Odlu~an odgovor

Godina V Broj 98 15. oktobar 2009. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.rs 

U fokusu 

Ve`ba 

Odlu~an 

odgovor 

Jedinice 

Prva 

brigada 

Kultura 

Izlo`ba 

Cileta 

Marinkovi}a 

ARSENAL 

34

И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г В А З Д У Х О П Л О В С Т В А 

LOVA^KI 

AVIONI 

20 ПОСТЕРА 

ФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ 

СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ 

И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА 

N A R U X B E N I C A 

Novinski centar „ODBRANA” 

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd 

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009 

@iro-ra~un: 840-49849-58 

Naru~ujem _________KOMPLETA POSTERA LOVA^KIH AVIONA po ceni 

od 850,00 dinara po kompletu. 

Komplete dostavqamo Post ekspresom na ra~un kupca. Trenutna cena te 

usluge je 240,00 dinara. 

Uplatu izvr{iti na ìro-ra~un br. 840-49849-58. Dokaz o uplati i naruxbenicu 

poslati na adresu NC „Odbrana”. 

Kupac: ___________________________________________________________ 

Ulica i broj: _____________________________________________________ 

Mesto: ____________________________ Telefon: _____________________ 

Potpis naru~ioca_________________________________________________

Magazin Ministarstva odbrane Srbije 

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”, 

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879. 

Izdava~ 

Novinski centar „ODBRANA” 

Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 

Direktor i glavni i odgovorni urednik 

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik 

Zamenik glavnog urednika 

Radenko Mutavxi} 

Urednici 

Dragana Markovi} (specijalni prilozi) 

Mira [vedi} (arsenal) 

REDAKCIJA: 

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), 

mr Sneàna \oki} (svet), 

Branko Kopunovi} (dru{tvo), 

Aleksandar Petrovi}, poru~nik, 

Vladimir Po~u~, major (odbrana) 

Stalni saradnici 

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, 

Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, 

Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, 

dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, 

Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, 

Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, 

Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, 

Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, 

dr Dragan Simeunovi} 

Dizajn i prelom 

Enes Me|edovi} (likovni urednik), 

Stanislava Struwa{, Branko Siqevski 

(tehni~ki urednici) 

Fotografija 

Goran Stankovi} (urednik) 

Darimir Banda (fotoreporter) 

Jezi~ki redaktori 

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski 

Korektor 

Sla|ana Grba 

Sekretar redakcije 

Vera Denkovski 

Dokumentacija 

Radovan Popovi} (foto-centar) 

TELEFONI 

Direktor i glavni i odgovorni urednik 

3241-258; 23-809 

Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 

Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 

Prelom 3240-019; 23-583 

Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 

Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 

TELEFAKS 3241-363 

ADRESA 

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 

e-mail 

odbrana@beotel.rs 

redakcija@odbrana.mod.gov.rs 

Internet 

www.odbrana.mod.gov.rs 

@iro-ra~un 

840-49849-58 za NC „Odbrana” 

Pretplata 

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC 

mese~no 160 dinara. 

Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice 

mese~no 180 dinara. 

[tampa „POLITIKA” AD, Beograd, 

Makedonska 29 

ODBRANA ISSN 1452-2160 

Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu 

SADR@AJ 

U F O K U S U 

Zdruèna takti~ka ve`ba na Pe{teru 

„ODLUÂN ODGOVOR 2009” 8 

Nau~no-stru~ni skup o odbrambenim tehnologijama Oteh 2009 

PRIMEWENA VOJNA NAUKA 14 

I N T E R V J U 

Ilija Pilipovi}, pomo}nik ministra odbrane 

za materijalne resurse 

VREME JE 

ZA PODMLA\IVAWE KADRA 16 

Per aspera 

POREKLO NASIQA 23 

O DB RA N A 

Prva brigada Kopnene vojske 

ÛVARI SEVERA 24 

Kongres Evropskog udruèwa vojnih novinara u Be~u 

TRADICIONALNO I MODERNO 30 

KATALOG IZDAWA NC 33 

Sa galerije 

BRATOVA FARMA 37 

8 

„Odbrana" je ~lan 

Evropskog udruèwa vojnih novinara 

4 

15. oktobar 2009.

24 

50 

re~ urednika 

ODGOVOR 

D R U [ T V O 

Stojimir Ilijevi}, penzionisani major, 

ratnik i konstruktor tenkova 

GERILA ZA SLOBODU BEOGRADA 38 

Paralele 

GADAFIJEVO CARSTVO 41 

K U L T U R A 

Milan Cile Marinkovi}, slikar 

SVEDOÂNSTVO O BUDU]EM 42 

Izlo`ba Cileta Marinkovi}a u renoviranom 

Centralnom domu Vojske Srbije 

KULTURA U SRCU BEOGRADA 44 

F E Q T O N 

110 godina Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki” 

(1899– 2009) 

VOJNA MUZIKA U SRBIJI 50 

ûda Kazanske ikone Presvete Bogorodice 

ZA[TITNICA RUSIJE 54 

KONKURSI 58 

edan od teì{nih zadataka Vojske Srbije, kako se to 

vojni~kim re~nikom kaè, u ovoj godini bila je obuka. 

Osta}e, naravno, i ubudu}e, jer ~emu bi ina~e Vojska 

posve}ivala ve}u pa`wu u doba mira. Posle nedavno 

realizovane zdruène takti~ke ve`be „Odlu~an odgovor 2009” 

na Pe{terskoj visoravni, najve}e ve`be VS u posledwih 

nekoliko godina, moè se slobodno re}i da je zadatak izvr{en 

na najboqi mogu}i na~in. U okviru zdruène operacije 

angaòvane jedinice Vojske pokazale su izvanrednu 

osposobqenost za rad u terenskim uslovima i pri izvo|ewu 

bojnih ga|awa namenskih takti~kih snaga u izvr{avawu obaveza 

u domenu prve misije Vojske Srbije, odnosno odbrane zemqe 

od oruànog ugroàvawa spoqa, {to je i najboqi odgovor 

na potencijalne bezbednosne izazove i pretwe. 

I ne samo to, „Odlu~nim odgovorom” uspostavqeni su 

savremeni standardi u izvo|ewu ve`bovnih aktivnosti, jer je to 

prva ve`ba koja je izvedena po novom konceptu upravqawa 

obukom. Taj koncept je ove godine implementiran kao sistemska 

vrednost i prilago|en novoj organizacijskoj strukturi Vojske. 

Pored toga, posebno treba ista}i da je na ve`bi 

uspostavqen i moderan digitalni radio-relejni sistem kao 

osnova telekomunikacionog informati~kog obezbe|ewa, 

neophodnog za realizaciju tako sloènih zadataka i istovremeno 

komandovawe i rukovo|ewe vojskom na ~itavoj teritoriji Srbije 

i snagama angaòvanim u mirovnim operacijama. 

Poseban doprinos karakteru i kvalitetu ve`be dalo je 

i u~e{}e jedinica MUP-a, {to je pokazalo da je sistem odbrane 

i bezbednosti Srbije jedinstven i da su snage Vojske i policije 

sposobne da ispune svoje ustavne obaveze i nadle`nosti. 

Samo na prvi pogled izgleda ~udno {to je u jeku velike 

ekonomske krize revitalizovana odbrambena industrija na{e 

zemqe koja je ove godine postala najve}i izvoznik. Istina, 

to je jo{ uvek jako daleko od zlatnih sedamdesetih i osamdesetih 

godina pro{log veka, kada je ta privredna oblast bila na 

vrhuncu svoje mo}i. Ali, kako sada stvari stoje, mogu se 

o~ekivati jo{ sigurniji koraci u povratku na staze stare 

slave jer se, kako je u intervjuu za „Odbranu” najavio pomo}nik 

ministra za materijalne resurse Ilija Pilipovi}, planira 

podmla|ivawe nau~noistraìva~kog kadra Vojnotehni~kog 

instituta i mo`da, obnavqawe nekada{weg Vojnotehni~kog 

fakulteta kao baze za {kolovawe stru~waka za potrebe 

odbrambene industrije. 

Znawe je, dakle, najboqi odgovor na ekonomsku krizu. 

A ta istina je jo{ jednom potvr|ena u praksi na nedavno 

odrànom me|unarodnom nau~no-stru~nom skupu o odbrambenim 

tehnologijama u Vojnotehni~kom institutu koji je okupio veliki 

broj u~esnika. Oni su, na okruglom stolu u okviru „Oteha”, 

razmewivali iskustva i tragali za odgovorom na pitawe kakva je 

budu}nost odbrambenih tehnologija Srbije i kako odgovoriti 

zahtevima industrije. Jedno je sigurno, bez podr{ke dràve 

to nije mogu}e. Ona, za sada, nije izostala, i to o~igledno 

daje dobre rezultate. 

A kako smo mi uspeli da odgovorimo na va{e zahteve 

i po trebe vide}emo na predstoje}em sajmu kwiga u Beogradu. 

Pri pre mili smo nova izdawa i {iroku lepezu vojnih suvenira. 

Potraìte nas u hali 1A (nekada{woj hali 5) i u hali 4 

(nekada{woj hali 14) Beogradskog sajma, gde }e se nalaziti 

{tandovi NC „Odbrana”. 

5

doga|aji 

Rasprava o strategijama 

nacionalne bezbednosti i 

odbrane i setu vojnih zakona 

u Skup{tini Srbije 

U Narodnoj Skup{tini Republike Srbije, 6. oktobra otpo~ela 

je rasprava o Strategiji nacionalne bezbednosti i 

Strategiji odbrane Srbije, a na dnevnom redu prve sednice 

drugog redovnog zasedawa su i izmene Zakona o odbrani i 

Zakona o Vojsci Srbije, predlozi zakona o vojnoj, radnoj i 

materijalnoj obavezi, zakona o civilnoj slu`bi, zakona o 

odlikovawima i zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih 

snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica 

Republike Srbije. Po hitnom postupku u dnevni red su 

uvr{teni i predlozi zakona o Vojnoobave{tajnoj agenciji i 

Vojnobezbednosnoj agenciji. 

Obrazlaù}i predloène dokumente i zakone, ministar 

odbrane Dragan [utanovac rekao je da Srbija, kao nezavisna 

dràva, prvi put usvaja strategije odbrane i bezbednosti, 

koje su strate{ki va`ni dokumenti za za{titu vitalnih 

nacionalnih interesa Srbije i gra|ana u oblasti bezbednosti 

i odbrane. 

Govore}i o predloènim strategijama nacionalne bezbednosti 

i odbrane, ministar je rekao da Srbija mora da 

ja~a i izgra|uje sopstvene kapacitete, modernizuje i profesionalizuje 

vojsku. Pored toga istakao je i ovom prilikom, 

da je jednostrano i protivpravno progla{ena nezavisnost 

Kosova i Metohije osnovna pretwa bezbednosti sa kojom se 

Srbija suo~ava. 

Prema wegovim re~ima, ~lanstvo u evropskim i drugim 

strukturama predstavqa potvrdu politi~ke i civilizacijske 

zrelosti Srbije. 

– Nacionalni interes Srbije jeste aktivno u~e{}e u delovawu 

me|unarodnih organizacija – naglasio je on. 

[utanovac je naveo da terorizam i ekspanzija organizovanog 

kriminala, korupcija, nedozvoqena trgovina narkoticima 

i oru`jem, te trgovina qudima, {to je najizraènije 

na Kosovu i Metohiji, znatno optere}uju stawe bezbednosti 

u jugoisto~noj Evropi. 

Ministar je precizirao da Strategija nacionalne bezbednosti, 

kao najva`niji strate{ki dokument, utvr|uje osnov 

bezbednosne politike i za{tite nacionalnih interesa, razvoj 

demokratskih procesa u dru{tvu i vladavinu prava, odnosno 

princip po{tovawa qudskih i mawinskih prav. Strategija 

odbrane, dodao je on, sadrì op{ta opredeqewa sistema 

odbrane. 

Ukazav{i da je Srbija partner u o~uvawa mira u regionu, 

on je naglasio da }e ona odbrambene potencijale u 

mirovnim operacijama angaòvati na osnovu Ustava, Poveqe 

UN i principa me|unarodnog prava koji reguli{u upotrebu 

sile. 

S. \OKI] 

6 

Obeleèna 

godi{wica smrti 

kraqa Aleksandra 

Prvog Kara|or|evi}a 

U okviru obeleàvawa 75. godi{wice smrti kraqa Aleksandra 

Prvog Kara|or|evi}a, 9. oktobra u crkvi svetog \or|a na Oplencu, na 

wegov grob vence su poloìli predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, 

ministar odbrane Dragan [utanovac, ~lanovi diplomatskog i vojnodiplomatskog 

kora u Srbiji, te ~lanovi porodice Kara|or|evi}. 

U pratwi ministra odbrane bili su na~elnik General{taba VS general-potpukovnik 

Miloje Mileti} i komandant Garde brigadni general 

Goran Radovanovi}. 

Po okon~awu ceremonije polagawa venaca, ministar [utanovac je 

u ku}i kraqa Petra Prvog na Oplencu otvorio izlo`bu „Dràvni~ki i 

ratni~ki put kraqa Aleksandra Prvog”, koju su zajedno organizovali 

Vojni muzej u Beogradu i Zadu`bina kraqa Petra Prvog u Topoli. 

Tom prilikom, ministar je podsetio na istorijsku ulogu kraqa 

Aleksandra, naro~ito na wegove dràvni~ke i diplomatske zasluge u 

pogledu integracija u ovom delu Evrope. [utanovac je istakao da savremena 

Srbija ~ini napore kako bi se ukqu~ila u sve zna~ajne politi~ke, 

privredne, odbrambene, obrazovne i kulturne procese me|unarodne 

zajednice. Time, prema wegovim re~ima, Srbija ~uva kontinuitet svoje 

spoqne politike i obnavqa zasluèno mesto u porodici ravnopravnih 

evropskih naroda. 

Ministar je naglasio da saradwom i u~e{}em u savremenim tokovima 

me|unarodne scene ostvarujemo principe na{e dràvne politike 

i strategije razvoja Srbije, ali ~uvamo i wen teritorijalni integritet 

i ja~amo dràvne i demokratske kapacitete. 

– Okupqeni oko jasno definisanih prioriteta sa bogatim i raznovrsnim 

nasle|em moèmo ostvariti ciqeve koje su u prethodnom periodu postavili 

veliki srpski vladari, koji su svoju zemqu videli kao zemqu slobode, 

napretka, zajedni{tva i razumevawa – rekao je ministar odbrane. 

Obe le è na 90. go di {wi ca Sa ve za 

Re zer vne voj ne sta re {i ne ima le su i 

ima }e me sto u si ste mu od bra ne, a vra ta 

Mi ni star stva uvek }e bi ti otvo re na 

za wi ho ve su ge sti je i pred lo ge, 

po ru ~io je mi ni star [u ta no vac 

Sve ~a nom aka de mi jom u Cen tral nom do mu Voj ske Sr bi je, u pri su stvu mi - 

ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca i pred stav ni ka Ge ne ral {ta ba VS, 30. 

sep tem bra obe le è na je 90. go di {wi ca po sto ja wa Sa ve za re zer vnih voj nih 

sta re {i na Sr bi je. 

Mi ni star [u ta no vac na gla sio je da su re zer vne sta re {i ne deo si ste ma 

od bra ne, a da je Sa vez re zer vnih voj nih sta re {i na Sr bi je or ga ni za ci ja ko ja 

je ima la i ima svo ju ulo gu u dru {tve no-po li ti~ kim zbi va wi ma u ze mqi, u ob li - 

ko va wu i iz grad wi si ste ma od bra ne. On je is ko ri stio pri li ku da pred stav ni - 

ke sa ve za in for mi {e o kqu~ nim pi ta wi ma iz sfe re bez bed no sne po li ti ke i 

re for me si ste ma od bra ne. 

Mi ni star je po no vio stra te {ko opre de qe we dr à ve da sva ak tu el na pi - 

ta wa re {a va mir nim i di plo mat skim sred stvi ma, ukqu ~u ju }i i pro blem Ko so - 

va i Me to hi je, ko ji, ka ko je re kao, mo ra bi ti re {a van pu tem kom pro mi sa. On 

je KiM iden ti fi ko vao kao naj ve }u pret wu bez bed no sti, ne sa mo Sr bi je, ne go i 

ovom de lu Evro pe. [u ta no vac je na gla sio da ka kav god da bu de is hod ini ci ja - 

15. oktobar 2009.

Potpisan Protokol o 

poslovno-tehni~koj saradwi 

Ministarstva odbrane 

i Republi~kog zavoda 

za zdravstveno osigurawe 

Na izlo`bi su predstavqeni li~ni predmeti kraqa Aleksandra, 

umetni~ke slike iz porodi~ne kolekcije, fotografije i dokumenti koji 

svedo~e o ìvotu i tragi~noj smrti kraqa Aleksandra Prvog 

Kara|or|evi}a. Posebnu pa`wu posetilaca privukla je uniforma kraqa 

koju je nosio na dan atentata. 

A. PETROVI] 

Snimio R. POPOVI] 

re zer vnih voj nih sta re {i na Sr bi je 

ti va ko je su pred u ze te po pi ta wu ne le gal no pro kla mo va ne ne za vi sno sti ju `ne 

po kra ji ne, Sr bi ja tu ne za vi snost ni ka da ne }e pri zna ti. 

[u ta no vac je na gla sio da su iz u zet ni re zul ta ti po stig nu ti u sfe ri me |u - 

na rod ne voj ne sa rad we, voj nog {kol stva i voj ne eko no mi je, a da }e Sr bi ja te - 

ì ti da po sta ne rav no prav na ~la ni ca EU i uzme pu no u~e {}e u Pro gra mu Part - 

ner stvo za mir. Mi ni star je na gla sio da od Sa ve za o~e ku je, ne sa mo kri ti ke 

ka da su u pi ta wu po te zi i od lu ke u si ste mu od bra ne, ne go po mo} u vi du pred lo - 

ga za po je di na re {e wa. On je re kao da su vra ta MO, kao wi ho vog ma ti~ nog 

mi ni star stva, uvek otvo re na svim we go vim ~la no vi ma. 

Pred sed nik Sa ve za re zer vnih voj nih sta re {i na Sr bi je \or |e Ma len ko - 

vi} pod se tio je na bo ga tu isto ri ju or ga ni za ci je, ali i ak tu el ni mo me nat u ko - 

me se ona na la zi. On je na gla sio po sve }e nost we nih ~la no va ne go va wu tra di - 

ci ja i oba vqa wu mir no dop skih za da ta ka, pri ~e mu je po seb no iz dvo jio po mo} 

ci vil nom sta nov ni {tvu u slu ~a ju ele men tar nih ne po go da ali i obu ku re zer - 

vnih sta re {i na. 

Udru è we re zer vnih ofi ci ra i rat ni ka for mi ra no je 15. sep tem bra 

1919, a za we go vog pred sed ni ka iza bran je voj vo da Ste pa Ste pa no vi}. I po red 

~i we ni ce da no va nor ma tiv na ak ta o od bra ni i voj sci ne pred vi |a ju po sto ja - 

we te or ga ni za ci je, we ni ~la no vi ~i ne na po re, ne sa mo za op sta nak ve} za 

osa vre me wa va we sa dr à ja ra da, na ~i na de lo va wa i obu ke sa sta va. Na red ne 

go di ne bi }e do net no vi pro gram ob u ~a va wa, usa gla {en sa Mi ni star stvom od - 

bra ne i Ge ne ral {ta bom Voj ske Sr bi je. A. P. 

Ministar odbrane Dragan [utanovac i direktorka Republi~kog 

zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi} 

potpisali su 12. oktobra Protokol o poslovno-tehni~koj 

saradwi Ministarstva odbrane i Republi~kog zavoda za 

zdravstveno osigurawe. 

Potpisivawe tog dokumenta obezbedi}e boqe uslove za 

dijagnostiku i le~ewe osiguranika RZZO u vojnim zdravstvenim 

ustanovama sekundarnog nivoa – vojnoj bolnici u Ni{u i vojnom 

medicinskom centru u Novom Sadu. 

– Protokol koji smo danas potpisali omogu}i}e da vojne 

bolnice u Ni{u i Novom Sadu sklope konkretne ugovore i stave 

se u slu`bu pomo}i civilnom stanovni{tvu, koje ima potrebu 

za le~ewem u vojnim ustanovama – rekao je posle potpisivawa 

ministar [utanovac i podsetio da je prvi sli~an ugovor sa RZ- 

ZO potpisan pre dve godine. Tim dokumentom Vojnomedicinska 

akademija u Beogradu ukqu~ena je u zdravstveni sistem Republike 

Srbije. 

Ministar odbrane naglasio je da ta oblast saradwe ve} 

dve godine funkcioni{e na najvi{em nivou. Prema wegovim 

re~ima, otvarawe VMA za le~ewe civila doprinelo je otvarawu 

Ministarstva odbrane i vra}awu poverewa gra|ana, 

koji su dobili mogu}nost da u VMA imaju isti tretman kao i vojna 

lica. Akt koji je danas potpisan doprine}e da takav poloàj 

imaju i gra|ani Ni{a i Novog Sada. 

– Zajedno sa ugovorima koje o~ekujemo da budu potpisani 

na osnovu tog protokola, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe 

ima}e oko dve i po milijardi dinara angaòvanih 

sredstava u Ministarstvu odbrane. To dokazuje da ozbiqno 

pristupamo aktivnostima u vojnom zdravstvu, {to je na korist 

svih zdravstvenih osiguranika u Srbiji – rekao je [utanovac i 

podsetio da se sredstva koja obezbe|ena od RZZO koriste na 

najboqi na~in, te da je pro{le godine deo tih sredstava investiran 

u nabavku savremene dijagnosti~ke i druge medicinske 

opreme. 

Direktorka RZZO Svetlana Vukajlovi} istakla je da }e 

potpisani Protokol, posle potpisivawa ugovora sa vojnim bolnicama, 

osiguranicima omogu}iti mawe ~ekawe i jednostavno 

upu}ivawe na le~ewe u vojne ustanove na osnovu uputa izabranog 

lekara. 

– Treba podsetiti da je i Zavod otvorio vrata svojih Domova 

zdravqa vojnim licima koja nemaju zdravstvene centre u 

gradovima u kojima ìve. To je dobar put ka me|usobnom dopuwavawu 

vojnog i civilnog zdravstvenog sektora. Nadam se da 

}e dobra saradwa sa Ministarstvom odbrane biti nastavqena, 

kako bi bile iskori{}ene sve mogu}nosti za boqu dostupnost 

zdravstvene za{tite i vojnih i civilnih osiguranika. 

R. DRAGOVI] 

7

Z d r u ` e n a t a k t i ~ k a v e ` b a n a P e { t e r u 

ОДЛУЧАН ОДГОВОР 

2009 

Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je 

Bo ris Ta di} odao je pri zna we 

ko mand nom ka dru i svim 

pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je i 

Mi ni star stva unu tra {wih 

po slo va na kon re a li za ci je 

ve `be ko ja je po ka za la iz u ze tan 

po ten ci jal bez bed no snih sna ga 

Sr bi je i iz ra zio za do voq stvo 

{to je iz na |en no vi ka pa ci tet 

u za {ti ti bez bed no snih 

in te re sa ze mqe 

8 

Зdru è na tak ti~ ka ve `ba sa boj nim ga |a wem „Od lu ~an od go vor 2009” 

iz ve de na je u pe ri o du od 25. sep tem bra do 11. ok to bra na Pe {ter skoj 

vi so rav ni. Glav nom de lu ve `be, u ko me su ob je di we ni svi naj zna ~aj ni ji 

sa dr à ji, pri su stvo va li su pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}, 

za me nik pred sed ni ka Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va 

Ivi ca Da ~i}, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, mi ni star ra da 

i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji}, mi ni star bez port fe qa Su lej man 

Ugqa nin, na ~el nik G[ VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, na ~el nik 

[ta ba Voj ske Cr ne Go re ge ne ral-ma jor Dra gan Mi lo sa vqe vi}, na ~el nik 

Zdru è nog ge ne ral {ta ba OS BiH ge ne ral-pu kov nik Mi la din Mi loj ~i}, iza - 

sla nik na ~el ni ka G[ OS Re pu bli ke Tur ske bri gad ni ge ne ral [e nol Al par - 

slan, ~la no vi Od bo ra za od bra nu i bez bed nost Skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi - 

je, po la zni ci [ko le na ci o nal ne od bra ne Voj ne aka de mi je, pred stav ni ci lo - 

kal nih sa mo u pra va iz op {ti na za pad ne Sr bi je, pred stav ni ci voj no di plo mat - 

skog ko ra i broj ni go sti. 

Zamisao ve`be 

Na ve `bi „Od lu ~an od go vor 2009” u~e stvo va lo je oko 1.200 pri pad - 

ni ka Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske, Spe ci jal ne bri ga de, Me {o vi te ar ti qe - 

rij ske bri ga de, Bri ga de ve ze, Pe tog ba ta qo na voj ne po li ci je, 246. ba ta qo - 

na AB HO, 98. i 204. avi ja cij ske ba ze, Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni - 

ce i @an dar me ri je MUP-a Re pu bli ke Sr bi je. Ve `bom je ru ko vo dio za me nik 

15. oktobar 2009.

ko man dan ta Zdru è ne ope ra tiv ne ko man de bri gad ni ge ne ral Mi - 

lan Moj si lo vi}, dok je je di ni com ko ja je iz vo di la ve `bov ne ak tiv - 

no sti ko man do vao ko man dant Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske pu kov - 

nik Du {an Sto ja no vi}. 

Mi ni star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i Ge ne ral {tab Voj - 

ske Sr bi je pla ni ra li su iz vo |e we zdru è ne ve `be na te re nu sa 

boj nim ga |a wem, kao je dan od te ì {nih za da ta ka Voj ske Sr bi je u 

2009. go di ni i sa ci qem da se uve `ba ju i pro ve re spo sob no sti 

{tab nog ra da i ra da je di ni ca Voj ske Sr bi je u te ren skim uslo vi ma 

i pri iz vo |e wu boj nih ga |a wa na men skih tak ti~ kih sna ga u iz vr {a - 

va wu za da ta ka pr ve mi si je. No si lac pla ni ra wa, raz vo ja kon cep ta, 

Bo ris Ta di}, pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je 

OD GO VOR NA BEZ BED NO SNE RI ZI KE 

Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} pod vu kao je da u 

po sled wih dva de set go di na ni smo ima li ova ko ve li ku i kom plek - 

snu ve `bu, ko ja sve do ~i o iz u zet noj spo sob no sti na {ih bez bed no - 

snih struk tu ra. 

– Ve `ba se odr à va u bez bed no snom kon tek stu, ko ji je za Sr - 

bi ju ve o ma zna ~a jan – re kao je Bo ris Ta di}. – Tre ba jo{ jed nom is - 

ta }i da je za Sr bi ju glav na bez bed no sna pret wa na sta la na kon ne - 

le gal nog pro gla {e wa ta ko zva ne ne za vi sno sti Ko so va. Sr bi ja pa - 

`qi vo sa gle da va sve bez bed no sne ri zi ke ko ji na kon jed nog ta kvog 

pro tiv prav nog ak ta na sta ju. Bi lo je od ve li ke va `no sti da se, po - 

sle te {kih do ga |a ja ko ji su uru {a va li na {u bez bed nost de ve de se - 

tih go di na, po dig ne kre di bi li tet ze mqe. To je ko rak po ko rak ~i we - 

no, ta ko da da nas Sr bi ja po no vo je ste uva èn ~i ni lac me |u na rod ne 

po li ti ke, {to ukup no po di è ne sa mo na{ me |u na rod ni po li ti~ ki 

kre di bi li tet ve} i po ten ci jal i spo sob nost da bra ni mo na {e le gi - 

tim ne na ci o nal ne in te re se i od bra ni mo na {u bez bed nost. 

Pred sed nik Re pu bli ke re kao je i da }e se na kon usva ja wa 

stra te {kih do ku me na ta u Skup {ti ni Sr bi je na sta vi ti rad na re - 

for ma ma oru à nih sna ga. Pre ma we go vim re ~i ma, ta re for ma tre - 

ba da ukqu ~i ne sa mo mo der ni za ci ju teh ni ke i obu ke ve} i obez be - 

|i va we naj bo qeg stan dar da za pri pad ni ke Voj ske i MUP-a. 

– Sa mo Sr bi ja ko ja je deo re {e wa pro ble ma, a ne pro blem 

po se bi, mo è efi ka sno bra ni ti vla sti te in te re se u do me nu bez - 

bed no sti – na gla sio je pred sed nik i do dao da je Sr bi ja da nas ~la - 

ni ca pro gra ma Part ner stvo za mir, a u naj sko ri je vre me }e otvo - 

ri ti kan ce la ri ju u Bri se lu. – Sr bi ja je ze mqa ~i ji je par la ment 

usvo jio do ku ment o voj noj ne u tral no sti, i to je ~i we ni ca ko ju }e mo 

uvek ima ti na umu. Isto vre me no }e mo vo di ti ak tiv nu bez bed no snu 

po li ti ku, sa gle da va ti sve bez bed no sne pro ce se u re gi o nu i u skla - 

du sa tim pro ce si ma do no si ti od lu ke o su o ~a va wu sa po sto je }im i 

bu du }im bez bed no snim pret wa ma i ri zi ci ma. 

Pred sed nik Re pu bli ke je po seb no na gla sio da je na {a pr ven - 

stve na oba ve za od bra na te ri to ri jal nog in te gri te ta, ce lo vi to sti 

i su ve re ni te ta na {e ze mqe i da je ona te sno po ve za na sa is pu wa - 

va wem na {ih me |u na rod nih oba ve za, ka ko u do me nu me |u na rod nog 

pra va, ta ko i u~e {}em Sr bi je u me |u na rod nim mi rov nim ope ra ci - 

ja ma. – Na taj na ~in po di è mo po li ti~ ki kre di bi li tet i sa mo ta ko 

mo è mo bra ni ti svo je gra ni ce svom sna gom i ra ~u na ti na me |u na - 

rod nu po dr {ku. Sr bi ja ni kad vi {e ne sme bi ti izo lo va na, a de mo - 

kra ti ja u Sr bi ji je ste vi so ko re spek to van me |u na rod ni ~i ni lac i 

obez be |u je da gra |a ni na {e ze mqe da ju po dr {ku bez bed no snim i 

od bram be nim re for ma ma. To po di è po ten ci jal Sr bi je da se bo - 

ri za o~u va we vla sti tog in te gri te ta na me |u na rod nom pla nu, ali 

i da se bo ri pro tiv svih for mi or ga ni zo va nog kri mi na la, ugro - 

à va wa imo vi ne i in te re sa gra |a na. Ta ko kon ci pi ra mo na {u bez - 

bed no snu po li ti ku, ta ko }e bi ti i ubu du }e – re kao je Bo ris Ta di} i 

za hva lio pri pad ni ci ma Voj ske, po li ci je i lo kal ne sa mo u pra ve na 

ve `bi ko ja je po ka za la, ka ko je pod vu kao, iz u ze tan po ten ci jal na - 

{ih bez bed no snih sna ga i iz ra zio za do voq stvo {to je na ve `bi 

is ka zan no vi ka pa ci tet u za {ti ti bez bed no snih in te re sa ze mqe. 

On je za hva lio i pred stav ni ci ma me |u na rod nih in sti tu ci ja ko ji su 

svo jim pri su stvom po ka za li da je Sr bi ja ne za o bi la zan ~i ni lac 

sta bil no sti u ju go i sto~ noj Evro pi i da je de mo kra ti ja u Sr bi ji 

pred vi div po li ti~ ki ~i ni lac na ko ji svet mo è ra ~u na ti. 

Ta di} je na kra ju oce nio da su pri pad ni ci Voj ske i Po li ci je 

po ka za li da ima mo iz u ze tan bez bed no sni po ten ci jal da od go vo ri - 

mo na sva ki iza zov. 

9

u fokusu 

pri pre me i or ga ni za ci je zdru è ne ve - 

`be bio je tim Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr - 

bi je, ko ji je for mi ra la Zdru è na ope - 

ra tiv na ko man da G[ VS, a ve `ba je re - 

a li zo va na u ko man da ma ope ra tiv nog i 

tak ti~ kog ni voa u okvi ru zdru è ne ope - 

ra ci je. Pro ces pla ni ra wa tra jao je tri 

me se ca i ob u hva tio je vi {e plan skih 

kon fe ren ci ja i ra di o ni ca. U pro ces 

pla ni ra wa i re a li za ci je ukqu ~e ni su i 

sa sta vi MUP-a, {to je zna ~aj no pro {i - 

ri lo ka rak ter i kva li tet ve `be. 

Di na mi~ ki plan re a li za ci je ve `be 

ob u hva tio je tri fa ze – do vo |e we sna ga, 

iz vo |e we zdru è ne ope ra ci je i de an ga - 

ò va we sna ga. U fa zi do vo |e wa sna ga, 

qud stvo i bor be na teh ni ka sti za li su u 

zo nu ope ra ci ja iz ne ko li ko put nih prav - 

ca, u skla du sa ope ra tiv nim za dat kom i 

do de qe nom mi si jom, i uva à va ju }i za da - 

to vre me i ka pa ci tet ko mu ni ka ci ja. Zdru - 

è na ope ra tiv na ko man da je kao ko man da 

ve `be za dej stvo va na 28. sep tem bra. Kva - 

li tet nim spro vo |e wem ci vil no-voj ne sa - 

rad we stvo re ni su, za jed no sa lo kal nom 

sa mo u pra vom i sta nov ni {tvom, po voq ni 

pred u slo vi za iz vo |e we ve `be. 

– Za Pe {ter sku vi so ra van opre - 

de li li smo se zbog pro stor nih mo gu} no - 

sti – ka è ru ko vo di lac ve `be bri gad ni 

ge ne ral Mi lan Moj si lo vi}. – Mi ne ma - 

mo do sta raz vi je ne po li go ne, ko ji omo - 

gu }a va ju ova kav na ~in iz vo |e wa ve `be. 

Pa su qan ske li va de su pro stor ko ji se 

Dragan [utanovac, ministar odbrane 

VI SOK NI VO 

OPE RA TIV NIH SPO SOB NO STI 

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac re kao je 

da ve `ba „Od lu ~an od go vor 2009“ pred sta vqa kru nu 

sve ga {to je Voj ska ra di la to kom pro te kle go di ne i 

pod se tio da su ne dav no re a li zo va ne i ve `ba „Di plo - 

mac”, me |u na rod na voj na ve `ba MED CE UR, ae ro mi - 

ting „Ba taj ni ca 2009” i va zdu ho plov na ve `ba sa ru - 

mun skim va zdu ho plov nim sna ga ma. 

On je oce nio da je ve `ba pri ka za la vi sok ni vo 

ope ra tiv nih spo sob no sti Voj ske Sr bi je i in ter o pe - 

ra bil nost po li ci je i Voj ske. Mi ni star je iz ra zio i 

za hval nost lo kal noj sa mo u pra vi i po sma tra ~i ma iz 

ino stran stva, is ti ~u }i da Sr bi ja è li da sa ra |u je 

sa svim bez bed no snim struk tu ra ma u re gi o nu. Po red 

to ga, mi ni star je re kao da }e, kao na sta vak ci vil novoj 

ne sa rad we sa gra |a ni ma ko ji ì ve na Pe {te ru, 

in ì we rij ske je di ni ce Voj ske Sr bi je na tom pr o sto ru 

iz gra di ti put u du ì ni od pet ki lo me ta ra. 

10

mak si mal no ko ri sti, ali on ima svo je li mi te, po go to vo u po gle du 

upo tre be va zdu ho plov nih sna ga. Ni je do bro da se ve `be sa vi so kim 

ste pe nom ri zi ka stal no iz vo de na istom me stu. Tre ba ob u ~i ti na {e 

voj ni ke, pod o fi ci re i ofi ci re i na ta kvu vr stu te re na, ko ji ka rak - 

te ri {u ve li ka nad mor ske vi si na i kra {ko ze mqi {te. 

Pre ma tak ti~ koj pret po stav ci ve `be, za mi {qe ne pro tiv ni~ - 

ke sna ge za po ~e le su ugro à va we te ri to ri jal nog in te gri te ta na {e 

ze mqe pro vo ka ci ja ma i po gra ni~ nim in ci den ti ma, uz upo red ne te - 

ro ri sti~ ke ak ci je u du bi ni te ri to ri je. U skla du sa na sta lim okol - 

no sti ma, pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je do neo je od lu ku da sna ge 

Voj ske Sr bi je i MUP-a iz ve du zdru è nu ope ra ci ju. Ak tiv no sti na 

ve `bi od vi ja le su se u re al nom vre me nu i po ka za le su efi ka sno 

sa dej stvo raz li ~i tih ro do va i slu `bi Voj ske Sr bi je i sa sta va 

MUP-a Sr bi je u iz vo |e wu bor be nih dej sta va. To kom ve `be ko ri - 

{}e na je boj na mu ni ci ja, a svo je va tre ne spo sob no sti do ka za li su 

pri pad ni ci lo va~ ko-bom bar der ske avi ja ci je, he li kop ter skih je di - 

ni ca, oklop nih i pe {a dij skih sa sta va, ar ti qe ri je i spe ci jal nih 

sna ga. âk dva de set to na ~e li ka iz ba ~e no je za vre me tra ja wa ve - 

`be iz avi o na, he li kop te ra, ten ko va, to po va, vi {e cev nih lan se ra 

ra ke ta, „ma qut ki” i raz li ~i tog pe {a dij skog na o ru à wa. Uspe {no 

iz ve de na ode qew ska, po sad na, vod na i ba te rij ska boj na ga |a wa 

pred sta vqa la su uslov da po je di ni sa sta vi idu da qe u tok ve `be, a 

~la no vi kon trol nog apa ra ta za eva lu a ci ju ko mand nih struk tu ra i 

rad je di ni ca mo gli su sa mo da za kqu ~e da je mi ni ma lan broj od 

250 za da tih ci qe va ostao ne po go |en. 

Novi koncept upravqawa obukom 

Ne ma sum we da je zdru è na ve `ba na te re nu „Od lu ~an od go - 

vor 2009” naj ve }a ve `ba Voj ske Sr bi je u po sled wih ne ko li ko go di - 

na, ko ja se po seb no iz dva ja si stem skim pri stu pom, di na mi kom i na - 

~i nom iz vo |e wa. To je pr va ve `ba ko ja se iz vo di po no vom kon cep tu 

upra vqa wa obu kom, ko ji je im ple men ti ran kao si stem ska vred nost u 

2009. go di ni i pri la go |en no voj or ga ni za cij skoj struk tu ri. 

– Taj kon cept nas vo di da uve è mo or ga ni za cij ske soft ve re i 

obu ku, ko ja tre ba da bu de od re |e ni pro iz vod ope ra tiv nih spo sob - 

no sti je di ni ce – na gla {a va ge ne ral Moj si lo vi}. – Na te re nu se u 

su {ti ni vi di mo de lo va ni si stem upo tre be Voj ske, gde je bor be na 

or ga ni za ci ja pri la go |e na fik tiv nom pro tiv ni ku. Na i me, u mo de - 

lo va nim sna ga ma de fi ni sa ne su kop ne na i va zdu ho plov na kom po - 

nen ta i kom po nen ta za spe ci jal na dej stva, ko je su pot ~i we ne Zdru - 

è noj ope ra tiv noj ko man di. To je no va or ga ni za cij ska vred nost. 

Ivi ca Da ~i}, za me nik pred sed ni ka Vla de 

i mi ni star unu tra {wih po slo va 

JE DIN STVEN SI STEM BEZ BED NO STI 

Pre ma re ~i ma za me ni ka pred sed ni ka Vla de Re pu bli ke Sr bi je i mi - 

ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a, ve `ba na Pe {te ru je po ka za - 

la da u Sr bi ji po sto ji je din stven si stem bez bed no sti. On je is ta kao da su 

Voj ska i po li ci ja spo sob ne da is pu ne svo je ustav ne oba ve ze i nad le `no sti.

Ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} 

na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS 

RE ZUL TAT PRO FE SI O NA LI ZA CI JE 

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik 

Mi lo je Mi le ti} na gla sio je da je da na {wa ve `ba, u stva ri, pr vi 

re zul tat pro fe si o na li za ci je i jo{ jed na po tvr da da re fo r ma si - 

ste ma od bra ne ide u pra vom sme ru. 

Ve `ba na Pe {ter skoj vi so rav ni kao da je us po sta vi la no ve 

stan dar de za iz vo |e we ve `bov nih ak tiv no sti u Voj sci Sr bi je. Va - 

zdu ho plov ne sna ge odav no ni su u ve }em obi mu upo tre bqa va ne, a 

na ve `bi je vi |en spoj Va zdu ho plov stva i Kop ne ne voj ske kao ret ko 

ka da ra ni je. Va zdu ho plov ne je di ni ce bi le su pot ~i we ne za me ni ku 

ko man dan ta Zdru è ne ope ra tiv ne ko man de i upo tre bqa va le su se 

po we go vom na re |e wu – za ostva ri va we pre vla sti u va zdu {nom 

pro sto ru, va tre nu po dr {ku je di ni ca ma na te re nu i stva ra wu uslo - 

va da Kop ne na voj ska sa vla da pro stor na br ì na ~in. 

No va dok tri nar na re {e wa u zdru è nim ak tiv no sti za be le - 

è na su i de lo va wem u prak si ko man de stra te gij skog ni voa, ko ja je 

sa svog is tu re nog ko mand nog me sta (na di rekt noj ve zi sa na ~el ni - 

kom Ge ne ral {ta ba VS) ko man do va la sna ga ma u ope ra ci ji. Ka da se 

go vo ri o ko man do va wu do de qe nim sna ga ma, tre ba is ta }i da je pr - 

vi put u te ren skim uslo vi ma za dej stvo va na funk ci ja te le ko mu ni ka - 

ci o nog in for ma ti~ kog obez be |e wa po sa vre me nom di gi tal nom ra - 

dio-re lej nom si ste mu. Us po sta vqe ne su sve vr ste te le ko mu ni ka ci - 

o no-in for ma ti~ kih ser vi sa sa vi so kim ni vo om kva li te ta, a Ge ne - 

ral {tab i ko man de ope ra tiv nog ni voa ima le su mo gu} nost da us - 

po sta ve vi deo-te le vi zij sku kon fe ren cij sku ve zu. Za hva qu ju }i ta ko 

vi so kom ni vou us po sta vqe nih ko mu ni ka ci ja, ru ko vo di lac ve `be je 

imao mo gu} nost da ko man du je i upo tre bqa va voj sku na ~i ta vom pro - 

sto ru Re pu bli ke Sr bi je, pa ~ak i da pra ti de lat no sti sna ga ko je su 

an ga ò va ne u mi rov nim mi si ja ma u Kon gu, â du, Li be ri ji i na 

Oba li Slo no va ~e. 

Po re ~i ma ge ne ra la Moj si lo vi }a, ni ì ni voi ko man do va wa 

mak si mal no su sta vqe ni u funk ci ju, dok se u re a li za ci ji ve `be 

i{lo od lak {eg ka te èm i od pro sti jeg ka slo è ni jem. 

– Pri jat no sam iz ne na |en ini ci ja ti vom ni èg ko mand nog ka - 

dra – ka è ge ne ral Moj si lo vi}. – Ja sno je da je pro fe si o nal ni sa - 

stav opre de qen da svo je za dat ke iz vr {a va u du hu tak ti~ kih na ~e la, 

po {tu ju }i na re |e wa i ko man de pret po sta vqe nih. Zdra va je kli ma, 

mo ral je na vi so kom ni vou. Tek }e mo ima ti de taq ne ana li ze, ali se 

ve} sa da mo è re }i da su me ha ni zo va ni i ten kov ski sa sta vi, he li - 

kop ter ske je di ni ce i avi ja ci ja iz u zet no do - 

bro ra di li. 

U raz go vo ru sa voj ni ci ma i sta re {i na ma 

vi di se da su i na wih do bar uti sak osta vi li pri - 

me na te o ri je u prak si, sa mo stal nost u ra du, tim ski 

duh i do bri uslo vi sme {ta ja u te ren skim uslo vi ma. 

Ko man dant ve `be pu kov nik Du {an Sto ja no vi} 

imao je pred so bom slo èn za da tak i oba vio ga je na naj - 

bo qi mo gu }i na ~in. Tre ba na gla si ti da je Dru ga bri ga da 

KoV u pro te klom pe ri o du ima la dva ti ma – je dan ko ji iz vo - 

di ve `bov ne ak tiv no sti na pri vre me nom po li go nu Pe {ter i, 

dru gi, ko ji re a li zu je dnev ne za dat ke, usme re ne pre sve ga pre ma 

Kop ne noj zo ni bez bed no sti i obu ci. 

– Pri pad ni ci Dru ge bri ga de ~i ne naj ve }i deo kop ne ne kom po - 

nen te zdru è nih sna ga – is ti ~e pu kov nik Sto ja no vi}. – Za do vqan 

sam pri pre ma ma u ko man da ma i je di ni ca ma bri ga de. Sve ak tiv no - 

sti smo raz ra |i va li u skla du sa tak ti~ kim na ~e li ma. Ni smo ima li 

ni ka kvih pro ble ma u ve `bov nim ak tiv no sti ma. Zdrav stve no sta we 

voj ni ka po sle do la ska na lo gor sku pro sto ri ju iz da na u dan bi va lo 

je sve bo qe. Po ka za lo se da obu ku tre ba re a li zo va ti u uslo vi ma, 

u ko ji ma voj ni ci, po red tak ti~ ke ospo so bqe no sti, mo ra ju da pri ka - 

ù i ele men te psi ho fi zi~ ke iz gra |e no sti. 

Pu kov nik Sto ja no vi} po seb no na gla {a va do pri nos lo gi sti ke 

i in ì we ri je Dru ge bri ga de u stva ra wu do brih uslo va za re a li za - 

ci ju ve `be. In ì we rij ska je di ni ca }e od mah po sle za vr {et ka ve - 

`be na sta vi ti sa ra dom na Pe {ter skoj vi so rav ni. Na i me, Mi ni - 

star stvo od bra ne je è le lo da, na kon de an ga ò va wa je di ni ca sa 

pro sto ra Pe {te ra, osta vi ne {to na ovom pro sto ru {to }e ko ri - 

sti ti na ro du. Do ne ta je od lu ka da se iz gra di put u du ì ni od pet 

ki lo me ta ra, {to na svo je vr stan na ~in po tvr |u je do bre i ko rekt ne 

od no se Voj ske i ci vil nih struk tu ra. 

Ta ko je na naj lep {i mo gu }i na ~in za vr {e na ve `ba „Od lu ~an 

od go vor 2009”. Tre ba na gla si ti da je u po sled wa tri me se ca vi {e 

od 2.000 pri pad ni ka Voj ske bi lo an ga ò va no na ve `bov nim ak tiv - 

no sti ma. To je im po zan tan po da tak, ko ji pred sta vqa naj bo qi do kaz 

da obu ka i iz grad wa ope ra tiv nih spo sob no sti Voj ske Sr bi je ima ju 

pri o ri tet i te ì {te u ukup noj re for mi Voj ske Sr bi je. 

Zo ran MI LA DI NO VI] 

Sni mio Du {an ATLA GI] 

12 

15. oktobar 2009.

Novi sanitetski tim 

odlazi u âd 

Ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General - 

{ta ba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, sa saradnicima, 

ispratili su 9. oktobra u Centru za mirovne operacije 

21 pripadnika MO i VS koji odlaze u mirovnu misiju UN u âd i 

Centralnoafri~ku Republiku (MINURCAT). 

Novoformirani tim zameni}e prvu grupu pripadnika MO i 

VS, koji su u tu misiju oti{li juna ove godine. Sanitetlije srpskih 

oru ànih snaga le~i}e pripadnike mirovne misije i lokalno sta - 

nov ni{tvo na prostoru delovawa misije. 

– Ovo je, mo`da, mali korak za vas, ali je ogroman za dràvu 

– rekao je ministar [utanovac i nagovestio da }e se u narednom 

periodu razmatrati mogu}nost u~e{}a i u drugim misijama, kako 

bi se Srbija vratila na svetsku mapu i ponovo bila prepoznatqiva 

po u~estvovawu u mirovnim operacijama. 

– Gradimo ne samo vojni~ki brend ve} i pomaèmo qudima u 

kriznim podru~jima – naglasio je ministar. 

Ministar je pripadnike druge rotacije mirovne misije obavestio 

o nekim detaqima reforme vojnog zdravstva, te im je, na 

kraju, zahvalio u ime svih koji su u Parlamentu glasali za tu misiju 

i poèleo im uspe{nu realizaciju tog zadatka. 

Pripadnici MO i VS u~estvuju u mirovnoj operaciji MINURCAT 

u âdu i Centralnoafri~koj Republici, od juna ove godine, sa sanitetskim 

timom u okviru poqske bolnice koja se nalazi u sastavu kontingenta 

Kraqevine Norve{ke. 

S. \OKI] 

Ministar [utanovac odrào 

uvodni ~as studentima VA i VMA 

VA[ JE ZADATAK ZNAWE 

Ministar odbrane Dragan [utanovac odrào je, 5. oktobra, 

pre davawe studentima prve godine, odnosno 134. klase Vojne aka - 

de mije i prve klase Vojnomedicinske akademije. Uvodni ~as mini - 

stra odbrane ve} tradicionalno ozna~ava po~etak ~etvoro godi - 

{weg, odnosno petogodi{weg {kolovawa, posle koga }e mladi}e i 

de vojke, studenti VA, postati oficiri Vojske Srbije. 

Ministar [utanovac ~estitao je najmla|oj klasi na izboru 

{kole, naglasiv{i da su se opredelili za ~asno i te{ko zanimawe. 

On je naglasio da ni u jednu drugu visoku {kolu u dràvi pa`wa 

javnosti nije toliko uprta kao u Vojnu akademiju, {to je potvrdila 

ne davna promocija potporu~nika odràna ispred Doma Narodne 

skup{tine. 

– Vi ste izabrali Vojnu akademiju, a mi smo prema strogim 

kriterijumima izabrali vas – rekao je [utanovac i dodao da zanimawe 

za {kolovawe na Akademiji raste i da je zbog toga i konkurencija 

ve}a. On je pozvao akademce da se me|usobno takmi~e u znawima 

i ve{tinama. Ministar je obe}ao studentima podr{ku u svim 

projektima i zahtevima koji }e doprineti boqem kvalitetu wihovog 

obrazovawa. 

Ministar je iskoristio priliku da studente informi{e o aktuelnim 

pitawima u sistemu odbrane i rezultatima u prethodnom 

periodu. Izdvojio je tom prilikom proces profesionalizacije i 

sistematizacije, intenzivnu i plodnu me|unarodnu vojnu saradwu, 

najzna~ajnije ve`bovne aktivnosti vojske i pitawa iz kulturnog i 

sportskog ìvota. 

On je zahtevao od studenata da se u potpunosti posvete nastavnim 

obavezama, naro~ito u~ewu stranih jezika, koji su uslov za 

sve me|unarodne aktivnosti, a u Vojsci }e ih biti sve vi{e. Predavawe 

je bilo i prilika da i studenti, u direktnom razgovoru sa 

ministrom odbrane, iznesu svoje probleme, sugestije i predloge. 

A. P. 

Vesti 

Srpski kadeti na usavr{avawu u ê{koj 

PUT U EVROPU 

Dve grupe kadeta Vojne akademije 

ima}e tokom petnaestodnevnog 

studijskog putovawa priliku da 

upoznaju vr{wake i obaveste se 

o sistemu odbrane ê{ke 

Ministar odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je, 30. 

septembra, prijemu u ambasadi ê{ke Republike u Beogradu, 

odrànom u ~ast studenata Vojne akademije, koje }e ta ambasada 

poslati na obrazovno putovawe u ê{ku. Na edukativno putovawe 

oti}i }e trideset studenata Vojne akademije Republike Srbije. 

Pozdravqaju}i goste, ambasador ê{ke Republike Hana Huba~kova 

istakla je da se ta aktivnost ostvaruje u okviru ve} tradicionalne 

bilateralne vojne saradwe dve zemqe, odnosno uloge 

ê{ke kao ta~ke za kontakte sa Severnoatlantskim savezom. 

Zahvaquju}i na podr{ci Vlade ê{ke, Ministarstva 

odbrane i ambasade, ministar [utanovac je istakao: 

– Kad govorimo o reformama, govorimo i o promenama koje 

nosimo svi u sebi. Na{i budu}i oficiri ne mogu biti moderni 

oficiri ukoliko nemaju mogu}nost da upoznaju svoje vr{wake 

{irom Evrope i sveta. Danas imamo priliku da promovi{emo 

putovawe na{ih kadeta i kadetkiwa, koji }e ovog puta i}i na usavr{avawe 

u ê{ku. Kad se vratite, o~ekujem da svojim kolegama 

kaète kakvu ste zemqu imali priliku da vidite. Pogotovo {to je 

ê{ka zemqa koja je sli~na Srbiji i koja je u Evropskoj uniji, i 

nadam se da }emo uskoro biti zajedno u tom dru{tvu. 

Studenti VA na put }e oti}i u dve grupe. Prvih petnaest kre}e 

po~etkom oktobra, dok }e druga grupa put Praga po}i po~etkom novembra. 

Za sedam dana studenti }e, izme|u ostalog, posetiti Prag 

i obavestiti se o Vojsci ê{ke Republike i wenom sistemu vojne 

obuke. 

Prijemu, koji je priredila ambasada ê{ke Republike u 

Beogradu, prisustvovali su predstavnici ambasada u Beogradu, 

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva spoqnih 

poslova i drugih organizacija i institucija. 

S.\. 

Snimio D. BANDA 

13

N a u ~ n o - s t r u ~ n i s k 

Primewena 

vojna nauka 

Tre}i nau~no-stru~ni skup 

o odbrambenim 

tehnologijama, 

odràn u Vojnotehni~kom 

institutu, prvi put 

imao je i me|unarodni 

karakter. Svoje radove 

predstavili su i 

stru~waci iz Turske, 

Libije, Austrije, BiH 

i Crne Gore, a 

organizator najavquje 

da }e na slede}em skupu 

biti predstavnici svih 

zemaqa u regionu. 

UVoj no teh ni~ kom in sti tu tu, 8. i 9. ok - 

to bra, odr àn je Tre }i na u~ no-stru~ - 

ni skup sa me |u na rod nim u~e {}em 

– Oteh 2009. Skup je otvo rio mi ni - 

star od bra ne Dra gan [u ta no vac, ko - 

ji je tom pri li kom re kao da je u si ste mu od - 

bra ne u pro te klih {est de ce ni ja raz vi je - 

no i u na o ru à we uve de no vi {e od 1.300 

sred sta va ko ja su na sta la u Voj no teh ni~ - 

kom in sti tu tu, jed noj od naj zna ~aj ni jih na - 

u~ no i stra ì va~ kih i raz voj nih usta no va u 

ze mqi. On je na gla sio da to po tvr |u je zna - 

~aj po ve zi va wa ci klu sa is tra ì va wa, 

raz vo ja, pro iz vod we i upo tre be sred sta - 

va, ko ri {}e wem na u ke kao osno ve za odr - 

à va we ko ra ka sa teh ni~ ko-teh no lo {kim 

raz vo jem da nas u sve tu. 

– Mi ni star stvo od bra ne, sve sno zna - 

~a ja osnov nih i pri me we nih is tra ì va wa, 

da nas u pe ri o du ote à nog fi nan si ra wa 

na sto ji da odr ì ba zne pro jek te iz dva ja - 

wem neo p hod nih sred sta va za wi ho vu re - 

a li za ci ju. Ne sum wi vo je da }e se u ka sni - 

jim fa za ma raz vo ja ta kvo ula ga we vi {e - 

stru ko is pla ti ti – na gla sio je mi ni star. 

Pre ma we go vim re ~i ma, Re pu bli ka 

Sr bi ja }e, u skla du sa ge o stra te gij skom 

po li ti kom, stra te gi jom raz vo ja do ma }e 

pri vre de i ubu du }e raz vi ja ti pro jek te 

na o ru à wa i voj ne opre me, pr ven stve no 

se osla wa ju }i na svo je na u~ ne i pro iz vod - 

ne po ten ci ja le, a u wi ho voj re a li za ci ji 

bi }e me sta i za sa rad wu sa dru gim ze mqa - 

ma, uz po {to va we bez bed no snih aspe ka ta 

Sr bi je, re gi o na i Evro pe, te re gu la tiv nih 

aka ta i kon ven ci ja UN i EU, ko je se od no se 

na tu oblast. Mi ni star [u ta no vac re kao 

je da o~e ku je da }e ra do vi ko ji bu du iz lo - 

è ni na sku pu na }i prak ti~ nu pri me nu u 

obla sti ma zna ~aj nim za od bram be nu in - 

du stri ju i za part ne re iz ino stran stva. 

Otva ra wu Ote ha pri su stvo va li su 

po mo} nik mi ni stra za ma te ri jal ne re sur - 

se MO Ili ja Pi li po vi}, dr àv ni se kre - 

tar u Mi ni star stvu na u ke i teh no lo {kog 

raz vo ja prof. dr Mi lo{ Ne deq ko vi}, 

rek tor Be o grad skog uni ver zi te ta prof. dr 

Bran ko Ko va ~e vi}, na ~el nik Ge ne ral {ta - 

ba ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, 

14 

15. oktobar 2009.

u p O T E H 2 0 0 9 

pred stav ni ci or ga ni za cij skih ce li na Mi - 

ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba, Voj - 

ne aka de mi je i VMA, pred stav ni ci fa kul - 

te ta, di rek to ri pred u ze }a od bram be ne 

in du stri je i re mont nih za vo da. 

Po sle po zdrav ne re ~i di rek to ra 

Voj no teh ni~ kog in sti tu ta pu kov ni ka prof. 

dr Mla de na Pan ti }a, iz lo è na su i dva 

ple nar na ra da. Rek tor Be o grad skog uni - 

ver zi te ta prof. dr Bran ko Ko va ~e vi} 

pod se tio je da je 8. oktobra1884. go di ne 

zva ni~ no po ~e la sa rad wa Uni ver zi te ta u 

Be o gra du i Voj ske Sr bi je, ta~ ni je ta da su 

ot po ~e la voj na pre da va wa na Ve li koj 

{ko li, a bri gad ni ge ne ral doc. dr Dan ko 

Jo va no vi}, na ~el nik Upra ve za od bram - 

be ne teh no lo gi je, go vo rio je po tom o upra - 

vqa wu ri zi ci ma u pro iz vod wi na o ru à - 

wa i voj ne opre me. 

U ime Mi ni star stva na u ke i teh no - 

lo {kog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je u~e sni ke 

na u~ nog sku pa po zdra vio je prof. dr Mi - 

lo{ Ne deq ko vi}. On je is ta kao da da nas 

ma li broj na u~ nih sku po va u ze mqi oku - 

pqa vi {e od 200 au to ra. Odao je pri zna - 

we or ga ni za to ri ma, na gla siv {i da }e se u 

na red nom pe ri o du br è i efi ka sni je re - 

{a va ti pro ble mi ko je da nas ima ju na u~ ni 

rad ni ci u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci 

Sr bi je. 

Naj ve }i broj ra do va na sku pu iz lo - 

èn je u okvi ru obla sti Bor be ne plat for - 

me – 35. Bi lo je vid no da se na ne kim se - 

si ja ma tra ì la sto li ca vi {e, a da dru ge 

ni su mo gle da se okon ~a ju po pla nu, jer je 

te {ko ogra ni ~i ti di sku si je i ukal ku li sa - 

ti ih u è qe ne ter mi ne. Naj ve }e za ni ma - 

we iza zva la je oblast ko ja je ove go di ne 

uve de na – Ro bo ti zo va ni bor be ni si ste - 

mi, a Si ste mi za elek tron sko ra to va we, 

vo |e we i upra vqa we i sen zo ri, stan - 

dard no su bi li do bro po se }e ni. 

Za ni mqi vo je da su ra do vi naj ~e {}e 

spoj voj nih i ci vil nih stru~ wa ka – svo ja 

zna wa iz po je di nih obla sti qu di iz VTI, 

TOC, VA, VMA udru ì li su sa ko le ga ma 

iz ra znih in sti tu ta, {to je, ka ko se ~u lo, 

do bar osnov da se ka sni je mo gu an ga ò va - 

ti i na krup ni jim pro jek ti ma. 

Na u~ ni skup o od bram be nim teh no - 

lo gi ja ma pr vi put imao je i me |u na rod ni 

ka rak ter. Sa osam ra do va pred sta vi li su 

se stru~ wa ci iz Tur ske, Li bi je, Au stri je, 

BiH i Cr ne Go re, a or ga ni za tor na ja vqu je 

da }e na sle de }em sku pu bi ti pred stav ni - 

ci svih ze ma qa u re gi o nu. 

U~e sni ci Ote ha ima li su pri li ku da 

obi |u i dve la bo ra to ri je Voj no teh ni~ kog 

in sti tu ta – za eks pe ri men tal nu ~vr sto }u 

i za eks pe ri men tal nu ae ro di na mi ku. 

Dru gog da na sku pa odr àn je okru gli 

sto o te mi Od bram be ne teh no lo gi je Sr - 

bi je – sta we i tren do vi. Di rek tor VTI-a 

pu kov nik prof. dr Mla den Pan ti} u uvod - 

nom iz la ga wu pred sta vio je ak tu el ne pro - 

jek te te usta no ve. 

Oteh je sve ~a no za tvo rio Ili ja 

Pi li po vi}, po mo} nik mi ni stra od bra - 

ne za ma te ri jal ne re sur se. On je, ta ko - 

|e, uru ~io pla ke te sa zna kom VTI mr 

Mi lu ti nu Ni ka ~e vi }u i mr Qu bi ci Ra - 

do vi} za rad iz lo èn na pro {lom Ote - 

hu, ko ji je sa aspek ta pri men qi vo sti re - 

zul ta ta oce wen kao naj zna ~aj ni ji, i Zo - 

ra nu Mi haj lo vi }u, stu den tu ma ster stu - 

di ja Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta, kao 

naj mla |em u~e sni ku ovo go di {weg na u~ - 

no-stru~ nog sku pa. 

M. [VE DI] 

Sni mio Z. MI LO VA NO VI] 

Bri gad ni ge ne ral dr Dan ko Jo va no vi}, na ~el nik Upra ve 

za od bram be ne teh no lo gi je 

Podsticaj za mlade istraìva~e 

– Uo ~i li smo na Ote hu da sve vi {e mla |ih qu di do bi ja elan da pi {e stru~ ne ra - 

do ve, {to je bio na{ ciq. Isti na, ni smo za do voq ni bro jem ra do va di rekt no iz je di - 

ni ca. Ve ro vat no ni mi ni smo u~i ni li do voq no da ih ani mi ra mo, ali }e mo to ura di ti 

u na red nom pe ri o du. Zna mo da ne ki na {i mla di ofi ci ri iz la ze iz Aka de mi je sa pro - 

se kom oko 10 i od la ze u je di ni ce. Mo ra mo ih pod sti ca ti da se ne raz vod ni wi ho va 

è qa za na u~ nim ra dom. U per spek ti vi, oni bi tre ba lo naj pre da na u ~e ka ko se sred - 

stva ko ri ste, pa da do |u da ra de u VTI i TOC. I za i sta, mo ra mo pod mla di ti ka dar. 

Ho }e mo da nam do la ze po au to ma ti zmu mla di in è we ri sa pro se kom iz nad 9 jer ov de 

ima ju mo gu} no sti da u pot pu no sti is ka ù svo je spo sob no sti. 

Pre ma we go vim re ~i ma usko ro se o~e ku je akre di ta ci ja Voj no teh ni~ kog in sti tu ta 

u Mi ni star stvu za na u ku {to }e omo gu }i ti da se u za jed ni~ ke pro jek te ukqu ~e svi re le - 

vant ni fak to ri u ze mqi. 

– U per spek ti vi, mo ra }e mo da na |e mo mo dus sa rad we i sa ne kim ino stra nim 

kom pa ni ja ma. Do la zi vre me da se VTI po zi ci o ni ra kao brend u Sr bi ji sa me |u na rod - 

nim ka rak te rom i oba ve za je nas ko ji mo è mo ne {to da u~i ni mo, da sa ~u va mo ono {to 

je ne ko ne ka da ulo ìo u we go ve la bo ra to ri je – da ih ople me ni mo i raz vi ja mo ka ko bi 

osta le na vr hu, jer je u VTI ne kad iz ino stran stva do la zi la opre ma sa se rij skim bro - 

jem 01. To se, u per spek ti vi, vra ti lo du go ro~ no u dr à vu – re kao je na ~el nik Upra ve 

za od bram be ne teh no lo gi je bri gad ni ge ne ral dr Dan ko Jo va no vi}. 

