Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika
30.11.2014 • Views
Share Embed Flag

Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
xombi.inter.hu

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

RAZLIKOVNI RJEČNIK IZMEĐU HRVATSKOG JEZIKA I SRPSKOG JEZIKA<br />

HRVATSKI JEZIK SASTOJI SE OD TRI DIJALEKTA:Ĉakavskog dijalekta-(ikavski,ekavski,ijekavski), Kajkavskog dijalekta-<br />

(ekavski,ijekavsk izgovori) i Štokavskog dijalekta-(ikavski,ekavski, ijekavski). Osnovica za sluţbeni standard u HRVATSKOM KNJIŢEVNOM<br />

JEZIKU je Štokavski dijalekt ijekavskog izgovora oplemenjen sa fondom rijeĉi Kajkavskog i Čakavskog dijalekta.<br />

SRPSKI JEZIK SASTOJI SE OD DVA DIJALEKTA: Štokavskog dijalekta-(ekavski,ijekavski) i Torlaĉkog dijalekta-(ekavski).Osnovni<br />

standard za SRPSKI KNJIŢEVNI JEZIK je štokavski dijalekt ekavskog izgovora oplemenjen Torlačkim dijalektom.<br />

Razlikovni rječnik izmeĎu <strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong> i <strong>hrvatskog</strong> <strong>jezika</strong>:<br />

SRPSKI JEZIK<br />

HRVATSKI JEZIK<br />

oĉigledan, jasan<br />

šef<br />

šef: Šef katedre…<br />

razvidan<br />

predstojnik<br />

proĉelnik: Proĉelnik katedre<br />

sraz<br />

popudbina<br />

rijek<br />

uĉevnik<br />

podmet<br />

uljudbeni spomenik temeljnoga priroka<br />

2,4: dva zapeta ĉetiri, dva zarez ĉetiri, dva koma ĉetiri 2,4: dva cijela ĉetiri<br />

adekvatan, primeren, prikladan<br />

advokat<br />

advokatura<br />

aerodrom, vazdušna luka<br />

ajkula (tur.), morski pas<br />

akati, drndati; izakati, izdrndati<br />

akcenat: jedan dínar, dva dinára, tri dinára…<br />

àko,neka<br />

akord<br />

aktuelan<br />

aktuelnost<br />

alhemija, alhemiĉar<br />

alkalija, baza<br />

ambasador, ambasada<br />

analiza<br />

antene (kod insekta)<br />

aplauz,aplaudirati - aplaudiraj!<br />

apoteka<br />

apotekar<br />

prikladan (ĉeš. priklad = primjer)<br />

odvjetnik, odvjetnica<br />

odvjetništvo<br />

zraĉna luka<br />

morski pas<br />

nepaţljivo rabiti<br />

akcent: jedan dínar, dva dínara, tri dínara…<br />

i neka<br />

sazvuk, sazvuĉje<br />

aktualan<br />

aktualnost<br />

alkemija, alkemiĉar<br />

luţina, baza<br />

veleposlanik, veleposlanstvo<br />

rašĉlana<br />

ticala (kod kukca)<br />

pljesak; pljeskati - plješći!<br />

ljekarna, ljekarnica<br />

ljekar, ljekarnica

april<br />

apsolutno<br />

arhipelag<br />

arhiva<br />

artiljerija<br />

askurĊel, sukurdov<br />

ašov, štijaĉa<br />

atelje<br />

Atina<br />

auditorijum<br />

Australijanac<br />

autoperionica<br />

autoput<br />

avgust<br />

avijacija, vazduhoplovstvo<br />

avion, vazduhoplov<br />

azot<br />

baba marta (opis 3. meseca)<br />

baba (baka od mila)<br />

dţabe<br />

bajat, star, buĊav, pokvaren: Lebac se ubajatio…<br />

bajbok, bajbokana<br />

bajonet<br />

bakarni<br />

balvan, deblo<br />

bandera<br />

Banija; Banijac, Banijka; Banijski<br />

banja, kupalište<br />

banja, spa (snob.), ilidţa (tur.)<br />

banjski<br />

barometar, sfigmomanometar, meraĉ pritiska<br />

baron, baronica<br />

Barselona<br />

travanj (ĉeški: duben)<br />

posvemašno<br />

otoĉje<br />

arhiv<br />

topništvo<br />

predak<br />

štihaĉa<br />

atelijer<br />

Atena<br />

sušateljstvo<br />

Australac<br />

autopraonica<br />

autocesta<br />

kolovoz (ĉeški: srpen)<br />

zrakoplovstvo<br />

zrakoplov<br />

dušik<br />

veljaĉa premetaĉa (opis 2. mjeseca)<br />

baka (baba podrugljivo)<br />

badava<br />

star, pljesnjiv: Kruh je spljesnjivio…<br />

prţun<br />

bajunet<br />

bakreni<br />

klada<br />

elektriĉni stup<br />

Banovina, Banovinac, Banovinka; Banovinski<br />

kupalište<br />

toplice<br />

kupališni<br />

tlakomjer<br />

barun, barunica<br />

Barcelona<br />

bašta, baštenski vrt, bašĉa; vrtni, –<br />

bata (brat od milošte)<br />

Beĉlija, Beĉlijka (ţitelji Beĉa)<br />

bekstvo (Bekstvo iz Ševeningena)<br />

bela rada (poljski cvet)<br />

belance<br />

beleg; taksena marka<br />

braco, bratac (brat od milja)<br />

Beĉanin, Beĉanka<br />

bijeg<br />

ivanĉica (poljski cvijet)<br />

bjelanjak<br />

biljeg

eleţiti; obeleţiti; pribeleţiti; zabeleţiti; sveska, beleţnica; ubeleţiti; beleg<br />

beli luk<br />

beonjaĉa (reĉ iz narodnog <strong>jezika</strong>)<br />

berberin: Seviljski berberin<br />

berbernica; berberska radnja<br />

berza<br />

bešika<br />

beskiĉmenjaci, ahordate<br />

besmisleno, nerazumno, iracionalno<br />

besnilo<br />

besparica, nemaština<br />

bespotrebno<br />

bezbednost<br />

bezmalo<br />

bezmalo<br />

beznadeţan<br />

bezuslovno<br />

biber<br />

biblioteka<br />

biletarnica, blagajna (nikad kasa)<br />

biljoţder<br />

biografija<br />

bioskop<br />

birokratija<br />

biti dovoljan<br />

blagodet<br />

biljeţiti; obiljeţiti; pribiljeţiti; zabiljeţiti; biljeţnica; ubiljeţiti; biljeg<br />

ĉešnjak<br />

bjelooĉnica<br />

brijaĉ: Seviljski brijaĉ<br />

brijaĉnica<br />

burza<br />

mjehur<br />

beskraljeţnjaci, akordati<br />

nesuvislo<br />

bjesnoća<br />

oskudica, nemaština<br />

nepotrebno<br />

sigurnost<br />

skoro<br />

malne<br />

beznadan<br />

bezuvjetno<br />

papar<br />

knjiţnica<br />

prodavaonica karata, blagajna<br />

biljojed<br />

ţivotopis<br />

kino<br />

birokracija<br />

dostajati, biti dostatan<br />

blagodat<br />

blagosiljati, blagosiljanje<br />

blagovremeno<br />

blatnjav<br />

bledilo<br />

bliznakinje<br />

bludni, senzualni<br />

bogalj<br />

boginja<br />

boginje<br />

bogoslovlje; bogoslovija<br />

bojim se<br />

bojiti; Ja bojim, ti bojiš...; bojadisati<br />

bokal<br />

blagoslivljati, blagoslivljanje,blagoslov<br />

pravodobno<br />

blatan (blatni)<br />

bljedoća<br />

blizanke<br />

puteni<br />

bogac, bogec (kajk.)<br />

boţica<br />

ospice<br />

bogoštovlje<br />

strah me (je)<br />

bojati; Ja bojam, ti bojaš...; liĉiti: Ja liĉim…<br />

vrĉ

okser, bokserski, boksovati<br />

bolešljiv<br />

bombona<br />

bombonjera<br />

bonsek<br />

borni<br />

borovnica<br />

bova<br />

brana<br />

branilac<br />

brat (od tetke)<br />

bratanac<br />

bratanac, bratanica<br />

bre: Ej bre…<br />

breg i dolja talasa (fizika)<br />

breskva<br />

briga<br />

briga; brinuti o<br />

brigadirska kolica<br />

brijaĉ, britvica<br />

brinuti o kome<br />

brodovi<br />

broj, cifra<br />

brojĉanik<br />

brojilac (mat.)<br />

brzak<br />

brzo<br />

buba<br />

buba mara<br />

buba rus, tarakan<br />

bubašvaba<br />

bucov, klen<br />

buĊav<br />

buĊaveti<br />

budilnik<br />

cudnica (cro.)<br />

buket<br />

buket, rukovet cveća<br />

bukvalno, biti bukvalan<br />

bukvar<br />

boksaĉ, boksaĉki, boksati<br />

boleţljiv<br />

bombon<br />

bombonijera<br />

pila za ţeljezo<br />

bojni<br />

borovica<br />

plutaĉa<br />

ustava<br />

branitelj<br />

bratić<br />

striĉević<br />

nećak, nećakinja<br />

ĉovjeĉe (boţji) / ţeno (boţja)<br />

brijeg i dol vala<br />

praskva,breska<br />

skrb<br />

skrb; skrbiti o<br />

taĉke, karijola<br />

britva<br />

Skrbiti o nekome<br />

brodovlje (zbirna imenica)<br />

brojka, znamenka<br />

kazalo<br />

brojnik<br />

brzica<br />

hitro, brzo<br />

kukac<br />

ovĉica boţja<br />

ruski ţohar<br />

ţohar (vic: "kukac Nijemac" C.M.)<br />

klen<br />

pljesniv<br />

pljesniviti<br />

budilica, veker (kol.),vekerica (kol.)<br />

budnica<br />

puket<br />

pušlec<br />

doslovce; shvaćati doslovno<br />

poĉetnica

unar<br />

buncati<br />

buranija, boranija<br />

bure<br />

burgija<br />

bušilica, bor-mašina<br />

ĉabar, kazan<br />

ĉabar; biti u ĉabru; Prdnuli smo u ĉabar…(metafora)<br />

gareţ, gar,<br />

ćale (ţarg.)<br />

ĉamac<br />

ĉaršav<br />

ĉas, ĉasovnik<br />

ĉas; ĉasovi, nastava<br />

ĉašica: Voli da popije…<br />

ĉasovi: posle ĉasova<br />

ĉasovniĉar<br />

ĉasovnik<br />

ĉasovnik<br />

ĉaura; uĉauriti; zaĉauriti<br />

ćebe<br />

ćebe, ćebence<br />

celokupno, vascelo; vaskoliko,<br />

kiparis (arh.), tuja<br />

ĉemu: O ĉemu<br />

ĉen, ĉesno (bijelog luka)<br />

cenovnik<br />

cenovnik<br />

centar<br />

centarfor<br />

centralni<br />

cepati<br />

ĉepići i štapići (oftalm.)<br />

ĉešalj<br />

ĉetka<br />

ĉetkica za zube<br />

ĉetvorougao<br />

cifra<br />

cifra, brojka<br />

cifra; dvocifreni brojevi<br />

zdenac<br />

bulazniti<br />

mahune<br />

baĉva<br />

svrdlo, borer (kol.)<br />

bušilica, svrdlo<br />

kaca, hamper, kotao<br />

gabula; biti u gabuli; U gabuli smo…<br />

ĉaĊa,ĉaĊanv,<br />

stari (ţarg.)<br />

ĉun, ĉamac<br />

plahta<br />

sat, ura<br />

sat ; sati, nastava<br />

kapljica: Ljubitelj dobre kapljice…<br />

nastava: poslije nastave<br />

urar<br />

zidni sat<br />

sat (sat velikih dimenzija, zidni sat, javni sat)<br />

ĉahura, uĉahuriti, zaĉahuriti<br />

(Debela) deka<br />

pokrivaĉ; deka, dekica<br />

cjelokupno; svekoliko<br />

ĉempres<br />

ĉem, O ĉem-u<br />

ĉešanj (luka ĉešnjaka)<br />

koštovnik<br />

cjenik<br />

središte<br />

srednjak<br />

središnji<br />

derati, drapati<br />

ĉunjići i štapići (occul.)<br />

ĉešalj<br />

kefa, ĉetka<br />

kefica za zube<br />

ĉetverokut<br />

brojka<br />

brojka, znamenka<br />

znamenka; dvoznamenkasti brojevi

cigara, smotka (arh.)<br />

ĉigra<br />

cigareta<br />

zvrk<br />

ćilibar<br />

ĉim: Ne treba ga buditi, ĉim se sam nije probudio.<br />

cimet<br />

ĉinija<br />

faktor, faktori<br />

cinkariti<br />

cinkariti, cinkarenje<br />

cirada<br />

cirkular<br />

cirkulisati<br />

ĉistota<br />

ĉitak; ĉitko<br />

ĉiviluk, okaĉaljka; ofinger<br />

ĉkiljiti<br />

cmizdriti<br />

ĉorba<br />

ĉorbasto<br />

ćošak,<br />

ćoškast,<br />

ĉovek koji govori iz stomaka,<br />

crći<br />

crkva, Gen. pl. crkava<br />

crni luk<br />

crtać, crtani film<br />

crtati,<br />

Crvenkapa<br />

cucla, cuclati<br />

ĉukunbaba, ĉukundeda<br />

ĉulo<br />

ĉulo<br />

ĉulo<br />

ĉulo mirisa; osećaj mirisa<br />

ćurka; ćuran<br />

ćutati<br />

ćutati: Ćuti!; ćutanje<br />

ćutke<br />

ćutljiv<br />

jantar<br />

dok: Ne treba ga buditi, dok se sam ne probudi.<br />

cimt<br />

zdjela<br />

ĉinitelj, ĉimbenik<br />

cinkati<br />

cinkati, cinkanje, prijavljivanje<br />

cerada<br />

Okruţnica, okruţna pila<br />

kolati, cirkulirati<br />

ĉistoća<br />

ĉitljiv; ĉitljivo<br />

vješalica<br />

škiljiti<br />

cendrati<br />

gusto tekuće jelo<br />

jušno<br />

ugao<br />

uglat<br />

trbuhozborac<br />

krepati<br />

crkva, Gen. pl. crkvi<br />

crveni luk<br />

crtić, crtani film<br />

risati; narisati<br />

Crvenkapica<br />

duda, dudati<br />

šukunbaba, šukundjed<br />

osjet<br />

osjetilo<br />

ćutilo<br />

osjet njuha<br />

pura, purica; puran, tuka; tukan, tukac<br />

šutjeti<br />

šutjeti: Šuti!; šutnja<br />

šutke<br />

šutljiv

ĉuven<br />

ĉuven<br />

ĉuvstvo, osećanje, emocija; osećajan<br />

cvast<br />

cvećara<br />

cvekla<br />

cvetati<br />

cvetati: Voćke cvetaju...<br />

cvrĉak<br />

ĉvrsto (agregatno ili fiziĉko) stanje<br />

dalekovidost; hipermetropija<br />

danju<br />

dasa, frajer (ţarg.)<br />

daske<br />

datum<br />

Ċavo, vrag<br />

decembar<br />

decenija<br />

decidirano, eksplicitno<br />

deĉji<br />

deda, deka (od mila)<br />

dejstvo, dejstvovanje<br />

delfin<br />

delija, momĉina<br />

delimiĉno<br />

delimiĉno<br />

glasovit<br />

znamenit<br />

ćut, osjećaj; osjetljiv<br />

cvat<br />

cvjećarnica, cvjećarna<br />

cikla<br />

cvasti, cvjetati<br />

cvasti: Voćke cvatu...<br />

zrikavac<br />

kruto (agregatno ili fiziĉko) stanje<br />

dalekovidan; dalekovidnost<br />

obdan, danomice<br />

pristao mladić, frajer (ţarg.)<br />

planjke<br />

nadnevak<br />

vrag, Ċavao, Ċavol<br />

prosinac<br />

desetljeće<br />

izriĉito<br />

djetinji<br />

djed, djedica, dida<br />

bojevo djelovanje<br />

pliskavica, dupin<br />

momĉina<br />

djelomice<br />

djelomiĉno, djelomice<br />

deljenik; delilac; dividend; divizor<br />

Demokrate su tajanstvene...<br />

demokratija<br />

demokrata<br />

deoba, deobno vreteno<br />

deobno<br />

depozit<br />

desiti se, dešavanje<br />

desiti se, zbiti se<br />

desnoruk<br />

detalj<br />

detaljno<br />

detaljno, iscrpno<br />

djeljenik; djelitelj<br />

Demokrati su tajanstveni...<br />

demokracija<br />

demokrat<br />

dioba, diobeno vreteno<br />

diobeno<br />

pohrana<br />

dogoditi se, dogaĊanje<br />

dogoditi se, zbiti se<br />

dešnjak<br />

potankost, pojedinost<br />

potanko<br />

podrobno

devojĉica<br />

devojke i momci ; moja devojka ; njen momak<br />

dezert<br />

dihtung, zaptivaĉ<br />

dijalekat, nareĉje<br />

dimljena svinjska kolenica<br />

dimniĉar, odţaĉar<br />

dinstati; prodinstati<br />

diplomatija<br />

direkcija<br />

direktno<br />

direktor<br />

direktor<br />

dirka<br />

disajni<br />

disati<br />

diš-mašina © C. Merlocampi<br />

divan, predivan<br />

dlaka: Ni dlaka s glave neće ti pasti...<br />

dnevnica, (radnik koji radi za dnevnicu) – dnevniĉar<br />

do kraja<br />

doakati (nekome/neĉemu) (idiom), stati (neĉemu) u kraj<br />

doboš; dobovati<br />

dobrica<br />

Dobro veĉe!<br />

dobrovoljci<br />

dockan, kasan: Sad je dockan.<br />

dockan: Sad je dockan…; kasno, prekasno<br />

docniti<br />

dogaĊaj<br />

dogled, durbin<br />

dohvatiti, dosegnuti<br />

(dom)kuća za invalide<br />

domaća ţivotinja<br />

domaćica<br />

domaćinstvo, kućanstvo<br />

domašaj<br />

domen<br />

curica<br />

cure i deĉki ; moja cura ; njezin deĉko<br />

desert<br />

zaptivka<br />

dijalekt, narjeĉje<br />

buncek<br />

dimnjaĉar<br />

pirjati; propirjati<br />

diplomacija<br />

upraviteljstvo<br />

izravno<br />

ravnatelj<br />

upravitelj<br />

tipka<br />

dišni<br />

dihati, disati<br />

perilica posuĊa<br />

krasan, prekrasan<br />

vlas: Ni vlas s glave neće ti pasti...<br />

nadnica, nadniĉar<br />

dokraja; do kraja<br />

rješiti problem<br />

bubanj; bubnjati<br />

dobriĉina<br />

Dobra veĉer!<br />

dragovoljci<br />

kasno, kasan: Sad je kasno.<br />

prekasno<br />

kasniti<br />

dogaĊaj<br />

dvogled, durbin<br />

dokuĉiti, dosegnuti<br />

uboţnica<br />

ţivinĉe<br />

kućanica<br />

kućanstvo, domaćinstvo<br />

doseg<br />

domena, djelokrug<br />

donedavno<br />

donedavna

dopunjavati<br />

dopust, odsustvo<br />

dosetiti se; dosetka<br />

došljak, doĊoš<br />

doĊoš<br />

dostava<br />

dostignuće<br />

dostignuće<br />

dovoljan<br />

doţivotan<br />

doznaka<br />

dozvola<br />

dozvoliti<br />

drama<br />

drati<br />

drati se: Mi smo se drali…<br />

drati, odrao me ţivog, celu noć se drala<br />

draţ: Njena draţ bila je u njenoj neposrednosti…<br />

dreĉati; dreĉeći<br />

dreĉave boje, dreĉav<br />

drška<br />

drugaĉije<br />

drugde: Idemo negde drugde…<br />

drum; put; putna/drumska mreţa<br />

drumski<br />

druţina, društvo<br />

drvara<br />

drvara<br />

drvo, G: drveta, D: drvetu<br />

dubiti; izdubiti: Dubiti drvo…<br />

Ċubre<br />

Ċubretari, Ċubrište;( smećari; smetište)<br />

Ċubrište<br />

Ċubrivo (fertilizator), Ċubriti (fertilizovati)<br />

dud (kao biljka); dudinja (plod duda);<br />

dugajlija<br />

dugme<br />

dugme, dugmad (zbirna imenica)<br />

solsticijum<br />

Ċumbir<br />

dopunjivati<br />

dopust<br />

dosjetiti se; dosjetka<br />

dotepenac<br />

dotepenac<br />

isporuka<br />

doseg<br />

postignuće<br />

dostatan<br />

dosmrtan<br />

doznaĉnica<br />

dopuštenje<br />

dopustiti<br />

igrokaz<br />

derati<br />

derati se: Mi smo se derali…<br />

derati, oderao me ţivog, cijelu noć se derala<br />

draţest<br />

kriĉati; kriĉeći<br />

kriĉave boje, kriĉav<br />

drţalo, drţalja<br />

drukĉije,( drugaĉije)<br />

drugamo: Idemo nekamo drugamo…<br />

cesta; cestovna mreţa<br />

cestovni<br />

druţba, udruga<br />

drvarnica<br />

drvarna<br />

drvo, G: drva, D: drvu<br />

dupsti; izdupsti: Dupsti drvo…<br />

smeće<br />

smetlari, smetlište<br />

smetište<br />

gnojivo, gnojiti<br />

murva, dud ; dud<br />

dugonja<br />

gumb<br />

puce (lok), puceta (zbirna imenica)<br />

dugodnevnica, solsticij<br />

– (engl. ginger)

dupke (pun)<br />

durbin<br />

ĊurĊevak<br />

Đuro, Đurica, ĐurĊ<br />

dušek<br />

duvaĉi<br />

duvan (etim. od duvati)<br />

duvankesa<br />

duvati<br />

duvati, dunuti<br />

duţ (pron.)<br />

duţi (comp. adj.)<br />

duţica (deo oka)<br />

duţina: Duţina duţi…<br />

duţiti; Da ne duţim...<br />

duţni metar<br />

dvanaestopalaĉno crevo, dvanaesterac<br />

dvogled<br />

dvogubi, sugubi, dupli; trogubi, tripli; ĉetverogubi, kvadripli; višegubi, multipli…<br />

dvoipomeseĉni<br />

dvorani<br />

dvorište, avlija (tur.)<br />

dvoumiti se; dvoumljenje<br />

dvoumiti se; sumnjati; dvoumljenje<br />

dţak, kesa<br />

dţemper<br />

dţezva, ibrik<br />

dţigerica, (isto i dţigerice)<br />

ekser, ekserĉić<br />

emotivan<br />

Evropa, evropski, evropeizacija<br />

fajront<br />

falsifikat<br />

falsifikovan<br />

farbano jaje: Jaje farbano u lukovini…<br />

farmerice, (dţins, teksas)<br />

farmerke, farmerice<br />

fasada<br />

fazan<br />

februar<br />

dupkom (pun)<br />

dalekozor<br />

ĊurĊica<br />

Juraj,Jurica, Jur(a)e<br />

madrac<br />

puhaĉi<br />

(puhan), duhan<br />

duhanvreĉa<br />

puhati<br />

(duhati, duhnuti), puhati, puhnuti<br />

duţina (geom.)<br />

dulji<br />

šarenica<br />

duljina: Duljina duţine<br />

duljiti; Da ne duljim...<br />

duljni metar<br />

dvanaesnik<br />

dogled, dalekogled<br />

dvostruki; trostruki; ĉetverostruki; višestruki<br />

dvoipolmjeseĉni<br />

dvorjani<br />

dvorište, dvorišĉe, okuĉnica<br />

zdvajati; dvoumica<br />

zdvajati; dvojiti; dvoumica<br />

vreća; vrećica<br />

vesta<br />

lonĉić za kavu<br />

jetra<br />

ĉavao, ĉavlić<br />

osjećajan<br />

Europa, europski, europeizacija<br />

fajrunt<br />

krivotvorina<br />

krivotvoren, falsificiran<br />

bojano jaje: Jaje bojano u luĉini…<br />

traperice, (jeans, texas)<br />

traperice<br />

proĉelje<br />

gnjetao<br />

veljĉa

feljton<br />

fijoka<br />

fil<br />

filijala, ispostava, predstavništvo<br />

finansije; finansirati<br />

finansijer<br />

firma<br />

fiziĉko vaspitanje, fiziĉki<br />

flaša<br />

flašica<br />

foka<br />

fondacija<br />

fontana<br />

friz<br />

front<br />

front, linija fronta<br />

fudbal<br />

fugna<br />

oficir<br />

funkcioner<br />

furuna<br />

gaće<br />

ganuti<br />

garsonjera<br />

gas<br />

gasovito stanje<br />

Gde ideš?<br />

Nigde ne idem!<br />

genije<br />

geografija<br />

geografija; geograf<br />

geografska karta, mapa<br />

gest<br />

gica, guda<br />

gimnastika<br />

glancati<br />

glasati za koga<br />

glasati; glasanje<br />

glavaĉke, naglavaĉke<br />

gledati na nešto s visine<br />

podlistak<br />

ladica<br />

fila<br />

podruţnica<br />

financije; financirati<br />

financijer<br />

tvrtka<br />

tjelesna kultura, tjelesni<br />

boca<br />

boĉica<br />

tuljan<br />

fundacija<br />

vodoskok<br />

ledenica, duboko zamrzavanje<br />

fronta<br />

bojište, bojišnica<br />

nogomet, (nogometna lopta)<br />

fuga<br />

ĉasnik<br />

duţnosnik<br />

krušna peć (vrsta)<br />

gaćice<br />

dirnuti, kosnuti se<br />

garsonijera<br />

plin<br />

plinsko stanje<br />

Kamo ideš?<br />

Nikamo/Nikud ne idem!<br />

genij<br />

zemljopis<br />

zamljopis; zemljopisac<br />

zemljovid<br />

gesta<br />

pajcek<br />

tjelovjeţba; fiskulturnik<br />

laštiti<br />

glasovati za koga<br />

glasovati; glasovanje<br />

stmoglavce<br />

gledati na nešta s visoka

glista<br />

glodari<br />

glupost, budalaština<br />

gluvilo, gluvost<br />

gluvonem<br />

gmizavac<br />

go<br />

nag<br />

godišnjica<br />

golicati, golicljiv<br />

gološija (vrsta kokoške)<br />

golotinja<br />

golub, pl. golubovi<br />

goluţdrav<br />

gorušica<br />

gos'in (gospodin)<br />

gospoĊica<br />

Gospojina (velika i mala)<br />

gostoprimljiv<br />

gostoprimljivost<br />

gostoprimstvo<br />

goveĊa supa<br />

goveĊina<br />

govoriti, priĉati, kazivati<br />

gujavica<br />

glodavci<br />

bedastoća<br />

gluhoća<br />

gluhonijem<br />

gmaz<br />

gol, zgoditak<br />

gol<br />

godišnjica<br />

škakljati, škakljiv, škakiljav<br />

golovratka (vrst kokoši)<br />

golota<br />

golub, pl. golubi<br />

golušav<br />

ţgaravica<br />

gospo'n (gospodin)<br />

gospodiĉna, gospoĊica<br />

Gospa (velika i mala)<br />

gostoljubiv<br />

gostoljubivost<br />

gostoljublje<br />

govedska juha<br />

govedina<br />

zboriti, govoriti, priĉati, kazivati<br />

grabljivac, predator<br />

grabulja, pl. grabulje;<br />

grad<br />

gramziv, gramzivost<br />

graniĉiti se: Srbija se graniĉi sa Makedonijom…<br />

grditi; izgrditi<br />

greška<br />

grip<br />

griţa savesti<br />

groznica<br />

grudi, grudni<br />

grudva, grudvati se, zgrudvati se<br />

grupa<br />

gumica (za brisanje)<br />

gundelj, gundevalj<br />

grabeţljivac<br />

grablje, dem. grabljice<br />

tuĉa<br />

gramţljiv, gramţljivost<br />

graniĉiti: Hrvatska graniĉi s Slovenijom…<br />

špotati ; za(iz)špotati<br />

pogrješka, pogreška<br />

gripa<br />

griţnja savjesti<br />

vrućica<br />

prsa, prsni (postoji <strong>razlika</strong> imeĊu muških "prsa" i i ţenskih "grudi")<br />

