press bilten - Sterijino Pozorje

BSPBilten Sterijinog Pozorja104. jun

50. Sterijino pozorjeDanas na Pozorju4. jun 2005.12.00 ~asova / Francuski kulturni centar, Pa{i}eva 33Susret s Lorans Kalamrediteljka, dobitnica Sterije nagrade (Francuska)17.00 ~asova / Mala dvorana «Pera Dobrinovi}» SNPGOD SAVE AMERICA / Repriza17.00 ~asova / Kulturni centar Novog SadaFilmski KrugoviPra{ina / sc. i re`ija Mil~o Man~evski, Makedonija18.00 ~asova / Gornji foaje Scene «Jovan \or|evi}» SNPRazgovor sa dobitnicima Sterijine nagrade20.00 ~asova / Scena «Jovan \or|evi}» SNPSve~ana dodela nagradaPredstava u ~ast nagra|enihLeonid Andrejev, PSE]I VALCERJugoslovensko dramsko pozori{te, BeogradPrevodNOVICA ANTI]RediteljDEJAN MIJA^ScenografVLADISLAV LALICKIKostimografLANA CVIJANOVI]KompozitorALEKSANDRA ANjA \OR\EVI]Scenski pokretIVICA KLEMENCScenski govorLjILjANA MRKI]-POPOVI]Stru~ni saradnik za ruski jezik DANICA ILI]DramaturgMARINA MILIVOJEVI]-MA\AREVKreativni video timBorisa MILjKOVI]ALicaHENRIK TILEKARL TILEJELISAVETAALEKSANDROV, zvani FEKLU[ASRE]NA @ENATIZENHAUZEN ANDREJ ANDREJEVI^JERMOLAJEV DMITRIJ IVANOVI^LAKEJ IVANBRANISLAV LE^I]NIKOLA \URI^KOJELENA \OKI]GORAN [U[LjIKJASMINA RANKOVI]-AVRAMOVI]MARKO BA]OVI]SLOBODAN TE[I]NIKOLA SIMI]2Bilten 10

4. jun 2005. 50. Sterijino pozorjeSTERIJINA NAGRADA ZA NARO^ITE ZASLUGENA UNAPRE\ENJU POZORI[NE UMETNOSTI I KULTUREEGON SAVIN, reditelj, BeogradMIRJANA MIO^INOVI], teatrolog, BeogradVLADIMIR MARENI], scenograf, BeogradMILENA ZUPAN^I^, glumica, Ljubljana (Slovenija)GORAN STEFANOVSKI, dramski pisac, Skoplje (Makedonija)STERIJINE NAGRADEIzve{taj @irija@iri 50. Sterijinog pozorja, u sastavu – Isidora @EBELJAN, kompozitor, Beograd (predsednik), Radivoje DIN-ULOVI], arhitekta, profesor, Beograd, Gordana \UR\EVI]-DIMI], glumica, Novi Sad, Dino MUSTAFI],reditelj, dramaturg, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Veljko RADOVI], dramski pisac, profesor, Beograd – videoje od 26. maja do 3. juna 2005. godine osam predstava u takmi~enju za Sterijine nagrade.Na zavr{noj sednici, odr`anoj 3. juna 2005, @iri je doneo slede}uODLUKUNagrada iz Fonda «Darinka Dara ^aleni}» za najbolju mladu glumicu i najboljeg mladog glumca– DUBRAVKA KOVJANI] za ulogu Duke Suji} u predstavi SVINJSKI OTAC Aleksandra Popovi}a, re`ijaEgon Savin, Kru{eva~ko pozori{te. Odluka je doneta jednoglasno.– NEBOJ[A MILOVANOVI] za ulogu Steve Vasiljevi}a u predstavi SVINJSKI OTAC Aleksandra Popovi}a,re`ija Egon Savin, Kru{eva~ko pozori{te. Odluka je doneta jednoglasno / ve}inom glasova.– Specijalna Sterijina nagrada za adaptaciju i postavku – EGON SAVIN i JELENA POPADI] za predstavuSVINJSKI OTAC Aleksandra Popovi}a, re`ija Egon Savin, Kru{eva~ko pozori{te. Odluka je donetajednoglasno.– Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku – ZORAN ERI] i VLADIMIR PEJKOVI] za muzikuu predstavi SMRTONOSNA MOTORISTIKA Aleksandra Popovi}a, re`ija Egon Savin, Atelje 212 Beograd.Odluka je doneta ve}inom glasova.– Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje – ANGELINA ATLAGI] za kostime u predstavi NEDO-ZVANI Mom~ila Nastasijevi}a, re`ija Jovan ]irilov, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd. Odluka jedoneta ve}inom glasova.– Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje – TOMAS DRAJSIGAKER za scenografiju u predstavi GODSAVE AMERICA Biljane Srbljanovi}, Akademietheater am Burgtheater, Be~ (Austrija). Odluka je donetave}inom glasova.– Sterijina nagrada za gluma~ko ostvarenje:NEBOJ[A GLOGOVAC za ulogu Ivana u predstavi HADERSFILD Uglje{e [ajtinca, re`ija Aleks ^izholm,Jugoslovensko dramsko pozori{te Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.– REGINA FRI^ za ulogu Mafi u predstavi GOD SAVE AMERICA Biljane Srbljanovi}, Akademietheater amBurgtheater, Be~ (Austrija). Odluka je doneta jednoglasno.Bilten 103

