pdf - Ncd.matf.bg.ac.rs

Objektno orijentisano programiranje 

vežbe, školska 2010/11 

Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet 

Biljana Stojanović

Nasleđivanje. Polimorfizam. 

Apstraktne klase. Interfejsi. 

čas 05

Nasleđivanje klasa 

Koncept nasleđivanja je vrlo bitan deo OO programiranja. 

Nasleđivanje – kreiranje nove klase koja je bazirana na 

već definisanoj klasi. 

Bazna klasa (natklasa) je klasa iz koje se vrši izvođenje. 

Izvedena klasa naziva se još i direktna potklasa bazne klase. 

Moguće je izvoditi klasu iz izvedene klase. 

3 


mart 2011


class Zivotinja { 

… 

} 

class Pas extends Zivotinja { 

… 

} 

Ključna reč extends kaže da je klasa Zivotinja bazna klasa za 

klasu Pas, tj. klasa Pas nasleđuje klasu Zivotinja. 

4 


mart 2011


5 


mart 2011


Objekat izvedene klase u sebi sadrži kompletan objekat 

bazne klase (sa svim članicama - promenljivim i 

metodima), kao i nove članove koji su definisani u 

izvedenoj klasi. 

Ipak, članice definisane u baznoj klasi ne moraju uvek biti 

dostupne metodima specifičnim za izvedenu klasu! 

6 


mart 2011


Za članicu bazne klase koja je dostupna unutar izvedene 

klase kažemo da je nasleđena članica. 

Napomena! Članovi bazne klase koji nisu nasleđeni i 

dalje su deo objekata izvedene klase! 

7 


mart 2011

Nasleđivanje članica klase 

8 


mart 2011

Nasleđivanje članica klase 

Potklasa definisana u istom paketu kao i bazna klasa 

nasleđuje sve osim private članica bazne klase. 

Potklasa definisana van paketa bazne klase ne nasleđuje 

private članice i članice bez atributa. 

Ista pravila važe i za statičke članice klase. 

9 


mart 2011

Skrivene članice klase 

Članica izvedene klase može imati isto ime kao i 

članica bazne klase, čime članica bazne klase biva 

skrivena. Tipovi članica i atributi pristupa mogu da se 

razlikuju. 

Svaka upotreba tog imena odnosi se na članicu 

izvedene klase. 

Članici bazne klase se pristupa pomoću 

super.imeČlanice. 

Ovo nije poželjan pristup pri definisanju izvedene 

klase! 

10 


mart 2011

Nasleđivanje metoda 

Metodi bazne klase (sa izuzetkom konstruktora) nasleđuju 

se po istom principu kao i članice promenljive. 

Konstruktori bazne klase se nikad ne nasleđuju!!! 

U izvedenoj klasi moguće je pozvati konstruktor natklase 

i to za inicijalizaciju onog dela koji je nasleđen. Razlog je 

logičan, jer objekat izvedene klase u sebi sadrži objekat 

bazne klase, pa je najbolji način za inicijalizaciju nasleđenog 

dela upravo poziv konstruktora natklase. 

Metodi bazne klase koji su nasleđeni u izvedenoj klasi 

mogu da pristupe svim članovima bazne klase unutar 

izvedene klase, čak i onima koji nisu nasleđeni. 

11 


mart 2011

Primer: Zivotinja - Pas 

Klasa Pas nasleđuje samo metod toString() iz klase Zivotinja, 

jer se konstruktor i private članice ne nasleđuju. 

Članica vrsta se ne nasleđuje, tj. ne može joj se pristupiti iz 

metoda klase Pas. Međutim, ona mora biti pravilno 

inicijalizovana, što se vrši pozivom konstruktora bazne 

klase iz konstruktora izvedene klase – super(...) sa 

odgovarajućim brojem argumenata. 

Poziv konstruktora bazne klase mora biti prva naredba u 

telu konstruktora izvedene klase. Ako je nema, kompajler 

sam umeće poziv default konstruktora super(). 

Napomena! Ovo može dovesti do greške, u slučaju da u 

baznoj klasi jesmo definisali konstruktor, a nismo 

podrazumevani konstruktor. 

12 


mart 2011

Overriding (predefinisanje) metoda bazne klase 

Moguće je definisati metod izvedene klase koji ima 

isti potpis kao i metod bazne klase. 

Atribut pristupa predefinisanom metodu u 

izvedenoj klasi ne sme biti restriktivniji od atributa 

pristupa u baznoj klasi! 

Ovim se postiže da metod u izvedenoj klasi 

preklapa metod bazne klase. 

Metod bazne klase još uvek postoji u izvedenoj 

klasi i moguće je pozvati ga u izvedenoj klasi. 

Primer: metod toString() klase Pas preklapa metod 

toString() klase Zivotinja 

13 


mart 2011

Izbor pristupnih atribura za bazne članove 

Metode koji čine neki spoljni interfejs klase treba 

deklarisati kao public. Sve dok nisu predefinisani u 

izvedenoj klasi, biće u njoj dostupni. Obično ne treba 

deklarisati promenljive članice kao public, osim ako nisu 

konstante namenjene opštoj upotrebi. 

