Henri Mur 2014 web

od 

u Narodnom muzeju u Beogradu 

ÊTVRTAK, 11. septembar 2014, 

broj 6191, godina XVIII, 

cena 40 din, 20 den, 1 KM, 

0.7 EUR (CG), 0.7 EUR (SLO), 

5 kuna, 1.2 EUR (GR) 

www.danas.rs 

HENRI 

MUR 

GRAFIÂR

II 

HENRI MUR – GRAFIÂR 

DANAS / ÊTVRTAK, 11. SEPTEMBAR 2014. 

Detalj sa izlo`be 

Muzej bez zidova 

Toni O’Brajan, direktor British Council-a za Zapadni Balkan 

Henri Mur je 

svoja dela 

poklonio British 

Council-u 

povodom 

pedesete 

godi{njice od 

osnivanja 

organizacije: 

Toni O’Brajan 

Izlo`ba nam dolazi iz kolekcije „Muzej 

bez zidova“ British Council-a. Kakva je to 

kolekcija i kakve su veze izme|u British 

Council-a i Mura? 

– Kolekcija „Muzej bez zidova“ nastala je 

kao poku{aj da se umetnost Velike Britanije 

pribliì publici u svim delovima sveta, pa je 

stoga bez stalne lokacije ve} je deo razli~itih 

izlo`bi u kojima je British Council partner, ili 

na pozajmici muzejima {irom sveta. Sastoji 

se od preko 9.000 radova razli~itih medija 

koje su stvorili neki od najpoznatijih 

britanskih umetnika kao {to su Lisijan Frojd, 

Henri Mur, Barbara Hepvort i Biridìt Rajli i 

mnogi drugi. 

Henri Mur je svoja dela poklonio British 

Council-u povodom pedesete godi{njice od 

osnivanja organizacije. Ovaj gest je bio znak 

zahvalnosti za veliku pomo} koju je British 

Council pruìo ovom umetniku 

organizovanjem nekih od njegovih najve}ih 

inostranih izlo`bi kao {to je bila ona u Tokiju, 

Madridu, Njujorku, itd. 

Ova kolekcija ima i svoje digitalno 

izdanje. 

– Deo „Muzeja bez zidova“ danas, 

zahvaljuju}i svetskom gigantu, kompaniji 

Gugl, dostupan i u digitalnom formatu na 

internetu. Na{a saradnja sa Guglom je 

o~igledan znak da je politika British 

Council-a delom okrenuta ka digitalnim 

sadràjima i upotrebi novih tehnologija 

za pribliàvanje umetnosti naj{iroj 

publici. 

Kakav je bio doìvljaj Mura me|u 

drugim umetnicima, a kakav njegovo 

uticaj na njih? 

– Henri Mur je bacio u senku sve 

skulptore koji su se pojavili u periodu kada je 

bio na vrhuncu svoje slave, {to se nastavilo 

~ak i nakon smrti umetnika. Naredne 

generacije su stalno upore|ivane sa njim, a 

mnogi su poku{ali da ospore njegovu 

zaostav{tinu. Tako je 1952. godine na 

Venecijanskom bijenalu grupa britanskih 

skulptora predstavila delo koje predstavlja 

direktni kontrast Murovim delima. Umetnik 

je zasigurno imao ogroman uticaj na mlade 

generacije britanskih, ali i inostranih 

umetnika. Me|u njima su i ser Antoni Karo, 

Filip King, Isak Vitkin... 

Gost Beograda bi}e i Dejvid Mi~inson, 

nekada{nji direktor Fondacije Henri Mur i 

bliski umetnikov prijatelj. 

– Dejvid Mi~inson je prvo radio kao 

umetnikov asistent, a zatim u Fondaciji 

Henrija Mura duè od 40 godina. Bio je 

zaduèn za kolekcije i izlo`be njegovih 

grafika i skulptura u celom svetu, a tako|e je 

napisao i veliki broj knjiga o samom 

umetniku, njegovom ìvotu i delu. Danas, 

Dejvid blisko sara|uje sa British Council-om 

na promociji dela velikog umetnika preko 

na{e me|unarodne mreè. Velika nam je 

~ast da radimo sa nekim ko tako dobro 

poznaje Murov rad. 

Kakav je zna~aj izlo`be „Henri Mur – 

grafi~ar“ u Srbiji? 

– Ova izlo`ba je odli~an primer na{eg 

nastojanja da u Srbiji stvorimo dugoro~na 

partnerstva kako bismo, razmenom 

iskustava sa Velikom Britanijom, doprineli 

ja~anju institucija kulture kao {to su Narodni 

muzej u Beogradu i Muzej Vojvodine u 

Novom Sadu. Posebno nam je drago {to 

DEJVID MIÎNSON JE 

PRVO RADIO KAO 

UMETNIKOV ASISTENT, 

A ZATIM U FONDACIJI 

HENRIJA MURA DU@E 

OD 40 GODINA. BIO JE 

ZADU@EN ZA KOLEKCIJE 

I IZLO@BE NJEGOVIH 

GRAFIKA I SKULPTURA 

U CELOM SVETU 

smo svedoci pozitivnih signala iz 

Ministarstva kulture i informisanja i 

trudi}emo se da, zajedni~kim naporima, 

osnaìmo poloàj kulture u srpskom dru{tvu 

i unapredimo umetni~ki izraz. 

