PIROTSKE NOVINE 177

Recommendations

Info

18 СПОРТ Број <strong>177</strong>, 6. септембар 2013. Зо ран Ђор ђе вић се лек тор ре пре зен та ци је нај мла ђе др жа ве на све ту Пироћанац исписује фудбалску историју Јужног Судана Пи ротски фуд бал ски с тручњак Зоран Ђорђе вић, родом из Великог Јовановца, током 33 година дуге тре нерске каријере своје знање преносио је фудбалерима у четр наес т земаља Африке, Азије и Европе, по ред број них клу бо ва ко је је пред водио био је и се лек тор пет ре пре зен та ци ја и осво јио ук упно 15 шампионских трофеја. До са да нај звуч ни ји успех у сво јој кари је ри оства рио је 2009. го ди не, ка да се уписао у ис торију индијског фудбала освојив ши тит улу првака са к лубом Черчил Бра дерс, чи ме је по стао пр ви стра ни тренер ко ји је освојио шампионск у тит улу у дру гој намногољуднијој земљи света, о че му су Пи рот ске но ви не већ пи са ле. Потом је овен чан признањеm нај бо љег фудбалског тренера у Индији, потражио нове иза зо ве, па је већ 2010. пре у зео се лек цију Бан гла де ша и са њом по сти гао ве ли ки успех освaјањем пр вог ме ста на Ју жноазиј ским играма и то на импресиван начин – са пет по бе да у пет утак ми ца без при мље ног го ла. На пу ту до но вог тро феја у својој богатој колекцији, Ђорђевићев тим у по лу фи на лу је са вла дао упра во фаворизо вану Индију, великог ривала, чиме је до нео неочекивану радос т навијачима у Банд ладешу. Каријеру је потом нас тавио у Си ри ји и на Фи ли пи ни ма, где је тре ни рао репрезентацију до 23 го ди не, а не ми ран дух и же ља за но вим иза зо ви ма и до ка зива њем од ве ли су га на кор ми ло ре пре зентације најмлађе др жа ве на све т у. Зо ран Ђор ђе вић у ју ну про шле го ди не по стао је селектор Јужног Су да на и во дио еки пу у њеној премијерној у так ми ци од до би ја ња независнос ти и при је му у свет ск у фуд балск у федерацију. – Ово је но ви иза зов за ме не и на кон то ли ко го ди на у фуд ба лу опет сам на почет ку. Ју жни Су дан је сте као не за ви сност на кон 55 го ди на упо р не бор бе, а по том при мљен у ФИ ФУ. У са рад њи са чел ни цима тамошњег фуд бал ског са ве за фор мира ли смо ре пре зен та ци ју и пр ву, исто ријску утак ми цу од и гра ли 10. ју на про тив Уганде, чиме је обе ле же на пр ва го ди на независнос ти. Сусрет ко ји је од и гран на ста ди о ну у глав ном гра ду Џу би пред око 22.0 0 0 гледалаца за вр шен је не ре ше ним ре зул та том - 2:2, а има ју ћи у ви ду да је Уганда шампион Ис точ не и Цен трал не Афри ке и да се оче ку је да из бо ри плас ман на Светско пр вен с тво за до во љан сам игром и позитив ним ре зул та том ко - ји смо оства ри ли – ка же Ђор ђе вић. „Св етла зв ез д а”, к а ко је на ди м ак р епр ез ент ацији Ј у ж н о г Су д а на, им а ће пр ав о нас т упа у к в а ли фи к а ци ја м а з а Фудбалски глобтротер Ђор ђе вић је тре нер ск у ка ри је ру за по чео 1978. го ди не у пи рот ском Рад ничком. По сле две го ди не оти шао је на Бли ски исток и тре ни рао не ко ли ко еки па из Катара, Ује ди ње них Арап ских Еми ра та и Кувајта. То ком 1991. го ди не вра тио се у Ср би ју и јед ну го ди ну про вео у ФК Трудбенику, да би га за тим пут од вео назад у Иран, Ба хре ин и Ка тар, где је био шеф струч ног шта ба у не ко ли ко клу бо ва. Ђор ђе вић је 1999. го ди не иза бран за се лек то ра Јемена, а већ го ди ну да на ка сније на шао се на клу пи се лек ци је