378-3812). 

2. D. M. Bajić, G. R. Ivaniš, Z. P. Višak, E. M. Živković, S. P. Šerbanović, M. Lj. Kijevčanin, 

Densities, viscosities, and refractive indices of the binary systems (PEG200 + 1,2-propanediol,


+1,3-propanediol) and (PEG400 + 1,2-propanediol, +1,3-propanediol) at (288.15 to 333.15) K 

and atmospheric pressure: Measurements and modeling, J. Chem. Thermodynamics 57 (2013) 

510–529, (IF (2011)=2.422; ISSN: 0021-9614). 

3. M. S. Calado, G. R. Ivaniš, J. M. Vuksanović, M. Lj. Kijevčanin, S. P. Šerbanović, Z. P. Višak, 

,"Green Meets Green" - Sustainable Solutions of Imidazolium and Phosphonium Ionic Liquids 

with Poly(ethylene glycol): Solubility and Phase Behavior, Fluid Phase Equilibria 344 (2013) 6- 

12, (IF (2011)=2.139; ISSN: 0378-3812). 

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu, M34 

1. G. R. Ivaniš, J. M. Vuksanović, M. S. Calado, M. Lj. Kijevčanin, S. P. Šerbanović, Z. P. Višak, 

Poly(ethylene glycol) as a Potential Medium (Solvent) for Several Toxic Organic Compounds, p.p 

95 in Proceedings of 4th International IUPAC Conference on Green Chemistry, 2012, Brazil. 


1. G. R. Ivaniš, J. M. Vuksanović, Z. P. Višak, E. M. Živković, N. D. Grozdanić, M. Lj. 

Kijevčanin, Ravnoteža tečnost-tečnost u vodenim rastvorima tečnih polietilen glikola sa toluenom, 

str. 94-97 u Zborniku radova sa 49. Savetovanja Srpskog hemijskog društva, Kragujevac, Srbija, 

2011. 

2. N. D. Grozdanić, G. R. Ivaniš, Z. P. Višak, S. P. Šerbanović, M. Lj. Kijevčanin, Correlation of 

Liquid-liquid Equilibria by NRTL Model, str. 61-64 u Zborniku radova sa 50. Savetovanja Srpskog 

hemijskog društva, Beograd, Srbija, 2012. 

3. G. R. Ivaniš, Ravnoteža tečnost-tečnost tečnih polietilen glikola sa jonskom tečnošću 

[P 6,6,14 ] + [NTF 2 ] - , str. 27-30 u Zborniku radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, 

Beograd, Srbija, 2012. 


Na osnovu rezultata koje je ostvarila na osnovnim i master studijama, kao i u dosadašnjem 

istraživačkom radu na doktorskim studijama, Komisija smatra da Gorica Ivaniš, dipl. inž. tehnologijemaster, 

ispunjava sve uslove propisane Zakonom o Univerzitetu i Statutom TMF za izbor u naučno 

zvanje istraživač-saradnik i predlaže Naučno-nastavnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da 

kandidatkinju izabere u naučno zvanje istraživač-saradnik i pruži joj mogućnost da nastavi započeti 

naučno-istraživački rad. 





3. Dr Ivona Radović, docent TMF 

4. Dr Emila Živković, docent TMF





Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu održanoj 

28.02.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti 

uslova za izbor u naučno-istraživačko zvanje istraživač-saradnik kandidata Divne Bajić, dipl. 

inženjera tehnologije-master. 

O ispunjenosti uslova za izbor kandidata Divne Bajić, dipl. inženjera tehnologije-master, u naučno 

zvanje istraživač-saradnik, podnosimo sledeći 



Divna M. Bajić, dipl. inž. tehnologije-master, rođena je 14.01.1987. godine u Kruševcu. 