gruda, grudati se, nagrudati se<br />

skupina<br />

brisalo<br />

hrušt

gunj, koţun<br />

gurman<br />

gustina<br />

gvoţĊara<br />

gvoţĊe<br />

haljinica; odeţda (odeća)<br />

haos<br />

Hartija : Hartije od vrednosti…<br />

hemija<br />

hemikalija<br />

hiljada<br />

hir, kapric<br />

hirurg<br />

(hladionik), friţider<br />

hladno<br />

hladovina<br />

hleb<br />

hlor, hlorisana voda<br />

hol, predsoblje<br />

holesterol<br />

holin, holinergijski, acetilholin<br />

homolog(i), homologa, homologo (pridev)<br />

hor<br />

horizont<br />

horska muzika<br />

hrana (od mila); njupa<br />

hrišćanstvo<br />

Hrist, Hristos (od grĉ. hristos = prorok, mesija)<br />

hrizantema, jesenka, mitronka<br />

hvatati<br />

i,: ...Slovenija, Bosna i Hercegovina i Makedonija.<br />

igra<br />

igra, igrati, igraĉ, igraĉica<br />

imenilac (mat.)<br />

indeks<br />

indeks stranih pojmova<br />

indikativno; karakteristiĉno<br />

indirektno, posredno<br />

inostranstvo<br />

insekt<br />

koţuh<br />

sladokusac<br />

gustoća<br />

ţeleznarija<br />

ţeljezo<br />

haljetak; halje (arh.)<br />

kaos<br />

papir: Vrijednosni papiri…<br />

kemija, luĉba<br />

kemikalija<br />

tisuća<br />

mušica, hir<br />

kirurg<br />

hladnjak<br />

studeno<br />

hlad<br />

kruh<br />

klor, klorirana voda<br />

predvorje<br />

kolesterol<br />

kolin, kolinergiĉni, acetilholin<br />

homologni, -na,-no<br />

zbor, kor<br />

obzor, obzorje, vidokrug<br />

zborna glazba<br />

papica<br />

kršćanstvo<br />

Krist (od lat. Christus)<br />

krizantema<br />

loviti<br />

te:..Slovenija, Bosna i Hercegovina te Makedonija.<br />

ples<br />

ples; plesati; plesaĉ; plesaĉica<br />

nazivnik<br />

kazalo, pojmovnik<br />

kazalo stranih pojmova<br />

znakovito<br />

neizravno<br />

inozemstvo<br />

kukac

instruktor<br />

interesovanje:<br />

Koja su Vaša interesovanja…<br />

Slušam te sa interesovanjem…<br />

interesovanje<br />

interesovati se za nešto:<br />

Mušterije se interesuju za naš novi proizvod…<br />

Interesujem se za tebe…<br />

Isaija<br />

iseĉak, insert<br />

iseljenje<br />

ishrana<br />

iskopavanje<br />

iskorišćavanje<br />

iskorišćavati, iskorištavati<br />

iskrsnuti, vaskrsnuti:<br />

Nešto je iskrslo… Hristos vaskrse…<br />

ismevati<br />

isplaziti (se), ispleziti (se)<br />

izglancan<br />

izglancati<br />

ispovest<br />

ispravka<br />

ispreplitani<br />

istaći: On je istakao…<br />

istorija<br />

istovremeno<br />

istrajavati: Ova struja istrajava…<br />

Italijani, italijanski<br />

ivica<br />

ivica<br />

iviĉnjak<br />

izaći<br />

izbor<br />

izdah<br />

izdati (npr. pasoš, svedoĉanstvo, liĉnu kartu)<br />

Izdavaĉ ; izdavaĉka kuća<br />

izdavanje<br />

izdavaštvo, izdavaĉki rad<br />

izdrati se<br />

izdrţavati koga (finansijski); uzdrţavati se (od ĉegta)<br />

izduvni gasovi<br />

poduĉavatelj, instruktor<br />

zanimanje:<br />

Koja su Vaša zanimanja…<br />

Slušam te sa zanimanjem…<br />

interes, interesiranje<br />

zanimati se za…<br />

Mušterije se zanimaju za naš novi proizvod…<br />

Zanimam se za tebe…<br />

Izaija<br />

ulomak<br />

deloţacija<br />

prehrana<br />

iskapanje<br />

izrabljivanje<br />

izrabljivati<br />

iskrsnuti, uskrsnuti:<br />

Nešto je iskrsnulo… Isus uskrsnu…<br />

ismjehivati<br />

izbeljiti se, izbekeljiti se<br />

ulašten<br />

ulaštiti<br />

ispovijed<br />

ispravak<br />

isprepletan<br />

istaknuti: On je istaknuo…<br />

povijest<br />

istodobno<br />

istrajati: Ova struja istraje…<br />

Talijani, talijanski<br />

brid<br />

rub<br />

rubnik<br />

izići<br />

odabir<br />

izdisaj<br />

ishoditi (npr. putovnicu, svedodţbu, osobnu iskaznicu)<br />

nakladnik; nakladniĉka kuća<br />

iznajmljivanje<br />

nakladništvo, nakladniĉka djelatnost<br />

izderati se<br />

uzdrţavati nekoga (financijski)<br />

ispušni plinovi

opravdanje, izgovor<br />

izjasniti se; izjašnjavati se (prema neĉemu)<br />

izlišno, bespotrebno<br />

izmeĊu ostalog<br />

iznad<br />

izraz<br />

izuzeće: Traţim izuzeće sudije…<br />

izuzetak (iznimak)<br />

izuzetan<br />

izuzetno; iznimak<br />

izvesni<br />

izveštaj, izveštavati<br />

izvestilac<br />

izviniti se, izvinjavati se; izvinovljavati se<br />

jaĉina (struje)<br />

jagnje; jagnjetina; jagnješce; jaganjci; jagnjiti; jagnjenje<br />

jagorĉevina<br />

januar, koloţeg<br />

jasno, plastiĉno, oĉigledno<br />

jastuĉe, jastuĉence<br />

jazaviĉar (rasa kera)<br />

jedinica (u vojsci)<br />

jednaĉina<br />

jednoliĉno<br />

jednosmerna struja<br />

jeleni (stari grci), heleni<br />

jelka<br />

jelo, obrok<br />

jemac<br />

jemĉiti, jemac<br />

jemstvo<br />

jeres<br />

Jerevan<br />

Jermenija<br />

Jermeni<br />

Jerusalim<br />

jesenji<br />

jevanĊelje<br />

jevreji, jevrejin<br />

jedro; jedarce<br />

izlika<br />

oĉitovati se (o neĉemu)<br />

nepotrebno<br />

meĊu ostalim, meĊu inim<br />

ponad<br />

izriĉaj<br />

izuzimanje: Traţim izuzimanje suca..<br />

iznimka<br />

izniman<br />

iznimno; iznimka<br />

stanoviti<br />

izvješće, izvješćivati<br />

izvješćivaĉ<br />

ispriĉati se, ispriĉavati se<br />

jakost (struje)<br />

janje; janjetina; janješce; janjci; janjiti; janjenje(<br />

jaglac<br />

sijeĉanj<br />

zorno<br />

jastuĉić<br />

jazavĉar<br />

postrojba<br />

jednadţba<br />

jednoliko<br />

istosmijerna struja<br />

heleni<br />

boţićno drvce<br />

objed<br />

jamac<br />

jamĉiti, jamac<br />

jamstvo<br />

hereza<br />

Aravan<br />

Armenija<br />

Armenci<br />

Jeruzalem<br />

jesenski<br />

evanĊelje<br />

ţidovi, ţidov;( hebrejci, hebrejac)<br />

jezgra; jezgrica

jezivo<br />

joni, anjoni, katjoni<br />

jezovito<br />

ioni, anioni, kationi<br />

jorgan<br />

jotovanje<br />

Jov<br />

jova (vrsta drveta)<br />

jubilej<br />

jubilej; godišnjica<br />

juĉe<br />

juĉerašnji<br />

jugoslovenka, jugoslovensk, juţni Sloveni<br />

juli<br />

jun<br />

juriti za ĉim<br />

juvelir<br />

ka: Ići ka nekome… (u naglašenom oznaĉavanju kretanja tj. radnje) = prema Ići prema<br />

nekome…<br />

ka: Prilazio je ka selu...<br />

ka: Teĉe ka gradu i ka selu…<br />

kaĉamak, palenta<br />

poplun<br />

jotacija<br />

Job<br />

joha<br />

obljetnica<br />

obljetnica; godišnjica<br />

juĉer<br />

juĉernji, juĉašnji<br />

jugoslavenka, jugoslavenski, juţni Slaveni<br />

srpanj<br />

lipanj<br />

loviti što<br />

draguljar<br />

prema Ići prema nekome… (u naglašenom oznaĉavanju kretanja tj. radnje)<br />

k, ka: Prilazio je k selu (Prilazio je ka gradu...)<br />

k: Teĉe gradu i k selu…<br />

ţganci<br />

kaĉiti<br />

kaĉket<br />

kafa<br />

Kafana<br />

kafana, krĉma<br />

kaiš, opasaĉ<br />

kajmak, smetanka<br />

kajsija<br />

kakav, kakva, kakvo<br />

kakiti (deĉja defekacija od milošte)<br />

kako valja<br />

kalaj; kalajni<br />

kalauz<br />

kaldrma; kaldrmiti<br />

kalem, namotaji (elektroniĉno)<br />

kalemiti, pelcovati<br />

blatiti<br />

kaljuga<br />

kalkulacija<br />

vješati<br />

šiltkapa<br />

kava<br />

Kavana<br />

kavana, gostionica, krĉma<br />

remen, pojas<br />

skorup<br />

marelica<br />

kakov, kakova, kakovo<br />

kakati<br />

kako spada<br />

kositar; kositreni<br />

otpiraĉ<br />

taraca; taracati<br />

zavojnica, uzvojnica (elektroniĉko)<br />

cijepiti; Voćke cijepimo nakon mrazova…<br />

kaljati<br />

kaljuţa<br />

izraĉun

kameni: Kamene staze…<br />

kamerna muzika, kamerni sastav<br />

kamila<br />

konopac<br />

kanap, konopac<br />

kancelarija<br />

kandilo<br />

kandţa<br />

kap<br />

kapara<br />

kapija<br />

kameniti: Kamenite staze…<br />

komorna glazba; komorni sastav<br />

deva<br />

štrik<br />

špaga, konopac<br />

ured<br />

kadionica<br />

pandţa<br />

kaplja<br />

predujam<br />

vratnice, vratnica<br />

kapiten<br />

kapljati: Kaplje...<br />

kapuljaĉa<br />

karakteristika<br />

karantin<br />

karfiol<br />

karlica<br />

karton<br />

kasa (u prodavnici)<br />

kasarna<br />

kaseta, kasetofon<br />

kašiĉica<br />

kašika<br />

docniti<br />

katanac<br />

katastar<br />

kavaljer<br />

kavga (zapodenuti kavgu); kavgadţija<br />

kavurma<br />

kazan<br />

kazandţija; kazandţijska radnja<br />

kazati: To ti kaţem...<br />

kći, kćer, ćerka<br />

kec<br />

kecelja<br />

kesega<br />

keleraba; stoĉna repa<br />

kelner, kelnerica<br />

kapetan<br />

kapati: Kapa...<br />

kukuljica<br />

znaĉajka<br />

karantena<br />

cvjetaĉa<br />

zdjelica<br />

ljepenka<br />

blagajna<br />

vojarna<br />

kazeta, kazetofon<br />

ţliĉica<br />

ţlica<br />

kasniti; zakasniti<br />

lokot<br />

gruntovnica<br />

kavalir<br />

tuĉnjava (zapoĉeti tuĉnjavu)<br />

crijeva<br />

kotao<br />

kotlovnik; kotlarska djelatnica<br />

veliti,kazati: To ti velim...<br />

kći, kćerka, kćer<br />

as<br />

kuta, pregaĉa, fertun<br />

jesetra<br />

korabica; koraba<br />

konobar, konobarica

kelner<br />

kengur<br />

kenjkati<br />

kesa<br />

keva (ţarg.)<br />

keziti se; iskeziti se; nakeziti se; keseriti se; iskeseriti se<br />

kićanka<br />

kiĉica<br />

kiĉica, slikarska ĉetkica<br />

kiĉma<br />

kiĉmena moţdina<br />

kiĉmenjaci, hordate<br />

kijati, kijanje; kijam, kijaš, kija…<br />

kijavica<br />

kijavica<br />

kijavica<br />

kikirez, cacorka, bantam<br />

Kina<br />

kinjiti, (kin = muka)<br />

Kipar<br />

kirija<br />

kiseonik<br />

kišni; Posle kišnog avgusta…<br />

konobar<br />

klokan<br />

kakati<br />

vrećica<br />

stara (ţarg.)<br />

kesiti se; iskesiti se; nakesiti se<br />

nakit, ukras<br />

kist<br />

kist<br />

kraljeţnica<br />

kraljeţniĉna moţdina, leĊna moţdina<br />

kraljeţnjaci, kordati<br />

kihati, kihanje; kišem, kišeš, kiše…<br />

kihavica<br />

hunjavica<br />

hripavac<br />

cvergl<br />

Kina, Kitaj<br />

kiniti<br />

Cipar<br />

najam, najamnina<br />

kisik<br />

kišoviti; Nakon kišovitog kolovoza…<br />

klanica<br />

klatno<br />

klavir<br />

klešta<br />

kliker<br />

klima<br />

klimati, klimnuti glavom<br />

klizam<br />

klizati se: prezent: ja se klizam, ti se klizaš...<br />

kljuĉao; Prelijemo kljuĉalom vodom...<br />

kljuĉaonica<br />

kljuĉnjaĉa, kljuĉna kost<br />

klozet, WC<br />

klozetska šolja; WC šolja<br />

koautor<br />

kobajagi, toboţe; toboţnji<br />

klaonica<br />

njihalo<br />

glasovir<br />

kliješte, klješta<br />

špekula, pikula<br />

podneblje<br />

kimati, kimnuti glavom<br />

kliţem<br />

klizati: ja se kliţem, ti se kliţeš...<br />

kipuć; Prelijemo vrijućom vodom...<br />

kljuĉanica<br />

kljuĉnica<br />

zahod, WC<br />

zahodska školjka; WC školjka<br />

suautor<br />

toboţe; toboţnji

kobasica koja ima mnogo belog luka<br />

kod kuće<br />

kod: Ići kod nekoga…(u naglašenom oznaĉavanju cilja tj. objekta)<br />

ka: Ići ka nekome… (u naglašenom oznaĉavanju kretanja tj. radnje) = prema Ići prema<br />

nekome…<br />

Gde ideš?<br />

(Kuda ideš?)<br />

kofer<br />

kofer, kovĉeg, kovĉeţić<br />

kokošinjac, kokošarnik, ćumez<br />

kokoška, kokoš<br />

kolekcija, kondenzat<br />

kolevka<br />

ĉešnjovka<br />

doma, kod kuće<br />

k, ići k nekome;<br />

Kamo ideš?<br />

(Kud ideš?<br />

Gdje ideš?)<br />

kufer<br />

kovĉeg<br />

kokošinjac<br />

kokoš<br />

nakupina<br />

zipka<br />

koliba, brvnara, baraka, dašĉara, kućica<br />

Koliko košta? Koliko stoji?<br />

kolona<br />

kolosek<br />

kolosek (Pruga uskog koloseka)<br />

kolovoz<br />

kolumna; kolumnista<br />

klijet<br />

Koliko staje?<br />

stupac<br />

traĉnice<br />

kolosjek<br />

kolnik<br />

stubac; kolumnist<br />

komandant zapovjednik, (komandir do 1991)<br />

komandant<br />

kombajn, ţetelica<br />

kometa<br />

kominjati (kukuruz),<br />

komisija<br />

komitet, komisija<br />

komora<br />

kompozicija, kompozitor<br />

komšija, sused<br />

koncentracija<br />

koncentrisati se, usredsrediti se<br />

konkurs<br />

konsekvence<br />

komandir<br />

vršalica<br />

komet<br />

komušati (kukuruz)<br />

povjerenstvo, vijeće<br />

povjereništvo, vijeće<br />

klijetka<br />

skladba, skladatelj, skladbenik<br />

susjed<br />

sredotoĉba<br />

usredotoĉiti se<br />

natjeĉaj<br />

konzekvence<br />

konsenz kunsenzus (nakon 1991)<br />

Konstantin Porfirogenit<br />

kontejner<br />

kontradikcija, protivreĉnost, suprotnost<br />

kontravezan<br />

kopredsedavajući<br />

kopredsednik, ko-predsedavajući<br />

Konstantin Porfirogenet<br />

spremnik<br />

protimba<br />

kontroverzan<br />

supredsjedatelj<br />

supredsjednik, supredsjedatelj

koral; koralna ostrva; pl. korali<br />

korišćenje, korištenje<br />

koristiti<br />

koristiti šta<br />

korov, trnje<br />

korpa<br />

korpa<br />

(1) za otpatke: Baci u korpu…<br />

(2) u prodavnici: Uzmite korpu…<br />

(3) u ţargonu (korpa, pedala) = raskid veze<br />

(4) kod automobila, deo kvaĉila (korpa i lamela)<br />

korpica<br />

koš (u košarci)<br />

košić<br />

koštati: Koliko košta?<br />

koštica, jatka, jedro<br />

kotlarnica; kotlarniĉar<br />

kotrljanje;<br />

kovĉeg, kofer, kufer (arh); kovĉeţić, koferĉe, kuferĉe (arh)<br />

koverat<br />

koverat<br />

koralj; koraljni otoci; pl. koralji<br />

rabiti, uporaba, korištenje<br />

rabiti, koristiti<br />

koristiti se ĉime<br />

draĉ, draĉa<br />

košara<br />

koš (za otpatke); košara (u trgovini)<br />

(1) za otpatke: Baci u koš…<br />

(2) u košarci<br />

(3) u prodavaonici: Uzmite košaru…<br />

kotarica<br />

koš (u košarci)<br />

korpica<br />

stajati: Koliko staje?<br />

košpica<br />

kotlovnica; kotlovniĉar<br />

koturanje<br />

kovĉeg; kovĉeţić<br />

kuverta, omotnica<br />

kuverta<br />

kovrdţa, lokna; kovrdţav; rudlav uvojak; ?;<br />

koţun<br />

koţun, gunj<br />

kraj<br />

krajiška kobasica<br />

krajnji, iviĉni<br />

krasiti, ukrasiti<br />

kraški vrat<br />

koţuh<br />

koţuh<br />

svršetak, konac<br />

graniĉarska kobasica<br />

rubni<br />

resiti, uresiti, krasiti, ukrasiti<br />

kraĉica (deo svinjskog vrata)<br />

krasuljak<br />

kratkovid<br />

kratkovidost, miopija<br />

kreĉ<br />

kreĉnjak<br />

krem<br />

krempita<br />

kretati se<br />

kriška<br />

krišom, potajno<br />

kristal<br />

Krit<br />

tratinĉica<br />

kratkovidan<br />

kratkovidnost<br />

vapno<br />

vapnenac<br />

krema<br />

kremšnita<br />

gibati se<br />

šnita, kriška<br />

kriomice<br />

ledac<br />

Kreta

kriva (linija)<br />

krivica<br />

krivica: Osećaj krivice…<br />

krivolinijski<br />

krljušt<br />

krofna, uštipak<br />

krompir<br />

krompir<br />

krst<br />

krst, krstiti se, krštenje<br />

krstarica<br />

krstaš, krstaški ratovi<br />

krstobolja<br />

krtola<br />

krunisan<br />

krunisanje, ?<br />

krvaviti, krvariti<br />

krvavljenje, krvarenje, krvoliptanje<br />

kubni<br />

kubni (metar)<br />

krivulja<br />

krivnja<br />

krivnja: Osjećaj krivnje…<br />

krivocrtni<br />

–, ljuspa<br />

krafna, krafn, uštipak<br />

krumpir<br />

krumpir<br />

kriz<br />

kriţ; krstiti se, krštenje<br />

krstaš<br />

kriţar, kriţarski ratovi<br />

bol u kriţima<br />

gomolj<br />

okrunjen<br />

krunidba, krunidbena (misa)<br />

krvariti<br />

krvarenje<br />

kubiĉni<br />

kubiĉni (metar)<br />

kubni metar prostorni metar (?)<br />

kucati (na pisaćoj mašini ili tastaturi); ukucati: Ukucaj lozinku…<br />

kucati na pisaćoj mašini<br />

kuĉe<br />

tipkati (na pisaćem stroju ili tipkovnici, slovištu); utipkati: Utipkaj<br />

tipkati na pisaćem stroju<br />

psić<br />

kućepazitelj domar (?)<br />

kući: idem kući; ja sam kod kuće<br />

kuĉina, kudelja<br />

kućni aparati<br />

kuglov, kuglof<br />

kuja, kuĉka<br />

kujina, kuhinja<br />

kukuruzovina<br />

kupa, konus<br />

kupatilo (1)<br />

kupatilo, banja<br />

kupe<br />

kupka, kupatilo (2)<br />

kupola, kube<br />

kupovina<br />

kurs, teĉaj<br />

doma; idem doma; ja sam doma<br />

kudjelja<br />

kućanski aparati (od kućanstvo)<br />

nabujak<br />

kuja<br />

kuhinja<br />

komušina<br />

stoţac<br />

kupaonica, kupaona<br />

kupelj<br />

odjel<br />

kupelj<br />

kupola<br />

kupnja<br />

teĉaj

kuvar, kuvarica<br />

kuvati<br />

kvadrat<br />

kvadratni<br />

kvadratni metar<br />

kvalitet<br />

kvalitet<br />

kvalitetan<br />

kvantitet<br />

kvasac<br />

kvasiti<br />

kuhar, kuharica<br />

kuhati<br />

ĉetvorina<br />

ĉetvorni<br />

ĉetvorni metar<br />

kvaliteta<br />

kakvoća, kvaliteta<br />

kvalitetan<br />

kolikoća, kvantiteta<br />

germa, kvasac<br />

moĉiti<br />

kvocijent, rezultat deljenja (razlomak C.M.)<br />

labudovo jezero<br />

Laku noć. (vam ţelim)<br />

lala, tulipan<br />

lampa, svetiljka<br />

lanci, verige<br />

lane<br />

lapeti; izlapeti; izvetriti; izlapeo<br />

larva<br />

lasta, lastavica<br />

lastiš<br />

lavabo, umivaonik<br />

laţljivac<br />

laţno prikazivati; varati; umišljati, uobraţavati, varati se;<br />

laţov, laţovĉina<br />

lednik; ledniĉko jezero<br />

legitimisati se<br />

legura<br />

leja, gredica<br />

leja, gredica<br />

lekar<br />

lekarski<br />

labuĊe jezero<br />

Laka (vam) noć. (neka vam je).<br />

tulipan<br />

svjetiljka<br />

lanci<br />

lani<br />

hlapiti; ishlapeti; ishapio<br />

liĉinka<br />

lastavica<br />

lastika, gumi-lastika<br />

umivaonik<br />

laţac, himbenik<br />

hiniti; hiniti, hinim, (lat. decipere, fallere; fingere, simulare;)<br />

hina - prijevara, laţ; ime Hrvatske novinske agencije;<br />

Iz Marulićevog rjeĉnika:<br />

hina - laţ, varka, prijevara<br />

hinac - himbenik, laţljivac, varalica<br />

hiniti - lagati, varati (se), laţno prikazivati; hiniti kim - varati koga; hiniti sobom - varati<br />

hiniti se - varati se, biti prevaren<br />

laţac<br />

ledenjak; ledenjaĉko jezero<br />

iskazati se<br />

slitina<br />

lijeha, gredica<br />

lijeha, gredica<br />

lijeĉnik<br />

lijeĉniĉki<br />

lektor jezikoispravitelj (od 1991.)<br />

lenj; lenjost; lenština, lenĉuga<br />

lenjir<br />

lijen; lijenost; lijenĉina<br />

ravnalo

lepak<br />

lepotica<br />

lepotica<br />

lešnik<br />

lešnik<br />

lešnikovo drvo, leska<br />

letelica<br />

levoruk; levak se reĊe upotrebljava zbog sinonimije sa levkom = toĉirom<br />

leţeći<br />

Liban<br />

licitacija, aukcija; aukcijska kuća<br />

liĉiti, nalikovati: Na koga liĉi? Na koga nalikuje?<br />

liĉiti: Liĉi na nekoga..<br />

liĉno<br />

ljepilo (ĉeš. lepidlo)<br />

krasotica<br />

krasotica<br />

lješnjak<br />

lješnjak<br />

lijeska<br />

lijetalo (ĉeš. letadlo)<br />

ljevak; lijevak = ljevoruk<br />

na leţëćki (kajk.), leţëćke (kajk.), leţeći<br />

Libanon<br />

draţba; draţbovaonica<br />

nalikovati, sliĉiti: Komu sliĉi?<br />

sliĉiti: Sliĉan je nekomu...<br />

osobno<br />

liĉnost; osobnost=specifiĉnost, posebnost osobnost (nakon 1991.)<br />

lift<br />

likovno vaspitanje<br />

linija, crta<br />

linije sile<br />

litar, litra<br />

Litvanija<br />

lizalica, lilihip<br />

ljubak<br />

ubavni; ljuveni – vidi se novogrĉka transkripcija, karakteristiĉna za pravoslavlje (Vizantija,<br />

Vavilon, Vitlejem, Avram itd, itd.)<br />

ljubavnica, metresa, švalerka<br />

ljubazan, ljubazno<br />

ljubazno, ljubaznost<br />

ljubiĉica<br />

ljuljaška<br />

ljuljaška; ljuljati<br />

ljutit<br />

ljutiti se<br />

ljutiti, razljutiti; srditi, rasrditi<br />

ljutnja; srdţba; bes<br />

lobanja<br />

lokna, kovrdţa<br />

lokvanj<br />

lopta (geom.): Zemlja je lopta...<br />

lopuţa<br />

dizalo<br />

likovna kultura (školski predmet)<br />

crtica<br />

silnice<br />

litra<br />

Litva<br />

lizaljka<br />

draţestan<br />

ljuveni, ljubavni<br />

naloţnica, ljubeznica, ljubavnica<br />

ljubezan, ljubezno<br />

ljubezno, ljubeznost<br />

ljubica<br />

ljuljaĉka<br />

njihaljka; njihati<br />

srdit, ljutit<br />

srditi se<br />

srditi, rasrditi<br />

ljutnja, srdţba, bijes<br />

lubanja<br />

uvojak<br />

lopoĉ<br />

kugla (geom.): Zemlja je kugla...<br />

lupeţ

los (jelen lopatar)<br />

loz, srećka<br />

ludak<br />

ludak; ludaĉa, ludakinja<br />

lukovina<br />

lupa<br />

magacin, skladište; magacioner, skladištar; magacionirati, skladištiti; magacioniranje,<br />

skladištenje<br />

mahinalno; mahinacija<br />

maj<br />

majonez<br />

makaze<br />

mali, malen, droban (Drobni pijesk - mesto u Crnoj Gori)<br />

malje, maljavost, maljav<br />

maloĉas<br />

malokrvnost, anemija; malokrvan, anemiĉan<br />

malter<br />

malterisati, malterisanje<br />

manastir<br />

manir: U maniru…<br />

sob<br />

srećka<br />

luĊak<br />

luĊak, luĊakinja<br />

luĉina<br />

povećalo, lupa<br />

skladište; skladištar; skladištiti; skladištenje<br />

makinalno; makinacija<br />

svibanj (ĉeški: květen)<br />

majoneza<br />

škare, noţice (lok.)<br />

maleni, mali, droban,<br />

dlake po tijelu, dlakavost, dlakav<br />

netom<br />

slabokrvnost, anemija; slabokrvan, anemiĉan<br />

ţbuka, mort<br />

ţbukati, ţbukanje<br />

samostan<br />

manira: U maniri…<br />

mantil mantl (?)<br />

mapa, geografska karta<br />

marama<br />

maramica<br />

marš<br />

marširati<br />

mart<br />

mašina<br />

mašinka<br />

mašinovoĊa<br />

mašinstvo<br />

mastiljav<br />

mastilo, crnilo<br />

mastionica<br />

materica, materiĉni<br />

maternji jezik<br />

matine<br />

meĊusobno<br />

meĊusprat<br />

zemljovid<br />

rubac, marama<br />

rupĉić<br />

koraĉnica<br />

stupati<br />

oţujak (ĉeški: březen)<br />

stroj<br />

strojnica<br />

strojovoĊa<br />

strojarstvo<br />

tintani<br />

tinta (ger.)<br />

tintarnica<br />

maternica, materniĉni<br />

materinski jezik<br />

matineja<br />

uzajamno<br />

meĊukat

mekika<br />

memla<br />

menza<br />

meraĉ pritiska, barometar, manometar<br />

merdevine<br />

meridijan, podnevak<br />

mermer, mramor<br />

mesar, kasapin<br />

mesara, kasapnica<br />

mesoţder<br />

mestimiĉno<br />

mestimiĉno, ponegde<br />

metal<br />

metamorfoza<br />

Metod sluĉajnog izbora<br />

metresa, kurtizana, švalerka<br />

mikrotalasna rerna<br />

skorup, pavlaka, vrhnje, mileram<br />

milion<br />

milioner<br />

milioner<br />

minĊuša<br />

mema<br />

blagovaonica, blagovalište<br />

tlakomjer<br />

ljestve, "lo(j/i)tra"<br />

meridijan, podnevnik<br />

mramor<br />

mesar<br />

mesnica, mesarnica<br />

mesojed<br />

mjestim(i)ce<br />

mjestimice<br />

kovina<br />

pretvorba<br />

Metoda sluĉajnog odabira<br />

ljubeznica<br />

mikrovalna pećnica<br />

vrhnje<br />

milijun<br />

milijunaš<br />

milijunaš<br />

naušnica, rinĉica (od nem. ring)<br />

ministarka ministrica (nakon 1991)<br />

miris<br />

mirisa, ĉulo mirisa;<br />

mirisan, mirišljav<br />

mirisati, vonjati (ţivotinjski miris, zadah); njušiti<br />

mirisati na (nešto): Napolju miriše na sneg<br />

mirišljav<br />

miroĊija<br />

misterija<br />

mistrija<br />

mlaćenica, maslac, buter, puter<br />

mlada, nevesta<br />

mladeţ (koţni tumor), beleg<br />

vonj, miris<br />

njuha: osjet njuha<br />

mirisan, mirisav<br />

vonjati, njušiti<br />

mirisati po (neĉemu): Vani miriše po snijegu…<br />

mirisav<br />

kopar, mirodija<br />

misterij<br />

zidarska ţlica<br />

maslac<br />

nevjesta<br />

madeţ<br />

mladić mladac (pl. mladci) (nakon 1991)<br />

mladoţenja; mlada, nevesta;<br />

ţenik; nevjesta<br />

mobilni telefon mobitel (od 1996)<br />

moĉa, saft<br />

sok od peĉenja

moĉa, prţenica<br />

odrica; etimologija – zapadni dijalekti: modar; istoĉnodijalekatski analog bio bi "plavica"<br />

moguće, mogućno<br />

mogućno, moguće<br />

mokraćna bešika<br />

mokrovod, mokraćovod<br />

molekul<br />

moler<br />

momak, deĉko:<br />

momci:<br />

Devojke i momci…<br />

GEN. sg. Nema momaka…<br />

NOM. pl. Naši momci…<br />

Napomena: imenica deĉko nema mnoţinu:<br />

sg: deĉko, deĉka, deĉku, deĉka, deĉko, deĉkom, deĉku;<br />

pl: menja se kao imenica momak (eventualno deĉak)<br />

momĉad, tim<br />

monahinja; monah<br />

moral<br />

moreplovac, pomorac<br />

moreuz; zemljouz<br />

morska sasa<br />

morski jeţ<br />

mreţnjaĉa (oftalm.)<br />

mrlja, fleka<br />

mrmot<br />

mrtvaĉki sanduk<br />

mrtvak<br />

mrzi me da…<br />

masnica; etimologija – istoĉni dijalekti: mastilo (modre boje) = tinta; zapadnodijalekats<br />

analog bio bi "tintanica"<br />

moguće<br />

moguće<br />

mokraćna vrećica<br />

mokraćovod<br />

molekula<br />

soboslikar, liĉilac (liĉitelj?)<br />

deĉki:<br />

Cure i deĉki…<br />

GEN. sg. Nema deĉki…<br />

NOM. pl. Naši deĉki…<br />

sg: deĉko, deĉka, deĉku, deĉka, deĉko, deĉku, deĉkom<br />

pl: deĉki, deĉki, deĉkima, deĉke, deĉki, deĉkima, deĉkima<br />

momĉad<br />

ĉasna sestra; fratar; redovnik, redovnica<br />

ćudoreĊe<br />

pomorac<br />

tjesnac; prevlaka<br />

vlasulja (biol.)<br />

jeţinac<br />

mreţnica (oftalm.)<br />

packa<br />

svizac<br />

lijes<br />

mrtvac<br />

ne će mi se…<br />

municija streljivo (1992); strjeljivo (2003)<br />

muva<br />

muziĉar<br />

muziĉki instrument<br />

muziĉko vaspitanje (školski predmet)<br />

muzika, svirka<br />

na kraju<br />

na primer<br />

nadgledanje, supervizija, kontrola<br />

nadmen<br />

nadoknada<br />

nadoknaditi<br />

nadraţaj, stimulus<br />

muha<br />

glazbenik<br />

glazbalo<br />

glazbeni odgoj; glazbena kultura (školski predmet)<br />

glazba<br />

na poslijetku, na koncu, na kraju<br />

primjerice<br />

nadzor<br />

nadut<br />

naknada<br />

naknaditi<br />

podraţaj

nadstrešnica, krov<br />

naelektrisanje,naboj, šarţa Q (C)<br />

nag, go<br />

naglašavati - naglašavam<br />

nagluv<br />

nagovestiti, nagoveštaj<br />

naizmeniĉna struja<br />

naizmeniĉno<br />

najbolje<br />

najpre<br />

najverovatnije<br />

najviše<br />

najviše<br />

streha (ĉeš. střecha)<br />

naboj Q (C)<br />

gol<br />

naglašivati - naglašujem<br />

nagluh<br />

navijestiti, navještaj<br />

izmjeniĉna struja<br />

naizmjence<br />

ponajbolje<br />

ponajprije<br />

najvjerojatnije<br />

najvećma<br />

ponajviše<br />

nalazaĉ: Poštenom nalazaĉu sledi nagrada… nalaznik: Traţi se pošteni nalaznik… (nakon 1991.)<br />