Су да на. По том је усле дио по вра так у Ср би ју где је у се зо ни 2000/2001 тре ни рао за је чар ски Ти мок, да би се убр зо вра тио на Бли ски ис ток, тач ни је у Са у диј ск у Арабију, где је пред во дио не ко ли ко к лу бо ва. На кон то - га је 2009. го ди не усле дио од ла зак у Ин ди ју и освajање ти ту ле др жав ног пр ва ка са еки пом „Чер чил бра дерс” чи ме је по стао пр ви стра ни тре нер ко ме је то по шло за ру ком. На ред не се зо не пре у зео је се лек ци ју Бан гла де ша и са њом осво јио злат ну ме да љу на Ју жно а зиј ским игра ма. Ка ри је ру је по том на ста вио у Си ри ји и на Фи липи ни ма , да би у јуну про шле го ди не по стао пр ви се лек тор се лек ци је Јужног Судана. Током 33 година дуге каријере пиротски фудбалски стручњак радио је у клубовима и са репрезентацијама 14 земаља и освојио 15 шампионских титула. За историју: Фотографија са првог меча репрезентације Јужног Судана На четвртом по реду „Рафтингу на Нишави” који је одржан дан пре славе града Велике Госпојине учествовало је осамдесетак младића и девојака, већином спортиста који су се на гумама спуштали од села Пољска Ржана до Големог моста. Упркос томе што им временски услови нису ишли на руку, јер је на старту чак падала и киша, деоницу дугу три километра прешли су за нешто мање од два сата, а први на циљ стигао је осамнаестогодишњи Никола Митић, члан Боксерског клуба Тигрови. – Први пут учествујем и било ми је јако интересантно, али и помало напорно. Време нас је мало „издало”, на старту је прскала и киша, али смо се загревали пливањем – казао је Никола. Од неколико девојака које су учествовале на рафтингу, прва на циљ Куп африч ких на ци ја 2015, као и Свет ско пр вен ство 2018. го ди не и све је усме рено ка то ме да се оства ри пла сман на ова дв а т ак ми ч е њ а. – Успе шна пре ми је ра про тив Уганде, а по том и обе ћа ва ју ћи на сту пи на ин тер на ци о на л н ом т у р ни ру у ис тој з е - мљи зна че мно го за на па ће ни на род у Ју жном Су да ну. Иако је у но вој др жа ви све још у по во ју, та мо се во ли фуд бал, а т р и б и н е с у ис п у њ е н е на ви ја чи м а. Ра - зу мљи во, оче ку је нас још мно го по сла, ка ко ме не као се лек то ра, та ко и љу де из фуд б а л с ко г с а в е з а на ф ор ми р а њу је д- н е озб и љ н е, ко н к у р ен т н е се л ек ци је ко ја стигла је рукометашица Симона Танчић. – Било је јако занимљиво, лепо смо се дружили и учествоваћу и следеће године, ако буде организовано. Вода је било прохладна, вребало је и опасно камење на брзацима, али је све у свему било јако лепо – рекла је Симонида. И овогодишњи рафтинг организовао је Спортски центар. Р.П. мо же да из бо ри пла сман на Куп афричких на ци ја. Још увек је ра но го во ри ти о с мо т р и нај б о љи х с в е т с к и х се л ек ци ја. У Ју жном Су да ну има мно го та ле на та, као уоста лом и на це лом Африч ком кон тинен ту, и уко ли ко не из о ста не фи нан сијска по др шка са ве за ве ру јем у бр зи напре дак ре пре зен та ци је на ранг ли сти ФИ ФЕ и до бр е р е зул т а те у бу д ућ н о с т и – з а к љу ч у је ов ај с в е т с к и фуд б а л с к и п у т ник ко ме је з а ш т и т ни знак з а с т а в а Ср би је, јер ма у ко јој зе мљи осва јао троф е је о на је на ин с и с т и р а њ е Ђ ор ђ е ви ћа увек би ла део сла вље нич ког ко ло ри та. Б. Најдановић И девојке учествовале на Рафтингу на Нишави