50. Sterijino pozorje4. jun 2005.– GORAN [U[LJIK za ulogu Ra{e u predstavi HADERSFILD Uglje{e [ajtinca, re`ija Aleks ^izholm,Jugoslovensko dramsko pozori{te Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.– MIHAILO JANKETI] za ulogu ^ika Dragog u predstavi SMRTONOSNA MOTORISTIKA AleksandraPopovi}a, re`ija Egon Savin, Atelje 212 Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.– Sterijina nagrada za re`iju – KARIN BAJER za re`iju predstave GOD SAVE AMERICA BiljaneSrbljanovi}, Akademietheater am Burgtheater, Be~ (Austrija). Odluka je doneta ve}inom glasova.– Sterijina nagrada za tekst savremene drame – HADERSFILD Uglje{e [ajtinca, re`ija Aleks ^izholm,Jugoslovensko dramsko pozori{te Beograd. Odluka je doneta ve}inom glasova.– Sterijina nagrada za najbolju predstavu – nije dodeljena.OSTALE STERIJINE NAGRADE– Sterijina nagrada Okruglog stola 50. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu – GOD SAVE AMERICABiljane Srbljanovi}, re`ija Karin Bajer, Akademietheater am Burgtheater, Be~ (Austrija)– Sterijina nagrada za novinsku pozori{nu kritiku o predstavama prikazanim u takmi~enju za Sterijinenagrade na 49. Sterijinom pozorju, zajedni~ka nagrada Sterijinog pozorja i novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"– DARINKA NIKOLI], pozori{ni kriti~ar, Novi Sad, za tekst kritike ISTORIJA ILI TRAVESTIJA, o predstavi"La`ni car" Mirka Kova~a (adaptacija i re`ija Branislav Mi}unovi}, Crnogorsko narodno pozori{te, Podgorica),koja je objavljena u “Dnevniku”, Novi Sad, 28. maja 2004. @iri: Feliks Pa{i}, pozori{ni kriti~ar, Beograd, NinaPopov, novinar, Novi Sad, Ivan Medenica, pozori{ni kriti~ar, Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.– Sterijina nagrada ~asopisa “Scena” za teatrologiju – NEBOJ[A ROM^EVI], teatrolog, Beograd, zaknjigu RANE KOMEDIJE JOVANA ST. POPOVI]A: La`a i parala`a, Pokondirena tikva, Kir Janja (Pozori{nimuzej Vojvodine, Novi Sad 2003). Odluka je doneta jednoglasno; ANA VUJANOVI], teatrolog, Beograd, zaknjigu RAZARAJU]I OZNA^ITELJI/E PERFORMANSA: Prilog zasnivanju pozno poststrukturalisti~ke teorijeizvo|a~kih umetnosti (Studentski kulturni centar, Beograd 2004). Odluka je doneta ve}inom glasova.OSTALE NAGRADE– Nagrada Redakcije novosadskog "Dnevnika" – ANGELINA ATLAGI] za scenografiju i kostim u predstavi“Nedozvani” Mom~ila Nastasijevi}a, re`ija Jovan ]irilov, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd– Nagrada beogradskih "Ve~ernjih novosti" za epizodnu ulogu – MARIJA OPSENICA za ulogu Stanojkeu predstavi “Nedozvani” Mom~ila Nastasijevi}a, re`ija Jovan ]irilov, Centar za kulturnu dekontaminaciju,Beograd– Nagrada Novosadskog otvorenog univerziteta za najbolje gluma~ko ostvarenje po glasovima publike –NEBOJ[A GLOGOVAC za ulogu Ivana u predstavi “Hadersfild” Uglje{e [ajtinca, re`ija Aleks ^izholm,Jugoslovensko dramsko pozori{te, Beograd– Nagrada Udru`enja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – TOMAS DRAJ-SIGAKER za scenografiju u predstavi "God Save America” Biljane Srbljanovi}, re`ija Karin Bajer,Akademietheater am Burgtheater, Be~ (Austrija)– Nagrada "TV Novosti", Beograd – "Zoran Radmilovi}" za gluma~ku bravuru – NENAD JEZDI] zaulogu Duleta, motoriste na smrt u predstavi "Smrtonosna motoristika” Aleksandra Popovi}a, re`ija Egon Savin,Atelje 212, Beograd4Bilten 10

50. Sterijino pozorjeodabiru teme i inteligentnom na~inu pisanja. Ja sam sevrlo brzo odlu~ila da je igram, ~im sam prakti~nopro~itala komad. Njen osnovni kvalitet, ove drame alimislim i njenog pisanja uop{te, jesu filmski jasnidijalozi a na drugoj strani ta atmosfera koja se na prvo~itanje oseti u svakom komadu.• Kojim se drugim temama bave reditelji u Austriji iNema~koj?Identitet i otu|enje su osnovne teme, Evropa, odnosEvrope i njenih naroda, odnos prema ljudima koji sudo{li iz drugih sredina, legalno ili ne, ljudska komunikacijakoja je sve te`a, imamo sve vi{e problema dado|emo jedni do drugih, mi jednostavno prolazimojedni pored drugih, bez ose}aja za bilo {ta, ili sa svemanje ose}aja za bilo {ta u nama.• Jeste li videli beogradsku verziju “Amerike”?Na`alost ne, uvek je to tako s festivalima i gostovanjima,to {to `elite da vidite uvek je bar pet minuta pre iliposle va{eg dolaska odnosno odlaska.