• 

Umetnik je zasigurno imao ogroman uticaj na mlade generacije britanskih, ali i inostranih umetnika

ÊTVRTAK, 11. SEPTEMBAR 2014. / DANAS 


III 

Izlo`ba 

me|unarodnog 

zna~aja 

Mur dolazi u godini kada 

Narodni muzej obeleàva 

170 godina postojanja: 

Bojana Bori} Bre{kovi} 

Ljubi~aste 

rukavice 

za Henrija 

Mura 

U atrijumu Narodnog muzeja, kao i u ostalim 

prostorijama ovog zdanja, dva dana pred otvaranje 

izlo`be Henrija Mura, kako bi se mo`da o~ekivalo, 

zanimljivo, ne vlada vanredno stanje. Radi se tiho i 

organizovano. Podela rada nije ba{ najjasnija, ali svi 

deluju staloèno i fokusirano na „svoj“ deo posla. 

Dragana Kova~i}, muzejska savetnica i kustoskinja 

izlo`be zaduèna za nose}i deo postavke – Murove 

grafike, po{to je napisala tekst za katalog, s 

ljubi~astim rukavicama, zajedno sa tehni~kim 

osobljem, prenosi s jednog na drugi kraj Atrijuma 

dela ~uvenog umetnika po utvr|enom redosledu. 

Pomaè joj Harijeta Kuper, jedna od britanskih 

kustoskinja. I ona nosi ljubi~aste rukavice. Majstori 

bele. Njih nekoliko uz pomo} libele, metra i drugih 

rekvizita bdiju nad postavljanjem jedne od grafika 

na zidu sveè okre~enom u crno. I to traje. 

Bojana Bori} Bre{kovi}, direktorka Narodnog 

muzeja, po{to je tako|e napisala tekst za katalog 

izlo`be, obavila niz telefonskih razgovora u vezi sa 

njenom organizacijom u svojoj kancelariji, prenosi 

hrpu kataloga s jednog na drugi sto kako bi priredila 

ambijent i posvetila se razgovoru za na{ list. Kulturno 

se zahvaljuje na ponu|enoj pomo}i i sama zavr{ava 

zapo~eto. îni se kao da samo mediji diù tenziju o, 

istina, bitnom doga|aju koji }e po~eti ve~eras 

sve~anim otvaranjem izlo`be Henrija Mura, jednog 

od najve}ih britanskih umetnika 20. veka. Izlo`bu }e 

zvani~no ve~eras u 19 sati proglasiti dostupnom 

publici ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac. 

Sve u svemu, tenziju u vezi sa izlo`bom „Henri Mur 

– grafi~ar“, koja }e u Narodnom muzeju trajati do 31. 

oktobra, diù, dakle, mediji. Jer Mur je pre gotovo 60 

godina povodom svoje izlo`be u Umetni~kom 

paviljonu „Cvijeta Zuzori}“ posetio glavni grad 

Jugoslavije i tada se sreo sa mnogim va`nim 

li~nostima iz javnog i kulturnog ìvota prestonice. 

Njegova dela su ponovo izlagana u Beogradu 1980. u 

okviru izlo`be „Umetnici, ~lanovi SANU“, jer je Mur 

1975. postao po~asni ~lan Srpske akademije nauka i 

umetnosti, a zatim i 1983, kada su opet u „Cvijeti 

Zuzori}“ izloène tako|e njegove grafike. Tako }e se s 

aktuelnom izlo`bom u Narodnom muzeju u 

Beogradu Henri Mur pojaviti ~etvrti put me|u 

Beogra|anima. 

Ovoga puta njegova dela bi}e u prilici da vidi i 

publika u Novom Sadu, gde se izlo`ba seli, u Muzeju 

Vojvodine od 7. do 30. novembra. 

„ 

Bojana Bori} Bre{kovi}, 

direktorka Narodnog muzeja u Beogradu 

Ve}ina smatra da je Henri Mur izloìo svoja dela u 

Beogradu samo te 1955. godine. On tada zaista i jeste bio 

ovde, njegova izlo`ba je pre toga bila predstavljena u 

Zagrebu, a posle u Beograda i u Ljubljani – kaè Bojana Bori} 

Bre{kovi}, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, na po~etku 

razgovora za Danas. 

Tada je posetio i va{u ku}u. Kako je to izgledalo i da li su 

njegova dela izlagana jo{ koji put u Beogradu? 

– Mur je bio u Narodnom muzeju i tada se slikao s njegovim 

kolektivom. Ova fotografija }e tako|e biti izloèna. Mnogih koji 

su na njoj, naàlost, vi{e nema. Ono {to je veoma va`no jeste da 

je u Godi{njaku Srpske akademije nauka i umetnosti Olga Jevri} 

napisala jedno se}anje posle smrti Henrija Mura i tada je 

zabeleìla da je ovaj umetnik izlagao na kolektivnoj izlo`bi 

„Umetnici ~lanovi SANU“. Henri Mur je, kao {to znate, postao 

po~asni ~lan ove institucije 1975. godine. A 1983. njegova dela u 

grafici bila su predstavljena u Umetni~kom paviljonu „Cvijeta 

Zuzori}“. Eto, to se zaboravlja i kompletna koncentracija je na 

1955. godini kada je Henri Mur bio u poseti Beogradu. 