namerno<br />

nameštaj, pokućstvo<br />

nanositi; nanošenje<br />

naoblaĉenje<br />

naoĉari<br />

hotimice, hotimiĉno<br />

pokućstvo<br />

nanašati; nanašanje<br />

naoblaka<br />

naoĉale<br />

napad napadaj (nakon 1991.)<br />

napad (u sportu)<br />

Napolje! Van!<br />

napolje, napolju, van, vani, izvan, izvana<br />

napolju, spolja, izvan, izvana:<br />

Izvan svake sumnje…<br />

napolju, vani<br />

napon<br />

naprasan<br />

napraviti<br />

naprotiv<br />

naramak<br />

narandţast<br />

naravouĉenije, pouka, nauk<br />

naredni, idući<br />

naroĉito<br />

naroĉito, posebno<br />

naroĉito, posebno; uglavnom<br />

naroĉito, specijalno, posebno<br />

posebno, specijalno, naroĉito<br />

narodan<br />

navala, Srednji navalni igraĉ…<br />

Van!<br />

van, vanjski, vani, izvan, izvana<br />

izvana<br />

vani<br />

napetost<br />

naprasit<br />

uĉiniti, u smislu sagraditi (napraviti konstruktivno)<br />

dapaĉe, paĉe<br />

pinklec (lok.)<br />

naranĉast<br />

pouka<br />

idući<br />

osobito<br />

osobito<br />

poglavito<br />

napose, osobito<br />

napose<br />

puĉki

naselje; nastaba<br />

nastamba; nastambeni<br />

naslediti nasljedovati (nakon 1991.)<br />

naslonjaĉ<br />

nastanjivati<br />

nasumiĉno<br />

nasumiĉno<br />

nasuti: Naspi punu ĉašu...; naliti<br />

nasuti: Naspi vina devojĉice...; natoĉiti<br />

nauĉnik<br />

nauĉnik; nauka<br />

nauka, nauĉnik<br />

navoj, loza, kalem<br />

nazad, natrag; unatraške (kretati se)<br />

nazeb, kijavica, prehlada; nazebao, prehlaĊen<br />

Ne brini!<br />

ne seri!<br />

neĉitak<br />

necivilizovan, nepristojan<br />

nedelja, sedmica<br />

negacija<br />

negde<br />

negde<br />

negirati, odricati<br />

negodovati<br />

nehaj, nehat; nehajno<br />

neizbeţan<br />

neizbeţan<br />

neizbeţno<br />

nekada<br />

nekada<br />

nekuvan<br />

nemoguć, nemogućan<br />

nenamerno, sluĉajno, nehotiĉno, nevoljno<br />

neorganski<br />

neposredno uz<br />

nepoznata vrednost (u matematici)<br />

nepredvidiv, nepredvidljiv<br />

neprestano<br />

neprevaziĊen<br />

neprijatan<br />

naslon<br />

nastavati<br />

nasum(i)ce<br />

nasumce, nasumice<br />

naliti: Nalij punu ĉašu...<br />

natoĉiti: Natoĉi vina curice...<br />

uĉenjak, znanstvenik<br />

znanstvenik, uĉenjak; znanost<br />

znanost, znanstvenik<br />

navoj<br />

natrag, nazad; unatraške (gibati se)<br />

prehlada; prehlaĊen<br />

Budi bez brige!<br />

nemoj srat!<br />

neĉitljiv<br />

neuljudan<br />

tjedan (ĉeš. tyden)<br />

nijekanje<br />

nekud, nekamo (u oznaĉavanju kretanja)<br />

negdje<br />

nijekati<br />

– (neslagati se, buniti se)<br />

nehat; nehotiĉno<br />

neizbjeţiv<br />

neizbjeţiv<br />

neizbjeţivo<br />

negda (kajk. negdar)<br />

nekoć<br />

nekuhan<br />

nemoguć<br />

nehotice, nehotiĉno<br />

anorganski<br />

tik do<br />

nepoznanica<br />

nepredvidljiv<br />

neprestance<br />

nenadmašan<br />

neprijazan

neprimereno, neprikladno<br />

nepristrastan<br />

neprocenljiv, neprocenjiv<br />

nerazdvojan, nerazdvojno<br />

nerv, ţivac<br />

nervirati se, sekirati se, uzbuĊivati se<br />

nervne ćelije; ţivĉan = nervozan<br />

nervni sistem<br />

nesanica<br />

nespretan, trapav<br />

nesrazmera; nesrazmerno; neproporcionalno<br />

nešto<br />

nešto<br />

nešto: Nešto bih ti dao...<br />

To će ići nešto lakše...<br />

nesumnjivo, nedvosmisleno<br />

nesvarljiv<br />

neumoran, nezamorljiv<br />

neuslovno<br />

neutaţiv<br />

neprikladno<br />

nepristran<br />

neprocjenjiv<br />

nerazdvojiv, nerazdvojivo<br />

ţivac<br />

uzrujavati se, ţivcirati se; uzrujati se<br />

ţivĉane stanice<br />

ţivĉani sustav<br />

besanica<br />

nespretan, spetljan, plentrav<br />

nerazmjer; nerazmjerno; neproporcionalno<br />

nešta (kol., lok.)<br />

nešta, što je<br />

nešta: Nešta bih ti dao...<br />

To će ići nešta lakše...<br />

nedvojbeno<br />

neprobavljiv<br />

neutrudiv<br />

neuvjetno<br />

neutoljiv<br />

nevaljao, rĊav; nevaljalac<br />

nevaspitan<br />

nevoljno<br />

nezahvalan, neblagodaran<br />

nezasitost<br />

nezavisno, nezavisnost<br />

nipodaštavati, nipodaštavanje<br />

nišan<br />

nišaniti<br />

ništa, išta, ma šta, bilo šta<br />

ništavan<br />

nivo<br />

nizija: Panonska nizija...<br />

njen, njenog, njenom(e)<br />

njuh, njušiti, njuškati<br />

njuška<br />

nogostup, trotoar<br />

noša<br />

zloĉest, zloĉestoća<br />

neodgojen<br />

nevoljko<br />

nezahvalan<br />

nezasitljivost<br />

neovisno, neovisnost<br />

ništiti, ništenje<br />

mušica<br />

ciljati<br />

ništa, išta, ma što, bilo što<br />

ništetan<br />

razina<br />

nizina: Panonska nizina...<br />

njezin, njezina (njezinog), njezinomu<br />

(ovaj oblik je srpski arhaizam i skoro se potpuno izgubio iz modernog srbijanskog srpsko<br />

standarda)<br />

njuh, njušiti, njuškati<br />

gubica<br />

ploĉnik<br />

nona

nota po duţini : polovina, ĉetvrtina, osmina, šesnaestina<br />

notni sistem<br />

novac (sg. tantum): Predaj sav novac...<br />

novĉana kazna; novĉano kazniti<br />

novĉanik<br />

novĉanik<br />

novĉanik<br />

novembar<br />

nozdrva<br />

nula<br />

nuţda, ţurba, neminovnost<br />

nuţnik<br />

o kome<br />

O kome, o ĉemu? -- O njemu, o tome.<br />

o tome<br />

obaveštenje, obaveštavati<br />

obaveza, ali obveznik<br />

obaveza; obavezan; ali vojni obveznik<br />

nota po duţini : polovinka, ĉetvrtinka, osminka, šesnaestinka<br />

crtovlje<br />

novci: Predaj sve novce...<br />

globa, globiti, oglobiti<br />

novĉarka, lisnica<br />

lisnica, novĉarka<br />

novĉarka<br />

studeni (ĉeški: listopad)<br />

nosnica<br />

ništica<br />

preša<br />

zahod<br />

o komu<br />

O komu, o ĉemu? -- O njemu, o tomu.<br />

o tomu<br />

obavijest, obaviješćivati<br />

obveza<br />

obveza (od 1990), obvezatan<br />

obavezno<br />

obazirati se<br />

obdanište, vrtić<br />

obećavati, obećavam<br />

obedovati; obedovanje<br />

bezbediti (uĉiniti neopasnim, neštetnim, bezbednim); obezbediti se – staviti se van opasnosti<br />

obim; raspon: Raspon glasa…<br />

objasniti, obrazloţiti<br />

objava<br />

oblakoder, (soliter,) neboder<br />

obor<br />

oboţavati, oboţavam<br />

obratnik<br />

obrazovan; obrazovanje<br />

obrazovanje<br />

obresti se, naći se, zateći se<br />

obrnuto<br />

obrtaj<br />

obrukati se, izblamirati se, osramotiti se<br />

obvezatno (nakon 1991.), obvezno<br />

obzirati se<br />

vrtić<br />

obećavati, obećajem (kao dodavati, dodajem)<br />

blagovati; blagovanje<br />

osigurati<br />

opseg: Opseg glasa…<br />

obrazloţiti, objasniti<br />

obznana<br />

neboder<br />

tor<br />

oboţivati, oboţujem<br />

obratnica (geog.)<br />

naobraţen; naobrazba<br />

naobrazba<br />

naći se, zateći se<br />

obratno<br />

okretaj<br />

osramotiti se<br />

obući, odenuti<br />

odjenuti

obuhvatati<br />

oĉigledan<br />

oĉigledan, flagrantan<br />

oĉitovati se; ...u ĉemu se oĉituje...<br />

oĉni kapci, veĊe<br />

od mila; od milošte<br />

od vajkada, oduvek<br />

odbrana<br />

odbrana, odbraniti<br />

odeljenje<br />

odeljenje (1. na klinici, u školi, u drugim razliĉitim institucijama; 2. prostorija u kući)<br />

odgaĊanje; odgoĊenje<br />

odgovarajuć, jednak, isti<br />

odlika<br />

odmotavati<br />

odnos (relacija)<br />

odojĉe, ĉedo; odojĉad<br />

odolevati, odupirati se<br />

odomaćen<br />

odomaćiti se; odomaćen<br />

odozdo, odozdole<br />

odozgo, odozgore<br />

odreĉan<br />

odreĉan (odreĉne reĉenice); negacijski<br />

odštampati<br />

odsustvo<br />

obuhvaćati<br />

zoran<br />

oĉit<br />

ogledati se; ...u ĉemu se ogleda...<br />

vjeĊe<br />

od milja<br />

oduvijek<br />

obrana<br />

obrana, obraniti<br />

odjel<br />

odjel<br />

odgoda<br />

sukladan<br />

znaĉajka<br />

odmatati<br />

omjer<br />

dojenĉe, dojenĉad; (odojak, odojci = prase, prasići)<br />

opirati se<br />

udomaćen<br />

udomaćiti se; udomaćen<br />

odozdol(a)<br />

odozgor(a)<br />

nijeĉan<br />

nijeĉan (nijeĉne reĉenice)<br />

otisnuti<br />

dopust<br />

odsutstvo (neprisustvo) izoĉnost (nakon 1991)<br />

odţaĉar, dimniĉar<br />

odţak, dimnjak, dimnik<br />

ofanziva<br />

oficir<br />

ofsajd (u fudbalu); (zaleĊe, pozadina – u vojnoj terminologiji iza linije fronta)<br />

ogledalo<br />

ogledalski: Ogledalska slika…<br />

ogledati; isticati se; reflektovati<br />

oglušenje<br />

ogluveti<br />

ognjilo<br />

oiviĉenje, obod<br />

okaĉiti<br />

dimnjaĉar<br />

dimnjak<br />

ofenziva<br />

ĉasnik<br />

zeleĊe (u nogometu)<br />

zrcalo (ĉeš. zrcadlo)<br />

zrcalno: Zrcalna slika…<br />

zrcaliti<br />

ogluha<br />

ogluhnuti<br />

kresivo<br />

obod<br />

ovjesiti

okean<br />

oklagija<br />

okolina<br />

okolina<br />

okolina<br />

okolina<br />

okovratnik<br />

okrepljenje<br />

okruniti (kukuruz)<br />

okruţenje<br />

okruţenje<br />

oktobar<br />

okusiti; Supu nije ni okusio...<br />

omĉa, petlja<br />

omladina, mladeţ ,<br />

omogućava (3. l. prezenta)<br />

omogućavaju<br />

opekotina<br />

opit, ogled, eksperiment, proba<br />

opklada<br />

opkladiti se<br />

opozicija, opozicioni (opozicijski)<br />

opozicionar<br />

ocean<br />

valjak za tijesto<br />

okolica<br />

okoliš<br />

okoliš<br />

okolica<br />

ovratnik<br />

okrepa<br />

(?) kukuruz<br />

okruţje<br />

okruţje<br />

listopad (ĉeški: říjen)<br />

kušati; Juhu nije ni kušao...<br />

uzao<br />

mladeţ<br />

omogućuje<br />

omogućuju<br />

opeklina<br />

pokus<br />

oklada<br />

okladiti se<br />

oporba, oporbeni<br />

oporbenjak<br />

opravdanje<br />

opravdanje<br />

oproban; proveren<br />

oprobani<br />

opseg<br />

opšti; opština; opštiti; opštenje<br />

orden<br />

orden, odlikovanje<br />

oreol<br />

organizacija, ustrojstvo<br />

originalan<br />

orman, ormar; (dem.) ormanĉić, ormarić<br />

osa, osovina<br />

osa, zolja<br />

osećaj (senzacija)<br />

osećanje (emocija), ĉuvstvo<br />

isprika; ispriĉnica<br />

ispriĉnica<br />

prokušan<br />

prokušani<br />

obuhvat<br />

opći; općina; općiti; općenje<br />

odliĉje<br />

odliĉje<br />

aureola, svetokrug, zlatokrug<br />

ustrojstvo<br />

izvoran<br />

ormar; (dem.) ormarić<br />

os, osovina<br />

osa<br />

osjet<br />

osjećaj

osećati<br />

osion, osioni<br />

oskrnavljen<br />

ćutiti<br />

osoran, osorni<br />

oskvrnjen<br />

osnivanje osnutak (nakon 1991.)<br />

osnivanje, zasnivanje<br />

osnova, ali: Na osnovu ĉega to tvrdite?<br />

osobina, svojstvo, karakteristika<br />

osporavati, predbacivati<br />

osporiti<br />

ostalo<br />

ostaviti utisak; dopasti, svideti; svideti se kome: To mi se svidelo...;<br />

ostrvce<br />

ostrvo, ostrvce<br />

ostrvski<br />

ostvarenje<br />

osujetiti, raskrinkati<br />

osumnjiĉeni<br />

osvestiti se<br />

otadţbina, domovina<br />

otići, imp. otidi<br />

otkud<br />

otok<br />

otok, edem<br />

otopliti; otopljenje<br />

otpadati u ljuskama, ljuštiti se (nije adkv.)<br />

otpozadi<br />

otvaranje (sveĉano otvaranje)<br />

ovamo<br />

ovlašćenje, ovlaštenje<br />

oznaĉavati<br />

oznaĉavati - oznaĉavam<br />

oznaĉavati, oznaĉava<br />

pacov, pacovski<br />

pada kiša<br />

pada sneg<br />

padati kiša<br />

osnutak<br />

osnov<br />

svojstvo, znaĉajka<br />

spoĉitavati (ĉeš. raĉunati)<br />

opovrgnuti<br />

ino<br />

dojmiti se koga; To me se dojmilo...<br />

otoĉić<br />

otok, otoĉić<br />

otoĉki<br />

ostvaraj (nakon 1991): Izvješće o uradcima i inim ostvarajima…<br />

raskrinkati<br />

osumnjiĉenik<br />

doći k svijeti<br />

domovina<br />

otići, imp. (ijek.) otiĊi, govorno ĉešće: odi<br />

od kuda<br />

oteklina<br />

oteklina<br />

zatopliti; zatopljenje<br />

ljuspati se<br />

straga, odostraga (lok.)<br />

otvorenje (sveĉano otvorenje)<br />

simo, ovamo<br />

ovlast (nakon 1991, do tada ovlaštenje)<br />

oznaĉivati<br />

oznaĉivati - oznaĉavati<br />

oznaĉivati, oznaĉuje<br />

štakor, štakorski<br />

kiši, pada kiša<br />

snijeţi, pada snijeg<br />

kišiti<br />

padati sneg; Pada sneg<br />

snijeţiti

padavine<br />

paganstvo<br />

pakovanje<br />

pakovati, spakovati<br />

pak-papir, papir za pakovanje<br />

palata<br />

pametan, vispren, maštovit, idejan; idejnost;<br />

pantalone (franc.), ĉakšire, hlaĉe<br />

panter<br />

pantljiĉara<br />

paor<br />

papagaj<br />

Papiga, papagaj<br />

papirni, papirnati<br />

para: Pun si para... Šta ćeš sa tim parama? Pare ili ţivot!<br />

paradajz (od nem. paradaisaepfel); crveni patlidţan (arh.)<br />

parajlija<br />

paramparĉad; krhotine<br />

parĉe, (dem.) parĉence, komadić<br />

parĉence - pl. parĉići (oblici "parĉenca" i "parĉić" se ne upotrebljavaju), komadić<br />

parizer, pariska- kobasica<br />

park<br />

pašenog<br />

pasoš<br />

pastrmka<br />

pastuv<br />

pasulj, grah (grah upotrebljava još Vuk St. Karadţić, kao i mrkva)<br />

pasus, paragraf<br />

patike<br />

padaline, oborine<br />

poganstvo<br />

pakiranje (nakon 1991); Molim dva pakiranja cigareta…<br />

pakirati; spakirati; zamatati<br />

zamotni papir<br />

palaĉa<br />

domišljat; domišljatost; domisliti se; domisao<br />

hlaĉe<br />

pantera<br />

trakavica<br />

kmet<br />

papiga<br />

Papagaj<br />

papirnati<br />

novac; Pun si novca. Što ćeš s tim novcem?<br />

rajĉica<br />

bogatun<br />

sitni komadići, krhotine<br />

komadić<br />

komadić pl. komadići<br />

pariška kobasica<br />

perivoj<br />

šogor<br />

putovnica<br />

pastrva<br />

pastuh<br />

grah<br />

odjeljak, odlomak, odsjeĉak, stavak<br />

športske šlape, sportske šlape, tenisice<br />

patrola ophodnja (nakan 1991.)<br />

pavlaka; slatka pavlaka; mileram<br />

paţnja<br />

pazuh, miška<br />

pĉelinje društvo; košnica<br />

peĉat, ţig<br />

pećina<br />

peĉurka, gljiva<br />

pedikir<br />

kiselo vrhnje; slatko vrhnje; vrhnje<br />

pozor, pozornost<br />

pazuho<br />

pĉelac<br />

štambilj, ţig<br />

spilja, špilja<br />

gljiva (peĉurka = šampinjon)<br />

pediker<br />

pegla, peglati, ispeglati glaĉalo, glaĉati, poglaĉati (?)<br />

pehar, kup<br />

pokal

pejdţer prijamnik (od 1992)<br />

pejzaţ<br />

peljevina; paleţ (takoĊe šara na psima u deskripciji)<br />

krajolik, krajobraz, pejsaţ<br />

paleţ<br />

penjati se: Mi smo se peli penjati se: Mi smo se penjali (?)<br />

penzija<br />

penzijski (ranije penzioni)<br />

mirovina<br />

mirovinski<br />

penzioner<br />

umirovljenik<br />

pepeljara<br />

peraje, n.: Grgeĉ ima oštro gornje peraje…<br />

perdaška, hobla<br />

pereca (vrsta peciva)<br />

perika<br />

Perikle<br />

period, razdoblje<br />

perionica<br />

perpendikularan, normalan; normala<br />

peršun<br />

pertle<br />

pertle; šnirati<br />

pepeonik<br />

paraja, f.: Grgeĉ ima oštru gornju peraju…<br />

hobla<br />

perec<br />

vlasulja<br />

Periklo<br />

razdoblje<br />

praonica<br />

okomit; okomica<br />

peršin<br />

vezice<br />

ţniravci; ţnirati<br />

perut<br />

peške, pešice (kol. pešaka)<br />

peškir, ruĉnik<br />

pesma slavuja, poj slavuja<br />

pesnica: I ĉvrsto mi stiskamo pesnicu…;<br />

šaka (dlan nije neophodno stisnut)<br />

petao<br />

petao, pevac<br />

petljati se<br />

petoro<br />

petougao, šestougao, osmougao<br />

pihtija, pepeljara<br />

pijac, pijaca (ital piaza), trţnica<br />

piksla<br />

piljar, bakalin<br />

piljarnica<br />

piljarnica, piljara, bakalnica = minimarket<br />

pipak (pl. pipci)<br />

pirinaĉ; riţoto<br />

pisoar<br />

pješice, (kol. pjehe)<br />

ruĉnik<br />

biglisanje<br />

pest: Ĉvrsto mi stišćemo pest… (ĉeš. pěst)<br />

pijevac, kokot<br />

kokot, pijevac, pijetao, kokot<br />

paĉati se: Ne libim se ufat se i paĉat u tlapnje i himbe.<br />

petero<br />

peterokut, šesterokut, osmerokut<br />

hladetina<br />

plac (kol.), trţnica<br />

pepeljara<br />

trgovac na malo<br />

prodavaonica voća i povrća<br />

dućan povrća i voća<br />

pipac (pl. pipci)<br />

riţa; riţoto<br />

pišaonik

piţama, pidţama<br />

plac, ranĉ<br />

plafon<br />

plakati<br />

planeta<br />

plantaţa<br />

plata<br />

plata<br />

plav<br />

plava boja<br />

pleziti se<br />

pleziti se, plaziti se<br />

pljosnat<br />

pljuvaĉka<br />

pidţama<br />

grunt<br />

strop<br />

plakati se, plakati<br />

planet<br />

nasad<br />

plaća<br />

plaća<br />

modar<br />

modra boja<br />

beljiti se, bekeljiti se<br />

beljiti se (lok.)<br />

plosnat<br />

slina<br />

po ĉuvenju (znati nekoga)<br />

po principu<br />

po svaku cenu<br />

pobuĊaveti<br />

poĉastvovati, biti poĉastvovan<br />

pocepati, iscepati<br />

pocepati; pocepan<br />

poĉinjati, poĉinje<br />

na naĉelu<br />

pod svaku cijenu: Htio je pod svaku cijenu…<br />

popljesniviti<br />

poĉastiti; biti poĉašćen<br />

poderati<br />

poderati, podrapati; poderan, podrapan<br />

poĉinjati, poĉinje, poĉimati (lok.), poĉima (lok.)<br />

podesan, adekvatan podoban (?)<br />

podgrevati, ijek. podgrijavati i podgrijevati<br />

podpresednik<br />

podraniti, uraniti<br />

podraţavati, imitirati, oponašati<br />

podrška<br />

podrţati; podrţavati<br />

podsticaj<br />

podsticaj; pobuda<br />

podstrek; podstrekaĉ; podstrekivati<br />

podstrek, podstrekivati<br />

podstrekivaĉ<br />

poduhvat<br />

podvući<br />

poenta<br />

pogan, izmet<br />

pogled (na svet)<br />

pogotovo<br />

podgrijavati<br />

dopredsjednik<br />

uraniti<br />

imitirati, oponašati<br />

potpora<br />

poduprijeti; podupirati<br />

poticaj<br />

pobuda<br />

poticaj; poticatelj; poticati<br />

poticaj, poticati<br />

poticatelj<br />

pothvat<br />

podcrtati<br />

poanta<br />

izmet<br />

svjetonazor<br />

pogotovu

pojednostaviti, uprostiti<br />

poklon<br />

pokopavati<br />

pokrasti; pokraden<br />

pokvasiti<br />

pol; genitalija<br />

polako: Vozi polako…<br />

polarnik<br />

polen, cvětni prah<br />

policajac<br />

polisa (osiguranja)<br />

pojednostavniti<br />

dar<br />

pokapati<br />

okrasti; okraden<br />

smoĉiti, skvasiti<br />

spol; spolovilo<br />

polagano: Vozi polagano…<br />

polarnica (geog.)<br />

pelud<br />

redarstvenik<br />

polica (osiguranja)<br />

poljoprivreda poljodjelstvo (nakon 1991.)<br />

poljubac, celov; ljubiti, celivati<br />

polomiti, slomiti, potrgati<br />

polovina<br />

polugoĊe<br />

polugoĊe, polugodište<br />

poluostrvo<br />

polupreĉnik<br />

polutka<br />

pomen<br />

pomenuti, pominjati, spomenuti, spominjati<br />

pomoću<br />

pomorandţa<br />

pompezan<br />

ponaosob<br />

ponavljanje<br />

ponjava, prostirka<br />

ponosan<br />

ponovo<br />

ponovo<br />

poploĉiti<br />

popravka, opravka<br />

popriliĉno, podosta, priliĉan broj, znaĉajan broj<br />

poprsje, bista<br />

porasti: Jedva ĉekam da porastem…<br />

porcelan<br />

poreĊati; poreĊani<br />

poreĊenje<br />

poreĊenje<br />

cjelov, poljubac<br />

potrgati, strgati, slomiti<br />

polovica<br />

polugodište<br />

polugodište<br />

poluotok<br />

polumjer<br />

polovica<br />

spomen<br />

spomenuti, spominjati<br />

s pomoću<br />

naranĉa<br />

pompozan<br />

poimence<br />

opetovanje<br />

prostirka<br />

ponosit<br />

ponovno<br />

iznova<br />

poploĉati<br />

popravak<br />

podosta<br />

poprsje<br />

narasti: Jedva ĉekam da narastem…<br />

porculan<br />

poredati; poredani<br />

poredba<br />

usporedba

porediti; u poreĊenju sa<br />

poreklo<br />

poreski<br />

poreski<br />

porez, poreza (arh.)<br />

porobljavanje<br />

rodica, familija; "Serbian nationalists consider the word obitelj ('family') to be a distinctive<br />

roatism, even though the word is part of daily prayers of Orthodox monks in the Hilandar<br />

monastery, and is neither Serbian nor Croatian in origin."<br />

porodilište<br />

portparol, glasnogovornik (cro.)<br />

Portugalija<br />

porudţbina<br />

posebno, naroĉito<br />

poseta<br />

pošiljalac<br />

poslastica<br />

poslastiĉarnica<br />

poslat (gpp. od poslati) (poslat i dat; da ne bi bilo poslan i dan – sinonimi sa soljeno i<br />

obdanica)<br />

poslednji<br />

poslenik, delatnik<br />

posluţavnik; tacna<br />

posluţivati koga, sluţiti koga<br />

posmatrati; posmatraĉ<br />

poštar; golub pismonoša<br />

postavka, postava: Stalna muzejska postavka…<br />

usporeĊivati; u usporedbi s<br />

podrijetlo<br />

porezni<br />

porezni<br />

porez<br />

porobljivanje<br />

obitelj<br />

rodilište<br />

glasnogovornik<br />

Portugal<br />

narudţba<br />

posebice<br />

posjet<br />

pošiljaĉ<br />

slastica: Cure mi sline pri pomisli na sve te slastice…<br />

slastiĉarnica<br />

poslan (gpp. od poslati)<br />

zadnji<br />

djelatnik<br />

pladanj; taca<br />

dvoriti koga<br />

promatrati; promatraĉ<br />

pismonoša<br />

postav: stalni muzejski postav<br />

postaviti sto<br />

pošteda; poštedni<br />

postepeno<br />

poštovalac<br />

poštovanje<br />

poštovati<br />

postupno<br />

štovatelj<br />

štovanje<br />

poštivati<br />

poštovati, poštovanje; ceniti; štovanje (arh)<br />

potajno, tajno<br />

potaknuti, navesti, izazvati: To me potaklo...<br />

poternica<br />

poticanje<br />

potisak (negativan pritisak)<br />

potkovica<br />

štovati, štovanje; cijeniti; poštivati<br />

potajice<br />

ponukati: To me ponukalo...<br />

tjeralica<br />

nukanje<br />

potlak<br />

potkova

potonji, gorespomenuti, navedeni<br />

potpredsednik<br />

potpuno<br />

potpuno, posve<br />

potpuno, u potpunosti, skroz<br />

gorespomenuti, navedeni<br />

dopredsjednik, dopredsjedatelj<br />

potpuno, potpunoma (lok.)<br />

posvema, posve<br />

posve<br />

potrebno potrebito (nakon 1991.)<br />

potvrdan (potvrdne reĉenice)<br />

povišavamo<br />

jesan (jesne reĉenice)<br />

povisujemo<br />

povlaĊivati (neosnovano davati za pravo i odobravati postupke), patronizovati<br />

povlašćen<br />

povlašćen, povlašten, privilegovan<br />

povlastica (meseĉna, za gradski prevoz)<br />

povodom<br />

povraćaj<br />

povraćati<br />

povreda, povrediti, povreĊen<br />

površ<br />

površ (deo ravni omeĊen pravim)<br />

površina<br />

pozadi<br />

pozadi:<br />

pozadina; ofsajd (off side)<br />

pozajmiti, zajmiti<br />

pozamašan<br />

poznanik, znanac<br />

pozni, kasni: (pozne godine; pozna jesen)<br />

pozorište<br />

pozornica, bina<br />

poţrtvovani<br />

poţrtvovanje<br />

prase, prasići<br />

prasići<br />

ratiti koga; slediti se nešto reĊe upotrebljava zbog sinonimije sa glagolom slediti = zalediti<br />

prava (linija)<br />

pravac ("dvosmerni vektor")<br />

pravda, pravica; praviĉnost<br />

pravedan; pravednost<br />

pravo: ići (voziti) pravo: Na raskrsnici idite pravo…<br />

pravolinijski<br />

pravosnaţnost, pravosnaţno<br />

povlašten<br />

povlašten, privilegiran<br />

pokaz (mjeseĉni, za gradski prevoz)<br />

u povodu<br />

povrat<br />

bljuvati<br />

ozljeda, ozlijediti, ozlijeĊen<br />

ploha<br />

površina (dio ravnine omeĊen pravcima)<br />

ploština<br />

straga<br />

odostraga, odotraga<br />

zaleĊe<br />

posuditi<br />

posvemašan<br />

znanac<br />

kasni<br />

kazalište<br />

pozornica<br />

poţrtvovni<br />

poţrtvovnost<br />

odojak, odojci<br />

prašĉići<br />

slijediti koga<br />

pravac<br />

pravac, smjer<br />

pravica (kajk.): Ni med cvetjem nij pravic…<br />

praviĉan; praviĉnost<br />

ravno: ići (voziti) ravno: Na raskriţju idite ravno.<br />

pravocrtno (predlaţem: ravnocrtno)<br />

pravomoć, pravomoćno

pravougaon<br />

pravougaon<br />

pravougaon, pravougaonik<br />

pravougli trougao<br />

praziluk<br />

praznik<br />

pre/prije: Pre 3 dana... Pre 500 godina<br />

prebacivati; prebaciti<br />

prebivalište, boravak<br />

preĉnik<br />

prećutan<br />

uglaviti, zaglaviti<br />

prećutati, prećutkivati<br />

prećutno, ćutke<br />

edanje: Prema predanju…; predaja –pristanak na lišavanje slobode; predavanje – nastava,<br />

