Untitled

YU ISSN 0351.16.t2
lrr
II
GODTM \TT
BRCLT 1
MART 1985.
tribologija u industriji
sad r1.a1
it' crontents
iriii
1l
L]
coAeplKaHHe
tJ\Df[{tr(
II\NFODTJCTTOi']
TEPEIOBAIA
ISTF.ryZI\,A]\]JA
RESEARCH
B. I\,KOIIIC: TrjJoolo5kaistraZivanja snnnjuju troEenje sredstava rada - Tribological
researcli reduce madtine tool and equigrent \,,Ear - Tla&:rrromrqecr(ue vccrreAoEaHwr
noHrcKaroT pacxqEoBaHr4e cpelcTB lpyEa -
M. DJURDIANOWd, t'.'t. xeDELfiO\,aC: Prilog razrEtranju prinene frikcicnocr zayarivanja
- One annex to @rsideration of applicaticn frictisr lrelding - K aHa-
I4CC'IE.UOBAHI,lA rlr3y
rIpllN{eHeHHg gBapKti rpeHuer4
R. naKti: Pril-az odredjivanju trjJroloEkiJl s\.ojstava naziva kod al-atrrih rm5ina
na osnovu porraranja njihovih fizi-dkehemijskih karakteristiJca - Approach &-
termine tribological protrnrties lulcricants of nadrirte tmls on base kncrailedge
their pL.1'sico,-ctremical characteristics - Ilop

I3. IVKOVIE
Triholu$ka istraiiyaltia $lnaltjttiu tro$enie
srsd$taua rada
Problemi troSenja sredstava rada (na6ile, pri-bori,
alati) u inC'rstriji u osnovi su problenr-i troSenja minulog
rada koji je u sredstvina rada sadrZan. l4inuli radkao
deo r:kr:pnog utroienog rada prenosi se i optereiuje jedinicu
proizr,oda u kolibjli koja je zavisra od produktiwrosti
proiz'ro&rih proesa u e1ini. Ve6u ukt-{xru prodttktimost
rada roqtrte
'je posti6i- sano smarjenjem utroska i
ndlulog i Zivoq rada po jedi-nici proiz\Dda.
U ildr,striji prera& netal-a ninul-i rad koji se o&tosi
na sredstva rada (tra5j.ne, prj.bori, alati) u-estvuje
u ukqxrom utro3enqn radu po jedinici proiz\,oda obi&to i-
zneCju 20 i 30? u zavisnosti od vrste proizrac&tlh p:ocesa
odlosno \,'rste sredstava. rada koja se koriste pri reali
zaci j i. proizrodn je.
@tere6enje
jedilie proizrzoda nrinul-im radom ore
rrrste zawisi od irrtenziteta trolenja sredstava rada i
njihovrcg ukuprnog leka trajanja. U ja\.r-Iosti su prisutne
irrfornacije o torre da sredstra rada, u \.trelrenu u kone ZiviriD,
l,€oma brzo tehnolo$

\ra rada u hdustrijskim
sistemirna. Pozravanjem uticaja
pjedinin faktora kojirna su &fjnisani uslovi pod kojirrn
se proes proizrndnje razwija na intenzitet troEenja odnosrrorek
trajanja sredstava rada onDgudava realno prognoziranje
njihorog \€ka trajanja i odredjilanje realne
afiDrtizacicne
stcpe.
Tr:ilcoloS]

UDK:521.791.76
M. EURDANOVIE, M. NEDELJKOVIC
Prilou ramatraniu ffilnslte
frikcinttoo nuariualtia
n[]n
n
l
N
Fr
a
Jedan od najekonomidnijih vioova zavarivanja u -\,Tstoj
fazi jeste zavarivanje trenjern i1i frikciono zavarivanje,
6ija se fizidka suitj.na zasni\a na koriS6e -
nju toplote koja se pri frikciji cslobaoja na tamirn po--
vr5inara. liaine, topLotna energija koja nastaje transforn-acijom
fiehanidke na fiestira realnog fizidkog kontakta
elenenata koji
se taru noZe da se generi5e u kolidjli
koja onoguSuje povi5enje tenperatlue materijaLa u zoni
cjodi,ra do blizu tadke topljenja. Kondukciicm se tako
oslobodjena toplota prenosi od povr5jne u dr:bilu frikcionitt
elenenata 6ine se po\da\ra plastidnost nabrija.Ia
a tine ol-akiava formiranje zawarenogr spoja. Iz dhjeni -
e da se na oval nadil cir:bijena toplota oslobadja na
rcstu g& se neposre&ro i- koristi i da je njeno &jstro
Iokalizovanc na relatj-i,no nali sJ-oj materijala, slede i
karakteristike
f ri}

