12.09.2001.

SVEDOK SPAHIĆ – ODGOVOR: Oni su se par, ovi Srbi koji su nas utjerali u
autobus, par minuta su razgovarali, ja ne znam o čemu i onda je Slaviša Vukojičić
došao na vrata i naredio da jedan po jedan izlazimo na vezanje. Tako da, kada bi
jednoga zavezali, vratili ga, tek bi mog'o da siđe drugi. Između tih vezanja nas sedamosam
smo bili bukvalno pretučeni, iz svakojakih razloga. Zbog zelenog džempera,
recimo ili, ili se nismo dopadali jednostavno.Znači ne svi, nego sedam-osam nas. Svi
smo povezani, ja ne znam da li su imali klešta kad su vezali, ali je strahovito bolelo i
...
TUŽILAC OSOGO – PITANJE: Čime su vas vezali? Da li je to bilo neko uže?
SVEDOK SPAHIĆ – ODGOVOR: Ne. Bila je to žica, ja sam tek kasnije vid'o da je
to polučelična žica koja je bila tako, tako stegnuta da jednostavno svaki pokret je
zadavao bol. Ali su, jedan je se čovjek požalio na to kad smo svi bili vezani, kad smo
bili u autobusu. Taj čovjek je rek'o ovome jednom da to strašno boli, ako može da mu
popusti tu žicu. A ovaj je odgovorio: "Sad ćemo vas predati vašima, pa nek vam oni
to urade."
TUŽILAC OSOGO – PITANJE: Da li su vam ruke bile vezane spreda ili straga?
SVEDOK SPAHIĆ – ODGOVOR: Straga.
TUŽILAC OSOGO – PITANJE: Hvala vam. Rekli ste da su vas tukli. Kako su vas
tukli, čime su vas tukli?
SVEDOK SPAHIĆ – ODGOVOR: Ja ću ispričati svoj slučaj. Stajao sam na
stepenicama i bio sam na redu da se vežem. Tog momenta, jedan od višegradskih
pratioca koji je pratio taj autobus i te autobuse, konvoj, priš'o je Slaviši Vukojičiću i
rek'o da ima jednog Zengu u autobusu. Taj sam razgovor čuo, jer bio je tri-čet'ri metra
od mene. On je pit'o: "Kakav je", a ovaj je odgovorio: "Plav." Tada je Slaviša
Vukojičić pogled'o prema autobusu i vidio je mene, direktno smo se pogledali i pit'o
je mene jesam li Zenga. Ja sam rekao da nisam. On me je pit'o: "Ko je?" Ja sam rek'o
da ne znam. Onda me je pozv'o da siđem sa autobusa i počeo me tući rukama, tako da
je krv prsnula po autobusu i bio me izdrm'o, tako da sam se prihvatio za autobus da
ne bi pao. A ponovo me pit'o ko je, a ja sam rek'o da ima jedan mladić koga tako
zovu, a on je rek'o: "Zovi ga." Jasam uš'o u autobus i rek'o sam: "Eso, traže te," jer
pravo ime tog Zenge je Eso Kustura. On je rek'o: "Nisam ja Zenga." A ja sam rek'o da
znam, ali da ja tu ništa ne mogu. I on je izaš'o, njega su trojica počela tući. I zavezali
su ga i vratili su ga u autobus. Tad sam ja ponovo iziš'o da, da se vežem, jer nisam bio
zavezan. Priš'o mi je Slaviša Vukojičić i pitao me šta mi je to bilo. Ja sam bio krvav
od njegovih prethodnih batina, ja sam rek'o da nije ništa, da je sve u redu, on je
ponovio: "Čuješ šta te pitam?" Ja sam pokuš'o da ga persiram sa ''vi'', rek'o ''vi ste me
udarili'', da. Bar po meni, kad čovjeku kažete ''vi'', onda ga cijenite. Međutim, onda je
ponovo nastavio da me tuče. Ja sam mu rek'o da sam pao sa bicikla i da sam se udario