Ako će se klasa koristiti kao bazna klasa za neke druge 

klase, članice je poželjno deklaristi kao private, a obezbediti 

public metode za pristup i manipulaciju njima kada je 

potrebno. 

Protected članovi se najčešće koriste u paketima klasa sa 

neograničenim pristupom svim članicama iz istog paketa, 

pri čemu je pristup van paketa ograničen na potklase. 

14 


mart 2011

Polimorfizam 

Polimorfizam označava mogućnost da se jedan isti poziv 

metoda ponaša različito u zavisnosti od tipa objekta nad 

kojim se metod primenjuje. 

Polimorfizam radi sa objektima izvedene klase. 

Moguće je da se referenca na objekat izvedene klase čuva 

u promenljivoj tipa bazne klase (direktne ili indirektne). 

Ovo je obavezno da bi imali mogućnost polimorfizma. 

15 


mart 2011

Polimorfizam 

16 


mart 2011

Polimorfizam 

Koji će metod biti pozvan, zavisi od tipa objekta nad kojim se 

metod poziva, a ne od tipa promenljive koja sadrži referencu na 

objekat! 

Napomena! Polimorfizam se primenjuje isključivo na metode, 

ne i na članice promenljive. Npr. promenljiva tipa Pas se može 

koristiti isključivo za pristup članicama podacima klase Pas. Čak 

i kada referiše na objekat tipa Čivava, možemo je koristiti samo 

za pristup članicama podacima koje se odnose na deo Pas 

objekta Čivava. 

17 


mart 2011

Polimorfizam 

Za polimorfizam je neophodno sledeće: 

Poziv metoda nad objektom izvedene klase vrši se preko 

promenljive bazne klase 

Metod koji se poziva mora biti deklarisan u baznoj klasi 

Metod koji se poziva mora biti deklarisan u izvedenoj klasi 

Potpis metoda u baznoj i izvedenoj klasi mora biti isti 

Povratni tip metoda u izvedenoj klasi mora biti isti kao i u 

baznoj klasi ili tipa koji je njegova potklasa (tada kažemo da 

su povratni tipovi kovarijantni) 

18 


mart 2011

Primer 

public class Zivotinja { 

Zivotinja kreirajObjekat{ … } 

} 

public class Pas extends Zivotinja { 

Pas kreirajObjekat{ … } 

} 

19 


mart 2011

Apstraktne klase 

Apstraktna klasa je klasa koja ima jedan ili više 

metoda koji su deklarisani, a nisu definisani – 

nazivamo ih apstraktnim metodima. 

Deklaraciji apstraktnog metoda prethodi ključna 

reč abstract i oni nemaju telo metoda. 

U prvom redu definicije klase navodi se ključna reč 

abstract, da bi se klasa deklarisala kao apstraktna. 

Apstraktni metod ne može biti private, jer private 

metod ne može biti nasleđen, a samim tim ni 

redefinisan u potklasi. 

20 


mart 2011

Primer 

public abstract class Zivotinja { 

public abstract void zvuk(); 

} 

Ovim smo klasu Zivotinja deklarisali kao apstraktnu, 

pošto sadrži apstraktni metod zvuk(). 

Metod zvuk() će biti predefinisan u izvedenim klasama. 

21 


mart 2011

Apstraktne klase 

Ne može se instancirati objekat apstraktne klase, 

ali je moguće deklarisati promenljivu tipa 

apstraktne klase. 

Zivotinja ljubimac = null; 

Ova promenljiva se kasnije može koristiti da 

sačuva referencu na konkretan objekat izvedene 

klase. 

Ukoliko nisu svi apstraktni metodi bazne klase 

definisani u izvedenoj klasi, ona će takođe biti 

apstraktna klasa. 

Ako je klasa apstraktna, mora se koristiti ključna 

reč abstract prilikom njene definicije. 

22 


mart 2011

Interfejsi 

Interfejs je kolekcija konstanti i/ili apstraktnih 

metoda i najčešće i sadrži samo metode. 

Interfejs definiše samo prototip metoda. 

U klasama koje implementiraju dati interfejs 

definiše se telo metoda. 

Metodi u interfejsu su uvek public i abstract, 

konstante uvek public, static i final i to se ne piše 

eksplicitno. 

Metodi u interfejsu su po definiciji uvek instancni, 

tj. ne mogu biti statički. 

Interfjes se definiše kao i klasa, jedino se umesto 

ključne reči class koristi ključna reč interface. 

23 Objektno orijentisano programiranje 

mart 2010

Interfejsi (nastavak) 

Interfejs definiše eksternu formu skupa metoda 

koji imaju određenu funkcionalnost. 

Svaki metod deklarisan unutar interfejsa mora da 

ima definiciju unutar klase koja implementira 

interfejs, ako želimo da kreiramo objekte te klase. 