De le ga ci ja MO 

na kon fe ren ci ji o 

na o ru à wu i lo gi sti ci 

u Be ~u 

U dru{tvu 

priznatih 

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne i Voj - 

ske Sr bi je, ko ju je pred vo dio po mo} nik mi ni - 

stra za ma te ri jal ne re sur se Ili ja Pi li po - 

vi}, u~e stvo va la je na Kon fe ren ci ji o na o ru - 

à wu i lo gi sti~ koj sa rad wi, odr à noj u Be ~u 

od 23. do 27. sep tem bra. Srp sku de le ga ci ju na 

tom sku pu ~i ni li su i na ~el nik Upra ve za pla - 

ni ra we i raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je 

ge ne ral-ma jor Bo ì dar For ca i na ~el nik 

ode qe wa za odr à va we Upra ve za lo gi sti ku 

Ge ne ral {ta ba VS pu kov nik Zo ran Pa ti}. 

U~e stvu ju }i u ra du Kon fe ren ci je, Pi li - 

po vi} je pred sta vio osnov ne ele men te or ga - 

ni za ci je i funk ci o ni sa wa lo gi sti ke u Mi ni - 

star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je, te pla no ve 

raz vo ja, opre ma wa i ka pa ci te te za pro iz vod - 

wu i re mont na o ru à wa i voj ne opre me. 

Iz la ga we po mo} ni ka mi ni stra od bra ne 

Sr bi je u ka sar ni „Ma ri ja Te re zi ja“ u Be ~u 

na i {lo je na za ni ma we stra nih de le ga ci ja, 

~i ji su pred stav ni ci ve li ku pa `wu po klo ni li 

mo gu} no sti ma od bram be ne in du stri je Sr bi je. 

U~e sni ci sku pa po seb no su bi li za in te re so - 

va ni za ka pa ci te te Teh ni~ kog re mont nog za vo - 

da Kra gu je vac za de la bo ra ci ju i uni {ta va we 

vi {ko va uboj nih sred sta va. 

U okvi ru Kon fe ren ci je or ga ni zo van je i 

su sret u Pri vred noj ko mo ri Au stri je, gde su 

pred sta vqe ne pro iz vod ne i ko o pe rant ske mo - 

gu} no sti pro iz vo |a ~a na o ru à wa i voj ne opre - 

me – te le ko mu ni ka ci o nih sred sta va, te ren skih 

i vi {e na men skih vo zi la, za {tit nih sred sta va i 

na o ru à wa. U~e sni ci sku pa po se ti li su i po - 

zna tu au strij sku fa bri ku pi {to qa „Glok“. 

U~e sni ci sku pa – di rek to ri za na o ru à - 

we i lo gi sti~ ku po dr {ku ze ma qa u~e sni ca – 

pot pi sa li su fi nal nu iz ja vu o da qem na stav - 

ku sa rad we u obla sti na o ru à wa i lo gi sti - 

ke. Ge ne ral For ca i pu kov nik Pa ti} bi li su 

go sti Voj ne aka de mi je u Vaj ner Noj {ta tu, gde 

su pri su stvo va li pro mo ci ji ofi ci ra u ~in 

pot po ru~ ni ka i voj noj pa ra di u ~ast naj mla - 

|ih ofi ci ra au strij ske voj ske. 

R. DRA GO VI] 

15

Ilija Pilipovi}, pomo}nik ministra 

Vreme je za p 

Snimio Goran STANKOVI] 

Ove godine zapo~iwemo 

sa podmla|ivawem kadra, 

{to se odavno nije desilo. 

U Vojnotehni~ki institut 

do}i }e 20 mladih 

inèwera i teì}emo 

da to ne bude jednokratno. 

Verujem da }emo uz tu 

meru i uz neminovni 

prirodni odliv, ipak, 

zadràti kvalitetne 

stru~wake, koji su VTI 

i odbrambenu industriju 

afirmisali u nauci i na 

trì{tu – istakao je Ilija 

Pilipovi}, pomo}nik 

ministra odbrane za 

materijalne resurse. 

Ne po sred no po sle za vr {et ka 3. na u~ no-stru~ nog sku pa o od bram be nim teh no lo gi - 

ja ma Oteh 2009. raz go va ra li smo sa pred sed ni kom Or ga ni za ci o nog od bo ra tog 

sku pa, po mo} ni kom mi ni stra odbrane za ma te ri jal ne re sur se Ili jom Pi li po vi - 

}em. U in ter vjuu za „Od bra nu” on je iz neo svo je uti ske o Ote hu i go vo rio o po lo - 

à ju na u ke i voj ne in du stri je. 

– Oteh 2009 naj ve }i je na u~ no-stru~ ni skup ko ji je ove go di ne odr àn u Sr bi ji, i 

ve o ma je va àn zbog raz me ne zna wa, is ku sta va i upo zna va wa qu di iz od bram be nih 

teh no lo gi ja i teh no lo gi ja ko je ima ju dvo stru ku pri me nu. On nam slu ì i kao pa ra me - 

tar in te re so va wa stru~ wa ka za na u~ ni rad u toj obla sti. Re zul ta ti ko ji su po stig nu ti 

na pret hod na tri sku pa po ka zu ju nam da smo na pra vom pu tu, jer je sva ki Oteh sve po - 

se }e ni ji, a ve }i je i broj u~e sni ka i ra do va – re kao je Pi li po vi}. 

Œ „Oteh” je ove go di ne imao i me |u na rod ni ka rak ter. 

– Mi te ì mo, ne sa mo ovim po vo dom ne go i ina ~e, da vra ta od bram be nih teh no - 

lo gi ja na {e ze mqe {to vi {e otvo ri mo, ne sa mo pre zen ta ci jom na u~ nih ra do va ve} i 

edu ka ci jom. Te ì mo da upra vo VTI bu de, po svo jim in fra struk tur nim mo gu} no sti ma i 

po ten ci ja li ma, cen tar oku pqa wa qu di od na u ke iz Sr bi je, re gi o na, i {i re. Uve ren 

sam da }e 2011. na Ote hu bi ti pri sut ni stru~ wa ci i na u~ ni ci iz ce log re gi o na. 

Œ Ko li ka je, pre ma Va {em mi {qe wu, ja ka ve za na u ke i od bram be ne in du stri je 

– Svr ha sva ke na u ke ko ja se pri me wu je za voj ne po tre be je ste opre ma we voj ske, 

pa i kod nas. Ve o ma je va `no da se stru~ wa ci i na u~ ni ci iz tog do me na pri bli è ko - 

ri sni ci ma. Mi ~i ni mo ko ra ke u tom prav cu, i to se mo glo vi de ti ne dav no, na ve `bi 

„Od lu ~an od go vor 2009” na Pe {te ru. Tu smo, pr vi put po sle ni za go di na, obez be di li 

da stru~ wa ci iz Voj no teh ni~ kog in sti tu ta bu du ne ko li ko da na za jed no sa ko ri sni ci ma 

sred sta va NVO ko ja oni raz vi ja ju. Ve o ma je va `no za wih da shva te po tre be ko ri sni - 

ka, a i da ko ri sni ci vi de {ta ih u per spek ti vi o~e ku je. Ta kve ak tiv no sti }e mo plan ski 

na sta vi ti i sle de }ih go di na. Po sred nik iz me |u ko ri sni ka i na u ke je ste pro iz vo |a~, i 

u na red nom ko ra ku u~i ni }e mo sve da {to vi {e u~vr sti mo i funk ci o nal no po ve è mo 

pro iz vod wu i raz voj, ta~ ni je tri jangl – na u ku, pro iz vod wu i ko ri snike. 

16 15. oktobar 2009.

odbrane za materijalne resurse 

odmla|ivawe kadra 

Za jed no sa Voj nom aka de mi jom raz ma tra mo ide ju o re ak ti vi ra - 

wu voj no teh ni~ kog fa kul te ta, ko ji bi oku pio mla di ka dar iz ci vil - 

stva, ka ko bi smo mu pre ne li zna wa i is ku stva sti ca na de ce ni ja ma. 

Ta zna we i is ku stvo sti ca li bi u ka bi ne ti ma, la bo ra to ri ja ma, ali i 

u prak si, u fa bri ka ma od bram be ne in du stri je. 

Œ Ne ~i ni li Vam se da je na u~ no-stru~ ni ka dar u ovoj obla sti 

pri li~ no ra sut po ra znim in sti tu ci ja ma i da ga, zbog op {teg 

do bra, tre ba oku pi ti oko zna ~aj nih pro je ka ta 

– Ne sme ta nam ra su tost ka dra. Ne ma po tre be da na jed nom me - 

stu bu de 3.000 qu di. Bit no je da ih ima. Ubu du }e }e mo te ì ti to me 

da sve vi {e ko ri sti mo pod ra ~un Voj no teh ni~ kog in sti tu ta ko ji se na - 

la zi u tre zo ru, ka ko bi smo, sa jed ne stra ne, pra ti li pa ra me tre upo - 

sle no sti ka pa ci te ta VTI, a po po tre bi bi smo, za po je di ne ve }e pro - 

jek te, sred stva sa tog ra ~u na ko ri sti li i za an ga ò va we stru~ wa ka 

iz van si ste ma od bra ne, ne sa mo iz ze mqe 

ne go i iz ino stran stva. 

Ne do pu sti vo je da se je dan isti upa - 

qa~ za istu mu ni ci ju raz vi ja na tri me sta – 

u „Slo bo di“, „Kru {i ku“ i u VTI. Da nas se 

i ha u bi ca 122 mm mo der ni zu je na dva me - 

sta – u VTI i u Ju go im por tu – SDPR. Sr bi - 

ja je ma la da bi to se bi do zvo li la, tim pre 

{to je i jed ni ma, i dru gi ma, i tre }im vla - 

snik dr à va. Su {ti na je u si ner gi ji. Te ì - 

}e mo da fu zi o ni {e mo ide je i qu de ko ji ra - 

de na tim pro jek ti ma, bez ob zi ra na to gde 

se oni na la ze. Na rav no, i fi nan sij ska 

sred stva, i ti me }e mo omo gu }i ti da po sto - 

je }i qud ski i ma te ri jal ni re sur si bu du is - 

ko ri {}e ni na naj bo qi mo gu }i na ~in. 

Œ Pod mla |i va we ka dra u na {im na - 

u~ no i stra ì va~ kim usta no va ma je ne - 

mi nov nost. Ko li ko }e mla dih qu di do - 

}i u VTI 

– Ove go di ne za po ~i we mo sa pod mla |i va wem ka dra, {to se 

odav no ni je de si lo. U Voj no teh ni~ ki in sti tut do }i }e 20 mla dih in - 

èwe ra i te ì }e mo da to ne bu de jed no krat no. Ve ru jem da }e mo uz tu 

me ru i uz ne mi nov ni pri rod ni od liv, ipak, za dr à ti kva li tet ne 

stru~ wa ke, ko ji su VTI i od bram be nu in du stri ju afir mi sa li u na u ci 

i na tr ì {tu. 

Œ [ta mi sli te o ide ji ko ju je na okru glom sto lu „Ote ha” pred - 

lo ìo di rek tor „Mi la na Bla go je vi }a“ iz Lu ~a na da ta fa bri - 

ka pri mi na {ko lo va we mla de in è we re ka ko bi jo{ bo qe 

ovla da li zna wi ma po treb nim za wi hov bu du }i rad 

– Za mi sao je ste do bra. Tre ba je raz ra di ti i or ga ni zo va ti u sa - 

rad wi sa Voj nom aka de mi jom. Od li ~an je pri mer svo je vre me nog Voj - 

no teh ni~ kog fa kul te ta. Da kle, mla de qu de iz ma wih sre di na u Sr bi ji 

tre ba sti pen di ra ti i ob u ~a va ti u Be o gra du, ali bi i qu de iz Be o gra - 

da tre ba lo ~e {}e, vi {e i du è sla ti u fa bri ke ne bi li se spoj pro - 

iz vod we, kva li te ta i na u ke uskla dio sa po tre ba ma ko ri sni ka. 

Œ U opre ma wu Voj ske Sr bi je ak ce nat je na do ma }em raz vo ju i 

pro iz vod wi NVO, ali od re |e na sred stva ne mo gu se na ba vi ti 

na do ma }em tr ì {tu. [ta }e se uvo zi ti 

– [ta }e mo uvo zi ti, to za vi si od po tre ba Voj ske, od mo gu} no - 

sti do ma }e od bram be ne in du stri je i, na rav no, od fi nan sij skih sred - 

sta va ko ja }e bi ti opre de qe na za sle de }u go di nu. 

Œ Je dan od pri o ri te ta na u~ no i stra ì va~ kih usta no va je ste 

na bav ka sa vre me ne mer ne opre me. Na ovom sku pu pri pad ni ci 

Sti caj okol no sti je hteo da nam 

kre ne ba{ sa da ka da je ve li ka eko nom - 

ska kri za, ali to ~e ga smo sa da sve do ci 

je ste re zul tat pro ce sa ko ji, ka da je re~ 

o od bram be noj in du stri ji, tra je do brih 

{est-se dam go di na. Ka ri ka ko ja nam je 

ne do sta ja la bi la je dr àv na po dr {ka. 

* 

Za jed no sa Voj nom aka de mi jom raz - 

ma tra mo ide ju o re ak ti vi ra wu Voj no - 

teh ni~ kog fa kul te ta, ko ji bi oku pio 

mla di ka dar iz ci vil stva, ka ko bi smo 

mu pre ne li zna wa i is ku stva sti ca na 

de ce ni ja ma. Ta zna we i is ku stvo sti ca - 

li bi u ka bi ne ti ma, la bo ra to ri ja ma, 

ali i kroz prak su, u fa bri ka ma od - 

bram be ne in du stri je. 

Teh ni~ kog opit nog cen tra uve li ko su lo bi ra li za na bav ku neo p - 

hod ne mer ne opre me. Ima li na de da se udo vo qi wi ho vim po - 

tre ba ma 

– Da. Za i sta je kraj we vre me da shva ti mo ka ko kva li tet ima ce - 

nu, ne mer qi vu, i da je nu `da i neo p hod nost osa vre me wi va we opre - 

me za is pi ti va we, ta ko da ne ma sum we da }e sle de }e go di ne, ka kav 

god bu xet bio, TOC za po ~e ti sa zna ~aj ni jim opre ma wem svo jih la bo - 

ra to ri ja i po li go na u Nikincima. 

Œ Ka ko ob ja {wa va te ~i we ni cu da se u go di ni ve li ke svet ske 

eko nom ske kri ze kod nas in ten zi vi ra rad od bram be ne in du stri - 

je, VTI, po ve }a iz voz sred sta va NVO i da „Ju go im port – SDPR” 

po sta je naj ve }i iz vo znik u ze mqi u pr vom kvar ta lu ove go di ne 

– Sti caj okol no sti je hteo da nam kre ne ba{ sa da ka da je ve - 

li ka eko nom ska kri za, ali to ~e ga smo sa da sve do ci je ste re zul tat 

pro ce sa ko ji, ka da je re~ o od bram be noj 

in du stri ji, tra je do brih {est-se dam go di - 

na. Ka ri ka ko ja nam je ne do sta ja la bi la je 

dr àv na po dr {ka. U po sled wih dva de se - 

tak go di na, ni je dan mi ni star od bra ne ni je 

se to li ko an ga ò vao na ob na vqa wu me |u - 

na rod nih voj no e ko nom skih od no sa kao mi - 

ni star [u ta no vac, a to o~i gled no da je re - 

zul ta te. To nas ohra bru je i pod sti ~e da 

ubu du }e odr ì mo do stig nu ti ste pen. Ne 

bih vo leo da to bu de pik ko ji }e ka sni je 

pa sti. Je di ni na ~in da taj rast odr ì mo 

je ste da za po sli mo mla de qu de, osa vre me - 

ni mo opre mu u na u~ no i stra ì va~ kim usta - 

no va ma, te da uve de mo no ve teh no lo gi je u 

pro iz vod wi. 

Œ Na ko ji na ~in da nas dr à va po ma è od - 

bram be noj in du stri ji 

– Pod stak nu ta do brim re zul ta ti ma 

ko je ostva ru ju pred u ze }a od bram be ne in du - 

stri je, dr à va ima slu ha da pred u ze }i ma od bram be ne in du stri je po - 

mog ne vi {e ne go ika da do sa da. Omo gu }e na je sub ven ci o ni sa na kre - 

dit na li ni ja za odr à va we li kvid no sti wi ho vih pred u ze }a i za in - 

ve sti ci o na ula ga wa u opre mu, a na dam se i ve ru jem i u no ve teh no - 

lo gi je. Ta ko |e, ve ru jem da }e mo re {i ti sve pro ble me iz pret hod nog 

pe ri o da, od ko jih pa ti ce la na {a pri vre da, po put spa ja wa sta à i 

dru go. Ne ma sum we da dr à va po ma è i ula è u one ko ji ima ju re - 

zul ta te, ne sa mo ver bal no i mar ke tin {ki ve} i fi nan sij skim sred - 

stvi ma. 

Œ Ka da }e oblast od bram be ne in du stri je bi ti de taq ni je re gu - 

li sa na Ho }e li usva ja we stra te gij skih do ku me na ta i za ko na u 

Skup {ti ni to me po mo }i 

– To su ba zi~ ni do ku men ti iz ko jih pro is ti ~e sve osta lo. To je 

ulaz. Sle di iz ra da du go ro~ nog pla na raz vo ja si ste ma od bra ne, ~i ji 

na crt se ve} pri pre ma. Po sle usva ja wa iz me na i do pu na za ko na, no - 

vih za ko na i stra te gij skih do ku me na ta, ko ji su sa da u Skup {ti ni, du - 

bqe i pre ci zni je }e se u}i u iz ra du tog du go ro~ nog pla na. Ka da ga 

mi ni star usvo ji, pred lo ì }e ga Vla di, a Vla da Skup {ti ni. Ve o ma je 

va `no za sve ~i ni o ce da se tim do ku men tom du go ro~ no opre de qu je - 

mo, na pri mer, na de set go di na, ku da bi si stem tre ba lo da ide – u 

or ga ni za ci o nom smi slu, qud skom po ten ci ja lu, po pi ta wu opre me, pa 

i fi nan si ja. Ve ru je mo da }e taj plan, ka da bu de usvo jen u Skup {ti ni, 

a na da mo se do go di ne, bi ti oba ve zu ju }i ne sa mo za na {e ve} i za du - 

ga mi ni star stva. 

Mi ra [VE DI] 

17

doga\aji 

Otva ra we mi si je 

pri Na tou 

ne na ru {a va 

ne u tral nost Sr bi je 

Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu 

od bra ne Du {an Spa so je vi} re kao je da 

otva ra we mi si je Sr bi je pri Na tou ni je 

ni na ko ji na ~in u su prot no sti sa voj - 

nom ne u tral no {}u Sr bi je, i pod se tio 

da svo ja pred stav ni {tva u ci vil nom i 

voj nom se di {tu ali jan se ima ju i osta le 

ne u tral ne evrop ske dr à ve, pa ~ak i 

Ru si ja. 

– Otva ra we mi si je u Bri se lu ne 

pre ju di ci ra na{ sta tus i ne po ni {ta va 

od lu ku iz de cem bra 2007. go di ne o voj - 

noj ne u tral no sti. Prak ti~ no, to sa mo 

zna ~i da }e mo bi ti u mo gu} no sti da ko - 

ri sti mo sve ka pa ci te te Part ner stva za 

mir ~i ji smo pu no prav ni ~lan jo{ od 

2006. go di ne. Ovo je sa mo na sta vak po - 

li ti ke ne ko li ko pret hod nih vla da i ovo 

je sa mo lo gi ~an sled na {eg ~lan stva u 

Part ner stvu za mir – iz ja vio je Spa so - 

je vi} agen ci ji Tan jug. 

On je na veo da je vla da od lu ku o 

otva ra wu na {e mi si je pri Na tou do ne - 

la jo{ u ok to bru pro {le go di ne, a da je 

pre dva me se ca do ne ta i od lu ka da Sr - 

bi ja ime nu je svog am ba sa do ra. 

– Do sa da smo ima li spe ci jal nog 

iza sla ni ka mi ni stra spoq nih po slo va, 

to je bio am ba sa dor Bra ni slav Mi lin - 

ko vi}. Mi smo je di na ze mqa na se ver - 

noj he mis fe ri ko ja tre nut no ne ma svog 

am ba sa do ra u Bri se lu, a we ga ima ju sve 

ze mqe ~la ni ce Part ner stva za mir pa 

i Ru si ja, [ved ska, [vaj car ska i Au - 

stri ja. Otva ra we mi si je u Bri se lu ne 

pre ju di ci ra na {e ~lan stvo u Ali jan si 

ili na{ ne u tral ni sta tus – is ta kao je 

Spa so je vi}. 

On je ob ja snio da }e, po red ci vil - 

ne mi si je, u ko joj }e bi ti pred stav ni ci 

mi ni star stva od bra ne i spoq nih po - 

slo va, Sr bi ja ime no va ti i svo je voj ne 

pred stav ni ke pri Ali jan si, i iz ra zio 

na du da }e for mal ne pret po stav ke za 

otva ra we mi si je Sr bi je pri Na tou bi ti 

stvo re ne do kra ja go di ne. 

– Voj na pred stav ni {tva u okvi ru 

Ali jan se po sto je na ne ko li ko lo ka ci ja. 

Dve naj zna ~aj ni je su sva ka ko u Mon su, 

na do mak Bri se la, i voj no pred stav ni - 

{tvo u se di {tu ko man de u Na pu qu. Na ma 

je ono ta ko |e ve o ma zna ~aj no za to {to 

se iz te ko man de po kri va zo na od go vor - 

no sti na Ko so vu i Me to hi ji, po {to je 

ko man dant Kfo ra od go vo ran ko man dan - 

tu iz Na pu qa – re kao je Spa so je vi}. 

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je u po se ti SAD 

NA STA VAK USPE [NE SA RAD WE 

Sa rad wu tre ba na sta vi ti na 

iz u zet no uspe {nim pro gra mi ma 

u obla sti voj nog obra zo va wa, 

od no sno sa rad we Voj ske Sr bi je 

i Na ci o nal ne gar de Oha ja u 

okvi ru Pro gra ma dr àv nog 

part ner stva. Ame ri~ ki se kre ter 

za od bra nu Ro bert Gejts po zvao je 

mi ni stra od bra ne Sr bi je 

Dra ga na [u ta nov ca da po se ti 

Sje di we ne Dr à ve. 

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne i 

Voj ske Sr bi je, ko ju je pred vo dio dr - 

àv ni se kre tar Du {an Spa so je vi}, 

bo ra vi la je od 28. sep tem bra do 2. ok - 

to bra u zvani~ noj po se ti Sje di we nim 

Ame ri~ kim Dr à va ma. De le ga ci ju su u Pen ta go - 

nu pri mi li pr vi za me nik po mo} ni ka se kre ta ra 

od bra ne SAD za me |u na rod ne bez bed no sne po - 

slo ve Xo zef Mek mi lan i ko man dant Na ci o nal ne 

gar de SAD ge ne ral Krejg Me kin li. Za kqu ~e no je 

da je sa rad wa u obla sti od bra ne naj bo qi deo 

bi la te ral nih od no sa dve ze mqe i da je ta ~i we - 

ni ca uve li ko do pri ne la to me da Sr bi ja bu de 

pre po zna ta kao kqu ~an ~i ni lac sta bil no sti u 

re gi o nu. 

Za kqu ~e no je da tre ba na sta vi ti sa rad wu 

na iz u zet no uspe {nim pro gra mi ma, po put sa rad - 

we u obla sti voj nog obra zo va wa, te sa rad we 

Voj ske Sr bi je i Na ci o nal ne gar de Oha ja u okvi - 

ru Pro gra ma dr àv nog part ner stva, a po tom su 

raz ma tra ni no vi mo da li te ti sa rad we. 

Go spo din Mek mi lan je pre neo zva ni~ ni po - 

ziv se kre ta ra od bra ne SAD Ro ber ta Gej tsa mi - 

ni stru od bra ne Dra ga nu [u ta nov cu da do kra ja 

go di ne po se ti SAD. 

To kom sa stan ka raz me we ni su sta vo vi o 

bez bed no sno-po li ti~ koj si tu a ci ji na Bal ka nu. 

Po tvr |e no je da je sa rad wa Voj ske Sr bi je sa 

Kfo rom na od go va ra ju }em ni vou, te da je pri su - 

stvo me |u na rod nih sna ga kao fak to ra mi ra i 

sta bil no sti, neo p hod no na Ko so vu i Me to hi ji. 

Dr àv ni se kre tar Spa so je vi} iz neo je prin ci - 

pi jel ne sta vo ve Sr bi je u ve zi sa pi ta wem sta tu - 

sa KiM i is ta kao zna ~aj evrop skih in te gra tiv nih 

pro ce sa u re gi o nu. Spa so je vi} je in for mi sao 

sa go vor ni ke o pro ce su im ple men ta ci je Bez bed - 

no snog spo ra zu ma i o per spek ti va ma da qeg u~e - 

{}a Sr bi je u re gi o nal nim bez bed no snim ini ci - 

ja ti va ma. 

Su sret sa ge ne ra lom Mek kin li jem pr vi je 

zva ni~ ni su sret jed nog srp skog zva ni~ ni ka sa no - 

vim ko man dan tom Na ci o nal ne gar de SAD. Ge ne - 

ral Mek kin li je is ta kao da sa rad wa Voj ske Sr - 

bi je i NG Oha ja pred sta vqa mo del po ko me }e na - 

ci o nal ne gar de dru gih dr à va SAD raz vi ja ti sa - 

rad wu sa svo jim part ne ri ma. 

Du{an Spasojevi} i Xozef Mekmilan 

Po tvr |e no je da }e u na red nom pe ri o du 

pre o vla da va ti prak ti~ ne ak tiv no sti na te re nu, 

~i me }e se znat no una pre di ti kva li tet sa rad we 

u pri pre ma ma za u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja - 

ma, iz vo |e wu za jed ni~ kih ve `bi i iz grad wi pod - 

o fi cir skog ko ra Voj ske Sr bi je. 

Uza jam ni od no si i sa rad wa to kom iz vo |e - 

wa pro jek ta „Hu ma ni tar ne asi sten ci je“ oce we ni 

su od li~ nom oce nom. Ge ne ral Mek kin li pre neo 

je in for ma ci ju da se raz ma tra ju mo gu} nost re a - 

li za ci je no vog sli~ nog pro jek ta i mo da li te ti 

pro {i ri va wa sa rad we na ci vil no-ci vil nu 

oblast. 

To kom po se te Na ci o nal nom uni ver zi te tu 

od bra ne, de le ga ci ja MO i VS ob i {la je pri pad - 

ni ke Voj ske Sr bi je ko ji se tre nut no na la ze na 

{ko lo va wu u toj pre sti `noj voj no o bra zov noj 

usta no vi. 

Dr àv ni se kre tar Spa so je vi} odvo je no se 

su sreo sa po mo} ni kom dr àv nog se kre ta ra za 

Evro pu Stju ar tom Xon som i pr vim za me ni kom po - 

mo} ni ka dr àv nog se kre ta ra za bez bed nost i 

kon tro lu na o ru à wa To ma som Kan tri me nom, po - 

tom i sa pred stav ni ci ma Sa ve ta za na ci o nal nu 

bez bed nost i kon gre sme ni ma iz Ko mi te ta za OS 

i Ko mi te ta za spoq ne po slo ve Maj kom Tar ne rom 

i De ni som Ku ~i ni }em. U raz go vo ri ma u Stejt de - 

part men tu, Sa ve tu za na ci o nal nu bez bed nost i 

Kon gre su do mi ni ra le su te me ve za ne za po li ti~ - 

ko-bez bed no snu si tu a ci ju u re gi o nu Bal ka na i za 

evrop ske in te gra ci je Sr bi je. 

To kom svih su sre ta kon sta to va no da su po - 

se ta pot pred sed ni ka SAD Baj de na Sr bi ji i ne - 

dav na po se ta pred sed ni ka Ta di }a Oha ju omo gu }i - 

le bo qe raz u me va we i sa gle da va we bez bed no snih 

pro ble ma, te po tvr di le neo p hod nost sa rad we u 

obla sti od bra ne i bez bed no sti iz me |u Sr bi je i 

SAD. Po se ta je okon ~a na raz go vo ri ma u se di {tu 

UN u Wu jor ku, gde je osnov na te ma raz go vo ra bi - 

la u~e {}e pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u mi rov nim 

mi si ja ma UN. 

18

Dr àv ni se kre tar Zo ran Jef ti} 

na sa stan ku Vi {e grad ske gru pe 

u Bu dim pe {ti 

Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu od - 

bra ne Zo ran Jef ti} pri su stvo vao je 8. ok to - 

bra sa stan ku mi ni sta ra od bra ne Vi {e grad - 

ske gru pe ko ji je odr àn u Bu dim pe {ti. Re~ je 

o pr vom sa stan ku mi ni sta ra od bra ne Vi {e - 

grad ske gru pe (Ma |ar ska, Poq ska, ê {ka i 

Slo va~ ka), ko ji je bio po sve }en in te gra tiv - 

nim pro ce si ma dr à va za pad nog Bal ka na i 

Ukra ji ne. 

Sa stan ku su pri su - 

stvo va li mi ni stri od bra ne 

ê {ke, Ma |ar ske, Slo va~ - 

ke i Ukra ji ne, dr àv ni se - 

kre ta ri, od no sno po mo} ni - 

ci mi ni stra od bra ne iz 

Poq ske, Bo sne i Her ce go - 

vi ne i Ma ke do ni je. 

Dr àv ni se kre tar Je f - 

ti} is ta kao je da je ~lan stvo 

u Evro p skoj uni ji pri o ri te - 

tan spoq no po li ti~ ki ciq 

Re pu bli ke Sr bi je. U ve zi sa 

an ga ò va wem Sr bi je u Pro - 

gra mu Part ner stvo za mir, 

on je na veo sa dr àj ak tu el - 

nih ob li ka sa rad we po sred - 

stvom In di vi du al nog pro - 

gra ma part ner stva i Pro ce - 

sa pla ni ra wa i pre gle da, 

ali i pri o ri te te u na red - 

nom pe ri o du ko ji ob u hva ta ju 

im ple men ta ci ju Spo ra zu ma 

Ita li jan ska do na ci ja 

Mi ni star stvu od bra ne 

o bez bed no sti in for ma ci ja sa Na to om i otva - 

ra we Mi si je Re pu bli ke Sr bi je pri se di {tu te 

or ga ni za ci je u Bri se lu. 

Na mar gi na ma sa stan ka Jef ti} se su - 

sreo sa Va le ri jem Iva {~en kom, mi ni strom 

od bra ne Ukra ji ne. Tom pri li kom, raz mo tre ne 

su mo gu} no sti una pre |e wa sa rad we dve ze - 

mqe u obla sti od bra ne, po seb no u po gle du 

raz vo ja sa rad we u voj noj me di ci ni. 

Jubilej 

Voj no sa ni tet skog 

pre gle da 

Na Voj no me di cin skoj aka de mi ji, 12. ok to - 

bra, obe le è na je 65. go di {wi ca Voj no sa ni - 

tet skog pre gle da, ~a so pi sa le ka ra i far ma ce u - 

ta Voj ske Sr bi je. Do bro do {li cu pri sut ni ma, u 

ime ~a so pi sa, po è le la je glav ni i od go vor ni 

ured nik ~a so pi sa prof. dr Sil va Do bri}. 

Pod se }a ju }i na isto ri jat i raz voj Voj no - 

sa ni tet skog pre gle da, od 1944. do da nas ge ne - 

ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}, na ~el nik 

VMA, odao je pri zna we ured ni {tvu i svim sa - 

rad ni ci ma ~a so pi sa ko ji su naj ve }im de lom za - 

slu `ni {to se on od ju na pro {le go di ne na la zi 

u vo de }im svet skim ba za ma me di cin ske na u~ ne 

pu bli ci sti ke. 

Go vo re }i o bu du} no sti ~a so pi sa bri gad ni 

ge ne ral doc. dr Veq ko To do ro vi}, na ~el nik 

Upra ve za zdrav stvo, is ta kao je da ~a so pis ne - 

}e od u sta ti od svo je do sa da {we te ma ti ke ~i ji 

su osnov ra do vi sa voj no me di cin skom kom po - 

nen tom i na u~ ne stu di je. 

Ured ni ca Voj no sa ni tet skog pre gle da 

prof. dr Sil va Do bri} pro ve la je pri sut ne 

kroz isto ri ju ~a so pi sa i pri ka za la pro me ne u 

we go vom iz gle du i sa dr à ju na kon go di na ne - 

pre kid nog iz la è wa. 

Ured ni {tvu, re dak ci ji i sa rad ni ci ma ~a - 

so pi sa ju bi lej su ~e sti ta li pred stav ni ci SA NU i 

Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra - 

du, a sve ~a nost su svo jim pro gra mom ulep {a li i 

pr va ci ope re be o grad skog Na rod nog po zo ri {ta 

Na ta {a Jo vi} i De jan Mak si mo vi}. N. D. 

U skla du sa pro to ko lom o do na ci ji Mi ni - 

star stva od bra ne Re pu bli ke Ita li je Mi ni star - 

stvu od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, pot pi sa nog 

kra jem pro {le go di ne, 9. ok to bra je na ni {kom 

voj nom ae ro dro mu voj ni iza sla nik Re pu bli ke 

Ita li je u Sr bi ji bri gad ni ge ne ral Ma u ro de 

Vi }en tis uru ~io na ~el ni ku Upra ve za van red ne 

si tu a ci je MO Mi la nu Po pa di }u, opre mu vred nu 

600.000 evra. 

Opre ma }e znat no una pre di ti rad slu `bi 

u Voj sci Sr bi je i Upra vi za van red ne si tu a ci je, 

ko je se ba ve ot kla wa wem i uni {ta va wem ne ek - 

splo di ra nih uboj nih sred sta va. Re~ je o teh ni~ - 

kim ure |a ji ma, naj sa vre me ni jim de tek to ri ma 

me ta la, po tom mi na, te de tek to ri ma za ot kri - 

va we avi on skih bom bi i osta lih eks plo ziv nih 

na pra va. Po seb no je va `no {to se u tom kom - 

ple tu na la zi i 30 kom ple ta za {tit ne ode }e za 

pi ro teh ni ~a re. Do na ci ja ob u hva ta i {est spe - 

ci jal nih te ren skih vo zi la, opre mqe nih za de ak - 

ti vi ra we i uni {ta va we ne ek splo di ra nih sred - 

sta va, ko ja }e 23. ok to bra 

è le zni com bi ti do pre mqe - 

na u Ni{. 

Opre mu }e do bi ti pri - 

pad ni ci struk tu ra ko je se ba - 

ve pi ro teh ni~ kih po slo vi ma 

u sa sta vu Voj ske Sr bi je, a 

glav ni nu po mo }i ko ri sti }e 

Upra va za van red ne si tu a ci je 

MO i we ne ope ra tiv ne eki - 

pe. Pri ma ju }i do na ci ju Mi - 

lan Po pa di} je re kao: „Ova 

do na ci ja mno go zna ~i na ma 

ko ji pla ni ra mo, or ga ni zu je mo 

i od go va ra mo za ove po slo ve 

u Sr bi ji. Teh ni~ ki bo qe 

opre mqe ni, mo }i }e mo da na sta vi mo po sao ko ji 

pred sta vqa je dan od naj ve }ih pro ble ma”. 

Voj ni iza sla nik bri gad ni ge ne ral Ma u ro 

de Vi }en tis iz ra zio je za do voq stvo {to je ita - 

li jan ski avi on sle teo u Ni {u i na gla sio: „Re - 

pu bli ka Ita li ja je pr va ze mqa ko ja je od lu ~i la 

da kon kret no po mog ne Sr bi ji u ot kla wa wu po - 

sle di ca bom bar do va wa. Na da mo se da }e i dru - 

ge ze mqe po mo }i Sr bi ji na isti na ~in”. 

Z. M. 

19

doga|aji 

Srp sko-ru mun ska va zdu ho plov na 

NAD NE BOM 

Obe le èn Dan ARJ PVD 

Po vo dom Da na ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca za pro tiv - 

va zdu ho plov na dej stva (ARJ PVD) – 30. sep tem bra, na ~el nik Ge ne - 

ral {ta ba ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} upu tio je ~e stit - 

ku pri pad ni ci ma tog ro da VS. 

– Stru~ nost, od go vor nost i pro fe si o na li zam pri pad ni ka 

va {eg ro da pred sta vqa ju ga ran ci ju u iz vr {a va wu po sta vqe nih 

za da ta ka i po tvr du da ste je dan od oslo na ca vi da Va zdu ho plov - 

stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne. 

Uz è qu da i ubu du }e uspe {no re a li zu je te po sta vqe ne za - 

dat ke, ~e sti tam vam pra znik – ka è se u ~e sti ci na ~el ni ka Ge ne - 

ral {ta ba. 

De le ga ci ju tog ro da, ko ju je pred vo dio bri gad ni ge ne ral dr 

Mi o drag Gor di}, ko man dant 250. ra ket ne bri ga de PVO, po vo dom 

pra zni ka pri mio je za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr - 

bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}. 

Cen tral na sve ~a nost po vo dom ARJ PVD odr à na je 30. sep - 

tem bra u Kra gu jev cu. Sve ~a no sti su pri su stvo va li dr àv ni se - 

kre tar Mi ni star stva od bra ne Igor Jo vi ~i}, ko man dant Va zdu ho - 

plov stva i PVO bri gad ni ge ne ral Ran ko @ivak, pred stav ni ci 

gra do va Be o grada i Kra gu je vca, Srp ske pra vo slav ne cr kve i dru - 

gi go sti. 

Ko man dant ViP VO bri gad ni ge ne ral Ran ko @ivak je ~e sti - 

tao Dan svim pri pad ni ci ma ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca i 

pod se tio na raz voj 250. ra ket ne bri ga de, ko ja je da nas zdru è na 

tak ti~ ka je di ni ca. 

Udru è we rat nih i voj nih in va li da i po gi nu lih bo ra ca do - 

de li lo je pri zna we „Za vet rat ni ka oslo bo di la~ kih ra to va Sr - 

bi je od 1912. do 1918“ ko man di 250. ra ket ne bri ga de PVO. 

20 

Pr vom fa zom ras po re |i va wa u zo ni ope ra ci ja, 6. ok to bra po ~e la 

je dvo dnev na bi la te ral na va zdu ho plov na voj na ve `ba „Air so lu ti on 2009“. 

Ve `ba va zdu ho plov nih sna ga odr à na je u va zdu {nom pro sto ru Sr bi je i 

Ru mu ni je, ukqu ~u ju }i ae ro dro me „Ba taj ni ca“ i „Kam pi ja Tur zi“, te na 

voj nim po li go ni ma dve ze mqe. 

Ciq za jed ni~ ke ve `be bio je ospo so bqa va we ViP VO za pla ni ra - 

we, or ga ni zo va we i iz vo |e we me |u na rod nih va zdu ho plov nih ve `bi sa 

Po de qe ni kqu ~e vi 

no vo i zgra |e nih sta no va 

u No vom Sa du 

Ko man dant Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske i no vo sad skog gar ni zo na 

bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi} uru ~io je, u pri su stvu pu kov ni ka Mi - 

ro qu ba Ni ko li }a, na ~el ni ka Voj no gra |e vin ske di rek ci je Upra ve za in - 

fra struk tu ru Mi ni star stva od bra ne, dvo ji ci pro fe si o nal nih i ~e tvo - 

ri ci pen zi o ni sa nih pri pad ni ka Voj ske Sr bi je iz no vo sad skog gar ni zo - 

na kqu ~e ve od no vo i zgra |e nih sta no va. 

Sta no vi se na la ze u no vo sad skom na se qu Ju go vi }e vo. Wi ho va iz - 

grad wa ot po ~e la je, na ze mqi {tu u voj nom vla sni {tvu, jo{ 2.000. go di ne. 

Na kon vi {e pu ta ot po ~i wa ne i pre ki da ne iz grad we, de va sti ra wa, bes - 

prav nog use qa va wa i raz ma tra wa svo jin skog ude la, Mi ni star stvu od bra - 

ne pri pa lo je de set sta no va 

u, za sa da, za vr {e ne dve la - 

me le, od ko jih {est jed no i - 

po sob nih i ~e ti ri tro sob na. 

Po re ~i ma pu kov ni ka Ni - 

ko li }a, na kon ovih {est na 

use qe we ~e ka ju jo{ ~e ti ri 

sta na u ko je }e no vi sta na - 

ri u}i na kon pra vo sna `no - 

sti do de qe nih re {e wa. 

B. M. PO PA DI] 

15. oktobar 2009.

voj na ve `ba „Air so lu ti on 2009“ 

Vesti 

DVE DR@AVE 

ze mqa ma u okru è wu, te po di za we ni voa ko or di na ci je oru à nih sna ga 

Sr bi je i Ru mu ni je u iz vo |e wu za jed ni~ kih va zdu ho plov nih ope ra ci ja. 

Od le ti li ca do ma }eg va zdu ho plov stva u ve `bi su u~e stvo va la dva 

avi o na MiG 21, dva su per ga le ba G4 i AN 26, dok su ru mun sku avi ja ci ju 

pred sta vqa la ~e ti ri va zdu ho plo va MiG 21 lan ser i AN 30. 

To kom dva da na ve `be je di ni ce lo va~ ko-bom bar der ske avi ja ci je 

iz ve le su fik tiv na dej stva po ci qe vi ma na ze mqi, uz pra }e we i za {ti tu 

sna ga lo va~ ke avi ja ci je. Ovo go di {wa ve `ba na sta vak je sa rad we srp - 

skog i ru mun skog va zdu ho plov stva i uspe {ne ve `be „In ter cep tor 2008“, 

ko ja je re a li zo va na pro {le go di ne. 

U dru goj fa zi za jed ni~ ke ve `be uve `ba va ni su an ga ò va we i de - 

zan ga ò va we po me nu tih va zdu ho plov nih sna ga, te po vra tak na ma ti~ ne 

ae ro dro me. Ve `ba „Air so lu ti on 2009“ or ga ni zo va na je pre ma stan dar - 

di ma Na toa, a pri li kom we nog iz vo |e wa ko ri {}e na je i stan dard na 

voj na ter mi no lo gi ja na en gle skog je zi ku. 

Ko man dant ve `be pu kov nik Sre to Ma li no vi} i {ef ru mun skog ti - 

ma pot pu kov nik Da ni jel Pa ku ra ru za jed ni~ ki su na gla si li da je ve `ba 

sna ga Sr bi je i Ru mu ni je iz u zet no zna ~aj na, tim pre {to se ove go di ne 

od vi ja la na te ri to ri ji obe dr à ve. 

N. DRA@OVI] 

Su sret glav nih pod o fi ci ra 

Sr bi je i Ma ke do ni je 

U ni {koj ka sar ni „Kwaz Mi haj lo“ 1. ok to bra sa sta le su se de le ga - 

ci je pod o fi cir skog ko ra Ar mi je Re pu bli ke Ma ke do ni je i pod o fi cirskg 

ko ra Voj ske Sr bi je. Ma ke don sku de le ga ci ju pred vo dio je za stav nik Bo - 

ban Sto ja no vi}, glav ni pod o fi cir ARM, a wi ho vi do ma }i ni bi li su za - 

stav ni ci Go ran Ra di}, glav ni pod o fi cir Voj ske Sr bi je, i Zo ran Ko ci}, 

glav ni pod o fi cir Kop ne ne voj ske. 

Na rad nom sa stan ku pre zen to va na su is ku stva ARM u raz vo ju i or - 

ga ni za ci ji pod o fi cir skog ko ra. Do ma }i ni su go sti ma pre do ~i li ka ko je 

te kao do sa da {wi raz voj pod o fi cir skog ko ra u VS. 

Z. M. 

Sni mio D. BAN DA 

TRE ]A GO DI [WI CA 

SPE CI JAL NE BRI GA DE 

U Pan ~e vu je 29. sep tem bra obe le è na tre }a go di {wi ca 

Spe ci jal ne bri ga de. Sve ~a no sti u ka sar ni „Rast ko Ne ma wi}“, 

iz me |u osta lih, pri su stvo va li su na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske 

Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} i ko man dant Kop ne ne 

voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}. 

Ge ne ral Mi le ti} je pri pad ni ci ma Spe ci jal ne bri ga de ~e - 

sti tao go di {wi cu i odao pri zna we za re zul ta te ostva re ne u 

pret hod noj go di ni. 

– Po sti gli ste pu no na usa vr {a va wu ope ra tiv nih spo sob no - 

sti. Bri ga da je na naj vi {em ni vou pred sta vi la se be, Voj sku Sr bi je 

i na {u ze mqu mno gim stra nim de le ga ci ja ma, i u za jed ni~ koj obu ci 

sa spe ci jal nim je di ni ca ma tih ze ma qa po ka za la da mo è rav no - 

prav no iz vr {a va ti sve za dat ke – re kao je na ~el nik Ge ne ral {ta ba. 

Ko man dant je di ni ce bri gad ni ge ne ral Ili ja To do rov iz ra - 

zio je ve li ko za do voq stvo, jer su za tri go di ne ostva re ni vi so ki 

stan dar di, iza ko jih sto ji je din stvo kva li te ta, tra di ci je, po no sa i 

du ha le gen dar nih je di ni ca – 63. pa do bran ske bri ga de, 72. spe ci - 

jal ne bri ga de i de lo va 82. po mor skog cen tra iz Kum bo ra. 

Obe le à va wu Da na Bri ga de pri su stvo va li su i pred stav ni - 

ci Srp ske pra vo slav ne cr kve, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va 

, te broj ni pri ja te qi i po {to va o ci Bri ga de i rod bi na po gi nu lih 

i umr lih sa bo ra ca, ko ji ma je mi nu tom }u ta wa oda ta po ~ast. 

Raz me na is ku sta va u obla sti 

ope ra ci ja po dr {ke mi ru 

U Cen tru za mi rov ne ope ra ci je ZOK G[ VS, 8. ok to bra, re - 

a li zo van je se mi nar sa te mom „Raz me na is ku sta va u obla sti ope - 

ra ci ja po dr {ke mi ru – obu ka tre ne ra“. 

In struk to ri – pre da va ~i na se mi na ru bi la su dva pred stav - 

ni ka oru à nih sna ga Kra qe vi ne Dan ske, ma jor Ufe Ge kler Pe der - 

sen (Uf fe Gec kler Pe der sen) i ka pe tan Mi kel Qung berg (Mic ha el 

Ljung berg), i ka pe tan Da ni lo Jo ko vi} iz Mi ni star stva od bra ne, a 

po la zni ci se mi na ra bi li su 18 pri pad ni ka MO i VS. 

Ciq se mi na ra je raz me na is ku sta va i una pre |e we zna wa iz 

obla sti mul ti na ci o nal nih ope ra ci ja. To kom se mi na ra pre zen to - 

va na su is ku stva oru à nih sna ga Kra qe vi ne Dan ske iz mi rov nih 

ope ra ci ja na Ko so vu, Ira ku i Av ga ni sta nu, te spe ci fi~ no sti obu - 

ke je di ni ca ko je se upu }u ju u mi rov ne ope ra ci je. 

21

doga|aji 

Otvo re ni dan 

u Tre }oj bri ga di 

i Gar di 

Pri pad ni ci 3. bri ga de Kop ne ne voj ske 

Sr bi je su na svoj dan, 7. ok to bar, otvo ri li 

ka sar nu „Kwaz Mi ha i lo” u Ni {u su gra |a ni - 

ma. Dru è wu su se naj vi {e ob ra do va li ma li - 

{a ni i sa ve li kim za ni ma wem po sma tra li 

na o ru à we, voj nu opre mu i deo obu ke pri pad - 

ni ka je di ni ce. Naj ve }u pa `wu pri vu klo je pri - 

ka zi va we bes pi lot ne le te li ce „Or bi ter”. 

Ko man da Kop ne ne voj ske i Tre }e bri ga da 

tom su pri li kom na gra di li naj bo qe ofi ci re, 

pod o fi ci re, voj ni ke i ci vil na li ca na slu - 

`bi u bri ga di. 

Ko man dant Tre }e bri ga de pu kov nik ê - 

do mir Bran ko vi} je pod vu kao da su we ni in - 

è wer ci iz me |u dve go di {wi ce iz gra di li 

bli zu 30 ki lo me ta ra pu te va i je dan most, iz - 

vr {a va ju }i i svo je sva ko dnev ne voj ni~ ke du - 

`no sti. 

Tre }i put za re dom Gar da je 29. sep tem - 

bra otvo ri la ka pi je svo je ka sar ne gra |an stvu. 

Do ma }in je pri pre mio bo gat pro gram. 

Sve je za po ~e lo raz gle da wem Spo men-so be u 

Voj ni~ kom klu bu, u ko joj sa bqe, oru` je, fo to - 

gra fi je i do ku men ta iz ra znih pe ri o da go vo - 

re o isto ri ja tu je di ni ce. 

Po ~a sni od red Gar de, sa or ke strom, de - 

mon stri rao je ka ko iz gle da da va we po ~a sti, 

ovo ga pu ta ne ino stra nim dr àv ni ci ma, ve} 

{ko lar ci ma – oni su ho da li po cr ve nom te - 

pi hu, pre dat im je ra port i pra ti li su ih zvu - 

ci mar {a. Pri ka zan je i rad po slu ga po ~a sne 

ar ti qe rij ske paq be ko ju iz vo de pri pad ni ci 

te je di ni ce. 

Po se ti o ci su mo gli da vi de iz lo è na 

vo zi la ko ja se ko ri ste za pre voz stra nih de - 

le ga ci ja i ~el nih li~ no sti Mi ni star stva od - 

bra ne, od no sno Re pu bli ke Sr bi je. Voj na po - 

li ci ja pred sta vi la se ve `bom ko ja je deo seg - 

men ta obu ke za mul ti na ci o nal ne ope ra ci je. 

Ta ko |e, iz lo è ne su uni for me ko je su se ko - 

ri sti le i ko je se da nas ko ri ste u Gar di. Pri - 

ka zan je i deo fi zi~ ke obu ke sa ak cen tom na 

bo ri la~ kim ve {ti na ma i kla si~ na fi zi~ ka 

pri pre ma i obu ka pri pad ni ka Gar de. 

Sta ì ra we potporu~nika 

UVOD U OFICIRSKE DU@NOSTI 

Naj mla |i ofi ci ri 

Vo j ske Sr bi je 1. ok to bra 

zva ni~ no su po ~e li sta ì - 

ra we, na kon ~e ga }e do bi ti 

pr ve sta re {in ske du `no - 

sti. Ko man dant Ko man de za 

obu ku (KzO) ge ne ral-ma jor 

Alek san dar @iv ko vi} pri - 

mio je 23 pot po ru~ ni ka ko - 

ji }e u na red na tri me se ca 

sta ì ra ti u je di ni ca ma 

KzO. Tom pri li kom, naj mla - 

|im sta re {i na ma Ko man de za obu ku pred sta - 

vqen je plan pri prav ni~ kog sta à i pre do ~e ni 

su za da ci ko ji }e pred wih bi ti po sta vqe ni to - 

kom uvo |e wa u po ~et ne ofi cir ske du `no sti. 

Ge ne ral @iv ko vi} je pod se tio pot po ru~ - 

ni ke da su, bez ob zi ra na ~in ko ji no se, pr - 

ven stve no voj ni ci, te da su to prin ci pi ko ji - 

ma u bu du} no sti tre ba da se ru ko vo de. On je, 

po è lev {i im do bro do {li cu, is ta kao da od 

wih o~e ku je da od go vor no i pre da no pri stu pe 

svo jim bu du }im za da ci ma, ko ri ste }i sva zna - 

wa ko ja su ste kli na Voj noj aka de mi ji, ali i 

is ku stva ko ja }e ste }i to kom sta ì ra wa i ra - 

da u je di ni ca ma. 

Za me nik ko man dan ta Kop ne ne voj ske 

bri gad ni ge ne ral Vi do je @iv ko vi} i naj od go - 

Dva de se tak pro fe si - 

o nal nih voj ni ka iz sa sta va 

Kop ne ne voj ske u ê ti za 

obu ku sa ni tet ske slu `be u 

Ni {u tre nut no po ha |a kurs 

za bol ni ~a re dru gog ni voa, 

pre ma me |u na rod nim stan - 

dar di ma, {to }e im omo gu - 

}i ti da, po red osnov nih 

spe ci jal no sti, do bi ju i do - 

pun sku voj no e vi den ci o nu 

spe ci jal nost – bol ni ~ar. U 

re no vi ra nom ob jek tu u kom 

je ta ~e ta sme {te na, ob u ~a - 

va ju se ofi ci ri, pod o fi ci - 

ri, voj ni ci i ci vil na li ca 

za oba vqa we re dov nih za da ta ka u je di ni ca ma 

i usta no va ma VS i Mi ni star stva od bra ne, ali 

i za u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma. 

ê ta za obu ku sa ni tet ske slu `be, ko ja je 

tre nut no u sa sta vu Cen tra za obu ku lo gi sti ke 

iz Kru {ev ca, usko ro bi mo gla da pre ra ste u 

re gi o nal ni cen tar, u kom bi se ob u ~a vao ka - 

dar za po tre be Voj ske Sr bi je, oru à nih sna - 

ga ze ma qa u re gi o nu i dru gih part ner skih dr - 

à va. 

U re no vi ra we ob jek ta za sme {taj i iz vo - 

|e we na sta ve u sa mom cen tru Ni {a, do sa da je 

ulo è no oko pet mi li o na di na ra. 

– U re no vi ra noj zgra di mo }i }e da se sme - 

sti 40 pri pad ni ka VS i 15 stra na ca, ko ji ma 

vor ni je sta re {i ne tog sa sta va pri mi li su 

naj mla |e ofi ci re na pri prav ni~ kom sta ù, 

ras po re |e ne u je di ni ca ma Kop ne ne voj ske. 

Bri gad ni ge ne ral @iv ko vi} ~e sti tao je pot - 

po ru~ ni ci ma uspe {no za vr {e no {ko lo va we 

na Voj noj aka de mi ji, po è leo im mno go sre }e 

i uspe ha u ra du na po ~et ku voj ni~ ke ka ri je re 

i pre do ~io im or ga ni za cij sko-for ma cij sku 

struk tu ru, mi si je i za dat ke Kop ne ne voj ske. 

Mla de sta re {i ne ~i ji prob ni rad bu de 

oce wen po zi tiv no, ste }i }e pra vo da po la ù 

stru~ ni is pit, na kon ~e ga }e do bi ti od go va - 

ra ju }i ser ti fi kat i ko na ~an ras po red u je di - 

ni ca ma i ko man da ma. 

A. P. – Z. M. 

ê ta za obu ku sa ni tet ske slu `be u Ni {u 

USKO RO RE GI O NAL NI CEN TAR 

}e bi ti obez be |e ni i pre no si vi ra ~u na ri i 

pri kqu~ ci za In ter net. Za obu ku je pred vi |e no 

pet ka bi ne ta, pot pu no opre mqe nih za iz vo |e we 

prak ti~ ne na sta ve – ka è pot pu kov nik Slo bo - 

dan An dre ji}, ko man dir ê te za obu ku sa ni tet - 

ske slu `be, ko ji na gla {a va da svi pre da va ~i 

ima ju ser ti fi ka te za iz vo |e we na sta ve na sva 

tri ni voa, pre ma me |u na rod nim stan dar di ma. 

Deo opre me za iz vo |e we prak ti~ ne na sta - 

ve obez be di la je Voj ska Kra qe vi ne Nor ve {ke, 

ko ja je i part ner Voj sci Sr bi je u pri la go |a va - 

wu voj no me di cin ske slu `be pro ce du ra ma ko je su 

usvo je ne u ar mi ja ma raz vi je nih ze ma qa. 

M. MI LO JE VI] 

Sni mio S. \OR \E VI] 

22 15. oktobarr 2009.

P E R A S P E R A 

Poreklo nasiqa 

Pi{e 

Qubodrag 

STOJADINOVI] 

Bilo bi suvi{e 

lako i 

jednostavno 

objasniti kako 

su nasiqe u 

Srbiji doneli 

ratovi i 

bombardovawe. 

Moglo bi da 

bude ta~no, ali 

nije. Bar ne u 

potpunosti. 

Dràva se 

uglavnom 

posve}ivala 

problemima koje 

je mogla da 

re{i. Ono {to 

se ~inilo 

nere{ivim, 

ostavqano je po 

strani ili 

gurano u 

skrovi{te da 

~eka „boqa 

vremena“. 

Naravno da 

takav odnos 

prema masovnoj 

traumi ne 

donosi ni{ta 

boqe, niti je 

mogao da donese. 

Ameri~ki veterani iz Vijetnama godinama su se 

le~ili od te{kih psihi~kih tegoba ste~enih u susretu 

sa svojom i tu|om smr}u. Oni koji su jo{ 

ìvi, bolova}e dok su ìvi. Taj skup traumatskim simptoma 

dobio je svoje op{te ime „vijetnamski sindrom“, 

koji se kasnije mogao ste}i na bilo kom strati{tu. Vijetnam 

je davno u istoriji, ali ratna ludila ili ludila 

od rata i te kako traju. 

Malo je onih koji su odoleli jezivim scenama smrti, 

komadawu qudskih tela i nesavladivog straha od sopstvenog 

kraja. Pri~e o herojima sastavili su ratnici koji 

su preìveli tu|i pakao i izgradili svoj. 

Uostalom, nije ni trebalo ~ekati vijetnamski had 

da bi se razumelo za{to se veterani te{ko navikavaju 

na novi po~etak ìvota. Isti su problem imale falange, 

kohorte i legije u vremenima kratkih predaha. Ali, tada 

ih niko nije ni za {ta pitao, niti brinuo za qudsko meso 

koje se za~arano krvqu kretalo ka kopqima, bodeìma i 

kowici. „îtava istorija ispisana je na qudskim kostima“. 

To u ~asovima stvarala~kog o~aja be{e izrekao 

Maltus, mo`da i ne slute}i koliko je u pravu. 

Za prvog psihijatra rata u literaturi progla{en je 

Erih Marija Remark, ~iji su romani uàsna parabola 

sveop{teg ludila u Prvom svetskom ratu. Na zapadu 

ni{ta novo, ali ni na istoku. Posle Remarka je tek imao 

da po~ne pravi pomor. 

Ratni veterani, preìveli logora{i i zarobqenici 

avetali su po Evropi i svetu, ali tada niko nije 

imao vremena za wih, jer su bili u ve}ini. Svet je 

pod sindromom te{kih trauma podnosio sva poratna 

ludila lak{e nego ratna, sve u nadi da }e se ~ove~anstvo 

bar jednoga dana uquditi. 

Ima li u Srbiji postratnog ili vijetnamskog traumatskog 

sindroma Izgleda da socijalni, zdravstveni i 

bezbednosni sistemi dru{tva nisu u stawu da iza|u na 

kraj sa ratnim oìqcima. Neki su ve} zarasli, ali ru`ne 

i duboke rane jo{ ìgaju i ukazuju na nepredvidivo trajawe 

nevremena. 

Srpski veterani imaju od 15 do 50 godina. Ovi 

drugi su bili na nekim od frontova u bratskom krvoproli}u. 

Najmla|i su imali ~etiri-pet godina kada je trajalo 

bombardovawe, pa se wihov strah ne moè istrijeriti 

obi~nim pubertetskim tegobama. Dana{wi srpski 

adolescenti odrastaju na uspomenama uàsa umesto na 

igru. Ali, ve}ina je u stawu da to nekako apsorbuje spasonosnim 

zaboravom ili duhovitim otklonom prema najranijoj 

mladosti. 

Bilo bi suvi{e lako i jednostavno objasniti kako 

su nasiqe u Srbiji doneli ratovi i bombardovawe. Takvo 

obrazloèwe masovne frustracije i samo je frustriraju}e. 

To bi moglo da zna~i kako je dru{tvo svoje gra|ane 

tek tako prepustilo masovnom bezna|u depresiji i agresivnosti 

koja „osloba|a vi{ak napetosti!“ 

Moglo bi da bude ta~no, ali nije. Bar ne u potpunosti. 

Dràva se (sa aktuelnim vladaju}im garniturama) 

uglavnom posve}ivala problemima koje je mogla da re{i. 

Ono {to se ~inilo nere{ivim, ostavqano je po strani 

ili gurano u skrovi{te da ~eka „boqa vremena“. Naravno 

da takav odnos prema masovnoj traumi ne donosi 

ni{ta boqe, niti je mogao da donese. 

To se videlo ve} na drugi, ako ne i na prvi pogled. 

Onda se poku{alo sa revizijom sistema vrednosti ili 

dopu{tawem da se ona (revizija) izvr{i i zavr{i spontano, 

pa kako nam bude. Videli smo mnoga nemila lica 

koja je stvarni ili apstraktni rat, kao katastrofalno 

nevreme, izbacio na sam vrh. 

Oni koji su bili najgori i na samom dnu, postali su 

kriterijum rodoqubqa i nacionalnih prioriteta. Najkreativniji 

su oti{li u defanzivu pred tolerisanom 

agresivno{}u, najsilovitiji su na op{tem strahu potencirali 

svoju nasilnost i bezobzirnost, i gomilali svoje 

bogatstvo na zaslugama koje su sami sebi pripisali. 

Takva atmosfera stvorila je eskadrone smrti, nerazja{wena 

ubistva i nasiqe kao pre}utnu, ali 

vrhunsku vrednost. U takvom ambijentu, alternativna, 

podzemna Srbija, koja je sebi uzela monopol na 

rodoqubqe, ubila je ~ak i premijera. 

E sad, poznavaoci „sive zone“ tvrde da su ratne 

{i}arxije devedesetih uglavnom re{ile svoje probleme. 

Jedni su se previ{e osilili, te su ih eliminisali silniji 

od wih. Drugi su bili umniji, pa su „oprali“ svoje 

bogatstvo, umrqano najdragocenijom qudskom supstancom. 

@ele da budu ugledni gra|ani: da legalno grade, 

doniraju, a ako je mogu}e da se domognu spasonosne politi~ke 

hladovine. 

Stigla je, me|utim, nova generacija qubiteqa brzog 

i kratkog ìvota sa starom maksimom: „ìvi brzo i 

bogato, umri mlad!“ Ve}ina, naravno, misli da ovo tre}e 

ne}e zadesiti ba{ wih. U senci grupa koja je u mladim godinama 

zauzela velegradski asfalt i po~ela da gospodari 

pojedinim kvartovima, nalaze se wihovi imitatori, 

~ija nasilnost za~u|uje ~ak i okorele pesimiste. 

Da li je sve to postratna trauma, izazvana recidivima 

devedesetih Ne{to jeste, mnogo vi{e nije! Ovde je 

vrednosni sistem i daqe okrenut naglavce. Nemaju mnogo 

{anse na ugled oni koji postepeno idu ka uspehu zahvaquju}i 

svojoj voqi i talentu. Lak{e je oteti, povrediti, zastra{iti, 

uceniti. Ubiti! 

Iza svega toga stoji patolo{ki srpski nadripatriotizam, 

~iji su protagonisti ponovo oni najgori. Ta relativno 

mala, ali nesputana grupacija raznih desni~arskih 

udruèwa bez mnogo mozga, uverava sve oko sebe da 

~ini nasiqe „U ime Srbije!“ 

Naravno da takva ruqa i sama ne veruje u to, ali 

ona nije potpuno samonikla. Setimo se da su imali podr{ku 

„odozgo“ kad su palili ambasade. „I to je de mo - 

kratski ~in“, rekao je jedan poznavalac qudskih sloboda, 

tada u samom vrhu vlasti. 

To }e re}i da dnevna politika moè i te kako biti 

generator nasiqa. No, ne verujem da je onaj nedu`ni 

Fran cuz, Bris Taton umro zbog toga {to je banda ne po - 

sredno edukovana da to u~ini. Ma, ne. To je akumulacija 

mr`we, nastala iz vi{egodi{we, uporne ksenofobije, iz 

legende o svetskoj zaveri protiv Srba. 

Samo par minuta pre nego {to je pretu~en na smrt, 

Taton je sa svojim prijateqima nazdravqao Srbiji i 

Beogradu. Do{li su ovde da se lepo provedu. Oni koji 

istinski mrze Srbiju, ubili su ~oveka samo da bi se 

pokazali pred gospodarima koji su ih nau~ili mr`wi. 

23

Prva brigada Kopnene vojske 

Specifi~nost jedinica 

koje ~ine Prvu brigadu 

Kopnene vojske, jesu 

stalni napori da 

zadrè mesto koje im 

s pravom pripada. 

