14. изложба позоришног плаката и графичког обликовања Нови ...

Интервју са плакатом
Која је Ваша идеја водиља у визуелном решавању позоришне представе?
Покрет, али онај који нас оставља без текста. Изговорена реч од које нам утрне тело.
Ја (плакат) имам вишеструко значење: глумац сам на сцени, исто толико и редитељ, али и доживљај
публике.
Који су извори инспирације и узори у осмишљавању?
Приликом дизајнирања сваког плаката уметника води расположење или је под утицајем онога
што паралелно ради или чита.
Рецимо да ми је дубља намера да прикажем представу као традицијски те надасве уметнички
артефакт који, чини ми се, помало гурају устрану они који се не истичу компетенцијом већ,
искључиво, тренутним материјалним добитком.
Човека ништа не може толико да обрадује колико добар, духовит и мисаони плакат.
А провокација?
Плакат треба да шокира, да се при погледу на њега човек запита, замисли, реагује.
Оно што нас остави равнодушнима, покрај чега прођемо без икаквог новог сазнања – није плакат.
Зар рад на представи која обилује покретом нису напор, труд па и бол? Тај бол је скривен и не
у првом плану јер се при аплаузу публике све заборавља.
Где је плакат данас?
Прави плакат данас мора “викати” поруком, како би у мору јефтиног и неуког дизајна био примећен
и адекватно схваћен.
Како на Вас утиче криза?
Креативни редитељ и талентовани глумац ни од чега могу да направе велики спектакл о коме
ће после сви причати. Данас, када се у културу премало финансијски улаже, потребно је пронаћи
адекватна решења да би позоришта и други храмови културе преживели.
Не треба заборавити како су највећа културна блага кроз цивилизацију настала управо у тешким
временима те је због тога њихов значај немерљив.
А тако стижемо до вечности: ми, плакати, настављамо да живимо своје животе и након фестивала,
представа, аплауза и награда.
Поклонимо се након свега и одлазимо у галерије.
Мр Дарко Вуковић, графички дизајнер