• Kako ste radili s glumcima, kakve ste im instrukcije,indikacije, savete davali?Vrlo brzo smo radili, prvo ne{to vrlo malo za stolom aneprekidno sam insistirala da prate jasan i ta~an tondijaloga, atmosfere, tog direktnog, svedenog jezika igovorila da ne}e pogre{iti.• [ta za vas zna~i ~injenica da ste radili u Burgteatru?Zna~i veliku slobodu, neverovatno je kakav tretmantamo dobijete, imate na raspolaganju sve {to po`elite,odnosno sve {to ka`ete da vam je potrebno za predstavu,od tehnike – perfektne – do glumaca. I to je vrlo va`nastanica u `ivotu i razvoju svakog reditelja, glumca,uop{te pozori{nog ~oveka. Mo`e se slobodno raditi bezuticaja i bez i~ijeg pritiska, glumci su vrlo otvoreni i toje zaista ozbiljno iskustvo za svakog reditelja.• U potrazi za izgubljenom moderno{}u? Kako bi setaj slogan mogao razumeti u nema~kom pozori{nomkontekstu?O, ~udna sintagma, poigravanje re~ima ali i onim {tozna~i modernost u pozori{tu. [ta je, uop{te, moderno,modernost u teatru?! Ima li je, nisam sigurna. To ondaasocira na neki drugi kontekst koji u prvom redu nijepozori{ni. Moderno u teatru za mene mo`e biti samokostim. Konvencionalno, ono {to iz ovog ugla danassmatramo takvim, {to je nekad mo`da bilo moderno,bojim se da nije, i ne bi trebalo da bude ta izgubljenamodernost. I bojim se da ne treba da je tra`imo, iako seona vrlo ~esto vra}a u pozori{te.Razgovarala Sne`ana MILETI]84. jun 2005.Okrugli sto^ovek u sistemu nov~anih vrednostiBiljana Srbljanovi}, God Save America,re`ija Karin Bajer, Akademietheater amBurgtheater, Be~ (Austrija)Na kraju ovogodi{njeg Sterijinog pozorja, za stolomvoditeljke Okruglog stola Anje Su{e na{ao se najve}ideo onih koji su u~estvovali u kreiranju i realizacijipredstave God Save America u Burgteatru. Po{to jebilo kasno i ansambl umoran, svi prisutni nisu u~estvovaliu razgovoru.Na po~etku razgovora Anja Su{a je podsetila da jenaslov komada Biljane Srbljanovi} u austrijskoj predstaviizmenjen, umesto naslova koji direktno asocirana delo Franca Kafke Amerika (Srbljanovi}kin tekst seizvorno zove Amerika, drugi deo), dat je naslov GodSave America. Upitala je za{to je to u~injeno.Rediteljka Karin Bajer odgovorila je da su naslovizmenili prevodioci na nema~ki Mirjana i KlausVitman. U drami je otkrila odnos prema Kafkinomdelu tek u toku rada na predstavi, a tekst ju je u po~etkuvi{e asocirao na ameri~ki film nego na Kafku.Na pitanje Anje Su{e {ta se doga|a s Kafkinim KarlomRosmanom danas, odgovorio je dramaturg predstaveSebastijan Huber. On je rekao da se drama BiljaneSrbljanovi} mo`e posmatrati kao «fiktivni nastavakKafkinog dela», da Srbljanovi}kin Karl Rosman«abdicira s mesta na koje je Kafkin Karl Rosman hteodospeti».Anja Su{a je iznela mi{ljenje da drama i predstavaproblematizuju odnos Evropa–Amerika i zapitala jesvoje goste kako se reflektuje taj odnos u Karlovomliku.Karin Bajer je odgovorila da se nije pitala {ta jeste a{ta nije Amerika, i da Ameriku u predstavi treba shvatitikao parabolu koja se mo`e odnositi i na Evropu.Bilten 10

4. jun 2005. 50. Sterijino pozorjeSterijina nagrada Okruglog stola / glasanjeGod Save America: Anja Su{a, Slavica Vu~kovi},Olivera Milo{evi}, Jelena Lu`ina, Liljana Mazova(Skoplje), Dorota Jovanka ]irli} (Var{ava)Hadersfild: Dejan Pen~i} Poljanski, Du{icaPejovi}, Marko Kova~evi} (Sarajevo), MiroslavMiki Radonji}Smrtonosna motoristika: Darinka Nikoli}, LjiljanaPe{ikan-Lju{tanovi}Maratonci tr~e po~asni krug: Svetislav Jovanov,Goran Cvetkovi}Svinjski otac: Caroline Fetscher (Berlin)Podsetila je da autorka drame u skoro svakoj scenibarata odre|enim nov~anim vrednostima. Postavlja sepitanje vrednosti ~oveka koji ispada iz sistemanov~anih vrednosti. To je izra`enije u Americi.Rediteljka je odgovorila i na pitanje Anje Su{e o problemuidentiteta likova, istakav{i da Karl «zbog egzistencijalnesituacije menja pogled na svet» i da ispada izsistema kada prestaje da funkcioni{e u njemu.Anja Su{a je podsetila da su uputstva koja pisac dajereditelju veoma opse`na, i upitala je o odnosu autorapredstave prema njima.Sebastijan Huber je odogovorio da je bilo zanimljivo~itati