Analogno ovone, i na5ile za zavarivanje trenjem su rri}no izabere reZi-rn rada, cnda naterijal na spoju i zonarm
oko nieqa inra svoistva 6rrrsto6e i plastidnosti \.e-
u principu takodje jedrostavne. Na sl. 2. prikazana je
oma bliska osnowlom rrBterijalu. Ovakva rehanieka
svojsffa pri fri-Jccicrrom zalarivanju
nastaju uglarnom iz dva razloga. Prvrc, oksi-
&re oprrre, raziva kao i drup ne6istoie kojil
na rea-llim povrdinana netala ur,ek ima, poc
dejsttrcm osne priti-sre siLe izlaze zaje&Io
sa izr,esnom kolidirrom naterijala izvan znne
za.u:ara, u okovratrrik, G ih r.rrutar spoja nefia.
Poled toga, nafjn kcntakta povrSirra pri
frilcioeom zavarivanju ne pogoduje nakna&rom
st\,aranju oksida. Nailre, s obzirom da se radi
o kontaktu apsolutno distjh povrii-na, na
nEstu spoja FDrecl oksidnih opni., ne npZe da
egzistr-ra ni il]aka niti bilo kakva druga
nedistoia, 5pI jlna ili mikronepravilnosti
kojjJr kod drugrh vidor,a zawari.r,anja urek jla.
Drugi razlog se sastoji u tone 5to u sarTDm
:r1. j;. - iicr,sl:rukl;'it>t.:-'i'tlrenaLi.ii..a. iema naii.ne: za zantari"Jar:.it'' trenj.n
: 1 -no 1:..^r, ?- frtkt:icni S,y2Tiesrr'r' 7r, 3- sp o jili cc, 4 -kuc1. I-
vard i zoni ternridkog uticaja oko njega, str.uktL:ra
n€tala postaje sitrozrnastija u poredjenju
sa osno\.,:nin, nateri. jalom. Takva stru-
1:e nen,laic i;r',',:t'-ii, S-rci.acione gi.at;e, 6-eiener.it l,;,.ti .qe'
za1)(:aia,.:1i, , -qi:ei.;'ai,ic rckre!,nt 3l.a,-'a, t-pcst',1,,is n';iir;e:
9 _)::. clt",:i i, i :t :.. :;:.!.ttiiat,
ktura nastaje kao posledica lokalnog zaqrevanja
male zapremjne (Bterijal-a i r,elilce blzile
hladjenja r-rz istoweneno &jstlc wj-so-
konstrul

ka frikcicnog zawarivanja. Brojne rrre&rosti ovih trelidina
se, i bez nakna&re obrade zavarenog spoja, ne nenjaju
viSe od 5 do 108, St.o nile sludaj kod drugih vidova zavarivanja.
Or,a pojawa se obja5njava stabilloSiu osnorunih
paralEtara pro€sa - brzile, pritiska i \,'re[ena zagrevanja,
odnosro velidine skra6enja ili deforracije. Na taj
naain je i ulicaj ovii, tzv. spoljainji-Lt, faktora zarzaril'anja
na stabilrrost svojstawa zavarenog spoja r,ecrIEI
-^l l
ILSII.
Svo j stvo stab ilnosti rchanidkih karakteristjla zavarenog
spoja u sar,'renenim uslovjrna proizvo&tje je \reonn
vaZno i sa stanovi5ta kcrrtrole kval-iteta izrade: do\.Dljno
je sano nekoLiko puta u toku proesa rada izvr5iti
kcntrolu pa da se dobije sas\rim pouzdara sljJ

Pored nane&nii karakteristi.]

nja Sto se nDZe zakljuditi porcdjenjern ciklogranB obi6-
nog i inercicnog zavariwanja, priJ

SL. 7. - Principijelna Eema frikcionog zauariuania
oibz'otrenjen
Oblici i dimenziie zavarivanih
elemenata
Ako se izuznu pojediladni sludajevi- ostvari\,anja
neobj-dnjh formi, poroiu obi6nog friJccicrrog zavarivanja,
s obzirom da kretanje bar jedrog od zavarirranih elenenata
fiora da bude rotacicno, kvalitetni spojevi se niogu
dobiti jedino njegororn prir.enom kod zarrarivanja delova
prJrog i cevastog pcpred:rog pFseka redjusobno i u njl.Ltovj:n
kcrdcjlacijana sa drugi:r', elenenti$a koji irr,aju ravne
povr6ine na restr-l gde tre.ba da se zar,aruju, kir}