lektura<br />

reĊašnji (noviji oblik), prejašnji (zastarina, rětka u spisima sa današnjih ekavskih teritorija<br />

nakon 13. stolěća)<br />

predati - predat; raditi predano<br />

predeo<br />

predizborna tišina<br />

predratni<br />

predsednik<br />

predskazanje<br />

predskazati<br />

predsoblje<br />

predstava<br />

predstava (imati predstavu o ĉemu)<br />

predstava, razjasniti<br />

preduslov<br />

preduzeće<br />

preduzeti, preduzetnik<br />

preduzimaĉ<br />

preduzimljivost, preduzimljiv<br />

prefinjeno<br />

pregledati, pogledati, odmeriti pogledom; posmatrati<br />

pregradak, fah<br />

pregristi nešto (jesti na brzinu, s nogu)<br />

preinaĉenje<br />

praistorija, predistorija (pre pojave pisma)<br />

prenaseliti, prenastaniti<br />

pravokutan, ĉetvrtast<br />

ĉetvrtast<br />

pravokutan, pravokutnik (predlaţem: ravnokutnik; ravnokutni trokut)<br />

pravokutan trokut<br />

luk porjak, poriluk<br />

blagdan<br />

pred: Pred 3 dana... Pred 500 godina...<br />

predbacivati; predbaciti<br />

boravište: Promjena mjesta boravišta<br />

promjer<br />

prešutan<br />

uprešiti, zaprešiti<br />

prešutjeti, prešućivati<br />

prešutno, šutke<br />

predaja: Prema predaji…<br />

prijašnji<br />

predati - predan<br />

krajobraz<br />

predizborna šutnja<br />

prijeratni<br />

predsjedatelj<br />

pretkazanje<br />

pretkazati<br />

predvorje<br />

igrokaz<br />

predodţba (imati predodţbu o ĉemu)<br />

predodţba, predoĉiti<br />

preduvjet<br />

poduzeće<br />

poduzeti, poduzetnik<br />

poduzimaĉ<br />

poduzimljivost, poduzimljiv<br />

profinjeno<br />

promotriti; promatrati<br />

pretinac<br />

prigristi nešto<br />

preinaka<br />

pretpovijest<br />

prenapuĉiti

prenaseljen, prenastanjen<br />

preneti – preneto, prenešeno<br />

preobraţenje<br />

preobući se<br />

preovlaĊivati<br />

prenapuĉen (koren: puk, puĉanstvo)<br />

prenijeti – preneseno<br />

preobrazba<br />

poreodjenuti se<br />

prevladavati<br />

preparat pripravak (ĉeš.) (nakon 1991.)<br />

preporuĉivati, preporuĉujem<br />

preporuĉujem<br />

prepreka<br />

presa, presovati, presovanje<br />

prestraviti (se)<br />

prestup<br />

prestup, prestupnik<br />

prestupnik, delinkvent<br />

presvlaka<br />

pretenzija, teţnja<br />

pretiti (nekome)<br />

pretkomora<br />

pretrnuti<br />

preturiti; prevrnuti; premetnuti<br />

prevashodno, naroĉito<br />

prevaziĊen<br />

prevazilaziti<br />

preţivar<br />

preţvrljati, preškrabati<br />

priĉati sa nekim: Samo razgledamo<br />

pridika, pridikovati: Ne pridikuj!; popovati<br />

prihvatati<br />

prijatan<br />

Prijatno. (za stolom); DoviĊenja i prijatno.(pozdrav na rastanku)<br />

prijem<br />

prijem, prijemnik<br />

prijem, zabava , ţurka<br />

prijemĉiv<br />

prijemni<br />

prijemnik<br />

prikaz<br />

priliĉno<br />

prilika<br />

priliv ( dotok)<br />

preporuĉati, preporuĉam<br />

preporuĉam<br />

zapreka<br />

preša, prešati, prešanje<br />

prestrašiti (se)<br />

izgred<br />

izgred; izgrednik<br />

izgrednik<br />

preoblaka<br />

presezanje, presizanje, posezanje<br />

prijetiti se (nekomu)<br />

pretklijetka<br />

protrnuti<br />

premetnuti<br />

poglavito<br />

nadmašen<br />

nadmašivati<br />

preţivaĉ<br />

precrtati, pošarati<br />

razgovarati se s nekim (kol.): Samo razgledavamo…<br />

prodika, drţati prodiku<br />

prihvaćati<br />

prijazan; ugodan<br />

Dobar tek.<br />

prijam<br />

prijam, prijamnik<br />

domjenak, tulum<br />

prijamĉiv<br />

prijamni<br />

prijamnik<br />

prikazba<br />

priliĉito<br />

zgoda<br />

dotijek

primeren, adekvatan<br />

primereno, celishodno<br />

primetiti, spaziti<br />

primetiti; primedba<br />

princ<br />

princeza<br />

priprema<br />

pripremiti, organizovati<br />

prisajedinjenje<br />

siliti<br />

saglašivati se<br />

pristalica<br />

saglasnost<br />

pristrasno<br />

prisutan, prisustvovati<br />

prisvojni pridevi; prisvojne zamenice;<br />

pritisak; pritiskati; stišljivost<br />

pritoka<br />

privezak (od privezati, vezati)<br />

privilegija<br />

privreda<br />

privrediti<br />

priznanica<br />

probati (hranu)<br />

prodavnica, dućan (tur.)<br />

produţetak<br />

produţiti, produţenje, produţetak<br />

progovoriti<br />

prikladan<br />

prikladno<br />

opaziti<br />

zamijetiti; zamjedba<br />

kraljević<br />

kraljevna<br />

priprava<br />

prirediti, pripremiti,organizirati<br />

pripajanje<br />

prisiljavati<br />

pristajati<br />

pristaša<br />

pristanak, suglasnost<br />

pristrano<br />

nazoĉan, nazoĉiti<br />

posvojni pridevi; posvojne zamjenice;<br />

tlak; tlaĉiti; stlaĉivost<br />

utoka<br />

privjesak (od privjesiti, vješati)<br />

privilegij<br />

gospodarstvo<br />

priskrbiti<br />

potvrda<br />

kušati<br />

prodavaonica, trgovina, dućan (tur.)<br />

produljak<br />

produljiti, produljenje, produljak<br />

prozboriti, progovoriti<br />

proisticati<br />

proizvod<br />

proizvod, produkt (mnoţenja)<br />

prolećnji<br />

prosuti<br />

proliv<br />

(prolivati) prosipati<br />

promaja, cug<br />

pronalazaĉ<br />

pronalazak<br />

pronicljiv<br />

proizlaziti<br />

izradak<br />

umnoţak, produkt (umnoţavanja)<br />

proljetni<br />

proliti<br />

proljev<br />

proljevati<br />

propuh<br />

izumitelj<br />

izum<br />

pronicav

pronicljivost<br />

propagator<br />

propeler<br />

propratiti, propratni<br />

propratiti, propratni efekat<br />

propustljiv; propustljivost<br />

prost<br />

prota<br />

protest; protestovati<br />

protivpoţarni<br />

protivreĉnost<br />

protivreĉnost<br />

protuva<br />

provetriti, proluftirati<br />

providan<br />

provokacija, izazivanje<br />

prskati<br />

prskati: Ne prskaj!<br />

prskati: prska<br />

pršljen<br />

prsluk<br />

prstenaste gliste<br />

prtljag<br />

prtljag<br />

prut<br />

prut, šiba<br />

prut; štap, klipa<br />

prvaci, prvaĉići (Ċaci prvaci, prvaĉići); isto i drugaci, trećaci, ĉetvrtaci, petaci, šestaci,<br />

sedmaci i osmaci; Ċak prvak, pl. Ċaci prvaci<br />

prvobitni<br />

psihopata<br />

publika; gledaoci<br />

puknuti: Pući ću… Puknuću…<br />

puls<br />

pumpa; pumpati<br />

punomoćje<br />

puškica<br />

put, drum, ulica<br />

put: Govorim ti treći put!; Svrati poneki put…<br />

raĉunar, kompjuter<br />

pronicavost<br />

promidţbenik, promicatelj<br />

vijak<br />

popratiti, popratni<br />

popratiti, popratni efekt<br />

propusan; propusnost<br />

jednostavan<br />

veleĉasni<br />

prosvjed; prosvjedovati<br />

protupoţarni<br />

protuslovlje<br />

protuslovlje, proturjeĉnost<br />

protuha<br />

prozraĉiti<br />

proziran<br />

izazov, izaziv, provokativnost<br />

štrcati, špricati<br />

špricati: Ne špricaj!<br />

prštati: pršće<br />

kraljeţak<br />

lajbek, lajbec<br />

kolutićavci<br />

prtljaga<br />

prtljaga<br />

šiba<br />

šiba<br />

klipa, štap<br />

prvaši, prvašići; Ċak prvaš, pl. Ċaci prvaši<br />

prvotni<br />

psihopat<br />

gledateljstvo; gledatelji<br />

puknuti: Puknut ću…<br />

bilo<br />

crpka; crpsti<br />

punomoć<br />

šalabahter<br />

cesta, ulica<br />

puta: Govorim ti treći puta! Navrati poneki puta…<br />

raĉunalo, kompjutor

ad (istrţivaĉki)<br />

radio<br />

radnja, prodavnica, butik, dućan<br />

radovati se ĉemu<br />

radoznalost; radoznao<br />

rampa: Voz je išao šinama prema mestu gde na drumu nema rampe<br />

raseći<br />

rasejan<br />

rasejanje (svetlosti)<br />

raskinuti veridbu<br />

raskrsnica, raskršće (od Krst)<br />

raso<br />

rasparĉavanje<br />

raspeće<br />

raspolutiti, raspolućen<br />

Raspućin<br />

raspust<br />

rastapati; taĉka topljenja<br />

rastavić<br />

rastinje<br />

rastop<br />

rasturanje, dilovanje (droge, štampe)<br />

radnja (istraţivaĉka); uradak<br />

krugoval<br />

trgovina, dućan, prodavaonica<br />

veseliti se ĉemu<br />

znatiţelja; znatiţeljan<br />

brklja: Vlak je išao traĉnicama prema mjestu gdje na cesti nema brklje<br />

razrezati<br />

rastresen<br />

rasap<br />

razvrgnuti zaruke<br />

raskriţje, kriţanje (od Kriţ)<br />

rasol<br />

raspaĉivanje<br />

raspelo<br />

raspoloviti, raspolovljen<br />

Rasputin<br />

praznici, ferije<br />

taliti; talište<br />

preslica<br />

raslinje<br />

talina<br />

raspaĉavanje, dilanje<br />

rastvaraĉ<br />

rastvarati<br />

rastvor<br />

rastvor, rastvoriti, rastvarati, rastvaranje<br />

ravnjati<br />

ravnodnevica, ekvinokcijum<br />

razboj<br />

razbojništvo<br />

razdaljina, odstojanje, rastojanje<br />

razgledati<br />

razgraniĉen<br />

diferencija<br />

razljućen, ljutit<br />

razmera (geografska karta): Karta u razmeri jedan prema deset hiljada; (merilo: Merilo<br />

uspeha…)<br />

razmera, proporcija, odnos<br />

raznovrsnost<br />

otapalo, razrjeĊivaĉ<br />

rastapati<br />

otopina<br />

otopina, otopiti, otapati, otapanje<br />

ravnati<br />

ravnodnevnica, ekvinocij<br />

tkalaĉki stan<br />

razbojstvo<br />

udaljenost<br />

razgledavati<br />

omeĊen<br />

<strong>razlika</strong><br />

srdit<br />

mjerilo (na zemljovidima): Zemljovid u mjerilu jedan naprama deset tisuća…<br />

omjer, razmjer<br />

raznolikost

aznovrstan<br />

razoĉaranje<br />

razuĊenost obale<br />

razumno, racionalno<br />

razviti; razvijati<br />

razvod braka<br />

razvoj; razviće<br />

rĊa; rĊav; zarĊati; zarĊao<br />

red: Ĉitaj izmeĊu redova…<br />

reĊati<br />

(reditelj) reţiser<br />

rediti<br />

rednja ( epidemija)<br />

redovan, redovni<br />

redovno<br />

refleksija, ogledanje<br />

regrutovati<br />

rejon<br />

rerna, pećnica<br />

rešo<br />

restovani krompir<br />

rezaĉ, zarezivaĉ; zarezati, zarezivati<br />

reţiser (reditelj)<br />

ribolovac, alas<br />

rimovati; rimovan: rimovani stih<br />

ringla<br />

rizikovati<br />

roditi se<br />

rodoljub, patriota<br />

rodoljubiv: Rodoljubiva pesma…<br />

raznolik<br />

razoĉaranje<br />

razvedenost obale<br />

razborito<br />

razmotati; razmatati<br />

rastava braka<br />

razvitak; razvijenost<br />

hrĊa; hrĊav; zahrĊati; zahrĊao<br />

redak: Proĉitati izmeĊu redaka…<br />

redati<br />

redatelj<br />

redati<br />

epidemija<br />

redovit, redoviti<br />

redovito<br />

zrcaljenje<br />

unovaĉiti<br />

ĉetvrt, općina, predio, rajon<br />

pećnica, rol<br />

kuhalo<br />

restani krumpir<br />

šiljilo; zašiljiti<br />

redatelj<br />

ribiĉ, ribar<br />

rimirati; rimiran: rimirani stih<br />

plotna<br />

reskirati<br />

naroditi se: Narodil se je kralj nebeski…<br />

domoljub, patrijot<br />

rodoljuban; domoljuban<br />

rodoskrnavljenje<br />

rodoskvrnjenje, rodoskvrnuće; rodoskvrnik<br />

rogalj (prostorni ugao), ćošak<br />

rokada<br />

rolna (papira); rola (glumaĉka uloga)<br />

rolovani (rolovana plećka)<br />

rolšule, rolšue<br />

roze<br />

roţnjaĉa<br />

prostorni kut, kut<br />

rošada<br />

rola<br />

rolani (rolana plećka)<br />

koturaljke<br />

ruţiĉast<br />

roţnica

uĉkiti, ruĉkati; (jesti od mila); njupica<br />

ruda<br />

rukovet<br />

Rumunija; Rumun (pl. Rumuni)<br />

runo<br />

ruzmarin<br />

s one strane<br />

sabirak, sabirci<br />

šablon<br />

sabran: Sabrani radovi<br />

sabrati: Saberi dva i dva...<br />

saĉekati<br />

sadrţilac (mat.)<br />

sadrţina; (sadrţaj)<br />

saginjati se<br />

saglasnost<br />

sahrana; sahraniti<br />

šaht<br />

sajam<br />

sajamski<br />

saksija<br />

saksija; saksijsko cveće<br />

sala<br />

sala, aula<br />

šalitra<br />

salvet<br />

salvet, servijeta<br />

šamar; ćuška<br />

samit<br />

samoubistvo; samoubica<br />

šampita<br />

sanduĉe<br />

sankati se; sanke<br />

sanke<br />

sanke; sankati se; nasankati<br />

santimetar<br />

saobraćaj<br />

saobraćajac<br />

saobraćajka (kol.), saobraćajni udes, nezgoda<br />

saobraćajnica<br />

papati (jesti od milja); papa (dem. papica)<br />

rudaĉa<br />

kita; kitica<br />

Rumunjska, Rumunj (pl. Rumunji)<br />

ruho<br />

ruţmarin<br />

s onu stranu<br />

pribrojnik, pribrojnici<br />

šablona<br />

pribran: Probrana djela<br />

zbrojiti: Zbroji dva i dva...<br />

priĉekati<br />

višekratnik<br />

kazalo ; (sadrţaj)<br />

sagibati se<br />

suglasje, suglasnost<br />

pogreb, pokop; pokopati<br />

šahta<br />

sajam<br />

sajmeni<br />

posuda za cvijeće<br />

lonac za cvijeće; lonĉanice<br />

dvorana<br />

dvorana, aula<br />

salitra<br />

ubrus, salveta<br />

ubrus<br />

pljuska<br />

vrhoskup, sumit<br />

samoubojstvo; samoubojica<br />

šamšnita<br />

sanduĉić<br />

sanjkati se; saonice<br />

saonice<br />

saonice; sanjkati se; nasanjkati<br />

centimetar<br />

promet<br />

prometnik<br />

prometna nezgoda<br />

prometnica

saobraćati; saobraćanje<br />

saopštenje, saopštiti<br />

saosećanje, izjaviti sauĉešće<br />

šaputati; šapuće; šaptaĉi<br />

saputnik<br />

saradnik<br />

saradnja, saradnik<br />

šargarepa<br />

šarke<br />

Šarulja (ime krave)<br />

sastav<br />

sastav (momĉadi)<br />

sasvim, posve; potpuno, u potpunosti<br />

saviti: Savij kašiku…<br />

savladati<br />

savlaĊivati<br />

savremenik<br />

saznanje<br />

saznati<br />

scenario<br />

šećeriti<br />

seći<br />

seći: Iseci (naseci) hleba.<br />

seĉivo<br />

sedeći<br />

sedište<br />

šegrt<br />

sekirati, uzbuĊivati, nervirati, ići na ţivce<br />

sekretar, sekretarica, sekretarijat<br />

prometovati; prometovanje<br />

priopćenje, priopćiti<br />

sućut; izjaviti sućut<br />

šaptati; šapće; šaptaĉi<br />

suputnik<br />

suradnik<br />

suradnja, suradnik<br />

mrkva<br />

pantovi<br />

Šarava, Šareka (ime krave)<br />

sastavak<br />

sustav, sastav (ekipe)<br />

posve, posvema; sasma, potpunoma<br />

savinuti: Savini ţicu…<br />

svladati<br />

svladavati<br />

suvremenik<br />

spoznaja<br />

doznati<br />

scenarij<br />

zasladiti, cukoriti, šećeriti<br />

rezati<br />

rezat: Nareţi kruha.<br />

oštrica<br />

na sjedećke, sjedećki, sjedeći<br />

sjedalo<br />

nauĉnik<br />

uzrujavati, uzrujati, , ići na ţivce<br />

tajnik, tajnica, tajništvo<br />

sekutići<br />

seliti se: I ja se selim…<br />

šema, šematski, šematizovan<br />

semevod<br />

semnik, pasemnik, semenik, pasemenik;<br />

senf, salĉica; (gorušica - poteškoće sa višak ţeludaĉne kiseline)<br />

senica, hladnjak<br />

senka, sena<br />

senka, sena<br />

septembar<br />

seliti: I ja selim…<br />

shema, shematski<br />

sjemenovod<br />

sjemenik, pasjemenik; mudo, pamudo<br />

gorušica<br />

sjenica<br />

sjena, sjenka<br />

sjena<br />

rujan (ĉeški: zaři)

šepuriti se; šepurenje<br />

šepiriti se; šepirenje<br />

serenada<br />

šerpa (razlikuje se od lonca tako što šerpa ima:<br />

D / h > 1, a lonac h / D > 1 C.M. )<br />

šerpa;lonac;saksija; dţezva<br />

šešir<br />

šeširdţinica<br />

sestra (od tetke)<br />

sestrić, sestriĉina<br />

šetalica, klatno<br />

šetati: Šetamo…;<br />

prošetati:Prošetajte se…<br />

shvatati<br />

shvatati, shvataš<br />

si (nota solmizacije)<br />

šibica<br />

šibica<br />

sidro, anker, kotva, lenger<br />

sijalica<br />

sijalica od sto vati<br />

sijati se<br />

sijati: Sunce sija...ali: Sunce je sjalo...<br />

siktati<br />

šimpanza<br />

simpatiĉan<br />

šine, traĉnice<br />

sinhronizovati, sinhronizacija, sinhron, asinhron<br />

šipurak, šipak<br />

podoknica<br />

–, (posuda), rajngla (lok.)<br />

lonac; lonĉić<br />

klobuk<br />

klobuĉarnica<br />

sestriĉna<br />

nećak, nećakinja<br />

njihalo<br />

šetati: Šećemo se…<br />

prošetati: Prošećite se…<br />

shvaćati<br />

shvaćati, shvaćaš<br />

ti (nota solmizacije)<br />

ţigica, šibica<br />

ţigica<br />

kotva<br />

ţarulja<br />

ţarulja od stotinu vata<br />

laštiti se<br />

sjati: Sunce sja...Sunce je sjalo...<br />

psikati<br />

ĉimpanza<br />

dojmljiv<br />

traĉnice<br />

sinkronizirati, sinkronizacija, sinkron, asinkron<br />

šipak<br />

sir kaĉkavalj sir (?)<br />

šira<br />

sirće, sirćetna kiselina<br />

širiti, prostirati veš<br />

širokogrud; širokogrudo; širokogrudost<br />

sisar<br />

šišarka, šišarica<br />

sistem<br />

sistem krvnih sudova<br />

sistem organa za varenje, digesativni sistem<br />

sitno iseĉen; iseckan<br />

sitno seći, seckati; iseckani<br />

mošt<br />

ocat, sirket; octena kiselina<br />

sterati rublje<br />

širokogrudan; širokogrudno; širokogrudnost<br />

sisavac<br />

šiška, šišarka<br />

sustav<br />

krvoţilni sustav<br />

probavni sustav<br />

kosani; nakosani<br />

kosati; nakosati; kosani

skala (muziĉka)<br />

škembići<br />

sklanjanje, deklinacija<br />

sklanjati, pomerati, micati<br />

školovati se; polaziti školu<br />

škorpija, škorpion, aspida, rospija<br />

skraćenica<br />

skrob<br />

slagaĉ<br />

slagalica<br />

slanik<br />

slanina, špek<br />

ljustvica (glazbena)<br />

fileki, pl. fileke<br />

sklonidba<br />

micati, sklanjati<br />

školati se; polaziti školu<br />

štipavac, škorpion<br />

kratica<br />

škrob<br />

slagar<br />

slagaljka<br />

solenka<br />

špek, slanina<br />

slavina, ĉesma<br />

slavlje, veselje, proslava<br />

slavina, pipa (kol.)<br />

veselica, fešta<br />

šleper, tegljaĉ tegljaĉ (?)<br />

slepi miš, šišmiš<br />

slepilo<br />

slezina<br />

sliĉuge<br />

sline, bale<br />

šišmiš<br />

sljepoća<br />

slezena<br />

klizaljke<br />

bale, šmrklje<br />

sliv sutok (nakon 1991.)<br />

šljunak, šoder<br />

slomiti, potrgati; slomljen, potrgan; rastrgnuti; rastrgnut; rastrgati<br />

slonovaĉa<br />

Slovenci, slovenaĉki<br />

Sloveni, slovenski<br />

smatrati: Ja smatram da...<br />

smeo: Od Vas je to bilo smelo..<br />

smeo; smelo<br />

smer ("jednosmerni vektor")<br />

smetati (+ DAT): Smeta mi...<br />

smisleno, razumno, razumljivo, racionalno<br />

smisliti<br />

smuĉke, skije; smuĉati, skijati; smuĉar, skijaš<br />

snabdevanje<br />

snabdevanje, snabdeti<br />

snaja<br />

šnala (nem.)<br />

snalaţljivost<br />

šoder<br />

potrgati; potrgan; rastrgnuti; rastrgnut; rastrgati<br />

bjelokost<br />

Slovenci, slovenski<br />

Slaveni, slavenski<br />

drţati: Ja drţim da...<br />

smion: On je bio tako smion…; smjelo;<br />

smion; smiono<br />

? (pravac)<br />

smetati (+ GEN): Smeta me...<br />

suvislo<br />

dosjetiti se<br />

skije; skijati; skijaš<br />

opskrba<br />

opskrba, opskrbiti se<br />

snaha<br />

ukosnica<br />

dovitljivost

snalaţljivost; snlaţljiv; snalaziti se; snalaţljivo<br />

sneti, nositi (jaja): Kokoške nose jaja – juĉe su snele svaka po jedno…<br />

Sneţana i 7 patuljaka<br />

snimak<br />

snishodljivost; snishodljivac<br />

so<br />

soĉivo (optiĉko, oĉno i povrtno)<br />

Sofokle<br />

sokne<br />

sol (nota solmizacije)<br />

šolja; WC šolja<br />

šonja<br />

šonja, mlakonja<br />

sopstveni, vlastiti: Liĉno brinem o sopstvenoj bezbednosti, da ne bih zavisio ni od koga.<br />

špajz<br />

spanać<br />

Španija; Španac/Španjolka<br />

španski<br />

asavati: Malo je nedostajalo da ga spasu, ali kasno su mu bacili pojas za spasavanje…; ali i<br />

spašavati<br />

spasti: spašću te; 3. pl = spasu (nisu uspeli svi da se spasu); ali i spasiti<br />

dovitljivost; dovitljiv; dovitljivo<br />

snesti, nesti (jaja): Kokoši nesu jaja – juĉer su snesle svaka po jedno…(kajk.)<br />

Snjeguljica i 7 patuljaka<br />

snimka<br />

udvornost; udvorica, dodvorica (pribliţni supstituent, nije ekvivalent)<br />

sol<br />

leća (optiĉko, oĉno i povrtno)<br />

Sofoklo<br />

kratke ĉarape<br />

so (nota solmizacije)<br />

šalica; WC školjka<br />

šmokljan<br />

mlakonja, šmokljan<br />

vlastiti: Osobno skrbim za vlastitu sigurnost, da ne bih ovisio ni o kome.<br />

smoĉnica<br />

špinat<br />

Španjolska; Španjolac/Španjolka<br />

španjolski<br />

spašavati: Malo je nedostajalo da ga spase, ali kasno su mu bacili pojas za spašavanje…<br />

spasiti, spasit ću te; 3. pl = spasu (nisu uspjeli svi da se spase)<br />

spavaća soba loţnica (?)<br />

specifiĉan (karakteristiĉan)<br />

specifiĉnost<br />

osebujan<br />

osobitost<br />

spelovati; spelovanje; srikati; srikanje<br />

špenadla, pribadaĉa<br />

spermatozoid, pl. spermatozoidi<br />

spisak, lista; popis, popisivanje<br />

spoĉitavati, predbacivati, osporavati, pripisivati, zaraĉunavati (ĉeš. spoĉitat = raĉunati)<br />

spojnica, veza<br />

spolja<br />

spoljašnji<br />

spoljašnjost, vanjština<br />

sporeĉkati se<br />

sporedan, lošiji, inferioran<br />

šporet (ĉeš. spořit = štedeti)<br />

sporno, preporno; spor, prepor;<br />

nesporno, neosporno, nepreporno<br />

pribadaĉa, špenadla<br />

spermij, pl. spermiji<br />

popis<br />

spoĉitavati<br />

spojište<br />

izvana<br />

vanjski<br />

vanjština<br />

porjeĉkati se<br />

nuzgredan<br />

štednjak<br />

prijeporno; prijepor;<br />

neprijeporno<br />

sport šport (od 1991.)<br />

sprat<br />

spretan<br />

kat<br />

fletan, spretan

sprovoĊenje<br />

sprovoĊenje<br />

sprud<br />

sraman<br />

Sramota me (je)… Stidim se…<br />

srazmerno, relativno<br />

srećnik<br />

sredina (ţivotna)<br />

srednjevekovni<br />

provedba<br />

provedba<br />

prud<br />

sramotan<br />

Sram me (je)… Stid me (je)…<br />

razmjerno, relativno<br />

sretnik<br />

okoliš<br />

srednjovekovni<br />

srednjevekovni; vekovni srednjovjeki; vjeki (?)<br />

sredoveĉan (muškarac)<br />

sresti (se)<br />

srez, atar<br />

srodnici po ţenidbi ili udaji u istom stepenu srodstva<br />

Šta ima novo?<br />

šta: Šta je sa vama?<br />

štab<br />

stajalište: autobusko stajalište<br />

štake: Hoda sa štakama…<br />

staklasto telo (corpus vitreum)<br />

staklorezac<br />

štala, staja<br />

štampa, štamparija, štampati<br />

štampana stvar<br />

stanica (autobuska ili ţelezniĉka)<br />

stanovište: Gledajući sa mog stanovišta<br />

startovati<br />

statua, statueta<br />

stav<br />

ĉak<br />

štaviše, ĉak štaviše, ĉak; naprotiv, dapaĉe<br />

staviti, metnuti<br />

stepen<br />

stepen<br />

stépenice<br />

stepenište<br />

stepenovanje (mat.): Deset na treći (stepen)<br />

srednjovjeĉan<br />

susresti (se)<br />

kotar, majur<br />

šogor, šogorica<br />

Što ima novoga? Što je nova?<br />

što; Što je s vama?<br />

stoţer<br />

stajalište: autobusko stajalište<br />

štapovi: Hoda pomoću štapova…<br />

staklovina<br />

staklar<br />

staja<br />

tisak, tiskara, tiskati<br />

tiskanica<br />

kolodvor (kalk prema němaĉkom Bahnhof – nespretno prevedeno kao "dvor(ište) za kola"<br />

kolo-dvor"; die Bahn = pruga, ţelěznica, kolosěk, put; prema tome – "prugodvor" tj.<br />

dvorište sa mnogo kolosěka na kojima se slaţu vagoni. Da je B. Šulek bio nešto ranije<br />

ubacio ĉešku rěĉ "vlak", moţda bi ţelězniĉka stanica bila nazvana "vlakodvor". U suštin<br />

město sa kojeg se obavljaju polasci vozova, ne mora nuţno biti u blizini "kolodvora" –<br />

dvora na kojem se ranţiraju kola.<br />

stajalište: Gledajući sa mog stajališta<br />

startati<br />

kip, kipić<br />

stavak<br />

paĉe<br />

paĉe, dapaĉe, štoviše<br />

metnuti, staviti<br />

stupanj<br />

stupanj<br />

stube, štinge (lok.), štenge; stepénice<br />

stubište<br />

potencije(mat.): Deset na treću (potenciju)