Ukoliko se neki metod interfejsa ne definiše u klasi 

koja ga implementira, klasa mora biti deklarisana 

kao apstraktna. 

Pošto su metodi u interfejsu po definiciji public, 

moramo koristiti ključnu reč public kada ih 

definišemo u odgovarajućoj klasi (atribut pristupa 

ne sme biti manje restriktivan). 


mart 2010


U Javi, klasa može da nasledi samo jednu klasu, ali može da 

implementira više interfejsa. 

public class Klasa implements Klasa1, Klasa2, Klasa3{ … } 

Možemo definisati interfejse bazirane jedne na drugima 

koristeći ključnu reč extends. 

public interface Konverzija extends KonverzioniFaktori { … } 

Za razliku od klasa koje mogu da naslede samo jednu klasu, 

interfejs može da nasledi proizvoljan broj drugih interfejsa. 

public interface NoviInt extends Int1, Int2 { … } 

// Interfejs NoviInt nasleđuje sve metode i konstante koje su 

članice interfejsa Int1 i Int2 - ovo je primer višestrukog 

nasleđivanja. 


mart 2010


Napomena! Ako dva ili više nad-interfejsa deklarišu 

metod sa istim potpisom, metod mora da ima i isti 

povratni tip u svim interfejsima. U suprotnom, klasa koja 

implementira interfejse neće moći da implementira oba 

metoda, pošto imaju isti potpis, jer svaki metod u klasi 

mora da ima jedinstveni potpis. 


mart 2010

Upotreba interfejsa 

Interfejs sa deklarisanim metodima definiše skup 

operacija, čime se postiže da objekti različitih klasa 

(koje implementiraju dati interfejs) mogu da dele 

isti skup operacija. 

Interfejs definiše tip, pa se polimorfizam može 

sprovesti kroz skup klasa koje implementiraju isti 

interfejs. Ovo je bitno svojstvo interfejsa. 

Ne može se kreirati objekat interfejsnog tipa, ali se 

može deklarisati promenljiva interfejsnog tipa koja 

može da čuva referencu na objekat svakog od 

tipova koji implementiraju taj interfejs. To znači da 

se promenljiva može iskoristiti za polimorfan poziv 

metoda deklarisanih u interfejsu. 


mart 2010

Upotreba interfejsa 

Parametar metoda može biti interfejsnog tipa. 

Dakle, metodu kao argument može biti predata referenca 

na objekat proizvoljnog tipa koji implementira dati 

interfejs. 


mart 2010

Univerzalna natklasa 

Sve klase koje definišemo su podrazumevano potklase 

klase Object iz paketa java.lang. 

Posledice: 

Promenljiva tipa Object može da čuva referencu na objekat 

proizvoljnog tipa. Ovo je korisno kod metoda koji mogu da 

prihvate kao argument objekte različitog tipa. 

Klasa koju definišemo nasleđuje članice klase Object. Sve 

članice ove klase su metodi. 

29 


mart 2011

Klasa Object 

Bitniji public metodi klase Object: 

toString() – vraća String reprezentaciju objekta. Ukoliko u klasi ne 

predefinišemo metod toString() on vraća 

ime_klase@heksadekadna_reprezentacija_objekta. 

equals() – poredi referencu na objekat prosleđen kao argument i 

referencu na tekući objekat i vraća true ukoliko su jednake, tj. 

referišu na isti objekat. U suprotnom, vraća false, čak i kad objekti 

imaju jednake vrednosti svojih članica. 

getClass() – vraća objekat tipa Class koji identifikuje klasu 

tekućeg objekta. Ne može se preklapati, deklarisan je sa final. 

30 


mart 2011

Klasa Object 

Protected metodi klase Object: 

clone() – kreira objekat koji je kopija tekućeg objekta nezavisno 

od tipa jer je povratni tip metoda clone() upravo Object. 

finalize() – automatski se poziva pre nego što je objekat konačno 

uništen i memorija oslobođena. Može se predefinisati u klasi – na 

primer koristan je ako objekti klase koriste resurse koji traže 

neku specijalnu akciju kada bivaju uništeni, kao što je slučaj sa 

grafičkim resursima, fontovima i sl. Metod finalize() takođe daje 

informaciju da je objekat zaista uništen. 

31 


mart 2011

Određivanje tipa objekta 

Class tipObjekta = ljubimac.getClass(); 

/* Promenljiva ljubimac je tipa Zivotinja i referiše na 

konkretan primerak klase Zivotinja. */ 

System.out.println(tipObjekta.getName()); 

/* metod getName() je član klase Class i vraća puno 

kvalifikovano ime klase */ 

Napomena! Objekat tipa Class se odnosi na aktuelnu klasu 

nekog objekta. 

String s = “Ovo je string”; 

Object str = s; 

System.out.println(str.getClass().getName()); /* rezultat je 

java.lang.String */ 

32 


mart 2011

pdf - Ncd.matf.bg.ac.rs

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?