spisateljkina uputstva, ali da su ona stvarala iizvesne probleme. On je istakao svoje i rediteljkino~itanje zna~enja Srbljanovi}kinog teksta, ukazav{i dasu na sceni izjedna~eni predmeti i ljudi, {to su onirazumeli i kao svojevrsnu intenciju teksta. Ukazao je ina simboliku praznog prostora u predstavi koji zna~iizdvojenost i usamljenost.Anja Su{a se obratila i prisutnim glumcima, zamoliv{iih da izraze svoj odnos prema likovima.Nikolas Of~arek, koji je igrao lik Danijela, rekao je dasu likovi u tekstu predo~eni toliko plasti~no da glumcinisu morali preterano tragati za njima. «[to se ti~e njegovogalika on se mo`e na}i i u ameri~kom filmu i jasam to iskoristio.»Mihael Vitenborn, koji je igrao lik Karla Rosmana,rekao je da smo zaga|eni ameri~kom kulturom, da jei sam voleo ameri~ki film i muziku, ali da je posleameri~ke intervencije u Iraku promenio mi{ljenje. Sveto je, na neki na~in, uticalo na lik koji je gradio. Napitanje Anje Su{e ko je njegov Karl Rosman, odgovorioje da je, uglavnom, Evropejac. I prepoznao je to unjegovom na~inu da burno reaguje, da se otka~i...Kristijane fon Pelnic, koja je igrala Ruskinju, imigrantkinjuIrenu, kazala je za svoj lik da je sav u znaku`elje da se pripada negde, ali i u znaku sna`ne sposobnostiprilago|avanja.Jovan LJU[TANOVI]Bilten 10Studenti kriti~ariAmerika u izlogu@ivot na severnoameri~kom kontinetu uvek je predstavljaoodre|eni kontrapunkt na~inu `ivota u Evropi. Mo`daba{ zato {to ve}inu njegovih `itelja upravo ~ine potomciEvropljana koji su tokom godina, kompiliraju}i svojna~in `ivota sa drugim kulturama koje su se nalazile naovom kontinentu, stvorili ne{to posebno. Tako da u 21.veku re~ Amerika ne predstavlja samo teritorijalnoodre|enje, ve} i ~itavu metaforu jednog na~ina `ivota.Komad Biljane Srbljanovi} Amerika, II deo, koji je svojevrsannastavak Kafkinog romana Amerika upravopokazuje odnos pojedinca u kriti~nom egzistencijalnomtrenutku, predstavljenog u liku Karla Rosmana, premaovakvom na~inu `ivota. U izvedbi ovog komada uBurgteatru, vi|en o~ima evropljanke, rediteljke KarinBajer, stavljen je akcenat na merkantilne odnose kojivladaju u ovom dru{tvu i iz toga je nastao ~itav rediteljskikoncept u kome je radnja komada God save America,kako je preveden, zapravo samo jedan od doga|aja u nizuizloga pore|anih ulicom. Tako je ova pri~a dobila jedanvi{i, univerzalni zna~aj.Kako bi se bolje objasnio rediteljski koncept, uputno jekrenuti od same scenografije, za koju je zaslu`an TomasDrajsigaker, a koja predstavlja okvir jednog izloga ukome su pore|ani predmeti iz Karlovog stana, kao i samKarl u tuma~enju Mihaela Vitenborna, koji u ovomslu~aju i sam postaje predmet, kao i svi likovi oko njega.Promene izme|u scena vr{e nekoliko osoba koje predstavljajulutke iz izloga. Estetika izloga, ~ija jenajzna~ajnija karakteristika da su likovi izjedna~eni spredmetima, negovana u ovom rediteljskom konceptu,otvorila je ~itav niz novih zna~enjskih slojeva.Naime glavni likovi: Karl, njegov prijatelj Danijel(Nikolas Of~arek), Irena (Kristijane fon Pelnic),Danijelova ljubavnica, Mafi (Regina Fri~), Danijelova`ena sada ozna~eni kao lutke u izlogu, jesu univerzalnapri~u koja se neprestano ponavlja, i koju stalno mo`emovideti, u kom god izlogu kad se okrenemo, dok sporednilikovi Kelner (Mihael Gempart) i dormen Raul (MihaelMazula), koji bi u realnom svetu trebalo da im budupodre|eni, dobijaju jednu vi{e vladarsku crtu, a kakopredstava odmi~e, nametljivost ovih likova je tolikohiperbolisana da oni postaju goteskni. Ovaj paradoksalniodnos izme|u podre|enih i nadre|enih likova tako stvaranovu vrstu napetosti u komadu. Tako|e svo|enje Karlovepri~e na jo{ jednu u nizu sli~nih, od njega ~ini, ba{ kao injegovog sudbinskog prethodnika Sema, zaslu`enoodba~enom individuom iz savr{ene kolote~ine ameri~kogsna. Njegova `elja za pripadanjem i za prilago|avanjem,kao da je neka vrsta genetske `elje koja se prenosi od svihpredaka do{ljaka u Ameriku na njihove potomke, i samokod statisti~ki nebitnog broja ljudi ona uspeva da budezadovoljena. Taj sudbinski faktor koji odre|uje sveglavne likove drame dodatno je akcentovan stalnim prisustvomsenki ljudi na sceni, koji nazna~avaju skora{njubudu}nost ovih antijunaka. Na taj na~in jo{ je vi{eistaknuta mi-steriozna dimenzija, dimenzija snovi|enja9