[ta nam moète re}i o spekulacijama da je Mur tada 

ponudio Narodnom muzeju na poklon svoju skulpturu, a da 

je ona odbijena zbog, kako se navodi, ideolo{ke klime koja 

Vertikalna 

forma 

spolja-iznutra 

je poput 

latica koje 

obavijaju 

tu~ak cveta; 

pored toga 

{to sluè 

kao za{tita, 

istovremeno 

doprinose i 

njegovoj 

privla~nosti. 

John Hedgecoe, 

Henry Spencer Moore, 

Nelson, London 1968. 

je tada vladala te je to delo smatrano dekadentnim? Postoji 

tako|e podatak i da je Mur bio raspoloèn za darivanje i u 

Zagrebu, ali je i tamo njegova inicijativa pro{la isto kao i 

ovde. 

– Taj podatak postoji na internetu, ali je Miodrag Proti} u 

„Nojevoj barci“ to i zabeleìo. Zbog toga mislim da je to 

verovatno ta~na informacija. Kome je Mur ponudio svoje delo – 

da li Beogradu ili Narodnom muzeju, mi nismo uspeli da 

utvrdimo, a pretraìvali smo na{u arhivu, dokumentaciju. Nismo 

na{li ni{ta u vezi s ~injenicom da je delo bilo direktno ponu|eno 

Narodnom muzeju. 

[ta zna~i ova izlo`ba danas za Narodni muzej? 

– Otvaranje prema svetu. Re~ je o dolasku izlo`be velikog 

me|unarodnog zna~aja koja se otvara u Narodnom muzeju 

upravo u godini kada ova institucija obeleàva 170 godina 

postojanja i s velikim o~ekivanjima da to nije jedina strana 

izlo`ba s kvalitetnim materijalom. Kod nas je bilo i drugih 

inostranih izlo`bi, ali „Henri Mur – grafi~ar“ ima izuzetno visok 

zna~aj na polju kulturne razmene koja otvara novu vizuru 

Narodnom muzeju. Sve se to zbiva zahvaljuju}i i saradnji s 

Britanskim savetom u Beogradu, Ambasadom Velike Britanije u 

Beogradu, a tako|e smo imali i veliku podr{ku Ministarstva 

kulture Republike Srbije i banke Inteza. 

•

IV 



V 

Vajar 

globalne 

reputacije 

Denis Kif, ambasador 

Velike Britanije u Srbiji 

Grafi~ka 

matrica kao 

ekvivalent 

kamenom ili 

drvenom 

bloku 

Prva asocijacija koju imam na Henrija Mura su moji studentski dani – po~inje 

prise}anje na velikog umetnika aktuelni ambasador Velike Britanije Denis Kif. – 

Ispred êr~il koledà, na Kembridù, gde sam boravio od 1976. do 1979. godine, 

nalazila se Murova dvodelna figura u leè}em poloàju (skulptura iz 1960. godine). Moja 

supruga Kejt je u isto vreme poha|ala Kler koled` i ìvela je u Memorijal kortu, gde se 

nalazi jo{ jedan Murov rad – „Pali ratnik“ (iz 1956). Tokom te tri godine svakodnevno smo 

prolazili pored dva remek-dela velikog umetnika. 

Henri Mur je vajar globalne reputacije, ali odli~na kolekcija grafika koju }e imati prilike 

da vide posetioci Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja Vojvodine pokazuje {irinu 

njegovog talenta. 

Kao neko ko odskoro ìvi i radi u Srbiji ~esto slu{am o tome koliko su kulturne veze 

izme|u Velike Britanije i Srbije tesne, raznovrsne, i koliko su bitne za mnoge ljude. 

Ogromno mi je zadovoljstvo {to smo u prilici da podrìmo Narodni muzej i Ministarstvo 

kulture Republike Srbije na ovom projektu koji }e, verujem, biti zanimljiv naj{irem 

auditorijumu. 

Tako|e smo ponosni na to {to smo u prilici da damo svoj mali doprinos osnaìvanju 

lokalnih kulturnih institucija i njihovom otvaranju ka novim generacijama publike. 

Henri Mur je gotovo idealan umetnik za jedan takav poduhvat, zbog inovativnosti 

dela, ali i zato {to su njegove li~ne veze sa Srbijom izuzetno trajne. Prvi put je posetio 

Beograd 1955. godine, a docnije je postao i po~asni ~lan Srpske akademije nauka i 

umetnosti. 

Nadam se da }emo pored afirmacije Murovog nasle|a u grafici i skulpturi, biti u prilici 

da sa kulturnim institucijama Srbije sara|ujemo i na drugim vrednim projektima koji 

oboga}uju oba na{a dru{tva. 