Završila je osnovnu školu i gimnaziju u Trsteniku. Za postignute rezultate tokom školovanja 

nagrađena je Vukovom diplomom. Osnovne studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u 

Beogradu započela je 2005/2006 školske godine, a diplomirala u oktobru 2009. godine sa prosečnom 

ocenom 8,98 na Odseku za Hemijsko inženjerstvo. Školske 2008/2009 godine je za izuzetan uspeh 

nagrađena diplomom “Panta S. Tutundžić“ od Tehnološko-metalurškog fakulteta. Završni rad pod 

nazivom “Eksperimentalno određivanje, predviđanje i korelisanje viskoznosti binarne smeše 

aceton + 1,3-propandiol“ odbranila je sa ocenom 10. Master akademske studije je upisala školske 

2009/2010 godine takođe na Tehnološko-metalurškom fakultetu i završila ih u oktobru 2010. 

godine sa prosečnom ocenom 10. Master rad pod nazivom “Eksperimentalno određivanje i 

modelovanje viskoznosti, gustine i indeksa refrakcije binarnih smeša sa alkoholima i tečnim PEG“ 

odbranila je sa ocenom 10. Školske 2010/2011 upisala je doktorske studije na matičnom fakultetu, na 

studijskom programu Hemijsko inženjerstvo. Položila je sve predviđene ispite na doktorskim 

studijama, kao i završni ispit, sa prosečnom ocenom 9,9. 

Od februara 2011. godine zaposlena je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u zvanju 

istraživač-pripravnik na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike 

Srbije ON172063 pod nazivom “Novi industrijski i ekološki aspekti primene hemijske 

termodinamike na unapređenje hemijskih procesa sa višefaznim i višekomponentnim sistemima“. 

Od školske 2011/2012 godine angažovana je na izvođenju računskih vežbi iz predmeta 

Programiranje i laboratorijskih vežbi iz predmeta HI laboratorija. 

Tokom dosadašnjeg eksperimentalnog rada ovladala je tehnikama merenja gustine, 

indeksa refrakcije i viskoznosti raznih smeša, programske obrade dobijenih podataka, kao i u 

prikazivanju i prezentovanju rezultata kroz radove i konferencije. Pokazala je visok stepen 

samostalnosti, kreativnosti i posvećenosti naučno-istraživačkom radu. Koautor je tri rada u 

časopisima međunarodnog značaja, i tri saopštenja na nacionalnim skupovima. 



1. D.M. Bajić, J. Jovanović, E.M. Živković, Z.P. Visak, S.P. Šerbanović, M.Lj. Kijevčanin, 

Experimental measurement and modelling of viscosity of the binary systems pyridine or nicotine 

with polyethylene glycols at T = (288.15–333.15) K. New UNIFAC–VISCO and ASOG–VISCO 

interaction parameters, Fluid Phase Equilibria 338 (2013) 282-293. (IF (2011) = 2.139; ISSN: 

0378-3812).


2. D.M. Bajić, G.R. Ivaniš, Z.P. Visak, E.M. Živković, S.P. Šerbanović, M.Lj. Kijevčanin, 

Densities, viscosities and refractive indices of the binary systems PEG200 + 1,2-propanediol, + 

1,3-propanediol and PEG400 + 1,2-propanediol, + 1,3-propanediol at 288.15 to 333.15 K and 

atmospheric pressure: measurements and modeling, J. Chem. Thermodynamics, 57 (2013) 510- 

529. (IF (2011) = 2.422; ISSN: 0021-9614). 

Рад у истакнутом међународном часопису, М22 

1. D.M. Bajić, Е.M. Živković, S.P. Šerbanović, M.Lj. Kijevčanin, Experimental measurements 

and modelling of volumetric properties, refractive index and viscosity of selected binary systems 

with butyl lactate at 288.15 to 323.15 K and atmospheric pressure. New UNIFAC-VISCO 

interaction parameters, Thermochimica Acta, u procesu recenzije, (IF (2011) = 1.805; ISSN: 0040- 

6031). 