50. Sterijino pozorjeovog komada, u kome je ameri~ki san zaklju~an iza izlogai ~ija je perfekcija vidljiva samo za prolaznike, dok usu{tini on za svoje spava~e predstavlja ko{mar iz koganema izlaza osim ako ih prst sudbine oli~en u malomcrncu koji {eta prugom metroa ne povede zajedno sasobom.Amerika je tako i dalje ostala nepoznata. I u postavciBurgteatra ostalo je nedoku~ivo pitanje da li ovaj komadpredstavlja Ameriku vi|enu iz Evrope, ili daje sliku sameAmerike, da li je evropski identitet i dalje prisutan naameri~kom tlu, ili je potpuno izbrisan pred neslu}enimgomilama predmeta u izlogu, koja je razlika izme|u percipiranjaAmerike od strane Evropljana, i samihAmerikanaca. Ali svakako isti~u}i Karlov identitet, kao iidentitet ostalih likova u drami sa osnovama koje su ~istomaterijalne prirode, rediteljka Karin Bajer, nazna~ila jemo`da jednu op{tu karakteristiku i Evrope i Amerike, kaodve kulture koje se usled ekonomskih faktoraizjedna~avaju i ~iji sistem vrednosti }e uskoro biti zasnovansamo na jednom papirnom predmetu...Iva BRDARII godina dramaturgije, FDU BeogradSud publikeAleksandra Glovacki, dramaturgIzuzetna predstava, izuzetno re`irana, izblegla je,zapravo ubla`ila melodramsku notu teksta, {to mi sedopada i zato mi je ona bli`a od one na{e predstave uAteljeu. Glumci su odli~ni. Ne bih ih poredila jer je todruga vrsta glume. Jednostavno, u ovoj predstavi tekstbolje funkcioni{e nego u onoj Ateljea 212.@u`ana Franjo, pozori{ni kriti~ar i teatrologRekla sam koleginici da, ako se ova predstava nezavr{i za pet minuta, ja }u iza}i. Jer, ona je mogla da sezavr{i pre pola sata a mogli smo ovde sedeti do ujutro.Uop{te nema dramaturgiju, o ~emu se ovde uop{tepri~a, to me se savr{eno ne ti~e – tu i ne postoji tema.Imamo mi ozbiljnih tema koje se mogu napisati zapozori{te i igrati na sceni. Mene u pozori{tu zanimapozori{te, umetnost, a ne bilo {ta.Tatjana Nje`i}, novinarOvo je druga vrsta ~itanja Srbljanovi}kinog teksta uodnosu na ono koje smo videli kod nas. Ovo jeumiveno, jasno a videli smo i neka re{enja koja ne potcrtavajumo`da spisatelji~in tekst. Predstava je trebaloda bude kra}a i to je osnovna zamerka.S. M.Dimitrije Boarov, novinarMoj problem s ovom predstavom je taj {to sam bioodu{evljen pro{le godine interpretacijom DejanaMija~a. ^ini mi se da su pod utiskom tog izvo|enja bilii autori ove predstave, jer ona je, konceptualno, u istom104. jun 2005.rakursu, s tim {to je mo`da jo{ elegantnije izvedena.Ali, moje srce je na na{oj strani. Predstava JDP-a imalaje vi{e strasti, dok je, mo`da, ova be~ka, s tim kontinuiranimfe{nvikom, s tim lavirintom fe{nvika, potpunoizvela tu liniju tog teksta. Me|utim, taj tekst je|avolski i mislim da su ga Mija~ i gluma~ka ekipa, ~akbolje razumeli.Boris Lije{evi}, rediteljSmatram da je reditelj problem ovog teksta sveo naproblem ki~a; ispada kao da je ki~ problem o kom ovajkomad govori. Ja, pak, smatram da to nije problem kojinosi tekst Biljane Srbljanovi}. Tako|e mislim da jere`irano isuvi{e eksplicitno: lutke kao kreature kojepokazuju neki robotizam i odsustvo individualiteta.Mislim da su to rje{enja koja isuvi{e bodu o~i, isuvi{esu na prvu loptu. Dakle, to su moji problemi s ovompredstavom.Sr|an Radakovi}, rediteljMislim da je ovo veoma interesantno ~itanje BiljaneSrbljanovi}. Meni smeta to {to rediteljski rukopis nijedosledan. Na po~etku je i{lo glatko, a posle se negdeizgubilo; predstava ima specifi~an ritam, a glumac kojituma~i lik Karla je najupe~atljiviji, odska~e od ostatkatima.J. R.IntervjuGlumac Miodrag Krstovi},Pit u predstavi »Velika bela zavera«Veteran a prvi put na PozorjuVelika bela zavera donela je na Pozorje tri»gu{tera«: reditelja Milo{a Loli}a, najmla|egreditelja u pedesetogodi{njoj istoriji Pozorja,mladog, ako ne i najmla|eg, pisca DimitrijaVojnova te veterana Miodraga Krstovi}a koji seove godine (!!!) prvi put pojavljuje na Pozorju!Miodrag Krstovi}, glumac koga smo tako ~esto gledaliu filmovima eks ju produkcije, kao da je bio nestao izna{e percepcije. Pogotovo pozori{ne. Zato ga je bilolepo videti u Velikoj beloj zaveri, gde je vrlo precizno ita~no igrao Pita, prevejanog menad`era KurtaKobejna.Ta~no je da sam ove godine prvi put na Pozorju i zbogtoga sam veoma radostan. Desilo se tako da sam doonog nesretnog rata igrao mahom na filmu, pa me nipozori{na publika ni pozori{ni ljudi nisu videli kao~oveka iz pozori{ta, iako sam ja `eleo da igram. OndaBilten 10