eka zar,arivanjh elenenata. I4)ravo u pravcu elimilisanja
owjtr, geonetrijskih i errergetskih, ogrmidenja idu teZnje
istraZivaia u ovoj oblasti. U tcrn pogledr je energetsko
ogranidenje - sa tetrroloikog i kcnstniktiwpg aspekta
- teZi problen s obzircrn na to da se u pogtledu e-
li:n-inisanja geonetrijskog ogranidenja (iako za sada u
Lr.skcn cpsegu dinenzija) za orbitalnog, a naro-ito od
zavarivanja vj.brotrenjern, rJcudu6e nroEe viSe cdekivati.
LIIERA!URi,
Eo 7, 1980.
i0 j eomroe, r.B. H EorFIpB,
H.p., Herorotr>E EapHaHTi
GtapKl,r TpeHl.rervr, csapouHoe [po].t3Bo,qcTBo, Ho 10,
l7l coKorloBcxofi, M.B. a ,q)., GapKa rpeHnel4 - ors-rH rr3
n),Teir gKoHcMHa MeraJlrra, CBapo.rHoe rpol{3BogcrBo,
Ho 9, 1977.
lBl DJURDIAI{OVIC, M., Zavarivanje trenjem pri dejstlr-r
inpulsa struje visol

TTN T
T
z
N
F
a
UDK : 621 . 9 I . 07 . 004 . r
R. RAKIC
Prilaz odreiliualrirr triholo$lti|r suuj$ta
lnaziua kod alatnih lnasilta lta osltuu
ruzltaualtia niihouih fizifko-hem
karakteristilta
U\OD
,'r'lazi\,D, koje je pr&ti-no uraek prisutno u zcni ostvarivan
j a kcntakta iznecl.ju dva elerTer ta tribo-nehanidkog
sistema, ina dva osnovna zadatka. Prvi zadatak je da odrede
toplotu, koja se stvara u proesu trenja, a Crugi
da pog)Ln-ro ili abli-rnidTro razcfuoji kcntaktne povrSirte eIen€nata
u dodiru i na taj nadiri snnnji oq)ore kreLanja,
cdnosno srmnii trtnje.
Svaki Lrilco-nr:hanidki sistern al,atnil. rna6irta noZe oa
obavlja svc;ju fL:rrJ

PREDI'G MTTODE ZA IEFINISAN]E IRTBOIO&(]T SVOJSTAVA
MAZI\A NA GSI']O\{J POZM\A}JJA
KARAKTERTSTIKA
F]IZI&.O-!IE}trJSKIH
Uzajanno delovarje elerrenata u trilco-rehani-dkcrn sisteml
je autor predstavio u trodirrenzicncm prostoru kako
je prikazano na sl. 1.
Svoj stva elenena ta trjlco-neha:riiJccg sista-,a de.le se
u dve grq)e:
- karakter:istike koje go-vore c aeoxetrijskj:n, fizi-
&ehenLi jski-:r i. strul

cije) r
- kord-56enjern maziva bofjjh trilcolo6kih svojstavat
na pri:rer S -- 2.
KoriB&n jem fiaziva \E6e vj-skozitetne
gradaci je,efekat
erentualnog pcbofj6anja trj-bolo3kih pto€sa i procesa
hnbanja se vide na sI. 3.
Gra eventxralna nD$6lost pcbolj6anja rnazivog sloja
prena Stri-beckrcvoj krirrcj d-j-k se ogleda u slededem:
- granidno trenje se e\Entualno snenjuje, ali samo
tano gde je wiSi viskozitet poZeljan, s obzircrn na sposobnost
prijanjanja maziva,
- hidrodinamidko trenje, prema krivoj j-k, je teie
nego kod pretLro&rog maziva nranje gradacije
r:s1ed re6eg
qubi-tka energije, i jaEeg zagrevanja nazirra. Tribolodki
proesi i proesi habanja bi er,entualno npgli biti na -
nji,
prema krir,aoj /-B'.
Koriiden jem raziva bol j ih triboloSkih svoj s tava, efekat
pcboljianja je predstavljen na sI. 4.
p-
No6
P! 9
!o
5i.
','€Tau-atnq. k-rita si'.ie trer;a i intenzil'eta trtboi.oJi:ih
Drccesa nct. el'enentin:a TMS kort'Eienjem
raziu': :r!boi.cEk.liL st;o,istatla oznake S=1
c
o
!
SL. 4, - VeroDaltna siLa trenia i intenzil:eta tt"ibcLoEkih
ppocesa na elemeritina Tl4S korilienjem naziua
trt',bol.odkih suc.i s taua oznake S= 2
s
.-o6
p.-
.-p
o
o
Vevo,Jattta krt.ua sile trenja i intenzitet tribo-
Lodkih procesa na eLementina TMS koxiEieniemma'
ziua triboLoEkih suoistaua oznake S=1, uideguiskozlLeta
po ISC VG
Kao nabin pcboljSanja tribolo€kjh svojstava maziva,
koja se prate putem naredenih kriviJl. ncze se posti6i preko
peebnitr dodataka, sintetskiJ. kcrq>crrenata, 6vrstilt
naziva itd. O\ri dodaci su izuzetno bitrri u podrudju granidnog
i neSowitog trenja radi srranjenja sila trenja i
srnanjenja tri-bolo3kih proesa i procesa habanja. Sa ovakvim
rnazivrcm pcbolj5anih trilcotodkih s\rojstava, podrazi-
14
TriboLogija u industTiii, god. VII, br. 1, 1985.