Prvi, ne samo na 

papiru, po imenu i 

datumu formirawa ve} 

i po rezultatima koje 

svakodnevno postiù 

na brojnim ve`bama 

i aktivnostima iz prve 

i tre}e misije Vojske, 

pripadnici te brigade 

jednostavno isti~u 

da su svom narodu, 

posebno ìteqima 

mesta u kojima su 

stacionirani, uvek 

na dohvat ruke. To se 

posebno vidi prilikom 

pruàwa pomo}i u 

otklawawu posledica 

od poplava, u ~emu 

imaju bogato, mada 

neèqeno iskustvo. 

Po zna to je da bi ti pr vi u ne ~e mu ne pred sta vqa sa mo ~ast i ve li ki uspeh, ve} i oba - 

ve zu i od go vor nost. Sva ko dnev no do ka zi va we i nad me ta we, po ne kad i sa sa mim so - 

bom, te {ko je i ne ret ko, ve o ma is cr pqu ju }e. Pri pad ni ci Pr ve bri ga de Kop ne ne 

voj ske ve} tri go di ne na svo jim ple }i ma no se te ret ta kve od go vor no sti. 

Te ret pr vog, te ret re pe ra od ko ga je, i prak ti~ no, za po ~e la re for ma Voj ske Sr bi - 

je. For mi ra na po sled weg da na ju la 2006. go di ne, od je di ni ca No vo sad skog kor pu sa, 

Pr ve oklop ne bri ga de i pon to nir skih ba ta qo na, da na {wa Pr va bri ga da po se du je zna - 

~aj na is ku stva u osmi {qa va wu, pla ni ra wu i re a li za ci ji ve li kog bro ja ve `bi i uve `ba - 

va wa, ne sa mo zdru è no-tak ti~ kih ve} i ni ìh sa sta va i je di ni ca Kop ne ne voj ske. Ta kav 

zna ~aj, sva ka ko, pod ra zu me va vi sok ni vo od go vor no sti, ali i da je mno go raz lo ga za 

oprav da ni po nos. 

Opre mqe ne ve o ma re spek tiv nim na o ru à wem, ten ko vi ma M-84, sa mo hod nim ha u - 

bi ca ma ka li bra 122 mi li me tra, sa mo hod nim vi {e cev nim lan se ri ma ra ke ta ogaw, pro - 

tiv a vi on skim to po vi ma bo fors, oklop nim tran spor te ri ma, bor be nim vo zi li ma pe {a- 

di je i iz vi |a~ kim oklop wa ci ma BRDM-2, je di ni ce Pr ve bri ga de iz vr {a va ju ve o ma od go - 

vor ne i zna ~aj ne za dat ke iz pr ve i tre }e mi si je Voj ske Sr bi je. Po seb no is ti ~u }i da je 

wi ho va bri ga da svo je vre me no bi la mo del po ko me je re a li zo va na re or ga ni za ci ja dru - 

gih zdru è nih tak ti~ kih sa sta va Kop ne ne voj ske, pri pad ni ci Ko man de sa za do voq stvom 

iz no se i dra go ce na is ku stva, ste ~e na to kom tro go di {weg de lo va wa na pro sto ru Sre ma, 

Ba~ ke i Ba na ta, od no sno u No vom Sa du, Srem skoj Mi tro vi ci i Ba~ koj To po li, gde se da - 

nas na la ze je di ni ce te bri ga de. Ne za bo ra vqa ju }i, na rav no, i de lo ve je di ni ce an ga ò - 

va ne na obez be |e wu ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko so vu i Me to hi ji. 

– Na {i za da ci, me |u ko ji ma su naj va `ni ji iz grad wa i odr à va we ope ra tiv ne spo - 

sob no sti, pri pre ma za iz vr {e we oba ve za u kon tro li Kop ne ne zo ne bez bed no sti na ju gu 

Sr bi je, ospo so bqa va we i uve `ba va we za oba vqa we broj nih na men skih za da ta ka i 

pru à we po mo }i u sa na ci ji po sle di ca ele men tar nih ne po go da i ka ta stro fa, u naj ve }oj 

me ri opre de qu ju i na {u sva ko dnev nu de lat nost, is ti ~e ko man dant Pr ve bri ga de bri - 

gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}. – Na rav no, naj ve }u pa `wu po kla wa mo obu ci iz ko je 

sve is ho di. Upr kos fi nan sij skoj re strik ci ji, na sta vi li smo da re a li zu je mo sve ob li ke 

ospo so bqa va wa ko man di i je di ni ca. Sa mo ove go di ne re a li zo va li smo ne ko li ko tak - 

24 

15. oktobar 2009.

Ve`be 

Od for mi ra wa Pr ve bri ga de do da nas, pri pad ni ci ko - 

man di i je di ni ca re a li zo va li su mno {tvo ve `bi, od ko jih po mi - 

we mo sa mo one naj ma sov ni je. Sre di nom ok to bra 2007. go di ne, 

na in ter vi dov skom po li go nu „Pa su qan ske li va de“, u~e stvo va li 

su na tak ti~ koj ve `bi „Je sen 2007”, na ko joj je pri ka za na in te - 

gra ci ja ro dov skih je di ni ca i wi ho vo sa dej stvo u iz vr {a va wu 

tak ti~ kih i va tre nih za da ta ka. No vem bra iste go di ne u {a ba~ - 

koj ka sar ni „Ma ~van ski par ti zan ski od red” Ko man da Bri ga de 

je, uz an ga ò va we pri pad ni ka 110. pon to nir skog ba ta qo na, re - 

a li zo va la za jed ni~ ku ve `bu pri pad ni ka Voj ske Sr bi je i oru à - 

nih sna ga Ma |ar ske, na zva nu „Ve li ka re ka 2007”. 

Ve `bov nim ak tiv no sti ma bi la je bo ga ta i 2008. go di na, 

ka da su pri pad ni ci Pr ve bri ga de re a li zo va li tak ti~ ku ve `bu 

„Ti tel 2008”. Te ma je bi la spa sa va we qu di i ma te ri jal nih do - 

ba ra iz pod ru~ ja za hva }e nog po pla va ma. Iste go di ne iz ve de na je 

i ve `ba „Vi dra 2008”, na ko joj su pri ka za na bor be na vo zi la za 

kre ta we po vo di, pri pre ma qud stva i bor be nih vo zi la za sav - 

l|i va we vo de ne pre pre ke, pro ces or ga ni za ci je i sa vla |i va wa 

vo de ne pre pre ke, ko ri {}e we am fi bij skih tran spor te ra za pre - 

laz pre ko re ke, ske la PM M-71, i dru ga sred stva za sa vla da va - 

we vo de nih pre pre ka. 

Ove go di ne pri pad ni ci Bri ga de re a li zo va li su ve `bu 

„Sre te we 2009”, na ko joj su, u okvi ru pri ka za de la ope ra tiv nih 

spo sob no sti u iz vr {a va wu mi si ja i za da ta ka Voj ske, de mon stri - 

ra li dej stvo de sant no-ju ri {nih ~a ma ca u po se da wu ono stra ne 

oba le, oklop nih i me ha ni zo va nih je di ni ca i je di ni ca pe {a di je u 

na pa du sa na sil nim pre la skom re ke, po se da we oba le i us po sta - 

vqa we mo sto bra na... 

Komandant Prve brigade KoV brigadni 

general \okica Petrovi} 

mu la ci ju no vog mo de la 

ospo so bqa va wa ko man - 

di. Re a li zo va li smo i 

tak ti~ ke ve `be bez u~e - 

{}a je di ni ca, ta ko |e je - 

dan no vi ob lik ob u ~a - 

va wa, u ko me je an ga ò - 

va we qud skih i ma te ri - 

jal nih re sur sa znat no 

sma we no, ali je ciq, 

ospo so bqa va we ko man - 

di za efi ka sno pla ni - 

ra we, pri pre mu i iz vo - 

|e we ope ra ci ja, is pu - 

wen. Na pro sto ru Ba - 

na ta i Ba~ ke re a li zo - 

va li smo i te ren sku ve - 

`bu „Di ja mant 2009”, 

sa im po zant nim ka drov - 

skim, pro stor nim i vre - 

men skim za ma hom. Tom 

pri li kom smo, mo `da i pr vi put, pri ka za li ne è qe ni i za da tu 

pri li ku uve `ba ni ni vo ope ra tiv nih spo sob no sti, ve} onaj ste pen 

ob u ~e no sti i ko man di i je di ni ca ko ji se mo è sma tra ti re al nim, 

stvar nim u da tim uslo vi ma, u re al nom pro sto ru i po re al nom za - 

dat ku. To kom dvo dnev ne in ten ziv ne ak tiv no sti na pro stru od dva de - 

se tak ki lo me ta ra, sa oko 400 an ga ò va nih qu di i zna ~aj nom lo gi - 

ti~ kih ve `bi i uve `ba va wa, na ko ji ma smo pri ka za li re a lan ni vo 

ob u ~e no sti ka ko je di ni ca, ta ko i ko man di Bri ga de i ba ta qo na. Po - 

red ve `be „Sre te we 2009”, na ko joj smo bi li no si o ci or ga ni za ci je 

pri ka za de la ope ra tiv nih spo sob no sti je di ni ca u iz vr {a va wu mi - 

si ja i za da ta ka Voj ske Sr bi je, Ko man da Pr ve bri ga de je, za Ko man du 

Kop ne ne voj ske, pro le tos or ga ni zo va la i re a li zo va la po ka znu ve - 

`bu na kar ti, na zva nu VE KAR, uz bo ga tu kom pju ter sku ani ma ci ju i si - 

25

jedinice 

Civilno-vojna saradwa 

sti kom, pri ka za li smo ope ra tiv - 

nu spo sob nost i ob u ~e nost ko je 

uì va ju po ve re we. Ta kve ve `be 

nas sna è i raz vi ja ju ve ru u sop - 

stve ne spo sob no sti, ne sa mo kod 

pri pad ni ka ko man di, ve} i u sva - 

kog voj ni ka po je di na~ no – na gla - 

{a va ko man dant Pr ve bri ga de 

ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}. 

Pred sta vqa ju }i svo ju je di - 

ni cu, pri pad ni ci Bri ga de ~e sto 

is ti ~u da se ne pla {e stal nih 

pro ve ra i is pi ta. Sti ~e se uti - 

sak da im re dov ne i van red ne 

kon tro le obu ke i ospo so bqe no - 

sti ~ak i im po nu ju. Za to mno go - 

broj ne ve `be na ko ji ma su u~e - 

stvo va li po sma tra ju vi {e kao 

pri li ku za uvid u re al no sta we 

mo }i i prak ti~ ne ospo so bqe no - 

sti, ne go kao pri kaz do stig nu tog 

ni voa ob u ~e no sti, ma da je u Pr - 

voj bri ga di to go to vo iz jed na ~e - 

no. Po kla wa ju }i du `nu, ge ne ral 

Pe tro vi} ka è ve li ku, pa `wu 

obu ci, uspe li su, po seb no to kom 

ove go di ne, da se pri bli è ve o - 

ma am bi ci o znim pro jek ci ja ma Upra ve za obu ku i dok tri nu. Sto ga 

wi ho va is ku stva u re a li za ci ji no vog Uput stva za upra vqa we obu - 

kom ne sum wi vo mno go zna ~e, ne sa mo dru gim sli~ nim je di ni ca ma, 

ve} i upra vi u ko joj je osmi {qen. 

– Ima mo bo ga to is ku stvo iz pri me ne no vog Uput stva za upra - 

vqa we obu kom – na gla sio je bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}. 

Te ri to ri jal na nad le `nost Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske, 

ka da je re~ o ci vil no-voj noj sa rad wi u ostva ri va wu, pre sve ga 

voj nih i za jed ni~ kih in te re sa, ob u hva ta ~e ti ri uprav na okru ga 

na te ri to ri ji Au to nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne. To su Se ver no - 

ba~ ki, sa se di {tem u Su bo ti ci, Ju `no ba~ ki, sa se di {tem u No - 

vom Sa du, Se ver no ba nat ski, sa se di {tem u Ki kin di, i Srem ski 

uprav ni okrug, ~i ji je cen tar Srem ska Mi tro vi ca. 

Ka ko za da ci ko je Bri ga da iz vr {a va ~e sto pre la ze gra ni ce 

tih pod ru~ ja, ci vil no-voj na sa rad wa ostva ru je se i sa ci vil nim 

struk tu ra ma dru gih uprav nih okru ga na te ri to ri ji Voj vo di ne i 

Re pu bli ke Sr bi je. Kao pri mer uspe {nog an ga ò va wa van uske 

te ri to ri jal ne nad le `no sti, pot pu kov nik Dra gan Za klan, na ~el - 

nik Od se ka za ci vil no-voj nu sa rad wu u Pr voj bri ga di, na vo di i 

ne dav nu, ve o ma uspe {nu pro mo ci ju voj nog po zi va u Pan ~e vu, u 

ko me je lo ci ran 11. pe {a dij ski ba ta qon. 

Sva ki iz la zak na ve `bov nu pro sto ri ju ko ri sti se i za spro - 

vo |e we ak ci je „Voj ni le kar u se lu”, ko ja je, za krat ko vre me, po - 

bra la sve sim pa ti je lo kal nog sta nov ni {tva. Sa mo to kom ovo go - 

di {we ak ci je u ba nat skom se lu Ta ra{, pri li kom pri pre ma za iz - 

vo |e we ve `be „Di ja mant 2009”, sa ni tet ska eki pa Pr ve bri ga de, 

sa voj nim le ka rom ma jo rom Mla de nom Mi jo vi }em na ~e lu, bes - 

plat no je pre gle da la {e zde se tak uglav nom sta ri jih ì te qa se la. 

Sta nov ni {tvo u de lu zo ne Pr ve bri ga de je, ve} ne ko li ko go - 

di na, ~e sto ugro à va no hi ro vi ma Du na va, Ti se i dru gih re ka, pa 

je zna ~aj no is ta }i i du go go di {wu sa rad wu pri pad ni ka Voj ske sa 

ode qe wi ma za van red ne si tu a ci je i {ta bo vi ma ci vil ne za {ti te 

Po kra ji ne i gra do va u re gi ji, ali i po `r tvo va no an ga ò va we 

we nih pri pad ni ka na spa sa va wu ì vo ta i imo vi ne od po pla va. 

– Za to smo i Ko man di KoV i Upra vi za obu ku i dok tri nu po nu di li 

niz pred lo ga, ko ji su re zul tat ne sa mo re a li zo va nih ve `bi ve} i na - 

{ih sva ko dnev nih ak tiv no sti u obu ci. Iz me |u osta log, uo ~i li smo 

da si stem re a li za ci je obu ke jo{ ni je u pot pu no sti sa o bra èn Uput - 

stvu, od no sno da jo{ ni su is pu we ni svi pred u slo vi za pot pu nu pri - 

me nu, ina ~e ve o ma kva li tet nog Uput stva. Na rav no, s vre me nom }e se 

Najboqe jedinice 

Kqu~ 

po bed ni~ kog 

du ha 

Me |u je di ni ca ma Pr ve bri ga de Kop ne ne 

voj ske po uspe hu i po stig nu tim re zul ta ti ma 

na ro ~i to se iz dva ja ju ko man de i sa sta vi 15. 

ten kov skog ba ta qo na i 13. di vi zi o na SVLR 

(sa mo hod ni vi {e cev ni lan ser ra ke ta). Te 

je di ni ce, osim {to po sti ù naj bo qe 

re zul ta te u oba vqa wu re dov nih za da ta ka, 

naj vi {e su u~i ni li i za po boq {a we uslo va 

za ì vot i rad u je di ni ci ma. 

V 

e} na sa mom ula zu u krug ka sar ne u Srem skoj Mi tro vi ci pri - 

me }u je se da vla da ju red i ~vr sta voj ni~ ka di sci pli na. Ofar - 

ba ne ogra de, ured ni trav wa ci, cve }e i ze le ni lo, okre ~e ne i 

pod ko nac ure |e ne zgra de ko man di ba ta qo na… Sve oda je uti - 

sak ~i sto }e i bes kom pro mi snog ured no sti. U par ku teh ni~ kih 

sred sta va pod ko nac po re |a ni ten ko vi M-84, vo zi la BVP-80, lan - 

se ri ogaw… Ta bor be na sred stva ~i ne glav nu sna gu ba ta qo na i 

udar nu pe sni cu Pr ve bri ga de KoV. 

Srem ska Mi tro vi ca, uz 13. di vi zi on SVLR i 15. ten kov ski ba - 

ta qon, dom je i 16. me ha ni zo va nog ba ta qo na. U raz go vo ru sa ko man - 

dan ti ma tih je di ni ca po ku {a li smo da po tra ì mo kqu~ uspe ha naj bo - 

qih ba ta qo na Pr ve bri ga de. Za re cept ka ko se stva ra i odr à va po - 

bed ni~ ki duh pi ta mo pr vog ~o ve ka srem sko mi tro va~ kog gar ni zo na i 

ko man dan ta 15. ten kov skog ba ta qo na pot pu kov ni ka Iva na Da di }a. 

– Sva ki uspeh, pa i voj ni~ ki, re zul tat je mu ko trp nog, kon ti nu i - 

ra nog i slo `nog ra da svih ofi ci ra i voj ni ka u je di ni ci. Osim to ga, 

sva ki sta re {i na svo jim li~ nim pri me rom uti ~e na po ve }a we di sci - 

pli ne, mar qi vo sti i za la ga wa. Uz trud da se sva ki po sta vqe ni za - 

da tak iz vr {i na naj bo qi mo gu }i na ~in, to bio bio je di ni kqu~ za 

po sti za we re zul ta ta – ob ja {wa va pot pu kov nik Da di} i na po mi we da 

ap so lut ni pri o ri tet u we go voj je di ni ci ima pro ces obu ke voj ni ka. 

Sve osta le ak tiv no sti pod re |e ne su obu ci i u funk ci ji su {to bo qe 

sprem no sti voj ni ka i sta re {i na. 

Za po sti za we vr hun skih re zul ta ta rad ni dan je – kra tak. Pre - 

ma re ~i ma pot pu kov ni ka Da di }a, me tod ra da u Pr voj bri ga di ta kav 

je da se naj ve }i deo oba ve za za vr {a va to kom rad nog vre me na. Osam 

~a so va ra da do voq no je za za vr {a va we osnov nih dnev nih oba ve za. 

Vr hun ski re zul ta ti zah te va ju, me |u tim, do dat ni na por, vi {e ener gi - 

je i ve }i ste pen an ga ò va no sti svih u je di ni ci. 

– Ko man do va we jed nim ba ta qo nom pod ra zu me va ce lo dnev no 

an ga ò va we, is ti~ pot pu kov nik Da di}. Ve} na sa mom po ~et ku rad nog 

da na tre ba pri mi ti sve iz ve {ta je, su mi ra ti pret hod ne re zul ta te i 

na pra vi ti plan sa po seb nim te ì {ti ma za dan ko ji sle di. Sva ko - 

26 

15. oktobar 2009.

Na ve`bi „Dijamant 2009” 

Sajmovi zapo{qavawa 

Pr va bri ga da KoV i ove go di ne ak tiv no je u~e stvo va la u 

pro mo ci ji voj nog po zi va. Pre ko lo kal nih sred sta va jav nog in - 

for mi sa wa i u~e stvo va wem pri pad ni ka je di ni ca Bri ga de na saj - 

mo vi ma za po {qa va wa u No vom Sa du, Te me ri nu, Su bo ti ci, Ba~ - 

koj Pa lan ci, [i du i Som bo ru, do pri ne li su da se we na po pu na 

pro fe si o nal nim voj ni ci ma sa oko 60 % po ve }a na oko 90%. 

uo ~e ne sla bo sti ot kla wa ti, ta ko da }e efi ka snost ospo so bqa va wa 

bi ti jo{ ve }a. 

Ma da se u Pr voj bri ga di, kao i u dru gim zdru è nim tak ti~ kim 

sa sta vi ma Voj ske Sr bi je, ospo so bqa va ju pri pad ni ci svih ro do va i 

slu `bi Kop ne ne voj ske, na ro ~i ta pa `wa se, ipak, po kla wa obu ci iz - 

vi |a~ kih je di ni ca, po sa da oklop nih i me ha ni zo va nih je di ni ca, po - 

slu ì la ca i po slu ga ar ti qe rij skih i ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca 

PVO i po slu ì la ca in ì we rij skih sred sta va. Ni vo wi ho ve ob u ~e - 

no sti pri ka zan je u spo me nu tim mno go broj nim ve `ba ma raz li ~i tog 

ni voa, ali i na po li go ni ma i stre li {ti ma, na ko ji ma sva ka ge ne ra - 

ci ja voj ni ka na od slu è wu voj nog ro ka, a s wi ma i pro fe si o nal nih 

voj ni ka, do ka zu je svo je ume }e. 

– Ia ko su ve `be re a li zo va ne to kom go di ne bi le raz li ~i tog ni - 

voa, za nas je sva ka ima la isti zna ~aj. @ele }i da sa gle da mo stvar nu 

mo} i ospo so bqe nost, ka ko ko man di, ta ko i pot ~i we nih je di ni ca, in - 

si sti ra li smo na de mon stra ci ja ma stvar ne spo sob no sti, ne one ko ja 

je re zul tat pri pre ma za ve `bu, ve} one na ko ju mo è mo da ra ~u na mo 

u sva kom tre nut ku, u re al nim, po ne kad i ne pred vi dqi vim, iz ne nad - 

nim, ali ne i iz ne na |u ju }im uslo vi ma. Ta kve ve `be i ta kva obu ka 

omo gu }i le su do sti za we re zul ta ta ko ji ma se po no si mo – is ti ~e ge ne - 

ral Pe tro vi}, na po mi wu }i da ja ~a we or ga ni za cij sko-for ma cij ske 

struk tu re Bri ga de, ko je se upra vo re a li zu je, omo gu }a va ostva ri va we 

jo{ am bi ci o zni jih ci qe va. 

– Na ba zi do sa da {wih is ku sta va i na {ih pred lo ga za do grad - 

wu or ga ni za cij sko-mo bi li za cij ske struk tu re, ~e ti ri na {e je di ni ce 

su po ve }a le ste pen raz vi je no sti, {to je do ve lo i do pro me ne od no sa 

iz me |u stal nog i ro~ nog sa sta va. Pro jek to va ni od nos pro fe si o nal - 

nog i ro~ nog sa sta va sa da je 93 pre ma se dam od sto. To je ve o ma do - 

bro. Broj pro fe si o nal nih voj ni ka u na {im je di ni ca ma je udvo stru - 

~en, {to sve do ~i ne sa mo o ne za u sta vqi vom pro ce su pro fe si o na li - 

za ci je Voj ske ve} i o po ve }a nom in te re so va wu za voj nu pro fe si ju i 

po ra stu ugle da voj ske u dru {tvu. To me je, sva ka ko, do pri ne lo i otva - 

ra we Voj ske, tran spa ret nost na {ih ak tiv no sti i na {e sve ~e {}e 

po ja vqi va we u me di ji ma – sma tra ge ne ral Pe tro vi}. 

dnev na ak tiv nost je i pri jem iz ve {ta ja o objek ti ma pod stra àr - 

skom slu `bom, a tre ba sa slu {a ti i re dov ne ra por te ko man di ra ~e - 

ta. Po sle to ga, sle di 20 mi nu ta ju tar weg ve `ba wa, {to pred vi |a 

no vo uput stvo o fi zi~ koj obu ci, ko je se, iz me |u osta lih, opi tu je i u 

Pr voj bri ga di. Za tim sle di re a li zo va we za cr ta nih za da ta ka. Da bi 

sve to po sti gao ne ret ko je po treb no da na du `nost do |em ve} oko 

{est, a krug ka sar ne obi~ no na pu {tam oko 16 ~a so va – ka è Da di}. 

Naj vi {e pro me na u na ~i nu ra da ba ta qo na Pr ve bri ga de, kao 

i u osta lim je di ni ca ma Voj ske Sr bi je, do ne la je pri me na no vog si - 

ste ma iz vo |e wa fi zi~ ke obu ke. Ko man dant 13. di vi zi o na SVLR, ko - 

ji je jed na od dve ar ti qe rij ske je di ni ce u Pr voj bri ga di, ma jor Sr |an 

Ni ko li} na po mi we da je no vo Uput stvo o iz vo |e wu obu ke da lo vi {e 

slo bo de ko man di ri ma ~e ta i osta lim u~e sni ci ma u pro ce su ob u ~a - 

va wa voj ni ka. To je uto li ko zna ~aj ni je {to ovaj di vi zi on iz me }u 

osta lih za da ta ka ob u ~a va sna ge za oba vqa we du `no sti u Kop ne noj 

zo ni bez bed no sti. 

– No vi pri stup do neo je obu ku voj ni ka ko ja je u skla du sa do de - 

qe nom mi si jom je di ni ce. Uz to, ovaj kon cept od go va ra pro ce su pro - 

fe si o na li za ci je Voj ske, ko ji je u to ku i ko jim smo za sa da iz u zet no 

za do voq ni. To pod ra zu me va da u ovom pro ce su u~e stvu je vi {e ~i ni - 

la ca, {to je vi dqi vo na ni vou obu ka po sa da, vo da, ~e te – uka zu je 

Ni ko li}. 

Ka da je re~ o obu ci, u naj u spe {ni jim ba ta qo ni ma Pr ve bri ga - 

de na po mi wu da su za do voq ni do sa da {wim u~in kom no vog si ste ma i 

re a li za ci jom za cr ta nih te ma. Osnov na raz li ka u od no su na do sa - 

da {wi na ~in iz vo |e wa obu ke je ste u do de qe noj mi si ji sva ke je di ni - 

ce, od ~e ga za vi si i obu ka qud stva. Jed no stav no re ~e no, re~ je o te - 

ma ma ko je su je di ni ci – neo p hod ne. 

Osnov no bor be no sred stvo 13. di vi zi o na je ste sa mo hod ni vi - 

{e cev ni lan ser ra ke ta 128 mi li me ta ra M-77 ogaw. We go va na me - 

na je da ostva ri va wem sna `nih iz ne nad nih i br zih va tre nih uda ra 

po ci qe vi ma ve li ke va `no sti po dr à va iz vo |e we ope ra ci ja Pr ve 

bri ga de KoV. Di vi zi on pre ma for ma ci ji, uz Ko man du i ko mand nu 

ba te ri ju, u svom sa sta vu ima tri ar ti qe rij ske ba te ri je na o ru à ne 

og we vi ma, a i ~e ti ri ode qe wa ~u var skog vo da Srem ska Mi tro vi ca. 

Obu ka je ap so lut ni pri o ri tet i u 16. me ha ni zo va nom ba ta qo - 

nu. Ko man dant tog ba ta qo na pot pu kov nik De jan Mi ti} da je svo ju de - 

fi ni ci ju uspe ha gar ni zo na Srem ska Mi tro vi ca. 

– Naj bo qi re zul ta ti zah te va ju i naj bo qi rad. Tre ba ima ti u 

vi du da su na {i voj ni ci na ad mi ni stra tiv noj li ni ji sa Ko so vom i 

Me to hi ji, gde se sme wu ju sva ke tri ne de qe. Uz pro fe si o nal ne voj ni - 

ke, u na {im ba ta qo ni ma ima mo i voj ni ke na re dov nom slu è wu voj - 

nog ro ka, ko ji ta ko |e pro la ze za cr ta ne vi do ve obu ke. Voj ni ci nam 

do la ze sva ka tri me se ca. Po sle op {teg ospo so bqa va wa u cen tri - 

ma, sle di stru~ no-spe ci ja li sti~ ka obu ka, ta ko da do bi ja mo voj ni ke 

do bro ospo so bqe ne za slu `bu u oklop nim je di ni ci ma – za du `no sti 

vo za ~a ten ko va, ni {an xi ja, stre la ca... Kod nas u~e stvu ju u ko lek tiv - 

noj obu ci – po sa de, vo da, ~e te. Plan ske re dov ne ak tiv no sti spro vo - 

de se na po li go ni ma De si}, Ore {ac i Pa su qan ske li va de. Tu vr stu 

obu ke u ga |a wu pro la zi sva ka ge ne ra ci ja voj ni ka, ob ja {wa va pot pu - 

kov nik Mi ti}. 

Ia ko ova tri ba ta qo na ~i ne svo je vr sne ce li ne u Bri ga di i 

gar ni zo nu Srem ska Mi tro vi ca, ko man dan ti is ti ~u i naj va `ni ju za - 

jed ni~ ku cr tu. Jed ni bez dru gih ne mo gu, isto kao {to se za da tak ne 

mo è iz vr {i ti ako ma kar je dan ~lan po sa de ten ka, ili po slu ge ar - 

ti qe rij skog oru |a ne do sta je. 

27

jedinice 

O zna ~a ju ko ji u Pr voj bri ga di pri da ju me di ji ma, go vo rio je i 

ka pe tan Da mir Ha li mo vi}, re fe rent za od no se s jav no {}u. 

– Od po ~et ka ove go di ne pri mi li smo vi {e od sto pro fe si o nal - 

nih voj ni ka, a do kra ja o~e ku je mo da se taj broj udvo stru ~i, pa i utro - 

stru ~i, s ob zi rom na to da }e mo vr lo br zo na obu ku po sla ti i sed mu 

gru pu kan di da ta za pro fe si o nal ne voj ni ke. Ova je bri ga da ve o ma 

atrak tiv na. Mi smo ve o ma ak tiv ni ne sa mo u No vom Sa du, ve} i u svim 

dru gim ve }im me sti ma, u~e stvo va li smo na ne ko li ko saj mo va za po {qa - 

va wa, sa ra |u je mo sa usta no va ma i in sti tu ci ja ma ko je mo gu da bu du iz - 

vo ri {te ka dra opre de qe nog za voj ni po ziv. Pri sut ni smo i u Su bo ti - 

ci, i u Som bo ru, i u Ba~ koj Pa lan ci, i u Pan ~e vu, i u Srem skoj Mi tro - 

vi ci. Ta mo gde su nam je di ni ce, ali ne sa mo u tim me sti ma, mi smo 

„otvo ri li pro zor”, od {kri nu li vra ta za slo bod ni je kre ta we qu di i 

ide ja. Efi ka sni jom, kva li tet ni jom i bo ga ti jom sa rad wom s me di ji ma, mi 

smo, prak ti~ no, kre nu li u su sret jav no sti, ne ~e ka ju }i da mla di }i, a ove 

go di ne i de voj ke, sa mi po tra è in for ma ci je u voj nim od se ci ma. Po - 

sta li smo pri sut ni ji, vi dqi vi ji na sva kom me stu, u sva kom gra du i gra - 

di }u. To da je re zul ta te. Po pu na na {e je di ni ce je ve o ma do bra, a s ob - 

zi rom na po ve }a we for ma ci je i znat no ve }i broj rad nih me sta za 

pro fe si o nal ne voj ni ke, o~e ku je mo jo{ ma sov ni je in te re so va we za na - 

{e je di ni ce, re kao je ka pe tan Ha li mo vi}. 

Ia ko su tri go di ne, ko li ko Bri ga da de lu je na pro sto ru Ba na ta, 

Sre ma i Ba~ ke, re la tiv no kra tak pe ri od za raz voj ne po sred ni jih i 

du bqih so ci jal nih od no sa, ka pe tan Ha li mo vi} is ti ~e da je sr da~ na 

otvo re nost od li ka sre di na u ko ji ma se na la ze wi ho ve je di ni ce. 

– Na ovim pro sto ri ma ra ni je je po sto jao kor pus, ume sto we ga 

sa da je tu Bri ga da, ali su qu di, ve }i nom, isti kao ra ni je. Za to nam 

ni je bi lo te {ko da se u sva kom gra du, u ko me ima mo je di ni cu, na met - 

ne mo kao va àn su bje kat ì vo ta i ra da, za jed no sa svim dru gim ì - 

te qi ma. U sko ro svim na {im ak tiv no sti ma ima mo ve li ku po dr {ku 

lo kal nih vla sti. To se po seb no od no si na No vi Sad, ko ji je na sva ki 

na{ pred log, mol bu, ili zah tev re a go vao ta ko br zo, ta ko kva li tet - 

no, ta ko efi ka sno i s raz u me va wem da smo, s ob zi rom na po slo vi~ - 

nu spo rost ad mi ni stra ci je, po ne kad i sa mi bi li iz ne na |e ni. Ja to 

vi dim kao jo{ je dan re zul tat na {e ve o ma uspe {ne me dij ske, ali i 

sva ke dru ge ak tiv no sti, to je taj „kam bek”, ko ji do bi ja mo kao do kaz 

kva li tet nih od no sa s jav no {}u. Zna ~aj i ugled ko ji uì va mo u sre di - 

na ma u ko ji ma su sta ci o ni ra ne je di ni ce Bri ga de vi dqi vi su, ka ko 

pri li kom obe le à va wa Da na Voj ske i dru gih zna ~aj nih da tu ma, ta ko 

i to kom svih ve `bi na ko ji ma smo u~e stvo va li. I kad je re~ o for - 

mi ra wu i opre ma wu bu du }e Spo men-so be Bri ga de, ta ko |e uì va mo 

ne po de qe nu po dr {ku svih nad le `nih i za in te re so va nih ~i ni la ca u 

No vom Sa du, ba{ kao i kad je re~ o po di za wu spo me ni ka `r tva ma 

ra to va od 1990. do 1999. go di ne – na po mi we ka pe tan Ha li mo vi}. 

Tra di ci ja i ne go va we sve vre men skih isto rij skih i pa tri ot - 

skih vred no sti pred sta vqa ju op {ta me sta, na ko ji ma je su sret Bri - 

ga de i lo kal ne sa mo u pra ve lo gi ~an i ra zu mqiv. Ia ko smo po sled - 

Kopnena zona bezbednosti 

Ko man da i je di ni ce Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske an ga ò va - 

ne su na obez be |e wu ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko so vu i Me - 

to hi ji na ba za ma „Ka dro va ~u ka“, „De vo ja~ ka ~u ka” i „Je zer ska 

ma ha la“. Naj bo qe oce we na ba za u 2007. go di ni bi la je ba za „De - 

be la Gla va”, ko ju su ta da obez be |i va le je di ni ce Pr ve bri ga de, 

dok je u 2008. go di ni to pri zna we do bi la ba za „Ka dro va ~u ka“. 

Me|uarmijska saradwa 

Re a li za ci ja za da ta ka iz me |u ar mij ske sa rad we jed na je od 

re dov nih ak tiv no sti ko ju re a li zu ju Ko man da i je di ni ce Pr ve 

bri ga de. U tom smi slu re a li zo va no je vi {e eva lu a cij skih po se - 

ta, za jed ni~ kih ve `bi, in spek ci ja po Be~ kom i Dej ton skom spo ra - 

zu mu, a oba vqe na je i po se ta stra nih voj nih ata {ea sa po ro di - 

ca ma No vom Sa du. Ko man dant Pr ve bri ga de bri gad ni ge ne ral 

\o ki ca Pe tro vi} bo ra vio je u Ko man di Na ci o nal ne gar de Oha - 

ja, a me |u na rod na sa rad wa do sa da je re a li zo va na sa oru à - 

nim sna ga ma SAD, Ru si je, Ma |ar ske, Hr vat ske, Cr ne Go re i Bo - 

sne i Her ce go vi ne. 

Na poligonu „Pasuqanske livade” 

28

wih go di na, u sva ko dnev nim na sto ja wi ma da na dok na di mo pro pu - 

{te no i spre ~i mo ve }e za o sta ja we za raz vi je nim sve tom, mo `da i 

ola ko pre ne bre gli one na ci o nal ne spe ci fi~ no sti i vred no te, ko je 

nas ~i ne „svo jim na svo me”, u Bri ga di is ti ~u da po zna va we sop - 

stve ne na ci o nal ne isto ri je i po {to va we `r ta va, da tih u ve kov nim 

na po ri ma za osva ja we i o~u va we slo bo de, uvek iz no va sna è sva - 

kog we nog pri pad ni ka. 

– @eli mo da, ve} sle de }e go di ne, osnu je mo Spo men-so bu u ko - 

joj bi smo pri ka za li isto ri jat bor bi za slo bo du u ovim kra je vi ma. 

Po zna to je da ta bor ba, s pre ki di ma, tra je vi {e od dva ve ka i da je 

srp ski na rod na ovim pro sto ri ma upor no te ìo za jed ni~ kom ì vo - 

tu s ma ti com. U spo men na ta na sto ja wa obe le à va mo i Dan je di ni - 

ce, 9. no vem bar, ka da je, 1918. go di ne, srp ska voj ska u{la u No vi 

Sad, ta da cen tar po li ti~ kog po kre ta za odva ja we Sre ma, Ba na ta, 

Ba~ ke i Ba ra we od on da {we Ugar ske. Ta kve ak tiv no sti, po put obe - 

le à va wa Da na je di ni ce, ili or ga ni zo va wa „Otvo re nog da na”, ka - 

da gra |a ni u ve li kom bro ju ima ju pri li ku da nas bli è upo zna ju i 

sa gle da ju ka kvi su na {i za da ci, pred sta vqa ju spo nu ko ja nas ne ras - 

ki di vo po ve zu je s me {ta ni ma – tvr di ka pe tan Ha li mo vi}. 

Podoficiri 

Naj va `ni ji oslo nac ko man dan tu Bri ga de, ka da je u pi ta wu 

funk ci o ni sa we broj nog pod o fi cir skog ka dra, pred sta vqa glav - 

ni pod o fi cir, ko me su na li ni ji pod o fi cir ske po dr {ke glav ni 

pod o fi ci ri u ba ta qo ni ma – di vi zi o ni ma i pr vi pod o fi ci ri u 

~e ta ma – ba te ri ja ma. Obi la sci ma je di ni ca, plan skim kon tro la - 

ma, sva ko dnev nim kon tak ti ma, li ni jom pod o fi cir ske po dr {ke, 

pri ku pqa wem i ana li zi ra wem in for ma ci ja, glav ni pod o fi cir 

sti ~e ne po sre dan uvid u sta we pod o fi cir skog ka dra, o ~e mu iz - 

ve {ta va ko man dan ta Bri ga de i pred la è mu me re za ot kla wa we 

even tu al no uo ~e nih ne do sta ta ka. 

Ni vo in di vi du al ne ob u ~e no sti pod o fi ci ra, pro fe si o nal - 

nih voj ni ka i voj ni ka na re dov nom od slu è wu voj nog ro ka za oba - 

vqa we for ma cij ske du `no sti i we go vo una pre |e we, sa gle da va - 

we i re {a va we pro fe si o nal nih, sta tu snih i dru gih pi ta wa, ve - 

za nih za ì vot i rad broj ne pod o fi cir ske i voj ni~ ke struk tu re, 

pred sta vqa ve o ma va àn seg ment de lo va wa glav nog pod o fi ci ra 

u Bri ga di. 

– Po di za we in di vi du al ne ob u ~e no sti pod o fi ci ra i pro - 

fe si o nal nih voj ni ka do stan dar da ko jim se obez be |u je uspe - 

{nost iz vr {a va wa sva kog za dat ka iz tri mi si je Voj ske Sr bi je 

je ste pri o ri te tan za da tak, ko ji je ko man do va we, u ovom zdru è - 

nom tak ti~ kom sa sta vu, po sta vi lo pred ~el ne sta re {i ne pod o - 

fi cir skog ko ra – ka è za stav nik pr ve kla se Pet ko Ku zmi}, glav - 

ni pod o fi cir Pr ve bri ga de KoV. 

Ma da, po mi {qe wu Ku zmi }a, ulo ga glav nih pod o fi ci ra u 

Voj sci Sr bi je jo{ ni je u pot pu no sti sa gle da na, pa sa mim tim ni 

do voq no nor ma tiv no prav no re gu li sa na, kom plet na li ni ja pod o - 

fi cir ske po dr {ke u Pr voj bri ga di za ì ve la je u fe bru a ru ove 

go di ne. Od ta da do da nas, u od no su na pe ri od u ko me u Voj sci ni je 

po sto ja lo ta kvo ustroj stvo, kva li tet ospo so bqe no sti pod o fi ci ra 

i wi hov pro fe si o nal ni pri stup ra du znat no su se po boq {a li. 

Sve mu to me uve li ko do pri no se i re dov ni rad ni do go vo ri glav nog 

pod o fi ci ra u Bri ga di sa ko le ga ma u ba ta qo ni ma – di vi zi o ni ma i 

pr vim pod o fi ci ri ma u ~e ta ma – ba te ri ja ma, te me |u sob ni do go - 

vo ri na ni vou Kop ne ne voj ske. 

Su mi ra ju }i za pa è ne re zul ta te, po stig nu te ove go di ne, bri gad - 

ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi} ve} raz mi {qa o na red noj. Za naj va - 

`ni ji ciq is ti ~e o~u va we ì vo ta i rad ne spo sob no sti qu di ko ji ma 

ko man du je i spre ~a va we mo gu} no sti za van red ne do ga |a je. 

– Pri o ri tet je po ve }a we ni voa ko lek tiv ne ob u ~e no sti i ospo - 

so bqe no sti za za dat ke ko ji nam pred sto je. Ova bri ga da obez be |u je 

vi {e od 40 obje ka ta, deo ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom i Me to - 

hi jom, re a li zu je obu ku s re spek tiv nim na o ru à wem. S ob zi rom na 

na {a is ku stva, s pra vom mo è mo re }i da je Bri ga da u sa mom vr hu u 

pro ce su ospo so bqa va wa ko man di za pla ni ra we i pri pre mu ope ra - 

ci ja po no vim nor ma tiv nim do ku men ti ma. Sto ga sma tra mo da pro ces 

ko lek tiv ne obu ke tre ba na sta vi ti s mno go vi {e ve `bi u prak ti~ nim, 

re al nim, si tu a ci ja ma, u pro sto ru u ko me su je di ni ce ina ~e raz me - 

{te ne. Sa mo ta ko re a li zo va ne ve `be omo gu }a va ju sa gle da va we 

stvar nih spo sob no sti ofi ci ra i pod o fi ci ra da ko man du ju je di ni - 

com u slo è nim vre men skim i ze mqi {nim uslo vi ma. Tre ba da se 

oslo bo di mo stra ha od ne u spe ha, od gre {a ka, od uo ~e nih sla bo sti. 

Sle de }e te ì {te je ste da pro jek to va ni broj pro fe si o nal nih voj ni - 

ka do ve de mo do pro pi sa nog. Pro fe si o na li za ci ja nam omo gu }a va 

efi ka sni je iz vr {a va we mno go broj nih oba ve za i za da ta ka. Pri o ri - 

tet nam je i fi zi~ ka obu ka ko joj u na red noj go di ni tre ba po klo ni ti 

jo{ ve }u pa `wu. Pr va bri ga da ima sport ski duh u se bi. Mi ve} go di - 

nu, ili dve di {e mo za vra tom Spe ci jal noj bri ga di na go to vo svim 

sport skim tak mi ~e wi ma u Voj sci. Za pa èn ni vo fi zi~ ke opre mqe no - 

sti po tre ban je i ra di efi ka sni jeg iz vr {a va wa od go vor nih i te {kih 

za da ta ka. Ne ma mo ni vre me na ni me sta za pre dah. A ni pra va na 

pre dug od mor – za kqu ~io je bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}. 

Du {an GLI [I] 

Bu di mir M. PO PA DI] 

Ra de DRA GO VI] 

29

saradwa 

Kongres Evropskog udruèwa vojnih novinara u Be~u 

Tradicionalno 

i moderno 

Program kongresa spojio je austrijsku 

vojnu tradiciju i istoriju sa dana{wom 

modernizacijom vojske s ciqem ispuwewa 

osnovnih zadataka i misija austrijskih 

oruànih snaga 

Ovo go di {wi kon gres Evrop skog udru è wa voj nih no vi na ra (EM- 

PA), 30. po re du od osni va wa or ga ni za ci je 1977. go di ne, odr - 

àn je u Be ~u od 6. do 10. ok to bra, a or ga ni za tor je re dak ci ja 

li sta au strij skih oru à nih sna ga „Trup pen di enst”. 

U Udru è wu su ured ni ci voj nih li sto va i ~a so pi sa iz 22 evrop - 

ske ze mqe. Sku pu u au strij skom glav nom gra du pri su stvo va lo je vi {e 

od 70 ~la no va, po sma tra ~a i go sti ju iz dru gih or ga ni za ci ja sa ko ji - 

ma EM PA sa ra |u je. 

Pro gram kon gre sa kon ci pi ran je ta ko da, po red odr à va wa Ge - 

ne ral ne skup {ti ne, bu de pri ka zan spoj au strij ske voj ne tra di ci je i 

isto ri je sa da na {wom mo der ni za ci jom oru à nih sna ga s ci qem od - 

bra ne ze mqe, po mo }i sta nov ni {tvu u slu ~a ju pri rod nih ka ta stro fa 

i u~e stvo va wa u mi rov nim mi si ja ma. 

Na sve ~a no sti otva ra wa Kon gre sa u Voj nom mu ze ju u Be ~u, pri - 

re |en je kon cert Gar dij skog or ke stra. 

Na Ge ne ral noj skup {ti ni, odr à noj u zgra di Na ci o nal ne od - 

bram be ne aka de mi je, po red uo bi ~a je nih ta ~a ka dnev nog re da gde su 

raz ma tra ni i usvo je ni iz ve {ta ji za pro {lu go di nu i plan ra da za 

na red nu, pred sta vqe na je ne dav na po se ta gru pe no vi na ra iz tog 

udru è wa ne ma~ koj mor na ri ci i pri kaz de la obu ke i sprem no sti za 

pred vi |e ne za dat ke. Po seb no za ni mqi va bi la je obu ka ro ni la ca i 

uve `ba va we spa sa va wa qu di iz vo de. 

Po se ta no vi na ra ne koj od zna ~aj ni jih ak tiv no sti ili oru à nim 

sna ga ma jed ne ze mqe re dov na je go di {wa ak tiv nost, a za na red nu go - 

di nu pla ni ra na je po se ta oru à nim sna ga ma Bo sne i Her ce go vi ne 

Na gra da EM PA 

Ove go di ne dru gi put je do de - 

qe na na gra da EM PA za naj bo qi 

~la nak ob ja vqen u evrop skim voj nim 

gla si li ma iz me |u dva kon gre sa. 

Od lu kom pe to ~la nog ì ri ja 

„EM PA Award” do de qe na je nor ve - 

{kom pot pu kov ni ku Knu tu Ver ne ru 

Ha ge nu, isto ri ~a ru i pre da va ~u na 

Rat noj aka de mi ji u Oslu, za ~la nak 

o ob no vi ne ma~ ke pri vre de po sle 

Dru gog svet skog ra ta, ob ja vqen u 

au strij skom li stu „Trup pen di enst”. 

ra di sa gle da va wa re zul ta ta 

re for me si ste ma od bra ne. 

Raz ma tra na je i or ga ni - 

za ci ja na red na tri kon gre sa 

EM PA, a u pla nu da bu du do ma - 

}i ni su Sr bi ja, [vaj car ska i 

Ne ma~ ka. Od lu ku o to me do - 

no si Uprav ni od bor, po sle 

kon sul ta ci ja sa mi ni star stvi - 

ma od bra ne ze ma qa ko je bi 

bi le or ga ni za to ri. 

Pre ma sa dr àj nom pro - 

gra mu ovo go di {weg kon gre sa, 

u~e sni ci ma je omo gu }e no da 

pri su stvu ju iz u zet no atrak tiv - 

noj al pi ni sti~ koj obu ci au - 

strij skih spe ci ja la ca u pre la - 

sku ste no vi tog te re na i sa - 

vla da va wu broj nih pre pre ka. 

Za uba ci va we te ro ri sta ko - 

ri {}e ni su he li kop te ri, ko ji - 

ma su ka sni je ra we ni iz vla - 

~e ni sa me sta ak ci je. 

Po sle ak ci je pri ka za ni 

su uslo vi za dru ga ~i ji na ~in 

obu ke, a to su kur se vi za do - 

ma }e i stra ne u~e sni ke u Se - 

mi nar skom cen tru u Re he nau. 

Sta ri dvo rac s kra ja 19. ve - 

ka, ko ji je po di gao ba ron Rot - 

{ild, sa ~u vao je svo ju au ten - 

ti~ nost ia ko je u we mu omo gu - 

}e na na sta va uz ko ri {}e ne 

naj no vi je au dio-vi zu el ne teh - 

ni ke. 

Pri li kom po se te avi o - 

ba zi u Lan gen le bar nu u~e sni - 

ci ma su pri ka za ne ka rak te ri - 

sti ke i mo gu} no sti avi o na eu - 

ro faj ter taj fun (Eu ro fig hter 

„Typho on”)i he li kop te ra blek 

ho uk (S-70 „Black Hawk”). Dva 

eu ro faj te ra iz ve la su kra tak 

le ta~ ki pro gram, a on da su 

u~e sni ci, po gru pa ma, ima li 

pri li ku za po lu ~a sov ni let 

blek ho u kom. 

No vi na re je po zdra vio 

ko man dant au strij skih oru à - 

nih sna ga ge ne ral-pot pu kov nik 

Gin ter He fler i in for mi sao 

ih o osnov nim za da ci ma i mi - 

si ja ma au strij ske voj ske. 

Na kon to ga, bi lo je go vo - 

ra o or ga ni za ci ji i re a li za - 

ci ji sa rad we voj ske i ci vil - 

nih struk tu ra na po slo vi ma 

od bra ne i po mo }i sta nov ni - 

{tvu. Pre zen ta ci ja je iz ve de - 

na u Sent Pel te nu, glav nom 

gra du Do we Au stri je, gde po kra jin ska vlast ima do bru sa rad wu sa 

Raj faj sen ban kom na tim po slo vi ma. 

Za vr {na po se ta bi la je Cen tru za obu ku „Tri tol werk”, gde se iz - 

vo di obu ka pro tiv nu kle ar nih, bi o lo {kih i he mij skih dej sta va. Od - 

li ka te obu ke je pri me na naj no vi jih teh ni~ ko-teh no lo {kih do stig nu }a 

ko je au strij ske oru à ne sna ge pri me wu ju pri li kom pru à wa po mo }i 

u stvar nim ka ta stro fa ma ko je su se do ga |a le u sve tu. 

R. MU TAV XI] 

30 

15. oktobar 2009.

Za kle tva naj mla |e kla se stu de na ta 

Voj ne aka de mi je i VMA 

Na Voj noj aka de mi ji u Be o gra du 2. ok to bra za kle tvu su po lo ì - 

li stu den ti 134. kla se Voj ne aka de mi je i pr va kla se in te gri sa nih 

stu di ja za dok to re me di ci ne VMA. ê sti ta ju }i no vim po la zni ci ma, 

na ~el nik Voj ne aka de mi je, bri gad ni ge ne ral Mla den Vu ru na, iz ra - 

zio je za do voq stvo zbog ve li kog bro ja no vih pri pad ni ka Mi ni star - 

stva od bra ne i Voj ske Sr bi je i pod se tio na od go vor no sti i oba ve ze 

ko je voj ni~ ka za kle tva sa so bom no si. 

Ge ne ral Vu ru na je na gla sio da }e stu den ti na Voj noj i Voj no me - 

di cin skoj aka de mi ji ste }i zna wa u skla du sa naj vi {im obra zov nim i 

voj nim stan dar di ma. Ta ko |e, iz ra zio je o~e ki va wa da }e po la zni ci 

te kla se stu di je za vr {i ti na Voj nom uni ver zi te tu, ~i je je for mi ra we 

ciq re for mi ko je se spro vo de u voj no o bra zov nom si ste mu. 

Po red stu de na ta, za kle tvu su po lo ì li i slu {a o ci {ko le za 

re zer vne ofi ci re iz sa sta va Voj ne aka de mi je i VMA i voj ni ci sport - 

skog vo da par ti je „Sep tem bar 2009”. Sve ~a no sti su pri su stvo va li 

rod bi na i pri ja te qi stu de na ta, go sti iz Mi ni star stva od bra ne i 

Ge ne ral {ta ba VS i pro fe so ri Voj ne aka de mi je. 

Nastavna poseta 

u~enika Vojne 

gimnazije 

U~e ni ci 37. kla se Voj ne 

gim na zi je bo ra vi li su po ~et kom 

ok to bra u jed no dnev noj na stav - 

noj po se ti za pad noj Sr bi ji, gde 

su po se ti li vi {e isto rij skih, 

kul tur nih i ver skih zna me ni to - 

sti. Voj ni gim na zi jal ci ob i {li 

su ma na stir Ka o nu, Bran ko vi - 

nu, oko li nu Va qe va i is tra ì - 

va~ ku sta ni cu „Pet ni ca“. 

Pre ma re ~i ma po ru~ - 

ni ka fre ga te Mi ro sla va ]i ti }a, na ~el ni ka kla se, na stav ne po se te, 

po put ove, po sta le su re dov na prak sa u ovoj voj no {kol skoj usta no vi. 

– Ciq ta kvih po se ta je da se u~e ni ci sa zna ju {to vi {e o 

Sr bi ji, ko joj }e kao ofi ci ri slu ì ti po sle za vr {et ka {ko lo va wa. 

@eli mo da bu du }i ofi ci ri uvi de zna ~aj i bo gat stvo na {e kul tu re, 

isto ri je i ver skih spo me ni ka. Re~ je o sa stav nom de lu {ko lo va wa u 

Voj noj gim na zi ji, ka kvi su i dru gi pro gra mi ko je or ga ni zu je mo – obu ka 

u pli va wu i ski ja wu, sport ske ak tiv no sti... 

Osim zna me ni tih me sta, u~e ni ci Voj ne gim na zi je po se ti li 

su is tra ì va~ ku sta ni cu „Pet ni ca”, gde su se iz pr ve ru ke in for mi - 

sa li o uslo vi ma kon ku ri sa wa za bo ra vak i rad u tom is tra ì va~ kom 

cen tru, te o mo gu} no sti ma za usa vr {a va we i pro du bqi va we ste ~e - 

nih zna wa. Voj na gim na zi ja ve} tra di ci o nal no sva ke go di ne po ne ko - 

li ko da ro vi tih u~e ni ka upu }u je u tu is tra ì va~ ku sta ni cu. 

N. DRA@OVI] 

Go ran ê gar po be dio na 

No vo sad skom ma ra to nu 

Atle ti ~ar i pri pad nik Voj ne aka de mi je sta ri ji vod nik Go ran 

ê gar po be dio je na Pr ven stvu Sr bi je u ma ra to nu, ko je je 11. ok to - 

bra odr à no u okvi ru 17. no vo sad skog ma ra to na. Tr ku na sta zi du - 

ì ne 42.195 me ta ra ê gar je za vr {io sa tri mi nu ta pred no sti is - 

pred dru go pla si ra nog Ne boj {e Mi lin ko vi }a iz Atlet skog klu ba Be - 

o grad, i mi nu tom vi {e is pred pri pad ni ka @an dar me ri je Ne boj {e 

Og wa no vi }a, ko ji je za u zeo tre }e me sto. 

– Ma ra ton je naj te à atlet ska di sci pli na i iz u zet no mi je dra - 

go {to sam po stao dr àv ni pr vak. Uslo vi za tr ~a we ni su bi li naj - 

bo qi, jer je vre me bi lo ki {o vi to i pro hlad no uz jak ve tar. Do dat na 

ote à va ju }a okol nost bi la je i {to sam do bar deo tr ke pre tr ~ao 

sam. Ipak, ova po be da mi je uto li ko va `ni ja, jer sam pr vi ma ra ton 

u ì vo tu pre tr ~ao pre ta~ no 15 go di na, ta ko |e u No vom Sa du – na - 

gla {a va sta ri ji vod nik ê gar. 

Od star ta tr ke pri pad nik Voj ske Sr bi je bio je na ~e lu atle ti - 

~a ra, a pred nost nad osta lim tak mi ~a ri ma go to vo do sa mog ci qa 

iz no si la je iz me |u osam i de vet mi nu ta. 

Po be da u ma ra to nu sa mo je na sta vak we go vih uspe ha. ê - 

gar je u mar tu po be dio i na No vo sad skom po lu ma ra to nu, a isti 

uspeh po no vio je i na du plo du òj de o ni ci. 

Za pa è ne re zul ta te na No vo sad skom ma ra to nu za be le ì - 

le su i eki pe Voj ske Sr bi je i Voj ne aka de mi je, ko je su u~e stvo - 

va le u {ta fe ti. 

R. D. 

Osmi susret 

veterana inìweraca 

Po la zni ci pr ve kla se In ì we rij ske pod o fi cir ske {ko le, ko - 

ja je {ko lo va we po ~e la dav ne 1952. u Kar lov cu, sa sta la se po ~et - 

kom sep tem bra u Be o gra du. Su sre ti ve te ra na in ì we ra ca odr à - 

va ju se ve} osmi put, a po sled wi su sret is ko ri {}en je za po se tu mu - 

ze ju Ba wi~ kog lo go ra i Mu ze ju isto ri je Ju go sla vi je. 

Za idu }i sa sta nak kla se pla ni ra no je kr sta re we fe ri bo tom 

od Be o gra da do \er da pa. 

S. S. 

31

zdravstvo 

Prvi ~as za studente VMA 

Po sle za vr {e ne jed no me se~ ne voj no stru~ ne obu ke, pr va kla sa Vi so ke {ko le 

VMA, ko ji ma su se pri dru ì la dva ka de ta iz Re pu bli ke Cr ne Go re i Bo sne i Her ce go - 

vi ne, za po ~e li su na sta vu ta ko {to su se de taq no in for mi sa li o stu dij skom pro gra mu 

i oba ve za ma ko je ih o~e ku ju. Stu den ti ma voj ne me di ci ne, pr vo pre da va we u {kol skoj 

go di ni, ko ja je zva ni~ no za po ~e la 28. sep tem bra, odr ào je na ~el nik VMA ge ne ralma 

jor prof. dr Mi o drag Jev ti}. 

On im je tom pri li kom po è leo da po sta nu bu du }i li de ri srp ske me di ci ne, 

pro fe so ri i na stav ni ci ali i ru ko vo di o ci i vr hun ski ofi ci ri sprem ni da od go vo - 

re iza zo vi ma sva ko dne vi ce. 

Ge ne ral Jev ti} is ta kao je da }e stu den ti u VMA ima ti na sta vu po svet skim stan - 

dar di ma i stro gim kri te ri ju mi ma, da od wih o~e ku je da bu du po sve }e ni sti ca wu zna - 

wa, ali i da wi ho ve oce ne bu du me ri lo kva li te ta obra zo va wa ko je sti ~u. Rad u ma lim 

gru pa ma naj bo qi je pred u slov za sti ca we kva li tet nog zna wa, ka ko ka è na ~el nik 

VMA, pa je za to i od lu ~e no da se shod no po tre ba ma si ste ma od bra ne upi {e ma la gru - 

pa stu de na ta. On je re kao i da }e sva ki stu dent ima ti svog men to ra. Jev ti} je pod se tio 

da su stu dij skim pro gra mom in te gri sa nih aka dem skih stu di ja me di ci ne pred vi |e na 34 

oba ve zna i 34 iz bor na pred me ta 

De kan Vi so ke {ko le VMA, aka de mik, pu kov nik prof. dr Mi o drag ô li} pred sta - 

vio je stu den ti ma na stav ni pro gram i ru ko vo di o ce pred me ta na pr voj go di ni stu di ja, i 

in for mi sao ih o sa svim pra vi ma i oba ve za ma na Vi so koj {ko li VMA. 

32 

Nagrada udruèwa 

reumatologa Srbije 

Dok tor Go ri ca Ri sti} sa Kli ni ke za re u - 

ma to lo gi ju i kli ni~ ku imu no lo gi ju VMA do bi la 

je na gra du Udru è wa re u ma to lo ga Sr bi je, a 

wen rad „Kon cen tra ci je pro i an ti in fla ma - 

tor nih ci to ki na kod bo le sni ca sa re u ma to id - 

nim ar tri ti som“ pro gla {en je naj bo qim na ne - 

dav no odr à nom Go di {wem kon gre su re u ma to - 

lo ga Sr bi je. 

Glav ne te me kon gre sa, ko ji je odr àn u Su - 

bo ti ci, bi le su si stem ske bo le sti ve ziv nog tki - 

va i oste o po ro za, a po se ban ak ce nat sta vqen je 

na te ra pi ju re u ma to id nog ar tri ti sa bi o lo {kim 

le ko vi ma. U ra du kon gre sa u~e stvo va lo je i 12 

pre da va ~a iz ino stran stva, a stru~ wa ci Kli ni - 

ke za re u ma to lo gi ju i kli ni~ ku imu no lo gi ju VMA 

pre zen to va li su vi {e ra do va u vi du usme nih iz - 

la ga wa i po ster se si ja. 

Uspe{na saradwa VMA 

i privatne lekarske 

prakse 

Or ga ni za ci ja, tra di ci ja, do stig nu }a, mi si je 

i vi zi je Voj no me di cin ske aka de mi je, mo gu} no sti 

Di jag no sti~ ko-po li kli ni~ kog cen tra, aka dem ski 

po ten ci jal i na u~ no i stra ì va~ ki pro jek ti usta - 

no ve pred sta vqe ni su u okvi ru „Pr vog kon gre sa 

pri vat ne le kar ske prak se Sr bi je”, ko ji se odr - 

à va u Be o gra du. 

U svoj stvu go sta, a u okvi ru spe ci jal ne se si - 

je „VMA – 165 go di na tra di ci je i is ku stva” pre - 

da va wa su odr à li na u~ ni sa rad nik dr sc. med. 

Eli za be ta Ri sta no vi}, pu kov nik prof. dr \o ko 

Mak si}, prof. dr Mir ja na @ivo ti} Va no vi} i 

aka de mik pu kov nik prof. dr Mi o drag ô li}. 

– Voj no me di cin ska aka de mi ja je po nos Sr - 

bi je – re kao je prof. dr Vi {e slav Ha xi-Ta no vi}, 

pred sed nik Udru è wa pri vat nih le ka ra Sr bi je, 

~e sti ta ju }i na {oj usta no vi za sve ostva re ne re - 

zul ta te, a po seb no po ~e tak aka dem ske go di ne za 

pr vu ge ne ra ci ju stu de na ta me di ci ne u VMA. 

Prof. Ha xi-Ta no vi} is ta kao je da se pri - 

vat na le kar ska prak sa u Sr bi ji raz vi la za hva - 

qu ju }i do broj sa rad wi sa le ka ri ma iz dr àv nog 

zdrav stva i apo stro fi rao iz u zet nu sa rad wu 

Udru è wa sa VMA. 

Visok me|unarodni 

ugled toksikologa VMA 

Na ~el nik Kli ni ke za ur gent nu i kli ni~ ku 

tok si ko lo gi ju Cen tra za kon tro lu tro va wa VMA 

pro fe sor dr Sla vi ca Vu ~i ni} iza bra na je za 

~la na Na u~ nog sa ve to dav nog od bo ra Or ga ni za - 

ci je za za bra nu he mij skog na o ru à wa (Or ga ni sa ti - 

on for the Pro hi bi ti on of Che mi cal We a pons). 

Or ga ni za ci ja za za bra nu he mij skog na o ru - 

à wa (OPCW), sa se di {tem u Ha gu, osno va na je 

1997, a do sa da joj je pri stu pi lo 188 dr à va. Re - 

pu bli ka Sr bi ja po sta la je ~lan ove or ga ni za ci je 

20. apri la 2000. go di ne. 

Pripremila Elizabeta RISTANOVI] 

15. oktobar 2009.

KATALOG IZDAWA 

Novinskog centra 

KATALOG IZDAWA 

Novinskog centra 

POPUST 20-70% 

SUKOBI U SENCI 

Autor Slavi{a Vla~i} 

Izdawe 2009. 

Bro{iran povez, 200 strana, 

Format 14 h 20 

Cena 1.000,00 

Sa popustom 800,00 

310148 

Autor se potrudio da sabere 

detaqne informacije o tome 

kako su tekle desetina okr{aja 

na vru}im ta~kama {irom planete. 

Brojni zainteresovani, direktni 

akteri i indirektni 

profiteri u svetu informacija, 

stvorili su maglu oko doga|aja 

koji su teme Sukoba u senci. Autor se odlu~io za hrabar korak 

i{~itavawa velikog broja izvora, zatim analize kontradiktornih 

tvrdwi, da bi na kraju do{ao do zakqu~ka i pri~e koja bi trebalo da 

bude {to pribli`niji prikaz stvarnog toka desetina incidenata i intervencija. 

Sukobi u senci u velikom broju slu~ajeva odnose se na primenu 

specijalnih snaga, koje su upravo i formirane i obu~ene 

za upotrebu u kratkim ali èstokim konfliktima 

NOVO 

210293 

LOVA^KI AVIONI 

20 postera 

Format A3 u za{titnoj korici 

sa osnovnim istorijskim i takti~kim 

podacima 

Cena 850,00 

NOVO 

140045 

Format 

22,3 h 30,6 

Cena 

350,00 

140047 

Format 

22,3h 30,6 

Cena 

400,00 

210303 

140049 

Format 

22,3 h 30,6 

Cena 

400,00 

NOVO 

ARSENAL magazina 

Odbrana: 

Deset specijalnih priloga. 