1. A. Knezevic-Stevanović, D.Bajić, J.Jovanović, D.Grozdanić, I.Radović, S.Serbanović, 

M.Kijevčanin, Temperature influence on change of thermodynamic and transport properties of the 

binary systems containing dimethylphthalate (or dimethyladipate) and alcohols, str. 98-102. u 

Zborniku radova sa 49. Savetovanja Srpskog hemijskog društva, Kragujevac, Srbija, 2011. 

2. A.B. Knežević Stevanović, S.P. Miškov, D.M. Bajić, D.K. Grozdanić, M.Lj. Kijevčanin, 

Experimental measurements of volumetric properties, refractive index and viscosity of the ternary 

system dimethyladipate + 2-butanone + 2-butanol, str. 36-40. u Zborniku radova sa 50. 

Savetovanja Srpskog hemijskog društva, Beograd, Srbija, 2012. 

3. D.M. Bajić, Viscosity of the binary systems nicotine with poly(ethylene glycol)s, str. 19-22. u 

Zborniku radova sa Prve konferencije mladih hemičara Srbije, Beograd, Srbija, 2012. 


Na osnovu priložene biografije, pregleda postignutih rezultata i zalaganja u dosadašnjem 

istraživačkom radu, Komisija smatra da Divna Bajić, dipl. inž. tehnologije-master, zadovoljava sve 

uslove propisane Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti i uslove Pravilnika o sticanju naučnih 

i istraživačkih zvanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i 

predlaže Naučno-nastavnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu da kandidatkinju 

izabere u naučno zvanje istraživač-saradnik i pruži joj mogućnost da nastavi da se bavi 

naučnoistraživačkim radom u okviru projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 



1. Dr Mirjana Kijevčanin, red. prof. TMF-a 

2. Dr Slobodan Šerbanović, red. prof. TMF-a 

3. Dr Emila Živković, docent TMF-a 

4. Dr Ivona Radović, docent TMF-a





Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, održanoj 

28.02.2013., imenovani smo za članove Komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova za 

sticanje naučno-istraživačkog zvanja istraživač-saradnik kandidata Nikole Grozdanića, dipl. inž. 

tehnologije. 

O ispunjenosti uslova za izbor kandidata Nikole Grozdanića, dipl.inž., u naučno zvanje istraživač – 

saradnik, podnosimo sledeći 


IZVEŠTAJ 

Nikola Grozdanić, dipl. inž. tehnologije, rođen je 27.02.1982. godine u Beogradu. Završio je 

osnovnu školu “Sava Kovačević” i XIV Beogradsku gimnaziju. Osnovne studije na Tehnološkometalurškom 

fakultetu u Beogradu započeo je 2001/2002 školske godine, a diplomirao u februaru 

2008. godine sa prosečnom ocenom 8,28 na Odseku za Hemijsko Inženjerstvo. U periodu jun 2006 – 

januar 2007 obavljao je studentsku praksu na ’’Pennsylvania State University’’, State College, USA, 

gde je radio na projektu: Skladištenje vodonika na ugljeničnim nano-materijalima. Diplomski rad 

pod nazivom ‘’Primena različitih modela jednačina stanja na proračun parametara ravnoteže para – 

tečnost’’ odbranio je sa ocenom 10. Školske 2009/2010 upisao je doktorske studije na matičnom 

fakultetu, na Odseku za Hemijsko Inženjerstvo. Položio je sve predvidjene ispite na doktorskim 

studijama, kao i završni rad, sa prosečnom ocenom 10. 

Nikola Grozdanić je tokom celokupnih studija i izrade diplomskog rada pokazao izuzetno 

interesovanje za naučno-istraživački rad, obavljajući savesno sve postavljene zadatke i pristupajući sa 

razumevanjem problematici istraživanja. 

Od decembra 2009. godine do decembra 2010. Godine bio je angažovan kao saradnik na 

Projektu Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike 142064 „Primena hemijske 

termodinamike u fenomenima prenosa višefaznih višekomponentnih sistema“. 

Od januara 2011 . godine angažovan je kao saradnik na Projektu Ministarstva prosvete, 

nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije ON172063 ,,Novi industrijski i ekološki aspekti 

primene hemijske termodinamike na unapredjenje hemijskih procesa sa višefaznim i 

višekomponentnim sistemima“. 