50. Sterijino pozorje• Kod nas politika vrlo ~esto najbitnije uti~e napostojanje nekog festivala. Kakav je slu~aj saAvinjonom?Bio sam direktor do 2003, i tek nakon toga u{ao sam upoliti~ki konflikt sa gradona~elnicom Avinjona.• Kakvo je mesto francuske drame na Avinjonu?Iako je Festival internacionalni, on brine o francuskojnacionalnoj drami. Mnogo je francuskih produkcija natom Festivalu. Postoji, tako|e, ravnote`a izme|usavremene i klasi~ne francuske drame. Osim toga, uAvinjonu se okupljaju i dramski pisci, {to daje dodatnozna~enje Festivalu. Svake godine se, u tom smislu,savremeni pisci prezentuju publici.• Sterijino pozorje traje devet dana i gotovo svi smo,ve} kod {estog-sedmog, «kljoknuli». Va{ traje tri-~etirinedelje, kako izdr`avate, kako se sve to organizuje?Sve pomalo izgleda kao ludnica. Ali koordinirana.Potrebno je mnogo rada da se sve koordinira, da seusklade oba programa, «in» i «of». Selekcija u «in»programu, za koju je zadu`en poseban tim, svakegodine ima obi~no oko 35 do 40 predstava, francuskihili stranih. Tokom Festivala, ina~e, izvede seoko 400 predstava, na vi{e scena a svake ve~eri birase najbolja.• [ta je Festival ~inio u trenucima kada se osetilo dada bi ga trebalo osavremeniti?Bilo je potrebno uvesti neke nove teatarskemomente, poput baleta, plesnih i muzi~kih predstava.To se i desilo u trenutku kad je ples do`ivljavaoneku vrstu preporoda – krajem sedamdesetih godina.U tome je pomogao tada mladi koreograf MorisBe`ar. Ples je od tada u programu Festivala a dobijaoje razli~ite forme i oblike ali uvek s istimzna~ajem. Samim tim, festival u Avinjonu je najstarijifestival savremenog plesa u Francuskoj. Razvijalismo savremeni ples, filmsku umetnost, muzi~kepredstave, performanse, u stvari, shvatili smo da supozori{tu neophodni jaki spoljni uticaji. Povremenose Festival preispitivao i unosio neophodne inovacijeu skladu s vremenom u kom je `iveo. Ispostavilose i da su te umetnosti me|usobno uspostavile~vr{}u vezu.• [ta Avinjon ~ini superiornijim u odnosu na drugefestivale, {ta mu daje poseban pozori{ni »{mek«?Mo`da to {to je u vreme Festivala grad pretvoren ujednu veliku scenu, {to je u rukama umetnika, nekakoprepu{ten njima. Sve odi{e pozori{tem, Avinjon je maligrad, mnogo manji od Novog Sada, ali `ivi za taj festival.On nudi mogu}nost da se na njemu predstave i124. jun 2005.umetnici koji samoinicijativno do|u da poka`u svojrad. Druga specifi~nost Avinjona je da je on usmerenna kreaciju, odnosno na sopstvenu produkciju. Ve}inaprikazanih predstava su apsolutno nove produkcije,prikazane prvi put ba{ tu u Avinjonu. Njih je produciraoili poru~io Avinjonski festival.• Da li je Avinjon imao uticaj na druge festivale,pozori{ta, umetnike, na pozori{nu svest u Francuskoj?Da, i to veoma, jer animira umetnike. Mi, dakle,nemamo svoj ansambl, nego umetnike anga`ujemo poprojektu, ove godine za narednu godinu. Tako|e,Festival spaja vi{e razli~itih producenata na jednomprojektu. Va`na je i ~injenica da, nakon Avinjona,svoje produkcije obavezno prikazujemo u Parizu apotom s njima idemo na ugovorne turneje, poFrancuskoj i svetu.• Otimaju li se reditelji da do|u u Avinjon i koje jemesto mladih reditelja na Festivalu?Reditelji u~e{}e na ovom Festivalu smatraju lepim ibitnim podatkom u karijeri. To je festival gde se onipotvr|uju, odmeravaju i takmi~e. Tu su se afirmisalimnogi, danas klju~ni ljudi svetskog pozori{nog `ivotapoput, i u svetu kinematografije poznatog, Patrisa[eroa, a Avinjon se mo`e pohvaliti i podatkom da jeradio s Piterom Brukom ali i da je na njegovoj sceniigrala @ana Moro. Ima tu mesta i za mlade autore, desise da oni jedne godien budu u «off» programu a ve}naredne u «in».