Pregled najnovijih dostignu}a vojne 

tehnike u svetu i kod nas. 

O savremenom oru`ju: oklopnim 

borbenim vozilima, haubicama, 

avionima, helikopterima, 

bespilotnim letelicama, 

satelitima, brodovima, 

podmornicama, 

Iz pera poznavalaca, konstruktora, 

ispitiva~a, novinara. 

Razvoj, tehni~ke karakteristike, 

borbena upotreba, ali i istorija. 

Opremawe armija sveta. 

NARUXBENICA 

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd 

Tel: 011/3201-995, 3241-009, telefaks: 011/3241-363 

@iro-ra~un : 840-49849-58 

Naru~ujem (zaokruìti) 

1) ,,Arsenal1 “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 350,00 dinara po primerku 

2) ,,Arsenal 2 “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 400,00 DINARA PO PRIMERKU 

3) ,,Arsenal 3 “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 400,00 DINARA PO PRIMERKU 

4) Komplet dva broja ____ (navesti) __ kom. po ceni od 700,00 din. 

5) Komplet sva tri broja ___ kom. po ceni od 1.000,00 din. 

Izdawa dostavqamo Post ekspresom na teret kupca. 

UPLATITI NA ÌRO RA~UN 840-49849-58. DOKAZ O UPLATI I NARUXBENICU 

POSLATI NA ADRESU NC ,,Odbrana“ 

Kupac ________________________________ 

Ulica i broj:________________________________ 

Mesto ________________________________ telefon ____________ 

Potpis naru~ioca 

________________________________ 

BOMBARDERI JURI[NICI 

I HELIKOPTERI 

20 postera 

Format A3 u za{titnoj korici 

sa osnovnim istorijskim i takti~kim 

podacima 

Cena 850,00 

NOVO 

NARUXBENICA 

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd Tel: 011/3241-009, 

telefaks: 011/3241-363 

@iro-ra~un : 840-49849-58 

Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu): 

__________________________________________________________________________ 

________po ukupnoj ceni od _________________________ dinara. 

Izdawa }u platiti (zaokruìti broj): 

1. odjednom (pla}awe unapred) 

2. na kredit u _______________ mese~nih rata (najvi{e 10) po _________ din. 

(min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane. 

Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~ega 

isporu~ujemo kwige. 

Kupqena izdawa bi}e dostavqena putem Post ekspresa, na teret kupca. 

Kupcima na kredit dostavi}emo administrativnu zabranu radi overe. 

Kupac:_____________________________________________________ 

JMBG _______________________________ 

Broj li~ne karte: __________________ 

izdate u MUP_________________________________________________ 

Ulica i broj: 

__________________________________________________________________ 

Mesto: _______________________________________ 

Telefon: _________________________ 

Potpis naru~ioca: 

_______________________________________________________________

POPUST 20-70% POPUST 20-70% 

ZEMQA @IVIH 

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} 

i \or|e Borozan 

Izdawe 2004. 

Tvrdi povez, 372 strane, kutija-kesa, 

Format 28,3 h 29 

Cena: 7.560,00 sa popustom 4.536,00 

Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskom jeziku. Govori o genezi srpskoalbanskih 

odnosa u 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sada neobjavqenim, 

istorijskim dokumentima koji pojašwavaju svu sloènost teme. 

310089 

310106 

POÊCI MODERNE SRPSKE DR@AVE 

Autor akademik Vladimir Stojan~evi} 

Izdawe 2004. godine 

Tvrd povez, 276 strana, kutija-kesa, 



Monografija je objavqena povodom 200-godi{wice od Prvog srpskog ustanka 

i u woj je predstavqena kompletna istorija ustanka i po~eci moderne 

srpske dràve. Ovo delo na poseban na~in opisuje razdobqe 1804–1813. 

godine, koje se una{oj istoriografiji smatra vremenom vaskrsa srpske 

dràvnosti. 

VODI^ DO PRAVOSLAVNIH MANASTIRA 

SRBIJE I CRNE GORE (NA ENGLESKOM) 

Prire|iva~i: 

Branka Gugoq, Qubica Jelisavac 

i Mirko Sajlovi}, 

Izdawe 2004. 

Tvrdi povez, 324 strane, 

Format 22,5 h 24,5, 

Cena 3.888,00 sa popustom 1.166,40 

Vodi~ na engleskom jeziku u kome je slikom i re~ju predstavqeno 275 manastira u 

Srbiji i Crnoj Gori. Namewen je, pre svega, putnicima koji èle da obi|u ta sveta 

mesta, ali i svima koji nadahnu}e nalaze u svetu duhovnog prostora. 

140047 

310116 

MANASTIRI SRBIJE 

Autor Slobodan Mileusni} 

Izdawe 2002. 

Suizdava~ 

„Pravoslavna re~” Novi Sad 

Dva toma, omot, kutija 

Tvrd povez, 1.040 strana, 



310136 

MUZEJ STARIH COKULA 

Autor Qubodrag Stojadinovi} 

Izdawe 2008. 



Sajamska cena 400,00 

Ako èlite da se podsetite starih dobrih vremena 

s malo i tuge i sete svratite u muzej starih cokula ulaz je slobodan 

ali nije xabe.Svega tamo ima ne}ete verovati svojim 

o~ima-iako je muzej od papira sazdan 

Osniva~ muzeja - Qubodrag Stojadinovi} 

Muzej starih cokula je sazdan od tekstova objavqenih 

u kolumni Per Aspera magazina Odbrana 

310117 

KULTURNA BA[TINA SRBIJE 

KULTURNA BA[TINA 

REPUBLIKE SRPSKE 

KULTURNA BA[TINA CRNE GORE 

Autori: Qiqana Ševo i Sreten Petkovi} 

Izdawe 2004. 

Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342, 223 

i 206 strana; 

Format kwiga 24 h 29 

Cena: komplet 18.900,00, 

Sa popustom 9.450,00 

Pojedina~no 6.480,00 sa popustom 3.240,00 

Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom na srpskom i engleskom 

jeziku. Bogato ilustrovano i opremqeno izdawe posve}eno je jedinstvenom 

kulturnom blagu Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autori 

nam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawe stru~waka širom sveta 

a otkriva korene nacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijske tokove 

na vekovima zanimqivim prostorima. 

310104 

[KOLSKI BROD ,,JADRAN” 

1933-2003 

Autor Boško Anti} 

Izdawe 2003. 

Trvd povez, 140 strana, 


Cena: 1.296,00 sa popustom 518,40 

310124 

VE[TINA RATOVAWA 

VO@DA KARA\OR\A 

Autor Novica Stevanovi} 

Izdawe 2004. 

Tvrdi povez, 350 strana, 


Cena: 540,00 sa popustom 270,00 

Kwiga se bavi Prvim srpskim ustankom, stvarawem vojne sile, ve{tinom 

ratovawa Vo`da Kara|or|a, logistikom, diplomatijom i komandantskim 

osobinama slavnog ratovo|e. 

310125 

OBAVEŠTAJNA SLU@BA U 

KARA\OR\EVOJ 

I MILOŠEVOJ SRBIJI 

Autor dr Vladimir Stojan~evi} 

Izdawe 2004. 

Broširan povez, 196 strana, 



Reprint izdawe kwige iz 1964. godine, autora 

akademika Vladimira Stojan~evi}a, koja se bavi 

za~ecima obaveštajnog rada, formirawem 

obaveštajnih organa i koriš}ewem obaveštajnih 

podataka u Prvom i Drugom srpskom ustanku 

i u vreme vladavine Kneza Miloša. 

310075 

SRPSKA ODISEJA 

Autor Bo{ko Anti} 

Izdawe 2002. 

Tvrd povez, 132 strane, 

Format 24h17 

Cena: 270,00 sa popustom 135,00


310130 

Kwiga je posve}ena aktivnim stare{inama Jugoslovenske vojske koji su 

aprila 1941. godine, naspram li~ne ~asti i moralne odgovornosti 

odabrale najteì put – antifa{isti~ku borbu na svim frontovima. 

Okupatoru su se po`rtvovano suprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. 

Tokom te{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqada profesionalnih 

stare{ina Jugoslovenske vojske pokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u 

najboqem smislu te re~i. 

310128 

310091 

310064 

VERNI OTAXBINI 

I POZIVU 

Autor Ivan Matovi} 

Izdawe 2005. 

Bro{iran povez, 264 strane, 



OTIMAWE KOSOVA I METOHIJE 

Autor dr Radoslav Ga}inovi} 

Izdawe 2004. 



Cena: 432, 00 sa popustom 216,00 

Sadràj kwige se bavi problemom Srba na 

Kosovu i Metohiji, terorizmom Albanaca u 

te`wi da otmu i stvore nezavisno Kosovo i 

delovawu jugoslovenskih i srpskih vlasti kroz 

istoriju na spre~avawu secesije i suzbijawa 

terorizma. 

TERORIZAM ALBANSKIH 

EKSTREMISTA 

Autori: Milan Mijalkovski i Petar Damjanov 

Izdawe 2002. 

Tvrd povez, 512 strana, 

F ormat 16h 24 


RAMBUJE ILI RAT 

Me|unarodnopravna dilema 

Autor Gavro Perazi} 

Izdawe 2001. 




U studiji su obra|ene me|unarodnopravne institucije i doga|aji koji su 

prethodili agresiji Natoa na SRJ. Autor, eminentni poznavalac 

me|unarodnog prava, pi{e jezikom ~iwenica, koje imaju snagu nepobitnih 

dokaza o povredi me|unarodnog prava, kr{ewu Poveqe UN i nepravdi 

nanetoj srpskom narodu. 

310108 

ASIMETRI^NI RATOVI 

Autori: Bartelemi Kurmon i Darko Ribnikar 

(prevod s francuskog) 

Izdawe 2003. 




310102 

JUGOSLAVIJA I NATO 

Autor Bojan B. Dimitrijevi} 

Izdawe 2003. 




310123 

Veoma zanimqiva kwiga koja se bavi etikom kao naukom, primerima vite{tva, 

humanizma, ~ove{tva i ne~ove{tva u ratovima u na{oj bliòj i daqoj istoriji, 

etikom rata i ratovawa u vijetnamskom i ira~kom ratu i agresiji Natoa na SR 

Jugoslaviju, sa osvrtom na me|unarodne konvencije i protokole. U prilogu je dat 

- predlog kodeksa ratovawa. 

310072 

ETIKA RATOVAWA 

Autor Ilija Nikezi} 

Izdawe 2004. 

Tvrdi povez, 144strane, 



PRIMENA PRAVA ORU@ANIH SUKOBA 

(Vojska Jugoslavije i Kosovo i Metohija 

1998-1999) 

Drugo dopuweno izdawe 

Priredio Ivan Markovi} 

Izdawe 2002. 




310139 

NESMRTONOSNO ORU@JE 

Autor Dane Subo{i} 

Izdawe 2005. 




Kwiga sadrì osnovna znawa o upotrebi nesmrtonosnih oru`ja u 

prepadima, zasedama i obezbe|ewima, te takti~ko-tehni~ke odlike 

tog oru`ja koje koriste protivteroristi~ke jedinice. 

310133 

OSNOVI RAKETNE TEHNIKE 

Autor Mateja An|elkovi} 

Izdawe 2005. 

Bro{iran povez, 168 strana 



Osnovi raketne tehnike je stru~na kwiga o raketama i wihovom pogonu, mehanici 

leta, sistemima vo|ewa i konstrukciji. Kwiga je dopuweno izdawe 

uxbenika za vojne {kole. U woj su odabrani delovi iz svih oblasti zna~ajnih 

za raketnu tehniku i kosmi~ke sadràje. 

310138 

DRU[TVENO-POLITI^KA 

DELATNOST JOVANA CVIJI]A 

Grupa autora 

Izdawe 2005. 



Cena: 486,00 sa popustom 145,80


310085 

TENKOVI SVETA 

Autori: Milenko Sti{ovi} i @ivorad Lazi} 

Izdawe 2002. 

Suizdava~ „Trikontinental”, Beograd 




310087 

ARTIQERIJA SVETA 

Autor Dragoqub Petrovi} 

Izdawe 2002. 





310100 

SPECIJALNE SNAGE SVETA 

Autori: Mihajlo Mihajlovi} i Stanislav Arsi} 

Izdawe 2004. 





310134 

VOJNICI SA DVE ZAKLETVE 

Autor Vladica Krsti} 

Izdawe 2005. 

Tvrdi povez, 184 strane, 



Kwi ga po sve }e na stva ra wu i raz vo ju ~u ve ne 63. 

pa do bran ske bri ga de iz u zet na je po mno go ~e mu: 

sa dr à ju, ilu stra ci ja ma i pri vla~ nom iz gle du. Voj ni ci sa dve za kle tve, ka ko 

zo vu pri pad ni ke te elitne je di ni ce, ve~ ni su pri mer voj ni~ ke ~a sti, 

po `r tvo va wa i vr hun ske ob u ~e no sti, a na da sve ose }a wa oda no sti otax bi ni 

i uni for mi ko ju po no sno no se. Cr ve na be ret ka s pa do bran skim zna kom 

wi ho vo je pr vo uo~ qi vo obe le` je. 

310051 

PROFESIJA NOVINAR 

Autor Du{an \uri} 

Izdawe 2001. 




310042 

ARHITEKTURA ZGRADE 

GENERAL[TABA 

Autor Bojan Kova~evi} 

Izdawe 2001. 


Format 22,5 h 25,5 


310111 

@IVI JEZIK U 

BALKANSKOM LAVIRINTU 

Autor Ivan Markovi} 

Izdawe 2003. 




Kwiga sabira i hronološki re|a razgovore o Balkanu u posledwoj 

deceniji 20. veka, lomova i kriza koje su oblikovale naše ìvote. 

Izuzetno delo jednog od najdarovitijih novinara lista „Vojska” ~ija se 

ìvotna zvezda prerano ugasila. 

310140 

KORENI VOJNE PISANE REÎ 

Autor Ivan B. Mijatovi} 

Izdawe 2006. 


Format 17 h 24, 


U kwizi je predstavqena kvalitativna i kvantitativna analiza vojne 

{tampe Vojske Kraqevine SHS u periodu od 1918. do 1929. godine. 

310103 

310115 

POZNATI U ÎZMAMA 

Autor Dušan Gliši} 

Izdawe 2004. 

Broširani povez, 238 strana, 



Se}awa 50 poznatih javnih li~nosti iz sveta nauke, kulture, 

umetnosti i sporta na dane provedene u vojni~koj uniformi. 

310028 

OTKUCAJI VREMENA 

Autor Dragana Markovi} 

Izdawe 2000. 


Format 15h 24 


PORODI^NA ISHRANA 

I ZDRAVQE 

Autor dr Nedeqko Joki} 

Izdawe 2003. 


Format 16 h 24,5 


310112 

NEUROTRAUMA 

Autor Ranko Rai~evi} 

Izdawe 2004. 




Visokostru~no štivo koje se bavi konzervativnim aspektom 

neurotraume, temeqno obra|uje etologiju, patofiziologiju, 

dijagnostiku i terapiju. Kwiga predstavqa kontinuitet zalagawa 

autora o potrebi sagledavawa organizma kao celine u fiziološkim 

i patološkim stawima i doga|ajima.

SA galerije 

Bratova farma 

Pi{e 

Branko KOPUNOVI] 

Po ~e tak je se ni, sve à ju tra i sun ~a ni da ni 

da li su za pra vo qu di ma ko ji ga opi su ju 

kao go di {we do ba lep {e od pro le }a. Na - 

rav no da se mno gi ne }e slo ì ti, jer zna mo da do - 

la ze ki {e i ve tro vi, no vi ra ~u ni za gre ja we i 

sve te è ra te kre di ta. Do du {e, sla du wa ve re - 

kla me ko je se mu we vi to sme wu ju na te le vi zij skim 

ekra ni ma pra vi su „me lem“ za pro ble me. Ban ke 

se na pro sto utr ku ju da vam iz le ~e gla vo bo qu, uz 

pre gr{t atri bu ta „la ko“, „br zo“, „jed no stav no“... 

Ne bri ni te, sa mo do |i te, sve pat we i mi nu si ne - 

sta ju ~im se na lak ti te na {al ter, gde }e za cvr ku - 

ta ti na pad no qu ba zna slu `be ni ca sa be xom oko 

vra ta i mi ri som sku pog par fe ma za ane ste ti~ ko 

de lo va wa na kli jen ta... 

\a ci su kre nu li u {ko lu, si no ve va qa is - 

pra ti ti u voj sku, stu den ti ma tre ba pla ti ti kwi - 

ge, a tu su jo{ i ne ki sit ni du go vi pri ja te qi ma, 

kom {i ja ma, ko le ga ma... Pa jo{ re ci div onog neo - 

pre zno uze tog kre di ta (u sa mo od bra ni) od la ne, 

ko ji stal no „vu ~e“ mi nus na „te ku }em“, pa eto 

raz lo ga za ne sve sno upu {ta we u no vu avan tu ru. 

La ko i br zo, ta ko ka è TV spot. Do |e se do tre - 

nut nog re {e wa, ban ka ot pla ti pre o sta le ra te, 

vra te se du go vi, |a ci, stu den ti i bu du }i voj ni ci 

do bi ju svo je, a u ko ver ti ne osta ne ni {ta! Jo{ 

tri go di ne, sva kog tog i tog u me se ci tre ba na ma - 

}i ra tu po mno è nu in dek snom sto pom ra sta va lu - 

te, ka mat nom raz li kom, raz li kom raz li ke... Ako 

se, da le ko bi lo, za ka sni ne ki dan, ista ona bla - 

go gla go qi va slu `be ni ca ban ke za re ì pre ko 

ku} nog, mo bil nog ili te le fo na na po slu. Ona i 

we ne ko le ge ima ju raz ra |e ne me to de upo zo ra va - 

wa, za stra {i va wa i pret wi kao da su iz ar se na - 

la eks pe ra ta za psi ho lo {ko de lo va we pro tiv 

naj o zlo gla {e ni jeg ne pri ja te qa. Ra ta po sta je op - 

se si ja... 

Ban kar stvo i ban ke ima ju svo ja pra vi la 

igre, ma we ili vi {e usa gla {e na sa za ko - 

ni ma, s tim {to ve {to pro na la ze i pu ko ti - 

ne u wi ma. O ru pa ma da i ne go vo ri mo. Ko je kriv 

kli jen tu {to ni je ~i tao sit nim slo vi ma is pi san 

tekst is pod ugo vo ra. Ta ko gla si naj ~e {}i od go vor 

ka da ne ko za va pi da je `r tva ze le na {tva. Ta~ no 

je da se u tim re do vi ma kri ju min ska po qa, ali 

za {to su na mar gi ni i ot kud je dva vi dqi vi 

Ako se sve to mo è pod ve sti pod tran zi ci o - 

no od ra sta we ban kar stva kod nas, ~i je su `r tve 

oni pri nu |e ni da uzmu kre dit, a ko la te ral na 

{te ta {i re okru è we, ni je ja sna i za ko nom de - 

fi ni sa na ulo ga „ute ri va ~a du go va“. Ne pri jat ni 

te le fon ski po zi vi, ~ak i u ne vre me, obra }a we 

ma lo let noj de ci ko ja tre ba da „pod se te ma mu ili 

ta tu“ da se du go vi mo ra ju vra }a ti, jer }e im se 

de si ti to i to, ni su ni ti sme ju bi ti u opi su po - 

slo va ba na ka. Po sto je le gal ne in sti tu ci je i usta - 

no ve vla sti: po li ci ja, su do vi, pra vo su |e... 

I to je vr sta si le xij stva s ko jim Sr bi ja 

ener gi~ no ho }e (mo ra) da se ob ra ~u na. U ~i joj je 

„nad le `no sti“ zlo, vi de }e mo ka sni je, za sa da su 

su do vi ma i po li ci ji da ta ovla {}e wa da ba ti na - 

{e, ga lam xi je, pri mi tiv ce i sve ko ji bla te li ce 

Sr bi je sta vi ta mo gde im je je di no me sto. 

Te le vi zi ja je mo} no sred stvo in for mi sa wa, 

kre i ra wa jav nog mwe wa i sve sti gle da la ca. Na - 

rav no, za vi si ko li ko se kon zu mi ra i s ka kvim 

(kri ti~ kim) sta vom u od no su na po nu du. Udar ni 

ter mi ni su pre pla vqe ni „ri ja li ti“ pro gra mi ma. 

Opet se ra {i ri la {a tra „Ve li kog bra ta“, na do - 

mak Be o gra da po dig nu ta je „Far ma“, a u emi si ji 

„Jav ni kon kurs“ de le se rad na me sta, bez pro tek - 

ci je... „Ja imam ta le nat“ – to je no vi {ou, tr ka za 

ve} fa mo znih 100.000, {to je, iz gle da, po stao 

srp ski san. Ako to me do da mo da se du è vre me 

jev ti na po pu lar nost i ne {to pa ra sti ~e za „Me - 

wam è nu“, a è ne se i uda ju („Svad ba za 48 sa - 

ti“) o tro {ku te le vi zi je, on da ili da za tam ni mo 

ekran, ili da im se pri dru ì mo. 

Na sta vqa se ne mi lo srd na afir ma ci ja do - 

ko li ce, be smi sla, tra ~a re wa, vul gar no sti... Uo - 

sta lom „brat“ je na ja vio da }e bi ti „zao, su rov i 

dvo li ~an“. 

[ 

a 

re no li ko dru {tvo u ku }i, oda bra no 

po ko zna ka kvim kri te ri ju mi ma, u igri 

bez pra vi la, bo ri }e se za fa mo znu su - 

mu. Na „ima wu“ }e jo{ ne {to da se ra di, mu zu 

kra ve, sa di, zi da, pra vi sir… uz mno go pre ne - 

ma ga wa, ra fa la psov ki, ner vo ze i sve ga {to 

obi~ no bi va ka da se raz ma è ni svet na |e u „lo - 

gor skim uslo vi ma“. Kao da je „bra to va“ far ma... 

Pro du cen ti tr qa ju ru ke, jer je gle da nost sve 

ve }a ka ko su da ni kra }i i hlad ni ji. Za to vre me 

uli ca ma za go spo da ri lo na si qe, pre ko sva kog 

o~e ki va wa. Gru pe i gru pi ce pri mi ti va ca si le xij - 

stvom i mra~ wa {tvom ba ci le su sen ku na Be o - 

grad. De ùr na te ma za me di je, po seb no za te le - 

vi zi ju, ali ka ko Po vr {no, mla ko, ne do re ~e no, 

bez va qa ne ana li ze i ~vr stog sta va. Osim {to 

se po zi va ju na po li ci ju i pra vo su |e ko ji se ba ve 

po sle di ca ma, a ne uzro ci ma po ja va. 

U tom si vi lu bez i dej no sti i ne do stat ka hra - 

bro sti, mla di su re kli svo je. Na ini ci ja ti vu u~e - 

ni ka Pe te be o grad ske gim na zi je or ga ni zo va ne su 

tri bi ne, po zva ni stru~ wa ci, ro di te qi, vr {wa - 

ci, pro fe so ri dru gih {ko la... Go vo ri lo se o na - 

si qu, sa svim otvo re no, ali ne po prin ci pu „is - 

pri ~a li smo se bi }e nam lak {e“. Po de li li su za - 

dat ke, na pra vi li plan ka ko }e da qe, gde i s kim, 

jer ova ko ka ko je ne ide! Po zva ne su sve TV ku }e, 

do {li su pred stav ni ci sa mo jed ne. Ka kva je to vaj - 

na te ma kad „brat“ ima pre ~a po sla. Tre ba {to 

vi {e da za mr si svo ju op skur nu pri ~u, po sva |a po - 

sva |a ne, do sa du u~i ni ne pod no {qi vom... Sve dok 

ga ne ~u ju oni sa „far me“... 

37

Stojimir Ilijevi}, penzionisani major, ratnik i konstruktor tenkova 

Gerila za slobodu 

Beograda 

Uzbudqiva ìvotna pri~a 

~oveka ~iji ratni nadimak 

Gerila sadrì poglavqe 

o te{kim borbama za 

oslobo|ewe Beograda. 

Probijaju}i se ka centru 

grada, wegova ~eta je 

zaslu`na za razbijawe 

grupe elitnih nema~kih 

jedinica „[tetner“, posle 

~ega je sloboda stigla na 

ulice prestonice... Iako 

ro|en u Makedoniji, isti~e 

da mu je majka Srbija. 

Sudbina je htela da 

postane borac Crvene 

armije, a potom oficir 

na{e vojske, vrhunski 

konstruktor Vojnotehni~kog 

instituta i Instituta za 

ispitivawe materijala. 

38 

Okruèn svojim uspomenama, planovima, bele{kama i fotografijama, 

~iji su opisi vredni uzbudqivog romana, Stojimir Ilijevi} 

sabira svoje 93 godine u susret 20. oktobru, datumu kojim 

se obeleàva 65 godina od oslobo|ewe Beograda. 

Uprkos te{kom detiwstvu, svekolikim isku{ewima, rawavawu i 

geleru koji jo{ nosi u grudima, temperamentno pri~a se}aju}i se gotovo 

svih detaqa neobi~nog ìvota ~ija je prekretnica bila – rat. 

Gospodin Ilijevi} je ~ovek li{en svake forme, jo{ je brzog uma i 

britke re~i koja ga je svojeveremeno ko{tala. Malo ga ko oslovqava 

po imenu, ve} po ratnom nadimku Gerila. Duga je to pri~a... 

[ta je bilo makedonsko selo Kosenica davne 1919. godine 

Ra{trkani ku}erci upisani u srezu Carevo selo (dana{we Del~evo), 

gde se ìvelo od sto~arstva i pa{waka. Tako je hranio svoje {estoro 

dece otac Veselin, dok je majka Mara brinula o tri }erke i tri 

sina. 

Osnovnu {kolu je jo{ nekako zavr{io u Kamenici, ali znawa 

èqni Stojimir je hteo vi{e. Do [tipa je prepe{a~io 78 kilometara 

kako bi se upisao u tamo{wu gimnaziju. 

NEVEROVATAN LET 

Wegova qubav su bili mehanika, materijali, motori, konstrukcije... 

Sasvim se dobro sna{ao u zagreba~koj tehni~koj {koli, ~iji su najboqi 

u~enici odlazili na praksu u pogone „[kode“ i „Simensa“. 

Me|utim, rastu}e zlo fa{izma uveliko je brinulo Evropu. Rat se ose}ao 

u vazduhu. Wegov miris Gerila je spoznao prilikom okupacije ê{ke 

1939. godine, kada je u posledwi ~as napustio {kolu, vratio se u Zagreb, 

da bi ga wegova zvezda povela do Beograda. Susret s prestonicom 

nije mu bio ni lep, ni lak. Prva stanica – izbegli~ki centar kod 

15. oktobar 2009.

dana{weg ta{majdanskog parka. Imao je nagla{en konstruktorski 

dar, ve{te ruke i podosta znawa, ali ne be{e posla... 

Fabrika aviona „Rogoàrski“, gde se decenijama nalazi 

fabrika IKL, privla~ila mu je pa`wu, ali momka èqnog da 

radi terali su ~uvari jo{ na kapiji, ne daju}i mu ama ba{ nikakvu 

nadu. E, Gerila je jo{ u to vreme zavredio svoj nadimak. 

Osmislio je kako da nadmudri portire sa „propusnicom“ ru~ne 

izrade, pa je satima posmatrao pogone, gledao {ta rade mehani~ari, 

monteri, drejeri... Jednom se osmelio i zakucao na vrata 

direktora fabrike Du{ana Nikoli}a. Ovaj se malo snebivao, 

ali je dao posao snala`qivom mehani~aru. 

Brzo je ovladao poslom, a neke wegove ideje prihva}ene su 

kao veoma korisne. Tada{we konstrukcije aviona bile su od drveta, 

pa je trebalo mnogo ve{tine da se pojedini delovi oja~aju, 

postanu funkcionalniji. Proizvodili su se doma}i IK-3, Sim- 

14BH, RVD i hariken, po licenci. 

Iako po staù veoma mlad, osvojio je poverewe kolektiva... 

U zoru 6. aprila 1941. nebo nad Beogradom prekrili su 

grabqivice koje su razarale prestonicu i sejale smrt. Radnici 

fabrike aviona skupili su se u park preko puta glavne po{te. 

Novo radno mesto bilo je Stari aerodrom. Jedan kodron je 

~ekao hitnu popravku, pa su Gerila i wegove kolege prionuli na 

posao. Kada se zavr{i popravka, sledi probni let. Ukrcali su 

se u avion, za ~ijim je komandama bio ruski pilot Sergej (samo 

su mu znali ime). Motor je radio besprekorno, letelica stabilna 

u vazduhu, ali let se ne{to oduìlo... 

Umesto na beogradski, sleteli su na aerodrom u Besarabiji. 

Nisu mogli da veruju kuda ih je Sergej odveo i za{to Tajni 

zadatak, {ta li Pustara, malo ku}a, jo{ mawe qudi. Baz hrane 

u nepoznatom delu sveta, samo radni~ki kombinezon na sebi. 

Sa sto~arima koji su vodili stada stigao je do Volvograda (Staqingrada). 

I opet neka vrsta logora koji se zvao Prestrojka... 

ZASEDA KOD CVETKOVE MEHANE 

Znao je nema~ki, pa mu je dodeqena du`nost da prevodi dokumenta 

poginulih i zarobqenih okupatorskih vojnika. Sre}om 

to nije dugo trajalo, jer se rat rasplamsavao a bili su potrebni 

mehani~ari. Brzo je zavr{io kurs za odràvawe radio-stanica 

i ni{anskih sprava. 

Opet igrom sudbine, umesto vazduhoplova, Gerili su dopali 

tenkovi. Sjajno se snalazio za komandama ~uvene T-34 i postao 

borac 14. gardijske mehanizovane brigade 4. gardijskog 

mehanizovanog korpusa 3. ukrajinskog fronta. Uprkos te{kim 

borbama, wegova jedinica je brzo napredovala. Kod Kurska se 

1943. godine odigrala legendarna bitka, kada su se su~elile na 

hiqade tenkova s obe strane. Pakao vatre i dima, razbacanih 

delova ~eli~nih orija{a, tela poginulih i vapaja rawenih. Gerila 

je tada zadobio svoju prvu ratnu ranu... 

Srce mu je zaigralo kada je wegova jedinica dobila zadatak 

da krene prema teritoriji Jugoslavije. Granicu su pre{li 

kod Kladova, a onda daqe preko Crnog vrha i Gorwaka, prema 

Petrovcu na Mlavi i Markovcu, do podno`ja Avale. 

Oktobar 1944. godine... 

Nemci su o~ajni~ki branili poloàje. Sa neopisivim fanatizmom 

zagor~avali su ìvot oslobodiocima Beograda. Da 

situacija bude gora, borbenu grupu „[tetin“, sastavqenu od delova 

elitnih jedinica snage 30.000 vojnika, prebacili su u Smederevo 

kako bi bo~nim udarima nanosila gubitke pripadnicima 

Nrodnooslobodila~ke vojske i Crvene armije. 

Gerilina tenkovska ~eta sa~ekala je „{tetinovce“ kod 

Cvetkove mehane. Pra{talo je na sve strane. U èstokim borbama 

potpuno su razbijeni, a pravac prema centru grada bio je 

nadohvat ruke i na doma{aju tenkovskih topova... 

Izmu~eni grad je do~ekao svoje oslobodioce. Ali, kako to 

ve} biva, grupe fanatika su se zabarikadirale i nanosile gubitke. 

Tako je pogo|en jedan tenk iz Geriline ~ete, na sredokra}i 

izme|u zgrada dana{wih ministarstava odbrane i ino- 

stranih poslova, gotovo ispred ulaza zgrade u kojoj ìvi Gerila. 

Wegovih 14 drugova je sahraweno u parku ispred Centralnog 

doma Vojske Srbije, uz po~asnu paqbu tenka i ~etori topa. 

Beograd je i danas prepun nevidqivih tragova wegove te{ke 

istorije. Me|u wima su i humke hrabrih tenkista. 

U STROJU JUGOSLOVENSKE ARMIJE 

Za Gerilu je kraj rata bio daleko. Budimpe{tanska operacija 

ga umalo nije stajala glave. Rana na nozi i geler u plu}ima, 

koji i danas nosi, uspomene su na te dane. Oporavqao se u bolnici 

„Tesnickaja“, nekada{wem sindikalnom odmarali{tu preure|enom 

za novu ulogu. Tu je saznao da }e posle oporavka biti 

preba~en u Manxuriju. Energi~no se pobunio, rizikuju}i ~ak i 

najstroù kaznu. Me|utim, prevladale su wegove ratne zasluge i 

znawe. U to vreme, Jugoslovenska armija je od saveznika dobila 

engleske „stjuarte“, a bratskoj vojsci su trebali instruktori. 

Tako se Gerila obreo u Top~ideru... 

Brza obuka i jo{ brà komanda, pravac Sremski front. Iz 

Golubinaca prema zapadu. Kaè, nagledao se kobnih odluka nepotrebnih 

`rtava, naslu{ao pogre{nih komandi, ishitrenih 

planova. Pokazao je {ta zna~i hrabrost i ve{tina kada je tenk 

„prodenuo“ kroz uzani prolaz minskog poqa. Demonstrirao je 

taktiku kada je gaze}i gusenicom tenka ta~no po {irini nema~kih 

rovova, vatrom iz oborenih cevi topa i mitraqeza naprosto 

kr~io bezbedan put pe{adiji. 

Naravno, ~esto nije ratovao po stereotipima i na na~in 

„kako su ga u~ili“. Imao je dosta ratnog iskustva i mogao je da 

proceni odnos snage i ve{tine, tvrdoglavih odluka i visprenih 

re{ewa. Ali, u tim vremenima silno optere}enim gvozdenom 

partijskom disciplinom, slobodan um i britka re~ nisu imali 

nadu za uspeh. Uprkos svemu, Gerila je vojni~ku ~ast pretpostavqao 

karijeri, znawe pukom autoritetu, pronicqivost krutoj 

frazi... 

Posle podviga na Sremskom frontu, kada je svojim 

takti~kim re{ewima ubrzao napredak na{ih jedinica i spre~io 

mnoge `rtve, dobio je nadimak Gerila. On ga do danas prati. 

Ako pitate za gospodina Ilijevi}a, mnogi }e se zamisliti, ali 

ukoliko kaète Gerila, svi }e vam pokazati wegovu zgradu. 

VRHUNSKI STRU^WAK 

Wegov hiqadama kilometara dug ratni put zavr{en je sa 

~inom poru~nika, ordenom za ratne zasluge i medaqom za hrabrost. 

Najpre je nosio uniformu pripadnika slavne Crvene armije, 

a na kraju oficira Druge tenkovske brigade Jugoslovenske 

armije. 

Tenk i wegovu konstrukciju Gerila je imao u malom prstu. Nije 

mu bilo ravnog, i to su svi znali. U vojsci i gra|anstvu. Wegovi planovi, 

skice, makete i crteì jo{ se ~uvaju u arhivi Vojnotehni~kog 

instituta, gde je ostavio dubok trag i plemenitu misao. 

Uprkos mnogim protivqewima iz armije je oti{ao ~asno sa 

~inom majora i mnogim priznawima. Malo se umorio u krutom 

sistemu, gde nije bilo mnogo prostora za kreativan duh i slobodnu 

ideju. A merewe, hidrologija i meteorologija su wegove davne 

qubavi. U Institut za ispitivawe materijala primqen je s 

velikim uvaàvawem. Mnogo je doprineo uspe{nom radu na{ih 

poznatih hidrocentrala \erdap 1 i 2, preusmeravawu vodotokova, 

izradi dugoro~nih planova... 

Uvek marqiv, temeqan, do kraja posve}en onom {to radi, 

Gerila je pre svega vojnik, strog najpre prema sebi, ~ovek koji 

se ne miri s mediokritetima, ne priznaje la`ne autoritete, veruje 

u znawe i rad. Zato je, veli, dugog veka i bistra uma. A rat 

Eh, kao da je ju~e stigao u Beograd u svom tenku sa oznakom 320. 

A davno be{e, Gerila... 

Branko KOPUNOVI] 

Snimio Zoran MILOVANOVI] 

39

Priprema Mirjana SANDI] 

MERIDIJANI 

SAD ne planiraju antiraketni {tit za Balkan 

Za me nik ko man dan - 

ta sna ga SAD u Evro pi, 

ame ri~ ki vi ce ad mi ral 

Ri ~ard Ga la ger, iz ja vio je 

da SAD ne pla ni ra ju da 

raz me ste na Bal ka nu bi lo 

ka kvu an ti ra ket nu od bra - 

nu, o ~e mu se spe ku li sa lo 

po sle od lu ke pred sed ni ka 

Ba ra ka Oba me da od u sta - 

ne od na me {ta wa de lo va 

ame ri~ kog an ti ra ket nog 

{ti ta u Poq skoj i ê {koj. 

On je po no vio u Pod go ri ci da }e SAD u pr vo vre me ko ri sti ti bro do ve sa ra ket - 

nim ram pa ma, jer su ve o ma po kret ni i mo gu bi ti po sla ti u bi lo ko ji deo sve ta. Wi hov 

za da tak pre u ze }e, u pr vo vre me, rat ni bro do vi sa ra ket nim ram pa ma, a ka sni je bi bi - 

le na pra vqe ne an ti ra ket ne ba ze i na ~vr stom tlu. 

Ame ri~ ki vi ce ad mi ral Ga la ger re kao je da Na to ni je od u stao od pre go vo ra o an - 

ti ra ket noj od bra ni i da SAD i da qe te è da obez be de od bra nu te obla sti i da sa ra - 

|u je sa Se ver no a tlant skim sa ve zom. 

100 vojnika iz BiH ide u Avganistan 

Na pro le }e 2010. go di ne oko 

sto ti nu voj ni ka iz BiH tre ba lo bi 

da bu de upu }e no u mi si ju u okvi ru 

tur skog kon tin gen ta u Av ga ni sta nu, 

ako Pred sed ni {tvo BiH pri hva ti 

pred log Mi ni star stva od bra ne 

BiH, a Par la ment BiH ra ti fi ku je tu 

od lu ku. 

Mi ni star od bra ne BiH Sel mo 

Ci ko ti} re kao je da bi, pre ma sa da - 

{wim pro ce na ma, u pr voj ro ta ci ji 

bi lo po sla to iz me |u 50 i 60 voj ni ka pe {a di je, dok bi oko ~e tr de set voj ni ka bi lo an ga - 

ò va no na uni {ta va wu ne ek splo di ra nih uboj nih sred sta va. 

Pre ma we go vim re ~i ma, vi {e od go di nu da na Oru à ne sna ge BiH i Mi ni star stvo 

od bra ne pri pre ma ju se za even tu al no upu }i va we voj ni ka u Av ga ni stan. „Od po ~et ka 

smo pre fe ri ra li an ga ò va we na {ih je di ni ca u ne ma~ kom kon tin gen tu, ali ni smo do - 

bi li po zi ti van od go vor s ne ma~ ke stra ne. S dru ge stra ne, Tur ska je bi la iz u zet no su - 

sre tqi va. S Tur skom smo sve za vr {i li za dve-tri sed mi ce“, iz ja vio je Ci ko ti}. 

Podr{ka SAD za poziv Crne Gore u NATO 

Ame ri~ ki se kre tar za od bra nu Ro bert Gejts obe }ao je po dr {ku SAD za {to sko - 

ri ji po ziv Cr noj Go ri u Ak ci o ni plan za ~lan stvo u Na tou (MAP), {to je po sled wa eta - 

pa ka pu no prav nom ~lan stvu u Ali jan si. Gejts je u Va {ing to nu to kom raz go vo ra sa cr no - 

gor skim mi ni strom od bra ne Bo rom Vu ~i ni }em re kao da we go va ze mqa „pre po zna je i 

vi so ko ce ni na po re ko je je Cr na Go ra u~i ni la na ja ~a wu re gi o nal ne sta bil no sti“, kao 

i we no u~e {}e u mi si ji u Av ga ni sta nu, sa op {te no je iz vla de. 

Vu ~i ni} je is ta kao da su SAD „stra te {ki part ner“ Cr ne Go re na po qu od bra ne i 

oba ve stio Gej tsa o to ku pri pre ma za sla we voj ni ka u Av ga ni stan. Dva zva ni~ ni ka su 

raz go va ra la i o re {a va wu pro ble ma vi {ka na o ru à wa i mu ni ci je u Cr noj Go ri. 

Cr no gor ski mi ni star od bra ne bo ra vi u vi {e dnev noj po se ti SAD, to kom ko je }e se 

sa sta ti i sa gu ver ne rom dr à ve Mejn, Xo nom Bal da hi jem, a i sa ko man dan tom Na ci o - 

nal ne gar de te dr à ve, Gre gom Me ki ni jem. 

40 

Austrija }e pomo}i 

BiH u izgradwi vojne 

akademije 

Au stri ja }e in ten zi vi ra ti bi la te ral nu sa - 

rad wu sa Bo snom i Her ce go vi nom u voj noj obla - 

sti, na ja vio je u Be ~u mi ni star od bra ne Au stri - 

je Nor bert Da ra bo{, po sle raz go vo ra sa svo - 

jim bo san skim ko le gom Sel mom Ci ko ti }em. 

Da ra bo{ je Ci ko ti }u po nu dio po ja ~a nu sa - 

rad wu, kon kret no pre no {e we zna wa i sa ve to - 

va we eks pe ra ta, ko je }e Au stri ja sta vi ti na ras - 

po la ga we BiH u iz grad wi voj ne aka de mi je. U 

okvi ru bal kan ske ini ci ja ti ve EU ze mqe za pad - 

nog Bal ka na do bi ja ju po dr {ku u obla sti od bra - 

ne, a te ì {te je na obra zo va wu. 

Da ra bo{ i Ci ko ti} su is ta kli zna ~aj mi - 

si je Evrop ske uni je „EU FOR/ALT HEA“ za bez bed - 

nost u BiH. Au strij ski mi ni star je u ve zi sa pla - 

ni ra nim sma we wem me |u na rod nih mi rov nih 

sna ga ka zao da ne }e jed no stra no iz vr {i ti re - 

duk ci ju, ve} sa mo u sa gla sno sti sa EU. 

Mawe vojnika, vi{e 

bespilotnih letelice 

Stra te gi ja ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka 

Oba me pro tiv Al ka i de mo gla bi da do ve de do 

od u sta ja wa od sla wa ve }eg bro ja voj ni ka u Av ga - 

ni stan, ali i do po ve }a wa bro ja na pa da bes pi - 

lot nim le te li ca ma na te ro ri sti~ ke me te u toj ze - 

mqi.Dvo ji ca ne i me no va nih vi {ih zva ni~ ni ka 

ame ri~ ke ad mi ni stra ci je re kli su da bi ob na - 

vqa we bor be pro tiv Al ka i de mo glo da do ve de 

do vi {e ra ket nih na pa da bes pi lot nim {pi jun - 

skim avi o ni ma na te ro ri sti~ ka upo ri {ta u Pa - 

ki sta nu. Bes pi lot ne le te li ce mo gle bi da do pru 

do ma wih i uda qe ni jih upo ri {ta Al ka i de, te da 

spre ~e we ne li de re da se vra te u Av ga ni stan, 

ob ja sni li su ti zva ni~ ni ci. 

To se kao je dan od al ter na tiv nih pri stu pa 

Be le ku }e za re {e we si tu a ci je u Av ga ni sta nu po - 

ja vi lo kao po sle di ca de ba te da li tre ba po sla - 

ti vi {e voj ni ka u tu ze mqu, {to je tra ìo ko man - 

dant ame ri~ kih i sna ga Na toa u Av ga ni sta nu, ge - 

ne ral Sten li Mek kri stal. 

On je u iz ve {ta ju ko ji je pro sle dio Pen ta - 

go nu, iz me |u osta log, na veo da bi, uko li ko u Av - 

ga ni sta nu ne bu de ras po re |e no jo{ voj ni ka, ame - 

ri~ ke i sa ve zni~ ke sna ge mo gle da iz gu be rat u 

toj ze mqi. 

15. oktobar 2009.

P A R A L E L E 

Pi{e 

Aleksandar RADI] 

Gadafijevo 

carstvo 

Iako je libijski 

lider za sada 

u nabavkama 

naoruàwa 

i vojne opreme 

okrenut prema 

istoku, u EU se 

nadaju da ne}e 

biti zaobi|eni 

jer ima indicija 

da }e Libija 

nabaviti 

helikoptere 

firme 

Eurokopter. 

Samo su 

Amerikanci za 

sada iskqu~eni 

iz poslova u 

razvoju libijske 

oruàne sile. 

Me|utim, 

politi~ari 

iz Va{ingtona 

bi}e vi{e nego 

zadovoqni ako 

Gadafi svoje 

carstvo drì 

podaqe od 

protivnika SAD. 

Mu a mer El Ga da fi, eks cen tri~ ni li der ko ji se 

ve} 40 go di na na la zi na ~e lu Li bij ske Xa ma - 

hi ri je, po ka zao se iz u zet no ve {tim po li ti ~a - 

rem ko ji se to kom ka ri je re vr lo do bro sna la zio u ro - 

la ma pu ~i ste, oca na ci je, pro tiv ni ka i sa ve zni ka mo} - 

nih si la. Ga da fi se odr ào na vla sti u vre me ni ma ka - 

da se o~e ki va lo da }e se na }i pri ti snut iz rub pro va - 

li je. Pre ì veo je na pad ame ri~ kih avi o na 1986. go - 

di ne, ka da se i on sam na {ao na me ti i ka da je ostao 

bez jed ne k}er ke. Go di na ma je ka sni je bio u izo la ci ji 

zbog po dr {ke me |u na rod nom te ro ri zmu. 

Ka da se god na {ao u ne pri li ci Ga da fi je je ~e kao 

i iz no va pri re |i vao iz ne na |e we po vrat kom u glav ne 

to ko ve sa vre me ne isto ri je. î ni lo se da ne }e mo }i da 

pro na |e na ~in da se iz vu ~e iz te re ta stal nog ame ri~ - 

kog pri ti ska, a on da se, po sle te ro ri sti~ kih zlo ~i na 

2001. go di ne, od lu ~io za bor bu pro tiv Al ka i de. Svoj 

stav po tvr dio je de li ma od re kav {i se svih am bi ci ja za 

raz voj na o ru à wa za ma sov no uni {ta va we. 

Pri stao je ~ak i da pla ti od {te tu od 2,7 mi li - 

jar di ame ri~ kih do la ra po ro di ca ma po gi nu lih u xam - 

bo-xe tu fir me Pan-Am 1988. go di ne, uz po no vu po tvr - 

du pri hva }a wa od go vor no sti za taj te ro ri sti~ ki ~in. 

U sen ci iza bom ba sti~ nih jav nih de la po tru dio se da 

po ka è vo de }im si la ma da za i sta è li da se ugu {i te - 

ro ri zam. We go vi po te zi bi li su to li ko ve ro do stoj ni 

da su 2004. go di ne ob no vqe ni od no si sa SAD i Ve li - 

kom Bri ta ni jom. 

Uz po ne ki pad u od no si ma Ga da fi se uglav nom do - 

ì vqa va kao kon stan ta na se ve ro a fri~ koj po li ti~ koj 

sce ni i {i re, za {ta se i li~ no po bri nuo. Sa da, ka da 

su na po mo lu no vi ve li ki kon flik ti u Afri ci, ka da se 

mo è pret po sta vi ti da }e ve li ki iz be gli~ ki ta la si 

pod stak nu ti pro me na ma kli me, ne do stat kom hra ne, 

pro pa {}u si ste ma vla sti i ra to vi ma, kre nu ti sa tog 

kon ti nen ta pre ma se ve ru, Ga da fi se ce ni kao je dan od 

ret kih qu di ko ji mo è da ima po zi ti van uti caj na bu - 

du} nost. On to, na rav no, uvi |a i na to me se za sni va 

stra te {ki zna ~aj Li bi je. 

Ne ra di se, da kle, sa mo o re zer va ma naf te i ve li - 

kim am bi ci ja ma dr à va u na bav ka ma ro be i vi - 

so ko teh no lo {kih pro iz vo da. U sko roj bu du} no sti 

za SAD i EU od vi tal nog zna ~a ja bi }e Ga da fi jev uti caj 

na afri~ ke li de re to kom pre ra spo de le po li ti~ ke mo }i. 

Li bi ja se na la zi na gra ni ca ma Su da na i â da – kri znih 

pro sto ra gde se bez ri zi ka od lo {e pro ce ne mo è prog - 

no zi ra ti oru à ni kon flikt {i ro kih raz me ra. 

Ga da fi sve to sa gle da va i za to mo è na Ist Ri ve - 

ru da odr ì va tre nu go vor sa ra di kal nim zah te vi ma, 

kao na pri mer da se Afri ci pru ì 777 mi li jar di do - 

la ra po mo }i kao od {te ta za eru ko lo ni ja li zma. Li bij - 

ski li der je ne sum wi vo is ku san u ver bal nom eg zi bi ci o - 

ni zmu, ali i vr lo re a lan ka da se ra di o pro ce na ma za 

bu du} no sti i vla sti te po zi ci je i sud bi ne Xa ma hi ri je. 

Pod pri ti skom ma se sa ju ga Li bi ja bi se na {la 

pr va na uda ru i za to }e Ga da fi mo ra ti da po ra di na 

ob no vi po sr nu le mo }i oru à ne si le. Ve li ke na bav ke 

na o ru à wa iz pe ri o da s po ~et ka se dam de se tih go di na 

do sre di ne osam de se tih go di na, zlat nog do ba li bij ske 

voj ske, sa da su se pre tvo ri le uglav nom u go mi le sta rog 

gvo `|a. Ne do sta tak re dov nog odr à va wa, re zer vnih 

de lo va, ka dra i sa har sko sun ce na ne li su ve }e {te te 

li bij skog rat noj ma {i ni od oru à nih kon fli ka ta. U 

ne dav no pri ka zu mo }i li bij skih va zdu {nih sna ga pao je 

MiG-23 i po gi nu la su oba ~la na po sa de. Bi lo je to jo{ 

jed no bol no pod se }a we na sla bo sti ne ka da vr lo mo} - 

ne si le. Sa da, kao pra te }e sred stvo ob no ve Ga da fi je - 

vog uti ca ja mo ra }e se re mon to va ti rat na ma {i na. 

P 

re 

go vo ri o no vim ve li kim na bav ka ma ve} su u 

to ku. Fran cu zi su pr vi po ku {a li da pro me nu 

od no sa Ga da fi ja i si la Za pa da is ko ri ste za 

pla sman pro iz vo da od bram be ne in du stri je, ali za sa - 

da ni su vi dqi vi ve }i re zul ta ti kam pa we ko ju je li~ no 

po dr ào pred sed nik Ni ko la Sar ko zi. Ru si se tru de 

da se vra te na tr ì {te Li bi je na ko jem su ne ka da do - 

mi ni ra li jer li bij ska voj ska uglav nom ko ri sti ru sko 

na o ru à we. Ne {to }e bi ti re mon to va no i mo der ni - 

zo va no, ali Li bi ja è li no va bor be na sred stva. Avi - 

ja cij ska iz lo `ba LA VEX-2009 (ona na ko joj se sru {io 

MiG-23) pre tvo ri la se u utak mi cu pro iz vo |a ~a za li - 

bij ske ugo vo re. Ru si su za sa da pu ni na da u tr ci za za - 

me nu ne ko li ko pre o sta lih lo va ca MiG-21, MiG-23 i 

MiG-25 i ne {to ju ri {ni ka Su-22 i Su-24 sa li bij - 

skom ozna kom. Po nu di li su vi {e na men ske avi o ne no - 

ve ge ne ra ci je su hoj Su-35 i al ter na tiv no jef ti ni ju va - 

ri jan tu Su-30MK2 i MiG-35, a ana log no po nu di su ho - 

ja kao pre la zno ili po voq ni je re {e we Mig-29SMT. 

Za obu ku li bij skih pi lo ta Ru si su pred lo ì li ja - 

ko vqev Jak-130 ko ji bi tre ba lo da za me ni ju go slo ven - 

ske avi o ne ga leb G-2A i ~e ho slo va~ ke avi o ne al ba - 

tros. U li sti ru ske po nu de vi so ko se ko ti ra i bor be ni 

he li kop ter ka mov Ka-52 ali ga tor. Tra di ci o nal no, 

Li bij ci su vr lo tvr di ka da se ra di o ob ja vqi va wu in - 

for ma ci ja bi lo ko je pri ro de, a na ro ~i to bez bed no - 

snih. Za to se za sa da sa mo pret po sta vqa da su ve} pot - 

pi sa ni pr vi ugo vo ri za mo der ni za ci ju li bij ske oru - 

à ne si le. Za po ~e tak }e, na vod no, bi ti na ru ~e na 

eska dri la od 12 Su-35, naj sa vre me ni jih pro iz vo da 

ru ske in du stri je i pri de {kol skih avi o na Jak-130. 

Na li sti no vih na bav ki na vod no su i 48 ten ko va 

T-90S i neo d re |e ne ko li ~i ne ra ket nog si ste ma PVO 

S-300PMU-2 i Tor-M2E i pa ket za mo der ni za ci ju ra - 

ket nih si ste ma S-125 i Osa-AKM i ten ko va T-72. Jo{ 

od pro le }a pro {le go di ne ka da je Vla di mir Pu tin po - 

se tio Ga da fi ja, u Ru si ji se ozbiq no ra ~u na sa pro da - 

jom na o ru à wa u vred no sti od pri bli `no 2,3 do go to - 

vo 3 mi li jar de do la ra. 

Ia ko je Ga da fi za sa da u na bav ka ma okre nut pre - 

ma is to ku, u EU se na da ju da ne }e bi ti za o bi |e ni. Ima 

in di ci ja da }e Li bi ja na ba vi ti he li kop te re fir me Eu - 

ro kop ter. Sa mo su Ame ri kan ci za sa da is kqu ~e ni iz po - 

slo va u raz vo ju li bij ske oru à ne si le. Me |u tim, po li ti - 

~a ri iz Va {ing to na bi }e vi {e ne go za do voq ni ako Ga - 

da fi svo je car stvo dr ì po da qe od pro tiv ni ka SAD. 

41

kultura 

MILAN CILE MARINKOVI], SLIKAR 

SVEDOÂNSTVO O 

BUDU]EM 

Svaki umetnik gradi svoj svet, a ti svetovi 

su razli~iti. Moji protagonisti su poput 

familije nekog putuju}eg pozori{ta. 

Qudi sa margina, sa svojim ìvotima, 

traumama, strahovima, radostima, 

sudbinama, ìve svoje ìvote na mojim 

slikama, susre}u se, razilaze, nestaju, 

pa se ponovo vra}aju sa nekom druga~ijom 

ulogom, na nekoj druga~ijoj slici... Oni 

poti~u iz asocijacija na razli~ite gradove, 

èqe, nadawa, snove... Ponekad sa wima 

na moja platna dolazi i nekakav predose}aj, 

trag onoga {to }e se tek dogoditi... 

enovirani Centralni dom Vojske sve~ano je otvoren izlo`bom 

slika Milana Cileta Marinkovi}a. Okruèni Ciletovim 

platnima vrlo brzo sti~emo utisak da to i jeste svetkovina. 

„Uzbudqiva boja koja osvaja sakupqena je ovde da bi objedinila 

svoje ~udesne tvorevine. Wegovo delo daje vedrinu ovom prili~no 

tamnom svetu“ – pisao je o Ciletu Marinkovi}u ~uveni likovni kriti~ar 

iz Pariza @an Leskur. Nova figuracija, neoekspresionizam su kod 

Cileta spakovani u izrazitu individualnost. To {to je i laiku vidqivo 

u Ciletovom radu, ~emu se divimo ve} decenijama, jeste neiscrpno vrelo 

neverovatne energije. @ivost, igra, duhovitost i istina – uobli~ene su u 

likovnu misao koja lako dopire do qudi, likovnih autoriteta i sasvim 

obi~nih qubiteqa umetnosti. Sve to potvr|uje vi{e od 90 samostalnih 

izlo`bi i vi{e od 200 grupnih, odrànih u skoro svim ve}im gradovima 

nekada{we Jugoslavije, ali i u Francuskoj, Belgiji, Americi, Italiji, 

[paniji, Rusiji, [vedskoj... Toj paleti „prizora“ u sasvim samosvojan 

svet Cileta Marinkovi}a – pridruùje se i izlo`ba u Velikoj galeriji 

Centralnog doma sa nazivom Akcija, napad, odbrana. 

Kakav Vam je ose}aj u ovom renoviranom i prvi put 

pro{irenom galerijskom prostoru Centralnog doma koji je 

otvoren Va{om izlo`bom Kako su se tu smestile Va{e 

slike 

– Galerija Centralnog doma je uvek bila presti`na. Jo{ u 

vreme mojih studija, sedamdesetih godina, ovde smo ~esto dolazili da 

gledamo neke vredne i va`ne slike. Se}am se da sam u to vreme i ja 

redovno izlagao na nekim tematskim konkursima koje je Galerija 

organizovala. Jednom je tema bila NOB u delima jugoslovenskih 

umetnika. Mislim da u depou ove galerije postoji jedna moja slika na tu 

temu. Neko moje vi|ewe partizana, mo`da novo, kao {to i na ovoj 

sada{woj izlo`bi postoji tematski ciklus, specijalac, ~ija je tema 

vojska, a obuhvata slike slike Komanda, Marinci i ène lovci, Dogovor 

stare{ina, Leta~i velikog neba... Izlo`beni prostor Galerije je 

dodatno uve}an postavkom u Sve~anoj sali i Medija centru, tako da je 

zaista impozantan i pruà savr{ene mogu}nosti da se sagledaju moji 

veliki formati. 

„Akcija, napad, odbrana” je zanimqiv, reklo bi se i 

odgovaraju}i naslov izlo`be za prostor u kome se ona 

de{ava. 

– Kada smo pre osam meseci ugovorili ovu izlo`bu bio sam 

potpuno ushi}en. Nisam sluìo vojni rok, zbog nesre}e koju sam 

preìveo. A zaista sam svim srcem èleo da idem u vojsku. âk sam 

pravio i glinene vojnike. Bio sam ube|en da }u, ako dobro pro|em 

rehabilitaciju, oti}i u vojsku i biti neki dobri vojnik [vejk. Slu{ao 

sam pri~e iz vojske od mog brata, govorio mi je da umetnici u vojsci imaju 

poseban tretman, da mogu da slikaju, nekad po slobodnom izboru, a nekad 

na zadate teme, da imaju ~ak i ateqee. I ja sam to zaista èleo. Zbog 

svega toga sam, spremaju}i ovu izlo`bu, sam sebi zadao temu. U{ao sam 

u neku svoju dresuru, obavezu, kao da sluìm vojni rok, ~ak sam nosio 

maslinaste ko{uqe sa mnogo xepova, poku{avaju}i da prizovem to 

ose}awe vojnika i na pravi na~in pro|em kroz vojnu temu koju sam 

izabrao. Da pro|em svim tim stazama akcije, napada, odbrane... 

Vi ste, dakle, vojni rok sluìli u prethodnoj godini. 

– Jesam, jo{ uvek sam u uniformi, i evo 24. oktobra ga 

zavr{avam. 

42 15. oktobar 2009.

Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama 

oblikovani, na{i ìvoti se odvijaju na razli~ite na~ine. 

[ta je to {to je odredilo Va{ ìvot, {to ga je u~inilo 

ba{ ovakvim kakav jeste To, naravno, mogu biti qudi, 

doga|aji, procesi, izbori, trenuci... 

– U detiwstvu, na nekim po~ecima, nisam imao ~ak ni predstavu 

da }u se baviti likovnom umetno{}u, da }u biti umetnik. Moju sudbinu je 

na neki na~in odredila pomenuta saobra}ajna nesre}a koju sam imao u 

mladosti. Do tog trenutka bio sam potpuno zainteresovan za sport. âk 

sam bio golman u pionirima OFK Beograd. Posle saobra}ajne nesre}e 

veoma dugo sam bio u bolnici i tu sam po~eo da crtam. Kako sam bio 

skoro sav okovan u nekakav ogromni gips, po~eo sam da crtam po wemu. 

Moja doktorka Mirjana @ivkucin bila je odu{evqena kada je videla te 

crteè. Onda su po~eli da me odvode na radnu terapiju. Bio sam okruèn 

bojama, ~etkama, platnima – i se}am se da sam bio prili~no sre}an. Da 

sam se lepo zabavqao. Ve} tada je po~ela da nastaje moja serija Slike 

iz belih soba, samo su slike na tom samom po~etku bile vi{e poeti~ne i 

lirske, nije bilo jakog kolorita. Tokom gimnazije, a i{ao sam u [estu 

mu{ku, kod Liona, poha|ao sam i ~asove slikawa. Kasnije sam saznao za 

{kolu u [umatova~koj... Na kraju sam upisao Akademiju. Na tom nekom 

putu, o kome vam govorim, sam se i potpuno odredio da postanem slikar. 

Negde 1968. godine imali ste prvu samostalnu izlo`bu, 

1972. zavr{ili ste studije slikarstva. Kako su Vam iz te 

perspektive mladosti, pune snage, ideja, ideala – a ipak 

bez iskustva, izgledali ìvot, svet, umetnost, a kako vam se 

sve to danas ~ini – sa iskustvom Koliko se ~ovek promeni 

– U vreme studija, mladosti, vedrine, veoma sam voleo da se 

druìm. Imao sam mnogo dobrih prijateqa. îni mi se da je to vreme 

bilo druga~ije od ovog sada{weg. Znam da nam, recimo, da se dobro 

provedemo, druìmo, novac nije bio preko potreban. I kad nismo imali 

para, uvek se ne{to de{avalo. Kad je neko od nas imao novaca, imali 

smo ga svi. A onda smo stalno mewali te uloge. I uvek je za sve nas bilo 

svega dovoqno, po principu – kada imam ja, imaju i moji prijateqi. 

Akademiju sam zavr{io 1972. godine, u klasi moje profesorke Qubice 

Cuce Soki}. Ona je uvek volela to {to radim, iako je bilo potpuno 

druga~ije od onoga {to rade moj kolege sa klase, a bilo nas je troje. 

Ovo vreme ìvqewa ima neku oporost u sebi, ne{to {to me 

tera da se odre|ujem, pristajem... Nekada su to odnosi sa qudima, nekad 

svakodnevica, sa razli~itim situacijama u kojima se nalazimo. âk mi se 

~ini da je u tome Pariz, ipak, mek{i. Tamo sam nekako u{u{kan. Ili sam 

se samo navikao na tu vrstu odnosa. 

Ne verujem da treba traìti poruku u nekom umetni~kom 

delu, ali sam prili~no ube|ena da svojim radom umetnici 

poku{avaju ne{to da saop{te. Kakva je Va{a pri~a 

– Kada sam se opredelio za slikarstvo, taj moj slikarski miqe 

gradio sam stalno dodaju}i nove slike celinama koje ve} unutar wega 

postoje. To se vidi i na ovoj izlo`bi, gde su izloène poneke od slika iz 

ciklusa Prolaznica, Grupa, Biciklisti, @ena, Plaà, Muzi~ari, 

Modiskiwa... moja ~uvena tema, neiscrpna. Kada pogledate istoriju 

umetnosti vidqivo je i da su svi veliki slikari imali svoje stalne teme. 

U Parizu smo ìveli u blizini Pikasovog muzeja. Obi{ao sam, ina~e, 

sve wegove druge muzeje {irom sveta. I tu se susre}emo sa onom ~uvenom, 

narodnom, koju ~esto umem da pomenem – svako bu{i svoju burgiju. 

Umetnik ispoqavaju}i svoju kreativnost, uvek stvara neki 

svoj svet. Ko su ìteqi Va{eg sveta, za{to su tu... \or|e 

Kadijevi} je pomenuo da Vi slikate svakodnevicu, naizgled 

sasvim obi~ne, marginalne stvari... 

– Svaki umetnik gradi svoj svet, a ti svetovi su razli~iti. Moji 

protagonisti su poput familije nekog putuju}eg pozori{ta. \or|e ima 

obi~aj da kaè da su to qudi sa margina, sa svojim ìvotima, traumama, 

strahovima, radostima, sudbinama... Oni ìve svoje ìvote na mojim 

slikama, susre}u se, razilaze, nestaju, pa se ponovo vra}aju sa nekom 

druga~ijom ulogom, na nekoj druga~ijoj slici... Oni poti~u iz asocijacija 

na razli~ite gradove, èqe, nadawa, snove... Ponekad sa wima na moja 

platna dolazi i nekakav predose}aj, trag onoga {to }e se tek dogoditi. 