Od 2010. godine angažovan je na održavanju računskih vežbi iz predmeta Termodinamika, a 

od 2013. godine na održavanju računskih vežbi iz predmeta Programiranje. 

Angažovanje Nikole Grozdanića na ovom projektu vezano je za rad na eksperimentalnim 

određivanjima ravnoteže tečnost-tečnost, gustine, indeksa refrakcije i viskoznosti binarnih i ternernih 

smeša neelektrolita, ali i za modelovanje navedenih veličina. U programskom paketu Fortran 

učestvovao je u razvoju novih modela namenjenih korelisanju ravnotežnih tečno-tečno podataka na 

bazi NRTL modela kao i Prigogine-Flory-Patterson modela namenjenog korelisanju volumetrijskih 

svojstava višekomponentnih smeša. Dosadašnje angažovanje Nikole Grozdanića tokom izrade 

diplomskog rada, ali i na Projektu 142064 i Projektu ON172063, pokazalo je da se radi o ozbiljnom i 

vrednom mladom istraživaču, zainteresovanom za naučno-istraživački rad.



Rad u vodećem međunarodnom časopisu, M21 

1. N. Grozdanić, V. Najdanović-Višak, M. Kijevčanin, S. Šerbanović, M. Nunes da Ponte, Z. Višak 

„Liquid–liquid phase equilibria in nicotine (aqueous) solutions“, Fluid Phase Equilibria 310 (2011) 

198-206 (IF (2011) = 2.139; ISSN: 0378-3812). 

Rad u međunarodnom časopisu, M23 

1. N. Grozdanić, M. Kijevčanin, Z. Višak, D. Grozdanić, S. Šerbanović „Correlation of liquid-liquid 

equilibria of non-ideal binary systems by NRTL model“, J. Serb. Chem. Soc. (u štampi, doi: 

10.2298/JSC121002012G), (IF (2011) = 0.879; ISSN: 0352-5139). 


1. N. Grozdanić, M. Kijevčanin, E. Živković, S. Šerbanović, Z. Višak „Ravnoteža tečnost-tečnost u 

vodenim rastvorima nikotina“, 48. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Novi Sad, Zbornik 

radova, str. 80-83. 

2. G. Ivaniš, J. Vuksanović, Z. Višak, E. Živković, N. Grozdanić, M. Kijevčanin „Ravnoteža tečnosttečnost 

u vodenim rastvorima tečnih polietilen glikola sa toluenom“, 49. Savetovanje Srpskog 

hemijskog društva, Kragujevac, 2011, Zbornik radova, str. 94-97. 

3. N. Grozdanić, G. Ivaniš, Z. Višak, S. Šerbanović, M. Kijevčanin, „Correlation of Liquid-liquid 

Equilibria by NRTL Model“, 50. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Beograd, 2012, Zbornik 

radova, str. 61-64. 

4. N. Grozdanić „Korelisanje ravnoteže tečno-tečno ne-idealnih binarnih sistema sa NRTL 

modelom“, Prvi kongres mladih hemičara Srbije, Beograd, 2012, Zbonik radova, str. 23-26. 


Na osnovu rezultata koje je ostvario na osnovnim studijama i na osnovu dosadašnjeg 

angažovanja u okviru Projekta 142064 i Projekta ON172063, Komisija smatra da Nikola Grozdanić, 

dipl. inž. tehnologije, ispunjava sve uslove propisane Zakonom o Univerzitetu i Statutom TMF za 

izbor u naučno zvanje istraživač – saradnik i predlaže Naučno-nastavnom veću Tehnološkometalurškog 

fakulteta da kandidata izabere u naučno zvanje istraživač – saradnik i pruži mu 

mogućnost da nastavi započeti naučno-istraživački rad. 





3. Dr. Ivona Radović, docent TMF 

4. Dr. Emila Živković, docent TMF





Na osnovu člana 73. i 75. Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, "Sl. Glasnik br. 