• Koliko sve to ko{ta?Totalni bud`et nam je 9 miliona evra.• Kakvi su odnosi Jo`efa Na|a i Avinjona?On se 12 puta predstavio u Avinjonu, a slede}e godinebi}e centralna umetni~ka figura ovog Festivala.Njegova predstava igra}e se u ~uvenoj Papskoj palati uAvinjonu.• Koja dela srpskih dramati~ara znate?Na`alost, ba{ dobro ne znam nikog, zato sam i do{aoovde. Gleda}u predstavu po komadu BiljaneSrbljanovi} a njeni komadi prvi put su u Francuskojbili ~itani upravo u Avinjonu. Nismo imali mnogopredstava s terena biv{e Jugoslavije, ali smo ipakmnoge iz {ireg evropskog konteksta zvali na festival.Voleli bismo da vidimo mlade autore iz tog regiona.Do sada je bilo je puno poljskih, ma|arskih, ruskih,balti~kih i rumunskih predstava.• [ta znate o Sterijinom pozorju? Kako vam se ~ininjegov koncept?Bilten 10

4. jun 2005. 50. Sterijino pozorjeNa`alost, Sterijino pozorje nema me|unarodni odjek ina tome se mora poraditi ako `eli da bude ozbiljanme|unarodni festival. Mo`da je razlog u tome {to jekoncentrisan na srpsku dramu, a ranije na jugoslovensku.Bilo bi dobro da ovde do|u ljudi iz Avinjona i daljudi iz Pozorja odu u Avinjon, jer se u`ivo i neposrednonajbolje u~i i to }u predlo`iti kad se budem vratio uFrancusku. Osim toga, jako je va`no napomenuti da sumaj i jun «zakr~eni» festivalima. Na Zapadu je ba{puno festivala u to doba, dok su festivali na Istoku}e{}i u septembru i oktobru. Mo`da je problemunepoznavanja Sterijinog pozorja u inostranstvu doprineoi vreme odr`avanja.koja uve`bava premijeru. Ovo nikako ne treba shvatitiu lo{em kontekstu jer su diplomci pokazali da suovladali zanatom na nivou da im se potpuno verovalou svemu {to su pokazali.Izvrsna scenografija sastavljena je od tri punkta: centar– krug od sitnog pru}a i kamen~i}a (koji je svakizaigrao) oivi~avao je visoke merdevine u ~iju sredinuje zabijeno suvo drvo; levo – prostor za obi~ne glumcesmrtnike; desno – simboli~no ura|ena upravni~kakancelarija, u ~iji prostor ulazi samo doti~na veli~ina.Prostor kvantitativno mali, ali majstorski popunjen iiskori{}en. Zvu~ni efekti su se izvanredno uklopili u• Slogan pod kojim se igra jubilarno Pozorje je «Upotrazi za izgubljenom moderno{}u?» Kako virazumete tu sintagmu?Meni se ~ini da je to pitanje upu}eno iz lokalnih razloga.Izgubljena modernost mo`e biti i ne{to {to je deoistorije i asocira na ponovni susret Srbije sa Evropom.Politi~ka situacija i rat su jako usporili `ivot,Jugoslavija i zemlje koje su posle nastale izgubile sumogu}nost da urade ono {to su ranije uradile ^e{ka,Poljska, Ma|arska, balti~ke zemlje. Taj zastoj u razvojuvidi se na svim planovima, pa i na planu pozori{ta.Modernost nije izgubljena, nego zadocnela.Razgovarala Sne`ana MILETI]Pozorje mladihAkademija umetnosti Novi SadIV godina glume na ma|arskom jezikuKlasa prof. Laslo [andor, asustent GaborNa|palFinale ili pozori{te u pozori{tuSino} je zavr{eno Pozorje mladih leta gospodnjeg2005. U maloj sali Novosadskog pozori{ta puno, amalo gledali{te imalo je priliku da po tre}i put vidiklasu Lasla [andora i asistenta Gabora Na|pala, koju~ine studenti glume IV godine na ma|arskom jezikuAkademije umetnosti Novi Sad. Njih {estoro: EminaElor, Agota Ferenc, Danijel Husta, Robert Molnar,Gabor Pongo i Tama{ Varga odigrali su ispit tre}egodine koji je specijalna adaptacija drame BuraViljema [ekspira.Od po~etka do kraja predstave imao se utisak da negledamo predstavu, ve} generalnu probu jedne trupeBilten 10retro zvuk radio-drama, a kostimi u ovoj predstavizaslu`uju poseban tretman! Naime, ova klasa je ve}pokazala prethodnih godina, kao i ove, da {ta godizaberu kao lajtmotiv, potpuno promisle i iskoriste dokrajnjih granica. Nesvakida{nji {kolsko-akademskina~in mi{ljenja. Ovaj put to su uradili s kaputima.Kaputi su ozna~avali karaktere, promene u likovima(ve}ina je igrala nekoliko uloga), i to potpuno nedvosmisleno,bili su izvor radnje i situacija, i obreda ~inaven~anja. Dekor je u isto vreme bio i rekvizita.Kamen~i}i i gran~ice studijski su o`iveli u instrumente,sredstvo za odbranu, poku{aj praistorijskog (iliizvi|a~kog) paljenja vatre, oru|e za trikove i ma|ijskeseanse.13