êsto {etaju}i nekim zalutalim ulicama Pariza, sasvim iznenada 

otkrivam Beograd, delove koji me podse}aju na grad u kome sam ro|en. Ta 

Zvezdara na kojoj sam ìveo, kada sam po~eo da studiram bila je 

stra{no daleko od grada, a danas su to tek tri, ~etiri autobuske 

stanice... do Doma Vojske. 

„Uzbudqiva boja koja osvaja sakupqena je ovde da bi 

objedinila svoje ~udesne tvorevine. Wegovo delo daje 

vedrinu ovom prili~no tamnom svetu“ – pisao je o Va{im 

platnima ~uveni likovni kriti~ar iz Pariza @an Leskur. 

Otkud vedrina, ~esto tako oskudna u svakodnevici 

– Vedrina na moja platna putuje iz samog mog bi}a. Ona dolazi 

iz doìvqaja putovawa, razli~itih gradova, qudi. Tu su prizori 

ìvqewa u Americi, Londonu, Valensiji, Parizu, posebno. Ali ih ja, 

ipak, sagledavam sa dozom optimizma, koja mi je svojstvena, sa dozom 

radosti – koja je u meni. Se}am se mladosti u Beogradu, ameri~kog sna 

provociranog Xemsom Dinom, Merlin Monro, pop-artom. Kada sam 

kasnije oti{ao u Wujork imao sam ose}aj da je to grad kao sazidan za 

mene. Moje vizije izvla~e moju lucidnost, duhovitost, i ~ini se da qudi 

to prepoznaju. Pre neki dan u Galeriji je bila vojna delegacija Turske. 

Turski general bio je fasciniran izlo`bom, potpuno ga je uzbudila ta 

moja ùta boja na slikama Bar, Plaà, Modiskiwe... Rekao mi je da ima 

tako malo umetnika koji tako hrabro mogu da koriste tu toplu, a ipak 

intenzivnu ùtu. 

Isto tako hrabro Vi ostajete i opstajete u figuraciji. 

– To je moje vi|ewe slikarstva. Nove tendencije su ve} 

pro{le. Slika je ne{to drugo. Sliku uvek moète da doìvite druga~ije, 

iz dana u dan. Kada smo posledwi put bili u Madridu ja sam jedan ~itav 

dan proveo u muzeju Prado, gledaju}i samo jednu Velaskezovu sliku. 

Od 1993. godine ìvite u Parizu. Kakav je Pariz, kao 

ram, okvir, za jednu slikarsku karijeru 

– Pariz vas nekako ponese. Taj grad kao da ima neko svoje 

svevreme. Tu kao da uporedo ìve svi raniji i sada{wi svetovi. Jednom 

sam sa @ikom Lazi}em {etao oko Luvra. Tu kao da se i danas ~uju 

damari ìvota svih Lujeva... Znam da mi je @ika rekao: Ti nikada ne}e{ 

propasti, jer slika{ ène. 

Vi crtate, slikate i, kaù kriti~ari – mislite bojom. 

Jeste li nekada osetili strah pred belinom platna Kako 

kre}ete u sliku. Da li i tu vaì princip: akcija, napad, 

odbrana 

– Ja kao da se rukovodim tim principom dok slikam. To belo 

platno uvek stavqam na pod velike terase mog ateqea na 18 spratu u 

Parizu. Ceo Pariz je na dnu te slike. Neprestano gmièm po toj slici. 

Platno to sve podnosi. U drugoj fazi sliku podièm i ona se onda slika. 

Nekada danima, a nekada izleti u dahu – za pet, {est sati. Tako da je 

naziv izlo`be u Domu Vojske na neki na~in metafora mog rada, a na neki 

na~in – tema. Jer, ja kao da napadam to belo platno, a belina se sama 

po sebi brani. Tako su nastale sve ove slike oko nas. Slikar je uvek 

odan prometejskom gr~u traèwa, uvek novog, u sve sloènijim oblicima 

u kojima se materija posredstvom stvarala~ke ma{te javqa. To vam 

izgleda kao ulaz u pakao ili obe}anu zemqu, taj trenutak kada slikar 

poku{a da se zarije u „samu sr` materije”. Nikada nisam i{ao za 

stvarawem manirizovanog izraza. Komponentu stila izgra|ujem prema 

temi, doìvqaju ili ideji. 

Dragana MARKOVI] 

Snimio Goran STANKOVI] 

43

IZ LO@BA CI LE TA MA RIN KO VI }A U RE NO VI RA NOM CEN TRAL N 

Kul tu ra u sr cu B 

Pr vi kul tu r ni do ga |aj 

u re no vi ra nom zda wu 

Cen tral nog do ma Voj ske 

Sr bi je je iz lo `ba 

sli ka ra Mi la na 

Ci le ta Ma rin ko vi }a 

„Ak ci ja, na pad, 

od bra na“, otvo re na 

od 24. sep tem bra 

do 24. ok to bra 

Otva ra ju }i iz lo `bu mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac is ta kao je 

da je u ne pre kid nim na sto ja wi ma Mi ni star stva i si ste ma od bra ne da 

po dig ne ugled pri pad ni ka Voj ske Sr bi je i kul tu ra ima la zna ~aj nu ulo - 

gu. To me sva ka ko do pri no se i or ke star Gar de i Umet ni~ ki an sambl 

„Sta ni slav Bi ni~ ki”, s jed ne stra ne, a s dru ge i sli kar ske ko lo ni je, 

ko je ve} niz go di na osta vqa ju trag u na {oj kul tu ri. 

–Ove go di ne uspe li smo da re no vi ra mo Cen tral ni dom, obje kat 

ko ji je iz gra |en sred stvi ma rat ni ka iz Pr vog svet skog ra ta. Otva ra ju }i 

ovu iz lo `bu na {eg uva è nog sli ka ra u, za nas ve o ma va `nom i ob no vqe - 

nom Do mu, è lim da za hva lim pred stav ni ci ma nor ve {ke am ba sa de i Kra - 

qe vi ne Nor ve {ke ko ji su svo jom do na ci jom po mo gli re no vi ra we pro sto ra 

i opre ma we Me di ja cen tra, u ko me }e mo in for mi sa ti jav nost o do stig nu - 

}i ma si ste ma od bra ne i svim ak tiv no sti ma Voj ske Sr bi je – re kao je mi ni - 

star [u ta no vac. 

Zorica Tomi} 

Du{ka Jovani} 

i Biqana Vilimon 

Isidora Bjelica

OM DO MU VOJ SKE SR BI JE 

e o gra da 

Sve ~a no sti otva ra wa iz lo `be pri su stvo va li su 

broj ni go sti, pri ja te qi i po {to va o ci stva ra la {tva Ci le ta 

Ma rin ko vi }a, pred stav ni ci be o grad skih usta no va kul tu re, 

po zna te li~ no sti iz sve ta umet no sti, mu zi ke, me di ja, pred stav - 

ni ci di plo mat skog i voj no di plo mat skog ko ra, ge ne ra li i ofi - 

ci ri Voj ske Sr bi je, stu den ti Voj ne aka de mi je… 

O umet ni~ kom stva ra la {tvu Ci le ta Ma rin ko vi }a go - 

vo rio je li kov ni kri ti ~ar \or |e Ka di je vi}, ko ji je is ta kao 

oso be nost i vi {e zna~ nost Ci le to vog sli kar stva, u ko me do - 

mi ni ra ju bo ja i igra bo ja. 

Iz u zet no kul tur no ve ~e u Cen tral nom do mu, mu zi~ kim 

pro gra mom upot pu ni li su ~la no vi Umet ni~ kog an sam bla Mi ni - 

star stva od bra ne „Sta ni slav Bi ni~ ki”. 

D. GLI[I]. 

Snimili M. PERI] i J. MAMULA 

Ambasador Norve{ke Hakon Blankenborg 

i vojni izaslanik potpukovnik Terje Haverstad 

Milica Mil{a 

i @arko Jokanovi} 

Slobodan Unkovi} 

Madlena Cepter

kultura 

Srpski vojni sanitet 

Podr{ka u ratnim 

Pi {e bri gad ni ge ne ral 

Veq ko TO DO RO VI], 

na ~el nik Upra ve za zdrav stvo 

Obeleàvawe 170. godi{wice 

od formirawa srpskog vojnog 

saniteta, {to se vezuje za 

30. juli 1839, kada je dr Emerih 

Lindenmajer zvani~no postavqen za 

„{tab doktora“, odnosno na~elnika 

saniteta srpske vojske, bila je 

inspiracija i motiv dr Zoranu 

Vesi}u i primarijusu dr Branislavu 

Popovi}u, general-majoru u penziji, 

da na 206 stranica, sa 180 

fotografija, prirede monografiju 

„Srpski vojni sanitet“, u izdawu 

Vojnoizdava~kog zavoda. 

dejstvima 

Isto ri ja sa ni te ta i voj ne me di ci ne na pro sto ri ma Sr bi je du ga je vi {e od 220 

go di na i ne ras ki di vo je po ve za na sa sud bi nom dr à ve i na ro da. Po {to su u 

isto ri ji Sr bi je pe ri o di ka da se ra to va lo ili ka da su oba vqa ne pri pre me za 

bor bu za oslo bo |e we bi li du ì ne go pe ri o di sta bil nog mi ra, bi lo je neo p - 

hod no for mi ra ti sta ja }u voj sku, a na kon to ga i we nu sa ni tet sku slu `bu, ko ja }e da va - 

ti po dr {ku i zdrav stve no obez be |e we tru pa ma, {to se i do go di lo tri de se tih go di na 

de vet na e stog ve ka. 

Ove go di ne obe le à va mo 170 go di na od for mi ra wa srp skog voj nog sa ni te ta, 

{to se ve zu je za 30. ju li 1839, ka da je dr Eme rih Lin den ma jer zva ni~ no po sta vqen za 

„{tab dok to ra“, od no sno na ~el ni ka sa ni te ta srp ske voj ske. Bi la je to in spi ra ci ja i 

mo tiv dr Zo ra nu Ve si }u i pri ma ri ju su dr Bra ni sla vu Po po vi }u, ge ne ral-ma jo ru u 

pen zi ji, da na 206 stra ni ca, sa 180 fo to gra fi ja, pri re de mo no gra fi ju „Srp ski voj - 

ni sa ni tet“, ~i ji je iz da va~ Mi ni star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, od no sno Voj no - 

i zda va~ ki za vod. 

Mo no gra fi ja je ob ja vqe na na en gle skom i srp skom je zi ku i po de qe na u 12 po - 

gla vqa. U sva kom je ob ra |e no po jed no zna ~aj no pod ru~ je de lat no sti voj nog sa ni te ta, 

je dan isto rij ski pe ri od ili jed na od zdrav stve nih in sti tu ci ja ko je su svo jom de lat no - 

{}u obe le ì le ra ni je epo he ili u da na {wem vre me nu pred sta vqa ju oslo nac za funk - 

ci o ni sa we i raz voj. 

TE ME QI VOJ NOG SA NI TE TA 

U pr vom, naj de taq ni jem i naj o bim ni jem po gla vqu „Isto ri ja srp skog voj nog sa ni - 

te ta“ hro no lo {ki su ob ra |e ni bit ni do ga |a ji, in sti tu ci je i li~ no sti, od mo men ta 

uvo |e wa le ka ra u re gu lar ne je di ni ce srp ske voj ske, tri de se tih go di na de vet na e stog 

ve ka. Ta da su po sta vqe ni te me qi, a sle de }i zna ~aj ni ji da tu mi i do ga |a ji su osni va - 

we voj nih bol ni ca u Be o gra du 1844. go di ne, iz ko je je na sta la da na {wa Voj no me di - 

cin ska aka de mi ja, u Ni {u 1878. go di ne i u No vom Sa du 1787. go di ne, u okvi ru ta da - 

{we Au stro u gar ske, ra to vi za oslo bo |e we Sr bi je, vo |e ni 1912. i 1913. go di ne, 

Pr vi i Dru gi svet ski rat i agre si ja Na toa u to ku 1999. go di ne. Sve to vre me po sto - 

jao je or ga ni zo van sa ni tet, kao va àn funk ci o nal ni deo, kao ak tiv na po dr {ka i 

obez be |e we u naj te ìm si tu a ci ja ma u osam ve li kih ra to va ko je je vo di la srp ska voj - 

46

ska. U svim tim ra to vi ma, ko ji su ~e sto bi li gol go te i bor ba za op sta - 

nak, le ka ri, me di cin ski teh ni ~a ri i bol ni ~a ri bi li su u pr vim bor be - 

nim re do vi ma, uvek sprem ni da istin ski i do kra ja po mog nu po vre |e ni - 

ma, bo le sni ma i ne sre} ni ma, ~e sto `r tvu ju }i i svoj ì vot. 

To po gla vqe na pi sa no je sa du bo kim po {to va wem i pu nom sve {}u 

da je u tim te {kim vre me ni ma va àn ak ter bi la sa ni tet ska slu `ba kao 

ce li na, ali i sva ki wen pri pad nik kao po je di nac, od ro do na ~el ni ka do 

da na {wih da na, od broj nih ne zna nih ju na ka do ve li ka na, ne sa mo u lo - 

kal nim ne go i pla ne tar nim raz me ra ma. Od osni va wa do da na {wih da - 

na, iz gra |e na je mo der na, do bro or ga ni zo va na, funk ci o nal na voj na 

zdrav stve na slu `ba. Ta slu `ba Poqska da nas bolnica obez be |u je pre ven tiv no-me di cin - 

{umadijske 

sku za {ti tu i le ~e we na pri mar nom (sa ni tet ska ode qe wa u je di ni ca ma 

divizije 

Voj ske Sr bi je), se kun dar nom (Voj na bol ni ca u Ni {u, Cen tar voj no me di - 

cin skih usta no va u Be o gra du i Voj no me di cin ski cen tar u No vom Sa du) i 

ter ci jar nom ni vou (Voj no me di cin ska aka de mi ja). Sva ki seg ment sa ni tet - 

ske slu `be iz u zet no je va àn, a u funk ci o nal nom i or ga ni za ci o nom smi - 

slu za jed no pred sta vqa ju jed nu ce li nu. 

Dru go i tre }e po gla vqe mo no gra fi je po sve }e ni su ve te ri nar skoj 

slu `bi, in te gral nom de lu zdrav stve ne slu `be i sa ni tet skim ode qe wi ma, 

osnov nim for ma cij skim je di ni ca ma u sa da {woj or ga ni za ci ji sa ni tet ske 

slu `be u Voj sci Sr bi je. U ~e tvr tom po gla vqu pred sta vqe ni su za da ci i 

ulo ga naj mla |e usta no ve u okvi ru voj nog zdrav stva – Cen tra voj no me di - 

cin skih usta no va u Be o gra du, u ko me se re a li zu je zdrav stve na za {ti ta 

na pri mar nom i de li mi~ no se kun dar nom ni vou. 

Pe to po gla vqe pred sta vqa pre ven tiv no-me di cin sku za {ti tu, je dan 

od naj va `ni jih seg me na ta voj nog zdrav stva, zbog zna ~a ja ko ji ima za o~u - 

va we zdra vqa, pre ven ci ju akut nih za ra znih obo qe wa i hro ni~ nih ne za - 

Me|unarodni sajam kwiga u Bawa Luci 

Mo no gra fi ja „Srp ski voj ni sa ni tet” 

Voj no i zda va~ kog za vo da, ko ju su pri re di li 

dr Zo ran Ve si} i prof. dr Bra ni slav Po - 

po vi}, na gra |e na je bron za nom pla ke tom 

„Gu tem berg” za naj kva li tet ni je od {tam pa - 

nu kwi gu na ne dav no odr à nom 14. me |u - 

na rod nom saj mu kwi ga, {kol skog pri bo ra 

i kan ce la rij ske opre me „Ba wa Lu ka 

2009”. Voj noj {tam pa ri ji ovu na gra du do - 

de lio je pe to ~la ni ì ri in è we ra iz sa - 

sta va udru è wa gra fi~ kih rad ni ka Re pu - 

bli ke Srp ske. 

Na ovoj sa jam skoj ma ni fe sta ci ji, 

odr à noj od 22. do 28. sep tem bra, Voj no - 

i zda va~ ki za vod kao or ga ni za cij ska ce li - 

na Di rek ci je za IBID – iz da va~ ka ku }e Mi ni star stva od bra ne – 

pred sta vio je tri sto ti ne na slo va sa stan dard nim bi bli o te ka ma ko - 

je ga ve} du go ~i ne pre po zna tqi vim me |u iz da va~ kim ku }a ma. 

Od iz da wa Voj no i zda va~ kog za vo da ve li ko in te re so va we iza - 

zva la je i mo no gra fi ja „Hi lan dar”, au to ra 

Slo bo da na Mi le u sni }a. Ova kwi ga oven ~a - 

na je na gra dom „Stu pqe”, ko ju do de qu je 

Udru è we iz da va ~a Re pu bli ke Srp ske za 

ne go va we srp ske tra di ci je i pra vo slav ne 

du hov no sti. 

[tand Di rek ci je za IBID po se ti li su 

to kom Saj ma gra do na ~el nik Ba wa lu ke Dra - 

go qub Da vi do vi}, di rek tor or ga ni za to ra 

„Gla sa Srp ske” Bo ris Dmi tra {i no vi}, 

broj ni pred stav ni ci udru è wa i usta no va 

kul tu re Re pu bli ke Srp ske, te pred stav ni ci 

Oru à nih sna ga Bo sne i Her ce go vi ne. Na - 

stup Voj no i zda va~ kog za vo da na ovoj ma ni - 

fe sta ci ji iza zvao je ve li ku pa `wu me di ja iz 

Re pu bli ke Srp ske, a do de la na gra da pri ka za na je na dr àv noj te le - 

vi zi ji. 

Na 14. ba wa lu~ kom saj mu kwi ga pred sta vi lo se vi {e od 30 iz da - 

va ~a iz Bo sne i Her ce go vi ne, Sr bi je, Hr vat ske i dru gih ze ma qa. 

R. D. 

ra znih bo le sti, na ro ~i to pri ma sov nim po vre da ma i obo le va wu, ali i 

pri rod nim i teh no lo {kim ne sre }a ma. Is tak nut je zna ~aj pre ven tiv ne 

me di ci ne u sa vre me nom sve tu, op te re }e nom na go mi la va wem oru` ja za 

ma sov no uni {ta va we. 

U {e stom po gla vqu da ti su isto ri jat i pre gled sa da {weg sta wa sa - 

ni tet skog snab de va wa, jed nog od zna ~aj nih de lo va in te gral nog si ste ma 

sa ni tet ske slu `be, dok se u sed mom go vo ri o naj sta ri joj voj noj bol ni ci u 

Sr bi ji – Voj noj bol ni ci Pe tro va ra din u No vom Sa du. Osim pre ven tiv - 

no-me di cin skog ra da i le ~e we pri pad ni ka Voj ske i voj nih osi gu ra ni ka, 

zna ~aj no pod ru~ je ak tiv no sti te usta no ve bi lo je i {ko lo va we i edu ka ci - 

ja ka dra, a u po je di nim pe ri o di ma ima la je i pro sve ti teq sku mi si ju. 

ZNA ÂJ ISTRA@IVA WA 

U osmom po gla vqu da ti su isto rij ski pri kaz i ak tu el no sta we Voj - 

ne bol ni ce u Ni {u, ko ja je, zbog ge o star te gij skog po lo à ja, ka drov skih i 

ma te ri jal nih re sur sa, uvek ima la stra te {ki zna ~aj za Voj sku Sr bi je. 

Is tak nu ta je ak tiv nost bol ni ce u naj te ìm pe ri o di ma bor be za op sta - 

nak i oslo bo |e we Sr bi je, pri ka za ni su svi seg men ti de lat no sti, a po - 

seb no pod ru~ je rat ne hi rur gi je, sa ple ja dom voj nih hi rur ga ko ji su obe - 

le ì li svo ju epo hu, po put ge ne ra la Mi ha i la – Mi ke Pe tro vi }a, ko ji je u 

to ku bal kan skih ra to va uveo no ve poj mo ve i me to de u rat nu hi rur gi ju to - 

ga do ba (pri mar na ob ra da rat ne ra ne i zna ~aj dez in fek ci je i asep se u 

hi rur gi ji). U da na {wim uslo vi ma pri pad ni ci Voj ne bol ni ce u Ni {u sa 

uspe hom u~e stvu ju u sve tri mi si je Voj ske Sr bi je. 

De ve to po gla vqe po sve }e no je In sti tu tu za va zdu ho plov nu me di ci - 

nu, ko ji, po or ga ni za ci ji, opre mi i stru~ nim mo gu} no sti ma, pred sta vqa 

je din stve nu voj nu i pre ven tiv no-me di cin sku in sti tu ci ju u ju go i sto~ noj 

Evro pi, sa spe ci fi~ nim de lo kru gom ra da. Vi zi jom bu du }eg raz vo ja de - 

fi ni sa no je da In sti tut bu de u pot pu no sti u funk ci ji na {eg va zdu ho - 

plov stva i da za dr ì li der sku po zi ci ju u obla sti va zdu ho plov ne me di - 

ci ne u ovom de lu Evro pe. 

U de se tom i je da na e stom po gla vqu pi {u o Voj no me di cin skoj aka de - 

mi ji, vr hun skoj me di cin skoj usta no vi ter ci jar nog ni voa, ko ja svo jim do - 

stig nu }i ma u slu `bi le ~e wa, edu ka ci je i na u~ no i stra ì va~ kog ra da, 

svo jim ka drov skim i ma te ri jal nim re sur si ma, spo sob no sti ma da pra ti 

svet ske tren do ve i no vi ne u me di ci ni, za u zi ma li der sku po zi ci ju u mno - 

gim obla sti ma me di ci ne u Re pu bli ci Sr bi ji. Isto rij skim pre se ci ma 

pred sta vqen je raz voj sva ke od de lat no sti ko jom se ba vi VMA to kom 

165 go di na we nog po sto ja wa, a dat je i de ta qan pri kaz sa da {weg sta - 

wa. Pri ka za ni po da ci o edu ka ci ji zdrav stve nih rad ni ka svih pro fi la, 

od osnov nih stu di ja ko je se pr vi put re a li zu ju od ove, 2009. go di ne, do 

po sle di plom skog usa vr {a va wa le ka ra, sto ma to lo ga i far ma ce u ta u 

for mi spe ci ja li za ci ja i uìh spe ci ja li za ci ja iz 42 stru~ ne obla sti, 

za tim iz ra da ma gi star skih i dok tor skih ra do va. Na u~ no i stra ì va~ ki 

rad re a li zu je se pre ko 42 na u~ no i stra ì va~ ka pro jek ta iz raz li ~i tih 

obla sti ba zi~ ne i kli ni~ ke me di ci ne. Na osno vu svih tih per for man si, 

VMA je na ve de na kao va àn adut Re pu bli ke Sr bi je u pre zen ta ci o nom 

do ku men tu Part ner stva za mir, a pro mo vi sa na je u re fe rent ni cen tar 

za edu ka ci ju iz obla sti voj ne me di ci ne za pro stor Bal ka na. 

Dva na e sto po gla vqe po sve }e no je dru goj mi si ji Voj ske Sr bi je i 

we nom u~e {}e u mi rov nim i hu ma ni tar nim mi si ja ma. Opi sa no je ne ka - 

da {we de lo va we sa ni tet ske slu `be u mi rov nim mi si ja ma na Si na ju, u 

Je me nu, Na mi bi ji, An go li i Li be ri ji, te we no ak tu el no u~e {}e u mi rov - 

nim mi si ja ma u Kon gu i â du. 

Na osno vu sve ga na ve de nog mo è se za kqu ~i ti da su u mo no gra - 

fi ji „Srp ski voj ni sa ni tet“ na ade kva tan na ~in pred sta vqe ni isto - 

rij ski raz voj i sa da {wi tre nu tak voj ne zdrav stve ne slu `be Voj ske Sr - 

bi je. Ia ko se ne ra di o kla si~ noj isto ri o graf skoj pu bli ka ci ji, ipak 

ozbiq nost pri stu pa, me to do lo gi ja ra da i iz lo è na fak to gra fi ja 

obez be |u ju ovoj mo no gra fi ji za pa è no me sto me |u pu bli ka ci ja ma 

sli~ nog ka rak te ra i do pri nos ukup noj isto ri o graf skoj mi sli u Sr bi - 

ji. U woj su iz ne ti su {tin ski po da ci o tra di ci ji, pro {lo sti i sa da - 

{wo sti. Mo no gra fi ja je omo gu }i la da se isti na i re al na pred sta va o 

srp skom voj nom sa ni te tu pri bli ì i eks per ti ma i la i ci ma, i u to me je 

we na iz u zet no ve li ka vred nost. 

47

kultura 

U susret Sajmu kwiga 

Pogled 

iza senke 

Slavi{a Vla~i}, autor 

Sukoba u senci, najnovijeg 

izdawa Novinskog centra 

„Odbrana“, potrudio se 

da sabere detaqne 

informacije o tome kako 

su tekle desetine okr{aja 

na vru}im ta~kama {irom 

planete. Kwiga obuhvata 

dve tre}ine tekstova 

objavqivanih u istoimenoj 

rubrici lista „Vojska“ 

po~ev{i od aprila 2004. 

godine i nekoliko kasnije 

objavqenih u magazinu 

„Odbrana“, zakqu~no sa 1. 

martom 2008, ali i 

tre}inu potpuno novog, do 

sada neobjavqivanog 

materijala. 

Naj no vi je iz da we No vin skog cen tra „Od bra na“ Su ko bi u sen ci Sla vi {e Vla ~i }a kwi ga je 

neo bi~ no in tri gant ne te ma ti ke, za ko ju po sto ji sko ro uni ver zal no in te re so va we u svim 

ge ne ra ci ja ma, pro fe si ja ma i do bi ma na {ih ~i ta la ca. Jer to {ta se de {a va lo unu tar 

taj nih ope ra ci ja Le o pard, Ope ra, Ka ro li nin me sec, Uz vi {e na na da, Oprav da ni raz - 

log, Dr ve na no ga, Gift, Aj vi bels, Bo go moq ka, Cr ve ni {e{ir, Gri mi zna pli ma, Aza le ja, Ana - 

kon da... ka ko je te klo spa sa va we opo zi ci o na ra u Pa na mi, ili en gle skih mi rov wa ka u Si je ra 

Le o neu, ka da se do go dio naj ve }i va zdu {ni de sant po sle Dru gog svet skog ra ta, ka ko su Gr ci 

obo ri li tur ski F-16, sa mo su ne ke od te ma ko je ma me na ~i ta we, ot kri va we, sa zna va we. Su - 

ko bi u sen ci ovih da na iz la ze iz {tam pe i no se mno ge o~e ki va ne i neo ~e ki va ne od go vo re. 

Sla vi {a Vla ~i}, au tor Su ko ba u sen ci, po tru dio se da sa be re de taq ne in for ma ci je o 

to me ka ko su te kle de se ti ne okr {a ja na vru }im ta~ ka ma {i rom pla ne te. Kwi ga ob u hva ta dve 

tre }i ne tek sto va ob ja vqi va nih u isto i me noj ru bri ci li sta „Voj ska“ po ~ev {i od apri la 2004. 

go di ne i ne ko li ko ka sni je ob ja vqe nih u ma ga zi nu „Od bra na“, za kqu~ no sa 1. mar tom 2008, ali 

i tre }i nu pot pu no no vog, do sa da neo bja vqi va nog ma te ri ja la. Pri pro ce ni vred no sti tek sta 

tre ba ima ti u vi du da se do po da ta ka o do ga |a ji ma u lo kal nim su ko bi ma, in ter ven ci ja ma i 

in ci den ti ma do la zi iz u zet no te {ko. U ve }i nu jav nih iz ve {ta ja ne mo è se ve ro va ti, ~ak ni 

ka da ih pu bli ku ju re no mi ra ni me di ji ili li~ no sti. Broj ni za in te re so va ni, di rekt ni ak te ri i 

in di rekt ni pro fi te ri u sve tu in for ma ci ja, stvo ri li su ma glu oko do ga |a ja ko ji su te me Su ko - 

ba u sen ci. Au tor se od lu ~io za hra bar ko rak i{ ~i ta va wa ve li kog bro ja iz vo ra, za tim ana - 

li ze kon tra dik tor nih tvrd wi, da bi na kra ju do {ao do za kqu~ ka i pri ~e ko ja bi tre ba lo da 

bu de {to pri bli `ni ji pri kaz stvar nog to ka de se ti na in ci de na ta i in ter ven ci ja. 

Iza brao je vr lo {a ro li ke pri me re ka da je re~ o obi mu kon flik ta, bro ju an ga ò va nih 

qu di, ko li ~i ni ma te ri ja la, ali i po sle di ca ma. Ne ki in ci den ti ima li su dra ma ti ~an po li - 

ti~ ki zna ~aj, na pri mer, ame ri~ ki gu bi ci u Mo ga di {u, ko ji su bi li raz log za po vla ~e we ame - 

ri~ kog kon tin gen ta iz So ma li je i pre pu {ta we te pro pa le dr à ve go di na ma ha o sa i vla da vi - 

ne ban di i ver skih fa na ti ka. Ne ko li ko pro jek ti la iz ru~ nog ba ca ~a RPG-7, po sla tih na ame - 

ri~ ke le te li ce, po sred no je iza zva lo smrt de se ti na hi qa da qu di. 

U Su ko be u sen ci svr sta ni su i in ci den ti ko ji ni su do ve li do ta ko ve li kih po sle di ca ili 

~ak ni su ima li ni fa tal ne is hod ne po u~e sni ke, ali su zna ~aj ni za voj nu isto ri ju, kao {to su 

do bro pri pre mqe na „kra |a“ egi pat skog ra da ra, ko ju su iz ve li izra el ski ko man do si, ili pre - 

beg so vjet skog pi lo ta Be len ka sa lov cem MiG-25. U ta kvim in ci den ti ma naj ve }i do bit ni ci bi - 

li su oba ve {taj ci, ko ji su se do mo gli po ver qi vih in for ma ci ja o tak ti~ ko-teh ni~ kim mo gu} no - 

sti ma pro tiv ni~ ke teh ni ke. Su ko bi u sen ci u ve li kom bro ju slu ~a je va od no se se na pri me nu 

spe ci jal nih sna ga, ko je su upra vo i for mi ra ne i ob u ~e ne za upo tre bu u krat kim, ali è sto kim 

kon flik ti ma. 

Au tor se, osim kon fli ka ta u da le kim dr à va ma, po tru dio da ne ka od zbi va wa iz sen ke 

pro na |e i na na {em pro sto ru. Kao pri mer hlad no ra tov ske oba ve {taj ne igre opi sao je dva 

slu ~a ja pre be ga pi lo ta iz Is to~ nog blo ka, ko ji su u Ju go sla vi ju 1953. go di ne sle te li sa u to 

vre me Ame ri kan ci ma iz u zet no za ni mqi vim mla znim avi o ni ma pro iz ve de nim u SSSR-u. Od - 

li ~an pri mer ka ko i o~i gled ne stva ri mo gu da se sa kri ju je ste to {to se Ti to sli kao pred zva - 

ni~ nim fo to gra fi ma, nad vi jen nad pi lot sku ka bi nu avi o na MiG-15. Fo to gra fi je su ob ja vqe - 

ne u vi {e pri li ka, ali ma lo ko je pri me tio da je re~ o avi o nu ka kav se ni ka da ni je ko ri stio 

u ju go slo ven skom RV i PVO. Oru à ni kon flik ti vo |e ni de ve de se tih go di na pro {log ve ka, u 

vre me na sil nog umi ra wa ju go slo ven ske ide je, bi li su pre pu ni su ko ba u sen ci. Au tor je za ~i - 

ta o ce oda brao pri mer dr ske ak ci je u ko joj su pa do bran ci le gen dar ne 63. bri ga de iz vu kli qu - 

de blo ki ra ne u ka sar ni u âpqi ni i in ci dent sa ame ri~ kim lov cem F-16, ~i ji se pi lot po sle 

iska ka wa da ni ma krio u bo san skim {u ma ma. 

Vla ~i} se, kao ofi cir i pi lot, i sam to kom ka ri je re su o ~io sa su ko bi ma u sen ci i 

za to se mo è sma tra ti za au to ra, koji se sa profesionalnim samopouzdawem upustio u 

tragawe za ~iwenicama, a rezultat toga jeste kwiga privla~nog naziva i jo{ privla~nijeg 

sadràja – Sukobi u senci. 

Aleksandar RADI] 

48 15. oktobar 2009.

Novi katalog eksponata u eksterijeru Vojnog muzeja 

VODI^ ZA 

POSETIOCE 

Zbirka u eksterijeru ima svoje specifi~nosti u odnosu na 

uobi~ajene muzejske zbirke, {to proizlazi iz ~iwenice 

da su predmeti gotovo stalno dostupni posetiocima. Ba{ 

zbog toga je va`no da su autori uspeli da katalog 

prilagode ovim posebnostima i da omogu}e da se koristi 

i kao veoma iscrpan vodi~ po svojevrsnoj stalnoj 

postavci na otvorenom. 

Eksponati izloèni na platou oko Vojnog muzeja na ju`nom frontu 

Beogradske tvr|ave ve} decenijama predstavqaju jedinstven simbol 

ne samo Vojnog muzeja ili Beogradske tvr|ave, ve} ~itavog grada 

Beograda. Iako se nalaze na istom mestu jo{ od 1961. godine, 

tek skoro su se stekli uslovi da se ovi biseri Vojnog muzeja podvrgnu temeqnoj 

konzervaciji i neophodnoj rekonstrukciji. Kao rezultat ovih 

obimnih radova nastao je i katalog Artiqerijska i oklopna sredstva u 

eksterijeru Vojnog muzeja autora vi{eg kustosa mr Mirka Pekovi}a i 

potpukovnika mr Ivana Mijatovi}a. 

Zbirka u eksterijeru ima svoje specifi~nosti u odnosu na 

uobi~ajene muzejske zbirke, {to proizlazi iz ~iwenice da su ti predmeti 

gotovo konstantno dostupni posetiocima, bez obzira na radno vreme 

muzeja, doba dana ili vremenske uslove. Ba{ zbog toga je va`no da su autori 

uspeli da katalog prilagode ovim posebnostima i da omogu}e da se 

koristi i kao veoma iscrpan vodi~ po svojevrsnoj stalnoj postavci na 

otvorenom. 

Upotrebqivosti ovog kataloga kao pravog vodi~a svakako je umnogome 

doprineo i kvalitetan prevod celokupnost teksta na engleski jezik, 

koji je uradio potporu~nik Dejan Milivojevi}. Katalog sadrì 124 stranice 

u punom koloru sa 103 veoma lepo osmi{qene i grafi~ki uspele 

fotografije svih eksponata u eksterijeru. Za grafi~ki dizajn i fotografiju 

bio je zaduèn vojnik na civilnom odsluèwu vojnog roka Lazar Lazarevi}. 

Formalnu strukturu kataloga ~ine uvodno i {est zasebnih poglavqa. 

U uvodnom delu autori su izneli kratki istorijat Vojnog muzeja s naglaskom 

na zbirku artiqerijskih sredstava, dok su u ostalim poglavqi- 

Nova dostignu}a vojne teorije 

ma sredstva svrstana prema nameni 

i tipu. Tako su svi eksponati podeqeni 

na celine kao {to su; 

spredpune}i topovi, protivoklopni 

topovi, topovi i haubice, oklopno-mehanizovana 

sredstva, merzeri 

i minobaca~i i protivavionska 

i mornari~ka sredstva. 

Skoro svakom sredstvu posve}ena 

je ~itava stranica kataloga 

na kojoj se nalazi kratak tekst 

o oru|u – na~in nabavke, vreme 

kada je u{lo u proizvodwu ili je 

uvedeno u naoruàwe, zatim velika, 

pregledna fotografija sredstva 

i wegove najva`nije tehni~ko-takti~ke karakteristike. Ovakvo 

re{ewe omogu}ava ~itaocu jednostavan i brz pristup traènoj informaciji 

{to je od ogromne va`nosti za posetioce muzeja koji obilaze 

eksterijer ali i za qude od struke kojima }e iscrpan priru~nik svakako 

biti od koristi. 

Za ovu zbirku, kao za retko koju u Srbiji, moè se re}i da je uistinu 

od globalnog zna~aja, ne toliko po broju prikazanih sredstava, mada 

je i on impresivan, ve} po pojedinim eksponatima koji stvarno predstavqaju 

prave raritete u svetskim razmerama. Najboqi primeri za ovu 

tvrdwu je tanketa poqske proizvodwe TK-F koja je izra|ena u svega 18 

primeraka. Jedini sa~uvani primerak se nalazi u eksterijeru Vojnog muzeja. 

Kao drugi primer moèmo navesti nema~ki laki tenk PzKpfw I Ausf F, 

koji je proizveden po~etkom Drugog svetskog rata u 30 primeraka od kojih 

su sa~uvana samo dva. Jedan se nalazi upravo u zbirci Vojnog muzeja 

dok je drugi u najve}em svetskom muzeju tenkova u Kubinki u Rusiji. Jo{ 

zanimqiviji je podatak da je i taj drugi primerak u Kubinku stigao kao 

poklon Vojnog muzeja u Beogradu. Sli~no je i sa prvim tenkom jugoslavenske 

proizvodwe koji nosi oznaku Vozilo A, a koji je proizveden u svega 

pet primeraka, od kojih je sa~uvan samo jedan koji se nalazi, upravo u 

eksterijeru Vojnog muzeja. 

Publikovawe kataloga Artiqerijska i oklopna sredstva u eksterijeru 

Vojnog muzeja predstavqa zna~ajan pomak u nastojawima da se 

blaga srpskih muzeja {to vi{e otvore prema svojim posetiocima i svetu, 

i na taj na~in u~ine istoriju srpskog naroda jasnijom i pristupa~nijom 

obi~nom gra|aninu, u~enicima ili strancima koji pose}uju Srbiju. 

UPRAVQAWE VANREDNIM SITUACIJAMA 

49 

Vuk OBRADOVI] 

U [koli nacionalne odbrane predstavqen je Zbornik radova sa 

Me|unarodnog nau~nog skupa o vanrednim situacijama, odrànog krajem 

januara 2009. u organizaciji Instituta za strategijska istraìvawa 

Ministarstva odbrane i Misije OEBS u Srbiji. 

Javnosti je tom prilikom predo~ena i kwiga pukovnika dr 

Katarine [trbac „Vanredne situacije – Kako upravqati”, koja u ~etiri 

poglavqa daje pregled pojma, trenutnu situaciju u dràvnim organima 

nadle`nim za upravqawe vanrednim situacijama, ulogu Vojske Srbije i 

iskustva iz drugih zemaqa. 

Pozdravqaju}i goste, predstavnike Misije OEBS u Srbiji, Fakulteta 

bezbednosti, vojnih i dràvnih ustanova i institucija koje se bave 

upravqawem vanrednim situacijama, 

na~elnik Instituta za strategijska istraìvawa 

general-potpukovnik mr 

Milan Zari} naglasio je da organizacija 

veoma uspe{ne nau~ne konferencije 

o vanrednim situacijama, 

odràne 28. i 29. januara ove godine, 

dokazuje da Ministarstvo odbrane i 

Vojska Srbije pridaju odgovaraju}i 

zna~aj upravqawu vanrednim situacijama 

i pomo}i u slu~aju elementarnih nepogoda i katastrofa s masovnim 

razmerama. 

– Rezultat te nau~ne konferencije predstavqa i ovaj veoma 

kvalitetan zbornik, objavqen zahvaquju}i razumevawu Misije Oebsa u 

Srbiji i na{im nastojawima da stru~noj javnosti i zainteresovanima u 

dràvnim ustanovama i institucijama koje se bave spasavawem i upravqawem 

vanrednim situacijama, pribliìmo stavove vode}ih eksperata 

iz te oblasti. I ovaj zbornik radova pomo}i }e da u narednom periodu 

reagujemo kvalitetnije, efikasnije i promi{qenije na sve izazove 

vanrednih situacija – rekao je, izme|u ostalog, general-potpukovnik mr 

Milan Zari}. 

O Zborniku radova i kwizi 

pukovnika dr Katarine [trbac 

govorio je prof. dr Vladimir 

Jakovqevi} sa Fakulteta bezbednosti 

koji je naglasio da se u Srbiji 

sve ve}a pa`wa poklawa 

efikasnom i uspe{nom upravqawu 

i delovawu u vanrednim 

situacijama. 

D. G.

Pi{e dr Predrag Pej~i} 

110 go di na Umet ni~ kog an sam bla „Sta ni slav Bi ni~ ki” (1899– 2009) 

muzika u Srbiji 

Umetni~ki ansambl „Stanislav 

Bini~ki” Ministarstva odbrane 

Srbije obeleàva 110. godi{wicu 

rada brojnim koncertima svojih 

poslenika i se}awem na sve one koji 

su decenijama, zalaze}i u tri veka, 

obeleàvali muzi~ki ìvot u 

Srbiji. Ansambl je i danas glavni 

nosilac muzi~kog ìvota u Vojsci 

Srbije i jedini na ovim prostorima 

koji neguje, podsti~e i {iri vojni~ko 

muzi~ko stvarala{tvo i vojni~ke 

tradicije na{eg naroda. 

Pr vi isto rij ski iz vo ri o po sto ja wu voj ne mu zi ke u Sr bi ji ve zu ju se za po be de 

srp ske voj ske mla dog kra qa Du {a na na Vel bu `du 28. ju la 1330. pro tiv bu gar - 

skog ca ra Mi ha i la. Pre ma re ~i ma vi zan tij skog isto ri ~a ra Ni }i fo ra Gr gu ra, 

u srp skoj voj sci bi lo je mno go za sta va ko je su no si le ste go no {e, po red ko jih su 

se na la zi li od re di rat ni ka sa tru ba ma i do bo {i ma. Od dru ge po lo vi ne 15. 

ve ka uvo de se i ve li ki du va~ ki in stru men ti na ~i we ni od rat ni~ ki me tal nih 

ro go va, ko je ka sni je za me wu ju dru gi du va~ ki in stru men ti. 

U sred we ve kov noj Sr bi ji, ka ko ka zu je na {e iz vor no na rod no stva ra la {tvo, 

ta ko |e se po mi wu svi ra le i bub we vi. Ka da su srp ski vi te zo vi od la zi li u boj na Ko - 

so vo, kao u ep skoj pe smi Mu si} Ste van, s raz vi je nim kr sta{ bar ja ci ma „uda ri {e 

bub wi i svi ra le“. Na rod ni stva ra lac spo mi we da vo ri je – svir ke i po pev ke, a jo{, 

kao u pe smi Boj na Lo zni ci, ka da su Tur ci usred po ra za osta vi li ko we i to po ve, 

bub wa ri „tad bub we ve, ba ci {e“, a svi ra ~i „osta vi {e in stru men te: svi ra le: bo ri - 

je, zi le i }e ma na“. 

U Vo e nom usta vu Usta ni~ ke voj ske, za vre me Ka ra |or |a i srp skih usta ni ka, re - 

gu li san je sta tus do bo {a ra i tru ba ~a na osno vu Usta va do bo {a ra. Ovaj ustav pro - 

pi si vao je vr ste mar {e va i ka ko ih iz vo di ti. Po we mu la ga no su se svi ra li Gran dir 

mar{ i Mu {ka tir mar{, a pri br zom ko ra ku Eku ze mar{ i Fir{tski mar{, dok se 

uz zvu ke Ge ne ral mar {a po la zi lo s me sta, a uz mar {i ra we pre ko po qa, svi rao se 

Feld mar{. 

I knez Mi lo{ je, na po ~et ku svo je vla da vi ne, na sto jao da for mi ra „dvor sku 

mu zi ku” i „ban du za srp sku kwa èv sku gar du” a pr vi srp ski ka pel nik Kwa è ve gar de 

bio je [le zi ger. Voj na mu zi ka, „ban da”, do bi la je po seb ne za kon ske re gu la ti ve u 

Us tro en niu gar ni zon skog vo in stva 10. ja nu a ra 1845, ka da se tre ti ra kao po seb na 

mu zi~ ka stru ka. 

Beogradska vojna muzika 

Be o grad ski voj ni or ke star vu ~e po re klo iz 1833. ka da je u tri pe {a dij ska 

pu ka – Be o grad skom, Ti mo~ kom i [u ma dij skom – for mi ra na voj na mu zi ka. [est go - 

di na ka sni je, 1899. voj na mu zi ka na la zi se u pet srp skih di vi zi ja, a te go di ne for - 

mi ra na je i Be o grad ska voj na mu zi ka. 

50 

15. oktobar 2009.

Za ka pe la na Be o grad ske voj ne mu zi ke uka zom kra qa Alek san - 

dra Pr vog Obre no vi }a 2. av gu sta 1899. po sta vqen je Sta ni slav Bi - 

ni~ ki, ko ji je pr vi umet ni~ ki kon cert sa Be o grad skim voj nim or ke - 

strom iz veo ve} kra jem 1899. go di ne, ka da je po sta vio i sop stve nu 

uver ti ru „Iz mog za vi ~a ja”. Pr vi Sim fo nij ski kon cert Be o grad skog 

voj nog or ke stra za Us krs 1900. go di ne sa dr ào je [u ber to vu ne do - 

vr {e nu Sim fo ni ju u ha – mo lu, Rap so di ju br. 2. Fran ca Li sta, Vag - 

ne ro vu uver ti ru Ri en ci – Po sled wi tri bun, za tim Per Gint kom po - 

zi to ra Gri ga i, na rav no, Dvor à ko ve Slo ven ske igre (1. i 3). 

Ve li ko in te re so va we iza zva la je i 49. pred sta va Kra qev - 

sko-srp skog na rod nog po zo ri {ta 6. (18) mar ta 1902, ka da je u iz vo - 

|e wu Be o grad skog voj nog or ke stra na sim fo nij skom kon cer tu pod 

upra vom Bi ni~ kog na stu pi la we go va su pru ga, so pran Mi ro sla va Bi - 

ni~ ki, ta da ta ko |e is tak nu ti umet nik. 

Na stu pa ju }i u Ofi cir skom do mu, Be o grad ski voj ni or ke star 

sa ra |i vao je i sa dru gim umet ni~ kim an sam bli ma, voj nim i ci vil - 

nim. U be o grad skom gar ni zo nu bi la su, po red ovog ve li kog or ke stra, 

jo{ ~e ti ri voj na an sam bla – Ko - 

wi~ ke di vi zi je i Pr vog ko wi~ kog 

pu ka, za tim Sed mog pe {a dij skog 

pu ka Kra qa Pe tra i [e stog pe - 

{a dij skog pu ka Kra qe vi }a Alek - 

san dra, ta ko da je Be o grad tih go - 

di na pred sta vqao pra vi mu zi~ ki 

grad. Bi ni~ ki je sa ra |i vao i sa 

Pr vim be o grad skim pe va~ kim 

dru {tvom, s ko jim je or ga ni zo vao 

kon cer te u Ofi cir skom do mu. 

Muzika 

kraqeve garde 

Po ~et kom 1904. Bi ni~ ki 

je for mi rao Mu zi ku Kra qe ve 

gar de, na ~i jem }e se ~e lu na - 

la zi ti 16 go di na, od no sno do 

1920. U vre me nu od 1908. do 

1912. Bi ni~ ki je na Voj noj aka - 

de mi ji srp ske voj ske pi tom ci - 

ma pre da vao mu zi~ ku te o ri ju i 

isto ri ju mu zi ke, uz or ga ni zo - 

va we hor skog pe va wa ro do qu - 

bi vih pe sa ma. 

Or ke star Kra qe ve 

gar de pri re |i vao je vr hun ske 

kon cer te, po red osta lih oba - 

ve za voj nog i pro to ko lar nog 

ka rak te ra. Sa svo jih se dam de - 

se tak ~la no va i ple ja dom po - 

zna tih srp skih kom po zi to ra i 

mu zi ~a ra, me |u ko ji ma su bi li 

Jo van Mo kra wac, Jo van Zor - 

ko, Ru ì~ ka, Pe tar Kr sti}, 

bra }a Ne me ~ek i dru gi, sva ke 

go di ne iz vo dio je ve li ka vo kal - 

no-in stru men tal na de la, ko ja 

su iza zi va la pa `wu qu bi te qa 

mu zi ke. 

Je dan od bri qant nih 

uspe ha Or ke stra i Ho ra Kra - 

qe ve gar de, sa 50 gu da ~a i 23 

du va ~a, bi lo je iz vo |e we Be to - 

ve no ve De ve te sim fo ni je u Na - 

rod nom po zo ri {tu 1910. go di - 

ne. Kra jem te go di ne, za Bo ì} 

(25. de cem bra 1910 – 7. ja nu a - 

ra 1911) Or ke star Kra qe ve 

gra de iz veo je, za jed no sa Pe - 

va~ kim dru {tvom Stan ko vi}, 

ve li ki du hov ni kon cert sa Bo ì} nim ora to ri ju mom Sen-San sa i 

42. psal mom Men del so na. 

Bal kan ski ra to vi, po vla ~e we do Kr fa i So lun ski front u 

Pr vom svet skom ra tu, pa ne du go za tim i Dru gi svet ski rat, ni su bi - 

li pri klad no vre me za raz voj voj ne mu zi ke. Ipak, srp ska voj ska ni 

ta da ni je bi la bez svo jih or ke sta ra. Oni su ta da bi li an ga ò va ni 

u tra di ci o nal nom po li ti~ kom, pro pa gan dom i bor be nom ra du, ko - 

jim je po di za na ve ra na rod na u bo qe su tra i ja ~ao bor be ni duh 

oslo bo di la ca. Po sle for mi ra wa voj ne mu zi ke na Kr fu u pro le }e 

1916, i Mu zi ka Kra qe ve gar de ot po ~i we svo ja ve o ma uspe la iz vo - 

|e wa, ko ja }e do sti }i vr hu nac pri iz vo |e wu umet ni~ kih kon ce ra ta 

u So lu nu, ka da je sa ve zni~ ka {tam pa Bi ni~ kog opi si va la kao „qu - 

bim ca so lun ske pu bli ke“. 

Muzi~ka sekcija doma JNA 

To kom 1941–1945. go di ne par ti zan ski ho ro vi iz vo di li su 

re vo lu ci o nar ne pe sme do ma }ih au to ra, u pr vom re du ori gi nal nih, 

Mnogobrojna angaòvawa 

Voj na mu zi ka bi la je ko ri {}e na u ra znim ob li ci ma dej sta - 

va svo jih je di ni ca. Svi ra lo se na od mo ru, na mar {u, na kon cer - 

ti ma za voj sku i na rod, ka da se agi to va lo za mo bi li za ci ju, ali i 

pri ma wim sve ~a no sti ma, kao pri pro sla vi ok to bar ske re vo lu - 

ci je 7. no vem bra 1941. u Uì cu, ka da je odr àn i pr vi Fe sti val 

na rod nih pe sa ma i iga ra (ili 9. no vem bra 1941. u â~ ku). Voj ni 

or ke stri an ga ò va ni su i pri for mi ra wu no vih je di ni ca, ula - 

sku u oslo bo |e na me sta, to kom po li ti~ kih ma ni fe sta ci ja... 

Stanislav Bini~ki 

Ve li ki srp ski kom po zi tor, di - 

ri gent i mu zi~ ki pe da gog Sta ni slav 

Bi ni~ ki ro |en je 27. ju la 1872. u se - 

lu Ja si ka kraj Kru {ev ca. Za vr {io 

je Fi lo zof ski fa kul tet u Be o gra du, 

a u Min he nu je stu di rao kom po zi ci ju 

i mu zi~ ko pe va we. Bio je ka pel nik i 

di ri gent Voj ne mu zi ke Be o gra da, di - 

ri gent pr vog Sim fo nij skog or ke stra 

u Sr bi ji i Mu zi ke Kra qe ve gar de, od 

1904. do 1920. go di ne, di rek tor 

Mu zi~ ke {ko le „Stan ko vi}“ i pr vi 

di rek tor Be o grad ske ope re 

(1920–1924. go di ne). 

Naj zna ~aj ni je kom po zi ci je su: Na uran ku, pr va srp ska ope - 

ra, ko ja je iz ve de na 1899. go di ne, Qi qan i omo ri ka i dru ge, a 

od vo kal nih de la ci klu si so lo i hor skih pe sa ma. 

Po znat je i po mno gim mar {e vi ma ko je je svi ra la srp ska 

voj ska, a po seb no po mit skoj kom po zi ci ji Mar{ na Dri nu. 

Kapelnik druge klase 

Uka zom kra qa Alek san dra Pr vog Obre no vi }a, 2. av gu sta 

1899, „na pred log Na {e ga mi ni stra voj nog, po sta vqa mo: Za 

ka pel ni ka dru ge kla se, Sta ni sla va Bi ni~ kog, svr {e nog kon zer - 

va to ri stu, do sa da {weg dr àv nog pi tom ca”. 

Ubr zo sle de i na red be mi ni stra voj nog da „Be o grad ska 

voj na mu zi ka pre sta ne dej stvo va ti 31. ovog me se ca” (ok to bra) i 

da „Be o grad ski voj ni or ke star ot po~ ne dej stvo va ti 1. no vem bra 

ove go di ne!“. 

Go to vo istog da na sle di jo{ jed na na red ba: „Od 23. ok to - 

bra ove go di ne, po po tre bi slu `be od re |e ni su: 

Za ka pel ni ka Be o grad skog voj nog or ke stra, ka pel nik dru ge 

kla se Sta ni slav Bi ni~ ki, sa da ka pel nik Be o grad ske voj ne mu zi - 

ke, s tim da i da qe vr {i du `nost re fe ren ta za voj nu mu zi ku 

pri op {te-voj nom ode qe we voj nog mi ni star stva, po red re dov ne 

mu du `no sti“! 

ali i na osno vu pre u ze tih me lo di - 

ja kao Ko man dant Sa va (na osno vu 

pe sme o po gi bi ji jed nog cr ve no ar - 

mij skog ko man dan ta) ili Po {u ma - 

ma i go ra ma (ta ko |e od ru skog kom - 

po zi to ra). 

Ak tiv no je de lo vao vr lo ve - 

li ki broj po zna tih kom po zi to ra i 

umet ni ka, me |u ko ji ma su bi li Kre - 

{i mir Ba ra no vi}, Vo ji slav Vu~ ko - 

vi}, Oskar Da non, Lo gar Mi ho vil, 

Jo sif Slo ven ski, Ni ko la Her ci go - 

wa, Ivan Rup nik i dru gi. Wi ho ve 

kom po zi ci je bi le su in spi ri sa ne 

bor bom za slo bo du i mo ti vi sa le, 

po red vi so kih umet ni~ kih vred no - 

sti, na da qa preg nu }a. 

Od mah po za vr {et ku Dru gog 

svet skog ra ta ot po ~i we raz voj voj - 

ne mu zi ke na no vim umet ni~ kim i 

or ga ni za cij skim osno va ma. U fe - 

bru a ru 1945. go di ne for mi ra na 

je Mu zi~ ka sek ci ja Do ma Ju go slo - 

ven ske ar mi je, za tim su, ju na i de - 

cem bra iste go di ne, oform qe ni 

Du va~ ki or ke star i voj ni~ ki hor u 

okvi ru Sim fo nij skog or ke stra. 

Po sle stva ra wa Mu zi~ kog od se ka 

u de cem bru 1946, for mi ra se i 

Umet ni~ ka gru pa Cen tral nog do ma 

Ju go slo ven ske ar mi je u ja nu a ru 

1947. go di ne. 

Mu zi~ ka sek ci ja Do ma ima la 

je tri or ke stra: sim fo nij ski, sa - 

lon ski i du va~ ki. O pr vom ve }em 

kon cer tu Sim fo nij skog or ke stra u 

li stu „Na rod na ar mi ja“ od 22. ja - 

nu a ra 1946. osta lo je za be le è no: 

„U kon cert noj dvo ra ni Cen - 

tral nog do ma Ju go slo ven ske ar - 

mi je odr à no je 11. ma ja uve ~e za - 

bav no ve ~e sa igran kom. Ve ~e je 

otvo re no iz vo |e wem 3. sta va 

[e ste sim fo ni je od âj kov skog. 

To je bio pr vi ve }i na stup or ke - 

stra Cen tral nog do ma, ko ji je 

pred sta vio pri sut ni ma svo je ne - 

sum wi ve iz vo |a~ ke kva li te te. Sa - 

stav or ke stra je so li dan. Iz ve de - 

no de lo je bri `qi vo uve `ba no i 

maj stor ski od svi ra no. 

Na kon cer tu su su de lo va li, 

kao go sti, ~la no vi Be o grad ske 

51

feqton 

ope re: Me la ni ja Bu ga ri - 

no vi}, Ani ta Me ze, Na da 

[ter le, @ar ko Cve ji} i 

Jo sip Ri ja vec, pi ja ni sti 

Mi li ca Sto ja no vi} i Bog - 

dan Ba bi}, vi o li ni sta do - 

cent Mu zi~ ke aka de mi je 

Mar ja no vi} i fol klor na 

gru pa Abra {e vi}. 

Iz vo |e ne su oper ske 

ari je i de la: âj kov sko ga, 

Bi zea, Gli je ra, Pu ~i ni ja, 

Ver di ja, Ro si ni ja, Mu - 

sorg sko ga, Su ka, Dvor à - 

ka, Sme ta ne, Taj ~e vi }a i 

dru gih. Na kra ju je fol - 

klor na gru pa Abra {e vi} 

iz ve la ne ko li ko sti li zo - 

va nih ver zi ja jed ne od na - 

rod nih iga ra.” 

Mu zi~ ka pu bli ka 

glav nog gra da je, uz naj vi - 

{e zna ke hva le i odu {e- 

vqe wa, pra ti la kon cer te 

or ke stra Cen tral nog do - 

ma. Na ro ~i to su bi li po - 

se }e ni kon cer ti u ~ast ro - 

|en da na J. B. Ti ta. 

For mi ra wem Mu zi~ kog od se ka, tre }eg od se ka Cen tral nog do - 

ma Ju go slo ven ske ar mi je, pre sta la je da po sto ji Mu zi~ ka sek ci ja. 

Dva we go va an sam bla, du va~ ki or ke star i mu {ki pe va~ ki hor, raz vi - 

ja li su se sa mo stal no i wi ho vi di ri gen ti vo di li su bri gu o ka drov - 

skom po pu wa va wu. Usko ro, ve} po ~et kom 1947. go di ne, na red bom vr - 

hov nog ko man dan ta i mi ni stra od bra ne, uki nut je tre }i od sek i for - 

mi ra na Umet ni~ ka gru pa, ~i me su, u stva ri, uda re ni te me qi Umet - 

ni~ kog an sam bla. 

Umet ni~ ka gru pa Cen tral nog do ma Ju go slo ven ske ar mi je for - 

mi ra na je „ra di uspje {nog raz vi ja wa kul tur nog i pro svjet nog ra da u 

Ju go slo ven skoj Ar mi ji i re pre zen ta ci je kul tur no – umjet ni~ kog ì vo - 

ta u Ju go slo ven skoj ar mi ji”. Ovu gru pu sa ~i wa va li su: pe va~ ki hor, 

sim fo nij ski or ke star i fol klor na gru pa. 

Pr vi ve }i jav ni na stu pi Umet ni~ ke gru pe Cen tral nog do ma JA 

usle di li su kra jem 1947. Na kon cer tu ho ra i or ke stra, odr à nom 

21. ok to bra, sa mo za ~la no ve Do ma, iz vo |e ne su ma sov ne pe sme pa - 

tri ot skog i na rod nog ka rak te ra, uz oba ve znu igran ku na kra ju. Uspeh 

i apla u zi po bra ni te ve ~e ri ozna ~i li su do bar po ~e tak se ri je jav - 

nih na stu pa Sim fo nij skog or ke stra i ho ra. 

„Marseqeza” – Pozdrav Parizu na èlezni~koj stanici 16. septembra 1914. godine 

Simfonijski orkestar 

Pr vi jav ni na stup, iz ve den 4. de cem bra 1947. u Ko lar ~e vom 

na rod nom uni ver zi te tu, uz bur kao je po klo ni ke mu zi~ ke umet no sti 

glav nog gra da. Za ~la no ve vo kal no-in stru men tal nog an sam bla pr vi 

jav ni kon cert bio je i po ka za teq bu du }e pro gram ske ori jen ta ci je. 

Kon cert je bio po de qen u dva de la. Pr vi deo pro gra ma ob u hva - 

tio je sle de }e kom po zi ci je: Lo gar – Pe sma re gru ta, Ada mi~ – ûj nas, 

ze mqo, Mo kra wac – Pe ta ru ko vet i Ko zar, Taj ~e vi} – Pe sma od ko - 

la, Ma te ti} – Pe sma slo bo di, Go to vac – No vi grad, Si mo ni ti – Na - 

{e gor je i Ko zi na – Obru~! 

Dru gi deo pro gra ma ob u hva tio je de la pi sa na za hor i or ke - 

star: Sla ven ski – He roj Ti to, Dru è Ti to i Sta qin i Ti to, Ha ~a tu ri - 

jan – Pe sma o Sta qi nu, No vi kov – Ro di na mo ja i kan ta ta kom po zi to - 

ra Iva na Rup ni ka – Pje sma mr tvih pro le te ra, pi sa na na tekst Bran - 

ka ]o pi }a, ko ja je, na kon kur su Mi ni star stva kul tu re FNRJ, do bi la 

dru gu na gra du. 

Ovaj pro gram kao da je tra si rao osnov nu li ni ju pro gram ske 

po li ti ke bu du }eg vo kal no-in stru men tal nog an sam bla na {e ar mi je. 

[efovi umetni~kog ansambla 

Po ~ev od 1947. na ~e lu Umet ni~ kog an sam bla na la zi li su, 

po red osta lih: An ton Kva ter nik, An dri ja Mi lek, Rat ko Ko va ~i}, 

Fra wo Ba uk, Vo ji slav [i qe go vi}, Bu di mir Ga ji}, Ili ja Ili - 

jev ski, Bran ko Ka ra ka{, Ro bert Iva no vi}, Igor Mi tro vi}, 

Bud mir Ga ki}, Ili ja Ili jev ski, Vla di mir Mu staj ba {i}, \or |e 

Mi nov, Mi lan Vla jin, Ti ho mir Ma ri}, Ra do Si me nu ti, Emil 

Ko se to, Mi lan Ba u {an ski, Bran ko Cve ji}, Ka rel Ba }a, Da vo - 

rin Zu pa ni}, Voj kan Bo ri sa vqe vi} i dru gi. 

Hor i orkestar Centralnog doma 

Za pr vih {est me se ci 1949. go di ne, Hor Cen tral nog do - 

ma, ko ji bro ji 90 ~la no va, na stu pio je {est pu ta na sve ~a nim 

aka de mi ja ma u Do mu, pri re dio {est kon ce ra ta za je di ni ce be - 

o grad skog gar ni zo na i tri na Ko lar ~e vom uni ver zi te tu. Hor je 

bio na tur ne ji u Ni {u, Sko pqu, Pro ku pqu, Pan ~e vu, Ze mu nu i 

Be loj Cr kvi. Tom pri li kom iz veo je de vet kon ce ra ta za Ar mi ju 

i de vet za gra |an stvo. An sambl ho ra na stu pio je i na ra diosta 

ni ca ma Be o gra da i Sko pqa, we gov oda bra ni re per to ar dva 

pu ta je sni man za plo ~e, ko je su ~e sto na pro gra mu ra dio-emi - 

si ja. Svim we go vim kon cer ti ma i na stu pi ma pri su stvo va lo je 

oko 20.000 slu {a la ca. 

Ob u hva tio je sva tri àn ra ~i ste vo kal ne i vo kal no-in stru men - 

tal ne mu zi ke, ko ji }e ubu du }e bi ti osnov ni ma te ri jal iz vo |a~ kog 

re per to a ra ovog an sam bla: hor ske umet ni~ ke kom po zi ci je, kom po - 

zi ci je na na rod ne mo ti ve, bor be ne pe sme i pe sme iz grad we i kan - 

ta te pro gre siv ne idej no-estet ske ori jen ta ci je. Uz to, ovaj pro gram 

(sa ma wim iz u ze ci ma, ko je je dik ti ra la ta da {wa po li ti~ ka si tu a - 

ci ja) bio je is pu wen is kqu ~i vo de li ma do ma }ih kom po zi to ra, {to 

}e i da qe bi ti jed na od smer ni ca pro gram ske po li ti ke ovog ar mij - 

skog mu zi~ kog ko lek ti va! 

(Na sta vak u idu }em bro ju) 

52 

15. oktobar 2009.