stid; stideti se; stidljiv; stidljivko<br />

stidljiv; stidljivko<br />

štikla, potpetica<br />

štiklirati (staviti oznaku ispravnosti)<br />

štipaljka, štipalica<br />

štirkati<br />

stistkati; ja stiskam<br />

sto<br />

što:<br />

Drago mi je što…<br />

Srećan sam što…<br />

Ko je kriv što postoje agresivne igrice…<br />

što: Nešto što se šapne…<br />

sto; presto<br />

što? = zašto?<br />

stojeći<br />

stolica<br />

stomak, ţeludac; trbuh<br />

stote, stotinka (samo u sportskoj terminologiji)<br />

stotinak<br />

štrajkovati<br />

strana (u knjizi i na internetu)<br />

strastveno, strasno: Strastveni pušaĉ...<br />

straviĉnost; straviĉan<br />

strĉati, štrĉati, stršiti<br />

stric, ĉika<br />

strofa<br />

štroka, prljavština<br />

štrokav, prljav<br />

strpljenje<br />

struk, pas<br />

strvina, crkotina, lešina, leš ţivotinje<br />

strvinari, lešinari<br />

stub<br />

student<br />

studije<br />

studije (f. pl.)<br />

stvaran<br />

stvarno<br />

stvarno (prilog)<br />

stvarnost<br />

sram; sramiti se; srameţljiv; srameţljivac<br />

srameţljiv; srameţljivac<br />

potpetica<br />

dati kvaĉicu (staviti oznaku ispravnosti)<br />

kvaĉica<br />

dati kvaĉicu<br />

stiskati; ja stišćem<br />

stol<br />

da:<br />

Drago mi je da…<br />

Sretan sam da…<br />

Tko je kriv da postoje agresivne igrice…<br />

šta: Nešta šta se šapne… (kol.)<br />

stol, prijestolje<br />

zašto?<br />

na stojëćki(kajk.), stojëćke (kajk.), stojeći<br />

stolac<br />

ţeludac; trbuh<br />

stotinjka<br />

stotinjak<br />

štrajkati<br />

stranica (u knjizi i na internetu)<br />

strasno<br />

strahovitost, strahota; strahovit, strahotan<br />

stršiti<br />

stric, striĉek<br />

kitica<br />

neĉistoća, zmazanoća<br />

z(a)mazan, zaprljan<br />

strpljivost<br />

pas<br />

lešina, leš ţivotinje<br />

l(j)ešinari<br />

stup<br />

sveuĉilištarac, visokoškolac<br />

studij<br />

studij (m. sg.)<br />

zbiljski, stvaran<br />

zbilja<br />

zbilja<br />

zbilja

stvarnost, zbilja<br />

stvarnost; stvarno<br />

sudija<br />

sudija, sudinica<br />

sudovi<br />

sudovi<br />

sudovi (krvni), sudovnjaĉa<br />

šuge, šugice (igra trĉanja za kim i hvatanja)<br />

sujeta, taština<br />

sujetan, tašt<br />

sujeverje, praznoverje, praznoverica<br />

sumnja; sumnjati<br />

sumnjiĉav (adj.)<br />

sumnjiĉiti, podozrevati<br />

sumnjiv<br />

sumpor<br />

sunĊer (tur.)<br />

šunjati se, prišunjati se, ušunjati se<br />

supa; ĉorbasto<br />

supruţnici<br />

zbilja<br />

zbilja; zbilja<br />

sudac<br />

sudac, sutkinja<br />

posuĊe<br />

suĊe<br />

ţile (krvne), ţilnica<br />

lovice (igra trĉanja za kim i lovljenja)<br />

taština<br />

tašt<br />

praznoverje<br />

dvojba; dvojiti<br />

sumnjiĉavac (pron.)<br />

sumnjiĉiti<br />

dvojben<br />

sumpor, ţveplo (nem. Schwepffel)<br />

spuţva (ital.)<br />

šuljati se, prišuljati se, ušuljati se<br />

juha; jušno<br />

supruzi<br />

supruţnik<br />

supstanc(ij)a, materija<br />

surutka<br />

sušeni svinjski vrat, buĊola<br />

suština<br />

suviše, isuviše, previše<br />

suvo meso/riba<br />

svaĊalica<br />

svaĊati se<br />

svaĊati se, posvaĊati se<br />

Švajcarska<br />

svakidašnjica<br />

svakodnevica<br />

svakodnevni<br />

svakodnevno<br />

švalja, šnajder(ka)<br />

švargla<br />

svaštojed<br />

sveĉana sala, aula<br />

sveĉara, svetkovina; sveĉari<br />

tvar<br />

sirutka<br />

buĊola<br />

bit<br />

preveć, previše<br />

sušeno meso/riba<br />

svadljivac, prkonjica<br />

svaditi se<br />

svaditi se, posvaditi se<br />

Švicarska<br />

svagdašnjica<br />

svakodnevnica, svagdan<br />

svagdašnji, svagdanji<br />

svagdan<br />

švelja, šnajderica (kol.)<br />

prezbušt<br />

svejed<br />

aula<br />

svetkovina; iznimni gosti

svedoĉanstvo<br />

svekar, svekrva<br />

sveska<br />

sveska<br />

sveštenik, sveštenstvo<br />

svetlarnik<br />

sveznalica<br />

svinjokolja<br />

svinjokolja, svinjokolje, koljevina<br />

svinjsko peĉenje<br />

svirep, okrutan<br />

svita<br />

svitac<br />

svratiti, navratiti<br />

svratiti: Svratite malo do nas...<br />

navratiti: Navratite malo do nas...<br />

svrsishodan<br />

svugde<br />

taban, stopalo<br />

tabela, tabelarno<br />

tabla (u uĉionici)<br />

taĉka kljuĉanja<br />

taĉka mrţnjenja<br />

taĉno<br />

tajanstven, tajnovit, misteriozan, mistiĉan<br />

takav, takva, takvo<br />

takmiĉar; takmac<br />

takmiĉenje; takmiĉiti se; takmiĉar<br />

takmiĉiti se<br />

takoĊe<br />

takoĊe<br />

taksa<br />

taksena marka<br />

taksena marka; beleg<br />

takt (u muzici)<br />

taktica<br />

talas, val<br />

talasast, valovit<br />

talasast, valovit<br />

talenat<br />

svjedodţba<br />

svekar, svekrva<br />

biljeţnica<br />

svezak<br />

svećenik, svećenstvo<br />

vidnik<br />

sveznadar<br />

koljevina<br />

koljevina, kolinje (kajk.)<br />

peĉenka<br />

okrutan<br />

suita<br />

krijesnica<br />

navratiti<br />

navratiti: Navratite malo do nas...<br />

svrhovit<br />

svagdje<br />

stopalo<br />

tablica, tabliĉno<br />

ploĉa (u uĉionici)<br />

vrelište<br />

ledište<br />

toĉno<br />

samozatajan<br />

tak(o)v, tak(o)va, tak(o)vo<br />

natjecatelj; takmac<br />

natjecanje, utrka; natjecati se, utrkivati se; natjecatelj<br />

natjecati se, utrkivati se<br />

takoĊer<br />

takoĊer<br />

pristojba<br />

biljeg<br />

biljeg<br />

mjera (u glazbi); takt<br />

taktna crta<br />

val<br />

valovit, uzbiban<br />

uzbiban, valovit<br />

darovitost

tanjir<br />

taraba<br />

tašna (nem. Tacshe)<br />

tašta, tast<br />

tastatura<br />

tavan<br />

tavanica, plafon<br />

tavanica, plafon (franc.)<br />

tavanica, plafon, svod<br />

teĉan<br />

teĉno stanje: Teĉni puder; tekuća voda<br />

teĉnost; teĉan<br />

tegla<br />

tekovina, teĉevina, steĉevina: Kada je 1892. godine povodom beĉkog izvoĊenja predstave<br />

Kraljević Marko” (Srbina katolika) Petra Preradovića zagrebaĉki “Vijenac” pisao da se u<br />

Markovoj liĉnosti “zrcali hrvatski ţivot, tipovi i obiĉaji”, srpska “Bosanska vila” ţustro je<br />

eagovala: “I opet je skoĉila nesita hala, da svojim grabljivim kandţama zgrabi i privuĉe u<br />

je opako i nesito gnijezdo još jednu našu, velim baš našu srpsku steĉevinu i ponos... I opet se<br />

ao polutanski zagrebaĉki “Vijenac” u broju da nam otme i prisvoji uza sve ostale još i našeg<br />

pskog najvećeg narodnog uzor-junaka, hoće i on... da nam otme i pohrvati našeg Kraljevića<br />

arka, poruĉujući svojoj pozorišnoj druţini da ga u Beĉu prilikom ove muzikalno-pozorišne<br />

izloţbe, kao svog <strong>hrvatskog</strong> narodnog junaka prikaţe. Lijepo se i lahko braćo – a još bolje<br />

braćo – kititi i diĉiti tuĊim perjem, ali pazite, da i uz sve to perje, ne ostanete golišavi, jer se<br />

polako proĉišćava izmeĊu nas i vas ovaj tamni i nestalni teren, na kom vi tako neosnovano i<br />

šovinistiĉki gradite svoju sadanju i buduću slavu i veliĉinu."<br />

tanjur<br />

plot<br />

taška (ital. tasca)<br />

punica, punac<br />

tipkovnica, (mada se do 1989. u nastavi tehniĉkog odgoja uĉio izraz "slovište")<br />

krovište<br />

strop<br />

strop<br />

strop, svod<br />

tekući<br />

tekuće stanje: Tekući puder<br />

tekućina; tekući<br />

staklenka<br />

teĉevina, steĉevina (nakon 1991.)<br />

tekući (mesec) (?)<br />

telegram<br />

telepata<br />

temeljan, temeljno<br />

teniser, teniserski<br />

teorema<br />

teorema<br />

brzojav<br />

telepat<br />

temeljit, temeljito<br />

tenisaĉ, tenisaĉki<br />

pouĉak, teorem<br />

teorem, pouĉak<br />

tepih, ćilim<br />

tepsija; Ċuveĉ; tiganj; tava (pers.-tur.: tabe)<br />

teškoća, poteškoća<br />

testament<br />

testera<br />

testera<br />

testera, pretesterisati<br />

tetkica; ĉistaĉica; domar<br />

teza<br />

tiganj<br />

tikva<br />

tiraţ<br />

sag<br />

tava<br />

poteškoća<br />

oporuka, posljednja volja<br />

ţaga<br />

pila, ţaga (lok.)<br />

pila, ispiliti<br />

podvornica, podvornik<br />

natuknica<br />

tava<br />

tikvanja<br />

naklada

titula, naslov<br />

titulisati, titulirati<br />

tle, zemljište: Ispitivanje uzoraka zemljišta…<br />

toĉak<br />

toĉak<br />

tocilo, brus<br />

naslov<br />

nasloviti, titulirati<br />

tlo: Ispitivanje uzoraka tla…<br />

kotaĉ<br />

kotur<br />

brus<br />

tokom tijekom (od 1991), teĉajem (nakon 1991)<br />

topionica; topioniĉar<br />

toplota<br />

toplotni: Toplotni zraci...<br />

traćiti<br />

traka, pantljika<br />

transformacija<br />

travnjak<br />

Treba mi Vaše mišljenje…<br />

trenerka, trenerica<br />

trenutno<br />

trenutno, momentalno<br />

trezan<br />

trezven, samosvestan<br />

trezvenjak<br />

trg<br />

trke; takmiĉiti se, trkati se<br />

Trnova Ruţica, uspavana lepotica<br />

trobojka<br />

trotinet<br />

trotoar (franc.), nogostup<br />

trotoar, nogostup<br />

trougao, trokut; trouglast, trougaoni, trokutast<br />

trpezarija<br />

truba<br />

trućanje, (drobljenje)<br />

trućati, govoriti koješta, laprdati, baljezgati<br />

truliti, trunuti; istruliti; satruliti<br />

truliti; istruliti; satruliti<br />

trunka, mrvica, trošinica<br />

tuĉa, tuĉnjava<br />

tući, biti<br />

tugaljiv, osetljiv, bolećiv<br />

tuţbalica, tuţaljka<br />

talionica; talioniĉar<br />

toplina<br />

toplinski: Toplinske zrake...<br />

tratiti<br />

vrpca<br />

pretvorba<br />

tratina<br />

Trebam Vaše mišljenje…<br />

trenirka<br />

trenutaĉno<br />

trenutaĉno<br />

trijezan<br />

samosvjestan (nema adekvatnog ekvivalenta)<br />

(apstinent)<br />

trg, plac<br />

utrke; utrkivati se<br />

Trnoruţica<br />

trobojnica<br />

romobil<br />

ploĉnik<br />

ploĉnik<br />

trokut; trokutast<br />

blagovaonica<br />

trublja<br />

natruha<br />

trabunjati, laprdati<br />

trunuti<br />

trunuti; istrunuti; strunuti<br />

mrva<br />

tuĉnjava<br />

tući<br />

osjetljiv<br />

tuţaljka

tvĊava,<br />

tvĊava, utvrĊenje<br />

tvor<br />

tvoriti, graditi, ĉiniti<br />

u dahu, na dah<br />

u našoj zemlji, u Srbiji<br />

U pitanju je…<br />

u poĉetku<br />

u poĉetku, s poĉetka<br />

u pogledu (ĉega), što se (ĉega) tiĉe, štto se tiĉe (ĉega), po pitanju (ĉega); na liniji (ĉega)<br />

u svakom sluĉaju, zasigurno<br />

u vezi sa (ĉim)<br />

ubistvo, ubica<br />

ubiti, usmrtiti<br />

ubrizgati<br />

uĉauriti<br />

tvrĊa, utvrda<br />

utvrda, tvrĊa<br />

tvor, torac (kol.)<br />

tvoriti<br />

na dušak<br />

tuzemstvo<br />

Po srijedi je…<br />

isprva<br />

isprva<br />

glede (ĉega)<br />

zasigurno, u svakom sluĉaju<br />

u svezi (ĉega)<br />

ubojstvo, ubojica<br />

umoriti<br />

uštrcati<br />

uĉahuriti<br />

ućebati se ?<br />

uĉesnik<br />

uĉestalo<br />

uĉestalost<br />

uĉestvovati, sudelovati<br />

ućutati<br />

ućutkati<br />

udah<br />

udaljenost, odstojanje, rastojanje, razdaljina<br />

udar (u muzici)<br />

udaviti se u reci; udavljenik, utopljenik<br />

obnost (odnosi se na ergonomiju: npr. udobna fotelja; udoban leţaj; udobne cipele; ugodna<br />

sedišta) za razliku od –<br />

sudionik, uĉesnik<br />

uĉestano<br />

ĉestota (nakon 1991.); uĉestanost<br />

sudjelovati<br />

zašutjeti<br />

ušutkati<br />

udisaj<br />

udaljenost<br />

doba (u glazbi)<br />

utopiti se u reci; utopljenik<br />

ugodnost (npr: ugodna sjedala)<br />

ugodnost (odnosi se na ono što godi – ĉešće u emocionalnom smislu, npr. "ugodno ste me<br />

nenadili" ili "neugodan ĉovek – ĉovek sa kojim sam imao neugodnosti"); ugoditi, ugaĊati –<br />

ĉiniti nekome ugodnosti (radnje zbog kojih će se osoba imati pozitivne emocije)<br />

udovica<br />

udova<br />

udruţenje udruga (od 1991.)<br />

ugalj, ugljen<br />

ugao, ugaoni, uglomer<br />

ugaona brizna<br />

ugled; ugledan, uzoran<br />

ugljenik<br />

uhapsiti, uhapšenik<br />

hapšenje<br />

zatvor, apsana<br />

ugljen, ugljan<br />

kut, kutni, kutomjer<br />

obodna brzina<br />

ugled; uzoran; uzorit<br />

ugljik<br />

uhititi, uhićenik<br />

uhidba, uhićenje<br />

zatvor

ujak<br />

ujesti: Pas me ujeo…<br />

ujutro: Sutra ujutro...<br />

ujutru: Ujutru dolazim po tebe…<br />

ukapljavanje<br />

ukrašavanje<br />

ukrštenica<br />

ukrštenica, ukrštene reĉi; "ufordenica"<br />

ukupna površina<br />

ukus, ukusno<br />

ulje, zejtin (tur. maslina)<br />

ultrakratki talasi<br />

umanjenik; umanjilac, diminuend; suptrahend<br />

umazan, uprljan<br />

ujak<br />

ugristi: Pas me je ugrizao…<br />

ujutru: Sutra ujutru...<br />

ujutro: Ujutro dolazim po tebe…<br />

ukapljivanje<br />

ukrašivanje, rešenje<br />

kriţaljka<br />

kriţaljka; "fordaljka"<br />

oplošje<br />

okus (gastronom.), ukusno; ukus (npr. u oblaĉenju)<br />

ulje<br />

ultrakratki valovi<br />

umanjenik, umanjitelj<br />

zamazan, zmazan<br />

umeće, veština<br />

umeti, biti u stanju, znati: Umeš li da plivaš?<br />

umišljati, uobraţavati; iluzija, uobrazilja<br />

umotavati; zamotavati; premotavati<br />

umreti, preminuti<br />

znati: Znadeš li plivati?<br />

hiniti; himba<br />

umatati; zamatati; prematati<br />

preminuti, umrijeti<br />

univerzitet<br />

sveuĉilište<br />

"Rijeĉ univerzitet je ispoĉetka oznaĉavala “universitas”, tj. zajednicu docenata i studenat<br />

nastavnika i Ċaka, što je u korporativnoj i esnafskoj zajednici imalo javno-pravni znaĉaj<br />

Hrvtski jezikoslovci su mislili da to znaĉi ukupnost znanja. Cio svijet kaţe telegram, oni<br />

brzojav. Mjesto taksa kaţu pristojba, mjesto marka govorili su biljega itd." Lazo M. Kosti<br />

Ruţenje <strong>jezika</strong><br />

U tom smislu je collegue - kolegijum bliţi znaĉenju zajednice kolega – od Ċaka do<br />

profesora. Moglo bi se dodati da novi termin (nakon 1991.) za višu školu – veleuĉilište –<br />

nema logiĉno-analoških dodira sa znaĉenjem rěĉi sveuĉilište.<br />

unuĉe (rakijska flašica)<br />

unutrašnji, unutarnji<br />

uobrazilja, iluzija, varka, priviĊenje, privid<br />

uopšte; uopšteno<br />

uopštiti, uopštavati<br />

upeĉatljivost, jedinstvenost, individualnost; karakteristiĉnost, specifiĉnost<br />

fraklić<br />

unutarnji, nutarnji<br />

tlapnja; tlapiti<br />

uopće; općenito<br />

uopćiti, uopćavati<br />

osobenost; osebujnost<br />

uperiti, uprti; Sve oĉi su bile uperene u njega…<br />

upijaĉ<br />

uplašiti, prepasti; Plašim se da…<br />

uporediti<br />

uporediti<br />

uporeĊivati<br />

uporednik, paralela<br />

uprti; Sve su oĉi bile uprte u njega…<br />

bugaĉica<br />

prepasti, preplašiti; Strah me je da…<br />

usporediti<br />

usporediti, isporediti<br />

usporeĊivati<br />

usporednica, paralela

upraljan, zaprljan<br />

upravnik<br />

uprkos<br />

uprkos<br />

zamazan, zmazan, zaprljan<br />

upravitelj<br />

unatoĉ, usprkos<br />

usprkos, unatoĉ<br />

uprljan, isprljan<br />

uprljati, ispljati<br />

uput<br />

uputstvo<br />

Ura! (povik kojim su preci jurišali na protivnike: "U rat!"; glas "h" dodali su neslovenski<br />

narodi)<br />

uraditi, uĉiniti: Uradite taj posao brzo…<br />

uraditi: Kako da to bolje uradim…<br />

apraviti – samo za radnje gde je naglasak na posledicama: napraviti kuću, drum, most, zid,<br />

kulpturu, dete, ĉoveka, robota, mašinu, hidrocentralu, dar mar, sprdnju, grešku, gaf, sranje,<br />

promašaj, ĉudo, preokret, pometnju, itd)<br />

ureĊaj, naprava<br />

ureĊenje: UreĊenje stana…<br />

urma<br />

ušće, utok<br />

usedelica<br />

usidriti<br />

usidriti se<br />

usisivaĉ<br />

ušiti; daj da ti to ušijem;<br />

uskogrud; uskogrudo; uskogrudost<br />

uskrs - uskršnji, vaskrs - vaskršnji<br />

zaprljan, zamazan, zmazan (lok.)<br />

zamazati, zaprljati<br />

uputnica<br />

uputa<br />

Hura!<br />

uĉiniti, napraviti: Napravite taj posao brzo…<br />

napraviti: Kako da to bolje napravim…<br />

sprava<br />

ureĊaj: UreĊaj stana…<br />

datulja<br />

utok<br />

usidjelica<br />

ukotviti<br />

ukotviti se<br />

usisavaĉ<br />

zašiti<br />

uskogrudan; uskogrudno; uskogrudnost<br />

uskrs - uskrsni<br />

uskršnji<br />

uslov; uslovno, uslovljenost, uslovljavanje<br />

usmeriti<br />

usna, usne<br />

usredsrediti; usredsreĊen<br />

ustalasan<br />

uskrsni<br />

uvjet; uvjetno; uvjetovanost; uvjetovanje<br />

upraviti<br />

usnica, usnice<br />

usredotoĉiti; usredotoĉen<br />

valovit, uzbiban<br />

ustanova<br />

uštinuti; štipati; štipkati; prištinuti;<br />

ustruĉavati se; prezati pred neĉim<br />

usvajanje (deteta); usvojeno dete<br />

usvojiti (dete); usvajanje (dece)<br />

utaţiti ţeĊ; utoliti glad<br />

uštipnuti, uštipiti; štipati; štipkati<br />

libiti se (neĉeg)<br />

posvajanje (deteta); posvojĉe<br />

posvojiti (dete); posvajanje (dece)<br />

utoliti ţeĊ i glad<br />

uticaj, upliv; (ekavski = ijekavski - uticaj; uticati, utiĉe; uticajan;)<br />

utjecaj, upliv; utjecati, utjeĉe; utjecajan

utihnuti: Buka je utihnula…<br />

utikaĉ<br />

utisak<br />

uveĉe, doveĉe<br />

uvek<br />

uveliko: Uveliko se primenjuje u tehnici…<br />

utihnuti: Buka je utihla…<br />

utiĉnica<br />

dojam<br />

naveĉer<br />

svagda<br />

uvelike… Uvelike se primenjuje u tehnici…<br />

uviĊaj oĉevid (nakon 1991.)<br />

uvijati (poklon), umotavati<br />

uvo, uho<br />

uvršćen<br />

uvrštavati: Uvrštavam…<br />

uzan, uzak: Uzane pantlone… Uzana uliĉica…<br />

zdati se (u nekoga), pouzdati se (u nekoga), imati poverenja (u nekoga), verovati (nekome):<br />

Uzdaj se u se' i u svoje kljuse…<br />

uzengija, stremen<br />

uţina<br />

uţinovati<br />

uzor, model<br />

uzrokovati, prouzrokovati<br />

vajar, vajarka; mramornik<br />

vajati, izvajati<br />

vakcina<br />

vakcinacija<br />

vakcinisati, pelcovati<br />

vakuum, bezvazdušni prostor<br />

vanila<br />

vanredna situacija<br />

vanredno<br />

varenje, svariti<br />

variti, bariti, kuvati<br />

varivo<br />

varjaĉa<br />

varljiv<br />

varoš, gradić, varošica<br />

vaš<br />

vašar<br />

vasiona, vaseljena (starosl.), svemir, kosmos<br />

vaška; gnjida; lisna vaš<br />

vaspitaĉ, vaspitaĉica<br />

vaspitanje<br />

umatati (dar), umotavati<br />

uho<br />

uvršten<br />

uvrštati: Uvršćujem…<br />

uzak<br />

ufati se (u nekoga):<br />

Ufam se u modernu Hrvatsku…<br />

Umjesto da vjerujem i ufam se u druge, umjesto da zdvajam…<br />

stremen<br />

gablec<br />

uţinati<br />

uzor<br />

prouzroĉiti<br />

kipar, kiparica<br />

?, praviti kip<br />

cjepivo<br />

cijepljenje<br />

cijepiti<br />

bezraĉje (nakon 1991.), zrakoprazni prostor<br />

vanilija<br />

iznimna situacija<br />

izvanredno<br />

probava, probaviti<br />

kuhati, kuvati (dalm.)<br />

cušpajz<br />

kuhaĉa<br />

varav<br />

gradić<br />

uš<br />

sajam<br />

svemir, kozmos<br />

uš; gnjida; lisna uš<br />

odgajatelj, odgojateljica<br />

odgoj

vaspitanje, odgoj<br />

vaspitati; vaspitavati; odgojiti; odgajati<br />

Vavilon<br />

vazduh<br />

veĉe (n): Dobro veĉe.<br />

veĉe (neutrum), ali se deklinira kao imenica ţenskog roda (sem N, Acc i V sg.) – veĉer:<br />

sg: veĉe, veĉeri, veĉeri, veĉe, veĉeri (veĉe), veĉeri, veĉeri<br />

pl. veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉerima<br />

vejati; vejavica: Veje sneg; ijek. vijavica: Vije snijeg…<br />

odgoj<br />

odgojiti; odgajati<br />

Babilon<br />

zrak<br />

veĉer (f): Dobra veĉer.<br />

sg: veĉer, veĉeri, veĉeri, veĉer, veĉeri, veĉeri, veĉeri<br />

pl. veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉeri, veĉeri, veĉerima, veĉerima<br />

vijavica<br />

vek, stoleće<br />

vekna, jufka (lok.), štruca (kol.)<br />

velelepan<br />

veliĉanstven<br />

veliki durski septakord (u muzici), dominantni septakord<br />

Veliko hvala!<br />

venaĉne planine<br />

veridba, veriti se, verenica, verenik; raskinuti veridbu<br />

veroispovest<br />

veronauka<br />

verovatnoća<br />

veš, rublje<br />

vešalice; ofingeri<br />

veš-mašina<br />

veštaĉki<br />

vezano za: Vezano za ovu temu..<br />

vezivanje: Vezivanje atoma…<br />

videlo: Izašlo na videlo…; svetlost dana<br />

viklovanje<br />

vile<br />

viljuška<br />

stoljeće<br />

štruca<br />

veleban<br />

veliĉajan<br />

dominantni septakord (u glazbi)<br />

Velika vam hvala!<br />

ulanĉane planine<br />

zaruke, zaruĉiti se, zaruĉnica, zaruĉnik; razvrgnuti zaruke<br />

vjeroispovijed<br />

vjeronauk<br />

vjerojatnost<br />

rublje<br />

vješalice, aufingeri (kol.)<br />

perilica (nakon 1991.; dotad - stroj za pranje rublja)<br />

umjetni<br />

vezano uz: Vezano uz ovu temu…<br />

vezanje: Vezanje atoma…<br />

svjetlost dana –, (Ranije: Izišlo djelo na vidjelo…)<br />

viklanje<br />

roglje<br />

vilica<br />

viljuškar viliĉar (nakon 1991.)<br />

viršle (nem. Wurstchen - kobasiĉice)<br />

više od/nego<br />

Vizantija<br />

vlakno, nit<br />

vo<br />

hrenovke (priprema sa hrenom)<br />

većma od/nego<br />

Bizant<br />

nit<br />

vol<br />

voĊa ustaške kvislinške drţave<br />

voĊa, voĊ, voţd (starosl.)<br />

poglavnik<br />

voĊa

vodolija (zod.)<br />

vodonik<br />

vodopad, slap (def. CM: vodopad ima veću vertikalu od horizontale, a slap obrnuto)<br />

voĊstvo<br />

vojnik<br />

vonj<br />

voz, ţelezniĉki voz<br />

vratanca<br />

vredan<br />

vredan, marljiv, radin, industriozan<br />

vredan, marljiv, trudoljubiv, radin<br />

vreo, kipuć<br />

vreo, vruć<br />

vreteno<br />

vrlina<br />

vrsta liĉnog / kolektivnog identitetskog dokumenta<br />

vrsta: To je vrsta guštera…<br />

Vrućina mi je!; Vruće mi je!<br />

vulgus, světina, puk, raja, prost narod, fukara;<br />

narod, etnos, nacion, nacija<br />

zabiberiti<br />

zaĉauriti<br />

zaĉepiti, zapušiti<br />

zadatak<br />

zadnji<br />

zadocniti, zakasniti<br />

zagovarati (1); zagovarati (2)<br />

zagrevanje, dogrevanje<br />

zahvatati, zahvaćati<br />

zaista, odista<br />

zaista, stvarno, odista, doista, uistinu, vaistinu<br />

vodenjak (zod.)<br />

vodik<br />

slap<br />

vodstvo<br />

vojak, soldat (ital., nem.)<br />

ţivotinjski miris<br />

vlak;<br />

vratašca<br />

radin, marljiv<br />

marljiv, radin<br />

radin<br />

kipuć<br />

vruć<br />

kolovrat<br />

krepost<br />

iskaznica<br />

vrst: To je jedna vrst guštera…; tkĊ. i vrsta<br />

Vruće mi je!<br />

puĉanstvo, puk (stara rěĉ sa smišljeno proměnjenim znaĉenjem za Srpski narod (srpsko<br />

puĉanstvo) u Hrvatskoj 1990. god. – prvi put upotrěbio predsědnik drţave TuĊman; stvar<br />

znaĉenje reĉi nije ni demografsko, ni etniĉko, plemensko, biološko-srodniĉko, već feudaln<br />

klasno – plemstvo ili vlastela vs. puĉanstvo ili puk; patriciji vs. plebs; burţuji vs. proleter<br />

vlastela vs. kmetovi itd. i smišljeno je s naměrom da vrěĊa: "hrvatski narod i srpsko<br />

puĉanstvo" = srpski kmetovi ili seljaci. (Sliĉan priměr vrěĊanja su Vlasi u TV seriji 'Velo<br />

Misto', primitivni seljaci 'škovacini' (Ċubretari), Strikan i Netjak, gdě se još 1983. oĉituje<br />

stavljanje pravoslavaca u Hrvatskoj u pejorativan kontekst. Sa njima je i Šjor Puĉanstvo<br />