• 

„ 

Ideja o „Majci i detetu“ je jedna od moje dve ili tri opsesije, jedna od mojih 

neiscrpnih tema. Mo`da je to na neki na~in povezano sa ~injenicom da 

je „Bogorodica sa detetom“ imala veliki zna~aj za umetnost pro{losti, da 

se vole stari majstori i da se od njih dosta nau~ilo. Me|utim, tema je 

sama po sebi bezvremena i beskrajna, sa toliko mnogo mogu}nosti koje 

u sebi nosi - manja forma u odnosu na ve}u formu koja {titi manju, itd. 

Ovo je tako bogata tema, kako sa ljudskog tako i sa kompozicionog 

stanovi{ta, da }u je uvek iznova koristiti. 

Henry Moore Drawings 1969-79, Wildenstein, New York 1979. 

Foto: Aleksandar Levajkovi} / FoNet 

Statuete priznanja koju dodeljuje Britanska filmska i 

televizijska akademija dizajnirao je Henri Mur. @ena koja 

sedi u bronzi dodeljivana je od 1948. do 1967. godine 

producentima najboljih filmova. Vrednost bronzane figure 

svojevremeno je iznosila 550 funti, da bi danas ta cifra bila 

desetostruko vi{a: Henri Mur prelistava grafi~ke listove 

Murova mladost protekla je izme|u obrazovanja i vojne 

slu`be, pi{e Dragana Kova~i}, muzejska savetnica u 

Narodnom muzeju. 

Henri Mur bio je vajar, crta~ i grafi~ar. Ro|en je 1898. 

u Kastelfordu u porodici rudara i zemljoradnika. Pre 

nego {to se opredelio za skulpturu bio je u~itelj u svom 

rodnom mestu. Godine 1917. odlazi na front u 

Francusku odakle se vra}a ranjen. 

Kova~i} navodi da je Mur po zavr{etku rata dve 

godine studirao na Umetni~koj {koli u Lidsu, da bi 

{kolovanje nastavio 1921. na Kraljevskom koledù u 

Londonu. U novoj sredini Mur se neposredno uklju~io u 

modernisti~ke umetni~ke tokove, izbegav{i akademski 

tradicionalizam. Od po~etka svoje karijere bio je svestan 

va`nosti neposrednog rada u materijalu, za {ta je 

potvrdu dobio u susretu sa domoroda~kom skulpturom 

Okeanije, Afrike, kao i prekolumbovske Amerike, koje je 

upoznao u Britanskom muzeju. Njegovi rani radovi 

izvedeni u crteù i skulpturi nose reminiscencije na 

paleolitske boginje plodnosti, kikladsku, egipatsku, 

sumersku skulpturu. 

Svoj autenti~an izraz u skulpturi Mur je prona{ao 

sredinom tridesetih godina. Istovremeno je stupio u 

odre|enu vrstu korespondencije sa drugim 

skulpturama. A. \akometijem, @. Arpom i posebno P. 

Pikasom, ~iji rad „Preobraàj“ (1928) je na njega ostavio 

dubok utisak. Mur je po{tovao nadrealiste, sa kojima je 

delio sklonost prema zagonetnim zna~enjima i 

sugestivnom izrazu. Godine 1933. priklju~io se 

avangardnoj grupi Unit One. 

Krajem tridesetih godina ìveo je u Hempstedu, 

nedaleko od Barbare Hepvort, Bena Nikolsona, Nauma 

Gaboa i Pita Mondrijana. Iako je zadrào svoju 

nezavisnost, kontakt sa Hepvort i Nikolsonom bio je 

obostrano plodonosan. 

Po~etkom Drugog svetskog rata Murova ku}a je 

uni{tena u bombardovanju, te se sa porodicom preselio 

u Peri Grin, pedeset kilometara severno od Londona. 