V E R S K I P R A Z N I C I 

16.-31. oktobar 

Pra vo slav ni 

17. oktobar – Sve ti Ste fan i Je le na 

([ti qa no vi}) 

19. oktobar – Sve ti apo stol To ma – 

To min dan 

20. oktobar – Sve ti mu ~e ni ci Ser gi je 

i Vak ho – Sr |ev dan 

22. oktobar – Sve ti apo stol Ja kov; 

sve ti Ste fan Srp ski 

(Sle pi) 

26. oktobar – Sve ta no vo ko mu ~e ni ca 

Zla ta Me glin ska 

27. oktobar – Pre po dob na ma ti 

Pa ra ske va – Sve ta Pet ka 

31. oktobar – Sve ti apo stol 

i je van |e list Lu ka; 

Sve ti Pe tar Ce tiw ski 

Jevrejski 

18. oktobar – Ro{ ho de{ 

Islamski 

19. oktobar – Zul ka da. 

SR\EVDAN 

Sve ti mu ~e ni ci Ser gi je i Vak ho bi li su pr va - 

ci i ve li ka {i na dvo ru ca ra Mak si mi li ja na, ko ji ih 

je po {to vao i uva à vao zbog wi ho ve hra bro sti, 

ver no sti i mu dro sti. Ka da je car sa znao da su oni 

hri {}a ni, sva we go va qu bav pre tvo ri la se u gnev, 

na ro ~i to ka da su otvo re no od bi li da u~e stvu ju u 

sve ~a no sti ma `r tvo pri no {e wa ido li ma. Na re dio 

je da im se odu zmu voj ni~ ka ode la i svi zna ci ~a sti, 

do sto jan stva i ~i na. Po tom ih je po slao u iz gnan - 

stvo u Azi ju svom na me sni ku An ti o hu. Na me snik je 

po ku {ao da ih ube di da se od rek nu Hri sta ka ko bi 

se be spa sli be{ ~a {}a, mu ka i smr ti. Ali oba sve - 

ti te qa osta li su ~vr sti u svo joj ve ri. 

Sve ti Vak ho je iz dah nuo pod ba ti na ma na me - 

sni ko vih voj ni ka, a sve ti Ser gi je od mah po tom, mu - 

~en i po se ~en u gra du Ro sa fu u Si ri ji. Oba ova 

mu ~e ni ka i vi te za ve re Hri sto ve stra da li su 303. 

go di ne. 

RO[ HODE[ 

Po ja va mla dog me se ca ozna ~a va po ~e tak no vog 

me se ca u je vrej skom ka len da ru. Ia ko se da nas na 

Ro{ ho de{ gle da kao na po lu pra znik, sa ~u van je 

obi ~aj da se su bo tom u hra mo vi ma, po sle ~i ta wa 

To re, ob ja vqu je i bla go si qa no vi me sec. 

Sma tra se pre kret ni com ko ja po zi tiv no od - 

sli ka va zbi va wa na po slu, u po ro di ci i du hov nom 

ì vo tu. Ve ru je se da do no si no vo na dah nu }e i pre - 

ga la {tvo, na sta vak do bro ~in stva i u~vr {}i va we 

ve re. Ne po sto je ne ka po seb na pra vi la sla vqa i 

obe le à va wa Ro{ ho de {a osim pri hva ta wa ve - 

dri ne ko ju tre ba pre ne ti na ~la no ve po ro di ce i 

pri ja te qe. 

DOGODILO SE... 

17. okto bar 1944. 

U Mo skvi je za vr {en sa sta nak 

iz me |u êr ~i la i Sta qi na, na ko me 

je po stig nut spo ra zum o po de li in te - 

re snih sfe ra pri li kom ure |i va wa 

unu tra {wih od no sa i od re |i va wa 

me |u na rod nog po lo à ja bal kan skih 

dr à va na kon Dru gog svet skog ra ta. 

Spo ra zum je po znat pod na zi vom 

„Do go vor o pro cen ti ma“ i pod ra zu - 

me vao je 50:50% bri tan skog i so - 

vjet skog uti ca ja u Ma |ar skoj i Ju go - 

sla vi ji, u Gr~ koj 90% bri tan skog i 

10% so vjet skog, u Ru mu ni ji obr nu to, 

a u Bu gar skoj 75 posto so vjet skog i 

25 posto bri tan skog. 

19. okto bar 1957. 

Sa ve zna Re pu bli ka Ne ma~ ka 

pre ki nu la je di plo mat ske od no se sa 

Ju go sla vi jom za to {to je Be o grad 

pri znao Ne ma~ ku De mo krat sku Re pu - 

bli ku. Od no si su ob no vqe ni u fe - 

bru a ru 1968. go di ne. 

19. okto bar 1918. 

Dan oslo bo |e wa Za je ~a ra. U 

Voj sci Sr bi je taj da tum se pro sla - 

vqa kao Dan Pe tog cen tra za obu ku. 

Oslobo|ewe Beograda 

vremeplov 

19. okto bar 1918. 

Dan oslo bo |e wa Kru {ev ca u 

Pr vom svet skom ra tu. U Voj sci Sr - 

bi je taj da tum se obe le à va kao Dan 

6. cen tra za obu ku. 

23. oktobar 1944. 

U fi li pin skom za li vu Lej te po - 

~e la je jed na od naj ve }ih po mor skova 

zdu {nih bi ta ka u Dru gom svet skom 

ra tu, u ko joj u~e stvo va la go to vo ce la 

ja pan ska flo ta i tri ~e tvr ti ne flo - 

te SAD. Bit ka je okon ~a na po ra zom 

Ja pa na ca 25. ok to bra. 

23. oktobar 1954. 

Po sle se ri je sa sta na ka u Pa - 

ri zu, SSSR, SAD, Ve li ka Bri ta ni ja 

i Fran cu ska spo ra zu me le su se da 

okon ~a ju oku pa ci ju Ne ma~ ke. 

23. oktobar 1956 

Uli~ nim de mon stra ci ja ma stu - 

de na ta i rad ni ka u Ma |ar skoj je po - 

~e la an ti ko mu ni sti~ ka po bu na. Po - 

bu na je ugu {e na in ter ven ci jom so - 

vjet skih tru pa 4. no vem bra 1956. 

go di ne. 

Be o gra d je 

oslobo|en 20. oktobra 

1944. godine. 

Do spa ja wa 

je di ni ca Cr ve ne 

ar mi je i Pr ve ar - 

mij ske gru pe Na - 

rod no o slo bo di - 

la~ ke voj ske Ju go - 

sla vi je do {lo je 

10. ok to bra 1944, 

kod Ve li ke Pla ne. 

Za jed ni~ ka bit ka 

je di ni ca NOVJ, 

pod ko man dom ge ne ra la Pe ka Dap ~e vi }a, i Cr ve ne ar mi je, pod ko man dom ge - 

ne ra la Vla di mi ra @da no va, za Be o grad ot po ~e la je 14. i tra ja la do 20. ok - 

to bra. U ok to bru su oslo bo |e ni i mno gi dru gi gra do vi u Sr bi ji. z 

Pripremio Miqan MILKI] 

53

duhovnost 

DDo obre te wa (ja vqa wa) Ka zan ske iko ne do {lo je u Ka za nu 23. 

ju na 1579, na kon stra {nog po à ra u ko me je iz go re la po lo vi na 

gra da. De ve to go di {wa Ma tro na vi de la je u snu Pre sve tu Bo go - 

ro di cu, ko ja joj je sa op {ti la da se iko na na la zi u ze mqi, na 

me stu gde je do iz bi ja wa po à ra bio de voj ~i cin ro di teq ski 

dom. Na re di la joj je da to pre ne se ar hi e pi sko pu i grad skim voj 

vo da ma, ka ko bi je oni uze li iz ze mqe. De voj ~i ci ni ko ni je ve ro - 

vao, ~ak ni we na maj ka. Na kon {to se ~u de sno ja vqa we po no vi lo 

jo{ dva pu ta, sa da mno go stra {ni je, maj ka je po ve ro va la u }er ki ne 

re ~i i re {i la da sa ma ko pa na me stu svog iz go re log do ma. De voj - 

~i ca je uzev {i a{ov i ko pa ju }i na me stu gde je bi la pe} u wi ho vom 

iz go re lom do mu, na we nu ve li ku ra dost, spa zi la ne {to za mo ta no u 

par ~e suk na. Ka da su ga ra {i ri li, vi de li su iko nu Pre sve te Bo go - 

ro di ce sa Mla den cem, ka kvu ni ko ra ni je ni je vi deo. Bi la je sa vr - 

{e no no va, kao da je tog mo men ta na sli ka na i sva je si ja la. Vest o 

to me ra {i ri la se ce lim gra dom i mno {tvo na ro da do {lo je na 

me sto ja vqa wa. 

Pobeda nad 

poqacima 

Ta da {wi sve {te nik hra ma sve tog Ni ko la ja, u ko ji je iko na pre ne se - 

na, i o~e vi dac svih do ga |a ja bio je bu du }i ru ski pa tri jarh Er mo gen. 

On je opi sao obre te we iko ne, we na ~u da i sa sta vqa~ je we ne slu - 

`be. U to ku pre no sa iko ne ka hra mu, u po vor ci su is ce qe na dva slep - 

ca – Jo sif i Ni ki ta. To je bio znak da je ona pro ja vqe na, ra di du - 

hov nog pro sve }e wa i pro gle da wa za sle pqe nih ne ver jem. Mno go pu ta 

ka sni je ona je pra vo slav noj voj sci po ka zi va la put po be de, ka is pu - 

we wu sve tog du ga pred Bo gom i otax bi nom. Pre pis iko ne su po sla li 

ca ru Iva nu Va si qe vi ~u Gro znom. Sa znav {i za obre te we, car je na - 

re dio da se na tom me stu iz gra di hram i osnu je èn ski ma na stir, gde 

je Ma tro na pri miv {i mo na {ki 

po strig, kao we go va igu ma ni ja 

okon ~a la zad we da ne ovo ze maq - 

skog ì vo ta. Po sle smr ti mu à, 

tu je u mo na {kom pod vi gu, ovo ze - 

maq ski ì vot za vr {i la i we na 

maj ka. 

Opi su ju }i do ga |a je iz 1612. 

go di ne, jed ne od naj stra {ni jih u 

isto ri ji ru ske dr à ve i na ro da, 

au tor na vo di da je ve li ko zlo na - 

stu pi lo kao po sle di ca ne ver ja, 

gre ho va i iz daj stva. Ru si ja je ta da 

bi la pred uni {te wem. Ce la ze - 

mqa je bi la u po à ri ma, ra za ra - 

Ivan Grozni 

Kazanski hram u Sankt Pe ter bur gu 

wa su bi la stra {na, na sve 

stra ne su ne ka `we no vr {e - 

ni br oj ni zlo ~i ni, pqa~ ke 

i ubi stva. Bi lo je to vre me 

bez vla {}a, ka da je sva ko 

mi slio sa mo o se bi i u svo - 

ju ko rist, a ne na spa se we 

otax bi ne. 

Uàs je za vla dao na - 

ro dom. ê ka no je spa se we, a 

we ga ni je bi lo ni ot ku da. 

Naj ve }e po ni è we na stu pi - 

lo je ka da su la `ni Di mi - 

tri je i Po qa ci oku pi ra li 

Mo skvu vre |a ju }i ru ske sve - 

ti we, hra mo ve i sve {to je 

ru sko. Er mo gen, ta da ve} pa - 

tri jarh, ve li ki po {to va lac 

Pre sve te Bo go ro di ce i u to 

vre me je dan od ma lo broj nih 

pre ga la ca za Ru si ju, tvr do 

se dr ào svo jih ube |e wa i 

i{ao pu tem spa so no snim za 

dr à vu i ru ski na rod. U av - 

gu stu 1611. go di ne u tam ni - 

ci, u ko ju su ga za tvo ri li 

Po qa ci, na pi sao je po sla - 

ni cu, ko jom je po zvao sav ru - 

ski na rod u za {ti tu otax bi - 

ne, pre sto ni ce i pra vo slav - 

ne ve re od stra na ca, ko ju 

oni è le da uni {te. 

Ta da je iz ra znih kra - 

je va Ru si je ka Mo skvi po ~e la 

da pri sti è na rod na voj ska, 

sa kne zom Po àr skim i Ku - 

zmom Mi wi nom na ~e lu. Ka - 

zan ski od red je ta ko |e kre - 

nuo, po nev {i sa so bom Ka - 

zan sku iko nu. Ka da su Po - 

qa ci ma na klo we ni bo qa - 

ri sa zna li za na me re Mi - 

wi na i Po àr skog, zah te - 

va li su od pa tri jar ha da ih 

od vra ti. On im je od go vo - 

rio: „Na wi ma ne ka bu de 

mi lost Bo` ja i bla go slov 

na {eg smi re wa, a na iz daj - 

ni ke ne ka se iz li je gnev 

Bo` ji i da bu du pro kle ti za 

sva vre me na.“ Ta da su ga 

umo ri li gla |u. 

Ru ska voj ska je ne ma ju - 

}i sna ga za na pad i sa ~e - 

kav {i da pro |e zi ma, tek 

22. ok to bra 1612, uz è - 

stok ot por Po qa ka za u ze la 

Kremq. û do tvor na Ka zan - 

ska iko na se pri op sa di 

na la zi la u naj i stu re ni jim 

re do vi ma voj ske. Na rod je 

u znak bla go dar no sti za 

iz ba vqe we od ne pri ja te qa 

na pra vio sve ~a nu mo leb nu 

li ti ju sa Ka zan skom iko - 

nom. Svi voj ni ci i pri sut - 

ni na rod pe va li su tro par, 

ko ji je ta da na pi san. Qu di 

^ u d a K a z a n s k e i k o n e 

ZA [TIT NI 

Opi su ju }i zna ~aj ne 

do ga |a je iz ru ske voj ne 

isto ri je pro to je rej 

Va si lij [vec u tek stu 

„û da Ka zan ske iko ne 

Pre sve te Bo go ro di ce“, 

ob ja vqe nom u zbor ni ku 

ra do va „Ru si ja pred drugim 

do la skom“ Ser ge ja i Ta ma re 

Fo min, na vo di i broj na 

~u da ko ja sve do ~e da 

Ru si ja za i sta pred sta vqa 

me sto pod po kro vi teq stvom 

Maj ke Bo ì je. 

54 

15. oktobar 2009.

su pa da li na ko le na pred 

~u do tvor nom iko nom, ko ja 

se na la zi la na ~e lu ru ske 

voj ske i ~i jim po sre do va - 

wem je Pre sve ta Bo go ro di - 

ca da ro va la po be du nad 

Po qa ci ma. Ti me je do {ao 

kraj ve li kih ra za ra wa i 

ha o sa u dr à vi. 

Pri po ve da we au to ra 

o u~e {}u Ka zan ske iko ne u 

sud bi ni Ru si je, da qe vo di 

ka epo hi Pe tra Pr vog i no - 

vom gra du na oba la ma Ne - 

ve, gra du sve tog Pe tra – 

Sankt Pe ter bur gu. Ma lo je 

cr kve nih pa sti ra u to vre - 

me po dr à va lo Pe tra Pr - 

vog. Sve ti Mi tro fan Vo ro - 

we {ki je u to me bio je dan 

od ret kih. Im pe ra tor je 

imao Bo` ji bla go slov za 

mno ga de la i ni je se za u - 

sta vqao pred te {ko}a ma, 

ve} ih je pro sto bri sao sa 

pu ta. Znao je da je ono {to 

ra di nu `no i ko ri sno za 

dr à vu i sud bi nu bu du }ih 

ru skih po ko le wa. 

Ka da je 1695. go di ne 

do {ao u Vo ro we` sa ci qem 

da iz gra di flo tu za na pad 

na Azov, sve ti Mi tro fan mu 

je mno go po mo gao, ube |u ju }i 

na rod u po tre bu ovog de la. 

Pred bit ku sa [ve |a ni ma, 

P r e s v e t e B o g o r o d i c e sve ti teq je im pe ra to ru 

pred ska zao po be du nad ne - 

pri ja te qem i iz grad wu ve - 

CA RU SI JE 

li kog gra da na se ve ru. Ta da 

mu je re kao: „Uzmi Ka zan sku 

iko nu Pre sve te Bo go ro di - 

ce i ona }e ti po mo }i da 

po be di{. Sa Wom se ne - 

}e{ ni ~e ga pla {i ti, ni ~e ga. Po be di }e{ mno ge pro tiv ni ke. Osno va - 

}e{ no vu pre sto ni cu, ve li ki grad u ~ast sve tog Pe tra, jer te je Bog 

bla go slo vio za to. Ka zan ska iko na }e bi ti po krov gra da i tvog na - 

ro da. Sve dok ona bu de u pre sto ni ci i pred wom se bu du mo li li pra - 

vo slav ni, ne pri ja teq ska no ga u grad ne }e kro ~i ti“. 

Da qa ru ska isto ri ja sve do ~i da su se re ~i sve ti te qa u pot pu - 

no sti ob i sti ni le. Na kon upo ko je wa sve tog Mi tro fa na Vo ro we {kog 

i po di za wa Sankt Pe ter bur ga, po na re |e wu Pe tra Pr vog pre pis 

Ka zan ske iko ne je 1710. go di ne do ne sen iz Mo skve i po sta vqen u 

cen tru no ve pre sto ni ce. 

Dràvna ikona 

To kom Otax bin skog ra ta 1812. go di ne, glav no ko man du ju }i ge - 

ne ral Mi ha il Ila ri o no vi~ Ku tu zov, ~e sto je od la zio u hram i mo - 

lio se pred Ka zan skom iko nom. Maj ka Bo` ja ni ta da ni je osta vi la 

svo ja ~e da, ne go je za {ti ti la ru sku ze mqu od in va zi je. Ru ska voj ska je 

22. ok to bra – na dan pra zno va wa Ka zan ske iko ne, od ne la pr vu po - 

be du u ra tu. Ne pri ja teq je ta da iz gu bio se dam hi qa da qu di. Pao je 

pr vi sneg i po ~e le su hlad no }e, ko je su fran cu ski voj ni ci te {ko pod - 

no si li. Tog da na ne pri ja teq ska ar mi ja po ~e la je da se sma wu je i ne - 

sta je. Ka zan ski sa bor ni hram u Sankt Pe ter bur gu po stao je hram – 

spo me nik ru ske sla ve u Otax bin skom ra tu 1812. go di ne. Pred wim 

su po sta vqe ne skulp tu re voj sko vo |a Mi ha i la Ila ri o no vi ~a Ku tu zo - 

va i Bar kla ja de To li ja. Ni je slu ~aj no ve li ki ru ski stra teg i voj nik 

Ku tu zov, ko ji je ru sku 

ar mi ju do veo do po be de, 

za ve {tao da ga sa hra ne 

u Ka zan skom sa bor nom 

hra mu, po sve }e nom Ka - 

zan skoj iko ni Pre sve te 

Bo go ro di ce, onoj ko ju je 

ta ko po {to vao ceo svoj 

ì vot. I sa da iz nad 

grob ni ce voj sko vo |e ne - 

pre kid no go ri kan di lo 

pred Ka zan skom iko nom 

Maj ke Bo` je. 

U fe bru a ru 

1917. go di ne, na dan 

uo ~i ab di ka ci je im pe - 

ra to ra Ni ko la ja Dru - 

gog i kra ja sa mo dr à - 

vqa u Ru si ji, u Mo - 

skov skom sa bor nom 

hra mu po dig nu tom u 

~ast Ka zan ske iko ne, 

ja vi la se iko na Maj ke 

Bo` je, na zva na Dr - 

àv na. I sa da na me - 

stu ja vqa wa iko ne po - 

sto ji iz vor sa sve tom 

Petar Veliki 

Mihail Ilarionovi~ Kutuzov 

U go di na ma ve li kog Otax bin skog ra ta bi lo je u Ru si ji broj nih 

~u de snih zna ko va i sve do ~e wa ko ji su go vo ri li o bla go dat noj mi lo sti 

bo ì joj. 

Dva de se tog apri la 1941. go di ne, Nem ci su pra zno va li ro - 

|en dan svog fi re ra, a ru ski na rod je pra zno vao Vas krs. 

Po du da ra we po ~et ka Otax bin skog ra ta sa pra zni ka Sa bo ra 

ru skih sve ti te qa go vo ri o wi ho vom ne be skom za stup ni {tvu pred Go - 

spo dom za bra ni o ce ota ~a stva. 

Po ~e tak pro tiv na pa da Cr ve ne ar mi je, 6. de cem bra 1941. 

kod Mo skve, de sio se na dan sve tog Alek san dra Nev skog – za {tit ni - 

ka ze mqe Ru si je. 

Vas krs se 1942. go di ne pro sla vqao 5. apri la, na dan bit ke 

na le du ko ju je Alek san dar Nev ski vo dio sa [ve |a ni ma. U toj bi ci 

Ru si su iz vo je va li po be du jer su [ve |a ni, zbog te ì ne svo jih oklo - 

pa, pro pa da li kroz led. 

In tro ni za ci ja mi tro po li ta Ser gi ja u pa tri jar ha mo skov skog 

i ce le Ru si je na dan sve tog Alek san dra Nev skog uka zi va la je, ta ko - 

|e, na po kro vi teq stvo sve ti te qa no vo i za bra nom pa tri jar hu i ru - 

skom na ro du. 

Vas krs se 1945. go di ne pro sla vqao na dan sve tog ve li ko mu - 

~e ni ka i po be do no sca Ge or gi ja, {to je bio znak sko re po be de nad 

fa {i sti~ kom Ne ma~ kom. Vest o po be di sje di ni la se sa ra do {}u 

Sve tle sed mi ce. 

Na pra znik Sve te Tro ji ce 24. ju na 1945, na Cr ve nom tr gu 

odr à na je Pa ra da po be de. Ta da je iz ka pi je Spa ske ku le iza {ao 

Pas hal ni Ge or gi je – mar {al @ukov na be lom ko wu. 

PO KROV CA RI CE NE BE SKE 

Ru sku ze mqu sa svih stra na ogra |u ju ~u do tvor ne iko ne Maj ke 

Go spo da. Ti hvin ska iko na ~u va i bla go si qa se ver ne pre de le, Iver - 

ska bla go si qa ju `ne kra je ve, a Po ~a ev ska i Smo len ska ogra |u ju ru - 

sku ze mqu sa za pa da. 

Na is to ku, Ka zan ska iko na Pre sve te Bo go ro di ce si ja ju }i do 

kra ja ze mqe zra ci ma bla go da ti, ogra |u je i bla go si qa Ru si ju. U cen - 

tru si ja Vla di mir ska iko na Maj ke Bo` je, na sli ka na ru kom je van |e - 

li ste Lu ke, na da sci od sto la, za ko jim se do go di la Taj na Ve ~e ra – 

pr va Ev ha ri sti ja, ozna ~iv {i po ~e tak spa se wa ~o ve ~an stva na Kr vi 

na {eg Go spo da i po ~e tak no vog ì vo ta. 

55

duhovnost 

vo dom i do we ga dru gi iz vor sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja. To je 

bio ja san znak da Maj ka Bo` ja ni u tim stra {nim da ni ma ru {e wa 

dr à ve, ko ja je vla {}u ca re va – sa mo dr à ca op sta ja la ve ko vi ma, 

ka da su se bez da ni gre ha otvo ri li u qu di ma, ka da je sve ru {e no u 

pla me nu stra {nog bra to u bi la~ kog ra ta i po ni è we sve ga sve tog 

i qud skog do sti glo po sled we gra ni ce, ni je osta vi la Ru si ju, ve} je 

bi la sa ru skim na ro dom. Ce lom sve tu je po ka za la da je od ta da 

ona dr àv na upra vi te qi ca Ru si je i da dr ì sud bi nu dr à ve i ru - 

skog na ro da u svo jim ru ka ma. 

Ka kva god da bu de vlast na ze mqi to ne }e bi ti to li ko va `no, jer 

je od fe bru a ra 1917. go di ne ce la Ru si ja pod za {ti tom Pre sve te 

Bo go ro di ce. Ka kva je to po tre sna ~i we ni ca bi la i va `no zna me - 

we! Ko ja su jo{ sve do ~an stva bi la po treb na Au tor na gla {a va da 

se u tom do ga |a ju kri je i od go vor na pi ta we {ta ustva ri ozna ~a va 

Di vje je vo, opi su ju }i de taq no we gov zna ~aj u po sled wim vre me ni ma. 

Da su tih go di na shva ti li {ta zna ~i zna me we – ja vqa we Dr àv ne 

iko ne, ko li ko stra {nih de la ne bi bi lo u~i we no. 

Molitva Mitropolita Ilije 

U kwi zi za tim sle di opis do ga |a ja iz Dru gog svet skog ra ta, u 

ko me je Hi tler imao za ciq uni {te we sve te Ru si je, we nog na ro da i 

bri sa we sa li ca ze mqe sve ga {to je ru sko. Ta da se de si lo ne {to od 

iz u zet nog zna ~a ja za sud bi nu Ru si je i ce log sve ta. Bi la je zi ma 1941. 

go di ne. Nem ci su na stu pa li ka Mo skvi. Ze mqa je bi la na ivi ci ka ta - 

stro fe. Tih da na ni ko ni je ve ro vao u po be du i svi su vi de li sa mo 

smrt. Svu da su vla da li pa ni ka, strah i o~a ja we. 

Pro mi slom Bo` jim iza bran je pri ja teq i mo li tve nik za Ru si ju 

iz jed ne brat ske cr kve – mi tro po lit Li van skih go ra Ili ja (An ti o hij - 

ska pa tri jar {i ja). On je re {io je da se za tvo ri i da mo li Maj ku Bo` - 

ju da mu ot kri je na ko ji na ~in je mo gu }e po mo }i Ru si ji. Spu stio se u 

ka ta kom bu, gde ni je do pi rao ni je dan zvuk sa ze mqe i gde ni je bi lo ni - 

~e ga, osim iko ne Maj ke Bo` je sa kan di lom. Na kon tro dnev nog bde wa 

ja vi la mu se u og we nom stu bu sa ma Pre sve ta Bo go ro di ca i ob ja vi la 

mu da je on iza bran da 

pre ne se opre de qe we Bo` - 

je za dr à vu i ru ski na rod. 

Ako sve to {to je ob ja vqe - 

no ne bu de is pu we no, Ru - 

si ja }e pro pa sti. 

„Mo ra ju se u ce loj 

ze mqi otvo ri ti hra mo vi, 

ma na sti ri, du hov ne aka de - 

mi je i bo go slo vi je. Sve - 

{te ni ci mo ra ju bi ti vra - 

}e ni sa fron to va i iz lo - 

go ra i po ~e ti sa bo go slu - 

è wi ma. U to ku je pri pre - 

ma za pre da ju Le win gra da, 

a on se ne sme pre da ti. 

Ne ka se iz ne se, re kla je 

Ona, ~u do tvor na Ka zan ska 

iko na i u li ti ji pro ne se 

oko gra da. Ta da ni je dan 

ne pri ja teq ski voj nik ne }e 

stu pi ti na we go vo tlo, jer 

je on iza bra ni grad. Pred 

Ka zan skom iko nom se mo - 

ra i u Mo skvi slu ì ti mo - 

le ban. Za tim iko nu tre ba 

od ne ti u Sta qin grad, ko ji 

se ta ko |e ne sme pre da ti 

ne pri ja te qu. Iko na se mo - 

ra no si ti sa voj skom sve do 

za pad nih gra ni ca Ru si je. 

Ka da se rat za vr {i 

mi tro po lit Ili ja tre - 

ba da ot pu tu je u Ru si ju 

i is pri ~a na ko ji na ~in 

je ona spa se na.“ 

Vla di ka je us po - 

sta vio ve zu sa pred - 

stav ni ci ma Ru ske cr kve 

i sa so vjet skom vla dom 

i pre neo im sve {to mu 

je na lo è no. I sa da se 

u ar hi va ma ~u va ju pi - 

sma i te le gra mi ko je je 

mi tro po lit Ili ja slao u 

Mo skvu. Ne vi de }i bi lo 

ka kvu mo gu} nost da se si - 

tu a ci ja po pra vi, Sta qin 

je od lu ~io da is pu ni sve 

{to je pre neo mi tro po - 

lit Ili ja. 

Sve se de si lo ona - 

ko ka ko je i pro re ~e no. 

Iz Vla di mir skog hra ma 

iz ne li su Ka zan sku iko - 

nu Pre sve te Bo go ro di ce 

i ob i {li Le win grad u 

li ti ji. Grad je spa sen. 

Mno gi ma je i dan-da nas 

osta lo ne po zna to ka ko 

se on odr ào, ka da mu 

po mo }i prak ti~ no ni je 

bi lo. Do sa da su mno gi 

is tra ì va ~i ve li kog 

Otax bin skog ra ta uza - 

lud no tra ì li od go vor 

na pi ta we: „Za{to 

Nem ci u je sen 1941. go - 

di ne ni su za u ze li Le - 

JU RI[ NA KE NING SBERG 

Pri ~e o ~u de snim slu ~a je vi ma Ka zan ske iko ne u Otax bin skom 

ra tu mo gle su da se ~u ju od mno gih rat ni ka sa fron ta, ~ak i od ne ve - 

ru ju }ih. Na vo di mo jed no ta kvo sve do ~an stvo. Bi lo je to u vre me ju ri - 

{a na Ke ning sberg 1944. go di ne. Evo {ta go vo ri ofi cir ko ji je u bi - 

ci za taj grad tvr |a vu, bio u sa mom sre di {tu do ga |a ja: 

„Na {a voj ska je bi la pred po ra zom, a Nem ci sve nad mo} ni ji. 

Gu bi ci su bi li ogrom ni, is hod ne iz ve stan. Od jed nom vi di mo da je do - 

{ao ko man dant fron ta sa mno go ofi ci ra i sa wi ma sve {te ni ci sa 

iko nom. Mno gi su po ~e li da zbi ja ju {a le: „Evo do ve li su po po ve, sa - 

da }e nam oni po mo }i...“ No, ko man dant je ener gi~ no pre se kao sve 

{a le na re div {i da se svi po stro je i ski nu ka pe. Sve {te ni ci su od - 

slu ì li mo le ban i no se }i iko nu po {li pre ma pr voj bor be noj li ni ji. 

Mi smo sa ne ve ri com po sma tra li: ku da idu pot pu no us pra vqe ni 

Sve }e ih po bi ti! Sa ne ma~ ke stra ne je bi la stra ho vi ta paq ba, pra - 

vi va tre ni zid! Ali oni su spo koj no i{li u va tru. Od jed nom je paq ba 

sa ne ma~ ke stra ne pre sta la, kao pre se ~e na. Ta da je dat sig nal i na - 

{a voj ska je sa kop na i sa mo ra ot po ~e la op {ti ju ri{ na Ke ning sberg. 

De si lo se ne {to ne ve ro vat no. Na hi qa de Ne ma ca je gi nu lo i 

hi qa de ih se pre da lo. Za ro bqe ni ci su po sle u je dan glas go vo ri li 

da se pred sam ru ski ju ri{ „na ne bu po ja vi la Ma do na” (ta ko oni zo - 

vu Bo go ro di cu), ko ja je bi la vi dqi va svoj ne ma~ koj ar mi ji i kod ko je je 

ap so lut no ot ka za lo svo oru` je. Ni su mo gli da is pa le ni je dan me tak. 

Ta da je Ru ska voj ska sa vla dav {i pre pre ke i na nev {i ne pri ja te qu ve - 

li ke gu bit ke, la ko slo mi la ot por i za u ze la grad ko ji je do ta da bio 

neo svo jiv. U vre me Bo go ro di ~i nog ja vqa wa, Nem ci su pa da li na ko - 

le na i za i sta su ta da mno gi me |u wi ma shva ti li o ~e mu se ra di i ko 

po ma è Ru si ma“. 

Mitropolit Ilija 

Josif Visarionovi~ Staqin 

Georgij Konstantinovi~ @ukov 

win grad, ka da su ve} bi li na we go voj pe - 

ri fe ri ji“ Na rod no pre da we ka è da 

to ni je bi lo mo gu }e, jer su na i {li na ne - 

pre mo sti vu pre pre ku, na krug ko ji je po 

kar ti pr stom na cr tao mi tro po lit le - 

win grad ski Alek sej, a za tim ob le teo po 

tom kru gu avi o nom, po kro piv {i ga sve - 

tom vo dom. Ka da su do {li te li ni je, ne - 

ma~ ki ten ko vi su sta li kao da su se uko - 

pa li. Ia ko im je put bio sko ro pot pu no 

otvo ren, ni me tar vi {e ni su mo gli da se 

po me re na pred. Opet su se po tvr di le 

re ~i sve ti te qa Mi tro fa na Vo ro we - 

{kog ko je je iz re kao Pe tru Pr vom, da je 

grad sve tog apo sto la Pe tra iza bran od 

sa me Pre sve te Bo go ro di ce i dok je we - 

ne Ka zan ske iko ne i mo li tve ni ka u we - 

mu, ne pri ja teq ne }e u}i u grad. 

Za ni mqi vo je i to da je blo ka da 

Le win gra da bi la pro bi je na na dan pra - 

zni ka sve te rav no a po stol ne Ni ne, pro - 

sve ti teq ke Gru zi je. Po sle Le win gra da, 

Ka zan ska iko na po ~e la je svoj po hod po 

Ru si ji. Ne ma~ ki po raz kod Mo skve bio 

je ta ko |e ~u do, pro ja vqe no mo li tva ma i 

56 

15. oktobar 2009.

BLAGOSLOV BEOGRADU 

Kazanska ikona Presvete Bogorodice, sa blagoslovom patrijarha 

sveruskog Aleksija Drugog, doneta je u Beograd 1. aprila 

1999. godine. Ikonu su, tokom bombardovawa Natoa, doneli monasi 

manastira sv. Sergejeve lavre, a putovawe po Srbiji 

zapo~ela je od Saborne crkve. 

Nakon Saborne crkve, ikona je preneta u nekada{wu vojnu crkvu 

Ruìcu na Kalemegdanu, da bi kona~no stigla i na plato hrama svetog 

Save, gde ju je do~ekalo vi{e od 3. 000 qudi. Radi celivawa, ikona je 

bila izloèna u maloj crkvi svetog Save, a kasnije tog dana u hramu 

svetog Save sluèna je i molitva (akatist) ~uvenoj Kazanskoj ikoni. 

Posle celivawa, ikona nastavqa svoje putovawe do crkve 

Aleksandra Nevskog, Bogoslovskog fakulteta, a litija je pre{la i 

Pan~eva~ki most. Ikona je potom odneta i na vrh Beogra|anke, 

odakle je blagosiqana srpska prestonica, a posle tri dana 

vra}ena je u crkvu svetog Save. Iako su postojale èqe da se sa 

ikonom ode i na Kosovo, patrijarh srpski gospodin Pavle nije dao 

blagoslov za to. 

Na vra~arskom platou sluèn je moleban za spas srpskog naroda 

uz pomo} Majke Bo`je, a Kazanska ikona Presvete Bogorodice, 

uz ikonu Presvete Trojeru~ice, jo{ jedan je poklon Srpskoj 

pravoslavnoj crkvi, koji je po obilasku Srbije na{ao svoj novi 

dom u crkvi svetog Save na Vra~aru. 

N. DRA@OVI] 

za stup ni {tvom Maj ke Bo` je, ~i ja iko na je ta ko |e pro ne se na avi o nom 

oko Mo skve. Nem ci su u pa ni ci be à li go we ni stra hom. Po pu tu je 

bi la ba ~e na teh ni ka i ni ko od ne ma~ kih i so vjet skih ge ne ra la ni je 

mo gao da shva ti ka ko i zbog ~e ga se to de si lo. Vo lo ko lam ski put je 

bio slo bo dan i ni {ta ni je spre ~a va lo Nem ce da u|u u Mo skvu. 

Odbrana Staqingrada 

Za tim su Ka zan sku iko nu pre ne li u Sta qin grad. Iko na, 

pred ko jom je vr {e na ne pre kid na slu `ba na la zi la se u sre di ni 

ru ske voj ske, na de snoj oba li Vol ge i ko li ko god da su na po ra 

ula ga li, Nem ci ni su mo gli da pre |u re ku. U to vre me u wi ho vim 

ru ka ma na la zio se zna tan deo Sta qin gra da, usred ~i jih ru {e - 

vi na je od svih zda wa, je di ni pot pu no neo {te }en ostao hram po - 

dig nut u ~ast Ka zan ske iko ne Maj ke Bo` je. Le gen dar ni ko man - 

dant ge ne ral Va si lij Iva no vi~ ûj kov ~e sto je tu do la zio, }u te - 

}i sta jao i pa le }i sve }e pred sve tim iko na ma mo lio se za spa - 

se we gra da. 

Bi lo je tre nu ta ka ka da su bra ni o ci dr à li sa mo ma li pe - 

daq oba le Vol ge, ali Nem ci ni su uspe li da ih po ti snu, jer je na 

tom me stu bi la Ka zan ska iko na (to me sto se sa da zo ve „Ma la ze - 

mqa”). Iko nu su no si li na de lo ve fron ta gde je si tu a ci ja bi la 

naj kri ti~ ni ja i na me sti ma gde su vr {e ne pri pre me za na pad. 

Sve {te ni ci su slu ì li mo le ba ne i voj ni ke kro pi li sve tom vo - 

dom. Sa ka kvim su sa mo umi qe wem i ra do {}u svi to pri hva ta li. 

Ce lom sve tu po sta la je po zna ta „Pa vlo vqe va ku }a” bla go da re }i 

pod vi gu sta ri jeg vod ni ka Ja ko va Pa vlo va. On je pred vo dio ju ri - 

{nu gru pu, ko ja je u po ~et ku bit ke iz ba ci la Nem ce iz ku }e, a za - 

tim, pre tvo riv {i je u neo svo ji vu tvr |a vu, dr à la je ne ko li ko 

me se ci sve do li kvi da ci je sta qin grad skog „ko tla”. Rat ni ci sa 

Pa vlo vqe va ku }a za vreme Staqingradske bitke i sada 

Snimio D. ATLAGI] 

sta qin grad skog fron ta go vo ri li su da je Pa vlov, ina ~e sin 

sve {te ni ka, pre ar mi je bio mo nah. Bla go slov Go spod wi mu je 

i po mo gao da op sta ne. 

U to vre me je u Ru si ji bi lo otvo re no 20.000 hra mo va Ru ske 

pra vo slav ne cr kve. Ce la Ru si ja se ta da mo li la. Mo lio se ~ak, i 

Sta qin, o ~e mu, ta ko |e po sto je sve do ~an stva. Bo ris [a po {wi - 

kov, car ski ge ne ral, ni je skri vao svo ja re li gi o zna ube |e wa. Sa - 

te i sa te pro vo dio je u raz go vo ri ma sa Sta qi nom i svi we go vi 

sa ve ti (me |u mno go broj nim i onaj o obla ~e wu ru ske voj ske u sta - 

re uni for me sa car skim epo le ta ma) bi li su usvo je ni. 

Alek san dar Va si lev ski, ko ji je na pred lo gu Bo ri sa [a po - 

{wi ko va po sta vqen za na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba, bio je sve {te - 

ni kov sin, a we gov otac je ta da bio jo{ ìv. Cr kva je bla go slo - 

vi la Otax bin ski rat ru skog na ro da i taj bla go slov je bio utvr - 

|en na ne bu. Od Pre sto la Sve vi {weg raz go reo se duh Ru si je...! 

Ko li ko se sa mo vi so kih ofi ci ra, o voj ni ci ma da i ne go vo ri mo, 

mo li lo sa ti ma pre bo je va. Mno gi ko man dan ti, pa i sam mar {al 

Ge or gij Kon stan ti no vi~ @ukov, go vo ri li su pred bit ku: „S Bo gom!” 

Je dan ofi cir ko ji je za vre me bor be nih le to va odr à vao ve zu sa 

pi lo ti ma, go vo rio je ka ko je ~e sto u slu {a li ca ma mo gao da ~u je 

da pi lo ti za pa qe nih avi o na vi ~u: „Go spo de! Pri mi s mi rom duh 

moj....”. Vra ti lo se vre me slav ne pro {lo sti Ru si je. Ka kvi su ta da 

mo li tve ni ci bi li na ru skoj ze mqi! I Maj ka Bo` ja je wi ho vim mo - 

li tva ma pro go ni la ne pri ja te qe, uno se }i uàs u wih. 

Sta qin je po sle ra ta is pu nio da tu re~ i u ok to bru 1947. go - 

di ne, po zvao mi tro po li ta Ili ju u Ru si ju. Bo jao se da ne is pu ni 

na lo ge Pre sve te Bo go ro di ce, za to {to su se ostva ri la sva pro - 

ro ~an stva pre da na pre ko vla di ke Li va na. Mi tro po lit Ili ja do - 

{ao je u Mo skvu gde su ga sve ~a no do ~e ka li. Na dar su mu pre da li 

iko nu, krst i pa na gi ju ukra {e nu dra gim ka me - 

wem iz svih de lo va ze mqe, ~i me je sim bo li~ - 

no ce la Ru si ja u~e stvo va la u po klo nu. Sta qin 

je li~ no or ga ni zo vao iz ra du pa na gi je i kr sta 

an ga ù ju }i naj i sku sni je ju ve li re u dr à vi. 

Do 2001. godine ~u do tvor na Ka zan ska 

iko na Pre sve te Bo go ro di ce bila je u Vla di - 

mir skoj cr kvi u Sankt Pe ter bur gu, a te godine 

svetiwa je vra}ena u Kazanski hram gde se i 

sada nalazi i pred sta vqa zna me we bla go dat - 

nog po kro va Ca ri ce Ne be ske. 

Pre veo i pri re dio 

Ste vi ca S. KA RA PAN XIN 

57

– za iz bor li ca pod bro jem 8: da je za vr {i lo Me di cin ski ili Bi - 

o lo {ki fa kul tet i da ra di na po slo vi ma mi kro bi o lo {ke di jag no sti ke; 

– za iz bor li ca pod bro jem 9: da je za vr {i lo Me di cin ski fa kul - 

tet i da ima ob ja vqe ne na u~ ne ra do ve iz obla sti fi zi o lo gi je, pa to fi - 

zi o lo gi je i srod nih di sci pli na; 

– da su u po sled wa dva pe ri o da oce wi va wa slu `be nom oce nom 

naj ma we „vr lo do bar“; 

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ni ti po stu pak zbog 

kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu `be noj du `no sti, od no sno ko ji ni - 

su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra du òm od {est me se ci; 

Pred nost pri iz bo ru ima ju kan di da ti ko ji ima ju vi {e ob ja vqe nih 

na u~ nih i stru~ nih ra do va iz obla sti pred me ta za ko ji kon ku ri {u. 

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA 

raspisuje 

KONKURS 

Za iz bor li ca u na stav ni~ ka i sa rad ni~ ka 

zva wa Voj no me di cin ske aka de mi je 

u Be o gra du 

a) I z b o r – na for ma ci ji VMA 

1. jed nog na stav ni ka za pred met 

ME DI CIN SKA MI KRO BIO LO GI JA u zva we docent 

2. Jed nog sa rad ni ka za pred met 

IN TER NA ME DI CI NA u zva we asi stent 

3. Tri sa rad ni ka za pred met 

SUD SKA ME DI CI NA u zva we asi stent 


GI NE KO LO GI JA SA AKU [ER STVOM u zva we asi stent 


ME DI CIN SKA NA U^ NA IN FOR MA TI KA u zva we asi stent 


PA TO LO [KA ANA TO MI JA u zva we asi stent 


FI ZI KAL NA ME DI CIN A SA RE HA BI LI TA CI JOM 

u zva we asi stent 


ME DI CIN SKA MI KRO BI O LO GI JA u zva we asi stent 


FI ZI O LO GI JA u zva we asi stent 

USLO VI KON KUR SA 

Na kon kurs se mo gu ja vi ti pro fe si o nal na voj na li ca na slu `bi u 

Voj no me di cin skoj aka de mi ji ko ja is pu wa va ju ove uslo ve: 

Op {ti uslo vi 

– da su za vr {i li od go va ra ju }i fa kul tet za pred met za ko ji kon ku ri - 

{u, da is pu wa va ju uslo ve pro pi sa ne Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj nim 

na u~ no i stra ì va~ kim usta no va ma i bli è uslo ve de fi ni sa ne Od lu kom 

Na stav no-na u~ nog ve }a Voj no me di cin ske aka de mi je broj 8/491 od 

27.12.2007. za iz bor u od go va ra ju }e na stav no ili sa rad ni~ ko zva we; 

– za iz bor li ca pod bro jem 1: da je dok tor me di cin skih na u ka iz 

obla sti mi kro bi o lo gi je; 

– za iz bor li ca pod bro jem 2,3,4, 6 i 7: da ima ju zdrav stve nu spe - 

ci ja li za ci ju za pred met za ko ji se bi ra ju; 

– za iz bor li ca pod bro jem 5: da je uèg stru~ nog usme re wa iz 

obla sti me di cin ske na u~ ne in for ma ti ke: 

NA ÎN KON KU RI SA WA 

Mol be se pod no se Voj no me di cin skoj aka de mi ji Be o grad, 

Cr no trav ska broj 17 (pre ko de lo vod stva). 

Uz mol bu se pri la è: 

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o za vr {e nom fa kul te tu; 

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o ste ~e nom na zi vu spe ci ja li ste za 

pred met za ko ji se bi ra, 

– ove re na fo to ko pi ja di plo me ma gi stra i/ili dok to ra na u ka; 

– ko pi ja slu `be ne oce ne za dva po sled wa pe ri o da oce wi va wa; 

– spi sak ob ja vqe nih stru~ nih i na u~ nih ra do va sa ra do vi ma u 

pri lo gu; 

po pu wen obra zac o is pu we no sti uslo va za iz bor/re i zbor u zva - 

we (ko ji je pot pi sao {ef ma ti~ ne Ka te dre); 

– po tvr da da ni je osu |i van; 

– oce nu Ka te dre o spo sob no sti za na stav ni rad po Od lu ci Na - 

stav no-na u~ nog ve }a VMA broj 8/491 od 22.01.2008. go di ne. 

Fo to ko pi je do ku me na ta se ove ra va ju kod per so nal nog or ga na je - 

di ni ce – usta no ve u ko joj je kan di dat na slu `bi. 

Ne pot pu ne i ne bla go vre me no do sta vqe ne mol be ne }e se raz ma - 

tra ti. 

Kon kurs je otvo ren 30 da na od da na ob ja vqi va wa 

u ma ga zi nu „Od bra na“. 

Sve in for ma ci je mo gu se do bi ti u Se kre ta ri ja tu Na stav no-na u~ - 

nog ve }a VMA, na te le fon 2661-122, lo kal 26-384. 

GE NE RAL [TAB VOJ SKE SR BI JE 

UPRA VA ZA QUD SKE RE SUR SE (J-1) 

r a s p i s u j e 

IN TER NI KON KURS 

za pri jem u pro fe si o nal nu voj nu slu `bu 

u svoj stvu pro fe si o nal nog ofi ci ra 

na neo d re |e no vre me 

Na osno vu ~la na 39. i 40. Za ko na o Voj sci Sr bi je (Slu `be ni gla - 

snik Re pu bli ke Sr bi je br. 116/07) i ~la na 3. stav 1. ta~ ka 2. Ured be o 

pri je mu u pro fe si o nal nu voj nu slu `bu (Slu `be ni gla snik Re pu bli ke 

Sr bi je br. 112/08), Ge ne ral {tab Voj ske Sr bi je ras pi su je in ter ni kon - 

kurs za pri jem u pro fe si o nal nu voj nu slu `bu, u svoj stvu pro fe si o nal - 

nog ofi ci ra na neo d re |e no vre me, na for ma cij sko me sto 

Na ~el nik 2. re fe ra ta (za fi nan si je) Ko man de Obje ka ta po - 

seb ne na me ne Gar de G[ VS, F^ ka pe ta na, FPG 14, FVES 33101, me - 

sto slu `bo va wa Be o grad – 1 iz vr {i lac. 

Op {ti uslo vi kon kur sa: 

– da su kan di da ti dr à vqa ni Re pu bli ke Sr bi je, 

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu `bu u Voj sci Sr bi je, 

– da se na la ze na slu `bi u Mi ni star stvu od bra ne ili Voj sci Sr - 

bi je u svoj stvu ofi ci ra na od re |e no vre me ili voj nog, od no sno dr àv - 

nog slu `be ni ka, 

– da ni su osu |i va ni i da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak, 

58 

15. oktobar 2009.

VOJNA AKADEMIJA 

raspisuje 

KONKURS 

Za iz bor i NASTAVNIKA i SARADNIKA 

u {kolskoj 2009/2010. godini 

a) Za na stav ni ke: 

1. za uù na u~ nu oblast ope ra ti ka, iz bor 

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, dok tor voj nih na - 

u ka iz obla sti rat ne ve {ti ne) 

2. za uù na u~ nu oblast op {te ma {in ske kon struk ci je, 

iz bor 

– je dan u zva we van red ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: VS, VES 

63540) 

3. za uù na u~ nu oblast me ha ni ka, iz bor 

– je dan u zva we re dov ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: VS, VES 

63539) 

b) Za sa rad ni ke: 

4. za uù na u~ nu oblast stra te gi ja, iz bor 

– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka 

iz obla sti Bez bed nost i za {ti ta) 

5. za uù na u~ nu oblast za {ti ta od NHB oru` ja, iz bor 

– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka 

iz obla sti za ko ju se bi ra) 

v) Za na stav ni ke ve {ti na: 

6. za uù oblast voj na teh ni ka i opre ma je di ni ca KoV, 

iz bor 

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, VES 31299) 

g) Za spoq ne sa rad ni ke – na stav ni ke: 

7. za uù na u~ nu oblast stra te gi ja, iz bor 

– je dan u zva we van red ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: dok tor 

na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra, za vr {e no G[U) 

– da ne ma ju ne ga tiv nih slu `be nih oce na, a da su po sled we dve 

naj ma we vr lo do bar (za voj ne slu `be ni ke pret po sled wa naj ma we 125 

bo do va) i 

– da su psi ho fi zi~ ki zdra vi i zdrav stve no spo sob ni za voj nu 

slu `bu bez ogra ni ~e wa. 

Po seb ni uslo vi: 

– da ima ju za vr {en eko nom ski fa kul tet, 

– da ima ju is ku stvo u ra du na po slo vi ma fi nan sij skog po slo va - 

wa i 

– da ima ju po zi tiv nu bez bed no snu pro ve ru za rad u objek ti ma 

po seb ne na me ne. 

Kan di da ti mol be pod no se Voj noj po {ti 1084 Be o grad, po {tom 

pre po ru ~e no ili pre da ju li~ no u de lo vod stvu. Uz mol bu pri la ù: 

– bi o gra fi ju (sa na ve de nim osnov nim li~ nim po da ci ma, adre - 

som i te le fo nom za kon takt), 

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (ne sta ri ji od {est me se ci), 

– uve re we o dr à vqan stvu (ne sta ri je od {est me se ci), 

– ove re nu fo to ko pi ju di plo me o ste ~e noj {kol skoj spre mi, 

– uve re we nad le `nog su da o ne ka `wa va wu, od no sno da se ne vo - 

di kri vi~ ni po stu pak za kri vi~ no de lo za ko je se go ni po slu `be noj du - 

`no sti (ne sta ri je od {est me se ci), 

– fo to ko pi ju li~ ne kar te. 

Pre pri je ma u pro fe si o nal nu voj nu slu `bu kan di da ti ko ji is pu - 

wa va ju uslo ve kon kur sa i ko ji u|u u naj u ì iz bor bi }e upu }e ni na le - 

kar ski pre gled ra di oce ne spo sob no sti za pri jem u slu `bu. 

Ne bla go vre me ne i ne kom plet ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne. 

Rok za pod no {e we pri ja va za pri jem u slu `bu je 15 da na od da na 

ob ja vqi va wa kon kur sa. 

Bli à oba ve {te wa o uslo vi ma kon kur sa mo gu se do bi ti na te le - 

fon 011/2063-178. 

8. za uè na u~ ne obla sti voj na teh ni ka i opre ma je di ni - 

ca ViP VO i tak ti ka je di ni ca ViP VO, iz bor 

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: dok tor na u ka iz obla - 

sti za ko je se bi ra) 

9. za uù na u~ nu oblast va zdu ho plov no ma {in stvo, iz bor 


sti za ko ju se bi ra) 

10. za uù na u~ nu oblast tran sport u lo gi sti ci, iz bor 


sti za ko ju se bi ra) 

11. za uù na u~ nu oblast eko no mi ja, iz bor 

– je dan u zva we re dov ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: dok tor eko - 

nom skih na u ka) 


– je dan u zva we van red ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: dok tor 

eko nom skih na u ka) 


– dva u zva we do cent (po seb ni uslo vi: dok tor voj no e ko nom skih 

na u ka) 

14. za uù na u~ nu oblast op {ta lo gi sti ka, iz bor 

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, dok tor na u ka iz 

obla sti ì vot ne sre di ne) 

15. za uù na u~ nu oblast si stem lo gi sti ke, iz bor 

– je dan u zva we do cent – van red ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: 

PVL, VES 32179) 

d) Za spoq ne sa rad ni ke – sa rad ni ke: 

16. za uù na u~ nu oblast pra vo od bra ne, iz bor 

– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, 

za vr {en prav ni fa kul tet) 

USLO VI KON KUR SA I NA ÎN KON KU RI SA WA 

Po red po seb nih uslo va na ve de nih za sva ku ta~ ku ovog kon kur sa 

kan di da ti mo ra ju da is pu wa va ju i sle de}e uslo ve: 

1) da ima ju dve po sled we slu `be ne oce ne naj ma we vr lo do bar 

(ne od no si se na li ca iz gra|an stva); 

2) da su osnov ne stu di je za vr {i li sa pro se kom naj ma we 8 (osam) 

– od no si se sa mo na li ca ko ja kon ku ri {u za zva we asi sten ta – 

pri prav nik i 

3) da is pu wa va ju i osta le uslo ve za iz bor u zva we na stav ni ka 

za ko je kon ku ri {u, pred vi|ene Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj nim 

na u~ no i stra ì va~ kim usta no va ma i Sta tu tom VA. 

Kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je mol be za 

iz bor pod no se re dov nim pu tem, na adre su VP 2977, Be o grad, sa na - 

zna kom „Za kon kurs“, a kan di da ti iz gra|an stva po {tom, pre po ru ~e - 

no, na adre su: Voj na aka de mi ja, Pa vla Ju ri {i}a [tur ma br. 33, Be - 

o grad. U mol bi OBA VE ZNO na ve sti adre su i te le fon, U@U NA U^ NU 

OBLAST ZA KO JU SE POD NO SI MOL BA i BROJ NU OZNA KU U@E 

NA U^ NE OBLA STI U KON KUR SU. 

Uz mol bu kan di da ti tre ba da pri lo è: 

– do ka ze o is pu wa va wu uslo va kon kur sa; 

– bi o gra fi ju sa opi som kre ta wa u slu `bi, od no sno sa opi som 

rad nih du `no sti i 

– bi bli o gra fi ju ob ja vqe nih na u~ nih i stru~ nih ra do va. 

Po red na ve de nih do ku me na ta, pro fe si o nal na voj na li ca ko ja se 

na la ze van sa sta va Voj ne aka de mi je, i ko ja kon ku ri {u za me sta pod 

„a“, „b“ i „v“, tre ba da do sta ve upit nik za pre me {taj (po pu wen i ove - 

ren) i sa gla snost nad le `ne pret po sta vqe ne ko man de. Li ca iz gra - 

|an stva tre ba da do sta ve jo{: iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve - 

re we o dr à vqan stvu, uve re we da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni 

po stu pak i uve re we da ni su ka `wa va ni. 

O re zul ta ti ma kon kur sa kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne i 

Voj ske Sr bi je bi }e oba ve {te ni re dov nim pu tem, po sred stvom svo jih 

ko man di, a kan di da ti iz gra |an stva na do sta vqe nu ku} nu adre su. 

Ne pot pu ne i ne bla go vre me no pod ne te mol be ne }e bi ti raz ma - 

tra ne. 

Kon kurs na do ku men ta ci ja ne }e se vra }a ti. 

Kon kurs je otvo ren 30 da na od da na ob ja vqi va wa. 

59

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE 

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE 

UPRA VA ZA KA DRO VE 

raspisuje 

KONKURS 

za po pu nu rad nih me sta u Di rek ci ji za na bav ku i pro da ju Upra ve za snab de va we 

Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, pri je mom li ca 

iz gra |an stva u svoj stvu voj nih slu `be ni ka, u rad ni od nos na od re |e no vre me: 

1. {est (6) re fe re na ta, VSS, sa za vr {e nim eko nom skim 

fa kul te tom, 

2. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim prav nim fa - 

kul te tom, 

3. tri (3) re fe ren ta, VSS, sa za vr {e nim far ma ce ut skim 


4. je dan (1) re fe rent, ma gi star na u ka, sa za vr {e nim 

far ma ce ut skim fa kul te tom, 

5. tri (3) re fe ren ta, VSS, sa za vr {e nim ma {in skim ili 

sa o bra }aj nim fa kul te tom, 

6. dva (2) re fe ren ta, VSS, sa za vr {e nim elek tro teh ni~ - 

kim fa kul te tom, 

7. dva (2) re fe ren ta, VSS, sa za vr {e nim pri rod no-ma te - 

ma ti~ kim fa kul te tom ili elek tro teh ni~ kim fa kul te tom – smer in - 

for ma ti ka ili te le ko mu ni ka ci je. 

OP [TI USLO VI KON KUR SA: 


– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog 

de la za ko je se go ni po slu `be noj du `no sti, od no sno da ni su osu |i - 

va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du èm od {est me se ci, 

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu `bu u Voj sci Sr bi je i 

– da su kan di da ti (mu {kog po la) od slu ì li voj ni rok sa 

oru` jem. 




raspisuje 

KONKURS 

za po pu nu rad nih me sta u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je Sek to ra 

za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, pri je mom li ca iz gra |an stva u svoj stvu 

voj nih slu `be ni ka, u rad ni od nos na od re |e no vre me: 

1. dva (2) is tra ì va ~a sa rad ni ka, VSS, sa za vr {e nim 

ma {in skim fa kul te tom, 

2. ~e ti ri (4) is tra ì va ~a sa rad ni ka, VSS, sa za vr - 

{e nim ma {in skim fa kul te tom, 

3. je dan (1) is tra ì va~ sa rad nik, VSS, sa za vr {e nim 

elek tro teh ni~ kim fa kul te tom, 

4. pet (5) is tra ì va ~a sa rad ni ka, VSS, sa za vr {e nim 

teh no lo {ko-me ta lur {kim fa kul te tom, 

5. tri (3) is tra ì va ~a sa rad ni ka, VSS, sa za vr {e nim 

ma {in skim fa kul te tom, 


teh no lo {ko-me ta lur {kim fa kul te tom, 

7. je dan (1) vi {i is tra ì va~, VSS, sa za vr {e nim teh - 

no lo {ko-me ta lur {kim fa kul te tom, 

8. je dan (1) vo de }i is tra ì va~, VSS, sa za vr {e nim 

teh no lo {ko-me ta lur {kim fa kul te tom. 


ar hi tek ton skim fa kul te tom, 

10. je dan (1) sa mo stal ni re fe rent za prav ne po slo - 

ve, VSS, sa za vr {e nim prav nim fa kul te tom. 



– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ - 

nog de la za ko je se go ni po slu `be noj du `no sti, od no sno da ni - 

su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra du èm od {est me - 

se ci, 


– da su kan di da ti (mu {kog po la) od slu ì li voj ni rok sa oru` - 

jem. 

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA: 

a) Za rad no me sto na red nom bro ju 1 – za vr {en ma {in ski fa - 

kul tet, smer voj no ma {in stvo, pro se~ na oce na u to ku stu di ja osam 

i vi {e, 

60 

15. oktobar 2009.


a) za sva rad na me sta: 

– po èq no da kan di da ti ima ju naj ma we go di nu da na rad nog 

is ku stva u stru ci, 

– da po zna ju rad na ra ~u na ru (ECDL), 

– po èq no po zna va we jed nog od svet skih je zi ka, 

– da im ra ni je ni je pre sta jao rad ni od nos u dr àv nom or ga nu 

zbog te è po vre de du `no sti iz rad nog od no sa. 

NA PO ME NA: Pri li kom od lu ~i va wa o pri je mu u rad ni od nos 

pr ven stvo pod jed na kim uslo vi ma ima }e kan di da ti: su pru `nik, od - 

no sno ~lan po ro di ce po gi nu log pro fe si o nal nog pri pad ni ka Voj ske 

Sr bi je, po gi nu log ili umr log od po sle di ca po vre da za do bi je nih u 

vr {e wu slu `be u Voj sci Sr bi je i su pru `nik pro fe si o nal nog pri - 

pad ni ka Voj ske Sr bi je pre me {te nog iz jed nog u dru go me sto slu - 

`bo va wa i voj ni sti pen di sti. 

Uz mol be kan di da ti pri la ù: 

– CV ili krat ku rad nu bi o gra fi ju, 

– ove re na fo to ko pi ja di plo me ko jom se po tvr |u je stru~ na 

spre ma – za vr {e na {ko la, 

– uve re we o dr à vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je, 

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, 

– ove re na fo to ko pi ja rad ne kwi ì ce, 

– po tvr du o re gu li sa noj voj noj oba ve zi (za kan di da te mu {kog 

po la) ili ove re na fo to ko pi ja voj ne kwi ì ce, 

– ove re na fo to ko pi ja do ka za o rad nom is ku stvu u stru ci, 

– ove re na fo to ko pi ja ser ti fi ka ta ili dru gog do ka za o po - 

zna va wu ra da na ra ~u na ru, 

– ove re na fo to ko pi ja ser ti fi ka ta ili dru gog do ka za o po - 

zna va wu jed nog od svet skih je zi ka, 

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti, 

– uve re we da ni je osu |i van i da se pro tiv we ga ne vo di kri - 

vi~ ni po stu pak i 

– ove re na fo to ko pi ja re {e wa o voj nom sti pen di ra wu. 

Uve re wa ko ja se pri la ù uz pri ja vu ne mo gu bi ti sta ri ja od 

{est me se ci. 

Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne pri ja ve ne }e bi ti raz ma tra ne. 

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le `ni sta re {i na, a o 

iz bo ru }e svi kan di da ti bi ti oba ve {te ni pi sa nim pu tem u za kon - 

skom ro ku. 

Mol bu sa tra è nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Mi ni - 

star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, Sek tor za ma te ri - 

jal ne re sur se, Upra va za snab de va we, Di rek ci ja za na - 

bav ku i pro da ju, Be o grad, ul. Ne ma wi na br. 15, sa na - 

zna kom „Za kon kurs za pri jem u slu `bu”, po {tom pre po ru - 

~e no ili li~ no na de lo vod stvo Di rek ci je za na bav ku i pro da ju. 

Bli à oba ve {te wa o uslo vi ma kon kur sa se mo gu do bi ti na 

te le fon 011/3203-055. 

Oglas osta je otvo ren do 13. no vem bra 2009. go di ne. 

b) Za rad no me sto na red nom bro ju 2 – za vr {en ma {in ski fa - 

kul tet, smer voj no ma {in stvo – ra ket na teh ni ka, pro se~ na oce na u 

to ku stu di ja osam i vi {e, 

v) Za rad no me sto na red nom bro ju 3 – za vr {en elek tro teh - 

ni~ ki fa kul tet, smer elek tro ni ka, pro se~ na oce na u to ku stu di ja 

osam i vi {e, 

g) Za rad no me sto na red nom bro ju 4 – za vr {en teh no lo - 

{ko-me ta lur {ki fa kul tet, da kan di dat ima zva we di plo mi ra - 

ni in è wer teh no lo gi je, pro se~ na oce na u to ku stu di ja osam i 

vi {e, 

d) Za rad no me sto na red nom bro ju 5 – za vr {en ma {in ski fa - 

kul tet, smer va zdu ho plov ni, pro se~ na oce na u to ku stu di ja osam i 

vi {e, 

|) Za rad no me sto na red nom bro ju 6 – za vr {en teh no lo {kome 

ta lur {ki fa kul tet, da kan di dat ima zva we di plo mi ra ni in è - 

wer me ta lur gi je, pro se~ na oce na u to ku stu di ja osam i vi {e, rad - 

no is ku stvo u stru ci do tri go di ne, 

e) Za rad no me sto na red nom bro ju 7 – za vr {en teh no lo {kome 

ta lur {ki fa kul tet, da kan di dat ima zva we di plo mi ra ni in è - 

wer me ta lur gi je, pro se~ na oce na u to ku stu di ja osam i vi {e, da je 

kan di dat spe ci ja li sta za oblast za va ri va wa po kri te ri ju mi ma 

Evrop skog in sti tu ta za za va ri va we, 

`) Za rad no me sto na red nom bro ju 8 – za vr {en teh no lo - 

{ko-me ta lur {ki fa kul tet, da kan di dat ima zva we di plo mi ra ni 

in è wer teh no lo gi je ili za vr {en pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul - 

tet, zva we di plo mi ra ni he mi ~ar ili di plo mi ra ni fi zi ko he mi - 

~ar i aka dem sko zva we ma gi stra na u ka, ili za vr {e ne ma ster 

stu di je u na ve de noj obla sti, pro se~ na oce na u to ku stu di ja osam 

i vi {e, 

z) Za rad no me sto na red nom bro ju 9 – za vr {en ar hi tek ton ski 

fa kul tet, pro se~ na oce na u to ku stu di ja osam i vi {e, 

i) Za rad no me sto na red nom bro ju 10 – za vr {en prav ni fa - 

kul tet, po lo èn pra vo sud ni is pit, rad no is ku stvo od pet go di na. 