ĉije je ime contradictio in adjecto – 'gospodin seljaštvo'). MeĊutim, da bi se prikrila<br />

prvobitna naměra, tokom 1990-tih "puĉanstvo" je silom prilika postalo sinonim za narod<br />

zapapriti<br />

zaĉahuriti<br />

zaĉepiti<br />

zadaća<br />

straţnji<br />

zakasniti<br />

zagovarati (1); dekoncentrirati koga<br />

zagrijavanje, dogrijavanje<br />

zahvaćati<br />

doista<br />

uistinu<br />

zajedniĉki skupno (nakon 1991.)<br />

zajedno, skupa<br />

skupa<br />

zakleti se, sveĉano obećati prisegnuti (ponovo od 1991.)<br />

zakletva prisega (ponovo od 1991.)<br />

zakljuĉak, procena, ocena<br />

prosudba, ocijena

zakopĉavati<br />

zakrpiti; krpiti<br />

zamenik voĊe ustaške kvislinške drţave<br />

zamljouz, prevlaka<br />

zanat; zanatstvo; zanatlija<br />

zanatska radnja<br />

zanemariti – zanemarljiv<br />

ţaoka<br />

zapakovati, uviti, umotati<br />

zapaljenje, upla<br />

zapeta, zarez<br />

zaposlenje, (ijek. zapošljenje)<br />

zapovest<br />

zapovest: 10 boţjih zapovesti<br />

zapravo, ustvari<br />

zapremina, volumen<br />

zaptivati, zabrtviti; zaptivaĉ, zaptivka; zaptivati; zaptiven<br />

zapušaĉ, ĉep, zatvaraĉ<br />

zapušiti (se), zagušiti (se)<br />

zar<br />

zarezati, zarezivati (olovku)<br />

ţarište (fokus) infekcije<br />

zarobljavaju<br />

zakapĉati (kajk.), zakopĉavati<br />

zakrpati; krpati<br />

doglavnik<br />

prevlaka<br />

obrt; obrtništvo; obrtnik<br />

obrtniĉka trgovina/dućan<br />

zanemariti – zanemariv<br />

ţalac<br />

zamotati, zapakirati<br />

upala<br />

zarez<br />

zapošljenje<br />

zapovjed<br />

zapovijed: 10 boţjih zapovjedi<br />

zapravo<br />

obujam<br />

brtviti, zabrtviti; brtvilo; zabrtvljen<br />

ĉep, zatvaraĉ<br />

zaštopati (se)<br />

zar, šta (kol.): Šta (zar) je već završilo? (transl. iz kajk.); "zar" se ne koristi frekventno<br />

zašiljiti, šiljiti (olovku)<br />

ţarište (fokus) infekcije<br />

zarobljuju<br />

zaspati, zaspim, zaspiš, zaspi... zaspati, zaspem, zaspeš, zaspe (?)<br />

zastava, barjak<br />

zastavnik, barjaktar<br />

zašto? = što? Što si me udario?<br />

zatalebati se<br />

zavesa<br />

zavisiti od, zavisno od; ali prihvaćeno: ovisnik o supstancama<br />

zaviti, ušrafiti (kol.)<br />

zavitlavati, zafrkavati<br />

zavrtanj, šraf; zaviti-odviti, zašrafiti-odšrafiti<br />

zbir, suma<br />

ţbun, grm, dţbun<br />

ţbunje: Krije se u ţbunju…<br />

ţelatin, ţele<br />

zelen, zeleniš<br />

ţeludaĉni<br />

zemljak<br />

stijeg, zastava, barjak<br />

stjegonoša, zastavniĉar<br />

zašto? Zašto si me udario?<br />

zatelebati se<br />

zastor; firange<br />

ovisiti o; ovisno o<br />

ufrknuti, zafrknuti<br />

zafrkavati<br />

vijak, šeraf, šaraf; zavinuti-odvinuti, zašerafiti-odšerafiti, zašarafiti-odšarafiti<br />

zbroj, suma<br />

grm<br />

grmlje: Skriva se u grmlju…<br />

drhtalica, ţelatina<br />

grincajg<br />

ţeluĉani<br />

suzaviĉajnik

zemljotres<br />

Zevs<br />

zgrada opštine<br />

ţica<br />

ţiĉara<br />

zid (šupljeg organa ili suda)<br />

zidana (kuća)<br />

ţito (u uţem smislu), pšenica<br />

ţivina, ţivinarsvo<br />

ţivotne namirnice<br />

ţiţa, fokus; ţarište (u medicini)<br />

potres<br />

Zeus<br />

vjećnica<br />

drot (nem. Drat), ţica; struna<br />

uspinjaĉa<br />

stijenka (šupljeg organa ili posude)<br />

ozidana (kuća)<br />

pšenica<br />

perad, peradarstvo<br />

ţiveţne namirnice<br />

ţarište, fokus<br />

zla kob, usud<br />

zla kob, usud<br />

zla sreća; huda sreća<br />

huda sreća<br />

zlatara, juvelirnica<br />

ţmarci<br />

ţmureti: Ţmuri!; zaţmureti;<br />

ţmiriti = ĉkiljiti, škiljiti;<br />

ţmirkati = treptati<br />

zlatarnica<br />

trnci<br />

ţmiriti: Ţmiri!; zaţmiriti<br />

ţmurke skrivaĉa, ţmirice, skriveĉke (s mekim ĉ)<br />

ţmurke (deĉja igra)<br />

znaĉajan, vaţan, bitan, od znaĉaja<br />

znak uzvika, uzviĉnik<br />

zrak: sunĉev zrak se probijao<br />

zrikav; zrikavost;<br />

ţuĉna kesa, ţuĉna bešika<br />

ţumance<br />

ţumance; ţumanĉana kesa, ţumancetna kesa<br />

ţuriti<br />

ţvakati; prezent: ţvaćem, ţvaćeš...<br />

Jotovanje u prezentu dolazi zbog tvorbe od glagola "ţvatati" - ţvat+jem = ţvaćem (C.M.)<br />

zvanica – pl. zvanice; uzvanik – pl. uzvanici<br />

zviţdaljka<br />

zviţdati; zviznuti; zviţdukati<br />

proćerdati<br />

zvocati, prigovarati, zanovetati<br />

zvrĉka<br />

ţvrljati, iţvrljati; preţvrljati<br />

ţmirice (djeĉja igra), skrivaĉa<br />

vaţan<br />

uskliĉnik<br />

zraka: sunĉeva zraka se probijala<br />

škiljav; škiljavost<br />

ţuĉna vrećica, ţuĉni mjehur<br />

ţumanjak<br />

ţumanjĉani; ţumanjĉana vrećica<br />

hitati; ţuriti se<br />

ţvakati: ţvaĉem, ţvaĉeš, ţvaĉe, ţvaĉemo, ţvaĉete, ţvaĉu...;<br />

govorno: ţvaćem<br />

uzvanik – pl. uzvanici<br />

pištaljka<br />

fućkati, fućnuti, fićukati<br />

profućkati<br />

zanovijetati<br />

spaĉka<br />

šarati, pošarati, zašarati; precrtati<br />

sistematizovati; sistematizovan usustaviti; usustavljen (nakon 1991.)<br />

lozinka zaporka (nakon 1991.)

krivina (na putu/drumu/cesti): Oštra krivina…<br />

mašinica (kol.)<br />

konsultovati; konsultacija<br />

klovn<br />

po pravilu: …i imaju po pravilu teške posljedice.<br />

zavoj (na cesti): Oštar zavoj…<br />

blinker (kol.)<br />

konzultirati; konzultacija<br />

klaun<br />

u pravilu: …i imaju u pravilu teške posljedice.<br />

graĊevinska dozvola graĊevna dozvola (nakon 1991.)<br />

tekovina, teĉevina, steĉevina steĉevina (nakon 1991.)<br />

vilin konjic<br />

vretence, uholaţa, konjska smrt<br />

zaceliti, zarasti; ijek: zacijeliti zacijeljeti (nakon 1991.)<br />

fus nota podrubnica (nakon 1991.)<br />

U pravu si., Imaš pravo.<br />

kuršum, tane, tanad (zbirna im. mesto plurala)<br />

uperiti; uperen<br />

raspust<br />

iskušenje, kušnja<br />

major; general-major<br />

kapetan (oficirski ĉin)<br />

zastavnik<br />

uspostavljenje, uspostavljanje, uspostava<br />

podmladiti se, pomladiti se; podmlaĊen, pomlaĊen<br />

interpunkcija, razgoĊe<br />

marva<br />

šiti: Ja šijem…<br />

šiven, šivena, šiveno<br />

pelcer, vreţa: Jagode se bespolno razmnoţavaju pelcerima…<br />

otkaĉen (ţarg.), opiĉen (ţarg.)<br />

rod;<br />

rod: Ovogodišnji rod groţĊa…<br />

sapunjati<br />

fotelja (f.)<br />

štrajkaĉi<br />

iskušenje, kušnja<br />

usaglasiti<br />

disciplinski: Disciplinska odgovornost…<br />

prisustvovati<br />

boginje:<br />

- male boginje, morbili (eng. measles, rubeola)<br />

Imaš pravo.<br />

tane<br />

uprti; uprt<br />

ferije (kao pluralia tantum – Ove ferije…):<br />

Na ferijama…<br />

ferij<br />

Na feriju…<br />

Unatoĉ purizmu, preuzet je germanizam jer za ovaj pojam u srpskom jeziku postoji samo<br />

jedna reĉ – raspust, nema sinonima kao što je to sluĉaj sa npr.: vlastiti i sopstveni; dozna<br />

i saznati. Ovaj priměr demonstrira selektivni purizam – samo u sluĉaju kada je potrebito<br />

izběći srpsku rěĉ, s ciljem prikrivanja jeziĉkog podrětla.<br />

napast, kušnja<br />

bojnik; general bojnik<br />

satnik (vojno-ĉasniĉki ĉin)<br />

stoţerni narednik; stjegonoša (nije vojni ĉin)<br />

uspostava<br />

pomladiti se; pomlaĊen<br />

razgoĊe<br />

marha<br />

šivati: Ja šivam…<br />

šivani, šivana, šivano<br />

vrijeţa: Jagode se bespolno razmnaţaju vrijeţama…<br />

puknut (ţarg.)<br />

rod;<br />

urod: Ovogodišnji urod groţĊa…<br />

sapunati<br />

fotelj (m.)<br />

štrajkaši<br />

kušnja<br />

usuglasiti<br />

stegovni: Stegovna odgovornost…<br />

nazoĉiti<br />

ospice:<br />

- ospice (eng. measles, rubeola)

- ovĉije boginje, variĉele, varicella (eng. chickenpox)<br />

- velike boginje, variola (eng. smallpox)<br />

- crvenka, rubela (eng. german measles, three-day measles)<br />

bezosećajan<br />

- vodene kozice (eng. chickenpox)<br />

- variola (eng. smallpox)<br />

- crvenka, rubeole (eng. german measles, three-day measles)<br />

bešćutan<br />

biznismen poslovnjak (nakon 1991)<br />

kongresmen kongresnik (nakon 1991)<br />

obućar: Obućarski zanat…<br />

obrazac, predloţak, šablon<br />

raditi<br />

praviti: Danas pravimo pihtije od škarpine i lignje na ţaru… Pravimo proteinski frape…<br />

postolar: Postolarski obrt…<br />

prijedloţak<br />

raditi;<br />

raditi: Danas radimo hladetinu od škarpine i lignje na ţaru… Radimo proteinski frape…<br />

U kajkavskom jeziku za oba pojma postoji samo lik "delati", pa je teţnja da se prestane s<br />

razjednaĉavanjem praviti:raditi<br />

napraviti: Kako da to bolje napravim…<br />

uraditi: Kako da to bolje uradim…<br />

apraviti – samo za radnje gde je naglasak na posledicama: napraviti kuću, drum, most, zid,<br />

kulpturu, dete, ĉoveka, robota, mašinu, hidrocentralu, dar mar, sprdnju, grešku, gaf, sranje,<br />

promašaj, ĉudo, preokret, pometnju, itd)<br />

lignja<br />

razgovarati<br />

Iscepkaćemo meso ribe…<br />

Nabrati cveća…<br />

(ĉešće konstrukcije)<br />

štedeti, šparati<br />

špargla, asparagus<br />

podignuti – podigao<br />

ţuriti; poţuriti<br />

narediti; zapovediti<br />

nareĊenje, naredba, zapovest<br />

zazor (usek, ţljeb)<br />

deponija<br />

naokolo<br />

(postoji pometnja oko upotrebe ovih dvaju likova)<br />

liganj<br />

razgovarati, razgovarati se<br />

Natrgaćemo meso ribe…<br />

Natrgati cvijeća...<br />

(ĉešće konstrukcije)<br />

štedjeti<br />

šparoga<br />

podignuti – podignuo<br />

ţuriti se; poţuriti se<br />

zapovijediti, narediti;<br />

zapovijed, naredba<br />

utor<br />

deponij<br />

uokolo<br />

selektor izbornik (nakon 1991.)<br />

slabiti; oslabiti;<br />

otopliti, zatopliti<br />

šepuriti se<br />

primetiti; primetno<br />

baba, potporni stub mosta<br />

Jangce<br />

cunami (veliki val na Japanskom)<br />

vertikala, normala, okomica<br />

namesnik; administracija<br />

isušivanje<br />

oslabiti; oslabeti<br />

zveĉarka, ĉegrtuša<br />

slabiti, slabjeti; oslabiti, oslabjeti;<br />

zatopljeti<br />

šepiriti se<br />

zamijetiti; zamjetno<br />

upornjak, potporanj<br />

Yangtze<br />

tsunami<br />

okomica<br />

nameštenik; sluţbenici namještenici<br />

razvlaţivanje<br />

oslabjeti<br />

ĉegrtuša

koţna kornjaĉa<br />

patrola<br />

torbari; torba<br />

otopliti: Sutra će otopliti…<br />

aktivna supstanca<br />

disajni putevi<br />

nadraţaj, podraţaj<br />

baptizam<br />

revanš<br />

dokolenice<br />

sokne<br />

grabulje (ponekad vile)<br />

kaucija<br />

ubistven, ubitaĉan<br />

svrab (kao simptom npr. koţnog oboljenja)<br />

porodiljsko odsustvo (porodiljsko bolovanje)<br />

poroĊaj (porod = deca, potomci)<br />

tvorevina<br />

rezervoar<br />

povreda kiĉme<br />

pelikan, nesit<br />

pansion<br />

imovinsko stanje (ukupna imovina)<br />

razvoĊe (hidrografsko)<br />

tršĉica, treska; iverak, iver; iverje (zbirna imenica),<br />

paralizovan, oduzet<br />

ufordenica<br />

vozaĉ, šofer (profesionalni vozaĉ)<br />

melodija, napev<br />

istaknuti - istakao<br />

jedamput, jednom, jedared<br />

zagrevanje (u sportu)<br />

letimiĉno; letimice<br />

ucveljen<br />

salĉići, salenjaci<br />

crpeti<br />

obaliti, srušiti, oboriti<br />

ţelva<br />

ophodnja<br />

tobolĉari; tobolac<br />

zatopljeti: Sutra će zatopljeti…<br />

djelatna tvar<br />

dišni putovi (govori se: putevi)<br />

podraţaj<br />

kršćanstvo<br />

uzvrat<br />

dokoljenke<br />

kratke ĉarape<br />

zublje, grablje<br />

jamĉevina<br />

ubojit<br />

svrbeţ<br />

porodiljni dopust<br />

porod<br />

tvorba<br />

spremnik<br />

ozljeda kraljeţnice<br />

nesit<br />

penzion<br />

imovno stanje<br />

razvodnica (hidrografska)<br />

špranja<br />

paraliziran, uzet<br />

fordaljka<br />

vozaĉ<br />

napjev<br />

istaknuti - istaknuo<br />

jedanput, jedanputa<br />

ugrijavanje (u sportu)<br />

letimice<br />

ucviljen<br />

salenjaci<br />

crpsti<br />

porušiti<br />

berićetan, blagorodan –<br />

ratosiljati se, otarasiti se<br />

uroĊenici<br />

otarasiti se<br />

domoro(d)ci

omršati, smršati; omršaveti; omršavela<br />

usmeno predanje<br />

dodir: Izgubila dodir sa svetom…<br />

tapet m./tapeta f.: Stavljamo tapete… Na tapetama/tapetima…;<br />

foto-tapet<br />

tapet: doći na tapet<br />

puderisati, pudrati; napuderisati, napudrati<br />

ostati u ţivotu<br />

smršaviti; smršavila<br />

usmena predaja<br />

doticaj: Izgubila doticaj sa svijetom…<br />

zidna obloga, tapeta: Stavljamo tapete…;<br />

foto-tapeta<br />

tapet: doći na tapet<br />

pudrati; napudrati<br />

ostati na ţivotu<br />

pekara pekarna (nakon 1991.)<br />

kobajagi, bajagi; nazovi; toboţe; pseudo, kvazi,<br />

prevejan; premazan; prefrigan (metaforiĉki = prepreden, mudar, lukav)<br />

Paja Patak<br />

hartije od vrednosti<br />

preĉica (1); skraćenica (2)<br />

ćumur, drveni ugalj<br />

ćumurdţija<br />

pešadija<br />

uniforma, odora<br />

drumarina, putarina<br />

okršaj, megdan (mejdan), sukob<br />

šišarka<br />

uvrtni, spiralan<br />

uglast: Uglasta zagrada…<br />

telašce (dem. od telo) (analog: srdašce)<br />

gelipter, šaner, hohštapler<br />

toboţe<br />

prefrigan<br />

Paško Patak<br />

vrijednosni papiri<br />

kratica<br />

drveni ugljen<br />

manufakturni proizvoĊaĉ drvena ugljena<br />

pješaštvo<br />

odora<br />

cestarina<br />

sraz<br />

ĉešer, šiška<br />

zavojit<br />

uglat: Uglata zagrada…<br />

tjelešce (dem. od tijelo) (analog: janješce)<br />

fakin<br />

nabujak<br />

zapaliti cigaretu<br />

naoĉigled<br />

oděljenje, soba (turc.), prostorija<br />

sprud<br />

korito, kopanj, kopanja<br />

gloţiti se (stil. markirano), svaĊati se, sporiti se<br />

navlastito, navlastice, naroĉito, posebno, specijalno<br />

pripaliti cigaretu<br />

naoĉiglece<br />

odaja (turc.), soba (turc.), prostorija<br />

prud, sipina<br />

kopanj<br />

svaditi se<br />

posebice, napose<br />

masovna grobnica grobište (nakon 1991.)<br />

vojevati; izvojevati<br />

da se ne moţe štampati jer ne poštuje tradiciju<br />

sveska, beleţnica<br />

ortak<br />

vojštiti; izvojštiti<br />

da se ne moţe tiskati jer da ne poštuje tradiciju<br />

teka, biljeţnica<br />

pajtaš<br />

definicija objasnidba (nakon 1991.)<br />

analiza rašĉlamba (nakon 1991.)<br />

razredni (ispit)<br />

razredbeni (ispit)

s tim u vezi, vezano s tim, vezno za to<br />

rudo (na kolima);<br />

ruda (sirovinska zemlja)<br />

imalin<br />

vezano uz to<br />

ruda (na vozu)<br />

rudaĉa (sirovinska zemlja)<br />

krema za cipele<br />

distinkcija razluĉnica (nakon 1991.)<br />

ujednaĉavanje; ujednaĉenje ujednaka (nakon 1991.)<br />

srndać srnjak (nakon 1991.)<br />

bogobojaţljiv bogobojan (nakon 1991.)<br />

prašnjav<br />

prašan<br />

komponenta sastavnica (nakon 1991.)<br />

aspekt motrište (nakon 1991.)<br />

pojavnica (nakon 1991.)<br />

razvesti se, rastaviti se: Oni su rastavljeni<br />

razvod braka<br />

rastaviti se<br />

rastava braka<br />

rok trajanja trajnost (nakon 1991.)<br />

gojaznost, gojazan: Mnogo gojaznih…<br />

prikriti, zatomiti<br />

pretilost, pretio: Mnogo pretilih…<br />

zatomiti<br />

Commissioned Officers<br />

general armije<br />

general-pukovnik<br />

general-potpukovnik<br />

general-major<br />

stoţerni general<br />

general zbora<br />

general pukovnik<br />

general-bojnik<br />

– brigadni general<br />

pukovnik<br />

potpukovnik<br />

major<br />

brigadir<br />

pukovnik<br />

bojnik<br />

kapetan I klase –<br />

kapetan (oficirski ĉin)<br />

poruĉnik<br />

potporuĉnik<br />

satnik (vojno-ĉasniĉki ĉin)<br />

natporuĉnik<br />

poruĉnik<br />

Non-Commissioned Officers<br />

zastavnik I klase<br />

zastavnik<br />

ĉasniĉki namjesnik<br />

stoţerni narednik; stjegonoša (nije vojni ĉin)

stariji vodnik I klase<br />

stariji vodnik<br />

vodnik I klase<br />

vodnik<br />

nadnarednik<br />

narednik<br />

desetnik<br />

skupnik<br />

Enlisted Ranks<br />

mlaĊi vodnik –<br />

desetar<br />

razvodnik<br />

razvodnik<br />

pozornik<br />

– vojnik<br />

mnoga ponašanja i strěmljenja pripadnika hrvatske katoliĉke amalgam-nacije Ĉesi s kojima sam razgovarao objašnjavaju kompleksom<br />

inferiornosti; kaţu da Slovaci naspram njih takoĊe imaju kompleks niţe vrědnosti; u pogledu Hrvatske nacije sa njima se slaţem, a smatram<br />

da je ta pojava oĉigledna – i to, ne samo Ĉesima;<br />

SINONIMI<br />

svakodnevnica ili svagdan : svakodnevica<br />

dopustiti : dozvoliti<br />

dogoditi : desiti<br />

zbivanje:dešavanje<br />

skupa:zajedno<br />

vlastiti:sopstveni<br />

doznati:saznati<br />

smoĉiti:pokvasiti<br />

dostupan:pristupaĉan<br />

zbilja:stvarno(st)<br />

zapravo:ustvari<br />

dopuštenje:dozvola<br />

nakana:naměra; spoznaja:saznanje; promet:saobraćaj; dosětiti se:smisliti; gvoţĊe:ţelězo; priĉekati:saĉekati; narezati:nasěći;<br />

srušiti:oboriti; srušiti:obaliti; pomaknuti:poměriti; trgati:kidati; komad:parĉe; kvaĉica:štipaljka; bit:suština; prepasti:uplašiti;<br />

prestrašiti:prestraviti; prevrnuti:preturiti; otarasiti se:ratosiljati se; grah:pasulj; mrkva:šargarepa; stupanj:stepen, uvět:uslov; ugljen:ugalj,<br />

nadilaziti:prevazilaziti; prvenstveno:prevashodno; papir:hartija; kasno:dockan; kopati po ĉemu:preturati; prisutnost:prisustvo; pokoriti se:<br />

povinovati se; potpora:podrška; oprostiti:izviniti; uskrsnuće:vaskrsenje, pretkazanje:proroĉanstvo; pretkazanje: predskazanje; prednost:<br />

preimućstvo; dělovanje:dejstvo; otělovljenje:ovaploćenje; dţak:vreća; vrećica:kesa; grlica:gugutka; grlica:kumrija; njihati:ljuljati;<br />

posuditi:pozajmiti; svojedobno:svojevremeno; (po)tući se:(po)biti se; plesati:igrati; svojstvo:osobina;<br />

natrag:nazad; unutarnji:unutrašnji…)<br />

(arhaizma, istorizma, varvarizma)<br />

(pr.: lim:pleh...)

(pr.: dobit:profit, "ţeludac:stomak, nesit:pelikan, rublje:veš; zastrešnica:tenda; tablica:tabela itd.)<br />

(pr.: hladan:ladan...)<br />

(pr.: zubalo:gebis;...)<br />

(pr.: rugoba:ruţna ţena; "dosetiti se: pasti na pamet...)<br />

(pr.: mošnja:tašna;" siguran:bezbědan (objašnjenje u gornjoj tablici); osigurati:obezběditi; zadnji:poslědnji; straţnji:zadnji; natrag:nazad,<br />

odabir:izbor; rub:ivica, promet(ni<br />

):saobraćaj(ni) (prometna ulica: saobraćajni fakultet), brinuti se:starati se (briga je i strěpnja, a staranje ne), komad:parĉe (parĉe je<br />

komadni děo cěline, a komad ne mora biti děo cěline; prema tome, parĉe je uvěk (i) komad, ali komad nije uvěk (i) parĉe); znati:uměti<br />

(<strong>razlika</strong> izmeĊu nauĉenog (znanja) i uvěţbanog (věštine, sposobnosti, uměća), mahune:boranija (boranija je vrsta graha koji se jede zajedno<br />

sa svojom mahunom; sěme akacije i svih ostalih mahunarki nalazi se u mahuni) spoznaja:saznanje (spoznaja je unutrašnji zakljuĉak,<br />

informacija dobijena misaonim procesom, a saznanje je informacija dobijena spolja; itd. )<br />

(pr.: kr<br />

ošnja:kruna...)"<br />

Prirodno je da u svakom jeziku postoje sinonimi i srodne rěĉi. Ovo je prava poslastica za brozovićevce! Ukoliko je sholastiĉka ili<br />

administrativna terminologija razvila porodicu rěĉi porěklom od jednog sinonima, hrvatski jezikoslovci revnosno i bez izuzetka uzimaju onaj<br />

drugi; na priměr: promet:saobraćaj; do 1991. godine koegzistiraju i saobraćaj i promet i to kao nepotpuni sinonimi, kao srodne rěĉi:<br />

prometna ulica, prometna saobraćajnica, saobraćajac, saobraćajni fakultet, saobraćajka (saobraćajni udes) ali nakon 1991. godine: promet<br />

(ali ne i saobraćaj), prometna ulica, prometnica, prometnik, ? fakultet; pitam se: kakav su naziv smislili za ţenskog prometnika –<br />

prometnikinja?<br />

većina izraza (preko 50%) su sinonimi koji su u ĉešćoj upotrebi u Srbiji, odnosno Hrvatskoj; više od 50% izraza sa desne strane odlika su<br />

lokalnih narodskih govora Srba na Bliskom zapadu; npr. Srbi na Bliskom zapadu izvorno kaţu i<br />

krumpir i krumpijer i stoga krumpir ne moţe biti ništa manje srpska rěĉ od rěĉi krompir; zatim trabunjati, vlastiti, saonice, grm, zaruke,<br />

spuţva, osigurati itd; pritom treba imati na umu da je prvi (Daniĉićev) "Rjeĉnik <strong>hrvatskog</strong> ili <strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong>" saĉinjen prema govorima i<br />

dijalektima Srba na Bliskom zapadu; jednostavno, srbijanski standard uzimao je rěĉi iz jednog, a hrvatski standard iz drugog dijalekta<br />

<strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong> (ĉaura-ĉahura), s tim što su u hrvatski ubacivani neki kajkavizmi (puran, streha, kriţ, krasan, hlaĉe, "tjedan, udova, trh),<br />

imenice s nastavkom -na dobile su dulji Vukov nastavak -nica, kao npr. pekarnica, a ne po dotadašnjem pekarna, kasarna, slastiĉarna, a<br />

imenice sa svršetkom -ona dobile su nastavak, takoĊer Vukov, -onica pa imamo kupaonica, vjeţbaonica, svlaĉionica umjesto kupaona,<br />

vjeţbaona, svlaĉiona itd. To produljivanje imenica po Vukovoj mjeri u velikoj modi je u Hrvatskoj upravo danas!" i sl.)<br />

mnoge razlike su stilistiĉke: "drago mi je da te vidim" : "drago mi je što te vidim";<br />

jedan od najboljih priměra ovih naših "<strong>razlika</strong>" došla je s pojavom kompjutera/kompjutora tj. raĉunara/raĉunala – je li potreban komentar?<br />

Ipak, hajde. Ispolitizovane razlike u jeziku (porěklom sa hrvatske strane, moram precizirati) samo su poslědica, i to poslědica <strong>hrvatskog</strong><br />

kompleksa inferiornosti prema Srbima. Jezik je isti, a mrţnja s<br />

tvara i forsira razlike!<br />

nisam koristio druge izvore, već su gornje razlike proizvod autorove vlastite analize;<br />

upotrebio sam ekavicu u lěvoj, a (i)jekavicu u desnoj koloni-stupcu bez ikakve pretenzije da ijekavicu proglašavam išta manje srpskom od<br />

ekavice, već iz ĉisto praktiĉnog razloga – predviĊanje naĉina razmišljanja prosěĉnog internetskog korisnika, koji će u formular pretraţivaĉa<br />

prě upisati<br />

usedelica nego usjedjelica, a kako mi nije bila ostavljena mogućnost da budem doslědan u svojem prědlogu korišćenja slova "jat" ("ě") jer<br />

ga pretraţivaĉi tumaĉe isto kao i obiĉno slovo "e" usědělica = usedelica, a i korisnicima ne pada na pamet da ga upotrebljavaju, to mi je<br />

jedino preostala ovakva, praktiĉna solucija;<br />

veoma je moguće da moj izbor sinonima nije adekvatan, kao ni da su moje sugestije varijantnosti kod odreĊenih rěĉi neodgovarajuće,<br />

dozvolićete, ĉak i do te měre da sam varijante meĊusobno zaměnio, bilo da su one pretěrane ili isforsirane, bilo da su ostale nepriměćene,<br />

jer jedino měrilo kojim sam

se bio sluţio jeste sopstveni osěćaj;<br />

jedno je sigurno – ova tablica moţe koristiti onima koji poţele da tekstove prebacuju iz jednog standarda u drugi standard <strong>srpskog</strong>a <strong>jezika</strong>;<br />

poděla je politiĉka i da biste bili politiĉki korektni treblo bi da ju uvaţav<br />

ate;<br />

hvala na razuměvanju. C.M.<br />

1844. Ilija Garašanin - Naĉertanije:<br />

"I zato se moţe sigurno raĉunati da će posao ovaj u narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu da<br />

bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao."<br />

A ovo je jedan primer kako danas Zagreb tumaĉi izraze iz Marulićevog vernakulara: dobrovoljno - dobrohotno, dobre volje, rado. Da budem<br />

precizan i da ne bude zabune, reĉ "dobrovoljno" upotrebio je Marulić:<br />

M. Marulić - Slava M. Marulić - Dobri nauci<br />

Dţ. F. Gundulić: Pjesni pokorne kralja<br />

Davida<br />

M. Drţić: Svojim prijateljem<br />

Ĉa mi ustoj moremo<br />

ner ljubiti i hvaliti<br />

ljubav tvoju, ki zgor siti<br />

s nebes za nas i umriti<br />

dostoja se dobrovoljno?<br />

Kada darkom malim dojde te darovat<br />

s ljube sarcem pravim prijatelj nebogat,<br />

dobrovoljno ga prim, milosno i rado,<br />

i hvali ga sasvim gdi je ljudi stado.<br />

…u prvom svjetlilu svijetu se kaţu, prijatelje<br />

sretaju, gospostvu se tvomu dobrovoljno<br />

darivaju.<br />

Ni vi ne imate bit krivi, za što ste ovi da<br />

pitali za vas, a ne za druzih, kojim ja<br />

dobrovoljno davam što umijem i imam;<br />

druzi neka ištu što za njih ĉini.<br />

Ki kada te na oltar vide,<br />

milost tvoja k njim ulize,<br />

dobrovoljno tebe slide,<br />

ĉa ti veliš, ĉineć toj.<br />

Najveće razlike nalazimo u slědećim situacijama:<br />

– u skolastici (prosvetarsko-nauĉnim krugovima) gde je pod politiĉkim diktatom strana terminologija sistemski razliĉito prevoĊena; Hansel i<br />

Gretel su u srpskom ostali Ivica i Marica, ali su one bajke koje su u Srbiji doţivěle prvo prevoĊenje bile sistematiĉno preinaĉivane<br />

(Crvekapa:Crvenkapica; Uspavana lepotica:Trnoruţica; Sneţana i 7 patuljaka:Snjeguljica i 7 patuljaka; Ognjilo:Kresivo; Koza i 7 jarića:<br />

Koza i 7 kozlića itd.)<br />

– na trţnici (pijaci/placu);<br />

– u mesari/mesnici;<br />

– sve oko stola i na stolu;<br />

– u bašti/vrtu (povrće: mrkva/šargarepa, cikla/cvekla, cvjetaĉa/karfiol, korabica/keleraba, ĉešnjak/beli luk, grah/pasulj, mahune/boranija,<br />

krumpir/krompir, peršina/peršun; vrste cvěća);<br />

– u školi;<br />

– rodbinske veze;<br />

– crkva i obiĉajni obredi: svadba, sahrana itd.<br />

RAZLIKE MEĐU UPOTREBNIM STANDARDIMA SRPSKOGA JEZIKA (do 1990. godine)<br />

Glagoli - tuĊice<br />

-ovati, -isati, -irati<br />

dezinfikovati,<br />

-irati,<br />

dezinficirati<br />

-ovati<br />

-ati

štimovati (naštimuj), daunloud-ovati, blog-ovati; štrajkovati, cinkariti;<br />

štancovati; švercovati<br />

luftirati (provetravati)<br />

štimati (naštimaj) downloadati, blogati, štrajkati, cinkati; štancati;<br />

švarcati<br />

luftati (kol.) (prozraĉivati)<br />

-isati<br />

-isati<br />

– (pojati, poj slavuja), brisati biglisati, brisati<br />

ţigosati<br />

ţigosati<br />

brisati, pisati, disati, baldisati, begenisati, kurtalisati, bojadisati itd<br />

