13.11.2001.

SVEDOK DIKIĆ – ODGOVOR: Pa, mene lično stvarno iznenadilo, jer nisam
mog'o da shvatim jednu stvar, da može da se čovek uhapsi, ako se to tako može da
kaže i to je tako, po mom ličnom mišljenju, nevin. Im'o je on nekih trzavica ovako,
vrlina nekih svojih, ali neke stvari da je mog'o da uradi koje mu se pripisuju, ja to ne
mogu da vjerujem i da, baš zaključujem to radi toga što ga poznajem dovoljno. Mitar
kao komšija je navrać'o u radionicu i mi smo ovako ponekad razgovarali. Stanovali su
SFOR-ovci kod njega kući, uvijek je falio mi ih puno. U stvari i više ih je falio
normalno nego sve što mogu ja da zamislim da mogu ljudi imati kod sebe, šta ja
znam, higijenu, čistoću, ponašanje, ponašanje i prema njemu i njegovoj porodici i
djeci. Im'o je poverenja toliko u njih, slao je i djeca su mu išla sa njima u đipovima.
Slao djecu na kurs, baš sam razgovarao sa Nidžom njegovim, kurs francuskog jezika,
kol'ko se sjećam tad, na početku. I zato je to ono malo i iznenadilo, pravo da vam
kažem.
ADVOKAT TANASKOVIĆ – PITANJE: To kad ste rekli: "Njegovim Nidžom."
Ko je to?
SVEDOK DIKIĆ – ODGOVOR: Pa, njegov sin.
ADVOKAT TANASKOVIĆ – PITANJE: Gospodine Dikiću, s obzirom na to šta
ste sada iznjeli, a s obzirom da Višegrad nije, inače, veliko mjesto, da se poznaju, da
li biste vi primetili gospodina Vasiljevića da je bio pripadnik, kako malopre rekoste,
te grupe Belih orlova ili neke druge grupe, nazovimo je paravojne. Da li bi to videli ili
čuli?
SVEDOK DIKIĆ – ODGOVOR: Ne da ne bi' vidio i čuo, nego to je nešto što ne
može da se opiše koja je to stra' maskiranog čoveka koji vas plaši, ne mogu, to Mitar
ne bi mog'o da odradi nikad, kol'ko ga ja poznajem. Mislim teško je to opisati, stra',
ko ga ne doživi. To garantujem ja da, da on nije, jer ne bi, kako da vam objasnim, ne
bi mog'o da izvede to, jer ono, ljudi koji su radili te stvari tad, oni su došli odnekle,
naučeni, nije to mog'o čovek da odradi, onaj ko nikad nije bio u to, u tom košmaru, u
tom stra'u u gužvi, u, negdje je on bio u tom ratu.
ADVOKAT TANASKOVIĆ – PITANJE: Znači li to da, s obzirom na zanimanje
gospodina Vasiljevića kao konobara i na malo mjesto, Višegrad kao malo mjesto, da
to se sve sazna i čuje i vidi?
SVEDOK DIKIĆ – ODGOVOR: Pa, normalno, za kratko vrijeme to prozuji kroz
grad. To je grad koji se može da pređe za dva-tri minuta.
ADVOKAT TANASKOVIĆ – PITANJE: I za kraj, ja bi' vas pitao, da li ste tako
nešto ili slično čuli ili, kako vi kažete, prozujalo kroz grad za Mitra Vasiljevića?
SVEDOK DIKIĆ – ODGOVOR: Mislim ne bi mi ... Nije mi jasno pitanje.