Број <strong>177</strong>, 6. септембар 2013. СПОРТ Мо но гра фи ја о нај ста ри јем пи рот ском фуд бал ском клу бу из пе ра Бо ри во ја Пе тро ви ћа При ча о Је дин ству је при ча о љу ба ви На кон две и по го ди не му ко трп ног п р ик уп љ ањ а м ат ер иј ал а , п р ош л о г м ес е ц а с в ет л о с т д ан а ј е у г л ед ал а м о - н ог р аф иј а о н а јс т ар иј е м ф удб а лс к о м клу бу и спорт ском ко лек ти ву у Пи роту – Је дин ству из Но ве ма ле, под нази вом „Фор ми ра но је да би веч но посто ја ло”. Аутор овог обим ног де ла на 370 стра на са ви ше од 400 фо то графи ја, по зна ти спорт ски но ви нар Бори во је Пе тро вић, ка же на по чет ку раз го во ра за Пи рот ске но ви не да је при ча о ФК Је дин ство, у ства ри прича о љу ба ви. – Ве ли ко ми је за до вољ ство што је на кон мно го тру да пи рот ски спорт добио јед ну озбиљ ну мо но гра фи ју. У прип р ем и к њ иг е к ор ис т и о с а м м ат ер иј а л Након што се пре три године, тада као ученик 6. разреда, попео на највиши врх Србије Миџор (2.168) , петнаестогодишњи Пироћанац Дарко Илић крајем прошлог месеца освојио је и највиши врх Балкана – Мусалу (2.925) у Бугарској. Овај храбри дечак коме је љубав према планинарењу пренео отац Роберт Илић, искусни планинар „Видлича” , био је део експедиције петнаестеак пиротских планинара. – Најпре смо се ски лифтовима попели до планинарског дома, да би одатле кренули на успон. Сам успон трајао је око четири сата, а временски услови су нам ишли на руку. Једино је мали проблем представљала густа магла на око метар од земље. На срећу, било је сунчано и није дувао јак ветар па нисмо к ој и с а м п р он ал аз и о у л и с т о в и м а к а о што су Глас на шег ис то ка, пре ра та, зат и м С л об од а , П ир о тс к е н о в и н е, н и ш к е На род не но ви не, Спорт и Жур нал. Кор ис т и о с а м и м он ог р а ф и ј е к л у б о в а к о - ји су игра ли про тив Је дин ства, број не з ап ис н ик е с а у т а км иц а , а р х и в с к а д о - ку мен та, а слу жио сам се и ин тер нет о м . У п ит ању с у с ам о д о к у м е н т о в а н е ства ри, ни је би ло ра да по се ћа њу, јер с у к аз ив ањ а ч ес т о н е п о у з д а н а. И л и ј а П е јч и ћ - Л ик а м и ј е н е с е б и ч н о о т в о р и о а рх ив у ф от ог р аф иј а , к а о и к о л е г а С л о - б од а н Ј ов ан ов и ћ с в о ј у а р х и в у с т а т и - с т и чк и х п од ат ак а. П р и ч а о Ј е д и н с т в у ј е при ча о јед ном ма лом клу бу, ко ји је у с т в ар и в ел ик и. П р ич а о в е л и к о ј љу б а - в и , о др иц ању, е нт уз иј а з м у к о ј и с у б и - Фото: Илија Пејчић Лика ли по треб ни да се дав не 1925. фор ми ра клуб. Осно ва ли су га си ро ма шни меш т а н и Н о в е м а л е, љу д и к о ј и с у ж и в е - ли од зе мљо рад ње и сто чар ства, и зах в а љу ј у ћ и ч и ј и м д о н а ц и ј а м а ј е, у п р к о с свим не во ља ма, и оп стао, ево ско ро 90 го ди на. Је дин ство за све те го ди не ни је про ме ни ло име. Нај пре су про ба ли да г а у н и ш т е б у г а р с к и о к у п а т о р и т о к о м Д р у г о г с в е т с к о г р а т а , ј е р Ј е д и н с т в о з а р а з л и к у о д д р у г и х к л у б о в а н и ј е ж е л е - ло да игра ме че ве са бу гар ским клу бов и м а и з а м р з л и с у а к т и в н о с т и. П о т о м су 1945. го ди не по ку ша ли да их уга се и ко му ни сти, али ни њи ма то ни је пошло за ру ком. За и ста се на дам да ће веч но тра ја ти, што је и на слов књи ге – г