4. jun 2005. 50. Sterijino pozorjePozori{ni razvitak Burgteatra mo`e se pratiti od 1741,kada je carica Marija Terezija Karlu Seliersu predalazgradu koja se koristila za balove i koja je od tadaponela naziv Kraljevsko pozori{te. Godine 1774.zvani~no postaje Nema~ko nacionalno pozori{te, a od1918. poznato je pod nazivom Burgteatar. Na njegovimdaskama koje `ivot zna~e, igrali su najboljinema~ki glumci i re`irali ~uveni reditelji, a po tekstovimanajpoznatijih nema~kih dramati~ara.Od septembra 1999. godine pozori{te dobija niz nagradai priznanja. U jednoj su godini ~ak ~etiri predstaveovog pozori{ta bile pozvane na festival u Berlinu.Kasnije su pozivi usledili i na druge festivale kao {tosu Edinbur{ki, Moskovski i festival u Oslu.Menad`erskim rukovo|enjem pozori{ta, Klaus Bahlerpodi`e Burgteatar na visoku pozori{nu razinu.S. ^.Odr`an (~etvrti) Dan knjigeU foajeu scene Jovan \or|evi} odr`an je zavr{ni Danknjige ovogodi{njeg Festivala, na kome su predstavljenaizdanja Sterijinog pozorja, Pozori{nog muzejaVojvodine i ^igoja {tampe. Promociju je vodila drLjiljana Pe{ikan-Lju{tanovi}.Aleksandar Milosavljevi} predstavio je knjigu – zbirkupozori{nih kritika Slobodana Seleni}a Dramsko doba,koju je priredio Feliks Pa{i}, a glumica \ur|ija Cveti},supruga pokojnog Avde Muj~inovi}a i RadomirPutnik, prire|iva~, govorili su o knjizi AvdeMuj~inovi}a Pozori{ne kritike. Knjigu Jana Jankovi~aSrpska drama u Slova~koj predstavili su MiletaRadovanovi} i prevodilac Mihal Harpanj.Izdanje PMV, knjigu Petra Marjanovi}a Malaistorija srpskog pozori{ta prikazala je LjiljanaPe{ikan-Lju{tanovi}, dok je o knjizi RadomiraBilten 10Putnika, Dramatur{ki poslovi, koja je iza{la uizdanju ^igoja {tampe, Beograd, govorio DejanPen~i} Poljanski.Najzad, prisutne je pozdravila Mirjana Markovinovi},direktor Sterijinog pozorja, posebno zahvaliv{i MerimiSeleni} i \ur|iji Cvijeti} {to su pomogle da se knjigerealizuju i {to su prisustvovale promociji. Direktorka jeizrazila zadovoljstvo zbog obnavljanja izdava~kedelatnosti Pozorja i najavila nova izdanja.Lj. P-Lj.Susret sa Lorans Kalam, rediteljkom ipro{logodi{njom dobitnicom Sterijinenagrade za re`ijuDVD snimak predstave«Mo} muva»U Francuskom kulturnomcentru uPa{i}evoj ulici, poslednjegdana Sterijinogpozorja gostovala jerediteljka LoransKalam koje se sterijanskapublika se}a poizvrsno re`iranoj predstaviProfesionalacDu{ana Kova~evi}a, igranoj na pro{logodi{njemSterijinom pozorju, u izvo|enju «Theatre Le poche»,@eneva i «Theatre Vidy», Lozana. Upravo za ovure`iju Lorans Kalam osvojila je Sterijinu nagradu zare`iju, dok je sam komad nagra|en Sterijinomnagradom za najbolju predstavu, a tako|e i Sterijinomnagradom Okruglog stola kritike.Lorans Kalam, koja je pro{le godine izjavila kako jo{uvek nije zavr{ila sa srpskom literaturom, kao ni sna{om pri~om i ludilom, predstavila se ovaj put DVDsnimkom predstave Mo} muva autorke Lidi Salver.Ona je zajedno sa Filipom Moranom adaptirala tekstLidi Salver i briljantnim re`ijskim vi|enjem postavilaga na scenu. Scenografiju za ovu predstavu LoransKalam ponovo je osmi{ljavao Piter Vilkinson,pro{logodi{nji dobitnik Sterijine nagrade zascenografiju. U predstavi igra i @ak Mi{el koji je upro{logodi{njem Kova~evi}evom Profesionalcu glumioLuku Labana.S. ^.15

DO VI\ENJANA 51. POZORJU 2006.Donatori 50. Sterijinog pozorjaNIS - RAFINERIJA NAFTENovi SadCVE]ARADRAGANABILTEN 50. STERIJINOG POZORJAZa izdava~a: Mirjana Markovinovi}, direktor • Redakcija: Vesna Grgin~evi} (odgovorni urednik), Silvija ^amber,Aleksandra Kolari}, Jovan Lju{tanovi}, Sne`ana Mileti}, Senka Petrovi}, Ljiljana Pe{ikan-Lju{tanovi}, Jasna Raji} •Fotograf: Branislav Lu~i} • Dizajn: Jovana Budo{an • Prelom: Robert Jenei • Tira` 350www.pozorje.org.yu E-mail: scenansªeunet.yu