110 od 12. decembra 2005. godine" a na osnovu predloga Katedre za metalurško inženjerstvo 

Nastavno-naučnog veće Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, na sednici održanoj dana 

28.02.2013. godine, prema odluci broj 35/66, imenovani smo za članove Komisije za podnošenje 

Izveštaja-referata o ispunjenosti uslova za izbor u naučno-istraživačko zvanje ISTRAŽIVAČ- 

SARADNIK kandidata Stevana P. Dimitrijevića, dipl. inž. tehnologije. 

O ispunjenosti uslova za izbor kandidata Stevana Dimitrijevića, dipl. inž. tehnologije u 

naučno zvanje ISTRAŽIVAČ-SARADNIK podnosimo sledeći 

IZVEŠTAJ 


Stevan Dimitrijević rođen je u Boru, 01.06.1968. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. 

Tehnološko-metalurški fakultet, Univerziteta u Beogradu, odsek neogranska hemijska tehnologija 

upisao je 1989. godine, a diplomirao 1995. godine, sa prosečnom ocenom 8,59. Diplomski rad 

odbrano je 15.09.1995. godine sa ocenom 10. 

U Institutu za rudarstvo i metalurgiju Bor bio je zaposlen od 01.12.1995. do 31.05.2004. na 

poslovima: 

- Studije i projekti iz oblasti rafinacije plemenitih metala i oblasti ekologije 

- Vođenje procesa reciklaže plemenitih metala iz sekundarnih sirovina 

- Poslovi projektovanja – studije, glavni projekti i projekti izvedenog stanja za RTB 

Bor, TIR Bor. 

- Dobijanje soli platinskih metala. 

- Uvođenja QMS-a 

- Učesnik međunarodnog projekta u Ndoli Zambija, za poboljšanje iskorišćenja 

plemenitih metala. 

- Razvoj aplikativnog softvera, rad na nekoliko softverskih projekata u zavodu za 

Informatiku. 

U firmi „Stančić“ d.o.o. Bor bio je zaposlen od 01.06.2004. do 01.12.2010. na poslovima: 

- Rukovodilac proizvodnje, tehnički direktor i direktor sektora kozmetike. 

U JKP „Vodovod“ Bor radio je u periodu od 01.12.2011. na poslovima: 

- Zamenik direktora i inženjer za investicije i razvoj 

Koautor je na 3 naučna rada (1 u časopisu međunarodnog značaja i 2 u časopisu nacionalnog 

značaja), kao i 5 saopštenja na međunarodnim (4) i domaćim skupovima (1). Učesnik je 2 naučna 

projekta finansirana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike 

Srbije. 

Školske 2012/13 godine upisao je doktorske studije na Tehničkom fakultetu u Boru, smer 

Metalurško inženjerstvo. 

Poseduje aktivno znanje engleskog jezika i osnovno znanje nemačkog jezika.


Spisak radova 

Rad u međunarodnom časopisu (M23) 

1. A. Ivanović, S. Dimitrijević, S. Dimitrijević, B. Trumić, V. Marjanović, J. Petrović, N. 

Vuković, Electrodeposition of silver powder from nitrate electrolyte for usage in 

electronic, Optoelectronics and advanced materials– Rapid Commnicationa, Vol.6, No.3- 

4, March-April 2012., ISSN 1454-4164, IF=0,304 

Rad saopšten na skupu međunarodnog značaja, štampan u celini (M33) 

1. Silvana B. Dimitrijevic, Vlastimir K. Trujic, Biserka T. Trumic, Mladen B. Miric, 

Vesna T. Conic, Aleksandra T. Ivanovic, Stevan P. Dimitrijevic, Recovery of metals 

from electronic waste by pyrometallurgical processing – A review Part I, 44 th 

International October Conference on Mining and Metallurgy, Bor, Serbia 1 st – 3 rd October 

2012, ISBN 978-86-7827-042-0, COBISS.SR-ID 193388812, pp. 269-272 

2. Silvana B. Dimitrijevic, Vlastimir K. Trujic, Biserka T. Trumic, Radmila T. Markovic, 

Suzana Dragulovic, Aleksandra T. Ivanovic, Stevan P. Dimitrijevic, Recovery of metals 

from electronic waste by hidrometallurgical processing – A review Part II, 44 th IOC, 

Proceedings, 01.-03.10.2012. ISBN 978-86-7827-042-0, COBISS.SR-ID 193388812, pp. 