о в о р и П е т р о в и ћ , и н а ч е р о ђ е н и Н о - в о м а л а ц . Ка же да се не ра ди о су во пар ној мон о г р а фи ји о п те р е ће н ој с т а т и с т ич к им по да ци ма, иако оби лу је њи ма, већ да има и мно го лир ских мо ме на та. – Иако сва ка го ди на има та бе лу и о р и г и н а л н е ф о т о г р а ф и ј е , б р о ј н е с т а - ти стич ке по дат ке, тру дио сам се да то н е б у д е ј е д н а д о с а д н а м о н о г р а ф и ј а . П о м е н и , н а ј в е ћ е б о г а т с т в о о в е к њ и г е је сте њен по след њи део, то су за бе леж е н а с е ћ а њ а б и в ш и х и г р а ч а и ф у н к - ц и о н е р а . З а с т у п љ е н о ј е м н о г о в и ш е лир ских не го еп ских мо ме на та. Има п р и ч а о љу б а в и м а , а н е г д о т а… А к о ка жем да је грб Је дин ства пре Дру гог свет ског ра та био у об ли ку ср ца са изве зе ним сло ви ма ЈСК то по ка зу је коли ко се клуб во лео. Ни ка да ту ни је бил о в е л и к и х п а р а и л и с п е к т а к у л а р н и х 19 ре зул та та, али ко јед ном до ђе на те ма ле те ре не и уду би се, схва ти ће о каквој се то љу ба ви ра ди. Је дин ство је не што ви ше од јед ног клу ба. Ако каж е м д а ј е ц е л а њ е г о в а и с т о р и ј а с т а л а је у јед ну фо то гра фи ју на ко јој је за беле жен тре ну так ка да се сви игра чи купа ју у бла ту у Ни шу на кон по бе де прот и в С и н ђ е л и ћ а , љу д и м а ћ е б и т и ј а с н о ко ли ки је овај ма ли клуб у ства ри вели ки. Ви ше од две хи ља де игра ча је про шло кроз клуб, плус функ ци о нери и на ви ја чи. Ве ру јем да ће ова књига жи ве ти, јер ће сва ком од њих бити дра го да про на ђе се бе на не ком од т и х ф о т о г р а ф и ј а . С в а к а ч а с т Р а д н и ч - ком, али тра ди ци ја мо ра да се по штује – за вр ша ва Пе тро вић. Р.П. Ученик Техничке школе Дарко Илић попео се на 2.925 метара Петнаестогодишњак освојио највиши врх Балкана имали већих проблема да се попнемо до врха. За разлику од сада, када сам се пре три године пео на Миџор, временски услови на Старој планини били су изузетни тешки, било је изуетно хладно, снег је био дубок, а удари ветра су достизали 120 километара на час. Ипак, колико год планинарење било напорно, па у неку руку и опасно, вреди труда, јер осећај који вас обузме када се попнете на врх не може речима да се опише. То мора да се доживи. За сада немам у плану неки нови успон, једино знам да изазов мора да буде већи – каже Дарко. Иначе, чланови Видлича не мирују, па су Роберт Илић, Владимир Костић и Мирослав Бошковић, искусни планинари и дугогодишњи чланови пиротског клуба, недавно постали први лиценцирани планински водичи на југу Србије. Илић каже да лиценца коју су добили важи за целу Европу и да омогућава вођење појединаца или групе планинара до надморске висине од 3.000 метара. – Уз стандардну обуку морали смо да савладамо и основе метеорологије, прве помоћи, географије, ноћење у планини у различитим временским условима, технике спуштања низ стене и стрмине и још много тога – објашњава овај искусни планинар за Пиротске новине. Илић који је изузетни познавалац Старе планине, каже да за ову лепотицу влада све веће интересовање и нада се да ће ту бити посла за водиче. Б.Н.
Page 1 and 2: ПиРОТСке иНФОРмАТи
Page 3 and 4: Број 177, 6. септембар
Page 17: Број 177, 6. септембар
Page 23: Број 177, 6. септембар

PIROTSKE NOVINE 177

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?