o
g
o
oO
'K
SL. 5. -Verauatna kriua sii.a
tz.enja i intenziteta trtbcloikih
p?ocesa na elanenttro
TI4S kcniEienjan raztt-'a
tribolaJkik suoj staua
oznake S = 5
TABEIA 1: Prj-l
a I d - li C rO OO O'.1
rUSJnrn.rT(:N
'; -
.d o f, 5 ct E -.7 .i;
-1 i E o O ir i H,uj -d E
' .2 d ,6; Ng Eg 1E d.
U .n .4Q, O. .-ln -l ]J>
.d (0 .-1 -t ro . (0:r ol! (u
C --l A t o N (4 '- -NC) o!
)O t 6 16! O .-l O '.1 illzo
.r.{ .!. ! !.! d)O O C Urdfd'-
)N jq 'U 'o 4 .T g 9l,tl 9,t'.lq C P
3 5 !
'ie
sR E! EitSA
+
+
f
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
f
+
+
+
+
+
+
f
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
I
+
+
+
+
+
+
+
+
+
t
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
T
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
T
+
+
+
'C
+
+
+
xo
+ F]/l
+
+
+
+
-
+ s=l
+
+
+y2
+93
+ s=3/4
+
f
+s5
S=4
Jedan
od oslolni}r
ciljeva autora je da kcriSienjem
na2iva sa takwi.nL
tri..bolodci:n
svojst\'-
j:ra, snanji crenje, tribolo5ke
procese i procese
habarrja elenEnata trilco-rehanidkitr
sis tema
sr.e& na najmanju moguiu
neru. Znadi, reophodro
je osiqurati vrlo spore
prcnene u cpcretri jskom
cbliku powriina, u cj.:renzijana
i tolerancijana
el,e.r,enata nalilla, kao i
nnle pronerre u nehanidkim
i tehnoloSkim
\/irT|a naterijala
-JL
v!r
i nji]-o-
*^-*i*-
lryvlrlro.
Da bi
svojst-
nrogao da prezentira
netodu za definisanje
triboloSki} svojstava
grqE naziva izra-
Zenih preko r,eli6ira, autor
je u tu svrhu koristio
poznawanje fizidko -
herTfl j skih
karakteristika
propisanih
perfornansni]r
naziva
od stJane
JLE-a, DIN-a i drugih nacicnallih
standarda, hao
Tribologija u tndustriji, god. VII, br. I, 1985.
10

=
o
(
O
LEGENDA:1-zapreminska misa(gustina),2-spoljni'izqled i bo.ja,3-viskozitet,4-temperatura paljenia.5-temoeratura stinjavanja,
6-neutralizacioni broj,7-voda i mehaniike primese,8-korozija(C, traka),9-index viskoziteta,l0-penuianje(sklo;ost/stabr'lnost),
11-emulzivnost/deemulzivnost,l2-antikorozivne osobine,l3-oksidaciona stabilnost,l4-antihabajuie 0sobine,l5-proba trenja,l6-naqlaSena
izdrZljivost na pritisak,lT-naqla5eni visok index viskoziteta,'18-naglaSeni test krilne pumpe,19-posebnj zahtevi za
maSine alatke(karakteristjke pod rednim brojevima 15-19 su van Jtls-a).
a'znak t:
tTen.-i
Ji, !.-o-.
i preporuke svetskih i donEiih proiz\Ddjada mazi\.ra.
Za ird.istrijske grr-pe u1ja, koja bi noqLa doii u o-
bzl-r za podnazivanje tri-bo-nehanidkjh sisterna naiina a1-
atki, retodiku za defilisanje tribolo5kih srojstar,a na
osnovu propisanih fizidko-hemijskih i lErfornEnsnih karakteristjla
u1ja, autor je izrn-.c u t-abeli br.2, a grafidki
na sI. 6.
Za i:r

