broj 28 - DRVOtehnika

obrazovanja i upotrebe drveta
(prozor i vrata), a četvrta za prilaz (merdevine
/ stepenice) i terasu, odnosno spoljno sedenje.
Kocka je podignuta na visinu od 130 cm,
tako da je izbegnuto pravljenje vrata, već se
u saunu ulazi odozdo, tako da se posetiocu
ne otkriva na prvi pogled čemu objekat služi
niti kako se koristi, već mora da priđe i zaviri.
Da bi se iskoristila strukturalna stabilnost
same kocke korišćeni su četvorodelni stubovi
između kojih je kocka ubačena, bez upotrebe
dodatnih greda ili rebara, koji su produženi i
iznad kocke kako bi poneli krov. Na njihovo
dno su postavljene čelične „nožice“ da bi drvo
bilo odvojeno od zemlje. Da bi se zaštitili
paneli od sunca i kiše i produžio životni vek
objekta izrađen je omotač od punog drveta.
„Lebdeći“ krov je na jednoj strani prepušten
za 2/3 raspona, i tako nagoveštava mesto
ulaska. Fasadna obloga, koju čine horizontalne,
neravnomerno raspoređene letve, koja se
na tri strane spušta do visine od 70 cm, takođe,
posetiocu sugeriše pozicija ulaza. U enterijeru
ne postoji kontinualni pod, već samo
platforma širine 74 cm, i klupa, predviđena za
četvoro ljudi, do kojih se dolazi vertikalnim
merdevinama. Naspram klupe se nalazi uzani
horizontalni prozor, tako da korisnik može da
uživa u pogledu na jezero dok boravi u sauni.
Za njihovu izradu je korišćena smreka, jer bi
kod bora visoke temperature mogle da podstaknu
izlučivanje smole. Površinski je tretirana
samo unutrašnjost kocke koja je premazana
crnim bajcem, posebno namenjenim
za upotrebu u saunama, kao kontrast svetloj
klupi i platformi.
Svaki segment saune (osim panela kocke)
su u radionici izradili studenti, uz nadzor
tehničara, asistenata i profesora. Sauna
je sklapana na fakultetu tako što je kocka dizalicom
položena na zemlju, svi elementi su
za nju pričvršćeni, zatim je rotirana da bi se
isprobao krov, i ponovo položena na kamion
da bi se transportovala do mesta Lahti, oko
100 km udaljenog od Helsinkija, gde je bila
izložena na centralnom trgu, a zatim ponovo
premeštena na novu lokaciju. Zbog ovakvog
manevrisanja bilo je neophodno da se
osmisle i postave privremena ojačanja, koja
bi zaštitila stubove i bila laka za uklanjanje na
krajnjoj lokaciji.
Osim radionice i rada na glavnom zadatku
organizovane su i ekskurzije, u Evo šumu,
nedaleko od Helsinkija, radi upoznavanja sa
tipičnim finskim drvnim vrstama, i obilazak
značajnih objekata u Helsinkiju izgrađenih u
drvetu. Finska je zemlja sa najvećim procentom
teritorije pod šumom u Evropi, čak 86%,
odnosno oko 21,9 milion ha, od kojih bor čini
65%, smreka 25%, dok ostalih 10% čine breza,
jasika i jova, tako da imaju ogromne drvne
resurse pogodne za upotrebu u građevinarstvu¹.
Zanimljivi arhitektonski primeri se
mogu pronaći širom Helsinkija, od tradicionalnih
naselja u drvetu sa kraja 19. veka čija
se autentičnost čuva preko 100 godina, do
savremenijih objekata kao što je Otaniemi
Chapel (Kaija i Heikki Sirén, 1956.-57. godina)
u Otaniemi kampusu.
Tri nedelje je suviše kratak period da bi
se stekla opširna znanja i iskustva, ali je za
studente mogućnost da sami, od početka do
kraja, izgrade jedan objekat i da rade timski,
u grupama sa svojim kolegama iz drugih zemalja,
osnova za razvijanje veština i naklonosti
prema struci. Na primeru zemlje koja je
odavno prepoznala i počela da koristi svoje
potencijale, treba učiti o načinu na koji se drvo
može koristiti kao izdržljiv, savremen i obnovljiv
arhitektonski i građevinski materijal.
Iako su i resursi kojima Finska raspolaže mnogostruko
veći od naših, sigurno je da i mi
možemo naći način da, kroz upotrebu drveta,
doprinesemo održivoj i lepšoj budućnosti.
¹ http://www.forest.fi/smyforest/foresteng.nsf/
allbyid/BE3C5576C911F822C2256F3100418AFD
Opendocument
oktobar 2010. DRVOtehnika 28/2010 49