Zvanje OBJEK(A)T (Nosilac/nositelj radnje)<br />

-alac,-atelj<br />

davalac, primalac, gledalac, mislilac, posluţitelj<br />

-atelj<br />

gledatelj, ĉitatelj;ali: talac! znalac itd.<br />

pridika<br />

blagodet<br />

imetak<br />

napirlitati<br />

zatalebati<br />

prodika<br />

blagodat<br />

imutak<br />

naperlitati<br />

zatelebati<br />

popravka<br />

iznimka<br />

snimak<br />

popravak<br />

iznimak<br />

snimka<br />

Vin<br />

Izvinite; ... Ja se izvinjavam... koliko je sati.<br />

Izvini. Ja ti se izvinjavam/<br />

Izvini nevini vinovniĉe, ali povinuj se! © S. K.<br />

vina, krivica<br />

savinuti, saviti; sviti; viti<br />

Oprostite,...Ja se ispriĉavam... koliko je sati.<br />

Oprosti. Ja ti se ispriĉavam.<br />

Oprosti neduţni krivĉe, ali budi pokoran!<br />

krivica<br />

savinuti, saviti; sviti; viti

preko (kajkavskog)<br />

ustati<br />

sesti (sjesti)<br />

leći<br />

dići se<br />

razgovarati<br />

pretiti<br />

ustati se<br />

sjesti se<br />

leći se<br />

dići se<br />

razgovarati se<br />

prijetiti se<br />

i obrnuto:<br />

seliti se; doseliti se; preseliti se; iseliti se<br />

seliti; doseliti; preseliti, iseliti<br />

Nemaĉke i druge strane reĉi u kolokvijalnoj upotrebi<br />

štangla (ĉokolade)<br />

šajbna, šoferšajbna<br />

ratkapna<br />

garnišna<br />

virbla<br />

girtla<br />

štanga (ĉokolade)<br />

šajba, šoferšajba<br />

ratkapa<br />

garniša<br />

virbl<br />

girtl<br />

gurtna<br />

šlog (moţdani udar)<br />

roletna<br />

viršla<br />

fugna<br />

tacna<br />

šlag (moţdani udar)<br />

roleta<br />

– (hrenovka)<br />

fuga<br />

taca<br />

ringla<br />

driker<br />

buhtla<br />

rolna, rolnica<br />

polisa (osiguranja)<br />

dihtovati<br />

druker<br />

buhtl<br />

rola, rolica<br />

polica (osiguranja)<br />

dihtati

filovati, nafilovati<br />

luftirati<br />

driker<br />

pedikir<br />

startovati<br />

filati, nafilati<br />

luftati<br />

druker<br />

pediker<br />

startati<br />

* oblici glagola koji su u govorni jezik u Hrvatskoj stizali kroz narod imaju nastavak -ati, a koji su kroz skolastiĉke institucije sistema: -irati<br />

Izuzetna (iznimna) situacija: padeţi: Acc. vs. Gen. (lokalni karakter <strong>srpskog</strong> <strong>jezika</strong>) Npr: Srbi na jugu Srbije će reći: "Jesi 'dobio batine?", a<br />

u hercegovini: "Jesi li dobio batina?"<br />

Razlog za to je uticaj tzv. slovenskog genitiva<br />

Je l' i vama nestala struja... (stilski ĉešći oblik, ali moţe i)<br />

Mi nemamo vodu... (stilski ĉešći oblik, ali moţe i)<br />

Je l' i vama nestalo struje...<br />

Mi nemamo vode...<br />

Nemamo prevod tabulatora 88... Nemamo prijevoda tabulatora 88...<br />

Je l' imate zimu...<br />

Je l' imate zime...<br />

Ja nisam paranojan kada kaţem da jezik ima više duha što ga duţe što više ljudi govori… a ne kao neki koji govore kao da hodaju po jajima<br />

i za svaki treći pojam nisu naĉisto koju rěĉ da upotrebe ili im ta rěĉ potpuno nedostaje… C.M.<br />

Slědeći izrazi nisu deminutivi, već su izrazi od mila, u tepanju, i funkcijski predstavljaju promenu roda, transpoziciju u neutrum. Kao takvi<br />

nisu prisutni u jeziku hrvatske amalgam nacije, jer ona govori stranim jezikom.<br />

U Srba jezik je ţiv, on teĉe, on se plodi, cvetava i raĊa. C.M.<br />

Kako najĉešće nisu deminutivi, već imenice od milošte nazivaju se hipokoristici ("mali slatki" jastuk = jastuĉe; "mali medeni" ĉamac =<br />

ĉamĉe; "preslatka devojka" = devojĉe itd.) Ovi oblici svojstveniji su jugu Srbije.<br />

Genitiv ovih imenica zavšava na -eta, a deminutiv na -ence!<br />

šeširĉe<br />

lonĉe<br />

prozorĉe<br />

jastuĉe, dem. jastuĉence<br />

meĉe<br />

sanduĉe, dem. sanduĉence<br />

kuĉe, dem. kuĉence<br />

parĉe, dem. parĉence<br />

pašĉe<br />

papagajĉe, kanarinĉe, vrapĉe, golubĉe<br />

maĉe<br />

paĉe<br />

prase, dem. prasence

ciganĉe<br />

devojĉe<br />

momĉe<br />

ptiĉe<br />

goveĉe<br />

golupĉe<br />

Hrvaĉe<br />

Srpĉe<br />

bepĉe, bebiconer<br />

mladunĉe<br />

kumĉe<br />

Piroćanĉe, Slovenĉe, MaĊarĉe, Makedonĉe, Vranjanĉe, Jagodinĉe…<br />

poljanĉe<br />

bunarĉe<br />

dţakĉe<br />

komšiĉe<br />

kanapĉe<br />

kapĉe<br />

šaranĉe, somĉe, pastrmĉe<br />

prsluĉe, dem. prsluĉence<br />

dţemperĉe<br />

gunjĉe<br />

ekserĉe<br />

ĉamĉe<br />

majmunĉe<br />

kazanĉe<br />

ekranĉe, tepihĉe, lusterĉe, digitronĉe…<br />

klupĉe (od klupko)<br />

mezimĉe<br />

odojĉe, dojenĉe<br />

piĉe (Iz vulgarne izreke: NajslaĊe je piĉe dok mu dlaka niĉe).

maĉorĉe<br />

nedonošĉe<br />

ormanĉe<br />

peškirĉe<br />

papirĉe<br />

samo u zapadnim dijalektima: jelenĉe<br />

unuĉe<br />

luĉe (hipokristik od lutka)<br />

Sliĉno i: (genitiv na -ka; katkad uz nepostojano a)<br />

torbak<br />

sendviĉak<br />

jadniĉak<br />

kamiĉak<br />

oblutak<br />

Ċavolak<br />

ĉekićak<br />

ĉesmak<br />

Apsolutni superlativ (javlja se i u drugim balkanskim jezicima na sliĉan naĉin, koji je dakle balkanizam), oliĉen npr. u izrazima<br />

go – golcat,<br />

pun – puncat<br />

nov – novcat<br />

sam – samcit, samcat<br />

sam – samcat<br />

zdrav – zdravcit<br />

ceo – celcat<br />

Ţensko zvanje SUBJEKAT<br />

-rka, -ica, -inja<br />

-ica

doktorka, profesorka, lekarka, ministarka, ĉistaĉica, advokat(kinja),<br />

matematiĉarka, slikarka, sluškinja, robinja, interpretatorka<br />

doktorica, profesorica, likarica (ikavski, inaĉe lijeĉnica), ministrica,<br />

odvjetnica, slikarica, interpretatorica<br />

Specifiĉna ţenska zvanja 2 (SUBJEKAT)<br />

šefovica<br />

koleginica (preko nemaĉkog)<br />

sudinica<br />

šefica<br />

kolegica<br />

sudica (sutkinja - su(d)ĉeva ţena)<br />

ĉetvoro, petoro, šestoro...<br />

srednjovekovni, srednjevekovni<br />

ĉetvero, petero, šestero...<br />

srednjovjekovni<br />

Prezent i imperativ glagola:<br />

vagati-vaţem/vagam-vagaj, vagajte<br />

klizati-klizam/kliţem-kizaj, klizajte<br />

pljeskati – pljeskam-pljeskaj, pljeskajte<br />

pritiskati – pritiskam-pritiskaj, pritiskajte<br />

stiskati – stiskam-stiskaj, stiskajte<br />

šetati-šetam-šetaj-šetajte<br />

vagati-vaţem-vaţi-vaţite<br />

klizati-kliţem-kliţi-kliţite<br />

pljeskati – plješćem, plješći, plješćite<br />

pritiskati – pritišćem, pritišći, pritišćite<br />

stiskati – stišćem-stišći,stišćite<br />

šetati-šećem-šeći, šećite<br />

Sluĉaj: sufiksacija tuĊica<br />

U jedinstvenom standardu trebalo bi usvojiti likove na -alno jer su latinske etimologije<br />

-uelno, - ijelno (tuĊica preko nemaĉkog)<br />

aktuelno<br />

vizuelno<br />

manuelno<br />

virtuelno<br />

senzorijelno<br />

oficijelno<br />

-ualno, -ijalno (-tuĊica preko latinskog)<br />

aktualno<br />

vizualno<br />

manualno<br />

virtualno<br />

senzorijalno<br />

sluţbeno

kontekstuelno<br />

principijelno<br />

superficijelno<br />

arteficijelno<br />

konteksualno<br />

= principijelno<br />

superficijalno<br />

arteficijalno<br />

Rodbinska veza uz ime ne deklinuje se (i ne slaţe se u padeţu) sa imenom ukoliko stoji ispred njega<br />

ĉika Pera; nema ĉika Pere<br />

ujka Miki; sa ujka Mikijem<br />

bata Marko; kod bata Marka<br />

striĉek Pero; nema striĉeka Pere<br />

ujak Miki; s ujakom Mikijem<br />

bratac Marko; kod brace Marka<br />

Sluĉaj glasa S/Z u tuĊicama<br />

insistirati (tuĊica preko latinskog), ali perzistirati,<br />

egzistirati<br />

kaseta, kasetofon<br />

konsekvence<br />

konsultacija<br />

kosmos, kosmonaut<br />

hromozom, ribozom, polizom<br />

inzistirati (tuĊica preko nemaĉkog)<br />

kazeta, kazetofon<br />

konzekvence<br />

konzultacija<br />

kozmos, kozmonaut<br />

kromosom, ribosom, polisom<br />

Sluĉaj glasa S/C u tuĊicama<br />

finansije, finansijski<br />

bilans<br />

bronza, bronzani<br />

Barselona<br />

financije, financijski<br />

bilanca<br />

bronca, bronĉani<br />

Barcelona<br />

Sluĉaj glasa T/Ć<br />

plata<br />

toplota<br />

gustina<br />

vreo<br />

plaća<br />

toplina<br />

gustoća<br />

kipuć

palata<br />

shvatati, shvataš<br />

palaĉa<br />

shvaćati, shvaćaš<br />

Jotovanje/bez jotovanja ili bez jotovanja/jotovanje: Ć/T (jotovanje ili ne)<br />

plata<br />

shvatati, shvataš<br />

prihvatati<br />

korišćenje<br />

opšti<br />

bašta<br />

šta<br />

prolećnji<br />

korišćeno, korišteno<br />

oljušćeno, oljušteno<br />

srećan, sretan, srećni, sretni<br />

presrećan, presrećni<br />

plaća<br />

shvaćati, shvaćaš<br />

prihvaćati<br />

korištenje<br />

opći<br />

bašĉa<br />

ća<br />

proljetni<br />

korišteno<br />

oljušteno<br />

sretan, sretni<br />

presretan, presretni<br />

Suĉaj sibilant/palatal<br />

pariski<br />

ruzmarin<br />

klizam<br />

skrob<br />

pariški<br />

ruţmarin<br />

kliţem<br />

škrob<br />

(-avati / -ivati) – (-avanje/-ivanje) – (-avam/-ujem)<br />

ispupĉavanje<br />

ulubljavanje<br />

naglašavanje<br />

ispupĉivanje<br />

ulubljivanje<br />

naglašivanje

Prefiks sa-/su-<br />

saradnja, saradnik<br />

sagovornik<br />

savremenik<br />

suradnja, suradnik<br />

sugovornik<br />

suvremenik<br />

sapatnik (?)<br />

saţaljenje (?)<br />

saosećanje<br />

saglasnost<br />

sućut<br />

suglasje<br />

sastanak (?)<br />

sastav<br />

sastavak<br />

Nepostojano a / umetnuto e u stranim rěĉima<br />

filtar<br />

estar<br />

filter<br />

ester<br />

(Ne)Slaganje imenice i glagola u rodu: kod imenica muškog roda koje završavaju na -a u CSD-E se glagol slaţe kao sa imenicom ţenskog<br />

roda, a u CSD–W kao sa obiĉnom imenicom muškog roda.<br />

Slaganje u sufiksima:<br />

Ustaše su ga muĉile, ĉetnici tukli, a Udba dotukla.<br />

Proklete fašiste! Prokleti fašiste!<br />

Slaganje u rodu, broju i padeţu:<br />

Ustaše su ga muĉili, ĉetnici tukli, a Udba dotukla<br />

Prokleti fašisti...<br />

Isto vaţi i za prideve i zamenice:<br />

Tradicionalno (ne)slaganje prideva, zamenica i glagola u rodu sa imenicama muškog roda koje završavaju na "-a" u nominativu i vokativu<br />

plurala<br />

naše entuzijaste, naši entuzijaste<br />

proklete fašiste (?), prokleti fašiste, prokleti fašisti<br />

njihove pristalice, njihovi pristalice<br />

Obe sluge.<br />

naši entuzijasti<br />

prokleti fašisti<br />

njihovi pristaše<br />

Obojica slugu.<br />

Geografski pojmovi - tuĊice

Portugalija, Rumunija, Jermenija, Španija, Švajcarska, Vizantija,<br />

Vavilon, Konstantinopolj, italijanski<br />

Jerusalim<br />

Bosfor<br />

Kartagina, Kartaginjani<br />

Portugal, Rumunija, Armenija, Španjolska, Švicarska, Bizant, Babilon,<br />

Konstantinopolis, talijanski<br />

Jeruzalem<br />

Bospor<br />

Kartaga, Kartaţani<br />

V/B: V preko grĉkog, B preko latinskogj<br />

Vizantija<br />

Vavilon<br />

vivlija (isto i biblija, Sveto pismo)<br />

varvarin, varvari, Varvara<br />

Vartolomej<br />

Varava<br />

Valtazar<br />

Avram<br />

lavirint<br />

Jelisaveta<br />

jeres<br />

jevanĊelje, jevanĊelista<br />

Bizant<br />

Babilnon<br />

Biblija<br />

barbar, barbari, Barbara<br />

Bartolomej<br />

Baraba<br />

Baltazar<br />

Abraham<br />

labirint<br />

Elizabeta<br />

hereza<br />

evanĊelje, evanĊelist<br />

Jevropa (arh.), Evropa Europa (od 1990.)<br />

Jezeklj<br />

Jelena<br />

Jeleni (Grci)<br />

Jadran (Adria - Adrija - Jadrija - Jadrijansko more - Jadransko more -<br />

Jadran)<br />

Jakov<br />

Hazekijah<br />

Helena<br />

Heleni<br />

Adrijan ("ne znam zašto još nije isprevljen 'srbizam' Jadran" C.M.)<br />

Jakob<br />

(Ne)odsecanje nastavaka kod imeniĉkih tuĊica latinskog latinskih i grĉkog porekla<br />

kalijum<br />

delirijum<br />

simpozijum<br />

kalij<br />

delirij<br />

simpozij

kolokvijum<br />

kriterijum<br />

stadijum<br />

ganglion<br />

kolokvij<br />

kriterij<br />

stadij<br />

ganglij<br />

Grleni K/H kao rezultat grĉke, odnosno latinske transkripcije<br />

hirurgija<br />

citohrom<br />

hromatin, hromosom<br />

hrom<br />

hromatski; hromaki (chroma key)<br />

hronologija; hronološki<br />

hronika; hroniĉno; hroniĉar<br />

hemija; hemizam<br />

hlor<br />

haos; haotiĉno<br />

harizma; harizmatiĉan<br />

kirurgija<br />

citokrom<br />

kromatin, kromosom<br />

krom<br />

kromatski; kromaki (chroma key)<br />

kronologija; kronološki<br />

kronika; kroniĉno; kroniĉar<br />

kemija; kemizam<br />

klor<br />

kaos; kaotiĉno<br />

karizma; karizmatiĉan<br />

(Ne)Turcizmi i (ne)orijentalizmi<br />

ajkula (tur.)<br />

prodavnica<br />

morski pas<br />

dućan (tur.)<br />

admiral, ajkula, ajvar, alat, algebra, alkemija, alkohol, arsenal, avlija,<br />

bakar, baklava, barut, basta, behar, besika, boja, bor, boza, bubreg,<br />

burek, cifra, ĉarapa, ĉaršaf, ĉekić, ĉesma, ĉelik, ĉerga, ĉizma, ĉoban,<br />

ĉorba, ćebe, ćela, ćevap, ćilim, ćorav, ćufta, dernek, dućan, duhan,<br />

dunum, durbin, dustabani, dţep, Ċon, ekser, ergela, galama, guba,<br />

gurabija, halva, hambar, hapsiti, hašiš, hosef, jaruga, jastuk, jatak,<br />

jendek, jorgan, jorgovan, jufka, juriš, kafa, kafaz, kajak, kajgana,<br />

kajmak, kajsija, kalaj, kalemiti, kalup, kapak, kapija, karaula, karavan,<br />

kašika, kat, katran, kazamak, kiĉma, komšija, kreĉ, kula, kundak, kutija,<br />

lakrdija, leš, limun, lokum, makaze, majmun, majstor, mana, mangup,<br />

marama, matirati, memla, meza, miraz, odaja, ortak, pamuk, papuĉe,<br />

parĉe, pekmez, peškir, pirinaĉ, pita, rakija, rusvaj, saksija, sanduk,<br />

sapun, sarma, sevdalinka, sirće, somun, sunĊer, sutlijaš, šah, šator,<br />

šecer, šegrt, šerbe, šuga, tambura, tepsija, top, turšija, veresija, zanat,<br />

zavrzlama, zenit.<br />

(Ne)kripto-germanizmi

duvati<br />

izuzetak<br />

puhati<br />

iznimka<br />

(Ne)Bohemizmi (i Šulekovo sholastiĉko nazivlje) i<br />

ĉeško-srpski/hrvatski sinonimi (… u razvoju…)<br />

opit, ogled, eksperiment<br />

voz<br />

ureĊaj, naprava, mašina<br />

(ne)priměren<br />

gas<br />

poljubac<br />

okršaj, sukob<br />

šišarka<br />

pritisak, pritiskati<br />

mastan<br />

put, autoput, kaldrm(a)ski put<br />

kancelarija<br />

s vezom; bezveze<br />

pridobiti (zaruĉiti)<br />

saglasnost; saglasiti se<br />

marš; marširati<br />

mamuza<br />

mantil<br />

megdan<br />

kafana, kafandţija<br />

uštinuti<br />

sistem<br />

tesnac<br />

svaĊati se<br />

vindjakna<br />

zasjati<br />

ĉaršav<br />

jorgan<br />

pokus (B. Šulek)<br />

vlak (B. Šulek)<br />

stroj (B. Šulek)<br />

(ne)prikladan (B. Šulek)<br />

plin (B. Šulek)<br />

pusa (sleng)<br />

sraz, boj<br />

ĉešer<br />

tlak, tlaĉiti (B. Šulek)<br />

masan ( tust)<br />

cesta, autocesta, makadam(ska) cesta<br />

ured (B. Šulek)<br />

suvislo; nesuvislo<br />

snubiti (kol. metafora)<br />

suglasje; suglasiti se (suglasnost)<br />

hodnja, pohod; pohoditi<br />

ostruga<br />

plašt<br />

boj<br />

krĉma, krĉmar<br />

uštipnuti<br />

sustav (B. Šulek)<br />

uţina<br />

svaditi se<br />

vjetrovka<br />

ozariti<br />

plahta<br />

perina

uncati<br />

ogledalo<br />

sedište<br />

lepak<br />

vazduhoplov<br />

zapremina<br />

grditi<br />

natkrov<br />

sedmica<br />

jul<br />

semtembar<br />

oktobar<br />

novembar<br />

pesnica<br />

preparat<br />

disati-zadah<br />

gušobolja<br />

milošta<br />

prljati;mrlja<br />

paţnja!<br />

sok od groţĊa, šira<br />

-lac/-oci<br />

moruna<br />

mrljav<br />

moreuz<br />

šargarepa<br />

stiskati,istiskivati<br />

mrak<br />

mermer<br />

mrzi me<br />

mrmljati, mrmoriti<br />

(ubiti) muĉenjem<br />

ćutati<br />

blato<br />

bulazniti<br />

zrcalo<br />

sjedalo<br />

ljepilo<br />

zrakoplov<br />

obujam (B. Šulek)<br />

špotati<br />

streha<br />

tjedan<br />

srpanj<br />

rujan<br />

listopad<br />

studeni<br />

šaka, pest<br />

pripravak (B. Šulek)<br />

dihati-zadih<br />

hripavica<br />

milodar<br />

skvrniti;skvrna<br />

oprez!<br />

mošt<br />

-telj/–telji<br />

jesetra<br />

zamazani<br />

uţina<br />

mrkva<br />

tlaĉiti<br />

tama, tmina<br />

mramor<br />

bezvoljan sam<br />

mumljati<br />

(usmrtiti) muĉki<br />

šutjeti (muĉati)<br />

kal

strujonosaĉ<br />

municija<br />

mula<br />

puta; više puta; jedanput<br />

kej<br />

-a- (npr. momenat)<br />

moma<br />

miroĊija<br />

omladina<br />

miška<br />

kretati se<br />

mlada<br />

piljiti, buljiti, blenuti<br />

mrljati, farbati<br />

mladoţenja<br />

muva (muv)<br />

-ovati, -ujem<br />

pomajmunisati<br />

pouostrvo<br />

ostrvo<br />

penzija<br />

hleb<br />

nabavka<br />

otok<br />

nadisati se<br />

kancalarija, nadleštvo<br />

naĊubriti<br />

naglasak<br />

akcenat<br />

najem (jemac)<br />

nakapljati<br />

nakidati<br />

poškropiti<br />

nalivati<br />

dalekovod (B. Šulek)<br />

streljivo<br />

mula (mul, mula)<br />

krat; višekratno; jednokratno<br />

molo<br />

- (npr. moment)<br />

divka<br />

kopar<br />

mladeţ<br />

pazuh<br />

gibati se (hybat se)<br />

nevjesta<br />

zuriti<br />

malati<br />

ţenik<br />

muha (mouha)<br />

-irati, -iram<br />

pošempjati (majmunirati)<br />

poluotok<br />

otok<br />

mirovina<br />

kruh<br />

nabava<br />

oteklina<br />

nadihati se<br />

ured<br />

nagnojiti<br />

prizvuk<br />

naglasak<br />

najam (jamac)<br />

nakapati<br />

natrgati<br />

škropiti<br />

naljevati

nanovo<br />

iznova<br />

naneti<br />

nanesti<br />

melodija<br />

napjev<br />

neĉistota<br />

neĉistoća<br />

nedeljno<br />

tjedno<br />

pestovati<br />

gajiti (biljku)<br />

negde<br />

nekamo<br />

neokaljan<br />

neoskvrnjen<br />

nepaţljiv<br />

nepozoran<br />

verujući<br />

poboţan<br />

nevreme<br />

nepogoda<br />

nepovezan<br />

nesuvisli<br />

nesaglasni<br />

nesuglasni<br />

potreban<br />

potrebiti<br />

nozdrva<br />

nosnica<br />

nosilac<br />

nositelj<br />

makaze<br />

škare, noţice<br />

toalet<br />

zahod<br />

napolje<br />

van<br />

pomorandţa<br />

naranĉa<br />

pokoljenje<br />

naraštaj<br />

prirodno<br />

naravno<br />

nareĊenje<br />

zapovijed, naredba<br />

siledţija<br />

nasilnik<br />

nastanak<br />

zaĉetak<br />

nasuvo<br />

nasuho<br />

zemljak, zemljakinja<br />

naš, naša<br />

naštampati<br />

natiskati<br />

natpolovinski<br />

natpoloviĉni<br />

naum<br />

umisao<br />

minĊuša<br />

naušnica<br />

veĉe<br />

veĉer<br />

naviti<br />

navinuti<br />

imenilac<br />

nazivnik

odreĉan<br />

zaporni<br />

Slavenizmi<br />

zavrtanj<br />

zbijen<br />

završnica<br />

zacopan<br />

završetak<br />

briga<br />

brinuti, starati se<br />

snabdeti<br />

stanica<br />

spraviti<br />

soĉivo<br />

pokvasiti<br />

slina<br />

sluţavka<br />

pristalica, slědbenik<br />

vijak<br />

zbit<br />

konaĉnica<br />

zateleban<br />

konac<br />

skrb<br />

skrbiti<br />

opskrbjeti<br />

postaja<br />

pripraviti<br />

leća<br />

smoĉiti<br />

šmrklja<br />

sluškinja<br />

pristaša<br />

(Ne)Rusizmi<br />

ovaploćenje<br />

prevazići; neprevaziĊen<br />

posmatrati<br />

otjelotvorenje<br />

nadići<br />

promatrati<br />

prevashodno<br />

snishodljiv, snishodljivost<br />

neprikosnovenost<br />

preslišati; preslišavanje<br />

potpuno<br />

posvema, posve; potpunoma;<br />

posvemašno

opšteno<br />

općenito<br />

+++, razliĉno razliĉito<br />

ponosno, ++<br />

naprasno, +<br />

ponosito<br />

naprasito<br />

++ poglavito<br />

naroĉito, +<br />

potrebno, –<br />

redovno, –<br />

stašno, jezivo, +<br />

nadareno, –<br />

ubijstveno, +++<br />

oĉigledno, ++<br />

osobito<br />

potrebito<br />

redovito<br />

strahovito<br />

darovito<br />

ubojito<br />

oĉito<br />

+++ istinito<br />

+++ izriĉito<br />

+++ naroĉito<br />

znaĉajno, –<br />

jezivo, +<br />

razumno, +<br />

znakovito<br />

jezovito<br />

razborito<br />

+++ znamenito<br />

+++ grĉevito<br />

Veznik "sa":<br />

Sa, iznimno s; on je sa tobom<br />

S, iznimno sa: on je s tobom (sa ispred rijeĉi koja poĉima sibilantom)<br />

Particip prošli glagola na -nuti/(-aći)<br />

potakao<br />

potaknuo<br />

krivica<br />

kupovina<br />

krivnja<br />

kupnja

NeodreĊene zamenice<br />

NOM ko, neko, niko, svako, iko tko, netko, nitko, svatko, itko (ovo su ţivući arhaizmi C. Merlocampi)<br />

GEN<br />

koga, nekoga, nikoga, svakoga, ikoga<br />

DAT kome, nekome, nikome, svakome, ikome kom(u), nekom(u), nikom(u), svakom(u), ikom(u)<br />