273-276 

3. Silvana B. Dimitrijevic, Vlastimir K. Trujic, Zdenka Stanojevic-Simsic, Radmila 

Markovic, Vesna Conic, Aleksandra T. Ivanovic, Stevan P. Dimitrijevic, Recovery of 

metals from electronic waste by biometallurgy – A review Part III, 44 th IOC, Proceedings, 

01.-03.10.2012. ISBN 978-86-7827-042-0, COBISS.SR-ID 193388812, pp. 277-280 

4. Silvana B. Dimitrijevic, Stevan P. Dimitrijevic, Aleksandra Ivanovic, Mladen Miric, 

Waste hierarchy concept in relation with European and worlwide used lube oils 

management practices, 44 th IOC, Proceedings, 01.-03.10.2012. ISBN 978-86-7827-042-0, 

COBISS.SR-ID 193388812, pp. 693-6989. 

Rad u časopisu nacionalnog značaja (M52) 

1. Stevan Dimitrijević, Silvana Dimitrijević, Radmila Marković, Jasmina Stevanović, 

Slaviša Marković, Waste hierarchy concept in relation with European and worlwide used 

lube oils management practices, EMIT, Vol. 1. No. 3., 2012., ISSN 2217-9011, str. 189- 

194, www.emit.kcbor.net 

2. S. Jovanović, V. Cvetkovski, S. Dimitrijević, Prečićšavaje cink oksidne prašine 

dobijene u procesu proizvodnje mesinga, Bakar, 25 (1), 2000. ISSN 0040-2176, UDC: 

62(062.2) (497.1), str. 81-91 

Rad saopšten na skupu nacionalnog značaja, štampan u izvodu (M64) 

1. Aleksandra Ivanovic, Silvana Dimitrijevic, Stevan Dimitrijevic, Biserka Trumic, 

Vesna Marjanovic, Jelena Petrovic, Nikola Vukovic, Electrodeposition of silver powder 

from nitrate electrolite, XXII Congress of Chemists and Technologists of Macedonia, 

Sept. 05. – 09. 2012. Ohrid, EL-18 

Naučno-istraživački projekti 

Učešće u naučnim projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS 

1. TR6714-Razvoj tehnologija i procesnih rešenja prerade nestandardnih materijala i 

polimetaličnih sirovina obojenih metala, 2004-2007, rukovodilac dr Branislav Nikolić 

2. TR34033-Inovativna sinergija nus-produkata, minimizacije otpada i čistije proizvodnje 

u metalurgiji, 2011-2014, rukovodilac Prof. dr Željko Kamberović


Mišljenje Komisije o ispunjenosti uslova 

Na osnovu priložene biografije, pregleda postignutih rezultata koje je kandidat ostvario 

naučno-istraživačkim radom tokom doktorskih studija i angažovanjem na navedenim projektima 

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, članovi Komisije smatraju da 

kandidat Stevan Dimitrijević, dipl. inž. tehnologije, ispunjava sve zakonske uslove za izbor u 

zvanje istraživač-saradnik, navedene u Pravilniku o načinu i postupku sticanja zvanja i 

zasnivanja radnog odnosa nastavnika, saradnika i istraživača Tehnološko-metalurškog fakulteta u 

Beogradu: 

Zvanje istraživača-saradnika može steći lice koje je upisalo doktorske, odnosno doktorske 

akademske studije, koji je predhodne nivoe studije završilo sa ukupno prosečnom ocenom 8 

(osam), bavi se naučno-istraživačkim radom i ima objavljena najmanje dva recenzirana naučna 

rada od kojih je najmanje jedan iz kategorije M21, M22 i M23. 