E
t
L
O
LEGENDA:1-spoljni izgled i boja,2-viskozitet osnovnoq ulja,3-temperatura paljenja osnovnoq ulja,4-temperatura stinjavanja
osnovncq u1ja,5-korozija(C, traka),6-temperatura kapanja,T-oenetracija(u gnjedenom stanju),8-ispirljivost(otpornost prema vodi),
9-izdvajanje ulja,10-mehaniika stabilnost(promena penetracije posle Drodu2enog qnjeaenja),11-mehanidka stabilnost(promena penetracije
posle valjanja),12-gubitak mastj pri poviienim temperaturama,l3-oks'idaciona stabilnost,14-sp0sobnost podmazivanja,
15-2aititne osobine protiv korozi.je,l6-izdrZljivost prema habanju,lT-index optereCenja(4 ku9le),18-osobina optereCenja(Timken),
l9-naqlaSena izdrzljivost na svarivanje,20-posebni zahtevi za maiine alatke(karakteristika van JUS-a).
Sznake tr'lbolaikt-h suojstetta industxi.jskih nasti za al.atne
na i in e p r ema p ropi s anin fi zi iko-heml j skin ka ral: t e yn. s t i k. an;o
ob'r'htadene JLiS-on
Iovljeno sa dva kriterijwna:
- propj.sanih fizidko-herLijskih karakteri-stij

TABELA 2: Pri'kaz osro.,rnih karakteristika za definisanje tribolo5kih svojstava
grupa irdustrijskih masti za alatne rna5ine
?
A
5
A
FizldkeherRijske i trErfonnansne
karakteristijce telnidkih neziva
masti
1. Penetracija* (u gnjedenom stanju)
R
q
Viskozitet osnovnog u.l-ja
Tbnper.pal j,osnovnog ul ja
TEnper. stirr jav.osrov.uJ-
Korozija
Ib:rp€ratura
10. lbhanidke
penetraci
st:bilnosti
je posle
(prcnena
produ-enoc
I gredenja)
II.
I I'bhani6ka stabilnost (prcrena
' penetraciie posle',aljanla)
l'
I2.l cticj,tak rnasti 1:ri povi5enin ten*
trEraLuralJra
(Cr. traka)
kapanja
rspirlj iv. ( otFor.prena vodi )
7,j-.-:^^:^.-1I^
r&uvaj qrjc uJ q
13. Oksidacicna stabilnost
14 . ] Spasobnost pod-raz ivanj a
I5.l Za5citrre osobile Drotiv
kor:ozi je
IzdrZlji\Dst
ja
prerr: haban ju
rl . Index oDtereienja (4 kugle)
18. Osobjxa o'frtereden j a (Tjr:kerr )
to NaqlaSena izdriljjv.na svariv.
'20.
Posebni zantevi za nniine alatke
H g *f;*Et e't*ifu
.i.; .H..r'9.-r'd.- %E :?."I -9,ui.
EE iE !E$!;E$ESifi
f
+
t
+
+
+
+
+
T
T
f
+
+
+
+
+
++++
++++
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
f
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
b=J
+ y3/4
+ s=5
* karakt€ristika po kcjc'j ;e i:r,'rii:na klasifikacija nazi.,'jJ' rna-sti- po
.;tS b.RC,5I2l1lbl . codine
lzlosl,:
o&
je:
Da li ste
obnovili
pretplatu
ZA
1985.
godinu?
Rediakcija
Trlbologija
aasopisa
u indutriji
( r)
f (t) - qr-istjla raspodele vrenena raia
do zastoja,
R(t) - frnkcija pouzdalosti.
Nal,edena proizrodra istr-aZit'anja pouz&nosti
autor je izvriio za srze identi-fi]