ACC<br />

kog(a), nekog(a), nikog(a), svakog(a), ikog(a)<br />

VOK –<br />

INS<br />

LOC<br />

kom(e), nekom(e), nikom(e), svakom(e)<br />

ikom(e)<br />

kim(e), nekim(e), nikim(e), svakim(e), ikim(e)<br />

kom(u), nekom(u), nikom(u), svakom(u) ikom(u)<br />

DAT tome, ovome, onome tomu, ovomu, onomu<br />

(vs. to mu, ovo mu, ono mu)<br />

Pridjevski sufiksi ski/ni tj. ni/ski<br />

magnetni<br />

jeziĉki<br />

magnetski<br />

jeziĉni<br />

Sufiksacija -kat/-kt<br />

-kat, -nat<br />

subjekat<br />

objekat<br />

predikat<br />

projekat<br />

efekat<br />

defekat<br />

akcenat<br />

parlamenat<br />

talenat<br />

afekat<br />

-kt, - nt<br />

subjekt<br />

objekt<br />

predikat<br />

projekt<br />

efekt<br />

defekt<br />

akcent<br />

parlament<br />

talent<br />

afekt

Instrumental izvesnih imenica muškog roda koje su u srpskom izuzete od starog pravila koje se smatra arhaizmom,<br />

a završavaju na -ĉ, -ć, -ţ, -š, -Ċ, -dţ, -nj, i -t<br />

put, putem<br />

noţ, noţem<br />

maĉ, maĉem<br />

miš, mišem<br />

ljulj, ljuljem: Travnjak zasejan ljuljem...<br />

gunj<br />

put, putom<br />

noţ, noţom<br />

maĉ, maĉom<br />

miš, mišom<br />

ljulj, ljuljom: Travnjak zasijan ljuljom...<br />

debela deka<br />

Arhaiĉno slovensko 'u' sa genitivom – u koga, u ĉega, u modernom srpskom je napušteno<br />

obljenja kod dece<br />

kod nas je bolje<br />

bolesti u djece<br />

u nas je bolje<br />

Arhaiĉni genitiv i dativ prisvojnih priděva ispred imenica muškog roda:<br />

Gen: Nema više njegovog jasnog pogleda<br />

Dat: Nemoj da priĊeš njegovom oštrom keru.<br />

Dat: Po Jedvajevom izvještaju...<br />

Gen: na temelju Karadţićevoga <strong>srpskog</strong> reĉnika<br />

(idiom sa prilogom): Šta ima novo?<br />

Gen: Nema više njegov(og)a jasn(og)a pogleda<br />

Dat: Nemoj prići njegov(om)u oštr(om)u psu.<br />

Dat: Po Jedvajev(om)u izvješću...<br />

Gen: na temelju Belostenćeva <strong>hrvatskog</strong> a rjeĉnika<br />

Gen: Što je nov(og)a<br />

Instrumental imenica ţenskog roda koje ne završavaju na -a (sa sufiksom -st, -ĉ, -v, -Ċ itd.)<br />

sa opasnošću<br />

sa zrelošću<br />

svojom pakošću<br />

jednom reĉju<br />

s opsanosti<br />

sa zrelosti<br />

svojom pakosti<br />

jednom rijeĉi<br />

oblik<br />

poĉevši<br />

poĉev

uzevši<br />

uzev<br />

Genitiv izvesnih imenica<br />

Watt: GEN = vati 4 vata, 5 vati...<br />

cent - centi; 4 centa, 5 centi...<br />

Watt: GEN = vata, 4 vata, 5 vata...<br />

cent - centa; 5 centa<br />

Ortografija - transkribuju se/zadrţavaju se strana imena i reĉi<br />

Sastanak sa Kristoferom Vokerom<br />

Njujork, Njujorĉanin<br />

Sastanak s Christopherom Walkerom<br />

New York, New Yorĉanin<br />

O/U<br />

milion<br />

bataljon<br />

stadion<br />

bajonet<br />

fondacija<br />

Brioni<br />

gondola<br />

milijun<br />

bojna, bataljun<br />

igralište<br />

bajunet<br />

fundacija<br />

Brijuni<br />

gundula (etim. Gundulić)<br />

PROTIV/PROTU<br />

protivpravno<br />

protivotrov<br />

protivzakonito<br />

protiv(u)reĉno, protiv(u)reĉiti, protiv(u)reĉje, protiv(u)reĉnost<br />

protupravno<br />

protuotrov<br />

protuzakonito<br />

proturjeĉno, proturjeĉiti, proturjeĉje, proturjeĉnost<br />

Glasovna grupa ŠT/Ć

opšti, opština, opštiti<br />

uopšte<br />

sveštenik, sveštenstvo<br />

osveštati- prvosveštenik<br />

skupština<br />

šta<br />

opći, općina, općiti<br />

uopće, (kol. opće)<br />

svećenik, svećenstvo<br />

svetiti – mladomisnik<br />

vijeće<br />

ĉa, ća, ca<br />

Glasovi Ć/Š<br />

ćutati, ćutanje, ćutnja<br />

muva<br />

uvo<br />

suv, suva, suvo; suvarak<br />

duvan<br />

duvaĉki<br />

gruvati (ali: zgrušati)<br />

vazduh<br />

izduvni, duvati (izdušni)<br />

pastuv<br />

buva (buvica!)<br />

kuvati, kuvar, kuvarica<br />

gluv; gluvariti; ogluveti<br />

kuvanje, kuvar, kuvarica<br />

protuva<br />

marva<br />

jova<br />

pastrmka<br />

promaja<br />

vijoriti<br />

natruva<br />

šutjeti, šutnja<br />

muha<br />

uho<br />

suh, suha, suho; suharak<br />

duhan<br />

puhaĉki<br />

gruhati<br />

zrak<br />

ispuhati, puhati (ispušni)<br />

pastuh<br />

buha (buhica!)<br />

kuhati, kuhar, kuharica<br />

gluh; –; ogluhnuti; oglušiti se<br />

kuhahnje, kuhar, kuharica<br />

protuha<br />

blago<br />

joha<br />

pastrva, pastrha (boh. pstruh)<br />

propuh<br />

vihoriti<br />

natruha

(2) Glasovi J/H<br />

snaja, snajka<br />

kijati<br />

jevrejin<br />

kujna, kujina, kuhinja<br />

ĉoja<br />

Peĉuj<br />

leja<br />

zamajac, zamajavati<br />

štijati; štijaĉa (riljati, ašoviti; ašov)<br />

sviju<br />

aţdaja<br />

jeretik, jeretiĉki, jeres<br />

Jelini<br />

snaha<br />

kihati<br />

hebrejac<br />

kuhinja<br />

ĉoha<br />

Peĉuh<br />

lijeha<br />

zamašnjak<br />

štihati; štihaĉa<br />

svih<br />

zmaj<br />

heretik, heretiĉki, hereza<br />

Heleni<br />

(2a) dodavanje glasa J (J+)<br />

Jelisaveta<br />

jevanĊelje, jevanĊelisti<br />

Jevropa<br />

Jegejsko more, Jegej<br />

Elizabeta<br />

evanĊelje, evanĊelisti<br />

Europa<br />

Egejsko more, Egej<br />

(3) Glas/H<br />

rvanje<br />

ren<br />

aranĊeo, AranĊelovdan (sv. Mihajlo)<br />

ĉaura, uĉauriti se<br />

danuti (dušom)<br />

rapav<br />

gomila, rpa<br />

hrvanje<br />

hren<br />

arhanĊel (sv. Mihael)<br />

ĉahura, uĉahuriti se<br />

dahnuti (dušom)<br />

hrapav<br />

hrpa

Ċa; rĊati; raĊav; zarĊao; zarĊati<br />

rskavica<br />

nauditi<br />

hrĊa; hrĊati; hraĊav; zahrĊao; zahrĊati<br />

hrskavica<br />

nahuditi (hud = zao; hudost = zloba)<br />

(4a) Glasovna grupa HR<br />

rvanje; porvati se<br />

ren<br />

rĊa; zarĊali ekser<br />

hrvanje; pohrvati se<br />

hren<br />

hrĊa; zahrĊali ĉavao<br />

(4) Glasovi F/V, tj. V/F<br />

kafa, kafana, kafić<br />

kovĉeg<br />

ĉaršav<br />

Avganistan<br />

svera<br />

asvalt<br />

kava, kavana, kafić (kavić)<br />

kofĉeg<br />

ĉaršaf<br />

Afganistan<br />

sfera<br />

asfalt<br />

Muška zanimanja ( zvanja) koja završavaju na -ta/-t<br />

arhitekta<br />

akrobata<br />

poliglota<br />

erudita<br />

analfabeta<br />

entuzijasta<br />

sineasta<br />

fašista<br />

nacista<br />

arhitekt<br />

akrobat<br />

poliglot<br />

erudit<br />

analfabet<br />

entuzijast<br />

sineast<br />

fašist<br />

nacist

komunista<br />

patriota<br />

komunist<br />

patriot<br />

itd.<br />

imenice koje završavaju na -t/-ta<br />

planeta<br />

minut<br />

sekund: Dolazim za sekund. Ima još 4 sekunda.<br />

kvalitet<br />

koverat<br />

kometa<br />

planet<br />

minuta<br />

sekunda: Dolazim za sekundu. Još samo 4 sekunde.<br />

kvalitata, kakvoća<br />

kuverta<br />

komet<br />

imenice<br />

snimak<br />

iznimak<br />

arhiva (širi pojam), arhiv kao ime<br />

snimka<br />

iznimka<br />

arhiv<br />

Grĉko k / latinsko c<br />

okean, okeanografija<br />

proksima kentauri<br />

kentaur<br />

ocean, oceanografija<br />

proksima centauri<br />

centaur<br />

Grĉko t / latinsko c<br />

demokratija, birokratija, aristokratija, tehnokratija,<br />

demokracija, birokracija, aristokracija, tehnokracija,

Pravopis u futuru I<br />

kontrahovani:nekontrahovani oblik<br />

leteću, letećeš, leteće, letećemo, letećete leteće<br />

biću, bićeš, biće, bićemo, bićete, biće<br />

napraviću....<br />

staviću...<br />

letjet ćeš, letjet će, letjet će, letjet ćemo, letjet šete, letjet će<br />

bit ću...<br />

napravit ću...<br />

stavit ću...<br />

PotvrĊivanje sa (1) "da" i (2)"jeste" / "jest" i "je" u govornom jeziku.<br />

Da li je puška otkoĉena? (3. sg) Da. / Jeste. Je./ Jest<br />

Je l' tata li kupio sir(a)?(3.sg.) Da. / Jeste. Je./ Jest<br />

Da li je bio zgodan? (3. sg) Da. / Jeste. Je / Jest/ Da..<br />

Da li pratite Dnevnik? Da. Da. (kajk. "Je." od nem. ja)<br />

Je li limunada preslatka. Jeste. / Da. Je.<br />

"Da" ispred glagola/ infinitiv"<br />

planirao sam da potrošim...<br />

planirao sam potrošiti...<br />

– usvojeno kao kroatizam – (Pizza da se ponese) Pizza za ponijeti.<br />

Da crkneš od smeha.<br />

mogu li da uĊem?<br />

Za krepati od smjeha. (tal. crepare - crći)<br />

mogu li ući?<br />

* stilska napomena: što je više u duhu <strong>jezika</strong> u sluĉaju glavnog glagola ostaviti u infinitivu a glavni glagol u obliku sa "da":<br />

Da li ćete umeti da izvedete sve što se od vas traţi?<br />

Hoćete li znati izvesti sve što se od vas oĉekuje?<br />

Novo:<br />

da li ćeš da ideš na more<br />

da li su oprali kola<br />

hoćeš li ići na more<br />

jesu li oprali vozilo<br />

O/A kod kajkavizacije nesvršenih glagola

pokopavati, prekopavati, zakopavati, iskopavati<br />

zakopĉavati<br />

prenositi, podnositi, donositi<br />

zamotavati; umotavati; premotavati; namotavati<br />

preznojavati<br />

umnoţavati<br />

pokapati, prekapati, zakapati, iskapati<br />

zakapĉati<br />

prenašati, podnašati, donašati<br />

zamatati; umatati; prematati, namatati<br />

preznajati<br />

umnaţati<br />

AVATI/-IVATI<br />

oznaĉavati<br />

ukazazavati<br />

oznaĉivati<br />

prikazivati<br />

Ĉešće nego šta se moglo..<br />

… uz upotrebu još nepoznatijih nego šta je ona sama…<br />

Ĉešće nego se moglo..<br />

… uz uporabu još nepoznatijih nego je ona sama<br />

Arhaizacija<br />

gde<br />

kad<br />

kao<br />

koji, što<br />

nego<br />

nego, već, do<br />

ili<br />

(a) kamoli<br />

tada<br />

ako<br />

gdjeno<br />

kadno<br />

kano<br />

štono<br />

negoli<br />

doli<br />

iliti, oliti<br />

toli<br />

uto<br />

akoli<br />

Uporaba kitnjastog stila

najviše<br />

ili<br />

na kraju<br />

najbolje<br />

najpre<br />

najviše<br />

najviše<br />

ĉesto<br />

priliĉan broj<br />

u svakom sluĉaju<br />

iznad<br />

ispod<br />

tajno<br />

ponajviše<br />

iliti<br />

na poslijetku, na koncu, u konaĉnici<br />

ponajbolje<br />

ponajprije<br />

najvećma<br />

ponajviše<br />

poĉesto<br />

podosta<br />

zasigurno<br />

ponad<br />

podno<br />

potajno, potajice<br />

"poštovanje", "štovanje"<br />

penjati se: Mi smo se peli<br />

drati se: Mi smo se drali…<br />

penjati se: Mi smo se penjali (verali)<br />

derati se: Mi smo se derali…<br />

Upotreba modala trebati<br />

trebalo bi da jedem (treba da jedem)<br />

trebalo bi da jedeš<br />

trebalo bi da jede<br />

trebalo bi da jedemo<br />

trebalo bi da jedete<br />

trebalo bi da jedu<br />

Primer: Da li bi trebalo da doĊem u12ĉasova?<br />

Primer: Naša registracija bi trebalo još uvek da vaţi. (Registrovati)<br />

Primer: Dail' bi ja sad trebalo da se ubijem zbog toga?<br />

Primer: Ipak je trebalo ja to da uradim.<br />

trebam jesti; trebao/la bih jesti<br />

trebaš jesti; trebao/la bi jesti itd.<br />

treba jesti; trebao/la bi jesti<br />

trebamo jesti; trebali bismo jesti<br />

trebate jesti; trebali biste jesti<br />

trebaju jesti; trebali bi jesti<br />

Jel bih trebao doći u 12sati?<br />

Naša bi registracija trebala još uvijek vrijediti. (Registrirati)<br />

Je l' se ja sad trebam ubiti zbog toga?<br />

Ipak sam ja to trebao napravit.<br />

Zbirne imenice

notni sistem<br />

brodovi<br />

pruće<br />

crtovlje<br />

brodovlje<br />

šiblje<br />

Imenice sa sufiksom -ba<br />

Svedoĉanstvo<br />

Svjedodţba<br />

Promocija, promovisati, promoter Promidţba, promicati, promicatelj (© 1992)<br />

PoreĊenje<br />

Muzika<br />

Ţenidba<br />

Jednaĉina<br />

Kompozicija<br />

Poredba, usporedba<br />

Glazba<br />

Ţenidba<br />

Jednadţba<br />

Skladba<br />

Glagolski pridevi<br />

dat, -a, -o dan, -a, -o<br />

udat, -a, -o udan, -a, -o<br />

predat, -a, -o predan, -a, -o<br />

zadat, -a, -o zadan, -a, -o<br />

poslat, -a, -o poslan, -a, -o<br />

"Nepostojano l"<br />

so; G: soli<br />

sol (nota solmizacije)<br />

gol (fudbalska vrata)<br />

go (svuĉen), G: golog, f: gola<br />

po (skr. od pola): tri i po<br />

sto; G: stola<br />

vo; G: vola<br />

koĉić; pokoĉiti<br />

sol; G: soli<br />

so (nota solmizacije)<br />

vratnice = gol<br />

gol G: golog, f: gola<br />

pol (skr. od pola) 3 i pol<br />

stol; G: stola<br />

vol; G: vola<br />

kolĉić; pokolĉiti

konik, kolovoz<br />

kolnik<br />

Glagolske imenice od prijelaznih nepovratnih glagola na -ijti<br />

slepilo<br />

besnilo<br />

bledilo<br />

gluvilo<br />

sljepoća<br />

bjesnoća<br />

bljedoća<br />

gluhoća<br />

lepak<br />

ljepilo<br />

usisivaĉ<br />

poništivaĉ<br />

usisavaĉ<br />

poništavaĉ (karata)<br />

J/V<br />

dobijati<br />

obećavati, obećavam<br />

verovatno/vjerovatno<br />

dobivati<br />

obećavati: obećajem<br />

vjerojatno<br />

Razilika izmeĊu ekavskog i jekavskog mimo glasa jat:<br />

sedeti, osedeti<br />

obeleţje<br />

sjediti, posjediti<br />

obiljeţje<br />

tvorba rijeĉi<br />

lenjost (ljenjost); Lenji ljudi...<br />

voĊstvo<br />

prolećnji<br />

srećni<br />

smeša<br />

lijenost; Lijeni ljudi...<br />

vodstvo<br />

proljetni<br />

sretni<br />

smjesa

spasavati (od spasasti)<br />

prihvatanje, shvatanje<br />

spašavati (od spasiti)<br />

prihvaćanje, shvaćanje<br />

Kada glas "jat" prolazi u ikavski "i"<br />

hteti: Ja sam hteo...<br />

ţeleti: Ja sam ţeleo...<br />

smeti: Ja sam smeo...<br />

sedeti<br />

htjeti: Ja sam htio...<br />

ţeleti: ja sam ţelio...<br />

smjeti: Ja sam smio...<br />

sjediti<br />

Kada je glas "jat" u ijekavskom standardu "i", a u hrvatskom standardu "je"?<br />

SRPSKI<br />

zaliv, preliv, prelivati, odliv, dolivati<br />

uticaj, uticati (utiĉe), uticajan<br />

poticati; potiĉe<br />

podsticaj, podstrek; podstrekaĉ<br />

takmiĉar, trkaĉ; nadmetanje, trka<br />

sticati, sticaj (okolnosti)<br />

preticati<br />

isticati 1 ; isticanje; isticati se; istaći se; istaknut;<br />

isticati 2 ; istakati; isteći;<br />

proisticati<br />

preticati<br />

(takmiĉiti)<br />

sticati<br />

tok; teći<br />

HRVATSKI<br />

zaljev, preljev, prelijevati, odljev, dolijevati<br />

utjecaj, utjecati (utjeĉe), utjecajan,<br />

potjecati; potjeĉe<br />

poticaj, poticatelj<br />

natjecatelj; natjecanje, utrka<br />

stjecati, stjecaj<br />

pretjecati<br />

isticati ; isticanje; isticati se; istaći se; istaknut;<br />

istjecati ; istakati; isteći;<br />

proistjecati ;<br />

pretjecati<br />

natjecati (od nad + tjecati)<br />

stjecati<br />

tijek; teći<br />

homonimi<br />

meso, mesni; mesto, mesni<br />

smejati se; smeti; Ja se smejem, a ne smem<br />

meso, mesni; mjesto, mjesni<br />

smijati se; smjeti: Ja se smijem, a ne smijem...

Razlika u rodu imenica<br />

bol (m): Analgezija nepodnošljivog bola…; Imate li bolove?<br />

bol (f): (reĊe, javlja se u lirici)<br />

splav (m): Na beogradskim splavovima<br />

bol (f): analgezija nepodnošljive boli<br />

splav (f): Na beogradskim splavima<br />

-jam-/-jem-<br />

pojam, pojmiti, pojmljiv, nepojmljiv, pojmljivost, pojmovnik =<br />

zajam, zajmiti, pozajmiti<br />

posudba, posuditi od, posuditi<br />

najam, najmiti, unajmiti, iznajmiti, iznajmljivati, najamnina =<br />

predujam = kapara =<br />

prijem, prijemĉiv, prijemĉivost, prijemnik prijam, prijamĉiv, prijamĉivost, prijamnik (nakon 1991.)<br />

jemac, jemĉiti, jemstvo (garancija), garantovano<br />

utisak<br />

meĊusobno<br />

jamac, jamĉiti, jamaĉno; jamstvo<br />

dojam<br />

uzajamno<br />

Srpski/Hrvatski<br />

Crkva<br />

manastir<br />

kaluĊer, monah, kaluĊerica, monahinja<br />

episkop<br />

patrijarh<br />

arhiepiskop<br />

samostan<br />

fratar, brat, ĉasna sestra<br />

biskup<br />

papa (kardinal na nacionalnoj razini)<br />

nadbiskup<br />

Škola<br />

Hemija, Hemijska<br />

Hirurgija, citohrom, hromatin, hromosom<br />

Kalaj<br />

GvoţĊe<br />

Gas i flaša<br />

Konzerva<br />

Kemija, Kemijska<br />

Kirurgija, citokrom, kromatin, kromosom<br />

Kositar<br />

Ţeljezo<br />

Plin i boca<br />

Limenka

Mesing (m)<br />

Hor<br />

Duvaĉi<br />

talas<br />

horna, francuski rog<br />

Jedro, jedarce, ćelija, mitohondrija, ribosom, hloroplast<br />

Mjed (f)<br />

Pjevaĉki zbor<br />

Puhaĉi<br />

val<br />

kornet, francuski rog<br />

Jezgra, jezgrica, stanica, mitohondrij, ribosom, kloroplast<br />

Imena<br />

Jovan<br />

Pavle<br />

Gligorije<br />

Lavrentije<br />

Mateja, Matija<br />

Andreja, Andrija<br />

Ivan<br />

Pavao<br />

Grgur<br />

Lovro<br />

Matija, Matej (slov.)<br />

Andrija, Andrej (slov.)<br />

lekar (ljekar)<br />

apotekar<br />

estar, estri<br />

sunĊer (tur. suengjer), tabla, kreda<br />

lijeĉnik<br />

ljekarnik<br />

ester, esteri<br />

spuţva (ital. spongia), ploĉa, kreda<br />

Neke od promjena <strong>hrvatskog</strong> standardnog <strong>jezika</strong> 1990:<br />

advokat 27 DNPU-0/16<br />

ambasada 5 N-16/47<br />

odvjetnik 4 DP-5/1318<br />

veleposlanstvo 0-0/831 (poslanstvo 2 DS)<br />

ambasador 21 DNU-18/89 veleposlanik 0-0/1712<br />

analiza 100 NPSU-18/934 rašĉlamba 0-0/97<br />

armija 94 DNPU-9/406<br />

artiljerija 4 NU-0/10<br />

autoput 10 N-0/9<br />

avijacija 3 NU-0/8<br />

avijatiĉar 1 S-0/4<br />

avion 100 DNPSU-25/726<br />

vojska 149 DNPSU-21/3236<br />

topništvo 1 U-0/67<br />

autocesta 3 N-0/903<br />

zrakoplovstvo 10 NU-0/269<br />

zrakoplovac 5 N-0/21<br />

zrakoplov 5 PSU-2/1964

aterija (milit.) 4 DP-1?/0 (no milit.: 69) bitnica 0-0/7<br />

biblioteka 23 DNPSU-10/159<br />

branilac 0-0/1<br />

budţet 26 DNSU-3/125<br />

centar 71 DNPU-73/5758<br />

ĉinilac 37 NU-11/4<br />

ĉitalac 24 NPSU-7/24sic!<br />

civilizacija 24 DNPU-0/324<br />

daktilografija 0-0/0<br />

knjiţnica 13 NPSU-4/1135<br />

branitelj 7 DNU-8/1938<br />

proraĉun 29 NSU-5/2994<br />

The meaning state budget of the word proraĉun probably was not part of the common lan<br />

until after 1991.<br />

središte 75 NPSU-16/1754<br />

ĉinitelj 1 U-0/70 ĉimbenik 2 U-1/543<br />

ĉitatelj 3 N-3/914<br />

uljudba 1 P-0/33<br />

strojopis 2 U-0/6<br />

datum 16 DNPU-8/603 nadnevak 0-0/62<br />

davalac 7 N-2/7sic! davatelj 0-0/75<br />

delegacija 154 NPU-46/324 izaslanstvo 0-0/1344<br />

delegat 91 NPU-52/148<br />

izaslanik 5 N-3/730 zastupnik 14 DNPSU-15/2840<br />

demilitarizacija 0-0/80 razvojaĉenje 0-0/29<br />

direktor 95 DNP-32/4904 upravitelj 8 DNPS-3/652<br />

disciplina 21 DNPU-7/448<br />

ravnatelj 1 S-0/1824<br />

stega 4 DPS-0/68<br />

dobrovoljac 3 DNP-1/56 dragovoljac 0-0/ (the frequent name of a soccer club included:) 1032<br />

efikasnost 10 NU-2/62 uĉinkovitost 0-0/145<br />

ekonomija 13 DNU-1/1011 privreda 234 NPU-74/226<br />

faktor 125 DNPU-7/307<br />

familija 9 DP-0/14 porodica 69 DNPSU-4/53<br />

finale 10 DNU-19/2240<br />

firma 7 NPU-0/196 poduzeće 157 DNPU-23/4905<br />

gospodarstvo 14 DNPU-0/3548<br />

ĉimbenik 2 U-1/543<br />

obitelj 59 DNPSU-26/4442<br />

završnica 2 NP-13/673<br />

tvrtka 9 NPU-5/4862<br />

fronta 49 DNPU-0?/137 front 34 DNPU-17/23 (+3 -om) bojište 5 NSU-0/85 bojišnica 0-0/92<br />

generacija 40 DNPU-17/812<br />

naraštaj 5 DPS-0/347 pokoljenje 8 PS-0/15<br />

geograf 0-0/8 zemljopisac 0-0/7<br />

geografija 6 SU-0/24<br />

geografski 28 DNPU-0/80<br />

glasanje 3 P-8/35 (glasati 24 DNPS-7/inf.:17)<br />

zemljopis 9 NPU-0/61<br />

zemljopisni 6 PSU-0/116<br />

glasovanje 0-0/595 (glasovati 1 P-0/inf:203)<br />

gledalac 48 DNPU-35/70 gledatelj 0-3/1758<br />

u pogledu, što se tiĉe glede 0-0/1045<br />

graĊevinar 6 NU-4/71 graĊevinac 0-0/7<br />

graditelj 12 DNSU-6/172<br />

graĊevinarstvo 24 NU-8/76 graditeljstvo 0-0/236<br />

greška 46 DNU-18/338 pogreška 42 DPSU-5/1000 pogrješka 0-0/35<br />

grupa 200 DNPSU-46/2016<br />

skupina 87 DNPSU-9/5395<br />

hapšenje 6 DNP-10/15 uhićenje 0-0/472<br />

hiljada 50 DNPSU-1/23<br />

historija 43 DNPSU-1/21<br />

historijski 45 DNPSU-1/57<br />

tisuća 172 DNPSU-49/4411<br />

povijest 138 DNPSU-19/3097<br />

povijestan 68 DNSU-24/2065

izdajnik 10 DNSU-0/37<br />

izdajica 10 DNSU-1/32<br />

izvještaj 55 SN-21/769 izvješće 0-0/2297<br />

izvoĊenje 38 NU-9/274<br />

kancelarija 22 DNP-0/73<br />

izvedba 49 NU-16/951<br />

ured 49 DNPSU-3/3546<br />

kandidat 49 DNPS-17/2090 pristupnik 0-0/6<br />

kasarna 19 DNPS-2/10<br />

vojarna 1 P-0/331<br />

klavir 15 DNPSU-0/95 glasovir 0-0/139<br />

komisija 75 DNPU-60/2031<br />

kompozitor 8 NU-4/21<br />

kvaliteta 87 DNU-20/1429 (+ kvalitet: 6 DNP-1/4)<br />

kvantiteta 2 U-1(-et)/18<br />

muzika 78 DNPSU-13/47<br />

nareĊenje 10 DNPS-1/38<br />

obaveza 78 NPU-37/162<br />

obrazovanje 50 NU-62/662<br />

oficir 68 DNPS-5/103<br />

omladina 71 DNU-27/36<br />

opozicija 26 DNPU-9/218<br />

povjerenstvo 1 P-0/1834<br />

skladatelj 7 NU-4/472<br />

kakvoća 12 U-0/304<br />

kolikoća 0-0/1 koliĉina 149 NPU-11/1277<br />

glazba 113 DNPSU-19/3170<br />

naredba 10 DNP-3/204<br />

obveza 33 NPU-0/2524<br />

naobrazba 5 NU-0/162 izobrazba 1 N-0/116<br />

ĉasnik 7 DPS-0/533<br />

mladeţ 8 DPSU-1/1429<br />

oporba 2 S-0/1752<br />

organizirati 82 DNPU-36/2054 ustrojiti 0-0/85<br />

parada 9 DNPS-1/155<br />

patrola 11 NP-0/43<br />

mimohod 4 PSU-0/132<br />

ophodnja 4 DPS-0/154<br />

pauza 72 DNPU-3/89 stanka 0-1/250<br />

porijeklo 20 DNSU-11/230<br />

podrijetlo 10 DPSU-0/575<br />

Z. Šojat uses the word podrijetlo in his introduction (Šojat, 1983, IV).<br />

posjetilac 24 DNPU-3/42 posjetitelj 0-1/775<br />

potpredsjednik 45 DN-16/1630 dopredsjednik 0-0/449 dopredsjedatelj /3<br />

poznavalac 6 DNU-3/20 poznavatelj 0-0/200<br />

pratilac 12 DNSU-2/28 pratitelj 0-0/40<br />

predsjednik 450 DNPU-178/18463 predsjedatelj 0-0/131<br />

princip 57 DNSU-13/406<br />

naĉelo 98 DNPU-16/1178<br />

prisustvovati 90 DNPSU-18/331 nazoĉiti 0-0/42 pribivati 0-0/27<br />

prisutan 104 DNPSU-27/720<br />

prisutnost 49 DNPSU-2/268 prisustvo 16 DNPSU-3/43<br />

nazoĉan 2 P-1/1376<br />

nazoĉnost 1 P-2/731<br />

propaganda 19 DNSU-6/148 promidţba (ĉ) 1 P-0/ĉ: 61; dţ: 361<br />

protest 11 DNPS-8/150<br />

prosvjed 2 P-1/1867<br />

protestirati 13 DNPU-1/83 prosvjedovati 0-0/430<br />

provoĊenje 44 NPSU-27/458<br />

provedba 6 NU-6(provadba?)/1339<br />

prvoborac 7 DN-0/16<br />

puĉanstvo 7 DU-1/491<br />

pumpa 6 NPU-0/34<br />

crpka 2 U-0/201

askršće 43 DNPSU-2/3<br />

kriţanje (raskriţje) 8 NU-6/237 raskriţje 1U-0/228<br />

rezerva 30 DNU-11/440 priĉuva 0-0/239<br />

saopćenje 31 N-13/1 priopćenje 0-0/2382<br />

saopćiti 25 DNS-13/5<br />

saradnja 20 N-0/3<br />

sekretarica 2 DN-0/23<br />

sekretarijat 49 N-12/29<br />

sistem 303 DNPSU-84/306<br />

sport 15 DNPU-19/4622<br />

štab 28 DNPSU-13/117 general-12 DN-0/44<br />

štampa 53 DNU-24/36<br />

štampati 7 DNPS-1/16<br />

priopćiti 1 D-0/1589<br />

suradnja 155 DNPU-79/4656<br />

tajnica 0-0(tajnik6)/737<br />

tajništvo 3 D-1/228<br />

sustav 140 DPU-1/4540<br />

šport 2 D-0/1143<br />

stoţer 3 DPS-1/960<br />

tisak 4 DNS-0/1697 (excluded "Tisak" as the name of a company)<br />

tiskati 7 DPU-3/278<br />

staratelj 1 P-0/4 skrbnik 0-0/27<br />

stroj za pranje -?/7 perilica 0-0/30<br />

talas 63 NPS-0/5<br />

teatar 42 DNPSU-18/886<br />

telegram 10 DNP-2/20 telegraf 1 N-0/90<br />

tokom 25 DNPU/53<br />

uĉesnik 7 NPU-1/11<br />

uniforma 49 DNPS-1/120<br />

val 146 DNPSU-7/725<br />

kazalište 128 DNPSU-49/2697<br />

brzojav 24 DNP-4/85 brzojavka 2 PU-0/1<br />

tijekom 7 SU/4787<br />

sudionik 38 NPU-32/921<br />

odora 14 DPS-0/239<br />

upotreba 128 DNPU-9/331 poraba 0-0/8 uporaba 0-0/695<br />

Z. Šojat rabi rijeĉ uporaba u svom uvodu (Šojat 1983, IV).<br />

uputstvo 5 NPU-2/14<br />

utisak 17 DNPU-2/23<br />

uputa 33 DNPSU-4/348<br />

dojam 46 DNPU-17/1056<br />

vezi (92) -/u vezi 938 svezi (3) -/u svezi 648<br />

zakletva 9 DS-0/45<br />

prisega 4 D-0/99<br />

zloupotreba 6 NU-6/89 zlouporaba 0-0/175 zloporaba 0-0/206<br />

Neke rijeĉi<br />

surevnjivost; surevnjiv<br />

oblapornost; oblaporan<br />

pregnuće; pregalaštvo; pregalac (vredan, uporan i hrabar ĉověk)<br />

visprenost, vispren<br />

podozrenje, podozriv<br />

ovaplotiti, ovaploćenje, ovaploćen<br />

nipodaštavati, nipodaštavanje<br />

rogobatan<br />

zavidan, zavistan<br />

nezasit, halapljiv, proţdrljiv<br />

poduhvat, preduzimljivost, preduzetnik<br />

lucidnost, razboritost, mudrost<br />

oprezna sumnjiĉavost; sumnjiĉavo predostroţan<br />

materijalizovati<br />

omalovaţavati, prezirati; prezir<br />

nezgrapan, glomazan

volšeban<br />

prěimućstvo<br />

pobornik<br />

ĉaroban<br />

prvenstvo, dominacija<br />

aktivni pristalica, zagovornik<br />

srědokraća (geog.)<br />

cělomudrenost<br />

saobrazno<br />

prevashodno; prevashodstvo<br />

cělishodno<br />

snishodljivo; snishodljivac<br />

magnovenje<br />

prěduprěditi<br />

trvljenje<br />

razvigor, razvigorac<br />

ćudoreĊe<br />

sukladno<br />

naroĉito<br />

priměreno, prikladno, adekvatno; oportuno<br />

udvorica, poltron, ulizica, ĉankoliz, dupelizac, ĉepulja, šlihtara, dupeuvlaka<br />

trenutak<br />

spreĉiti<br />

razmirica, sukob, nesuglasica<br />

vrsta gorskog větra

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!