Kao zvani~ni ratni umetnik, zapo~eo je svoju ~uvenu 

seriju iz skloni{ta. U prizorima ljudi koji leè po 

DRAGANA KOVAÎ] U TEKSTU KATALOGA IZLO@BE ISTIÊ DA ]E HENRI MUR OSTATI UPAM]EN 

KAO NAJZNAÂJNIJI ENGLESKI SKULPTOR 20. VEKA. CENTRALNA TEMA ÎTAVOG NJEGOVOG 

OPUSA JE LJUDSKA FIGURA. IAKO JE TOKOM @IVOTA BIO SVEDOK REVOLUCIONARNIH 

PROMENA U UVO\ENJU NOVIH MATERIJALA, ON JE SVOJ IZRAZ TEMELJIO NA RAZLIÎTIM 

KULTURNIM TRADICIJAMA. NA TAJ NAÎN NJEGOV RAD JE BIO USAGLA[EN SA DUBOKIM 

SAZVU^JIMA UMETNOSTI STARIH CIVILIZACIJA. NJEGOVE @ENSKE FIGURE ODZVANJAJU 

OBLICIMA IZ PRIRODE, PLANINAMA, DOLINAMA, STENAMA I PE]INAMA, ÎME DAJU NOVO 

ZNAÊNJE PEJZA@U KOJI TRADICIONALNO OBELE@AVA ENGLESKU VIZUELNU KULTURU I 

UMETNOST. TOKOM VI[EDECENIJSKOG RADA ISPITIVAO JE MOGU]NOST DEFINISANJA FORME 

U MATERIJALU, ALI JE UVEK OSTAO POSVE]EN PROBLEMIMA POSTOJANJA ÔVEKA 

stanicama metroa i tunelima prona{ao je podudarnost 

sa oblicima i prazninama u svojim skulpturama. Ovi 

crteì odi{u sna`nim ose}anjem smrti i razaranja, kao i 

kolektivnog straha od katastrofalnih opasnosti koji }e 

obeleìti savremeno doba. S druge strane, iskustvo 

londonskih skloni{ta doprinelo je jo{ intenzivnijem 

naturalisti~kom pristupu ljudskoj figuri. 

Tokom pedesetih godina skulpture Henrija Mura 

postaju manje frontalne, naglasak je u potpunosti na 

trodimenzionalnosti. Pri tome su motivi isti – leè}e 

figure i majka sa detetom sada su tretirane jo{ 

apstraktnije, tek se u njihovim me|usobnim odnosima 

prepoznaje simboli~nost motiva. 

U {ezdesetim godinama Mur sve vi{e istraùje 

prirodne materijale, koje pronalazi u okruènju, te tako u 

svoje radove uvodi oblike kostiju, {koljki, oblutaka, 

kamenja. 

Mur je verovao u istinitost materijala do koje se 

dolazi neposrednim kontaktom – klesanjem ili 

deljenjem. U istom smislu treba posmatrati njegov rad u 

grafi~koj plo~i. Uporedo sa skulpturom, od 1931. se 

skoro bez prekida bavio grafikom i crteòm. Grafika ga 

je interesovala kao polje istraìvanja koje se manifestuje 

kroz pristup materijalu i neposredan rad u njemu. Zbog 

toga se grafi~ka matrica pojavljuje kao ekvivalent 

kamenom ili drvenom bloku. Kao {to je u skulpturi 

neprekidno osloba|ao formu iz masivnih kamenih ili 

drvenih blokova, tako je u plo~i tragao za unutra{njim 

strukturama. Na taj na~in su njegovi grafi~ki radovi 

simbioti~ki povezani sa skulpturom. Mnogi grafi~ki 

radovi uklju~uju temu „unutra“ – „spolja“, koja je iz 

skulpture transponovana kao odnos svetlog i tamnog, 

pozitiva i negativa. 

Najve}i broj radova izveden je u bakropisu, suvoj igli i 

akvatinti, kao i litografiji. Zna~ajna su i Murova 

istraìvanja u tehnici kolografije. Tokom {ezdesetih 

grafikom se bavi sve vi{e, i nastaju serije na temu 

„Lobanja slona“ (1966), „Stounhend`“ (1973) i „Ovca“ 

(1972. i 1974). Ukupno je realizovao sedamsto 

devetnaest grafika. 

•

VI 


DANAS / ÊTVRTAK, 11. SEPTEMBAR 2014. 

Put ka 

skulpturi 

Harijet Kuper, 

kustoskinja izlo`be iz 

Velike Britanije 

Za{to je va`na izlo`ba grafika Henrija Mura i za{to je 

ona bitna za publiku? 

– Zbog toga {to zapravo predstavlja put ka skulpturi 

Henrija Mura. Iako ve}i deo postavke ~ine njegove grafike, 

one ustvari nude publici uvid u njegovu inspiraciju, koja ga 

je pribliìla skulpturi i drugim formama. Posetioci se na taj 

na~in mogu upoznati i sa tim koliko su se njegove teme 

menjale u radu na skulpturama. Neki od radova su 

o~igledno povezani s skulpturama koje znamo i koje smo 

imali prilike da vidimo, a drugi su samo nagove{taji 

elemenata ìvotinja, te kamenje ili gran~ice koje je sakupljao 

i koristio ih u njima. 

Bi}e izloèn i manji broj skulptura i makete. [ta nam o 

njima moète re}i i da li biste neku posebno izdvojili? 

– Bi}e predstavljeno {est skulptura, uklju~uju}i i veliki 

model skulpture „Knife Edge Two Piece“. To je fantasti~ni 

komad u bronzi. Jako poznat. Neverovatno je {to }emo taj 

model mo}i da pokaèmo jer on pokazuje kako je tekao 

Murov proces stvaranja skulptura. On pravi model onako 

kako bi èleo da izgleda skulptura. Zatim je obra|uje kako bi 

ona mogla u punoj snazi da se prikaè u javnim prostorima. 

Tako|e, tu su i male makete koje su povezane s temama 

njegovih printova, kao recimo „Mother and Child“ i 

„Reclining Figure“. One dokazuju koliko su njegovi printovi i 

crteì uticali na na~in na koji je stvarao formu. 

Za{to je, prema va{em mi{ljenju, Mur bio toliko 

fasciniran Stounhendòm? 