NA PO ME NA: Pred nost ima ju voj ni sti pen di sti. 


– CV ili krat ku bi o gra fi ju, 

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o za vr {e noj {ko li, 













Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le `ni sta re {i na, a o 

iz bo ru }e svi kan di da ti bi ti oba ve {te ni pi sa nim pu tem u za kon - 

skom ro ku. 

Mol bu sa tra è nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj no - 

teh ni~ ki in sti tut, Be o grad, ul. Rat ka Re sa no vi }a br. 1, 

sa na zna kom „Za kon kurs“, po {tom pre po ru ~e no ili li~ no na 

de lo vod stvo Di rek ci je za na bav ku i pro da ju. 

Bli à oba ve {te wa o uslo vi ma kon kur sa se mo gu do bi ti na 

broj te le fon 011/2051-313 ili 011/2051-317. 


61




raspisuje 

KONKURS 

za pri jem li ca iz gra |an stva u Ode qe we za pri pre mu ne po kret no sti po Ma ster pla nu 

Upra ve za in fra struk tu ru Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se, u svoj stvu voj nog slu `be ni ka, 

na od re |e no vre me: 

1. Je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim ar hi tek ton skim 


2. Tri (3) re fe ren ta, VSS, sa za vr {e nim prav nim fa kul - 

te tom, 

3. Je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim eko nom skim fa - 

kul te tom, 

4. Dva (2) re fe ren ta, SSS, sa za vr {e nom sred wom {ko lom 

– ge o det ski smer, 

5. Je dan (1) teh ni~ ki se kre tar, SSS, sa za vr {e nom sred - 

wom {ko lom – op {teg, bi ro teh ni~ kog, eko nom skog ili elek tro teh - 

ni~ kog, od no sno elek tron skog sme ra, 

6. Je dan (1) ope ra ter za ob ra du i unos po da ta ka, 

SSS, sa za vr {e nom sred wom {ko lom – op {teg, bi ro teh ni~ kog, eko - 

nom skog ili elek tro teh ni~ kog, od no sno elek tron skog sme ra i 

7. Je dan (1) vo za~ mo tor nog vo zi la, SSS, KV. 







– da su kan di da ti (mu {kog po la) od slu ì li voj ni rok sa oru` jem. 




raspisuje 

KONKURS 

za pri jem li ca iz gra |an stva u Voj no gra |e vin ski cen tar „BE O GRAD” Upra ve za in fra struk tu ru 

Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se, pri je mom li ca iz gra |an stva u svoj stvu voj nih slu `be ni ka, 

u rad ni od nos na od re |e no vre me: 

1. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim eko nom skim fa - 

kul te tom, 

2. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim ma {in skim fa - 

kul te tom, 

3. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim gra |e vin skim 

fa kul te tom – smer pu te va, mo sto va, è le zni ca, 

4. je dan (1) na ~el nik, VSS, sa za vr {e nim gra |e vin skim 

fa kul te tom – smer kon struk tiv ni, 

5. je dan (1) na ~el nik, VSS sa za vr {e nim prav nim fa kul - 

te tom, 

6. je dan (1) re fe rent, V[S, sa za vr {e nom vi {om uprav - 

nom {ko lom, 

7. je dan (1) re fe rent, V[S, sa za vr {e nom vi {om eko nom - 

skom {ko lom, 

8. je dan (1) ope ra ter, SSS, sa za vr {e nom sred wom eko - 

nom skom {ko lom ili gim na zi jom, 

9. tri (3) re fe ren ta, SSS, sa za vr {e nom sred wom ge o det - 

skom {ko lom. 







– da su kan di da ti (mu {kog po la) od slu ì li voj ni rok sa oru` - 

jem. 


1. za rad no me sto pod red nim bro jem 1 – za vr {en eko nom ski 

fa kul tet, pet go di na is ku stva u stru ci, 

2. za rad no me sto pod red nim bro jem 2 – za vr {en ma {in ski 

fa kul tet, pet go di na is ku stva u stru ci, 

62 

15. oktobar 2009.


1. Za me sto na red nom bro ju 1 – za vr {en ar hi tek ton ski fa - 

kul tet, pet go di na is ku stva u stru ci, 

2. Za me sto na red nom bro ju 2 – za vr {en prav ni fa kul tet, pet 

go di na is ku stva u stru ci, 

3. Za me sto na red nom bro ju 3 – za vr {en eko nom ski fa kul tet, 

pet go di na is ku stva u stru ci, 

4. Za me sto na red nom bro ju 4 – za vr {e na sred wa {ko la – 

smer ge o det ski, tri go di ne is ku stva u stru ci, 


op {teg, bi ro teh ni~ kog, eko nom skog ili elek tro teh ni~ kog od no sno 

elek tron skog sme ra, tri go di ne is ku stva u stru ci, 


op {teg, bi ro teh ni~ kog, eko nom skog ili elek tro teh ni~ kog od no sno 

elek tron skog sme ra, tri go di ne is ku stva u stru ci i 

7. Za me sto na red nom bro ju 7 – SSS, po gon ski teh ni ~ar – me - 

ha ni ~ar za mo to re i vo zi la, tri go di ne is ku stva u stru ci. 


star stvo od bra ne Sek tor za ma te ri jal ne re sur se Upra va za in - 

fra struk tu ru, Be o grad, Bal kan ska br. 53, sa na zna kom „za kon - 

kurs“. 

NAPOMENA: Pred nost ima ju voj ni sti pen di sti. 













Uve re wa ko ja se pri la ù uz mol bu ne mo gu bi ti sta ri ja od {est 

me se ci. 

Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne. 

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le `ni sta re {i na i ista 

}e, u za kon skom ro ku, pi sa nim pu tem bi ti do sta vqe na svim u~e sni - 

ci ma jav nog kon kur sa. 

Bli à oba ve {te wa o op {tim i po seb nim uslo vi ma ogla sa mo - 

gu se do bi ti na broj te le fo na 011/3203-308. 

Oglas osta je otvo ren do 13. no vem bra 2009. go di ne, a za 

ogla {e na me sta ko ja ne bu du po pu we na u na ve de nom ro ku – do wi - 

ho ve po pu ne. 

3. za rad no me sto pod red nim bro jem 3 – za vr {en gra |e vin ski 

fa kul tet – smer pu te va, mo sto va, è le zni ca, pet go di na is ku stva u 

stru ci, 

4. za rad no me sto pod red nim bro jem 4 – za vr {en gra |e vin ski 

fa kul tet – smer kon struk tiv ni, pet go di na is ku stva u stru ci, 

5. za rad no me sto pod red nim bro jem 5 – za vr {en prav ni fa - 

kul tet, po lo èn pra vo sud ni is pit, pet go di na is ku stva u stru ci, od 

to ga dve go di ne na imo vin sko-prav nim po slo vi ma u ka ta stru, 

6. za rad no me sto pod red nim bro jem 6 – za vr {e na vi {a 

uprav na {ko la, tri go di ne is ku stva u stru ci, 

7. za rad no me sto pod red nim bro jem 7 – za vr {e na vi {a eko - 

nom ska {ko la, tri go di ne is ku stva u stru ci, 

8. za rad no me sto pod red nim bro jem 8 – za vr {e na sred wa 

eko nom ska {ko la ili gim na zi ja, tri go di ne is ku stva u stru ci, 

9. za rad no me sto – pod red nim bro jem 9 – za vr {e na sred wa 

ge o det ska {ko la, tri go di ne is ku stva u stru ci, od to ga jed na go di na 

na po slo vi ma u ka ta stru. 

Za sva rad na me sta po seb ni uslo vi su: 

– da kan di da ti ima ju po lo èn dr àv ni is pit, 

– da po zna ju rad na ra ~u na ru (ECDL) sa po zna va wem jed nog od 

svet skih je zi ka, 

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr àv nom or ga nu 

zbog te è po vre de du `no sti iz rad nog od no sa. 

NAPOMENA: Pri li kom od lu ~i va wa o pri je mu u rad ni od nos 

pred nost }e ima ti voj ni sti pen di sti. 

Uz pri ja vu kan di da ti pri la ù: 

– CV ili krat ku rad nu bi o gra fi ju, 

– ove re nu fo to ko pi ju di plo me ko jom se po tvr |u je stru~ na spre 

ma – za vr {e na {ko la–fa kul tet, 



– ove re nu fo to ko pi ju rad ne kwi ì ce, 


po la) ili ove re nu fo to ko pi ju voj ne kwi ì ce, 

– ove re nu fo to ko pi ju ser ti fi ka ta ili dru gog do ka za o po zna - 

va wu ra da na ra ~u na ru i o po zna va wu jed nog od stra nih je zi ka, 

– ove re nu fo to ko pi ju do ka za o rad nom is ku stvu u stru ci, 


vi~ ni po stu pak, 

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti i 

– ove re nu fo to ko pi ju re {e wa o voj nom sti pen di ra wu (za voj - 

ne sti pen di ste). 




Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le `ni sta re {i na i ona 



Pri ja vu sa tra è nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Mi ni - 

star stvo od bra ne, Sek tor za ma te ri jal ne re sur se Upra va za in - 


kurs“. 




63




raspisuje 

KONKURS 

za pri jem li ca iz gra |an stva u Od sek za za tva ra we pro jek ta Upra ve za in fra struk tu ru 

Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se, u svoj stvu voj nog slu `be ni ka, na od re |e no vre me: 

1. je dan (1) na ~el nik, VSS, sa za vr {e nim prav nim fa kul - 

te tom i po lo è nim pra vo sud nim is pi tom, 

2. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim prav nim fa kul - 

te tom, 

3. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim eko nom skim 


4. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim gra |e vin skim 

fa kul te tom i 

5. je dan (1) re fe rent, VSS, sa za vr {e nim ar hi tek ton skim 

fa kul te tom. 



– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ - 

nog de la za ko je se go ni po slu `be noj du `no sti, od no sno da ni su 

osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du èm od {est 

me se ci, 


– da su kan di da ti (mu {kog po la) od slu ì li voj ni rok sa 

oru` jem. 





Uve re wa ko ja se pri la ù uz mol bu ne mo gu bi ti sta ri ja od {est 

me se ci. 

Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne. 

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le `ni sta re {i na i ona 







– za me sto na red nom bro ju 1 – za vr {en prav ni fa kul tet i 

po lo èn pra vo sud ni is pit, pet go di na is ku stva u stru ci, 

– za me sto na red nom bro ju 2 – za vr {en prav ni fa kul tet, 

pet go di na is ku stva u stru ci, 

– za me sto na red nom bro ju 3 – za vr {en eko nom ski fa kul - 

tet, pet go di na is ku stva u stru ci, 

– za me sto na red nom bro ju 4 – za vr {en gra |e vin ski fa kul - 

tet, pet go di na is ku stva u stru ci i 

– za me sto na red nom bro ju 5 – za vr {en ar hi tek ton ski fa - 

kul tet, pet go di na is ku stva u stru ci. 

NAPOMENA: Pred nost ima ju voj ni sti pen di sti. 


star stvo od bra ne Sek tor za ma te ri jal ne re sur se Upra va za in - 


kurs“. 

Uz mol bu se pri la ù: 






– po tvr du o re gu li sa noj voj noj oba ve zi (za kan di da te mu - 

{kog po la) ili ove re na fo to ko pi ja voj ne kwi ì ce, 

64 

15. oktobar 2009.

{ah 

IZABRANA PARTIJA 

ORIGINALNA 

IGRA 

Prudwikova – @ukova 

Beograd, 1998. 

1. Sf3 d5 2. d4 c5 3. g3 Sc6 4. 

Lg2 Sf6 5. 0-0 e6 6. c4 cd4 7. Sd4 

Lc5 8. Sb3 

Svetlana Prudwikova-ûrovi} 

igrala je na beogradskom ènskom 

turniru protiv zemqakiwe Natalije 

@ukove. Igrala je originalno i na{ 

poku{aj da ovom otvarawu odredimo 

ime nije uspeo. Re~ je o zatvo re nom 

sistemu koji je u Enciklopediji otva - 

ra wa svrstan u rubriku ED1. Time je 

beli izbegao kwi{ke di sku sije, pa 

kako se ko sna|e! Ima, nai me, igra~a 

A 

R 

O 

S 

UKR[TENE REÎ 

„nakqukanih varijantama” kojima se 

druk~ije ne moè do sko ~iti. Ina~e se 

smatra da onaj ko ne igra po teoriji 

– moè igrati sa mo slabije, ali ovde 

to ne vaì. Pru dwikova igra „po teo - 

riji”, ali je razradila mawe poznat 

si stem, originalan i – vide}e se – ni - 

ka ko be zopasan. Doda}emo na ovom 

mestu da me|u vo|ama belih figura 

koji su ovako ili sli~no igrali ne na - 

la zimo velika imena, osim nekoliko 

po ku {aja T. Petrosjana. 

Sama Prudwikova je iz svog kompjutera 

izvukla da je izvesni Jande - 

mi rov protiv isto tako izvesnog Belozerova 

igrao 8. Sc6 bc6 9. Dc2 

Le7 itd... stekav{i boqu igru. 

8...Lb6 9. cd5 Sd5 10. Sa3 0-0 

11. Sc4 Lc7 12. a3! 

ZANIMQIVOSTI 

PORU^NIK I GENERAL 

U jednoj kafani u Parizu igrali su general Kamija Frencenok i 

pukovnik Aristid Bonsa. Kada je general krenuo da rukom poru{i figure u 

znak predaje, za~u se glas jednog poru~nika koji je pratio zanimqiv duel. 

– Nemojte predati gospodine generale, imate sigurnu pobedu! 

Pukovnik se ironi~no nasmejao, a general je ustupio mesto mladom 

poru~niku, koji je izveo lep mat u pet poteza uz `rtvu kraqice. 

– Kako se zovete poru~ni~e – upitao je general. 

– Napoleon Bonaparte – odgovorio je mladi}. 

Znak uzvika je Svetlanin i ona 

sma tra da je ve} sada postigla prednost, 

{to }e re}i da je ovu diskusiju 

zasad dobila. 

12...Df6 

Suo~ena sa neobi~nim tokom partije, 

@ukova je odigrala ovaj potez 

ko ji predstavqa teoretsku novost. 

Ni je ni ~udo {to nije odigrala 

12...b6 ili 12...b5, kada tako|e ne 

bi izjedna~ila, kao ni 12...De7... 

13. Dc2 a5 14. e4 Sde7 

Beli: Kg1, Dc2, Ta1, Tf1, Lc1, Lg2, 

Sb3, Sc4, a3, b2, e4, f2, g3, h2 

Crni: Kg8, Df6, Ta8, Tf8, Lc7, Lc8, 

Sc6, Se7, a5, b7, e6, f7, g7, h7 

Iako je potez crnog u tekstu bio 

jedini, pozicija je slaba. 

15. f4! 

Slaba ta~ka je poqe f6 na kome 

se nalazi dama. 

15...e5 16. fe5 Dg6 17. Lf4 Le6 

18. Sc5 

Beli vu~e slab potez, dok bi sa 

18. Sd6! stajao jasno boqe. Ali, 

igra se... 

18. Lc4 19. Dc4 Le5 20. Kh1 

Tad8 

Igra bi bila jednaka posle 

20...Lb2 21. Ta2 Ld4 22. Sb7 

21. Sb7 Td4 22. De2 Tb8 

Nova gre{ka sa katastrofalnim 

posledicama. Trebalo je 22...Lf4 

sa daqim 23. Tf4 

Tb8 24. Sc5 Dd6 25. Tc1 Td2 26. 

Df1 Se5 i kompenzacijom. 

23. Sa5! 

1:0 

REKLI SU... 

Samo se u sredi{wici igra 

pravi {ah. 

E. Znosko-Borovski 

Pripremio @arko \OKI] 

Pripremio 

Rade MILOSAVQEVI] 

majstor Fide 

B 

V 

T 

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA VODORAVNO: uniforma, odbrana, 

vata, nasilnost, Arago, koren, Stelea, Trivan, amarant, ki~ma, 

kre{endo, aporti, Aka, tilovina, vikawe, n, Kaka, Masimo, pecare, 

[ 

X 

EA, r~, Kserks, vrisak, ànr, a, Branko, abijetin, PTK, jodati, palatali, 

Amaro, irenika, macani, Ararat, Note}, rzati, otkresati, Aris, 

skitalo, izuzetak. 

VODORAVNO: 

A 

w 

S 

O 

R 

G 

Q 

17. @ena osniva~, 19. Hitno pismo, depe{a, 20. Oni koji se o nekom sta - 

raju, 21. Grupa ostrva kod Filipina, 22. Koje se ti~e nosa, 24. Nakaza, 

rugoba, 25. Prili~no tupasto, 26. Magistar (skr.), 27. Mesto u Rumuniji, 

28. Prepodnevna predstava, 29. Britanska pop-grupa, 30. Lice u 

lice (str.), 31. Kr{evitost, 32. Ime glumca Pa}ina, 34. Balvan, trupac, 

35. Dovesti u nered, 37. Izdava~ko preduze}e (skr.), 38. Prvi i tre}i 

samoglasnik, 40. Birati dovoqno, 41. Krema (mn.), 42. Auto-oznaka 

Saudijske Arabije, 43. Stupiti u brak (o vi{e mu{karaca), 44. Mesto u 

Sloveniji, 45. Mra~ni ponor iz starogr~ke mitologije, 46. Mre`wa~a 

oka (mn.), 47. Zanemarqivo, neznatno (lat.), 48. Ra~unski centar (skr.), 

49. Zanesewa{tvo, 50. Sna`na, èstoka, 51. Pojava na uzburkanoj vodi, 

52. Mu{ko ime, Isidor, 53. Marveni lekar, 54. Stanovnik Sajgona, 

55. Prastanovnici Palestine, Samaritanci. 

A 

R 

USPRAVNO: 

1. U~enica osnovne {kole, 2. Iskusna, prepredena osoba (fig.), 3. Rugoba, 

4. Reka u Mjanmaru, 5. Kuvano povr}e (mn.), 6. Napad, navala (mn.), 

7. Mu{ko ime, Čedomir, 8. Ime ruskog slikara Rjepina, 9. Oznaka za 

kiri, 10. Velika batina, 11. @ensko ime, Jelena, 12. Vrsta ribe (mn.), 

13. Esteta, 14. Gusta te~nost iz upaqenog tkiva, 15. Gr~ko slovo, 16. Pla - 

neta Sun~evog sistema, 18. Jedna od prirodnih nauka, 19. Ispuwavati 

se, 21. Izgubiti ne~iju naklonost, 22. Pewati se, 23. Ratoboran, 

25. Italijanski pisac, Emilio, 26. Auto-oznaka Zaje~ara, 28. Ameri~ki 

glumac, Xejms, 29. Nema~ki kompozitor, Hans, 31. [titono{a, 32. Jedan 

od trenera „Partizana”, Vuk, 33. @enski ku}ni ogrta~ (mn.), 35. Ime 

pisca Majlera, 36. Provalije, 37. @ena o~evog brata, 39. Stoti deo 

hektara, 40. Italijansko mu{ko ime, 41. Nema~ki pesnik, Fridrih, 

42. Potres, zemqotres, 43. Otisak na mekoj podlozi 44. Mu{ko ime, 

Dimitrije odmila, 46. Kraq stare Judeje, 47. Osim, izuzev, 49. To jest 

(skr.), 50. Auto-oznaka Vaqeva. 

A 

M 

N 

L 

K 

S 

\ 

66 

15. oktobar 2009.

PRODAVNICA „VOJNA KWIGA” 

magazin "Odbrana" 

vojnostru~ni ~asopisi 

"Novi glasnik", "Vojno delo" i 

"Vojnotehni~ki glasnik" 

kwige u izdawu Novinskog centra 

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda" 

audio kursevi stranih jezika 

izdawa na kompakt-diskovima 

posteri, geografske karte i planovi 

makete tenkova, aviona i brodova 

replike naoruàwa i vojne opreme 

sabqe i bodeì 

pribor za boravak u prirodi 

baterijske lampe, busole i dr. 

vojna obu}a i ode}a 

majice i ka~keti, privesci, zna~ke, 

futrole za olovke i vizitkarte, 

perorezi, hemijske olovke i upaqa~i 

sa oznakama Vojske Srbije 

suveniri sa nacionalnim simbolima 

U BEOGRADU 

Ulica Vase ârapi}a 22 

Tel/faks 011 21 84 925 

Radno vreme od 8 do 21 ~asova 

subotom od 8 do 16 ~asova

NOVINSKI CENTAR 

KOMPLET 

1.000,00 

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA: 

Trideset specijalnih priloga. 

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas. 

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama, 

avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama, 

satelitima, brodovima, podmornicama, 

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara. 

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i 

istorija. 

Opremawe armija sveta. 

NARUXBENICA 

NC „ODBRANA” 

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd 

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009 

Naru~ujem (zaokruìti): 

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara 

PTT tro{kovi, 

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara 

PTT tro{kovi, 

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara 

PTT tro{kovi, 

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara. 

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca. 

Celokupan iznos uplatiti na ìro-ra~un broj 

840-49849-58. 

Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu 

NC „Odbrana”. 

Kupac: ______________________________________________ 

Ulica i broj: ________________________________________ 

Mesto: ___________________Telefon: __________________ 

Potpis naru~ioca____________________________________

Specijalni prilog 

ARSENAL 

34 

RUSKI PI[TOQ MP 446 VIKING 

Ne zna 

za zastoj 

MITRAQEZI 

Nezamenqivi 

decenijama 

AVION JAK-1 

Neumorni 

ratnici

RUSKI PI[TOQ MP 446 VIKING 

Ne zna 

za 

zastoj 

Ruski pi{toq MP 446 Viking 

Ne zna za zastoj 2 

Mitraqezi 

Nezamenqivi 

decenijama 4 

Ru~na kumulativna bomba RKG-3 

Jedna od ikona rata 

u Iraku 9 

Avion JAK-1 

Neumorni ratnici 10 

pripremila 

Mira [vedi} 

2 

Sre di nom de ve de se tih go di na, sko ro 

isto vre me no, u re for mi sa noj ru skoj 

fa bri ci oru` ja „Ièv ski me ha ni ~e - 

sku za vod” u Ièv sku, po ja vi lo se ne - 

ko li ko sa vre me nih kon struk ci ja pi - 

{to qa. Je dan od tih mo de la kon stru i sao je 

Jar gin iz istog Za vo da i na zvan je gra~ 

(Grach). Taj mo del na stao je na ba zi kon - 

cep ta o sa vre me nim bor be nim voj no-po li - 

cij skim pi {to qi ma ve li kog ka li bra (uglav- 

nom je to 9 h 19 mm pa ra be lum). Od po ~et ka 

je pri vu kao pa `wu i Ru si su re {i li da sa 

wim za me ne slu `be ni pi {toq u ka li bru 9 h 

18 mm ma ka rov, ko ji je i vi {e ne go za slu ìo 

pen zi ju. 

Gra~ je na pra vqen po uzo ru na naj sa - 

vre me ni je za pad ne pi {to qe u toj kla si ko ji 

su se tih go di na po ja vi li. U prak si se po ka - 

zao kao iz u zet no oru` je. Imao je bra vqe - 

we po ugle du na Sig Sa u e rov pi {toq, blok 

ce vi u otvo ru za iz ba ci va we ~a u ra, po znat 

kao mo di fi ko va ni Brow ning si stem, oki da - 

we otvo re nim oro zom sa SA/DA re ì mom, 

rav ne i jed no stav ne li ni je, kom pakt ne di - 

men zi je i ka pa ci tet od 17 + 1 me tak. Ka da 

je po sle pr vih te sti ra wa kon struk tor uvi - 

deo da je to pi {toq po tra è nim ka rak te - 

ri sti ka ma, na sta vio je, sa svo jom eki pom, 

da qe raz voj tog mo de la. Na kon ne kih iz me - 

Tokom testirawa i 

upotrebe pi{toq se 

pokazao kao pouzdan 

i precizan. Pokretni 

delovi glatko i lagano 

rade. Ni{ani su pregledni. 

Odli~no leì u ruci, 

a za zastoje uop{te ne zna. 

Sa ovim modernim i 

kvalitetnim oru`jem 

Rusi su dokazali 

da talenat wihovih 

konstruktora uop{te 

ne zaostaje za zapadnim. 

na, usvo jen je kao no vi ru ski slu `be ni pi - 

{toq, pod ime nom MP-443 gra~, a pri do dat 

je voj nom ar se na lu 2003. go di ne. 

Jed no sta van i ro bu stan, u pot pu no sti 

iz ra |en od ~e li ka, od mah je osvo jio sim pa - 

ti je voj nog per so na la. Svo jim kva li te tom, 

iz gle dom i ka rak te ri sti ka ma do ka zao je da 

Ru si ni za dla ku ne za o sta ju za naj no vi jim 

tren do vi ma u sve tu. 

Ka rak te ri sti ke 

Po red voj ske, za no vi mo del ve li kog 

bor be nog pi {to qa za in te re so va la se i po - 

li ci ja pa su iz Za vo da usko ro iza {la jo{ 

dva mo de la iste po ro di ce – sa ozna ka ma MP 

446 vi king i MP 446 P (po li cij ski). îm se 

po ja vio ovaj dru gi, na kon krat kog ali ve o ma 

uspe {nog te sti ra wa, po li ci ja ga je od mah 

pri hva ti la kao slu `be no oru` je we nih elit - 

nih, spe ci jal nih je di ni ca. U su {ti ni, to su 

iden ti~ ni pi {to qi sa MP 446 gra~, sa mi - 

ni mal nim iz me na ma – no vi je po li mer ski 

ram, a ne {to ma lo iz me we ne su i spoq ne li - 

ni je. Oru` je je od mah ba ~e no u va tru. Na i - 

me, 2004. ru ski tak mi ~a ri ga |a li su iz tog 

no vog pi {to qa na evrop skom pr ven stvu u IP- 

SC ko je se odr à va lo u ê {koj. U è sto koj 

kon ku ren ci ji po ka zao se kao od li ~an. 

15. oktobar 2009.

34 

Mo del MP 446 vi king ima li ve ni ram 

od sna `nog, pla sti~ nog ma te ri ja la po zna tog 

kao po li a mid. U ram je uli ve na ~e li~ na ba - 

za sa vo |i ca ma i, isto vre me no, usa |e na gru - 

pa od oki da ~a. Ta kvo re {e we, ko je da nas 

pri me wu ju sko ro svi re no mi ra ni pro iz vo - 

|a ~i u sve tu, do ne la je tom pi {to qu po treb - 

nu ~vr sti nu i iz u zet nu tan ku i zgod nu dr {ku, 

uz ve o ma ma lu ukup nu ma su. Na ta kav ram 

mon ti ra na je kla si~ na ~e li~ na na vla ka, ~i - 

stih, jed no stav nih li ni ja i pot pu no rav ne, 

ve o ma pre gled ne gor we stra ne. 

Je di na spe ci fi~ nost, ko ja se od no si na 

di zajn (u od no su na sve za pad ne pi {to qe), vi - 

di se tek sa zad we stra ne – bo~ ne stra ni ce 

pro du è ne su iza ~e la udar ne igle, sve do 

kra ja na vla ke, od no sno iz nad gor weg de la 

usad ni ka, ta ko da se od po gle da kri je za o bqe - 

ni rep oro za. To je no vi na i na pret hod nom 

mo de lu – gra~. Ta kvo skri va we oro za oprav - 

da no je ra di za {ti te od pr qav {ti ne, ko ja mo - 

è da do spe u le ì {te oro za, a i od de lo va 

ode }e ili opre me, ko ji mo gu po ne kad da spre - 

~e ne sme ta no kre ta we oro za u pred wu stra - 

nu. Me |u tim, ko li ko ti zi do vi pru à ju za {ti - 

tu od pr qav {ti ne, to li ko i ome ta ju ma ni pu - 

la ci ju pri li kom za pi wa wa ili ot pu {ta wa 

oro za pal cem, pa se zbog to ga po sta vqa 

oprav da no pi ta we o po sto ja wu tih zi do va, od - 

no sno, da li su oni pred nost ili ma na. 

Na spo qa {woj stra ni na vla ke, sem in - 

di ka to ra met ka u le ì {tu ce vi, iz vla ka ~a, 

ne ma ni ka kvih po kret nih de lo va. Sa gor we 

stra ne mon ti ra ni su ni {a ni ko ji mo gu bi ti 

fik sni ili pot pu no {te lu ju }i. I sam in di ka - 

tor met ka u ce vi na la zi se sa gor we stra ne 

na vla ke, od mah iza otvo ra za iz ba ci va we 

~a u ra, ko ji je ve li ki. In di ka tor se uo ~a va 

po gle dom, a po mra ku mo è da se ose ti do di - 

rom jer ka da se na la zi me tak u le ì {tu rep 

in di ka to ra po do sta vi ri van na vla ke. 

Sve ko man de po sta vqe ne su na ram pi - 

{to qa, ukqu ~u ju }i i ko~ ni cu, ko ja se mo è ak - 

ti vi ra ti i na na teg nu ti i na ot pu {te ni me ha - 

ni zam. Ko~ ni ca je obo stra na, od li~ no je po - 

zi ci o ni ra na i po ga ba ri tu re la tiv no je ma - 

la. Sme {te na je od mah iza spoj ni ce pa se ma - 

ni pu li sa we sa wom oba vqa pal cem, bez po - 

tre be za po me ra wem {a ke stre la ca. Rep spoj - 

ni ce do voq no je du ga ~ak, a isto vre me no i po - 

vu ~en ma lo una zad, ta ko da je ma ni pu la ci ja i 

sa wim ve o ma la ga na, ~ak i kod stre la ca ko ji 

ima ju ma we {a ke. Dug me utvr |i va ~a okvi ra 

ni je obo stra no, ali se 

bez ika kvih po seb nih 

pri pre ma i rad wi sa la - 

ko }om mon ti ra na po - 

treb nu stra nu, u za vi sno - 

sti od è qe strel ca, ta - 

ko da sa ovim mo de lom 

pi {to qa uspe {no mo gu 

ru ko va ti i le vo ru ki 

strel ci. Rep oba ra ~e je 

re la tiv no prav i gla dak, 

zbog ~e ga se stva ra uti sak da je hod oba ra ~e 

pre du ga ~ak. Me |u tim, si la oki da wa do sta je 

ko rekt na i ona iz no si u SA re ì mu paq be 

2.450 g. dok je u DA re ì mu 5.890 gra ma. 

Za hva qu ju }i, teh no lo gi ji li ve wa od 

pla sti ke, ru ko hvat je uzan i udo ban, do bro i 

krup no ~e ki ran ta ko da pri li kom dr à wa u 

ru ci od li~ no le ì. Sa do we stra ne i spre da 

le ì {ta okvi ra ise ~en je ta ko da se pot pu na 

si lu e ta do bi ja tek ka da se u le ì {te po sta vi 

okvir sa re la tiv no de be lim pla sti~ nim 

amor ti ze rom. Me |u tim, okvir kod ovo ga mo - 

de la pi {to qa za slu ù je po seb nu pa `wu iz 

ne ko li ko raz lo ga. Naj pre, on je ge o me trij ski 

pra vil no oda bran, za tim po stig nu to je da se 

mu ni ci ja u we ga sla è sa svim pa ra lel no sve 

do vr ha okvi ra i, ko na~ no, u ta kav kom pakt ni 

pi {toq sme {ta se ne ve ro vat nih 18 me ta ka. 

Ova kvom kon struk ci jom okvi ra olak {a no je 

i ubr za no we go vo pu we we jer se mu ni ci ja jed - 

no stav no sa mo pri ti ska pre ma do le (ne ma 

po tre be da se isto vre me no i gu ra una zad da 

bi se me tak pod vu kao pod usni ce okvi ra kao 

{to je kod boks okvi ra). 

Mo de ran i kon ku ren tan 

Vi king je do sa da po ka zao da ne zna {ta 

zna ~i za stoj. Spo qa je „uglan can”, {to ni je 

slu ~aj za mo de le ru skog oru` ja, ali u ovo me 

slu ~a ju to je bi lo neo p hod no – ta kvi su zah - 

te vi po sta vqe ni Za vo du. Sa tim „{min ka - 

wem” pi {to qa Ru si su è le li da se na met nu 

kon ku ren ti ma na ko mer ci jal nom tr ì {tu i 

~i we ni ca je da su u to me uspe li – po nu di li 

su kva li te tan i po u zdan pi {toq. Po red to - 

ga, ve o ma su kon ku ren ti na tr ì {tu zbog ne - 

ko li ko pu ta ni è ce ne. 

Za pla sman na ko mer ci jal no tr ì {te 

Ru si su pred vi de li dva mo de la – MP 446 vi - 

king i MP 446 P u tri va ri jan te. Ta ko se MP 

446 vi king nu di sa raz li ~i tim du ì na ma ce - 

vi – od 112,8 i 135 mm sa ukup nim di men zi - 

ja ma pi {to qa od 196 h 142 h 38 mm i ma som 

od 830 gra ma, ka da je oru` je pra zno. Mo del 

sa du òm ce vi ko ja vi ri na pred iz na vla ke 

pred vi |en je uglav nom za sport ska tak mi ~e - 

wa, ali i za mon ta ù pri kqu ~a ka, ukqu ~u ju }i 

i pri gu {i va~ puc wa. Na pred wem de lu ra ma 

sa obe stra ne fa bri~ ki je ura |en ka nal ra - 

di lak {eg mon ti ra wa op to e lek tron skih ure - 

|a ja. Ne {to kom pakt ni ji MP 446 P ima cev 

od 107 mm i di men zi je su mu sko ro iden ti~ - 

ne, sem du ì ne, i iz no se 195 h 142 h 38 mm. 

Ima i ne znat no dru ga ~i je ise ~e ne bo~ ne 

stra ni ce na vla ke. U su {ti ni, ka da se bo qe 

po gle da, oba mo de la pi {to qa su iden ti~ na. 

Ni {a ni su kod oba mo de la ni ski, ali 

iz u zet no pre gled ni. Zad wi je du ga ~ak i ve - 

lik, {to ni je ba{ obi ~aj za pi {to qe, ali 

ima „U” ka nal za ni {a we we ce lom du ì nom 

svo ga te la du` na vla ke. Ima mo gu} nost po - 

de {a va wa i po vi si ni i po prav cu. Oba ni - 

{a na – i pred wa mu {i ca i zad wi ni {an – 

ima ju be le ta~ ki ce ko je su ujed no i bor be ni 

ni {a ni, a slu è i za ni {a we we u uslo vi ma 

ogra ni ~e ne vi dqi vo sti i no }u. Pi {toq se 

to kom te sti ra wa i upo tre be po ka zao kao 

po u zdan, pre ci zan. Po kret ni de lo vi ra de 

glat ko i la ga no. Ni {a ni su pre gled ni i od - 

li~ no le è u ru ku, a up {te ne zna za za sto je. 

Sa ovim mo der nim i kva li tet nim pi {to - 

qem Ru si su do ka za li da ta le nat wi ho vih kon - 

struk to ra uop {te ne za o sta je za za pad nim. 

Jed no stav no, oni su sa tim mo de li ma pi {to qa 

po vu kli pra vi po tez i se bi, ali i svi ma ko ji 

ve ru ju u wi ho vo oru` je, stvo ri li za i sta pr - 

vo kla snu po ro di cu slu `be nog oru` ja ka ko voj - 

sci ta ko i po li ci ji, na ro ~i to wi ho vim spe ci - 

jal nim je di ni ca ma. Sa wim mo gu mir no i uz - 

dig nu tih gla va za ko ra ~i ti u 21. vek. 

I{tvan PO QA NAC 

3

MITRAQEZI 

Nezamenqivi 

decenijama 

Jedno od najubojitijih pe{adijskih oru`ja dana{wice jeste 

mitraqez, oru`je koje je dobilo na zna~aju krajem 19 veka. 

Na po~etku je imao rotiraju}u cev i radio je na „ru~ni pogon”, 

to jest okretawem jedne ru~ice – kurble. Takav sistem dobio je 

naziv Gatling, i on je jo{ uvek aktuelan. Danas moèmo videti 

moderne mitraqeze ili topove maweg kalibra 

sa rotiraju}im cevima, samo {to umesto ru~nog pogona 

sada koriste elektri~ne motore. 

Jo{ od na stan ka ba ru ta i po ja ve va tre - 

nog oru` ja, mno gi maj sto ri oru à ri po - 

ku {a va li su da na pra ve oru` je ko je bi 

mo glo kon stant no da is pa qu je ve li ku 

ko li ~i nu me ta ka za krat ko vre me. Ta da - 

{wa teh no lo gi ja (iz 14. ve ka) ni je mo gla re - 

{i ti taj pro blem. Od po ~et ka XV ve ka po ~e - 

la su se pro iz vo di ti oru` ja, ta ko zva ne or - 

4 

gu qe (Or gu es), ko ja su bi la sa ~i we na od ce - 

vi pu {a ka sta vqe nih jed ne po red dru gih (broj 

ce vi va ri rao je od 10 do 50), po re |a nih u 

je dan ili vi {e ho ri zon tal nih re do va. Po - 

sle du gog pro ce sa pu we wa, te na pra ve is pa - 

qi va le su za krat ko vre me ne pre ci zno do - 

sta me ta ka. Ta ko |e, or gu qe su se mon ti ra le i 

na to~ ka sta po sto qa (ia ko sa na ve de nim 

ogra ni ~e wi ma) i bi le su du go ko ri {}e ne (do 

18 ve ka). 

En glez Ja mes Puc kle, po za ni ma wu prav - 

nik, iz u meo je 1718. ro ti ra ju }i pu wa~, {to 

je omo gu }a va lo da se ko ri sti sa mo jed na cev 

ko ja se hra ni la iz ro ti ra ju }eg tam bu ra stog 

okvi ra. [ar èr je pu wen sa de vet me ta ka i 

jed nom pri li kom uspeo je da is pa li 67 me - 

ta ka za se dam mi nu ta, {to je za to vre me 

pred sta vqa lo ne ve ro vat nu va tre nu mo}. Taj 

we gov izum bio je pri li~ no pri mi ti van i tek 

su u dru goj po lo vi ni 19. ve ka po ~e li da se 

pra ve pre ci zni ji mi tra qe zi. 

Go di ne 1856, Ame ri ka nac ârls Emer - 

son Bar nes po boq {ao je izum iz 1718. do - 

da ju }i mu jed nu po lu gu – ru~ ku, ko ja je po me - 

ra la za tva ra~ na pred-na zad. To je omo gu }a - 

va lo da se ga |a ra fal no sa mo po kre ta wem 

te po lu ge. Bar ne so vo oru` je pr vi put se ko - 

ri sti lo to kom ame ri~ kog Gra |an skog ra ta, 

ka da je do bi lo na di mak mlin za ka fu. Mi - 

tra qez je op slu ì va lo dvo je voj ni ka. 

Po tom je Ri ~ard Xor dan Ge tling iz u - 

meo me tal ne met ke ko ji su se ko ri sti li za 

hra we we mi tra qe za. We gov ge tling (Gatling) 

mi tra qez imao je {est ce vi, a pu wen je iz 

ci lin dri~ nog tam bu ra stog okvi ra, sme {te - 

nog na gor wem de lu oru` ja. Pu we we (hra we - 

we) se oba vqa lo ru ~i com ko ja je, okre }u }i 

15. oktobar 2009.

34 

se, okre ta la i ci lin dar – okvir. Me ci su pa - 

da li u cev za hva qu ju }i wi ho voj te ì ni, dok 

je ro ta ci o ni me ha ni zam na o ru à vao udar nu 

iglu. Mi tra qez ge tling (ka den ca 400 me ta ka 

u mi nu ti) imao je ra zne va ri jan te – Nor den - 

feldt i Gard ner (1879), Ba i ley (1881). 

Hi ram Mak sim, oru àr i pro jek tant, 

1883. go di ne po boq {ao je mo del Ba i ley, na - 

slu }u ju }i mo gu} nost da is ko ri sti ener gi ju ko - 

ja je oslo bo |e na od ba ru ta pri li kom is pa - 

qe wa met ka. Taj po ti sak ba rut nih ga so va is - 

ko ri {}en je za po kre ta we za tva ra ~a ko ji, 

pri svom ho du, iz ba cu je zr no. Po vla ~e }i 

oki da~, po vrat na opru ga po vla ~i za tva ra~ u 

za tvo re ni po lo àj i omo gu }a va da se uba ci 

no vi me tak u cev, iza zi va ju }i ta ko jo{ je dan 

pu caw. Na taj na ~in vi {e ni su bi le po treb - 

ne ru ~i ce i asi sten ti ko ji bi pu ni li mu ni ci - 

ju (ko ri sti li su se re de ni ci Ba i ley). Oru` je 

je po ka za lo iz ne na |u ju }e do bru pre ci znost, 

da ju }i na zna we da je re~ o za i sta pra vom 

au to mat skom mi tra qe zu sa ka den com od 600 

met/min, {to je za to vre me bi la ne ve ro vat - 

na va tre na mo}. De fi ni tiv nu sa vr {e nost 

mi tra qez do ì vqa va 1885. za hva qu ju }i iz - 

u mi ma John M. Brow ning. 

Raz voj 

Po ~et kom 20. ve ka po ja vqu ju se pr vi au - 

to mat ski mi tra qe zi, ko ji su ko ri sti li si lu 

eks plo zi je met ka za po kre ta we za tva ra ~a 

una zad, da ju }i ener gi ju za opa qe we. Bi la su 

to oru` ja po put mi tra qe za mak sim. Mi tra - 

qe zi su se ubr zo po ka za li to kom ru sko-ja - 

pan skog ra ta. Ta da su ja pan ski voj ni ci do ì - 

ve li te {ke gu bit ke upra vo od tog ti pa oru` - 

ja. Me |u tim, evrop ske voj ske ni su iz vu kle po - 

u ke iz tog ra ta i ka sno su shva ti le mo} mi - 

tra qe za. 

To kom Pr vog svet skog ra ta po je di ni mi - 

tra qe zi ko ri sti li su si stem ras hla |e wa vo - 

dom, po put Vic kers, Ma xim, MG 08 i Fi at. Oni 

hla |e ni va zdu hom bi li su lak {i. Oru` ja po - 

put Brow ning 1919 i pu {ko mi tra qe zi B. A. R. 

mo gu se jo{ na }i u ru ka ma po je di nih voj ni ka 

{i rom sve ta. 

Pu {ko mi tra qe zi se po ja vqu ju po ~et kom 

20. ve ka, ia ko su prak ti~ no pr vi put ko ri {}e - 

ni to kom ru sko-ja pan skog ra ta. To su bi la lak - 

{a au to mat ska oru` ja, ko ja su se hra ni la iz 

okvi ra i mo gla su se ko ri sti ti i za za dat ke 

va tre ne po dr {ke pri li kom pe {a dij skog ju ri - 

{a, bu du }i da su lak {a i kom pakt ni ja od mi - 

tra qe za. Naj po zna ti ji pu {ko mi tra qe zi tog 

pe ri o da bi li su dan ski MAD SEN, fran cu ski 

M1909 Be net-Mer cie, bri tan ski Hotchkiss MkI i 

Le wis mod. 1908, Cha uc hat... 

U pe ri o du iz me |u dva svet ska ra ta, 

Nem ci, ko ji su mi tra qez sma tra li osnov nim 

sred stvom za ra to va we, pro iz vo de vr lo za - 

ni mqiv MG 34, ka li bra 7,92 h 51 mm, opre - 

mqen dvo no {cem (no ì ca ma), ali i sa mo - 

gu} no {}u da se mon ti ra na tro no àc. To 

oru` je bi lo je re vo lu ci o nar no, sa mim ti me 

Getling model 1876 

Ranija verzija „maksima” 

Browning 1919 

i {to ga je mo gao op slu ì va ti sa mo je dan voj - 

nik. Sle de }i ko rak bio je raz voj mi tra qe za 

MG 42, ~i ja je ver zi ja 7,62 h 51 mm, od no sno 

mo del MG 3, ras pro stra we na u mno gim ar - 

mi ja ma sve ta. 

Ta ko |e, pre po ~et ka Dru gog svet skog ra - 

ta po ja vi la su se oru` ja ko ja se i da qe na la - 

ze u na o ru à wu mno gih ar mi ja sve ta, po put 

te {kog mi tra qe za Brow ning M2 12,7 h 99 mm 

i so vjet skog D[K, u naj ja ~em ka li bru 12,7 h 

Pravi draguq 

Ne ma~ ki mi tra qez MG 42 bio je 

pra vi dra guq me |u mi tra qe zi ma, sa za - 

me wi vom ce vi, ko ji mo è da is pa li fan - 

ta sti~ nih 1.200 met/min. I da nas je ver - 

zi ja 7,62 h 51 mm tog oru` ja (sa raz li ~i - 

tim mo di fi ka ci ja ma), od no sno mo de la 

MG 3, ras pro stra we na u mno gim ar mi ja - 

ma sve ta, ia ko sa sma we nom ka den com ga - 

|a wa. 

107 mm i SG 43 u ka li bru 7,62 h 54 mm R. 

Ka da je re~ o pu {ko mi tra qe zi ma va `no je 

spo me nu ti ~e {ki ZB 26, od ko ga je na stao i 

~u ve ni bri tan ski BREN. U Ita li ji je raz vi - 

jen ne ta ko uspe {an mi tra qez Bre da 30, dok 

je te {ki mi tra qez Bre da 37 u ka li bru 8 mm 

po ka zao do bre re zul ta te. So vje ti su re a li - 

zo va li i ro bu sni mi tra qez DP, sa ti pi~ nim 

gor wim okru glim okvi rom, po boq {an od mah 

po sle za vr {et ka ra ta. 

Ve o ma je va `no spo me nu ti i to da su se 

mi tra qe zi po ~e li ko ri sti ti i za pro tiv a vi - 

on sku bor bu. Mon ti ra ni su, u kom bi na ci ji 

sa vi {e ce vi, na po kret ne i ne po kret ne 

plat for me. Me |u tim, ka ko su avi o ni ima li 

sve ve }e ma ne var ske spo sob no sti, ulo ga tih 

oru` ja se sma wi la i pre u sme ri la sa mo na 

bor bu pro tiv tran sport nih he li kop te ra, ko - 

ji obi~ no le te ni sko i ma lim br zi na ma. Ta - 

ko |e, po ja ~a na je i mu ni ci ja, sa pro boj nim 

zr ni ma – u slu ~a ju 12,7 mm u sta wu je da pro - 

bi je oklop la kih oklop nih vo zi la. Me |u tim, 

ka den ca ga |a wa li mi ti ra na je na oko 

700–800 met/min, {to se sma tra do voq nim 

za kop ne ne ci qe ve. 

Po sle rat ni mo de li 

Na rav no, svi na bro ja ni mi tra qe zi 

upo tre bqa va li su se i po sle Dru gog svet skog 

ra ta, ali su po ~e li da se po ja vqu ju i dru gi 

ti po vi, po put RP-46 i RPD – so vjet ska oru` - 

ja u ka li bru 7,62 h 54R mm. Di rekt no pro i - 

za {ao od ~u ve ne ju ri {ne pu {ke AK-47 ka la - 

{wi kov bio je pu {ko mi tra qez RPK, u ka li - 

bru 7,62 h 39 mm, sa ku ti ja stim ili sa me - 

tal nim li ne ar nim okvi rom od 75 me ta ka. 

Ta ko |e, na osno vu ka la {wi kov ke na sta je i 

mi tra qez PK, ka li bra 7,62 h 54 R, ko ji ra - 

di na prin ci pu po zaj mi ce ba rut nih ga so va, a 

mo è se ko ri sti ti sa dvo no {ca ili mon ti - 

ran na tro no àc. 

U Na tou je, kao od go vor na so vjet ske 

pro jek te, raz vi jen od li ~an mi tra qez FN 

Her stal MAG u ka li bru 7,62 h 51 mm, ko ji ra - 

di na prin ci pu po zaj mi ce ba rut nih ga so va 

(isti si stem ima i ame ri~ ki M-60). Po ~et - 

kom pe de se tih Fran cu ska je raz vi la mi tra - 

qez AA-52, naj pre u ka li bru 7,62 h 54 mm, a 

po tom i u 7,62 Na to, ostva ru ju }i od li ~an 

ko mer ci jal ni uspeh. U sek to ru sred wih mi - 

tra qe za, mo è mo re }i da se u okvi ru Na toa 

ko ri ste MG-3 (po zna ti ji i kao MG-42/58), 

za tim FN MAG, te ame ri~ ki M-60, svi u ka - 

li bru 7,62 h 51, pr vi sa za tva ra ~em sa 

krat kim tr za jem, a dru ga dva sa prin ci pom 

po zaj mi ce ba rut nih ga so va. 

Ako uzme mo u ob zir da ve }i deo voj ski 

jo{ ko ri sti ve li ki broj sta rog oru` ja po put 

Brow ning M2, D[K, BREN, BAR, mo è mo re }i 

da tr ì {te mi tra qe za stag ni ra. Ru si su pro - 

iz ve li mi tra qez 12,7 h 107 mm NSV, na zvan 

UTYOS, ~i ji je raz voj za po ~eo 1969. i ko ji je 

tre ba lo da za me ni sta ri D[K, ukqu ~u ju }i i 

5

ona oru` ja in sta li ra na na vo zi li ma. Me |u - 

tim, ia ko je to oru` je, za ni mqi vo po ra znim 

pri me we nim re {e wi ma, uve de no u na o ru à - 

we ni je pot pu no za me ni lo svog pret hod ni ka. 

Ka da je u pi ta wu Brow ning M2, mo è mo 

re }i da je to da nas je dan od naj ra spro stra - 

we ni jih te {kih mi tra qe za na sve tu. Ka ko je 

raz vi jan u mno gim ze mqa ma, po sto je ra zni 

mo de li u ka li bru 12,7 mm ko ji su me |u sob no 

do sta raz li ~i ti. 

Ki na, koja je, za raz li ku od osta lih ze - 

ma qa, ko pi ra la sve so vjet ske mi tra qe ze i 

ve }i nu osta log oru` ja, pro iz vela je ne ko li - 

ko mi li o na ko ma da mi tra qe za. Obi~ no se 

za na ziv oru` ja uzi ma la go di na pro iz vod - 

we. Ta ko je pu {ko mi tra qez DPM po stao Type 

53, mi tra qez D[K 38/46 ozna ~en je kao 

Type 54, pu {ko mi tra qez RPD isto ta ko Type 

54, mi tra qez SG-43 po stao je Type 57, pu - 

{ko mi tra qez RP46 ozna ~en je sa Type 58. 

Me |u mo der ni jim mi tra qe zi ma, PK je ozna - 

~en kao Type 67, a mo der ni zo va na ver zi ja Type 

80. 

Ori gi na lan je, me |u tim, mi tra qez Type 

74 u ka li bru 7,62 h 39 mm sa tam bu ra stim 

okvi rom i te ì nom od 6,4 ki lo gra ma. Type 81 

je pu {ko mi tra qez na stao od ju ri {ne pu {ke 

Type 69. Ki ne ske pro iz vod we je i te {ki mi - 

tra qez Type 77 u ka li bru 12,7 h 107 mm, ko - 

jem se do da je mo der ni ji W-85, ko ji se po ja vio 

sre di nom osam de se tih, u ka li bru 12,7 h 107 

mm i te ì ne 39 kg. Ta - 

ko |e, Ki ne zi su ko pi - 

ra li i te {ki mi tra - 

qez KPV da ju }i mu 

ozna ku Type 75. 

Ru ski mi tra qe zi 

su ta ko |e ima li svo je 

re pli ke u mno gim ze - 

mqa ma po put Bu gar - 

ske, Ru mu ni je, Poq - 

ske, Ira ka, Ju go sla - 

vi je (Sr bi ja), Se ver - 

ne Ko re je, Vi jet na ma. 

ê ho slo va~ ka je, pak, 

re a li zo va la au to - 

nom nu pro iz vod wu 

mo de la 59, u ka li bru 

7,62 h 54R, sa po je di - 

nim vr lo za ni mqi vim re {e wi ma. 

Sva ta oru` ja ko ri {}e na su u mno gim 

rat nim su ko bi ma, a ras pad Var {av skog pak - 

ta i SSSR-a do veo je do to ga da se na cr nom 

tr ì {tu na |u ogrom ne ko li ~i ne la kog na o - 

ru à wa po ve o ma ni skim ce na ma, {to ide u 

ko rist mno gim te ro ri sti~ kim or ga ni za ci ja - 

ma {i rom sve ta i dik ta tor skim vla da ma. 

Rat ka li ba ra 

Ameri~ki M60 

Kra jem {e zde se tih i po ~et kom se dam de - 

se tih po ja vqu ju se pr ve pu {ke ka li bra 5,56 h 

45 mm. I u ovom slu ~a ju raz vi je ne su ver zi je 

kao pu {ko mi tra qe zi, sa te òm ce vi, dvo no - 

{cem... Me |u naj po zna ti je re a li za ci je, osim 

Legendarni D[K 

na tenku T-55 

ne ko li ko ver zi ja M-16, mo è mo spo me nu ti 

au strij ski Steyr AUG LSW, ka nad ski C7 (de ri - 

vat M-16), ru ski RPK-74 (ver zi ja AK-74 u 

5,45 h 39 mm), ne ma~ ki HK-11 i HK-13, izra - 

el ski GA LIL ARM, bri tan ski En fi eld L-86 A1 

(po zna ti ji jo{ kao SA-80 EWS). Ta ko |e, i ita - 

li jan ska Be ret ta po ku {a la je da raz vi je pu - 

{ko mi tra qez na osno vu ju ri {ne pu {ke AR- 

70/90, ali je sve osta lo sa mo na pa pi ru. 

Po ten ci jal tih oru` ja za ni jan su je ve - 

}i od nor mal nih ju ri {nih pu {a ka, bu du }i da 

ima ju isti ka li bar i ko ri ste ku ti ja ste okvi - 

re ili (do sta re |e) obi~ ne me tal ne okvi re. 

Ubr zo za tim po je di ni stru~ wa ci do {li su 

na ide ju da raz vi ju mi tra qe ze u ka li bru 

5,56 mm, pre sve ga zbog istog ka li bra, ali 

sa ma lo ve }om ka den com ga |a wa. Bio je to 

neo p ho dan is ko rak ko ji je na kra ju do neo do - 

bre re zul ta te – ka li bar 5,56 mm omo gu }a va 

iz ra du lak {ih oru` ja i sto ga se lak {e 

tran spor tu ju i, iz me |u osta log, sma wu je se i 

te ì na re zer vne mu ni ci je ko ju tre ba po ne ti. 

Za dru ge, me |u tim, re zul ta ti ni su bi li za - 

do vo qa va ju }i, za to {to je, ia ko uve den ja ~i 

me tak SS 109 (ko ji je za me nio pret hod ni 

M193), va tre na mo} bi la znat no in fe ri or - 

ni ja od ka li bra 7,62 h 51 mm, pod se }a ju }i 

da mi tra qe zi tre ba da bu du oru` ja za va - 

tre nu po dr {ku. 

Oru` ja raz vi je na u no vom ka li bru bi la 

su na pr vom me stu bel gij ski FN Her stal Mi ni mi, 

ko ji je ka sni je po stao fak ti~ ki glav no oru` je 

za va tre nu po dr {ku na za pa du, a uve den je u 

na o ru à we ame ri~ kih oru à nih sna ga (ka - 

sni je je pro iz vo |en u Ame ri ci pod ozna kom 

M-249). Ovaj mi tra qez je raz vi jen i u ver zi - 

ji PA RA, sa skra }e nom ce vi sa 465 na 347 mm 

i me tal nim pre kla pa ju }im kun da kom. Ta ko |e, 

i ne ma~ ka ku }a Hec kler und Koch re a li zo va la 

je ne ko li ko mo de la la kih mi tra qe za, od ko jih 

je po je di ne sa mo pre ba ci la u ka li bar 5,56 h 

45, do bi ja ju }i ta ko mi tra qe ze HK 13 i 13E, 

te HK 23E, ko ji ipak ni su ostva ri li zna ~aj ni - 

Browning M2HB 

ji uspeh. Izra el ci su pro iz ve li NE GEV, a Ju - 

`no a fri kan ci mi tra qez SS-77 u 7,62 mm i 

mi ni SS, u ka li bru 5,56 mm. Na su prot wi ma, 

od re |e ni uspeh na tr ì {tu imao je sin ga pur - 

ski mi tra qez UL TI MAX 100, jed no stav no i 

prak ti~ no oru` je ali sla bi jih oso bi na od MI - 

NI MI. U [pa ni ji je raz vi jan mi tra qez AME LI, 

sa me ha ni zmom bra vqe wa sa vaq ci ma. 

6 

15. oktobar 2009.

34 

No vi ji mi tra qe zi u ka li bru 5,56 mm je - 

su ne ma~ ki HK MG 4, kon stru i san ra di za - 

me ne kla si~ nog MG 3, sa od li~ nim fi ni tu - 

ra ma i me ha ni zmom po prin ci pu po zaj mi ce 

ba rut nih ga so va. 

U po sled we vre me mi tra qe zi ka li bra 

5,56 mm opre ma ju se ra znim po mo} nim ure |a - 

ji ma – dnev ni i no} ni ni {a ni, ba te rij ske lam - 

pe, ni {a ni za br zo ga |a we i sve ono {to se 

mo è vi de ti i na sa vre me nim ju ri {nim pu - 

{ka ma. âk je na po je di ne mi tra qe ze mo gu }e 

in sta li ra ti pri gu {i va ~e za je di na~ nu paq bu. 

Ako se te {ki mi tra qe zi po obi ~a ju in - 

sta li ra ju na vo zi la, on da tr ì {te osta je 

po de qe no iz me |u ma log ka li bra 5,56 mm 

(ukqu ~u ju }i ru ski 5,56 h 39, jo{ sla bi ji) i 

7,62 Na to (7,62 h 54 R i 7,62 h 39 mm u Ru - 

si ji i ze mqa ma ko ja re a li zu ju oru` ja po li - 

cen ci). Ma wi ka li bar se re ci mo po ka zao 

bo qe pri di na mi~ koj upo tre bi. Me |u tim, je - 

di ni ca ame ri~ kih pod vod nih ko man do sa SE - 

AL US Navy opre de li la se za ka li bar 7,62 h 

51 mm i ko ri sti mo di fi ko va ni M-60, od no - 

sno za du ì li su fir mu Sa co da im pro iz ve de 

ver zi je M-60 A3 i A4, sa kra }om ce vi, ku ti - 

ja stim okvi rom i pred wim ru ko hva tom. 

Ka da se, re ci mo, dej stvu je u {u mi ili 

gde je vi so ko ra sti we, ma le pro jek ti le 5,56 

mm mo gu skre nu ti ili za u sta vi ti gran ~i ce pa 

~ak i li sto vi, pre sve ga zbog ma le ma se zr - 

na. Mi tra qez u ka li bru 7,62 mm za si gur no 

ima ve }e spo sob no sti, a o mi tra qe zu ka li - 

bra 12,7 mm da i ne go vo ri mo. Isto va ì i 

ka da je re~ o ga |a wu u ne ku struk tu ru od ce - 

men ta. Zid od blo ko va i mal te ra stva ra ve - 

li ke pro ble me ma wim ka li bri ma (za vi si ta - 

Izraelski IMI NEGEV 

ko |e i od ugla pod ko jim me tak uda ri) dok ga 

ve }i pro jek ti li pro bi ja ju. Na rav no, si gur no 

je te è ako tre ba no si ti na le |i ma mi tra - 

qez od 7,62 mm na ve }im da qi na ma i pra te - 

}u mu ni ci ju. Mo è mo se pri se ti ti voj ni ka iz 

Dru gog svet skog ra ta ili vi jet nam skog, ko ji 

su ima li re de ni ke od mu ni ci je oko vra ta, ia - 

ko su bi li na o ru à ni ju ri {nim pu {ka ma. 

Posebni mitraqezi 

Mitraqez M249 MINIMI PARA 

Ka da je re~ o mi tra qe zi ma ve }ih ka li ba ra – iz me |u 

12,7 i 20 mm, de fi ni tiv no je iz bor su èn i li mi ti ran na 

KPV 14,5 mm, me tak raz vi jen pre sve ga za upo tre bu sa ru skih 

pro tiv ten kov skih pu {a ka (za PTRD-41 DAGTYEREV). To 

oru` je je u sta wu da na ne se, po seb no na ma wim da qi na ma, 

ozbiq ne pro ble me mno gim oklop nim vo zi li ma. Na pri mer 

u afri~ kim ste pa ma, pro boj na zr na KPV-a ima ju po ~et nu 

br zi nu od ~ak 1.000 met/sek i pro bi ja ju oklop ju `no a fri~ - 

kog oklop nog tran sport nog vo zi la 6h6 RA TEL. Oru` je na la - 

fe tu ZPU-1 i sa jed nom ce vi po se du je se di {te za ni {an xi ju 

i mo è se la ko in sta li ra ti na la ka vo zi la ko ja ima ju plat - 

for mu po za di. We go va mo} mo è ozbiq no ugro zi ti i he li - 

kop te re, a po sto je i ver zi je sa dve (ZPU-2) i ~e ti ri ce vi 

(ZPU-4), ko ji je jo{ opa sni ji po he li kop te re. 

To kom du ge isto ri je ovog oru` ja, bi lo je i po ku {a ja da 

se raz vi ju oru` ja u ve }im ka li bri ma od 12,7 (h 99 ili h107). 

Pod se ti mo se ~e {kog pro jek ta Vz.60, u ka li bru 15 h 101, 

ko je su Nem ci ko ri sti li pod ozna kom M 38(t). Ma u ser je re - 

a li zo vao MG 151/15 u ka li bru 15 h 96 mm, ko je se do sta 

ko ri sti lo pred kraj Dru gog svet skog ra ta. Po ~et kom osam - 

de se tih bel gij ska fir ma FN po ~e la je raz voj mi tra qe za 

BRG-15 u ka li bru 20 mm, te ì ne 60 kg, sa du plim si ste mom 

hra we wa, za pre laz sa jed nog ti pa pro jek ti la na dru gi (npr. 

sa pro jek ti la HE na pro boj ne AP), za vi sno od ci qa. 

Sva ta mu ni ci ja, ras po - 

re |e na na oso bqe jed nog 

pe {a dij skog ode qe wa, 

slu ì la je da pod mi ri 

po tre be mi tra qe za. 

Ka ko je da nas Ako je, 

re ci mo, po treb no otvo - 

ri ti paq bu da bi se za u - 

sta vi lo vo zi lo ko je je mo - 

`da pu no eks plo zi va za je - 

dan sa mo u bi la~ ki na pad 

Mi tra qe zi 5,56 mm ima ju 

pro blem da pro bi ju lim 

obi~ nog au to mo bi la ili 4 

h 4, uglav nom ako se è li 

blo ki ra ti rad mo to ra. Sa 

oru` jem 7,62 mm to je mo - 

gu }e ostva ri ti, dok ra fal iz 12,7 mm mo è 

za u sta vi ti vo zi lo i ubi ti aten ta to ra. Ako je 

u pi ta wu ve li ki ka mi on, sa mo mi tra qe zi 12,7 

mm mo gu bi ti efi ka sni, a bo qe je ima ti pri 

ru ci pro ti vo klop ni ba ca~ gra na ta. 

Isto va ì i za dej stvo pro tiv he li kop - 

te ra, ko ji su sve bo qe za {ti}e ni, a da ne go - 

vo ri mo o onim bor be nim ko ji su oklo pqe ni. 

Mi tra qe zi 5,56 mm ne ma ju ni ka kve {an se, 

oni u ka li bru 7,62 ima ju bo qe {an se da 

o{te te he li kop ter (si gur no 7,62 h 54 R vi - 

{e ne go 7,62 h 39), dok D[K, po mo gu} stvu 

sa ni {a nom za PA ga |a we, mo è stvo ri ti 

ozbiq ne pro ble me he li kop te ru, a o KPV 

14,5 mm da i ne go vo ri mo. 