ooo
9p
28 struqova (S)
36 glodalica(G)
28 brusilica(8)
22 oStri l ice(0)
I t4 atatnth maslna
€ f qoo
o
*
E
:loo
.- 20n
.<
?34
o
o
-)
-O
6d6
ooo
ooN
NOO
9<
900
4.<
JCf
o
a
I
''6
.<
31r- ?g8
?61
o
c
r 000
ct
E
E
60,5
500
400
o?? q
20,5
! 100
o
4
123
O
4
111
o
o
=
300
20a
100
alatka
Godi na i s
trai i va n
lodalice
05tri l i c
3. - Rezultctti istyaEiuanja po,iaua
maEina 'i. godinama ispitiuanja
rna:]i,1':a
zasto,.ia po pojeclinin Dr+tanta alotni'h
u frtttkciji triboi.oEkih suojstaL;a
ZAKIJUCAK
Grim radom je potyrdjena ideja autora da ie skrq
fizibko-hemij skih i perfornansnih karakteristila naziva
daLi odgovaraju6a tri-bolo6ka svojstvra maziva, izraZena
preko r,elidine .9, koja karakteri-6u vrstu i kvalitet naziva.
Originalnost rada se potwrdjuje netodikom ispitir.anja
i ocenjivalja triJcolo5kih srolstava maziva' kod
trilco-rehardbkih sisterna alatrriJ- na6ina u proizvodrtim u-
slovj-ria rada. Iznadjena tribolo6ka s\,ojswa maziva se i-
sktjudirrc odrrose na definisae uticajne faktore pod kojima
se kcntakt u trilco-netranidkon sistemu ostvaruje.
A-utor je u ol,tm radu teorijskin. postaikalra i praktidnim
prirrerorn dokazao da redukovanjem tri-boloikih kontakata
na e}:nentima alatnih rnagi-na, preko odgovarajuiih
trjlcolodkih srrcjstava maziva, nepovoljni triboloski proesi
habanja, a tire i zastoji nngu se ublaZiti i snwtjfti.
LITERATURA
CENTAR
zA
PRODUKTIVNOST
RADA
JTI,\STNSKI F-\KULTE-T
:l 1000 Kll.A(iU.f l,VrlC
Ill, S.stre .faojia br. 6
'fel.
(l):]l) 6i-500
lI
l. I
lz I
fvKoVIC B.: osrovi triJ:ologije u ind:striji prerade
retala, Gradjewinska lmjiga, Beograd, 1983.
Jugoslorenski standardi: Nafta i proizvodi prera&
nafte, sadrZaj B-II-I' Sar,ezti- zavcd za standardizaciju,
Beograd.
l3t Katalozi proiz\Dda petrolejskih kuia: Mcbjl Shellt
EP, Esso, Tbxa@, Rafjnerija Beograd, Raffuierija
t'tcdri-ia, FAl4 KruEevac i Rafherija Zagreb.
TrtboLogija u industriji, god. VII' br. I, 1985.
19

la | rcon F. tBSl(ND: Principles and 4rplicaticrrs of tribologry,
Pergansr press, Oxford (prevod rra Ruski,
19 78.
lsl nerrd R., KRaEDTNAC M.: Predavanja iz pre&reta. TbLtnologija
sa poanavanjen robe (skripta), Petrolrnion,
Sr. Karlo1rci, I98I.
lel zm.novrd D., srAl{rwKovre o.: pouzdanost si.stenB'
Fal