– Mislim da je razlog tome njegovo veliko interesovanje 

za formu i na~in na koji se forme sjedinjuju. Zanimale su ga 

stvari poput drevnog prostora, Stounhendà za koji niko ne 

moè da utvrdi {ta je bila njegova ta~na svrha. Fascinantno 

je videti kako te forme zajedno deluju i kako druga~iji 

elementi razli~ito izgledaju dok se kre}ete kroz taj prostor. 

To je, na neki na~in, povezano s Murovim crteìma enterijera 

i eksterijera, {to moète videti i na izlo`bi. Na~in na koji 

unutra{nje forme prelaze u spolja{nje. U crteìma 

Stounhendà posebno moète videti kako gleda kamenje i 

delove njihovih ivica. 

• 

Foto: Aleksandra ]uk 

Shvatite 

pogled ~oveka 

– Uvek kad se upoznaje s istorijom umetnosti, 

postoje dva pogleda i jedan ugao uvek ostaje 

nepoznat i ne prou~ava se dovoljno. Veoma je 

iznena|uju}e kada se kaè Henri Mur grafi~ar, a 

ne skulptor {to se podrazumeva. Veliki autori 

radili su, naravno, razli~itim tehnikama – 

obja{njava Dragana Kova~i}, muzejska 

savetnica u Narodnom muzeju u Beogradu i 

jedna od kustoskinja izlo`be zaduèna za 

grafiku Henrija Mura, za{to je bitno da se 

ovda{nja publika upozna s ovim delom opusa 

~uvenog umetnika. 

Za{to je Mur odabrao grafiku, a ne recimo 

slikarstvo? 

– Mislim da je to prili~no jasno zato {to je on 

u skulpturi negovao princip neposrednog rada i 

neposrednog odnosa s materijalom, tragao je 

za formom u njemu... Nasledio je pouke iz 

skulptura starih civilizacija. Murov odnos prema 

materijalu je klju~ koji dovodi do razumevanja 

zbog ~ega se on bavio grafikom. 

Kako je to izgledalo i koje tehnike je 

koristio? 

– Mur je radio na grafi~koj plo~i na 

ekvivalentan na~in kao {to je radio u skulpturi. 

Ono {to ga je interesovalo u metalnoj plo~i je 

bakroropis. Zatim, radio je tehnikom suve igle, 

akvatinte i kolografiju koja je eksperimentalni 

postupak. Zapravo, sve vreme je tragao za 

strukturama materijala i zbog toga je on i 

grafi~ar i skulptor. 

Koju ulogu je imala grafika u njegovom 

opusu? 

– Interesantan momenat kod Mura jeste da 

je njemu grafika sluìla kao predloàk za 

skulpturu. Grafika je, dakle, preuzimala i ulogu 

Dragana Kova~i}, 

kustoskinja u Narodnom muzeju 

VEOMA 

IZNENA\UJE 

KADA SE KA@E 

HENRI MUR 

GRAFIÂR, 

A NE SKULPTOR 


crteà jer je on naravno uìvao u njemu. Crte` je 

osnova svih umetnosti pa i skulpture, ali je kod 

Mura grafika u{la u jedan me|uprostor – izme|u 

crteà i skulpture. Ova izlo`ba je koncipirana u 

Britanskom savetu i sastoji se od osam delova tako 

da oni tematski pokrivaju sve ono ~ime se Henri 

Mur bavio. Ono {to vezuje i njegovu skulpturu i 

grafiku su oblici koji nekad navode na pogre{na 

tuma~enja da se radi o takozvanoj reproduktivnoj 

grafici. Zbog toga moram da istaknem da su ovde 

originalne grafike. One nisu nastale kao 

reprodukcija skulptura. Henri Mur uop{te za tim nije 

imao potrebe. On je bio umetnik modernog doba, 

kada je mogao da fotografi{e svoje skulpture. To je i 

~inio, ali za to mu nije bila potrebna grafika, kao ni 

da bi od nje stekao materijalnu korist. Posle rata, 

zahvaljuju}i upravo izlo`bama Britanskog saveta, 

stekao je ogromnu me|unarodnu reputaciju. Imao 

je porud`bine, atelje sa saradnicima. Ono {to je 

Mura zanimalo jeste kako teme kojima se bavio u 

skulpturi prelaze u grafiku. Kako funkcioni{e odnos 

unutra, spolja i prostora koji obuhvata skulpturu, u 

koju ~ovek moè da u|e, jer upravo je Mur poznat 

po tome {to ju je otvorio. 

Koji momenat biste vi izdvojili u Murovim 

grafikama? 

– Na~in na koji je Mur iz grafike u skulpturu 

„preveo“ odnos svetlo-tamnog koji upravo bakropis 

dopu{ta. Posebno bih izdvojila grafike izvedene u 

tehnici litografije gde je prikazan Stounhend`. One 

su stvarno impresivne. Ra|ene su crnom 

litografskom kredom, direktno na plo~i, bez 

transfera crteà koji se ina~e praktikuje. Mogu}e da 

je Mur koristio i fotoaparat za bele{ku impresije, ali 

uglavnom su to sve dela u kojima dominira ljudski, 

humani elemenat. Kad vidite te grafike, shvatate da 

je to pogled ~oveka koji gleda u te monumentalne, 

praistorijske skulpture. 