Predlažemo Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da Stevana 

Dimitrijevića izabere u to zvanje i pruži mu mogućnost da uspešno napreduje u započetom 

naučno-istraživačkom radu. 


1. Dr Željko Kamberović, red. prof., TMF 

2. Dr Mirjana Filipović, van. prof., TMF 

3. Dr Marija Korać, viši naučni saradnik, 

TMF






Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu 

održanoj 28. februara 2013. godine imenovani smo za članove Komisije za podnošenje izveštaja o 

ispunjenosti uslova za izbor u zvanje ISTRAŽIVAČ – PRIPRAVNIK za kandidata Jelenu 

Pavlović, diplomirani inženjer zaštite životne sredine - master. O ispunjenosti uslova kandidata za 

izbor u zvanje podnosimo sledeći 


IZVEŠTAJ 

Jelena Pavlović je rođena 9. 10. 1988. godine u Brusu. Tehnološko-metalurški fakultet 

Univerziteta u Beogradu upisala je 2007. godine, odsek Inženjerstvo zaštite životne sredine. 

Diplomirala je 2011. godine sa prosečnom ocenom 8,68 i ocenom 10 na diplomskom radu pod 

nazivom „Priprema uzorka za analizu tragova pesticida u vodi metodom ekstrakcije na čvrstoj fazi 

na karbonizovanim vlaknima konoplje“ (mentor: prof. Tatjana Vasiljević). Iste godine upisala je 

master studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu, smer Inženjerstvo zaštite životne sredine. 

Master studije završila je u septembru 2012. godine sa prosečnom ocenom 10,00 i ocenom 10 na 

master radu sa temom „Ispitivanje mogućnosti vezivanja Se(IV) i Se(VI) iz vodenih rastvora za 

prirodni zeolit“ (mentor prof. Nevenka Rajić). Školske 2012/13. godine upisala je doktorske 

studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu, studijski program Hemija sa prosečnom ocenom na 

osnovnim i master studijama 9,34. 

Naučno-istraživački rad 

Jelena Pavlović je od maja do decembra 2012. god bila uključena u realizaciju inovacionog 

projekata „Uklanjanje amonijaka iz podzemnih voda i omekšavanje sirove vode bogate 

magnezijumom pomoću prirodnog zeolita“ (rukovodilac prof. Nevenka Rajić; ev. br. 451-03- 

00605/2012-16/143). Od decembra 2012. godine zaposlena je u Inovacionom centru, na projektu 

Ministarstva, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pod nazivom “Porozni materijali na bazi 

oksida u zaštiti životne sredine od genotoksičnih supstanci”. Govori i služi se engleskim jezikom. 

J. Pavlović je objavila jedan rad koji je bio saopšten na nacionalnoj konferenciji i štampan u celini: 

S. Jevtić, J. Pavlović, D. Matijašević, M. Nikšić, N. Rajić, „Primena prirodnog zeolita za 

uklanjanje toksičnih anjona iz otpadnih voda“, Kvalitet vode u sistemima vodovoda i vode u 

industriji, 8-9. novembar 2012, Beograd, Srbija, Zbornik radova str. 133-141 (ISBN 978-86- 

882931-54-6). 

Zaključak 

Na osnovu uspeha na studijama, pokazanog interesovanja i zalaganja u dosadašnjem 

naučno-istraživačkom radu, Komisija smatra da su ispunjeni svi uslovi za izbor kandidata Jelene 

Pavlović, diplomirani inženjer zaštite životne sredine – master, u zvanje istraživač-pripravnik i 

predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu da kandidata 

izabere u naučno zvanje ISTRAŽIVAČ-PRIPRAVNIK.


Beograd, 15. mart 2013. 


Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 

Dr Marija Nikolić, docent TMF

pdf,1300KB - TehnoloÅ¡ko-metalurÅ¡ki fakultet - Univerzitet u Beogradu

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?