UDK: 62I .171.004.6
NT. STEFANOVIE
0dreilluanie koeficiienta trenia
ili duhokom izulafeltitl
TTT
T
T
z
N
F
a
U\DD
Osrcwra poteS)coia u nDdeliranju i j-zudavanju trenja
pri dubokom izvladenju je postojanje rrn6tva lokaLnjh
shena deformisdrja, koje se pored razl"ila u naponsko-defonrnclonim
odnosiria, odlikuju i razLikana u uticaju trenja
(nisu istovetni c.entralni uslovi trenja - brzina i-
pritisak; trenje u nekim zonara noZe bit-i korisno, u rekim
Stetno). Uobidajena analiza pro€sa izvladenja georr
etrijskj- nepravilnih konada je r.eoma oteZana. Zbog toga
se pozrnti pristlp izudarranja obradi\acsti ljrrova ciubokjJn
izvladenjem preko nodela, koji su relewantn-i za odredjere
karakterisri.ke (npr. 'tn-faktor" za razvladenJe, "r
-
faktcrtt za disto duboko izvladenje), nora prirrenj-ti i
koo istraZivanja uticaja spoljaBnjeg treJlja ria pro€s i-
zvJ.adenja.
U op3tern slu6aju, pri dubokom izvladenju se razlikuju
tri karakteristidne zone, s obzirom na uticaj tre -
nja; sI. I: zona trenja izredju drZada i natrice (I),nna
trenja rn zaobljenju ivice nntrice (2) i zona trenja
na zaobJ.jenoj ivici izvlakada (3). SniZenje t-renja u pr-
\,e ove zone i njegoro por,eianje u treioj, doprinosi snanjenju
potrebne sile i ur.e6anju koeficijenta izvladenja.
Osnome paranetre trenja opredeljuju: stanje kontaktnin
po\,T5ina romada j- alata, n'azivo, sila drZanja i
brzina izvladenja. t)dredjivanje koefj-cijenta trenja u
posnratranoj - zoni (2) orogrt'ava izudavanje uticaja trenja,
tadnc izradunavanje sile izvla--enja, izbor mazi -
la, i zajeono sa rezul-tatjna drugitr istraZivanja, doprincsi
generalizaci-ji znanja u ovoj cblasti.
DA LI RAZIUISLJATE O
POVEEANJU
PRODUKTIVNOSTI KROZ
TRTBOLOGIJU?
SL. 1. - Zone trenja pri izuladenju
IEORTJSKA RAZMATRANJA
Postoji nekoliko r,Etoda za odredjiwanja koeficijenta
t-renja pri izvladenju li:rova, koji u osnovi irnaju
istraZivanja na odpvarajuiim nodetirna ] r ] . ef*asan retod
za ociredjivanje koeficijenta trenja na i!-ici rmtrie
za izvladenje izloZen je u radovirna l2l i l3], a u radovirrra
l4l i l5l prezentirani su postrpci za odredjlwanje
koeficijenta Uenja u zoni ( 3) .
U radovj:ra l2l i l3i za nodeliranje je koriSien
postr-pak prevlaienja trake od li:na preko oslonca u vidu
r,raljdi6a, koji- se noZe okretati, ili bit-i- fjlsiran. U
prvom slubaju se odredjuje sila savijanja oko waljdiia
(ivica matrice) r a u drupm - sj-la trenja izredju IinE i
valjdiCa. Zati:n se radwrski odredjuje koeficijent trenja.
odsustr.rc pretlro&log porarnjanja nerau'ri-na povrSj-ne
lj-na u zoni drZa6a, koja zatim dolazi u zonu zaobljenja
ivice nlatri€, je osnor.ni rEdostatik pretiodnih netoda.
U ov3rn radu se izlaZe nowi postrpak za odredjivanje koeficijenta
!y r pri koriS6enju dvougacnog savijanja sa
Txibologija u t'.nCustriji, god. VII, br. l, 1985. 21

zatezanjem, sl. 2 i sl. 3. kao osno\zrog nodela istraZi-
'anja. Prethodni ne&statak je ovakuim postlpkom elj:nirLisan,
ali se pri bne rrDrEl poznavati koeficijent trenja
pri prwladenju lirna izredju ravnih kontaktrrih povrSirta.
Prevladenje lirm preko povrSine drZada i natrice i
ivi€ nBtrice pri odsustvu tangencijalnih napona u nEterijalu,
u poq)unosti se noZe simr.rlirati savijanjem sa
zatezanjem. Ovako koncipirano istraZivanje je prirodni
nastavak provladenja izredju ravnjh povrsina drZada i
fiatrice, s obzircn da ljlll posle klizanja po ravnirn povrSjrnna

E{SPERIMENTAL}IA ISP ITT \A}IJA
UsIovi
ispitivanja
Sva ispitiwanja su r,r5ena na specijalnoj na5ili za
ispitiuanje linova, tipa ERIGISEN I42/I2, sa nogu&roiiu
z4isiranja sile sawijanja od hoda obliJcada. Ispitivani
su sledefi rnaterijali: ] - kvalitetni niskougljenidni
delidni U.m za dubd

'fqn Iq" *83= Fu
ffiffi ,ffi#*ffi*
,ffiffi @@
ffi
@
$q
Poanavajuii vrednosti sila 1i, tivr5t:vanlem u pre-
&rje izraze odredjuje se keficijerrl tenja ],jrr. Na sl.8
i 9. dac su zavisnosti keficijenta u, od pritiska dr-
Za(a za razl.idite r.rslore ispitiwanja.
Upore&ri prikaz promne keficijenata trenja na
ravnoj (ur) i zaobljenoj (unr) povr5ini matrj-oe, dat je
na s1. 10. Koeficiient t-renja u, opa.da sa porastom Pria
G
n ve.v,ev'J),'l rhltR Ptr M
o ,, lzn).- 20 nf
mtn
^ " (ZnCr),)200 '.
15 _20
FP, MPo
SL. 5. - Epruueie koriiierze pri i.spi.titan,ju
q1 2
- Regresione kri.te F-i,
MV--- - -1
SL, 6. - Zauisnost siLe sauijanja od hod"a obiikada
t0
I'
--.--+-=t
P6 = 20,5 MPo
I
I '1i,,.,"; -r
ft
lft '/t -r
=:-
w,t/
K merno 1)
mesto
|.]
q
20 mm/mrn
400
20
h) mm
25
0,1
tiska drZada i za identidne uslo'ae na ravnom
&lu kcntaktnih 6or':c5ina, zrratno je
niZi. Otp se noZe objasniti poviSenjen
specifiEnog pritiska u zoni zaobljenja'
koji je nnoojost-Rtnn,,
t0
i'-.-.-
t*--j
t3
Pot MPo
ZaDisnost