• 

Foto: Aleksandra ]uk 


Prate}i programi 

Tokom izlo`be „Henri Mur – grafi~ar“ u Narodnom 

muzeju bi}e prikazan arhivski trejler „Henri Mur iz 

Trezora“, koji je povodom ove postavke pre nekoliko 

dana bio na programu emisije „Trezor“ na RTS 2. 

Trejler sadrì zapise koji su sa~uvani u Programskom 

arhivu TVB-RTS poput intervjua sa velikim umetnikom 

ili priloge o njegovim prethodnim izlo`bama u 

Beogradu. 

Stru~na vo|enja kroz izlo`bu bi}e organizovana jednom 

nedeljno, naizmeni~no utorkom u 12 i subotom 

u 18 sati, kako bi pruìli priliku da se ovoj aktivnosti 

priklju~i publika sa razli~itim radnim vremenom. 

Tokom trajanja izlo`be Narodni muzej pripremio je 

edukativne aktivnosti, na kojima }e zainteresovana 

publika mo}i da pro{iri svoje znanja o Henri Muru, 

vremenu u kome je ìveo, dru{tveni okolnostima i 

umetni~kim izraàjima u kojima je ostavio dela kojima 

se divimo {irom sveta. Predavanje pod nazivom 

„Vajar Henri Mur“ Vere Gruji}, kustoskinja Zbirke jugoslovenske 

skulpture Narodnog muzeja, zakazano 

je za ~etvrtak, 18. septembra, u 18 sati. 

Predavanje „Welcome to Belgrade, Mr. Moore! Izlo- 

`ba Henrija Mura u Beogradu 1955“ sa osvrtom na 

umetnikovu prvu izlo`bu i posetu Beogradu odrà}e 

Lora Miti}, istori~arka umetnosti koja se posebno bavi 

istraìvanjem recepcije inostrane umetnosti u prvim 

decenijama nakon Drugog svetskog rata. Ovo 

predavanje bi}e odràno u ~etvrtak, 25. septembra, 

u 18 ~asova. 

Radionice za odrasle posve}ene su grafi~koj delatnosti 

Henrija Mura, dok program za decu od devet 

do 13 godina pod nazivom „Apstrakcijom do dela“ u 

fokusu ima njegove skulpture.



VII 

Na{ gost – 

Murov li~ni 

prijatelj 

Povodom izlo`be Henri Mur – 

grafi~ar u Beogradu stigao je i 

Dejvid Mi~inson. On je 1968. 

godine po~eo da radi kao asistent 

Henrija Mura u njegovom domu 

Hertford{iru. Na ovoj poziciji ostaje 

do 1987. Kada je osnovana 

Fondacija Henrija Mura u okviru 

koje on preuzima odgovornost za 

grafike, a kasnije i skulpture za 

period od narednih 10 godina. 

Nakon toga, radio je kao glavni 

kustos a 1999. Godine postaje 

direktor Odeljenja za kolekcije i 

izlo`be. Napisao je brojna dela 

me|u kojima su i „Grafi~ka dela 

Henrija Mura“, „ Slavljenje Mura“, 

„Hogland:Dom Henrija i Irine 

Mur“.Penzionisao se 2010. godine 

nakon vi{e od tri decenije izlaganja 

Murovih dela u svim delovima 

sveta i 42 godine nakon {to je 

po~eo da radi sa umetnikom. I 

pored ovoga, nastavlja da radi u 

Fondaciji u ulozi konsultanta. 

Prvi put u 

Beogradu 1955: 

Mur je plenio izgledom 

Prva Murova beogradska izlo`ba odràna je aprila 1955. 

godine u Umetni~kom paviljonu „Cvijeta Zuzori}“ u 

prisustvu ~uvenog umetnika, koji je bio ovde zajedno sa 

svojom suprugom Irinom. Izlo`bu je otvorio Marko Risti}, 

pesnik, esejista i glavni ideolog srpskog nadrealizma. Te 

1955. izloèno je 35 skulptura, 40 crteà, dva linoreza i 11 

reprodukcija, a Murova izlo`ba imala je velikog odjeka u 

javnosti, kako ilustruju prikazi i komentari iz pera zna~ajnih 

umetnika i teoreti~ara umetnosti, objavljenih u novinama i 

~asopisima. Tako je Miodrag. B. Proti} u nedeljniku Nin 

zabeleìo: „U Beograd je do{ao Henri Mur, do{ao je na na{ 

poziv kao prijatelj, vi{e da pokaè, a manje da pou~i“. 