Ka da se go vo ri o mi tra qe zu 5,56 mm, 

oni su naj bo qe oru` je za di rekt nu va tre nu po - 

dr {ku pe {a dij skih je di ni ca, a ko ri ste i pred - 

nost iste mu ni ci je kao i ju ri {ne pu {ke. Za - 

hva qu ju }i ku tij stim okvi ri ma od 50 i 100 me - 

ta ka oru` ja ovog ti pa mo gu 

pra ti ti i po dr à va ti ra zna 

na pre do va wa pe {a di na ca. 

Ras pra va o pred no sti ma 

i ne do sta ci ma oru` ja u ka - 

li bru 5,56 i mi tra qe za u 

7,62 po ka zu je da u od re |e - 

nim sek to ri ma pred no sti 

ima ju ne kad oru` ja ka li bra 

5,56 mm, a ne kad 7,62 mm. 

Va `no je na po me nu ti da FN 

Her stal, pr va ku }a ko ja je 

pro iz ve la mi tra qez u ka li - 

bru 5,56 h 45 mm (pr vi pro - 

to tip MI NI MI po ja vio se 

1974), od pre ne ko li ko go di - 

na nu di MI NI MI u ka li bru 

7,62 h 51 mm, kao za me nu za 

za sta re li FN MAG (istog tog 

pro iz vo |a ~a). 

Naj bo qi miks 

U sek to ru oru` ja za po - 

dr {ku, ko je je ne ka da na ni - 

vou pe {a di je ukqu ~i va lo sa - 

mo mi tra qe ze i mi no ba ca ~e, 

da nas se ubra ja ju i ba ca ~i 

7

gra na ta (od in di vi du al nih do au to mat skih) 

sna `ni ji i te ì, ko ji se ko ri ste sa mo sa vo - 

zi la ili po sto qa. Re~ je o mo} nom oru` ju ve - 

li ke va tre ne mo }i. 

Ka da je re~ o te {kim mi tra qe zi ma, 

Brow ning M2 je ne dav no do dat no mo der ni zo - 

van i ~i ni se da po sta je be smr tan sa svo jom 

ne ba{ pre te ra no ve li kom ka den com ga |a - 

wa, ali ve li kom po u zda no {}u. Sa no vim ni - 

{an skim si ste mi ma ta oru` ja i da qe da ju od - 

li~ ne re zul ta te upr kos wi ho voj sta ro sti. Je - 

di ni pro blem je {to po je di ni pri mer ci po - 

sta ju pre sta ri. î ni se da ru ski NSV ne }e 

po no vi ti uspeh le gen dar nog D[K, ne za to 

{to ima ma na ve} {to ko ri sti ka li bar 12,7 

h107, ja ~i od 12,7 h 99, ali ko ji ni je po standar 

du Na toa. 

Pu{komitraqezi 

Prak ti~ no, sve 

ju ri {ne pu {ke ima le 

su svo je ver zi je pu {ko - 

mi tra qe za, ko ji su se 

obi~ no raz li ko va le 

po du òj i te òj ce vi i 

dvo no {cu. Osim ve} 

spo me nu tog RPK, mo - 

è mo se se ti ti i de ri - 

va ta FN FAL-a, Ar ma li te 

AR-10 u ver zi ji pu {ko - 

mi tra qe za i HK-21 (na 

slici). Ta oru` ja mo gu pru ì ti so lid nu va tre nu po dr {ku, ia ko ne ma ju ve li ku ka den cu, ali 

se za to obi~ no hra ne iz ku ti ja stih okvi ra, ka pa ci te ta od 30 do 40 pro jek ti la, ko ji su la - 

ko za men qi vi. Dvo no àc omo gu }a va pre ci zni je ga |a we, ~ak i na ve }im da qi na ma, a te à 

cev du è ra fa le. Wi ho va te ì na je ma lo ve }a od ju ri {nih pu {a ka, pa su la ko pre no si vi 

pri ju ri {u i sa wi ma se mo è br zo me wa ti po zi ci ja. Me |u tim, ne {to te è je bi lo kon - 

tro li sa ti au to mat sku paq bu, zbog sna ge met ka 7,62 h 51, dok je me tak 7,62 h 39 bio lak - 

{i za kon tro li sa we. Sa uvo |e wem no vih ma wih ka li ba ra (5,56 h 45 mm i 5,45 h 39 mm) 

po ve }a na je kon tro la oru` ja pri li kom du gih ra fa la, ali se za to usled ma log ka li bra 

sma wi la va tre na mo}, to li ko da ogra ni ~i ras pro stra we nost ta kvih pu {ko mi tra qe za, 

po seb no u okvi ru Na toa. 

Doma}i M-84 7,62 h 54 mm 

Ame ri kan ci su pro jek to va li te {ki mi - 

tra qez M-312 u ka li bru 12,7 h 50 mm. Re~ 

je o ino va tiv nom oru` ju, ko je je raz vio Ge - 

ne ral Dyna mics Ar ma ment and Tec hno logy Pro - 

ducts, na sta lom od ba ca ~a gra na ta, sa te ì - 

nom od sa mo 19 kg, {to je tre }i na od M-2. 

Mo è se pu ni ti sa le ve i sa de sne stra ne. 

Oru` je ima ka den cu od sa mo 240 met/min, 

{to zna ~i da se la ko kon tro li {e i da se cev 

fak ti~ ki ne za gre va, ali je ti me sma we na 

mo gu} nost dej stva pro tiv le te li ca. Za tva ra~ 

je obrt ni i ci klus za po ~i we sa otvo re nim 

za tva ra ~em, ta ko da omo gu }a va hla |e we. Si - 

stem funk ci o ni {e na prin ci pu po zaj mi ce 

ba rut nih ga so va. Za sa mo dva mi nu ta, me wa - 

ju }i sa mo ~e ti ri ele men ta, M-312 mo è bi - 

ti tran sfor mi san u au to mat ski ba ca~ gra - 

na ta ka li bra 25 mm M-307, sa mu ni ci jom 

bu du} no sti (ko ja mo è eks plo di ra ti iz nad 

ci qa). 

Bu du }a upo tre ba 

Evi dent no je da sek tor mi tra qe za tre - 

nut no stag ni ra, od no sno da je naj sta ti~ ni ji 

me |u pe {a dij skim na o ru à wem i mo è mo ga 

de fi ni sa ti fak ti~ ki ne po kret nim, bu du }i 

da su oru` ja po put M2 Brow ning u 12,7 h 99 

mm u upo tre bi jo{ od 1923. dok je ma wi 

Brow ning M1919 jo{ sta ri ji. Ta ko |e, jo{ 

uvek su u pr voj li ni ji i de ri va ti ne ma~ kih 

MG, a ru ski D[K-38 je ve o ma ras pro stra - 

wen po sve tu. Isto ta ko, dra sti~ no je sma - 

wen broj mo de la ko ji su tre nut no u slu `bi, 

u od no su na pe ri od po sle Dru gog svet skog 

ra ta. 

Mo è mo re }i da je raz voj mi tra qe za 

to kom go di na na pre do vao, ne sta li su te~ ni 

si ste mi za ras hla |i va we i po ve }a na je po u - 

zda nost. Ka den ce ga |a wa su, me |u tim, osta - 

le prak ti~ no ne pro me we ne. Ve li ke ka den ce 

ko ri sne su iz nad sve ga za bor bu pro tiv vo - 

zi la, ali za kop ne nu upo tre bu ima ju pre ve - 

li ku po tro {wu, {to je upra vo raz log zbog 

Pogon na baterije 

Po seb na oru` ja je su i tzv. MI NI - 

GUN, od no sno mi tra qe zi sa ro ti ra ju }im 

ce vi ma, ko je se po kre }u elek tri~ nim mo - 

to rom na ba te ri je. To su pre sve ga oru` - 

ja ve li ke ma se (te ì na bez ba te ri ja za 

ka li bar 7,62 je oko 25 kg, od no sno 10 za 

ka li bar 5,56 mm bez mu ni ci je), ali za to 

is pa qu ju 6.000 met/min. Obi~ no se ta kvi 

mi tra qe zi in sta li ra ju na he li kop te re. 

ko ga su se pro iz vo |a ~i ori jen ti sa li na ma - 

wu ka den cu. Je di ni ve li ki na pre dak ostva - 

ren je u ma si oru` ja, ko ja su po sta la lak {a i 

sa mo gu} no {}u br ze za me ne ce vi. 

Po ne ke mu ta ci je de si le su se u sek to ru 

la kih mi tra qe za i pu {ko mi tra qe za (~e sto 

pro i za {li od ju ri {nih pu {a ka, sa du òm i 

te òm ce vi i dvo no {cem), po seb no po sle do - 

la ska no vih ka li ba ra, po put 5,56 h 45 mm. 

Fak ti~ ki, sve mo der ne ju ri {ne pu {ke ima ju i 

svo ju ver zi ju pu {ko mi tra qe za. Isto ta ko ne 

za bo ra vi mo i va `nost mi tra qe za in sta li - 

ra nih na vo zi la. Ra fa li ka li bra 12,7 mm, 

ima ju ve li ku va tre nu mo} i wi ho va pro boj - 

nost je ta kva da ni je do vo qan je dan obi ~an 

za klon da bi se bi lo na si gur nom. Upo tre ba 

mi tra qe za, pre sve ga onih iz nad 7,62 mm, 

uti ~e i psi hi~ ki na pro tiv ni ka i omo gu }a va 

ga |a we ci qe va na ve }oj da qi ni ne go {to to 

mo gu mo der ne ju ri {ne pu {ke, po seb no one u 

ka li bru 5,56 mi li me ta ra. 

Jo{ uvek je u to ku ra spa va iz me |u onih 

ko ji po dr à va ju upo tre bu la kih mi tra qe za 

ka li bar 5,56 mm i onih 7,62 mm. Sva ka po - 

zi ci ja ima svo je za i pro tiv. Spo me ni mo jo{ 

jed nom da ma wi ka li bar omo gu }a va lak {i 

hvat oru` ja i ga |a we iz we ga, {to je te è kod 

mi tra qe za ka li bra 7,62 mm. Sem to ga, ma - 

wi tr zaj po ve }a va pre ci znost, po seb no ka da 

se ga |a oru` jem bez na slo na. Ka li bar 7,62 

mm sna `ni ji je pa za we ga ne pred sta vqa 

pro blem dej stvo u {u mo vi tim pre de li ma, a 

isto ta ko je u sta wu da pro bi ja lak {e zi do ve 

unu tar mo der nih zgra da, dok ka li bar 5,56 

mm Na to ka da uda ri u ne ku po vr {i nu, ~ak i 

onu ko ja ni je pre te ra no ot por na, ima ten - 

den ci ju da se de sta bi li zu je. 

Zo ran MI LO [E VI] 

8 

15. oktobar 2009.

RU^NA KUMULATIVNA BOMBA RKG-3 

34 

Jedna od ikona 

rata u Iraku 

Donedavno su se ira~ki pobuwenici slikali sa kala{wikovim, 

RPG-7 baca~ima ili zaplewenim M-4 karabinima, a od skora su i 

robusne RKG-3 bombe postale omiqeni detaq za wihovim pojasom. 

Ameri~ki mediji, tu bombu nazivaju „najubojitijom na svetu“. 

Ru~ ne ku mu la tiv ne bom be je - 

su sred stvo bor be pe {a- 

din ca pro tiv ne pri ja teq - 

skih oklop nih sred sta va. 

One ula ze u ma sov ni ju upo - 

tre bu to kom Dru gog svet skog ra - 

ta, ali je pr va istin ski ma sovno 

pro iz ve de na i ko pi ra na bi la 

so vjet ska ru~ na ku mu la tiv na 

bom ba RKG-3. Ona je uspe {no 

re {i la osnov ne pro ble me ko je 

su ima le ta kve bom be u Dru gom 

svet skom ra tu: pre ma li do met, 

slab efe kat na ci qu, lo {u sta - 

bi li za ci ju pri li kom le ta, pre - 

ma li ugao uda ra bom be u ciq. 

Da bi sva ka ku mu la tiv na 

bom ba bi la efi ka sna mo ra la 

je da ima do met do vo qan da 

obez be di si gur nost voj ni ka ko ji 

je ko ri sti, ta~ ni je da bu de van 

uboj nog do me ta bom be, a da pri 

tom ima do voq no ja ko ra zor no 

dej stvo, da bu de sta bil na to kom 

le ta i da uda ri u ciq pod op ti - 

mal nim uglom. Ru~ na ku mu la tiv - 

na bom ba RKG-3 sa sto ji se od 

eks plo ziv nog pu we wa sme {te- 

nog u ci lin dri~ noj gla vi bom - 

be, dr {ke sa upa qa ~em, si gur - 

no snim me ha ni zmom i si ste mom 

za sta bi li za ci ju le ta. Ona ni - 

je vi so ko teh no lo {ko ~u do ve} 

jed no stav no, go to vo pri mi tiv - 

no, re {e we. 

Vatrene fla {e 

Boj na gla va bom be RKG-3 sa dr ì ku mu la - 

tiv no pu we we po put svih sa vre me nih boj nih 

gla va sa vre me nih pro tiv ten kov skih sred sta va. 

Sa sto ji se od ob li ko va nog pu we wa sa je zgrom 

od me ta la, ko je pod pri ti skom i vi so kom tem - 

pe ra tu rom pri li kom de to na ci je pre la zi u te~ - 

no sta we i pod op ti mal nim uglom od 90 ste pe - 

ni pro bi ja oklop ten ka. 

Dr {ka, ko ja se na{ ra fqu je na gla vu 

bom be pre upo tre be, sa dr ì sta bi li zu ju }i, 

ko ~e }i pa do bran ko ji se iz ba cu je iz we (dr - 

{ke) opru gom u to ku le ta bom - 

be. Ka ko bi se bom ba do ve la u 

sta we boj ne go to vo sti na{ ra - 

fi se dr {ka na te lo bom be. 

Po tom voj nik, kao kod ka {i ka - 

re, ru kom uhva ti li me ni osi gu - 

ra~ u vi du ka {i ke, pri qu bqen 

uz te lo bom be, va di osi gu ra~ u 

ob li ku pr ste na i bom ba je 

sprem na za dej stvo. Opru ga unu - 

tar dr {ke vi {e ni je pod blo ka - 

dom pr ste na stog osi gu ra ~a ve} 

„ka {i ke“. Po tom se iz za klo na 

ili sa spra ta stam be nih zgra da 

bom ba ba ca na ne pri ja te qe vo 

oklop no vo zi lo. 

To kom le ta bom ba RKG-3, 

na kon oslo ba |a wa „ka {i ke“ 

od sti ska {a ke, od ba cu je „ka - 

{i ku“, a opru ga iz ba cu je ~ep sa 

dna dr {ke iz ko je iz le }e sta - 

bi li zu ju }i pa do bran ko ji bom - 

bu usme ra va u le tu, ali joj i 

oba ra pu ta wu ta ko da ona uda - 

ra o ciq pod uglom od 90 ste - 

pe ni. Ma sa ru~ ne ku mu la tiv ne 

bom be RKG-3 je ne {to pre ko je - 

dan ki lo gram, a ima du ì nu od 

362 mm. 

Ia ko su ove bom be bi le 

iz u zet no efi ka sne pro tiv ten - 

ko va na kon Dru gog svet skog ra - 

ta, sve do po ja ve sa vre me nih 

oklop wa ka, da nas su go to vo sa - 

svim ne e fi ka sne pro tiv sa vre - 

me nih ten ko va. Ma la pro boj - 

nost RKG-3 od 125 mm kod 

osnov ne i 165 mm kod ver zi je 

RKG-3M ne do voq na je da one spo so bi sa vre - 

me ne ten ko ve. 

Ka da je re~ o ope ra tiv noj upo tre bi bom - 

be RKG-3, po sto je dva pe ri o da. Bom be RKG-3 

ma sov no su upo tre bqa va ne i sa pri li~ nim 

uspe hom pro tiv izra el skih ten ko va u Jom-Ki - 

pur skom ra tu, ka da su efi ka sno pro bi ja le 

oklo pe ten ko va pa ton i da le ko sta ri je {er - 

ma ne. Me |u tim, raz vo jem oklo pa i ten ko va 

one za sta re va ju, ali osta ju u ve li kim ko li ~i - 

na ma po ma ga ci ni ma. Ta da se po vla ~e u ma ga - 

ci ne i go to vo da pre sta je obu ka voj ni ka za 

wi ho vu upo tre bu, po seb no ula skom u na o ru - 

à we da le ko efi ka sni jih la kih pro ti vo klop - 

nih sred sta va, po put na {e zo qe. 

Po sled wih go di na bom ba RKG-3 vas kr - 

sa va na boj nom po qu kao ne na da no ili oru` - 

je iz nu `de. Ko a li ci o ne sna ge u Ira ku po sta - 

le su me ta na pa da im pro vi zo va nim eks plo - 

ziv nim na pra va ma. Sve do sko ra bi le su re - 

la tiv no bez bed ne u grad skim sre di na ma, po - 

seb no u ma lim gra do vi ma sa tra di ci o nal no 

krat kim i uskom arap skim uli ca ma gde oru |a 

po put RPG-7 ili sli~ nih ni su bi la po de sna 

za upo tre bu zbog svo je glo ma zno sti. Naj ve }i 

broj na pa da iz ve den je u i oko gra da Sa ma re. 

Do po bu we ni ka su ne ka ko do {le ve }e 

ko li ~i ne bom bi RKG-3 i oni su po ~e li me dij - 

ski vr lo pro pra }e nu kam pa wu wi ho ve upo - 

tre be pro tiv ko a li ci o nih la kih oklop nih vo - 

zi la. Na i me, sve sni da pro tiv ten ko va ka kvi 

su abrams i ~e len xer-2 RKG-3 ne ma ju ni ka kve 

{an se, po bu we ni ci su se pre o ri jen ti sa li na 

iz ne nad ne na pa de na la ka iz vi |a~ ka i tran - 

sport na vo zi la ko ja su ima la mi ni mal nu 

oklop nu za {ti tu. 

Mit sko oru` je 

Ira~ ki po bu we ni ci po ka za li su ve li ku 

ume {nost u upo tre bi RKG-3 ~ak i pro tiv mno - 

go hva qe nog ame ri~ kog ten ka M-1 abrams. 

Ia ko je sle de }i do ga |aj mo `da slu ~aj nost, tek 

7. fe bru a ra 2007. u Fa lu xi te {ko je stra - 

dao ko man dir ten ka M-1 abrams, na red nik 

Xek son, ka da su po bu we ni ci na pa li we go vo 

vo zi lo, ka ko se u iz ve {ta ju na vo di iz ve {taj, 

bom ba ma RKG-3. Tom pri li kom na red nik je 

imao tu ne sre }u da bom be pro bi ju obe ko mo - 

re sa 34 gra na te 120 mm, {to je ma te ma ti~ - 

ki go to vo ne ve ro vat no, i da se obe za pa le i 

iza zo vu eks plo zi ju i po àr na ten ku. Ne sre} - 

ni Xek son do bio je te {ke ope ko ti ne po li cu i 

od si gur ne smr ti spa sao ga je za {tit ni kom - 

bi ne zon ko ji je no sio, po put onih ko je no se 

vo za ~i for mu le 1. Ko à za {ti }e na kom bi - 

ne zo nom sa ~u va na je, dok je ne po kri ve no li - 

ce za do bi lo te {ke ope ko ti ne. 

Ovaj slu ~aj je po mi {qe wu mno gih po - 

ka zao ve li ku ose tqi vost abram sa na gor - 

wem de lu ku po le, ko ji je prak ti~ no naj sla - 

bi je za {ti }e ni deo ten ka i gde su bom be 

RKG-3 i pro bi le oklop. Ta ko je go to vo sa - 

svim za bo ra vqe no uboj no sred stvo, pot pu - 

no pre va zi |e no i ne e fi ka sno za ciq ko me 

je na me we no, po sta lo jed na od iko na ra ta u 

Ira ku. âk je po sta lo i mit sko oru` je, po - 

seb no u me di ji ma i me |u ira~ kim po bu we - 

ni ci ma ali isto i me |u ko a li ci o nim sna ga - 

ma. Ame ri~ ki me di ji sklo ni, ipak, sva ka - 

kvom pre te ri va wu bom bu RKG-3 na zi va ju 

„naj u bo ji ti jom bom bom na sve tu“. U sva kom 

slu ~a ju, RKG-3 do ka zu je kri la ti cu: „Ne po - 

sto ji za sta re lo oru` je“, ve} „Oru` je vre di 

ko li ko onaj ko ji ga upo tre bqa va“. 

Alek san dar KI[ 

9

AVION JAK-1 

Neumorni 

ratnici 

Rodona~elnik porodice poznatih sovjetskih klipnih lova~kih 

aviona Konstruktorskog biroa Jakovqev i jedan od osnovnih 

i najbrojnijih lovaca sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u 

Drugom svetskom ratu bio je Jak-1. Kruna radova na poboq{awu 

tih serijskih aviona bila je krajem 1942. wegova posledwa 

modifikacija – Jak-1b. Upotrebqavan je od krajweg severa 

do juga sovjetsko-nema~kog fronta, a wime su opremqena 

i novoformirana vazduhoplovstva Poqske i Jugoslavije. 

Wime su leteli piloti francuske eskadrile Normandija-Weman, 

a posledwe zadatke na Jak-1b izvr{ila je i proslavqena 

Lidija Litvjak, najuspe{nija èna pilot lovac Drugog svetskog 

rata. U Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu najmasovnije 

kori{}en lovac biroa Jakovqev bio je upravo Jak-1b. 

Po ~et na is tra ì va wa ra di usa vr {a va - 

wa se rij skih avi o na Jak-1 spro ve de na 

su u pe ri o du pro le }e–le to 1942. u so - 

vjet skom Cen tral nom ae ro hi dro di na - 

mi~ kom in sti tu tu (CA GI). Od 24. ma ja 

do 10. ju na 1942. is pi ti va na su re {e wa za 

po boq {a we efek tiv no sti hlad wa ka vo de i 

uqa, a od 20. do 26. ju la me re ko je bi do pri - 

ne le po ve }a wu mak si mal ne br zi ne. Bi li su 

to pr vi ve }i ko ra ci na pu tu ko re ni tog usa vr - 

{a va wa tog avi o na. Po ka za lo se da u se rij - 

skoj pro iz vod wi mo è pri li~ no jed no stav - 

nim i do stup nim sred stvi ma da se po ve }a 

mak si mal na br zi na za 25-28 km/~, a uvla ~e - 

wem rep nog to~ ka i pot pu nim za tva ra wem 

pro sto ra staj nog tra pa i za 33 do 38 km/~. 

Mo di fi ka ci je 

Na pre po ru ku CA GI u Opit nom cen tru 

Mi ni star stva va zdu ho plov ne in du stri je 

SSSR-a pre pra vqen je i to kom av gu sta–sep - 

tem bra 1942. is pi tan Jak-1 No. 0868 sa mo - 

to rom M-105PF. Iz me ne, ko jim je po boq - 

{an rad si ste ma hla |e wa vo de i uqa, a i 

osta le do ra de na ovom se rij skom pri mer ku 

do ve le su do po ve }a wa mak si mal ne br zi ne 

od 23 km/~ na 3.500 m vi si ne (do 594 km/~). 

Br zi na pe wa wa osta la je ne pro me we na. Re - 

zul ta ti iz me na bi li su ohra bru ju }i jer su po - 

boq {a wa po stig nu ta na pri mer ku pre u ze - 

tom iz bor be ne je di ni ce ko ji je pret hod no, 

usled eks plo a ta ci je, pre tr peo po gor {a wa 

ae ro di na mi~ kih ka rak te ri sti ka 

po put o{te }e wa po vr {in- 

skog za {tit nog bo je wa, 

udu bqe wa na me - 

tal nim de lo vi ma, lo {eg sta wa spo je va kon - 

trol nih otvo ra i pre la znih li mo va. 

Pa ra lel no sa is pi ti va wi ma u CA GI, 

kon struk to ri avi o na usa vr {a va li su let - 

no-teh ni~ ke ka rak te ri sti ke se rij skih Jak-1. 

U po go nu opit ne va zdu ho plov ne fa bri ke No. 

115, do de qe ne bi rou Ja ko vqev, na pri mer - 

ku Jak-1 No. 1047 olak {a na je kon struk ci ja 

i ostva re na kru `na pre gled nost iz ka bi ne 

pi lo ta. Olak {a we je iz ve de no ta ko {to su 

uklo we ni mi tra qe zi [KAS (osta vqen je 

sa mo top [VAK od 20 mm u osi mo to ra), a 

rep ne po vr {i ne iz ve de ne su od me ta la, po 

uzo ru na ve} ra ni je pri me we ne na Jak-7. 

Ra di sma we wa ot po ra pred vi |e no je i uvla - 

~e we rep nog to~ ka. Ipak, glav na iz me na bio 

je nov ka pqi ~a sti po krov ka bi ne i, u skla du 

sa tim, sni è we le| nog hr ba ta iza ka bi ne. 

Fa bri~ ka is pi ti va wa, ko ja su za vr {e na 

25. ju na 1942, po ka za la su znat na po boq - 

{a wa ma ne var skih oso bi na u ver ti kal noj i 

ho ri zon tal noj rav ni. Vre me vi ra à sma we - 

no je do 16-17 s, a znat no bo qa po sta la je 

pre gled nost iz ka bi ne – ugrad wa ogle da la 

omo gu }i la je pi lo tu osma tra we zad we po - 

lus fe re bez okre ta wa 

gla ve. Ide ja za ka bi nom 

bo qe pre gled no sti pod - 

stak nu ta je in for ma ci - 

jom da je jed na ta kva mo - 

di fi ka ci ja ve} uspe {no 

iz ve de na na Jak-7 u 42. 

lo va~ kom pu ku ma jo ra 

[in ka ren ka. 

Pi lo ti ni su pri hva ti li 

olak {a we avi o na na ra ~un 

10 

15. oktobar 2009.

34 

sma we wa na o ru à wa. Zbog to ga je istog me - 

se ca u fa bri ci No.115 pod vrg nut re mon tu i 

pre ra da ma dru gi Jak-1 No. 3560. Kao i na 

pret hod nom pri mer ku, uma wen je hr bat i mon - 

ti ra na ka pqi ~a sta ka bi na. Za raz li ku od 

pret hod nog Jak-1, kod ko ga je ~e o ni deo ka bi - 

ne iz ve den iz jed nog za o bqe nog de la, na ovom 

pri mer ku on je ura |en od pra vih po vr {i na. 

âk ni u opit nom po go nu fa bri ke avi o na No. 

115 ni su uspe li da iz beg nu de for ma ci je plek - 

si gla sa ko je su kva ri le vi dqi vost. U uslo vi - 

ma se rij ske iz ra de jed no del no ~e o no sta klo 

bi lo bi jo{ lo {i jeg kva li te ta pa se od we ga 

pri vre me no od u sta lo (ovo re {e we bi }e pri - 

me we no na Jak-3 1944). Na Jak-1 No. 3560 

po sta vqe no je pred we i zad we pan cir no sta - 

klo de bqi ne 65 mm, a sem to ga pi lot je bio 

za {ti}en oklo pqe nim se di {tem, oklop nom 

plo ~om iz nad gla ve na ne po kret nom de lu ka - 

bi ne i oklop nom po dlak ti com za le vu ru ku. 

Na o ru à we je, ta - 

ko |e, iz me we no, ali kva - 

li ta tiv no: ume sto dva 

la ka mi tra qe za [KAS 

7,62 mm po sta vqen je je - 

dan te {ki UBS 12,7 mm 

(na me stu ski nu tog le vog 

mi tra qe za) sa bor be nim 

kom ple tom od 200 me ta - 

ka. Pne u mo-me ha ni~ ko 

upra vqa we oru` jem za - 

me we no je elek tro me ha - 

ni~ kim, ko je se ak ti vi ra - 

lo pre ki da ~em i oba ra ~em na pi lot skoj pa - 

li ci. No va pa li ca, ti pa R-1, ko pi ja pa li ce sa 

ne ma~ kog lo va~ kog avi o na me ser{ mit Bf-109, 

omo gu }a va la je da se otva ra paq ba sa mo de - 

snom ru kom, osta vqa ju }i le vu slo bod nom za 

upra vqa we re ì mi ma ra da mo to ra pri li kom 

bor be nih ma ne va ra. 

Tak ti~ ki kva li te ti Jak-1 po ra sli su to - 

li ko da je kon struk tor Ja ko vqev ve} 1. ju la 

1942. pred lo ìo mi ni stru va zdu ho plov ne in - 

du stri je (na rod nom ko me sa ru za va zdu ho plov nu 

Crte` aviona Jak-1b 111. puka 

Proizvodwa 

Je dan tip avi o na u So vjet skom Sa ve - 

zu, po seb no onog u ve }oj se ri ji, pro iz vo |en 

je u vi {e fa bri ka pa ra lel no ka ko bi se 

po sti gla ma sov nost. Fa bri ka No.292 u 

Sa ra to vu jed na je od ret kih ko ja je pro iz - 

vo di la Jak-1 od po ~et ka we go ve iz ra de u 

1941. do kra ja se rij ske pro iz vod we – ju la 

1944, ko ja je za vr {e na 193. se ri jom avi - 

o na. Od uvo |e wa Jak-1b u pro iz vod wu, u 

je sen 1942, or ga ni zo va no je osam (!) te ku - 

}ih tra ka za mon ta ù, ~i me je znat no sma - 

wen broj po treb nih rad nih sa ti za iz ra du 

avi o na. Se rij ska pro iz vod wa lov ca Jak- 

1b re a li zo va na je sa mo u fa bri ci avi o na 

u Sa ra to vu i ukup no je iz ra |e no 4.461 ko - 

ma da (4.188 Jak-1b i jo{ 273 pri mer ka 

pre la zne kon struk ci je). 

Ilustracija Goran ANTI] 

in du stri ju) da se iz ra di pred se ri ja od 20 le - 

te li ca sa svim tim iz me na ma ka ko bi se oni 

is pi ta li na fron tu u bor be nim uslo vi ma. 

Pre i mu} stva su bi la o~i gled na pa opit na 

par ti ja ni je ni ra |e na ve} je Mi ni star stvo 

od bra ne SSSR-a (Dr àv ni se kre ta ri jat od - 

bra ne) iz da lo re {e we 11. av gu sta 1942. sa 

za dat kom di rek to ru va zdu ho plov ne fa bri ke 

No. 292 u Sa ra to vu da u se rij sku pro iz vod wu 

uve de mo di fi ka ci je iz ve de ne na Jak-1 No. 

3560. Tim re {e wem pred vi |a no je da se na 

mo di fi ko va nim ja ko vi ma ugra de uq ni hlad - 

wak, ti pa Jak-7, eli se VI[-105 ume sto 

VI[-61, usi sni ka nal kom pre so ra sa fil te - 

ri ma kon struk ci je CA GI i uvla ~e we rep nog 

to~ ka. 

Se rij ska pro iz vod wa 

Mo di fi ka ci je su u se rij sku pro iz vod - 

wu uvo |e ne po ste pe no. Iz ra da ja ko va sa po - 

boq {a nom pre gled no {}u, sa ka pqi ~a stom 

ka bi nom, bi la je se rij ski pri me we na od 10. 

ok to bra. Pr vo je u se ri ju uve de no uvla ~e we 

rep nog to~ ka, od 87. se ri je, a za tim od 89. 

se ri je mon ti ra na za {ti ta od za li va wa ka - 

bi ne uqem, dok su no vi po krov ka bi ne i iz - 

me we no na o ru à we iz ve de ni od 99. se ri je. 

Ka ko su is pi ti va wa mo di fi ka ci ja za po sti - 

za we ve }ih br zi na, ko je je pred la gao CA GI, 

za vr {e na do 11. sep tem bra, wi ho va pri me - 

na na se rij skim ma {i na ma ot po ~e la je od 

15. no vem bra 1942. go di ne. Ce lo ku pan 

pro ces uvo |e wa mo di fi ka ci ja za pre laz sa 

Jak-1 na Jak-1b ostva ren je tek sa 110. se - 

ri jom avi o na. Od 158. se ri je pa li ca R-1 

po sta la je stan dard ni deo opre me, a od 163. 

se ri je iz ve de no je i pri nud no od ba ci va we 

po kro va ka bi ne u van red nim slu ~a je vi ma. 

Pa ra lel no, de li mi~ no je olak {a va na 

ukup na te ì na avi o na u pro iz vod wi ra ni jeg 

ti pa Jak-1. Ra di to ga uklo wen je deo do ta da 

stan dard ne opre me: slet ni re flek tor i sva 

we go va opre ma, sve tlo sna sig na li za ci ja iz - 

vu ~e nog po lo à ja rep nog to~ ka, za {ti ta 

elek tri~ ne mre è van raz vod nih ku ti ja, in - 

sta la ci ja gre ja wa in stru ment ta ble, rep no 

ae ro na vi ga ci o no sve tlo, au to mat pri ti ska, 

ma no me tar na o ru à wa, ra di o po lu kom pas 

RPK-10, va ri o me tar, re zer vna saj la no - 

`nih ko man di, gra ni~ ni pre ki da~ ru ~i ce ga - 

sa. Opre ma za no} no le te we mo gla je da 

osta ne u pro iz vod wi sa mo pre ma spe ci jal - 

nom zah te vu za opre ma we je di ni ca PVO. 

Jo{ ra ni je, od 20. av gu sta 1942, una pre |e - 

ne su tak ti~ ke ka rak te ri sti ke Jak-1 ugrad - 

wom ra di o pri jem ni ka RSI-4 „ma qut - 

ka” na svim avi o ni ma i ra di o pre daj - 

ni ka RSI-3 na sva kom pe tom pro iz - 

ve de nom avi o nu (od 1. ok to bra 1942. 

na sva kom ~e tvr tom). 

Na upo red nim kon trol nim is pi ti va - 

wi ma u fa bri ci No. 292, ko ja je spro ve la 

11

eki pa Opit nog cen tra Mi ni star stva va zdu - 

ho plov ne in du stri je SSSR-a u sa rad wi sa 

let no-opit nom gru pom fa bri ke, mo di fi ka - 

ci ja Jak-1b bi la je u sve mu bo qa od se rij - 

skih Jak-1, a u od no su na olak {a nu ver zi ju 

bi la je sla bi ja sa mo u ver ti kal nom ma ne vru. 

Ve} od ok to bra 1942. se rij ski se pro iz vo - 

di la sa mo ver zi ja Jak-1b. 

Od 10. de cem bra 1942. do 28. ja nu a ra 

1943. go di ne 58 avi o na Jak-1b upu }e no je 

na ar mij ska is pi ti va wa za bor be nu pri me - 

nu u 32. gar dij ski lo va~ ki puk 210. lo va~ ke 

di vi zi je 3. va zdu {ne ar mi je na Ka li win skom 

fron tu i u 176. lo va~ ki puk 283. lo va~ ke di - 

vi zi je 16. va zdu {ne ar mi je na Sta qin grad - 

skom fron tu. Za vre me tih is pi ti va wa iz ve - 

de no je 669 bor be nih za da ta ka sa 6.174 le - 

ta, bi lo je 38 va zdu {nih bor bi, pri ko ji ma 

je obo re no 25 ne pri ja te qe vih avi o na uz gu - 

bi tak {est sop stve nih Jak-1b. 

Nov si stem upra vqa wa va trom i po krov 

ka bi ne sa po boq {a nom pre gled no {}u (tzv. 

ka pqi ~a sta ka bi na) do bi li su naj vi {u oce nu 

pi lo ta. Ta kvo re {e we je od ta da pri me wi va - 

no na svim lo va~ kim kon struk ci ja ma pro iz ve - 

de nim u se ri ji to kom Dru gog svet skog ra ta u 

SSSR-u. Ra ni je pro iz ve de ni avi o ni Jak-1 

pre pra vqa ni su na stan dard Jak-1b po ne ki 

put i u fron tov skim uslo vi ma, kao na pri mer 

ja nu a ra 1944. pri li kom re mon ta u te ren skoj 

avio-ra di o ni ci avi o na Jak-1 No. 4353 iz sa - 

sta va 20. lo va~ kog pu ka mor na ri~ ke avi ja ci je 

Se ver ne flo te. U no vem bru 1942. CA GI je 

raz ra dio jo{ jed nu va ri jan tu ob li ka hlad wa - 

ka uqa ko ji je do pri neo po ve }a wu mak si mal - 

ne br zi ne za 6 do 8 km/~. Ju la 1943. to re {e - 

we pri me we no je u se ri ji. Po sle ovog vi {e 

ni je po boq {a va na ae ro di na mi ka Jak-1b ve} 

se pri stu pi lo raz vo ju no ve va ri jan te Jak-1 

ko ja }e do ve sti do stva ra wa Jak-3. 

Je dan od pu te va za po ve }a we per for - 

man si Jak-1b bi la je i pri me na mo to ra ve }e 

sna ge. Jo{ je na avi o nu I-26, pro to ti pu Jak-1 

iz 1939, bi la pred vi |e na ugrad wa no vog per - 

spek tiv nog mo to ra M-106P, ali, po {to on ta - 

da jo{ ni je bio za vr {en, pri vre me no je ugra - 

|en na M-105P. Taj mo tor, ta da sma tran pri - 

vre me nim re {e wem, ostao je, u ra znim mo di - 

fi ka ci ja ma, osnov ni tip ko ji je po go nio prak - 

ti~ no sve se rij ske mo de le lo va~ kih avi o na jak 

Popravke 

In ten ziv na upo tre ba istih 

avi o na za bor be ne i tre - 

na `ne za dat ke do ve la je do 

sma we wa bro ja upo tre bqi vih 

le te li ca. Ta ko je ve} po lo vi - 

nom mar ta 1945. go di ne tre - 

ba lo da se po pra vi u {to kra - 

}em ro ku 50 avi o na Jak-1b. 

Zbog to ga je u do go vo ru sa so - 

vjet skim teh ni~ kim ofi ci ri ma 

to kom mar ta na ae ro dro mu u Ze mu nu ospo so bqe na ra di o ni ca za ge ne ral nu oprav ku avi o - 

na. Sa mo u to ku jed ne ne de qe, sre di nom apri la, po pra vqe no je 17 avi o na Jak-1b! 

Prva grupa komandira u Rumi na lova~kom kursu 18. januara 1945. 

to kom ra ta. Raz voj per spek tiv nog M-106P ni - 

je ob u sta vqan i od 27. av gu sta do 9. no vem - 

bra 1942. eks pe ri men tal ni obra zac mo to ra 

pro {ao je 100 ~a sov na dr àv na is pi ti va wa. 

Mo tor je u od no su na se rij ski M- 

105PF imao po ve }a nu sna gu na po le ta wu sa 

1.210 na 1.350 KS, a no mi nal na sna ga na 

pro ra ~un skoj vi si ni uve }a na je sa 1.260 na 

1.350 KS. Ra di let nih is pi ti va wa ugra |en 

je na Jak-1 No. 5085 mo tor M-106P. We go - 

va ve }a sna ga, pre sve ga u di ja pa zo nu vi si na 

gde se naj ~e {}e vo de bor be u va zdu hu, a gde 

do la zi do pa da sna ge kod mo to ra M-105PF 

(zbog ukqu ~e wa br zin skog kom pre so ra), 

znat no je po boq {a la br zi nu avi o na Jak-1 

na svim vi si na ma u pro - 

se ku za 10 do 25 km/~. 

Mo tor je po ~et kom no - 

vem bra 1942. pu {ten u 

se rij sku pro iz vod wu pod 

ozna kom M-106-1sk. Od 

ja nu a ra 1943. tre ba lo je 

da se u fa bri ci No. 292 

pro iz vo de sa mo lov ci 

Jak-1b sa mo to ri ma M- 

106-1sk. To kom ja nu a rafe 

bru a ra 1943. pro iz - 

ve de no je 47 le te li ca 

Jak-1b M-106-1sk, od 

ko jih je sa mo 19 upu }e no 

u je di ni ce. Ta ver zi ja 

mo to ra avi o na Jak-1b 

bi la je ski nu ta iz pro iz vod we to kom mar ta 

usled pro ble ma sa pre gre va wem. Po ku {a ji 

do vo |e wa M-106-1sk do po u zda nog ope ra - 

tiv nog sta wa osta li su bez u spe {ni i ko na~ - 

no su pre ki nu ti ok to bra 1943. 

Na ju go slo ven skom ne bu 

Pri zna wem par ti zan skog an ti fa {i - 

sti~ kog po kre ta us po sta vqe ni su po li ti~ ki i 

voj ni od no si sa sa ve zni ci ma. Sa ide o lo {ki 

bli ìm SSSR-om pre go vo ri o is po ru ci voj - 

ne po mo }i po ~e li su ve} u ma ju 1944, a ra di 

12 

15. oktobar 2009.

34 

Avion broj 5 na kome je prvi zadatak izveo Arso Boqevi} 

ospo so bqa va wa ve }ih ope ra tiv nih je di ni ca 

(12 pe {a dij skih i dve va zdu ho plov ne di vi zi - 

je) za tra è na je teh ni ka za wi ho vo opre ma - 

we i obu ka na {eg ka dra u so vjet skim voj nim 

{ko la ma. Si tu a ci ja na ju go slo ven skom ra ti - 

{tu u je sen 1944. i pred sto je }e za jed ni~ ke 

ope ra ci je so vjet skih i ju go slo ven skih sna ga 

zah te va le su br zo ukqu ~e we je di ni ca ospo - 

so bqe nih i opre mqe nih so vjet skom teh ni kom. 

Ka ko qu di ra ni je upu }e ni na {ko lo va we u 

va zdu ho plov ne {ko le u So vjet skom Sa ve zu 

ni su mo gli da se na vre me pri dru è je di ni - 

ca ma, od lu ~e no da se u okvi ru va zdu ho plov - 

nih di vi zi ja (10. gar dij skoj ju ri {noj i 236. 

lo va~ koj), do de qe nih za sa dej stvo ju go slo ven - 

skim tru pa ma, or ga ni zu je do pun ska pre o bu ka 

do ma }eg le ta~ kog i teh ni~ kog sa sta va. Ujed - 

no, od lu ~e no je da se sva teh ni ka tih di vi zi - 

ja pre da Ju go sla vi ji za opre ma we do ma }eg 

voj nog va zdu ho plov stva. 

So vjet ska 236. lo va~ ka di vi zi ja, ko ja je 

bi la osno va za stva ra we no vih ju go slo ven - 

skih lo va~ kih je di ni ca, for mi ra na je po ~et - 

kom ju na 1942. kod Sta ro min ska 100 km ju go - 

za pad no od Ro sto va na Do nu. Sre di nom ju na 

1943, po sle bor bi za oslo bo |e we Kav ka za, 

di vi zi ja je pre na o ru à na sa 98 lo va~ kih 

avi o na Jak-1b pri mqe nih od 3. lo va~ kog 

kor pu sa. Pro {la je rat ni put od Se ver nog 

Na me na 

Tip i sna ga mo to ra 

Di men zi je 

Ma sa 

Per for man se 

Kav ka za, Cr no mor skog 

pri o ba qa kroz Don ski 

Ba sen, Ukra ji nu, Mol da - 

vi ju, Ru mu ni ju i Bu gar sku 

Na o ru à we 

sve do Ju go sla vi je. 

Oslo bo |e wem Be - 

o gra da sva tri lo va~ ka 

pu ka 236. di vi zi je pre - 

di slo ci ra ni su u {i ri 

re jon Be o gra da. Do sre - 

di ne no vem bra sa ~i wen 

je po pis ce lo kup ne teh ni ke ko ja je ustu pqe na 

na {oj ze mqi i 15. no vem bra uru ~e na je ko - 

man dan tu va zdu ho plov stva NOVJ ge ne ralma 

jo ru Fra wi Pir cu. Pre ma tom po pi su, po - 

red osta log, do de qe no je 103 lo va~ ka avi o - 

na Jak-1b. 

Pre o bu ka pi lo ta lo va ca oba vqa na je 

od 9. de cem bra 1944. do 25. apri la 1945. u 

pri vre me no for mi ra nom tre na `nom cen tru 

pri 236. lo va~ koj di vi zi ji pod ru skim ru ko - 

vod stvom na ae ro dro mu u Ze mu nu, a ka sni je u 

Ru mi. Ju go slo ven ski pi lo ti od re |e ni za pre - 

o bu ku na lov ce po de qe ni su, pre ma is ku stvu, 

u ~e ti ri gru pe. U pr voj su bi li naj i sku sni ji 

Tak ti~ ko-teh ni~ ke od li ke avi o na Jak-1b 

lo vac za dnev na dej stva 

„Kli mov VK-105PF” mak si mal ne 

sna ge na po le ta wu 1.210 KS, 

od no sno 1.260 KS na 700 m 

eli sa: VI[-105SV, pre~ ni ka 

3 m pro men qi vog ko ra ka 

– raz mah kri la 10,00 m 

– ukup na du ì na 8,48 m 

– po vr {i na kri la 17,15 m 2 

– pra zan opre mqen 2.394 kg 

– mak si mal na po let na 2.884 kg 

– mak si mal na br zi na pri ze mqi 

531 km/~ 

– mak si mal na br zi na na vi si ni 

4.100 m 592 km/~ 

– vre me pe wa wa na 5.000 m 5,4 min 

– prak ti~ ni vr hu nac le ta 10.050 m 

– do let 700 km 

– je dan top u osi mo to ra [VAK 

od 20 mm sa 140 gra na ta 

– je dan sin hro ni mi tra qez UBS 

od 12,7 mm sa 240 zr na 

– bom bar der sko: dve bom be 

od po 100 kg 

pi lo ti, za tim oni ma we is ku sni. U cen tru je 

Ju go slo ve ni ma ko man do vao ma jor Ko sta Le - 

ki}. Pro gram bor be ne pre o bu ke za vr {i la 

su 134 pi lo ta od 186 upu }e nih na lo va~ ki 

kurs. Do sre di ne ja nu a ra 1945. so vjet ski pi - 

lo ti su sa mo stal no da va li va zdu {nu po dr - 

{ku ju go slo ven skim tru pa ma na Srem skom 

fron tu, a za vr {et kom pre o bu ke pri dru ì li 

su im se i ju go slo ven ski pi lo ti iz pr ve gru - 

pe, le te }i na istim avi o ni ma do kra ja ra ta. 

Na lova~kom kursu u Rumi, 1945. 

13

Sve do kra ja apri la 1945. na {i pi lo ti le - 

te li su na avi o ni ma sa so vjet skim obe le` ji - 

ma, ia ko su nam oni zva ni~ no pre da ti na ko - 

ri {}e we jo{ u no vem bru 1944! U me |u vre - 

me nu, osno va na je ju go slo ven ska 11. va zdu ho - 

plov na lo va~ ka di vi zi ja sa 111. (od so vjet - 

skog 117. gar dij skog pu ka), 112. (od 168. gar - 

dij skog pu ka) i 113. (od 267. pu ka) lo va~ kim 

pu ko vi ma. 

Pr vi rat ni za da tak 11. lo va~ ka di vi - 

zi ja ima la je 20. ja nu a ra 1945. go di ne. U tri 

sa ta po pod ne, sa le te li {ta kraj Ru me, po le - 

te la su dva avi o na: u pr vom je bio ko man - 

dant 267. pu ka (i in spek tor po teh ni ci pi - 

lo ti ra wa u 236. di vi zi ji), he roj SSSR-a, 

ma jor Ser gej [~i rov, a u dru gom Jak-1b ko - 

man dant 11. lo va~ ke di vi zi je ma jor Ar se ni - 

je Bo qe vi}. Pr vi bor be ni let na {e lo va~ ke 

avi ja ci je na srem skom ra ti {tu tra jao je je - 

dan sat i pet mi nu ta, to kom ko ga je na pu tu 

iz me |u [i da i To var ni ka mi tra qi ra na ne - 

pri ja teq ska ko lo na, a pri li kom iz vi |a wa 

pred we li ni je fron ta, iz ve den je jo{ je dan 

na pad na ne pri ja te qa na pu tu To var - 

nik–Oro lik. Dva da na ka sni je i pi lo ti 113. 

lo va~ kog pu ka po le te li su na pr ve za dat ke: 

ko man dant pu ka, ka pe tan Mi qen ko Li pov - 

{}ak i ko man dir 1. eska dri le, pot po ru~ nik 

An dri ja Ara po vi}. Le te li su kao pra ti o ci 

ru skim pi lo ti ma na odvo je nim za da ci ma. 

Zbog od su stva ne pri ja te qa u va zdu {nom pro - 

sto ru, pi lo ti ja ko va su, po za vr {e nom za - 

dat ku prat we i za {ti te ju ri {nih avi o na Il- 

2, iz vi |a li ili na pa da li ne pri ja te qe ve po - 

Nesvakida{wi vazdu{ni boj 

U Klen ku gde je ba zi rao 112. puk 26. 

apri la 1945. od i grao se ne sva ki da {wi 

va zdu ho plov ni boj. Su par ni ci u si mu li - 

ra noj bor bi bi li su ko man dant so vjet skog 

168. gar dij skog pu ka, ma jor Ivan Ka li win 

u avi o nu Jak-3 broj 10 (No. 1013) i ko - 

man dant ju go slo ven skog 112. lo va~ kog pu - 

ka, ka pe tan Sa va Po qa nec na Jak-1b broj 

01 (No. 36175). Avi o ne su pri pre mi li ju - 

go slo ven ski avi o me ha ni ~a ri u 9.15 i po - 

sle 10 mi nu ta za gre va wa mo to ra na ze - 

mqi pi lo ti su po le te li u boj ko ji je tra - 

jao 35 mi nu ta. Po qa nec je na sla bi joj le - 

te li ci stal no uspe vao da u|e u rep avi o - 

nu ma jo ra Ka li wi na, va zdu ho plov nog asa 

sa pri zna tih se dam po je di na~ nih i ~e ti ri 

grup ne po be de, ostva re nih u 44 va zdu {ne 

bor be na 308 bor be nih le to va. 

lo à je na ze mqi. To kom ja nu a ra ju go slo ven - 

ski pi lo ti iz ve li su ukup no de vet bor be nih 

le to va na Jak-1b. 

Bor be u va zdu hu 

Pr vi su sret ju go slo ven skih pi lo ta na 

ja ko vi ma sa ne pri ja te qe vom avi ja ci jom od i - 

grao se 1. fe bru a ra u re jo nu Vi ro vi ti ce. 

Bor be ni par: po ru~ nik Vla di mir Pla to nov 

i we gov pra ti lac ka pe tan Qu bo mir Po pa - 

di}, ko man dant 111. pu ka, na le te li su na hr - 

vat ski Do-17Z na vi si ni od oko 2.000 m ko - 

ji se pe wao u kur su 90 ste pe ni. Kre nu li su u 

na pad i is pa li li ne ko li ko ra fa la, po sa da 

Do-17 ih je pri me ti la i iz be gav {i dva na - 

pa da okre nu la je avi on u prav cu za pa da i iz - 

gu bi la se u bri {u }em le tu. Ka ko su pi lo ti 

ja ko va bi li du bqe u ne pri ja te qe voj po za di - 

ni, ni su pro du ì li go we we ve} su se vra ti - 

li na ae ro drom No vi Sad. U istom pod ru~ ju 

pri me ti li su i ~e ti ri ne pri ja te qe va lo va~ - 

ka avi o na ti pa Me-109G na vi si ni od ~e ti - 

ri-pet ki lo me ta ra na le tu ka Pe ~u ju, ko ji ni - 

su re a go va li. U fe bru a ru su na {i pi lo ti iz - 

ve li 106 bor be nih le to va na Jak-1b. Po ve - 

}an obim an ga ò va wa u 17 le ta~ kih da na u 

fe bru a ru do neo je i pr vi gu bi tak: 22. fe - 

bru a ra na iz vi |a~ kom za dat ku po gi nuo je pi - 

lot 111. pu ka, vod nik Ko sta Mu win, kao po - 

sled wi pra ti lac u gru pi od tri avi o na. We - 

gov Jak-1b No. 27170 di rekt no je po go di la 

14 

15. oktobar 2009.

34 

Jugoslovenski 

i sovjetski piloti 

po zavr{etku obuke. 

U sredini je 

Josip Kriàj, as iz 

[panskog 

gra|anskog rata. 

ne pri ja te qe va PA ar ti qe ri ja kod è le zni~ - 

ke sta ni ce Ku gler, ~e ti ri ki lo me tra se ver - 

no od \a ko va. 

U mar tu je po ve }an broj le to va na Jak- 

1b: 146 bor be nih i 380 ne bor be nih (naj vi - 

{e tre na `nih). Ne ma~ ko-hr vat ska ofan zi va 

pred u ze ta po ~et kom me se ca stvo ri la je mo - 

sto bra ne kod Do weg Mi hoq ca i Val po va. 

Glav ni ciq ju go slo ven skog va zdu ho plov stva, 

sve do li kvi da ci je tih mo sto bra na, 21. mar - 

ta, bi la su dej stva po ne pri ja te qe vim tru pa - 

ma na tim prav ci ma. Pri me }e na je i po ja ~a - 

na ak tiv nost u va zdu - 

hu sa su prot ne stra - 

ne: 6. mar ta kod Do - 

weg Mi hoq ca uo ~e na 

su tri Me-109G ko ji 

su od mah okre nu li u 

prav cu za pa da, kad su 

shva ti li da su osmo - 

tre ni; za dva da na 

pi lo ti 111. pu ka u 

istom pod ru~ ju pri - 

me ti li su na ve li koj 

vi si ni dva Fw-190, a 

10. mar ta de sio se i 

okr {aj sa ne pri ja te - 

qe vom for ma ci jom. 

To ga da na, to kom prat we ju ri {ni ka Il-2 dve 

pa tro le na Jak-1b su sre le su gru pu pro tiv - 

ni~ kih avi o na (dva Me-109 i Fw-190). Pr vu 

pa tro lu iz 111. pu ka pod vo| stvom so vjet skog 

pi lo ta Fjo do ro va i pra ti o ca vod ni ka Ra di - 

vo ja Ka }an skog pre sre la je ne pri ja te qe va 

gru pa. Vo |a ih je na vre me pri me tio i iz be - 

gao, a pra ti lac Ka }an ski na Jak-1b broj 14 

bio je pot pu no iz ne na |en. We gov avi on bio 

je po go |en to pov skim zr nom u de sno kri lo, a 

on lak {e ra wen. Ipak, sna {ao se i kre nuo 

da go ni jed nog na pa da ~a. Is pa lio je 24 gra - 

na te 20 mm iz to pa [VAK i 80 zr na 12,7 mm 

iz mi tra qe za UBS. Ni je osmo trio re zul tat 

dej stva jer su pro tiv ni ci od mah pre ki nu li 

bor bu. 

U to vre me je i dru ga pa tro la iz 113. 

pu ka na lov ci ma Jak-1b: vo |a, sta ri ji vod - 

nik To dor Stan ko vi} na avi o nu broj 12 i 

pra ti lac, vod nik Do bri vo je Mi lo va no vi} na 

avi o nu broj 15, ima la su sret sa dva Me- 

109G. Vo |a pa tro le upo zo rio je svog pra ti - 

o ca i od mah kre nuo u na pad. Ne pri ja te qe vi 

Centar za preobuku, Ruma, prole}e 1945. godine 

lov ci iz be gli su bor bu po be gav {i u obla ke. 

Zbog gu bit ka kon tak ta sa pro tiv ni kom, a i 

ma le pre o sta le ko li ~i ne go ri va, Stan ko vi} 

je kre nuo na po la zni ae ro drom i tom pri li - 

kom mi mo i {ao se sa Fw-190 se ver no od 

Osi je ka. Pra ti lac Mi lo va no vi} na sta vio 

je za {ti tu ju ri {ni ka, a ka da je pri me tio da 

mu ne ma vo |e i on je kre nuo na zad. Oba pi - 

lo ta su zbog ne do stat ka go ri va, ume sto na 

svoj ae ro drom kod Ru me, sle te li u No vi Sad. 

Po sled wa va zdu ho plov na bor ba ju go slo - 

ven skih pi lo ta na Jak-1b za be le è na je 21. 

mar ta 1945. go di ne. Sta ri ji vod nik Mi lo rad 

Pe {i}, na Jak-1b broj 13 iz 113. pu ka, pra - 

ti lac so vjet skog pi lo ta Ko naj ka, ugle dao je u 

re jo nu Val po va tri ne ma~ ka Fw 189 ko ji su se 

pri bli à va li po lo à ji ma na {ih tru pa na vi - 

si ni od 2.000 m. Pe {i} je iz prav ca sun ca 

po ~eo da pe we ka wi ma i ka da je do sti gao do - 

voq nu vi si nu na pao je po sled weg u gru pi otvo - 

riv {i va tru iz to pa sa da qi ne od oko 150 m, 

utro {iv {i 40 gra na ta. Sva tri pro tiv ni~ ka 

avi o na od ba ci li su bom be i ras te re }e ni 

kre nu li u za o kret, a pr va dva po ku {a la su da 

na {em pi lo tu do |u u rep. Shva tiv {i to iz be - 

gao ih je o{trim za o kre tom i po no vo se na - 

{ao u po zi ci ju za na pad. Ta da su ne pri ja te qi 

po be gli u bri {u }em le tu ka ju go za pa du. 

Dej stvu ju }i u pr vih 21 dan apri la, ju go - 

slo ven ska lo va~ ka avi ja ci ja iz ve la je 228 

Sa aerodroma Ma|arme~ke poletali su 

avioni Jak-1b, sa jugoslovenskim 

oznakama, na posledwe borbene zadatke 

15

or be nih le to va na avi o ni ma Jak-1b. Na ~e - 

tvr tu go di {wi cu April skog ra ta u re jo nu 

Do boj–Der ven ta, pri li kom za {ti te ju ri {ni - 

ka, obo ren je i po gi nuo pi lot 112. pu ka, mla - 

|i vod nik Jo sip Gra bar na avi o nu Jak-1b 

broj 22 (No. 48149). Na dan pro bo ja Srem - 

skog fron ta, 12. apri la, ju go slo ven ska lo - 

va~ ka avi ja ci ja iz vr {i la je na Jak-1b 28 

bor be nih le to va. Usled br zog uda qa va wa 

li ni je fron ta od po la znih ae ro dro ma i ne - 

mo gu} no sti bla go vre me nog bli èg pre ba zi - 

ra wa, od 22. apri la do 4. ma ja ju go slo ven ska 

lo va~ ka avi ja ci ja ni je dej stvo va la. 

U ma ju su ju go slo ven ski pi lo ti iz 112. i 

113. pu ka na Jak-1b (ovo ga pu ta sa ju go slo - 

ven skim ozna ka ma pri pad no sti na avi o ni - 

ma!) iz ve li 99 bor be nih le to va. Po sled wi 

za da tak na {e lo va~ ke avi ja ci je u Dru gom 

svet skom ra tu iz ve li su 15. ma ja sa ae ro - 

dro ma Ple so kraj Za gre ba pi lo ti 113. pu ka: 

sta ri ji vod nik To dor Stan ko vi} na avi o nu 

Jak-9T i mla |i vod nik Ste van Di mi tri je vi} 

na Jak-1b broj 11, ko me je to ujed no bio pr - 

vi bor be ni let. Sle ta wem pi lo ta Ste va na 

Di mi tri je vi }a za vr {en je po sled wi od ukup - 

no 588 bor be nih le to va ko je su na {i le ta ~i 

iz ve li na avi o ni ma Jak-1b. 

Asovi, natpisi i li~na obele`ja 

U znak za hval no sti 

za bor be vo |e ne pri li kom 

oslo bo |e wa gra do va Don - 

skog ba se na (Don bas) sta - 

nov ni ci tog kra ja sa ku pi - 

li su no vac i ku pi li avi o - 

ne za opre ma we 3. eska - 

dri le 267. pu ka. Sa obe 

stra ne tru pa bio je sta - 

vqen nat pis „Osvo bo `do - 

nij Don bas” (Oslo bo |e ni 

Don bas). Avi o ni sa tim 

obe le` ji ma le te li su i 

nad Srem skim fron tom, a 

na ne ki ma od wih su se i ob u ~a va li na {i pi lo ti u cen tru za pre o bu ku u Ru mi. 

U pu ko vi ma 236. di vi zi je bi lo je vi {e pi lo ta aso va sa pet i vi {e pri zna tih po be - 

da. Oni su li~ na obe le` ja ~e sto ima li na svo jim avi o ni ma kao i zve zde ko ji ma je ozna ~a - 

van broj tih po be da. Na svom Jak-1b imao je 14 ucr ta nih zve zdi ca ko man dir 2. eska dri le 

117. pu ka ma jor Ge na dij [a drin. 

U Drugom {kolskom puku na aerodromu E~ka 

Is tro {e ni bor ci 

Uslo vi ba zi ra wa u ra tu na otvo re nom 

i is cr pqu ju }a eks plo a ta ci ja do ve li su do 

znat nog osi pa wa bro ja Jak-1b u bor be nim 

pu ko vi ma: na kra ju ra ta, 15. ma ja, bi lo je 64 

is prav nih i de set ne is prav nih le te li ca, a 

jo{ de se tak na la zi lo se u ra di o ni ca ma na 

oprav ci. Pre ma iz ve {ta ju iz Re gi stra na o - 

ru à wa va zdu ho plov nih je di ni ca na dan 6. 

ju na 1945. sta we lo va~ kih avi o na Jak-1b bi - 

lo je sle de }e: u {ta bu 11. di vi zi je u Sko pqu 

dva Jak-1b, u 111. pu ku u Sko pqu 32 Jak-1b, u 

112. pu ku na Ple su 30 Jak-1b (od to ga tri ne - 

is prav na) i u 113. pu ku u Qu bqa ni 22 Jak- 

1b (pet ne is prav nih). Ve li ki pro blem bio je 

ne do sta tak po tro {nih de lo va, po put unu tra - 

{wih gu ma zbog ~e ga je kra jem ju la sa mo u 111. 

i 112. pu ku van stro ja bi lo 15 Jak-1b. 

Ka ko je pro iz vod wa tog ti pa avi o na 

pre sta la jo{ sre di nom 1944, ni je bi lo na - 

~i na da se ne do sta ju }i broj na do me sti dru - 

gim de lo vi ma istog ti pa. 

U pr vim mir no dop skim da ni ma na sto ja - 

lo se da se sva o{te }e wa i ne do sta ci {to 

pre po pra ve, ali je ipak kon sta to va no da 

avi o ni u ta kvom sta wu da se ne mo gu bez ri - 

zi ka ko ri sti ti. Zbog mno go broj nih pro ble - 

ma ubr za no su gu bi li bor be nu vred nost, pre 

sve ga, u osnov noj lo va~ koj na me ni {to je 

pro pi sa no i Bil te nom avi o teh ni~ ke slu `be 

broj 3 ko jim se za bra wu je iz vo |e we svih 

akro ba ci ja na Jak-1b! Ugo vo ri sklo pqe ni sa 

So vjet skim Sa ve zom o na bav ci avi o na za 

mir no dop sku po pu nu Ju go slo ven skog rat nog 

va zdu ho plov stva ni su naj re dov ni je re a li zo - 

va ni, a po seb no oko opre ma wa lo va~ ke avi - 

Obuka pitomaca u [koli specijalista 

ja ci je, pa su se na me ta la ra zna re {e wa za 

pri me nu i pro du è tak rad nog ve ka is tro {e - 

nih Jak-1b. 

Na pre la zu 1945. i 1946. go di ne usta - 

no vqen je re gi star voj nih avi o na. Upi sa na je 

82 avi o na Jak-1b i do de qe ni su bro je vi od 

2001 do 2082. U ovom ni zu bi li su pri mer - 

ci iz pro iz vod we od 147. se ri je pa sve do 

193. – po sled we pro iz vod ne se ri je! Ogra - 

ni ~e no ko ri {}e we Jak-1b u bor be nim pu ko - 

vi ma (od ko jih je naj ve }i broj bio u ae ro - 

plan skim ra di o ni ca ma na ge ne ral noj re vi - 

zi ji) omo gu }i lo je da se na kra ju 1946. wi hov 

broj ne sma wi zna ~aj no – po spi sku je bi lo 77 

ko ma da. To kom te i sle de }e 1947. go di ne 

avi on je uglav nom ko ri {}en za ve `be ru la - 

wa i za tr ~a va wa bez po le ta wa. Deo avi o na 

Jak-1b pre ba ~en je 1947. u 2. {kol ski puk u 

E~ ku ra di obu ke pi to ma ca Pr ve kla se Va zdu - 

ho plov nog voj nog u~i li {ta u Pan ~e vu za pi - 

lo te lov ce. Na kra ju 1947. u Ju go slo ven skom 

rat nom va zdu ho plov stvu ko ri {}e no je 20 

Jak-1b, a do kra ja 1948. osta lo ih je upo tre - 

bi 12. Po sled wi pri mer ci pre ba ~e ni su po - 

~et kom 1950. u [ko lu spe ci ja li sta u Raj lo - 

vac gde su slu ì li kao u~i la. 

Mi lan MI CEV SKI 

16 

15. oktobar 2009.

Odlu~an odgovor

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?