-----
nje. Na taj naiin
se onnguCava razd\Dj€no izularanje
trenja u zonalte koje pripadaju jedinsbwncrn prrcesu &-
,0,2
I
I
0,1
''r
\.*
>:
r.\\_
.\'-J
\
c.ot (,8 P5 , M I
o " (Zn),a 20 -4P^
A
" (ZnCr),t 296 "
>=
formisanja.
U svjm sluEajewirna kceficijent trenja se snanjuje
sa uredanjem bnine deformisanja; takodje, k@ficijent
tr€nja cpada pri porastu pritiska drZada, pri demu je
sa porastcrn pritiska intenzitet tog $nanjenja slabiji.
LI?ERATURA
s;
1l
I
9, - Zauisnost koefiaijenta
priiiska p,
0,20
t0
t5 20
^ MP^
PDI "' "
trenja oC
Fp ' MPa
10. - Zauisrnst koeficijenata uM i uO od
- pritisl:a 'u p^
I r I
M. crnpgylqsG, Tbrcie z.;dycLc i anan:wani-e w obr&e
plastyczEj neta-Ii, Viyfurrdctva Hauko\rc - TEchniczre,
i{arsza'ra, 1983.
l2i 11. SULONEN, P. ESKOIA, A reliable rethod for neasurrng
the fricticn coefficient jlt shect nEtal
formilg, I\Ectillg of IDRG, Tdcio, I98I.
l3l P. vlTytrIL.sER, Itlbrsuchurg \rcn Priiflerfahren zur Beurtci
lrng &r re jj)l.rrgfs\Et'r:il tnisse beim Tief ziehen,
Dissertatidr, Hannorer, 1980.
l4l J. L. DUlJcAt{, B.s. SHABEL, J. 6RBAso, A tensile
strip test for evahnting fricticn in shect retal
forming, Aluniniun, 54, L918, 585-588.
l5l 1o, |I. I(A3AI(OB, Groco6 orpeqerleHwl Ko3OO]trg.reHTa lpe-
}l,j,r rtpu ruElcTtrqecr(oM
TegeHHr,l JIr-ICToEED< IVETaJUIOE,
fV3H. urral'fi. rq)ol,t3BolcrBo, Ho 9, 7972t20-2I.
16l B. B. @PEIIbm, HarrppeHHo-Aeootrrl{,r[loBaHgoe cocrofi -
l7l
HUe JII,ICTiOBO'I 3aroTOBKr1 rII)I,t neperfrHBaHHro
qepe3
3axpyrneHHyo Kpcr\,rKy, Ky3H. rrran. npotr3BeAqrBo,
Ho 70, L965, 22-24.
E. A. nOIIOB, OcHosbr r@pr.si JEtcroBoft ImaMIoBKLI, Moc-
KEa' rr=1r1t*totTpoel{4e", 1977'
l8l M. srEFANlwC, Provla--enje traka kao osnovni pctupak
simulacije trenja pri izvlaE-eniu li-rnova,
17. SPW, Titograd, L983, III/69-'12.
l9l M. KRAL, Ho&roccni naza&l pri hlr.:lcokem tazeni
pledru, strojir€nska Wrcha, 4/1978, 220-224.
ZAKIJUCM
Na si.Iu savijanja sa zabzanjen bitrro utide pritisak,
nazirrc i brzi-rra. lbdju&jstvo pojedilin faktora i
uticaj na silu sawijanja (i1i trenja) su analogni uticaji
pri ispitiwanju provla-enjem lina izredju ravnih kontaktnii
povrSira; najsnaZnije je izraZen uticaj pritis -
ka.
Analiza i ryoredjenje dcbijenJi rezultata pdcazuje
nji}low saglaq165; sa rezultatina dobijenlrn dnrqirn retodalrs.
SiIa "i&a1nog" cblikorzanja, odredjena prerra izloi;enom
pctrpku autora, cnoguCava izradrnavanje k@ficijerta
trenja u zcni zaobljenja ivie natrie za izvla-e -
PRODI,IKTTVNOST
- I{IJUC ZA
BI-IDUCNOST
IriboLogija u itLdu.stxiji, god. VII, br. J., 1985.