U svojoj „Nojevoj barci“ Proti} tako|e pi{e: „Svuda, na 

prijemima, u Klubu knjièvnika i drugde – u pratnji Marka 

êlebonovi}a, koji je, oksfordski |ak, zastupao doma}ina – 

plenio je Mur izgledom (lepih crta, ve} prosede kose), 

ljubazno{}u, ~ak skromno{}u, i èljom da pomogne, 

rudarsko dete nekada, ~lan instituta i akademija nauka 

danas...“ 

Bojana Bori} Bre{kovi}, direktorka Narodnog muzeja u 

Beogradu, navodi kako je „ova izlo`ba ostvarila zna~ajan 

uticaj i ostavila dubok trag u na{oj sredini, osnaìv{i 

SKULPTURA 

TREBA DA IMA 

SNAGU KAO DA 

IMA KOREN, 

SNAGU KOJU 

POSEDUJE SVE 

[TO JE @IVO, I 

DA TOM 

SNAGOM I 

VITALNO[]U 

STREMI NAVI[E, 

REKAO JE MUR 

MLADIM 

VAJARIMA 

umetni~ki preporod u doba kada su se u kulturi i umetnosti ve} 

jasno prepoznavala nova strujanja usagla{ena sa svetskim 

zbivanjima. Mur je tada posetio majstorsku radionicu Tome 

Rosandi}a oko koje su bili okupljeni za~etnici novog stvarala~kog 

poglavlja u skulpturi.“ 

Vera Gruji}, muzejska savetnica i jedna od kustoskinja zaduèna 

za skulpturu aktuelne Murove izlo`be, podse}a da su u 

majstorskoj radionici Tome Rosandi}a izabrani polaznici sticali 

najvi{i stepen umetni~ke specijalizacije, dospev{i vremenom 

me|u na{e najpoznatije skulptore druge polovine 20. veka. U 

sadràjnom razgovoru sa mladim vajarima Mur je razgledao 

njihove radove i iznosio svoja polazi{ta i stavove o umetnosti. 

Pored ostalog, parafrazirao je misao zabeleènu u jednom od 

svojih eseja kako skulptura treba da ima snagu kao da ima koren, 

snagu koju poseduje sve {to je ìvo, i da tom snagom i vitalno{}u 

stremi navi{e. 

Kada je Henri Mur 1986. godine preminuo, Olga Jevri}, na{a 

~uvena vajarka, u Godi{njaku SANU izme|u ostalog je napisala: 

„Murovo delo jedinstveno je u ostvarenoj ravnoteì apstraktnog i 

nadrealnog, klasi~nog i romanti~nog, reda i iznena|enja, intelekta 

i imaginacije, svesnog i nesvesnog – svih onih komponenata koje 

on sam navodi kao uslov celovitosti umetni~kog iskaza.“ • 

Izlo`ba koja je ostvarila zna~ajan uticaj i ostavila dubok trag u na{oj sredini: Mur u Narodnom muzeju u Beogradu 1955. 

„ 

Ideja o jednom obliku unutar drugog svoje za~etke duguje delom mom 

interesovanju za oklop koji sam otkrio u jednoj od faza. Provodio sam sate 

posmatraju}i oklope iz Volas kolekcije (Wallace Collection) u Londonu. Sada 

oklop vidim kao spoljni omota~, poput ku}ice puà ~ija je svrha da za{titi ranjivije 

forme koje se nalaze u unutra{njosti, isto kao {to i ljudi nose oklop napravljen od 

~vrstog materijala da bi za{titili svoje meko telo. Ovo je ponekad dovodilo i do 

ideje o Majci i detetu gde spolja{nja forma, tj. majka, {titi unutra{nju formu, 

odnosno dete, kao {to i majka {titi svoje dete. 

David Mitchinson (ed.), Henry Moore: Sculpture, Macmillan, London 1981. 

Posebno izdanje lista DANAS. Pripremile Aleksandra ]uk i Marija Krtini}. Korektura: Milica Radenkovi} i Ana Ron~evi}. Prelom Zoran Spahi}. 

HENRI 

MUR 

GRAFIÂR

„ 

@elim da budem oslobo|en 

moranja da imam „razlog“ za 

pravljenje Leè}ih figura, kao i 

moranja da za njih pronalazim 

„zna~enja“. Klju~na stvar za 

umetnika je da ima temu koja 

(mu) omogu}ava da isprobava 

najrazli~itije vrste formalnih ideja – 

stvari koje jo{ uvek ne zna sigurno, 

ali sa kojima èli da 

eksperimenti{e kao {to je to 

Sezan radio u okviru svog serijala 

„Kupa~i“. Meni figura u leè}em 

poloàju pruà mogu}nosti te 

vrste. Tema je zadata. Legla ti je, 

poznaje{ je i dopada ti se, tako da 

si unutar nje, u okvirima teme koju 

si ve} obra|ivao toliko puta, 

slobodan da izmisli{ potpuno 

novu formu – ideju. 

Izlo`bu „Henri Mur – grafi~ar“ ve~eras }e 

u 19 sati u Narodnom muzeju u Beogradu 

proglasiti dostupnom publici ministar 

kulture i informisanja Ivan Tasovac. 

John and Véra Russell, ‘Conversations with Henry Moore’, 

Sunday Times, decembar 1961. 

Cena ulaznice za izlo`bu je 200 dinara za odrasle i 

100 dinara za u~enike i studente. Karta vaì za sve izlo`bene 

prostore u Narodnom muzeju. Nedeljom je ulaz slobodan. 

www.narodnimuzej.rs 

Henri Mur: Leè}a figura 

Foto: Aleksandra ]uk

Henri Mur 2014 web

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?